Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Четврти

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 58

Наставна тема Проучавање књижевног дела

Наставна јединица Албер Ками „Странац”

Тип часа Обрада
Циљ часа Свестрано тумачити Мерсоове ставове према животу, људима и
сопственој егзистенцији.
Образовни задаци  Упознавање ученика са књижевним стваралаштвом и животом
Албера Камија.
 Албер Ками као филозоф филозофије апсурда.
 Обнављање појма апсурда у књижевности.
 Структурна анализа романа, подела на поглавља.
 Увиђање места и значаја прве и последње реченице којим се
отвара роман и којим се завршава прво поглавље.
Функционални  Побуђивати интересовања ученика за уочавање ванкњижевних
задаци утицаја на свет дела.
 Оспособљавати ученике за тумачење конкретних мотива у
којима се види Мерсоова отуђеност.
Васпитни задаци  Предупредити песимистичко безнађе и став према животу као
бесциљном садржају.
 Развијање естетског сензибилитета.
 Подстицање ученика на откривање универзалних значења дела.
 Развијање читалачког интересовања .
Кључни појмови роман, апсурд.
Образовни
стандарди
Образовни исходи  Ученик је упознат са животом и делом Албера Камија.
 Ученик препознаје Албера Камија као филозофа филозофије
апсурда.
 Ученик обнавља појам апсурда у књижевности.
 Ученик разуме структуру романа, уочава поделу на поглавља и
 разуме њихову важност.
 Ученик увиђа место и значај прве и последње реченице којим се
отвара роман и којим се завршава прво поглавље.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Монолошко-дијалошка, метода демонстрације
Наставна средства Табла, креда, само дело
Место извођења Учионица
наставе
Корелација /
Литература и  Албер Ками „Странац”, било које издање
додатни материјал за  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
наставнике Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних
школа, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016. страна 163 – 172.
 Мр Миодраг Павловић, Књижевност у четвртом разреду
гимназија и средњих стручних школа, приручник за наставнике,
Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016.
Литература и  Албер Ками „Странац“, било које издање
додатни материјал за  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
ученике Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних
школа, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016. 163 – 172.
Напомене

ТОК ЧАСА

Уводни део часа Наставник обнавља са ученицима елементе савремене књижевности,

(5 минута) подсећајући их на тему апсурда, тему чекања, смрти и отуђености
које постају доминантне у проучавању овог књижевног правца.
Такође, подсећа их да се савремена књижевност често ослања на
филозофију егзистенцијализма и на њена основна питања.

Наставник упућује ученике да размисле о Ничеовим речима: БОГ ЈЕ

УМРО. Да ли свет може да функционише без Бога? Може ли човек
без Бога или Бог може без човека? У каквом су односу њих двојица?

Роман који данас проучавамо изгледа као експеримент који

треба да одговори управо на то питање: може ли човек да живи у
свету у којем Бога нема?

Главни део часа О писцу:

(30 минута)
Албер Ками је рођен  7. новембра 1913. године у Алжиру. Камијево
школовање и касније студије на Филозофском факултету у Алжиру
протекли су у свакодневној борби за опстанак. Као студент је морао
сам да зарађује хлеб. Ками ради у алжирској радио-станици,
интересује се за позоришну уметност, а једно време ради и са
властитом позоришном трупом.

Спорт и науку је заволео под утацајем наставника у основној школи.

Захвалност му је одао и током инаугуарационог говора при
додели Нобелове награде за књижевност 1957. године.

Успешна публицистичка активност, међутим, постепено га одводи

књижевном стварању. Као есејист, критичар и уредник листа „Борба”,
који је 1940. покренуо у Паризу, Ками постаје истакнута личност у
француском покрету отпора. Богато животно искуство и већ
оформљена визија света почели су да добијају свој уметнички облик у
низу његових славних романа: Странац (1942), Куга (1947)
и Пад (1956); затим у драмама Неспоразум, Калигула , и Опсадно
стање, као и у лирском коментару романа Странац, објављеном
1943. године под називом Мит о Сизифу. Познати роман је
и Побуњени човек  (1951).

Ками је погинуо 1960. године у саобраћајној несрећи. У џепу му је

пронађена купљена карта за воз. У последњем тренутку је одлучио да
на пут ипак пође колима. Сама његова смрт као да је доказ
апсурдности живота.

Роман Албера Камија Странац објављен је 1942. године у Алжиру.

Приликом доделе Нобелове награде за књижевност, Албер Ками је
објаснио да се његово књижевно дело разлаже на групе међусобно
сродних текстова. У својим текстовима желео је да изрази негацију, и
то у три вида: у романескном то је био „Странац”, у драмском
„Калигула”, у идеолошком „Мит о Сизифу”.

У каквој форми је написан роман? Каква је позиција приповедача у

роману? Шта се очекује од приповедања у првом лицу? Какво је
Мерсоово приповедање? Каква је структура овог романа? Из колико
целина се он састоји? Како су те целине подељене?На ком месту се
роман дели на два композициона дела? Зашто баш на том месту?

Роман је написан у форми солилоквија, самоисповедања.

Приповедање је у првом лицу тако да је главни јунак истовремено и
приповедач. Од приповедања у првом лицу очекује се обдареност
високим степеном самоувида, оштром психолошком проницљивошћу,
тако да се читаоцу осветљавају и своји и туђи мотиви, мисли и
 осећања. Мерсоово приповедање нема никакав психолошки увид, не
импресионира својим интелектуалним моћима, он само региструје
оно што види, не тумачећи и не покушавајући да разуме оно што се
догађа. Роман је подељен на два дела.Први део је састављен од шест
поглавља, а други од пет. Кључна тачка која раздваја роман је тачка
убиства.

Којом реченицом започиње роман? Шта је оно необично у њеном

значењу? Како објашњавате чињеницу да Мерсо не зна када му је
умрла мајка?

Роман започиње реченицом која гласи: „Данас је мама умрла. А

можда и јуче, не знам.“ Ова реченица изазива чуђење јер сви ми
живимо у свету у којем смрт блиских особа, а посебно родитеља, као
најближих, изазива пре свега патњу, душевну бол. Мерсо не реагује
на уобичајени начин. Он констатује мирним тоном мајчину смрт,
наизглед помиривши се са том идејом да мајке више нема. Такође оно
што посебно чуди јесте наставак који следи. Можда је умрла и јуче,
не знам, каже Мерсо, а нама се свима чини да му је свеједно. Ипак, да
ли је то тако? Можемо ли судити о туђим осећањима само на основу
изговорених речи? Да ли смо ми они који и треба да суде о томе? На
крају, зашто се ми осећамо одговорним за Мерсоово понашање па се
укључујемо у суђење о његовим поступцима? Шта би тачан податак о
нечијој смрти могао да промени у чињеници да се смрт десила? Да ли
је Мерсо мање волео мајку јер не зна тачно када се десио моменат
њене смрти?

Завршни део часа Главни представник егзистенцијализма Жан Пол Сатр, овако је
(5 минута) окарактерисао ситуацију апсурда у „Странцу”: „Странац је један
од оних људи који су потпуно мирни, ништа крив, али чини скандал у
друштву јер не прихвата правила игре друштва.Он живи међу
људима као странац али је за њих и он странац.Зато га неки воле,
због тога што је чудан, а други га мрзе због тога, као поротници на
суду.Узалудно је њему судити према нашим уобичајеним нормама јер
је он за нас такође странац...”

Шта ви мислите о томе?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Албер Ками

(1913–1960)

„ Странац”

 Нобелова награда за књижевност 1957. године.

 „Странац“ објављен у Алжиру, 1942. године.
 Изражавање негације кроз књижевна дела:
o у романескном облику „Странац”,
o у драмском „Калигула”,
o у идеолошком „Мит о Сизифу”.