SKRIPTA ZA PRVI KOLOKVIJUM IZ SOCIOLOGIJE

-KLASIČNE TEORIJE 1 I 2-
Uvod u sociolosku teoriju
Idealizovan ugao nastanka socioloske teorije:
Teorije sociologa bave se drustvenom realnoscu I drustvenim odnosima. Razlike izmedju
svakodnevnih teorija obicnih ljudi i socioloskih:
1. Socijalni teoreticari teoretisu na disciplinovaniji I samosvesniji nacin
2. Socijalni teoreticari se oslanjaju na radove koje su radili teoreticari pre njih, dok se obicni
ljudi ne oslanjaju na prethodne radove
3. Socijalni teoreticari upotrebljavaju opsirne baze podataka koje su skupili sami ili neko drugi,
a podaci obicnih ljudi nisu tako sveobuhvatni I opsirni
4. Socijalni teoreticari objavljuju svoje teorije koje mogu da se kritikuju, da budu predmet
javne rasprave. Rad procenjuju drugi teoreticari
5. Socijalni teoreticari se bave sirokim spektrom drustvenih problema, dok se obicni ljudi bave
nekim svakodnevnim pitanjima
Najbolje socioloske teorije proisticu iz dubokih licnih interesa I osecanja teoreticara, ali moraju
da licnu perspektivu drze po strani I ne dozvole da utice na teoriju. Predrasude su opasnost I
teoreticari i oni koji ih citaju moraju biti svesni toga. Primer je Karl Marks I njegov rad o
kapitalizmu gde je on bio motivisan licnim osecanjima (teska pozicija radnika u kapitalizmu) ali
je on bio zaslepljen njima I nije uspeo da vidi dobre strane.
Svaki aspekt drustva, od najuzvisenijeg do najprizemnijeg, moze biti predmet drustvene
teorije. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu I smatra da je ona vaznija I interesantnija od
drugih. Npr. Norbert Elijas se bavio ponasanjem na kraljevskom dvoru I kopanjem nosa za
stolom..
Georg Ziml je smatrao da je drustvo sastavljeno od beskrajnog niza drustvenih odnosa i oni
su medjusobno povezani. Svaki odnos moze predstavljati nacin pomocu kojeg se moze steci
uvid u to kako funkcionise celina drustva. Ziml je izabrao novac I odnos baziran novcu kao uvid
o modernom drustvu.
Socioloska teorija predstavlja skup medjusobno povezanih ideja koje omogucuju
sistematizaciju znanja o drustvu, objasnjenje tog drustva I predvidjanje njegove buducnosti.
Vazno je da teorija izdrzi probu vremeuda ima sirok obim primene I da se bavi vaznim
drustvenim pitanjima.
Realisticnije glediste: Smatra se da teoreticari pisu na nedisciplinovan nacin, da ne sagledaju
dovoljno rad svojih prethodnika, da nisu uvek pazljivi I spremni na sakupljanje podaataka koji
su vazni za njihove teorije, da ponekad objave svoje radove a da ih niko ne pregleda, da
dopustaju svojim iskustvima i predrasudama da uticu na teorijske uvide.. Tvrde da je proces
stvaranja soc teorije daleko od savrsenog. Tvrde da najbolje teorije nisu nuzno one koje izdrze
probu vremena, postanu uticajne I nadju se u knjigama. Soc teorija je, prema ovom shvatanju,
ista kao I drustvo, na nju uticu politicki faktori. Koja ce teorija postati važna, a koja ne, zavisi
od političkog procesa i odnosa političkih snaga u društvu:
1. Vazniji i uticajni u sociologiji ce postati oni koji su učili zanat sa priznatim sociolozima,
ljudima na vodecim pozicijama u sociologiji
2. Da bi teorija postala uticajna, vazno je da li ako je teorija proizvod dominantne političke
stuje, ona će pre postati dio sociološkog kanona
3. Teorije koje su vodile do čistih, empirijski proverljivih hipoteza, prije će biti usvojene od
onih koje donose velike zaključke neproverljive u praksi
4. Dominantne društvene grupe će pre postati dio sociološkog kanona nego manjine U
posljednjih par decenija je marksistička teorija I različite varijante neomarksizma, kao I
feministička su postale dio sociološkog kanona.
Multikulturalna socijalna teorija: Uspon 1970-ih, pojavom feminističkih teorija. Feministička
teorija je postala diverzificirana tako su prigovarale pripadnice drugih kulturnih grupa I
manjina da je b6T ona namijenjena samo belim zenama.
Queer teorija - O seksualnosti, homoseksualnosti (radovi Misela Fukoa); Stiven Sidman smatra
da je queer teorija odbacivanja bilo kakvog jedinstvenog identiteta, uključujući I
homoseksualnost, usmerava teoriju u pravcu opšte socijalne teorije
Najvažnije karakteristike multikulturalne teorije:
1. Odbacuje univerzalističke teorije koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti,
ona pokusava da osnazi one koji nemaju moc
2. Pokusava da bdue inkluzivna drustvene strukture, kulturu I buducnost pojedinaca.
3. Njeni teoretičari pokusavaju da zajednicu ucine otvorenom I diverzifikovanom
4. Njeni teoretičari teorisu u ime onih koji nemaju moc i posao, ali zele promene
5. Odbijaju da povuku jasnu liniju izmedju teorije I drugih oblika narativa
6. Ima kriticku ostricu, samokriticna je i kritikuje i sve druge teorije al drustvo
7. Teoreticari prihvataju glediste gdje je njihov rad uslovljen istorijskim, društvenim i
kulturnim kontekstom u kome žive.
Multikulturalna teorija se usređuje na do sada zanemarene i ignorisane teme. Ubrzano
postaje deo kanona sociološke teorije
KLASIČNE TEORIJE 1
Grand teorije- ambiciozne intelektualne napore da se isprica priča koja zahvata veliki dio
društvene povijesti I pokrivva čitavu društvenu strukturu.
EMIL DIRKEM– OD MEHANIČKE DO ORGANSKIH SOLIDARNOSTI:
-Emil Dirkem (1858. - 1917.), nadovezao se na Ogista Konta; Dirkem se smatra najvažnijim
teoreticom soc. Smatra se liberalom, potvrda za to je branjenje Jevreja Alfreda Drajfusa od
francuskog društva
Dve vrste solidarnosti:
- transformacija primitivnih mehaničkih društava u moderna organska - društvena podela rada
je ključni pojam koji razlikuje ove dvije solidarnosti - mehanička solidarnost - svi obavljaju iste
poslove, nerazvijena podela rada u primitivnim društvima (njeno odsustvo)
- organska solidarnost - specijalizirani poslovi, doprinos pojedinaca, razvijena podela rada u
savremenim društvima
Ogist Kont je podrazumijevao: teolosku, metafizičku I pozitivističku fazu; njega su zanimale
promjene u idejnoj sferi a Dirkema u materijalnoj
Promene u dinamickoj gustini: Usled povecanja dinamicke gustine dolazi do transformacije
mehanicke u organsku solidarnost.
Dinamička gustina – broj ljudi i učestalost njihove interakcije.
Antisemitizam - netrpeljivost prema Jevrejima
Razvijenija podela rada dovodi do odgovornosti u podeli resursa I ne dolazi do sukoba između
ljudi, biće više svega za rastuću populaciju.
Kolektivna svest:
Kolektivna svest - verovanja i osećanja koja su zajednička klanova neke grupe, plemena ili
društva; nijedan pojedinac ih ne posjeduje u celini U društvima povezanim mehaničkom
solidarnoscu, kolektivna svest utice na svakog I od velikog je znacaja, pa ce ljudi postupati u
skladu sa njima; one su često rigidne I povezane sa religijom U društvima povezanim
organskom solidarnošću, manje ljudi je pod utjecajem kolektivne svesti, ona nije toliko važna,
ne vrsi jaku kontrolu nad ljudima, fleksibilnija je I prilagodljivija I manje rigidna
Krivično I restitutivno pravo :
Mehaničku solidarnost karakteriše krivično pravo (prestupnici se ostro kažnjavaju za svaki
postupak koji zajednica doživljava kao prekrsaj snažne kolektivne svesti). Postojanje prava je
materijalni odraz postojanja jake kolektivne svesti. Organsku solidarnost karakteriše
restitutivno pravo (prekršaje kolektivne moralósti savremeno društvo resava tako što od
prestupnika traži da se drži zakona ili da se oduzme onima kojima su naneli stetu). Umjesto
kolektiva, provođenje prava vrse izabrani službenici
Anomija:
društvene činjenice – prema Dirkemu, predmetu proučavanja sociologije. Njih treba tretirati
kao stvari koje su za pojedince spoljašnje i iznuđene i proučavati ih empirijski (praktično)
Materijalne društvene činjenice – imaju materijalnu formu, spoljnuu i prinudnu, npr.
Učionica, amfiteatar
Nematerijalne društvene činjenice – spoljne u prinudne, nemaju materijalnu formu, npr.
Norme i vrednosti (oni su u zajedničkom vlasništvu) Sociolozi danas više pažnje posvećuju
društvenoj strukturi i društvenim institucijama.
Anomija – stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi;
nastaje kada kolektivna svest u društvima oslabi (javlja se u organskim društvima)
Mehanička društva ne pate od anomije jer znaju kakvo se ponašanje od njih očekuje.
KARL MARKS-OD KAPITALIZMA DO KOMUNIZMA
Često je bio kritikovan za totalitarni komunistički režim uspostavljen u Sovjetskom Savezu i
zemljama istočne Evrope. Ono što su ova društva postala nije imala mnogo veze sa onim što
je on smatrao komunističkim režimom, on bi ga svakako kritikovao zbog njegove nehumanosti.
Diplomirao je na Univerzitetu u Berlinu i pisao za radikalno liberalne novine i posle 10 meseci
postao njihov urednik, ali ih je vlada zatvorila jer su iznosili neke političke stavove koji nisu bili
prihvaćeni.
Anomicno samoubistvo – veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo kada ne znaju
šta se od njih očekuje, kada je regulacija njihovog ponašanja minimalna i kada su generalno
slobodni da rade šta žele. Ova neobuzdana sloboda ubrzo postaje štetna za pojedince i
rezultira povećanom stopom ovih samoubistava.
Egoistično samoubistvo – kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i kada su prepušteni
sami sebi, osećaju se beskorisno i beznačajno. Većina ovih ljudi oseća moralnu slobodu da
izvrše samoubistvo.
Altruističko samoubistvo – kada su ljudi previše integrisani u zajednicu, veća je verovatnoća
da će izvršiti samoubistvo jer ih grupa ohrabruje, čak i primorava na to.
Fatalističko samoubistvo – u situacijama preterane regulacije (npr. ropstvo Ljudi su obično
depresivni i pritisnuti nedostatkom slobode da oduzmu život češće nego u normalnim
okolnostima.
Ljudski potencijal Polazna tačka Marksove teorije – ljudski potencijal u realnim istorijskim i
društvenim okolnosti.Represivna eksploatatorska uloga kapitalističkog sistema sprečava ljude
da ostvare svoj potencijal. Ljudi su obdareni time da svoju svest povezu sa delanjem; nestao
bi ljudski potencijal kada bị se svelo sve na razmisljanje a ne delanje. Ljudi prisvajaju delove
prirode kako bi je prilagodjavali sebi, to su I pre radili na primitivan nacin. U kapitalizmu se
malo bave njihovim kreativnim kapacitetima, usresredjeni su na novac. Kapitalizam je
omogucio tehnoloske I organizacione inovacije neophodne za komunisticko drustvo gde ce
ljudi prvi put izraziti svoje kapacitete, oslobodice se zelje za posedovanjem
Otudjenje:
Rad je pozitivan proces gde ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete I dalje ih sire u
proizvodnim aktivnostima; rad u kapitalizmu ne omogucava ljudima da izraze svoj ljudski
potencijal, vec se od njega otudjuju.
Otudjenje (alijenacija) – slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim proizvodnim aktivnostima,
proizvodima koje proizvode, radnicima s kojima ih proizvodel sposobnostima koje bi
potencijalno mogli da razviju.
Kapitalisti odlucuju sta ce ko raditi I kako ce raditi. Ako radnik prihvati nadnicu on mora da
obavlja posao kako kapitalista Kapitalisti poseduju proizvod, kada proizvod izlazi na trziste on
ne pripada radnicima i oni nemaju pravo da odlucuju o tome sta ce se sa proizvodom desiti.
Kapitalista ce pokusati da ga proda I uzme profit ili ce ga koristiti za zadovoljenje sopstvenih
potreba. Radnici ne razumeju koji je njihov doprinos finalnom proizvodu, oni rade za
pokretnom trakom. Kapitalisti odvajaju radnike, oni rade samostalno I rade izolovane zadatke.
kaze. cak okretali radnike jedni protiv drugih da bi videli ko moze najvise Kapitalisti da
proizvede za najmanju nadoknadu. Ljudi se u kapitalizmu odaljavaju od svog ljudskog
potencijala, rade kao masine, svest postaje manje aktivna l unistena. Posledica kapitalistickog
nacina proizvodnje je masa otudjenih radnika koji su nesposobni da izraze svoje sustinske
ljudske kvalitete.
Kapitalizam:
Kapitalizam – ekonomski sistem, najvecim delom sastavljen od kapitalista | proletarijata, u
kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatise drugu (proletarijat)
Sredstva za proizvodnju – predmeti koji su neophodni za proizvodnju (orudja, masine, sirovine
i fabrike)
Kapitalisti – klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju I stoga su u
polozaju da eksploatisu radnike
Proletarijat – klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno kapitalistima jer je to jedini nacin
da pristupe sredstvima za proizvodnju
Marks kaze da se radnicima placa nadnica za prezivljavanje - nadnica koju kapitalista placa
radniku a koja je taman tolika da radnik prezivi I zasnuje porodicu, kako bị ga deca, kad
onemoca, zamenila na njegovom radnom mestu Radna teorija vrednosti – Marksova teorija
po kojoj sva vrednost proizvoda dolazi iz rada (proizvodnja stvari iz sirovog materijala koji se
nalazi u prirodi) utrosenog procesu proizvodnje, iz cega proizlazi da je stvaralac vrednosti u
kapitalizmu proletarijat, odnosno proletarijatu bị trebalo da pripadne sve proizvedeno a
kapitalisti nista.
Proletarijat je zrtva eskploatacije - kapitalista dobija lavovski deo nagrade, a radnici nadnicu
koja im jedva omogucava da prezive, iako bi po radnoj teoriji vrednosti trebalo da bude
obrnuto
Lazna svest - i proleteri i kapitalisti imaju laznu svest o sebi, o svom medjusobnom odnosu I
nacinu na koji kapitalizam funkcionise
Klasna svest - sposobnost klase, prvenstveno proletarijata da prevazidje laznu svest I istinski
razume prirodu kapitalistickog sistema (Marks - kapitalisti to nikad nece biti u stanju):ona je
preduslov za revoluciju (proletarijat ce narasti, a kapitalista ce biti malo; kada proletarijat
dosegne klasnu svest mali broj. kapiltalista ce biti zbacen sa vlasti)
Visak vrednosti - razlika izmedju vrednosti proizvoda kada se on proda na trzistu | vrednosti
elemenata utrosenih u njegovu proizvodnju (ukljucujuci i ljudski rad); vrednost stvaraaju
radnici.
Praksis - ideja da ljudi, narocito proleteri, moraju da preduzmu konkretnu akciju kako bi uspeli
da prevazidju kapitalizam
Komunizam:
Komunizam - drustveni sistem koji ce ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji omoguciti da izrazi svoj
pun potencijal. Skup socijalnih odnosa medju ljudima koji ga cine. Marks je opisao tranzicionu
fazu od kapitalizma do komunizma u kojoj bi postojale sire strukture (npr. Diktatura
proletarijata) I koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom; nije bilo moguce
eliminisati sire strukture koje eksploatisu ljude
Marks je komunisticko drustvo zamisljao kao drustvo u kome ce tehnologija i organizacija
coveku omoguciti da bude ono sto je, bar potencijalno, oduvek mogao da bude. Kom.drustvo
je trebalo da iskoristi I prosiri tehnoloske i organizacione mogucnosti kapitalizma, ali ne po
cenu ugrozavanja ljudske kreativnosti.
Marksisticke i neomarksisticke teorije su upotrebljive I znacajne i danas. Od 1917. Do 1989.
Komunizam je ogranicavao kapitalizam na razlicite nacine: veliki broj drzava su bile
komunisticke i bilo je nemoguce da kapitalizam prodre u njih, hladni rat sprecio razvoj i
globalno sirenje kapitalizma tako sto su troskovi hladnog rada iscrpili resurse koji su moglli da
se upotrebe za ekspanziju kapitalizma
Bivse komunisticke drzave su postal sediste kapitalistickog ekspanzionizma. U poslednje dve
decenije globalno sirenje kapitalizma.
MAKS VEBER – RACIONALIZACIJA DRUSTVA:
Maks Veber (1864 – 1920) je pored Dirkema, najvazniji teoreticar sociologije. Pohadjao je
Berlinski univerzitet, gde je postao advokat. 1904. Je izdao delo "Protestantska etika I duh
kapitalizma". Njegova misao je ugradjena u temelje savremene sociologije.
Drustveno delanje:
Ova teorija je decenijama bila vaznija u SAD od racionalizacije zahvaljujuci Talkotu Parsonsu.
Najvazniji doprinos - koncept sveopste racionalizacije zasnovan na teoriji drustvenog delanja.
Ponasanje I delanje:
Delanje - ljudski postupci koji nastaju svesno, ponasanje kome pojedinci pripisuju smisao I
znacenje
Ponasanje - ljudski postupci koji se vise ili manje javljaju nesvesno
Biheviorizam – proucavanje ponasanja, uglavnom povezano sa psihologijom Interesovale su
ga samo radnje gde cinioci pridaju znacenje svojim postupcima. Drustveno delanje je delanje
koja se po smeranom znacenju dovodi u vezu sa ponasanjem drugih I u svom toku orijentisano
je prema ovome.
Izveo je svoju definiciju sociologije – nauka koja hoce da razume I tumaci. drustveno delanje I
time objasni ono sto je uzrocno u njegovom toku i njegovim posledicama. Sociolozi se moraju
usresrediti na aktere, a ne na kolektive(skup pojedinacnih aktera i delanja), o njima mogu da
govore samo iz prakticnih razloga
Vrste delanja:
Afektivno delanje - neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama
Tradicionalno – delanje po navici ili u skladu sa obicajima
Vrednosno-racionalno – delanje koje se javlja kada akter najpogodnije sredstvo ostvarenje
svog cilja bira oslanjajuci se na skup nekih visih vrednosti, lako taj izbor ne mora nuzno biti I
najbolji, on je racionalan sa stanovista vrednosnog sistema kojem akter pripada.
Cilino-racionalno – teznja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio, njegovo delanje nije
odredjeno nekim velikim vrednosnim sistemom, vec percepcijom okruzenja u kom se nalazi,
ukljucujuci I ljude I predmete u njemu
Razumevanje (nem. Verstehen) - metodoloska tehnika koja podrazumeva pokusaj istrazivaca
da razume misaoni proes aktera, njegova znacenja I motive, kao I to kako oni uticu na delanje
koje se proucava. Za Vebera, razumevanje nije puka intuicija, vec sistematican I temeljan
metod proucavanja misljenja i delanja. Prednost je sto sociolozi mogu da razumeju sta se
desava u svesti coveka i sta ih nagoni da se ponasaju na odredjen nacin. Razumevanje je metod
analiziranja delanja sa stanovista individualnih mentalnih procesa
Vrste racionalnosti:
Prakticna racionalnost – ono sto svi svakodnevno radimo kada pokusavamo da stignemo s
jednog mesta na drugo: pronalazimo najefikasniji nacin da ostvarimo svoje ciljeve I da
izadjemo na kraj sa postojecim poteskocama
Teorijska racionalnost - sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih
koncepata. Cilj je racionalno razumevanje sveta, a ne preduzimanie racionalnih radnji u njemu
Vrednosna racionalnost - izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vodjen le visim
vrednostima, a ne svakoddnevnim iskustvima I prakticnim misljenjem
Formalna racionalnost - izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima. propisima i
zakonima koji se primenjuju na svakoga. Ta vrsta racionalnosti karakteristicna je za moderni
Zapad: Veber se najvise njom bavio
Protestantska etika I duh kapitalizma:
Protestanizam je odigrao odlucujucu ulogu u rastu nacionalizma na Zapadu.
Protestantska etika – buduci da su verovali u predestinaciju, kalvinisti(vladavina boga nad svim
stvarima) nisu mogli da znaju da li ce ici u pakao ili raj niti su direktno mogli da uticu na svoju
sudbinu. Postojali su odredjeni znaci na osnovu kojih su mogli saznati da li su medju spasenima
ili nisu. Jedan od glavnih pokazatelja da pripadaju spasenima je uspeh u poslu. Ako medju
radnicima ima onih koji su spaseni, oni ce ekonomski prosperirati.
Duh kapitalizma – na Zapad za razliku od drugih delova sveta, motiv ljudi ekonomski uspeh
nije bila pohlepa vec moraini sistem koji je isticao neprekidnu teznju ka ekonomskom uspehu.
Duh kapitalizma sadrzi niz komponenti ukljucujuci racionalnu I sistematicnu teznju za
profitom, stedljivost, cestitost I sticanje novca kao legitimno I samo sebi cilj.
Druge religije sem protestanizma nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bị podsticali ljude
da se bave kapitalistickim poslovima (lideri, visokokvffalifikovani radnici.): Katolicanstvo je
sprecavalo razvoj kapitalizma
Konfucijanizam, hinduizam I kapitalizam:
Zasto se u Kini nije razvio kapitalizam? Veber je to video u konfucijanizmu I njegovim
karakteristikama. Konfucijanizam - kao preduslov za sticanje polozaja I dobijanje statusa
isticao knjisko obrazovanje, na ceni je bio prosvecen I nacitan covek, nisu vrednovali rad I
prepustali su ga potcinjenima; ucesce u poduhvatima koji imaju u cilju sticanje profita se
smatralo neprikladnim za konfucijanskog vlastelina. Cili je da se c Hinduizam u Indiji – prepreka
kapitalizmu i racionalizaciji. Smatralo se da su ljudi rodjeni u onoj kasti (nepromenljiv polozaj
u sistemu drustvene stratifikacije) koju su zasluzili vrlinama svog ponasanja u prethodnom
zivotu. Privrzavanjem kasti, sticu zaslugu za sledeci zivot. Aktivnost u ovom svetu je nebitna
jer je ovaj svet prolazno prebivaliste I duhovna prepreka istraizvanju hinduista, odrzi postojece
stanje.
Strukture vlasti l racionalizacija: Legitimna vlast je dominacija zasnovana na pristanku.
Osnove legitimiteta vlasti - tradicija, harizma | legalnost, Tradicionalna vlast – vlast koja se
legitimise verovanjem sledbenika da su neki ljudi od pamtiveka ovlasceni da vladaju. Vodje
tvrdę da su oni pravi predstavnici svetih I prastarih pravila I sila, a sledbenici u to veruju.
Idealni tip – jednostrano prenaqlasavanje uglavnom racionalnih komponenti odredjene
pojave, koje sluzi kao koncept koji se koristi za analizu drustva u svim njegovim istorijskim i
savremenim varijantama. Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredjenje posebnih
primera drustvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razlicitim kulturama ili u razlicitim
vremenskim periodima
Idealni tip birokratije (vrsta kaveza koja menja nacin na koji ljudi razmisljaju i. postupaju, bitno
utice na drustveno ponasanje) I njene karakteristike:
1. cinovnici su lịcno slobodni, ali se pokoravaju objektivnim sluzbenim duznostima
2. oni se predstavljaju (a ne biraju) po strogo utvrdjenoj hijerarhiji sa strogo odredjenim
kompetencijama
3. Svaka sluzba ima obavezu i ovlascenje da izvrsava svoje duznosti, kaol sredstva prinude
pomocu kojih moze da izvrsi svoje obaveze
4. Svaki sluzbenik ima strucne kvalifikacije koje se proveravaju ispitom i dokazuju diplomom
5. cinovnici se odnose prema svojoj sluzbi kao prema jedinom i glavnom zanimanju
6. U svom radu, sluzbenici imaju sredstva za upravljanje, ali ih ne poseduju
7. Sluzbenik ne moze prisvojiti sluzbenu poziciju
8. najveci deo pravila kojima se regulise birokratski aparat u pisanom su obliku Nijedan idealni
tip nije potpuno ostvario ove aspekte zbog raznih razloga npr. Dezinformacija, strateske
greske, logicke zablude, emotivni cinioci...
Harizmatska vlast - vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu svetost, hrabrost
ili natprirodni karakter vodje. Harizma su izuzetne osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. Ta
osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana. Harizmatska vlast nema
racionalne osnove i zbog toga je nepogodna, a to postaje jasno I sledbenicima harizmatskog
vodje. Rutinizacija harizme - pokusaj sledbenika harizmatskog vladara da preoblikuju izuzetne
| revolucionarne karakteristike svog rezima kako bi on uspesnije mogao da obajvlja
svakodnevne poslove. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada ce da
ga pel harizmatski vodja otici s politicke scene i omoguciti im naslede. Ako sledbenici uspeju u
tome, pokopace temelje harizmatske vlasti i ona ce biti na putu da se preobrazi u jedan od va
preostala oblika vlasti – racionalno-legalnu ili tradicionalnu
Racionalno legalna vlast - legitimise se cinjenicom da je vodjstvo svoj polozaj steklo tako sto
se pridrzavalo niza kodifikovanih pravila i propisa
Gvozdeni kavez racionalizacije -mocna, nevidljiva sila organizovanja drustvenih oblika
(pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemoguce pobeci, a koja utice na
drustvene odnose i drustveno poasanje. Na taj nacin je posmatrao sirenje racionalizacije na
Zapadu.
Harizmatski i tradicionalni tip vlasti sve manje imaju izgleda da se odrze u modernom svetu,
dok su racionalno-legalna vlast,racionalizacija i gvozdeni kavez racionalnosti ono sto pobedjuje
KLASIČNE TEORIJE 2
Georg Ziml (1858-1918) – Narastajuca tragedija kulture:
Nemacki teoreticar koji je smatrao da je izucavanje tragedije kulture prvi zadatak sociologa.
On je cesto pisao o sto se u njegovo vreme smatralo nelegitimnim akademskim sadrzajem,bio
je Jevrejin u vreme antisemitizma i zbog toga je bio marginalan. Vecinu vremena je zavisio od
studentskih stipendija jer nije uspevao da zaradi redovnu platu
Asocijacija: Njegova kasnija slava se zasniva na teorijama o svakodnevnom zivotu. Asocijacija
- Po Zimlu, odnosi medju ljudima, interakcija; njihova svrha je da povezu ljude jedne sa
drugima On je kao I Veber pokusavao da definise sociologiju kao studiju o svakodnevnom
zivotu: treba da proucava drustvo, a drustvo je zbir individualnih interakcija
Forme I tipovi:
Forme - obrasci koje ljudi I naucnici primenjuju na veliko I zbunjujuce mnostvo interakcija,
kako bi lakse izasli s njima na kraj
Tipovi – obrasci koje ljudi I naucnici primenjuju na veliki broj ucesnika u interakcijama, kako bi
ih sveli na ogranicen broj kategorija; npr prvi utisak Ziml je napisao niz eseja o formama
interakcije (npr podredjenosti i nadredjenosti)
Svest: Pretpostavka da se ljudsko delanje odvija svesno; kreativna svest kada se ulazi u
interakciju. Ljudi mogu da procenjuju stimulse koji uticu na njihovo ponsanje, razmotre
razlicite nacine na koje mogu da reaguju, pa tek onda odluce kako da delaju. Zbog toga, ljudi
nisu potcinjeni spoljasnjim stimulusima ili spoljasnjim strukturama. Ljudi takodje imaju
sposobnost da stvaraju uslove koji ih ogranicavaju. Reifikacija - proces u kom drustvenim
strukturama dajemo sadrzinu
Velicina grupe:
Dijade - grupe od 2 clana
Trijade - grupe od 3 clana
Smatra da prisustvo jos jedne osobe pravi znacajnu razliku. Nijedno povecanje u grupi ne pravi
toliko razliku kao prikljucivanje treceg clana dijadi. U dijadi ne postoji mogucnost pravljenja
podgrupa tj. kolektivne pretnje I tako se ugrozava grupna individualnost. Treci clan moze
preuzeti npr ulogu sudije ili posrednika izmedju druga dva clana, a moze I iskoristiti taj spor da
bi stekao moc ili npr da se dva clana bore za naklonost trecem. U trijadi se mogu javiti razni
sistemi autoriteta I stratifikacije. Smatrao je da uporedo sa rastom velicine grupe raste I
individualna sloboda. U malim grupama je tesko izbeci kontrolu koju vrse ostali clanovi, dok je
u velikim to lako i manje je uocijiv pojedinac. Fizicka blizina velikog broja ljudi cini pojedince
mnogo prijemcivijim i spremnijim da slede najjednostavnije ideje I postrupaju nepromisljeno
i emotivno. Tajnovitost – po Zimlu, situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nesto dok
druga pokusava da otkrije sta je to. U svim iterakcijama otkrivamo deo sebe I moramo znati
nesto jedni o drugima, a koji deo otkrivamo zavisi od nacina na koji biramo i priredjujemo
delove koje smo odlucili da otrkijemo.
Laz - forma interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih; postoi namera da
se drugi dovedu u zabludu. I najitimniji drustveni odnosi zahtevaju jede vrstu distance i
bliskosti, uzajamno poznavanje i prikrivanje. Potpuno samootkrivanie npr u braku otklonilo
svaku mogucnost neocekivanog sto je on smatrao losim. neumerenim otkrivanjem postajemo
ogoljeni i nezanimljivi
Distanca I stranac:
Stranac - jedan od Zimlovih drustvenih tipova definisan distancom; neko ko nije ni previse blizu
ni previse daleko. Distanca izmedju grupe I stanca dovodi do neobicnih obrazaca u njihovoj
interakciji jer je stranac objektivan I nepristrasan. O konceptu stranca moguce je I govoriti kada
je u pitanju odnos izmedju dvoje bliskih ljudi I to ne mozemo pominjati bez koncepta distance.
Distanca od bliskih ljudi pravi strance npr Ziml smatra da u braku mora postojati odredjeni
stepen distance koji supruznike cini strancima. Prostor - Beskrajne granice javljaju se kada je
grupa ogranicena na svoje politicke granice. Kada je grupa na otvorenom ona postoje podlozna
impulsima i manipulaciji npr neredi. Nejasan prostor recimo kada se grupa nalazi u potpuno
crnom prostoru, verovatno ce voditi do grupnog fantaziranja.
Distanca I vrednost: Smatrao je da je vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti od nas. Stvari
koje su nam suvise blizu za nas nemaju veliku vrednost. Najvise vrednujemo stvari koje su
dostupne ali je za njihovo dobijanje potrebno uloziti odredjeni trud.
Objektivna I subjektivna kultura: Tragedija kulture se zasniva na razlici izmedju subjektivne I
objektivne kulture. Objektivna kultura (kolektivna) - sve ljudske tvorevine koje se smatraju
delom kulture. Njena apsolutna velicin raste kao i njeni elementi (oni se povezuju u mocne
samoogradjene svetove koji izmicu kontroli onih koji su ih stvorili I postaju sve mocniji) I to
mozemo videti na primeru nauke Subjektivna kultura (individualna) - sposobnost pojedinca da
stvori, usvoji I kontrolise elemente objektivne kulture. Tragedija kulture - pojava koja nastaje
usled toga sto objektivna kultura raste velikom brzinom, a individualna kultura I sposobnost
da se proizvodi objektivna kultura rastu I suvise sporo. Nase nedovoljne individualne
sposobnosti ne mogu da prate korak sa nasim kulturnim stvaralastvom. Kao rezultat toga,
osudjeni smo da sve manje razumemo svet koji smo sami stvorili I da sve vise potpadamo pod
kontrolu tog sveta. (npr. Internet)
Podela rada:
Kljucni cinilac za tragediju kulture je usloznjavanje podele rada. Povecana specijalizacija
dovodi do povecane sposobnosti za proizvodnju sve slozenijih I savrsenijih elemenata
objektivnog sveta. Kako objektivna kultura raste, individualna opada. Posto je sve neuporedivo
dostupnije nego pre l imamo ogroman izbor I sve je u ekspanzivnom rastu. Pojedinci
svakodnevno moraju da se nose sa objektivnom kulturom I njemu je sudjeno da bude gubitnik
tj da potpada pod njenu kontrolu.
Torsten Veblen - Sve veca kontrola biznisa nad industrijom:
Torsten Veblen (1857-1929) bavio se sukobom izmedju biznisa I industrije. Razvoj industrije
vodi do sve vece ind proizvodnje, interes biznisa sastoji se u tome da se ind proizvodnja
ogranici kako bi se cene I profit drzali na visokom nivou. Najvaznije delo Teorija dokolicarske
klase. Bio je asketa I misteriozna osoba, neobican covek, mogao je da sedi u drustvu satima I
ne ucestvuje u razgovoru.
Biznis: Prvi lideri bili su preduzetnici koji su bili stvaraoci, graditelji, poslovodje, finans
direktori. Oni su stvarali dohodak svojim direktnim doprinosom industriji. Po njegovom
misljenju danasnji lideri ne zaradjuju direktno svoj dohodak jer se bave finansijama, razlog
tome je sto finansije ne predstavljaju direktan dohodak industriji. Kasnije su se finansijski
poslovi prebacili u ruke finans organizacija. Poslovni lideri su postali posrednici izmedju
industrije I finansija. Biznis je novcani pristup privrednim procesima tj proces u kome je
sticanje novca glavni interes. Ne zanima se za interes sire zajednice vec samo za profitabilnost
organizacije. Klasa dokolicara - polozaji onih koji imaju svoj biznis interes podrazumevaju
svojinu | prisvajanje. Veblen je smatrao da je poslovna orijentacija parazitska i eksploatatorska
I da poslovni lideri samo gledaju kako da nepostenim poslovima uvecaju sopstveni profit.
Modernu korporaciju je smatrao kao tip biznisa ciji se interes svodi na finansije a ne na
proizvodnju i strucnost.
Industrija: Industrija je razumevanje I produktivno koriscenje mehanizovanih procesa svih
vrsta u velikom obimu, prvenstveno od radnicke klase. Ind je pod kontrolom poslovnih lidera
koji nemaju razumevanja za nju vec samo zaradjuju novac finansijskim intrigama i trzisnim
malverizacijama, ogranicavaju proizvodnju I slobodno funkcionisanje radi visokog profita jer
bez lidera vanserijska produktivnost sistema bi spustila cene I profit. Upadljiva potrosnja –
potrosnja citavog niza dobara koja nije motivisana potrebom za opstankom, vec postizanjem
viseg statusa onih koji te proizvode trose I tako stvaraju osnovu za zavist I razlike medju
ljudima Upadljiva dokolica - neproizvodno trosenje vremena; tracenje vremena kao nacin da
se stvori zavist medju ljudima I podigne status onih koji su u mogucnosti da raspolazu
vremenom na taj nacin Veblen tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju privrednu depresiju I
smanjuju proizvodnju jer pod odredjenim trzisnim uslovima ne mogu da ostvare profit koji su
zamislili. Slobodan dohodak (vise od povracaja na ulozeno) ide liderima I investitorima a ne
radnicima
Dzordz Herbert Mid – Socijalni biheviorizam: Dzordz Herbert Mid (1863-1931) najznacajniji
teoreticar svakodnevnog zivota. Bio je znacajan I kao predavac a ne samo kao pisac. Vazna
uloga u razvoju teorije simbolickog interakcionizma. Smatrao je da je vazno zapoceti
istrazivanje od drustva, a onda da se spusta na nivo pojedinca. Celina ima prednost u odnosu
na njene delove
Akt: Akt - osnovni koncept Midove soc teorije; obuhvata impuls, percepciju stimulusa,
manipulisanje percipiranim objektom I zadovoljenje izvornog impulsa Impuls - prva faza akta;
akter reaguje na neki spoljasnji stimulus i oseca potrebu da uradi nesto po tom pitanju
Percepcija - druga faza akta; pojedinci putem cula reaguju na stimuluse koji su povezani sa
impulsom Manipulacija - treca faza akta; manipulisanje percipiranim objektom; prethodi
reakciji I angazuje svest i sposobnost da se nesto uhvati rukom Konzumacija - poslednja faza
akta; preduzimanje konkretne mere kojom se zadovoljava izvorni umpuls
Gestovi: Gestovi - pokreti jednog ucesnika interakcija koji sluze kao stimulus drugom ucesniku
Konverzacija gestovima - gestovi jednog ucesnika koji nesvesno izazivaju odgovarajuce
gestove drugog ucesnika interakcije Znacajni gestovi - gestovi koji nastaju kao posledica
svesne misaone aktivnosti; koriste ih samo ljudi; najznacajniji je upotreba jezika Ljudi lakse
kontrolisu vokalne od fizickih gestova, a sposobnost kontrole gesta je ono sto razlikuje ljude
od zivotinja
Znacajni simboli I jezik: Znacajni simboli – simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu
ili slicnu vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upuceni; jezik Svest -
razgovor ljudi sa samima sobom koristeci jezik; da bi postojala svest moraju da postoje
znacajni simboli I jezik; svest nam omogucuje da u sebi prizovemo rekaciju jedne osobe vec I
reakciju cele zajednice. Razmisljanje o reakciji citave zajednice navodi nas da smisljamo mnogo
organizovanije reakcije od onih do kojih bismo dosli kada bismo razmisljali o rekaciji velikog
broja zasebnih pojedinaca
Sopstvo: Sopstvo - sposobnost da vidimo sebe kao objekat; povezano sa svescu I ne mogu
postojati jedno bez drugog Reflektivnost-sposobnost da se stavimo u polozaj drugih, tj da
mislimo kako oni misle I postupamo kako oni postupaju; to nam daje sposobnost da
posmatramo sebe na isti nacin na koji nas posmatraju drugi ljudi
Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva perioda detinjstva:
1 Period igranja (pla stage) - prvi stadijum; deca se igraju tako sto dodeljuju sebi uloge drugih;
to je veoma ograniceno I nedostaje mu potpuniji osecaj sopstva drugih
2Period igre (game stage)- dete preuzima ulogu svih koji u igri ucestvuju, svaki od tih ucesnika
ima posebnu Fn 1. Po to je veoma ograniceno I nedostaje mu potpuniji osecaj sopstva eriod
igre (game stage) - drugi stadijum; umesto da preuzima ulogu posebnih drugih, dete preuzima
ulogu svih koji u igri ucestvuju, svaki od tih ucesnika ima posebnu ulogu u igri; zahvaljujuci toj
sposobnosti deca sticu sposobnost da ucestvuju u grupnom zivotu; igranje je nepotpuno
sopstvo, igra zahteva razvijeno sopstvo
uopsteni drugi – stav citave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter ukljucen; ljudi treba
da nauce da procenjuju sebe I svoje postupke sa stanovista grupe kao celine,a ne samo sa
stanovista bliskih pojedinaca. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude clan
zajednice i da bude usmerena opstim stavovima zajednice. Ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu
i uopstene druge onakvima kakvi jesu, I mogu raditi na tome da ih promene, ponekad uspeju
u tome kao i u tome da menjaju sami sebe unutar zajednice.
Definicija situacije - ako ljudi definisu situacije kao realne, onda te definicije imaju realne
posledice; one, drugim recima, uticu na nase ponasanje; situacija postoji samo onako kako je
pojedinci mentalno definisu
Ja i mene (I and me): Ja - neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv I
kreativan aspekt sopstva; nikad ne mozemo u potpunosti poznavati svoje Ja. Za Mida, Ja je
znacajno iz 4 razloga - ono je glavni izvor noviteta u drustvenom svetu, u ja su sadrzane nase
najvaznije vrednosti, ja predstavlja realizaciju sopsta, u savremenim drustvima ja igra daleko
znacajniju ulogu nego mene
 Mene -prihvatanje i percepcija uopstenog drugog od strane pojedinca; konformisticki aspekt
sopstva. Mene omogucuje udobno funkcionisanje u drustvu, a ja omogucuje promene u
drustvu. Drustvo dobija dovoljno konforrmizma kako bi moglo da funkcionise funkcionise, ali
takodje prima i neophodnu dozu inovacije da ne bi stagniralo. Kako postajemo opsednuti
samim sobom? - U danasnje vreme samorefleksija je jako vezna jer postoji mnogo prednosti
kada je covek u skladu sa samim sobom, sopstvo je najvaznijij zivotni pojekat, mi ga aktivno
stvaramo I to nije nesto sto nam se namece vec nesto sto aktivno stvaramo tokom zivota.
Postali smo preokupirani sobom I nacinom na koji sebe treba da prilaogdimo neprekidno
promenljivim okolnostima savremeng drustva i nasoj isto tako promenljivoj poziciji u tom
drustvu.