Nesporazum u Moskvi Simon de Bovoar

February 15, 2016 by Olja Deni Leave a Comment

Simon de Bovoar i an Pol Sartr su jedan od najpoznatijih i najintrigantnijih parova

intelektualaca svih vremena. Oni su rodonaelnici slobodne veze, pa su tako svoj
viedecenijski brak esto osveavali brojnim ljubavnim aferama. Simon de Bovoar je uz sve to
tvorac modenog feminizma, a Sartr zagovornik ateistikog egzistencijalizma u filozofiji, ali i
onaj ko je izrekao poznatu reenicu: Ljubav, to je ceo ivot ene i samo epizoda u ivotu
mukarca. Novela Nesporazum u Moskvi, iako napisana kasnih ezdesetih, objavljena je, po
autorkinoj elji, tek posle njene smrti zbog nekih aluzija na njen i Sartrov odnos. Kako posle
svega reenog da ne poelim da je proitam?!
Filozofiju sam volela i rado uila u gimnaziji, a na fakultetu mi nije teko padalo da itam mnoge
stranice filozofskih dela, meu kojima je i Sartrova Kritika dijalektikog uma. Za razliku od
svih tih knjiurina sa ozbiljnim brojem stranica, u ovoj noveli na jedva stotinak strana Simon
de Bovoar je otkrila neke kljune probleme sa kojima se susreu svi parovi, bili oni filozofi ili
ne. Naizgled samo pria o putovanju u Moskvu branog para Andrea i Nikol, ubrzo postaje
mnogo vie od toga. Svako sa svog stanovita analizira njihov odnos, a ini se da iako duboko
razliiti, mukarci i ene ipak u vezi imaju sline nedoumice i strahove. Tako dok saznajemo da
se Nikol osea usamljeno i nedovoljno privlano svom muu, on isto tako pati mislei da joj
nikada nije bio dovoljan.
Bavei se muko-enskim odnosom Simon de Bovoar je u ovoj noveli provukla i priu o
starenju. Izgleda se ona nije lako mirila sa godinama koje su joj nadolazile, a starost joj je bila
nona mora. Moda bi ovek i trebalo da je razume, zato to bi svaka ena verovatno bila tako
nesigurna pored mukarca kakav je bio Sartr sa armijom svojih ljubavnica. Jo jednom sam se i
ja zamislila na temu starenja, a nekako mi se u poslednje vreme stalno tu negde mota. asna re
nisam ja u pitanju! Upravo to me i zbunjuje, sreem ene u svom okruenju koje jo nisu
prevalile etrdesetu, a ve uveliko priaju o botoksima i tretmanima podmlaivanja, a meni to ni
na kraj pameti nije. Moda sam se duhovno zamrzla u ranim tridesetim, pa i svoje telo vidim
oima one to sam bila pre nekoliko godina?! Ili je to samo moj odbranbeni mehanizam, a
zapravo se plaim starenja?!
Zanimljiv je i autorkin blagi animozitet prema bivem SSSR-u i svemu to asocira na
komunizam u noveli koja se verovatno simbolino zove Nesporazum u Moskvi. Roenje u
buroaskoj porodici u Francuskoj, kao i ivot u Parizu, sigurno su uticali na njenu fascinaciju
tekovinama zapadnih zemalja, koje u Rusiji nije mogla da nae, osim u baru hotela Nacional,
gde se Nikol u knjizi, a verovatno i Simon u stvarnom ivotu, jedino oseala kao svoj na
svome.
Na kraju mi kao eni ostaje neki malo gorak ukus u ustima. Valjda je to zbog saznanja da se i
jedna takva intelektualka i borac za enska prava, kakva je bila Simon de Bovoar, oseala

sputano od mukarca koga je volela i porodice kao takve. Imala je i ona snove o doktoratu i
katedri na Sorboni, koji se mogao oekivati posle injenice da je u dvadesetprvoj godini ivota
diplomirala filozofiju. elela je da dokae vrednost enskog mozga. Onda je upoznala Sartra i
postala samo jo jedna zaljubljena ena, koja je iz ljubavi prema mukarcu, rtvovala sve svoje
mladalake ambicije i dozvolila je, kako je napisala u ovoj noveli, da je iscede mu, sin,
kua Ne primeujem da se mnogo ta promenilo ni sada i to me malo frustrira!
Izdava: Laguna