Швабица – Лаза Лазаревић

Нешто о Лази Лазаревићу

Лаза Лазаревић је рођен почетком друге половине 19. века и живео је до краја
друге поливине истог. Родом је из Шапца. Био је писац, доктор, научник,
преводилац, академик итд. Завршио је права у Београду а медицину у
Берлину. Рано је остао без оца и живео је са мајком, потиче из патријархалне
породице. Поседовао је велики таленат за писањем, имао је просто ту
способност да осети, види, наслути, доживи и то све пренесе на читаоца. Због
квалитета свог писања, његова дела су превођена на многе светске језике, а и
он је сам преводио стране писце на српски. Био је лекар краља Милана
Обреновића. Он је зачетник психолошке приповетке у Србији. Док је био жив
је објавио осам приповедака и то „Први пут с оцем на јутрење”, „Школска
икона”, „У добри час хајдуци!”, „На бунару”, „Вертер”, „Све ће то народ
позлатити”, „Ветар” и „Он зна све”, док приповетку „Швабица ” није
објавио јер је имала превише аутобиографских елемената. Она је
објављена тек седам година након његове смрти.
Историјске прилике које су владале за време настанка ове
приповетке
Историјски период којим је Лаза био инспирисан док је писао ово
дело је био друга половина 19. века у којој је живео. Био је заступљен
патријархални начин живота и морале су да се поштују норме које он
задаје.

Структура дела
Дело ,,Швабица“ је писана у епистоларном облику и састоји се из
тринаест писама које главни лик пише свом побратиму. Скроз на почетку
се такође јавља уводни текст који претходи првом писму. Шесто писмо је
подељено у две главе. Свако писмо има на почетку датум а на крају
посвету побратиму, а нека чак имају и у заглављу по стих, строфу или
цитат.
Књижевни род: епика
Књижевна врста: психолошка приповетка
По књижевнојврсти ово дело личи на епистолу јер је писано у форми
писма али ипак је приповетка.
Фабула
Све почиње када Миша Маричић, студент медицине из Ваљева одлази у
Немачку, конкретно у Берлин (овде имамо аутобиограске елементе из
пишчевог живота – његов отац је носио по мајци презиме Маричић, а и
Лаза је студирао медицину у Берлину). Долази у пансион Гутјар. Почиње
да описује своје мисли када је стигао у Немачку,своје суседе, тај пансион
у коме је смештен, сам живот у њему, о томе како му иде студирање.
После неког времена девојка Ана Гутјар (девојка која са мајком води
пансион) почиње да му са времена на време улази у мисли и мути их, на
почетку није било баш тако, он њу није уопште примећивао, наравно
била је ту али није остављала никакав утисак на њега, била је стидљива,
скромна, смирена и како Лаза каже на први поглед ружна и сиромашна.
Она је гајила веома јака осећања према њему али он није обраћао ни
трунку пажње на њу, али без обзира на то она је била упорна и давала све
од себе да га освоји. У његовој близини она је била најсрећнија особа на
свету, довољан јој је био само један поглед, само једна изговорена његова
реч, она би била скроз озарена. Била је спремна да му да све док он њој
ништа, повређивао ју је несвесно све више и више али идаље се борила да
дође до његовог срца. Полако, временом у писмима почињу да се осећају
скроз другачија осећања. Он почиње да проводи много више времена са
њом, и почиње да је воли. Почели су све више и више да се зближавају те
тако је њихова љубав расла – Ана је почела да учи српски, била је
срећнија него икада, а када је она срећна, срећан је Миша али поред те
среће нешто га копкало у подсвести. Колико год да јој је пружао осмех, у
дубини душе је знао да ради погрешну ствар. Наиме колебао се између
љубави и онога шта му намеће патријархално друштво. Стално су му се у
глави вртеле слике мајке и сестре које се љуте на њега, не прихватају
другу веру, а ни саму Ану без обзира на то каква је особа само шато што је
Швабица (Немица). Миша се веома тешко носио са својим мислима, и
размишљао ако је толико тешко да се избори са својим мислима, шта ли
ће бити у стварности? Било му је веома тешко али давао је све од себе да
се избори. Без обзира на све, Миша је клонуо и пао пред правилима
друштва убио своју и Анину срећу правдајући се глупим разлозима. У
ствари разлог је била осуда породице и неразумевање љубави према
Немици , али чак и поред тога он је знао да је може волети. Међутим,
одлучио је да се одрекне своје љубави, да убеди Ану да њихова љубав неће
успети, да ће бити усамљена у Србији и да оконча оно најлепше што је
имао, уместо да се супротстави породици. Након што је Миша све
завршила све са Аном, отишла је достојанствено и хладно, мада је веома
патила и била разочарана. Убрзо након тога, Миша се вратио у Србију и
наставио свој усамљени и неостварени живот. Ана умире, Миша
пати ,схвата своју грешку и то да је прекасно да учини било шта. Ова
фабула носи трагичне тонове из разлога што Миша има све, има срећу и
љубав али то убрзо пада у воду и постаје човек без ичега само због
времена у којем је живео.
Психолошка страна приповетке
Најпосебније је то што ова приповетка са собом носи велики спектар
осећања које људско биће треба да доживи. Њена психолошка страна се
огледа у Мишиним поступцима, борби за свој циљ, истрајности,
упорности, мотивацији и истрајности. Кроз Мишин лик је приказано
слаба воља интелектуалца који се одриче љубави због породицеи
приказује се чега све могу да нас коштају непромишљењи поступци.
Љубав и време у коме се дешава
Миша је скроз био испуњен осећањим када је Ана била поред њега али
поред тога што му је било прелепо осећао се као бедник из разлога што је
знао да њу у Србији нико неће прихватити као ни однос између њих двоје
колико год се они јако волели. Просто патријархално време је рекло не
као и његова љубав према породици, и према држави у којој живи. Његов
патриотизам је утицао веома пуно на љубавну срећу.
Облици казивања
Приповедање је у првом лицу где видимо одступање од тадашње епохе,
овде се срећемо са субјективним приповедањем, пуно осећања, личних
ставова и размишљања уместо објективног реалистичног приповедања
које нам преноси тачно онако како се нешто догоди без личнох тона
изражавања.
Ово дело сем приповедања садржи и дијалоге који се јављају између
различитих јунака. Ови дијалози имају на неки начин функцију
исповести и дигресије1 којојм јунак дочарава своју љубавну патњу и
дилему.

1
Дигресија означава неко одступање од основне мисли тј. кратко удаљавање од главне теме.
Такође се јављају и унутрашњи монолози. Лаза је веома вешто приказао
описе унутрашњег стања уз монологе.
Поређење мајке са мајком из дела ,,Ветар,,
У оба дела мајке главних јунака играју веома важну улогу. Обе јако воле
своје синове али због њих синови остају несрећни у љубави, односно
Јанко је видео да се његовој мајци не свиђа његова драга, он ју је питао
шта да ради на крају приповетке, да ли да иде за њом или не и на крају је
изашао и схватио да је прекасно. Његова мајка је желела само да он буде
срећан, после јој је било криво што је овако испало. Чудно је то колико га
је терала да се жени, и када је нашао прилику, због њене одлуке остаје
неожењен. Његова мајка је описана као велика жена са ауторитетом, која
зна да решава своје проблеме и која је знала да му пружи пуно љубави и
нежности. У делу ,,Швабица“ мајка је приказана на сличан начин. Такође
Миша остаје несрећан у љубави, само због тога што замишља како би
мајка одреаговала нато да доведе Швабицу у кућу. Код ње се знао ред, он
је знао да му не би дала да се ожени Немицом. У оба дела се мајке не
помињу кроз цело дело али су опет ту и веома су битни њихови поступци
на крају.
Лични утисак
Лаза Лазаревић је веома сјајан писац који зна на веома сликовит начин
да пренесе написано. Као свако његово дело и приповетка ,,Швабица“ ми
се јако свидела, баш због тога јер приказује некадашње друштво које
млађе генерације не могу ни да замисле. Стил писања је генијалан, све је
лепо укомпоновано, са одређеном дозом украса, све је у овом делу
складно и питко написано. Генерално ми се свиђа то што док сам читала
ово дело имала сам утисак као да приповедач седи поред мене и прича
ми о Мишиним доживљајима и великог губитка условљеног тадашњим
временом. Такав сам утисак такође имала када сам читала приповетку
„Први пут с оцем на јутрење” а такође и ,,Ветар“. Такође ми се свиђа
што је у његовом књижевном опусу веома чест мотив породице и што
се посебно место придају мајци (а са обзиром да га је отац рано
напустио, остала му је само мајка, он је најбоље знао колика је њена
улога).
Заједнички главни мотив код приповетки ,,швабица,, и ,,ветар,, је
несрећа у љубави. У оба дела овај мотив доминира и исто је то што је
изазван истим узроком – мајчиним неслагање.
Ноћна бдења младића су описана као нешто незаборавно и прелепо.