BUTLER II

380

PROFESOR PARODIJE
MARTA NUSBAUM
Sa engleskog preveo ore Tomi

I.
Dugo je akademski feminizam u Americi bio tesno povezan sa praktinom borbom da se ostvare pravda i jednakost za ene. Teoretiarke nisu posmatrale feministiku teoriju samo kao uene rei na papiru; teorija je bila
direktno povezana sa predlozima za drutvenu promenu.
Tako su se feministkinje angaovale na mnogim konkretnim projektima: reforma zakona o silovanju; skretanje panje javnosti na probleme nasilja i seksualnog zlostavljanja u porodici i izmena njihovog zakonskog tretmana; uveanje ekonomskih mogunosti za ene, poboljanje uslova za rad i obrazovanje; usvajanje porodiljskih beneficija za zaposlene ene; kampanja protiv trgovine enama i devojkama za potrebe prostitucije; rad na
drutvenoj i politikoj jednakosti lezbejki i homoseksualaca.
tavie, neke teoretiarke su sasvim napustile univerzitet, jer se bolje oseaju u svetu praktine politike, gde direktno mogu da se bave ovim urgentnim
problemima. One koje ostaju u akademskim okvirima
esto s ponosom naglaavaju svoju posveenost praktinim stvarima, pogleda uvek usmerenog na materijalne
uslove u kojima ive stvarne ene, uvek piui na nain
koji uzima u obzir ta stvarna tela i te stvarne borbe. Ne
moemo proitati ni jednu stranicu Ketrin Mekinon, na
primer, a da ne budemo odmah uvueni u stvarne probleme povezane sa zakonodavnim i institucionalnim
promenama. Ukoliko se ne slaemo sa njenim idejama
a mnoge feministkinje se ne slau izazov koji nam njeno pisanje upuuje jeste iznalaenje nekog drugog naina
za reavanje problema koji su tako slikovito doarani.
Feministkinje se u nekim sluajevima nisu
mogle sloiti oko toga ta je ono to je loe i ta je potrebno uiniti da bi se stvari poboljale; ali sve se slau da je
poloaj ene esto nepravian i da ga zakonodavna i politika akcija mogu pribliiti situaciji u kojoj e biti manje
nepravian. Mekinonova, koja hijerarhiju i subordinaci-

ju prikazuje kao endemine za itavu nau kulturu, takoe je posveena, uz oprezni optimizam, promeni kroz zakone domae zakone o
silovanju i seksualnom zlostavljanju i meunarodne zakone o ljudskim pravima. ak i Nensi
odorov, koja u Reprodukciji materinstva daje deprimirajui prikaz replikacije opresivnih kategorija roda u vaspitavanju dece, tvrdi da se ova
situacija moe izmeniti. Uviajui nesrene
posledice ovih navika, mukarci i ene mogli bi
odluiti da od sada stvari rade na drugi nain; a
promene u zakonima i institucijama mogle bi
pruiti podrku takvim odlukama.
U mnogim delovima sveta feministika teorija jo uvek tako izgleda. U Indiji,
na primer, akademske feministkinje ulaze u
praktine borbe, a feministika teorija je blisko
vezana sa praktinim angamanima kao to su
programi opismenjavanja ena, reforma nepravinih zakona, promena zakona o silovanju
(koji i u dananjoj Indiji ima najvei broj onih
nedostataka koje je napadala prva generacija
amerikih feministkinja), napor da se izdejstvuje drutveno priznavanje problema seksualnog zlostavljanja i nasilja u porodici. Ove feministkinje znaju da ive usred estoko nepravine stvarnosti; ne bi mogle iveti u miru sa
sobom da se tim problemima ne bave takorei
svakodnevno, svojim teorijskim tekstovima i
svojim aktivnostima izvan uionica.
U Sjedinjenim Dravama, meutim, stvari su se izmenile. Opaa se jedan nov,
uznemiravajui trend. Ne samo da feministika
teorija posveuje relativno malo panje borbama ena izvan Sjedinjenih Drava. (Ovo je oduvek bila tamna strana ak i najboljih radova iz
prethodnog perioda.) Na amerikim univerzi-

tetima u prvi plan izbija neto podmuklije od

provincijalizma. To je praktino potpuno okretanje od materijalne strane ivota, ka jednom
tipu verbalne i simbolike politike koja je samo
najtanjim vezama povezana sa stvarnom situacijom stvarnih ena.
Feministkinje novog simbolikog
tipa izgleda veruju da je pravi nain bavljenja
feministikom politikom korienje rei na
subverzivne naine, iznoenje naduvenih opskurnosti i oholih apstrakcija u akademskim
publikacijama. Ovi simboliki gestovi, veruje
se, sami po sebi predstavljaju oblik politikog
otpora; otuda, ako elimo smelo da postupamo, ne moramo se ni baviti zamornim stvarima
kao to su zakonodavstvo ili drutveni pokreti.
Novi feminizam, tavie, ui svoje sledbenice da
prostor za znaajne drutvene promene nije velik, ako ga uopte ima. Svi smo, manje ili vie,
zarobljenici struktura moi koje definiu nae
identitete kao ena; ove strukture nikada ne moemo promeniti na neki znaajan nain, i nikada im ne moemo umai. Moemo se samo nadati da emo unutar takvih struktura moi pronai prostore u kojima emo ih parodirati,
ismevati, kriti govorom. Osim to se nudi kao
vrsta realne politike, ova simbolika verbalna
politika se na ovaj nain prikazuje i kao jedina
mogua politika.
Ove promene dosta toga duguju
popularnosti francuske postmodernistike misli. Mnoge mlade feministkinje, bez obzira na
konkretne veze sa ovim ili onim francuskim
misliocem, pale su pod uticaj ekstremno francuske ideje da se intelektualci imaju baviti
politikom tako to e govoriti buntovno, te da je
ovo znaajan oblik politike akcije. Pored toga,
Re no. 62/8, jun 2001.

382

383

mnoge su iz tekstova Miela Fukoa (s pravom ili

ne) izvukle fatalistiku ideju da smo zatvorenici
jedne sveobuhvatne strukture moi i da reformatorski pokreti u stvarnom ivotu redovno zavravaju tako to se na nove i podmukle naine
stavljaju u slubu te iste moi. Takve feministkinje nalaze utehu u ideji da feministikim intelektualkama jo uvek stoji na raspolaganju subverzivna upotreba rei. Liene nade u velike i
trajne promene, jo uvek moemo pruati otpor
preraivanjem verbalnih kategorija, na marginama sopstava koja su njima konstituisana.
Jedna amerika feministkinja doprinela je oblikovanju ovih tokova snanije nego iko drugi. Mnogim mladim studentkinjama
ini se da upravo Dudit Batler definie ono to
feminizam danas jeste. kolovana kao filozof,
ona se esto doivljava (meu ljudima iz knjievnosti ee nego meu filozofima) kao jedan
od najvanijih mislilaca roda, moi i tela. Ako
se pitamo ta se dogodilo sa feministikom politikom starog stila i materijalnim stvarnostima
kojima je ona bila posveena, moramo uzeti u
obzir njen rad i uticaj i ispitati argumente koji
su mnoge naveli da prihvate stav koji toliko lii
na kvijetizam i povlaenje.
II
Teko je izai na kraj sa idejama Dudit Batler,
zato to nije lako ustanoviti ta su njene ideje.
Dudit Batler je veoma pametna osoba. U javnim raspravama pokazuje da je u stanju da stvari izlae jasno i brzo shvata ta joj se govori.
Njen stil pisanja, s druge strane, izvetaen je i
nerazumljiv. Obiluje aluzijama na druge teoretiare koje izvlai iz irokog spektra razliitih
teorijskih tradicija. Pored Fukoa, uz nedavno
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

usredsreivanje na Frojda, rad Dudit Batler se

znaajno oslanja na Luja Altisera, francusku
lezbejsku teoretiarku Monik Vitig, amerikog
antropologa Gejla Rubina, aka Lakana, D.
L. Ostina i amerikog filozofa jezika Saula
Kripkea. Ovi mislioci se, u najmanju ruku, ne
slau izmeu sebe; otuda je prvi problem u itanju Dudit Batler zbunjenost otkriem da su
njeni argumenti poduprti pozivanjem na
mnotvo kontradiktornih pojmova i doktrina,
obino bez uoljivih naznaka kako bi te kontradikcije mogle biti razreene.
Sledei problem je njeno neobavezujue korienje aluzija. Ideje ovih mislilaca
nikada se ne opisuju dovoljno detaljno da bi se
time mogli uputiti neupueni (ako ne poznajete Altiserov pojam interpelacije, bie vam
potrebna poglavlja da doete sebi) ili da bi se
upuenima objasnilo kako su, zapravo, te teke
ideje ovde shvaene. Naravno, dobar deo akademskog pisanja je na neki nain aluzivan:
pretpostavlja se prethodno poznavanje odreenih doktrina i pozicija. Ali kako u kontinentalnoj tako i u anglo-amerikoj filozofskoj tradiciji, akademski pisci koji se obraaju specijalistikoj publici stavljaju do znanja da su figure
koje koriste komplikovane i da su predmet
mnogih razliitih interpretacija. Tako obino
prihvataju i odgovornost za zastupanje odreene interpretacije izmeu mnogih sukobljenih
interpretacija, demonstriraju argumentima
zato odreenu figuru interpretiraju na odabrani nain i zato je njihova interpretacija bolja od drugih.
Toga nema kod Dudit Batler. Divergentne interpretacije se jednostavno ne razmatraju ak ni tamo, kao u sluaju Fukoa i

Frojda, gde zastupa veoma sporne interpretacije koje mnogi poznavaoci ne bi prihvatili. Tako
dolazimo do zakljuka da se aluzivnost pisanja
ovde ne moe objasniti na uobiajeni nain,
pretpostavljanjem specijalizovane publike eljne debate o ezoterinim akademskim pozicijama. Ovo pisanje je jednostavno previe tanko
da bi zadovoljilo publiku koja makar i priblino
odgovara tom opisu. Takoe je oevidno da
njeni radovi nisu namenjeni ni neakademskoj
publici koja bi da izae na kraj sa stvarnim nepravdama. Takva publika bi jednostavno bila
zgranuta gustinom orbe njene proze, svim tim
podrazumevanjima, ekstremno nepovoljnim
odnosom izmeu broja imena i ponuenih objanjenja.
Kome, onda, Dudit Batler govori? Reklo bi se da se obraa grupi mladih akademskih feministikih teoretiarki koje nisu ni
studenti filozofije, koje bi zanimalo ta su Altiser, Frojd i Kripke zaista rekli, ni autsajderi,
kojima je potrebno da se obaveste o prirodi njihovih projekata i upute u njihovu vrednost.
Ova implicirana publika zamilja se kao izuzetno povodljiva. Potinjena orakularnom glasu iz
tekstova Dudit Batler i oamuena njihovom
patinom visokopojmovne apstraktnosti, pretpostavljena itateljka ne postavlja mnogo pitanja, ne trai argumente niti jasne definicije
termina.
to je jo neobinije, od implicirane itateljke se oekuje da ne polae mnogo
ni na konane stavove koje Batlerova iznosi o
mnogim pitanjima. Jer veliki postotak reenica u bilo kojoj knjizi Dudit Batler naroito
reenica kojima se zavravaju poglavlja ine
pitanja. Ponekad je oekivani odgovor oigle-

dan. Ali stvari esto ostaju neodreene. Meu

neupitnim reenicama, mnoge poinju sa S
obzirom da..., ili Moglo bi se rei... na
nain kojim Dudit Batler nikako ne otkriva
itaocu da li odobrava stav koji opisuje. Njeni
alati su mistifikacija i hijerarhija, mistifikacija
koja izmie kritici jer vrlo malo toga zapravo
tvrdi.
Uzmimo dva reprezentativna primera:
ta za moi subjekta znai pretpostaviti sopstvenu subordinaciju? Da li je in
pretpostavljanja isto to i in ponovnog uspostavljanja; ili postoji diskontinuitet izmeu pretpostavljene moi i ponovo uspostavljene moi? Samim inom kojim reprodukuje uslove sopstvene subordinacije subjekt potvruje vremenski zasnovanu ranjivost koja pripada tim uslovima, tanije, potrebama njihovog obnavljanja.
I:
Na takva pitanja ovde se ne moe dati odgovor, ali ona nas upuuju na pravac miljenja koji moda prethodi pitanju savesti, tanije, pitanju koje je okupiralo
Spinozu, Niea, i, nedavno, ora Agambena: Kako elju da se bude razumeti
kao konstitutivnu elju? Resituirajui
savest i intepelaciju unutar takvog prikaza, mogli bismo ovom pitanju dodati jo
jedno: kako se takva elja eksploatie ne
samo zakonom u jednini, ve zakonima
razliitih vrsta tako da se preputamo
Re no. 62/8, jun 2001.

384

385

subordinaciji da bismo odrali neki ose- tler jednom usude da ponu da razmiljaju na
ovaj nain, videe da su ideje u ovim knjigama
aj drutvenog bia?
tanke. Kada se njeni pojmovi izloe jasno i jeZato Batlerova voli da pie na ovaj izazivaki, zgrovito, vidi se, i bez previe distinkcija i argurazdraujui nain? Taj stil svakako nije bez menata, da ne stiu daleko i da nisu naroito
prethodnika. U nekim segmentima kontinen- novi. Ova opskurnost ispunjava prazninu koju
talne filozofske tradicije, mada svakako ne u ostavlja odsustvo bilo kakve stvarne kompleksvim, prisutna je nesrena tenja da se filozof snosti misli ili argumenta.
Prole godine Batlerova je pobeposmatra kao zvezda koja treba da fascinira,
esto svojom opskurnou, a ne kao jedan od dila na godinjem konkursu za najgore napisan
uesnika u raspravi ravnopravnih. Kada su tekst koji sponzorie asopis Filozofija i knjievnost, i
ideje jasno formulisane, one se mogu odvojiti to sledeom reenicom:
od autora: moemo ih preuzeti i dalje razraivati. Kada ostaju misteriozne (zapravo, kada
Pomeranjem od strukturalistikog prikanisu do kraja izreene), ostajemo zavisni od izza, u kojem se kapital shvata kao ono to
vornog autoriteta. Mislilac se potuje samo
struktuira drutvene odnose na relativno
zbog svoje naduvene harizme. Napeto iekuhomologne naine, ka pogledu na hegejemo sledei potez. Kada Batlerova konano
moniju u kojem su odnosi moi podloni
krene onim pravcem razmiljanja, ta e
repeticiji, konvergenciji i reartikulaciji,
nam rei? Hoete li nam, molim vas, objasniti
uvodi se pitanje temporalnosti u miljeta za delovanje subjekta znai pretpostavljanje
nje strukture i obeleava prelazak sa forsopstvene subordinacije? (Nema jasnog odgome altiserovske teorije koja strukturalne
vora na ovo pitanje na vidiku, bar koliko ja
totalitete prihvata kao teorijske objekte
mogu da vidim.) Ostaje nam utisak uma koji je
na onu u kojoj uvidi u kontingentne potako duboko misaon da se ni o emu ne izraatencijale strukture inauguriu obnovljeva olako: i tako ekamo, u strahopotovanju, da
nu koncepciju hegemonije kao povezane
se neto konano dogodi.
sa kontingentnim lokacijama i strategijama reartikulacije moi.
Na ovaj nain opskurnost stvara
auru vanosti. Ona slui jo jednoj sa time povezanoj svrsi. Uteruje itaoca u verovanje da, Mogla je da napie: Marksistiki prikazi, koji
budui da nije u stanju da shvati ta se dogaa, se koncentriu na kapital kao centralnu silu
mora biti da se dogaa neto veoma znaajno, koja struktuira drutvene odnose, opisivali su
miljenja neobine sloenosti, dok su u stvar- delovanje ove sile kao svuda uniformno. S
nosti to poznate ili ak izlizane ideje, koje se druge strane, altiserovski prikazi, koji se kontretiraju odve simplicistiki i neobavezno za centriu na mo, vide delovanje ove sile kao aotkrivanje bilo kakve nove dimenzije razumeva- roliko i promenljivo u vremenu. Umesto tonja. Kada se zastraeni itaoci knjiga Dudit Ba- ga, ona je sklona glagoljivosti koja zahteva od
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

itaoca da u deifrovanje njene proze uloi toliko napora, da mu malo energije ostaje za
ocenjivanje tanosti njenih tvrdnji. Na ceremoniji proglaenja pobednika urednik asopisa je primetio da je ospkurnost ovog pisanja, koja izaziva nelagodnost, moda ono to je
navelo profesora Vorena Hedisa sa Univerziteta Junog Oregona da opie Dudit Batler
kao 'verovatno jednu od deset najpametnijih
osoba na planeti'. (Tako loe pisanje, ipak,
nikako nije karakteristino za grupu teoretiara pederske teorije sa kojom je Dudit Batler
povezana. Dejvid Halperin, na primer, pie o
odnosu Fukoa i Kanta, te o grkoj homoseksualnosti, sa uzornom filozofskom jasnoom i
istorijskom preciznou.)
Batlerova stie presti u literarnim krugovima time to je filozof; mnogi oboavatelji povezuju njen nain pisanja sa filozofskom dubinom. Ali, trebalo bi postaviti pitanje
pripada li ono uopte filozofskoj tradiciji, pre
nego blisko povezanim ali suprotstavljenim
tradicijama sofistike i retorike. Jo otkako je
Sokrat razluio filozofiju od onoga to ine sofisti i retori, filozofija je diskurs ravnopravnih
koji razmenjuju argumente i protivargumente
bez opskurantistikog ibicarenja. Na taj nain,
tvrdio je on, filozofija pokazuje potovanje za
duu, dok manipulativni metodi onih drugih
iskazuju jedno nepotovanje. Jednog popodneva, smorena od itanja Dudit Batler na jednom dugom letu, izvadila sam prvu verziju disertacije jedne studentkinje na temu Hjumovog
shvatanja identiteta linosti. Odmah sam osetila kako mi se raspoloenje popravlja. Zar ne pie jasno, pomislila sam, sa zadovoljstvom i izvesnim ponosom. I taj Hjum, kakav prefinjen,

kakav blagorodan duh: kako samo potuje inteligenciju svojih italaca, ak i po cenu otkrivanja sopstvenih nesigurnosti.
III
Osnovna ideja Dudit Batler, prvi put izloena u Nevoljama roda 1989. godine i ponavljana u
svim njenim knjigama, jeste to da je rod drutvena tvorevina. Nae ideje o tome ta su ene
i mukarci ne reflektuju nita to veno postoji u prirodi. Umesto toga, one se izvode iz
obiaja u koje su ugraeni drutveni odnosi
moi.
Ova ideja, naravno, nije nita novo. Denaturalizacija roda prisutna je ve kod
Platona, a znaajno je popularie Don Stjuart
Mil, koji je u Podreivanju ena tvrdio da je ono
to se danas naziva prirodom ena u osnovi jedna artificijelna stvar. Mil je uoio da se tvrdnje
o enskoj prirodi izvode iz hijerarhije moi i
naslanjaju na nju: od enskosti se pravi bilo ta
to moe posluiti da se ena zadri u podreenosti, ili, kako je on to formulisao, porobljavanju njihovih umova. U porodici, kao i u feudalizmu, sama retorika prirode slui svrhama
ropstva. Budui da mukarci podreivanje ena smatraju univerzalnim obiajem, svako udaljavanje od ovog odnosa sasvim prirodno se
ukazuje kao neprirodno... Ali, zar postoji neki
oblik dominacije koji ne izgleda sasvim prirodno onima koji dominiraju?
Mil nije bio prvi zatsupnik socijalnog konstrukcionizma. Sline ideje o besu,
pohlepi, zavisti i drugim znaajnim elementima naih ivota predstavljaju opte mesto u
istoriji filozofije jo od stare Grke. Njegovoj
primeni poznatih ideja socijalne konstrukcije
Re no. 62/8, jun 2001.

386

387

na problem roda bila je i jo uvek je potrebna

znatno kompletnija razrada; njegove sugestivne
opaske jo nisu izrasle u teoriju roda. Mnoge feministkinje dale su svoj doprinos artikulaciji
takvog prikaza jo znatno pre nego to se pojavila Batlerova.
U radovima objavljenim sedamdesetih i osamdesetih godina Ketrin Mekinon i
Andrea Dvorkin tvrdile su da je konvencionalno razumevanje uloga roda nain osiguravanja
muke dominacije u odnosima izmeu polova i
u javnoj sferi. One su preuzele samo jezgro Milovog uvida u sferu ivota o kojoj viktorijanski
filozof nije ba mnogo toga rekao. (Ipak, neto
je rekao: Mil je ve 1869. godine shvatio da je
neuspeh zakonskog kanjavanja silovanja unutar braka odredio enu kao alatku koju koriste
mukarci i tako negirao njeno ljudsko dostojanstvo.) Pre Dudit Batler, Mekinonova i Dvorkinova bavile su se feministikom fantazijom o
idilinoj prirodnoj seksualnosti ene koja samo
eka da bude osloboena, i tvrdile da drutvene sile seu tako duboko da ne bismo smeli
pretpostaviti da imamo pristupa takvoj ideji
prirode. Jo pre Batlerove one su ukazivale na
naine na koje strukture moi u kojima dominiraju mukarci marginalizuju i podreuju ne
samo ene, ve i one koji odabiraju istospolne
odnose. One shvataju da je diskiriminacija homoseksualaca i lezbejki nain nametanja poznatih hijerarhijski ureenih rodnih uloga; i tako
su diskriminaciju homoseksualaca i lezbejki
protumaile kao oblik polne diskriminacije.
Pre Batlerove, psiholog Nensi
odorov ponudila je detaljan i ubedljiv prikaz
naina na koji se rodne razlike prenose u istom
obliku iz generacije u generaciju: ona tvrdi da
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

nam rairenost ovih mehanizama ponavljanje

omoguuje da shvatimo kako neto to je artificijelno moe biti gotovo sveprisutno. Pre Batlerove, biolog En Fausto Sterling svojom temeljnom kritikom naina izvoenja eksperimenata
kojima se navodno potvruje prirodnost konvencionalnih rodnih distinkcija pokazuje koliko su snano drutveni odnosi moi kompromitovali objektivnost naunika: naslov Mitovi o
rodu (1985) sasvim je primeren za ono to je otkrila u biologiji svog vremena. (Drugi biolozi i
antropolozi takoe su dali doprinose ovom poduhvatu.) Pre Batlerove, teoretiarka politike
Suzan Moler Okin istraivala je ulogu prava i
politike misli u konstruisanju rodne sudbine
ene u porodici; i ovaj projekat se nastavlja u radu nekoliko feministkinja koje se bave pravom i
politikom filozofijom. Pre Batlerove, Gejl Rubin sainila je znaajan antropoloki prikaz
subordinacije u Trgovini enama (1975), gde izlae
vrednu analizu odnosa izmeu drutvene organizacije roda i asimetrije moi.
ta je to to Batlerova unosi u ovaj
obiman korpus radova? Nevolje roda i Tela koja su
znaajna ne sadre detaljno izloene argumente
protiv biolokih tvrdnji o prirodnoj razlici,
niti prikaz mehanizama replikacije roda, pa ni
prikaz zakonskog oblikovanja porodice ili detaljno ispitivanje mogunosti za promenu u sferi zakona. ta je onda ono to nam Batlerova
nudi, a to ne bismo mogli pronai kompletnije obavljeno u ranijim feministikim spisima?
Relativno originalan doprinos je tvrdnja da kada prepoznamo artificijelnost rodnih distinkcija i uzdrimo se od razmiljanja o njima kao
neemu to izraava nezavisnu prirodnu stvarnost, shvatamo i da nema ubedljivog razloga za

postojanje samo dva rodna tipa (povezana sa biolokim polovima), a ne tri ili pet ili beskonano mnogo. Kada se konstruisani status roda
teoretizuje kao radikalno nezavisan od pola, i
sam rod postaje slobodno lebdea artificijelna
tvorevina, pie ona.
Odatle, za Batlerovu, ne sledi da
moemo iznova izmiljati rodove po slobodnoj
volji: ona, zapravo, smatra da postoje stroga
ogranienja nae slobode. Ona ponavlja da ne
bismo smeli naivno zamiljati da postoji novo
sopstvo negde s one strane drutva, koje eka da
se pojavi isto i osloboeno: Nema sopstva koje prethodi konvergenciji ili odrava 'integritet'
koji prethodi njegovom izlasku na ovo konfliktno kulturno polje. Mogue je samo podizanje
alatki sa mesta na kojima ih pronaemo, gde je
i samo 'podizanje' odreeno alatom koji pred
nama lei. Ipak, Batlerova tvrdi da vetom parodijom starih kategorija moemo stvarati kategorije koje su na neki nain nove. Tako je
njena najpoznatija ideja, njena koncepcija politike kao parodijskog nastupanja, roena iz
oseanja (strogo ograniene) slobode koji proistie iz razumevanja da su nae ideje o rodu
oblikovane silama koje su drutvene, a ne bioloke. Osueni smo na ponavljanje struktura
moi u kojima smo roeni, ali im se bar moemo podsmevati, a neki od naina podsmevanja
predstavljaju subverzivne napade na originalne
norme.
Ideja roda kao nastupa je najpoznatija ideja Dudit Batler, pa zato vredi zastati i podrobnije je ispitati. Ovaj pojam ona
uvodi intuitivno, u Nevoljama roda, ne pozivajui se na teorijske prethodnike. Kasnije je
poricala da je imala u vidu kvazi-teatarski na-

stup i umesto toga je povezala svoju ideju sa

Ostinovim prikazom govornih inova iz Kako
delovati reima. Ostinova lingvistika kategorija
performativa odnosi se na kategoriju lingvistikih iskaza koji funkcioniu, u i po sebi,
kao radnje a ne kao tvrdnje. Kada (u odgovarajuoj drutvenoj situaciji) kaem Kladim
se u deset dolara, ili Izvinite, ili Da (pred
matiarem), ili Dajem ovom brodu ime...,
ja ne izvetavam o opkladi, izvinjenju, venanju ili ceremoniji davanja imena ve to inim.
Njen analogni stav o rodu nije
oevidan, poto nastupanje koje je ovde u pitanju pored jezika ukljuuje gestove, odeu,
pokret i radnje. Ostinova teza, koja je ograniena na prilino tehniku analizu jedne klase
reenica, nije od naroite pomoi Batlerovoj u
razvoju njenih ideja. Zapravo, i pored toga to
ona ustro odbija itanja koja njene stavove povezuju sa pozoritem, ini se da razmiljanje o
subverzivnim intervencijama na rodu u reiji
Living teatra doprinosi osvetljavanju njenih
ideja vie nego razmiljanje o Ostinu.
Ni njen tretman Ostina nije naroito plauzibilan. Ona iznosi bizarnu tvrdnju
da injenica da je ceremonija venanja upotrebljena kao jedan od nekoliko desetina primera
performativa u Ostinovom tekstu pokazuje da
je heteroseksualizacija drutvene veze paradigmatian oblik za one govorne inove koji predstavljaju ono to imenuju. Teko. Venanje
nije za Ostina nita vie paradigmatino nego
opklada ili davanje imena brodu ili izvinjenje.
Njega zanimaju formalne osobenosti odreenih iskaza, i nemamo razloga da pretpostavimo
da njihov sadraj ima bilo kakvog znaaja za
njegov argument. Obino je pogreno uitavati
Re no. 62/8, jun 2001.

388

389

dalekoseni znaaj u nasumini izbor primera

koje filozofi koriste. Treba li da zakljuimo da
je piletina u osnovi aristotelovske vrline samo
zato to Aristotel koristi niskokalorinu ishranu
kao ilustraciju za praktini silogizam? Ili da se
sloimo da Rolsovo korienje putnih planova
kao ilustracije praktinog rezonovanja pokazuje
da Teorija pravde ima za cilj da nam pomogne u
organizovanju odmora?
Ako se ovakve ekscentrinosti ostave po strani, ono to nam Batlerova poruuje
svodi se na sledee: kada postupamo i govorimo
na rodom odreen nain, mi ne izvetavamo samo o neemu to je ve fiksirano u svetu, ve ga
i aktivno konstituiemo, umnoavamo i utvrujemo. Ponaajui se kao da postoje muka i enska priroda, mi sauestvujemo u stvaranju
drutvene fikcije da takve prirode postoje. One
nikada nisu izvan onoga to inimo; mi smo
ono to ini da one budu tu. U isto vreme, izvodei ove nastupe na neznatno drugaiji nain
parodijski nain moda ih moemo delimino
razgraditi.
Tako se jedino mesto uea u svetu sputanom hijerarhijom nalazi u suenim
mogunostima za odupiranje rodnim ulogama
svaki put kada se one oblikuju. Kada se naem u
situaciji da glumim enskost, mogu stvari okrenuti, zabaviti se, uraditi to na drugaiji nain.
Takvi reaktivni i parodijski nastupi, po njenom
miljenju, nikada ne destabilizuju iri sistem.
Ona ne zamilja masovne pokrete otpora ili
kampanje za politiku reformu; samo line inove koje izvodi mali broj upuenih glumaca.
Ba kao to glumci mogu podrivati lo tekst tako
to e loe reenice izgovarati na poseban nain,
tako i scenario roda ostaje lo, ali glumci mogu
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

dobiti neto malo slobode. Tu je osnov onoga

to Dudit Batler u Uzbuenom govoru naziva ironijskim nadanjem.
Do ove take njene tvrdnje, mada
ve poznate, ostaju plauzibilne, pa ak i interesantne, mada nas ve uznemirava njen uskogrudi pogled na mogunost promene. Ali, Batlerova ovim plauzibilnim tvrdnjama o rodu dodaje
dve tvrdnje koje su koliko jae toliko i spornije.
Prva je tvrdnja da nema aktera iza ili ispred drutvenih sila koje proizvode sopstvo. Ako ovo
znai samo to da se bebe dolaze na svet odreen
rodom, koji praktino odmah poinje da replikuje mujake i enke, tvrdnja je plauzibilna,
mada ne i iznenaujua: eksperimenti su pokazali da su naini na koje drimo bebe i obraamo im se, naini na koje opisujemo njihove
emocije, iz osnova oblikovani polom za koji
nam je reeno da mu beba pripada. (Sa istom
bebom se dobacuju ako im je reeno da je
muko, ili je privijaju uz grudi ako im je reeno
da je ensko; pla se tumai kao strah ako je u
pitanju devojica, ili kao bes ako je u pitanju
deak.) Batlerova ne pokazuje naroit interes za
ove empirijske injenice, ali one idu u prilog
njenoj tvrdnji.
Meutim, ako eli da kae da bebe
dolaze na svet sasvim inertne, bez ikakvih tenji i
bez sposobnosti koje bi na neki nain prethodile iskustvu rodom odreenog drutva, to je ve
daleko manje plauzibilno i tee za empirijsko
dokazivanje. Batlerova ne nudi nikakve dokaze i
radije ostaje na visoravni metafizike apstrakcije. (Zapravo, njeni skoranji frojdovski radovi
mogli bi dovesti do konanog odbacivanja ove
ideje: u njima se, uz pomo Frojda, pokazuje da
ipak postoje bar neki pre-socijalni impulsi i te-

nje, ali ovaj tok misli, sasvim tipino, ostaje

nedovren.) tavie, tako naglaeno odbijanje
pre-kulturnog uea uskrauje nam deo resursa koje Nensi odorov i drugi koriste kada pokuavaju da objasne kulturne promene na bolje.
Batlerova na kraju ipak tvrdi da
posedujemo neku vrstu sposobnosti uea,
sposobnosti ukljuivanja u promenu i otpor.
Ali, odakle ta sposobnost dolazi, ako u linosti
nema struktura koje nisu bez ostatka proizvod
moi? Moda za Batlerovu nije nemogue da
ponudi odgovor i na ovo pitanje, ali ona to svakako jo nije uinila, bar ne na nain koji bi bio
ubedljiv za one koji veruju da ljudska bia poseduju i neke pre-kulturne elje kao to su hrana, udobnost, znanje, opstanak i da je ta
struktura u linosti krucijalna za objanjavanje
naeg napredovanja kao moralnih i politikih
aktera. italac bi poeleo da je vidi u duelu sa
ovim stanovitem u njegovim najsnanijim formulacijama, i da tano uje, jasno i bez previe
argona, zato i na kojem mestu ih odbacuje.
Poeleli bismo da je ujemo i kako govori o pravim bebama, koje, izgleda, manifestuju tenje
koje od samih poetaka utiu na njihovu recepciju kulturnih formi.
Njena druga jaka tvrdnja je to da
je i samo telo, a naroito distinkcija izmeu dva
pola, takoe drutvena konstrukcija. Ona ne
misli samo da je telo na mnoge naine oblikovano drutvenim normama koje odreuju kakvi
bi mukarci i ene morali biti; ona misli i da je
injenica da se binarna podela na polove prihvata kao fundamentalna, kao klju za ureivanje drutva, i sama samo drutvena ideja koja
nema osnova u telesnoj stvarnosti. ta ta tvrdnja tano znai, i koliko je plauzibilna?

Njeno usputno bavljenje Fukoovim nalazima o hermafroditima ukazuje nam

na nervozno insistiranje drutva da se svako
ljudsko bie klasifikuje u jednu ili drugu kutiju, bez obzira na to koliko pojedinci odgovaraju tim kutijama, ali nam, naravno, ne pokazuje
da su takvi neodreeni sluajevi naroito brojni. U pravu je kada tvrdi da smo razvili itav niz
razliitih naina klasifikovanja tipova tela koji
se ne fokusiraju uvek na binarnu podelu kao
najpogodniju; u pravu je i kada tvrdi da su stavovi o telesnoj polnoj razlici koji su navodno
zasnovani na naunim istraivanjima u znaajnoj meri projekcije kulturnih predrasuda
mada Batlerova ne nudi nita ni priblino ubedljivo kao to je to detaljan bioloka analiza Fausto Sterlingove.
A opet, bilo bi previe jednostavno rei da je mo sve to telo jeste. Mogli smo
imati tela ptica, dinosaurusa ili lavova, ali nemamo; i ta stvarnost odreuje nae izbore.
Kultura moe oblikovati i preoblikovati neke
aspekte nae telesne egzistencije, ali ona ne oblikuje sve njene aspekte. Kao to je Sekst Empirik jo odavno primetio: Kod oveka muenog
glau i eu nemogue je argumentima proizvesti ubeenje da to nije tako. To je vana injenica i za feminizam, poto su nutritivne potrebe ene (a naroito potrebe tokom trudnoe
i dojenja) vana feministika tema. ak i tamo
gde je u pitanju polna razlika, svakako bi bilo
previe jednostavno sve otpisati kao kulturu,
niti bi feministkinje trebalo da ure sa takvim
irokim gestom. ene koje tre ili igraju koarku, na primer, bile su u pravu kada su pozdravile ruenje mitova o enskom sportu koji su bili proizvod pretpostavki kojima dominiraju muRe no. 62/8, jun 2001.

390

karci; ali takoe su bile u pravu u zahtevanju

specijalizovanih istraivanja enskog tela koja bi
mogla doneti bolje razumevanje potreba ena u
pogledu treninga, kao i sportskih povreda kod
ena. Ukratko, ono to je feminizmu potrebno,
a to ponekad i uspeva da izdejstvuje, jeste detaljna studija meuigre telesnih razlika i kulturnih konstrukcija. Apstraktni iskazi Dudit
Batler, koji lebde visoko iznad svih stvari, ne
daju nam ono to nam je potrebno.

391

IV
Pretpostavimo da se najinteresantnije tvrdnje
Dudit Batler do ove take mogu prihvatiti: to
da je drutvena struktura roda sveprisutna i to
da se moemo opirati koristei subverzivne i
parodijske inove. Ostaju dva vana pitanja. ta
je to emu se treba opirati, i na kom osnovu?
Kakvi bi bili ti inovi otpora i ta bismo oekivali da njima postignemo?
Dudit Batler koristi nekoliko rei
za koje smatra da su loe i otuda vredne pruanja
otpora: represivno, subordinirajue i
opresivno. Ali ne daje nam empirijsku raspravu otpora od vrste koju nalazimo kod, na primer,
Beri Adamsa u njegovoj fascinantnoj sociolokoj
studiji Opstanak dominacije (1978), u kojoj se istrauju subordinacija crnaca, Jevreja, ena, homoseksualaca i lezbejki, i naini na koje su se oni borili protiv oblika drutvene moi koji su ih pritiskali. Batlerova nam ne daje ni prikaz pojmova
otpora i opresije koji bi mogli biti od pomoi,
ako bismo se upitali emu treba pruati otpor.
Batlerova se u ovom pogledu udaljava od ranijih feministkinja koje su zastupale
stanovite drutvenog konstruktivizma i koristile ideje kao to su ne-hijerarhija, jednakost,
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

dostojanstvo, autonomija i tretiranje ljudi kao

cilja a ne kao sredstva, da bi ukazale na smernice za stvarnu politiku. Jo manje je spremna da
elaborira neku pozitivnu normativnu ideju.
Zaista, jasno je da je Batlerova, kao i Fuko, snano suprotstavljena normativnim idejama kao
to su ljudsko dostojanstvo ili tretiranje ovenosti kao cilja, sa obrazloenjem da su one inherentno diktatorske. Sa njenog stanovita, trebalo bi da saekamo i vidimo ta e sama politika borba izbaciti, a ne da njenim uesnicima
unapred propisujemo stvari. Univerzalne normativne ideje, kae ona, kolonizuju pod znakom istog.
Ova ideja o ekanju da se vidi ta
emo dobiti jednom reju, ova moralna pasivnost ini se plauzibilnom kod Dudit Batler
jer ona preutno pretpostavlja publiku koja
slino misli i slae se (na neki nain) oko toga ta
je ono to je loe diskriminacija homoseksualaca i lezbejki, neravnopravan i hijerarhijski
tretman ene pa ak (na neki nain) i o tome
zato je to loe (podreivanje jednih ljudi drugima, uskraivanje sloboda koje bismo morali
imati). Ali, ako eliminiemo ono to je pretpostavljeno, odsustvo normativne dimenzije postaje ozbiljan problem.
Pokuajte da predajete Fukoa na
pravnom fakultetu, kao to sam ja pokuala, i
brzo ete otkriti da se subverzija javlja u mnogim oblicima, koji esto nisu prijateljski raspoloeni prema Dudit Batler i njenim saveznicima. Jedan vispren, liberalno nastrojen student
me je pitao: Zato ne bih mogao upotrebiti te
ideje da pruim otpor poreskoj strukturi, ili
antidiskriminacionim zakonima, ili se moda
ak pridruim nekoj miliciji? Drugi, manje na-

klonjeni liberalizmu, mogli bi se zabaviti subverzivnim izvoenjem ismevanja feministikih

komentara u uionici ili cepanja plakata udruenja studenata homoseksualaca i lezbejki. Takve stvari se dogaaju. One su parodijske i subverzivne. Zato onda nisu smele i dobre?
Pa, postoje dobri odgovori i na ta
pitanja, ali neete ih pronai kod Fukoa ili
Dudit Batler. Davanje odgovora na njih zahteva raspravu o tome koje slobode i mogunosti ljudska bia moraju imati na raspolaganju i
ta bi za drutvene institucije znailo da ljudska bia tretiraju kao cilj a ne kao sredstvo
ukratko, jednu normativnu teoriju drutvene
pravde i ljudskog dostojanstva. Jedno je tvrditi da bi trebalo da budemo skromniji u vezi sa
naim univerzalnim normama i spremniji da
uimo iz iskustava tlaenih naroda. Sasvim je
drugo tvrditi da nam nikakve norme i nisu potrebne. Za razliku od Dudit Batler, Fuko je
svojim poznim radovima pokazao da je spreman da se uhvati u kotac sa ovim problemom;
njegovo pisanje i inae je inicirano snanim
oseajem teksture drutvene opresije i zla koje
ona ini.
Zapravo, pravda, shvaena kao
lina vrlina, ima upravo strukturu roda iz analize Dudit Batler: ona nije uroena ili prirodna, ona se proizvodi ponovljenim izvoenjima (ili kako bi rekao Aristotel, uimo inei), ona oblikuje nae namere i potiskuje neke
od njih. Ova ritualna izvoenja, i sa njima povezana potiskivanja, nametnuta su aranmanima drutvene moi, to vrlo brzo otkrivaju deca koja u igri nisu spremna na saradnju. tavie, parodijska subverzija pravde sveprisutna je
u politici, kao i u privatnom ivotu. Ali tu po-

stoji znaajna razlika. U naelu nemamo

mnogo razumevanja za takve subverzivne nastupe, i verujemo da bi mlade ljude trebalo
obeshrabrivati u vienju normi pravde u tako
cininom svetlu. Batlerova nije u stanju da objasni na neki isto strukturalni ili proceduralni nain zato je subverzija normi roda dobra
dok je subverzija normi pravde drutveno loa.
Fuko je, ne treba zaboraviti, pozdravio dolazak
ajatolaha. Zato ne? I to je bio otpor i u tekstu
nema niega to bi nam pokazalo da je ova borba manje vredna od borbe za graanska prava i
slobode.
To znai da se u srcu njenog
shvatanje politike nalazi praznina. Ova praznina izgleda oslobaajue, jer je italac implicitno ispunjava normativnom teorijom
ljudske jednakosti i dostojanstva. Ali, da razjasnimo stvar: za Dudit Batler, kao i za Fukoa,
subverzija je subverzija, i ona u naelu moe
poi na bilo koju stranu. Zapravo, njena naivno prazna politika osobito je opasna upravo za
stvari do kojih dri. Jer na svakog njenog prijatelja, spremnog da se ukljui u subverzivna
izvoenja koja oglaavaju represivnost normi
heteroseksualnog roda, dolaze desetine onih
kojih bi se radije angaovali u subverzivnim izvoenjima kojima se izbegava plaanje poreza
ili naruavaju pravila nediskriminatorne politike ili kri naelo fer odnosa prema kolegama
na fakultetu. Takvim ljudima bismo morali
objasniti da ne mogu pruati otpor na svaki
nain koji im padne na pamet, jer postoje
norme fer odnosa, pristojnosti i dostojanstva
prema kojima je takvo ponaanje loe. Ali onda moramo artikulisati te norme to Dudit
Batler odbija da uini.
Re no. 62/8, jun 2001.

392

393

V
ta nam tano nudi Dudit Batler kada preporuuje subverziju? Govori nam da se angaujemo parodijskim nastupima, ali nas i upozorava
da je san o konanom bekstvu iz opresivnih
struktura samo san: upravo unutar opresivnih
struktura moramo pronai male prostore za otpor, otpor koji se ne moe nadati da e uspeti
da izmeni ukupnu situaciju. Ovde se krije opasan kvijetizam.
Ako Batlerova samo eli da nas
upozori na opasnosti fantaziranja o idilinom
svetu u kojem pol nije povezan sa ozbiljnim
problemima, mogli bismo rei da je to mudro.
Ipak, ona esto ide mnogo dalje od toga. Ona
nam govori da institucionalne strukture koje
marginalizuju lezbejke i homoseksualce u naem drutvu, te trajna neravnopravnost ena,
nikada nee biti sutinski izmenjene; zato im se
u najboljem sluaju moemo podsmevati i traiti u njima depove line slobode. Prozvana
imenom koje povreuje, ulazim u socijalno postojanje, a budui da sam neizbeno povezana sa
svojom egzistencijom, jer izvesni narcizam obuhvata sve to daje egzistenciju, navedena sam
da prigrlim ono to me povreuje, jer me to socijalno konstituie. Drugim reima: Ne mogu
izbei poniavajue strukture, a da pri tome ne
prestanem da postojim, pa je najvie to mogu
uiniti podsmevanje, korienje jezika subordinacije za podbadanje. Kod Dudit Batler, otpor
se uvek zamilja kao lina, manje ili vie privatna stvar, izvan neironijske, organizovane javne
akcije za zakonsku ili institucionalnu promenu.
Nije li to kao da govorimo robu da
se institucija ropstva nikada nee promeniti, ali
da moe pronai naine podsmevanja i subvertiasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

ranja, dolaenja do line slobode unutar ovih

inova paljivo omeenog prkosa? Ipak, injenica je da se institucija ropstva moe izmeniti, i
da je bila izmenjena ali ne zaslugom ljudi koji
su prihvatali batlerovski pogled na mogunosti
koje nam stoje na raspolaganju. Do promene je
dolo zahvaljujui tome to ljudi nisu bili
spremni da se zadovolje parodijskim nastupanjem: traili su, i u izvesnom smislu dobili,
drutveni potres. Takoe je injenica da su se izmenile i institucije koje oblikuju ivote ena.
Zakon o silovanju, koji jo nije savren, svakako
se popravio; postoji zakon o seksualnom uznemiravanju, tamo gde ga nekada nije bilo; brak se
vie ne doivljava kao davanje mukarcu monarhistikih prava na ensko telo. Ove promene izdejstvovale su feministkinje koje nisu bile
spremne da se zadovolje parodijskim nastupima
kao krajnjim dometom, koje su verovale da se
mo, ako je loa, treba i mora povinovati pravdi.
Dudit Batler ne samo da odbacuje takvu nadu, nego i uiva u njenoj nemogunosti. Ona nalazi da je uzbudljivo razmiljati o
nepomerivosti moi i zamilja subverzivne rituale robinje koja je uverena da to mora i ostati.
Ona nam govori to je i centralna teza Psihikog
ivota moi da svi erotizujemo strukture moi
koje nas pritiskaju i da otuda moemo pronai
seksualno zadovoljstvo samo u njihovim okvirima. ini se da je to razlog njenog preferiranja
seksi inova parodijske subverzije u odnosu na
bilo kakvu trajnu materijalnu ili institucionalnu promenu. Stvarna promena bi toliko uzdrmala nau psihu da seksualno zadovoljstvo vie
ne bi bilo mogue. Na libido je tvorevina loih
porobljujuih sila, pa je otuda nuno sadomazohistike strukture.

Parodijski inovi svakako nisu loa stvar, ako spadate u krug monih, dobro plaenih profesora na nekom liberalnom univerzitetu. Ali upravo tu njen fokus na simboliko,
njeno ponosno zanemarivanje materijalne
strane ivota, prerasta u fatalno slepilo. Za ene
koje su gladne, nepismene, obespravljene,
maltretirane i silovane, nije naroito seksi da
reinsceniraju, ma koliko parodijski, uslove gladi, nepismenosti, obespravljenosti, maltretiranja i silovanja. Takvim enama bi vie znaili
hrana, kola, glasovi i integritet njihovih tela.
Nemam razloga da poverujem da sadomazohistiki eznu da se vrate u stanje koje nije dobro.
Ako neke osobe ne mogu da ive bez seksi dominacije, to je tuno, ali to nije na problem.
Meutim, kada uvaena teoretiarka govori enama u oajnom stanju da im ivot sprema samo ropstvo, to je surova la, la koja daje kompliment zlu, jer mu pripisuje daleko veu mo
od one koju zaista ima.
Uzbudljivi govor, njena poslednja
knjiga, u kojoj nudi analizu pravnih kontroverzi u vezi sa pornografijom i govorom mrnje, jasno pokazuje dokle njen kvijetizam moe ii. Jer ona je sada spremna da kae da ak i
tamo gde je zakonska promena mogua, ak i
tamo gde se ve dogodila, treba poeleti da je ne
bude, ne bi li se tako sauvao prostor u kojem
potlaeni mogu izvoditi svoje sadomazohistike
rituale parodije.
Kao knjiga o slobodi govora, Uzbudljivi govor je neodgovorno loa knjiga. Dudit
Batler ne pokazuje da je svesna postojanja itavog niza stvari koje bi jedna takva teorija morala uzeti u obzir. Ona iznosi pravno besmislene stavove: na primer, tvrdi da je jedina vr-

sta govora za koju se smatra da nije zatiena

ona vrsta govora koja je prethodno definisana
kao ponaanje, a ne kao govor. (Zapravo, postoje mnogi tipovi govora, od neistina u reklamama, preko klevetnikih izjava, do opscenosti kako je ona trenutno definisana, za koje se
nikada nije ni tvrdilo da predstavljaju radnju a
ne govor, a kojima se takoe uskrauje zatita
Prvim amandmanom.) Dudit Batler ak tvrdi, sasvim pogreno, da je za opscenost prosueno da predstavlja ekvivalent borbenih rei. Nije po sredi to da Dudit Batler u nedostatku argumenata kojima bi podrala svoje
inovativno itanje zaobilazi iroki krug sluajeva nezatienog govora koje bi jedna studija
na temu Prvog amandmana morala obuhvatiti. U pitanju je samo to da ona jednostavno nije svesna postojanja tog irokog kruga sluajeva
ili toga da njeno stanovite nije iroko prihvaeno pravno stanovite. Niko ko se bavi pravom ne bi mogao njene argumente uzeti za
ozbiljno.
Ali pokuajmo da iz ove prilino
tanke rasprave na temu govora mrnje i pornografije izvuemo sutinu njene pozicije. Ona se
svodi na sledee: zakonske zabrane govora mrnje i pornografije su problematine (mada im
se Dudit Batler u krajnjoj instanci ipak ne suprotstavlja na neki oevidan nain) jer zatvaraju prostor unutar kog povreeni mogu izvoditi
svoj otpor. Izgleda da Dudit Batler pokuava da
nam kae da e u sluaju da se prekraj sankcionie kroz pravni sistem ostati manje prilika za
neformalni protest; moda ak i to da e u sluaju da se broj ovakvih prekraja zbog njihove
nezakonitosti smanji, samim tim biti ree i
prilike da se protiv njih bunimo.
Re no. 62/8, jun 2001.

394

395

Pa, da. Zakon zaista zatvara ove

prostore. Govor mrnje i pornografija su ekstremno komplikovana pitanja o kojima feministkinje imaju razliita miljenja. (Ipak, suprotna stanovita treba iznositi sa precizniou:
Dudit Batler iznosi stanovite Mekinonove prilino nemarno, tvrdei da ona zagovara uredbe
protiv pornografije i implicirajui, uprkos tome to Mekinonova to eksplicitno porie, da ovo
ukljuuje neki oblik cenzure. Dudit Batler nigde ne pominje da Mekinonova zapravo zagovara
graanske odtetne postupke i tube koje bi
konkretne ene oteene pornografijom pokretale protiv njenih proizvoaa i distributera.)
Ali, argument koji Dudit Batler
iznosi svojim implikacijama znatno nadilazi
sluajeve govora mrnje i pornografije. ini se
da ona ne zagovara kvijetizam samo u ovim
oblastima, ve se zalae za jedan znatno uopteniji pravni kvijetizam ili, zapravo, radikalni
liberalizam. Otprilike ovako: reimo se svega,
od graevinskih propisa do zakona o ne-diskriminaciji i silovanju, jer se takvim propisima suava prostor u kojem oteeni stanari, rtve diskriminacije i silovane ene mogu izvoditi svoj
otpor. to nije argument koji koriste radikalni
liberali kada se suprotstavljaju graevinskim
propisima i antidiskriminatornim zakonima;
ak i oni povlae crtu kada stignu do silovanja.
Ali zakljuci konvergiraju.
Za sluaj da Dudit Batler odgovori da se njen argument odnosi samo na govor
(a nita u tekstu nam ne daje povoda za takvo
ograniavanje, s obzirom na asimilaciju tetnog
govora u ponaanje), moemo joj odgovoriti u
domenu govora. Ne bi li trebalo ukinuti i zakone o laima u reklamama i zakone protiv neliasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

cencirane medicinske pomoi, jer se njima suava prostor za otpor koji e izvoditi otrovani
potroai i osakaeni pacijenti. I ovde, ukoliko
Dudit Batler nije spremna da odobri ovakva
proirenja, Dudit Batler mora postaviti svoj
argument tako da napravi razliku izmeu njenih sluajeva i ovih sluajeva, mada nije izvesno
da joj njena pozicija omoguuje da takvu distinkciju napravi.
Za Batlerovu, sam in subverzije je
tako fascinantan, tako seksi, da mogunost da
svet zaista postane bolji deluje kao ruan san.
Kako je dosadno biti ravnopravan! Nema potinjavanja, nema radosti. Na ovaj nain njena pesimistika erotska antropologija daje podrku
amoralnoj anarhistikoj politici.
VI
Kada uoimo kvijetizam svojstven Dudit
Batler, dobijamo kljueve za razumevanje njene uticajne fascinacije kostimima i oblaenjem
u odeu suprotnog pola kao paradigmama feministikog otpora. Njeni sledbenici razumeju
njen prikaz korienja kostima kao da ovaj implicira da takvi nastupi pruaju enama mogunost da budu smele i subverzivne. Nisam opazila kod Dudit Batler nijedan pokuaj da se takva itanja ospore.
Ali ta se ovde, zapravo, deava?
ena obuena kao mukarac teko da predstavlja neku novost. Zapravo, ak i u vreme kada je
to bilo neto novo, u devetnaestom veku, ena
odevena kao mukarac bila je neto prilino
staro, jer je postojee stereotipe i hijerarhije
muko-enskog drutva samo replikovala u lezbejskom svetu. ta je onda ovde, mogli bismo
se zapitati, parodijska subverzija, a ta zabava

prosperitetne srednje klase? Nije li hijerarhija u kostimu i dalje hijerarhija? I da li je zaista

istina (kao to Psihiki ivot moi izgleda zakljuuje) da su dominacija i subordinacija uloge koje ene moraju igrati u svakoj sferi? Ako ne
ulogu subordinacije, onda ulogu muke dominacije?
Ukratko, oblaenje tue odee je
star i pohaban scenario kao to nas i Dudit
Batler obavetava. Ipak, eleli bismo da ovaj
scenario vidimo kao subvertiran, podmlaen
znalakim simbolikim krojakim gestovima
onih koji ga praktikuju; ali opet se moramo
zapitati o tome koliko je ovo zaista novo ili subverzivno. Uzmimo kao primer parodiju batlerijanske parodine feministkinje kod Andree
Dvorkin (u romanu Milost), koja sa svoje udobne i bezbedne akademske pozicije objavljuje:
Ideja da se deavaju loe stvari je i propagandistika i sasvim neadekvatna... Da
bismo razumeli ivot ene moramo afirmisati skrivene ili opskurne dimenzije
zadovoljstva, neretko u bolu, i izbora,
esto pod prinudom. Moramo razviti
sposobnost uoavanja tajnih znakova
na primer, odee koja je vie od odee ili
ukrasa, ili pobune skrivene iza navodnog
konformizma. Nema rtve. Postoji moda samo manjak znakova, utisak konformizma koji jednostavno maskira dublji nivo na kojem se izbori odigravaju.
Prozom koja nimalo ne lii na Dudit Batler
ovaj pasus zahvata ambivalencije implicirane
autorke iz nekih od njenih spisa, koja nalazi
zadovoljstvo u prekrajima dok svoje teoretsko

oko odluno okree od materijalne patnje ena

koje su gladne, nepismene, maltretirane, prebijane. Nema rtve. U pitanju je samo manjak
znakova.
Dudit Batler sugerie svom itateljstvu da je ovaj lukavi nain da se produi status quo jedini scenario otpora koji ivot nudi.
Pa, nije ba tako. Pored toga to nudi mnoge
druge naine da budemo humani u sopstvenom
ivotu, izvan tradicionalnih normi dominacije
i potinjavanja, ivot ini moguim i brojna
scenarija otpora koja se ne fokusiraju narcistiki na line samoprezentacije. Takva scenarija
ukljuuju feministkinje (i druge, naravno) u
graenje zakona i institucija, bez mnogo umovanja o tome kako ene prikazuje svoja tela i
svoju rodnu prirodu: ukratko, oni ukljuuju
naine rada u korist onih koji pate.
Velika tragedija nove feministike
teorije u Americi jeste gubitak oseaja posveenosti javnom. U ovom smislu, sebi okrenuti feminizam Dudit Batler je ekstremno ameriki,
i nije neobino to se odlino primio, ovde gde
se uspeni pripadnici srednje klase radije koncentriu na kultivisanje sopstva nego na razmiljanje koje bi na neki nain moglo poboljati
materijalni poloaj drugih. Ipak, ak i u Americi, teoretiari imaju mogunost da se posvete
javnom dobru i tako neto postignu.
Mnoge feministkinje se jo uvek
bave teorijom na nain koji podrava materijalnu promenu i reaguje na situaciju onih koji su
najugroeniji. Ipak, sve vie, akademski i kulturni trendovi se okreu pesimistikom koketiranju koje nam predstavljaju Dudit Batler i
njene sledbenice. Batlerovski feminizam je na
mnogo naina laki od starog feminizma. Pria
Re no. 62/8, jun 2001.

396

nam prie o nadarenim mladim enama koje nisu morale da rade na izmeni zakona ili prehranjivanju gladnih ili napadanju moi teorijom povezanom sa materijalnom politikom. One se mogu
baviti politikom u sigurnosti svojih kabineta, ostajui na simbolikom nivou, inei subverzivne
inove uperene protiv moi kroz govor i gest. To je, tvrdi ova teorija, otprilike sve to nam stoji na
raspolaganju kada je u pitanju politika akcija. A jo je uzbudljivo i seksi.
Na neki mali nain, naravno, ovo je politika nade. Ona upuuje ljude da odmah, bez
ugroavanja svoje sigurnosti, mogu uiniti neto hrabro. Ali hrabrost je samo gestualna, i utoliko
to ideal Dudit Batler ukazuje na to da su ovi simboliki gestovi zapravo politika akcija, nada koja se nudi je lana. Time se ne mogu nahraniti gladne ene ili zatititi prebijane ene, niti dati
pravda rtvama silovanja ili zakonska zatita homoseksualcima i lezbejkama.
U krajnjoj instanci, u srcu veselog preduzea Dudit Batler krije se oaj. Velika nada, nada u svet stvarne pravde, gde zakoni i institucije tite jednakost i dostojanstvo svih graana,
konano je naputena, ak uinjena seksualno smarajuom. Pomodni kvijetizam Dudit Batler
predstavlja razumljiv odgovor na tekoe ostvarivanja pravde u Americi. Ali to je pogrean odgovor. Odgovor koji sarauje sa zlom. Feminizam trai vie i ene zasluuju bolje.

397

Izvornik: Martha Nussbaum, The Professor of Parody, New Republic (220/8/),

February 22, 1999, str. 37-45.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja