Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Четврти

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 58

Наставна тема Проучавање књижевног дела

Наставна јединица Албер Ками „Странац”

Тип часа Обрада
Циљ часа Свестрано тумачити Мерсоове ставове према животу, људима и
сопственој егзистенцији.
Образовни задаци  Осветљавање значаја и смисла Мерсоовог лика.
 Осветљавање уметничке предметности књиге, апсурдно осећање
Мерсоовог живота.
 Проблематизовати разлоге и узроке настанка таквог поступања.
 Свестрано тумачити Мерсоове ставове према животу, људима и
сопственој егзистенцији.
Функционални  Побуђивати интересовања ученика за уочавање ванкњижевних
задаци утицаја на свет дела.
 Оспособљавати ученике за тумачење конкретних мотива у којима
се види Мерсоова отуђеност ( понашање на мајчиној сахрани,
веза са Маријом и другим људима).
 Побуђивати радозналост за читање Мита о Сизифу и других
књижевних дела Албера Камија.
Васпитни задаци  Предупредити песимистичко безнађе и став према животу као
бесциљном садржају.
 Развијање естетског сензибилитета.
 Подстицање ученика на откривање универзалних значења дела.
 Развијање читалачког интересовања .
Кључни појмови роман, апсурд.
Образовни
стандарди
Образовни исходи
Облици рада Фронтални
Наставне методе Монолошко-дијалошка, метода демонстрације
Наставна средства Табла, креда, само дело
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Филозофија (егзистенцијалистичка филозофија)
Литература и  Албер Ками „Странац”, било које издање
додатни материјал за  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
наставнике Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних
школа, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016. страна 163 – 172.
 Мр Миодраг Павловић, Књижевност у четвртом разреду
гимназија и средњих стручних школа, приручник за наставнике,
Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016.
Литература и  Албер Ками „Странац“, било које издање
додатни материјал за  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
ученике Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних
школа, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016. страна 163 – 172.
Напомене

ТОК ЧАСА

Уводни део часа Наставник подсећа ученике на све оно што су научили на прошлом
(3 минута) часу о овом роману, а затим наставља тумачење:

Главни део часа Који је конкретан разлог за убиство које је Мерсо извршио? Је ли то
(32 минута) довољан разлог да неко убије другог човека? Шта је оно што у овом
случају недостаје? Откуд Мерсоу пиштољ? Шта налазите да је
противречно у његовом понашању?

Као конкретан разлог за извршавање убиства, Мерсо наводи

Сунце. Каже да му је засметао одблесак сунцаса Арапиновог пиштоља
, па је због тога пуцао.Наиме, изузетна врућина тога дана утицала је
да он буде у стању повишене напетости.То није довољан разлог који
ми можемо прихватити и разумети. У овом случају битно недостаје
мотивација.Мерсо је пиштољ узео од Ремона покушавајући њега да
спречи да изврши убиство. Противречна је чињеница да човек у
једном тренутку покушава да спречи злочин, а у другом га извршава.

Хајде да покушамо да објаснимо који то принципи руководе

понашањем овога лика! Који су то мотиви помоћу којих смо
изградили мишљење о Мерсоу? Како се он понаша на сахрани своје
мајке? Шта се њему у тој ситуацији може конкретно замерити?
Какав је његов однос са Маријом, а какав са Ремоном, Селестом,
Саламаном? Какав је у аспектима пословног живота?До каквих
закључака долазимо?

Мишљење о Мерсоу смо изградили помоћу мотива његовог

понашања на мајчиној сахрани и односа према мајци док је била
жива, као и односа са Маријом и осталим ликовима у роману. На
мајчиној сахрани он се понаша врло неуобичајено; не плаче, нити
показује било какве облике жалости, не тражи да види леш, пуши и
пије кафу, не тражи да сазна разлог мајчине смрти, не сазнаје ни кад је
она умрла, не зна колико је имала година....По повратку из Маренга,
почиње љубавну везу са Маријом, одлази у биоскоп, гледа комични
филм са Фернанделом, пуши, посматра народ како пролази, понаша се
као да се ништа није десило. Марију нити воли, нити не воли. Допада
му се њен физички изглед, али не планира никакав будући живот са
њом. Односи са пријатељима су му површни, реч је о минимуму
људских односа.Они су ти који траже његово друштво, а не он
њихово. На послу је уредан и прецизан, брине се хоће ли добити
слободне дане, али одбија понуду да пређе у Париз, што говори о
његовој неамбициозности. Долазимо до закључка да је Мерсо човек
који функционише у површним и плитким односима са свиме што га
као појединца окружује. Ни у једном аспекту људског живота он се не
проналази.Понаша се као неко ко је добро васпитан, да одговори на
сваку драж која му је упућена од стране околине, али без свог даљег
ангажовања.

Како бисте образложили Мерсоов вредносни систем? Зашто он

остаје одушевљен исказом болничарке који гласи: „Ако човек иде
полако, може да добије сунчаницу. Ако иде пребрзо, озноји се и у
цркви назебе. Излаза нема”. Зашто је живот за Мерсоа апсурдан?

Лествице вредности у његовој свести нема. Он није у стању да

разликује добро од зла. Он не жели ништа, не пројектује будућност,
нити анализира прошлост. Он је човек садашњости, тачније човек
тренутка. Одушевљен је јер у болничаркиним речима проналази своју
идеју живота. Живот је за Мерсоа апсурдан јер излаза и решења нема.
За њега вреди једино оно што тренутно задовољава његову потребу.
Он гомила своје садашњости,јер је све људско пролазно, самим тим и
подједнако вредно. То је оно што чини његову животну истину. Он
није ни неморалан ни безосећајан, он такав изгледа јер искаче из
колосека уобичајеног друштвеног понашања. Он је претерано искрен
у показивању негирања свих система вредности.
 Протумачите Мерсоов став да сва здрава људска бића прижељкују
смрт оних које воле. Зашто овај прихватљив став није применљив на
Мерсоове поступке?

Свака особа тежи личној афирмацији, посебности, прихватању себе

као јединствене датости. Да бисмо дошли до стања такве јединствене
датости, морамо разбити већ оформљене системе друштвеног
понашања околине, а посебно наших родитеља. Херман Хесе у свом
роману „Демијан” каже: „Птица се пробија из јајета, јаје је свет. Ко
жели да буде рођен, мора разбити један свет”. Мерсо не формира свој
систем развоја, јер он нема однос ни према каквом систему као
постојећем. Он системе не признаје.

Шта се догодило у преломној тачки романа? До ког тренутка се

могао објаснити Мерсоов злочин, а од ког тренутка се више не да
разумети? Зашто је Мерсо са четири пуцња покуцао на врата
несреће?

Преломна тачка романа јесу пуцњи којима је угашен један

људски живот. Један пуцањ се и могао разумети са становишта нас,
читалаца, али Мерсо је испалио још четири метка у беживотно
Арапиново тело. То јесте било како нам и главни јунак сведочи,
призивање НЕСРЕЋЕ, јер Ками нигде у свом делу не спомиње реч
ЗЛОЧИН. Ту Мерсо добија коначан облик убице без сумње.

Да ли се нешто мења у Мерсоовом понашању пошто је ухапшен?

Какав однос према његовом злочину показује истражни судија, а
какав Мерсоов адвокат? Опишите судницу. Каква је публика која
прати суђење? Објасните зашто не постоји развој у Мерсоовој
свести. Зашто је сукоб са свештеником једини моменат у коме
Мерсо бурно реагује? Верује ли Мерсо у Бога?

Пошто је ухапшен, Мерсо не мења своје понашање. Оно што чуди

јесте управо чињеница да он о убиству које је починио прича као да се
није десило. Мерсо као да у сваком тренутку свог живота уколико има
алтернативу, бира варијанту која је гора по њега. Отворено признаје
шта је учинио и не показује никакво кајање, чак ни пред распећем.
Истражни судија је заинтересован да разуме побуде које су га навеле
да учини злочин,али је Мерсо не пружа. Свеједно му је да ли ће га
неко бранити на суду, или неће, да ли ће адвокат бити заинтересован
да му пружи сву помоћ или не. Судница изгледа као позорница у којој
је Мерсо главни лик. Он ужива у тренуцима када свет постаје
 заинтересован за њега. У затвору Мерсо не доживљава промену, већ
дефинише стање апсурда као чињеницу да је довољно живети само
један дан, и можете цео живот провести у затвору, јер имате довољно
успомена. Свештениково инсистирање да Мерсо поверује у спасење
директно се супротставља његовом ставу да се живи само у тренуку.
Теологија јесте систем вредности која почива на вери. Мерсо нема
опцију вере у својој свести, он не признаје ни Бога као фигуру, не
верује у спасење јер то означава будућност. Његова појачана
агресивност у том тренутку изазвана је упорношћу свештеника.

Завршни део часа Јесте ли покушавали да оправдате Мерсоову хладноћу и отуђеност?

(5 минута) Да ли сте дошли до закључка да је то могуће?

Као судија и публика и читаоци покушавају да хуманизују, очовече,

логички оправдају, разумеју Мерсоа. То је погрешан пут. Овај роман
јесте свет за себе и показује у максималној мери отуђеност,
бесадржајност живота уколико човек у њему не проналази никакав
смисао.

Ученици имају задатак да за следећи час прочитају и припреме се да

текст „Мит о Сизифу”, који се налази у Читанкама, на страни 172 –
176, протумаче у контексту романа „Странац”.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Албер Ками „Странац”

живот пре пуцњи живот после

првих 5 поглавља 6. поглавље последњих 5.

поглавља

МЕРСО

породични живот суд

љубавни живот систем вредности религија

друштвени живот

пословни живот