Bruno Latur (Bruno Latour, ro. 1947.

), francuski sociolog i antropolog, uticajan teoretiar i

predava na polju nauke i tehnolokih studija (Science and Tehnology studies). Trenutno
radi kao profesor na Insitutu za politike studije u Parizu. Laturov pristup je u poetku bio u
tesnoj vezi sa socijalnim konstrukcionizmom, da bi se kasnije znatno udaljio od njega.
Zajedno sa Majklom Kalonom (Michael Callon) i Donom Loom (John Law), Latur je bio
jedan od prvih naunika koji je razvio teoriju mrea (actor-network teory), konstrukcionistiki
pristup nastao pod uticajem etnometodologije Herolda Garfinkela, generativne semiotike
Grimasa (Algirdas Julius Greimas) i sociologije Gabrijela Tarda.

Moji prijatelji i ja ve dvadesetak godina prouavamo te neobine situacije koje intelektualna

kultura u kojoj ivimo ne zna gde da svrsta. U nedostatku boljeg, nazivamo se sociolozima,
istoriarima, ekonomistima, politikolozima, filozofima, antropolozima. Ali tim uvaenim
disciplinama uvek dodajemo genitiv: nauke i tehnike. Engleska re je science studies, ili taj
preteak izraz: Nauke, tehnike, drutva. Kakva god da je etiketa, tu je uvek re o
ponovnom vezivanju Gordijevog vora, prelazei, onoliko puta koliko je potrebno, preko
reza koji razdvaja egzaktna znanja od vrenja vlasti, to jest prirodu od kulture. Budui da
smo i sami hibridi, smeteni kao lutke u naune institucije, poluinenjeri, polufilozofi,
treinom obrazovani a da to nismo traili, odabrali smo da opiemo tu isprepletanost ma
kuda nas ona vodila. Naa vodilja je pojam prevoenja ili mree. Savitljivija od pojma
sistema, istorinija od pojma strukture, u veoj meri empirijska od pojma kompleksnosti,
mrea je Arijadnina nit tih izmeanih pria.