СА БЈЈАfОСЛОВОМ ЈЪЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСГВд

r.r. ФОТИЈА
ЦРКВЕНО
пРЛВОСЈ!АВНОГ Е!IИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ

ДЕЛА НИКОДИМА МИЛАША

КЊИГА VI

фототипско издање

~о оnћмм црквено-nравним изворима к nошнкм законсккм

наред!iама које важе У nравославним автокефалккм црквама

Изgаје: ИСГИНА

издавачка устано~а Дпархије далматинске

U!DIC!O

ДР. ИИКОДИIIИЛАШ
1 1

EnиtK0\1 А1ШТDИСКИ.

М
Ова књига Ј· е штампана средствима
инистарства вера Републике Србије

У МОСТАРУ, 1911.
Београд -lliибеник ИЭДАЊЕ ИЭДАВАЧ\IЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕРА И \ОIСИЋА.

- С•а арааа aaдp*lll. -

децембар 2005
 ~ад се спрема да прослави свој

300-ГОДИШЊИ ЈУБИЛЕЈ

' ' 1 неkадашња могиљансkа kолегија

данашња

I<ИJEBCI<A ДУХОВНА АКАДЕМИЈА

cjetajyhи се добивене у њој nрије четрдесет година науке

скромну јој ову своју радњу

захвални њезин учениk

посвећује.
 ,ll.o. Никодим Милаш,
српски правосл. цалмаnшско-истријски епископ
 Предговор.
--
Uад сам ја, nрије доста година, nриређивао ва штам­
nу Кано11сkу СиншагАIЈ (Правила с тумачењима), и nро­
учавао и коментирао сваки nоједини канон, јавила ми
се била мисао да, као што сам у одређеној системи
у мојој радњи: Праvrславно 11pkвeuo право изложио
сва канонска наређења, која се тичу устројства, уnра­
ве и ~ивота цркве, требало би тако исто у одређеној
системи иаложити и сва канонска наређења, која се
тичу црквене дисциплине. У тој мисли ја сам при ко·
ментирању обраЋао особиту пажњу на каноне дисци­
nлинарног карактера, и старао сам се да проникнем
чим дубље дух тих канона и да их разјасним.
Довршивши сву Синтагму, ја сам почео тада од·
мах радити, како би остварио ону своју мисао. Обра·
тио сам се ва савјет тадашњем професору московског
университета nок. А. С. Павлову, који ми је увијек
био добар савјетник у мојим радњама о црквеном пра­
ву, и саоnштио сам му своју намјеру и оnЋи nлан, по
којем сам мислио да изведем радњу. То је било у ок·
то б ру 1897. године. Мало эатијем Павлов ми је одго­
ворио и одобрио ми намјеру, а исто тако, са малим
иэмјенама, и план радње. "Мысль Ваша превосходная,
но осущестнленiе ея не обойдется беэъ большаго тру·
да", писао ми је он. Труда се ја нијесам никада пла­
шио, као што га се не плашим ни данас, nремда сам

и близу седамдесетој. Главно је ва мене тада било, да

ми је онакав учени канонист, какав је био Павлов, одо·
брио мисао и, ма и посредно, сматрао ме способним
да могу иэдржати онај труд. Ово ме је осоколило на
рад, којему сам од тада nосветио ва више година све
оно вријеме, које ми је остајало слободно од послова,
који су·скоnчани са данашњим мојим nоложај ем у цркви,

Vl
односи их к анона ја сам имао
у коментариыа . nрилично и разра енога,
доста сабраноrа ма:е~:Ј~~~~а само средити у систему
те ми се чинило, д Ј иђе ваокруrљена радња о цр­
таЈ· материјал, nак да иэ квеним казнама, или као што
· уnима и up, Црkvено ka9UC110 nраво. О ВО
иоеНИМ nријеСТ
~ ауци каже.
се то данас У н Али кад сам nочео о томе да ра-
ыи се таnа чини~о. nо'едине рубрике радње по уста­
дим и да раэрађујеМ ах 1сам увидио, да је потпуно. оправ­
новљеном nлану, одм а nок. Павлова, како НИЈе л~ко
дана била она напомен .
моiе наыјере.
остварење оне Ј
1 ноrо наређења о црквеноЈ ди·
у канонима ~маи~ак у њима наведено све што с.е
сuиnлини. Али није тако да је эаr(онодавна власт цр·
тиче те дисциnлине, 36
. ''ључења опћеr Канонског
rшена послије эа~
'.
ђ
да Ј•оnуњава у тим наре ењ~ма.
морала ЈОШ доста ~ .
·
тога, у !(анон ~~
и••а се не додИРУЈУ сва она nитања, КОЈа
. да треба добро nазити прије него што се у системи
улазе у систему црr<веноr ~аэненоr nрава, Јер он~ не
каэују nосебно, шта је пријеступ по себи, са суојек­
тивне и објектинне његове стране, као што посебно
они не каэују ни шта је црi(Вена казна по С_УШтини
и no сврси својој. При томе у црквено·судс.коЈ nракси
покааали су се, као што се и данас nоказуЈу, и та~ви
·црквени nријеступи, о којима се у канонима сасвијем
не сnомиње исто као што се у канонима не сnомињу
1 •
.
ни све оне црr,вене кавне, КОЈе су тек течаЈеМ време-
на биле уведене у ту nраксу. А без свега овога не
даје се ни замислити је)tна потnуна система црквеног
~ааненог права. За ово треба се обратити другим цр­
квсно·nранним изворима и аборницима. Ти извори и
эборници поређани су сви у односном nараграфу ове
радње. Доста их је, и . најразноврснији су.
Главни је иамеђу њих Номоканон XIV
редакцији његовој краја XII вијека. У њему се нала­
зе CRa эакоfrска наређења 11 црквене и државне власти
о казненом праву до тога доба, и из њеrа се може до­
ста добити да се доnуни оно по томе nраву, чега не­
ма У канонима, а могу се одре)(ИТИ и основна nрави­
ла истога прав~. Али ~и у овом эборНИ!(у, nремда у
њему и налазимо сан Један обилати по садржају ТИ·
V\1
ђ
веЋ
ту л· о казненом праву, ни иа Rалека још нс исцрпљује
се сав материјал тога права, нити он nружа све оно,
што има да састави nотnуну систему цривеноr казне·
но г права nрема данашњим научним аахтијевима !(азне·
нога права уоnЋе, а још мање може он да nружи сву
ону rрађу, која је nотребита · sа nрактичку страну исто­
га права у наше вријеме. Све ово наука мора na тра­
жи у nруr·им изворима и законс1шм зборницима. Она
то · и налази у тим зборницима, али раштр!(ано тако,
да у ни једном од њих нијесу додирнута сва nитања
. истоrа права, него их треба тражити сад у једном сад
опет у другом зборнику. Осим тога, у истим зборниu.и­
ма, а особито у новијим правилницима о црквеним прије·
стуnима и uрквеним казнама, који важе данас у доти4НЮI
орника, автокеФалним црквама, нека су наређења нејасна и уз
0си м
· то неједнака, а често и nротивурјеqива међу собом, та1<о
yno·
требе, као основана на uр1шеном праву наређења.
При таi<вом карnнтеру сада nоменутих извора и
зборника, nојмљиво је по себи, колико је труда мора·
ло захтијевати изучаван.е њихово, да би се крИТИ41(И
исnитали сви nодатци њихови, да би се односни nо­
датци nринуnили, те саставила једна зао!(руrљена и на
православном црквеном nраву основана система на~не·
нога права. Послу овоме ја сам nосветио много вре­
'
мена, преко десет година са малим интервuлимn. Ре­
зултат тога Јесте ова књиrа.
У тој сам књизи ја изложио позитивно nраво npa·
вославне цркве у кривичним пословима. Ћисциплинар­
на наређења главни су основ тога nрава. Да ли су сва
та наређења таква, да она морају эа свагда важити у
uркни, као неnромјенљиве nравне норме, то спада у
титула у исnитивање канонистичке науке, а nосљедња ријеч у
томе nрипада највишој црквеној власти. 3а си.сте~IУ J(D.·
аненог црквеног права, која има да служи и за цркве­
но·судску праксу, мјеродавна су наређења поэитивнога
nрава, каква данас постоје, и на тим сам наређеЊима
ја и основао ову своју радњу.
Да ли сам ја овом радњом постигао свој задатак!
Лично ја себи сасвијсм не ласкам, да јесам. Напротив,
 vш
само као свој по"ушај, да се си­
ја сматрам ову раnњУ нено nраво nравославне цркве.
стематски прикаж~ казумње и неких недостатака, које
Радња Ђе. имати, е~ са уоч~ы. Нека их стручњаци ПО·
ја сам . ниЈесам моrђа \а нека ми их nокажу. Ја ћу им, САДРЖАЈ.
6иљеже ако их на у,
' е бити ва то вахвалан.
1
у интересу нау~ ' . ,1 .а сам додао Синоnсис свега
Књиви овоЈ ен 01 0Ј •
=
. у њој речено 0 црЈ(неним nри1еступима ПРИСТУП.
онога, што Је знама Оно сам учинио да помоl'Нем
И о Црi(ВеНИМ ка · · И
црквеним судијама у судској њиховоЈ пракси. з тога. § 1. Основа црквеног казненог права · · · 1
Синопсиса они Ђе прегледно моћи да саэнаду, как~а § 2. Раэвиш црквеног казнеиоr права . . . . · 9
~ела сматра nравославно црквено nрано да засЈЈ.УЖУЈУ § З. Извори црквеtюr кааненоr права . . . 22
казну, и какве су цр 1,вене казне. Како nак имаЈу они § 4. Система црквеног кааненог права . 41
да налажу те шне, 0 томе Ђе наћи nодр~бно. каsано § 5. Литература црквеног кааненоr nрава 48
у nосебном параrрафу ове књиrе. У истоЈ ~амЈери са­ -
ставио сам и Авбучни Преглед свега што ~е У. књиви, ОIIЋИ ДИО.
и гледао сам да тај Преглед буде чим nотnуНИЈИ и ПО· ' ' 55
§ б. Преглед оnога дијела . . . . .
дро6нији. Он је наштамnан на крају књиге.
Г д :\n а п р в n.
Огријешио би се о в~ е, кад не би са највећом бла­
Пријестуn.
годарношћу сnоменуо уnраве унивсрситетске библио·
теке у Бецу и библиотеке више богословске школе у § 7. Појам о пријеступу . . . . . . . . . . 56
Xaлktl, чијом сам nомоћу могао да добијеы и да про· § 8. Класификација пријестуnа . . . , . . · . 62 1

учим nоједине ријетке nравне зборнике и старије ра­ /. Субјеkтивна страна npujecтyna~
дње о црквеном казненом праву. Исто тако морам да
§ 9. Субјект пријестуnа о о 69
. ивравим своју срдачну захвалност и ученом протосин·
1 ' ' '

§ 10. Урачуњивост . . . о 73
ђелу у Бечу Др. Meлe1tmujy Апо~то-tоиулосу, који ми
' ' • ' '

§ 11. Неурачуњивост . . . о 77
је nружио многе nодатке о разним законским наређе­
' ' ' ' '

§ 12. Саучешhе . . . ' ' 84

њима, која важе данас у области грчке цркве.
Огријешио би се такођер, кад не би ов~е споме. 11. Објеkшивна страна npujecmyna.
ну~ мо~тарску издавач ку књижарницу Пахера и Ј(исића,
ЧИЈОМ Је искључивом заслугом могла ова моја радња
§ 13. Објект пријестуnа . . . . . . . . 88
да угледа свијета, и која није nожалила ни труда, ни
§ 14. Стицај nријестуnа ' . . . . . , , . . . 94
великога трошка, да издање буде чим боље и љеnше
§ 15. Олакшавне и отежавне о!iолности . . . . •. 98
Нека ј~ј је з.а то, исто као и за труд о коректури штам~ r л 1\ n1\ д р у 1' а.
ne, МОЈе НаЈсрдачније хвала.
Казна.
У Задру, августа 1911. ·
§ 16. Суштина црквене казне ' t ' 104 ' '

nисац. § 17. Сврха црквене казне ' ' ' 110

§ 18. Врсте казни . . . 114 ' 1
 Х\
tT,AMI

~ 19. Свјетовне казне у црквено-судској nракси . . 116 ~РУГИ РАЗДИО.

§ 20. Налагање казни. · · · · · · · · · 134
§ 21. Престајање приЈеступа и казне . . 154 О црхвеаим nр~естуnиыа.
СЩНА

§ 4!. Преглед овог раздјела . . . . . . ' 343

ЈIОСЕБНИ ДИО. Г Jl а nа п р в а.
§ 22. Пријелаз к посебном дијелу . . · · · · . 171 Onhu црkвенu пријеступи.
1. Прнјестуни нропшу вјере и цркве.
ПРВИ РА3ДИО.
§ 42~ Пријеступи противу хришћанске вјере . . . . 344
О прхвепим казнама. § 43. П ријсстуnн n ротиву хришhанских вјерских праоила 358
§ 23. Система црквених казни . . 1 • • • 1 • 173 Э 44. Пријеступн п ротиоу пра вославне ојере . 371
Э 45. П рнјестуnн rr poтиny богопо штовања . . . 389
rл а в а 11 р в ј} , § 46. llријестуnи п ротиву ј ед1rнства цркве . . 409
Опће црkвене kaзne. 47. llрнјеступи противу црквеrrо г устројства . . 417
§ 24. 1) ЕпитилшЈа . . . . 178 11. Ilријестунн нротиву друштва.
§ 25. 2) Инфамија . . . . 185 § 48. Прнјсстуnи прот и ву жимота других . . . . , 426
§ 26. З) Одлучење 1 • • • 190 § 49. Прнјестутr nротнuу слободе других . . 438
§ 27. 4) КонЗЧiЮОдлучење . 199 § 50. Пр нјеступrr 11ропr ву части других 1 446 1

§ 28. 5) Ј/ишењс црквеног погреба . . 206 § 51. П риј сстуn и протнву имовин е других , 451
rл а в n др у 1'11. Ш. IIрпјестунн прошву хршпЋанског морала.
Посебне црkвене kазне. 52. Пријестуn и путености . . . . . . . . , 468
§ 29. Преглед ове главе . . . . . . . . . . 209 53. Прнјсстутr противу правшtа о браку 489 1 • •

§ 54. Друг11 пријсстушr nротtшу јавнога морала . . . 510

1. Диортнч/iе Ј<азне.
l,д а nn д р Р' n.
§ 30, 1) Оnомена 1 • • •

. 21 0
§ 31 .. 2) Укор Посебни пријеступи kлupa.
. 212
1 • • • •

§ 32. З) Епит1rмија кЈrирика 55. flpнjccтyrtrr nротнву nравила jcpapxиjcr(()r nорша 515
. 215
§ 33. 4) Одлучење клирика . 231 9 56. /Јрнјсстушr nротиву nравила о богослужењу . . 548
§ 57. Прrrјсстуnн противу nра вила о пашрсt(Ој служби 559
11. Софроннсшчке к~зне. § 58. l lрнјестуnн протrшу прави ra о свсштен111II(ОМ ш-
§ 34. 1) Нов ч ана казна да њу . . . . . . . . . 57 4
§ 35. 2) Премјешrај . . : : : · · · · . 244 1 1 • •

249 § 59. l lрнјсстуnи противу nраuила о манастирима и о

§ 36. З) Губитак појединих права у ·јс~ар~ијr; ·
1

' 252 калуlјерстну . . 583

§ 37, 4) Ј/ишење мјеста службе . . . .
1 • • • , • 1 ,

§ 38. 5) Сврrнуhе . . . · ' 256 =

§ 39. б Коначно свргнуhе .· , • • • •
' 261 CtiHOПCIIC : ' ' • 1 ••
' 593
§ 40. 7) Искључе е 113 кве ' 272
1

· · · · · Азбучни n реглед ,
1 1 •• 1 1
' 326
1 • 1 1
' 625
 Главне снраЋенице.
АС. · = Атинска Канонска Синтагма. Изд. 1852-1859.
БДП. = Дисциплинарни Правилник за свештенство буковин-
ско-далматинске митрополије. 1908.
БЕУ. = Устав бугарске егзархије. 1904.
Г3. = Грађански Законик.
КДП. = Дисциплинарна правила за свештенство карловачкс
митрополије. 1900. · § 1.
КЗ.= Казнени Законик.
Крмч. = Крмчија. Московско издање 1787.
МС. = Синтагма, или Правила православне цркве с тума­
чењима од Н. Милаша. Нови Сад, 1895. 1896.
МЦП. = Православно црквено nраво од Н . Милаша. Мостар,
1902,
РКУ. = Консисторијски устав у руској цркви. 1883.
сдn. =Дисциплинарни правилник за свештенство сибињскс
митрополије.
1906,
СЦВ. =Закон о црквениы властима у Краљевини Србији.
1890.
ЦУ. = Стари црквени устав (Statuta ecclesiae antiqua).
ЦК~. = Консисторијски устав у Краљевини Црној Гори. 1904.
Bas1l. =Basilicorum libri LX.
Cod. =Codex justlnianeus.
Dig. = Digestorum liЬri L.
Ecl. =Ecloga legum Leonis et Conslanlini.
Harmen. =.H~xaЬiЬios Constanlini Harmenopuli.
lnst. =lпslilutюnum D. justiniani libri IV.
Nov. =Novellae imperaloriae constitutiones.
Nот. =Nomo~anon XIV titul. (у редакцији 1177).
~~och. -=-= Prochlron. (L~x manualis) Basilii, Constantini е! Lcoпis.
eod. =Theodoslaш libri XVI (Codex Theodosiaпнs).
ПРИСТУП.
Оспова црхвепоr хазиепоr nраэ~.
Црква је Божја установа на земљи, ~оја им.а за·
датак да сви људи познаду, да су обличЈа БожЈа, да
1 ' '
се као такви у животу своме владаЈу и ТИЈ~М да пос·
тиrну вјечно спасење. Ради овога nостоЈе у цркви
сакраментална средства, кров која љу~и добив~ју о~ве·
Ћење благодаћу Духа светога и nостаЈу досТОЈНИ ВЈеЧ·
нога блаженства. Као Божја установа, црква је цар­
ство Божје на земљи, и дакле област етичко-релиrи·
јовна, у којој постоје Божје ваповиједи, које човјек
има да по слободној вољи иэвршује. Злоупотреби ли
човјек у томе својом слободном вољом, осудиће rn
савјест њеrова, и она Ђе га nобудити, да се послужи
са1<раменталним средствима цркве, да би се опет воља
љегова наnутила на добро.
АЛи црква није само етичко· релиi'Ијовна област,
него је она уlеано и друштвени организам, који мора
1 t ••
да се правилно управља и разВИЈа nрема сврси СВОЈОЈ,
и да су nравилно одређени односи, 1юји морају по·
· стојати међу члановима његовим. И са овога nогледа
на цркву, l<ao на друштвено уређеље, црква улази у
област nрава, те и односни закони, које она, по до·
бивеној од Основатеља свога власти, издаје, и који
одређују спољашње односе њене и међусобне односе
њених чланова, вову се и јесу jypucmuчku sa~нu,
1'

различни од S
akoнa доралних,
t
који сnадају у етичr<о.
ј эну област uркве.
рели~о~ални закони тичу се душе човје~ове и Уну.
трашњих душевних nof(peтa његових, и .по томе он н
подвргавају суду свом и саму помисао ЧОВЈе~а да учини
нешто, што се коси са морбалом, н~ гледЗаЈући на то,
да ли је намјера приведена ил а. у дЈело. ако н морала
стоји пред слободном вољ.ом човЈековом, те ако човјек
повриједи тај закон, он Је одговор~н за то прел са.
вјешћу својо~1, нити може закон оваЈ да има принудни
карактер. Наnротив, · истички за1<он т е. с ·спољаш-
њих чина он на слобо не в ов екове ко·и
с показ на 'ел и ко· ма· о 'е посље.
љице за друштвен,и поредак. Овај за((ОН гледа такођер
да проникне намјеру дотичнога кривца, али само у
таквом случају, Ј(ад се дјело у јавности показало, и
суди Ј(ривца, 1(80 члана ~руштва, према количини по­
вриједе права других, и у колико се он огријешио
уопће о друштвене ааrюнске проnисе. Обзиром nак на
то, што јуристиЧ!(И аакони имају задатак да чувају и
одржавају постојеhи nоредак у друштву сходно дру­
штвеној сврси, и да је свак дужан да т~ поредак nо­
штује, исти закони морају да имају и принудну Atoh
nротиву сваког онога, који nовриједн, или хоће да nо­
руши друштвени поредак. Ова nринудна моћ саставља
главну разлику између моралноrа закона и закона јури­
стичкоrа, и у овом посљедњем она саставља битни ње­
гов д.ио; nремда она и има разли ч ан карактер у цркве­
ном ЈУристичком эакону од карактера њеноrа у истим
МЦПо стр. 4-5, О овој теорији 11спореди: Fr. ј. Slahl die Phllo-
1
:
sophle des Rechts. 11 Band: Rechts-und Staatlehre auf der' Orundlage
~~~~~cher Weltanschauung. HeideiЬerg, 1854. 111 Auflo S. 191 fg. Е.
о о trg, Lehrbнch des katholischen und evaпgelischeп К!rchenrechts.
LClpZig,
1003. у Aufl S 5 l F Sh 11 S
Krchenrechts о· .85 0. . о ' · с и е, ystem des allgem. katholischen
re~hts. Oraz · 1 ~ ~ ' 1856· S. ОО. R. Scherer, Handbuch des Кirсhеп­
2 тежи гријех, и nри упорству у томе, може му тај гријех
порнче ову' тео ·. ' о Про~есор. rрадачког ун11Верситета ј. В. Haring
smu~ те се ста РИЈу, назива1у~и Је плодом та1юаваЈюr Rechtspositivi-
ocннвajyhн се 8~\ 8~· докаже, да нема разлике изме9у права 11 морЗIIа,
пософији и на ста ЈУ твр~њу НЈ неk преж11uљеној схоластичкој фи-
рорнмско1 дефиниц .
Gtundzuge des katholis h к· НЈИ права. Види његову књиrу:
с еп Jrchenrechts. Oraz, 1906. 1, 3-4.
§ t. Основа цркисног каансноr права. з
законима· других друштвених ааједница, nосебно др·
жаве, Држава има nраво да употреби Фиаичку силу,
·
t(ад се неко nротиви њеним ааl(онима ц ква по основ-
н св ~ ењ и о эи ом на посље њ сво св х
у СВИЈет не може а пот ебљ е т сил п им е-
а у СВОЈИХ аакона. ли и црква има власт да nри·
нуди а1 о свога члана, да се покорава њеним ва­
rсонским nроnисима, ако жели да ужива односна права
у цркви и да се користи добрима, која ыу она пружа;
врши дакле и она принудну силу, само што · та сила
нема карактер Фивичщ него само етич1си. Она ~е сили
никога да ступи у њену заједницу; али кад Је не~о
ступио у ту заједницу и хоће д~ ужива nрава, ICOJn
уживају остали уредни чланови заЈеднице, он мора lta
се и покорава црквеним вакониыа; неће ли то да чини,
црква је у власти да уnотреби противу неуреднога
свога члана сва она средства, којима расnолаже и на
о • 1
посљетку, да га искључи ив СВОЈе заЈеднице.
По разлици између моралн~га закон~ и в.акона
јуристичкога, раэлично се означуЈе и nоврИЈеда Једног
и другога закона. Повриједа моралнога закона эове се
уопће z и ·ех U. !rJ. -t~· по в и' еда ' истичкога вакона
зове се п.puiecmyu, a~6.Pt1J\W., е1 ~\!а.. ~ао што мо·
ралн.И аакон спада у етичко-религијоану област, тако
·и повриједа тога ва кона подлежи моралном е суду, суду
савјести човјекове на првоме мјесту, и црква може да
ту повриједу изглади сакраменталним својим средствима;
и с nруге опет стране, као што јуристички закон спада
у област n ава тако и о nов и еди тога закона с ди е
онаЈ ФОQ м ко е овљен п авом и n ема пока·
зан~ на д'ел тежини пов и'е е.
НиЈе сваки гриЈех, ма он и и 6.1шpttu. 7tpo; ~йva.tQV,
дакле смртни гријех, у исто вријеме и пријеступ у сми·
слу права. Човјеtс може зачети у својој мисли и нај·
отро~ати сву душу и довести га до беабоштва и до
вјечне осуде. Али ако је тај гријех остао sатајен у чо·
вјеку и није се показао у неком спољашњем дјелу, које
би било на штету цркве и на штету . установљеноrа
1 мцn. стр. б.
 Пристуn,
nоретка у црКIIеном орrанизму, такав rријех иnак не
noiVIeжll правним sаконским ?дредбама, нити црквени
суя може nозвати ва тај rрИЈеХ, на ояrов~рност дОТИ·
ч нога гријешника. t !акав t;e rриЈешн~к осЈетити опте.
рећеном савјест своју,." та lie ra.савјест одв~сти nред
свештеника да му гриЈеХ исnовиЈеди, и у таЈНИ пока-
' да ослобод~ савЈеСТ
јања nотражиliе '
сВОЈУ' од rријеш.
нога терета и да се од гријеХа ~чисти. ~ва радња у
тајни по шјања или сакраменталноЈ исповиЈеди саставља
1
онај суд цркве, 1(80 божанске установе, који се воне
унушраu11ЫI суд црквени. У свој ено је тако називати
овај суд, премда, !(ао што ка~е 3латоуст, "то није
никакво судиште, него само лијечница; ту се2 не пар­
ничи, него се добиnа опроштај од гријеха." Основа
~ унутрашњеrа cyna црквеног положена је сам t
Основатељем цркве, кад је рекао ученицима Својима:
;§има оnростиrс ерИЈехе, опростиће им се; и којима
д.шжите, аацржаће се.'~,з и "штогод свежете на земљи
биЂе свеван~ на небу, и што год раэријешите на земљи
биће раэријешено на небу. ~ 4 Је ли пак дотични гријех
nokaэao се на NеЛУ и .био је уэро.ком с~блавни и нереда
У цркви, те сами гриЈеХ постао Је пријестуtюм у прав·
.ном смислу, т~да већ о томе Ђе судити Формални јавни
~уд црквени, КОЈИ се зове ц квени спољаииьи суд, којему
Је такођер nоложио основу сам Основатељ црr{ве.5
-.-
1 ~сто као што nocтojll код aanaднllx каиониста абрка у појмо·
;":~ј:о~~~:с~lчком закону 11 аакону моралном~ nocтojll та вбрка н
t,ењс о раалн нгри~:ху 11 о .прнјеступу: Преглед овога 11 nравнпно су·
E!tlde sur le ~~~~ /~у r~иlexa 11 n~ltJecтyna BIIДit у књиаи : L. Kahn,
2О . е а pelne en droJ! canon. Paris 1898 р 1З sq
дeмltjel 1896). 11, 328.111 бесј . § 4. (Руски npltJeнoд
пока1ању
Петрогр. Дух. ·А ка.
, ' · ·
3~
: Мат. XVI, 19. XVIII, 18,
Наанвll: унутрашњн црквени с
су на ааnадноr црквеног права Уд. и спољашњи црквеюl суд yaeтll
s. lorum polll lt joruт exlernuт ' ; КОЈем ~е спомиње (oruт inlernuт
po.en!tentlae (sacramentale) ulor:~ orum. for~ i први опет 1\tljeлe на lorunt
ли ко се о дотичном nle•y consctenltae (extrasacram~ntale} у ко·
~ суди или
1
RЈ~ди .или бев те тајне, али ипак у с~еви са таЈном
' ) 11 ' покајања (испо·
Њnschtus, System des kalhol. Кir h у тaJHOCTII. Види о овоме: Dr. Р.
Н. Суворовъ, О церковныn :a:;;ec~ts. Bcrlin, 1869.·1897. Bd. \. S. 168 fg.
анtяхъ. С.·Петербургь, 187б.стр. 5-б.
5
§ 1. Основа црквеног каансно1· права.
Спољашњи овај uрквени суд тијесно је веван са
самим устројств?м црt(Ве, t<Oje ra и условљује. У строј-
ства ово, које nотиче иа божанскоrо. права, у строгоме
је смислу nравно устројство, те и власт, I<oja је дана
цркви да чува то устројство, исто је тако правна, као
што су такве и дужности, које та власт nрописује, и
на 1<0је при nотреби могу дотични да буду nринуђени.
Исто устројство, као правно уређење, може једино ЩЈ.
омоrуЋи остварење заповједи Основатеља uркве, I(Ojy
је Он Jtao ученицима Својима на посљедњем састанку
с њима, а кроз њих и свима њиховим насљедницима,
да уче све народе и проповиједају лришЋанску истину,
да та истина буде свагда од свију сачувана чистом и
неповријеђеном, да би се сви људи моrли I<ористовати
блаrодатним средствима, која им црква nружа ва спа·
сење, и да би сви људи nазили и чували о~о, чему
је Он научио њих, апостоле Своје. 1 А пошто за све
ово као неопходно средство служи правно уређење
црквено, то је цpiiRa дужна да строго чува то уређење,
да захтијева од својих чланова да му се nокоравају, и
да при потреби казни дотичноrа, 1юји би радио про·
ти~у ~стога, или би се уnорно nротинио nравилима,
IЮЈИХ .Је оно чува р. Uao што поред уређења свјетовноrа
nостоЈИ духовно, и nоред права државноrа постоји t~p·
квено право, ис.то тако поред држави о га казненоrа права
мора да постоЈИ и црквено казнена право.~ Сврха је
држ,аве эема~ско ЈlОб љ а с~ : · е к е ~
човјека за ВЈечно п с ~ Према разлици тих сврха,
државе и цркве, разликује се и по својству и по духу
своме, како право yoпlie једне и друге, тако исто и
њи хово кавнено право.
1 Мат. ХХVЩ 19·20.
2 у иеюtм универс1tтет11Ма нерадо усвајају ово ~OTIIЧH~ nрофе·
coptt ~рквеноrа nрава ; а нама је nознат коикретюt случај у је~ном
аустр11Ј~ком универсllтету 1 ~а је ~OTIIЧHII nрофесор uрквенога nрава,
предаваЈући о казненом nраву у upквlt, IIСказао ца "црквено казнено
право, строго roнopeћlll нема смllсла, јер црквена власт не може np11·
нyд~ITII никога ~а изRрШ11 казну~ коју му црквеиll суд пресуди.~~ Оно по
СВОЈ npiiЛIIЦII бiiRЗ nОД УТIIЦајем HOBIIjCГ њемаЧКОГ M11CTIЩIIЗMa, ПО које~\
црква је само "харизматllчка" органиваЦitја, а не nравна организаЦitја
те ако харllзма (дар Божјll у смислу Кор. 1 Xll, 4·11 1 и Петр. IV, \9)
 Приступ,
б § 1.
Као што је основу сnољаш~ега суда У uркви по.
ложио Ca
Основатељ uркве, таЈ(О Је Он. положио основу
u божац и царини1'", наређује Исус Христос СвоЈИМ уче·
111 А .б .
и црквеном кавненом праву. ко I<ОЈИ рат сагријеши,
-ј
а н послушност пр~ма он11ма, који добише харизму, 3Л11 та по-
захткев о,
•
слуwност саставља дужност, на КОЈУ Је чоијек вса~н само љу 6ављу 11
својом добром нољом, али не праиом, и дзкпс HIIJC правна д~жност,
Тако уопће учи тај њемачкн данаwњн MIICTIЩitaaм, а rлавн11 му Је пред­
ставник у црквеном праву 11наче врло уважени њемачки научшtк и про­
фесор Dr. Rud. Sohт. На гласу је његов.: Кirchenre~ht (Lcipzig, 1892),
у којем се у прном тому налажс историЈСКа осно~а црквеноrа nрава,
а који том започиње са оном реченицом: "Oas K1rchenrecht stcht nф
dcm \Vesen 'der Кirche ln Widerspruchu (S. 1.), и истом се речсном 11
завршује (S. 700). Порttчуви веау црквенога права са суштttиом цркве,
досљедно је томе, да још мање црквено каанено право може ttмзт 11
11каква односа са суштином цркве. Сом nншс: "Изме~у хар11аама једна
је, којој је повјерено во~ењс хришћанскс општ1111С 11 ynpaua цркне у
uме Христово, а то је харизма .учења" (стр. 28), и људима у хрншhан­
с~ој onшТJIHII, кој11 су одарени том харнамом, повјерена је управа цркне.
Оnн људu надаuру 11 црквену дисциптtну, "ал11 уздржавање те дttcци­
n:lllнe бива само средством проnоо1tједи, на11.~е кроз поуку а (стр . 33,)
"Према томе, о поретку у еКЈiисији, о noЭIIВy на службу у екл11С11ј11,
о отпуштању 11 приман.у у заједницу е~л11сије и о надзирању ДltCЦII·
плнне у е!<Ј1иснјн, имају да се старају само они, који су добили дар
учења, јер само Божја ријеч је која може да одлучује о свима овим по­
словама, а не неки закључак општш1еа (стр 36). Из овога се вefi јасно
види Сомова теорија о нашем питању, види се негација н црквеног
казненога права, исто као н уопће црквенога права. Па нпак он надаје
трактат о црквеном праву, које фактичюt постоји, као што је посто­
јало од вијекова; само што он овај трактат пише не као о цркненом
праву, које се оснива на божанском праву, него као о таквом праву,
које се nочело састављати тада, кад је идеја црквене јерархије под
врховном у~равом епископата зауаепа мјесто првобитне "хар1tаматичкеа
орrаннаацнЈе екписије, и кад су општине почелс б11ратн и стално по­
стављати црквене старјешнне, те је наступила "правна" органиэацнја
цркяе, а што се, по тврђењу nншчевом, догодило nошЈьедЊitх годнна
првог хришhанскоr вијека, кад је римски епископ Климент написао своју
nрву посланицу Корин~аннма У име римске еклнсије поводом спора о
старјешинству У коринтској еклиснји, 3а ову Климентову посланицу
Сом каже, да она ~macht Epoche in der Кirchenverfassungsgeschich!e 1
n~а~~~иктично нarnaw~je, Аа ~dasselbe Schreiben war bestimmt, de;
ur rJs chen Verfassung ЈП der Кirche eln Епdе zu machen" (S. 158). -
Kњнга доктора Сома засл · ј б .
УЖУЈе на оа ИЉНИЈУ nажњу и приморава сва·
ког каноннсту да 1·е '
темељно проучи, а особито кад се узму у обзир
раанt приговори црквеи .
још од XV/1 или XVI ом ј праву, КОЈИ се често чују у науци, почнњуliи
спавноl rре~овост~чной ви ека. Испоред11 Н. Baoaepckiй, Право право·
юрlfДIIческой иауки М руссlк888ой церкви какъ предмеrь спецlальной
. осщ . стр, 44-67,
7
Основа цркв~ноr кааненоr nрАвА.
а "неЂе да послуша ни цркве, да ти буде ка~ незна·
ницима, пошто је посебно nрије одредио, как~ се имn
судити · ономе, 1юји се огријеши о ~равила,, К 0Ј.а о~ ве·
аују чланове цркве. 1 Употребио Је Хрис1ос ЈУде~с((у
Форму говора, да би ученици Његови б~ље рааумЈ.ели
Његову наредбу. Наиме неэнабошци, s&vtxot, НИЈесу
припадали старозавјетној јудејској цркви,. неrо су били
ван ње нити ~у могли бити дионици духовнога добра,
Ј(оје је' давала та црква, и вијерни синови те цркве сма·
трали су гријехом за себе имати ма какво о оnћење са
неанабошцима. Цариници пак, tskfuVa.t, то Јест ааi,УП·
ници и скупљачи државних пореза, сматрани су били
код Јудеја, као најгори људи, и име ~е њихово упо­
требљавало, да се означе најљући неnриЈ~тељи Иараиља,
и да"ле Божјеrа царства и Бога, а с КОЈИМ љу.дима Ју­
деји нијесу имали ништа опћега. Незнабошци дакле и
цариници били су туђи за старозавјетну цр1'ву, па
једнако l(ao ови морали су бити, по ријечима Христо·
вима, и сви они, који неће да слушају новоаавјетну
црi,ву и њене законе, и неће да се тим законима . по·
коравају. Црква мора да такве људе осуди и да их
Ј(аэни лишењем свих nрава у цркви и да их искључи
из uркве. Искључење ово из цркве и њене заједнице,
као казна, коју је Христос наредио ва уnорне грјеш­
ниi<е и којој је црквена власт Имала nри · nотреби да
такве грјешнике подвргне, то је била највећа црквена
tщэна, која укључује у себи све остале црквене казне,
и са лицем, противу кога би била изречена таква казна,
по аnостолском учсњу, эабрањено је било вијернима
имати чак грађансi(О и nриватно опћење. Значила је
ооа ((азна исто, што и civitatis amissio, или . у доба рим·
ских царе на deportatio, у римсi<ом казненом праву.
Право црi(ве па I<азни nрестуnнике ваЈ<онn nока·
зало се у пракси већ у апостолско доба, о чему свје­
доче саме апоотолске nосланице. An. Јован у трећој
својој саборној посланици спомиње о искључењу из
uркве, €~~~Н1 €~ r~~ €~хЛ~~tа~. 2 An. Павао дознао је
1 Мат. ХVЩ 15-17. Испор. 1Кор. V, 2. 13. 1Тим. V, ~.
2
111 саб. посл, Јованова ст, 10.
 Пристуn,
8 § 2. Развитак црквеног кааненог права.

томе црkвене sakoнcke одредбе. Повриједа ових uркве­

них Законских одредаба подлежи јавном црквеном суду,
који сваку такву nовриједу nризнаје l<ao 11рkвени яри·
јесшуп, и суди му. Сами лак црквени организам и од·
носни д штнени поредаrfЩЖви ~ора бити с!Еого
- -
дnк чувао нс и ыогла ни сама ц квn као д штвени
о ганизам до. nосто и. з овога слиЈеди, да у слу аЈу
кад неко, КОЈИ припада цркви, постуnком својим ка·
квим хотимично поремети црквени nоредак, или се
огријеши о црквене законске одредбе, црквена власт
мора располагати средствима, којима Ђе се она по·
служити противу дотичнога свога члана ради усло·
ставе nоремећенога поретка и ради одмасти аа сваку
не11окорност закону. Средства ова јесу tlpkвeнe kasн.e,
којих је эадата1< да се сачувају и од свакога по~ТУЈУ
они законски nрописи, по којима живи и развиЈа се
црквени организам, и којих је средстава карактер исти,
као и јуристич~<их црквених закона.
Овијем је одређен 11 предме r кааненога права по
себи и у науци. По себи, оно је у субјективном сми­
слу право и власт цркве, да одређује казне за nоврије·
ду закона; а у објективном смислу оно је скуп законских
одредаба о кажњивим дјелима и о томе, како се имају
казнити кривци за таква дјела. Учење о тим кажњи­
вим дјелима и Qодносним казнама за та дјела, саста­
uља предмет науке о црквеном казненом nраву.

§ 2.
Развитах црхвеноr хазвевоr nрава.

~\
 hpиcтyrt,
§ 2. Раsвитак црквеног кааненог права.
11
10

ње дие циплине и улотрсбљавања

. б ·
средстава nротиву
тала једна црква у широком смислу, тада веЋ и искљу·
овакоrа члана цркве, коЈИ и се оrријешио о цр~евена
чење иэ заједнице једне црквене оnштине, или једне
прав ил"'
п вршила се врло строго. За сваr<у и најмању
. . поыјесне uркве, зна чил о је аа дотичнога да је исl(ључен
ствар, коју 6и учинио Један члан uркв: противно Бож.
иэ све upr<вe, и дакле фактично одлучен од цркве.
1

јим ваnовијелима или нарсдбам~, f(OJe су аnостоли
и'sдавали 0 дужностима хришhана и о nopcrliy у хри.
ш~ансr<им општинама, такав се .члан одмах подврга-
880 јавноме суду цркве, и бивао ЈС поr<аран nрел свима
,,l(oiи гријеше покарај их nред свима. €voo1ttvv 7t6.Yt(J)~
€ЛsrYs'\ нapeljyie ап. Пqнао еnископ~ Тимоruју,. iQвy
·су власт врши~и сами апостоли у лотичним црrсвеним
општинама, rcoJ.c су о~и осни.вали, н ту власт су они
предавали 8йТИЈеМ СВОЈИЫ эаМЈСНИI\ИМа у ДОТИЧНИМ ОП·
штинама, епископима.
. Главна и најтежа црквена r<аэна била је она, ко.
Је .Христос одредио за .упорне гријешнике, који није~у
.хтјели да се покораваЈу цркви, а то је ,исkЈьlrшье и~
tjpkвe. Сnомињу се у св. Писму још дВИЈе r<аане
су
се налаrале за мање кривице, и састојnле су у томе
што. би дотични кривац био aoka ан ua салю, ме '
старЈешином цркне и њим самим U1tctj€ xu.t € Еј 'У щщу~у
1 \А,и aou хrд autou !!OYou 2или би био uok .
.\St"~.\ .~ 1 1 • 1 ' '
Ово одл чење било је или апсолутно или условно.
Апсолутно састоЈало се у томе, што дотично лиц
.није могло бити више ниrсада nримљено опет у црквену
заједницу; а nотпадали су тој каани они, који би по
други пут учунили исто эабрањено дјело, ради којега
су. једном кажњени били, или пак они, 1юји би· учи·
нили једно од оних nјела, која су спадала у смртне ' (1-А",,~
' 2 ,, y(/l t.JI'~'
гријехе. Ј сло~но о л чење налагало се ва ыање кри·
. 1
вице те се допуштало осу ениыа да могу оnет ити
примљени у црквену ааједниuу,. nошто би иадржали
11рописану enщuuлtUJY, Ё1tttt~tu (эапрещенiе, oblurgatio).
8
~nи~n ова по себи ни·е била почетк казна
правоме смисл , јер није садржала и п авн обвезу
.
, к~с ва дотичнога, да Је мора и иадржати, нити је он мо·
rao ити силом на то nринуђен; до!( наnротив од·
1
лу~ење била је nрава казна, којом Је црквена
штина добивала средство, да се ослободи хрђавога
on·
\ . 1

п еа сви.Аtа, eYoиttVY ?taYtt~Y, и ту је rсаван:р:и с~а~:о • 1 Познато је учење uл. l{ипptlji\Нa каршенског о једној цркви
рад~ КОЈе треба таr(о поступати наиме р ' ~~Једном en~rcкonaтy. Аuторитет њеrов говори и 33 ово, што је у тексту

имаЈу страх, tYa xal о[ Лot?tol ~6~~У EX(J)at' в д~ и дру~и сnоменута: "Nunc autem quia spiritalis circumcisio esse ad lideles Dci servos
казне имале су уопће диортичюr или . ве дВИЈе c~epit, spiritali gladio superbl et contumaces necantur, dum de ecclesia eji·
тер nремд · ' коре1пивни карак- cmnlur, пeque einim vivere foris possunt, cum domus Dei una sit et nemini
salus esse nisi in ecclesia possit." Ер. !V. с. 4.
уч~њену ~о%ј;~~~ ~::и:е 11 1180 одшт (~.Ey(ts) ва 2 у тешк~ ltm1 смртне rplljexe неюl су бројали само три: идоnо­
'
имала је карактер СОФ он аана, искључење из цркне, п~клонс:во, убiiЈСтво 11 прељубочинство. Али још б л. Августllн хипон­
У правом смислу. р истички, или виндикативни СЮI то Је ~провргао 11 истакао, да се ltмajy за такве сматрати сви они
rpllje~~' KOJII ~у проТIIВу ваповиједи Декалога. De fide et oper., сар. 19.
' Искључење иа нрквен а .
амtУю:то~« (excoшшunjciJj~ о::е. Г" 04Jl''l1!1, ~:. Clvrtate Der ..XXI, 27. А. Тертулијан пише: "Sunt autem et contraria
вало е nочетк с Х и м с i&~ оэнача· rs IS .(~а.ње кринЈще), ut delicta graviora et exitiora, quae veniam notl capiant
11~11\;.ctdlum, fraus, idolatria, negatio, Ыasphemia utique et moechia et fог'
штине. ад су се по е е з от чне Р.r<вене оп· lllcda' ~~. et si qua violentia templi. Horuт exorator поп eril Christus " De.
СЈедињавати и из СЛИје nочеле поједине општине
. ' сар· 19: С!· ]os. · в 1·~ghат,· 0rrgшes
puЕ 1Crl1a . . stve. Antiquitates ecc!esiasticae
·
'
ц РI<вена област виш 1 њих, пост~ала Ј'елна
неколико ·е
11
(1724-1729)
х 1rngua ang!Jcana 111 !altnam vc l't Ј Н G. .
r' . . rtschovtus. Vol. Х. На!ае
сiед
~ инише се кроз' е а ИЈIИ ыања ' и оnет све те области L'b XVI
• I . • сар 4 § 1 sq D . d' i '
(Vol. Vll р 193 sq ) Н: ·h . · · е SIC tct s grandibus crimlnibus
-- nиcкonar Ј(Оiи · · • • . • • . rпsc tus, System, IV, 744 fg.
1 1Тим. v 20 ' Ј Је Један, те је пос- 3
ЕпнтiЈМНЈУ овДЈе рааумијевамо '
2 1 '
toto6щ ~ €nttt11(~ &•Jrn .s. :,.,о • ' у6 смислу 11 Кор. 11, б: IX«VOV tф
,,Мат. XV/11
т 1
15 ' ., r '1 '1 vl• t(J)V nлet V(J)V у спомену , 2 б
~ЊitЗI! Тертулијаново/ спомнњу се d !' t . . . . то~ у, , иљешцн
им. v' 20. м ат, хVЩ 16. каже да l!orunt eril vеп/ат е IC а quottdJanae Jncursюшs, и ва ове
n per exor~torem Patris Christum•.
 Пристуn,
12
§ 2. Развитак црквеног кааненог nрава. 13
свога
Епитимија била је правни услов
члана· __.. .
а6
и
дотични могао опет ступити у црr,вену заЈедницу, бща
јёёредство, којим се осуђени могао послужити, да би
му била опозвана nресуда о~лучења. СоЩронистичfiи
карактер добила је епиrимиЈа !ек послиЈе у даљем
раэвиrк ц квеног Ј(ааненоr n ава. . ,
Јавном црr,веНО)f суду, као што Је nрије биЈiо
споменута, подлежали су сви чланови цркве, r<af(o свје. в и ем е, као аа ана од св. n ичеш а обична в емена,
товњаци, та"о и rтир11U.и. Одлуче~е за ове nосљедње !\ад и се остали НИЈерни nричешhивали, аа неЈiО r< атко
изрицала се само у краЈН11М случаЈеви .~а, 11 то noiuт врије~1е, искључење од заједничке молит~е са ВИЈернима,
би nретходно дотични б ио ~врrнут са свог Јерархијскоr
о о
~ лишење nрава ~ цР.квеној опш·тини, ~оја су npиna·
степена у служби црквеноЈ. Редовно се rтирицима , 8а Лала добрим члановима цркве. Кад би nрошло одре·
б
немарно њихово вршење служ е у Црf(ВИ, ил и у оn- ryeHO вријеме, ДОТИЧНИ је Ое СВаi<ОГ НОВОГ суда добивао
штини, или за друге мањ~ /(р ивице, налагал о liao l<аана оп ет cua она nрава; која је nрије у цркни уживао,

или аабрана ва не"о вр~Јеме права богослужења, нли
лишење nрава у црквеноЈ уnrави, и тек пр н уnорству
у немарности и нераду, бинали су свргнути са чинn
и nри потреби тада и одлучени. ' У власти је е11искоnа било, да nогле~ом на усрђе,
. Али све ово што се тицало 1\ааненога nрава било
Је У nрва т и ви'сr(а nосто'ања цркве без одређене
системе и n акти"овало с о ви авности сам их ста-
ешина и квених. Органички развитак свој nочело је
црквено каэнено право добивати тада, кад су nрестала
гоњења противу хришћанс!(е вјере, и кад се црква осје­
тила слободном. у дјеловању своме, и кад се црквено
законодавство почело слободније развијати.
~з nрв~х законодавних црrшених сnоменика ви п и
се веп тачниrа одре~
сим А Ј ,;еност у казненим црквеним nропи-
''
а. nсолrтно одлучење остоје на истоi снази нити ЈОС
дотични КОЈИ би · Ј '
икада nримљен ТОЈ казни .лодлегr.о, могао бити више
вима АлЈI у у црквену ЗаЈедницу са лређашњим npa-
1
словио одлучењ
или на одр(ђено и.
•
е лочињс се сада изрицати
лотични се лрим~о ;е,ие,, или до с-tрши. У nрвом случају
8
ено вријеме, и S((O Уб ЗаЈ;дницу, чим би nротекло одн о­
сану му uрквеним с и еэ приrов~ра издржао пропи­
чења ·до смрти до удом еnитимиЈу. у случају одлу-
' тични ни1·е могао кроз сав живот
бити удостојен св n
тога удостојавао 'т/~чешЋа, него се тек у часу смрти
--ткан: tз ' ЈС умирао Ј(ао син црr(ве. I Док је
, првог вас, сабора. МС. 1, 215-216.
наравно, ако је излржао nроnисану му еnитимију и
nor<aэao стварно да се nоnравио, јер му се у nротивном
случају могло nро1ужити одлучење и на даље вријеме.
rюје је показивао дотични при издржавању наложене
му еnитимије, с11ратн му вријеме епитимије, или му
је эамијенн другим којим побожним дјелом. 2
Ыного је доnринио развитку црквеног казненога
nрава но ви однос, у који је стуnила држава nрема
цркви, наиме, кад је хришћанска вјера проглашена била
слободном религијом. Q..длучење сада постаје по свој~!
по сљедицама много тежом казном.~ Прије је искључени
и з цркве могао стуnити у другу Јюју вјерску заједнину:
незнабожачку, јудејску или јеретичку. Сада, кад је др­
жавном влашћу, особито од времена цара Тсодосија I.
(319-395), забрањена била свака друга вјера, осим хри·
шћанске, одлучени од црr<ве није могао више да нађе
нигдје мирно га стана, јер, ако је он хпrо да пријеђе у
ју деј ство, у неанабоштво или у какву јеретичку за·
другу, пријетило му је да подлегне строгим свјетовним
каэнама. 3 Обзиром на ово, и епитимије црквене доби вају
други значај, јер прије осуђени на еnитимију, . могао је
1
Ап. кан. 10. 12. 32; 1вас. кан. 5; антиох. сабора кан. 2; картаr.
кан . 9. МС. 1, 66. 67. 91. 185. 11, 54. 139,
2
1 вас. кан. 12. В11ди моје тумачење овога канона у МС. 1, 214-215.
3
Theod. XVI. 5, 2g (мјеста из Кодекса цара Теодоснја наводимо
по Th. Моттsеп, Theodosiani librl XVI. Berolini, 1005. Узрок, зашто не
 Пристуn.
14
а т епитимију не изврши, лре~авши у друl'у I<ojy
:·е ~ задругу, а сада, кад м.у Је ово и држав.ним
з~:Он~ма било забрањено, он ЈС био nринуђен ма и
противу воље да и~врши ноложену му цркном епити­
мију, те и епитi~МИЈе сада добише карактер софрони-
стичr'е казне. . .. · .
Државнn власт признавала ЈС хришћанскоЈ цркви
потnуну слободу у вршењу каsненога свога nрава и
лисциплинарне властrr. Почињуkи од времена цара
Вал и'ана I. 368·315, иэричним лржавним аа!(о­
нима ова Је сло ода ила эајамчена цркви, те nропи­
сана да о свима питањима каэненога или дисципли-
, ' '
нарнога кара((fера, КОЈа се тичу ВЈере и цркве, епископи
су у власти да суде о клирицима и свјетовњацима. t
Ријешења црквених судова у ТИ!! питањима и иsвр­
шење односних пресуда њихових, стајало је nол ваш­
титом држави с власти. Осим тога, многи црквени
2 да утврђују народ, а тако исто и да управљају самом
лријестутr сматрали су се ол стране државне власти,
као државни nријеступи, те су се као такви и казнили.
Апостасија од хришћанске nравославне, вјере сматрала
се и политичким лријестулом, и Ј(аО таква се и судила; н
исто тако за разне друге црквене кривице прописане
су биле каане rr свјетовнога права, што аначи, да су
исте кривице сматрале се ва повриједе и државнога
нрава. 4 · ром на уsвишени ШЈХОВ свештенички караr(тер,
Пе иод васељенских сабо а, као што ·е био богат
ваконодавство~ о свему, ,што се тиче устројства, управе
и живота ц кве тако е исто он био и ва црквено
аанено n 880 r<o е е са а о ило своЈ потпуни раа~
витак. овоме је периоду утврђено било о црквено f
казненом nраву све оно, што је ва потоња времена
~орало слу.жити цркви, као мјерило при вршењу своје
~ци;е и своје кавнене власти. Још у доникејско
треба онај ааконск11 зборн
се до сада Чllннпо ик цитирати nCodex Tpeodosianusu, као што
' него само "Thcodosia 111. l''b er 1, 11 etc. ", ВЈЈДIЈ на стр. Xll
nредговора овог Мома
еновоr 1/ЗДања).
: Тheod. XVI. 2, 23.
• Theod. XV/, 2, 35.
: Theod. XVI. 5, 40. бЗ.
1
Theo~ XV/. 2, 41.
4
g2. Разшак цјжвсноr кaaнetlor права. 15
доба одређени су били uрr,вом главни лријеступи про·
тиву вјере и хришhанскога морала, и nроnисане су
биле у главноме казне за такве пријеступс, 11 I<ако су
се оне имале налаrати. Сада- nак, f(fiД се црква асје·
тила слободном у rрчко· римској држави и каn је могла
да слободно на снојим саборима развија свој ваконо·
давни рад, nри чему јој је и држанна · Власт обилато
nомагала, црква је и одредила све разне облике главних
nријеступа, уједно и утврдила посебне казне за noje·
лине npиjecryne, те прописала, како се имају те казне
nримјењивати према разлици чланова, који састављају
црквено друштво.
По самоме основном устројству цркве, поред чла·
нова цркве yonhe, постоје у њој и особита лица, која
су одређена искључиво за службу њену: да врше свете
тиј нс, па проnовиједају јеванђелску нnyl(y и у тој науци
црrшом и да руководе вијерни народ. Поред, дакле, ви­
јерних свјетовњака, liojи састављају тијело ·цркве, пос­
тоје неrюсредни служитељи цркве за вршење свештених
и других црквених служаба, који састављају kлир, и
који се као такви вову опћим иыеном kлирици. Прем!l
. овој разлици између вијерних свјешовњаkа с једне стра·
не, и с друге стране kлupuka, за ове nосљедње, обзи­
CM!l·
трала су се r~ријестулима и таква дјела јавнога. живота
r'oJa' '
су СВЈетовњаци могли сасвијем беааворно да чине,
'
и опет обзиром Hll исти њихов карактер, судила cv
се и к~знила јаче нека дјела јавнога живота, која су
код СВЈетовњака спадала у тек мање гријехе, и осим
тога~· на терет rтирика nадала су сва она дјела,
I<oja
би .они моr~и да У.чине противно nравилима службе
СВОЈ~, а о КОЈа се СНЈетовњаци, као такви, нијесу могли
оt·риЈешити, те према свему овоме постајале су за кли­
рике, осим опћих· каани, којима би они могли да под­
ле~ну у особитим случајевима, још и посебне казне,
КОЈИА!а обични свјетовњак није могао, као такав, никада
~а подлег~е. Јер, кад ,цр~ва nодвргава својој казни
Једнога СВЈетовњака, КОЈИ Је nовриједио црi<вени закон
и правни поредак у uрi<ви, она тијем утврђује снагу

машћуiе за повриједу .њеrову nружЩући
аако~а :о 0~ремда и посредно, ТИЈеМ средство да се
· ыу УЈед ' гледа да му буду повраЋена олет ou
nоправи и кв"
да ' б Д . . lla
коiа је изгубио и о. рукЧИЈе Је у томе
пршУ~ ~ Ј ь и да се престуnник поправи. Друге, садржавајући тако·
са чланов и р
~!а rтира. I{лирици осим олnих дужности
. n ·
су везани сви чланови urкве, имаЈу и посебне
' ђер "араю·ср одмасти (viпdicta), тежиле су главним
КОЈИМ&
дужност и у
служби цркве, и према томе, поред onkиx
. . . ово постигло, nрестајала је и даља оnмаст; главна је
каква уживаЈУ сви ви;ерни СВЈетовњаци ИМаЈ·У
nрава, . б
и по себн
а nрава коЈа потичу из осо итоrа њихоnоr
, . .
nоложаја у црr<ви. ОпЋа ~орма, КОЈа Је важила од
самога nочетка цркве, била Је, да ако члан клира учини
такав пријестуn, који не спада у теже лријеступе и
не вријеђа свештенички њихов карактер, · нити се може
доказати да је nотекао из .поr<ва~еноrа срца и иэоnа­
чене воље, у таквом случа;у налагала се на дотичноr
клирика таква казна, која је имала сврху, да би се он
поправио, и поправивши се, повраћала су му се опет
из.rубљена права, као служитељу црrсве, лишавао се
дакле он само на вријеме права, која су му по nоло·
жају њеrовом у цркви припадала. Је ли лак један кли­
рик учинио такав пријеступ, Ј(Оји се не може тр,nјети
rсод лица, које је на служби црк~е, јер би могао бити
на саблазан вијерних и на уштрб угледа и части uркве
и свештенства, кад би се такво лице оставило и даље
на оној служби, у та[(ВОМ случају бивао је такав пре·
ступни клирик лишен свих права, која су му као члану
клира припадала, и тога се он лишавао за свагда;
постајао је свјетовњаком, и као свјетовњак подвргавао
се оним оnhим каэнама, које су одређене биле за пре·
ступн.е свјетовњаке. Ова оnћа норма била је посебно
раэви;ена у добу васељенских сабора, те установљено
. у~пhе, шт~ се има сматрати за црквени пријеступ код
СВЈетовњака, а шта код клирюса, исто Ј(ао што су уста·
новљене бил.е и врсте казни, којима може лодлећи аа
црквене приЈеступ.е свјетовњак и којима клирик. ·
Црквени пријестули касније су спецификовани
били. А црквене казне ло својем карактеру биле су
ил~ софронисшиttkе, t[~~p(rд aro~p~Y[Couaat (poenae vindi·
:;.а~\ или пак диор111ичkе. ~~ор!ш дtор~боаt (poenae
IСЈПа es, correotivae, censurae). Прве су биле у стро·
§ 2. Развитак црквеног кааненог права. 17
гоме смислу казне, и главна им је сврха била na се
одмасти ва повриједу права; оно им је била главна
сврха, премда су у исто вријеме оне могле послужити
начином да би се преступниi< поправио, и кад би се
према томе сврха ове каэне поправљење престуnника.
Обаироы на лица, на која су се налаrале ове црквене
каане, софронистички су карактер имале све, које су
се налаrале на лријеступне свјетовњаке; оне пак црк·
вене казне, које су се· налаrале на клириЈ<е, биле су
главним начином диортичке, али тако исто су могле
бити и софронистичке, према врсти и тежини односног
пријеступа, који. би клирик учинио.
За свјетовњаке, ко ·и би n ест пили Р.Квена п а­
вила~ наВоде ёё ове каане: 1) обустава живања n ава
ао рквено·општинских чланова, 2 лишење права
»а свето причешће, 3) лишење nрава у~ествовања п и
црквеним боrослужењима, и 4) нскључење из црквене
ааЈеднице. llpи првим трима казнама наступила је од·
мах и нн.Фамија, тако да би осуђени на те каане ли·
ша~ао се и свих оних права, којих су се аа инфамију
лишавали дотични по свјетовном кааненом праву. Прве
три каане пресуђивале су се · обично . аа одређено ври·
јеме, док се осуђена лица не би поnравила, и 1сад би
се то постигло, nовраћала су им · се nређашња права
у uрrши и nрестајала би тада и инфамија. Лишење
светога причешћа могло је бити и эа caR живот, али
у часу смрти иnак је лотични могао примити св. nри·
чешће, ако би се покајао аа своје хрђаво ~ело, ради
којега је био кажњен. И онај, који би подлегао поољед·
њој )(азни, искључењу из цр1снене заједнице, ако би се
.при rcp~jy живота покајао и молио оnроштење од цркве,
могао Је бит.и· удостојен светога причешћа.
. За чланове клира nостојале су друкчије казне, и
10 или дисциnлинарне казне, којима су они могли
подлеЋи nре м положају своме.! у служби црi<Ве, или
пак. оnће казне, којима су могли подлећи, изгубивши
.СВОЈ клирички значај, дакле као свјетовњаци. Прва врста
2'
 Пристуn,
18
иnлинарних, у главноме је била слична
кав~и, д.ис~ постојала ва лржавне чиновникс у рим.
оноЈ, 1'0~: Ј Ј<оје је те t<азне разликовала nрема већој
скомм~~/'nовриједи .дужно~ти по служб~ тих чи нов.
или П ~ одредбама тога права постоЈале су (као
ника. рема · ђер на одређено или на неодређено вриЈеме. Друга
што и да нас у
главноме nостоЈе у разним државама)
· од ових казни имала је исто тако разне стеnене, од
за мањс повриједе дужност и ове казне: 1) mo1·t iti~,
nitio оnомена на тачно вршење дужности; 2) 1-ес.
а dmo ' . б . nравом да може ипак служити свету литургију,
tif~atio, која се састоЈала. у томе, што и старЈешинn
редочио дотично~е погрЈешно nостуnање у служби
~ како мора унапријед да nосту?а; 3) reprehens~o, укор
за немарно вршење службе, К~Ј~ укор могао Је бит 11 ,
или прости, насамо између старЈеi~ине и кривца, или
пријетњом тешке казне, или п.ак Јавни пред остnли~1
друговима у служби; 4) тиЩа, новчана казна, зd­
државајуhи крив цу неки . дио од редов~е њеrове плате;
5) carcer, затвор кривца за кратко ври~еме и 6) suspe1t·
sio аЬ officio, обустава ва кра~ко вријеме од службе,
али без одуэимања кривцу њ~гове редовне плате. За
теже повријед~ биле су ове ка?Не : 1) suspeнsio а bme-
ficio, обустава плате за вријеме трајања казне, 2) lra1t·
slotio, tramlocatio, nремјсштај н.а друго мјест9 службе,
3) degradatio, nремјештај на ни.жс мјесто службе и 4)
deposiJi~, remotio, dimissio аЬ oU)'ct'oei benejic~·o, ИС((ЉУ·
чење И? службе са губитком и степена и сни х приходи.
Поступност ова у кавнама била је и за кривице IШИ·
рика. За мnње лоrријешке у служби появрrанал и су
се клирици оnоменама и . другим усменим или пис~{е­
ним оnаскаыа, исто као и nриRременом затвору, оби~­
но у еn~скопском до~у за вријеме трајања процеса;
али ai(O Је о~носна погријешка имала кара((тер прије·
стуnа, тада Је наступала тежа казна и то као у свјс,
. ' '
товном праву, за мafte пр11јеступе обустава оя службе
88 одређено вријеме, а за веhе лишење службе. Прва
међу овим тежим !{азнама Юlnла Ј. е разне степене те
~дотични · I(~ирик обус:ављао од службе за та'ч.но
0
лређено вријеме, nослиЈе чега он је без сваке нове
судске одлуке вауаю1ао оnет пређашњу своЈ·У службу,
наравно ако се з · .
а то вријеме владао узорно или се
пак обустављао од б ~ · подвргавала за повријед.у црквених прописа. Поред
служ е за неодређено вријеме, ~ок
§ 2. Развитак цркиеноr каанено1· праиа. \9
се власт не би уRјерила, да се nотпуно поnравио; даље
је бивало, да се дотичном клирику эабрањивала н.е
само служба, коју је имао у црквеној управи, него му
се забрањивало уједно и да врши боrослу.жење, тако·
Ј(ојих ово су главни: 1) лишење мјеста службе са
2) ли·
шење свештенства, дакле лишење права да може врши·
ти свете тајне, али да може иnак уздржати име и част
клир и ка и 3) лишење свештенства и исюьучење · из
I<лира. У овом nосљедњем случају, ако би такав бивши
клирик престуnио црквена правила, црквена му је власт
судила као свјстовњаку и nодвргавала ra оним цркве·
ни м "аэнама, које су постајале за свјетовњаке; а arco
.је пријестуn, ради I(Ojcra је црквена власт била осу·
дила на ову посљедњу казну, био такав, који nодлежи
и свјетовноы кааненом nраву, тада је такав бИвши
f(ЛИрик био nрсдаван свјетовном суду, да му суди по
својим законима.
О во, што је у доба васељенских сабора устано·
вљено бил о црквеним законопавством и праксом цркве·
ном о црквено м каз неном nра ву, и што саставља ос­
нову тога nрава, о чему се даље nодробно говори у
овој Ј(ЊИзи, све о во примљено је било и nризнато
пржавним ва1юнодавство~ на Истоку, и важило је јед­
нащ као и проnиси свјетовноrа казненога права. Она
државна noмoh, коју су својим законима већ први хри·
шћански цареви пружали uркви у вршењу њене каз·
нене јурисдикције, та ис~а nомоћ потврђена је била
и nроширена, .особито од времена цара Јустинијана,
и то се послиЈе сматрало у вивантијској царевини са·
свијем нормалним дјелом.
Те:аЈем времена дог~диле су се равне измјене 1
казнеНОЈ системи црквеноЈ. Све казне, ко]е су ЦQI<Be·
ним законодавством проnисане ~ил е и о којима говоре
строго !(анонски аборници, имале су карактер искљу­
чиво духовни, и састојале су се у веЋем или ыањем
лишењу nрава у цркви, · [(ојему су се дотична лица
2,.
 Приступ,
20
ових казни, које је црква једино и могла nрема карак­
те своме ааl(онито налагати, nочел~ су се уводити
у %квену судску праксу и казне свЈетовнога кавне­
нога права, особито тјел.есне казне свих моrућих нрстn,
и овакве каэне, Ј<оје нијесу могле имати ништа onЋera
са црквеним духовним ~удом, налагале су се од цркве­
них судова на кривце Једнаi(О, као и ·духовне "а~не.
Ово се почело увађати на Истоку, особито у вријеме
иконоборских царева; и до1·ађало се, д~ су ове казне,
које су биле скроз туђе upi<BИ,. али КОЈе, према тв дn·
шњим појмовима, црквена власт Је с~атрала ла их може
и ва цркву усвојити, биле у nуно~е смислу rр~эне,
а уједно по себи противне основноЈ хришЋанскоЈ .за·
повиједи о љубани и милосрђу. Правдало се ово ТИЈЩ
што се CRaKO преступно rueлo сматрало УВЕИједом Бо·
жанства, те n ема величини в ије еноrа Божанства
морала се и казна одм'е ити, тако да ни·е ништа страш·
но аrл а о би црквени суд одредио, да се неки
кривац nодпргне најгровнијим ТЈелесним мукама, или
да му се ишчупа језик или иначе осакати. У неким
обласним цркнама Истока ово се практиковало чак до
XVIII. вијека. 1
Према односима, који су насrуnили у новија вре·
мена између државе и цркве, иамијснила се у многоме
и пређашња црквена јурисдикција у каэненим стварима.
Односни nроnиси rрчко-римскога ваконодавства при·
анавали су црi<веним судовима право да суде о свима,
било грађанским, било кривичним дјелимn, како чланова
клира, тако исто и свјетовњака, кад би се ови пос·
љедњи обраЋали тим судовима, и пресуде ових судова
државна је власт признавала. За свјето81ьаkе ова цр­
квена јурисдикција данас је ограничена на строго up·
квене пријестуnе, и само о тим nријестуnима надлеж~и
су црквени судови да суде, и да кривце подвргаваЈr
само црквеним, духовним кавнама.. О свему осталом
надлежни су данас само и искључиво свјетовни судови.
У погледу kAиpuka, почињуЋи од Јустинијанова доба,
1 Како
је ово било у западној цркви Bllдlt Нinschlus, System. V,
Зб. 545 (за свјетовњаке) 11 V, 78·79. 623-624 (за члакове Кllllpa); BIIДII 11
V, 487 за тортуру пр11 црквеним судовима.
21
§ 2. Развитак цркве11оr кааненоr npaua.
слободно им је било обраћати се или црi(Веним судо·
вима или судовима сАјетовнима, r<ojit су ~удови неза­
висно један од другога радили. Ако би Један клирик
био оптужсн rюд црквеног суда, и овај 611 га суд наша~
кривим ва неки пријеступ опhе нарави, ·тада би твЈ
cyn објављивао свргнуће таквога клириr<n, и предава~
га је свјетовном cyny, који га је nод~ргавао односНОЈ
r<авни r1o прописима сRјетовног казненоrа n~aвn; ai<O
ли би пn" једnн rтйрИI< био оnтужен r<од свЈетовнога
суда, овај му је суд и судио, и нашаRЈIIИ га кри~им,
nредавао га је црквеној власти, да га подАrr.не своЈему
суду, те свргне, послије чега ОI(риRљеном Је клир~ку
сRјетовни суд налагао односну cRojy каэиу. ТечаЈеМ
времена истю1 грчко-римским ааконодавстRоМ уведено
је за чланове клира, tЪ ~povo~щ~bv atxa~r~pt~v, cy~cf(a
повластица, по 1юјој сви чланови 1mира nотnадаЈу у
свима и грађанским и кривичним сtнарима само и ис·
кључиnо uркRеним судовима. Ово данас важи само у
Турској .царевини, а иначе је то nрестало важити,
тако да данас у питањима казненога права цркпеним
судовима nризнаје се nраво налаrања О!(ривљеним !<ЛИ·
рици ма само чисто црi<вене кавне са посљедицама ca~fo
uр1rвенима. Посљедице свјетовноrа !(арактера могу на·
стуnити .тек у таквом случају, ако је сRјетовна ~ласт
иэрично одобрила и при~нала пресуЈЧУ · црквено га суда.
Грађансi(е nак кривице Ј(Лирика подлеже данас свуr~е
свјетовним судовима, који о својим nресудама редовно
иэRјештавају црквену власт, која тада nри nотреби
подвргава кривце црквеним каsнама.
Обзиром на ово у данашњим nомјесн~м uр.квама
одно~ни nрописи каэнсно1'а nрава, ~оји се садрже у
дотичним службеним иадањима, тичу се г~тово искљу­
чиво чланова клирn и њихових кривица у служби про·
тиву свештеничкога nонашаfЧа, те c.v и односне казне
эа те I(ривипе готово све саыо црквенога t<арактера.
О~ажа .се У тим с.1ужбеним иадањимо. о свештеничким
к~ивиц~ма и о к~энnма нека разлика, која је условљено.
историЈским и MJeCH~\f nриликама појединих поыјесних
цркава, премда с: У .сушт~ни : ово. разлика nрикааујс
врло незнатном, Јер Је канонска основа у ~вима једна
 Приступ,
22 ~ з. Uаворн Црквеног казненоr nрава. 23
. . више или мање эалржnно дијељење
и истn, и свуrДЈе ЈС и софронистичке, ма да се то у Номоканону XIV титула у њсговој р·едакциЈи nруге
,
казни на л
иортичке
. увијек строго не опажа, п у неким nоловине дванаестог вијека. 1 Под юtеном тих осно.вних.
самој ко~ификаЦИЈИ азrрnнате диортичке, а у другима ваr(она, ов~е се раэумијева све, што саставља таЈ Н~·
, квама више р моr(анон, а то су на npвo~te мјесту сви Ј(ано~и, Ј<ОЈе
су up Ф онистичке казне.
опет со Р nризнаје nравославна upr(вa, и односне оnћецр~вен~.
синодсЈ(е одредбе до времена нариградскога nа,;риЈарха.
§з.
В.асилија ll. (1183-1187), и sатијем све законске одредбе·
Извори црхвепоr хазпевоr права. државне власти у rрчко·римској царевини до друг~ ro·
дине владања цара Исака Анђела (1185-1195), I<OJC се
По разли , Ј •ци коiа постоји између унутрашњеr цр.
• тичу uрквених nослова и које су nримље~е и признате
а на исповиједи и спољашњеr Јавног цркне.
цр11вом, и као тю<ве унесенс у Номоканон. .
квенога ~уд азлю<ују се и нзвори прквеноr казненога Послије изда·ња сада nоменутог Номо~'ан~на, no·.
нога су~ ' Р који се тичу првог, унутрашњсга суда, тичне автоr(ефалне uркве издавале су течаЈем времена
права. ~Rораек,озвани епитимијски зборници, x~v~v~~t~.
састанљnЈУ т . . разне одредбе о nитањима, која .се тичу ЈЩаненоrа
. 't
(libn роет е ntiales) 1 ко1их Је прототиn, Ј(ако за источну,
, Ј• f( права, а,1и које одредбе друго ниЈесу него примјена
таr(О исто и ва западну цркву, (;~~~~~~~о)~ ~~риград. или nодробније раавиће основних аако~скнх одреnа~а,
cr(Ora патријарха Јована Посни~а -~ D• ~ ор ници rюје су у Номоканону, а обзиром на ЫЈесне и· наЦИЈО·
ови салрже упуствn ва исnовиЈеднике, l<ако ле посту­ налне nрилике дотичних цркава.
пати при исповиједи, како ће д~ суде о ~аэноврсним ~а· редащија овога аборника бипа је у првој попи Vll вијека,
rрr,јесима, што им покајници таЈно. исповЈеде, и r< акве
0 6
а посљедња је она из посљедњег децеиијума Xll вијека, када је тај
ће покоре да налажу за разне rриЈехе. вакви ~ ор­ зборник надао са својим схопијумима Тодор Валсамон, прије хартофилакс
цариградске патријарш,нје, а аатијем, од 1193. године, nатријарх антио­
ници, обЗиром на назначење њихово, не спадаЈу у
ХIIјски. Ова посљРдња редакција призната је за основни кащски збор·
н'епосредне изворе права уопће, а nосебно у изворе 11Нк православне uркве, и важи у тој цркви јРднако, каn Corpus juris
Uр!(веног кааненога права, те с тога ово право и не canoniciу западној, римокатолнчкој цркви. У многим штампаю1м изда·
upnи из ових извора материјал за себе. . њнма овај се зборник зове Номоkанон аашри}арха Фоашја, · и докази­
Непосредне изноре за ово nраво састављnЈу они вало се, као шrо' дотични доказују и данас, да је исти зборник прире·
дно, на основу стариј е његове редакције, царнrрадски патријарх Фотнје
закони, који су надлежно~t законодавном влашћу иа· 883. године. У вовије вр11јсме оно се постарао да докаже проф. В. Нар­
дани да се у upi(BИ, као друштвеном орrаниз~у, чу в~ бtkов~ у својој' радњи: Номоканонъ naтpiapxa константиноhопьскаrо
установљени nоредак и да се правилно жинот У ЊОЈ Фотiя (Казань, 1899. 1, 94·107), а прије двије године оnет архимандрит
ршија. Г~авни основни закони о томе садрже се У калнсш у својој: MsAEilj r.ep!tой NО~О~УО~ђ; tou arнlltatoo i~tpt~pxoo
KwY~tavttvou1t6Лsщ Ф(l)t[ou CRv 'IepoaoMp.ot~, 1007, аеЛ. 70-81). ја сам
о томе пр11је двадесет 11 више година нскааао друго мишљеН.е, наиме,
1
Вову се ови аборнuцн тако~ер "Номоканони". Тачно увимљуhи,
да нема чврсте· основе . с~атрати патријарха Фотија м је он приредио
Номоканок энач1r Зборник, који је састављен из закона свјетонне власти
оку редакцију Номокаокойа 883. rод1111е, него да је исту редакцију при­
(vo~o~ leges) н на канона (x~v6v~~). Увео 'се овај наан~ и аа пЕпити·
редио неки непоащr~. к·аноннст аа вријеме цара Василија Македонца
мrrјске аборннкем, per abusum, као што каже С. Е. Zacharlae (Historlae
(,0 канон, аборющима правосп. uркве." Нови Са11., 1886. стр 26-38),
juris graeco-romani delinealio. HeideiЬergae, i839. р. SЗ. n. 77), јер У овим
Поштујуkи мишљење о овом питању оба поменута научкика, ја морам
аборницнма сасвнјем се vo~ot не сnомињу: .
ипак изјавити, да ме њихова доказввања нијесу мощ склонити, да оду·
Да је Јован Лосник саставио овај аборн11к, то је onhe предање
2
станем од својега мишљења о томе питању.' В. Н. Бенешевнu дотиче се
llсточне цркве. 3а разна мишљења о nостанку овог ~аноникона видlt:
тако~ер ово1·а и уважава старо nредање о Фотијевој радњи nри другој
Ваощхkiй н Хахано~, Номоканонъ јоанна hостннка, Москва, 1002. стр. 5· редакцији Номоканона, али yontie сматра још suЬ judlce lis. Каноннче­
сл., 11 А. Павлов~, Номоканонъ nри Бопьшомъ Требннкi. 11. 11ад. Мо·
8
соа, 1897. стр, 12 11 сл. скi~ зборкикъ XIV титущъ, СПб. 1005. стр. 48, бнљ, 1. 53-67, 100, бкљ. t,
 24 Приступ. 25
§ з. Извори црквеног шненоr права.

Говореlнr nосебно,, сви извори црквеноrа казне­

До сада су правила овог старог Uрквеног У става
нога права nотичу: 1) из канонскоrа права у строrоме
била готово непозната у православном црквеном праву.
емислу, то јест, ив канона, који .су на цариrрадском А пошто се она сва тичу црквене дисциплине и као
оабору 922. године примљени и О~Јављени као обвевни таква састављају врло важни извор за црквено каанено
за сву хришЂанску цркву, 2) из грчко-римскоr права, право, при томе сва одговарају строго учењу канон·
З) из староаавјетнога права и .4) из ~осебноr nрава, скога права nравославне источне цркве, ми и сматрамо
које су развиле автокефалне цркве, коЈе данас · nостоје. овај У став nрвим допунидбеним извором за строго
/. Канонсkо право. Ово право састављају канони канонско право. Обзиром на пом~нуту околност, што
и канонске одредбе: а) светих апостола, б) .шест васе. је неnознат исти Устав у нашем црквеном праву, по·
љенских сабора, в) десет поыјесних сабора и г) три­ каэаkемо овдје редом, шта садрже сва правила њеrова:
наест светих отnца. 1 Ови канони и канонсне одредбе 1. О каквоliама кандидата за епископство.
не тичу се наравно сви црквеног каэненога права ис­
11. О рукоположењу епископа.
кључиво и непосредно, али · на све ипак то се право 11!. О рукоположењу преавитера.
осврне; а неnовријеђеност њихова саставља уnраво IV. О рукоположењу ~акона.
nредмет самог тога права. V. О постављању ипо~акона.
Као допунидбени извори строго канонском праву Vl. О постављању свјеliоносца.
наже: Vll. О постављању егзорцисте.
1.)Старн црквени Устав. Овако ми навивљемо Vlll. О постављању чаца црквеног.
зборник, rсоји је данас повнат под именом Sialuta ec- IX. О постављању вратара црквеног,
clesiae altfiqua IЈЛИ Statuta aпtiqua Orientis. 2 Овај .аборник Х. О постављању nсалмисте, или nојца црквеног.
састављен је великим дијелом из извора права источне Xl. О постављаљу црквених дјевица.
цркве и приказује дисциплину, која је важила за чла­ Xll. Како имају поступати црквене дјевице или удовице,
нове клира у првим вије1ювима. Садржи овај эр,орник кад женскиње приступају тајни крштења.
106 правила . .У старија времена сматрали су ова пра·. Xlll. О нјенчању.
вила, као каноне сабора картагенског 398. 1·одине. Но· XIV. О епископском стању.
вија критика доказала је, да ти канони не приnад~у XV. Како мора живјети и одијевати се епископ.
nоменутом картагенском сабору, него да је тај Црkвени XVI. Какве књиrе не смије да чита еnискоn.
.Устав nостао од прилике онако, као и оних 85 I(анона, XVII. Да епископ мора nрезвитерима и дјаконима наре·
који носе име светих аnостола, и то око половине V. дити, да се старају о удовицама и сирочади.
вијека. з Овај Цр!(вени У став при!(азује систематски XVIII. Да се епискоn не бави пословима имовинског на·
сљедства.
вборник нрло важних дисциnлинарних правила, и од
првог до посљедњега сходна су у свему са правилима XIX. Да епископ не долази на суд ради свјетовних nослова.
или канонима православне источне цркве. .Х~. Да се епископ смије бива ти само молитвом и про·
повЈеДЈу.
1 Сви овк канон11 налазе се у мојем ивдању "Зборник правила".
.нови Сад, 11 >ивдање, 1866. н аатијем са мојим тумачењима У МС. 1, . XXI. Да епископ, ако је болестан, мора ПQСЛати свога за·
МЈеника у синод.
43-632. /1' 3=-400..
z Изме~у раанкх других вадања на Западу наштампан је овај ка· XXII. Епискоn да не поставља никоrа у клир без саслу·
нонски зборник у· ј. Harduini Conciliorum Collectio regla maxima (Ра· шања својих клирика и не чувши мишљења грађана.
'rlslls1 1715). Tom. 1·соЈ. 978-986: . ~XIII. Еп.ископ да не расnравља сам никакву тужбу без
s Dr. Fr. Maassen, Oeschichte der Quellen und der L1tleratur des савЈета СВОЈИХ клирика.
canonischen Rechls. Oralz, 1870. Ј, 382-394.
З'
 Приступ.
2в
XXIV. кад епи скоп проповиједа у цркви, нико не смије
зи~с из цркве. · се сврrне.
да и XXV. Распре између епискоnа и~а да с~нод изравна.
XXVI. Распре између клирика или ВИЈерних СЈетовњака тре-
ба епископ д а на сто1·и да мирним путем из равна.без потребе суда.
XXV/1. да ни епискоn, ни клирик нс с~ИЈе сам напуштати
слабија мјеста службе и тежити к богатиЈима.
XXV/11. да синод мора судити епископу.
ХХ/Х. Епискоn, који оптужи клирика или свјетовњака,
мора то синоду приказати да ријеши.
ХХХ. Да се не смије никаЈ<Ва пресуда изреliи, не саслу­
шавши оптуженога.
XXXI. Да епископ не смије присвајати ствари црквене.
XXXII. Нема важности никакво оту?ење црквене имовине,
које учини епископ, ако нема на то приволе клирика.
XXXIII. Епископи и презвитери морају за такве бити при­
знати и у другим епархијама.
XXXIV. Да епископ има старјешинство измеrуу преэвитера,
ма гдје да се скупа налазе.
XXXV. Да · епископ у цркви и званичним састанцима мора
сједити на првом мјесту ме9у презвитерима, а у приватним
зборовима да их сматра за другове.
XXXVI. Да презвитери, Ј<оји су на парохијама, ишту пред
ускршњи празник св. миро од својег епископа, а не од ма
којег епископа.
XXXVII. О nокорности дјакона наспрам презвитера.
XXXVIII. Да дјакон може причешtивати народ само, ако му
то преввитер нареди.
XXXIX. Да дјакон може сједити, ако му то преэвитер допусти.
XL. Дјакон, кад је у презвитерском збору, може го·
ворити само ако је запитан. . LXV. У скршњи празник нека се свуrдје светкује у један
XLI. Щакон нек надијсва стиха р само аа вриЈеме слу~бе.
XL\1. 0 клирицима, који бивају искушавани ради ВЈере.
XLIII. о онима, који су претрпјели за своју вјеру од
невјер~И~ка.
XLIV. Клирик, како да носи косу и браду.
XLV. Клирик, како се има одијевати.
XLV/, Клирик не смије живјети са туiјим женскињама.
XLV/1. Клирик, без потребе, не смије се ви9ати на ли·
јацама и улицама.
~ з. Иавор11 црквеног кааненоr права.
27
XL YJI/. Клирик, који се без потребе бави на сајмовима, нека
XLIX. Клирик, који је здрав, а не дође на вечерње службе,
нека се лиши плате.
L. Клирик, који марљиво не врши своју службу, нека
се лиши мјеста службе.
Ll. Клирик треба да ручном радњом својом зарађује
себи хљеб.
Lll. Клири" не смије се бавити ручном радњом толико,
да то буде на штету црквене њеrове службе.
Llll. Клирик да се бави књигом.
LIV. Клирик, који је завидан наспрам браће, нека нс
добија миша мјеста службе.
LV. Клирике, који оnтужују браћу, епископ нека одлучи,
и ако се поправе, нека их прими у заједницу, али не у клир.
LVI. Клирик, I<оји је неискрен, нека се одлу•1и uд мјеста
службе.
LVII. Клирик, који је злорјечиu, нека се сиргне.
LVIII. КлириЈ(, који се радо парни'ЈИ, нш са не прими
да свједочи,
LIX. Клирике, који се међу собом кавгају, нека их синод суди.
LX. Клирик, који је несмотрен у ријечима, нека се од·
лучи од мјеста службе.
LXI. Клирик, који се куне створом, нека се одлучи.
LXII. Клирик, .који пјева на веселим забавама, нека се
строго казни.
LXIII. Клирик, који не пази вријеме поста, . без пријеке
потребе, нека се строго казни.
LXIV. Ко противу црквенога nравила пости у недјељу,
нека се не сматра за православнога,
одре~ени дан.
LXVI. Клирик, који мисли, да га је еnископ неправо осудио,
'нека се обрати синоду жалбом.
LXVII. Да се не nримају у клир немирњаци и клеветници,
LXVIII. Да се не примају у клир, који су морали да из·
држе јавну покору.
LXIX. Нека се одлучи епископ, који рукоположи клирика,
који је узео аа жену удовицу или nуштеницу, или се два
пута женио,
 Приступ,
g з. Извори цршноr кааненоr права.
29
28

LXX. Ј{лирик, да се не дружи ни са јеретицима ни

са схизматнцима. и скуnови нијесу црква, него лажна або
LXXI. Јеритичк
pиwтaLxxll Са јеретицима не треба се ни Аюлити, ни nојати.
· u буде onhиo или молио се са одлученим био
LXXIII. "о
свЈ'етовњак, нека се и он одлучи.
ТО КЛЈfрИК ИЛИ , оnћења са млађим удовицама, или са · црквеним дјевицама.
LXXIY. Прописи о покаЈању.
LXXY. Немарне покајнике не треба лако примати у
црквену заједницу. . ,
LXXYI. 0 nримању покаЈника, КОЈИ су при смрти.
LXXVII. Покајницима п.ри смрти треба дати св. причешне,
LXXYIII. Пок~јници, коЈИ су ~ опасности смр~и при~или
ешће пак оздравили, морају продужити СВОЈе покаЈање.
св. прич , . . доnунидбени извор строго канонскога nрава
LXXIX. Покајници, коЈИ случаЈНО умру .6ез св. причешна.
· LXXX. Покајнике примати аа све ~РИЈеме поста.
LXXXI. Покајници, који умру, имаЈу се сахранити са
молитвама.
LXXXII. Покајници морају увијек стати на кољенима у
цркви.
LXXXIII. да треба поштовати сиромахе н старце.
LXXXIY. Док траје литургија оглашених, никоме не треба
забранити улаз у цркву.
LXXXY. Крштенима треба дати име.
LXXXVI. Који су тек крштени, морају живјети у уадржности.
LXXXVII. О православнима, који иду да их суде невјерници.
LXXXVIII. Ко напушта цркву да иде у nозоришта.
LXXXIX. Који се бави врачаријама.
ХС. О енергуменима.
XCI. још о енергуменима.
XCII. О животу енерrумена.
XCIII. Не примати приносе од бране, која се кавrају.
XCIV. Не примати дарове цркви од оних, који гоне
сиромахе.
ХСУ. Који присвајају себи nриносе цркви за покој
душе умрлих, нека се одлуче.
XCVJ. Испитивати у суду 0 владању и тужених 11 ту­
жилаца.
XCVJJ. Епискоn . нека одлучи о лицу, .које не бити над·
аорником црквених *вица.
XCVIII. Свјетовњак не смије проповиједати, кад су присутни
клирици, осим случаја, да их ови на то овласте.
· XCIX. Жене не смију јавно у цркви проповиједати.
С. Жена нека не обавља крштењ~.
Cl. У до вице, малољетне и немонне нека црква издржава.
' Cll. Преавитери на nарохијама не .смију имати тијесних
Clll. О удовицама, које црква издржава.
CIV. О удовицама, које сагријеше, а аавјетовале су се
биле на уздржност.
СУ. О казнама противу јеретика и схизматика.
CVI. Нека се каане, који подносе криве оптужбе. -
Послије овог старог Црквеног Устава, долази као
2) Компилација Матеја Властара 1336. године из
Каноникона Јована Посника, у којој;· nоред еnитимиј·
ских nравила, има доста одредаба, које се тичу цркве·
н ог кааненоrа права. 1 Оно исто .важи и за ону ком­
nилацију, којој је аа основу послужио исти KnнoHИI(QH,
а која се налази под именом "Номоканона" при сла­
зенском Великом Требнику. 2
3) Канони цариградског патријарха Никифора Ис·
поRједника иа IX. вијека, на броју 49 Ј(анона. 3
4) Седамнаест канонских одговора Тодора Студита
из IX вијека, састављених ив његове nосланице калу­
ђеру Методију.'
5) Једанаест канонских одговора цариrрадскоr па·
тријарха Николе Граматика (1084-1111 ). 5 - Од истог
патријарха има још у Номоканону четири канон.ске од­
луке, које се тичу, ма било и посредно, кавненоrа права,
и то: а) о эаруци у дјетињској доби, б) о новчаном
ивдавању епископима, в) о аабрnњеним браковИма и
1
Канони јована Посинка no Властаревој комnЈtпацијн у МС. 11,
400-517; .а ту је додано још 17 канона са именом Посинка no ивдању
rрчког Пидалиона. Стр. 517·519.
2
.са ученим коментарима издао је ову компмацију пок. nрофесор
А. Павловъ (види биљ. 2. стр. 22). О истој компилацији види стр. 84-88.
nоменуте моје радње: ~О Rак. вборницима 11 , ·
s мс. 11, 520-535.
i мс. 11, 535-541.
б мс. 11, 542·547.
 30 Пристуn,
t) 0 томе, колико м~rу свештеници и ~акони одсуство~
вати иа мјеста своЈе службе, а да не nомеrну ~uэни.
б) 'дрквеноr кааненога. права тичу се и нек~лике
одлуке цариrрадскоr nатри;арше.скоr синода, I<OJe ~у
ивдане nослије поменуте редакциЈе Номоканона, и КОЈе
по карактеру свом имају обвезну силу за сву цркву,
и то су: . реви ЈОШ НИЈесу били. ни хришћани, чланови цркве
а) Шест канонских одговора о цривеноЈ дисци.
nлини и једна синодска одлука о nремјештају епископа,
што је објављено било за вријеме nатријарха Мануила
I1 (1244· Ј 255). 2
б) Синодска одлука о неколиким nитањима црк·
вене дисциплине за вријеме патријарха Јована XI
(J275-I282). 8
· в) Синодска одлука о разним предметима црквене
дисциплине аа вријеме nатријарха Атанасија I (1303 до
Ј 31!.), а коју је одлуку цар Андронюi Палеолоr ста­
рији објавио 1306. године државним ааконом. 4
е) Синодска одлука о великој издаји за вријеме
партијарха Фидотеја (1364-1376.) 6
д) Синодска одлуriа о неколиким (25) питањима
учења и дисциплине црквене эа вријеме патријарха
Дионисија Ш год. Ј 663.6
е) Синодска одлука, да епископи не смију руко·
nолагати кандидате свештенства прије канонски про·
писаних г~дина, за вријеме nатријарха Герасима Ш
(1794·1797.) 7
i) Двије синодске одлуке за вријеме nатријарха
Григорија V(1797·1799), и то: једна о свештеницима,
.који се баве полиrичким nословима, а друга, да еnи·
Налаае се ове O/lf1yкe: nрва и треhа у 2. гл. Х/11 титула Но­
1
моканона, друга у 34. rл. 1тит., н четврта у 2. гл. У/11 титула. Oaacka:
Кад спомнњемо .Номока.нон• бег ЈЈКаквоr додатка, тада гначн да раау­
ммјева:о ,Ножоканон Х/У титула• у Валсамоновој редакцији.
АС. У, Ј 14-118. .
з м. 'Ј. ,Ггйriliv,. Kavovtx~! otaЩst~ tli!Y a'(I/Ut~t(t)Y ~~tp~pxrov
K111~atavnvoutoЛa01~. Kwvatavttvo6t. 1888. 1, 16-20.
t АС. V, 121·126. l's~eШv. 11, 45-49.
~ АС. У, 128-130.
" Гsoswv. 1, 341-368.
7
Гвosdlv. 1, 295-ЗОО.
§ з. И3вори црквеног кавненоr nрава.
31
скопи не смију рукополаrати оне, који немају добру
спрему аа свештеничку службу.!
.п. Puмcko право. Поред канона аа црквено право
имаЈУ nрвоступно аначење извора аа!(онске одредбе
римск.ога nр~ва. Bek у почетку цркве, кад римски ца­
nазили су у свима СВОЈИМ ванцрквеним пословима од·
носне npon~ce римскоrа nрава. [(ад су послије ти ца­
~еви исп.овиЈедали хришЋанску вјеру и као такви раави­
ЈЗЛИ своЈ законодавни· рад, аначење римскога, односно
грчка-римског~ nрава.: nостало је још јаче . у цркви.
Хришћа~ска Вјера ОбЈављена је била државном нјером,
а црква Је nроrлашена била основом nравнога поретка
у држ~ви, и од припада.ња или неприпадања nраво­
славноЈ цркви зависило Је nриэнање дотичнима пали·
тичких. и гр~ђанских права у држави. При таквом
nоложаЈу своЈем . у ~ржави црква се није противила да
државна власт и~даЈе законе и о црквеним литањима,
или сама, или Заједнички са црквеном влашћу, и тим
државним зак~ нима црква је nризнавала nотпуну важ­
~ост; а примаЈуЋи их у своје канонске зборниriе, тијем
Је исте эак.оне неким . начином канонизовала. у свима
пак оним случајев~ма, rra~ о дотичном nитању из цр.
квеноrа жи.вота НИЈе постоЈао одређени црквени закон,
црква се НИЈе устручавала прилагати односне nостојеће
државн.е ~аконе. .YEv,&u. I!~Y ј&.р oMiY tt ~t ~aYlYe; atop[-
,~Ytc<t, ~~e[),~IIO щ; У~I!И; a~oЛou&elY, читамо у 28. глави 1
титула nоме.нуте редакције Номока.нона. Ово је могла
,црква ла ТИЈем лакше уч11ни, што и сами грчко-римски
цареви nризнанали су њеним законима, "анонима, без­
условно обвеэну снагу у држави, l(акву су имал11 исти
лржавни .закони. Sacros canones поn minus, quam :ieges
~~lere, е!шш nostrae . v~lunt leges: sancimus oЬtinere in
1~l1s, ~uae .sacris visa sunt canoniЬus, pet·inde ас si civi·
l1bus tnscпptum esse legiЬus ... quemadmodum enim sacri
canones prohiЬita sunt talia, sic et secundum 11os!ras
leges. rem ipsam prohiberi... Quod eniт sacri canones
proh1b~t, id e/iam et flOS per nos/ras aЬoleтus leges -
~ 530. године цар Јустинијан у једној својој
Гeoewv. 1, 302·303. 410-413.
1
 Приступ.
32
конституцији. 1· Исто ово .било је и у питањима ка~не­
нога права. Свака повриЈ~да хришЋанских аапов~Једи
судила се као јавни приЈестул. ~арени А р кадИЈе .и
Хонорије објављују 407. године Једну конс:итуциЈУ
противу разних . одотулника од право~лавне ~Јере и ~у
изрично кажу: Ас ~o~umus esse.?uhll~um cr~men, qша
quod in religionem d1vmaт comm1tt1tur ·ш omnюm fertur
iniuriam.2 • веанога JUS pпnCipale. То је знаменити Codex Th od ~
Ј .) На измаку IV или у почетку Vвије[(а (између
394. и 438. године) објављен ј~ био један зборник
искључиво казненога nрава, поанат данас nод именом:
Mosaicarum et Roma11arum legum Collatio. Састављен је
onaj зборник ив оних мјеста .Мојсијевих књига, rдје
је ријеч .о пријеступима противу ваповиједи Божјих,
посебно противу заповиједи, о којима се спомиње у
от. 17-20 пете. главе Vкњиrе Мојсијеве, и према реду
тих ааповиједи, а уnоредо · с тијем из 11равних књига
класич1сих римских јуриста: Гаја, Папинијана, Ул nијана,
Павла и Модестина, а такођер из nојединих консти·
туција из Гриrоријановог за1сонскоr зборника и Хер·
моrенијановог. Узимљућ~ у обзир вријеме, кад је
8 ;е хтио, да црквена дисциnлина буде о чу вана у nуној
објављен био овај зборник, и да никаквог nосебног
зборника о казненом праву није дотле било, као си·
стематскоr зборника, може се држати, да је исти зборник
састављен био, да би се показала сугласност Декалоrа
са односним одредбама старо-римс[(ОГ права, и да је
овај зборник служио ручном књигом за црквене судове
при суђењу о дотичним пријестулима, које би хри·
шћани учинили. Од 16 титула, што садржи овај зборНИЈ(,
nрвих 15 титула · говоре искључиво о казненом nраву,
и само посљедњи титул тиче се приватнога права. 4
1 Cod. 1.З, 45. Cf. Nov. Vl.сар. 1. §8. Nov. CXXXI.сар. 1.- Мјеста
на јустинијановог Кодекса, и~ Институција, из Дигеста и Ј!З јустнни·
јановнх новела наводимо по нэдању D. Oothojredi Corpus jurls civills in
quatuor partes distinctum. Francof. ad Moenum, 1698.
i Theod, XVI. 5, 40. § 1. Cf. Cod. Just. /, 5, 4. § 1.
3
Види Collectio librorum juris Antejustiniani. Tom.111. Berolini, 1800.
р. 107-198. Издао је ов,ај зброник (legum Co/Jatio) Th. Моттsеп, и из
nредговора Момаеновоrа ми смо привели податке о истом зборнику.
• Наслови титулi ово су: 1. De sicariis (et homicidis casu vel volun·
tate). 11: De atroci injuria, ll/, De jure et saevitia domlnorum. /V. De adul·
§ З. Изnорн црк~~ноt кааненог пр~м.
зз
2.) За вријеме
· · царева . ТеодОСИЈ'а rr и·В алентиниЈана
'
Ш састављен. је. био Један велики државни законски
з6~рник, ~ОЈИ је садржао све оне законске nрописе
КОЈИ су до тога доба иадани били, и који с мо ал~
имат~ законску снагу. Зборник о в~ доврш[н /био
и објављен
. у Фебруару. 438. године, а стао је. наЈ снагу
439
1. јануа~а . ~'ао Једини ОФицијални законик оба·
1
sim:u~, или /(~О ~т~ ".а .i~ Момзен у свом иэдањ: н~­
звао: Tlzeodos:aщ lthrz Л VJ 1 Посљедња књ ига овог
1
зборника садржи искључиво законе, који се тичу вјер·
с!(ИХ и црквених nитања. Девета књига у 45 титула
cRa се т1~че суда и каэненоrа nрава; а тичу се истога
nрава ПОЈедини титул и и других 1,њига. Како остали
закони овога збо~ника у питањима nравославне Rjepe
и црквеног устроЈства, тако исто и эаr(Qни l(азненога
nрава в~жили ~у эа цр"ВУ и у црквеним судовима.
3.) За вриЈеме цара Јустинијана (527-565) потnуно
се. утврди~а веаа из.~еђу цркRе и државе и једнаки ана­
:а; у држави /Сано на и државних закона. Јустинијан
строгости, осо?иrо дисциnлина · кл ира. Оnћа црквена
дисциnл ина, КОЈОМ су обвезани били сви чланови цркве
већ је обеабјеrуена била цр1<веню1 законодавством, ~
r много ме и државним законодавством, и државна
Је власт према потребама и прилиiСама времена изда·
~ала лоједи.не своје законе, који су имали да очувају
Јединство ВЈ ере nравославне и чистоту те вјере. Али
зато дисциnли на ю1ира nостала је сада nредметом осо·
биrога старања државне власти, која је хтјела не само
да сва1с nризнаје ту дисциплину и да се по њој влада,
него да она очувана буде и државним законима, тако,
да свщса понриједа те дисциnл~не подвргавала се не
само црквеним казнама, него и казнама свјетовнима.
teriis. V. De stupratoriЬus. Vl. De lncestis nuptiis. V/1. De furiЬus et de.poena
eorum. V/11, De falso testimonio /Х. De familiarJs testimonio поn admll·
lendo. Х. De deposito. Х/. De abactoribus. Xll. De i~cendiariis. Xlll. De
t~rmino amotol XIV. De plagiariis. XV. De mathemat!cis, maJeficis et ma· ·
n1chaeis.
1
Види б1.rљ. З стр. 13..ове радње.
З'
 hрнстуn,
оно што је у канонима прописан о било у norлe
Све 'уnање у клир, дужности чланова клира vду
клира: ст њ nao
посебно га сталежа, и дужности их ове у врше~ у служ.
бе црi{ВИ и у црквеним општинама, све то Је Јусти.
ни·:н утврдио и одредио и државним ~аЈ(онима. Зна.
ме~ита је у томе 123. ноRела Ј устинијанона, кој nсе
00
садржају своме може сматрати Црkвенилt 3ak0110_.1,1
tp; значаја ове новеле yonke аа црквено право, и посебно за
uроено кавнено nраво, јер су у њој поре~ане све главне АУЖIIос,.н
чланова Ј!ЛИра, навешkемо из ње наслове свих оних глава, које су nри.
у номоканон са оаначењем титула и rлаве Номоканона .
аедене . ·
Сар. 1, De ordinatlohe ep1scoporum. Nomoc. 1, б. 9. 11. 28,
2. De accusatoribus eplscoporum. Nom. 1, 5. 8. IX, 1.
: 4, Ut episcopatus а servili et adscriptitia fortuna hominem liberet.
Nom. 1, Зб. Х, 5.
, 5. De presbyteris е\ diaconis et subdiaconis cognationis jure ad lute.
lam vel curam vocatis. Nom. Vlll, 13.
б. Ut clerlci а muneribus personallbus et negotiis secularibus abstineant.
Nom. Vlll, 13.
8. Ne propter ~uamlibet causam episcopus ad secularem judicem
1 eligendus. Nom Xl, 3.
trahatur. Nom. IX, 1.
1
9. Ne episcopi proprias .ecclesias relinquant. Nom. Vlll, 2.
, 10. Ut archiepicopi et patrlarchae saeplus in annis singulis concilla et
synodos celebrent.' Nom. Vlll, 8. IX, 27. 39.
1
11. Ne quis ante causae exitium excommunicetur. Nom. IX, 9. 10. 26,
1 1l Quales esse debenl qui in cler!cos ordinantur. Nom. 1, 23.
1 13. De aelale presbyterorum et caeterorum clericorum. Nom \., 28.
1 14. De uxoriЬus clericorum. Nom. 1, 8. IX, 29.
, 15. Quibus casibus curiales clerici ordinari possunt. Nom. IX, 29. 32.
1 16. Ut ordinationes gratis f!ant. Nom. 1, 24.
, 17. Quomod~ servus ordinari possit, aut adscriptllius, N,om. 1, 34.
Зб, IX, 32.
, 19. Ut omnes clerici res suas in potestate habeant. Nom. 1, 31, Х, 5,
1 :Ю. Qulbus poenis subjiclantur clerici, qui falsum tulerint testimonium.
Nom, XIV, 8,
1 21. Ut clericl apud propr!um conveniantur episcopum. Nom. IX, 1. б.
1 22. Ut episcopi apud proprlum conveniantur metropolitam, et ut са·
23. vere pro llte по~ .teneantur, Nom. IX, б. 34. .
1
Ut oeconoml et slrn1l1es apud proprium conveniantur ep1scopum.
Nom. IX, 1.
1 24
' Ut episcopi ill!c uЬi deli~uerint, conveniantur. Nom. IX, 1.
• 25, De apocrlsarils. Nom. IX, 1
1 26. Ne episcop! legati • ' XLVI\1: De puЬiicis judiciis, Nom. 1, 14, 11, \, 2. 111, 22. IV, 13. IX, 1, 25.
'l1 Ut Onls tempore conveniantur. Nom. \Х, 1.
1 , tmlonachl per procuratorem se defendant et de quantitate spor·
uarum, Nom, IX, 1. '
• 28. De modo sportu\a .
rum ln perзona clerlcorum, Nom. !Х, 1.
§ З. Иввори црквеног кааненог права. 35
Новела 137. истога цара од 564. године одређује још
и какав мора бити црквени суп, и како се у томе суду
имају да испитују кривице клира и налажу односне
казне secu1tdиm sacros canotш et secu11dum nostras leges.
Осим поменуте двије, а и других појединих новела
uapa Јустинијана, налазе се и у осталим књигама њеrо·
воrа· Corpus iuris мноrе одредбе о дисциплини клира и
о казненом nраву, и на те одредбе увијек су се црквени
судови освртnли у суђењу, како опЋих кривица, тако
исто и оних, које су се · nосебно тицале чланова клира.
Овамо спадају све оне одредбе о томе и у Инсти~ау­
tјијама1 и у Диzестама 2 и у Кодеkсу 8 Јустинијановом.
Сар, 29. Ne clerici mulieres supraintroductas in propriis domis habeant,
episcopi vero nullas. Nom. Vlll, 14. ·
, 30. De diaconissls. Nom. V\11, 14.
, 31. De iis qul in ecclesia episcopo aut аШs clerlcis lпjurlam inlerunL
Nom. XIV, 8.
" 34. Ut abbas nоп tam antiquitate quam bona fama ceпseпdus sit et
" 35. De moпachis поn statim vestlendls. Nom.. IX, 32. Х\, З.
, 36. Ut monachi in uпо conclavi haЬitent. Nom. Х\, \,
• 37. Conditionem nuptiarum vel 1\Ьerorum поn extare, si quis monas-
terium ingredlatur. Nom. Xl, \,
w 38. Ut qui monasterla lngredluntur, se suaque dedicent monasterlo.
Nom. Xl, 1.
, 39. Ut solutls sponsallbus per monasterii lngressum simplae tantum
arrae reddantur. Nom. Х\, 1. .
• 40. Sl vir aut uxor ingrediatur monasterium, Nom. Xl, 1. ХШ. 4.
, 41. Ne liceat parentiЬus exheredare filios qui iпgrediuntur monasterla,
velut lngтa\os . Nom. \Х, 32,
, 42. De monacho monasterio delerente. Nom. IX, 32. Xl, 4.
, 43. De raptoribus saпctimonialium. Nom. IX, 29. 30.
" 44. Ne llceat lalcis et scenicis uti monachi schemate. Nom. Xl, 12.
1 Из Ииституцnја находи се у Номоканону: IV, 4: De injuriis. Nom.
IX, 36; IV, 15: De interdiclis. Nom. 11, 1.
2 Ив Ди геста: 111, 2: de hls qui notantur inlamia. Nom, IX, 27. 36. Xlll,
2. 21; IX, 2: Ad legem Aqulliam. Nom. IX, 25; Xll, 5: De condlctlone оЬ
turpem et injustam causam. Nom. Xlll, 5; XXV, 7: De concuЬinis. Nom.
Xlll, 5; XXXV, 2: Ad legem Falcidiam, Nom. 11, 1; XLIII, б: Ne quid ln loco
sacro liat, Nom. II, 1; XLIV, б: De lltiglosls. Nom. 11, 1; Lib, XLVII: De
privatis delictis. Nom. 11, 1. IX, 25. 26. 27. 30. 33. 36. Х\11, 10. 18; Llb.
26. 27. 30, 36, 37. 39. Xlll, 5. 10. 23.
а У Кодексу, поред појединих коноТ!Iтуција у равним юыrаu,
сва IX књиrа говори о кавнеком праву. А по~о ово, што садрЖЈ та
3,.
 Приступ,
Зб
Одредбе ове Јустинијановога ааконодавства прешле
су затијем у све nовније државне законске эборнике, 1 те
оу важиле као позитивни закон за сва потоња времена.
А што је главно, оне су ушле у основни православни
црквено-законски вборник, у Номоканон XIV титула.~
4.) Она веэа између црr(Ве и државе, којој је Ју.
стинијаново закон~давс.тво nоложил~ било чвр~ти те.
мељ, утврдила се ЈОШ Јаче у ~Х ВИЈеку. Почињу· ћи од
времена владања цара ВасилиЈа Македо~ца (861·885),
ла све до пада Цариграда, ro'roвo ни Један . државни
закон није био ивдан, не само ~ nитањима _јАвнога,
него и приватно га права, а да НИЈе у томе сулјсловало
свештенство, и на првоме мјесту цариградски патријарх. з
При таквом односу између цркве и државе, сасвијем
је природно било, да су у цркви морали важити државни
закони онако исто, rrao да их је издаЈЈа сама црквена
књига Кодекса, прешло је (осим 21. титула 11 мало још нсюtх одломака)
у БазиЛIIКе, а 11з Базилика сое то прешло је у посљедњу редакц11ју
Номоканона, то сувишно је сада ов~е подробно привађати садржнну
те ињнге Кодекса.
1 Први наме~у такu11х зборника била је Еkлога царева Лаuа Иса­
nрјанииа и Констант11на Копронима, иадана изме~у 739. и 741. године.
Иаме~у 18 титула овога аборника, сав 17. титул у 52 nараграфа ГOBOplt
о пријеступнма н казнама . О овим казнама Еклоге спомињемо подробно
у § 19. ове радње. Издао је овај зборник у грчком opиrttнany С. Е.
Zachariae а Lingenlhal (Lipsiae, 1852). У нешто иамијењеној редакцији
налази се исти зборник у јо/1. Leunclavii jus graeco-roшanum (Francof.
1596). Ц 79 sq. По овој редакц1tји nреведена је Еклога и на руско·
словенски jeattк, 11 у KpAIЧIVH (Изд. Москва, 1787) саставља 49, главу.
Исп. МЦП. стр. 135.
2
Све одредбе у Јустиннјановим збориицима (Институцttјама, Ди·
rестама, Кодексу н јустинијаноnим новелама), које се тичу црквених
пнтања, сак)'nљене су биле у првој пол11 Vll вијека у једа н засебнtt
а~ко~сю1 зборн11к, кој11 се у латинском пријеноду зове: CoJiectio con·
~tl!u!юnum ecclesiasticarum, или Paratitlai а радн тога, што је тај збор·
ник подијељен на три дијела, од којих у првоме су закони 11а јустu·
нијанова Кодекса у
, ' другоме извадци 113 ИнституциЈа. и Дигеста а у тре·
~ео\1 дкЈепу Ј устинкЈанове
· Новеле о цркви зове се Ј. о ш овај 'аборн11к:
.Н
Collectio ~ipartita с . ' (
· ав оваЈ зборник ушао је у састав прве редакције
§ З. Иаsор11 црквеног каsкеноr права, 37
власт. Посебно пак имали . су такву важност закони,
који су се тицали казненоrа nрава и нршења суnствn,
јер у црквеном праву нијесу постоја;rе све оне разне
nодробне законске одредбе о суштини 11карактеру до·
тичних nријеступа, о кажњивости њиховој, о урачу·
њивости за nријестуnна ~ела, о · nокуш~ју, о стицају
nријестуnа и т. д. , какве су се налазиле nодробно у
римском праву, а на што се у вршењу суда у црrши
морало неопходно nазити.
Законски зборници, који су изnани били у ово
вријеме од државне власти, важили су у цpliRИ и у
њеним судовима једнако, као и црt<вени законски збор·
н1щи. Два су главна државна зnl(онска зборника иэ
овога доба, 1<ojn су имала оФицијални карактер, . и која
су такRу важност имала у цркви: Прохирон из друге
nоле IX вијека, и БаэилИI<е из посљедњих година ис­
тога вије1<а. Има још и треhи зборник, t(rjи је издан
био мало послије Прохирона, и који се зове Eлaнnrora,
али који није био оФицијално објављен ..
Прохирон, 'О 1tр6хща; v611G; (Lex manua1is, 3аtюнъ
грщtеt<iи - у l{рмчији) царева БаQУ~лија, ~онстантина
и Лава, издан имеђу 870. и 878. године. Између че·
трдесет титула овога зборника, сав 39. титул говори
о казнама за разне пријеступе у 85 параграФа. Ј
Бasuлuke, т~ Bao~tX~ vo~чla (Legcs imperiates), ве·
личанствени зборник заrюна, који је изпан био посљед·
њих rолина IX вијека эа вријеме цара Лава мynpora.
~аэненом праву посвећена је сва nреоnширна 50. !(ЊИrа
зборника овог, и у ту 50. књигу унесен је готово сав
39. титул Прохирона, а тако исто и готово сва IX
књига Јустинијановоr Кодекса, поред осталих односних
закона иэ Дигеста и иэ Јустинијанових новела о каэ·
неном праву. 2 Из Базилика ово је эатијем унесено у
поменуту ре,~а"цију Номоканона.
1 Издао је овај зборник у rрчком оригиналу и латинском прије·

омоканона XIV тит воду С. Е. Zachariae. Heidelbcrgae, 1837. У слов Крмчмјн саставља Про·
саста ула поред канонског његовога дијела. Овај аборинк
8 х11рон 48. главу. Из старосрпске рукописне Крмч11је наштамnао је сав
~f. С r~y печатане слов. Крмч11је. Испореди МЦП. стр. 187. 192.
44
Прохнрон под насловом n3аконъ градскiи' пок. Н. Дучн~ у својој књиан:
Neuzeit § · Е · ~elтbach, Gr.·rбт, Recht im Mittelalter und in der
Крмчија морачка (Београд, 1877), стр, 34-134.
11. Kiinste S~~~sc u. Gruber, Allgem ..EncyklopMie der Wissenschaftcn
31
1 ~ У грчком и упоредо латинском текс.ту са нотама и варнјаитима
. е оп LXXXVI Theil. Lcipzig, 1869). .
 Пристуn,
эs
Споменуто је било горе, дn је био још јелан ·аа.
конски зборник, који је издан био. одмах послије иа.
nања Прохирона,' ~и ка~ неоФИЦИЈални зборник, који
у оста лом
много · 1 е био распрострањен и служио Ј· е
. . . упу ивао Је ученике своЈе на ОЈСИЈев аакон, кааујући
руч ном
књиrом у судови~а свЈетовним, исто као и цр.
'Е , . , (
Ј(Вени~r а то је Еааиаюzа, 1tava.yroy·~ tou Y~~~u Epana.
goge l~gis), или ново иэцање Прохирона, допуњено са
законима; који су издани билн з.а царовања Василија
Македонца. Сав посљедњи XL 1и ту л Еnанагоге no:t
насловом Пs~l1t~tvrov у 93 параграФа гонори о казнама
за разне пријесту.пе и од тих п~раграФа, ~сим лет но­
вих сви други узети су од рИЈечи до риЈечи из Про­
хир~на. На некошшо мјеста у овој Епанаr·оги наводи
се име цариградскоr .патријарха Фотија, и на основу
тога држе, да је овај nатријарх помогао цару Василију
и његовим синовима nри !(ОМnилацији овога зборника.!
Поред сада споменути.х зборНИЈ(а, у веЛИЈ(Qј су упо­
треби била у црl(веним судовима два још зборника, и то:
Њt~~а v~~tx~~ ~tи П~ау~rшх~, што је саставио 1072.
по наред9и цара Михаила Дуке, nроконсул Михаил
Аталијатис. ~азненом npa~y nосвећена су у овоме збор­
нику 42 Посљелња титула, готово половина свега збор·
ника. Други зборник то Је. знаменити Пр6хщ~v v6~rov
2 се тичу односа човјека nрема Богу и међусобних од..
to ).syo~vov f, 'E'ript~Лo~ (Manuale legum dictum Hexablb·
los), што је саставио за вријеме Јована Палеолога око­
ло 1345. године номоФилакс и солунски велики судија
Константин Харменопулос. Овај зборник важи и данас
У грчкој цркви. Сва VI књига Хегаабиблоса овога, која
има 15 титула говори искључиво: De damno ас poenis. 3
квдао је овај анаменити зборник С. G. Е. Heiтbach у Лајпцигу 1833·1870
У б томова nод насловом: Basillcorum liЬri LX.
1
Иадао је овај аборНirк С. Е. Zachariae CoJiectio librorum juris
graeco·romanl iпedllorum (Lipsiae, 1852) у истој к~иаи, у којој је штамnао
Еклоr~, (види бвљ. 1, стр. 36 ).
• у rp . завјстном законодавству као такве, које су важнЈiе и по nриродноме
чком тексту н упоредо латинском прнјеводу наштампан је
:~ :~~ник У Jus graeco-romanum joh, Leunclavil (Prancof. 1596) 11 том
7
•
Издао је О&аЈ· зб орник у грчком тексту упоредо са латинским
8
прмјеводом О в Hel ь h( . ,
као доп ' • т ас Ltpstae, 1851). Послије самог Хегаабиблоса,
уна му имају • 0 щ vE
1 ,1 ,
818) мамеь '. Щоt tttлot ~~~mopot &~~тм!оt (стр. 778·
' 9У КОЈИХ Врло ј'е т XXI, 15. 17. 111 Моје. ХХ, 9; аа блудочкнсrво 111 Моје. ХХ, 7. 10.12·15.
tOY~' izt~Oit!UY , ~ важан 4. или посљедњи тuтул: Пер! xstpo·
• ' X«t npea~otipfllv (стр. Ш18), који је састављен на
~ з~ Иаворк Црквеног К!ан~ноr nрава. 39
Ш. Старозавјетно право. Стари завјет би је пре·
теча х ишhанства а старозавјеrnо аа rrодавстно са·
стављаЈiо је прву клиuу аа ноноаnвЈетно. сус ристос
им да Он није nошао да укине стари закон, него да
га исnуни, ла га nрошири и објасни, 1 те у . неколико
наRрата Он спомиње одредбе тога ааiюна, које су дужни
учениuи Њеt·они да иавршују. 2 Кад се за вријеме ano·
стола истакло било nитање о томе, да ли имаЈу важити
одред е староз, Ј га зак нодавства иза о ра ёне
1rа-неанабошт а, на Једном аnостолском са ору ријеше·
lf()"jei
;;."- __
о, да ОВООбра ени из незна оштва· нема1у да
дру(и закон изнрШују, осим само да се чувају од идол·
ёких nрилога, од блуда и ол удављенога и од крви. 3 0во
је nотnуно одгонарало староаавјетном ааконода1!ству,
у којем се то исто аабрањивало не само Јудејима, него
и сваком странцу, који је пристуnао њиховој вјери.•
Иа чега се види, да на оном апостолском сабору старо·
завјетно законодавство није било укинуто, него наnро·
тив nризнато у одређеним границама и аа хришћане.
А оно важи на nрвом мјесту за Декалоr, и за све оне
многе друге одредбе староэnвјетнога законодавства, које
носа људи.ь
односних глава CXXIII н CXXXVII новеле јустинијанове. У додатку (стр.
822·826) наштампана су три анатематиама цариградскоr патрнјаршескоr
СltНОда и O.vr.ttpor~ противу тих анатематиаама, што је написао послије
цариградск11 nатријарх Ф11лотеј,- а о чему спомињемо у 37. § оне радње.
1 Мат V, 17.
2 Мат. V, 43-48. ХХЩ З. Лук. IV, 16. 31.
s Щела ап. XV, 19-21. 24-29 Исп. XXI. 24_JS.
~ 111 Моје. XVII, 8 и сл. XVIII, 26. У Ап. Установама Vl, 12 (по
иадању, које је приредио F. Х. Munk, Didascalia et Constitutioпes Аро·
stolorum. Paderbornae, 1905. \, 327-333), спомињу · се одредбе, које су ano·
. столн и.~дал11 о тщама, које могу nриnадати хрншћанству по crapo·
праву, не~~ависно од Мојсијева закона.
s На nримјер: аа пријеступе nротиву Вогопоштовања 11 Моје. Х\1,
19. ХХХ, 33. 38. XXXI, 14. 111 Моје. Vll, 25. 27, XIX, 8. \б. XXV, 10; за
nсовање Светиње 111 Моје. XXIV, 15. VМоје. XV, 30; за неnослушносr
властима 11 Моје. ХХ\1, 28. V Моје. XV\1, 12; за оцеубијство U Моје.
XXIV, 9. VМоје. XXII, 23; ва понриЈеi\У светињ~ брака 111 Моје. ХХ, \0. в т~
 Пристуn,
40 ~ 4. Система цркве~оr каан~коr nрава. 4t

~ао посебни зборници постоје аа kар.совацkу .«U·

троuолију Дисциплинарна правила за свештенство 1900.
године, за сибињсkу Atumpouoлujy Дисциплинарни пра·
вилник ·1906. године и ва буkовинсkо-да.мсашинсkу .tU·
шроиоли;у Дисциплинарни правилник аа свештенство
1908. године.
За словенске православне цркве важе као извори
још: 1) 11 Књига о должностяхъ пресвитеровъ приход·
скихъ" 1776. године и 2) "Извtстiе учительное", које
је штампано на крају Службеника.
V. Свјетовно право. Као што су се у rрчко-рим·
ском праву сматрала з~брањенима и кажњивима разна
дјела противу религијоано-моралних заповиједи, тако
је то исто и у nраву дотичних данашњих држава, у
чијим казненим закониuима постоје нарочите рубрике,
у којима се наводе та дјела, и за иста се прописују
односне казне. Проnиси ових законика о таквим дје·
лима и о казнама за та ~ела, не састављају непосредни
извор црквеног казненога права, али они служе за
црквене судове мјерилом, кад свјетовни судови осуде
ва онаква *ла једног или другог члана црi<ве, како
ће послије те осуде црквени судови да nоступају са
сноје стране са nријестуnним члановима цркве и как·
вим Ье их црквеним казнама да nодвргну ва њихова
противузаконита ~ела.
§ 4.
Система црхвепоr хазпеиоr nрава.
Коыnилатори црквено-законских зборника, било
то чисто канонских, било номоканона, нијесу саставили
никакав зборник, у којем би скуnљене биле све закон·
ске одредбе, које се тичу искључиво I<аэненоrа nрава,
нити су то изложили у некој органичкој систеыи, у
У грчком оригиналу и упоредо латинском пријеноду наштампан
1
оном од прилике облику, као што су данашњи свје·
је овај вборник У ]. В. Cote/er/1 Ecclesiae graeш Monumenta. Lut. Paris.
1677. Tom. 1. р. 1·27. товни казнени зборници. Ово се мора казати за све
/ Види· моју РЗАњу: Савинска Крмчија. 3адар, 1884. стр. ·12. Н. без изузетка эборнике, nочињуЋи од најстаријеrа си·
ДуЧll ' Крмчија морачка. Стр. 17. У штампаној Крмчији (11 63·72) са· стематског зборника Јована Схоластика, па до Харме­
ставља овај зборник 45. главу са насловом: Избраlе оrь 'аакона Б о· нопуловога зборника.
roм'L данаrо lapaiiЛЬтяномъ Монсеомъ.
Ово се исто мора рећИ и за Номоканон XlV ти·
154-161,Иа_џње С' Е· Zachanae,
· Јus graeco-romanum. Ltpstae,
3
. .
1865. IV, ту л~. У овом зборнику има сасебно титу л, девети, који
41
42
"~nl ttii!Lnrn~atoov ~о1 ~tx&v e1tto~o1tюv ~at
носи наслов нwг r-г··, ~ , · ( (D
м."nt~V ~~t d~o~ta~OU ~at ~(1 tt~SOE~~ t~rд \iSdtCLVO ~~ е
de11ct1s, е а
, , ,,г •
't ccusationibus excommuшca юnе, epos1tюne
' . ) Об · ~
oenltentia episcoporum et clerюorum . .илат Је оваЈ
Р коiем има 39 глава. Али сав таЈ титу л нити
ТИТуЛ, У Ј , В Н
исцрпљује сав матерИЈал кавненога пра а, ити се ту
опажа Ј(аква одређена система. Много д~уrих законских
одредаба 0 истоме праву раштркано Је у другим ти­
тулима Номоканона, особито у nосљедња три (12., 13.
и 14.) титу ла. . ним својим органима, а на nрвом мјесту епискоnима,
Кад се испореди, како је ово у Ном_оканону са
оним што приказује девета књиrа Ј устиниЈановога ко-
декса,' која говори о пријеступима и к~знам~,
'
или са
оним како је то у 60. књиви Базилика, КОЈа говори
0 ис;оме предмету, а по којим је Базиликама приредио
Валсамон своју редакцију Номоканона, тада може се
рећи, да компилатори uрквено·ваконских зборника у
овоме су слиједили примјеру комnилатора законских
зборника римскоrа права, у којима такођер нема никакве
одређене системе за казнена nраво. 1
Чињ~ница, да кроз све вријеме постојања виаан­
тијске царевине није био ивдан никакав аборник, који
би се тиuао искључиво казненога nрава, ни црквеног,
ни свјетовнога, и који би био налик на данашње свје·
товне казнене ваконике, у којима се систематски наводе
односне nовриједе закона (или као што је у тим ва·
коницима речено: влочинства, преступљења и истуn·
љења), и ва сваку nовриједу дотична казна, та чињени·
ua тумачи се основним правилом данашњега свјетовнога
казненога права, да nu\lum crimen пu\la poenn sine
1 2 ' ' ' '
ege, а .коЈе Је nравило непо3нато uр1шеном nраву, исто
као и риыском nраву.
Вр~ећи казнена право и подвргавајући кривце од·
носним кавнама, црква на првом мјесту тежи тијем,
~кривац поправио и постао опет добар члан
С Pt:,,;.1·D~h:иМоттsеп, Цomlsches Slralrecht. Leipzig, \899. S. 126. fg.
, '• IПIIO pena1e romano .MIJa 1899 WR, D
Criminalrecht d Ro ' по, · pag~ 1·24· • ет, as
1 Cf Fer mer von Romulus Ьis aul ju,tinlanus. Lelpzig, 1844. S. 7.
1005, , ~щ, 1К·· Liszt, Lebrbucb des deutschen S~alrechls. XV Aull. Berlln,
S није могуће било сва квалиФиковати и сва у~рсти~и
~ 4. Система црквеног кавненоr права. 43
цркве; и тек у крајњем случају, кад се кривац nокаже
упоран у влу, тада тек он бива ивлучен ив црквене
вајсднице и постаје туђ ва цркву. Обаиром на ово, и
обзиром на широку област каэненога nрава, у коју
спадају сва она безброј на дјела, која иваэивље људска
опачина, и која се на један или на други начин косе
са религијоэно· моралним эаповиједима, које се садрже
у Декалогу и које су затијем проширене биле у ново·
завјетниы књигама, црква је увијек признавала однос­
који су поред законодавне, имали и судску власт, да
могу nрема интересима цркве и црквеног nоретка про·
суђ инати о томе, Ј(акној казни треба nодвргнути no·
тичне кривце эа равна ~ела, која би се косила са
религијоз но-морnлним заnовиједима, да по својој уви·
ђавности кналиФикују тежину таквих дјела, и да у
особитим случајевима налажу ову или ону казну и аа
такво дјело, ва које није била прописана у канонима на·
рочита казна. Према овоме органи црквене власти, коли­
ко су б и л и вевани канонским прописима, при суђењу о
оним крив ицама, које су ва такве биле квалиФиков~не
ваконодавством и објављене као criтina legitiтa (puЬlica),
толико исто је ти ы органима nана била слобода да са·
мостално објављују ва кривице и таква nјела, која су
у бл ижој или даљој зависности била од nрвих, а эа
' . .
IIOJa НИје nостаЈао никакав нарочити вакон, него су
била, као што је речено у римском казненом nраву,
contra lюnos mores, или res mali exempli. Оваква ~ела
наэвана су у ·римском кавненом nраву crimina extra
legem, или обичније crimina extraordinaria. Па као што
све кривице ове врсте нијесу могле бит~ nредвиђене у
свјетовном ваконодавству, јер су се појављивале према
свагда измјенљивим приликама времена и мјеста, тако
је то исто било и у црквеном казненом nраву. У овоме
nраву, потпуно једнако као и у римском казненом праву,
поред одређених crimina legitima, puЬ\ica, која су у од·
~осним законима изрично била наведена, nостојала су
сва она многа crimina extra legem, extraordinaria, која
У један завршени законски кодекс.

Исто 080 мора се рећи и за. казне. ~ао што су
имскоме праву за криви~е, КОЈе су наведене биле
Уу однос
р ним законима '. nостоЈале . изричне казне, poenae
ksilinшe, 1 или ordi11arJae, коЈе су судске власти морале
да налажу кривцима, и даље, као што су у томе npaRy
за ванредне кривице налаг~ле се рое~. ае ext1·a ordmem,
или extraordinariae,2 тако Је све то Једнаiю . било и у
црквеном казненом праву.
у црквеном казненом праву све казне диортич1юга
кapakiepa, а таквих је велика већина уnоредо са строго
соФронистичкима, могу се сматрати за
ordinem. Сврха је сваке диортичке казн.е, да се l(ривац
nоnрави; и налаже се таква казна .УВИЈек за не1ю од·
ређено вријеме nрема тежини nовриЈеде црквене дисци­
nлине и религијовно-моралних заповиједи. Каэнено цр­
квено законодавство нема могућности да nредвиди све
случајеве, у којима се може догодити та повриједа, и
да ли је, и у колюю је она веЋа или мања. Ра.щ тога
исто законодавство наводи само, !(ако за одређену врсту
кривица треба наложити лиортич"е казне, остављајући
надлежној црквеној судској власти да nресуди о тежини
саме nовриједе, и према томе да установи, колико вре­
мена има да траје дотична казна, којој је та власт под­
вргла кривца, док се не поправи, те заслужи, да му
се поврате опет изгубљена права у цркви. О овоме
најбоље свједочи на ~елу сами начин, како гласе од­
носне канонске одредбе црквеног казненога права. Ве­
лики број таквих одредаба не спомињу никаву иаричну
казну эа разне кривице, Спомињу оне, шта је забра·
њено. чинити, али не одређују уједно и казне, којима
мораЈ~ nодлеЋи они 1 који nреэру ' ту забрану, и који
су ТИЈем постали кривци. Као примјер овога могу nо­
служити канони лаодикијског сабора. Између 60 канона
тога сабора само два (29. и 34.) спомињу анатему, као
ка~ну за дотичне nријестуnе и један канон (36.) одре·
ђује сврrнуће ва свештенике, коiи се баве врачарством·
а сви
. остали канони не спомињуЈ никакве казне којима'
имаЈу равни кривци да подлеrну. Остављају да~ле оци
~ Dig. XLVII. W, 3. § з.
Dlg. XLVIII, lil. 11 • 7, § 3. tlt. 16, З. til 19, 1. § З. tlt. 19. 13.
Приступ.
§ 4, Система црквеног кааненоr права, 45
лаодикијскоrа сабора надлежним судским властима, да:
саме по снојој увИђавности одреде кринцима оне казне,
које Ће најбоље одговорити сврси, ради којих се црк·
вене казне уоnће налажу. Овај примјер, Ј(оји показују
лаодикијсi< И канони, види се више или мање и у другим
канонима. У неi<им канонима оnет эа разне криви'це
11роnисује се E1tttl~t~v, poena. На прим. эа епископа,
који је оптужен и признат кривим, an. 74. канон про­
писује: opt(€a&(/) tb E1tttL(1t~V, statuatLir poena; за луксу­
ријозне епис1юпе 16. канон седмог васељенског сабора
poenae ext~a ОЈtређује E1tttt~l<p 7ta.paataoa&rд; истога сабора 18. Ј<анон
одређује да E1tttt~6.a&w епископ или игуман, који држи
у епископ ском дому или манастиру женска лица; ва
епископа, који рукоположи туђега клирика, без nри-·
RoJJe надлежног епископа, 22. канон антиохијскоr са­
бора оnређује ТаЈ(ВОГ епИСI(ОПа E1tt~t~la; U1t0 tij; ruv6o~u
turxavEtY. Еnип1м ија у црквено~! казненом npaRy има
широко значење и неколико стеnена, те кад канони
сnомињу, да се дотични кривци подвргну сходној епи­
тимији, E'lttit~l<p 1tpoa,f6p<p (convenienti supplicio ), они
тијем самим остављају надлежној судској власти up·
квеној , да према приликама по својој увиђавности од­
реде онај степен епитимије и онакву епитимију} l(alю
нађу за нај~елисходније. Ово исто треба казати и ва
све оне каноне, који одређују, било аа чланове клира,
било за свјетовњаке, да ради односних пријеступа кри·
вац буде одлу чен, rl'f~pt(ea~(/)' јер и одлучење има та­
кођер не[(олико степена, било да тој казни подлегне
клирик, било пак свјетовњак, према разном значењу
одлучења за клирике и за свјетовњаке. Осим тога у
многи м се канонама спомиње казна сасвијем неодре·
ђено. Највише тога види се у канонима четвртог ва·
сељенскоr сабора; на nрим. у 3. и 25. канону одређује
се, да се дотични кривац има подвргнути црквеним
К~i:!Нама, ехл),~ошЈttмi; u1tox~to&ro E7tttЧ~t~t; (poenis eccle-
sщsticis subjiciatlll'), у 8. канону, да се дотични под·
вргну канонским казнама toi; t&v xu.vovюv u1t~~to~roaav
E7tttt~lot; (canoпum poenls subjiclantur), исто у 9., 14.
и 24. канону, или у 26. канону, да кривце треб~ по~­
вргнути божанственим канонима, tot~ ~e[ot~ xavoat (dt·
 46 Приступ,
vinis canoniЬus). 8а већину пријеступа, који се сnо\!ињу
у овим халкидонским ~анонима, исто и у многим лру.
гим канонима, и за КОЈе се наноде овакве неодре~ене
кавне, нема у другим канонима изрично одређених
казни, те јасно је, да су поменути хаЈiкидонс!(и и слич­
нИ им други канони остављали нnдлежним властима, да
налажу онакве казне, какве нађу за нај~елисходније.
А да је у самој ствари ово било остављено црквеним
властима, односно епископима, види се из односних
одредаба о томе опет у другим канонима. За епископа,
који је тужеи, па неће да се прикаже сабору да би се
оправдао, 74. а п. канон одређује~ na сабор из рече про­
тиву таквог епископа осуду, каква му се свиди , ~ аб·
voao; d1to~atYea&ro м.t' u.otoO t&. д~x~uYtct; канон 22. ан·
тиохијског сабора одређује, да дотични сабор казни
епископа, који хоће да простире своју власт на туђу
епархију; ва разне врсте криваца анкирски сабор у
неколико својих канона (2. 5. 7.) каже, да је еписко­
пима у власти, troY E-1ttax61tooY satt дoxt~riaat, nресудити
о односној каани. Све ово, шrо је сада овдје речено
nотрвђује 102. rрулски канон, који проnисује, како се
мора nостуnати и на што обраћати пажња при нала­
гању казни онима, ·који повриједе законе uрквене. Овај
канон наnућује потанко uрквене судиЈе~ да морају дq­
бро пазити, какне Ће каане да налажу за различне кри­
вице, и ~ако морају постуnати са онима, који се ис­
крено каЈу ва учињено эло, како ли са онима, који су
У, эл! упорни: па напомињући им t~ ~~ &~pt~E[~~ xal
ta t'r)~ au~&Etrt; (quae sunt summi iuris et quae sunt
consuetudini~), ставља им пред очи сврху црквених
казни, а то Је да се кривац обрати на прави пут. Овим
каноном трулскога сабора добило је црквену санкцију
ста~о nравило римскоrа nрава, да треба при суђењу
УВ~Јек пази!и на то, si tale sit delictum, quod vel ех
scrJptura ~egts, ve! ad exemplum legis vindicandum est,
т. ј. ако Је пријеступ та~аR, који треба казнити или
~о nисаном закону, али по примјеру писано га э~кона.
равило .ово било је свагда једно од основних правила
У римскоЈ и виа
- -_
· · држави. 1
антиЈСКОЈ Исто је унесено и
1
Dlg. XLVI/1. 4, 7. § З. Basll. LX. 361 8.
~ 4. СисТема ttркьеноf кааненоr nрщ. 41
у Номоканон, 1 те тијем nостало мјеродавним и эа цр·
квено казнена nраво.
Видјели смо, да у римском nраву није било одре­
ђене системе ва кавнено право. У IX књизи Јустини­
јановога Кодекса сакуnљено је у главноме све 1 што се
тиче nријеступа и односних кавни, nремда доста тога
има у разним титу лима и других књига. У тој IX књизи
Кодекса у почетку је неколико уводних титула, эатијем
се ређају титу ли (7 -29), у којима су leges iudiciorum
puЫicorum, долазе тада титули (30· 39), који расматрају
crimina extra ordinem, и вавршује се књига са неколико
титула (40-51 ), који састављају као додатак свој књизи.
Али у свима овим многим титулима опажа се, како не­
достаје једног орrаничког увода и једног опћег учења
о томе, шта је по себи пријеступ. Ово се у неколико
садржи у тутулу (47.) de poenis, али се то иnак ни у
овом титулу све не исцрnљује, не говорећи веЋ о томе
да мјесто, које заузима тај тутул између других у овој
књизи Кодекса, сасвијем је изван органичке систем~.
Ово, што је речено эа IX. књиrу Јустинијановог Ко- .
декса, важи у пуном е смислу и эа IX титу л Номоканона.
Кад се узме црква, као друштвени орrанивам, који
мора да се nравилно раввија nрема снрси својој и кад
треба да се научио изложи кавнено право цркве, као
друштвеног организма, тада рnцијоналним се покавује,
да морају на првоме мјесту бити иаложене основе тога
nрава, эатијем, да се утврдИ 1 шта је пријеступ по себи
и шта је казна, која се налаже ва односни пријестуn,
послије чега да се nокаже, који су и какви су эаконсни
11рописи о појединим пријеступима, и односним казна·
ма, и на посљетку да се прикаже, како надлежна власт
има да врши каэнено право, ил~ у чему се мора са·
стојати кавнени постуnа!( судски.
Овако се од nрилике иалаже и свјетовно-каанено
nраво. 2 А оваква је система nотпуно подесна и ва цр­
I(Вено казнено право; јер при таквој системи може бити
исuрnљен сав материјал, који се о томе садржи у цр·
1 Nomoc IX, 36.
2
Cf. Liszt, Lehrbuch. К. janka1 Das бsterreichische Strafrecht, IV
Aufl. Wlen, 1002. ·

48
кnено-nравним изворима, јер и црквено право у каа.
неним Питањима своје области мора да утврди, каква
се ~ела имају судити, !(ао забрањена и дакле кажњива,
обзиром на цркву с једне стране, као етичко-религи.
јовну заједницу, и с друге стране, као ~руштвени ор.
rаниаам, аатијем, какви~ казнама морају да подлегну
они, који учине таква дЈела, и ~а посљетку, како се
та ~ел а имају судом .да испитају, да би се за иста
могле по правици одмјерити односне казне.
По овој Jie системи бити изложена и ова радња,
_ :ив које Jie изостати само посљедњи дио, наиме, цр.
квено-судски казнени nостуnак, о чему Ђе бити ријеч
у васебној радњи, а у зависности од ове.
§ 5.
Ј!итература прхвепоr хазпепоr права.
Ва литературу нрквеноr казненоr nрана у npaRO·
сланој цркви не може се рећи да је она богата. Врло
мало је nравославних писаца, који су се ти м прnном
банили; а од западних писаца, у колико је мени по­
знато, није нико о томе праву засебно напи сао ништа.
Најновија систематска радња о овоме праву, то је:
П~tYt~~y ~tXttt~Y ~~ op&~a6~ou dvato)1tX'f6 €xx)\~0t'lS (f(азнено
nраво RраносАанне ucmo1tнe t/pkвe), што је издао
године у Атини ДОЈ(ТОр богословије и nрава Констан­
r~~ин М. РалАис. Нема у овој књиэи никаквог nриступ·
ног дијела, у којему би било изложено основно учење
о црквеном казненом nраву, о карактеру и сврхи ра­
зли~них казни, о субјективној и објектиRној страни
nријеступа, него .одмах nочиње са ријеђањем различних
казни, и затијсм ријеђају се разни npиjecrynи, и како
се lщзне. Ово саставља (на 458 страна осминс) прнн
дио књю·е. други дио (стр. 45.9-617) књиге бави се
црквено·с~лским nоступком. Система у раа~елу о ка·
э:а~а ова Је: 1) казне, којима могу помеhи уопће кли-
зр) .ц~~и монаси,
'
2) казне, које се налажу само монаси ма
' КОЈе се налажу само епископима и 4) казне
!
КОЈИМа могу nодлеь · . .'
' nИ СВЈетовњаци. у раа}~елу о прије·
ступима система Је ова: Ј) пријеступи противу жИвота,
Пристуn,
§ 5. Литература црквекоr каакеноr nрава. 49
Z) nротиву тијела, 3) противу имовине, 4) противу др·
жаве, 5) npotи~y вјере и цркве, 6) дисциплинарне кри·
вице клирика и 7) кривице клирика обзиром на њи·
хов чин.
Осим ове, nостоји још само једна заокруrљена си·
стематска радња о казненом праву у православној up·
кви, и то: "0 преступленiяхъ и наказанiяхъ церков­
ныхъ по канонамъ древней вселенской церкви", коју
је издао 1888. године у Петрограду Иван~ Милованов~.
Као што се из наслова види, радња је ограничена само
на строго канонске изворе; остали· извори нијесу узети
у обзир. У приступном дијелу књиге приказано је опће
учење о црквеним пријеступима и о црквеним казнама.
Излажу се затијем четири врсте казни, о којима говоре
канони, и. то: t) одлучење свјетовњака, 2) одлучење
клирикii, 3) сврrнуће и 4) анатема, или искључење иэ
цркве. Послије тога излажу се посебно поједини цр·
1шени пријеступи, и ва сваки nријеступ на~едена је и
односна канонска казна. Система, по којој су изложени
ти лријестуnи, ова је: 1) противу вјере, 2) противу мо­
рала, 3) противу законитоrа брака, 4) пријеступ~ кли­
рика противу владања њиховог nрема чину сво~е, 5)
пријеступи истих по служби и 6) пријеступи истих у
управи црквене имовине.
1907. Друге какkе засебне систематске радње о црквеном
казненом праву нема у православној боrословској ли­
тератури. Постоје д~ије врло добре моноrраФије, које
се тичу овога права и које је издао руски универси·
тетски 11рОФесор Н. Суворов~, и то: 1876. године ,,0
церковныхъ нnt<nзан\яхъ'', и 1884. године ,,Объемъ nи·
сциплинарнаго суда и юрисдикц\и церкви въ перiодъ
яселенскихъ соборонЋ". У арвој радњи Суворов гово·
ри најприје о власти цркве ла казни своје пријестуn-·
не чланоне, и о суштини и сврси црi<вених казни, за­
тијем о оnћим црквеним кnзнама у историјском њиховом
разнитку, и тада о посебним црквеним кавнама у no·
тичним црквама. У др,'zој је радњи изложена најnрије
оnЋа цр"вена Дltсциnлина (nријестуnи чланова цркве
бев разлике сталежа) и затијем посебна црквена дисци·
nлина за клир, и на I<pajy о брачним споровима. Обје.
41
 Присту~.
су ове радње богате садржајем
. и .научноизведене ,,
, ,,
да је Суворов сав материЈал и Једне и ·друге ~адње
сложио скупа и хармо~~чно рааредио, као што Је он
то по научености свОЈОЈ мога~ био добро да учини,
могла је из тога иэићи врло добра система цркненог
казненоr права. , . . '1. п IX1ti1AOUX&.', Euta;ta,, Тоб MYOYLXOUo!X!tLOU t1i' ор&оо.
Постоје још поједине радње, КОЈе се тичу Једног или
другог питања о црквеном казненом праву, а које nо­
тичу од православних nисаца. Да их споменемо редом:
н. Baoaepckiй, Церковный судъ въ первые вtка христi­
анства. Кострома, 1878. Врло добра радња, у којој nисац
расматра црквени суд до У вијека укључно, иалажу1;и научио
теорију разноврсних пријестуnа, које писац дијели на nри.
јеступе дисциплинарне и пријеступе противу хришkанских и
мо'ралних дужности уопве.
.Н, Суворов~, Къ вопросу о тайной исповtди и о дУ·
ховникахъ въ восточной церкви. Ярославь, 1886.
В. Кнпарисов~, О церковной Дltсциплинt. Сергiевъ По­
садъ, 1897.
А, Попова, Судъ и накаэанiя за престулленiя противъ
вtры и нравственности по рус еко му праву. Казань, 1904.
С. Поаднышево, Релиriозныя преступленiя съ то чки арt­
нlя релиriозной свободы. Москва, 1906.
К. Шнряево, Релиriозныя преступленiя. Ярославль, 1909.
К. Неволнн~, О пространствt церковнаrо суда въ Россiи
до .Петра в~икаго. (Полное собранiе сочиненiй. С.-Петербурrъ,
1859. Томъ Yl. стр. 253-389.).
Apxieu. Алеkсiй, Предполагаемая реформа церковнаrо суда.
Два выпуска. С.-Петербургъ, 1873. 1874.
En, fоанно (Смоленскiй), Основанiя церковнаrо суда. (Пра·
восл, СобесЋдникъ аа 1858 .),
rv ~· јоанно, Церковный судъ внtшнiй или общественный
,1\ристlан. Чтенiе за 1865.),
En. јоан110' Церков . .
о1.
собесодникъ •
за 1866.).
ное запрещеНiе и раарtшеюе (Правосл.
· lini, 1860.
* Вrщ~в!оо &pxta Е ,
x·~Oto~~ ~ tX~Y ~ 1t: ~о р v~ ~~ Пprtj~~tв!a ~rвpl tOU ~бро'
Xllf'to~- ~~р\' , uno S1ttax6~too x~~p~~voo x~t OXtG~1tt~oб
"l"~'~•v. fJY ~~о~~~ 1881,
51
§ 5. Литература црквеног кааненоr nрава.
Од нстоzа 1'n6~VIII!4 щ! i~V.~~~1ttxoб ~торtа!lОб ~а too~
Ыtоо~ XIXI ~роо~ xav6viX~ XIXI ~у 8t&1XoW[IXY tli!V h~·t6ptOY 1t1Xttpшv *
ьр&оао;оu x~.t&oЛtx~~ fOU XptotoG ~хм~а[!t,, 'Ev KшvataVtLVOU1t6Лat,l 897 '
О црквеном шненом nраву nодробније Је сnоменуто У
овим уџбеницима nравославног црквеног права: ,
&vatoЛ. ехм~О[!t, t~ 1tepl !epatLX~~ e~ou~[a,. Ћv A~viXt,, 1872. авЛ.
267. XtA.
'А. х р Lа t 68о uл о ,, Aox(~LOY EX'iJ.~мато б o[XIXtђU, 'Evк wY.
Ot1VtLYOU1t6Лet 1 1896. ааЛ. 356-392.
м. t rt х sн а р 01t о uл о,, 'ExxЛ~OLIX~ttXOY Бl~IXtOV *avrttђA,
~р&о&. еххЛ~й[IХ~. 'Ev 'А ~vat,, 1898. оеЛ. 380-434.
Прот. Сkворцево, Записки по церковному законовtдtнlю.
ЮеRъ, 1857. Стр. 205-249.
Н. Суворово, Курсъ церковнаrо права. Ярославль, 1890.
ТОМЪ Jl. СТр. 136-\65.
Н. Милаш, Православно црквено право. Мостар, 1902.
Ql издање), стр. 517-542.
Н. Малаи1, Правила православне цркве с тумачењима.
Нови Сад, 1895. Стр. 51-61.
Из аападне литературе приводимо у авбучном реду пи­
саца ова дјела, у којима се говори о црквеном казненом праву:
Вinghaт, Origlnes sive antiquitates ecclesiasticae, На\ае,
1729. Vol. V\1, pag. 61-522. Vol, V!\1. pag. 1~107.
Binteriт, Die vorzUglichsten DenkwUrdigkeiteп der christlich·
katholischen Кirche. Mainz, 1825. Bd. V. Th. 11. u. 111.
Boriero, Manuale teorico-pratico per processo canonlco
crlminale е dlsciplinare. Padova, 1909.
Coenders, Strafrecht\iche Grundbegriffe. DUsseldorf, 1909.
De Lищ Liber de deliclis et poeпis ecciesiasticis. Romae,
1898.
Du Pin, De antiqua ecciesiae d!sciplina. Coloniae Agrip·
pinae, 1691 (Dissertatio ПI. pag. 244-302).
Eck, De natura poenarum secuпdum jus canoпicum. Bero·
Fessler, Der kanonische Process nach seinen posltiven Grund·
lagen und seiner altesteп his~orische Entwickelung iп der vor·
justianische Periode. Wien, 1860,
 Пристуn,
52
Der Юrchenbann und· seine Folgen (Sammlung
Ftss1tr, . h h' ht к·
vermischter Schriflen Uber Кlrc engesc IC е u. lrchenrecht,
Freiburg i. В., \869. S. 185-214). ,
r k Die Buszdisciplln der K1rcl1e von den Apustelzeiten
гran , ,
Ыs zum Vll jahrhunderl. Malnz, 1867. , . .
Oitzler, De !ori inlerni et e~t~rm dl~eren.lla е! necessilнdine
secundum principia juris саnотс1. Wral1slav1ae,. 18~7.
Hesse, Le minislres du culte devanl la lo1 penale, Paris,
'Hinschius, Sys!em des kalho ,.1sc hen к·1rc henrech!s. Berlin,
1909
1869-1897. - Врло је драгоцјено за црквено казнена nраво
уопће ово дјело. Друга половина IV тома, сав Vтом и nрва
nоловина Vl тома бави се искључиво црквеним казвеним nра­
вом (Die Handhabung der kirchlichen Slraf- und Disciplinarstral-
gewall), Сва је ова радња изведена на основу nрвих извора,
при чему је узета у обзир и сва литература о nредмету од
најстаријих времена па до nрсљедњих година XIX вијека. Писац
иалаже црквено казнено право преА!а историјском њеrовом
развитку од апостошога вијека па кроз све даље вијекове,
особито на Заnаду, и у сваком периоду посебно су nриказане
све разне врсте пријестуnа и казни, а тако исто и onke учење
о њима. 3а каанено право у источној цркви особип1 значај
има оно, што је о томе изложено у првом периоду, наиме
до Yl вијека. Радњом овом nок. професора Хиншијуса користе
се данас обилато сви, који се баве и пишу о црквеном каз­
неном праву. - Као што не се видјети даље, и ја сам се
на широко користовао овим капиталним *лом у овој својој
радњи.
. Hollweck, Die Кirchlichen S!rafgese!ze. Mainz 1899. - Ово
Је нека врста кодекса црквеног ~азненог права, или, црквени
казнени законик за римокатолиЧку цркву. Састављен је тај
вако~ик .по форми сличних свјетовних казнених закон,ика. Ма·
~е~иЈал Је мзложен систематски у кратким параграфима, које
~е сам писац формулисао, и nод свакИм параграфом стављен
Је односни коментар параграфа уз односну библиографију пра~
8
~3 ' 0 којем nараграф говори. Радња ова Холвекова прика·
~Је неку особиту врсту системе, доста вјештачки састављене.
амој. се радњи може замјерити, што су ту измијешана пи·
тања Јавног црквеног .
а· казненог nрава са питањима, · коЈа спа·
д ЈУ у унуrраwњи nенитенцијални форум цркве.
§ 5. Литература. црквеног кааненог права.
53
Kahn Etude sur !е de!it et la peine en droit canon, Paris,
1 .
1
~~ Katz Ein Grundriss des kanonischen Slrafrechts. в er1'tn, 1~1 ·
Kel/;er Das Busz- und Strafverfahren gegen Кleriker in den
sechs ersle~ chrisllichen Jahrhunderten. Тrier, 1863.
КоЬег, Die Suspension der Кirchendiener nach den Grund~
salzen des canonischen Rechts. TUblngen, 1862.
Kober, Der Кirchenbann nach der Grundsat~en des cano·
nischen Rech!s. TUblngen, 1863.
Kober, Die Deposilion und die Degradation. Ttlblngen, 1867.
Kohlrausch, Die Beschimpfung von Religionsgesellschaflen.
TUblngen, 1908.
Longo, Psichologia criminale. Torino, 1906.
Mendelsohn-Bartho/dy, De monilione canonica. Heidelbergae,
1860. .
Меигег Der Begriff des kirchlichen Strafvergehens nach
den Rechtsq~ellen des дugsburgischen Bekenntnisses in Deutsch·
land zur Relormationszeil. Leipzig, 1883.
Molitor, Ueber kanonisches Gerichls·lerfahren gegen Кlе·
riker. Mainz, 1856.
Мйпсhщ Das kanonische Gerichtsverfahren und Stra!recht.
1Band: Das kanon. Gerichtsveriahren. Koln, 1865. 11 Band:
Das kanon. Slrafrechl. Ko!n, 1866. - Ово строго научио дјело ·
о снива се на римокатоличком црквеном праву, али упоредо
с тијем и на риыском, класичкоrа и хришћансt<оrа доба, праву,
коме писац признаје, као извору, готово једнаки значај, као
и одредбама uрквеноrа права. А ово одrова.ра ономе правцу,
који нам nриказује и основни канонски зборник православне
цркве, наиме Номоканон XIV титула; и којега сам се правца
и ја држао у овој својој радњи, јер само је тако и могуће
да се научио изложи у потпуности казнено црквено право.
Probst, Кirchliche Disciplin i~ den drei ersten christlichen
Jahrhunderten. TUЬingen, 1873.
Saltet, Les reordinations. Elude sur le sacrament de 1' ordre.
Paris, 1907.
Schiappoli, L' elemenlo esterno dell' azione, materia del
realo, nel dirillo penale canonico (Fes!schrlft. Emil Friedberg
zum siebziegsten Geburlstage. Leipzig, 1908. S. 141-156).
 Пристуn,
SchiappoU, lrltlo penale canonlco ~nciclopedia del diri!lo
penale itallano, 8 cura dl Е. Pes~lna. Mllano, 1905. Voi. Ј pag.
613-967). .
Schi/Ung, Der Юrchenbann nach canoшschem Rechte in
selner Entstehung und allmalllgen Entwickelung. Leipzig, ta52 .
Sc~тitz, Dle BussbUcher und die Bussdisciplin der Кirche,
Mainz, 1883. ·
Schи/te, Ueber Кirchenstrafen. Berlin, 1872.
Slckel, Zur Oeschlchte des Bannes. Marburg, 1886.
Strtтler, Traite des peines ecclesias!iques, de 1' appel е!
des congregatlons romalnes, Paris, 1865..
Thoтass/n, Velus et nova Ecclesiae disciplina. Venetiis 1752.
~ars 11. lib. 1 ellll. Pars 111. liЬ. 1·111).
Tissot, Le droit penal etudie dans ses principes, dans ses
usages et les lois de divers peuples du monde, ou introduclion
phllosophique et hislorique а 1' etude du droit criminel. Paris,
1880.
Wassersch/eben, Dle PoenllentialbUcher der abendiandischen
Кirche nebsl einer rechlsgeschichtlichen Einleilung. Halle, 1851.
Zacharid von Lingenthal, Oeschichte des griechisch-r~mi·
schen Rechls. Berlln, 1877. (FUnfles Buch: Slrafrecht).
Ziegler, De Eplscopis. Norimbergae, 1686. (Lib. 111. сар.
ХХХ: De jurlsdictione et judicio eplscopali. Сар. XXXII: De
censuris et poenis ecclesiasticis).
· Друга разна ~ела, у којима се спомиње о једном или
другом ритању црквеног казненоr права, а која сам ја консул·
товао, наведена су у односним биљеШЈ(ама под текстом.
ОПЋИ ДИО.
§б.
Преr!ед овоrа дије!а.
Предмет казненога права састављај~ она дјела сл~·
бодне воље човјекове, која се покажу у Јавности, ~ ко~а
су супротна постојећим правним одредбам.а и ~ријеђаЈ.У
и руше м ир и установљени друштвени поред~к, и КОЈа
абоr тога подлеже одређеним казнама. У субЈеК'!ивном
смислу оно је nраво и власт највишег правног авт~ри·
тета, да nрописује и налаже казне ва сваку nовриједу
права; у објективном смислу оно саставља. скуn закон·
ских одредаба о nријестуnним ~елима и о кавнама за
та дјела. Пријестуn дакле и kasнa основни су елементи
кавненога права. .
Ово што је сада речено важи ва кавнено право
уопЋе; а то исто вриједи и ва црквено каанено nраво.
У овом дијелу мора бити иэложено, шта је прије­
ступ са субјективне њеrове стране, шта ли опет са
објективне; затијщ шта је казна и какве врсте казни
постоје. ..
Onhe учење о кажњивима дјелима, или о приЈе­
ступима, има једнако значење ва све чланове цркве
без раа?IИке; исто тако и опће учење ·о каанама. Об·
зиром пак на то, што у црi(ВИ noc~oje особита лица,
која су по својој служби у цркви обвевана nосебним
дужностима, ва које су та лица одговорна nред цркве·
ном влашhу, ако их не изврше, то се у црквеном каз·
Ј
Onkи дио,
56
неном праву разликују пријеступи опlщ које ~оже да
учини члан цркве, као такав, од nосебних .n~ијеступа,.
које могу да учине чланови кл.ира n~ СВОЈОЈ с~ужби.
Према тој разлици иамеђу приЈестуnа, разликуЈу ~е и
кавне, којима може подлећи ва учињено к~жњиво ~ело
сваки члан цркве као Tai(aB, од казни, КОЈИМа може да
под;Јеrне клирик, који је обвеаан особитом службом у
цркви.
Глава прва.
Пријоотуп.
§7.
Појак о nр~естулу.
1
У литератури православног црквеног казненог права ријетко се
иuода посебна дефиниција пријеступа, или се напааи неједнака ..Испо·
редl ~·n. ~UtttHou Tou MVOVtY.Oб 8!мtou t7j; ор~. &vat. SXxA~·
а!ас t« r.ep! tep~.tttxђc &'oua!~.t;. 'Ev'A&-ђ•~~.tt;, 1872. а;Л. 224. 'А Х р t а t 6·
8о u). о с, ~ox!~tov вххХ. 8!м!оu, 1~v K(I)VOt~.tvttvou~t6Лt!1 1896. аsЛ. 389.
М. Е l.t х а н l.t р 6r. о uл о~, 'ЕххЛ. o(~l.ttOY t~; &vat. ор&. ЕХхА~~(а;. 'Ev
A~vatc, 1898. аеЛ. 423. к. м. 'Р н л ·~~ ПotVt'I.OY o!XI.ttOY t~C ор&.
&vat, exu~a!ac. 'Ev A&~VI.ttC, 1907. агЛ. 210. у радњи Основанiя
церковн.аrо суда• (Правосп. Собесtдннкъ за 1858. 11 343) чит~о: Пре·
стуnпеюемъ вообще нааы . ' n sprlcht; als solches aber lst es slrafbedrohtes, schuldhaftes, rechtswidrlges
вается нарушеюе nоложитепьнаrо правила или
закона, доnущенное соананiемъ и. свободою и соединенное со вредомъ
для се~я и для друrихъ. ТакъЈ должно раа;мtть и церковное ·nресту·
1
n~~ен е , И. Мнлогано& у Рад
....,..,
•Ј
њн СВОЈО •0 преступпенlяхъ и наказа·
nUIA а церковнюхъ (Хnист ·Ч . diemenschliche Gesellschafl vom Staate mit Strafe bedroht slnd." ј. Аваkу·
HIЦRЈ У. ,Преступлеюе есть
, . " · · теНЈе за 1887. стр. 509) даје овакву дефи·
. жов1th (Теорија казненоr nрава. Београд, 1877. стр. 34): nСвака спољна
IIЩIМЫМ'Ь дtйствiемъ внt npaaoнapyweнle или нарушенlе внtшнимъ
так~ер је неједнака е н~няr~ аако~а или права а, Код западних nисаца
V, 007): .Das klrchllch~ ~tra~~ИJa nријеступ.а. ~а n~им. Нinschius (System.
tretende, gegen dle klrchllche :g~hen lst dle 1n d1e ~ussere Erschelnung
Unlerlassun& wdche durch ekc tso~dnung verstossende Handlung oder
е1ne lrcЫiche Rech~norm mlt.Strafe bedroht
~ 1. nоЈам о приЈеступу. 57
нема ни у римском праву одређене деФиниције о nри·
јеступу·. 1
llpeмa устављеној дефиницији, п~ви услов д~ би
се ыогло судити о неком ~авршеном дЈелу, као о дЈелу
кажњивом, или пријестуnу, јесте да је дотично лице
учинило то nјело по слободној својој вољи, или дрrк·
чије, да се томе лицу може nризнати урачуњивост, tm·
putaЬilitas. Гдје се не може аети обзи . ач њивост,
ту н~ може ити говора ни о пgиЈестrпl, Јер само при
lst oder von dem Zustandlgen mit der klrchlichen Strafgewalt verscehenen
kirchllchen Obcren iп z1veckentsprechender Austibuпg der letztereп mit Strafe
belegt werden kапп". Ова Је дефиниција састављена према појму о ха·
аненом орщ, који влада у римокатолнчкој цркви од XV вијека У на·
при]ед. ј. Hol/weck(Die Кirchliehen Strafgesetze Maiпz, 1899. S. З): ,Untcr
kirchlichen Slrafvergehen (crimen, deliclum) veslehl man zum Unterschled
von dcr Sfinde (peccatum) eine aussere Handlung oder Uпterlassung, wel~he
ln schuldbar.er Weise eingбtlliches oder kirchliches Geset1. verletzt, dessen
Uebertreluпg im kirchlichen Rechte mit Strafe bedrohl ist." De-Luca (Liber
de diJictis et poenis ecclesiasticis. Romae, 1893. р. 3.): "Deliclum seu cri·
men est actio vel injusta ommissio auctorl suo imputaЬilis, qu~e ordlnem
social~m turbal. ~
Ј Ово се тумачи тијем, што су постојали раани термини ва по·
једине врсте nријестуnА, н што је сваки од тих термина имао своје
(премда не увијек консеквентно) аначењс. Исnор. Mommsen, Rom. Stral-
recht. S. 7-12. Reill даје ову дефиНiщију nријесту па у римском праву:
"Verbrechen, iп formalcm oder ausscrem Sinne, ist jede Rechtsverletzung,
welche vom Strafgesetz mlt Strafe bedroht ist." Das Crlmiпalrecht S. 91.
118. Ferr/ni : ~" reato е considerato comc un infrazione dl una norma
giuridica." Dirltto pen. romano. pag. 38. Исnореди од истога uEsposlzlone
storica о dotlrinale del diritto pen~le romano". Milano, 1005. pag. 18·19.
Нов11] и кр11 МIIн~листи : Liszt (Lehrbuch. S. \16): "Verbrechen (Straftat) ist
der Tatbestand, an welchen durch dieRechtsordnung die Strale als RecЪts·
folge geknilpfl ist.• janka, (Strafrechl. S. 44): ,Verbrechen ist dasjenlge
Unrechl, rilcksichtlich dessen das positlve Rccht die Notwendigkeit der Ве·
slralung erkennt uп dessen Strafbarkeit es demgemass in Wirkllchkelt aus·
Verhalten.~ Laтmasch (Grundriss des. SlrafrecЫes. Leipzig, 1899. S. 1.):
"Verbrechen (Straftaten) sind Handlungen oder Unlerlassungen elnes zu-
rechnungsfahigen Menschщ weiche wegen ihrer scMdlichen Wirkungen auf
радња, којом 611 ко самовласно врфо туђе npaoo или слободу, зове
се кажњиво дело. м Buccel/ati (lstituzioni di dlrirto е p'rocedura penale.Mi·
lano, 1884. pag. 111): "Reato е liЬera inlrazione dell' ordine ~uridico.•
Испореди за ово још : Puchta, Cursus der lnstitullonen. Leipzig, 1856. 1,
70·71. Frank, Philosophie dз droit penal. Paris, 1880. ра~. 131.
5'
 On~l! дио.
таквим лицима, која су кадра ~а пocтynnJr слободно
и да у томе нијесу ни.чим сnриЈечена, и КОЈа су у ста.
њу да свјесно изврШУЈУ лруштвене ~ужности и yonhe
дужности морално га эако.на, могуће Је замислити !<ри­
вицу, fraus, кад се огриЈеше о. те ~ужности, и само
таквим лицима, која nри эдраRОЈ СНИЈесrи и хотимице
нешто прелуаимљу} може се уnисати у кривицу nо­
вриједа права. За оыо важи свагда у казненом nраву
правило римскога права: Fraus sine poena esse potcst,
sed poena sine fraude esse non potes!.1 Други је услов
за пријеступ, да се он показао на дјелу, да је стварно
извршен. Правило римскоrа npaRa, да cogitationis poe-
nam nето patitur, 2 усвојено је црквеним nравом од нај­
старијеrа доба, и замисао лријеступа није се никада
узимала у рачун, да би се ради ње саме веh и посту­
пало противу некога лица, него се та зами сао мор ала
остварити и nоказати се у nозитивном или негативно м
каквом дјелу, да би се могло судити у јанном цркве­
ном суду о таквом дјелу, као о дјелу кажњи вом. Об·
зиром nак на nрви услов лријеступа, на хотимично
дјелање дотичнога кривца, није nотреба за појам при·
јеступа, да је зло лјело имало и злу посљедицу, јер
важи и у црквеном казненом праRу правило римскоrа
nрава, да in maleficiis voluntas spectatuг nоп exitus, 3 те
је пре~1а томе кажњив и сами nокушај пријестуnа.
У но~ијем свјетовном казненом праву важи као
услов да б~ се признало за пријеступ неко дјело и то, да
~ора постоЈати nозитивни казнени закон, који под при·
Јет.њом казне аабрањује дотично лјело, те ако неко ~ело
~ИЈе означено у закону као nрнјеступ, тада нема при·
Јесту~а, и досљедно ни казне. Nullllm c1·imen, nulla рое·
па, sте legc, rласи то правило данашњеr свјстовноr
кааненога прана. Али ово nравило није познато у црк­
веном казненом nраву, као што је то nоказано било
У ~ 4. ове радње.
На стр~го црквеном јеsику свака повриједа nрава
зове се гриЈех, &~~ptt~. Ово има свој дубоки смисао у
1
Dig. L. 16, 131. рг.
i Dig. XLV/11. 19, 18.
1
С!. Hlnschius. IV 744 А
12
Dlg. XLVII!. 9, 14. · · nm. ·
§ 1. Појам о прнјсступу. 59
хришhанској вјери, обзиром на карактер уоnће цркве·
нога суда, који расматра сва слободна *ла човјекора са
вјерскоrа гледишта и суда о тим дјелима у неnосред·
ном односу к савјести човјековој. Сваки је nријестуn
у нето вријеме и на nрвоме мјесту гриј'ех: он је грИјех
по nостанку, јер мора nотицати ив индивидуалне сло·
боде, по чему се суди о урачуњивости крища; гријех
је он и по суштини својој, јер свака nовриједа nрава,
nрије свега је nовриједа моралне дужности. Али није
сваки гријех уједно . и пријеступ у nравном смислу, јер
може он остати и эатајен и не nоказати се nред спо·
љашњи суд цркве; nри томе има rријехова мисли и
nожуде, о којима Ђе кривцу судити савјест њеrова,
и ли духовник у сакраменталној исповиједи. Треба да
буде јавна nовриједа nрава, и тада ће гријех постати
&voll[a, безакоњс, као што каже an. Јован, 1 или 1tа.рй·
~aat~, nријестуn, као што говор11 an. Павао. 2 Учење
црквенога права о овоме nитању разјаснио је још у
IV вијеку Августин хиnонски у својим трактатима: Он
пише: " ~ад је аnостол изабрао оне, који су имали бити
nоста~љени за презвитере, за дјаконе и за друге цр·
квене службе, није он рекао: ако је дотични без гри­
јеха (sine peccato ), јер да је тако .каащ тада би требало
све одбацити и никога не nоставити; него он вели, ако
дотични није опорочен за какве пријеступе (sine crimi·
ne) и то, эа убијство, nрељубу, нечистоту блуда, крађу,
nриј евару, вријеђање сRетиње и ва друге сличне"; и
према томе закључује: "Пријеступ је тешки гријех 1 који
помежи суду и осуди". 8
У изворима црквенога права nонекада не види се
тачно одређена · разлика између rр'Ијеха и пријестуnа,
тако да се првим термином кадгод означују најтежи
nријеступи, и обратно,~ nремда у главноме иnак одр·
1
1. јов. 111, 4.
2 Рим. IV, 15. .
з Tract. XLI. с. 8. num. 9 in ер. 1 johannis: Crimen est peccatum
grave, accusatione et damnatlone dignum.
4 На прим, у 2. канону паодикијскога сабора оаначен је термином
nрнјеступа, 1tta!a~a, delictum, гријех, који је шајник исповиједво АУ·
ховиику, али Валсамон у тумачењу истога канона правипно је то означио
термином аџ.арt!а, peccatum. АС. Щ !73.
 Опkи дио.
60
жана је правилна равлика. Уопће, кад се ~ма д~ означи
онај гријех што је. неко учинио, али КОЈИ НИЈе. избио
у јавност, него га 1 е дотично лице иск~эало ТаЈно лу­
ховнику на исповиједи, у таквом слу~аЈу ~а такав гри­
јех употребљен је у изворима те рмин CJ:~Ct:ptta, ~eccatu~1,
дакле гријех у ужем смислу. 3 а оне nак rријехе, КОЈИ
1 ва термин &~u.pt11 ~aщ
су nостали јавни и били су узроком с~блазни и не­
реда у црi<ВИ, и 0 којима има да суди Ј.авни суд цр­
квени, а крји су у правном смислу nриЈестуnи, упо­
требљена су у извори м~ главни му начином ~ва те;ничка
термина: &~&prt)~a, ~e!JCtum, и erx~~~.,., cпmen. Први
термин уnотребљен Је за лакше nрИЈеступе, а за теже
други термин. . тешким пријеступима. Исто у 21. канону трулскоrа
О првима, &~apr~~?.ttt, говори 9. канон npRoг ва­
сељенскога сабора, наређујући да се има свргнути сва­
ки онај клирик, за којега се судом до каже, да је прије
рукоположења учинио пријестуn; а по Валсам о новом
коментару такав је пријеступ блуд. 8 Са истим терми­
ном означава и Василије всли"и у свом 80. канону овај
пријеступ. Исто тако и Гриrорије ниски у својој ло·
сланици · епискоnу Литоју, наводећи разне пријестуnе
према душевном човјеЈ(ОВОМ покрету, из којега поти чу . 4
У Номоканону девети титу л сав говори 1tept ~~etprt]~1-
twY, ~.ту се спомиње txxЛ~t?.Ottx~Y &~apt~~a, delictшn
ecclesiasticum, за разлику од 1toЛtttxa ерk~~ащ о којима
има да суди снјетовн~ суд.~ Као &~apt~~cшt означују се у
25. rлав~ истога титула: врачање, гатање, лажна лрори·
цања, завођење и т. д. 6 Код појединих отаца цркве на·
лази се ово тачније изражено. Климент александријски
пише: ,,Све што бива nреко установљенога реда, toбto
a~api'tj~a &att ; и тај термин он употребљује да означи
11
Испореди за ово подробну одредбу 102. кан. трулскога сабора.
1
МС. Ј, 593-594.
Тачно су ова АВа термrrна употребљена Валсажоном у вакључку
2
његовог коментара 32. канона Василија великог, г~е је ријеч о смрт·
ним rријесима, У које падну клирици, 11 како се за то имају кавнитн.
АС. JV, 175.
1
АС. 11, 137.
' АС. IY, 295 и сл.
6 АС. Ј, 164. 170.
6 АС. 1, 19Ј.
б\
§ 1. Појам о пријеступу.
сваку јавну погрјешку. 1 3латоуст зове &~~~pt(J)M~ сваког
онога, r<Оји и најмање престуnи постоЈећи з.акон и
којега мора суд да казни nодвр1'Не. 2 У ЈустиниЈановим
новелама, исто и у Базиликама реnовно се у~отребља­
delicta, за лакше nрИЈеступе . з
О другима, ~хН1~ащ crimina, као тешким nрије·
стуnима, на широко говоре црквено-правни извор~.
Овим се термином означују они пријес~упи, за .коЈе
римска право одређује казну смрти, cпmen cap1tale,
maleficium capitale, 4 и који се у св. Писму зову смртни
rријеси (гријех к смрти, a~u.ptta 1ерЬ~ &&vu.t~v).~ У 6.
канону другог васељенског сабора ријеч је о оваквим
сабора, 130. канону картагенскога сабора, 33. канону
Василиј а великога, и у односним коментарима тих ка­
нона. Вал сам он у коментару 32. канона Василијевоrа пи­
ше: "Сваки гријех, эа који бива xs~u1tx·r1v tЧ~(t)pl~.·~~ то
јест за који се подвргава кривац смрти, &6.vu.-:ov tф
&.~apt6.vvYit, ј есте смртни гријех'·. 6 Исто од прилике
каже овај коментатор и у коментару 5. канона другог
васељенскога сабора. 7
Осим споменута два термина: &~6.pt'IJ~a; delictum,
эа лакше nријеступе, и ЕјхЛ~~а, c1·imen, за теже прије~
стуnе, у изворима налаае се још термини: 1tk~~~tЛ~1Щ~
1tta1o~u., 9 dt&m)~a, !О и у латинским пријеводима канона
r Padзg.1, 13.
~ Hom. LXXXIX.
:r Nov. LXXXIII. рг. § 2. Basil. LX. tit. 1,2. tit. 5, 20. 35. 46. Ш. 11, З.
1
Моттsеп. Rtirn. Strafrecht. S. 007·008. 910. fg
5 1]он. V, 16. Дјела Ап. ХХЩ 29.
.G АС. IV, 174.
1 АС. JV, 179. BtiДII такођер коментар Валсамонов 41. канона ла·
оди кијскоrа сабора (АС. Щ 209) 11 51. канона Василија великог (АС. IV,
171). Бевериџ у својој onacцr1 rra 21. кан. трулскога сабора пише : "Ca-
nonica crin~ ina dicta sш1t, quae а canonibus vetantur, reosque canon!cis
strppliciis subjiciuntR. Synodikon, sive Pandcctac canonum. Oxonii, 1672.
Tom. 11. Anпot. р. 132.
s Латинсюt: crimen. 5 кан. 11 вас. сабора, 4 кан. Григорија ниског.
0 Латински: delictum. 2 кан. лаодик. сабора.
11
' Латински: scelus. Коментар Валсамонов 22. кан. Василија вели·
ког (АС. IV, 152). Овај се термин обично употребљује за најтеже при·
јеступс, као што је на прим. апостасија и јерес.
 Onhи дио.
62
источне цркве: noxa, scelus, flagitium, m~leficium, fa~i­
nus, probrum. Али сви ови и слични термини немаЈу
одређено техничко значење, него се могу сматрати ве­
ћином као синоними главна она два термина. 1
§ 8.
!ЈiасиФихапија пријеступа.
Главна и опћа класиФикација пријеступа у npa·
вославном црквеном казненом праву јесте: пpujecmyrщ
rпешkи и upufecmyRи ~аkши. Класификација неког при·
јеступа тешким, ~al,~v, maius, и лакшим, eArщp6v, leve,
означена је и у изворима. Неки између тешких при·
јеступа означени су изворИма, као најтеЖи, ЁaXCt.tov
ЁухЛ~~а, или rlt6rt)~rt, а то су nријесту11и nротиву вјере,
ва које се налаже највећа црквена казна, анатема.
У основи лијељење пријестуnа на тешке и лакше
налази се у канонима Василија великога. 2 Прије Ва·
силија истакао је ово дијељење Тертулијан, који пише:
11 Sunt quaedam delicta quotidianae incursionis, quiЬus om-
nes simus oЬiecti. Cui enim поn accidit, aut irasci inique
et ultra solis occasum, aut et manum mittere, aut temere
iurare, aut fidem pacti destruere, aut verecundia vel ne-
cessitate mcntiri; in negotiis, in officiis, in victu, in quaestu,
in visu, in auditu, quanta tentamur, si nulla sit venia isto-
rum, nemin'i salus competat. Horum ergo erit venia per
exoratoreln Patris Christum. Sunt autem et contraria istis
ut graviora et exitiora quae veniam non capiant, homici~
1
За термине, којим се оаначују разна кажњива IIJena и њихова
тежина, неопходно је nотребито држати се само г~чкога текста цр·
к~ено-правних извора, ако се хоће да правилно квапнфикује дотично
roeno, да ли оно спада у тешке ипи nак у лакше nријестуnе. Није у
томе тачан ни к~нсеквентан латински nријевод у тим иаворима, а још
:е руски nриЈевод. На nрим. У руској !(ннга Правнл~ (Ивд. СПб.
) добро је превед~но ~х).~~~ У 21. канону трупскога сабора са
~преступпенlем, али у 15. канону антиохијскоrа сабора тај је исти тер·
ми н преведен са простуnо"" ~ ш б
• ~D ' то и тада оаначавало неки мањи nри·
јеступ; ипи се наводи термин ,престуменiен он~е r)lje тога термина
сасјвнјем к нема у грчком оригиналу, као у Ј. кан~ну Петра алексан·
АР• ск~г кпн У 81. канону Василија великог.
17•. 175.Исnор. Валсамонов коментар 32. кан. Василија великог. АС. ЈУ,
§ 8. !UасификациЈа nријестуnА. бЗ
dium, fraus, idolatria, negatio, Ь\asphemia utique et moe·
chia et fot"Пicatio, ct si qua violentia templi. Horum ехо·
rator non erit Christus". 1
Основу овога дијељењ~ nријеступа и код Василија
и ко л ерту л иј ана саставl'>а с~рт~и: r иј ех, эа КОЈИ
дотИчни Ћрсступник мора поллеЋи нnјтежој казни, nок
эа nријсступе rсоји нијёСу квалиФиковани као смртни
rрије.х, може бити допуштена блажа казна, или може
се nобити и опроштење. Важно је ово дијељење и
тога, што се ту јавља потреба да се испитају односне
околности, при каквима је учињен вријеступ и no ко­
јима се иыа да пресуди урачуњивост преступника. За
тe!IJI(e пријеступе са обиље·мјем смртнога гријеха, и
посебно за оне, који су nротиву вјере и хришhанскога
лруштва, цркве, одређује се у св. Писму нnјтежа цр­
кв~на кuана, 2 ако је само такав nријеступ 6110 јаван и
судом nоrсазан. 8
У римском nраву пријестуnи, ct·imina или delicta,
дијеле се на puЬiica, privata и extraordinaria. Под pu·
Ьlica crimina разумијеввју се тешки пријеступи, који су
рушили основу друштва, и за које је морала, бити so-
и све формалности кримннално1·а про·
lennis cognitio
цеса, и јавна казна, без моrућности nn кривац буде
помилован, или да му се казна иэмијени. rгivatn су
пријеступи, кпј и се тичу личности и личних интереса.
Extraordinaria crimina су они, an које није постајао одре·
ђени писани аакон, а о којима . иnак, l<ад се nокажу,
мора да суди намежни суд и да аа исте кривцима од·
мјери казне.• Строго узимљући, оваквога дијсљења
nријеступа нема у црквеном казненом nраву, премда
1Види 2 биљ. на стр. 11 ове радље.
•
2
BIЩit 1 ~ор. V, 11. 12. Vl. 9. 10, гдје су порсђанн ГI138111I тсшк11
прнјестутt, које an. јован (1 посл. V, 16) зове смртнима.
3
Само са процесуалнога гщишта и.11а аначења д6]ељење Гри·
rорија HI\QКor nр11јеступа nрема трима главним nсихичккм моkима чо·
вјековима: разума, пожуде и rњева, које дијелсње находимо у поспа­
ни ци овог св. оца епископу мепитинском Љпоју. AC.IV, 293 и сп. МС.
11, 455 и сп. Слично дијељење прнјеступа находи се и у Каноникону
јована Посинка. АС. IV, 432466.
t Исnор. Моттsеп, R6m. Strafrechl. S. 10. 11. 192. 193. Ferrinl,
Diritio реп, romano, pag. 37 sq.
 Onk1r дно.
64
се у дотичниы uрквено·ваконским вбор.ницима спомињу
. ни и приватни1 и ванредни приЈестуnи.I у рим.
и Ј8В 1 ' ' б '
скоме праву за del1cta pr1vata тре ал а Је посебна тужба
дотичног оштеhенога .лиuа, ~а би се могло nостулати;
у uрквеном праву НИЈе увиЈеК nотребита та nосебна
тужба, јер мо~е се nриступити расnрав~ањ~ .таквих
nриватних приЈесту~а .и службено .и per Inqшs1tioneml
и. према томе постаЈУ Јавнима, puЬI1ca, и сва delicta pri-
vata, те и разлика између њих има тек споредно зна.
чење. Оя прилике исто се ово може казати и за delicta
extraordinaria. Ово су пријестуnи, који су се 1сазнили
extra ordinem, по на ред б~ дотичне више власти. По уну­
трашњ:м карактер.у своЈем ов.и екстраординарни nрије­
стуnи, Једнаки су Јавним nрИЈестуnима, за које nостоје
писане законске одредбе, али при истраживању тих ек­
страординарн~х прије~тупа, важи исти судски поступак,
~оји и за del1ct~ рuЬ11са . Према о~оме приказују се иэ­
Једначенима del1cta puЬIIca са del1cta extraordinaria те
'
се сви. ти п~иЈесrупи заЈедно сматрају само
' '
различни
од del1cta pпvata, противу којих се налаже казна са
~врхом приватне одштете оштећеном лицу. А пошто
Је У црквеном праву и независно од личне тужбе, до­
пу~тен судски казнени поступак и за такве приватне
приЈеступе, то се У.истоме праву не приказује основно
кла~иФ~кова.ње nриЈестуnа на privata, puЬiica и extra-
ordшana del1cta или crimina.
Ста ди'ељење n и'естуца у римском праву на
0 гама. 4
kОЈIЖ»н С'Ј . •
родно б ч е, задржало се, као што Је и при·
ило, и У црквеном nраву. Правило римскоrа
казненога права. Q· . друштва, без разлике положаја свога у друштву, и на
detu r • ,, Ul nоп factt quod facere debet vi-
r tacere adversus е . . . . '
facere nоп deb t · ~~ qша non factt; et qш fac1t, quod
estl' 2 nок .е ' nоп Vtdetur facere id, quod facere iussus
да /чини ;;~;~в д~ лор~д пријестула, које неко може
постојащ као ~то ocroJ.efiи~ законских одредаба, могу
неко не учини оно и nостоЈе, и такви пријеступи, кад
-- ' што ыора да учини по nроnисима
1 Испор. Номок. Xl/ 2 Xll
коментаре Валсамона и а~н~ l, 10. Кан. б. другог васељ. сабора и
тар Валсамонов 41 кан ре овога канона (АС. 11. 182·186) Комен·
2 Dig. L. 17, .21. . лаодикнјскоrа сабора (АС. 111, 209). .
~ s. /QЈасификациЈа nриЈеступ!.
закона. о nрвима, о комисивним пријеступима, не тре·
ба особитих разјашњења, да им се појми sначење. ~о
учини нешто, што је законом nроnисано да не смиЈе
чинити, тај мора nодлећи кази~. Али друга врста при·
јеступа, омисивних 1 има велико эначење у цркве~ом
nраву, јер црква, исто 1сао и држава, мора да захтијева
од чланова својих, у интересу самог хришЋанскоr npy·
штва и религијоэно-моралноrа наnретка тога друштва,
да они и nозитивно раде и постуnају према ~врси саме
цркве у свијету. Према томе она. и пр.описуЈе односне
3 а 1 овиједи, одређена nравила, и обЈављуЈе кажњивим nре­
небрежење тих правила пасивним поступањем од стране
чланова својих, исто као и активно њихово nоступање
nротиву онога, што је законом эабрањено. Разне врсте
могу бити омисивни пријеступи. Овамо спада на пр·
воме мјесту хотимично nренебрежење службених дуж·
ности оних лица, којима су nовјерене јавне службе, осо·
бито судија, кад пропусте без кажњења дотичне кри~це
за разне пријестуnе. 1 Спада овамо~ кад нека ли~а у ЈаВ·
ној служби пренебреrну да заприЈече неке пријестуnе,
эа које су знали да Ће их неки учинити~ 2 или кал ~е~а
лица nропусте да пријаве дотични пријеступ, КОЈИ Је
извршен или се има иэвршити ;3 или кад неко лице
проnусти да, изврши неки закон, који ra на одређено
дјело обвезује, на примјер, кад неко чува nри себи аа·
брањене књиге, или не пријави властима о таквим књи·
И дијељење у римском праву пријеступа на опће,
communia delicta, у које је могао пасти сваки члан
иосебне, delicta propria, у које су могла nасти лица осо·
битоr једног сталежа, 5 оно дијељење nријеступа налаэи
се и у црквеном nраву, обзиром на чланове цркве уопће
и на чланове клира. У овоме односу у ивворима раэли-
1 Cod. 1. 4, 20 1. 11, 1. § 2. Xl. 7, 10. и др.
2 Cod. 111. 41, 4. Oig. IX. 4, 2. З, 4. XLVIII. 5, 8. 9. XLVIll. 10, 9.
§ 1. и др,
3 Cod. 1Х.8, б. § 7. IX. 24, 1. Dig. XLVlll. 2, 49. § 1.
• Cod. 1. 5, б. § 2.
5 Испореди одредбе у римском праву о пријестуnима војникi. Cod.
Xll. 36, 7. Oig. XLIX. lб, 2 pr.
5'
 Onkи дИО.
, се грађански пријеступи, delicta civilia, эа које је
~!ао да пред свјетовним судом окр~вље~ буде сваки
члан цркве, независно од .сталежа, ~ОЈе~у Је ~риnадао,
и црквени nријеступи, deltctn ecc!estasttca, КОЈИ су cna.
дали у црквену дисциnлину и. м~гли су теретити по.
себно чланове клира, . и аа КОЈе Је био надлежан цр.
квени суд. 1 • •
nрема оваквом диЈељењу приЈестуn~, течајем вре.
мена обзиром на надлежност судова, СВЈетовних и цр.
квених, п~казnла се .трострука класиФикација nрије.
ступа, КОЈИ су се диЈелили, прво, на ClRpoгo t1pkвeNe
. иријестуае, delicta mere ecc!esiastica, о којима су судили
само црквени судови, . ма ко да је био окривљен за та.
кве nријеступе, друго, zpa?aнcke пријесшуие, delicta sae-
cularia, civilia, који се тичу грађанско га друштва, и 0
којима су имали да суде свјетовни судови, осим слу.
чајева ако би за такве пријестуnе били окривљени чла­
нови клира и кад је, по особитој повластици цркви
од стране држав~, допуштено .било да суде црквени су­
дови, и треће, iЈешовите ири;есшуие, delicta mixta mixti
fori, ко~и су се тицали и цркве и грађанскога друштва,
а о КОЈИМа су могли судити и црквени и свјетовни
судови, nрема томе, r*
је најnрије тужба била при·
.казана, и.ли п.ак ако су судови састављени од цркве·
них судИЈа заЈедно са свјетовним судијама. 2
n ~ор.ед nоменутих nријеступа уопће, црквено право
оэнаЈе ЈОШ, исто као и свјетовно право и особите
д~tfUIJAuнapнe пријесшуие, 1t€t&apxtx~ 1tapa1tuo~ata эа
КОЈе могу бити окривљена лица која су на слу~би
цркве. Ови се пријеступи показују кад се Ј' едно такво
лице било коми ' цркве и nрема личном њеном саставу.
сивно или омисивно оrриЈ·еши противу
законских пропис ·.
а, КОЈе 1е црква издала и коiи се тичу
извршења посебн Ј
њиховом и сл бих дужнос~и чланова клира по чину
носним каэнаЈж и, а аа КОЈе се они подвргавају од·
буде строго оч\За свако д~уштво важна је ствар, да
и с тога одно{н:на од СВИЈ~ друштвена дисциnлина,
праву је да одре~ в~аст, КОЈа друштвом управља, у
-т- 'ЈУЈе односне казне којима се мо·
Nov. just, LXXX/11 r ' gemein zugegeben". У италијанском Каак. Законику \889. чл. \, кажњива
t Hi11Schius. IV 763 f Р 7
.88§ 2. et с. 2.
' g. ' fg.
67
§ 8. Класификиција nријеступ!.
рају подвргнути сви они чланови тога дру~тва, који
пренебреrну дужности, којима су по положаЈУ и служ·
би својој везани. Ово исто важи на особити на.чин за
цр"ву; и дисциплинарне казне, које она проnисуЈе ради
одржања поретка у својој средини и да би свак строго
иавршивао дужности по служби својој, улазе У област
њеноr кааненог права, онако исто као и све друге
казне, које састављају то право.
1
·
у црквеном-правним зборницима не види се тачно
одређене класиФикације пријеступа. У тим эборницима
nриводе се · пријеступи безразлично, поред тешких при·
јестуnа спомињу се у истим рубрикама и лакши при·
јеступи, нити су дотични компилатори старали се да
rрупишу пријеступе према објекту њи~овом, ~ уоп~е
говорећи, ни nрема субјектима истих. Тек наука Је
морала својим вре~tеном да доnуни оно, чега нема У
тим зборницима. . . .
Опћа разлика између пријестуnа она Је, КОЈа Је
наведена у nочетку овоt· параграФа. Они су или тешки
пријеступи или су лакши пријеступи. Није за ову кла·
сиФиrсацију мјеродаван степен казни, којима с~ подвр·
rавају кривци за једне или друге од тих пријеступа,
као што је то у свјетовним казненим здконицима, 3 него
је за црквено право мјерилом у овоме то, да ли до~
тични пријеступ има или нема оне реквиаите, који су
у св. Писму установљени за такозване смртне rријехе,
и у колико је за такве nријеступе exorator Исус Хрис·
тос, као што каже Тертулијан. Узимљући за основу
ову опћу класиФикацију пријеступа, ·наука даље кла·
сиФикује у nосебности nријеступе nрема карактеру саме
Ј Hinsch/us, IV, 752 fg.
2 Испореди у Номоканоку 1, 32. 11, 1. 2. IX, 25. 26. 27. 30. 33. 36 39.
8 О nостаику данашње трихотомије у свјетовном кааненом праву,
да се сва кажњива дјела имају дијелити на влоЧЈ!нсшsа, иресасуаљења
и нсшуаљења, како је то кавано у § 1. Кааненоrа 3аконика у Србији,
или criтe, del/t et contravenlion у чл. \. француског Кааненог 3аконика,
па и у другим таквим 3аконицима види Liszt, Lehrbuch. S. 118. Ту је
у 4. биљ. опажено: .Die Verkerthelt der Dreitel!uпg wird heute fast all·
~!Јела се дијеле само на: dellttl е contravvenzion/.
 Onhн дио.
б8
у цркви сви чланови њени имају законом. одре.
ђене дужности, које су они обвеэани да иавршуЈу, ако
е да уживају односна прана, и ко не иаАрши те
:;ности, постаје преступНИ!(ОМ аакона. Оно важи ва
свакога члана цркве без разлике. Али у цркви постоји
особити ред лица, која су ве~ана посебним дужностима,
раэличнима од оних, на које су обвезани уопће сви
чланови цркве, а то су чланови црквенога клира. Ови
чланови црквено1·а клира обвеаани су, као такви, тим
nосебним дижностима својиыа, а као чланови цркве,
уједно и оnћим дужностима свих других чланова цр­
кве. Према овој равлици дужности чланова нprcRc yonhe
и чланова црквенога клира напосе, раэли"ују се и nри­
јеступи једних и других. Пријеступи, ва које могу бити
окривљени сви чланови цркве бев разлике полож* и
службе, дакле и чланови црквенога клира, зову се оићи
t(pkвeнu пријеипуии. Пријеступи пак, ва које могу бити
окривљени само чланови црквено га клира, зову се ио­
себни пријесwупи kлира.
Према овој опЋој класификацији nријесту па, који,
уа односне кавне, састављају предмет црквено г казне­
нога права, исти nријеступи, и опћи црквени и по­
себни приј~ступи клира, имају своја подраэ~ељења.
први, обвиром на дужности сваког члана цркве према
Боrу, према ближњима својима и nрема себи, лијеле
се на пријеступе: а) противу вјере и цркве, б) nротиву
друштва и в) nротиву хришЋанског особнога владања.
Други, то јест, посебни пријеступи клира, обаиром на
дужнос;и чланова uрквенога клира, прво, према свом
nоложаЈУ. и чину, аатијем, према свештенослужитељ·
ским СНОЈИМ службама, даље, према пастирској својој
служби, .и на nосљетку, према свештеничком животу
свом, дИЈеле се на пријестуnе : а) противу јерархије,
~) ~ротиву прави.ла свештенослужења, ]) противу npa·
ила 0 пастирскоЈ служби и r) противу правила о све·
штеничком владању.
Осим свјетовњака и клирика лостоiи у цркви ло·
себни ред л • · · ' Ј
ица, КОЈа НИЈесу свјетовњаци а која нијесу
ни клирици. То су Aloнacu. Не лрипадаi!У они свiетов·
њачком реду •ер , ,~
'
1 су nримили ~ovaxtxr1v E1ttxooptд~, м~·
§ 9. Субјект пријеступа.
69
нашки nостриr, а не припадају ни клиру, јер нијесу
добили ~1м~~1tt~~Y a~payl~a, епископски nечат или по·
свећење. Ти монаси везани су особитим правилима ка·
луђерскога реда, и о~носне n.овриједе т~х правила са·
стављају за њих осооите nријеступе, КОЈе не могу да
учине ни чланови uрквенога клира, као так.ви, нит.и
свјетовњаци; и за те пријеступе монаха п.остоЈе ~ своЈе
nосебне l<азне. У монахе спадају no своЈИМ ~авЈе.т~ма
и јеромонаси; али као јеромонаси о.ни припалаЈУ УЈед~о
и црквеном клиру, те ако учине Једа~ од оних приЈе·
стуnа, кој и се б роје м еђу посебним пријеступима кл ира,
суди се и њю1а исто као и клирицима, само ~то, осим
проп исаних за те пријеступе казни, они се ЈОШ поЈt·
врrавају и казнама, које су nосебно одр~ђене аа чл~­
нове калуђерства. Обзиром на ово, што Је сада ов~е
речено, биће у nосебном дијелу . ове ~адње,_ послиЈе
сnоменутих горе разних категориЈа nријестуnа, nриве·
дени још и они пријестуnи, који би могли да учине
калуђер и, као такви, било да су они само монаси, било
да су јеромонаси.
I. Субјективна страна пријеступа.
§ 9.
Су~јехт nријестуnа.
3а nријеступЈ као ~ело које мора бити кажњено,
може бити одговоран само онај, који ана шта чини и
који хотимице чини зло. Ово важи уоnће у казненом
прану. Исто важи и у црквеном казненом праву, које
субјектоы nријеступа сматра tювјеkа. Ту се наравно
раэумијева и жена. Разлика спала у·эимље се у обзир
само при досуђивању казне эа учињени пријеступ.
По старом р,имском праву владалац, поглавица
државе, није подлежао казненим законима, и никакво
кажњиво његово ~ел о није му се сматрало за пријестул,
није дакле могао бити субјект nријестуnа. 1 Исту је по·
~ластицу уживала и владаочева жена. 2 Само у посло·
1 "Princeps legibus solulus est." Dig. 1 . З, 31. С!. Cod. Vl. 23, З.
2
"Augusta licet legibus soluta non est, princlpes tamcn eadem .l\11
prlvllegia tribuunt, quae ipsi habent." Dig. 1. З, 31.
 Оп~и дно.
70
вима приватнога права подлежао је и владалац вако.
нима, као свако друго лиц~. Повлас:ица о~а владаочева
престала је важити у VвиЈеК~, кад Је цар алентинијан
111 објавио, ла он сматра leg1bus sc adlegatum, и то не
само грађанскима, него ~ сваr<~м други м зако~ом, који
је на снави у држаR1~. 1 и ово Је важило ПОСЛИЈе свагда
у црr<ви, јер у самоЈ ствари поглавица државе прец
Богом је раван свима осталим љ1ди м а, и као .што н и r<а­
кав човјек није слободан од гриЈеха, та ко. НИЈе од тога
слободан ни владалац, и ако се он оrриЈ еши о законе
црквене, он мора подлећи црквеном суду, као и сваки
други члан цркве, те се подврћи и оној црквеној l<аэни,
коју му црквени суд nресуди. Историја спомиље неко­
лико примјера царева, r<оји су б или осуђени цр((вом.2
Субјектом пријеступа м огу би ти и Аtорална т и­
јеАа, 1юрпорације, као општине, манастирска или дру r·а
браства и т. д. Али ово не треба разумијевати у без­
условном смислу. Једно морално тијело не може као
такво да мисли и да нешто злонамјерно чини, и дакл е
1Cod. !. 4, 14. Моттsеп (Rom. Strafrecht. S. 84. Anm. 4) мисли,
да је Вапентинијан имао овијем пред очима само моралну обвезу,
2 Амвросије милаши подвргао је црквеној казни цара Теодоснја.
царнградски патријарх Лолијевкат исто тако цара јована Цнми скија, ј ован
Златоусти царицу Евдоксију. Испор. за ово Binghaт Antiqцitates XV1.
З, 5: Ma~s!ra!us et princlpes censuris ecc!esiasticis aeque ас reliqui omnes
subjecti {Ed. cit. Vll, 1ЭЈ-145). Основана је опаска Xsrншsrjyca, да су
епискоnи nри напагању црквених казни владаоц1tма врло опрезно по·
ступили, апн није основано, што даље пише, да "kaum jema1s die Bi·
schбfe gegen die Ffirsteп vorgegaпgeп siпd", премда он о томе у односној
биљешцн на широко н разпаже (Syslem. IV, 757. Anm. 10), а свједоче
rореприведни примјери Амвросија, Лолкјенкта 11 3латоуста. Сасвијем
Је натегнуто и оно, што у Е/. Du Pin (De antiqua ecclesiae dlscip!iпa.
Dissert. Vll. § 2: Reges peccan!es а nemine praeterquam а Deo temporali
poena p!ect1 posse, Ed. Co!oniae Agrippinae, 1691. р. 462 sq.) читамо nри
коментару Давндових рнјечи: Тебt единому согрtшихъ (П с. L б) и nри
сnомкњању односннх црквених писаца (већнном вападних) - ~ на којега
Дипена се Х · '
нншн,ус ооаивље. - У западној nак цркви ово се уаимље
врпо строго, и наме~у владалаца н свих осталих вијерних нема никакве
равпике nред црквеним судом. У тој цркви важе декретале nапе Кли·
мента 111 в Инокен Ј 111 ( ;
33), по којима· Omnes ти а с. 4et б. Х. De majestate et obedleпl1a 1,
··
. ·• pnnc1pes terтae episcopis obedire debent•. lm·
penum поn praeest sace d t! •.
r о о, sed subest, el el obedire tenetur•. "Ер1·
scopus non debet subesse princlpibus, sed praeesse•,
~ 9. Субјект np1tjecтyna. 71
да учини пријеступ, који без зле намјере не може по·
стајати. Ово је изречена било још у рИМС((ОМ nраву. 1
Него овдје треба рnэумијевати nредставништва дотич·
них корnорација, или њихове уnраве. Чланови тих
предстаништана, или сва дотична уnрава може у~инити
nријеступ, и тада је пред судом она и одговорна. Може
и сва дотична корпорација бити крива за неко при­
јеступно 1uело, само што у таквом случају треба да
је судом доказано, да је односно *ло учињено усли·
јед onћer ааједничког закључка свих чланова корnа·
рације, и да су сви ти чланови сол~дарни међу собом,
и дnкле да ј е крива сва корnорациЈа. Ако се ово до­
каже, тапа Ђе наравно суд и nресудити казну снима,
и nри nотреби нnредиће расnуст, укинуће саме Ј(Ор·
порације. 3 . .
Могу у неким случајевима бити субЈектом nр.иЈе·
стуnа и Аtршви. У римском праву ови су случаЈеви
били код perduellio, кал би неко учинио нешто про;иву
постојања, ~ елине и сигурности државе,. или cr1men
maiestatis, кој и ј е установљен био за вриЈеме римске
царевине, као nриј есту п противу владаочеве дичности,
као представника државе ;4 ватијем ва јерес, дакле ва
пријестуn nрот~ву вјере, која се у држави nривнавала. 5
1 У л пијан, говореkи о опwпtни, која дол оано не може поступати,
опажа, да тужба може бити подигнута само противу дектјона: ~quld
enim municipes dolo facere posseпt? sed si quid ad eos pervenit ех do1o
eorum, qui res eorum administrant, puto gandam (actionem). De do1o autem
decurionumin ipsos decuriones dabltur de do\o aclio м. Dig. IV. З, 15, §
1. И сто тако одре9ује ј едан закон Мајо ри јана, да рпштина као заједница
не може бити осу9ена : ,Nunquam curiae genera1i condemnatione mulc-
tentur, cum utique hoc es\ aequitas suadeat et regu!a juris ant!qul, ut noxa
tantum caput sequatur Моттsеп, Rб m. Strafrecht. S. 73. Anm, 4. Ct. Cod.
1
•
IX. 47, 22.
~ Оnће је nравно правило, да морално тијело, или јуристичко
ли це, као такно, не може учинити nријеступ, него појединци, који са­
стављају ил и представљају то тијело С!. Dig. XLV\11, 10, 34.
3 Нillschius,
System. V, 916-919.
4 "Si post mortem suam pater judicatus fuerit perduellionis ас per
hoc memoria ejus damnata fueritм. Jnst. 111. 1, 5. Моттsеп, :Rбт. Strafr.
S, 592. 987. IOOB.
5
Theod. XVI. 7, 3. Cod. ]ust. 1. 7, 2. О посљеАицама осуде јере·
тика nослије смрти. Theod. XVI. 5, 40. Cod. ]ust. \. ~ 23, rj1Je је ријеч
о damnosa memoria јересијарха Евтихија.
 Оnћи дио.
72
Могао је дотични nреступник умријети sa ~ријеме су.
да 0 његовом пр~јеступу, али каэна га Је пратила
и nослије смрти, Јер се он лишавао законом nропи­
санога погреба и жигосала му се усnомена. А могло
се и nослије смрти дотично.га лица открит.и, да је он
аа живота учинио неки nриЈеступ ~ротиву државе или
противу вјере, и у таквом случаЈу, и ако то лице
није било више међу живима, и.nак се . ~аnочињао од.
носни кривични nроцес, при КОЈеМ ако Је кривица би·
ла доказана, суд је иэрицао односну осуду преступ-
ника.
О процесу и осуди за јерес послије смрти има
свједочансто у актима петог васељенскога сабора у Ца·
ригралу. На овоме сабору р~сnрављало се о троици,
који су одавна већ били умрли: Тодору мопсуетском
(t 428), Теодориту кирском (t 458) и Иви едесr(ОМ
(t 457), који су окривљени били и оптужени пред истим
сабором ради несторијанске јереси. Процес је вођен по
свима sаконом проnисаним Формалностима, и nресуда
је изречена била противу односних списа све тројице,
у којим су се списима садржале несторијанске мисли,
а један између њих, Тодор мопсуетски, био је и лично
анатемисан, и то 125 година послије. његове смрти.
Исто тако за преко 40 година послије смрти nапе рим·
~кога Хонорија 1, шести васељенски сабор анатемисао
Је овога папу ради монотелитства.2
У старозавјетном законодавству и Живuнttе су
сматрали, да може бити субјектом пријеступа. Из тога
законодавства прешло је у Еклогу исавричких царева,
и У штампану словенску Крмчију, правило које говори
о живинчету, као сnособном да учини пријеступ и аа
то ~а буде кажњено. Ту је ријеч о живинчету, с којим
ЧОВЈек или жена учини блуд, и да такво живинче мора
1 лежао живинче, да се погуби ј убијте и живинче. И ако би жена под
. ВиАи Harduin. 111, 71·91. 170. 194: ~Praedlcta tria capitu1a ana·
them 1z~m.us, id est, Thedorum impium ·Mopsuestenum cum nefandis ejus
conscnpUs•. . 2 "Pauperies est damnum sine injuria facentis datum ј nec enlm ро·
" . Harduin. IU• 1334·· •сum h'IS (оре~ашње Јереткке)
2
. .
vero stmul
p;o~ct а ,sancta Del catholica ecclesia, simulque anathematizari praevidimus
е ononum, qui fuerit Рара antiquae Romae, ео quod lnvenimus pcr scripta,
quae аЬ ео facta sunt ad Serт . 1 . . .
es~ et · d &'um, qu а 1n omn1bus e)us mentem secutus
1mpta ogmata conflrmavltr. Cf. Binghaт. XVI. З, 12.
~ 10 Урачуњ11восt. 73
бити кажњено убијством. 1 Али ово све не може се узе·
ти у смислу, да се каэни живинче, као субјект nрије·
ступа у nравноы смислу, и то с разлога, што · је жи·
винче бесвјесно, и дакле нема главнога услова, који
карактерише nријестуn. Поменута одредба има се ту·
мачити тако, што се, убивајући дотично живинче, тијем
хоће да се утре и сама усnомена на скаредна дјело,
које је односно лице учинило са живинчетом. Нешто
налик на ово била је actio de pauperie у римском nраву,
да се убива11о живинче, које би неко зло учинило. Али
и овдје није то било у смислу казне живинчету, него
као казна госnодару, који није хтио да чува живинче
да не учини ал о. 2
§ 10.
Урачуљнвост.
Субјективну страну nријеступа саставља човјекова
воља, да учини нешто што је противно закону, и ово
се вове kазнена урачуњивост, imputabl!itas, ради које
дотично лице мора да одговара аа учињено кажњиво
~ело. Црквено казнено право обраћа особиту пажњу
на ову страну пријестуnа, и сматра је много важнијом
1 од објективне му стране. Ово је било узроком, те се
у старије доба у томе nраву сматрало пријеступом не
само извршено пријеступно ~ело, него и сама прије·
ступна мисао, ыа се та мисао и не остварила. У сл ијед
овога за луги низ нијекова и била је пометња између
1 Узето је ово правило у Еклогу из 111 књиге Мојсијеве (ХХ, 15.
16). У 45. глави Крмчије ово саставља 42. правило. У 11 Мојсијевој књиаи
(XXI, 28) ријеч је такођер о живинчету, које ако убије човјека, да га
треба казнити каменовањем, а господар живинчета А~ није крик. Било
би дакле у овом случају жив11нче субјект nријеступа, аа који се оно
подвргава казни каменоиања, а rоспоцар остаје без кривице. Слично
је оиоме и у 111 Мојсијевој юы1зи (ХХ, 15. 16), rдје пише: "Ко би об·
живинче, убиј и жену и яшвинче, нека погину, крв њкхова на њих".
test anlmal injuria fecisse quod sensu caret1'; опажају римски јурксти. 0\g.
IX. 1, 1. §З. Cf. Dig. IX. 2, 5. § 2: "CessaЬit Aquiliae actio, quemadmodum
sl quadrupes damnum dederit, aut si tegula cecideri\11 • Види Моттsеп,
Rбm. Strafr. S. 834. Thierbeschadigung: ,,Das Thier wird durchaus behandelt
als gleich dem Menschen der socialen Ordnung uпterworfen11 ,
 Onh11 дио.
14
у нутрашњеrа суда у цркви, forum internum, и споља-
. важило правило:
суда forum externum, док НИЈе наi.
шњеrа црi(В еноrа ' ~
.
ПОСЛИЈе усв 01·ено било и у црквеном казненQм nраву
' мине, за прво dolus, зла намјера, а ва друго culpa, не·
да nuda cogitatio, проста замисао, не може имати каз-
нене п ос
љедице или nрема ваконом ивраженом на челу
, . . . t't . случаЈ.
римскога nрава, да cog1tatюшs poena nето pn ur, и 1
nрема томе nред јави~ суд црквени долазили су само
такви nријестуnи, Ј<ОЈИ су nоЈ<азинали остварену на
~елу пријестуnну мисао дотичнога лиц~, Поменути
nоглед цр!(ве на субјеЈ<тивну страну nриЈеступа имао
је утицаја и на свјетовно кавнено nран~, о~обито r<ако
се оно развило у новија време~а, у Ј~ОЈем Је утвр9ено
основно на чело, да гдје не nостоЈИ приЈеступна намЈера,
не може бити ни казнене урачуњивости ва неко из­
вршено вло дјело. 1
Човјекова воља да учини нешто nротиву закона,
може се nоl(ааати или тијем, што човјек има намјеру
да учини неко зло, или што учини неко зло ради не­
смотрености, неnажње: у раздраженом стању, иди nак
случајно·. У Номоканону наведени су сви ови случајеви,
у којима се поr<азују субјективни узроци nријестуnа,
те се сnомиње душевно стањс, M~zat; (affectus), чо­
вјеково, на које се мора обраћати главна пажња, те
тада исnитати да ли је човјек имао намјеру, fJI..o'lt6v, да
то учини, или је пак учинио то 'l..rJ.ta ~ЛaxEtav (per so-
cordiam), по глупости, или xctt& &~Лetav (per negligen-
tiam), иэ непажње, па обвиром на ово наводи се у томе
эбо~нику, како при суђењу свакога пријеступа треба
ув~Јек .nазити, .да ли је то човјек учинио d1to 'ltpovota;
(propos1to), намЈерно, или €~ Ьрџ:~; (impetu), у раздра·
жености, или пак x~ta tux~v (casu), случајно. 2 Ово је
У Номоканону усвојено ив римск01·а права, у којем је
Испореди Аваkумовиh, Теорија казн. права. Стр. 48 11 сл. Види
1 ь Nomoc. IX, 26. Dig. XLVIII. Щ 5. § 2.
аа предмет ,овог параграфа учену радњу коју је написао R. v. Нlppel
nод НаСЈlовом · Vorsat р h 1м · · ' 1
• · . z, а raSS1gke1t, lrrtum у 111 расправи оп~ега дијела
r : (~e~~~lel~~de Darstellung des deutschen uпd auslandischeп Straf·
каанено 0' ). S. З7 З·599. Ова радља 11ма значаја и аа црквено
право, премда се 0
N. Mil!lchen Das , на овога права непосредно 11 не тиче. Cf.
. IВfiO. Bd. IL S. :a~onlscbe Gerlclltsverfahren und Strafrecht. Koln, 1865.
2N
2 .
omocan. IX, 26. АС. 1, 200-201.
75
§ 10. Урачуњивост.
delinquitur aut proposito, aut impetu,
al1t casu. 1 Наука је ватијем усвојила rtao текничке тер·
хат, несмотреност; ва треће је остао исти термин, casus,
.
1. Вла намјера, мл~~~ dolus, и појачано dolus
ma!us, јесте намјерна, хотимична повреда постојећеrа
закона, којом неко лице хоће да постигне нешто, што
је законом забрањено. Главно је овдје противузаконита
воља, 1<оја остварује пријестуnно дјело. Ова nротиву·
ва11онита ноља подлежи казни не само тада, кад се
Щело изврши, него и у таквом случају, ако се оно и не
оствари, те nакле, а1<о и НИЈ<О није био оштећен. 2
Уыјесто do\us, употребљују се у Номоканону, исто
и у друr·им изворима, разни други термини, који се
могу сматрати синонимни, и који сви ПОЈ(авују про·
тивувакониту вољу човјеl(а да учини пријестуn. Тако:
animus, или malus animus, кад човјек иэврши кажњиво
дјело по злој Ћуди својој, не равмисливши о посље­
дицама тога nјела; 3 praemeditatio, кад је човјек хладно
размислио прије него што се одлучио да изврши ~ело,
а што се у изворима означује и као voluntas,• con· ·
sulto, 5 proposito. 6 Н~боље nоказује субјективну страну
пријестуnа термин: sciens, којим се показује пуна сви­
јест човјека да учини зло, 7 ~ли fraus, која показује
лукавство, које човјек употребљује, а да би уједно из­
бјегао по могућности казну. 8
t Dig. XLVIII. Щ 11. § 1.
2 Nomoc. 11, 2. АС. 1, 110. Cf. Nomoc. IX, 25.
8
Nomoc. IX, 25. И према томе: anlmus nocendi, animus vlolandl,
anlmus occldendi, anlmus lurandi. Dig. XLVII. 2, 53. § 20. XLVII. 12, З,
§ 1. XLVIII. 8, З. pr.
4
Nomoc. IX, 26. Dlg. XLVI!. 9, 4. Cod. IX. 16, 5,
6
Nomoc. IX, 26. Dlg. XLVIII. 19. 11. § 2.
Cod. IX. Щ 1: ., Qui sciens conscrlpslt vel recltavlt in tabu\is pu·
Ьlicis". Cod. IX. 9, 9: "Qui adulterii damnalum sciens duxerlt uxorem•.
8
Cod. IX. 16, 1. Dig. 1. З, 29: пContra legem facit, qui id fac\1 quod
lex prohibet, in fraudem vero, qui salvis verЬis legis sententiam ejus cir·
cumvenit". С!. Nomoc. joannis Antioch. tit. XL (ln Voell/ et justtlll Bi-
bliotheca juris canonici. Lutetiae Paris. 1661. 11, 650. 651). Moтmsen, Rom.
Strafr. S. 87. Anm. З. пише о равлици у рtlмском праву иаме~у dolus
6'•
 Оп!iи дио,
76
0 разним врстама dolus~ које се у опћем казне.
ном nраву спомињу, нема у црквеном казненом nраву
тачне ознаi<е. На основу о.ноrа што се у Номоканону
говори 0 хотимичном убијству, могао би се разлика-
м ти dolus determinatus, одређени, кад неко са одређе·
' нио нешто, што се могло избјећи. 2 Само у таквом слу·
ном намјером иэврши .предумишљено кажњиво дЈело,
или пак dolus indetermt~atu~, неодређени, ка~ нек~ из­
врши кажњиво дјело, коЈе ниЈе одговарало ОНОЈ намЈери,
1
коју је дотични иыао, кад га је предузео. Уоnће може
се реЂи, да овај неодређени dolu~ у цр1~веном nраву
nомијешан је са пријестуnима, .коЈИ бив.аЈу из нехат.а.
Пријестуnи, који се изврШУЈУ с.а намЈером, см~трщу
се у црквеном казненом nраву наЈтежима, и увиЈек су
оэначени као ~xk~~ata, crimina, у строго~1е смислу, те
као такви подлеже највећим казнама.
2. КаЖњива
несмотреност, &~€Леtа, culpa, нехат,
урачуњује се човјеку кад непажњом ~војом без. одр~­
ђене намјере изврши неко кажњиво дЈело, на КОЈе НИЈе
мислио, а које се при редовној пажњи могло било из·
. бјећи. Ово правно начела, које је утврђено било од
н*таријих времена у римском праву, 2 усвојено је било
црквом тим nрије, што је тежња њенога законодавства
била, не само да сви чланови цркве извршују све што
закони заповиједају и тијем да се добри поредак дру·
штвени уэдржи, него и да свак пази да се не догоди
нешто, што би било на штету друштва и појединаца,
како би се могао правилно да развија друштвени живот.
Према томе сваi<а штета, која буде нанесена друштву
или појединцима ради нечије несмотрености, arco се о
томе и суди блаже но што се суди о намјерним при·
~еступима, иnак се и то подвргава казни, особито ако
Је nосљедица такве несмотрености била тежа, и сама
несмотреност већа. 3 Сматра се кулпоаним пријеступом
и fr~us: •Wahrend dolus das geselzwidrige bewusste Unrecht schlechthln
b~zetchnet, lst fraus die bewusste Umgehung eines bestimmten Geselzes,
dte Verletzung nicht des Wortlautes, aber des Oedankens desseiЬen •.
~ Nomoc, IX, 25. 26. АС. Ј, 188-199.
. Dig. IX. 2, 31: .Culpam esse, quod cum а diligenti provideri ро·
luertt nоп esse provisum•. .
Dig, L. 1 ~· 226: ьMagha culpa dolus est", Dig. XLVII, 4, \. 2:
8
,Culpa dolo proxtma dolum rapraesentat•, Dig. XLVII, 9, 11: "Tam lata
§ 11. Неурачуњивост. 77
у неi<ИМ случајевима и то, кад се неко непоэван упл~Ће
у туђе послове, независно од тога, да ли је или ~ије
он предвиђао nосљедице о л тога, 1 исто тако и ако
је чоRјек у часовитом раздражењу, impetu animi, учи­
чају неће се несмотреност, culpa, урачунати, ако се
докаже, да је лотично лице учинило било све, щто
је дужно било учинити ло закону, а није могао ла
nредуnреди ало. 3
У црi(вено·законским изворима у једнаком значе­
њу као culpa, употребљују се термини socordia, глу·
nост, negligentia, неnажња, 4 или temere, неоnрезно, кад
неко на nримјер даде човјеl{у неки лијек ла би га из·
лијечио, а међутијем дао му је нехотице умјесто ли·
јека отров, од којега је човјек морао да умре. 5
З. За случај, tux~, casus, 1юји такођер има зна·
чења у литању урачуњивости, 6 важи уопће старо npa·
вило римско1·а права: nullum c1·imen est in casu. Али
ако је тај casus, услијед неког постуnка, иначе нека­
жњивоr, био уаро~ом кажњивога дјела неког, тада се
ово дотичном лицу nри суду урачуњује, те се оно nод·
врrава односној, ма било то и најмањој каани. 7
§ 11.
Пеу~ачуљивост.
За свако кажњиво дјело, при којем се не може
докааати код кривца један од оних субјективних ус·
culpa fuit, нt luxuria aut dolo sit proxima". Из оних се навода види,
како је лако culpa могла постати dolus, те и кулпозни пријеступ бити
nодвргнут и тешкој казни, као и долоани.
t Oig. L. 17, 36: ~Culpa est immlscere se rei ad se поп pcrllпenli".
~ Nomoc. IX, 26. АС, 1, 201.
3 Dig. XIX. 2, 25, § 7: .Culpa abest, si omnia facta sunt, quae dl·
1\genlissimus quisque observaturus fuisset".
' Nomoc. !Х, 26. Dig. XLV\11. З, 12 pr.
5 Nomoc. IX, 25. Dig, XLV\1. 9, 11. XLVlll. 8, 4. § 1.
в Nomoc. IX, 26. АС. 1, 204,
7 Dig. XLVIII. 8, 1. § 3: "Lenleпdam poenatn ejus, qui in rixa, casu
magis quam voluntate homicidlum admisit". У много је мјеста термин casus
употребљеt! као противуположно dolus, тако да се појмови cu\pa и casus
садрже у термину casus. Ct. Dlg. ДVII\. 19, ~8, ~ 12. Dig. X~Vll. 91 9.
XLVIII, 19, 16. § 8.
78 Оп~и AIIO,
лова, који су били сnоменути у преди~ућем naparpaФy,
наступа за !(ривцn неурачуњивост, то Јест, дотични кри­
вац не може се признати одговорним nред судом за
учињено дјело. У nитању не~рачуњивости з~ црквено
nраво важе иста nравила, ~ОЈа о томе постоЈе у рим­
ском nраву. Различни биваЈу услони неурачуњивости,
то јест кад сасвијем престаје урачуњиност. кривца за
учињено ~~ело, или кад се у нскю1 случаЈе ви ма сни­
сходи самој урачуњивости, те се блаже суди кривцима
за учињена противузаконита дјела.
1) Не може бити урачуњивости код оних , у JiO·
јима још ум није развијен, или није толико развијен,
да би могли разумијевати аначење дјела, која чине, и
средства која се аа та дјела уnотребљују. . Н и.iе ли тога било, у таквом случају дотични ыало­
У прве спадају дјща, 'ltU.t~€;, infantes, или qllt fari
non possunt, то јест, ако и изговарају ријечи, али не
схваћају им право эначење. За дјеuу црквено право,
исто Ј(ао и римско, сматра она лица, која нијесу на­
вршила седам година од рођења. 1 Таква пјеца не могу
учинити пријестуn у nравном смислу, нити бити nод·
врrнута казни, ма какво пријеступно дјело да у чине,
јер у таквој доби она нити имају појам о праRу, нити
ыогу имати nријестуnну вољу. 2
Овамо эатијем спадају .Аiалољипнtt, rlv~~и, imptt-
beres, qui fari possunt, и који су infantiae maiores. У
цр!(Веном праву за овакве сматрају се они, који нијесу
навршили четрнаесту годину. Валсамон у 50. канонском
одговору патријарху Марку nише: ~[ ~€v vo~ot ourx(J)·
p;ltECt. ,t&. t&V dvrj~ФY &~o.pr~~Ct.ttt AE'(~UOtY €tYCt.t. :'Avri~И о€
€tOtY, E7tt ~у trov rЩ€vrov, а[ t~V tEOvet.peoxatЊ:atOV ХРОУ~У
1tA~~ro~et.Yt€~: E7tt ое t&Y ~AEtOOY, Ct.t O(I)~EXCt.€tEl~ (закони
кажу да треба опраштати пријеступе малољетних. Ма·
1
Испореди .50. кан. ОАrовор Валсамонов патр11јарху Марку (дС.
IV, 484) о томе, да се тек послије шесте године живота може допустити
дјетету да исповиједа пред духовником rријехе своје. С!. Dig. XXIII. 1,
14· XX~l. 7' 1· §~ Nov. CIX imp, Leonis. Quintilian. lnstitut. 1, 1: пEodem
anno, ld est sepllmo, plene absolvitur inlegrllas loquendi". Моттsщ Rбm.
Strafrecht. 5· 75-76· Munchen, Кап. Strafrecht. 11, 40 fg. Аваkумов11h, ~аан.
право. стр. 121 и сл,
~ •lnfans · осс1'dent,· lege Cornelia non tenetur, cum
. .. si ho m~nem · inno·
centia COПSIIII tuetur". Dlg. XLYIII, 8, 12. Cf. IX. 2, 5, § 2. XLVII. 2, 23,
§ 11, Неурачуњивост.
79
лољетни су они који још нијесу навршили четрнаесту
годину, ai(O су МУШI(ОГа сnола, а ai(O су женско га два·
наесту rодину) .. За овакве се предnоставља па н'ијссу
1
сnособни ла nOJMe значење сваког дјела свога и да ыу
л~е,1виде nосљедице, те с тога им се признаје и неура­
чуњивост за учињени пријестуr1. 2 У римском nраву
нема тачно одређене године за pubeгtas, него се су­
дило о nријеступу малољетнога према томе, у коЈЈИI(О
је он , по нахођсњу наnлежнога судије, био doJi сарах,
то јест, у колико је он nрема умном свом развишу
сnособан био на разумије да чини аабрањено дјело. Је
ли се nри ислеђсњу доказало, да је лотични nрестуn­
ник сарах doJi, тада се он подвргавао односној казни. 3
љстн и није био оnговоран за учињено кажњиво ~ело,
или се nодвргавао само најблажој каэни. 4 Слично је
овом nо сљ едњем и у црквеном казненом nраву. У свом
18. 1:ано нском одговору Тимотије алсксандријсiш на
одн осно питање о томе, од које се човјечије доби има
судити о rријссима, каже да то мора бити "nрема nо­
знавању и разуму човјека'\ почињуЂи од десетоrо­
nишње доби, или и још каснијс. 5 Одговорност дакле
no цркве ном nраву за nријсстуnе почиње hОд лица,
која су навршила десет roJlИHa живота, а1ю су doli ca-
paces; нијесу ли d'Oli capaccs, 1ада им се та одговор-
1 АС. IV, 484. С! Cod. Vl. 22, 4.
2 ,Ac!umrei поn in!elligunt'. Dig. L. 17, 5. nEjus acta!is ut nondurn
inte\liga! q11id aga!ur". Dig. XLIV. 7, 1, § 13 С!. XXXIX. 2, 9 XLVI. б,
б. Ово је речено за ЦIIЫIIЛJIO npaRo, али то исто нријс~1111 аа нр1шинаnно.
9 " lmpнпitas delicti propter actatem поп datur, sl modo \n еа quae
si!, in quam crimen cadcre potes!.'' Dig. IX. 47, 1. nlmpubercm !urtum
!acere posse1 s\ jan1 doli сарах es!11 • Dig. XLVII. 2, 23. 11nи друкч11је,
"si proximus pubertati est et оЬ id intelligat se delinquereq. С!. lпst.IV. 1, 20.
4 "Ac!io in impuberem, qui doli mali са р ах поп es!, nоп dabltur1',
Dig. XLVII. 10, З.§ 1. С!. L 17, 111.
6 , О гријссима треба судити према стеnену nознаваља 11 разу­
мијеваља доп1чно1·а лнца. јер дјеца ~оја су јаче и ж11вље природе, ран11је
могу ~а разаберу добро од зла; она па« која су туnавијег 11 тежеt·а
разума, спора су у рщмијевању онога, што треба чинити. 3ато онима
се урачуњује гријех почињу~и од десете године доби, а овима КВА су
стар11је 11 apem1je доби". Валсамонов коментар овог 18. «ан. ОАrовора
Тi1мот11ја апсксандр11јског. дС. IV, 341.
 Onhи дио.
80
111 е уписати и касније, према увиђавности "
.
ност MOIII
ђ
• Ј п
надлежноrа судиЈе.
'1
ослиЈе четрнаесте године
сукао ењу ену кад наступа pubertas, .свак је одговоран'
врем ,
. приЈ'еступ осим ако не посТОЈИ каква околнос,.
~~~ ' . 1'
која заслужује обзира и ради КОЈе се олакшава одго.
ворност. 2 · нијесу они ~а то одговор,ни ни по римском праву.s
За iсене горе је сnоменута било, ла ~унољетност
њихова по црквеном праву настуnа послиЈе навршене
дванаесте године живота. У изворима се не сnомиње,
да ~и оне могле бити неодговорне пред судо~ аа учи.
њеАи nријеступ. Увимље се само у обзир слабиЈи њихов
Физички сустав, и према томе и б лаже. им се казне
налажу, не1·о ли људима~ ~дакле урачуњуЈе им се уоnће
мањи стеnен долоаности.
2) Не може бит~ урачуњивос~и, к~д неко учини
кажњиво ~ело, а НИЈе при адраВОЈ свиЈести, или кад
то учини у великој раэдражености.
За лице које није при здравој свијести, које је
уАоболно, у иаворима уnотребљен је обично термин
о ~~t~ovt'o~Ev~;, бјесомучан, daeшoniacus, или у рим· 4
ском nраву !Uгiorus. 5 Ко се у таквом душевно~1 стању
налази, тај је лишен рааума и воље, и no томе није
одговоран ва~ никакво своје ~ел о, ма колико оно било
no себи кажњиво. ro дat~ovtC6~Evos €atsp·~ta.t Aorta~oo :щl
~trJ.~iaero;, каже Валсамон у коментару 79. an. канона. 6
Дужност је судије да код таквих лица подвргне пси·
хоЛошком испитању степен умобоље њихове, и да ли
су она у истини неодговорна эа своја ~ела. Разликују
се умоболни трајни, који су такви дt~vExoo~, perpetuo,
1
С!. Cod. Vl. 22, 4.
, ~ "ln delictis minor anni vlginti quinque nоп meretur ln integru~
restitutJO.nem, utique atrocioribus: nisi quatenus iпterdum miseratio aetat.1s
ad med10crem poenam .judicem produxerit, et поп sit aetatis excu~a.tl~
adversus praecepta legum ei, qui dum 1eges invocat, coпtra eas commltllr ·
Dig, 1~. 4, 37. ~ 1. С!. Cod. 11. 35, !. Dig.IV. 4, 9. §2. XLVIII ..5, !З. Зб. 38·
1
Nov. CXXXIV. с. 10. Dig, XLVIII. 5, 38. § 7. XLVIII. 13, б.
§ 11. Heypaчyњ~tD6~t.
81
од умоболних, који имају понекада свијетлих часова
~~ aщЛsl~~at~;, dillucida interva11a. 1 '
. За прве безrсл~вно је правило, да нијесу никада
од:оворни за своЈа дЈела; али .no тумачењу коментатора
ни~есу ни други за таква дЈела одговорни,2 као што ·
ДрукчиЈа су правила аа оне, који учине неко каж­
њиво дјело €~ 6p~·~s, у раsдраiсеном с1пању, impetu. На
оваква л~ца не примјељује се dolus, и дакле прије­
стуnио дЈедО не може им се урачунати, као да су га
хотимице учинили и намјерно, јер се то догодило или
ради теш!(е увреде, .коју су неочекивано претрnјели,
impetu tractus doloпs, или чега сличног, на прим. у
великој љутњи, in calore iracundiae; 4 али су ипак таква
лица одговорна била эа то, што се нијесу внала уз­
држати, и према томе су по увиђавности судије под·
нргавала се та лица иnак ма било и најлакшим казнама.
· Ивуаетак од овога саставља само, кад се лотични неће
да по{(аје эа учињено дјело, те се подвргава тада те­
жој каэни. 5 Исто овако· суди се и онима, који нешто
противузаконитоrа учине у стању пијанства. 6 ..
3) Не може такођер бити урачуњивости, кад неко
учини какво аабрањено ~ело, а то је ~ело било иаа'­
ввано nотребно.« одбраио,11. Позитивно 11раво признаје
од најстаријих .времена на чело природнога права, да
је доавољно свакоме бранити се од неnраведног наnа­
даја, и при потреби силом силу одбијати. Начела је
ово nризнато и цр1шениы правом, {(Оје снисходи чо·
вјеку, кад је учинио неко ало, а силом прилика при-
1 АС. 1V, 333.
2 О свијетлим часовима код умоболних говори Тимотије алек·
сандријски у свом З. кан. одговору, да у тим часовима могу бити .н
прич~шћени. МС. 11, 444-445. Али да такви не могу бити иаједначени у
одго~орности за своја дјела, која су учинили у ташм часовима, види
Валсамонов и 3онарин коментар 79. ап. канона. АС. 11, 101. 102.
8 Cod. IV. 38, 2. V. 70, б. Vl. 22, 9. Dig 1. 18, 14.

5
An ..кан. 79. трулског сабора кан. 60. 4 Cod. 1Х. 9, 4. Dlg. ~LVIII. tiL 5, 38. § 8. tit. 8, 1. § 5.
,FurJOsi. nulla vo1untas" Dig L 17 40 Cf XLIV. 7 1. § 12· ~ Dig. L. 17, 48: ,,Quidquid in calore iracundlae vel flt vel dicitur,
Fur!
• osus
51hOrnlnem
· occiderit lege
• Cornella
· · ' поn· tenetur
· cum 'tali ·IПfe 1',. nоп prius ratum est, quam si perseverantia apparult, judicium anlml fuisseн.
~ ~oexcusatur". Dig XLVШ. 8, 12. С!. XLVIII. 4, 7. § з: XLYIII. 9, 9. §
11 6 "1mpetu delinqultur, cum per ebrietatem ad manus aut ferrum ve·

~тsen, Rбm. Strafrecьt. S. 77 Mйnchen Кап Strafrecht. 11. 41 fg. nitur'. Dig. XLVIII. 19, 11. § 2.
• АС. 11, 102. ' ' •
6'

нуђен је био на то, да одбрани себе и своје увје­
рење.1
у римском nраву самоодбрана правда се nрирод-
ним правом.2 Црквено право не пориче .ту. уредбу при­
родноrа права; али да би дотични, КОЈИ Је употребио
материјалну силу да се одбрани, ослобођен био од
кавне ва своје дјело и до.кле да му се ~о не урачуна
у суду, мора да је доказано било, да Је !а одбрана
била оправдана и строго потребна, и да Је била од­
мјерена према самом нападају. ~ овоме смислу и гласе
односне вnr(онске одредбе, по КОЈИМа оnброна се морала
nоказати у оном истом часу, кад је напада ч употребио
силу. Противу минулога нападаја одбрана се више не
може оправдати, јер кад је наr~адај минуо, а дотични
nослије т.оrа тек ступа на СВОЈУ одбран~, тада таква
одбрана добија карактер освете, и постаЈе већ долоэ·
ним nријеступом. 8 Осим тога, одбрана мора бити са­
равмјерна нападају, · И ПОI(nзати се само толико, колико
је nотребно да се одбије наnадај; не смије дакле бити
јача у ·сили од силе, коју је сами напада ч уnотребио.•
Потребна одбрана, ако је била строго оnравдана, осло­
бађа дотичнога од одговорности nред судом, али у цр­
квеном праву има своје nосљедице у толико, што може
заnријечити дотичноме, који је ради своје личне од·
бране учинио неко ~ело, које у нормалним nриликама
nодлежи казни, да добиј~ nослије нека одреqена права
у цркви. Тако на прим. једно лице) које је у своју
одбрану убило друго шще, ако ва то и не nодлежи
казненом суду, не може иnак такво лице да буде прим·
љено на службу цркве и да ступи у клир. 5 ово: "necessitas поn habet legem"; "quod nоп est licitum ln \ege neces-
1 Nomoc. јоаппis Aпtioch.
lit. XL (in Voelli et jusl. ВiЫ. 11, 650)
Моттщ R6m. S~afr. S. 1043. Mйnchen, Кап. Strafr. 11, 48 fg. Испор.
Аваkумовнk, Каан. право Стр. 265 и сл.
2
"Adversus ·periculum naturalis ratlo perml«it se defeпdere 11 • Dig.
IX, 2, 4. "Vim vl defeпdere omnes lcges omпiaque jura permltluпl''. Dig.
IX. 2, 45. § 4. ,,VIm vi repellere licere -ldque jus natura comparatur11 • Dlg.
XLIII, 16, 1. § 27. У јустинијавом кодексу наведен је и узрок овога:
"Meiius est occurrere in lempore, quam post exitum vindicare". Cod. 111. 27, 1.
3
Cod. Ш. 27, 1. Dig. IX. ~ 45 §4.
4
Cod. IX. 16, 2. 3. 4, Dig. !Х. 2, 4 5.
&в о i Dlg. IV. 4, 9. § 2. XLV\11. 5, 38. § 4. 7. Cod. V
идн МОЈе тумачење 65. ап, канона. МС. 1, 135-136. Испоредн
анкир. кан. 22. и 23. Васил. вел. как. 8 и 1\, Гриr. ниск. кан. 5. ·
§ 11. Неурачуњивост. 83
Осим потребне одбране, у римокатоличком цркве·
ном праву броји се у неурnчуњивост и то, кад неi<О
учини какво зло у случају фиэичке невоље, necessitate,
на nрим. [(ад нer(Q који је гладан украде нешто да не
би умро од глади. 1 Православно црквено казнсно nраво
о овоме ништа не спомиње.
4) У неурачуњивост nред судом броји се при не­
ки~ nриликама непоsнавање sakoнa или дјма. Прво,
то јест непоэнавање вакона, ignorantia iuris, не мо~е
ослободити од · одговорности пред судом НИ[(Оrа, КОЈИ
учини јелно кажњиво дјело. Према томе, ко наводи да
је учинио неко противуваi(ОНито дјело с тога, што ни~е
внnо да је такво дјело вабрањено за!(ОНОм, што НИЈе
nознавао дотични вакон, олговорnн је ипак nред вако·
ном. 2 У изворима спомињу се само жене, малољетни
и необрnзована лица, која у не1шм посебним случаје·
вима могу бити оnравдана, кал се nозову на своје не·
поэнавање закона. За жене наводе се само два nрије­
стуnа, ва које могу бити оправдоне незнањем закона,
наиме за ролооскврњење и ва nогрјешни искаа о каквом
догађају nред судом. Ово се снисходи женама ради
сполне њихове слабоће, али иnак nодвргавају се оне
и эа ово неким мањим казнама. 8 Ради истог узрока
снисходи се эа ово и малољетним.4 Ход необразованих
људи неnоэнавање закона узимље се много више у
обзир при суђењу о урачуњивости њиховој, и то с
разлога, што је тешко увијек захтијевати од таквих
људи, да энају сваки законски пропис. 5
1 НаВОАе
-- се односна мјеста из Corpus jur. canonicl да се оправда
sltas facit llcituпt ; "quidquld пecessitate fit, cito so\vitur'. Cf. Ed. Katz,
11
Eln Gruпdriss des kaпonischen Stralrechts. Berlin, 1881. S. 15.
2 Номок. 1, 2. Види синодску одлуку патријарха Исаије 1325. АС.
V, 134-137. Cod. 1. 14, 19: "Leges sacratissimae аЬ omnibus lntelligl deben~
ut universl praescripto earum manifestlus cognlto vel inh\Ьita decllnent vel
permissa sectentur Cod. 1. 18, 12: "Constitutiones principum nec l~norare
1
•
quemque nec dissimulare permlttlmus Моттsеп, Rбm, Strafr. S. 92·94.
11
•
Mйnchen, Kanon. Strafrecht. 11, 44-46.
8
Dig, XXII. б, 9. pr. in quibusdam caslbus propter sexus infirmitatem
Cf. Dig. XLV\11. tlt. 10, 15. § 4. 5. tit. 16, 1. § 10.
. 5, 4.
Б Б11вају овакви оправдани "sl per rustlcitatem et imperitlam fece-
6"
 Onkи дио
84
Много више ва неурачуњивост в~иједи непозна.
вањ е "Ј·ела. Onhe је fnравно
11 .1
на чело, да 1gnorantia excu.
. скога права, само што црквено nраво сматра много
0
satur nоп iuris, sed 1act1. во непоан~вање ЈUела може
се тицати или самих услова, nри. КОЈИМа с.е nоказало
кажњиво ~ел о, . и у ~вак~ом случаЈу престаЈе .одговор.
ност ва само дЈело, Јер Је искључена зла намЈера тога
дјела; или nак тиче .се злих посљедица, 1юје узро 1 (ује
учињено кажњиво дЈело. Ово посљедње .ослобађа од
кавне дотично лице само у таквом случају, ако се дО·
каже да оно у самој ствари није могло nредви~ети
те nосљедице; а ово већ сnада у учење о nријесту.
nима по несмотрености. Не може на прим. син бити
окривљен ва убијство свога оца, parricidillm, ако је то
учинио у мраку или другој каквој незлонамјерној nри·
лици, не внајући да му је то отац; или пак бити осу.
ђен за родооскврњење онај, који није знао да је с не­
I(ОМ женском у крвном сродству. 2
'За омисивне nријестуnе од стране малољетних и
немоћних uр!(Вено право признаје nотпуну неурачу­
њивост.3
§ 12.
СаучеmЋе.
Кажњиво дјело бива извршено или од једнога са­
мога лица, или судјеловањем више лица. У првом слу­
чају nодвргава се казни сам учинилац, autoupyo~, fa·
cinoris auctor; у другом случају nотnадају одrонорности
сва она лица, која су знала за лотични nријестуn и
судјеловала су иавршењу, ouvatдOщ, ou~1tpa(avtв~,
atp~ll€YOt, socii, conscii, participes, fautores, suasores, im·
pulsor~s. Ово друго аове се у кааненом nраву сау1tешће
-
у приЈеступу, ou~1tpa~ts.4
rinl". Dig. 11. 1, 7. § 4. "Si forte per rusticitatem et per imperiliam аре·
ruir'. Dig, XXIX. 5, З. § 22.
1
. Dig. 111. 2, 11. § 4.
: Cod. V. 5, 4. Dig. XXI\I. 2, 44. XLI. З, 36. § 1.
кан 5 Види ап. кан. 69, 1 вас, кан. 2. 12. 13. трул. кан. 102. анкнр.
· • ~:таг. ~~н. 43. 45. BacltЛ. вел. кан. З. 74. Григ. ниск. кан. 4. 5. 8.
канона В мок. ' 33 Анк. как. 25. и IV вас. как. 27, и коментаре ових
Slrafrecht ~самона и аонаре. АС. 11. 279-280, 111, 68-69. Mйnchen, Кап.
· ' 75· fg. Моттsеп, Rбm. Strafrecht..S. 98-103. Dr. v. Birkтeyer,
§ 12 Саучешће. 85
Учење о саучешћу црквено право узело је иэ рим­
строжије на саучеснике у nријеступима, видећи у њима
интелектуалне узрочнике. 1 ВеЋ у доникејско доба на·
лазе се строге црквене эа1<онске одредбе о саучесни­
цима у nријеступима. Анкирски сабор у својем 25. I<а­
нону говори о њима, и наређује, да' их треба казнити
строжије него ли саме учиниоце nријеступа. Валсамон
наводи и узрок овога. Тицало се пријестуnа родоосквр­
њења, a[~~~t~la;, и Валсамон каже: "При неправилним
браковима они који знају о томе, морају бити кажњени
строжије од самих престуnника (1tЛ€ov ro~etЛ~v €1tttt·
~cla&r.н о! auvet36щ ?tapa tou~ autoupyo6;), јер ове љу·
бавни занос често наводи да учине забрањено дјело
и противу воље, а они не могу се извинити, јер су
судјеловали злу без сваке nотребе''. 2
Саучесник у опћем смислу сматра се . сваки он~,
који умишљено ради и помаже главном nреступнику,
pr!nceps de!icti, да се изврши одређено rщжњиво дјело. 8
Саучешће може бити пеnосредно, кад дотично лице одо·
брава и дјелом потпомаже престуnнику да оствари своју
пријестуnну намјеру. 4 Може то саучеш\iе бити nосреД1ю,
или интелектуално, кад неко намјерно подстрекава до·
тично лице да изврши какво кажњиво дјело. 0Ro nо­
средно, интелектуално саучешће може се nокааати или
тако, што неко старије лице, који има власт над под·
ређеним му лицем, эаповједи овом посљедњем, да учини
неко пријестуnно ~ело, и у о.ваквом случају сами учи·
нилац није толико крив пред судом, колико онај који
auv- • • • • 1
му Је заповЈедио да изврши то дЈело, и КОЈИ као такав
подлежи ја ч ој каани ;5 или кад неко упути дотичнога,
Teilname am Verbrechen (Vergl. Darstellung des Slralrechts. Allg. Teil,
11, 1·159.) Аваkумовнh, Каан. право. Стр. 756 и сл,
1 Моје тумачење 27. кан. IV вассљ. сабора у МС. 11 388-300.
2 АС. Щ 69.
з JJ!m allgemeinen wird jede in bбswilliger Absicht vorgenommene
zur Herbeililhrung des Delikts milwirkende Handlung· als Mitlaterschaft an·
gesehen werden sein11• Моттsеп, Rбm. Strafrecht. S. 101.
4 Dig. XXIX. 51 14. XXXIX. 4, б. XLVП. 10, 15. § 2.
Ј Dig. IX. 2, 37: "ls damnum dat, qui jubet dare, ejus vero parva
 86 Опtи АИо,
. 1
да изведе неко кажњиво дЈело; или оnет кад молбом,
савјетом или пријетњом .неко .наговоfи дотично лице,
да изврши овај или онв.Ј nриЈестуn. СаучешЂе може
бити напосљетку случаЈНО, [(ОД два или више лица )
. што нијесу обнеаани били јавити власщ него су били
без претходног споразума, заЈеднички и непосредно
изврше нei(Q кажњиво дјело, на прим. ка~ би на каквој
јавној скупштини неколико њих устала заЈеднички про­
тиву установљене власти и неnосредно учинили наnа·
дај на ту власт. 3 •
у саучешће спада и то, кад неко ~ОАiаЖе nреступ·
ни"у таквим радњама, која стоје у свеви са пријестуn­
ним ~елом, да би лакше могао иввршити то пјело, те
га сакрити и ослободити се казне. Зонара у тумачењу
27. халкидоНС!(ОГ канона nише: "Под яоАiаzачима треба
равумијевати оне, кqји повлађују кривцу не дјелом, џ:q
€pr1p, него му пружају уnутства и улотребљују ва њих
старање, a1rouar1Y, и тим начином храбре их и бране их. "4
Сnадају овамо .и npukpuвaцul о[ o1to~~xe1;, recep-
tatores. Равликују се ови од ломагача тијем, што радњу
своју развијају послије иэвршенога пријестуnа, а криви
су эа то, што употре6љују сна средства, којима би се
nрестуnниr' сачувао од казне эа своје лријеступнодјело.
У nријестуnно саучешЂе сnада и то, кад неки знају
ва какво извршено кажњиво дјело, а неће да га при·
јаве власти, као ни самог nрестуnника. Ако се дозна,
да је ·дотично лице знало за такво дјело, и ако је то
дјело и~ало зле посљедице у ширем кругу, тада се
такво лице суди као .прикрива ч пријеступа, и юодвр·
culpa est1 cui parcre necesse si~1 • Dlg. L. 17, 167. § 1: 11 Qui jussu judlcis
aliquid facil поn videtur dolo malo facere, quia parere necesse est".
1 ВНАИ МС. 11. 258. Павловъ 1 Номок. пр11 Требнику (ИЗА. 1897). Стр. 246·268.
.Ј Dig. XLV/11, 8, 15: 11Ma.ndatores caedls perinde ut homlcidae puni·
untur".
2 Dig. L. 17, 47: "Coпsilii поn fraudolenti nulla obligatlo est". Dlg.
L. Щ 53. § 2: ,,Aiiud factum est ejus, qui оре, allud ejus, qui consilio
furtum facili е! sапе post veterum auctoritatem ео perventum est, ut nemo
оре vldeatur feciщ пisi et consilium malignнm habuerit, nec consilium
habuisse посеа!Ј njsi с! factum secutum fuerit". .Oig. XLVII, 2, 50. § 2:
пSicut n~пto furtum faclt slne dolo malo, ita nec consilium vel opem ferre
slne dolo malo posse". · је томе још и помагао, мора бити хажњен''i а 8онара: , мора бити
~ Cod. 1. 12, 5. IX. 30, 2. Dig. XLVIII. б, З.
' АС. 11, 279. Анк, кан 25, Номок, ЈХ, 33. Dig. XLVJJI. 2, 49. §1. З.
6 Номок. IX, 33. Cod. Vl. til. 12. 9 tit. 20, 12.
~ 12. Саучешhе. 87
гава се казни. 1 Од овога су ослобођени· били само све·
штеници, ако би дознали эа какав nријестуn на сакра­
менталној исnовиједи, јер такав nријестуn они нс само
одговорни пред црквении судом, ако би то учинили. 2
Врло важно эначење у учењу о пријеступном са­
учешћу ааувима у црквеном праву sавјера, auYw~~a(~
(coniuratio, conspira!io) и оршацењс, ~pa.tp[a. (sodalitas,
factio). Прво бива, по ријечима Зонаре у тумачењу 18.
r(анона халкидонскога сабора, кад се неколиr'о лиttа
завјере nротиву некога и заклетвом се вежу, да неће
одустати од своје эамишљене рђаве одлуке, t~u dt~7t~U
~~uЛе6~а.щ, док је не иэврше. Друго пак, то је зло·
намјерни ДОГОВОр И уговор, XCLX~&sЛs; ata~~bl~toY ~a.t au~­
~шv[ct, неколиких лица на ала. ~ел а. 3 Ова врста при·
јеступа строго се каэни у свјетов~ом казненом nраву,~
а још строжије у црквеном. 5
Саучесничка одговорност у пријеступима одређује
се према мјери и начину саучешћа дотичнога лица у
кажњивом лјелу. Ако је то саучешће било такво, да
бев њеrа не би се могло било извршити једно кажњи­
6 во дјело, тада је саучесник био одговоран за то nјело
потnуно једнако, као и главни чинилац лјела} "У бе·
законитим дјелима казне се једнако они Ј(Оји томе су·
дјелују, u[ аuщуGбУщ, као и исти чиниоци эла", каже
Властар приводећи у својој Синтагми 25. канон ан­
кирскога сабора. 7 Ово nравило важи особито Ј(аД се
тиче завјере, и кад су се эавјереници заЈ(ЈЈетвом везали,
t Номок IX 33. 1 АС. 11 225.
2 Вас. всл кан. 34 61, Прав. 120 Номоканона при вел. Требнщ.
~ АС. 11, 264.
~ Cod. IX. 301 2. Dig. 1 12, 1, § 12. XLVII 221 1. 2. XLVШ. 1~.
38. § 2. ИспореАи пропис . иа Еклоrе у Крмчt1ји гл, 49. 16, З.
ь IV nac. кан. 18. Труп. кан. 34 · Карт. кан, 11. Прводр. кан. 13.
Номок. IX, 37. ·
0 Вас, вел. кан. 71. Вапсамон у коментару овога канона пише:
"Ко је анао за пријеступ и могао је АЗ га аапријечи, а није га В3Пр11·
јечно 1 и ко је злонамјерно АЗО савј~т на пријестуn 1 особито пак щ
nоАврrнут каани за онолико времена; колико и сами чиютац". AC.IX,231.
7 АС. Vl, 168.
 Опhк ~но.
88
да ће иавршити једно кажњиво *ло. Ако је nак са­
учешhе дотичних било само посредно, и сами се nри­
јеступ могао извршити и независно од тога саучешћа,
тада су саучесници мање били одговорни nред судом
од главнога чиниоца. Овако исто бива и кад неко ало­
на~јерно nрикрива неког преступника и неће да га
пријави власти. 1
1 жују каану, и таква ~ела, о којима се сасвијем и не
11. Објективна страна приЈеступа.
§ 13.
О~јехт пријеступа.
Основу прквенога живота састав~а вјера и морал.
Ово двоје позыана је црква да чува с Једне стране ради
себе, као божанске установе на земљи, с лру~е ради
достижења од чланова њезиних оне сврхе, КОЈа их у
цркви уједиљује. Да се ово очува, постоје одређени
закони, који потичу из божанскога и. ~з црквенога
nрава, или и из државнога n~ава, а КОЈе Је црква nри·
мила и за себе усвојила, и КОЈИ сви скупа строго · о б·
везују све чла~ове цркве беа обзира на то, каЈ(ав no·
ложај заузимљу они у црквеном организму .. повреда
тих закона јесте пријеступ. Према томе приЈеступ у
смислу црквенога права јест повреда вјере и морала;
а пошто ово саставља основу, на rюјој почива црква,
као вјерска и етичка установа, а према божанским и
црквеним одређењима, то и пријеступ је повреда на·
чела, на којима се оснива вјерско и етичко уређење,
управа цркве и њен живот. Обзиром . nак на однос цр·
кве према 1'рађанском друштву уоnЋе и према држави,
по којем односу црква је позвана да ~елује на nрво,
како би сви грађани били религијоэни и морални, и
опет да дјелује на држа~ну власт, да би вјерс~а и етичка
начел~ проникавала законодавство у држави, а у пред·
nоставци, ~да је щ>рмалан однос и грађnнскога друштва
и државе наспрам цркве, и да јој и једно и,. друга при·
знаЈу њезин задатак у свијету, то у свеэи са горе·
реченим црква сматра и на све повреде грађанских
1
Номок, IV, 33, Впастареве Синт. ш, 9, v, 14.
§ 13. Објект пpujecryna. 89
права и права државних, као на пријеступе, Ј(Оји, ма
било то и посредно, вријеђају учење цркве о вјери и
моралу, авторитет њеаин, или у неким лри~икама и
опстанак њеэин. А према еминентно релиrИЈОЭном и
етичком задатку цркве, да се свугдје и од свију чува
чиста хришћанска вјера и строги хришћански морал,
црквено право често сматра за nријестуnе, који заслу·
спомиње у свјетовном законодавству.
Главни дакле објект пријеступа по црквеном nраву
јест вјера и морал. А пошто је црква позвана ла пави,
да то не буде од никога повријеђено, и у свеаи с тијем,
да сви чланови њезини слушају њене эаповиједи и да
иавршују све оне дуж ности, којима су обвезани према
њој самој, као вјерско-етичкој установи, уједно и као
правно уређеној установи, према друштву уоnће и
nрема nојединци~а напосе, то објектом пријеступа мо·
же бити такођер и повреда сваке од тих запов~еди
и тих дужности.
Посебно шта све може бити објектом разних nри·
јестуnа, о томе уопће је веЋ речено (~ 8.), а подробно
о томе биће казано у nосебном дијелу ове радње. Осим
лица, противу којих могу бити иэвршени разни nри·
јестуnи, имају се сnоменути још nријестуnи, које неко
може да учини противу себе, и дакле може и сами
чинилац nријеступа бити објектом пријеступа, а то
би било при самоубијству и при самоошкопљењу, о
чему Ђе бити ријеч унаnријед. Може бити пријеступ
извршен и противу мртвих. Подвргава се одн'осној
казни сваки онај, који нанесе увреду мртвачком ТИ·
јелу, исто тако и који омаловажава и вријеђа успо­
мену умрло га лица. 1 Казни се такођер и кад неко пре·
меће кости умрлих у гробовима. 2 Према овоме, осим
живих лица могу бити објектом пријеступноrа дијела
такођер и мртви.
Dlg. XLV/1. Щ 1. § 4: »Et si forte cadaveri defunc!i fit injuria, cul
1
heredes exstitimus, injuria nostro nomine habemus acUonem; spectat enim
ad exJstimationem nos!ram, si qua el fit i11juria. ldemque est et sl fama ejus,
cui heredes exstitimus, lacessatur".
2 Dig. Xl. 7, В.
 оо
Са објективне стране једно кажњиво ~ело може
бити или иsвршено или тек saП0 11elR~. 1 Новије nраво
означује ово посљедње термином con~tu~, или поkуш, ај
пријеступа, то јест та~ова ~адња, КОЈа Је злонамјерно
започета била, али КОЈа НИЈе .могла да пост~гне своју
сврху. у римскоме праву НИЈе :ачно развиЈено било
учење о покушаном кажњивом дЈелу, тако да се и сами
термин ријетко срета у томе праву. 2 Обично
conatus
покушано кажњиво *ло сматрало се као и извршено
~ело, и свако такво тек само эапочето ~ело, ма се
оно и не извршило, казнило се према олносноы за­
кону, те се по томе у правним изворима и не види
nротивуположно стављање покушанога nријестуnа свр­
шеном пријеступу. Ово што се види у римском nраву
било је узроком, те и у црквеном прану није приказана
изрична разлика између покуш~нога кажњивога дјела
и иэвршеноr таквог дјела.
· Свршено кажњиво дјело, или извршени nријестуn,
бива или кад се оствари такво ~ело према намјери до·
тичноrа лица, или које се остварило по њеrовом нехату.
У првом је. случају злонамјерни, долоани пријестуn, у .
другом приЈеступ 110 нехату, кулпозни. Кажњивост тих
пријеступа бива nрема нормама, које су напријед биле
наведене о томе, кад је dolus или culpa била узроком
к~жњивоrа. *ла. У осталом може да се једно такво
дЈело и НИЈе остварило, али ако оно спада у број теш·
ких при~еступа, и није се могло да оствари само зато,
што га Је власт аа времена предупредила, или је до·
тично лице неким случајем аапријечено било да га из·
веде, а при томе је доказана зла намјера, коју је до·
тични имао да га изврши, тада се учинилац подвргава
Види за најновије научне реауптате о овоме предмету Dr. R.
1
Fr~nk, Vollendung und Versuch ~ergl. Darstellung des Strafrech!s. Allgem.
~е~. V, 163-268). Испор, Аваkумовнh, Каан. право. · Стр. 533. и сл. 736.
Theod. IX: 2б, 1: ,Neque aliud inter coeptum amЬitum atque
2 Најиаричнтије ово у
ре rfес tu т e~se arb1tretur cum · rt . facto accipltur•.
luntate . 1• С ' part so е leges scelus quam sceler1s vo·
т pun~an ' f. Cod • Just. IX' 26. о·lg. 1/. 2' 1. §2: "Stа tUl't verЬ um
rem perfecta 81 ifi
oЫuit cona т gn .c~t ~~ consumatam injuriam, nоп coeptam.., quid enlm
cht 111tus, cum IDJUГJa nullum habuerit effectum," Моттsеп, Rбm. Straf·
re , 5• :r~. Anm. 2. S. 97, Anm, 5.
~ ЈЗ. Објект пријеступа.
91
казни и ва саму ту њеrову намјеру, исто као да је
nријеступ извршен био. 1 Ово важи посебно ва прије·
стуnе, који се тичу вјере и цркве, као јерес, схизма,
крађа црквене ствари. 2
Поред свршенога пријеступа, као што је споменута
било, кажњив је у неким случајевима и покушај nрије·
стуnа. У покушају подвргава се кавни сама радња,
којом је неко отпочео неко кажњиво дјело, а вла на­
мјера у томе се по себи претполаже, тако да о кажњивом
покушају може бити рије ч само код доловних пријеступа.
Вицјели смо, да у римскоме npaRy није тачно одређено
учење о conatus, па то исто налаэимо и у uрквеном
nраву. У Номоканону наведена је иэ Дигеста одредба
о казнама, у којој се у почетку говори да aut facta
puniuntur, aut dicta, aut scripta, aut consilia, поводом
за вјера и ортачења.~ У тој одредби наводе се пријестуnи,
који подлеже кавни према томе, на који су се од поме·
нутих начина ти пријеступи покавали; и ово потврђује
колико је непотпуно одређено ту учење о nријеступ·
нам покушају, а уједно и то, да је покушај пријеступа
t(ажњи в у неким иначе неодређеним случајевима. Тек
новија криминалистичка наука развила је ово учење,
11ремда, како изгледа, не сасвијем још тачно. 4 За цр·
квено казнена nраво од велике је важности учење о
rюкушаном лријеступу, јер оно одговара духу самога
тога права.
Да би покушај пријеступа могао подлећи казни,
то јест, да би се могла означити кажњивом радња,
која се при покушај у показала, потребито је да је до·
казан dolus, эла намјера дотичнога лица, које је поку·
шало сами пријестуn. Dolus је главни услов у појму
о покушају, који се свагда показује у тежњи дотичнога
лица да изврщи кажњиво *ло. Прећ1а томе не може
се ни говорити о кулпозном покушају, већ no самом
Ј Dig, XLVIII, 8, 14: .ln maleflcils voluntas spectatnr, поn exltum'.
Dig. XLVIII. 8, 7 pr: .ln lege Comelia dolus pro
2
Nomoc. IX, 33. 37. Xlll, 23. 39.
5 Nom. IX, 37. Dig. XLVIII. 19, 16 pr.
~ С!. Liszt, Lehrbuch. S. 200 fg, Аваkумовнh, Кази, nраво Стр. 500
н сл. А ниди особито радњу Франkа, споменуту у Ј. бвљ. стр. 90.
71•
 Onhи дио.
92
појму, што има culpa у казненом пр.ав~. Ако је дока­
аана ала намјера код неког лица, КОЈе Је покушало да
иаврши један пријеступ, и. при то~е се показао nоче­
так пријеступне радње, .коЈа се НИЈе могла да и~врши
само ради какве материЈалне или ыоралне .запр~Јеке, у
таквом се случају то лице nодвргава истоЈ ОНОЈ казни,
којој би он nодлегао, да је сами nријеступ . извршен
био. 1 Покајање nреступника у оваквом случаЈу не ври­
једи, него се оно може узети у обзир само у онолико,
у колико се то узимље у обзир при суђењу о иавр­
шеном nријеступу, и у колико може важити разл и ка
између тачно одређене и неодређене зле намјере, са
којом је дотично лице покушало да изврш и н еки n р и·
јестуn. 2
Осим свршеноrа nријеступа и nоку шаја nријесту­
nа, црквено кавнено nраво осврће се још на nоновљени
u.pufecmyu, или како се данас у науци каже, noвpam.
Поврат бива, каn неко учини оnет какав nријесту п, за
1юји је већ једном прије био осуђен. У црквеном праву
нема одређенога nојма о nоврату, те нема ни одреrуе·
нога термина да се означи nоврат, него у изворим а ,
rдје се о томе говори, обично је речено: ~t аа ~шl trlv
E1ttrvooatv ti)S &~apttas, 3ls ~ \pts t~uto €рr6.асшо, ако nо­
слије приэнања гријеха учини то по други или по
3
трећи nут; или је уnотребљен глагол &va3pa~€IV, те
је у 12. канону првог васељенског сабора казано &va.-
~prt~ovщ, qui reversi sunt, за оне који се nокајаше за
учињени nријестуn, па се nослије оnет повратише на
исти.' Али из тога, што нема одређенога термина у
изворима, не може се ипак реЂи, као да је по врат спо·
редна ствар у црквеном казненом праву, него напро·
1
, •Cod. IX. 8, 5;·,Eadem severitate voluntatem sceleris qua effectum
pun1rl 1ure .voluerunt . Dlg. XLVII. 11, 1: nCum pari sorte leges scelus
~uam sceler1.5 voluntatem sollicltatores alienarum nuptlarum itemque mat·
rlmon\orum lnterpollatores etsi effectu sceleris potiri nол possunt, propter
voluntatem pernlclosae lihidinis extra ordinem puniumtur". Да о в* voluntas
знщ уnраво почетак nријеступа, докааују многа друга мјеста, на прим.
Dlg. X2LVIII. 8, 1. § З XLIX. 16. З. § 11. и т. А·
8 ~~~· ~~~·~: 8. Dig. XLVII. tll 2, 67. tlt. 8, 5. XLVIII. 10, 19.
., АС. 11, 140.
§ 13. ОбјеЈ<Т пријеступа.
93
тив у томе праву врло се велики значај nолаже на
nоврат, и крив.а~ ~ nоврату подвргава се каэ.ни оштри­
јој од оне, КОЈОЈ Је nрви пут за исти nриЈестуn био
подлегао. Ово важи за по врат у строгом е смислу, 1 а
исто тако и ако неко, и послије осуде, остане иnак
упоран у ~ређашњој . nријеступн~ј раnњи. 2 · За nовр~т
у неке nриЈ есту nе, КОЈИ се тичу ВЈере и цркве, или КОЈИ
вријеђ ају хришћански морал, закони не nодвргавају
nотИчне већ никаквој новој црквеној казни, коју би
они м огл и и здрж ати као чланови цркве, него nросто
такви се иэлучују эа свагда из хришћанскога друштва. 3
За епискоnа, преавитера или ~акона, који је на зако­
нити начин био осуђен эа јавне. пријестуnе, €1d E'(~~q­
~CLv( ~rmpois, ако се усуди nрезрјети суд, 28. ап. канон
наређуј е, да се сасвијем из uркве искључи, e~x61tt€a&a.t
1ta.vt6.1tCLcrt t~; €xxk~atCL;, и то с тога - додаје Власта~
- што се друк~щје не може канонски казнити онаЈ,
који је сRрrнут. 4 Картаrенскога сабора 48. канон ~а·
ређује за еnископа, који се упорно nовраћа на nриЈе·
стуn, ради кој ега је осуђен био, да се такав епискоn
има nредати свјетовној власти, t1J twv d~x~vtoov e~~oat~
alooa&a.t, да му суди. 5 Властар nриводи односну одредбу
о овоме из грчко-римскоrа nрава: "Еnископ, којега је
сабор свргнуо, па подигне буну да би повратио себи
еnископију, мора бити nрогнан за сто миља од града,
1 .Gravius 10ulto puniendi suпt qui Ьis vel ter delinqunt". Dig. XLVIII.
19, 28. § З. XLIX. Щ З. § 9.
2 nConsuetudo delinquendi est circumstantia aggravandi dellctum et
dellnqueпtem acrius puniendia. Cod. Vl. 1, 4. Х. 20, 1. Dig. XXXV\1. 41,
1. Моттsеп, Rom. Stralr. S. 1044. Anm. б. Разлика у данашњем свје­
товном казненом праву, особито у Њемачкој, иаме9у понрата и навике
у пр1tјесrупима, није позната у uрквеном кааненом праву, Испореди о
nоврату у Аваkумовнћ, Кази. право. Стр. 1238 и сп.
з Васил. вел. кан. 84. и 85. Валсамон на крају својега коментара
84. канона Василија вел. пише: .они који остају уnорни у сиојим апим
навикама осу9ују се на потпуно одлучење иа ааједнице". АС. IV, 254.
Види и 12. канон јована Посюtка (МС: 11, 500. АС. IV, 437), по којем
канону лишава се свештенства клнрик, који nослије vукоположења учини
исти nријеступ, за који је био кажњен, јер је nрије рукоnоложења једнаки
пријеступ био учинио.
4 АС. 11, 36. Vl, 232.
ь АС. Vl, 232. Oвllje је под бр. 50. приведен тај картаг. канон.
 94 Оп~и АИО.
из којега је изаrнан био, нити се смије тужити цару,
а ако се обрати цару и добије одговqр на св~ју тужбу;
тај му одговор не може ништа помоћи; а КОЈИ му буде
у томе помогао, нека буде укорен". 1
§ 14.
~тиnај пр~еступа.
Ако је једном радњом иввршено једно кажњиво
~ело, тада бива један nријестуn, за који се кривац
подвргава одређеној казни. Али може бити, да се јед­
ном радњом учини неколико кажњивих ~ела, или да
се неколиким радњама, једна ва другом, изврше уј едно
неколИка кажњива дјела. У кавненом праву ра3ликује
се једна и многостручна човјекова радња прем а једној
правној nрвриједи или према многим таквим поврије·
дама. Ово се у новијој казненој науци зове c!Гtulla)
пријесшупа, concursus delictorum. 2
У црквеном коэненом праву односнога термина,
као ни у римском, нема ва стицај пријеступа, него се
СПОМИЊу 1t~),Л~ SjXk~~ata, multa crimina, ва која ДОТИЧН И
.оnтужују епископа или клирике, и о доказима за то. 3
Uрквено nраво у учењу о стицај у слиједи у · свему
римском праву, и привнаје значење стицају не сам о
~ дОЈ~овним, него и у кулпозним пријеступи ма. У сво­
ЈИЛО Је оно строго при овоме и опће правило римскоrа
11рава, да колико би~а пријеступа, толико мора бити и
каэни, и дакле l(ривац је морао да подлегне толиким
казнама, колико је nријестуnа извршио. Ово важи кад
1
"Episcopus а synodo depositus seditlosum quld agens ad eplsco·
palt~m . denuo rcc~p~randum, centum mlliaribus аЬ шЬе, qua ejectus est,
haЬite.t. nequP prln~lp~m .adeat, et si rescriptis impetraverit, поn valeant,
et qщ cum dclendll, IПdlgnationem subeatq. Ово је наре~ено било још
:· ~о:,нне од царева Аркадија и Хонорија. Cod. justiп. Ј. З, 14. Cf. Basil.
1
~ Испор.еди Dr. S. Markel, Konkurrenz, Verbrechenseiпhelt und Ver·
brcchensmerhetl (Vergl. Darstellung des Strafrechts. A!lgem. Tell V,269-413).
Ва римско право: Моттsеп, Rom.Strafrecht S 378 887 f r;o • 1 Dl ·и
rom ра 222 8 · · · g. гетп , љо
· g. sg. ~ди за црквено право на 3ападу: Hlnschius, System.
V, 944~ fg. Mйnchen, Кап. Strafrecht. 11, 73 fg.
Картаг. 130. ~анон. АС. Щ 599. Испор. АС. ·VJ, 227.
~ l4. Стицај пријестуnа.
95
је са више ра~ња учињено некоЛИI(О npиjecтyna.t Ако
ли су пак са Једном самом nријестуnном радњом учи­
њена била два или .више nријеступа, тада важи npyro
оnет правило, по КОЈему с.е кр~вац nодлаже оној казни,
која је nрописана аа .НаЈ~ежИ .од тих пријестуnа, и
nрема том е и односноЈ НаЈRећоЈ кавни.2
Према овом различном одмјеривању каэни за сти­
цај nријестуnа, разликује се у науци и сами стицај,
те може он бити или фор.иаА1tu, concursus formalis 1
sive simultaneus, или nак peaл1tu, concursus rea1is s.
successivus. Први, Формални, бива, кад једно лице јед­
ном радњом изнрши неколико nријеступа, за које су
одређен е п осебне каане; други пак, материјални стицај,
бива, кал ј едно лице са више радња учини више при­
јеступа.
У формалном стицају могу бити nовријеђени не­
коли ки зако ни једне или сличне врсте, на nрим. закони
о родосi<Врњењу и о прељуби, кал би неко учинио
блуд са свој ом родицом, која је удата, јер је тијем он
оба та закона повриједио; или кад би калуђер при·
своји о себи и а цркве неку ствар, јер је тијем , .по ври·
једио закон, да калуђер не може имати ништа свога,
и опет закон противу црквене крађе. У Формалном сти­
uају претпоставља се увијек кажњива намјера; иа које
су потекли односни nријестуnи, nремда је могуће да
је било и неколико таквих намјера, које у овn"вом
случ~у отежавају кривицу nреступника. А при оуђењу
о оваквој врсти стицаја није дony!ll1'eнo зауставити се
само на једном од извршених nријестуnа, него се мо·
Р~У узимати у обзир сви пријесту.пи, који су се по·
кавали, и тада одредити односну каану, која је про·
писана за најтежи од тих nријеступа. 9
1 "Nurtqиam plura delicta concurrentia faciunt, ut u\lius impunitas
detur: пeque enlm delictum оЬ aliud dellctum minuit poenam•. Dig. XLVII.
1, 2 pr. У Базиликама ово мјесто гласи : 'FЛv ~~1fi~!Иt« auvtr~sx(J)~(V
aЩkot~, oux Е~;:оЩЕt(1( ~ EltE~SAEU~(~ (1/JtiOV. Basil. LX.II,2. Cf. Dig.
XLVII. 7, 8. § 2. Cod. ЈХ. 2, 9.§ 1. Обично ово се скра~ено означује:
Љоt delicta, tot poenae". Hinschius, System. V, 947.
2 Опtе правило за ово : "Роепа major absorbet minorem•. Cf Dlg.
IX. 2, 32. § t.
3 Cod. !Х. 2, 9, § 1. Dlg. XLVII. tlt. 1, 2. tit. 7, 8. § 2.
96 Опhи дио,
Реални стицај пријесту~а лакш.е се распоэн*, јер
је ту неколико кажњивих ~ела, КОЈа су у равно ври­
јеме иэвршена, и која су свако ва себе посљедица не
једне пријестуnне намјере, него више њих, дакле ту
бива оно што се у науци зове dolus mu\tiplex. Према
разлици nријестуnа, који су се могли nоказати у овак­
вом случају, посебно се у nочетку о сваком од њих
судило, те је о стицају тада могло бити говора само
у релативном смислу. Послије се ово измијенило, те
у једној казненој расnрави суди се скупа о тим nри­
јеступима, и за сваки nријеступ одређује се и односна
казна. 1 . два, који су противу основних начела јерархијског
Може се догодити, да један исти nријесту п пот­
пада под равне казнене законе, те да се подигне ва
тај пријеступ тужба за повриједу неколюш х закона,
и nрема тим законима ва исти пријеступ морао би се
кривац nодвргнути и неколиким казнама. Са фор­
малне стране ово је могло бити оnравдано, јер nоври­
једа свакога закона, који је на снази, мора бити и
nодвргнута о» ој казни, која је у дотичном закону про­
nисана, те је у самој ствари морао према томе дотични
кривац подлеkи ва један пријеступ неколиким казнама;
али са. материјалне стране ово је било признато као
nротивно начелима и nрава и правичности. У римском
nраву о~о је објављено било још у другом хришhан­
ском ВИЈеку и усuојено основно nравило, да нико не
смије ва један nријеступ 'бити nодвргнут двјема разним
казнама.~ у црквеном праву ово се правило оснива на
с~арозавЈ~тно~ с~етом Писму у којем пише; Oux Ex~t·
~Yj~t~ a~s E1tl to a.uto. 8 На основу овога 25. ап. канон
оnређује, да клирик који учини nријестуn, треба na
буде сврrнут са свога чина, али не треба га уједно
и одлучити од црквене заједнице; и да се оnравда ова·
ква одредба канон наводи споменуто мјесто ен. Писма. 4
~ Cod. IX .•2, 9. Dlg. XLVIII. 2, 7, § 5.
.•Bon~ fldes ,поn pati!ur, ut bls idem exiga!ur". Dig. L 17, 57.
.Ne qшs оЬ ldem crlmen pluriЬus legibus reus fieret• Dig XLVII.I 2 14
8 Наум. 1, 9.
• · · ' ·
' АС. 11. 32. Види карт кан 27 В ј
Номок. IX, 17. · · · · асили а вел. кан. 23. 32. 51.
~ 14. Ст1щај пријеступi 97
Одредба овога канона, и других сличних, није у оста­
лом увијек важила и ва све врсте равни х· пријеступа.
у канону се спомињу три врло тешка пријеступа, ва
које се наређује свргнуће еnис1юnа, преввитера или
дјакона, и то: ако се затече који од њих у блудочин­
стиу, или да је погааио заклетву, или да је што украо.
Али у црквеном казненом праву постоје и још тежи
пријестуnи од споменутих, и аа такве nријеступе не
важи више оно nравило, да не треба подвргавати крив ..
це двјема каанама ва један пријеступ. Ивмеђу оваквих
тешких пријеступа у канонима се спомињу изрично
устројства цркве, а то су: симонија, кад неко добије
свештенство за новце, и кад се неко послужи свјетов·
ним властима да добије епискоnско достојанство. За
овакве пријестуnе у Ј(анонима се одређују двије каане,
ма и да је само један nријеступ: кавна сврrнућа и
оnет казна одлучења од црквене заједнице. 1 Слично
бива и кад један члан клира падне у таЈ(а~ nријеступ,
I(Qjи је nротиву нјере nравославне, који се одрече вјере
свој е и nријеђе у другу, или који се одметне од ва·
· Ј(О н итог старјешинства у цркви . За овакве. пријеступе
у nравоме смислу не може ни важити сnоменута npa·
~ило, јер ко се одметнуо од вјере и цркве, и ко пот·
кована темељ јерархијског црi,веног устројства, тај већ
тијем сам је себе одлучио од цркване заједнице, а сврr·
нуће са с~ештено1·а чина акт је, којим се има да очу~а
од неповријеђености јерархИјска светиња и јединство
у црi(ВИ. Зонара у свом коментару 29. и 30. an. канона
доводи у склад одредбе ових канона са nоменутом о~­
редбом 25. an. канона: ~У двадесетпетом канону ре·
чено је, да не треба два пута казнити аа једну исту
ствар; а у оба ова канона оаређује се двострука казна,
~t1tkYjV E7t~jEt rfjV tt~(o~ta.v, ради великога зла и тежине
пријеступа. Јер нема ништа ropera, но кад неко бо·
жанску благодат, као трговинс\(у ствар, добива за нов­
це или средством свјетовних власти, или кад I<O то
продаје. При оваком послу nродаје се дар Духа све-
1 An. кан. 29, и 30. Види тумачење моје OBIIX канона, исто и 25.
ао. канона у МС. 1, 81. 87. 89.
7'
 Onkи диь.
98
тога, као нешто служинчарско.
. . По свједочанству са.
е он мора бити п~пустљивији, а, при теж~ма строжиј~:
борне посланице, КОЈУ Је написао св ти ц~риградски
патријарх Тарасије папи старога Рима Ад~ИЈану много
нише заслужује да се извини МакедониЈе и остали
духоборци (него л~ симонисте). Јер ови ду~оборци
булаанише, као да Је Дух свети створен и да Је слуга
Бога Оца, а они (симонисте), како се чини, претва­
рајv Га у свога слугу. Који нешто. продај~ тај про­
даЈе као господар тога што nром1е, а КОЈИ ~упујс,
ж\ле11И да постане госnодар онога, што купуЈе, до·
б~а то зи с.·ебро. Колико ли су страшни ови пpи­
.it·CTYIIИ . И за то они који ~обише свешт~нство за новце
ил . срL' д тно~1 нласти снЈеrовних старЈешина, исто и
щ1 и на такав начин то дају, заједно са искључењем
ив клира, с снијем се иаrоне и ив цркве, xal r~; €ххЛ~о[а~
1trLVta1trxotv &1rsЛabvovtrд. А окружна посланица Генадија,
снсто1· 11а1·ријарха новога Рима, предаје такове анатеми,
гонор~ћи: нека буде и јест одвргнут, и лишен сваког
снештенога достојанства и службе, и нека буде под·
нргнут проклеству анатеме, исто онај који прима и
који даје аа новце благодат Духа, био то клирик или
снјетовњак." 1
§ 15.
Олахшавне и отежавне охолиости.
. За један и исти пријеступ може у конкретним слу·
ч~енима, а при особитим околностима, кривац бити
подвргнут већој или мањој казни.
Говорећи о. власти епискоnа у овоме питању, Но·
мокано~ nриэн~Је еnископу ту власт неограничено, 2 док
међутиЈем наnом~ње правило римскога nрава за свје­
товне судове, КОЈИма се признаје такођер, да могу по·
већати или смањити кавну, x~l аu~щ ~at ltetoбY ~У
1totW!v али '~ ' r . '/
.., ' остаЈу~и У законским границама и у једном
и У другом случ~у. nПре,ма врсти Пријеступа треба и
nресудити казну, нити смије судија да буде ни одвеh
строг, а ни одвећ благ, него при лакшим пријестулима
1 АС.
11, 37. Исто каже и В
в у коментару 25 аnсамон У коментарима ових ап. канона
· an, канона. АС, 11 З2-ЗЗ 38
8 Види § 21. ове Радње. ' , ,
§ 15. Опакшавне н отежавне околности.
99
и то са благом умјереношћу \iEta хаЛ~еЛ~u~ au~~etp(as,
али ово је доnуштено само "кад се суди 0 екстра·
ординарном пријеступу, e~tpaop~tvttp(~u ~x'('t)~tt, и тада
се може и повеЋати и смањити казна; а ко има да
суди о ординарном nријеступу, М Ej~~~tt:txйl% €Уор~(У~,
эа који је у закону одређена казна, тај не мо..ке да
то чини" .1 По овоме види се, да је у римском nраву,
ив којега су узета наведена мјеста у Номоканону, по­
знато било правило о одмјеривању блаже или ~тро·
жије казне за дотичне пријеступе, а из других МЈеста
дознnје се, да се у томе праву обраЋала. п~жња ~а
околности, . при којима је учињен био пријеступ, које
су у неким случајевима отежавале пријестуn, а у дру·
гима оnет олакшавале га. 2 Постојало је оnће правило,
да nри суђењу особито о тешким пријеступима, мо·
рале су се увијек узимати у обзир равне околности,
од којих се у односном закону сnомињу ове: предмет
пријеступа, лице, које је учинило пријеступно дјело,
мје·ло, вријеые, врста, количина и резултат дјела, 9 и.
овоме правилу слиједило се у односним казненим про·
цесима. Али у црквеном праву ово је много потпуније
било развијено, јер у овqме праву у особиту се дуж·
ност поставља судијама, да прије него што учине не­
кога одговорним за дотични пријеступ, морају строго
пазити на субјективне уэроке самога учина. На ово се
велика пажња обраћа у унутрашњем суду црквеном, in
~oro interno, при сакраменталној исповиједи,• и од туда
је то прешло и у сnољашњи црквени суд, forum exter~
num, уз очување односних јуристичких nрописа,
1
Номок, IX, 39 (АС. 1, 211·234).
1
Dig. XLVJII. 19, б. Basll. LX. 51, 15. Ово мјесто наведено је в
у Номоканону 11, 2 (АС. 1, 1\2).
8
• У, Номоканону (пом. мјесто) аа kpaljy светих ствари каже: Ћ
~poauЛou. not~ ~1t0 ~~ .1tot6r~to; tб!V 1tpoaoo~II)V 1 ~~ tоб аџ.ар~..
tOU
~~to~, ха! tou xatpou, xrtl t'lj; ~Лtх!а,, ха! * ~rЈаещ, ~ ~aput,prt ~
eЛa~pottpa S1tt~tpи~t. Ово је уаето на Дигеста: .Ut facta punluntur.. ,
cons,~eranda sunt septem modls: causa, persona, loco tempore, qualitate
quantitate et eventus•, XLVПI, 19. 16. § 1в сл ' '
' .
Види Н. Сувороn, Обаемъ дисциnnиварнаrо суда н юрисдикцlв
церквв n перiодъ щлен. собороn, Ярослшь, 1884. Стр. ~. в сл,
 100 Оп~к А«о.
у сакраменталној исnовједи духовни судија стара
се да проникне у унутраш~е уаrоке учина, осврћући
се при томе на лична своЈства дотичнога гријеruника
и на све друге личне прилике ~егове, да би се OCRje.
дочио 0 урачуњивости његовоЈ и о тежини самога
гријеха. Ови узроци учина аа духовнога судију мн 01 .
0 се увијек освртати на околности, "~Је су могле ~те·
су важнији од самога учина по себи, јер дознавши
те уароке он је тада у стањУ да закљ у чи о већој или
мањој тежини учињенога кажњивога ~ела, и npe~1 a
томе да nросуди, да ли треба да наложи већу или
мању r(азну. Ради овога тај судија настоји, колико да
дозна врсту самога кажњивога дјела и непосредни nо­
во~ његов, то~иrю исто и да .позна све прилике, nри
!(ОЈИМа се оно остварило, ГДЈе се и када се оно и 3 •
вршило, личне односе учиниоца, лакле доб њеrову,
СПђЛ, образовање и друштRени његов положај, јер од
свега овога зависи, каквој ne и rюликој Ће он казни
да nодвргне кривца, а то ыу може и јамчити, да Ђе
иэреhи праведну пресуду. Од ове радње унутрашњеrа
суда црквенога развило се на широко у еnитимијским
эборницима учење о околностима за олакшицу и за
отежицу rазних пријестуnа, тако да више пута није
могуће наhи оnравдања, зашто nри неком пријестуnу
треба се о~врнути на неке О!(олности, које не стоје у
~еnосредНОЈ вези са овим или оним пријестуnом. Ово
Је давало nовода духовним судијама ла се уnуштају
код дотичних гријешника у истраживање И таквих
околности nријеступа, које су само казуистиком мо·
~л:сбити иан~9ене, и !(~је су на посљетку стварале
р уду сасвИЈем друкчИЈУ од оне каква је изгледала
да мора nотеhи иа дотичноr nрије~тупа. Оваква радња
у унутрашњем црквеном суду могла Ј·е бити оnрав·
дана, и no њој се . вости щеце и малољ~тних.
nли у области по СВОЈ прилици у томе и постуnа;
Ради овога ц кnрава .такне радње уоnће не може бити.
__ Р вено Је nраво установило, да nри исnи·
Павлово, Номок. при вел Т б
dlsciplln der Kirche vo d. ре никt. Стр. 97·110. Fr. Frank, Die Busz·
(Mit elner Vorrede von" enH~poste~.zeiten Ьis zum siebenten jahrhundert. ·
0
ScJunitz, Die BussbUcher r. dб~genrother). Mainz, 1867. S. 833·885. Н. ј.
S. 11 fg, un die Bussdisciplin der Кirche, Mainz, 1883.
§ 15. Олахшанне и отежавне околности.
\01
тивању пријеступа има се узимати ~ обзир оно са~о,
што стоји у непосредој вези са nриЈеступом и У оним
границама; како је то у дотич~им вnконским nponи·
сима одређено, и nрема томе Је у исто~. nраву про·
писано, да nри односном исnитивању ~риЈеступа треба
шчати или олакшати одговорност кривца за rювриЈ~ду
закона, те обзиром на те околности да треба пресу·
дити о тежини исте nовриједе.
Многи су канони, који говоре о овоме предмету.
1
Између истих најважнији је за оно nитање 102. канон
тpyлcr(Qra сабора. Ту се о.1ређује, ла се мора обраЋати
пажња на каквоћу,1rи6rq;, пријеступа и на расnоложење,
€tи~6t·qs, кривца, и тада исnитати све субјективне уз­
роке, који су могли изаввати пријестуn, и околности,
nри којима је сами пријсступ извршен био, те обзиром
на те околности смањити крив1tу казну, и учинити га
ЛИОНИIСОМ милости, x~t ~Ut(U tbv ENE~Y 'l.rJ.t а~[а.У S1tt~stpstv,
1
или отсшчати му ту казну, йЈ(О се покаже nротинно. 2
1\анон овај, исто r<ao и nруги, који му се односе, nри­
ведени су у Номоканон; 3 а на доnуну канонеких про·
nиса о томе приведене су ту и односне одредбе rрчко·
римскоrа за1юнодавства, које је црква усвојила. Из свих
ових законских проnиса и једне и друге властиr nока­
зују се односне ол.аkt«авне или оmеЖавне околности
np~ecтyna, које важе у црквеном казненом праву.
1. Околности за олаkш~щу пријеступа јесу:
1.) Доб ли ц~, које учини кажњив:> дјело. Ко није
достигао арјслу доб претnоставља се, да није знао ни
домашај nјсла, ·које је учинио нити је био у стању
нn. раз~и.сли о rюсљсдиц.ама тога лјела. У оваrљом сл у·
чаЈу вр~Једи оно, што Је казано у 11. 9о неурачуњи·
.2.) ~nол. ~ри суђењу о тежини једног nријеступа,
ако Је таЈ nријеступ учинила жена, пошто се узимље
1
Ап. кан. 52. 1вас. кан. 11. 12. труп. кан. 102. анкир. кан. 1•9.
картаr. хан. 43. лаодик. кан. 2. Василија ·веп. кан. 5. 34. 74 75. 76. 82.
84. Гриrор. ииск. кан. З. 4. 7. 8. Номок, IX. 39,
2 АС. 11, 549-550.
3
АС. 1, 230-235.
 102
да је она слабијег фивичког сустава од човјека, то се
ова околност сматра кол ње ва олакшицу nријестула
0 чему је говорено било у s11. Само у nитању пре~
љубочинства д~укчи~е се о томе суди. ~о Василију
великом ва оваЈ лријестуn олакшица ВрИЈеди само за
мужа, док за жену nрељубницу мора 9ити употребљена
сва строгост закона. 1
3.) Пјанство се сматра олакшавном околношЂу
јер престуnник није био при себи кад је зло учинио'
и ва ово се обично оснивају на једном примјеру и~
Старога 3авјета. 2 У осталом о пјанству суди се nрема
ономе, што је казано у s11, о неурачуњивости лица
које је учинило неки пријеступ у пијаном стању. '
4.) Насиље такођер је околност за олакшицу у
s
смислу, како је то споменута у 11., кад неко учини
какво кажњиво ~ело при потребној одбрани својој.з
Исто ово треба казати и аа страх, у које~ се човјек
могао наћи. те учинити неко зло•, и ва велику срџбу,
која може да завлада човјеком. 3
5.) 3а олакшицу nријестула сматра се и род()инска
веза, кад неко учини какво зло у .одбрану свог ро·
дјака, који је извршио неко кажњиво ~ело.в
6.) Служи олакшицом пријеступа, ако дотични
преступник саи призна своје дјело и очитује га, прије
него што ће га суд иэобличити. 7
7.) Исто тако служи олакшицом и то, ако доти·
чни кривац, послије неког изврillеног кажњиво1· лјела,
учини по свом личном nобуду неко добро, које је
противуположно учињеном ~елу, те тијем сам тако
рећи изrлади свој np~ecтyn.s
377_37~. Кан: 9, и 21. к моја тумачења ових канона у МС. 11, 361·364,
Моје. XIX, 31·36, r~e је описано како су Лотове дв1rје к!lери
2
1 1
опиле ra, и У nјанству Лот је са обје своје кliери учинио блуд и обје
су аатрудњеле,
з 1вас. кан. 10, анкир, кан, З. Dig
4
XXIX 5 3 § 6-10
Dlg, XLVIII, 5, 38, § 8. ' ' ' ' ' 5, 74. и
6
Dig. XLIX. 16, б. § 7.
1
Dig. XLVII, 16, 2
7 о
Григ. ниск. кан. 4
8 •
Аик, џн, 1, 2, Ва~ил. веп, кан, 38.
Onkн дно,
§ 15. Олакшше и оtежаьне околнос1и. 103
8.) За важну олакшавну околност увимље се, ако
је живот дотичног преступника био увијек nримје·
ран, и юю се одликовао врлинама nриј~ него што је
учинио одређено неко кажњиво *ло. 1
9.) При омисивним nријеступима, то јест таквим
nријестуnима, који nостају што се није иввршило оно
што аакон ааnовиједа, и nокаже се да је дотични та·
кав омисивни пријестуn учинио ив љубави или· ми­
лосрђа nрема неким лицима, - при таквим nријесту·
nима увијек се nримјењује кривцу блажа казна. 2
11. Околности ва ошеiси'цу nријеступа јесу:
1.) Ако кривац заувима у цркви и уоnЋе у дру·
штву такав положај, na би морао служити за друге
угледом врлине и примјером тачноrа вршења вакона,
nријеступ се њеrов мора каэнити увијек јаче, ·него
na nрости обични грађанин учини исти nријестуn. 9
Према томе enиcl(on мора nодлеЋи тежој каэни него
ли преавитер или други члан клира за јеnнаки при·
јесту n ; калуђер ва непослушност казниће се теже него
свјетовни свештеник; образовани човјек ва повриједу
закона теже · него прости сељак, који свагда може и
не внаrи, шта наређују закони; калуђерица за блу­
дочинство кавниЋе се теже него друга жена; свеште·
никова жена ва прељубочинство теже Ђе се казнити
него ли друга жена и т. д.
2.) Ако је кривац упоран у влу и неhе да се по­
каје ва ал о, што је учинио ;4 и ако се до каже да је
расnутно живио, и да пријеступ његов није него по·
сљедица опће његове морали~ по1<варености. 0
3.) Ако дотични · пр~1јеступ по себи и по својим
nосљедицама наноси зла јавном животу цркве и дру·
штва, и пријети ва р ааом и других. 6
Анк. как 5. Комент, Валсамона и 3онаре овог канона, AC.lll, 32,
2 Dig. XLVIII. З, 14. § 2, XLIX. 16, 4. § 15.
1 з Ап, кан, 43.
~ 1вас. кан 20. трул, кан. 102. неок, кан, · з : Васил. вел, кан,
др.
~ Анк, кан. 5 и 3онарин комент. овог канона. АС, 111, 32,
An. кан. 45. 55, 56. Dig. XLVll\. 19, 16. §10: "Nonnunquam evenlt,
0
ut ali~110rum maleficlorum supplicia exacerbentur, quotles himlum multls
personis grassantibus exemplo opus sit•. ·
 104 Onkи ц 1 о.
9tб. Cyutтit~a црквене каме. I05
4.) AI(O је дотичним п.р~јеступом н.анесено зло так.
ROM ЛИЦу , према којему
· Је · .l.кривац ве:Јан nоштовањем gcncrale, quoniam omnia ce1·ta delict.a et crimina (€rхЛ~·
и осо б итим обзирима
. nривржености,
' . тада ово саставља Jlatet ~al rl.jшptfl~a.ta) аЬ lege pLinluntur et poen.a. ех
околност за отежицу нриЈе~тупа, на nр~ м. nрема род. omniblls inl'ligitur, idco poena g.cncrale no~en dlcltu~.
бини, према све штеном лицу; према .старЈешин.и ~ т. д.' Est autem poena animadversio, s1ve .eme~~a.tю а~ ~UПI·
б.) ПоRрат на исто кажњиво дЈело, за КОЈе Је Hel(o tio et co1тectio omnium delictorum ~E~tt о;~ ?Иtv·~ ,Eitta·
Reh једном био осуђен, саставља свагда отежавну О!(ОЛ· tpv~~ ·~tGt ow~pvVt~jl~S ~a.t t:jl~pta хrд E1t~Yop&wat~. 1taVtюi~
ност2 - о чему је говорено било у ~ 13. t(OV rl.jшpt·~~rltюv) ... Poena 1g1tur gener~\1~er ~~ша pun
ct animadvertit iп delicta aeque ас crнn~na. Привели
смо ово, да се види, l(ако је у римском праву оnно.сно у
rрчко-римском праву важио увијек једнаки ПОЈаМ о
Гла]Ја друга. казни, и како је он важио за све казн~, било да су
се оне налаrале ва веће или мање пријест~nе, даtте

I<азна. за теже исто као и аа блаже казн~, ~~ да Је ~сн~ву

казне састанљала увијек оддасш, exotx~at~, vmdlcta.
/(азна је, по дефиницији римског казненога права~ зло,
§ 16. које'' се· nресудом Јавне власти) а према эаконс.коЈ или
~уmтипа дрхвепе хазпе.
Ј~ nравним обичајем nоэаi<ОЊеНОЈ нор~~ на~~)~е Јед~оме
лиuу, kao оалщст sa )'!111 ен~ upvtJ,eCШ IП.
У имскоме n ав э~ !(азн ечено ј е, да је она Приведени nојам о казни важи за с11аку казну,
одмаст эа · зло 'елои ne enca сваког n и ·сстуnа. Ово која се налаже за ма какав био nријестуn. 3 Исти ПО·
Је лпијанова дефиниција казне, која у Јусти нијановим
законс1шм зборницима гласи: Poena est noxae vindicta, 1 Const. H armenopuli HcxablЬios. Divcrsi tituli necessarii: tit. 111.
~ 44. Ed. Hcimbach, pag. 802.
omnium delictorum coercitio. 3а у
Базиликама: Пиv·q €attv
2 Моттsщ (а. а. О. S. 897) овако дефинира казну по р11мском
a~ap~~~to~ Mt~~at;, 1taYtiUY tiOY rl!1CtPt'lj~atwY хЉЈ.аt;. 4 праву: nSirnfe ist das eincr Person in Vergel!ung clnes VOI1 ihr begangenen
Љ Баыилика узео Је. oRo у сној Хегзабиблос Ј(. Хар· Verbrechens nach gesetzlicher oder gewonheilsrechtlich gesetzgleicher Norm
менопул, и издавач Харменопуловог зборника, (G. Е. durch staatliches Urtheil auferlegte Uebel". Овако У'Ш и данашља кр11МИ·
Heimbach) nри односном naparpaфy зборника 11риRео нал11стичка наука. "Strafe ist das vom Staalsrichter gcgen den Verbrecher
1vegen des Verbrechens crkannte Uebelи, Liszl, а. а. О. §58. S. 248. Vrgl.
је односни охоЈrијум, који је нашао у главном издању janka, а. а. О. S. !57.
истога зборника, а у којем схолијуму између дру· з Неки уnотребљују термин: kaнoucka kаана. Ми тај термин не
l'ora читамо: ~Puena est аЬ lege definita puпitio delic· употребљујемо, него: црkвена kаана, с раалоrа, што се под nрвим
torum,.. quae non аЬ iudice aestimatur vel excogitatur, термином у строгом смислу разумијевају само оне казне, које су у

sed аЬ lege aestimata atque excogitata fuit, eamque iudex односн11м канонима одређене за раане пријеступс, док ме~утијем у цр·
квеном кааненом nраву nостоје данас и та кве каане, о којима каttони
neque augere potest neque тinuere ... Poena est noшen IIЗPIIЧIIO t c t·о воре; а nостоје у томе праву 11 ,арбитрарне" казне, које
-т-
Dig. XLVIII. 19. 1. 16. ~ З. l1 28. § 8. Cf. Мйпсhщ Кап. Straf· ако се 1 могу суnсумирати nод "канонске, али о њима канони иарltчно
recht, 11, 93. 93. Моттsеп, Rбm. Strafrecht. s 1037-1044. Dr. Е. Rosenfeld, не спом111ьу, неt·о су установљене само црквеном правном праксом и
Strafzumessung ~ergl. Darstellung des Strafrechts. Teii Щ 93 fg.) уведене су према односю1м nравно-обичајним нормама. Не употребљу­
Испореди Аваkумовнt, Теорија каан. nрава. Стр. ·1238 и сл. А
2
јемо овај термин н11 с тога, што, као што смо видјели, правило: nulla
то што је У оној Авакумовнћевој књиан важи једнако н ва . црквено poena sine lege није познато у православном црквеном казненом nраву.
каанено право. ·
8
А nошто није поанато у томе праву н11 оно друго правило: nullum
Dig, L, 16. 131. crlmen sine lege, ми не употребљујемо ни терм11н: kaнoнck1t rrp11jecшya,
• Basll, 11. 2, 126. неrо само: црkвенн rrp,vecшya.
 100 Onhк д11 о.
§ 16. Суштина црквене казне. 107
јам важи и за црквену казну; а ва~и с тога, што се то
слаже и са божанским nравом, КОЈе говори о наl'ра. Овакав nојам о казни, као злу, није уоnЋе у на·
дама за добра ~елn и о казнама аа зла дјела, 1 и које уци увијек владало, него се сматрало, да се казна
наводећи правду, као право и основно начело эа све налаже престуnнику зато. да би се он измирио са

што nостоји, тијем уједно утврђује у казни на чело 0 уврйЈёЈ)еним Божанств~ е ВИ о-

одио од ОЖИЈе ср е, те према томе да казна НИЈе
nравној одмасти эа пријестуn. Хришћанство осуђује
ста озав'етно n авило: око за око и зу за зу tus , Rего ЛО'б~бчйн · о, ю11 rт . с nн ,
да ои се он поправио и постао оnет добар син цркве.
talionis и ти1ем личн одмаст за nн ет nљено эло ;2
Овакво учење о црквеној казни изразио је и сам То­
али у едно оно свща qакониту ОЩЈасr. у сыислу своје
дар Валсамон, познати авто итет п авославном u !(Ве·
нахке, и n иэна е кв~ лр,аво а у, ОдRеђеним гра-
ном праву. свом коментару . канона асилиЈа вели­
ницама э ;rллнgке, И: n&КЈЈе .к~оа казне да
ког Валсамон пише: т~ €~x)I~Ota.att~~ E1tttl~ta. ~ux €lal
~R 3 An. Петар говори о по1сорности
~oЛ~att~~. &АЛ~ rl'(t~attx~ ~a.t 1atpEUtt~~ ... о ђе 1t~Attt~~~ У6·
властима и наnомиње ExдtЩitY хах~1tИЮУ, одмаст онима ~~~ ~оЛа(Еt, оо ~Ep~1tEUEt, т. ј. црквене казне не кЯане,
који у томе зло чине:• а за нооиоце власти, кад је ко него nосвећу~у и лијече... а грађански закон казни,
власти непокоран, an. Павао напомиње Римљанима, да а не лијечи. У поменутом канону Василије велики
не забораве, да је он €xatx~; tф to xaxbv 1tp&oa~vtt, наређује, да је једнако крив за убијство сваки, који
отмотитель въ rнtвъ злое творящему.~ У овоме су убије човјека, било намјерно, било у своју одбрану.
смислу разу.~ијеuали казну и оци цркве, изыеђу којих Валсамон у свом коментару опажа, nn друкчије о томе
познато је мјесто из Августинова списа о истинитом кажу грађански закони, по којима не подлежи каани,
и лажном кајањ у: Poena enim proprie dicitur laesio, ко убије човјека у своју одбрану, па да разјасни ово
guae punit et vindicat. 6 А €хд[х~~tУ, vindictam, спомиње nротивурјечије између одредбе канона и грађанских
и 25. nn. канон, наводећи како је до~та да свештено вакона, навео је оно, што је горе споменута. О хо­
лице за неке тешке пријеступе буде подвргнута казни тимнчним и нехотимичним убијцима говори Василије
сврrнућа, и да га не треба за то nодвргавати још и велики у неколико својИх канона, посебно у 8. 56.
другој казни, јер €хд(х~аt; эа пријеступ nоказује се и 57., и ту одређује, да се такви морају казнити од­
већ у nрвој каани. 7 лучењем од св. причешћа ва извјесни број година; а
На основу овога, што је сада наведено, аа црквену ва свештено лице одређује свргнуће. За убијство да-
казну }IОЖе се казати, да је и она ало, које црквена Стр. 13), а у свеаи са овим наводи, да .церковныя наказанiя моrуrь.
власт налаже nрестуnнику закона као одмаст аа зло состоятъ только въ пишенiи благъ илк правъ церковныхък (стр, 19),
дЈело, КОЈе Је он учинио. Ово саставља суштину црк- дакле у одре~еном алу, Хнншнјус, као што је свагда и у свачему тачан,
1 ' ' '

вене каане. 8 тако је и кад каже шта је суштина казне, Он пише: Das Wesen der
Strafe liegt darin, dass sie sich als еiне Reaktion gegen die Verletzung
1
Мат.
XYI, 27; П Кор, У, 1~ Гал. V, 10. УЈ, 7; 1Петр, V, 4. и др. der Rechtsordnung, gegen dle That und gegen den ThMer darstellt, mag
У Моје. XIX, 21; Мат. У, 38-39.
2 man dazu die Zufiigung elnes Uebels odtr die Entzlehung oder Verletzung
s Мат, Vll, 2; Марк, IY, 24; Лук. Vl 38· Колош 111 25· 11 Сол von RechtsgUtern als nothwendig oder dafUr auch schon jeden Ausdruck
1, б. ~ јак. 11, 13. ' ' · ' ' ' der (sl«llchen) Mlssbllligung als hinreichend betrachten'; и тада сасвкјем
{1Петр. 11, 14, основано додаје: hMehr gehM nlcht zum Begrifle der Strafe und dle kitch·
5
Рмм. ХЩ 4. llchen Rechtsquellen enthalteп in dieser Beziehung nlchts Abwelchendes~,
8
Hinschius. IV, 747. Anm. 10. (System. IV, 74ђ.
7
АС, 11, 32 МС, 1, 80.
1
АС, IV, 190. У латинском пркјеводу у G. Beveregil Synodikon
8
Слично је овоме н у с . · (11, 101): .Poenae eccleslasticae поп рипiипt, sed sanctlficant et medentur••.
""'1 · tl уворова: пЦерковное наказаюе есть вов· Lex autem civilis punit, поn me~etцr•,
110 ств1е (reac о) противу це .
. рковнаrо проступпеНЈя• (О церк, какав.

108
~ена Ј'е казна одлучења, ако то учини свје.
кле одре1Ј . да се оно nуно солидним аргументима брани, ипак се
товњак, и каана свргнуhа, ar<o свештено лице убиЈе
. "'
·
човјека.
Може се усво,ити, да
Ј
ne одлучење
nријестулника од учињ.еноrа зла и спремити ra, да
се посвети у своје вријеме nримањем св. nричешћа,
ако се искрено nокаје, и дакле, да Ђе так~в з.адобити
лређашња своја духовна nрава у црквеноЈ ЗаЈедн~ци;
ЗЛИ ОВО се ИСТО не ыоже казаТИ За свrrнуће:. КОјему
IЈодлегне једно свештено лице ради убиЈства. Сам В~л­
самон у коментару истога канона на~оди ва nрИМЈер
два свештеника и једног е~исrюnа, КОЈИ су ?или сврг­
нути ради убијства, и КОЈИ као такви НИЈесу ~огли
више никада задобити она права у цркви, КОЈа су
уживали прије свргнућа. Обзиром на ово, мора се
мислити о поменутој Валсамоновој тврдњи, да је он
слиједио опћем мишљењу, које је владало и на Истоку
и на Заnаду о значају црквених казни, и по којем
није се чинила разли1<а између cyutшu нe црквене казне
и сврхе такве казне, него се заустављала искључива
пажња на ту сврху, и тада је наравно било да се морало
доћи до погријешнога закључка, да је свака нр1шена
казна само доброчинство за престуnника и средство,
да се он поправи. Али ма колико се уважавала једна или
друга сврха казне, и nризнавала се узвишеност та1ше
сврхе, није ипак моrуће казати эа сваку казну, да
је она само доброчинство за nрестуnника, а не и
зло, и не правна одмаст за повриједу закона, јер до­
.ста је за ово, nримјера ради, осврнути се на казну
лишења односних права у цркви, или искључења из
црt(Всне заједнице nреступника. Овакво учење, потс­
I(ЛО је из оне збрке, која је постојала иэме~у прел·
мета, који спадају у унутрашњи и у сnољашњи суд
црквени, између етичко·вјерских прописа хришћан·
ства и эако~а црквене дисциnлине, укратко, између
мор~них ~ Јуристичких закона, од којих сваки аа себе
ИМаЈу СВОЈУ засебну област. Учење ово о црl(веним
казнама имало је и до посљедњега времена врло углед·
них ваштитника међу заnадним канонистима ·1 и ма
- 1
На прим. Dr. 1· Schulte, пише: .Die Strafe als Zweck aufzufassen,
181 elne totale Verkennung des Oeistes des k~chlichen Rechtes. Sie kann
Опhи дно,
§ tб. СушТI!На црквене каане. 109
. оно коси са nравниы эначаје~1 казнене власти у цркви,
ИЭЛИЈечити
и њим се утире nут оној школи} I(Oja се појавила У
новиј е доба на Запаnу, по којој црквено казнено nраво
не може имати nравне основе, и као корелат тога, да
у самој ствари не може бити ни са~юr цр1<веноrа права,
јер да то nраво nротивурјечи суштини цркв
. е
.1
Црквена је 1<аэна ало, које се налаже п~еступ·
ни ку као одмаст за зло, rюје је он учинио своЈОМ по­
ври једом црквенога закона, и састоји се у лишењу онога
.' tоб.ра и оних nрана, која ужина уредни члан ц~кве.
Ово смо казали . У каквом се пак облику показује то
нло за равне врсте пријестуnа, и какв~х рааличних
казни има, које uр1rвена власт може досудити престуn·
нику, каэаће се наnријед. Језгру свих тих казни са­
ставља оно, што о томе nрописује божанско право.
По томе nраву nреступник закона мора бити лишен
сних или не1rих црквених права. Ово је основна црк·
nur Miltcl scin, 1vic dic Кirche selbst nur das Mlltel Oottes ist zur Her-
vorbringung seincs Reichcs; illre Noth1vendigkeit liegt darin, dass die Herr·
schaH dcs gotllichen Gesetzes noch nicht eine universelle und unbedingte
ist; ihr Rechtsgrund ist die ausserc Macht zur Dttrch!Uhrung des der Кirche
anvertra111cn goltlichen Gesetzes, die Noth1vendigkeit auch durch ~usscrc
Z1vangsmit!el dassclbe zur Wirksantkeit zu briпgeп; es beruht somit Zlllctzt,
wic die Кirсћс selbst, das Recht und die Pflich! zu strafen ан! dem Wille11
Oottcs"; и аа оно, што онако одлучно каже онај учени каноtшст, он
се nOUIIkЉC на pti]C'III Сnаситељеве (Мат. XVII!, 15-17. 18) ученtщttма
скојима о томе, да оно што шжу на земљи биkе свезано и на небу,
" штоt·од раздријешс на асмљ11 биће раадр11јешено 11 и а небу . Па да
поја'lа оио што је рекао о цркн~ној кааtш, да је она само средство,
ои додаје : "Strafen in dсш cigentlicltcn Sinne des Wortes, denen dieser
Cћaractcr rcin ttнd llllVCrПiischt beiwohпlc, giЫ es deshalb nicht in der
Klrchc нпd katш cs пicht gehctt. Es tпt1 ss vicltпchr cine jede Strafc (hicr
slcls itn 1veitercп Sinпc gсnо пнnеп) als ein Bcsscruпgsmitlcl sicl1 darstcllcn;
tkt111 dic Кirchc kапп ttnd darf dic ntenscl1!icl1c Freiheit nieшals пegiren,
indctп iltrc Aнfgabc gcrade in dcr VcrsOiшung dcrsclben mit dem gottlichen
\Villcп bcstchtu. Systent. S. 375-376. У ономе n11тању, нао што се види,
сусрсл 11 су се nроф Шултс са 11р оф. Харингом, о којем смо споменули
у 1. биљешцн стр. 2. ове радње, премда иначе Шущ сшијем је на
страни праююг поз11т11юtзма у црквеном праву, противу којега поенти·
'
в11зма устаје Харинг.
у 2.
1
Видtt нову теор11ју проф. Рудолфа Сома, о ~ојој смо споменул11
б 11љ. стр. 5 11 б ове радње,
 Опllи дио.
110
вена казна, која у науци ~ма 'свој опћи теrмин: &~o­
pt0\10~ одлучење, excommuш~atю. Права, КОЈа губи дО·
тично лице, које подлегне тоЈ каани, то су она права у
цркви, која је човјек стекао крш:гењем,. и посебно nрава
да се користи средствима цркве ва СВОЈе спасење, а ко­
јих средстава прво и главно јесте св. пр~чешће. Већи
или мањи губитак тих nрава условљен Је већом или
мањом повриједом правнога поретка црквеног, и обзи­
ром на положај, који аауаима у цркви дотично лице.
§. 17.
Сврха црхвепе хазпе.
Независно је од суштине црквене каане сврха,
коју црква тежи да кров кавну постигне. ~ао што све
у цркви бива према вадатку саме цркве у свијету, а
то је, да би се сви људи удостојили вјечнога спасења,
да би се црквено друштво увдржало у доброме nо­
ретку и у части, и да би сви вијерни били добри
~ланови цркве и беа пријекора, тако исто и казнена
се власт врши у цркви према истоме задатку. По ово·
~е и сврху ц квене казне оа ују тростQуком, а то
Је на n вом м'ест , !а и ре тудн~к поправио,
друго, да би се сачувала част саме цркве, и треће, да би
' се остал~ вијер и сачУ,вали ОД влих rоела. 1 На основу
овога ми смо на другом мјесту навели опће учење о
сврхама црквене каане. 2 Главна и п в св ха сваке
црквене кавн~ састо·и се у томе, да се на добро уnуте
чланови цркве, који случајно са правога пута аастране.
ад црква улотребљује принудну силу противу ког
чл~на свога, који је повриједио неки закон црквени,
ТИЈем она хоће да приволи истога члана, да се по­
прави, как~ би опет задобио изгубљено добро, које
сам~ У заЈедници са црквом може да нађе и тек у
кра% · она га лишава сасвијем те заједнице.
' ~ony ТимотиЈу разне в2стё nреступНИка, КОЈе тре а
С ~ ем слу:аЈу
Р,еЈЕва, КОЈа црква ради т~га употребљује мог бити
и Јача према томе колико е пос и'е и об о све R·
8-Суворов~. О церк· на каа, с тр, 24-37. Мнлованово, О преступ.
1
С ва, карање, эа попра~љање, эа по чавање у прав и:
тр. 12 20. Kober, Der Кirchenbann, S, 24·~1
МЦП. стр. 528·529, ' 1tros ~taaax~(a.v, 1epos Ekrxov, 1rpos e1ta.v6p~roatv, 1epos 1t'Xt·
~ 11. Сврха Црквене мавне. 111
кве и углед њеаин. ~ао у свакоме друштву, тако и
у цркви, пријестуnи појединих чланова, кад не би
били осуђени и не би се влашћу уздржала сила за·
кона, лако би могли завести и друге члан ове цркве, те се
тако распространити вло на широко. При томе и по­
редак у цркви би се могао пореметити, могао би се
иаложити оnасности и сами живот цркве, кад она не
би имала права да ИСI(ључи ив своје заједнице хрђаве
чланоне и тијем да сачува од заразе добре и послу­
шне чланове. Многи проnиси црквеног ваконодавства
nоказују нам, да је цркна дубоко проникнута била
овом мишљу, те колико се она старала, да пружи сред·
ства дотичнима, да се nоправе, толико исто је она гле­
дала и да се тим средствима предупреде случајни даљи
nријестуnи, и да се очува добро све цркве. Исто тако
nрописи црквенога заканодавства кааују нам, да при
налагању каани ва равне пријестуnе треба имати живо
nред очима и углед цркве. Како у првим вијековима
цркве, тако исто и данас, иновјерци Ђе морати да no·
штују цркву, ако виде да се чланови њени одликују
моралним животом и узорним владањем 1 и обратно,
то Ђе штовање цркве од стране иновјераца почети да
ишчезава, чим виде, Ј\а морал !(ОД чланова цркве не­
стаје и да на мјесто њега порок у цркви влада; а овоме
би се отворио широки пут, кад црrша не би са свом
строгошЋу постуnала nротив оних, који преступају
њене законе, кад би трпјела у свјој заједници пр·е­
стуnнике. И ради уt·леда цркве, црквена власт мора
да употребљује nринудна средства nротиву свакога,
који својим поступањем може да nонизи тај углед · ње·
вин, и да тиме даде повода иновјерцима даје не nоштују.
Равне сврхе, којима црква тежи при налаrању
казни nреступницима показане су у божанском праву.
An. Павао наnомиње у својој другој посланици ели·
повргнути казнама, па га напућује, каtю Ће он, који
познаЈе св. Писмо, знати да уnо~рсби противу грије·
шника одредб~ онакве, које .Ђе бити коыисне аа учење,
 Оп~и дио.
3е!~У rqv SY atmtou~uru. 1 Ово мјесто И3 св. п,и~ма, кад
се испореди са риЈечима. Спаситељевим да о utb; tou
dY~pro1tOU OU?I ~i.~s ~ux~~ o.v&pro1t(J)Y Q1t~AEO~t, &ЛЛа ofu~щ,
које је рије'чи Он казао учени~има, КОЈИ су хтјели,
да би оrњем с неба били истр~Јебљени rријешници,2
и опет са ријечима ап. Павла, КОЈИ пише КоринЋанима
да он може по власти, коју је од Господа добио, каа~
нити преступника беэ штеђења, d1tot6~ro~, али зна иnак,
да је исту власт он примио oux s1~ x~~a[psotY &ЛЛа s1;
Ot?IO~o~~v, 3 при томе, кад се оно испореди са прописима
истога св. Писма, да треба казнити rријешника, како
би други од тога страх имали, - тада по самом бо­
жанском праву бива, да главне двије сврхе црквених
каэни састоје се у поRрављшу и sастраит вању, при
којима сама се по себи показује и трећа сврха: цување
~меда чрkве, о чему говори Василије велики у 6. свом
канону.
Црквено право остварило је у пракси прописе о
томе божанскога права; а дало је уједно хришЋански
карактер односним прописима римскоrа права о по­
прављању преступника кров казне и о аастрашивању
других. Старо је правило римскоrа права, по коме на
каану се сматрало као на средство аа поправљање људи
У моралном смислу: Poena constituitur in emendationem
hominum. Ово n авило сво 'ено је Јустинијановим за·
конодавством, а аати·ем и виаан и· ким законовавствоьi
nотоњега оба. Исто правило на ~елу се показује у
свиыа канонима, који се тичу казнеНОI'а права, а ти·
пични изр.аа. добило је оно у 1О •· канону трулскоrа
сабора ~ОЈе Је већ споменуто било у овој радњи. Спо·
менуто Је било и то, како Т. Валсамон мијеша су·
штину казне са сврхом I<азне као срелством поправ·
~ања престуnника. 5 Али нез;висно од тога саснијем
Је n~авилно и У nyxy православног цркве~оr права,
~ти изрекао, да се црквена казна налаже, како
~ 11 Тим. 111, 16.
• Л у к.IX, 56.
8
11 Кор. XIII, 10.
'D'Jg. XLVII/. 19 20. Basil. LX. 51 19
иди биљ, 1. стр. I07. ' ·
~ 17. Сврха Црквене каа11е. ttЗ
би се човјек посветио и ивлијечио 1 другим ријечима,
да би се nоправио; јер и у самим канонима често се
односна казна оэначује рије~у ~t6p~(l)at~, поqрављање,
((ао на nрим. у 25. канону антиохијскога сабора, који
олреQује у погледу епископа, I<Оји алоупотребљују цр·
KBCHO~I ИМОВИНОМ, да сабор tOUtOU~ atop&wae(l)~ tU!XйVStV. 1 •
О лругој снрси Ј(азне, да би се други эастрашили
и клонили се зла, у Номоканону неведене су неко·
лике одредбе о томе rрчко-римскоrа ваконодавства. У
свима тим одредбама сnомиње се, како казна треба
да буде nримјер, exemplum, ва друге да би се њом за·
nлашили, ut detc1тeantш . У Ј устинијановим эаконодав·
ним sб орницима сnоменуте су о то~1е некоЛИI(е ста·
рије одредбе римсl(оrа nрава, а о истоме говори и сам
Јустинијан у свој им двјема новелама. При налагању
liаэни дотичним кривцима Ј(аже заi(ОН: ut exemplo aliis
ad deterrenda maleficia sit. 2 Јустинијан у односној својој
новели заnовијела, па убнјrtе, nрељубочинце, оне који
отиыљу 11јевој1(е и пруге још сличне nрестуnнике, треба
строго liа:тити, ut paulntim supplicillm nlios omnes fa·
ciat salvos.:1 У другој оnет нове:1и Јустинијан споми·
ње исте и друге још r1ријсстуnе 1 те понавља запови­
јед своју, да кринце треба строго 1шзнити, ut pauco-
rum l10minllm supplicio oтncs гeliquos continue casti·
gct; па спомињуЋи како би то можда неким изгледало
нсчовјечно, разјашњnва, како то није нечовјечно, sed
potius summa quacdam humanitas est, и то с разлога,
cum multi animadversione snlvantur. 4 Ова норма rрчко­
римсrюrа права нажила је на особити начин у цркне-
1 дС. 111, 168. МС. 11, б%~.
~ Dig. XVI. З, 31 рг. XLVIII. Щ б. § 1: "Quod quideш facicndum
~s!, 11! ~XC111plo dc(crri!i П1ii1US d~li11QUЯ11!." § 15: nU! ct conspcctu dc!er·
rшtнr alli аЬ iisdcш faciпoriЬus.u У Готофрсдовом ивдању Д11rеста пише
на Dig. XLVIII. 19, б. § 1: "Poeпarum hic est finls е! scopиs~, и тада
113 imaCIIЧIOix морал11ста: "Ncmo prнdeпs puпit, quia pшatum est, sed ne
pcccc!ur",ll опет: nRd praeterlltiПl nunquam, scd ad futurum poena refer-
tur; n011 cnim irascitur, sed cavet". А на споменути горе у биљ. 4. стр. 112.
~а кан у истом иадању пише; "Pocnaruш fincs duo: Unus ut reus pu-
nia!ur, ;l!er u! cacleri схетр/о deterreantur." С!. Basil. Xlll. 2, 31. LX. 51,6. 26.
Nov. XVII, с. 5 pr. Basil. З, 26. Nomoc, IX, 30.
• Nov. ХХХ, с. 11 pr, Basil. Vl. 16, 11.
~·
 OnhJJ Al10,
!14
ном п аву, обвиром већ и на сами карактер црквеногn
Р и она се огледа у свим односним канонима.
друштва, .ь
Василије велиrщ nрспоручуЈули у свом 6. кан.ону нај.
вишу строгост са оним свештеним лицима, КОЈа падају
у блудочинства, додаје, како Ђе "ово кори7но бити и
ради утвђења 11 ркве, и неће се дати понода Јеретинющ
да говоре nротиву нас,. I(ОО да ми nоnуштањем у гри­
јеху хоћемо тијем да кога себи nривучемо". Валсnмон
у коментару овога канона истиче. Rелико значење од­
носне мотивације саме одрс;tбе, I(OJa колико има у виду
корист и добро све цркве, :олико и што Ђе то слу­
жити nримјером за друге, КОЈИ се неЂе усудити м чине
таква nријеступна NeЛn, ~ы€ ещ~t t~Л~·~a~uat t~t~uti.Y tt. 1
Према приликама црквеном казном nостизаnају се
све споменуте cRpxe њене, између којих може да се
виша пажња обрати у појединим случајевима на једну
него ли на другу. Ово зависи особито од полоњаја,
који вауэима у црi(ВИ лице које учини nријеступ, а
такођер и од врсте самога пријеступа и од мјеста и
околине, гдје је он учињен. Али, ма каква била сврха,
која се има да постигне казном, казна увијек по су·
штини својој остаје једнака, а то је као одмаст, €xalx-~at~,
vindicla, за учињени nријеступ.
§ 18.
Врсте хазпi.
Мноштво расноврсних казни употребљавала је цр·
кв.а У раэн~ времена своје историје за nријеступс, како
СRЈетовњака, та"о и чланова клира, од којих казни да·
нас многе нећ не по~тоје у цркви.
~sимљући У обзир све те Ј(аэне и оне које су
nостоЈале и оне 1,0~е· постоЈе· у црквеној 'казненој пра!(сИ
и тr са стране постанка њихова, оне се могу подије~
- 1
АС. IV, 109 Друге до
каане н то АЗ се · казе 0 томе, како је између rлавнnх сврхn
' IЬОМ И други
тнву аако 1 а, доказе Ап застрашс 11 да не чине НЈЈшта про·
ВИДИ у СПОЩ)' ТОј КIЫIЗ С ' Устанооа Н ИЗ П3Тр11СТIIЧКе ЛIIТСратуре,
118
11
Кirchenbanr1 (стр 2 9-ЗI) ,Уворооа (стр. 27) 11 у Коuероној юьнзи Der
тоустоr, Кипр 1 1·а~а Ав ' ГдЈе су навеАСIIО мјеста 11а сnиса јована Зла·
' густнна 11 Ин окентнЈа. римског,
115
§ 18. Врсте казнА.
лити на t kвене каэне, ~~Y.Л~a(ttatt~t 1tO(Ytt!, рое~ае eccle·
siasticae, и на CD)emovн.e к~зне~ ~oa~txttl 1t~tVttt, poenae
1
secularcs, према томе, да ли Је те l<аэн~ сама црква уста·
новила ва односне nријестуnе, или Је nак не"е казне
она примила из свјетовнога sаконодав~тва. Певе, то
јест црl<вене !(азне, више или мање 11Ю1И ењ н м обли-
Ј( вадржале су, се Црква пх налаже
самостално а на ава. Државна
власт НИЈе никада оспорила цркви право, да nот ~­
бљаRа духовна с едства против сваког онога, ко и
припада цекви и l{9j б~ј~ШЈО nрава њена, или
~и се огр~ешио о истине вјере и морала хришћан·
скога. Свјетовне казне напротив, које је црква такођер
налагаЛа у разна времена ва односне пријеступе, и
које су се тицале лишења правних добара свјетовноrа
''арактера: ~ивота тијела,љм.овЮtе..и..сл.о.б.оде :r.е..каане
црква је мало по мало наnустила ос ав} вши држави,
да она исте налnже аа односне nријеступе. Ово .се у
осталом догодило тек у новија нремена, јер до nред·
nрошлога вијека, а у неким областима православне
цркве и послије, црква је у својим судовима употреб·
љавала nоред црквених, духовних, и свјетовне казне.
Од ових свјетовних казни са~о неке црква данас упо·
трсбљава, али само наспрам nријеступних чланова кли·
ра, и то редовно са знањем државне власти.
Црквене казне јесу или'омhе й'ЛИ ttmeбue. П во' в сти
ыоrу подлећи св~ чланови цркве без разлике положаја
'свога у uрквеној заједници. Основу њихову саставља гу·
бита" више или мање права у цркви, која ужива сваки
"рштени, као члан цркве. Непосредно подлежИ овим о •
1шм казнама сваrш свј'етовни члан uркве, који учини
кажњиво лјело, о којем је црквени суд надлежан да суди;
чла1~ови. клира подлеже тим казнама посредно, то јест,
l(адЈе КОЈИ од њих свргнут био са свештеног свог степена
због неког пријеступа, ради којег пријестуnа он мора
да се подвргне још и опЋој казни, дакле лишењу неl(ИХ
11ли свих nрава, I(Oja уживају вијерни свјетовњаци у цр·
11ви. Посеб кtзне ~рквсне, или како их оnћим терми·
н ом зову (nремда и не увијек правилно) дисциплинарне,
тичу се искључиво чланова !(ЛИ аЈ обзиром на положај
 Опtш дио
116
uркви. Састоје се ове казне у ли.
и службу њиховунуеких nрана која су извјесна лица
шењу свих или ' . у
обила цркви хиротоније~ или хиротесИЈОМ. nо-
~ебне ка~не спадају и оне, КОЈИМа могу nодлећи монаси,
а nрема односним монашким правилима.
Све црквене казне по карактеру су своме софро~ис-
тицkе, јер се оне налажу, да се одмасти an nовриЈеду
права. Могу те казни бити и днортицkе, у колико се
кроз њих тежи, да би се преступ ни~ nоnравио. Ов~ nо­
сљедље важи главним начином за поЈедине каз.не,rrоЈе се
налажу члановима клира. Ц~квене казне nриЈ еступним
свјетоењаuима имају све каратер с~Фронистички. (g 2.)
О разлици између Ј(азни, коЈе зову лега~!{!tлt а,
то јест, које су наведене у односно м закону, КОЈИ сn~­
миње сами nријеступ, и оnет Ј(азни арбитрарних, КОЈе
у дотичном закону нијесу наведене, него које по ана­
логији и интерnретацији закона надлежни суд сам на­
лаже, - о тој разлици биће ријеч у Э 20 ове радње.
Готово све врсте казни, tюје су важиле у цркве­
ним судовима, а многе и од оних, које су и данас
у црквено-судској пракси у nојединим nомјесним цр­
квама, или су узете махом из rрчко-риыскога пра­
ва} или имају у томе праву свој прототиn . Обзиром
на ово, потребито је, бар укратко, прегледати казне
грчко-римскоrа права, и оне опће у томе nраву, 1юје су
постојале за све држављање, и посебне, које су се ти ца·
ле особитих сталежа и дотичних службеника у лржави,
да би се ~а такав начин лакше могле разуыјети односне
казне, КОЈе су се практиковале ва равне престуnнике у
црквеним судовима. Иа овога nрегледа ви~еЋе се, Јюје
од свих ~ааних кавни треба сматрати эа праве uрквене ка·
ане, и КОЈИМа оnет не може се приэнати црквени карактер.
§ 19.
Свјетовие хазпе У дрхвепо·судсхој лрахси.
I. П описи ·г чко- И'tсn кога ааконо авства о каа·
~ено прщ, и nосебно о казнама раалични су у по·
Јединостима у римско ' .
Јустинијановим к~м ме n~аву, како Је оно иэложено у
пилациЈама тога nрава, и опет у пра·
117
§ 19. Свјетовне казне у црквено-судској праксн.
ву византијском. Ова се разлика ona~a особито у каа·
нама на смрт, poenae capitales, и у тЈелеснюf казнам.а,
poenae corporales: у nрвом, римском праву, пренлађују
прве, capitales, а у византијском друi·~, corpora\es.
Све казне и у римском и у византиЈском nраву ди- .
јеле се на двије главне гране nогледом. на друштво,
то казне onhe; poenae communes, КОЈИМа Је могао
nодлећи сваки држављанин, и казне nосебне, poenae
propriae, које су се налагале ва азне кривиц~ лицима
особитих сталежа и државним сл.Ј..rж";,;:..;
бе............,.~
Да nогледамо најnрије те каэне у римском ~paRy,
и эатије11 ћемо прегледати исте у праву в~зантИЈСI(ОМ.
У римсkом праву у опће каэне сnадаЈу:
а) !{аэне које се тичу самога живота, главе, li.!2.:.
1.) Раэапеће, crux, које је одређено било у nочетку само
за робове, а послије су раэапињали на крсту и сло­
бодне, али увијек лица нижега сталежа, и т9 главним
начином за државну издају, perduellioJ и 3а јавно на­
си ье, Yis. Uap !{онстантин укинуо је ову Ј(азну и
замијенио је са вјешалима, furca. 2.) Praecipitatio de rupe
(ех saxo Tarpeio ), наиме , осуђено га су бацали са та р·
пејске стијене на Uаnитолу. 3.) Laqueus била је казна,
којом би дотични био эадављен, и то редовно у там­
ници. И ове двије казне биле су укинуте, кад је
престала реnубличка владавина у Риму, и настуnило
царство. 4.) Закопаваље живога лица у аемљу и 5.)
ст~вити лице у врећу па утопити га, - биле су казне,
КОЈе су се обично налагале нестали нама (служитељи­
цама боrиње Vesta) аа блудочинство, исто и онима
rюји би убили свога оца. 6.) Спаљиван,е на ватру жи:
Дијеле се у римском праву још казне на најтеже, средње или
1
те.шке и мање: .• Sun11na supplicla sunt crux, crematio, decollatio; medio·
crшm autem. de!tc~~rum poenae sund metal!um, ludJts, deporta!io; mini·
mae, re!egatto, extltum, орнs puЬlicum, vincula". Paнli sentent. V, 17. § 2
(~d. Р. Krueger. Berol. !878. р. !26). Дијеле се аатијем казне на ca-
pt!ales и н~ nоп capHales nрема томе, у кontrкo гласе на смрт 11лн не
на .~мрт. Dtg. XLVI!I. 19, 28 рг. et § !., и још на poenae ordinarlae (s.
!cgtltmae) 11 на poenae extгaoгdinariae, према томе, да ли су у одно­
сннм законима казне изрично одређене, или је само казано yonlie да
се кривац има казнити аа тај или други пријестуn. Dig. XLVII. 20,
· З. § 2. XLVIII. tit. 11, 7. §З., tit, 19, 1. § з., tit. 19, 13,
 Onk11 цио.
118
ecapitatio. За ову се кавну ·употребља-
вога лица. 7). D . ·
вала у nочетr<у сјекира, а послије за вријеме царства
одсјеКЛИ би nреступНИКУ ГЛ~RУ мачем. О~а се ~аана,
као nрава poena capitalis, наЈчешЋе употребљавала..
б} !{азне ко'е се тичу слободе: 1.) Т~мница, КОЈа
се у почетку употре љавала сам~ ва вриЈеме судског
исљеђења 0 nријестуnу, а rrослиЈе и као самостална
казна на дуже или краЂе вријеме ..2.) ~аточење, које
је гласило или на deportatio, и траЈало Је до смрти уз
губитак свих грађанских права и конфискацију имо·
вине, или пак на relegatio, која је била блажа казна,
и дотични није губио ни грађансrш права ни. имовину,
него је само осуђен био ла за одређено вријеме живи
у неком мјесту у заточењу. 3.) Осуда на nрисиљену
радњу у рудниuима, а у неким приликама
ad metalla,
морао је осуђени радити ОЈ(Ован тешким ланцима.
и) Тјелесне !(азне: Бијење, које је биRало на раз·
личне начине: шибама, flagellatlo, штапом, fustigatlo,
или на посљетку !(амџијом, на којој је на крају сваке
струке било учвршћено комад олова, plumbatae. 2.)
Осуда на борење са звјеровима на јавном мјесту , con·
demnatio ad bestias. 3.) Осуда на публичне игре, или са
мачем, ad gladium, или са гладијаторима, ad ludum gla·
diatot·ium. 4.) ОсакаЋење тијела, наи~е, што би кривцу
за казну одсјекли какав уд на тијелу. У ову врсту
кавни сnада још 5.) talio, по којој казни кривац је
~ио осуђ~н да nретрnи оно исто физичко ало, које
Је учинио другоме. Потекла је ова казна иа приватне
освете, и nрешла )е У старије римске законе, али је
престала У римс~ОЈ држави још nрије времена царства.
z) Казне КОЈе се тичу части: 1.) Infamia, којом се
казном дотични кривац лишавао права части у друштву,
~рава гласовања У друштвеним зборовима и сл. Ова
~е каана била непосредна nосљедица при свима nри·
Јестуnима, и. редовно се сматрала нускаэном. премда
за ·неке
. nриЈеступе' на nрим. за криву клетву' инфа·
МИЈ~ Је састављала ~амосталну r<auнy. 2.) IntestaЬilitas
то Јест, лишење права . .'
смрти. 3.) Damnatlo на э~вЈеш:а~е ~м~в.ине послиЈе
tem, била је cтpaшнmemorlae, ил~ J~nomrnщ post mor-
a каана, КОЈа· Је nратила кривца
119
§ 19. СвЈетовке казн~ у ~ркьено-судско] npaкclt.
и послије смрти: успомена му се проглашавала про·
клетом, лишавао се часноrа погреба и родбини му
эабрањено је било носити црнину за њим. .
д) На nосљетку биле су још казне, коЈе 0У. ти·
цале ићЮПИlfёlОтИчнога " и~а, и сасrојале су се или
нов аноЈ г ло и, mulcta, nри мањим .кривицама, или
nак за теже nријестуnе у конфискацИЈИ иыовине.
Посебнg казне у римском nрава налаrале су се
таr<вим лицима, ·I<oja су се налазила у особит~~
носима у д штву, који су условљенИ били Јавним
Положај ем ~ ца _и ст~пеном .њ11ховим, ка.о члан о·
нима одређенога сталежа, и эатиЈеМ са достоЈанством,
које је сrсопчано било са ка"вом јавном њиховом служ·
бом, и уопће службом њиховом у држави. Сви ови
односи сt,упа нормирани су били односним законима
оа nоменута лица, која су као таква састављала осо·
бити сталеж, ordo, у којем је виш~ ред таквих лица
састављао ordo senatorum у nријестоници и ordo decu-
rionum у провинцијама. За ова лица, или по данаш­
љем говору за ове државне чиновнике, и више и ниже,
постојала је своја посебна дисциплина, по којој ло·
тичне казне аа nријестуnе што би та лица учинила
у служби, дијелиле су се на казне, којих је сврха
била, да се дотични поправи, роепае correctivae и на
. .
казне, кроз КОЈе Је власт хтјела да уклони . из државне
'
службе такве елементе, који су сметали правилном току
исте службе, pomae purgaloriae.
аЈ. .У nр_ве Ј(азн ~п~tivae, броје се: 1.) Monitio,
admon~~ю, опомена дотичном лицу на савјесно врше·
њ~ повЈерене му служ е. .) ectrrcatio, напомена о nо­
ГрЈешном вођењу службених послова и уnутство како
с~ по законима морају вршити ти послови. 3.) Rep;ehen-
sю, У.КО з~ нема но и неправилно в шење сл жбе
Ово се састоЈало, или у простом укор у на само дотiчно~
~ицу од надлежноr старјешине, или у укору са при-
Јетњом казне, или на посљетку .
више других лица 4) М 1t у укору Јавном пред
· · uс а, новчана казна за про-
узроковану штету у пословима службе. 5.) Carcer ва·
твор за неко одређе~о кратко в . .' .
тамницама, него у аасебноi куЋ рИЈНеме, али не у Јавним
Ј и. а посљетку 6.) sus-
 Onh11 дИG,
120
ensio nb officio, аљ~ е о~ __мужбе sa ко к атко
Рв ИЈеме.
. 0ве корекrивне каэне налаr.але су себ ва неу.
~ ње дотичног служ6еника, за не режнос"'
редно живље •
у служби, за прекорачивање г~nница службеног nуно.
ь. неnослушност старИЈИМn, и слично.
моnЈа, ва ,
б) Мно 1 ·о су теже биле . д~уге казне,
purgntor1ae,
I(Oje су се увијек налагале nослиЈе формалног дисциnли.
нарноr исљеђења. Двије с~ биле главне казне овщ(в.е нр.
сте: 1.) Suspensio аЬ offic1.o эа дуже вр~м~на, и э~едно
са тнјеы лишсње за то врИЈСЫ~ плате, КОЈУ Је кривац при.
мао ва своју службу. Могао ЈС о~ до~ити опет ту .служ.
бу,' ако се эа вријеме су~nснзиЈе Н~Је ничим замЈерио.
2.) Privatio s. oтissio officн et benefiщ гу6ита~ и службе
и nлате. Ово је имало три степена: u.) translatю s. tгans­
locatio, nрсмјештај на друго, редовно слабије мјесто сл у.
жбе, ~) deg1·adatio, одувимање стеnена, који је кривац
имао no служби, и nостављање на нижи степен, и r) de·
positio, свргнуће са службе са губитком св11х nрава, и
да никада више не може добити лржавну службу.
Ако је какав јавни службеник оnтужен био за ка·
кав тешi(И nријестуn и а1<о су nостојали неки знаци
да је заиста крив, тада је таквога надлежна яласт
одмах суспендовала аЬ и у таквом је стању
officio,
остајао до свршетка судског исљеђења. 1
У виааншијсkом праву оnће казне римскога права
биле су поврrнуте односној измјени, особито што се
тиче казни на смрт и тјелесних казни. Посебне казне
остале су исте, које су биле у римском nраву.
Особитост У византијском законодавству у по·
гле~у оnћих казни nоказује се у томе, · што је смањен
броЈ казни на смрт, а напротив умножен број тје·
лесних казни. За тјелесне казне које је ово закона·
давство установило и које се сам~ гроэнима могу на·
звати, У Еклоги исавричких царева првом и главном
законском зборни ' XXXIX~ 6. 40. 65, 78. Harmenop, VJ. З, 5; Vl, 7, 1. 10; Vl. 10, З.
__ ку тога доба, наводи се, да су оне
' 3а све што је сада
у римском nрзыу r·лав казано ~нпо о оn~им 11 посебним казнама
Једини титули иа' lib Lни је извор Drges!orurn lib. XLV/11, tit \9. н по·
· ., аатијем Cod ј . .
У нсзн са Basilicorum lib LX , · us1rn, lrb. IX. tit. 47 1 а ово све
reobL S, 12-13, 897 !g, · ' 111· 51. Испореди М~ттsеп. Rбm. Straf·
§ 19. Свјетовн~ кази~ у Црквен6-судскоЈ пракс11,
благе уnоредо са каnиталним казнама римског~ права,
јер да св. Писыо учи, 1 да је боље ла погине Један од
удова тијела, него све тијело, и сходно томе уче~у
сада су уведене биле те тјелесне казне у већем броЈу,
и смањен број казни на смрт.
Oahe казне виэантијскога nрава ово су, по горе·
наведено~~ реду:
· а} Казне које се ти ч в.ота.: 1.) Одсјечење главе
мnчем;2 . вјешалаз и 3.) у ванредним случајевима кри·
вац је био осуђен да буде спаљен жив. 4
б} Каане lioje се тичу сЈl.(lбоде: 1.) Изгон из државе,
nри чему је кривац nретходно био rюдвргнут тјелесној
казни ударцима и главу би му обријали. 5 2.) Тамница
эа вријеме судског исљеђења. 6 3.) Затвор у манастир.
Ова је каэна била заведена у V. нијеку, и укинута
је бвла эа вријеме иконоборских царева, и дакле о
њој се не спомиње у Еклоги. Она је усnостављена
била l<рајем IX. вијека царем Ла~ом мудрим, 7 и sa·
тијем nотврђена царем Констuнтином Порфирогенитом. 8
v) Тјеле~не каэ~е састанљШ, ~ао што је горе било
спомен уто, особитост виаантијскоrа ва1<оноданстна. Са·
стојале су се ове наэне у · томе: 1.) што су кривце
nО)lВргавали ударцима no тијелу шибама, штаnовима
и камџијама са nричвршћеним на t<pajy сваке струке
1 Мат.
2
V, 2()..30.
Ecloga, tit. XXVIII. § 4. 14. 21. 24. 26. 35. 42 53. Prochiron, tit.
XXXIX. § 1, 9. 10. 13. 19. 20. 21. 30. 31. 32. 34. 38. 41. 49. 69. 73.
Harmenopuli НехаЫЬiоs, llb. V, tit. 1, § 25; Vl. 8, З. 5. 6; Vl. 10. 4. 6;
Vl. 11, Z. З. 4. б; Vl. 12, З; Vl.14. 2. Еклоrу наводимо по издању Leunclavil
jus gиom. 11, 125 sq, Прохирон по ltздању С. Е. Zachariae. HeldeiЬ. 1837.,
а Харменопулов Хегаабиблос по иадању G. Е. Heiтbach. Llps, 1851.
Ecl. XXVIII, 31. Proch. XXXIX, \б 17. Harmen. Vl. 6, 25; VJ. 8, 2.
8
Ecl. XXVIII, 35. Proch. XXXIX, 18. 35. Зб. 37. Harm. Vl. 6, 16;
4
Vl. 7, 4; Vl. 12, 1. 2. 14
5
Ес!. ХХVЩ 7. 8. 13. 15. 16. 25. 29. 30. 33. 34. 40. 48. Proch.
Ecl. ХХVЩ З.
7
Nov. XXXII. Ову Лавову новелу наводи Валсамон у евојим
коментарима 87. канона трулскога сабора 11 37. канона Васщја великог
исто тако у схолнјуму Номоканона Xlll 5 '
8
1
1
Nov. Xl, коју Валсамон наводи у коментару 9\. канона труп·
скоrа сабора,
 Onhи АЯО,
комадима олова и то до сто и четрдесет удараца, док
дотични не би ~ао на аемљу nола мртав; 1. 2.) што би
криRЦу исчупали језик; 2 3.) што 611 му ~дсЈеi(ЛИ руку;з
4) одсјекли му нос; 4 5.) искоnали му Једно, а и оба
око, б и 6.) одсјекли му · муш~и. уд. 6 Од ових грозних
казни најчешће се спомиње бијење криваца и аа нај-
11ањс nријеступе, аатијем аа врло ыноге, и не особито
тешке пријестуnс, одсјекли .би кривцу но~ или ру11у,
те .је остајао ва сав живот на nоругу свиЈета .
!(аане, које су се тицале части, биле су и сала
z)
исте, као у римском праву, дакле: инфамија, лишењс
nрава на эавјештање, лишење часноr погреба и про­
клество послије смрти.
а; Исто тако !(аО у римскоме nраву, постојале су
и у виаантијском nраву новчане глобе и конфискација
IOIORИHe.
Оnће ове казне виаnнтијскогn nрава имају, као
§ 19. Свјетовне каанс у црквено-судској пракси. 123
конс!(ИХ књига, као ручна књига у крИМI!Налним по­
словима. П рс ма то~1е linзнена система Еклоrе владала
је у руској ЦарСВIIНИ OHai(O ИСТО, KUO 11 у BIIЗuHTИjCKOj.
А да је иста система важила и у српској царевини,
cRjcдoчrf на~1 Заi(ОНИ!( цара Ј~шана, у !(Оје~у се сnо­
М11ЊУ оне исте uрсте казни, које садржи Еклогn, nреы­
да није познато Jta је био у уnотреби у тој царевини
онај словенсrш nр11јсвод Еклоге, 1юји се налаэи у рус­
кој /(рмчији. 1
У Душановом Законику и~n доста вслиl( број чла­
наr(а, Ј( оји се тичу казненога права, и nоред 1шnитал ·
них !(азни за најтеже 11ријестуr1е и поред новчаних
казни за разне материјалне штете, за све остале при­
јсстуnе о.1ређују се тјелесне казне. Да их наведемо:
бијеНЈе кривца (чл. 160. 169. 172. 176), да се !(р!!Вац
ватром ожсжс или опали (ч л. 140), да му се одсјече

што смо споменули, своју главну основу у Еклоги, и
важиле су у византијској царевини кроа све даље RИ·
је"ове постојања те царевинс. 7 Иста Еклога са одио­
сним до~унама била је nреведена у XII. вијеку на сло­
венски Јеаик, и важила је у · Русији, поред других ва·
једна рука и оnрсже јсаик (чл. !37)~ да ыу се расnори
нос (чл . 162. 164), да му се измс око и одсјече ру1щ
(чл. 176), да му се одсје[(у обје руке (чл. 149. 150. 157.
173), na се ватром оnали и да му се расnори нос (чл.
171. 181 ) да му се обје руке одсјеку и но~ распори
1

(чл. 158. 159), ta му се обје руке одсјеку и nn му се

1
Ecl. XXVIII, 1. 17. 18. 29. 34: al/aclis verberalor,o XXVIII, 5: plec- одреже језик (чл. 126), да му се одреже језик и оба
11/or, ull qu/ саеdет adтlserll,- XXVIII, 7. 8. 15. lб. 20. 33. 39. 40. 45. уха (чл. 189), да му се одрежу уши и да се ватром
.З: verheralor. Proch. XXXIX, б. 1. 59. оо. 64. Harmenop. ll. з, 1i ll. 91
З; Vl. 2, 26; V1, б, 8. оnали nол очи (чл. !9), да м у се одсјече мушки уд
(ч.1. !65), да се ослијеnи (чл. 152. 153. 154).2Као што
l. , ~ ~cl XXVIII, 2;
1 9 llr~a praecidilor. Proch. XXXIX, 46; Harmenop.
се види, једнаке Ј(азне 1\ао у Еклоги, n у ~еколико и
Ecl. XXVIII, 4. б. 30. 37. 39, 46: тanus aтpufator. Proch. XXXIX,
8
нечоRјечније од оних у Еклоrи, јер су двије Ј(аэне,
1;· Vl,· 8,· 7, · • · 56. 57. 82. Harmen , V, 9' 16·' УЈ , 13' 4. 13·1 Vl • 7'
5 14 22 40 53 54
двоструко саl(аћење човјека, одређене за једну кривицу.
1 !{ал говоримо о одредбама Душановоr Законика
d PEcl. XXVIII, 9. 10. 11. 12, 13 14, 27. 28. 43. 48: nares abscin· ~ казнама аа разне пријеступе, морамо да ~поменемо
и п1ог. roch. XXXIX, 40, 45, 62. 63. 66. 67 68 .69 Н Vl 7 1
З 4 б 9 10 19 О , , . . armen. . 1 •
Једну особину тога Законика, какне нема у виэантиј·
43. на;mе~. Vl. 2, ~. су казни nодвргавщ н женскиње. Proch. XXXIX,
1
ском казненом пр~ву, али 1юја се види у одредбама
: Ecl. XXVIII, 31. 34: excaecator. Proch XXXIX 58 Н Vl 15 ~ Еклога У штамnаној Крмчији саставља 49. главну, У старосрnској
·Ecl XXVIII 22 . · , . armen. . .
Vl. 4, 4, · ' : ретs absclndllor., Proch, XXXIX, 14, Harmenop. KpмЧIIJII (која се још налаs11 у pyкoПIICitмa) нема пријевода Еклоrе. Али
' 7 у штампаној Крмчиј11 поц насловом ,3аконъ судныn пюдемъ • и11.а
Снједочи о томе Харме
био 1345 године 3 у к . . нопулов Хеrвабиблос, који је састављен јеАн.а ~46.) rлщ која садрж11 113Rатке из Екло1·е~ и аа ту главу кажу
, ' ОЈем Је nриведена с Е да Је југоспо.uенщ компилација (в. МЦП, стр. 204. б 11 љ 11), која . по
Код Грка овај Харменоnуло б ва казнена система клоrе.
важи), Cf. Zachariae Oeschic~t: dорник важно је уннјек (а канда н још поста~ку СВОЈем naAa у доба XIV иn11 можда в Xlll вијека.
Vorrede S. XIV, es gr·rOm, Rechts ... Berlln, 1877. 11 Aull. Бројеве чпанака из 3аконика привели смо no иадању Clll. Но·
ваkов11hа. Биогр8i\ 1870.
124 Onkи IЏio,
Законика .о кривичном nocтynr()'. Ова је особ~на уне­
сена у српску царевину са Запада. У средњевЈековном
западном кривичном поступку, иэ~еђу доказних сред.
става эа постојање или ~е .п.осТОЈа~е нек~ кривице,
сматрао се и такозвани jUdiCIШ1l De1, БОЖЈИ суд. На
основу вјеровања у Бога, да Он неће допустити да
на суду побиједи неправда, и да неви~и nострада, а
прави кривац остане без кавнс, усвоЈило се, кад се
није могла да никаквим другим средствима ис~остави
истина, а тицало се КаЈ(ВИХ врло теш](ИХ приЈеступа,
да се у таквом случају треба обратити Божјем суду,
да он покаже истину и да ОТI(рије кривца, и то неким
видљивим знаком. Разни су били начини, којим су ис­
питивали на Западу тај Божји суд и од истога оче­
кивали правду. Између тих разних начина у Закониr<у
цара Душана споменута су два: вађење мазије и прав­
дање жељеэом. Ова1ю то зову данас у своји м књигама
биоградски правници. Први се састојао у томе, што
је окривљеник морао да эасуче рукаве па да обје руке
метне у котао вреле воде 11 иа њега да извуче уси­
јану мааију, која је тај час стављена била у котао.
Ако би се окривљеник ожегао при тој радњи, зна ч ило
је да је крив; не ожеже ли се, тада је значило, да га
Божји суд објаљује за невина. О овоме говоре чл. 25.
и ~15, Законика. А за исто говори и једна хрисовуља,
КОЈУ nриводе као допуну и објашњење члан ка 106. 1
Други начин ис~итинања Божјега суда показује 216.
чл. 3аконющ ГдЈе се говори о човјеку, који се по·
жали на некога, да му је нешто украо или отео, а
~ема зато стварноrа доказа, и за овакав случај каэано
~е У томе чланку "да им јест оnравданије желсзо што
Је положило царство ми, да га узимају у нратјех цр·
ковних от огња и да га nостани на светој трапеэе", ·
- а то се радило овако: Пред вратима црt(Ве усијала
би се на ватри жељеэо, и окривљеник је дужан био
дићи га иэ ватре и положити на светој трпеэи · ако
би се то свршило без штете, наиме ако се окр~вље-
ник не би ожегао он ·б ' .
·1 ' је ио nрав, и даље се НИЈе мо·
Вици тумачење овога чл
шанова 8аконика. Биог анка У 11 иадању Новаkовн~евож Ду·
Р~ 1898. Стр. 166.
(
§ 19. Свјетовне казне у црквено-судској пракси. \ 125
__.,
гао окривљивати; ако би ожегао руке, значило је да
је Божјим судом докавано, да је крив, и онла се с њим
nоступало по закону. 1 Овако је било у некадашњој
српској царевини; али тога није било у византијској
царевини, као што смо горе споменули. Са Запада по­
кушало се било ово увести и у ту царевину у XIII.
вијеку, али без успјеха; и из једнога догађаја 1283. го­
дине дознајемо, да је био исмијеван и сами покушај
тога. Наиме, узбудила се била те године једна ощтра
црквена распра, и на једноы састанку у Атрамитијуму
странке се договоре да Ђе испитати Божји сул, на чи­
јој је страни npaRдa, и то тако, што Ђе се у једном
спису заnисати мишљење једне страю(е, а у другом
опет спису мишљење лру1·е странке, па оба Ђе се та спи­
са ставити на ватру да се види, који Ђе изгорјети, а ко­
ји неЂе; али оба су иэгорјела, и сама ствар је изазвала
nросто смијех свију. 2 А неколико година прије тога
(1258.), кад је Михај ил Палеолоr оптужен био ва за­
вјеру, тражио је он да се оправда усијаню1 гвожђем,
али nатријарх Никифор није му хтио то да допусти. з
П. Већи дио споменутих о са а св'етовних каани
био је у употреби и црквеним с овима КОЈИ эа
дуги низ вијекова о_дР.ећи.вал с е к~э е како чла·
~ новима клира, тако и свјетовњацима аа аэнс прије·
стуn~. Н~је тако било у п вим ви~~~ него
~у тада црквени дови су или само о квеним при­
Јеступима и налагали казне ховнога ка акте а· о
оn~им пријеступима СУЦ!f~И су св'етовни судови. Усво­
Јене су биле црквом свјетовне кавне на Истоку у VI
вијеку, када је сама црква почела уRоЈtити у своју ду·
ховну сферу туђа јој свјетовна начела. 5 Ово је nоступ­
но ишло све до Х виј~ кад су у византијској ца-
.ревини признали црквени~ судовима да исљеђују и
1 Новаkовиn. Сп. Књ. Стр. 236.
2
Zachariae v. Lingenthal, Geschichte des gr-rom. Rechts. S. 300.
Anm. 1464.
3
Новаkов11h Сп. Књ. Стр. 208.
{ Cf. Hinschius, Syslem. IV, 699-715. 726~743,
5
Ово се догодило кад је јован Схопастик иаме~у 565. и 578. ГО·
дине саставио свој Зборник у 87 глава иа Јустинијановвх новела, и
sатhјем у почетку Vll вијека, кад је састављен био Зборник, пощт
 Опk11 AIIO,
126 § 19. Свјетов11е каане у uрквеНО·СУАСК('I] пракси. 127
1 nословима.! Исто се то догодило и
суде· и ~· Ј(аВ~се:~~ на.~лежност uрf(вених судова прости. јављен био половином XVII вијека. Према томе, эа по­
У РусИЈИ, гдЈ њn не само гpniJaHCI(OI'n, него 11 l(a3• менуте каэне може се рећи, ла су оне важиле у цркве­
р ала на t~IШ пита , ним судовима у свој источној православној uркви, п очи·
Ј\ лицима свих сталеiЩ с~е но прщ 1 х
.
неноrа пр~ва, и на · t. с · њући од VI вијека па аа луги ниэ вијекова послије тога.
година Xvlll в нј'еi(А·2 Слично ЈС TO)IC, uИJIO и у
т
рбији
У ц квено- дско' n акси од опћих свјетовних
за
.
врИЈеМе по Ј
сто~iања старе ср11снс
1
царевине. er( у
казни nостојале су ове:
. ICH" нnдлеЖНОСТ ПрКВСНИХ СУЈ\ОВа ПОВраћена
НОВИЈа вре~ '~ " а) Казне :м т У св. Писму ocyijjyje се сва1<о
је била на оно, о чему су no учењу црiшс I!Озвани
убијство; а сноватељ цркве иарично забрањује уnо­
1
ти судови да суде . . . требу ножа nротиыу свакога човјека, па и ' nротиву
Све разне свјетовне Ј(а3не ко е с IIO CTOJШ!e У.
nреступниr(а. 2 У чење ово, које се у почетr(у цркве стро·
црквено·судској пракси н.алаас се односни~·! главама
го чувало, подвргло се ивмјени у смислу, да се над­
словенске 1(рмЧiiЈе, 1која ЈС состанљала, а саставља и лежној власти nризнавала да може казнити на смрт
данас, ОП И пслужбени" цркве НИ ЗQКОНСI(И ЗбОрНИК у Ј(ривце за неке врло тешке 11ријестуnе, јер яа кол та·
словенсiШМ цр"вама. Извори су ен~ х тих глава у ~(рм· квих криваца то не значи nролијевање људске крви,
чији грчки законски зборници~ КОЈ ~ су на снази оили него је то дјело, које бива по закону, и као такво сло­
у областима rp'll(e цркве до наЈНОНИЈС Га времена . Исти бодно је од божанске осуде. 3 Ово се признавала др·
извори непосредно или посредно, послужили су н 3а жавним властима. А кад су црквени судови имали да
румун;IШ опћи црквени законски зборни!(, r< оји је ou· суде о тешким пријестуnима, они су сматрали да имају
~од 11мсном Collec!lo (!rlparlila) cons!itu!ionum eccJcsias!icarum, у којем у томе исто nраво, као и власти лржавне. Налази се
су приведеин сн11 држаuн11 ШOHII, који се тнчу uр1ше 11 кој 11 су нал о· оnравдавање за ово у неправилно схваћеном старом
жею1 у CDIIM јустинијаноннм зборниЦIIМЗ. Као што је nознато, овај римском сакралном праву, и на основу старозавјетноr
други Зборн11к (Collcc!io) унесен је сав у Номока11011 XIV наслова, 11 учења, изложенога у 21. глави друге Мојсијеве књиге
тијем су такорећн бltЛII KЗIIOHII808allll CHII npOПIIOI Гр 1 1КО·р11.11СКОI'З
о томе, да треба nогубити аа неке одређене пријес­
законодавства о цркn11 1 I(Ојн су изда1111 uили до прв11 Х rодн на Vll вв·
јека. - Исто се ово до1·одило 11на Западу у меро вннш ко ,1 оба, о туnе дотичне кривце, јер је такова Божја заповијед.
чему BIIДtl Нinschitls.
IV, 803 IJ 815 fg. Од разних каани · на смрт најчешће се nресуђивало
1 Испор. днвјс новеле ц1ра Ко11стантш1а Лорфнроrсlшта (нэ.\lс~у Ј) да се кривцу одсјече мачем глава.• Послије ове
945, 11 9ј9 год) о убнјЦЈIАШ у АС. У, 256-265). каане, често се срета
2
Вtщн К. А Неволии~, Полное собранiс соч1шенiй. СПб. 1859. 2) ·д а се човјек, или жена,· жив сnали.s Рјеђа је
томъ Vl стр. 334 н сл. Иамс~у другога ту lltiТ3.\IO ouo што карактс· била, али се ипак практиковала, осуда
р11ше yonkc судство у Рус11јн у поменуто доба : ,,суду цсрконному nод·
.1ежало множестно дt~Лъ уl·олонЈљtх·ь разлнчнаго рода, К'ь какому бы
COC'ГOЯIIiiO Hl/ Пр1111ЗДлежалн ЛIIЦа, BIIIIOBIIЫЯ ВЪ пpccтyПЛCIIlll Од1111 1/Э'Ь
~ 1Моје, XIV, 5. 11 Моје. ХХ, 13. И сnор. Лук. Xl, 51, 1јов. 11, 15.
• Мат. XXVJ, 52.
9Т11~ъ дtлъ бытt судимы церковною иластiю потому, 1 1ТО престуn·
.g •,Homicidas et .s~cril~gos et venenarios punire, поп est effusio
ленЈ~ соuерше11о было бт1жайшимъ обраяомъ протtшъ uЋры 11 церкни,
sangUJntS, sed legum mlntsterшmr. HJeronym. in jerem.IV, с, 22. С!. Hin·
друrtя - ПОТОМу, ЧТО Пр~стуnленiс СОСТО!IЛО НЪ CB!I311 СЪ Т1~11 дt· schius. V, 50. 51. ЗЗ4.
.~амu С}'да гражданскаго, которыя подщ(ал 1 суду церюш, трстiя -
~ Крмчнја (11ад. 1787) глава XLII. зак. 5 74. 85; XLV, б. 16. 21 .
потому, что nрестуnленiс сдt~Лано было прот~tн·ь л1щъ беагласныхъ, 25. 26. 29. 31. 35. 42. 43. 48; XLVI, 16; XLVЩ гр. 39, 1, g, !0.
которыя ц~рковь приняла подъ cRoe по~ровщщтно, 11аконецъ че· 74. 78. 80; XLIX, аач. 16, 5. 13. 20: 29. 36. · 31 41 '
твертыя - nотому чт . ·ю
' о прсступле111е 11е было nресл·k~усмо власт!
граждаискою• (Стр 347) 0 ' ь Крмч. XLV, 28. 37; XLVI, 16; XLVЩ rp, зg, 17. 18. З5. Зб;
. · · но cnc и било је узроком што су црквени
судови у РусиЈи морал б • XLIX, аач, 16, 29. З~ Русију спомнње Ард. Поиово на првих година
творнтн се у нешто
н ит1 .изгубити свој духовнн каратр 11 пре XVIII яијека трн случаја, да су СПЗЛIIЛИ тplt човјека, пошто су nод­
' што 1111ЈС могло бити никако доведено У склад
са духом хриwkанске цркве,
вргнути били пАОпросу въ Духовномъ прикавt~" Судъ и наказанiя аа
 Onhи цио. 129
§ 17. Свјетовне казне у црквено·Судској праксd.
128
3) на вјешала; 1 исто тако , Тамни е с н_асrириыв...бм ! Щсте,
ње кривuа док не би умро под ка- или аидане или ископане земљи. Прве, аидане там·
4~/Ааменоваби кривац' случајно утекао и н~е се ице, Имале су. овалну орму и саrрађене су биле из
меном ако · неотесаноr камена, яисине мало више од 2 метра и
могло наћи га, тада је пресуда rл~сила s
5) да га може убити свак, КОЈ~ га сретне. ширине мање од 2 метра, и имале су изглед л~Ћине.
6) Казне које се тичу слободе, . Мали прозорчић, кроз дебели зид, пропуштао ·Је !ск
1) Заточење се састојало у томе, што. Је кривац најслабију свјетлост, а врата мала и ниска ок~ванn су
бивао осуђен да живи у неком удаљен~м МЈесту, и ~о била гвожђем. Оваквих зиданих тамница било Је много
или эа сав живот, или эа одреrуено вр~Јеме; али приЈе у већим манастирима, и то унаоколо манnстирсЈ(ОГ бе·
него што би пошао у заточе~е, и у Једном и у дру· дема. Биле су и нарочите куле за тамнице, уз обичне
го~i случају, подвргавао се б~Јењу, од 2~ до 1ОО уда· манастирске (као у тярђавама) куле, на неколико спра·
раца, и при томе би му обрИЈали главу. . тоnо, и у сваком спрату једна Ћелија, ниска и врло
Z) Продаја дотичнога кривца у ропство, а"о Је ус1<а и тијесна, са nосебним улааом. Друге тамнице
незиданс, које су се налазиле обичнО·· Исnод једне од
сам био слободнога сталежа.
5

3) Тамница, и то или у манастирима, или при ыанастирсrшх кула, биле су још горе од зиданих. То
су биле јаме ископане у земљи, дубоr<е 2 метра, а у
епископсrсим дворовима. Обје су биле страшне.
а) О тамницама у манастирима сnомиње се прни ширину још мање од тога. Покривене су биле балва·
пут у почетку Vвијека у rрчко· рим~ким законима за нима, на којима је насута била земља. На горњој стра·
ни, на крову, био је мали отвор, који се затварао вра·
лица, која су 11рипадала клир у. 6 НиЈесу ове тамнице
тима са r<атанцщ и куда су спуштали и подизали
у манастирима у почетку имале значење праве казне,
осуђсни!iа, а туда су му давали и јело. За спавање
него као у византијском праву свјетовне тамнице, у
прост р го је било мало сламе. Осуђеник у оваквом аа·
којима су држали дотична лица за вријеме судског
исљеђења. /{рајем IX вијека затвор у манастиру објав· твору редовно је био окован .тсшким ланцима и на ру·
~(ам а и на ногама, тако Jtn се једва могао мипати, те
љен је самосталном казноы, и могао је трајати или за
одређено вријеме, или до .краја живота. На ову су каз· ~с бииало ла му пацови изrризу нос и уши. А бивало
Је У манастирима и так.вих тамница, на којима није
ну осуђивали свештена лица, која би учинила при·
јеступ; а кад је црквеним судовима било предано да
било врата, него само 1 едан мали nрозор, и туда бИ
суде о кажњивим дјелима и свјетовњака, тада се и свје· убацива~и по три осуђеника окована у ланцима, и
толико Је уска била да се нијесу могли пружити nри
товњацима одређивала ова казна.
спавању.
преступленiя противъ вtры и нравствености. Казань, 1004, Стр. 283.
285. ·286. . у манастирским овим разним тамницама поред би·
1 Крмч, XLVIII, rp. 39, 15, 17; XLIX, вач. 16, 24. Јења, особито камџијама, о чему ће се наnријед гово­
рищ. осуђ7ници су м_орuли иавршивати и црквену еnи­
2 Крмч. XLV, З. 53. 25.
3
Крмч. XLVЩ rp. 39, 16.
4 Крмч. ХЩ 31 Зб. 41. 66. 74. 87; XLVI, 4. 8. 27; XLVIII, rp.
ТИМИЈУ, ко~а се састоЈала, осим најстрожијега пошhења
11 хране НаЈограниченије, особито у метанијама. Некима
39, б. 7. 22. 40. 43. 45. 47. 54. 56, 58. 64-72. 79. 84 85; XLIX, аач.
1G, 7, 8. 14, 15. 20. 25..27. 34. . се налага~о да ~о 1ОО~ метанија морају на дан Да чи­
6
Крмч. XLVI, !0. 11. 25. 27, 28. 29; XLVIII, rp, 3), б; XLIX, не, и то Је траЈало МЈесецима, док не би дотиЧнЈ ИЗ·
аач. 16, 17, 28.
немоr~о; а послиЈе, кад би се нешто физички оnоравио .
Theodos. XVI, 2, 35. Цар Јустинијан је ово понов110 546 године
0
оnет Је морао да онолико метанија чини што је ·'
једном својом иовелом (CXXIII, с. 11), која је ушла и у Но~оканон
(IX, 10), У Крмчији XLVII, '51. nосљетку свршавало се потпуним физич~им изнем~~
~~
 Опkи дм,
ж~њ~м. Другима ~е џа~ наЈЈаг~лQ, ~~ У је~ној оо.qи пу.
ној rycтora ~им~ чине за много дана по 1оо и м 300
ыетiнија. ВеЋини пак осуђеника забрањено је би~~ да
улазе у цркву, него би их АОвели пред цркву за нријеме
сдужбе, и 1У nри највеЋем мра~у морали
и да м 0 л.е калуђере ва оnроштај.
1 qy да стоје
~,) Тамнице. np~ еп~скQ~скиы дворовима. И о оRим
тамницiћ!а., у к9ј~ма. су у nочетку ватварn~и престуnна
Сl!ештена лица, и ~оја су се зва~а d~сашса, има. спо;
мена у гр~ко-.римском за.ко~одавству јОШ у lV ви~еt'У·
Теч.ај~\\ времена у ове су тамнице ватвара~и и свјето~­
њаке, о~обито за јерес, раскол и блудочинство. Није
било онолико врста тамница nри еп\\скопским дворо·
~~м~,. к.~о . у мnнастириыа, него је била са\\0 јед~а там·
~и.ца, Q.Р. И дво.ровим~ ~лаRнијих епископа, ~и је била
јощ сурашнија, ~егQ. ли манастирске. Осуђеничке Ће·
л.»је. ~И~~ оу· врл.о тиј~сне, тако да Ge qсуђени.к м.оrао
У· 1:Ь».ьщ јеР...В~ да окре~е, и ниске толико, да није могао
lt~ ~е. до,&ро. усправи. Озмане од неотесаноr кам~на и
мрачм~, биле су толико влажне, да осуђенику н.ије ни·
кад~ на тијелу била хаљина суха. Осуђеник ~е ~мао
на рукам.а и ногама. тешке rвоздене ла.нuе, те је једв.а
могао да q~ ма~ше тијелом. ВруЋеr Јела добивао је
само не~ељом, а у остале дане Rобивао је само црнога
~Ј:Ь.~.ба и· no два крqмnира; воде су му дав~и само
~~о ~~ да~, такQ да ra је и жеђ морила. Н»јесу осу·
t,e~~u~ мораЈЈИЈ као у ыанnстирима, да чине онолике ме·
таниј~ на да~, али зато су их у одређена времена
~И~.и пQ раменима и леђима, и врло често од тога
бијења крв се из рана лила. о~обито се гровно по.­
стуnало .у о"им епископским та~шицама са женскињама
осуђенима за блудочинство, које су подврrавали стра·
шн~м мучеЈщ, ч~к и усијаним rвожђем; и наравно,
врлQ су краткр времена МОI'Ле те осуђенице да ивдрже
у т.аыщщи, јер би умирале· о~ глади, од мраза и од
1 Ово щржавање казне у макастирским тамницама a~ano се У
Русији ,моиастырское подначальСiво• и "моиастырское смиренiе.• Види
Суворов&, О наш, Стр. 212·219. Поиов~, Судъ. Стр. 73·83. 225-228·
2 3акои 396. године. Theod. XV1. 5, 30, Cod. just\n, \. 5, З. С!:
Nov. Juat~ LXXIX. с. 4(а. 539).
§ \9, Свјетовне казне у црхвеио-судској nракси,
великог ыучења. Нијесу штедили од овакога мучења
ни жене у nрастарим rодинама. 1
в) Тјелесне казне, које смо виЩели у rрчко·рИМ·
скоы npaRy на широко развијене, цр1шени суnови још
шире су развили. Мучење, I(Oje се у оном праву
требљавало за вријеме судс1юг исљеђења пријсстуnа,
yno·
и којем се мучењу подврrавао окривљени, а nонеrда
и свједоци, 2 сада у nресудама nрквених судова том му·
чсњу nодвргавао се и осуђени, и саставЉала је врету
самосталне казне.
1) М чење Или тортура, употребљавало се и у
ыанастирским и у еnискоnским тамни ама и о~е И·
вало се особито за лажна учења и эа nријестуnе про·
тиRу државе За осуђене ради овИх nријеетупа чиюU\о
се да је мало, кад би им се одрепило да неколИkе сто~
тине м~танија на дан чине, или да те метаније чине
у соби nуној густоrа ди~а, или nак да мрзну од sиме
nред црквеним вратима; исто као што се чинила да је
мало, што су ыорали годинама бити оковани у tetitким
ланцима, - него су те осуђене nодвргаваhи nериодИчно
и другиы врстама тортуре. Врсте тортуре бИЛе су: а)
што би у одређена вреыена осуђеном давали виuiи
или ма~и број удараца по леђима, илИ штаnом илИ
камџијом; б) стискавали би му гвозденим справама nь
један или два nута на мјесец nалце на рукама, или
ноtе nод кољениыа; в) стављали би му у уста неку
тврду сnраву, ако би се случајно жалио, или би rрдио,
и ту би ыу сnраву вадили само за онај час док је мо·
рао нешто да једе, те би му је опет ставЉали у yota:
r) везали би му руке иаа леђа и тада би га подигли
на коноn, те је ыорао тако да виси за одређенG врИ·
јемс, и ово је подизање nонављало се за три, пущ n)
nривезали би га уа љестве . са рукама и ногама ripИ·
1 О овим тамницама при епкскопским ~воровима у Рускјв вспор,
Поаовъ, Судъ. Стр 83 н CJI, 229 и CJI. •
2 Мучење (tortura, tormenta) ва в~ијеме суАскоr 11сље~еЊа о не­
ким теж11м пријеступима уведено је у римску судску праксу за ipw·
јеме nрвих царева, 11 употребљаваnо се у почетку cal(o kOA неСЈ!О.
бо~них пица, а од времена цара Константина веnикоr 11 код СЈiобо~иих..
Моттщ Stтatr. S. 405-408. 417. Као самоСiаnна nана ~tучење се иwје
оракщовало,
132 Оnћ,, дио.
теrнутима коноnом, и на мразу или сунчаној Жези
. би по два три сата; е) привеаали ·би га тщ,0 •
остаЈаО
е n острта уэ љестве, и тада 6и ~у усиЈаним l'вож.
~е~ д~рали један или други дио ТИЈела. Ове nосљедње
три врс т~:' тортуре обично .су се иавршивале
. . над осу.
ђенима сваке године у онаЈ дан, КОЈИ Је одговарао М·
туму, кад је пријеступ био учињен. Правдали су ове
грозоте, као да тю1 тортурама дот~чни кривац от 1, 8 •
јава свој гријех и умилостивљава ВЈс:ну правду. 1
2) Бијење. Свето Писмо эабрањуЈе да се ико бије
у хришћанској цркви, а .особито да свешrена лица не~
кога бију, или одобраваЈу да дру~и то ~1ине у цркви.2
Ово исто аабрањују и канони, Ј(ОЈИ пријете свештеним
3
лицима за ово сврrнућем. Али постојала је ова Ј(аэна
у римском праву од старине ;4 а у западној цркни спо­
миље се још иэ IV вијека, да су еп11скоnи подвргавали
бијењу мла~е ю1ирике. 6 Број удара~а оrраничсн је био
највише на четрдесет према обичаЈу о томе. У. старо·
эавјетној цркви, у којој эа неке кривице суд1·1Ја Је ю1ао
право одредити да се кривац казни са четрдесет уда·
раца, али не више, да не би поништили човјека, кад
би му се дало више удараца. 6 За Јевреје "азује ап.
Павао, да су и љему ударили неколико пута по четр·
десет ыање један ударац. Наређењем оним римс"ога
7
права и обичајем западне цркне ускористили су се
средњовјсковни црквени судови, кад им је било при·
анато да суде о разним пријеступима. Али нијесу се
ти судови хтјели одржати у томе у границама, одређс·
нима у старозавјетној цркви, него су радије усвојили
1
У Крмчији речено је само "мукама казнити", 1 Закоными мукамк
казнити," ~муки подят11, • ~ тtпесную да подънмеrь муку'' 11 СЛЈЈчно.
ХЩ Зб. 53, 66. 74. 87; XLVЩ rp. 39, 19. 20. 21. 27. 28. 30. 38. 40.
4
3.; XL,IX, аач. 16, 6. Поrrов~, Судъ. Стр. 79-81. 3а ваnадну цркну 811А 1
Hrnschms V, 485 fg.
~ Мат. V, 39. Ј Тим. 111, з. Тит. Ј, 7.
ј ~~· 27, к~н. Прводругог. собора 9. кан. Васил. вел. 55.. ка~. ,
1 10Jg. XLVIII. 19, 7: ,rustiUm admonШo, flagcllortlm cast1ga!l~ '
Eod. · · § 2: ,~fustlbus caesus," "quia et solus ftlstiнm iclus gгavюr
est, q~am pecu.nlarJa damnatio". Basi!. LX, 51, 7. 10.
8 Hinschщs, IV, 737, дnm. 2. und S. 814 f
VМоје. XXV, з. g.
11. Кор, Xl, 24,
7
§ 19. Свјетовне казне у црквено-судској пракси. 1ЗЗ
обичај, који је у томе владао у римској и византијској
судској пракси, коју веk познајемо. Особито се ~во
практиковало у манастирима, rNe су осуђенога били
беа милости, тако да се често догађало да би осуђени
nреминуо од мноштва удараца; нити се у томе обзи·
рало на болесне осуђенике или на старе жене. 1
3) Иэнакаэити човјека, то је спадало у врло честе
каане, које су црквени судови наређивали за разне
пријеступе. Осудили би наиме ва разне врсте nрије·
ступа да се кривцу а) одсјече рука (да усtкнутъ ру­
цЋ),2 б) да му се одреже нос (носъ урtвати), 3 в) да
му се искоnа .једно или два ока (да ослtnится),~ r) да
му се одсјече мушки ул (да урtжется имъ срамный удъ), 5
д) да му се исчупа језик (да урtжугь ему яэыкъ) 6 и
е) да му се усијаним гвожrуем сnали језик. 7
г) Каане, које су се тицале части, биле. су исте,
!(аО у rрчко-римском nраву. 8
о) Казне, !(Оје су се тицале имовине, такођер су
биле исте, као у rрчко-римском праву. Нашироко су
и uрквени судови пресуђивали кривцима, .како новчане
казне, 9 тако исто и конФискацију имовине. to
1 Мноштво је одредаба у Крмчиј11 да треба поднргавати кривце
бијењу. XLVI, 9. 14. 17. 18. 25. 27. 29; XLVIII, rp, 39, б. 7. 20. 40. 43,
53. 54. 56. б!. 73; XLIX, аач. 16, 7. 8. 14. 15. 16. 18. 23. 24. 25. 26. 27.
28. 33. 34. Поuщ Судъ. Стр. 78. 79. 80. 226. 230. 235.
2
Крмч XLV, 24; XLVIIII, rp. 39, 5, 13. 18. 22. 23. 40. 53. 54, 56.
57. 83. 84; XLIX, ва ч. 16. 5. 7. 25. 30. 31 . 33. 34. 39.
Крмч. XLVI, б. 1. 8. 12; x'LVIII, rp. ЗУ, 40. 43. 45. 62. 63. 64.
8
66. 67, 68. 69; XLIX, аач. 16, 9. 10. 11. 12. 13. 21. 22. 37. 38. 41.
ј Крмч. XLVIII, rp. 39, 58; XLIX, sач. 16, 28.
5
Крмч. XLVIII, rp. 39, 75.
6 Нрмч, XLVЩ rp. 39, 46,
7 •Тоrда ему яаыn раскаленнымъ желtзом·ь прожженъ да бу­
цеrь." Поповъ, Судъ. Стр. 287. 289. Qво у осталом није била само­
стална, каана, него се то одрфвало за оне, кој11 су 611Л11 веk осу~ен11
на смрт ради псовке светиње, те би 11м спалили усијаним rнож~ем је·
анк прије но што би их погубили.
8
К рм ч, XLVI, 4. 5. 7; XLVIII, rp, 39, 34.
0
Крмч. ХЩ 66. 86; XLV, 12. 23; XLVI, 5. 9. 20; XLVIII, rp. 30,
24. 25. 61. 65. 66, 67. 8б; XLIX, вач. 16, 18. Суворов~, О наказ. Стр,
128-142, Попщ Судъ, Стр, 58-60.
IO Крмч. ХЩ 5. 86; XLVI, 1. 4. 10. 11; XLVJJI, rp. 39, 10. 43;
XLIX, аач. 16, 17,
\34
Све ове казне, које смо сада поређал~, и које су
. nне l(рквене, употребљавали су за од.
све свЈстовне, и свештенике и свјетоRњаке, црквени
носне кривцr, ниэ виј'екоun, liao. што смо веk .спо.
судови за дуг 1,
мену ли. т ако Ј· е било у источноЈ цркви, а исто ЈС то
1 nружају онакве лијекове, какви за иавјесну болест тре­
било и у вапi!Дној цркви. .
Од свих ових свјетовних .казни nана.с ЈС остало
код цр"вених судова да одреrуУЈУ само яв.иЈе, и то нов.
чана кавна и инфамија, Има ~арnктср СВЈетовнс l(naнe
и лишење слuбодс једног nријестуnноr чл~на клира и
одређење његово у манастир на епитиМИЈУ за nуже
или краЂе вријеме; али и ~во не може се канонски
· оnравдати,·' nремда је и сасвиЈеМ различито од не1шдаш.
њих тамница у ~~анастиримn и еп~скопским дворов~ма.
Посебне казне (poenne propпne), које су постоЈале
у грчко-риыском праву, а које ~емају готово ништа аа­
једничкога са овим опћим. казнама (poenae commuпes),
0 I(Qјима је била сада риЈеЧ, те nосебне казне, ако се
и нијесу употрсбљавnле у црквеним судовима на исти на·
чин, ка'о у судовима свјето.вни.и, али. су оне nослужиле
осново~1 и обрасцем, по КОЈеМ Је течајем времена састав·
љена била црквена дисциплинарна система за клирике.
§ 20.
Налаrаље хазпи.
Казна је одмаст за зло дјело и nедепса пријеступа
Ово је суштина сваке каане, па досљедно и црквене,
Ово смо ви*ли (~ 16); али· смо ви~ели такођер и
каква је сврха црквене казне (~ 17). Ова с~рха црквене
казне главно је, на што се мора обраЋати пажњn при
налаrању кавни. Споменули смо 102. канон трулскога
сабора, који казује, на што треба пазити, кад се има
судити о неком пријеступу и кад се има да nресуди
одн~сна кавна за такав пријеступ (~ 15), Приводюtо
ов~е текст сам~rа тога канона, јер он саставља основу
~чему Је сада ријеч, и уједно главно упуство,
Hlnschlus. V, Зб-5\. 547·562. На Западу црквени судови при·
1
свајалн
43 су себи власт и да могу снрrнути владаоца са пријестола (lbid.
S, · S59),
11
ријеwщ поданике од вјерности владаоцу (IЬid. S. ~. 56\).
Оnћи дио.
~ 20. Напагање ~аз~и. 135
по којему И·Мају да поступају црквени судови: "Они
који су од Бога добили вла~т дријешења и вевивања,
треба да узимљу у обзир каквоћу гријеха и како је
расположен онај, који је сагријешио, и nрема томе да
бају, да се не би, не обааируhи се на једно и друго,
лишио. сnасења болесник; јер није једнака болест гри·
јеха, !{его раалична и мноrостручна, и баца многе огран·
к& nогиб,ели, ив. којих се зло на. широко развија и на
дале~о распростире, док се нас.тојањем лијечничким
не ваустави. Ради тога онај, који се лијечничком по
духу вјештином ванима, мора најприје да рааабере,
кn1шо је расположење грјешника, и да раавиди да ли
он nригиње здрављу, или наnротив, . nривлачи својим
поотуnањем на себе болест, и на који начин он међу·
тијем проводи свој живоi; nак ако се лије.qнику не про~
тиви, и ис~ељује душевну рану nрилагањем наређе·
них лијекова, ваља тада према заслугама учинити га и
диоником милости. Јер код Боrа и код онога, који је
nримио nастирску службу, све се старање мора састаја­
ти у томе, да се поврати изгубљена овца и да се. лијек
пружи о.ној, која је вмијом рањена, те да не удари о стр­
ыине очајања, нити да се одуэда на расnуштени и не­
расудни живот, него он мора да сваким наqином, или
средством оштрих и стежућих,· или nак средством бла·
жих и лагљих л иј еко в~ вапријечи страдање и. nостара
се, да. рана аарасте, увимљући при томе у обзир пло·
дове кајања, и мудро напућујуЬи чонјека, који је Не·
беском просвје.ћењу позван. И ми. зато треба да энадемо
и једно и друго, и оно што највиши закон заповиједа
и· оно што је ва обичај везано; а у погледу оних, који
не .признају узвишеност кајања, има се слиједити преда·
НОЈ установи, као што нас свети Василије учи (канон 3)."
Канон овај тиче се на npвoAt мјесту унутрашњеrа
суда u~квенога, ~ли он важи и ва спољашњи суд up·
квени, Јер, по ријечима 3онаре и Валсамона у комен·
тарима истога канона, трулски оци ту имају у виду
искључиво. епискоnе и суд, 1юји су они. састављали
или са СВОЈИМ преэвитеријумом у пословима своје епар·
хијске области, или заједно са другим епискоnииа у
 Onkи цмо,
136
а митроп олиј' ске области, и то У смислу 9
1
nословим · ·
канона халкидонскога собора, КОЈИ. говори о разним
црквеним судовим, а и коiиЈ проnисуЈе ово: "Ако који
клирИI( има какву распру са другим клириком, н.ека
б зи св ога епископа и нека
не о ила . .се не обраi;а св1ет.
ским судовима, него нека наЈприЈе поведе посао код
свога епискоnа, или, уэ пр~волу епископа, код оних
нека се суд води, J(Qje и Једна и друга страна иза.
беру; а који nрестуnи ово, нека подлегне казнама. по
канонима. Ако клирик има распру какву са СВОЈИМ
или са другим еnископом, нека се суди преЈ{ епархиј­
ским сабором. Ако пак епи.скоп или клирик има ((З·
каR· спор са дотичним епарХИЈСКИМ митрополитом, нека
се ~брати егэарху велике области (дијецезе), или nри­
јестолу царскога Цариграда, и код њега нека се суди."
у коментару овог канона Валсамон каже: ,,Ако има неки
клирик да се тужи на другога клир и ка, или епископа,
или на митрополита, он мора сходно законима под·
нијети своју тужбу пред онај суд, кој~му потnада опту­
жени, јер клирици и калуђери мораЈу предстати пред
суд мјеснога сnисl(опа, епископ пред суд митрополита,
а митрополити ,nред суд патријарха, ot ~€v I~P y}~pt·
~Gt atx ~~vaxol1tr.t~~ tф erxro~(~ E1ttOX61t~ €Лxuo~a~vtat,
о t1t!ax01to~ 1tetpa tф ~~tp01toA[t'f) xat о ~~tp~;t~),[t'fj~ itetpa
tф 1tatpt~x~·'' 2 Овдје је, као што се Н.Иди, тачно од·
ређено какви судови црквени постоје за суђење о ту·
жбама, које су поднеоене протиRу презвитера, дјакона
и других нижих чланова клира, ватијем протйву епи·
скопа, и на посљетку противу мутрополита. Посљедњи,
митрополитски суд, био је и посљедњом судском ин·
станцијом у свој цркви, док су и сви митрополити 'У
унутрашној управи у својим митропuлијама били са·
~юстални. Кад су у.становљене биле патријаршије, тада
су само неки митрополити задржали самосталност, а
в:ћина осталих .митр~полија ушле су у састав ново·
о~~нованих патриЈаршиЈа. Услијед ове промјене, као што
су м~троnолитски сабори ових nодређених митроnо·
nолиЈа прешли У односну зависност од 11атријаршеских
АС. 11, 550.
1
2
АС. 11, 238.
~ 20. »алаrање кайнн. 137
сабора у уnравном односу, тако је исто nрешло и
судство, које су од тада вршили ови nосљедњи сабори.
Ови судови при пnтријарсима у сRему су равни су·
довима свих других автоr(ефалних uрквених старјеш~­
на, беэ обаира на то, какав јерархијски наслов имаЈу
те старјсшине, эвали се дакле они nатријарси, или
егаарси, или митроnолити; и према томе nод nатри·
јаршеским судом, о којем говори Валсамон, треба данас
раэумијевати суд или сабор автокефалне цркве, и овоме
сабору колико спада у надлежност да суди о nодру·
чним еnискоnима, толиr(о исто у његову намежност
спада и да суди о својем nресједнику, самоме старје·
шини автокефалне црr(ве, ar(o учини какву Ј(ривицу,
која nодлежи односној Ј(анонској казни.
Као што је само устројство православне цр[(ве
саборна и свака се власт саборна у њој врши, тако је
то исто и са судском влашћу црквеном. Сами судски
11остуnак за пријестуnе, које би учинили чланови клира
и уоnће чланови цркве, био је у nрва три хришћан·
ска вијеr(а већином сумарни, без многих Формалности. 1
!{ад је црква стуnила у свезу са дрi!iавом, тада се при·
лике мијсњају и эа судсt(И поступак у црквениы судо·
вима. Појмила се да дотnдашњи nатријархални начин
расnрављања судских nослова само по моралним пра·
вилима, није могао вадовољавати свима nравним вахти­
јевима, есобито у таквим распрама, у којима су эаинте·
ресоване биле читаве цр((ве. Такав суд, ма колико Да
је могао битн правичан по себи, био је ипак само су­
бјективни суд, који није имао другога јамства за своју
nравичност, осиы поштења и вјештине оних лица, ·која
су неnосредно у њему учествовала. С norлeAOM на ово,
истакла се потреба учврсrити и црквени суд на те­
мељним nравним начелима са односним рационалним
Формалностима, како би се суду аајамчила потпуна
објективност. Ступивши у свезу са државом, црква је
nримала и nризнавала за себе мјеродавнима све оне
правне установе у држави, које су се тицале доброг
друштвенога пореша и које нијесу nротивне биле духу
хришhа~ства. Нашавши између тих установа, да суд·
1
Const. Apost. 11, 47-52, (Ed. Funk. 1, 143·151).
101
 Onkи
\38
ски поступак у грађанским судов~м~ . одговара. наче.
лима прnн ице ' и 1па' собом може ооеэоједити обЈектив
ност судства, 1 цр 1шено закон_оnавство НИЈе сматрало
• •
ва нужно прописивати аа сво~е ~удове н.еки друнчији
судсi<И постуnак од онога, KOJII Је п~стоЈао у свјетов.
ним судоRима, него, устано~ившн 1лавнс услове за
црквено судство уоnће, оно Је оставило црквеним су.
дијаыа, да се владају у суд~ n~ оним норма~~а,
су владале у држаRИ, и тиЈеМ Је UpliBa усвојила аа
своју nраксу постојеЋи ~Ић~сю1 судсiiИ nocтyn ai<, са
оним саыо иэмјенама, КОЈе ЈС изискивала нарав nред.
мета, о којима су расправљал~1 и судили цр квен и судови.
Онако исто као што свЈетовни судо в и расп рављају
и казнене ствари, таi<О је то и у црквеню1 суновима,
и готово nри једна1шм Формnлностима. Важи у стро·
гоме смислу и у овим судовима, на I<азна м оже бити
наложена само тада, Ј<ад су односне су дс ке Фор м ално­
ности иавршене по эаконскиы проnнсима , и кад је
судски доказана кривица nрестуnника. Ради о вога над·
лежни суд ыора да је на чисто са самим nриј естуnом,
који је био извршен, и да је потпуно разјашњена , ко·
лико обје[(Тивна толико исто и субјекти вна страна ње·
гова, l(ai<o би nресуда могла бити строго правична.
Ако свјетовни судија, да моiКе прnвични су)\ иэреhи,
мора да исnита са сваке стрnне тсжи ну nр ијсступа и
да дозна побуде, који су нel(ora изазвали на n рије·
~туnно. nјело, исто тако 11 све околности, при којима
ЈС то дЈело било иавршено, то је тијем nише дужан
да се на све ово осврне uркнсни судија, чија nресуЈщ
мора да одговара nyxy хришћанства, и да буде сло·
бод~n од свега, што би могло бацити сјенку по;(О·
ариЈе~а на . правичност њезину.
а субјективне стране nри налnrању Ј(аэне морају
бити очувани сuи .
они законсЈ(и nроnиси КОЈИ у овоме
_погледу__ говоре 0 самоЈ. личности nреступника
'
и о
1 Какав је бiiO суАс
Cursus der lnslilut. ~н nоступак по римском праву BlfДII Рис/~ а,
11 78 2
Rechls. s. 346 !g.Е. D~ Р/ Ј· 00 lg. С~. Zachariae, Gcsch. des gr. ·rfi ~'·
1
11 de lorшa jlldiciortlщ с ' ,е ~n!. ecclcsшe discipliпn, pag. 95.sg.Disscrla\10
1
CYACKII процсщ осоu 1 т~с ,~:I~Siicoruщ, гдје су 11311C/\CIIII IIC~OЛitiШ цр1шсио·
стоку, ПОЧ111Ьј'lщ од \V 1111јска па y11anp11]CA·
ARO.
§ 20. Hanaraњe казни. 139
nоложају њеrовом у орrаниаму црквеном, је ли он са
nрсдумишљајеы , или no нехату, или случајно, или У
своју одбрану учинио nријсстуn, па ли је он строго
одговоран ва пријсстуnно дјело, које се иввршило, или
му се може не урачунати одговоrност ва то, да ли је
на nосљетку он учинилац самога вла, или је он тек
nодстре!(ао на то учиниоца, савјетовао га на то или
I<Oje му помагао . Са објеt(ТИRне стране, прије него што ће се
нnложити односна казна, мора бити јасно утврђено, у
чему се састојао сами nријеступ, и у какву врсту
кажњивих ~ела он сnада, да ли је nријестуn извршен
био, или тек ваnочет, да ли није било стицаја неко­
ЛИI<ИХ np11jecтyna при једној радњи, и .да ли се на
· послетку приказују неке особите околности, које могу
дn отежају или да олакшају са~ш пријеступ. О свему ORO·
ме у нишој или мnњој nотанкости веЋ је говорено било
у овој радњи ts 15.) И само тада, t(ад је на све ово
обраЋена била озбиљна nажња 11 строrо очувани сви
односни ао l<онски nроnиси, може те!( изречена бити
nресуда и одређена кавна, којој мора кривац да под­
легне. Није ли бил о све ово строго иавршено, не може
бити нико осуђен, нити икаква казна наложена. Ради са·
ме сум ње не може бити изречена никаква казна; а у
нркяеном r1раву важи nравило римскоrа права, да је
боље неки nријестуn оставити и некажњен, него ли
казнити нениноrа. 1 Правило оно, особито односна кон·
ституција о томе цара Константина, могла је тим прије
ући, као што је и ушла, у НомоЈ<анон, јер то у стро·
гоме смислу одговара само~\ nyxy црквеноrа nрава.2
Оваi(ВО постуnање од стрnне надлежнога цркве·
нога суда да би довнао и увјерио се о дотичном ка·
жњивом *лу, и nрема томе nресудио кривцу однос~у
каэну, саставља безусловни захтјев при свакој дамна-
1 Dig. XVIII. 19, 5pr: .Sed nec de susplcionibus debere aliquem dam·
narl. . satius enim essc, impunltum relinqul faclnus nocentis quam inno· ·
' 1
1 centem damnar!" О великом onpeay којим topa да судија nоступа nри
налаrању каане ВИАН конСiичцију цара Констакстииа ОА 314. године
(Cod. \Х, 47, lб.)i а исnореди н конституцнју 399. године царева Ар­
кадија и Хоиорвја (Cod. \Х, 47, 22).
2Nomoc IX, 25 (АС. 1, 193-194).
 Опћи ц110 •
\40
. Али може један кринац эа одређене
торноЈ пресуди. ћ казни и без таl(ве пресуде, а то
nријеступе подле ~асу кад је пријеступ извршен, до.
бива, к~д У ш~о~~еrао' и законом одређеној ю1зни. у
тични Је већ . с n може и да нс улази у исљеђи­
овак~ом случаЈУnрЈЈ·сстуnа јер је "ривщ ве11 кажњен;
вање дотичноrа ' · ·
. ба na се и суд бави таквим пријесту nом
а ако Је nотре '' ,. . '
. констатуЈ·е само сnршено IШI!iњиво Јtјело
тада таЈ суд . .
И К8ЗН у 1
коiа Ј'е наступила за то дЈело, 11 пресуда Је
Ј nрема ОВОЈ· ~азлици
његова тада само декларnторна.
nресуда, различно се зову и дат~ чне казне. А I<O Је о сум
дамнаторноrа карактсрn, каана се зове судско~! l(аэном,
~tx~attx~ 1tИ~, ако није таква nресуда, нс1·о ЈС она I<а­
рактера деi(Лараторноrа, ;ада се, казна зоне правном или
законском t<nзном, vo~tx~ 1t~tY''I· Ова nосљедња Ј(азна
nоказује се, кад неки nријеступ стави дотичнога I<ривцn
у таi(аВ nоложај, да не треба да га суд осуди и I<азни
лишењем односних nрава, јер је неЋ са самим пријс­
стуnом скоnчано лишење тих nрава, и чим је п ријсстуn
извршен, настуnа сам по себи 11 губитак пpnвii. За
неке тешке 11ријеступе, који се тичу особито јединства
uркве или сnособности дотичних na врше односна
nрава у uр1шеном устројству, казна се ова истакла
сама по себи у Uр!(Веном nраву. Са припадањем no·
тичнога лица цркви, npиna~ajy томе лицу и односна
nра.ва У црt<Rи, и обратно, чим такно лице престане
~ВОЈе;ољно па llрипада црt<ви, nрестаје оно исти час
nУ ивања и nрава, којn су скоnчана била са његоним
nриnалањем црквено·
. ,·
Ј заједници. Један се хришћанин
олрече Јаnно хриш~,
" . nnнскс Вјере· и nрије~с
. у какву не·
хриш naнcl(y RjepCI( IJ
чонјек иаr( У ЗаЈtругу, У таi<вом случају тај је
I(Oja су ~у ~:~ самим чином nnостасије сва права,
тада свака nре;:ишћанину nриnадала, и сувишна је
лишеним тих npa~: uркве~ога ~уда да га објављује
ва неку неnравду · ~ли, Један ЈС LIJinн цр!(ве о су ђе н
свјетовним судом насвЈетовноrа l<арщпера надлежним
такав човјек тнјем ;~\ницу или другу сличну казну;
ИНФамији, без nотребе им веЋ nодлегао је канонској
стране nосебно nресуђ ~n му Нрrсвени суд са своје
УЈе ту казну. У оваквим и
§ 20. Налагање каани.
141
сличним случајевима казна наступа сама по себи, као
непосредна посљедица односног кажњивог учина, те
се из ов~rа развио у црквеном казненоы праву појам
о правноЈ .или законској [(азни, аа разлику од казне,
коју посЛИЈ~ односно г ~удског ислеђсња објављује над·
лежни судиЈа. Слично 1е томе и у римсt<ом I<азненом
nраву. Reus peгduel\ionis лишава се права римсн.ога
rра~анина самим чином peгduellionis, наиме чим се
одметнуо од ·државе и прешао неnријатељу. Није имао
тек суд да пресуди таквом лиuу казну лншења rpa·
ђанских nрава, јер их је оно всћ изгубило самим оним
учино~1, те и настуnиле самом том лицу односне nрав·
не посљедице учина. 1 Исrо ово показује нам римска
nраво и у томе, !(ада по себи самој наступа rpa·
ђанска инФамија. 2
Основа овакве врсте казни налази се у св. Писму.
Ап. Павао сnомиње Титу човјеt<а јеретика, који не!iе да
слуша свјетовања да би се повратио у nравославну вје­
ру, него који остаје упоран у јереси, те кааује Титу,
мко је такав човјеt< изопачен, и сам је себе осудио, xQ.t
a~Q.ptetV€l љ д.ut~xu.t&.xptt~;. 3 Исто значење имају сви
канони гангрскога сабора, који одређују да су одлу­
чени од цркве сви они, I<аји учине један од оних прн­
јеступа, које ти t<анони сiюмињу. Не Ј(ажу ови гангр·
ски l(анони, na тек треба да црквени суд објави за
nрсступнике l(азну, него за сваког таквог престуnника
дотични канон каже: ava&€~CL EOi(o 14 једнаi<О као што
каже an. Паuао за уnорног јеретика, да је ве!i осуђен.
Антиохијсi(И сабор најбоље нам разјашњује ову врсту
казне. Својим 1. каноном овај сабор наређује, када
морају хриш!iани да светкују годишњу усnомену Хри·
става вас1(рсења, пак заповиједа за епископа, презви­
тера и дјакона, који се усуди поступити противу исте
наредбе, да таквога сабор још сада веЋ сматра оди­
јељеним од цркве, t?бt~Y +, &yta a6v~8o; EVt€б&€V ~а~
- 1 Dig.
2 Dig 11\.
IV. 6, 14. XL\X. 15, 19.
2, 13. XLV\1. 20, 2. XLV\11. 7, 1 Види биљ. 10. § 22.
ове радње.
s TI!T, щ 10. 11.
•·лс. щ IOl-117.

142
. ЕххЛ а[а~ ; 1 не треба дакле да та.
&ЛЛЩtоУ ЩtУе rtJ~ се~ и да му суди, него он је са.
кноrа суд зов.е np:~aoc ђен, чим је nрестуnио наредбу.
бором унаnријед в у~ају ai(O има уопће дn се бави
Суд ће У овn 1' 80 ~ ~~·и су' потnа:IИ самим учином cno-
~a nрестуn!iици:и' мјћи само да t(онстатује ту "азну,
ЈИ~ .оваквој о~:~ни' nодлегли за тај уч11Н, и односна
КОЈОЈ су n а имаће ca~io де1тараторно значење. Ово
њего~а nресуд ано важи у осталом само за оне одре­
што је сада каз
. упе n , ie Ј· е оваква nравна казна изриком
10Ј
ђене приЈеСт ,• 3енута
11
у канонима сnо 1 1'
· а за све остале цр!(вене nри·
јестуnе мора уније!( бити дамнаторна пр~суда, уз .очу-
,
нање свих оних законских nропис:, КОЈИ постоЈе за
Формални црквено-судски nостуnак.
Сnоменута је прије било, да правило. данашње~а
свјетовнога кавненоrа nрава: nulla poena s1nelege, НИЈС
nознато у црквеном nраву. Ово право .прима и при·
sноје у аnсолутном смислу сяе казне, .коЈе су и.эрично
наведене у односню1 канонима за извјесне приЈестуnе
и које надnежни судија мора по пропису Ј(ано на да
наложи !(ривuу; али оно познаје и таЈ(ве казне, које ни·
јесу изрично споменуте у канонима, него је остављено
судији да ·criм одре~ује за неке пријеступе казне, како
му се свиди према околностиыа, и rюје би најбоље од·
говарале сврси. Обзиром на ово, односни законски npo·
nиси одреrуу,ју, !(ако имају судови да налажу оне казне,
ко~е су у казнама наведене за односне пријеступе и
КОЈе зон~ легалнима (ех lege), како ли пак да налажу
казне, К~Је канон.и изрично не спомињу за дотична ка·
жњив~ ~ел а, и КОЈе зову арбитрарнима (ех arЬitrio iudicis).
Ј nрвом случају судија мора да нал6жи аа до·
1
AC.III, 124.
2
Ово што смо ми с ада казали о правним казнама 11 о казнама
судскима послужкло је 8атиј ем ва вападно црквено право основом за
~анашње учсње 0 казни 11
Пр' Ј·
80 00mада кривац неза sententiae и казни ferendae sententlae·
а ае
самк закон замјсњује висно од икакве судске пресуде, тако да
се аа кривце у таквомо6~в~ење пресуде i кавна је ова lala а jure, :е
Друга је казна услов у ју каже, да је ПОАЈ!еrао senlentiae canonts.
љена судск
те се с тога а а р•ал им nосредовањем; она је аЬ homlne,
• ику од прве
l~ltae bomlnis. Види Hinschl V1 каже да је кривац подлегао sen·
• 1
us. 1 I:Ю fg. 650 fg.
Onhи дно.
§ 20. Налаrање кa&HII.
143
тични
. пријеступ ону само 1,азну , l<o'~а . .
Је эа таЈ при·
Ј Сету п иэрично у Заi(ОНу споменута без и , .
~\вм . ен е. На nрим. 1О
Ј
' какве своЈе
· канон npвoдpyror цариградскоr
.
сабора нареqуЈс,, да мо~а бити nодвргнут потnуном
сврrнућу, тси.УtвЛеt ~а3щоеоеt свештено лице , КОЈС. ради
• 1 '
своЈе користи понесе или на нссвету уnотребу обрати
свети путир, или лискос, или ложицу, или часни 110 •
крива ч или ваздух, или ыа . шта било од свештених
и светих сасуда или одежда, што су у олтару. л 1, 0
се ов~ судом до~аж.е тако, да не поддежи више ни­
Каi<ВОј сућ~њи да ЈС. Једно свештено лице то учинило,
тада 'суди~а не СМИј~ кр~вuу наложити никакву другу
казн). , н е1 о ону, КОЈУ таЈ канон одређује. Поводом тим,
што се за овакво зло дјело у једном (73.) an. канону
одређивало само одлучење, d~~pta~o~, беа сnоыена о
том е, да ли се та казна тиче клирика, или свјетовњаriа,
и што су неки, уаиыљући да се то тицало клирика,
наводили, да эа такво дјело дотичне клирике, којИ се у
томе эатеку, не треба nодвргавати cnprнyhy, него само
одлучењу, оци поыенутога сабора подробно у снојем
канону разјашњују питање и наређују оно, што је
горе речено. Или на прим 2. I(анон IV васељенског
сабора нареrуује, да еnископ, Ј(QјИ се затече у симонији,
т. ј. обави руr(оположење, хщиоУ[~v, аа новце, или из
гадне похлепе за добитком произведе, 1tроЏ.ЛЛиtо, нс·
кога за какву црквену службу, и докаже се да је заиста
то учинио, такав.. епис!(ОI! мора бити сврrнут са свога
степена; эа оне nак ~оји су ~ посредници саыо били
у таквој гнусној тргонини, канон наређује, да такви,
ако приnадају клиру, морају бити такођер свргнути,
а а1ю клиру не nрипадају, нека nодлегну nнатеми. До·
каже ли се потпуно, да је један епискоn учинио при·
јеступ симоније, суд дотични м.ора да му наложи ону
казну, коју овај канон одређује, исто као и прописану
у канону казну онима, који су учествовал и у томе
nријеступу. Онако ово мора бити по опћем правном
nравилу, да судији приnада да суди о лотичном nи·
тnњу, али није у његовој nласти !(аэна, него у власти
· закона. 1 Нити у "азненом послу, аа који је ваконом
1 Dig. XLVIII. 16, 1. § 4: .Factl quldem quaestlo ln arЬitrio est ju·
 Onkи дие
144
може судија да поступи друl(чије
проnисана казна или да наложи блажу казну ол
но што Заi(О\~а~~~ње да изостави !(азну. 1 Не смије
nроnисане, а Ј ~мијенити ни тада, кад би случајно
се тnкuа It~:н:л:~т хтјелq да се у каквом кааненом
нека старИЈ друкчиЈ·е но што је ваконо~1 наређено 2
nослу nостуnи · треба подвргнути кривце за овакав или онакав при·
. самоuољно поступање у оваквим случаје.
СудиЈа ва га о 6 ~1 се сам казни од старије власти. s
вима подвр .
За арбитрарне к~эне, то ЈССТ, кад за односне при.
јестуnе каана или НИЈС била тачно овна чен~ у закону,
или није била сасвијем сnомен~та, постоЈе посебна
правила. l(no што смо. и наприЈед споменули би~ и,
има много канона, у кОЈИМа се спомињу равни nрије·
стуnи, али није ту т~чно означена и казна, коЈ.У треба
наложити кривцу аа Један или други од тих приЈеступа.
Ово треба казати на првоме мјесту за одлучење, !ioje
се cnOМIIЊC у МНОГИМ !(8НОНИ~18, !(аО liaЗHn За )lОТИЧНС
пријестуnе свјетовњnка. l{аэна одлучења има више сте·
nена, и може се nротегнути од лишсња св. причешћn
за неколико мјесеци и лишења тога до ~раја жияотn,
а може се она састајати и у лишењу ових а нс оних
nрава у!Р!(ВИ унутрашљег или спољашњсг Ј(ара11тера.
dlcls, poenae vero perseculio поп ejus volunla!i шaпddtur sed legis auc·
tori!ali reservalur 11
• nолита, који се не постара да се на вријеме постави
1
. ~Judicem vero пosse oporlet, quod gravi in!amia sit notandus, sl
Vlolenllae crlmen apud sc probatum distulerit seu omiscrit vel impunitate
donaverll1 aul mol! ·. ' 1
§ 20. Налагање каан11 .
145
Исто и ва одлучење чланова клира. О овим посљед·
њима у разн~м каноним.а говори се, да их треба од·
лучити за ПОЈе~Ине пријеступе, који никако не могу
ла се ставе У Једну категорију, и преыа томе може
тек надлемни суд дn установи, rta~(AOj врсти одлучења
јеступ. На r1риы. по ~· апостолском канону треба од·
лучити. епископа, КОЈИ проrне аакониту своју жену,
а исТОЈ казни треба га подвргнути по 8. канону, ако
се не nричести кад служи литургију, или по 16. ка­
нону, ако nрими туђег rширика без грамате, или по
52. канону, ако не прими rријешника, који се каје,
или по 59. канону, ако не поыогнс свештеНИЈ(у, !(оји
је у материјалној оскудици, или по 76. канону, ако
po~ai(a постави за насљедника и т. л. и т. д. Ово исто
треба казати и ва све оне многе каноне, у Ј(Ојюtа се ва
раановрсне nријестуnе одреrуујс, да се кривuи подвргну
епитимији, или да се подвргну црквеној кnэни, а није
речено ни кat(ROj врсти епитимије, ни ва коли1ю вре·
мена, нити каквој врсти црквене каане. На прим. 74.
апостолски канон каже просто за епископа, !(Оји је
оптужен и нађен кривим, ла му се одреди епитимија,
или 25. канон четвртог васељенског сабора ва митро·
епископ ва удову еnархију, ла мора подлећи еnитимији,
или 49. канон трулскога сабора за онога, који пре­

• orem, quam praes!llu1mus, poenam protulcril1 читамо твори манастир у свјетовну зграду, ла мора подлеЋи
У јед~ о! констнтуцн1· н 300 '
Х . · · године царева Валентиниј~на Аркад11ја и еnитимији, или 18. канон седмог васељенског сабора
он?нЈа у Теод~сијевом Кодексу (IX. 10, 4), од куда ј: Olla прсшла
i
ыатн t У јустиниЈанов Кодекс (IX 12, В. § 2). за епископа, који држи у својем дому туђу женсi(ињу,
у 13. гл. LXXXII новеле Ј · . . .d да мора по:щеkи епитимији и т. л. и т. д. Исто тако
judlcans custodiat Је es · . ц~ра устинијана пише: n0mn1s JU с~
conligal jussloпem g ' et .secuпd~m eas prolerat sententias; et vcl Sl кад се у разним и многим канонима !(аже да Јtотични
nos1ram IП medlum 1 . .
!(ривци за разне nријеступе морају бити подвргнути
matkam procedere sa 1, ' ve Sl sacram formaш vel Sl prag·
Nov, CXI!I, с. l. nc юnem dlcenlem aliler agl, sequatur legcm". Cl. канонској каэни, као на прим. 3. канон четвртог ва·
! Констнтуц1 ја 428 го и сељенског сабора за клириl(n, 1юји узимље на откун
јерстнка nponиcyJ'e· N·. ,А .не цара Теодосија у питању кажњењз
1 11
u1 JUd1cu 1' имања, или 8. канон истога сабора за .клирика, који
aut nu/li co~rcltioni maьdare . ~ lceat delatum ad se cri1пen шlnorl
•

concesseril~. Cod. 1 6 З ct' Лlsl lpse pall vеЩ quod aliis dissimulando тражи суда нан своје епархије, или 14. канон истога
:~~~цију 5ЗО године: Нст~ ~~d. Vll. 4~, 13 ~личну Јустltнијанопу кон· сабора sa чацr, који се жене са иновјеркињама, или
УЈе за судију ко1·и Р ЈустиНIIЈан у Једној својој новет1 про· 25. Ј(анон антпохијскоrа сабора аа епископе и друге
ре~ује , 'не наложи кри
' .prlmum quldem ob!l . пцнма ону казну коју за1<0Н од· чланове кл'ира, који злоупотребљују црквеном имо·
nos~am lndlghnlioпem suslin;:l~s ~rl!
1
Dei ]udicio: pos; haec autem et виноы и т. д.
• 1 • ov. LXXVI!. с. 1. § 2.
101
 Onk11 All6,
§ 20. Налагање каани.
146 147

nat' врло 01 0
"Н . канона 1 у којима се спомињу
Има Pl
. nи али ни 1,аква казна НИЈе споменута
• за је~но Ј(ажњиво дјело казна, мора се поступати по
дотични nриЈест~ н'его је само речено, да се· то или примЈеру закона, ad exemp!um legis, 1 то јест, да треба
эа те nријеступ~, · судити по .аналогији. Друго слично правило споми·
. инити На nрим. 3. канон првоr васе.
ово не смиЈе ч · њу Јустинијаноне Институције, да при налагању "аани
љенскоrа са бора ка '
же да ню,акво свештено лице не
мора се nазити на· обичајно право, moribus, и по
. и у своiоЈ· кvћи туђу женскињу, али не
CMIIJC ДрЖаТ Ј Ј , томе nостуnати, ако у закону није о nредмету изри·
наводи Ј 1казну э 11n онога ' КО'ИЈ се• у томе затече,
•
или
чно сnоменуто. 2 Примјер закона дакле и nравни оби·
75. Јiанон трулскоrа сабора, КОЈИ аабрањује дрену у чај служе у овоме мјерилом, и само се мора пааити
uркви, али казну за кривца не спомиње, или готово Jta они случајеви, који нијесу законом били предии·
сви канони лаодю,ијскога сабора и сардичкога сабора, ђсни, треба да буду у свему аналогни случајевима,
који су ыал не искључиво диGnлина~ноrа карактера, "оје су закони предвидили, и nрема томе да и односна
па иnак осюt nет шест канона, НИЈедан од осталих казна буде по томе изречена. При чему имају свагда
'
канона не наводи казне эа односна щела, КОЈа эабра-
' '
важити, а особито у црЈшеннм судовима, у којима дух
њују да се чине. хришћанства мора увијек вејати, опћа правна правила,
У nогледу nрве nрсте арбитрарних казни, то јест Jta у казненим питањима свагда треба се држати већс
оних које су неодређено сnоменуте у .канонима, црЈ<Ве· блаrосщ и у сумњивим случnјевима увијек блаже
ни суд ыора у границама, које су постављене оnћом поступати. 3
у дотичноы канону споменутом казном, изабрати ону Врло опрезно и nржећи се строго опЋих правних
која му се учини најuјелисходнијом, пошто је испитао nрописа мора се поступати, кад треба интерпреrаци.
све стране пријеступа, и субјектинне и објективне, при јо11 извести, какву би казну требало наложити за до·
томе пазити да не буде казна ни строжија ни блажа ти чни пријеступ, за који у самом закону није споменута
но ~то је сам учин показао, и эа лакше nријеступе односна казна. Опћа nравила о овоме позната су.~ Али
УIIИЈек да се блажn казна налаже, а за теже оштрија има закона и таквих, који нијесу nотnуно појмљиви,
щнn, али паз~Ћи свагда да стро1·ост не nријеђе гrа­ и о чијем смислу може се nородити сумња, те у ова·
нице хришhанс1ю1· милосрђа. Односни законски 11роnис Ј(НИМ приликама није нећ доста само оnћик nравила
0 овоме римскurn права важи и у uрквеном праву, а интерпретације. Случајеви оваквих непотпуно појмљи­
0
саы~м закону У којем се садрЖи тај пропис спомс· вих э~кона могу бити, или кал је употребљен у за­
нуто Је у Номоканону.' кону какав неодре~ени термин, који нс изражаnа једну
За арбитрарне !{йЗНе друге врсте, то јест кан се одређену мисао, или кад је употребљен неправилни тер­
llмa О,1реди:и t{азна за неки nријеступ за коiи у ЈЩ· мин, који собом покааује једну мисао, а закон хоће на
нонима HIIJC 11 арич ' Ј nокаже другу, те је суд у неnрилици, какву казну да од·
но казна сnоменута важе nрописи
onћera врана 0 а · ' реди за пријеступ, који се истакао. Да се овоме доскочи
с .
nоменуто Је всћ б
налоrИЈИ и инrерпретациЈ·и закона.
~,
у Номоt{RНон ило onne !Јрnвило, које се налази 1 Види стр. 46. у овој радњи .
-г- у, да !<ад У nисаном зщ{Qну није одреrуена 2 нlnprimis illud observare debet judex, ne aliteг judice~ quain le·
Nomoc IX. 2о, Dlg XLVII giЬus aul constitutionihus au! moribus proditum est". lnstit. IV, 17. pr. С!.
ne quid aut durius aut е : , 1· 19, 1Ј: ,Respiclendum est judicantl, Nov. V. с. t. Nov. XV. с. 1 in fin. Nov. XX!V. с. 2. Nov. LXXXII. с. 13
. ' г mJSSJUS con l't 1
еПЈm au! severitatis aut cl . 51ua ur, quam causa deposcit; nec Nov. CXLIX. с. 1.
,JU dl clo, prout quaeque res emen!lae gl or1а а11ectanda est, sed perpcnso. 3 Dig. L. 17, 56: "Sen1per in duЬiis benigniora praeferenda sunt•.
causis proniores ad lcnilate exp, d~lat, staluendum est. Plane in levioribus
08
1. 155. § 2. eod: "in poenalibus causis benignius in!erpretandum est". С!.
severitatem le"um cum al' mIU tces ещ deben!·· in gravlorlbus poenls Dig. XLVIII. 19, 42 et 192. § !.
LX 51 ђ IQuo tcmperam t ,' . .
· ' 1\, en о bentgшtalts sussequi". Bas\1. • Nomoc. 1. З (АС. 1, 41).
 Onkи дио.
148
салn неколика сnомоЋна сред­
nравна Је. наука ";,~~~ другоме мјесту већ говорили.1
ствn, о r<оЈиыа смо ~ да црrшенн суп мора се вршити
l{аэали смо rope сваr<а црквена казна мора б11ти
саборно, и дакле :с судске колсгије. Сабор еnискоnа
изречена од одно~ епископ са nрезвитсријумом суди
суди епис~<оn~, <ону 11 другим нижим члановима кл ира;
преавитср)' Naarв исти нач11Н и свјетовњацима, који су
а суди на так
о ar<o 0 приЈ'еступи~rа њиховим ю1а да
чланови цркв~,
nресуђује спољашни црквени суд.
Најстарију канонску одредбу о томе, ко може ос~-
дити једног егтскопа налазимо у 74. а п. канону, КОЈ~
одређује да то ы.оже уч.инити само сабор еnископа.
А какав је то сабор КОЈИ има да суди епискоnа, ка·
аују нам односни r<~нони антиохијскоrа сабора. У тај
сабор наиме сnадају, као пуноnравни члано.ви, сви
еписr<опи, који састављају Јtотичну митроnолиЈску об­
ласт, заједно са односним својим митрополитом. Ова­
кав сабор сматра се потпуни сабор, t€~€(a auvoдos, r<ao
што кажу 16. 1 17. и 18. антиохијски канон. А 20. r<a ·
нон истога сабора прописује, да у одређена времена
мора се сакупљати такав сабор, на Ј~ојем се имају
између осталога испитивати сви послови судског кn·
рактера. Истога сабора 15. r<анон одређује и значење
пресуде таквог сабора: "АЈ<О је неки епискоn оптужен
због каrших nрекршаја и од свију епархијских спи·
скопа суђен био, пак ени они сагласно једну осуду
противу њеrа иврекоше, такав не ыоже другога суда
rюд других тражити, него мора тврда остати једно·
гласна пресуда епархијсi<ИХ епископа. и На Щслу на·
лааимо 080 потврђено на цариrрадском сабору 394.
године на · ·
. ' КОЈем Је поништена била осуда свргнућа
Једног епископа
ив рекла б ила саморадид уврока, што су. то снргнуће
ва еnископа те Је утврђено па
такво сврrнуће ' '
су сви enиc)(on може иарећи само сабор, на Ј<ојему
бити УВИЈ·ек виишдеотичне о2бласти, којих на броју мора
од три.
На картагенском б
--rм-цп cn °РУ 390. године објављен је
• стр. 70; и сл
2 АС. Щ 625-627. МС. 11, 129-130.
§ 20. Налагање ~аани.
149
био један канон, којим се одређује, да кад се истакне
каi<~а тужба 11р~тиву свештених лица ради !(аквих
nриЈестуnа, а НИЈе могуће да се раЈtИ r<аr<вих прилика
сакуnе многи е11ископи, ~~ Мvао&щ 1t~M~us auvEЛ&etv,
па да таква лица не остану ва дуго под оптужбом,
нека списrюпа суде дванаест ешrскоnа, ~1to 8w~€xa E1tL·
ox61tшv, презвитера шест епископа, a1to Ё~ E1tLox61trov
• ' \
а дЈакона три, a.1to tpt(ov. Овај се канон налази као 12.
1
I<анон картагенсЈ<оrа сабора 419. године. Остављајући
за час наредбу канона о суђењу презвитера и ~а­
кона, по овоме канону требало би да се car<yne многи
епискоnи, свакако више од дванаест, ла би ъюгли на
редовноы сабору судити ОЈ(ривљеног eoиci<Ona, а ако
се не може ради неЈ<Их прилика састати такав редовни
еnискоnсiш сабор, тада нека се састане ванредни спи·
скоnсr<и сабор, на којему мора бити најмање 12 епи·
скоnа, да би се могао правични суд изрећи о једном
оптуженом епискоnу. Али овај ](анон не треба разу·
мијенати у апсолутном смислу, и I<ao да без толикога
броја епископа не може бити свргнут један епискоn.
Ово је могло важити и имало је смисла у цркви Сје·
верне Африке онога доба, кад је у њој било 466. еnи­
скоnских катедара, 1те је моrуће било у сва"ој прилици
сакуnити на саборе велиr<и број епископа, тако да је
онај број од 12 еnископа могао изгледати релативно
и ыален према стотинама еnискоnа, што је било у
nом~нутој обласној цркви. Оnhим nравилом за суђе·
ње Једном епископу, особито кад је питање такво, да
би могла бити изречена каана свргнућа, мора слу·
жити оно, што је установљено на горепоменутом ца·
риградсi<ом сабору 394. године, а што је ушло и у
оnћи канонски Зборник nравославне цркве, наиме, да
еnискоnу треба да суде сви епископи дотичне црквене
об~асти, каквих треба да буде на односном сабору
НаЈмање четири. Нема ли случајно у некој црквеној
области ни толико епархијских епископа, тада суд о
оnтуженом еnискоnу мора бити nредан сабору епи­
скопском друге обласне цркве, у којој има најмање
четири епархијска епискоnа, који могу саставити он~
1 Правда вселенской церкви, СПб, 1849. стр. 120,
 Onhк дио.
150
,,J,.~~v који је за т.о nотребит
te~e(rJ.Y ou'" 1
nотпуни са б ор, надлежноrа митрополита. Али
. '
' ништвом б
а nод npen~Jeд великиы црквен~м о ластима, као
да се у nоједини:дској патријарШИЈИ сматрало потре.
на прим. У цариrр 12 епископа на оr<упу да би могли
битиы да ~уде баl~ископа 1 казује нам nримјер, коЈи
свргнути Једног е тумачењу оног картаrенско1· ка­
приводи Валсамон У аматунсЈ<И (на острву f{иnpy) био
нона. Јован еn~ско:скопа под предсједништвом архи.
~е свргнут од. 1се е~nископ потужио цариградском па­
Јеn~ск~паЛТ:~ (1156 -i\69) на ту осулу' као незаЈ<О·
триЈархtабtр патријаршески укинуо је исту осуду
ниту. \, тиј'ем што ни1·е био сазван потпуни
МОТИВИШУ лИ ТО ' ћ б ·
епископски сабор кипарске цркве, или бар ~е и РОЈ
епископа, ка о 11\то Ј· е 3 rода била ' а. и с тога Ј О Ш, што
11
није било 12 епископа без арХИЈеnис](оn а} него 1
еnископа са архијеnископом, дакле . само 11 enиct<Onn.
Оно што је горе речено о брОЈУ еn ископа, кол ико
би их морало бити по оном картаt·енс~ом канону да
се може осудити један еnископ, а што Је .могло .бити
оправмно према црквеним nриликама У Сјев~рноЈ Аф·
рици посљедњих година IV и првих пецениЈа V ви·
јека, то ис.то мора се реЂи и о одредби истоrn канона,
na за осудити преввитера треба шест, а за осудити
~акона три еnисi(ОПа. За ово важи Ј(аО опЋе nравило
ва сву цркву одреба 4. канона антиохијсr<оrа сабора,
по којем Ј(анону суд над nреавитером и дјаконом nри·
n~да еnископу, и посебној nри пала му право да, их
сврrне. Er tts 1t~EO~Ut€~~s ·~ м~?УОS U1tЬ ~о б t8tou E1tt· .
~61t~u ха.&rщв&вts, toЛ~~aeteY хtЛ. Ово прано еписi<?nа,
да суди и казни nрезвитера или цјакона, потврђУЈУ и
други канони. Али, као што није никада у цр1<ви вршио
то. nраво еnисЈ(ОП самолично, тако ни односне каноне~
К~ЈИ говоре да епискоn суди и казни презвитере и
~аконе, не треба разумијевати у буl(валном смислу!
него онако,, како нам то казује пракса црi<ве, почи·
њући од НаЈпрвих вијекова.
авитериЈум
Сn~менул~ко1и смо· У nочетку · овога nараграфа пре-
~ ' Ј Је nостојао у nрва времена цркве.
АС, Ш, 324.
§ ~..Налаrање каани
151
Овај презвитеријум састављала су изабр~на свештена
лица уа свог еnискоnа, и као таi<ва, у А nост. У стано­
ва ма зову се та лица савјетници епископа, a6~~ou~o' tоб
e1ttox67tou, а сами nрезвитеријум ао ве се auviдptoY xrtt ~ou­
)~~ ti)~ €хх)~~а(а.~, 1 Епископ са тим својим преэв.итери·
ју мом вршио је црквено судство у својој епархији. У
истим Ап. Установама читамо уnуство епископима, како
Ђе састављати судски сенат и Ј(ако Ђе судити. "Суди·.
ШТа Ваша (ta at~C(O~~ta U~tiJY) НеКа буду друГИ Д&Н ПО·
слије суботе ... У вашем судишту нека су пр~сутни и
~ако ни и преавитери (au111tap€atooo~~ де tф дt)\C(Ot't)p[~ ~С(~
џ[ дtcl.xovи ~a.l ~[ 1tрва~uщи) и нека, као Божј~ људи,.
суде беспристраено и по прави ци. "2 У црквеном У ста-:
ву 32. Iшнон Ј(аже : "ЕписЈ(ОП неЈ(а нс исљеђује н. икаi(ВУ
тужбу без присуства својих клирика, јер Ђе друкчи~е
бити без снаге свака пресуда еnископова, ако она Н~Је
потврђена присуством клирика. " 8 Ово што кажу ти цр·
квено· правни споћ1еници првих хришћанских вијекова,
·т о је исто било Ј(роз све вијекове цркве, а то је тако и
данас у свима епархијама свијета, да све судске по·
сл ове свештенства расправљају и рјешавају духовни
судови) или духовне консисториј е, које су уа дотичноr
епи скопа, и које му помажу у вршењу њеrовога права
суђсња и евентуалноrа налагања црквених казни. И
у овом· е само смислу треба раэумијев~ти све оне ка­
ноне, који говоре о праву еnископа да суди подручни~
својим свештениы лицима и да их nодвргава каэнам~.
ffанонска ова nракса тиче са само таквих .приЈе­
ступа, који су јавни, и који као такви п~тпад~у под
јавни црквени суд; тајни пријеступи, КОЈе ~еко лице.
открије епископу или духовнику при йсповиЈеди, cna·
дају . У унутрашњи, сакраментални, црквени суд. А
1 Const. Apost. 11, 28. (Ed. cit. 1, 109).
2 Const. дpost. 11, 47. (Ed. cit. 1, 143). .
8 ~Ut episcopus nullius caus.am a~diat . abs.q~e praesentla clerJcorum
suorum·: alioquin irrita erlt sententJa epiSCOpl, ШSI clerlcorum praesentl~
COI!IIrmeturи. Hardu/n. 1, 980. ·
4 у овоме смислу треба рааумијсвати 11 оно што је наведено У
мојим комектарiiМа 32. ап. канона,
канона картагенскоrа сабора (МС.
4. кан. актиохијскога сабора и 12:
1, 91·92. 11, 55-56. 142), а тако нето
11 у мцn. стр. 401.
 Onkи дио
152
. чак овога таЈ· да бев формалнога суда
оnћи Је закљу ' . б .
никоме ник аква цр
квена казна не може ити нnложена
. .. ·
ва дотични пријеступ, зи коЈИ се докап~е ~а Је заиста
извршен. Према томе у канонима се осуђује, кад неко
без тога јавнога форм.алнога црквенога суда буде nод­
вргнут некој црквеНОЈ казни, и спомињу се изрично
еnископи, који наЛО'diе самолично и беэ проnисаноrа
суда какву казну. Сардички 14. канон осврће се нn
то, кад би један еnископ у гњеRу и ра~дражен искљу­
чио ив црi(Ве неког nрезвитера или ДЈnкона,
ђује да такав поступак не треба одобрити, него треба
да еnискоnски сабор испита односну кривицу и м
сабор установи, да ли је дотични эасдужан козне. Сед·
ми васељенски сабор својим 4. каноном осуђује епи­
скопа, који одлучи сам каi(ВОГ свога 1mирика за то,
што тај клирик чини нешто, што је nротиву закона
(nосебно у симонији). Картагенс1ш сабор 419. гопине
осуђује својим 133. I(аноном епископа, који несмо­
трсно некога одлучи од заједнице црквене, а 132. ка­
ноном, кад одлучи од црквене эаэаједнице некога,
који му је насамо исnовједио какав свој nријеступ.
Сви ови канони имају у виду с једне стране, да се
узnржи основно правило сва1юг уређенога друштва,
да се само nослије nравилног и свестраног исљеђе·
ња неке кривице може иэрећи дотична пресуда, те
при потреби правично наложити кривцу односна ка­
зна, ~ с друге стране имају у виду људску нсмоЋ,
од ко1е, као људи, могу не бнти слободни и еписко­
nи, и да ради те немоЋи нс би nострадала npn·
вица и nодлегао казни неко Ј(оји можла у саыој стна·
ри не заслужује. Могу по~ећи личноме суду епи·
CI(Qna
· тек такве . .
саыо rюrрЈешке свештених лицn
КОЈе се тичу norлa . . . '
вито савЈести њихове и J(Oie нијесу
скоnчане са никак · Ј
вом 1авном саблазни те коiс као
такве могу бити · '
том · и отачас исnрављене архипастирским савје·
правноме сми~~м оnоменом; али о никаквој казни у
ни ријечи,t У ту нс може бити, по канонима,
---
1у Русији чп. 155. PI<Y . n ,
· ризнаЈе епщопу, да може лнчно без
§ 20. НапагаiЬе казни
153
Према етичкој сврси, Iюјој тежи црквено каэнено
прано, канони прописују, да снака казна, коју црi<Нени
суд на некога наложи, мора имати опћи значај и обве­
ану. снагу эа сву Цplffiy, те Да!(ле, који је учинио неки
nриЈестуn и нnл~жен~ му је. била аа тај nријеступ
односна казна у ЈедНОЈ е~а~ХИЈИ, ту казну морају уна­
~авати св~ остале еnарХИЈе nравославнога свијета, юпн
~сдна помЈесна ..Цр!(Ва сми~с ~римити у сноју заједницу
Једно свештено лице, IIOJe Је за1юнитим судоы одлу­
11 наре­ чено било или свргнута у другој по~1јесној uркни. 1
Ради овога у црl<вено-супској npai(CИ . ыи налазимо 1 ла
•
nресуде Једне· црi<Ве проп1ву већих nријестуnа саоnћо·
вале су се свима црквама, како би свима nозната била
иста 11ресуда, и ·како би сходно тој пресуди поступале
и оне носnра~1 дотичних .престуnника. Ouo се родило
11 мора се радити кроз односне посланице, које један
спи с 1<оn шаље осталим е11искоnима, или сабор једне
црl\ве I<poa ·
окружне посланице свима uрi<вама. 2 Ради .
овог истога, Ј(анон~Ј<И је установљено изданање наро·
читих nисмсних: свједоџаба од стране дотично1· епнско·
па свима сnештенш1 лицима, а и · свјетовњаuю1а, који
no~y у област другог еnискоnа, у којим се свједоџбама
11отврђује, ;щ је дотични православне ~јере и да се хри- ·
шЋансю·l влада, а посебно, аЈ<О је сRештсна лице, па
није под аабрnном свештеноЈ~ејствовања, а ако је cujc·
товња~<, да није ьдлучен од nричешhа, и да може сло·
бuдно стушпи у клир, ако то аажели. ~
формапноrа суда кааннт11 свештеника епитнмнјом до 15 дана ,съ ус­
траненiемъ оrъ священнослуженiя н прохожденiемъ эпитимiи на мtстЋ
IIЛИ въ архiсрейекомъ домtи за неке одре~ене мање кривице. О од­
редби овога чланка руског Консисторијског Устава види што је написао
проф. Суворов~ у својој књиан nO церк. иаказанiяхъ", стр. 318-319.
А види тако~ер у истој књнзн (стр. 260-262) о суду епископовом ех ln·
forтata conscientia у римокатоличкој цркви, а што је - по мишљењу
Ј тura професора - послужило основом аа окакву одредбу у поменутом
Уставу.
1 Види 105. кан. картагекскоrа сабора, 88. канон Василија
вел., и др.
2 О cuprкyky Арија види у цркв, историји Сократа. 1, б. 9.
з О овим свједоџбама види у мојим коментарима 12. an. канона
11 11. канона ЈУ. вас,ељ. сабора. МС. 1, 68-70. н 357·358.
 Onhи АНо, ~ 21. Лрестајање nрнјеступа н кАзне.
154
155
§21. дјец~)· 1 У uрr(В~ном .Ј~азненом nраву није nозната за·
старЈелост nри.Јеступа, и . то ~е само за nријестуnе
Престајаље пр~еступа и хазпе. живих юща, него. ни оних, која су већ .умрла 1.. џ 1юја

сваl(а казнаном, Јкривцу, мора б ити извршена~ l{o

коiа Ј·е од надлежноr црквеног суда
наложена д отич . ·
се сnротиви пресуди, која глас~ на односну каз»у
У њени приЈ'еступ тај престаЈе припадати uр1ши.
аа учи ' ,, , 1. ·
Havta7r~OtY ExxG1ttia~ю t~S exx~~·~ata.s, н~ре~ЈУЈе 28 : nп.
канон за епискоnа, ·nре-авитера или дЈаконаl КОЈИ је
свргнут био, а ипак хоће да ~рши службу. Анти~­
хијски 4. канон подвргава истоЈ казни и све оне, КОЈИ
.опће са таi(ВИМ ·сврrнутим ЛИЦИМа,. 1t&.YtU.S а1i~~~),Л~о&щ
*. iххЛ~!о:~, било да су клирици или свјетовњ~ци.2
Ј(ад је дотични извршио · наложенr му казну, тала н~­
су за. жив~та учинила била .не1(е. 1:ешr'е п.рије,сrуnс,
эа коЈ.е НИЈе.су била каiliњена. За епискоnа, који о~тави
nослиЈе своЈе смрти имовину своју 1щовјерци~а, 15.
канон картаrснсr(ОГ сабора 4Q 11 ГОI\ИНе. ~ар.еђује,. да
црква мора изр~Ћи анатему nротиRу . таквог епископа
и nослије сырти њeroge, xal ~st~ Mщtov ~v&~~~a. tф
tи~6щ Лsx~s[·~, и да се име његово не. смије ви.ще ни·
када спомињати у цркви~ 2 С~ично oвoire говор~ ~.лруги
канони и канонска nракса (види, ~~ 9.).
У неким новијим д~сциnлинар~им . лр~вили~а эа
свештенство nризнаје се эастарјело~т појединих, прије·
.

равно казна 'престаје; а nошто Је изршено~t казном стуnа, те шща која те пријестуnе изврше, пошrо при·
одмашћено за учињени ripиjecтyr~, тала досљедно пре· јеђе nро~исано врије~1е, не моrу више бити nозивана
стаје и сами n~и]есту~; · на суд, нити nрогоњена . за те nријестуnе. У Дисниnли·
У свјетовно~t казненом· праву признаје се, ла може нарнрм Правилнику за св~штенство сибињс1'е митро·
nрестати један учињени пријеступ услијед sастарјс­ полије Э 12. каже: "Пријсступи, који су нанедени у
лости1 praescriptio temporisl тако да кад· прође одр~· .З 2~. эастаре за три мјесеца, од када су . изврш~ни,

ђено вријеме,· nријеступ се већ судом не кстражујс 1 рДноснр, од часа кад је .дознао за њих н~длсжни суд",
нити се Ј(ривац више ~азни, и сами rrријестуП . остаје а ~ 13. оnет каже: "Дищиплинарне кривице, које су
без nравних nосљедица. 3 ·У римском праву признавала nредвиђене у ~ 3., застаре и не моrу више бити nро­
rоњене послије три године, ОЈ\ када су иэвршсне, од·
се такођ~р застарјелост пријеступа, и према нрсти са·
носио, од часа кад је. за њнх сазнао надлежни суд,
мих nрИЈестуnа раалично је вријеме за то било одре·
ако за то. вр~јеме кринац није учинио другу нову
~е~о, од · 5и до 40 годин~. 4 За ~ри само· пријеступа
ИЈ~ се У овоме праву признавала эастаniелост аро· 13а uрво: Actio quae in eum (qui fidem orlhodoxam 'fallit) competit,
staslam 1 о 'd' rJ 1
рате! IUПJ et suppositum partum (rю се одметнс tempore non clrcumsribatur, etiamsi non ео superstite lls contcstata sit.
од nравославне мјере, ко убије · cвot·n оца и побацинање Cod. 1. 7, 4. Cf. Basil. LX. 54, 25. 3а APJZO: Parrlcidae semper accusantur.
- 1
АС. 11, 36. Исnор мс 1 ОА о~
~ АС, 111,
'
МС · · ' ~· МОЈС тумачсње онога канона.
Нос es!, accusalio eorum perpetua est, neque ullo te/llpore finltur. Dig.
XLVIII. 9, 1О. Cf. Basil. LX. 40, 9..3а шреhе: Accusatio s~ppositi partus
nоп excluditur temporis praescriptlone, et nihil interest1 supersit еа, quae
3 . 132 о 11, 55. .
LlSzt, Deutschcs Straf ht S . Sitppo~uissc dicitнr, aut defuncta sil. Oig. XLVIII. 10, 1. Cf. Basil. LX.
nur die Verfolgung aus so rec : ·,292: ,Die Verjahrung schllesst nicht 41, 19. Nomoc. IX, З5(АС. 1.227). Проф. Лента у гореспоменутој (б11љ. 3
sle 111~ nur die Recht;fol ndern Sle l1lgt das staatllche Strafrecht.. , Abcr стр. 154) својој раДњи ус1tљава се да докаже, али изгща нам са ма~о
dtr We/1 zu scha"en• Ogen der Tat. Diese selbst verтag sie nicht aus успјеха, да је застарјслост важила у риrшом nраву 11 s~ ов~ npltJe·
"' · аастарјепо сти У с~јетовном казненом nрану·
раапична су М11Wље 1 ьа по . ступ~, nозивљуfiи се на Со~. Vll. 39, 4. односио на један закон цара
начвсто. Види у сnоменут~ОЈала, na као АЗ ни данас није се у томе Анастасија, по којем аакону сва~и пријеступ мора се сматрат1t заста·
исторм]сkу биљеwrv 0 м иадању Листовоr кааненога nраиа његову рјслнм послије одређенога броја година. .
нак· Di V "1 0воме nитаљу ( .. Ј 2 То је 81. канон картаrенског сабора 419. I'Oдltнe. В1щи мо1е
• 1 е e~lhrung• што . стр, 292·293) ВиАи тако~ер '11\а·
1
Dantellung dев S~afrechb• ~ ~аnисао Dr, R. Loeniпg in Verg1elchende
1
~ Moттstn Rбm St. ,_ gem. Teil. 1, 379-471 1
'-мчење овога. ка 11 о11з у МС. 11, 216-218. Испор 11 14. ка11он хнпnн­
tко~а саборn 393. гoдlllle, ltЛII 22. как. кnртаrенскоr сабора 419. године.
' . ra,recht. S. 488-489. 1
11 1
•
 156
ну кривиuу". Пријестули, "ој и су наведени
дисциплинарм 2 nараграфу, ово су: : а) немарност 11
споменуто . .
·у
rt
ст у врwењу лроиисаних дужности, б} нс.
непослушна
исправи ост у
· ;
эваничним nословима, в омање nоври.
. ,1
. nopeТ!(n И nрИСТОЈНОСТИ, . Z; ИЭ8ЗИВаЊе pacnpa И
~~;~ц~ње несугл~сиuа,· 8) изливи· и непристојни иа.
раэи противу старјешина и цркRених в~qсти и ђ) врше.
ње nрије одобрења оних эакључака, КОЈС и~а предходно
да одобри' старија: власт. .А дисдиплинарне кривице
(delic!e discipliqare), које су наведене у · споменутом 3.
параграфу ово су: а) невјерност према цркви, б} не.
уважава~е ~ бешчашћење науке, канона, зак{)на, на.
редаба и обичаја црквених, .v) поступци противни
законима, I{анонимц, прописима и наредбама, које су
на снази, z) чини nротивни јавном моралу, 8) приватни
живот nротиван · ја~но~ моралу 11 .црквеном учењу, Q)
уnорно ~еизnршивањ~ эваничних д:ужности и потпуно
зонемnринање звања, е) својевољно 'И неоправдано на­
nуштање авања, Ж) преступање званичних дужности и
влоуnотребљавање звања поткупљивањем или .подми·
ћ11вањем, s) · уnорна непослушност и . непристојно по·
нашање према властима, tt) неиспранно управљање или
~туђивање . црr(ве~их, школских и .аакла~них добара,
Ј) оrоворање и клеветање . nqrл.аница и ·стџрјсшина цр·
кве~их,. као и црквених задруга, установа ·И органа, k)
ва;ера и ортач~њ~ дро.тиву црквене ~ело"упности и
УР ~ења, л) nовриЈеда аваничне тајне, At) неморално и
саблаж~иво владnње, које је кадро·· да nонизи энанични
nоложаЈ t'ривца )
' и ·душев~а
. митрополије, нnлаэимо и у Дисциnлинnрном 1Јравилнику
ва вршење
\ · · и т1елесна
Ј
несnособност
· энањ~ и њ) кривична осуда ва кри нице . или
срамне nресту 11 к · каже: "Дисциплинарни пријсступ, осим симоНИЈС и блу­
Rима nосли· . е на rра9анским или ·војничким cyRo·
обзир само ]~нконач~е nресуде. - Ј{ ал би узели у
тог Дис~иnли:арприЈ~?nе, који су ~анедени у 2. 9
хтјела nризнати ноr ровилника, и каД би се баш и
те nријестуnе n~:~,a~ е што l(.аже 12, §, .застарјелост эа
МоrуЋе б11 можда 6~ три МЈесеца од како су учињени,
nраkила цpr(Reнora ило доnу~ити изузетак од QЛtЂera
У nријестуnима и ;рава, I(OJe не поа'наје эастарјслост
·.rр4фа, Ал~ кад' се 0~к:~ уважит~ . одр.~дбу тога пара~
Р ~ nа~ња. на .то, да се у 3. ~
n ! 1
~ ~1. рестајање ПРИЈШупа и каан~.
157
наводе· најтеж~ и највећи цр 1(вен·и .и морални прије·
ступи, !(ао невЈерност према цркви, бешчашfiење на­
уке црквене и црквених аакона, s~вјера противу
локуnности и уређења црквеног, чини противу јав­
*·
нога морала и т. л., кад се на овакву врсту пријеступа
обрати пажња .и кад се види, да се и аа такве при·
јеетуnе nризнаЈе законом да могу эа три године за·
старјети, и дакле да кривац остаје ·беэ сваке 'UPI(Beнe
.казне, . кад мину три године од како су учињени, тада
ми· морамо каRати, да је просто :неэнање православног
црквенога права могло бити уаро'ком да се онај 13. ~
ун и о у поменути Правилющ ·а и да не· говоримо о томе,
да то противурјечи и најелементарнијем учењу хриш­
Ђанскоr моралног богословља, по које~у ни1щкав гри·
јех не см.ије остати беэ духовне l(аане, и да само искре·
ним кајањем може бити гријех иаглађщ док у реченом
Правилнику · не спомиње се ни то, да б.и . криRац морао
.бар д~ се покаје, да би · могао · суд не подвргавати га
односној казни, и дакле, уаимљуhи практичну страну
питања, дотични овештенИI( може да ·је јавно апо·
стасирао од цркве, или јавно псовао вј~рске догмате,
или учинио нешто противу. јавнога морала, па ипак
доста је да прође три године, а да га суд није позвао
на одгQворност, и такnн свештеник; без .потребе да се
пок* :7а учињени пријеступ, остај~ не са~ю неЈ<ажњен,
него к~о очито недостојноме допушта му се да служи
цркви и да јавно nрофанира свете тајне! 1 - Сличну
одребу,· као у Дисциnлинарном Правилнику сибињске
буtюRинско-даш!атинске митрополије, у које~ ~ 114.
яочинства, престаје эастарјслошћ.у, ако, а) nри мањим
.nријестуnима протече најмање Једна година од кпда
су иаврщени до nријаве о истима дисuипли~а~ном суду,
1 Заслужује овдје сјетити се онога, ш:rо је у ·З. бнљ. стр, 154.
llаоедено (на Листа) по учењу свјетовнога кавненоr~ права о вастар·
је,~осщ ll~llмe, да пријеступ сами увнјеk ~caraje, и п~ себи и у памhеlьу
људи ма .колико времена прошло пocniiJe но што re био иввршен,
ма А~ му аастарiелош~у и могу престати nравне посљедице, - па из
11
тога закључити, какво аначеlье може уопhе да IIMa у црквеном праву
учење о аастарјелости nријеступа,
 Оп~и щ,
158
. година при тежим пријеступима и б}
и најмање пет ни'е ва то вријеме учинио никаi<~в нови
ако о~риељени пр~иЈ'еступ." и на одредбу овога пара.
дисциnлинарни
графа може се прил v
~~жити у главноме све оно, што Је
горе казано било
П
0. сличним одредбама равилнИI<а
сибињске митроnолиЈе. . новИЈИМ СВЈетовним вакон~давствима; али ни овима,
По учењу црitВеноr кааненог nр~в~ приЈсстуn дn·
кле престаје, кад је ва исти издржао доти.чни кривац
заслужену казну. Сама n.ак казна nрест~е раалично
према раэлици самих кавни, наиие, да ли су оне ~И·
ортичкоr или соф·ронистичкоr. карюпера.' Казне nрве
врсте nрестају, каn истече вриЈе~е, .ва КОЈе су оне npe·
суђене биле, и дотично лице, КОЈе Је издржало казну,
може без посредова.њn с.уда. заузети оnет своју пре·
ђашњу, или сличну службу у цркви. Између казни
nруге· врсте, блаже престају такођер кад су их Ј\ОТИ·
Чlhf иэдржали, али эауаети оnет службу у цркви могу
само nосрсnонањем суда, наиме, суд мора да одлучи,
да ли да се дотичноме лицу поврате права, и колика
права, I<ојих је оно бил.о лишене; теже лак између
софронистичких казни престају само са смрћу I<,ажње·
нога лица.
. А~и црквено законодавство nознаје и за ј~дну и
ва. другу врсту I(аани и особите неi<е узро!(е, ради
~ОЈИХ може I<аана да прс~тnне и да да((ле сами прије·
ету п .остане : б~а даљих правних nосљедица. У з р оци
су о~и, Пили правни или фak1Utt1tku. · постао добар члан и служитељ uркв~, и да је дакле сврха
) ~ав~и уароци, ради којих може ла nрестане
~nана Ј<О'а Је · пpnR б СВОЈИМ опроштењем наложене ка~не, ослобађа га од
' Ј илно ила пресуђена Ј·есу:
onpo·
штење и nомиловање. . ' дужности ла иадржава и даље ту казну.
јс1ноа)одо:;:о~~:l!t, IIOJXOO~~t; (rcmissio, absolцtio) је
такRо НИЈ'е моrлх0 правила хришћанскс вјере, које као
а да нс nрсt-
ПраRило'је ово варекао 'Је и у црквено .nраво.
nao цркви npanн 0сноватељ цркне, и Он 1е пре·
оп каани, аl~'Ј.tоо:,;п~оштсњ~ rријехона и ослобођсње
й~sotv, 1За ово npanи;JOu.~a.pr~~U.i(J)V ouп<op·~otv, x~Masro;
~ У потnуном. етичком смислу зна
111 4 нд Валсамонов комент~ 45
' \5, Само се по ссб 1 раа '~ кан. картагенскога сабора у АС.
n~jel'тllna · УМИје Аа ·
··z .., ко1n сnадају у с ' Је овдје р11јеч о опроштењу
ПОЉ~WIЬИ . 2
суд црквени, ln foro externo'
~ 21. Престајање пријеступа и казне.
159
~~мо црквено право. у РИМС((ОМ прану позната је аЬо­
]Јtю аа преступнике и ва односне њихове Ј(азне, те у
свечаним нржаRним nриликама, nри х.ришћанским ца­
.
ревима особито о ускршњем правнику, та је abolitio
1
била. свеоп:hом. Налик нешто на Qно налазимо и у
Ј(ао ни римсЈ<оме пrаву . НИЈе. nознато учење цр 1<веноrа
права о опроштењу казне.
По учсњу цркне~ога Г1рава овроштење у јури·
стичком смислу састОЈИ се у томе, што се дотични
Ј<ривац ослобађа од nранних посљедица пријеступа,
ослобађа се од даљег ~эврши~ања казне, која му је
3а њсгов односни приЈестул Јавним цркRеним судом
наложена била и повраhају му се 11рава у uркви, којих
се осудом био лишио. За ово опроштење у црквеном
r1рану важи у глаRноме оно, што је у римском праву
важило у одређеним прил.инаыа аа abolitio poenae, на·
име, ако се дотични кривац nокајао и просио опро·
штење. Дот.ични, који је nодле\'ао црквеној казни,
2
мора да се искрено најприје поr<ајао и эатијем да је то
сноје noi<ajaњe дјелоы васнједочио, то јест, да се он по·
правио, и тада тек може бити ааслужан опроштења.
Сврха је сваке црквене казне, да се rријешник поправи
и да постане покоран эаrюну. Да би се та снрха оства·
рила, uрква увијек пружа своју помоћ гријешню<у, и
кад сна kиди да се он том њеном nомоћи ус1юристио и
каа~е постигнута, он~ му и~илаэи эа то на сусрет
Право да ослободи кривца од каане, или nраво да
изда оn.роштење, приnада ономе, који је пресудио r<a·
ану. Правило римскога права, да qui damnaгe potest,
::----- .
Опроштеље гријехова у сакраменталној нспоинјеАН спа,ца у област мо•
ралиога богословља. ВиАИ шта је кааано у 1. § ове радње о раалнцк
намс~у спољашњеrа и унутрашњега суда црквеноrа, нето н о раалнцк
наме~у гријеха, као nовриједе моралноrа закона, н nрнјеступа, као по·
вријеАе јурнстичкоrа закона.
1 Theod. ,IX. 38, з. 4. б. 7. 8. Cod. Just. 1. 4, 3 Dlg. XLVIIJ. 16,
8. 9. 12.
С!. Моттsеп, Rom. Strafrecht. S. 452 fg.

100
. . 1ere otest, једнако важи у црквеном hpaвy.t
etlam abso v ерна казна ивриче сабор но: а а еписi<{)пе
Свака се цркв · кавне, КОЈОЈ Је У.слиЈед пресуде ,nодлегао. "Ако је један
еnискоnским са бором дотичне обласне цркве, аа .остале
. ·.
чланове клира презвитеријумом до:ичне епарХИЈе. Али
да б и Једа
· н еnископски сабор мо1 ао бити nуноnраван
уопhе, и посебно у судсiШМ стварима, он мора бити
nотnуни сабор (t€Лsta), а пот.nун он мо~~е бити само у
таквом случају, ако му предсЈедава с~арЈешина об~Јасне
цркве дакле митрополит (или nатрИЈарх, или craapx).
llpoe~~t~t tеЛе(~у OUY~~~y €хе(~у вrvrд! ЕУ
~tpG1tOAEIOS e?t(~Q1tOS aaYEOtt.t~t; AИ1t~:s (речено Ј~ всћ,
да потnуни сnбор с~мо онаЈ Је, у КОЈем учествуЈе ва­
једно са осталима и епископ митрополије), каже 3о­
нара у коментару 20. канона антиохијскоr сабора, а
без 11итроnолита не може сабор издати никакRо рије­
шење.2 Свако саборс1ю ријсшење постаје пуноважно,
кад гn митроnолит потврди, те се с тога у његово име
и издаје односно ријсшење. 3 Слично је овоме и са пре·
звитеријумом. Пезвитеријум, да би могао што радити
ил~ ријешавати, мора бити под предсјсдништвом enap· ·
ХИЈСr<ог · епископа. Чланови тога nреаRитеријума· јесу
nрсавитери или *кони; · и као што је всЋ споменута
било, они су еnископови совјстници (au~~~uЛ~t), који
му помажу д~ се заi{QНИТО ријсшење изда о сnорним
nитањима, . 1<0Ј 8 се истаr(ну. Без епи~копа не може се
никакво РИЈСШење издати, и снако се ријешење објављује
са~о У име њеrово • И
. · ·з ов~rа · ·
сли·1сди 1 да и свака пре·
суда КОЈОМ се Ј
.' изриче Једна или друга l(аана аа олносне
nријеступе од стр ·
к~и · . ане цркненога суда, зависи од онога,
. ЈС старЈешина дотичном суду било да Ј. е то ста·
РЈСШИна суда обласне · '
митроnолије (и Је~не цр~<ве, дакле главни еnископ
једне еnархиЈ· е ли nатриЈаршиЈе), или ·старјешинil су дn
ако свака nресуд
' даi(Ле еnархи·Јски еnископ. Према· томе-,
бује да је еnиск~~ д~ би м~гла стати на снагу, nотре·
њему nриnада и пр' дносно митрополит, потврди, то
~ aRo да може опростити дотичнога од
Dlg.XL\11 з В.
1 АС .. · as1l. IX. з 2
1 ' 111, 163,· ' ' '
1Примјери оваквих Pll]eш
МЦП, стр, 415-418, ења У АС, V, 25. 84. 87. 101.
Ооkи АИо.
'
2,, § Престајање npJJjecтyna 11 кавне,
161
иаречене .пр~тиву ~ега пресуде, те га опростити од
nреавитер или Ц]акон одлучен (a~~pto~evo~) од свог епи­
скопа, таквог преавитера ил~ дјакона не смије примити
други е~иско~ неrо ~амо онаЈ, ~ој и га је одлучио (1t~a
t~б a~op~oavt~, u.ot6v , проnисуЈе 32. ап. канон то ·ест
може само надлежни. еnископ рИЈешити
' ' 1 '
дотичнога од
одлучења, другим ријеч~ма, оnростити му каЗну. Ови­
јем I<аноном утврђено Је оnЋе канонско правило, да
t xal.. о trj~ епископ има власт опростити дотична лица од казне· а
.
утврђено Је и то, од кога се дотични суђени може нада·
'
ти, да ће добити опроштење, или ослобођење од казне.
у истом канону, послије сада наведених ријечи, додано
је одмах: "осим случаја да умре епископ, који га је
био одлучио~~. Овдје се олет утврђује друго опће ка­
нонско правило о опроштењу казне, и то правило
истакао је Валсамон у коментару истог овог канона,
и каже: "ако је скончао свој живот онај епископ, који
је дотичнога дјакона подвргао био казни одлучења, то
ослобађа га од одлучења (Л6вt tov a~opta~ov) ~ли онај који
је наслиједио умрлому, или пак онај први архИјереј,
· који је поставио умрлога, то јест патријарх или ми·
трополит, - али послије судског исљеђења (1tA+1v~eta
€~etaatv)", 1 Дакле дотични епископ, који је казну на·
ложио неком подређеном својем клирику, може сам по
својој личној увиђавности опростити кавну а у сва­
ком другом случају ово може бити само послије новог
судскоr исљеђења .
Да би могао дотични добити оnроштење и осло­
бодити се кавне, којој је подлегао, · он мора ·nокавати
да се каје аа свој лријеступ, што је учинио, и мора
да свечано обеЋа, да ће се унапријед nокоравати I<a·
нонски.м проnисима. Ово обећање мора он писме~о
да прикаже и да га заклетвом по.ткријепи, пошто Је
nретходно писмено или усмено ааммио надлежну влас~
за опроштење. Нађе ли еписi<оп да је осуђени заслу·
жан опроштења, у таквом случају, то му се оп~оштење
саоnштава писмено или усмено, и повраћаЈу му се ·
~ва, која је уживао прије осуде, наравно, У колпко
1 АС. 11, 43,
 Оп~к дио.
162
мусесвата његова лређашња права.. б
могу да поврате
t-
према врс ти nр иiеступа ради КОЈега Је и о о су IЈен.
~ ' . . . d .)
б} Помиловаље, x~t~ (gra:1a, vema, ш u1gent1a раа.
. се од опроштења (aarxrop~at~)
ликуЈе . у томе, што усли-
. б
јед овог посљедњега пре~таЈе nостоЈати и ту~ а, и
nресуда, и казна, док услиЈед помиловања .престаЈе само
кавна или сва или дио ње. Помиловање Је акт екстра­
орди~арне јур~сдикције, који је над о6ичним, редонним
судом, и којим се обу~тавља осуђеному из~ршивање
казне сасвијем или ДЈеломично, и повраћаЈУ му се
црав;, која је nрије осуде уживао, такођер са~вијем
или ~еломично. Ово право помиловања признаЈ е up·
КВеНО заКОНОдаВСТВО Таl(ођер епископу, а У ванредНИМ
олучајевима и земаљском поглавару, владаоцу.
За епископа потиче ова власт ив божанско га npa·
ва, коју му је свагда црква признавала, већ и вбог
самога вначења епископа у цркви. 1 Анкирски сабор
својим 5. каноном истиче право епископа да може по·
миловати; па пошто је напоменуо како се имају ка·
внити лотични преступници, додаје, да епископи имају
власт и снисходити и nоступати блаже (~tArJ.Y&pro7tU·
~t). Ово право nотврђено је еnископима и на ва·
~љенским саборима. 2 Може еnископ да врши то nраво
1
Види чл. 10. Посланице источннх патријарха 1723. !'Одине, а то је
'О~оАот!« јерусалимског nатријарха Доситеја, која је примљена на је·
русапвмском сабору 1672. ј. Micha/cescu, Die Bekenntnisse der gr.-or.
К~сЬе. S. 164-166. Испор. §§ 106, и 108. у МЦП.
2 Види 12. кан. 1вас. сабора и 16. кан. IY вас. сабора и моја
тумачења ових. канона У МС. 1, 215. 369. О овоме праву епи~копа
nвше Б~вереzнЈе: ,Hinc summa Eplscoporum dignitas elucescit: utpote
quo~m ln potestate sltum est, idque celeberrimae hujus (1.) generalis synodl
autontate' etlam,10· 11 IC!as
delinquentiЬus poenas remlttere vel dimlnuere;
•
quo~d de~ ~a1us est, quam quod ulli poШici judices siЬI vindlcare pos·
qHuJI
sun~ en1m 1n sente t'13 'd
1n 'gravlorib Ь • • n qul ещ ferenda, in levioriЬus dellctis Jenitate,
posteaquam u:em:~lgnltate, ut lo~~untur jurisconsulti, uti possunt, nam judex
utlmur ut jude в~ntentlam diXIt, postea judex esse definit ·et hoc jure
com..~e sentenxt,' QUI semel vel pluris vel minoris condemnavlt, amplius
"'' 1am suam nоп •
functus est Poenas lltur . poss11' semel enlm male seu bene officlo
lmo quidem etlamsl ~ ~ .nuere n~n ]udex, sed solum Princeps potest.
1
qUI a!lquem conde~na:/~ lnnocenlla postea certior sit factus, judex enim,
nоп poteat. Neque enl~ "Q~am sontem, liberare insontem compertum
1
aiaria slt Нос autem epi~~ sp~a~ sententlam suam revocat, etiamsl pecu·
ора ltet quod iis speclale esse, Photlus docte
~ 21. Лрестајање пријеступа и казне. 163
наспрам свакога, који сnада под његову јурисДикцију;
а врши га сасвијем самостално и неаависио, према
својој личној увиђавности и савјести. Ако је потреба
да буде помилован неки осуђени, а није више у жи·
воту еnископ, под чијом је јурисдикцијом спадао тај
осуђени, тада односно помиловање бива на онај начин,
!(ако је то установљено ва опроштеље.
За владаоца право помиловањ.а nотиче из времена
некадашњих римских царева, који су то право насли·
једили иа римског републиканског државног устројства,
по којем је исто право вршио народ, према врховној
својој судској и ваконодавној власти. Па као што је
nрешла аатијем на uареве та власт, тако су цареви и
издавали односне декрете помиловања (gratiae; veniae,
indulgentiae) ва свакога, аа кога им се чинило да то
васлужује, саслушавши у већини случајева мишљење
сената nрије иэдања декрета. 1 Исто nраво аадржали су
ти цареви и послије, кад су постали. хришЋани. Цар
Константин одмах nослије nро г лашења хришћанске
вјере слободном у држави, уnотребљује то своје nраво
насnрам осуђених у пређашњим годинама хришћана,
и едиктом објављује да су по мило вани. 2 Црква је то
nриыила са захвалношliу, и уједно је радо усвојила
и за своје судство старо правило римскога права, да
је у власти царевој измијенити казну, коју дотични
uрквени суд иарече противу 'криваца. 3 Ово је било
оправдано већ и тијем, што је црква сматрала на цара
као на xptato~ Kuplou, 4 и као на E'lttat"I)~OY~PX~~ у цркве·
ним пословима, 5 те му признавала, да је у његовој
observavlt, qul cum dixlsset, leges ci·tiles Episcopo, videnti poenitentiam
clerlci. ,.. potestatem facere ut poenam minuat, et antequam statutum tem·
pus completum sit, ipsum sacro mi11lsterio resШuat, addit, toбro ое np!
e~tiJX61t(I)Y !otx6Y ~att, uЬi etiam fuse ostendit, hoc publicis judicibus ilti·
cltum esse! Synodikon, Annot. р. 78-79.
1 Моттsеп, Rбm. Strafrecht S. 483 fg.
2 Sozoтenus, hist. eccl. 1, 8. EuseЬius, hist. eccl. Х, 5,
8 Dig. XLII. 1, 45. § 1. Basil. IX, З, 45. Nomoc. ЈХ, 39 (АС. 1, 231).
4
Види Валсамононе коментаре 69. кан. трупскога в 12 кан. ан·
кирскога сабора у АС. 11, 467. и 111, 44. Испор. у Вnастаревој Син­
тагми В, 5. и б. (АС. Yl, 123-124).
6
О правима владаоца у црквеној управи архијепископ бугарски
Днмншрнје Хомашнн каже у свом 1. ОАГОоору на односно .канонско
11,.
 t64
~ 21. Преста]ање t1рнјестуnа и каз"е. 165
а поврати кажњеному она права, која је ова·
властиа: био услијед каэне.t Само оне казне, које с Ј
а) Ако је дотични осуђени оnасно оболио и на·
~ио :ке ~елике nријеступе биле наложене, нијесу моrл~ лааи се при крају живота, у исто вријеме каје се за
ва н инуте ни царевим помиловањем. 2 своју кривицу, у таквом случају такав бива од казне
~ити ук .
Владаочево nраво помиловања посТОЈИ и данас·з . ослобођен и примирује се са црквом. Ово што кажемо,
а nривнаје му се то. право и эа црквене каэне.4
' тиче се оне казне, коју смо између опћих црквен.их
. Услови, nри коЈИМа може осуђени да добије no. казни означили као коначно одлучење (1tcmek~~ &~о·
ииловање, уопће су исти као и эа .опроштење, дотични pto~6~, 9 27 .), а којој кавни може такођер лодлећи,
мора да се каје эа учињени приЈестуn, мора да све. послије казне свргнућа (~a~a(peot;), и свештено лице.
~ано обећа да ~еће .више никада nоновити онај nри. Тиче се дакле оне казне, ло којој ~е дотични кривац·ли·
јеступ, ради коЈега Је подлегао казни, и да писмено шио rij; ~otvrovla~ twv Лat~wv, ил~ другим ријечима, којом
или средством каквог уrледнога лица покорно моли се лишио био права да може примити свето причешЂе.
з~ помиловаље ..Ако се тиче владаочевога помиловања, Никејски пр~и васељенски i сабор расправљајући о
у такво~! случаЈу државна власт иште односно миш. онима, који су се били одрекЛи вјере и прописујуЂи
љење о прошњи эа поми~овање од надлежног цркве. казне, које им се имају за то нвложити, а наиме, да
~о~~ суда, и .на првом МЈесту од епископа, под чијом морају бити лишени светога nричешћа за одређено
Је ЈурисдикцИЈОМ осуђени. 5 ~ријеме, предвиђа у својем 13. канону случај, кад би
се који од таквих нашао при смрти, а није извршИо
2) ~а~тички узроци, ради којих може да nрестане
наложену му каэну, те наређује ово: "у nогледу оних,
к.авна, КОЈа Је правилно била судом наложена, јесу: опа­
сност с.«рти и болтп, који су при смрти, чуваЂе се стари и канонски закон
(о 1tа).що; ~at ~av~Yt~o; v6~o;), по коме, онај који се са
~na~e. арх~епископа uмитрополита Константина Кавасщ ово· 'О животом растаје, не може бити лишен nосљедњег и
,оао eu\, o!ta хщvо~. t&v ~xxk~atoov €~tat1)~ovapx·~~ xat wv мt о~о,;п. најпотребнијег напутства (toO tEЛeota(oo xat &var~rд~·
~ ~УО~, М OUYO~tMt\ ~VWttntt ~1t • • 1 • Г" tatoo €~oatoo ~~ a1toaщEla~at): Али ако се, као већ
, ~~ ' г~~ t~ащ X«t.tu xupo~ t!XUt~щ vaptrEtfJ.t
1
L.• ,
e1м~at~attXa~ t111&t\ ro~tt(' t & • 1 11 \ •
~~jL«tO~ va! ~у у х~! о( г ~~~ ~.~ УО~О ;щ ~~~ M11rOAltEtq t61Y toU оnлакан и удостојен . nричешћа, поврати оnет међу
uooa&y ~~~fO~ ~Х~ ~l~ E~lOXO~ШV Mt XA~ptxoov, xa11tp0~ '(S X~PS· живе, нека .се тада та1(ав стави са рнима, који могу
~tv1 ~а ~ottta &rx ~atoov, ·· · х~!, w~ s1ro~ s1Jtaiv, 11Чv ~6voo то б ~р о ор· само да имаЈу оnћење молитава. Свакако пак (~а~6Лоо
~~ttsl VOII /IIIolf ..lE~~t!lX« 1trov6~t(.( оа~б!~ EtXOYi,Et о Bao~eu~ etl)1 or~ де), у погледу сваког онога који је nри смрти и жели
r r"'~ •• ~~ xavovt·~& • АС
•ентар 16. картаr ка ~·
v
· , 429. Испор. Валсамонов ко·
т

1 'О В ,,.; н~на у АС, Щ 349. да се удостоји евхаристије, епископ нека му, послије
~O~ЛiU~ ~ 6AEU~ • ~ ' односног исnитања (!1€t& a~~t~aat~s), подијели од . nри·
Nomo~ IX, 39. С!, Basil. LX r~ al tOV (кажњеноме) ~ ~etoi ~у 1tOlY~Y.
но~а.:' Према оваквој к.анонској ~дредби, сваком ономе,
1
. За оне који х ~ • ' , § 17, 51, 25.
јаи 08 ' one себи да ·
кодекс има ову nрнсво1е црквену имовину1 Јустини· КОЈИ~~ nодлегао эа ИЗВЈесни пр~Јеступ одређеној казни,
111 наредбу· н· t '
ve. orum ausl fuennl · · • ts abe!lюnibus qul huj'usmodi contractum а НИЈе мога? ту каэну ~а сну иарши, јер му се nри­
vers. tns1rumen~ . '
юnе plectendisj 1 conscrtbere irrevocabilis ехiШ anlmad·
2 ближио I<paJ ж~вота, мора. му казна бити опроштена,
за најве~е nријесту,пе · ' 14· § З. Coll. const, eccles 1 2 14 Уоп~е
нор~' . nротиву 8• · • • • ако се исnовиЈед,и и покаЈе эа гријех, и мора му се
IX 10 која )е на rрчко-римск Јере и цркве, важи у црквеном праву
~ (АС. 1, 1&1), да ни ora ваконодавства изложена у Номоканону дати свето причешће; остане ли случајно nо.сдије тога
··t .. RIЦII осл0б царским п
з • однти
L1 ов 888 омиловањем нс могу се такви пре· У· животу, мора. исти да сву своју казну накнадно
•на
~Szf! S~lrecht S PUteн.a Rasнe.
· ·287fg, ~аврши. Ову своЈ~ о~редбу н~кејски оци мотивишу ти­
& Иcn:PИit У Србнј1 9 · ;anka, Strafrecht. S. 184-185. Јем, што 0 томе Је ЈОШ nриЈе њих постојао односни
197
а ~ • n р, Валсамонов коме· СЦВ. У Црној Гори чл. 19. ЦЮ'. стари канонски закон. Стари тај закон то је 6. канон
' Рtтходну биљеwку. нтар 5, кан. аюшрскога (АС. 111, 29), 1 АС. 11, 143. МС. 1, 215-216.
 Onhн дио.
166
анкирскога сабора, који исто тако ?дређује аа односне,
. су подвргнути били црквеноЈ казни, а п. ри смрти
КОЈИ . и 1..
да их треба удостоЈИТИ светога пр чешnа, али уа
~~ување односне наредбе (E1ti ор~), која н~редба, по
коментару 3онарином овога канона, састоЈала се у
томе, што су дотични дужни били, ако би случајно
оздравили, да продуже и даље издрж~вати наложе­
ну им каэну. 1 Поменуту одредбу никеЈскоrа сабора
Валсаыон у коментару 13. канона тога сабора нааивље
~aviliv yevtx~~~ дакле опће правило, које мора важити
увијек у цркви. в
Бивало је, да се тога опћега црквенога правила
нијесу држали у свима приликама, а примјером служи
сардич1ш сабор, који је био мало времена послије првог
никејскога. Сабор тај сардички обратио је nажњу на
злоупотребу, коју су увели били у цркву nоједини
епископи тијем, што су употребљавали равна неда·
пуштена средства, да би добили ·веЂе и богатије
епархије умјесто мањих, за које су били сабором по-'
стављени, и нашао је, да то уарокује убитачно рас· .
тројстно црквене управе (~ ~Arl~вpwtat~ t&v 1tpay~&twv
~ta~~pa), и да то треба из темеља искорјенити (€~
twv ~E\iEA(wv €attv hpt(wtea). Па да би се ово пост.игло,
сабор одређује sa сваког оног еnископа, који би по·
кушао да то учини, да он мора бити не само свргнут
и одлучен, него да таi(ВОГ епископа не треба ни при
часу смрти удостојити чак ни свјетовњачкога онЂења
(~аtв ~~~ЕУа tOt~Ut~V ~~а€ ЕУ tф t€Лet Лatxr,~ r~uv &;t·
ou~t x~tvwv(a~), 3 дакле да му не треба примити ни·
какво његово покајање, него га треба оставити да умре
~ без светога nричешћа. Страшна ова каана сасвијем
Је оправдана, кад се помисли колико мора бити по·
нижење за епискоnско достојанство кад се нађе не1ш
епископ ' да .из г адне похлепе за 'веЋим добитком и
из пусте суЈете н
. .
аnушта СВОЈУ цркву аа то што му
_НИЈе богата и не
' поштеним средствима тражи да до·
1 АС. Щ 34.
2 АС. 1!, 1~.
в АС. Щ 228 Види у МС 1 .
CIPA' сабора. · · 1, 104·106. моје тумачење 1. 11 2. как.
§ 21. Лрестајање пријеступа н казне. 167
бије богатију епархију. За никакав други пријеступ
није у канонима одређена оваква казна; а пощто су
канони сардич1соrа сабора примљени у опћецрквени
канонсЈ(И Зборник, нити има другога канона, којим би
се оnоэвала одредба оног сардичкоrа канона, то чини нам
се да нећемо погријешити ако устврди мо, да ту одредбу
треба сматрати као изузетак од поменутог оног оп!ша
правила, и према томе да би црквена власт морала
наложити онакву казну сваком епископу, који би се
усудио поступити nротиву реченога сардичкога канона.
Горепоменута . основно . лраАило, ЈСоје је објављено
било никејским сабором, важило је 1сроз сва времена
цркве. Григорије ниски аавршује свој 5. канон наnо­
мињуlщ како мора сваки да иэдржи строго ону казну,
коју му црквени суд наложи, пак додаје за онога, који
се нађе на крају живота, да "човјекољубље отаца на·
даже, да се удостоји nричешћа Светиње, и да се ли­
шен налутства не одашиље на посљедње оно и дуго
странствовање"; а ако остане у животу, тада не1са оnет
nродужи иэдржавати наложену му казну. 1 Други лак
!(анони уnраво наређују, да кад је оnасност смрти,
свако иэдржавање црквене каэне мора се прекратити, и
autoov
епископ мора да дотичнога лриыири са црквом. 2 При ве·
люсој строгости, која је владала у црквеној дисциnлини
у првим вијековима цркве, често су ипак многи епи·
сколи, особито у западној цркви, употребљавали са
осуђенима сву строгост сардичкоr онога канона, те
на односну сумњу о томе једног шланскоr епискоnа,
римски епискоn Инокентије у почетку Vвијека nише:
"Било је и код нас nитање о томе, како се има по·
ступати са онима, који, пошто су сав живот про·
вели у пороцима, при смрти се кају и моле да им
буде опроштено и да се могу причестити светих тајни~
Прије су о таквима постојале строге одредбе, али су
послије биле ублажене. Јер је у почетку обичај био
да треба од онаквих примати покајање, али да им ипак
не треба давати свето причешће. У она времена, кад
1 мс. 11, 464.
2 Види 22. ~ан. анкир. сабора, 7. кан. картаr. сабора, 73. кан,
Василија вел.
 Onfiн Дио.
168
су била непрекидна rоњења nротиву хришћанства, оци
су се бојаnи, да не би нада,, да ће дотичнима бити
оnроштена l!азна, бар на крају живота, аавела такве
да се не брину 0 спаоењу своме и да могу они ~ од
вјере да одступе, те ако .су оuи и примали покаЈање
од таi(ВИХ лица, али нијесу се могли одлучити и да
им даду свето nричешће, и тиј~м су их примор.nвали
да осјете сву тежину свога приЈетупа. Али кад Је Го·
спод утврдио мир у Својој цркви и н~е се требало више
бојати аnостасије од вјере, ријешено је било давати nри·
чсшhе свакоме, који је при смрти, као посљедње на­
путство у жИвот вјечни, да се не би тИјем подража­
вало нерасудној строгости новатијана, који нијесу до·
пуштали опроштењn гријехова. Према томе треба сва­
I{ОМе, који је на крају жи~ота, послије исповиједи, давати
и свето причешће, да би гријешнике, бар у посљед·
њеы часу, спасли од вј е чне nропасти". 1
Сnоменули смо горе онај изузетак од опћега пра·
вила, који сnомиње онај сардички канон. Исти иаузетак
учињен је био потоњим законодавством и за оне, који
су црквеним судом осуђени били ради издајства вјере
и црi{Ве. За ово смо видјели примјере, да су противу
неких јеретика подизане биле тужбе и послије њихове
смрти, и да су и послије смрти осуђени били.2
. Право. да ријеши од казне дотичног осуђено га, кад
Је при краЈу живота, и да га nримири са црквом, при·
nада надле~ном еnархијском епипископу. Да то nраво
саставља УЈедно и дужност епис1юnа, видјели смо из
горенаведених канонских проnиса. А пошто ово са·
ста.вља основно једно правило цркве, то, у случају
да .Је надлежни еписl!оn аапријечен да лично чује и спо·
ВИЈе~ дотичноrа лица и да га раэоијеши епископ овла·
шћуЈе. на то односнога преэвитера. Ово ~е практиковало
од. НаЈстаријих вре~ена цркве као што између других
СВ 1 едочи о томе уч б'
~ . ени и по ожни епископ птолема·
_ СинеСИЈе из nou,етка v· ВИјека,
јидски ' КОЈИ. Је' поменуто
Bmregi/ Annotat ln с- Xlll
1
, .
t Стр. 72 ове ра . А n. conc, Ntcaent prlml. Annot. р, ЖЈ.
1, 134. 227. 261)1 такођердње.С 11 испор• Номок • Vl13. IX1 з·о. Х111 2 (АС •
et just. 11, 1284. 1292). о . const, ecc1es. 1.51 4. 5. 7, 1. 2. (Voe/l.
§ 21. Престајање прнјеступа и каане. 169
nраво предавао својим преавитерима у односним син·
ђе·лијама, којима је повјеравао части реку службу, 1 ·
· 6) Болест дотичнога лица,. које је б~ло осуђено
ради неког пријесту~а, а l!oja се прив~ди такођер између
фактичких узрока престајања к~зне, у с~мој ствари
није узрок да би дотични могао nрекинути изврщи·
вање наложене му казне, него је бо~ест могла бити
само узроком да се привремено обустави то изврши·
вање. 2 Исто тако било је узроком да се обустави извр·
шивање казне и ка~ би који осуђени. сююнио се у
какво свето уточиште (a.ou~~v).з
Од ова два узрока, ради којих може да престане
казна, пр в~, болест, има и д~~ас пр'а~{Тичко . значење,
док други, уточиште, има данас тек релативно эначење,
и то само у цариградској патријаршији на основу кано·
низма 1860. о устројству синода. Ово уточиште, или
nраво дотичнога лица, које је прогоњено, да ~е .скЛQни
у ограду цркве како бИ се тијем ослобQдило од го·
њења, односно би се ослободил.о да издржцва казну,
коју му свјетовни суд наложИ, ово право nризнато. је
било цркви од nрвих хришћцнских царева.• Оно је
постојало у римској држави. још у неэнабожачко nоба,
и власти су одустајале 9д кажњ~вања свакога, који би
се склонио. у ко~во мјесто, Ј< оје је биђо посвећено бо·
говима, или под каi<вом царском статуом. Цар Тео·
досије 1конституцијом 392. године ово је признао' и
хришћанским црквама и дао је право епископима, да
стуnају у обрану прогољених од свјетовних судова.
У сл ијед разних ал о употреба, које су се биле почеле
покааивати од некитх, који су се хтјели да ускористе
тим правом, · а и стога, што су и саме духовне власти
У неким приликама элоуnотребљавале истим nравом,
цар Аркадије конституцијом 398. године· оrраничио је
поменуто право, одредивши сnецифичио, за које при·
јестуnе и при каквим условима могу да се дотични
1 Ер1 67. ad Theophi\um ар. Beveregii \ос. cit.
1 Номок Јована Схоластика XXXVI15 (Voell. et just. ll1 Ш).
8 Со\1, const. eccl. 1. Щ 2 (Voell. et just. 1200). МЦП. 'стр.
ll1
495-400,
• lfinschius, Sysiem, IV, ~·
\Z 1
 Опkи дно.

њюd користе. Ouo 1·е аатиiем

D ~
цар Лав I конституцијом
голине уредио наново! особит.о у погледу оних,
466. · ради новчаних дугова скл.ањали се у цркве,
КОЈИ су ·уь 1, у исто вриЈ'еме епископима, да могу ету.
~~ш~n' .
· пати у одбрану прогоњених. Цар Јустин.иЈаН нонелом
једном (l?.) својом535. године преуредио ЈС опет право
црквеног уточишта (jus asyli) одредивши аа сва она
лица, која се склоне у цр~всне зграде, да не могу
биЈи силом и противу св~Је яоље уклоњена .из тих
Qrpaдa, а епископи да имаЈу право, али н~ УЈедно и ПОСЕБНИ ДИО.
дужност, эадржавати такв~. лица у uркв~ним просто­
ријама. У Прохирону, у КОЈ~МУ се признаЈе nраво цр·
квеиоr уточишта, одређена Је казна эаточења за. сва­ § 22.
кота, који насилнQ хоће да уклони неr(Qга, !{ОЈИ се
ускористио тим правом. 1Ово исто читамо и у !{рмчији. 2 Пријелаз х посе~нок дијелу.
Цар Јован Кантакуэен· потврдио је 1343. године ову Сходно системи, по којој је уређена ова наша
повластицу эа цркву св. Соф.ије у Цариграду, огра· радњ~, у првом опћем њеном дијелу иэложено је било
ничивши cnмt~ на ту цркву исту повластицу. 3 До прије оnће учење о црк~еном казненом праву на основу
мало година уживала је цариrрадска патријаршија nраво оних извора, који · в.аже эа .лраво православне цркве.
уточишта у смислу, што би се зауставило иэречење Посебно је у том дИјелу бИло .казано, шта .је прије­
пресуде аа односну кривицу, кад би патријаршја пре· стуn уоnће, И какав · nојам О Њему даје .наука ПраВО·
дуэела одбрану "ривца. Али "анда је сада одузета та славног црквеног Права, и осим тога, .приказана је
повластица и царигр·а~ској патриЈаршији, тако да се била субјективна сrрана nријеступа, ист.о као и објек·
може рећи да данас у области православне цркве jus тивна његова страна. ПрИјестуn саставЈРа први еле·
asyli не постоји. · менат кааненога права, и с тога· је требало . подробније
иаложити све, шrо се тИче пр~~~тупа, д~ би се могао
квалификовати као кажњиво ~еЛо. Други ~леменат
тога права саставља Ј(аана, која се налаже за учињени
пријестуn. Оnћа неодређеност старих, а и новијих кри·
миналиста у суђењу о томе, шта је · . по себи казна,
изаsвала је потребу да се тачно оnред~ nolучењу пра·
вославног црквеног nрава појам о каЗни уопће, и по·
ссбно о црквеној казни, и да се установи раsли"а између
суштине те казне и сврхе ње?ине. А nошто цзмеђу
казни, које су nостојале у црквено-судској пракси у
rазна времена цркве, било је и таквих, које су из свје·
- 1
Prochlron. XXXIX 7 Cf В
s Гп. XLVII/ • · • asil. LX. 45, 18. Harmenop. 11, 9, З..
товног кааненоноr nрава биле узете и нијесу имале,
нити су могле да имају ишта onhera са хришЋанским
а , rp. 39' 7. (Сnом. изд. 11, 162), учењем о томе, како се мора казнити rријешник, међу·
Acta Ра~. Conslantinop. Ј, 232,
тијем те каане биле су у употреби у црквеним судовима
12 1•
r
noceбнll АН~.
11~
вијекова и тек у новија времена оне су
кроз дуги н~~ле то је ;ребало у опћем дијелу спомену.
напуwтенереrлед'ном облику, исте казне и оцијенити их
ти ма и у п
Овај дио наше радње ~ма задатак, да посебно
· О цр«веним «аз~ама.
прикаже, какве казне признаЈе црквено. каэ н ено право
06
ва црквене казне и у чему се. оне саст~Је. зиром на
разлику положаја· у цркви ~ИЈерних СВЈетовњака и чла­
нова јерархије, рриказана Ј~ и разлик~ између казни
аа свјетовњnке и ~азни ва клир~ке, .кад Једни или други
учине какав nриЈеступ, о Ј(ОЈеМ Је позвана и црква
да иэрече свој суд. Те казне посебно су изложене, и
то најприје оне, којима може подлећи сваки који. при­
пада цркви, без разлике њеrовоrа положаја у цркве­
ном организму, и эатијем казне, којима могу подлећи
члано~и клира у својстQу њиховом, као свештенослужи­
теља или uрквенрслужитеља. А пошто казне, које посто­
је аа· чланов~ клира, имају задатак или да се кривац по~
nрави,. дакле имају караКQ'ер корективни, .или пак да кри·
вац одиасти ва уч»њ.е~у кривицу, дакле су виндикатив­
ноr карактера, то. ~у nосебно приведене .на -првом мјесту
казне прве врсте, које .се у н~уци nравославног цркве·
ноr кавненог· права.эову диqрt~чке, и онда кази~ дру·
re врсте, које . се у истој. науци зову софронистичке.
Опе.т обаиро~ на nоменуту разлику у црквц .из­
uе~у ВИЈ~рних ~ВЈетовњака и чланова јерархије, у др у· .
го~ рав~елу. ов~rа дијела nриведени су најnрије опћи
U~квени ПрИј~стуnи, које МОЖе да учини сваки ЧЛВН
цркве и затиЈем они, које могу ·да учине посебно чла·
нови клира као т~кви. Gдносне казне за сваки . пој е~·
дини пријес!УП nриведене су ·онако како оне гласе
rnинадотичним црквено-правним иввори~а' · а пошто ве·
тих казни спад . '
грчко·римоком · а У ону врсту казни, које су у
nem казне аак~нодnвству означене као extra ordi·
, и nошто у црквен . ~вештенослужитељ, да ли nротиву лица, која nриnадају
nо.знато nравило· n о~ казненом праау ниЈе
одно·сних каsни 8~. u11 а poena .s~ne lege, то и nримјену
бно сваки при'ест доrич~е nр~јеступе, ријеђ~ући лосе~
1
одре·дби 102· Ј уп, ми смо разумијевали увиј'ак•·према
•канона трул ·
тачно раэјасњена на од еко га сабора, која је одредба
носном мјесту у овој радњи нашој .
--
23.
~ Система црквених казни. 113
Први раздио.
§ 23.
Систеиа дроепих хазпи.
У чему се састоји црквена казна, и да њој може
nоnлећи сваки члан цркве, који . nрестуnи ваконске
прописе, био да је он клирик, или свјетовњак, а исто
и о разлици измеlfу казни, које су . установељне за
nријестуnне клирике и за nријестуn~е. свјетовњаке о
томе је уопће веЂ ((азано било.·у овој радњи а ~а­
вана је такођер, и каква је суштина лрквене ~азне и
сврха њезина. Тијем је у главном одре~ено основно
учење о uрi(веним казнама. Остаје још да се nрегледа·
система тих казни, иэлучивши оне, које су само прИ·
времена важиле у црi(Вено-судској nракси, ма да је и
вијековима трајала та привременост.
Одредити тачну систему црквених казни према
тежини nојединих казни, врло је мучна ствар, и нау~а
црквенога nрава не може ни данас још рећи, да је
казала о томе своју nосљеnњу р~еч. А што је мучио
одредити ту систему, зависи од суштине и врсте са·
ми.х казни и од сврхе, ради које се у појединим слу~
~ВЈевима равне казне налажу. Qдмаст эа учињени nри­
Јеступ условљен је не само т.ежином његовом него
и разним приликама nри · којима је он учињен био,
' --
да ли су тим пријеступом nовријеђени прописи божан­
скога или црi(8енога прав~" да ли је њим _повријеђено
било више или мање и~тереса цркве, да· ли ra је учи·
нио клирик или свјетовњаl(, да ли је епИскоп или други
Јерархиј~, . или која јерархији не припадају, те према
снима овим и другим сличним при.nикама мијења и
сама одмаст јачину своју. При томе теш1ю је о едитИ,
да ли је једна црквена казна теж од дpyrer особкто
кад се узму у обзир веће казне. Осим тога, важна је
У овоме питању самосталност дотичних црквених казни
.
 nосебн11 дИО,
114
сност једне од друге, тако д~ се у канонима
и незави а одре~уЈ·е ва један исти приЈеступ сад једна
често пут IJ 'б · лостанку и значе~у тих казни није у тој књиаи ни·
сад дру га
казна чим се наЈ оље покаэује, како не
' ~ . .
постоји стално мјерило о велОЈ или мањоЈ тежини је.
дке казне уп~ре 0 са другом. Обэир~м пак на пр или к ,
п~и којима је био извршен неки приЈеступ и на услове
времена и лица, који су .би~и при самом учину, једна
и иста казна мијења своју тежину и эначење. На по­
сљетку врло је важно У. овоме сврха, ради .које се у
даним приликама налаже Једна или дrуга црквена казна,
јер бива, да се је~на каэна одређује неком !{ривцу ва
то, да га се примора да изврши другу, на прим. при­
времено одлучење, или обустава неких nрава у цркви,
може бити одређено дотичном кривду да би се тијем
приморао да изврши наложену му еnитимију, и у ова·
квом случ~у теш~о је установити, која је ол ове двије
кавне тежа, да ли прва која nриморава кривца на неко
лишење, или nак друга, која саставља сврху, ради
које је nрва· била одређена. А раsличне сврхе, којима
се тежи са црквеним кавнама, ч11не оnет и то, да се эа
неки nријестуn, који ло себи не би био врло тежак,
обзиром на неке Прилике, особито друштвенога карак~
тера, налаже. строга ·казна, nок при другим nриликаыа
за· тежи nриЈеступ налаже се релативно блажа каэна.
Из овога што је сада казано вили се колико се
' отеш~оМ nриказује да се одреди потnуно' тач~а ор га·
ничка систе~а црквених казни. Ипак на основу опћих
РР!ВИН~ КОЈа су усвојена наукоы о томе шта саставља
J.l суштину '~
црквене кавне (~ 16.), и каква је сврха те казне
(~ 17.), .~стан о вила се нека систеыа црквених казни која
&kОИНИЈе· н ' · ' '·
у то &ЈсавршениЈа, али упоредо са неодређеношћу
~ стар~јеrа доба, може се ипак сматрати подесном.
ј~а п ~~:~осисте~атској ЮLИаи, која 'је угледала сви·
ЦрквеЈо~ nа~а ВИјек~ и нешто више о правосла~ном
иовtдtн 1• 10 мр у, а то Је "Sanиcl\и по Цер1совному Зако·
ПО!{, nрот . . С
казнама, којима м ОЈереја кворцова, спомиње се о
казне дијеле н ory 11 ~длеЋи чланови Ј(ЛИра, и те се
вите.tъnыя т; наказаНЈя kpauniя и наказанiя ucnpa·
казне, и ~авано с~ карактерисане уоп~е те раэличнс
Је, за какве · се пријсстуnе· налажу
~. 23. Си~~ема црквених ~аани,
175
кривцима једне, аа каЈ{Ве ли друге казне. 1 Поближе о
шта казано. Ово Је учинио неколико година поСЈiије
Проф. Су~оров, усвојивши називе западног црквеног
права за једне и друге казне: оrmсши·шельиы.я вин8и·
kашивныя (poenae vindicativae) и ис«равител~н~Ј.я (р.
medicinales), и ујелно образложивши разлику између
тих каани. 2 Ово се налази sат~јем и у књи3и о пра·
вославном црквеном праву архим. Сакеларопулоса, који
~ПОМИЊе С једне ~!ране OOO~p~YtO~~S 1 И ОПеТ atQp&roat;,
као сврхе црквених казни, а по томе и раэлику из·
м~ђу истих. 8 Према ово~1е у својој књиsи "Црквено
право" и ыи смо учинили разлику између tt~rop!at
aw~p~v[,~oa~t и ~ч~rop[a.t ~t,;p&~uaщ,• coфpoнucmuttke и
диорп:щцkе казне.
Дијељење ово uрliвених Ј(азни на софронистичке
и лиортичке има своју основу у sа/{ОНодавству пери·
ола васељенсtшх сабора, које је у овоме питању слије·
дило п о стопама rрчко-римскога законодавства. Ово
смо ми ни.~јели у параграфу, ·у коме је нацртан био
развитю{ црквеног казненог nрава. Основа се ова ва·
држала била у главноме и у вијековима, који су на·
ступили послије nојаве иконоборства, али, услијед
туђих елемената, који су се тада увукли били у др·
квено казнена право, није веh било готово моrу.Ће
распознати ту основу, и тек наука је могла у новија
1 Изд. 1857. стр. 241.
2 О церк. накааанiяхъ. Стр. 37. 44, 229. 238.
s Атинско иадање 1898. Стр, 4fJ7.
~ Изд. 1800. стр. 464. Ивд. 1002. стр. 533. Ралляс у својем ~Цркв.
казненом праву w не приводи ону разлику између софронистичких н двор·
тнчкнх казни, него дијели казне на 1. казне противу кпирнкi к мо·
нахи и 11. казне противу свјетовњака, Прве су му: 1) Сврrнуhе. 2) Од·
nучење. З) Премјештај на нижи јерархпјскн степен. 4) Премјеwтај на
nосљедње мјесто међу равнима. 5) Лишење права на проиаведење на
виши степен, б) У.кор, nНовчана назна. 8) Привремено лиwење прн·
хода по служби, 9) 3аточење. 10) Тјелесна каана. 11) Та~ница " 12)
Лишење чи на. ~ овим казнама додаје /OW донје противу монаха nосебно,
н то: 13) Ограничење јела и 14) Изгон на манастира; в аатlјем још
двије. каане које се тичу само еnискоnа, наиме: 15) Братска оnомена
и 1~ ПремЈеwтај. 3а свјетовњаке наводи само двије кавне: 1) Одлуче.е .
и .2) ~ишење црквеноrа поrребења,
176 Посебн11 Ако,
времена да је успостави. Наука је одредила, колико
sначење с~фронистичких и диортичких казни, толико
исто и разлику ивмеђ~ ~их. Према томе, софронис.
тичка је она казна,· КОЈе Је први и главни задатак д
0~ рани и очува · авторитет вакона, и :да одмасти з:
]овр~еду правнога поретка. ~иортичка казна такође
је у основи софронистичка, јер ин~че не би била ~
правном смислу казна, али главни Је задатак њезин
да би се кривац nоправ~о. По овоме истиче се сам~
~обом и .Разлика између Једних и других казни. Сврха
Је првих · дn се одмасти за учињено зло, сврха је дру­
гих да би се кривац поправио. Обзиром на nосљедице
nри софрони~тичким каанама, зло које је одређено з~
учињени прИЈеступ, кривац мора да потnуно претрпи
независно од тога, да ли се он пок~ао и поnравио:
~ nри диортичким казнама зло 11рестаје онај час ка~
је · казна nости1·ла своју сврху, наиме, кад се кривац
nоnравио.. 06з~ром на вријеме трајања казне, nри
nрвима т~ је вријеме одређено тачно или самим законом
или. судИЈО~ У часу објаве пресуде, при другим~ то
в~ијеме Н~Је уопће одређено, него је у зависностИ од
У рђа! КОЈе nокаже осуђени у својем поправљању и
настоЈању да nоврати изгубљена права у цркви· према
томе, софр.онистичка казна nрестај·е само тада' кад се
сврши nриЈем
. е, КОЈе· Је· одређено било у име одмастИ
' за
пријеступ, напротив диортичка I<аана престаЈ·е кад се
кривац искрено · '
nок~е за учињено зло и кад покаже
да се у истину поnравио.
Ово што је
ортичким коа нам .сада казано о софронистичким и ди·
nоложају њиховоа важи сам~ за члан ове кл ира, према
Овамо спадају м и особитоЈ служби њиховој у цр!(ВИ.
таквима посталинес само. они чланови клира, који су
кле еnископи п акраменталним рукоположењем, да·
нижи чланов~ ~~~витери .и ~ако ни, него и сви осtал~
I(}Јирички стеnен и !аа, КОЈ~ су молитвом добили своЈ
ИЈIИ црквеној упра уаимаЈу одређене службе у цркви
штва, само што 8 ви. Сnад~у ов~е и чланови мона·
~ила, која су одређе~их, поред дисциплинарних пра·
ЈОШ и посебна монаша за чяанове клира уопће, в~же
ка nравила, эа повриједу I(ОЈИХ
~ 23. Систем~ црквених к~ш.
177
могу односне каане имати такођер или софронистички
или диортичики карактер. Али ово исто не може ваЖи·
ти эа вијерне свјетовњаке, нити се може за њих гова·
рити о казнама, I<oje би б~ле или софронистичке или ди·
ортичке. СвјетоRЊаЈ( који учини неки црквени nријеступ,
он мора эа то одмастити npe.~a односној пресуди цр·
I(Beнora суда и nодлећи дакле софронистичкој каэни.
Оваква каэна може и боље и више, него ли диортичка
казна, да му nомогне да се поправи, јер он мьже сваiСИ
час да се nокаје и да добровољно принесе цркви nлод
својега nокајања, I(ao доiСав да се у истину nоnравио
и nрема томе да је достојан да му се nоврате она
nрава у цр!(ВИ, којих је лишен био; неће ли паi( да
он то добровољно учини, него остаје уnоран у свом
nријеступном дјелу, у таквом случају никаква диор·
тичка кавна неЂе nоыоћи, јер црква не~1а средства да
nринуди пријестуnног свјетовња!(а na се подвргне та·
нвој Ј(аани. СофронисТ11чкој дакле само црквеној кавни
мо ~ке виј ерни свјетовњак да nодлегне, и свака I<азна
коју црквени суд олреди једном снјетовњаку ва · неrш
цркнени nријеступ унијеr( је само софронистиЧког или
виндикативног I<арюпера.
Из овога што је сада речено проистиче, да су со·
фронистичке све црi<нсне козне, било да су оне од·
ређсне пријестуnним сRјетовњnцима или nријестуnним
члановима 1шира: аа nрве у апсолутном см~слу, аа
друге у релативном смислу. За свјстовњаке састоје се
те \(аане у ryбi!TI(y, мnњем 11ли вишем, nрава I<Oja им
nри~uдају као члановима uркве, или у губитку и свих
тих npa~a, да1ше у ИСЈ(ључењу из црквене заједнице.
За чланове юiИра састоје се исте коэне у лишењу
nрана, која су добили кала су стуnили у клир, било
na та права потичу иа снештен~служитељског или
црквено·аnминистративнqr· положаЈа њихоног, или се
nак састоје у релативној забрани вршења тих права,
наиме у обустани уживања свих или неких од тих
права, док се не постигне односна сврха, ради које је
каэна била одређена. У овом nосљедњем случају исте
l(аэне добинају 1шрмпер пиортички.
Cue rшэне I(Oje, по учењу црl(вснога npnna, цр·
12 ј
 nосебни дh6,
178
квени судови имају власт да налажу аа од~осне при .
'еступе, карактера су духовнога, осим само Једне, која
~е свјетовнога кара1пера, наиме новча~е казне., која
~оже бити оправдана у црквено-судскоЈ пракси Једино
својом мноrовјековном употребом у црквеним суд 0 •
вима (в, ~ 34).
Као што је споменута било, црквене су казне
или оnће или nосебне. Опћим црквеним казнама могу
nодлећи само свјетовњаци; могу им nоллеЋ~ и ч ла.
нови клира, али не као такщ него пошто престану
припадати клиру услијед . коначног искључења њихо­
вога из клира, дакле пошто су постали свјетовњаци,
Посебне казне могу бити наложсне само на чланове
клира, и то према врсти пријеступа, или диортичке ка­
ане или софронистичке.
У оnће каане аа свјетовњаке спада: а) епитимија
б) инфамија, в) одлучење, z) коначно одлучење и д) Ли~
.шење црквеног погреба.
Посебне су казне аа клирике, и то диортичке: а)
опомена, 6) укор, v) ю1иричка еnитимија и z) клиричко
омуче~е, С~фронистичке су казне: а) новчана Ј(азна,
б) nремЈештаЈ.' в) губитак појединих права у јерарх иј и,
z) лишење МЈеста службе, д) снргн уће ?) кона ч но св р·
rнуће и е) ~скључење из upi(Be.
. По 080Ј казненој системи биЋе сада изложене по·
Једине казне.
- овом б11блијском мјесту р11јеч E1ttttp.[~ преведена је са аапрещен/е ~
rлава прва.
Опће цр«вене I<азне.
§24.
l) Еnитимија
Говореhи о enuтu . I ~
казни, коју НВЈЈаже . AIU.Ju, ~et&Y~ta, poenitentia, ка·о
~нмија " € ]nвни црквени суд, треба одмах
у ј ' ~ 1!t.ttџ.(~ лати
друго ~осланици Коринв ' неки се обично оаначује са poena.
toto6щ ~ B1tttt~[« «ornilu"o
' tа~нм~ OI, б) ап. Павао nttшe · [мvbv tl~
.., " WY1tщ6v Н
(I)V а црквено-словенском језику У
§ 24. 1) Епитимија. 179
напоменути, да се она разликује, прво, од епитимије
коју духовник налаже у сакраменrалној исnовиједи, и
лруго, . од јавне епитимије nрвих вијекова хришћанств.а,
Прна не може се сматрати за казну, јер духовник КОЈИ
је наложи дотичноы лицу за неки више или ~ање
тешки гријех, не може да принуди то· лице, КОЈе му
је свој гријех добрОВОЉНО ИСПОВИједИ(ЈО, да ИЗВрШ~ На·
ложену му епитимију, него то зависи од добре воље
гријешника, који може и ла је не изврши, ~ да ~а то
није ипак пред никим одговоран, осим своЈе савЈест~.
Друга, јавна еnитимија, састојала се у т~ме, што Је
дотични гријешник, који је ради неЈ(ОГ · nриЈеступа био
искључен иа цр/(вене заједнице, јан ни м начином привна·
вао пред вијернима свој г~ијех и молио аа опро~тење,
и чинећи разна добра дЈела старао се ~а засвЈедочи
и докаже истинитост свога nокајања и свога оправ·
дања, каl(о би мqrao опет бити примљен У. ~рквен~
заједницу. Ово је дотично лице чинило по СВО)ОЈ доброЈ
вољи само да бИ умилосrивило цркву. А nошто ту
није било никакве nравне обавезе за то лице да се
мора подвргнути таквој јавној еnитимији, нити ra је
ко могао на то принудити, јер принуда и nокајање
не могу стати заједно, то се и таква епитимија . не
може сматрати казном, него је била тек средство, које
је црква пружала дотичном гријешнику, да би се осло·
бодио од казне одлучења. 1
српском Вуковом пр11јеводу са kap, латински: objurgatio). У смислу
казне исти је термин употребљен и у канонима, на прим. an. 73. и 74.
канон, кан. З. и 14 халкидонскога сабора, кан 6~. 71. 74. Василија
великог и др. Почињуh11 од IX в11јека термином овим оаначаsају се
казне, које се налажу у име по~а]ања нл11 nокоре,
yonke
ln poenltentiam, те
се сами тај термин означава од ща rzokajaњe нлн rzokopa. Ви,ци
Sulcerl Thesaurus ecc\esiaslicus (Amstelaedaml, 1682). Vol. 1. соЈ. 1195. У
овом истом с~шспу, у смислу покоре, употребљујемо и ми овЩе рнјеч:
епншнмнја, и ради тога смо у тексту ставили уа исту ркјеч rpчn:
~вtav~t~, која ·rрчка ријеч у односним мјестима св . Писма nреведена је
са аоkаянlе. Щеп. Ап. Xl, 18. ХХ. 21. 11 Кор. Vll, 10. 11 Тим. 11, ?5:
~~nots 8(ј) a,)toi~ Ь 8ео; ~etavotav ek sJt(jV(J)atv &A~&st11~ =Еда како
дасrь имъ Боrъ покаянlе въ рааумъ истины,
1 О овој јавној епитнмији довољно је речено у мојем коментару
,
11. канона првог васељенског сабора (МС. 11, 209-213), Имала је четнрв
121'
 Поссбн11 цио.
\80
. као каgна у nравном смислу, састоји
~nитим~iо јормални суд uрк~ени налаже доти.
се У томе, односне пријестуnе, да мора иэвршити
чном кривцу за · ·
. 0 одмаст за зло, коЈе Је он, као члан
нека ~ела ка своЈ·им пnијеступом, било ко~шсивним
цркве учинио r .
било ~~исивним. Ј{анонска основа еnитимиЈе, каоуказне,
налази се у најстаријиы канонсi~им изворима.
столским Установn~ш описан~ ЈС подробно, какав. је
мора о
бити uрквени суд, КОЈИ .су састаnљал и .ааЈед.
нички еnискоnи, nреавитери и Nакони, и I<ai<O Је мо-
рао тај суд да ~ади и каквим казнама ~а подвrгава
кривце. Ту се наводи, на што све мораЈу судИЈе да
об~аћају .nажњу ~~и, исљ~ђ~вањ~ кр~зиц; ,и у и~ри·
пnњу nресуде. М~ '1tCI.u~; ђв a~apt(((~ t'f/V UUt"fjV1t~(Eto&z
&~~~aotY, d)J,' ~ma:'lj; 1~laY, ~sta '1t~)J~; 'fP~V~jEw; xpl·
v~vщ €x~ata tЉУ '1th~!!~EA'JU~EYшY, t~ te о~щ&. :щi
~Еј&А~, ~~t illw~ epj'JU, м:i ),6you 1taAtY Et€p1o;, xai 1tpo·
ЫоЕю; ~ Aи~o~lu.; ~ б1tоА~~аю; дtct'f6p!o;. x~t t~u; ~ev
'
стадијума, иоје су морали пријеhи дот11ЧНII rрнјеЪнuщи, да би могли
бити опет примљени у црквену ааједницу. Гр11јешници у првом стадк·
јуму ове јавне епитимије звали су се ЩоаУ.Ьlоvщ; стојали су ван
врата uрквених и плачем су молили вијерне, кој11 су улав итr у цркву,
1\1 ~е Боrу ~оле аа њих. У другом стадијуму авал11 су се :А zpo~~:Vђlj
стајали су у притвору цркне, то јест одмах до врата главног улаза у
цркву, а У простору г* је била крсТ11јоюща, 11 ту су остајали до
молитве. ва оrnашщ те су тада морали да се укло11е. У треliем авали
су се 1~o~!ntovte~; MOI'ЛII су стојат11 са вијер1111ма у цркви, и то са
вападне стране амно11а, ал11 ув11јек на кол.енима, због чега су се ввали
и ГovuxЛlxovщ и налазили су иа цркве пост1је молитве ва оrлашене.
На посљетку у четвр 0 · \' .
т м стадиЈуму звали су се ~u'il1t~t~t · стОЈЗЛ\1 су
заједно са вијернима у . . '
цркви са ЈУжне и сЈеверне стране амвона н ив·
лааипн су из цркве за, . '
Једно са ВНЈерннма, само што нијесу имали права
1\1 ПPIIMe сщу евхарист . ,
клече ,
.
ИЈУ, а наавани су тако јер н11јесу морали да
, као nокаЈници треkега ст ј
вијерии Вријеме
'
ади ума, него су стојаn11 као и други
· , колико је трајало ј .
алично се наводи то ка ање у сваком стадиЈуму, ра·
најмање 15 година у канонима. Yonke Је све вријеме кајања трајало
рали nровести 3 ;0;,,;~ у првом су стадијуму дотичнн покајннци мо·
четврто11 2године и ' У ~ругом 3 ГОАИне, у треkем 7 ГОАина и У
' тек ·~Јда су мо
At ступе у nрава оста гпн да приме свето причеш~е к
B~ghaт. LiЬ. XVIII. с. ~~х2 вијерних. Испореди Hlnschius. !У, 715·720.
chnstL Archaologie (Leipzi ' {· С. W, Augus/1, DenkwUrdigkeiten aus der
1
Die vorzOgllchsten Denkw~~dl ~7~ 1 831). Bd. IX. S. 69-85. А. ј. Binterlm,
Вd. V. ТЬ. 2, S. 362-397. gelten der chr.-kath. Кirche (Mainz, 1825).
§ 24. 1) Епитимија, 181
U'1t~~a1EiS ~lvat; U1tEtArJ.l~, tGU~ о€ 'I'CEY'f,t(I)V XG(-'Гjjlu.t;, ШЈ,оu;
д~ Y~OtEtrJ.tS atфoaEt~, ~u.t blpou; &~Gp(ast~ Е~UОШ '1tpb;
to ~ЕјЕ~.'~; t~U ~~н~~rJ.t~~ aot~U. ~a.t јар ~Q.t 6 Yllщ ou
1taYtbs 6.~o.ptf1 ~Q.t~~ tr1va.urr1v€'1totsito tt~w~tav, &ма ~)J~<os.
'
(Немојте изрицати эа сваки гријех једнаку пресулу,
А по. но эа сваtси своју, и то са великим оnрезом исљеђу­
јуЋи свnку криницу, једнако мnлу ~ао и нелику, . 11
друкчије судите о оној, која је извршена лјелом, и
оnет друкчије ону која је извршена ријечју, nat<~рук­
чиј е ону, која је била намјерно, која је била злим
ријечим а, ону о којој ј е сумн,а, те дотичне подвргни
само YI'opy, другима одреди да Јtаду милостињу сн­
р ома си ыа, другима nак да морају издржавати строге
n о сто в е, 11 друге опет поднргни одлучсњу nрема те­
жини н,ихо1ю га nr ијссту па; јер и закон (снјетовн11)
ta нс ол ре9уј е аа сваку 1сри вицу једну и исту 1сазну,
н его разичну). 1 l{артагенски сабо р, говорсЋи у својем
102. канону о лицима, ч1~јн се бра)( развргао, да не
смију ступати у брак са друг·им лицима, наређује ла
t{Оји то учннс, морају бити upюtyђmtt иа uokajaњe
(цЬs ~EtrL'Iotav xa.t~varxaa&!Ћa(v), то јест на оно што се
послије назвало еn итимијом. 2 Зонара, nерифразујући
ове nосљедне ријечи канона, у својем коментару кnжс:
.. ' , ., . ' f , , '
~EtrJ.YG~Otl.t rJ.VrJ.'('1.~Y E~GUOtY, IOS ~~!сtр~~Щ ~ИXEta.V, Т• .Ј.
нека осјете да се морvју кајати, који су а1·ријешили
прељубом . 3 Слично овоме гоноре и друr11 канони.~
_Епити ~n, Ј(ао казна uркнена, састојп се у томе,
ш~ се отичном f( ивц налаже, или а мо а np!IJIO·
жити нешто ко ист си омаха It кве или каквог До­
@.от.в.ор!iаt эавода1 или да мора об11лаэmи и lЈО.М.ОШИ
болеснић изнемоF-Јtима, 11~и-да ора а одређено
R~јеме подв га вати се CIPQ.r..ШUl.QC.Т.y. и.. сваки_ дан до·
~ИТ~У. М.ОЈlИТRу, И СЛИЧНО, ~ И ТО nод НRД ·
вором лотичнога лица, које эа то буде судом одређено.
Да ли пак може да осуђени на еnитимију присту11а
св. е~хnристији эа вријеме доi< је nод епитимијом, или
1 Const. Apost, 11, 48, (Ed. clt. 1, 143, 145).
2 АС. 1!1, 548.
АС.
3
549.
111,
• Ашi. кан. 16. 17. 21. 24. 25. Нсок. как. 1. Vll вас. кан. 1. "т. д.
 Лосебни ДИО,
182
0д односне nресуде, nремда му се
не може, то зависи . док наплежно лице не nосвје-
редовно то saбpn~YJ~YJ'e епитимију, или да је епиги.
дочи, да усрдно И3ВР
мију издржао без откnа~~:· оnће зn мnње цркnене n И·
Налаже се ова - ·
. кад се HCI(O не Јtржи прописа Upi(Be·
Јеступе, на nрим~ сЛ~ е к вим ин о А е н им или сује-
'ПОг устава, него , . nран да се ~1сnовијсДа
ерним о ича , nак опет аажеле да се поврате У ту эаЈедниuу, и Је·
чеш Ј~,_ кад неки жив св енчани са_ каквом
не датом женскињом, ко npoyapol(y е нерен у црк.ви
~ријеме богосл жења ко ступи у брак nри ~остоЈа·
k-н е орач не сметње, а није добио дисnенсацИЈУ и т: д.
_"f\Jtiltl'm~t~ и у правном смислу за СВЈе·
товњаке, неки ~оричу такав значај, наводећи као главни
узрок томе, што се нико не може принудити~ дlа из·
нрши наложену му црквеним суд~м епити МИЈУ· Ов~
има смисла, Ј(ад је ријеч 0 еnитимИЈИ у сакраментал ноЈ
исnовиједи; али кад спољашњи суд uрквени наложи
епитим~у, тада јој се каракrер казне, и то строго
софронистичке, не може порећи. О nринудности за
епитимију говори иэрично сnоменути картагенски ЈШ·
нон, исто као и многи други канони; а као о казни,
коју јавни црквени суд налаже, видјели смо шта ка·
жу Апостолске Установе. Ово показује и сама суштина
еnитимије, јер дотично лице, које је судом њој под·
вргнуто, мора да је изврши, ако хоЋе да поврати себи
изгубљена своја nрава у црt(ВИ. Кад један члан uркв.е
својим каквим рђавим дјелима покаже себе недостОЈ·
ним да ужива односна nрава у цркви и тих се права
он лишио, nак nослије эажели опет да их добије и
да се помири са цркиом, само се по себи истиче, да
црква У таr(виы nриликама мора захтијевати од та·
квоrа лица гарантију аа ту његову одлуку и ста·
вит.и м~ услове, nод ](Ојима Ђе га r1римити опет У
СВОЈУ ЗаЈедницу, Као .што од иновјераца, који желе при·
~вославну ВЈеру, црква захтијева да nретхо·
1
В1щи о овоме nит
. ању научно pasnaraњe пок. архијепископа
литовскога Aлekcllfa у њеrовој радљи Предnолаrаемая реформа цер·
"..:~вена"~~~у~ак
... ...,,•Ја нн(ljlе над, СПб. 1874, 1, 19·;2), а противу тврдње дотичних,
казна,
§ 24 1) ЕПIIТНМнја. 183
дно осуде лажну вјеру, коју су дотле исповиједали
и да се одреr<у лређашњих заблуда, те да се. сnреме
да могу постати вијерни чланови цркве, а КОЈе cnpe·
мање и .осуда nређашњих.заблуда, ~ове \се, 11e;av~tet, или
као што се послије назвало e~ttt~ta, to E1tttt~t~v, т~ко
исто она то аахтијеяа и мора захтијевати од они~ СВОЈИХ
чланова, I<оји се злим дјелима лишише њ~не ЗаЈе:tниr~е,
днако као од првих, захтијева и од ових, 1ta дјелима по·
свједоче искреност своје намјере, и подвргава их за то
односној епитимији. Овијем црква чини добро такним
лицима 11 кров односна побожна лјела од њихове стра·
не пружа им средства, да то добро и постигн~, али
кпј а срелства у себи и по себи sa таква лица Н~Јесу и
не могу бити друго но казнена средства,, КОЈИМа та
· лица олмашћују аа учињено зло, да би тиЈеМ добили
оно добро, ва којим жуде.
У оRоме смислу, као што је сада речено, епити·
мија је самостална казна. Али она се често. упо:реб­
љаяа и као нускаана. За свјетовњаке, кад Је КОЈИ од
њих осуђен на мало оллучење, може нрквени суд
таквом осуђеном лицу ла налопщ ако нађе аа потре­
бите, да мора иэвршити, док му траје одлучење, · и
односи у епитимију на један од оних начина, који важе
за епитимију, као самосталну казну.
Споменули смо горе јавну епитимију, каква је по­
стојала у n вим ви'е1ювима анства и екли да
Онrни е тада иммuшр.ак:щцuн Јl8.,ВНО.М_сии~у.
ечајем времена она је добила тај кЩ)аЈ(Тер, кад до·
ичнОЛи'Це, КОЈему јё'О'На била досуђена, принуђено
је било да је иалржава, ако· није хтјело да ва свој nри·
јеступ nодлегне тежој црквеној казни, или у извјесним
приликnма, и свјетовним каэнама. Ово nосљедне би·
вал о је особито при nостојаљу у византијској . царевини
такозваног права уточишта, 8lxщov tq~ &au)~(~~ Uus asyli),
по којем је црквени суд судио дотичним престуnници­
ма, који би се склонили у једну цркву. И ову јавну епи·
тимију морали су да кривци издржавају у свему онако,
као што су то про11исивали канони првих по времену
цр1шених сабора. У првој половини XII вијека на од·
 Посебнн цtt~.
184
носио nи тање, у лровљено
хартофилаксу Н ИIШТИ со-
· стотине метанија. Слободно му је било јести мрсна
лунскои 0 томе, !(аквој казни треба nодвр1·нути ЛИI!с,
које се бави врочарством и сличн~м занатом, исти хар­
тофилакс у свом Ј<анонс 1<о~ одговору оснива се на
проnисе лооди·кијскога. и аюшрског~ ~абора и Ј(ОЖс! ла
морају 88 три го;tине nровести каЬ U7Мtl7tt~VtE~, то Јест,
морали су стајати у цркви со зqпадне стране амвона
и морали су неnрестано ста:и на кољеню1а и молит.и
за оnроштај гријеха, и зат~ЈеМ опет за ;ри ил.и дВИЈе
године провести као ouveux~~evot, или ouvtcrtcшд, наиме
стајати са сјеверне и јужне стране nмвона, али без
nрава да се могу nри честити. 1 Дакле, као што се н иди
јавна епитимија, једнака је оној, која ј~ ~роnисана била
канонима nоменутих сабора, а ь КОЈОЈ говори и 87.
канон трулскога сабора. А да је та јавна е11и гим и ја
бил~ · у употреби и · у XIV вијеку у иоточној цркuи
свједоче на~1 неi(ОЛИЈ<е одлуке цариградскога nатријар·
шеского синода, које су до . нас дошле. 2 Из једне nи·
смене исnраве дознајсмо nодробности, како су ту јав·
ну епитимнју издржавали у Цариграду убијце. Прије
него што ће бити изречена синодска nресуда, до·
тични, који је извршио убијсТНО\ морао је за пстна·
ест дана стајати nред главни~ врати~а цркве и исnо·
виједати јавно союtа, који су улазили у цркну и из·
лазили из цр1ше, свој 11ријеступ и уједно сви ма се
~браћати р~ечимn: "опростите ми грјсшно~у~. У ври·
Јеме расnраве на суду, Ј(Оја је била јавна, он се обраћао
сви~а nрисутнима на суду са истим ријечима. Пре·
1 беа наговара иhtt у цркву сваког праsинчног и не11Јељноr ~ана, а у
суда сама rласила је на петнаест година одлучења о~~
светога nричешћа. За прве три године дотични није
сми.о да никада ј~де меса1 сира или Ј·аЈ·а 1 и морао Ј·е
СТОtати '
Ј У вријеме богослу мања пред црквеним вратима
nлачући и молећи оне, који су улазили у uркву иЛи
бизогослужења
ње иэлnаили, да му опросте, и тек послије свршеног
ыогао ·е "' . . у куkи са молитвом Исусовом и т. ц.
Ј Упи } цркRу ла ЦИЈелива свете
lllioвe. За све нри1·с · епитимиЈ· е ·он Ј. е морао
· ме траЈања
СЈХИМ ПOCTIIПI Cl!a!ry ·
И CBRI<И дан ОСИМ СрИЈеду И П~ТаК, ~ ПИТИ само ВОЛf,
--- ' суботе и нещеље 1 чинити по дRИЈС
1
АС. У, 384.
2 Acla Patr. Cnpllani. 1, 171. 100.
~ 25. 2) Инфnми]а. 185
јела са~ о у лане од Божића до Боrојављења, у седмицу
митара и фарисеја, и у У с1rршњу, и Ј[уховску седмицу. 1
Оваква, или слична, јавна спитимија (nубличная
эnитимiя) постоји и данас у руској цр1ши, и иэnржава се
или у односној парохијској цркви, или у манастиру ва
одређене кривице, У дnнашњем Уставу духовних ру·
ских консисторија, има неколико одредаба о оваквој
епитимијИ, којој могу бити nодвргнути и свјетовњаци
(люди свtтскаrо званiя). 2
§25.
2) Инtам~а.
У римском nраву врло важно значење имала је
ШЈЙЕАtија д.tt~la, 3 infamia, јер јој је посљедица била гу·
1 Хр11стiанское Чтенiс за 1909. 1, 222·223.
2 Уставъ 1883. года, чл. 17. 148. 276. zn.- Проф. Н. Суворов~
осврће се на 1 Открытое церковное покаянiе" у својој юьиаи о нака·
аанiяхъ (стр. 174 и сл.), и пошто су такву каану одре~ивапи појецини члан ци
11 свјетовног ~азненоr Законика 1845. године, то он држи да је ,цер·
КОВНОе покаянlе анахрОНIIЭМЪ вЪ СОВремеННОМЪ УГОЛОВНОМЪ кодексt:
для свЋтскаго ааконодательства это нзлuшнее бремя, дпя церкRн по·
ложнтельный вредъ• (стр. 212). Она опаска има данас релат11вно вна·
чење, јер у марту I!IOЗ. иадано је , Новое Уголовное Уложенlе", у којем
се церковная эпитимiя не npttsoци као казна, коју би имали, као прије,
ца пресу~ују »свЋтскiя присуственныя мtста•. - По укаау 11. јула 1851.
суштина црквене јавне епитимије састоји се, како то приказује исти
професор у истој књ11аи (стр. 205. биљ. 1}, у слиједећем: ~ри~ац мора
друге дане ако може (у манастирима сваки дан), и ту у цркви прец
иконостасом мора да чинн 25 и више метаннја, rоворећи молитву ми·
тареву: ,Боже миnостивъ буди мнt грtшному"; сриједом и петком мора
сухим постити; у вријеме постова исnовиједати се, аnи беа права да
се'.причести, осим само случаја смрти; осим тога, аа врttјеме иадржа·
шьа . епитимије, он мора да иавршује разна pjena блаrочастнја nрема
својем стању, као раадавање милост11ње, похађање болесника, метаније
·
з Ријеч ова оаиачује негацију појма, који даје рнјеч t\~~~ част,
поштењ.е; оаиачује она дакле стање, које није часно. По појму те ри·
јечи старих Атињана, вначипа је она ненмање грађанских права, која
су уживали беспорочни љ уци. Исто опако постала је н латинска ријеч
infaтla од негације појма, који даје ријеч fата, част, добро име, те
lnfamis означава човјека, који је бев части, кој11 је на влу rnacy,
\3 1

186
битаl( грађанских права ва дотично лице.
'Ј
аначењс добила ова казна у цркв~н~м праву, обзиром
на свештени караr,тер цркве, у КОЈ~Ј сваriи члан њезин
мора бити слободан од свега, штр може да смањи или
уништи његов добар г~ас у друш~ву. Све про.nисе
pюttc 1, 0 ra nрава о инФаМИЈИ црквено Је право усвоЈило;
а исте прописе сматрало . је црквено nраво толико nот­
nун има и подесннма за црквене прилике, да оно није
налааило да му треба посебно још што одређивати о
томе, него у својим заЈ(онским одредбама црквени ва­
Ј(ОНодавци nросто уnућују надл~жне црквене власти
да у питању инфа~шје постуnају xat& v6~~u~, схопно
свјетовним законима.
Ако у сваком уређеном Друштву' сматра се за
доброга члана друштва онај, који се влада по дру­
штвеним законским nрописима и чува углед сам ога
друштва, ово мора тијем више да важи аа
религијоэно-стичЈ(о друштво, те се добрим члан ом цр·
кве сматра само она ко и се влnдu нао 1t1то прили~ш
хриш анин и rю·и . изв ш ·е све оно што црква про·
nиclJe. Тю(ав хришћанин има право у uрrшеном дру­
штву на поштовање, 61t6kq~tY, existimationem, онако
исто као што то заслужују добри грађани у свјетов­
ном друштву. И док је такво лице достојно тога по·
2
штовања и може да га у nуноћи ужива од свих осталих
чланова цркве, достојан је он и да ужива сва nрава
и све nовластице, које црква nризнаје добрим својим
члановима. Али то исто nоштовање може дотични члан
Црl(~е д~ иэ~уби, чим се опааи на њему a1t~~~ t~;
dtt~~a~, шЉтще labes, [(UO што каже 129. канон карта·
генскога сабора в
' .
и nостане, ло рИЈечима Вонаре у
коментару истога канона, &tt~~~ infamis 4 Може такво
лицеда или сасви· б ' '
о Јем иагу и то поштовање ако се по-
стуnањем сво,им лок о convlciari, а quibus antea judicati fuerunt. §З. Omnes qui quaes!us gratla in
Ј аже недостоЈан да остане чланом
'
црrше, или nак може ~1 б certamen descendunt, lnfames (~tt~ot) sun!: quique propter praemium ln
_ У оно ити смањено, ако строго
; С!. ОМ~ттsеп. s. 993. fg.
.Exis!rma!lo est digni!atis 1·н
proba!us•. Dig. L. 13 5 § esae sla!us, legiЬus ас moriЬus сот·
А ' , 1•
АС, Щ 59бо
4 АС. Ш, 597,
Посебнtr дrro
§ 25. 2) Инфамија. 187
.
ош Је веЋе не иэвршује законе црквене и не влада се у свему,
као што приличи хришЋанину. Настаје она capitis mi·
nutio (или deminutio), која по одредби римскога nрава,
може бити, maxima, media et minima, 1 и која саставља
инфамију у свјетовном праву, или инфамију канонску
у uрквеном праву. Према томе, сходно дефиницији
инфамије у римскоме nраву, _у црквеном праву инфа·
~астоји се потп _ном или л'еломично
ц rшених повластица и n ава, што Р.КВа као каан
налаже на Otie, f(~И својим кехришћанским понаша·
Њем nоказују да нијесу остојш 11 ужив ~у т О·
властице и праыа~ .
На лица која су nодлегла инфам11ји обраЈiа осо·
битуnажЊу божансЈ(О право, које аабрnњује да се
так И'м Јiицима ловЈе и икакRА С!јужоа у uрrши. 2 lta-
нoн~i осврћу се иэричним напоменама да се строго
u 1(8 , J(QO nази на то, да ни · е с инфамна она лица, која се при·
казују судовима ради каквих т аба· прQтиву свешт_ен.
3
ства или ради свједочења. А nрописи rрчко-римсr,ога
а r<онодавства о инфамији примљени су у канон~ке
аборнике православне цркве, и тијем добили и црквену
санкцију. Оне проnисе ми налазимо већ у првој реда·
кцији Номоl(анона (VII вијека)' и до Властаревоr абор·
ника XIV вијека, ь исто као и у данашњој словенс1юј
1 Dig. IY. 5, 11. L. 13, 5. § 1.
2 1. Тим. 111, 2. 7. 10. Тит. 1, б. н сл.
з Ап. 74. кан. 11 вас. кан. б. IY вас. кан. 21. карто кан. 8. 19.
129. 131.
4 Номок. IX, 27. ХЩ 21.
s А, 1(АС. У!, 305). Харменопулова Хегаабиблоса сав посљедњи
(ХУ) тrtтул У! књиге 1·овори о онима, qui lnfamia notantur у 8параграфа, н
то : § 1. Qui appe!lans judicl convincia!ur, infaПJia nota!ur (9.тtџ.outat) §2. Si
quis а quo judicatus ас postea аЬ alio iudicari optans priori judici con·
. vicietur, el is infamis fit. Neque enim appellan!iЬus licitum esl judiclbus
scenam prodeunt, infames fiunt. ltem lenones et calumniatores, et quae inlra
iugubre tempus nuЬit, quique eam sciens ducl!, et quae alli dcsponsa!a alll
. nuЬI!, et qui de stellionatu condemnatus est, et quae se pregnantem simulat,
infamia notan!ur. § 4. ln actlone injuriarum (Basil. XXI. З, 1~ поn modo
condemnatus fit infamla, sed е! qul transigil, notatur lnfamia, sl pro num-
mls transigat: videtur enlm ut sibl delic!i conscius nummos dare.
 Посебни дно.
188
Крмчији. 1 Многобројни су nак канони, који говоре о
инфамији, као апсолутној сметњи за стуnање у клир.2
Инфамија моiке настуnити за дотично лице, схо­
дно учењу о тоые у римскоме праву, .1ли ~е~осредно,
infamia iuris iтmediata, ~ли посредно, mfam1a шr1s me-
diata, nрема томе, да ли јој је то лице подлегла усли­
јед свршеног инфамантнога дјела, б.ез потреб~ ~с~битоr
за то формялног судскОЈ' исљеђења, или ЈОЈ Је nак
nодлегла услијед судсl<е пресуде. П вој, mпосредној
3 чана са чланством .црквене эајепнице, а која се при
инфамији, која Нащ' сама no се и за отичнога
кривца по лежи: !) ко је јавног ~орочног живота и
другима је на саблазан; 2) ко јавно псује светињу;
3) ко небрежно долази и стоји у цркви, кад је бого­
служење; ·4) ко се за дуго времена не исnовиједа нити
nричешћује; 5) ко је јавни прељубочинац; 6) ко је
јавни блудочинац; 7) кр је стуnио у канонски аабра­
њени брак; 8) ко је себе осЈ<Врнио каквю1 скаредним
блудним чин ом на саqлазан других; 9) ко се јавно
бави не~оралним занатом; 10) ко је јавни каматник·
11) ко употребљује мито у јавним службеним nосло~
вима; 12) ко с~ криво заклео; 13) ко се бави врачар·
ство.м; 14) ко Јавно друге оговара; 15) ко элоупотре·
б~уЈе штит~ичку власт над удовицама и малољетнима,
КОЈИ су ~ОВЈерени његовом старању и '16) ко је пре·
судом СВЈетовне власти лишен грађанских права. Ове
ствари треба наравно да су јавне и свакоме познате,
~~ би ~а њих могао дотични да nодлегне канонској
фаМИЈИ: При оваr<вим стварима црквена власт само
констатуЈе свршено дјело, и дотичнога објављује ин·
-
§5. Qui impudenter ·feneran~ (В '1XXI
guunt lnfamcs flu 1( r ast · · З, 19) usurarumque usuras exi·
бибn~са). § б, Q:i ~:~ исто. ка~е и 20. §Vll т~тула 111 књнге Хегаа·
1
notalur et soclo satisface socte!a!ts. rumplt (Basll. XXI, З, 21), et infamia
~mptis merciЬus ас reco r;/ompelltur. § 7. Qul annonae insldiantur, со·
mercatores sunt а me " 115' tempusque sterili!atis expectant si quldem
, ' rca1ura arcentur t 1 •
mopus puЬIIcum condemna е , re e~antur : St viliores homines,
1 8
aut judicavi~ поn condemna~ u. § · ~ut n~xtum (toY ~A1nt!XOY) infamavit
1 Гп. XLIV, која tадр rr: expedtt entm noxiorum delicta manifeslari.
2 МЦП. стр. 283·284 ~~/IS~имеиа на Номоканона.
а Vrgl, F. Mackelda . Le hlus. \, 31 fg, IV, 816. V, 4\,
1865). S. 1~155, У~ hrbuch des r6m, Rechts (XIV Aufl. Wien,
§ 25. 2) Инфам1tја. 189
~амним са сви.ма посљедицама канонсr'е инфамије. По·
средна инфаМИЈа настуnа за све оне ng · с уп е, што до·
ти ч и учине~ за које и на ју осуrуени с о~ б ид о то цр.·
Квё\niМ и-ли СВЈетовним. И у овQМ СЛ-учају.. и~фwјuщје
са\tостална !(азна, него nосљедица QД!iОсншуде..ЗнаУе·
ње је њезино jenнar,o, као ПР. CD.QQp"eщюj инфаьпфt.
осљедице инфамије, било неnосредне или по·
срrдне, врло су тешке о бзиром на nрава, која су сr(ОП·
инфа~1ији губе. Као што је било у римском праву да
је инфамно лице rубило и honores и suffragium у свје·
товном друштву, 1 тако је то исто у црквеном друштву
за оне, који подлегну канонској инфамиј'и. И на прЕом
мјесту, та~во лице не може бити примљено у клир.
За он е који имају служити олтару свето Пис.\ю наре·
ђује, да морају ~~t ~aptuplaY ~r;M1v ~X€tY d7t? tffiY €~ro~€Y, 2
и м ати и добро свједочанство од оних који су на пољу,
и према томе на добар глас у јавном друштву пазило
се увијек и мора се nазити код кандидата эа свештен·
ство, и ако је неЈ(О nодлегао инфа~IИји, то је састав·
љало једну оп главних сметња эа стуnање у клир. 8
Осим овога, таква лица не~щју npaRa на никакву час_ну
службу, немају пр~ва да цркву заступају пред тре·
ћнма, немају nрава .да учествују у никаквим админи·
стративним цркве ним послови~1а, нити у уnрави до·
бротворних завода, који су под надзором црквене
власти, немају прnна nоЈtносити суду никюшу тужбу
криминалног 1<аrа1пера, особито противу свештених
лица, не моt·у бити nрюtљсни ла свједоче пред судом,
нити могу бити свједоци nри вјенчању, нити кумови
nри крштењу. У пословима пак автономних црквених
установа не могу таква лица имати ни активног ни па·
сивног гласа, немају да[(ле права да учествују у ника·
квим изборима за уnраву црквене имовине, ни ва управу
добротворних завода, који су под надзором цркве, а
још мање могу да буду изабрана у какву од ·тих уnрава.
1 Vrgl. О. Puchta, Istltution. Bd. 11. S. 465. et pass.
2 1 Тим. Ш. 7.
9 МЦП. стр. 283·284. У римокатоличком цркв. праву ово саставља
так~звану irregularltas ех deleclu la~ae..Hinschius. 1, 31.
 Посебю1 дио. 926. з) ОД11учење.
100

§ 26. Нйскоr.l Говорсћи о одлучењу свјетовњака од св. ев·

хар.истије, Зонара у коментару 13. канона nрво-другог
З) О~луЧеtlе. цариградскоrа сабора спомиње уопЂе nрви степен од·
лучења: satt '(&.~ ~~~~ta~o;, ~~t to ~o'f'J; E~'(Ea&~t rij; \LE·
taЛ~~Ew~ t&v &Elwv ~oar~~l(J)v, за равлику од коначног
одлучења. 2
.
Основу св~у има мало о~лу OliliM он·
ским одредбама, које су важиле за nенитенцијалну си·
сте~у nрвобитне цркве, по којој дотични гријешници
морали су неко вријеме стајати само nред црквом, за·
тијем допуштало им се молити се у_ цркви само са
оrлашенимn, послије тога то им се допуштало и са ви·
јернима, и тек на nосљетку ~оrли су nриступити тајни
еnхаристије. 3 Према тој систеыи у канонима се одре·
ђује сад nрви степен оног малог одлучења, сад други
степен, обаиром на врсту r<ажњиног дјела, за који је
црквени суд имао да одреди казну. .
Трајање овог одлу.чења редовно је нnјвише три
године, и налаже се као l<aэlfa за мање пријестуnе, ка·
ракrера већином омисивноr, и свагда само за кулповне
nријестуnе, на прим. IЩд једно лице учини нехотими·
чно убијство, кад по нсзнању ступи у незаконити брак,
кад немаром њеrовим буде нанесена штета цркви или
неrюм добротворном заводу, који је nод надзором цр·
кве, кад не nријави власти nојаву какве секте, која
nријети nравославној вјери, кад не пријави о l<аквим
штамnаним издањима, која су nротиву вјере и цркве,
а која су случајно заразила више свијета и т. д.
Посљедице ове казне нијесу онако тешке, као nри
инфnмији, јер t<оји је nодлегао овој казни не губи оно­
лика nрава, као инфамирnно лице. Не губи он ни ho·
nores ни suffгagium у црквено- административним nосло­
вима, те nрема томе он може у тим пословима вршити

и активно и пасивно изборно nраво; сnмо што у слу·

чају да је изабран за неко мјесто у црквеној уnрави,
не може то мјесто да заузме, док М:У не истече ври· ·
јеме одлучења. Не губи ва врије~tе трајања му одлу·
1 АС. IV, 300. МС. 11, 460.
- 1
АС. IV, 102, МС. 11 353
2 АС. 11, 600.
8 МС, 1, 209-213.

Ер. LXXVII. Eu\alio' epis~opo Persitae Armeniae (Ed. Migne).

2
 Посебни дио,
192
чења ни право да свједочи пред судом, ни да се јавља .
тужиоцем. Њем ·е само аабрањен.о na.прима с~. евха.
ристију, ако му Је одре · ен првн степен малог одлучења,
а ако м је о еђен д ги стеnен, нема nraвa ~а уче.
ствуЈе ц кви од часа, кад nочне .литурги.1а ВИЈерних,
а у вези с тиЈеМ эабрањено, ~у !е у~ествовnње и у
свима сакраменталним чино~еЈс~в~ма.
Субјеtпом Ј(аэне ове може оити свако лице, које
припада uрtшеној заједници, и кој~ се огријеши о за­
повиједи црквене. Али таt<вим субјектом може бити и
неколико лица эаје~но ради једног самог nријеступа,
па и читава једно мјесто са својим становницима. У
једној својој nосланици t·овори Василије велики о не­
коме, који је отео ~евојку, да с њом блудно живи, па
осуђујуЋи таt<во зло ~ело, нanyhyje свештеника доти­
чнога мјеста, г~е се та отмица догоnила, како м ора
да поступи, и каже му: "устани nротиву тога n рије·
стуnа, како треба, и *вој ку, ма гл је да је нађеш, уnо­
требивши . свако настојање, уз~IИ од отмичnра, и пре·
дај је њеним родитељима; а самог отмичара лиши за­
једнице молитава 11 nрогласи га оллученюt; исто тако
и оне, r<~ји су му помагали у злу ~елу, сходно ка·
нону, I<ОЈИ смо ми већ објавили, одлучи зајеnно са
свима њиховим породицама аа три године од заједнице
мол~тава. Па и оно с~мо село, t(oje је отету примило
и Ч} вал о, и уз то се ЈОШ и бор ило да је задржи све
то село одлучи од заједнице молитава !{ако би с~ сви
научили ' · гонити од себе отмичара
'
да мораЈу као змију
или као друг
.
. ' .
У какву ЭВИЈер, сматрајући га опЋим не·
~РИЈатељем, и уједно морају nомагати увријеђенима". 2
ади nоменутога пријестуnа, као што се види сами
учинилац мора nодлећи
литава и О'\ св о~учењу и од заједнице мо·
nомагали, ·мо ~· ев~аристиЈ~; они пак који су истоме
њихових пор~д~а (ити 3 ~~дно .са свима члановима
три године npaвn cum tot1s sшs famillis) лишени ва
и дn могу бити· у ·
nn и све село (universus заЈедници молитава;
nрава. Слично овоме г pngus) мора бити лишено тоrа
- 1- овори и 36 an к .м
Blnghaт. XVI. с · • анон, по које
2 Ер. CCLXX , 2. § 7. Hinschlus. V 705 f
. scrlpta post an 374 (Е ' , g.
· d. Migne),
§ 26. З) Одлучсње.
193
мора бити одлучен сав клир дотичнога града (о хЛ~·
pG; t~; 1t6Лew;), ако nропусти да освијести народ тога
града, који неЂе да nрими законито изабраноrа и по·
стављенога му епископа.
~ао што се види из наведених сада свједоџаба,
може nодлећи казни одлучења не само · liQ.JUЩe,
К2Ј е 1е учинило . извЈесни п ~ ст n него и сви они ко·
су помагал и учиниоrv у његQВ9М пријестуnу, или који
нИјеёу старали се да га откло е, исто као што ој
казни могу nодлећи и сви без раsлю е становни и
1еднога чита во га мјеста~ ако својим nостуnањем покажу,
na nовлађ"ују односном пријеступу. Из овога не про·
истиче јощ н11ти се може иавести, да се у таквом
мјесту мора ује~но и 11pk11a sатворити, и да мора пре·
стати у цркви тога мјеста и свако боrослужење, јер
у таt<вом случају било би оно, што се у западном
црквено~ праву зове interdictum !оса!е, 1 а што је пра·
вославном црквеном nраву неnознато. Бивало је и у
животу nравославне цркве, а посебно у Русији, слу·
чајева, који су наличили на заnадни интердикт: одре·
ђ и вал о се омучење становништва једног читавог ыјеста
и nри томе су затваране биле и заnечаћене и цркве,
тако да није могло бити ню<аквог бого~лужења у тим
1 Interdictнm ааб ањ ·е свако богосл жење једно· цркви иnи н
у једној области. граду или епархији, Уведен је на западу у , ви:
Ј . а знаменитији Је онај, што је 1606. године папа Павао V. о •
авио противу Млетака, L. Ranke, die romlschen Papste in dеп letzten
vler jahrhunderten (Leipzig, 1894). 11, 213 fg. Исnоред11 Н. MН1laru1 Правосл.
Далмација (Нони Сац. 1901). Стр. 270. Cf. Hlnschlus. IV, 715. 815. V, 19
lg, 552 fg. Напуштени су били nослије TOI'a у римокатоличкој цркви
за дуго времена ов11 I!Нтердикщ и тек 30. септембра 1909. објављен
је био у некадашњој форми интердикт на град Адрију (у Итапијн) ради
тоrа, што су становници тога града напали и злоставилн свог еnи­
' скопа: lnterdicto generali, !ocall et personall, civitas Adrieпsis cum suburblo
suЬiicitur, оЬ sacrile~am aggresslonem Episcopl Adrlensis occasione datae
executlonis suprarelatl decreti, Овим интердиктом аабрањено је било ва 15
дана У nоменутом граду и предгра~у: 1) служење м11се у црквама, 2) 880•
~ењс звона, З) јавно врше~е тајни и 4) јавне сахране мртвих; допуштено
Је било само: 1) крштење д1еце и причешhивање болесника, 2) nриватно
вршење тајне брака и. З) једна миса у једној цркви сваке седмице PIA•
принове св. енхаристиЈе, Одређено је уз ово још било, да се 10. октобра
исте 1909. године служе особите службе у свима остапим nарохијама,
да би се испросила Божја милост на rријешнике града ААрије.
131
 Посебни дио.
194
црквама. Али 080 су биле сасвијем ~анредне .појаве,
као што
то опажаЈ·У руски канонисте. .Слична. ЈС ово-
. аемаљских интереса.
ме једна анормалност у цариград~коЈ пат~иЈаршИЈИ,
која се показала Ј 890. год~не, а К~Ја по. своЈ прилици
неће бити била прва у тоЈ патриЈарШИЈИ. Отоманска
влада ктјела је да лиши патријаршију неких повластица,
које је ова уживала још од времена, кад су Турци
освојили Цариград, у цивилним пословима хришћан­
ских поданика, а и у неким пословима свештенства. У
име протеста противу таквога захтијева владе и да би
била приморана да уступи, цари градски патријаршејс1ш
синод у септембру 1890. одлучи, да се имају затво­
рити све цркве у ЦарИ!·раду и у свима другим п одру·
чни~ м патријаршији мјестима, и дn дакле мора бити
прекраћено у свима uрквама богослужење. Ова о.~ tлука
цариградсi(QГ синода стала је на снагу у свој области
цариградске патријаршије, чим је објављена 0 ИЈ1а, и
трајала је пуна три мјесеца, са изузетком само не ких по·
јединих мјеста, у !(ојима су се односни црквени ста·
рјешине опирали да се покоре истој одлуци, с~1 атрајући
је неr(анонском и противном духу хришЋаНСI(е цркне.
На сваки начин синодска одлу1(а имала је опће зна·
чење за сву патријаршијску област, и истом одлуi(ОМ
nос:иrло се, да је влада одустала од својега захтијева,
те Је тада она нека врста интерликта nрестала, и ус110·
стављено опет боrослужење у свима uрквама. Са свје·
товноr оnортунистичког гледишта може можда бити и
оnрав~ана оваква мјера, коју је nредувео цариградсi(И
~~tр~~ар~ески синод, али у исто вријеме мора се реЂи
. т~, да Је она скроз и скроз nротивуканонска а што
Је Ј~~ го~с, IЩ је она протинна духу хришћан~ке up·
~Јерске светиње и Rјерск11 осјећаји народа ту
"Причнну" пише проф с
1
дно Время nат · ' · уворовъ, nкакъ кажется, наитЈt не тру·
. рiаршества н особен t
было временемъ ' но посл дняя половина XVII вtка,
теrь въ rосударс~~оrда церкоиная влащ nопучивъ небыналый автори·
чtмъ коrда пнбо обе;:~:~~~; себя блескомъ и моrуществомъ, рсвнивtе
nянlи духа времени о он пбоrоустановленные" иммунитеты оrь
' rь посяrательств
на вепрнкосновениую цер ъ, чаще и чаще повторявшихся,
ныrь орrаноrь cnткoft вл У 10 обособпенность, со стороны nодчннен·
110811
о церк. наказ. стр. 155. аст11' а ра 8110 и со стороны частныхъ тщъ ".
§ 26. З) Одлучење. 195
су били употребљени као средства ради свјетовних
П авославном канонском праву непознато је тако·
ђер и о Јављ У.чењ mrto-snmrtuJ~ лицима ва
Нёi<е nриЈеступе, ocomrtђ ане ог ка акте а. У ере·
дњевјековном западном црквеном праву налазимо, да
ради крађе, nалежа и сличних влих дјела, ва која се
није могло дознати 1(0 их је учинио, свештеници су
јавно с олтара на светим службама објављивали одлу­
чење (excommunicatio) непознатим кривцима и са том
објавом одлучења сједињавали су и разне клетве про·
тиву тих непознатих криваца. Овим питањем, услијед
односних злоупотреба, што су се често ради овога до­
гађале, нашао је за потребито и тридентински сабор
да се бави, и односним својим канона~ забранио је
свештеницима да објављују таква анонимна одлучсња;
премда сама та одлучења сабор није забранио, оставив·
ши шю епископима, да их могу објављивати. 1
Са запада прешла су та анонимна одлучења и у
источну цркву, и мора се држати да се тијем и у овој
цркви злоупотребљаRало, не само од стране свеште·
ника, него и ОЈ{ стране самих епи~копа. Противу овога
принуђена је била влана у краљевини Грчкој да изда
у ·априлу Ј 833. наредбу, по којој никакав еnископ не
смије издати писмени акт одлучења (ci.~~pta~~б Ёrypa~~v)
nротиву никаквог лица, без nриволе на то свјетовне
нласти, даље, да тџкво одлучење смије бити издано
само, ка)( се по1шже пријека потреба да се дозна ис·
тина о каiiвој крупној крађи или сличној важној ствари,
и на nосљетку, да се nри таr,вом одлучењу не смије спо·
мињати никакво име, не1·о мора бити увијек изречена.
апстраrпно и неодређено (d'f'ryVryllZYm; x~l a?toЛ6t(o~).2
1 Conc. Trident. Sess:o XXV. Decretum de rcformat!one can. з:
".,.Quapropter cxcommunicationcs lllae, quae monitionibus praemissis ad
fineт revelationis1 ut ajunt, pro deperdil/s seu substralls rebus ferri solent1
а ncmine prorsus praeterquam аЬ episcopo decernantur, et tunc nоп alias
quam ех re поп vulgari, causaque diligcпter ас magna maturitate per epi~
copum examinata, quae ejus animum moveat ... " (Ed, А е. L. Richter. Llp-
slae, 1839. col. 92).
~ Наведена је ова наредба политичке власти у окружници атинског
светог С11нода од 28. септембра 1834. бр. 17~. Види ~uЛЛorq tlilv
13~
 Посебни дiiO,
196
. атиЈ' ем поновљена било и 1О. чл.
Ouo~ )6 исто э ' 18"? '
жавноr вакона 9. Јула ь ... о епискоnиЈама
диЈеЛа д~1 1 јулу слиједеће године атински Си.
:окл::~ао с[ nобуђен издат~ једну своју о"РУжни.
д противу злоупотреба, које су чинили ПОЈедини
~чки епископи иадавањем таквих одл~чења, те . у мо.
т~ваuији исте ок~ужниuе С~нод каже. "Пошто Је Си.
нод службено довнао, да поједини преоснештени епи.
скопи, иэврнувши смисао и аначење upi(Beнor одлучења,
и ааборавивши благотв~рну духовну св~ху одлу:сња,
ради које је црква усвОЈИЛа одлу:сње, ко~ е те!( РИЈетко
т~еба изрицати и само тада, кад Је потреоа да се дозна
и открије неправица и да се от1~лони .од ближ њих зло;
пошто они (епископи) запушта.Ју своЈ е дужности поу.
чавања, једина средства да би могле престати и откло­
нити се мале крађе, и умјесто тога на недозв ољени
начин прибјегавају честом издавању одлучења, 2 лопу·
штајући с једне стране .својим свештеницим а да таква
одлучења иэричу у црквама, с друге стран е и сами
nротивузаконитим начином иэдају таква одлучења и
эа најмање и најнеанпније ствари, противно синодској
окружној наредби од 28. сеnтембра 1834. бр. 1799. и
противно црквеним эаконима и оnравданим опаскама
државних власти; nошто исти епискоnи мисле да Ђе
axou~1tOtepыv ElxuxЛ!oov ~~ (ера~ ~liY63orJ *еххЛ ~а!1~ r~~ 'IO.Aa~o~,
иадане 1871. У Атини од архим. 11 nрвог синодског тајника Дамасk.
Хрнсrаоиула. Стр, 8~.
: ~нсаrоиулос. Сп. књ. , стр. 10.
' орамо разјаснщ како је ORO у грч'кој цркви. Некоме украду
коња, или aanane к ћ .
У у, ttnи му убиЈу кога сродника или му слttчко
зло нанесу а ни· 1 при строгом очувању поменутих пастирских дужно­
кр Ј ' је никако могуће ни путем суда ни иначе да се от·
и е крнвщ у таквом , б
да би 1 v,дао .Једно своје случају оштећени обраћа се епискоnу мол м
како треба ·
с .
пи мо, У I(Qjeм би напоменуо неrюанатоме лиц
да приана сво·
КОЈ·и зна 0 ni Је зло Nenol 11сто тако поавао би свакога,
"~елу и о учи
уважн молбу , ивдај' ниоцу њеrовом, да то открије. Епискоn, ако
' е таliВо тtсмо са сuојим . им
печатом н ту ]е
1
казано све ш
потnисом и еnискоnск
сви да открију учннноца ·е то се ана о учињеноме дјелу и позвани с
н учиналац н сви о ' Ј Р у nротивном случају одлучеюt су од цркве
стали, који о . ве
чека страшна казна у б fl томе анаi\У, а криЈу кривца, и да с
да дотнчни свештении ј Уду ем ЖIIIIOтy. Овакво епископ ово писмо има
81 три или више не•l• авио про чита У цркви кад бива света литурrttја
1\јељних дана.
§ 26. З) Одпучсњ~. 197
li
по1юћи бољем иавршењу лржавних аакоца, ако yno·
требе средства према постојећим у народу обичајима
и навиl(ама, по који~1а народ тражи таква одлучења и
аа најнеанатније мале крађе; пошто осим тога, оваква
одлучења издају се и эа такве ствари, које се већ на·
лаае пред надлежним судом, и тијем ое само ствара
ПО~!етња у сферама КОМПетенције И сукоб у поступцима,
- на основу свега овога, побуђен неупутним посту·
пањем не!(ИХ епископа у овоме послу, а у наыјери да
се пресијече ова неуредност, и да наступи аа свагда
унапријед и свуг~е · опћи и једнобраани поредак, Си·
н од одређује што слиједи". Послије овакве мотивације,
која доста јасно показује повод иэдању синодске ове
окружницс, Синод у 6 тачака прописује: "1) Свщш
је епископ дужан прије све1·а тачно да иsвршије своју
пастирску дужност, то јест, повјерени његовом ста­
рању народ да увијек поучава у хришћанским дуж·
ностима, и да, напомињући му како се мора чувати
од крађе и од свега што наноси штету и губитак
ближњима, еванђелску му поуку предочи, како не треба
другиыа чинити оно што не жели да њему други чине,
и опет другу поуку, како не треба чинити другима
оно што је њему самоы непријатно; јер . са поукама и
упуствима, које ће они на такав нnчин давати, и са
честим проповиједањем злраве науке, I(ao и са духов­
ном поуком, коју ће лружати на исповиједи добри и
искусни духовници, који су у општинама и селима
постављени, много ће лакше моћи они да допринесу
да се излијечи вло и уклоне кажњива ~ела, него ли
чесrим издавањем одлучења, 2) У случају пак да се,
сти, потражи од епископа да изда одлучење, он ће
у то моћи ·да учини само употребљавајуЋи уобичајени
у црЈ(ВИ начин изражавања и са великом опрезношћу
и обэиром, и то без спомињања имена и неодређено
у
(rlvwvu~w; ~сй d1toЛбtoo~), и само прот~ву незаконитих
и штетних дјела, а свагда послије претходне приволе
на то од стране надлежних административних свјетов·
ю1х власти, строго држећи се прописа 10. чланка
аа1юна о еписЈ(опијама и клиру. 3) Никакав еnископ не
 nосебнн Allo,
198 § 27. 4) l{oнa'IIIO ОАnуч~ље. 199
, ће издавати одлучења аа незнатне, мале и
смиЈештnвне
У будустварl'ј,, него може то. чинити
.
само за веЂе у великој употреби. 1 У погледу клетве, која је скоn­
ни . имају нсћу и знатнИЈУ вриЈедност, и то само чана са тим "беэименим одлучењем" морамо опааити,
ствари, Ј(ОЈе 'евима 1(8Д се nред грађанским судом no. да та клетва, то проклињање људи, nознатих или не·
у оним случаЈ '' · повнатих, све једно је, не са·мо да је противно учењу
кажу сумњ иве
околности да се откриЈе истина, а НИЈ<адn
~;
таквим стварима, !Юје су већ судом осу~Јен~. 4) Ни. nравославно!· црквенога права, него то је nротивно и

~акан епис"оп не ·смије у одлучењилш, Ј<ОЈа издаје,
споменути једно лице именом, или посредно или непо.
средно одлучивати то лице и сnомињати га лично, него
мора он да наведе ствар безимен.о, неолрсђено и без
срџбе, кai(Q би тајно дирнуо сав Јест крив~а да би се
отнрила истина; особито пак Синод уnозоруЈе cnиc)(one,
да марљиво nаве nри издавању одлучења на молбе·
нице које им nрИ!<азују сиромашни и потребни хриш­
Ћnни: који требају тюша оплучења nри б иједном своме
с·гању. 5) Никакав еnископ не смије допустити неком
свештенику, да сам он иэриче у црi<ВИ и т 1 в ан цркве
одлучсње и 1rлстве (xat ара;) 1nри ма каквом било случају
nротиву једног хришћанина; а ако јенан свештеник то
учини, то мора му еписi(ОП судити по закону и "азнити
га, као nре"ршиоца закона.6) Онај еnиско~1, који не
буде .строго nазио и извршио и ријеч и смисао оне
синодокс наредбе, биhе nозван ради тога nрекршаја на
одговорност nред Синодом~ иz
Кааnли смо, да је ово безимсно оnлучсње" нс·
.nознато nравославном црквеном праву. А што се оно
на~nаи У nр~кси 1·рчке цркве, а и у другим још неi(ИМ
цр,~nма, КОЈе су У ближем додиру биле са том цр11вом,
то Је свuкаi(О ·· с
nримљено иа западне цр!(~е у КОЈОЈ с
од ночеr1(а XII · ' · t'
. ВИЈека увела такозвана cxcomгnumca 10
genct·all$ а ко· · . ,
-~ Ја Је послиЈе у тој цркви за дуго била
самој хришћансrюј науци, те по томе никакав цркве·
ни эаi(ОН не може никада санкционисати клетну. 2
§ 27.
4) Коначно одлучеље.
Из ~онариног коментара !3. канона прно-пругог
uариrрадскоr сабо а виruели смо, у чему се саст~и
'Оо ично или мало ОЛдУ::I.еЉt~ У том коментару видимо та·
кођер у чему се састоји и коначно одлучење, 'ltU.VtEAr6
6.~~ptcrt16~1 excommunicatio omnimoda или maior. 'A~opt·
орЬs €att м.t tb Е~оо t·fj;.€~хЛ~о(а~ s[vcн, ov 'ltrJ.YtskrJ tbY6!1rJ.·
oa.v, оо~ ~aputepov, xat tEA€[oo; xoop((cYta t&Y 'lttat&Y tbY cutoo;
д.r;apta&Evta одл чење эове ai< Ь ал_ааш:и се
иаван цркве ко'е ому е е оци) наэваше потп ющ
iёао много тсже4 јер uко щл,ученог оно С~IШ· о ·е·
љује од вијерних). 3 За онаrшо оллучење спомињумо·
столске У станове, наређујуЂи епископу аа сваког вели·
КОГ ПрестуПНИКа: aYtatoo; EX~YtrJ. t~~ ЕУ.У.),~а[а,; a'lt6:<?1ttE
(одсјеци га од цркве као таквог JfQjи се не може излије·
~и; а аа онога, који се покајао био эа свој nријестуn,
па се оnет на то повратио, исте У стан оне наређују:
€х~6.)\ш autЪY (0~ л~t~6v, rva 11'fj f'Jv E~Y.A~O(Q.Y AU~rl(Y~t(Д
t~б 8€~0 ... ~uto~ ouv дe6tsp?V e~w r~~ €хх)~~о[а.; ~)~~8·zl~,
a;[w; a?tst~~&·q t~~ 'tOU Kup(GU OUYrJ.jiOj~; (избаците га
као кужнога, да не би срамотио цр!<ву Божју
1 1 1

и такним начином тај, који је искључен из цркве, по

1 Оне l<neтoe биnе . . , до
nрије некол 1 ко ro су У обичаЈу и у далматикскОЈ сплрХИЈ11 , эаслуэи својој одсјечен је од збора Г осподњеrа)~ ь
Те клетве које с дина, :- а можда 11 у којој другој еnDрхији српскоЈ.
су, с~дећ: no 08 ~1. ипврицал~ свешrенtщи у овакиим приликама, гроз~IС
1
Hinschius. V, 135 fg. 646.
ао 1&36, године nроф РОПОВИЈеnи
11
,
• •
КОЈу ЈС са тим ужасним клетвама обј8 •
2
Исп, слово јована 8латоустоr о проклшьању (Сп. руско иадање
•ИСТ11на• (Год 1 ' ј, Вучkовн~ У аадарском богословском часоnисЈ 1, 751-757).
0· · · стр. 478-480) б ељ ~ АС. Н, 690,
* 11 свештеници иавр , , н rдје је описан и страшни о Р 4
Const. Ар. 1!. 41, 8.
CfeЬram ID~edictionis ~~:~\' При ТИМ )(Летвама, '3а СЛИЧНИ обред ~; 1
' Const. Ар. 11. 43, 2. 4. О коначном одлучсњу BI!AP иsмеђу друг11х
Qloн Једног сабора' вап IOnem сnомиње Хнншнјус (V 135. Anrn. 4. кан. Петра алекс., 88. кан, Васиm1ја вел., 5. кан. ГрНI·орнја ине. и др.
2х адне цр
щ на nосљедњ11х година Xl1 ви1
' ·екз.
P~tlllortyl!oc, Cn
· књ., стр, 166-168.
 Поссбн.и АИо.
Да I(азна ова има своју основу у божанск~м nраву,
и да оу исту употребљавали за те.шке 1 пр~Јеступе у
апостолском вијеку, то омо већ вищели (Э ...). А при.
ведено сада мјесто ив Апостолск~х У станова, ~ој е су
у IV вијеку објављене биле, СВЈСдочи о. nрИМЈени те
кавне у томе вијеi(у. Иа ПfВИХ година VВИЈека сачувала
нам се једна класична свједоџба _о _томе, у чему се п осе·
бно та !(азна састојала и какве су ЈОЈ цо сљеди це. Познати
. енергични Синесије, киренски еnископ Птолемајиде,
устао је био у одбрану свога нар~д~, противу nтоле·
мајидскоr nрефекта Андроника, . КОЈИ Је тирански гонио
народ и омаловажавао права цркве. Опоменуо је Си­
месије неколико пута тога тирјанина, и на посљетку,
кад опомене нијесу могле помоћи, сазвао је он сабор
у Птолемајиди и саборна је објавио коначно одлучење
од цркве онога Андроника и његовоrа помоћни!<а. О
тим опоменама префе1rгу и о коначном његовом одлу­
чењу говори Синесије у двије своје посланице. У првој
говори како је све старање своје уложио да освијести
онога човјека, а у другој говори о његовом коначном
одлучењу од цркве и аатијем спомиње, шта је
штено било о томе другим црквама, а наиме : 'Avдpovl·
~~, Х~~ t~\;, CL~toб !!~д€v rLVИjVO~&oo t~~EVO~ tOU 8еоб·
a~~S :щtot~ t€~0S a7tOXZ~sto&ю, xal Vf)XЪ~ xa.l 1tЕр(роЛо~·
ou~ EOit tф' ata~6),~ ~€pos EV 1tU.paдsla<p. о~ x4v ма~
ata.~us, .Е~аkQ.ОШД' 7tapщvoo !!ЕУ ouv XCLt tдt(Ut] '/iU.Vtl xal
~~Х~Щ ~~~tE ~~~p6~t~V autф, ~~tS 6~иp~1tS(~y j[Vs~&cд·
tepSUOt ~Е дtCL!ђsol"t'·'~ " • /' . . ,
• ЕЛ , т г , w~, ~t ~~ts ,wvtu.~ u.~tou~ 1tp'Jaspouat,
1 •
§ 27. 4) Коначно ор,лучење. 201
кришом nоп<раде) нека се иждене. А опомињем све
nриватне људе као и чиновнике, да нико не смије
с њима И~!ати аајепничку ни кућу ни трпезу; а на
првом.е МЈесту свештенике, да нити им живима не при·
ступају, нити кад умру да их прате. А ai<O неко преаре
нашу цркву, као малоrрадску, те прими оне, које је
она осудила, као ла не треба задовољити сиромашном,
HCI<a вна да цијспа цркву, ва коју Христос хоће да бу·
де једна. Та!Сав ће, био он дјакон, или презвитер, или
епископ, сматрати се на исто~! мјесту као Андроник,
нити ћемо с њим саставити десницу, нити ћемо шта
увети са њеrоне трпезе. Далеко нека је, да би ми могли
опћ11ти у тајанственој служби са онима, који су хтјели
ла имају дијела са Анпроником и Тоантом). 1
У ономе, што је овдје у епистоларној форми речено,
прш<аэано је све, што је састављала у почетку V ви­
јсi<а коначно одлучење, а чеыу црrшено эаконодав~тво
слијелећих времена није ништа ни додала ни одузело,
него само појединим эаконсr<им прописима тачније озна­
чило саставне дијелове истог одлучења и дало му онај
caon· обли!С, који ј е то оллучење имало у XII вијеку у
источној црrши, и који има и данас. По овоме; исто и
по ·наведеним двјсма првим свједоџбама и по ономе,
што је послије о то~1с уређено црквеним законодав­
ством, бива
1) да се коначно одл чење моЖ ~м р.о.тиву
неЈ<оrа само эа какав в ло тешки при'е т п ко·и 'е
·аван, у којем је преступник уrю ан и ко· им он в и ·~а

эако е :реке мо алне и опће квен Такав n И·

~~ts t Q:~~qoa.vta~ ao~7t~07tE~~~uatv· s1 дi tt'" оо" щxpo~toЛtttV јеступ мора ити потврђен свједоцима, и мора бити
a.'lto~~цл~ast trv 1
~ ~г ,
.. tO''~ н~ • , 1 s~x~~~~tav, xat дs~stat tou~ a'li~x~pu-
'· , 1 • 1
судским исљеђењем свестрано дО!<азан. Канони лиша·
v~ v.utt·s 10" '
axta~s r, 1~ •') ,00 ~ ~vayx~ tЋ 1tev~tt 1tsl&sa~cд· tat(l) вају вријепности у оваквим случајевима и докааивање
1\ 1 1

о де t~tGo~os ~~·~~~v~, r1v ~(a.v о Xptotb; s[vrд ~o6Лsta.t· једног епископа, да ради односноrа nријеступа мора
~~os 1ta.~ ~ ::se 1tt'f)s ~atlv, stts 7tpsa~6tepos, stts s1tt·
1

бити кажњено дотично лице, које епископ оnтужује.

k~U!Wi autф ~~t~~ ~~~~t~~o. ~оlм tsta~stat, xat OUtE s~~a.
t
Канон 132. картагенскога сабора иарично вабрањује
Лоо ~~'Ј ~~crr,lt/111 1
о ts 'liOtfJ~ aur~~ 1t6ts 0(1'Yij6tLS&a·1t~Л·
•. , ~r.. , MtVtuvqorд t' \ . , , · ., г
да се уважи локаэинање једног епискоnа у оваr<вој
прилици, кад не може другим начином да буде при·
, 1

O~otV ~EtV ~Sр[ђа гtа , ~~ a.1t~~~ТjtOU tSASt~; toi~ S~SIIYj"

1

јеступ докаэан. А једна Јустинијанова новела наре-

нику и њеrовим n~ Avapovtxou xal 86u.vto; (Анnро·
uрква Божја. Некар~~о~има нека се не отвори никакАа
и ограде. Не~1 а ~а уду затворене све свете эграnе
1 Bingham. XVI, 2. § 8.
волу никаЈ(ва дијела у рају. Ако се 141
 Посебю1 дllo.
202
g 27. 4) Коначно одлучење. 203
ђује.· , nСвима епископима. и преэвитерима эабgањуЩ10
б
одлучења. Опомени оваквој nодвргао је en. Синесије
икога одл чивати
n и е него што де доказана к И·
~ ante quam causa monstretur), ради КОЈе свети !(а нон ИОног префекта Андрониr(а, прије него што Ће га
одређује да се то учини. А BI(O неко проти~у . овога по. сабор коначно одлучити од цркве. На т опомен у
стуnи и одлучи неко лице, то о.во лице, КОЈе Ј е неправо оваквим слу ч~јевима наглашује an. Павао у посланици
било одлучено, има од стариЈе црквене власти бити
Титу, кад му каже да човјека јеретика, који има бити
ос ен, треба д~ се клони, али послије прве и д уге
ријешено од одлучења (solutus excommunicatione) и
повраћено му свето опћењс. Онај пак Ј(Qј И је TIO(BOra
опомене, ~etf~(~у '1/J.t ~eot€ о.У Уо ~еа(~У. 1 Ово Је нор­
мални nоредак био у црквеним судовима свагда, кад
одлучио, мора сам да остане под оалу че њем за тол иЈ(О
се имао неко судити. А ово је важило и у римском
времена, коЛИЈ(О одреди nредпостанљена му вл аст, да
праву, те је закон ту оnоме~у захтијева о. 2
ва свој неправи поступак претрпи заслужену казну k. t
4). Посљедице коначног одлучења споменуте су
2) Коначно олл чење n отив · неког преступнющ у истој Синесијевој посланици, а казују о њима и
може иа~ећи само епископс.ки са~ор до~ичне помј есне одно сни канони. Тако одлучени губи у nуноме смисл
ц кве. а сва питања, КОЈа имаЈу СВОЈ ИМ предметом сва n рава У. цркви, која с м n ипа ал к~
ta /(~O.ta ~~ euoe~e[o.s, доrмате благочастиј аЈ наре• цркве. Губ и: а;' nраво эаједничке молитве у цркви са
ђује 37. ап. канон да се у свакој обласној цркви м ора вијернима; б) nраво, да учествује у ИI<акном црквеном
два пута у години састајати сабор епи скоn а, a6v~8йS боrослужењу, а најмање на св. литургији; в)! право, да се
ttilv E1tta~61t(1)Y. 2 У коментару 40. лаояикијског сабора икаква св. тајна или црt{вени обред sa њега изврши и
?онара споыиње ивмеђу других послова, о којима се г) право, да може бити сахрањен уа црквено оnијело и у
мора на обласним саборима расправљатиЈ!_а се ту и ~ православном гробљу. Њншкав виј ерни не смије никакво
!ЈIУЧИвnти и о казнама за односне приј есту nе. 3
Јусти· . религијоэно· оnћење имати са одлученим, а свештена
НИЈанова Једна новела напомиње те обласне сабо ре, на лица не см и ју имати с њим ни nриватно опћење. 8
којима се имају између осталога ријешавати сва вјерс1(а 5) Кога · е казнио конnчн е ·ше
и канонска ~итања. 4 А да ыеђу оваквим nитањима једно обласне цркве, тога не смије НИIШ{Ва друга црква п И·
од првих МЈеста заузима и то, да ли ће се иэрећи одлу· митй у своју8аједниц . ради тога прописана је,
чење и то коначно одлучење противу некога који је эа· да-УйМ један са ор објави t{оначно одлучење nротиву
tnужио такву тешку каэну, само се по себи разумије. некога, исти сабор мора о томе одмах обзнанити све
. 3) Прије него што Ј\е бити изречена противу остале обласне цркве. о
ие.~ оrа I(ОНачно одлучење, тај мора бити од надлежне
~:а:т~ nп~двргнут опомен.и; треба му лредочити те· 1
Тит. Щ 10.
~ РИЈестуnа и настоЈати да би се освиЈ'естио и 2 Cod. Vll. 43, 9. Dig. Xll!. 7, 4. XL\1. 1, 53.
3 Све је ово данас науком црквеноrа права тачно утврђено, те
пока ао. Обвиро~1 '
на сврху сва!(е црквене казне оваква нам се чини сувишним да ово ща потвр9ујемо посебним наводима.
опомена мора се ' .
иэвршити да би nослиЈ·е у случаЈУ Може се испорсцити : Binghaт. XV, З. § 18. XVI, 2. §§ 12. 13. 14.
тврдО1{Орност~ npe '
_ стуnника, могла бити оnравдана казна Kober1 Der Кlrchenbann. S. 2З8 fg. 280 fg. 319 fg. 330 fg. 381. 431.
Mйnchen, Das kan. Gerichtsverfahren. 11, 156 fg. Fess/er, Der Кlrchenbann
1 Nov, СХХ\11 (а. 541) с 11 u. selne Folgen (Sam1ung vermiscllter Schriften. Freiburg, 1869). S. 191 fg.
2 АС. 11, 50. МС. 1 100 . И ,
четвртог вас. сабора 8 ' ' сп. каноне: 5. првог вас. сабора. 19. Hinschlus. V, 704·705. '
• · трупскоrа .саб ора, б. седмог вас. сабора, 2о· ' An. 12, и 13. кан., 5. кан. 1вас. саб., 2. кан. актиох. саб., 9.
IIIТIIox. сабора, 17, 73. 76,
з АС. Щ ~7.
95, картаг. сабора. кан, карт, сабора.
s Види OAJtYKY 1вассл сабора щ је био Арије суђен у Socratls
· ' Nov, CXXVII (а. 54l) с, 4• hist. eccl. 1, б. 9. Binghaт. XVI, 2. §§ 9. 10.
141t
 Посебнн
204
Лице, које је подвргнут~ било казни коначнога
одлучења, одијељено је сасниlеМ _од црrше и. OJUliaкe
заједнице сrн;Ом, а на првом МЈесту. ОЈ\ 3flЈСЈtнице у
~и према томе такво Је ли.це ли ш ено
сасвијем права да може бити .ниоником наЈвсl1е свете
тајне, n то је тајне евхаристије. Али 1( нон11Ма има
одредба а ча . оже се ~1 1\(О~~с ОТiiазатн
свето п ичсшЋе, ai{O се покаЈе за СВОЈ rp11JCX. О оној
"анонској онред и, коЈа иыа велико зна~tсње.у нрк~ено~1
казненом праву, говоримо Јtаље на свОЈ СМ МЈесту (s 39).
Каэна коначног оллучења ол цркве у f(анонсiшм
:; Изворима зове таi(Qђер auaulcдaJ~&ztш: Објовљу·
јући искљученима иэ цр1шс, или што ЈС исто, коначно
одлученима, сне оне I{Оји не11равос ш нн о ) че, гангрсi(И
сабор аавршује Сl!а\(И свој канон ријечима: ГJ.vo.&z!iU.
sощ т. ј. нека је анатема сваi(И I(QjИ у чи о доп1ЧНЮI
питањима, која ти канони опомињу, Ј\РУI(ЧИје но што
учи nра~ославна llPiil!a. Исто .и у !tPY ,·им J(aнoнci(II M
иэворима уnотребљена је ријеч анатема у смнслу IIO·
начног ОЈ\Лучења од цркне. !lослнјс nочела се рије ч
анатема уnотребљавати сюю за такво О!tЈtу чењс, које
се nротину t(аквоr 11ривца објжшнало јавно 11 р11 свс­
чаним 1\рквсним службама, а nри томе се И3ринало
nр,оюtество осуђеному. Оно се аанело, како Јiажу, ~лије·
)tећи nримјеру хришЋанй, Јiојн Jta су јавно Ј(ЈЈСЈЈИ 11
призивали с неба прО!(ЈЈетство на Itapa Јулијана, за
њеr~но ОЈ~ст~ЈЈништво OJt хришћанске нјерс; или на
Ap~.IJO, KOJII Је nроrювиједао неnра~ославну науку, и
да Је услишана бим та клетва, те да су оба сЈiончали
вемаљсliИ живот У страшним му1iама. 1 Најстарији !Ш
но неки НО) а:·ци о анатеми у С~I.!Ј.РЛЈ' роглињаt!Ја ,to·
тичнога _гри ешника, налазе се у ;щЈЈанној Н liBII,~ и '
1
Binghaт. Vl, 2. § 17.
~ l(o6rp (Dcr Кirchcпbaпn s 40 41 )
- • · • CПOAIIIЉ~ .\~11uli TUnCДC '11 cauop
633• 1'0~111\С, на к · с · а
-::::::::-:::=~..;-:.;:.~~ · ~
·
н .ЈЈ~~!\ШШLЈ
~ ·
I KWЋIIlWJQH..IIJ!I\IO'tJЩ_;.nPIUJJiA 1~0·
~' н У том се кано 11 ""
adveпt11 Do 1 1 iпi 11 дn . У npttH 1 ШЉC на :!i11tjcrcнн~c pcrditio 111
.Из р1tмскоr по~тнфнк~;:ю~ н:kЈСрсtшк с~ш1 )нdа Scltar~olll piirlcm llabcnl.
203'\1 ~ >ccncpoltOJ· раДљtt forщaр uпам 1 ш 1 а Ј~ У поменутоЈ t·opc (бнљ З стр.
ехс . .
inflictac 11 у ТОЈ' tjtopмyn 011111111
П1Caltш1is mnjnris cxprcsso но111i11С
' 11 нма 11 0110. с! d
gelis cj11s ct ошпiЬнs гсi)Г"h' . . · ' uiШtatu111 cнnt di~lюlo et ~11-
v IS 111 Ji111CI11n t ' '
с СГI\!1111 Jlldicaшнs 11 (стр. 212.
, 1
:.
AIIO,
§27. 4) Коначно одпучсње. 205
од туда ово је затијем прешло и у источну uркву. 1
УёЈШтИнй својОЈ 1Г6& и ом на пЕавне посљел це,
ан'~те. е исто Је што и коначно оллучење од
Ц !ШС.
Значсње, /(оје има ова тешка црквена каэна, у
области цркве, исто эначење она иыа и у држа~и, и
осуђени том казном мора па исnита, поред посљедица
црквеног казненоr nрава, та1ю исто и посљедице свје·
товног криминалног права. О nризнању эначсња исте
казне и у држави свједоче многобројни проnиси грчко­
римсrюга законодавства, који су сви приведени у Номо­
канону.2 Ово прианање државне власти уопће oдлyi(ii
црi(Rених судова у казненим nословима, поr(аэало се
нсћ у првим эаконющ хришћанских царева; и nошто
се свак~ пријеступ противу вјере и uркве сматрао у
држави за cгimen puЬiicum, то је дос.ъедно морао испи·
тати посљенице и државних казнених закона сваки онај,
I(Оји је цр1шсним судом био осуђен, а на пр~оме мјесту
за пријсстуnе nротиву Rjepe и цр1ше, Эа које се прије­
стуll е искључиво и одређивала l(азна коначног одлу·
чења од цр1ше.
Исто эначење, уоnЋс rовореЋи, има та казна и у
данашњим државама, у· којима IЈОстоји правно уређена
православна црква. У тим државама, эа nријеступе про·
тиву вјере и цркве, за Ј<аје цр1шени судони одређују
I'ОЮlчно одлучење од цркве} односни свјстовни судови
под~ргавају кривце и својим теШl(ИМ казнама. 8
сnоменутог 113Аања). А пошто у тој истој формули спомиње за AOTIIЧ·
нога кривца An је excommunlcatнm et anathemizatum, то бtt по томе б1tло,
да су анатема 11 cxcnmmunlcatio major двије различне казне; мфтијем
по данашњем р11МО1<атолнчком црквеном npaRy као да та разл1tка не
nостоји. С!. F. Wa/ler, Кircl1enrecht (XIV Aнfl., Bonn, 1871).S. 436. Anm.
11 . Hinschius. IV, 800. 801 .
1 Kat<O је бнло у руској цркnи са ов11М ви~и Суворов~, О церк.
накаа . Стр. 148 1, сл. А како је у грчкој цркв11 в11ди даље § 36. ове
. рад1ье. А ми не можемо, а да и опдје не нагласнмо о проклнњању
крштешtх ЉYAII оно исто, што смо кааал11 на завршетку § 23. nози­
вају~" се на ОАносно слово јована 3латоустоrа.
· · 2 ВиАи те законе у Xlll титулу Номоканона.
в На прнм. у Аустрн}11 §§ 122. 123. Казненога 3аконика, а та·
ко9е𠧧 302. 303 11 304; у Yzapckoj §§ 100.192. Казн. 3аконика 1878;
 Посеб1111 дttQ.
206
§ 28.
б) лишеље црхвепоrа norpe~a.
~ога погреба било је nосљещ~цgм
кона.чног 0-плучења ОЈ\ цркве доти:нога лица. Ко ЈС аа
неi(И тешки nријеступ .nротиву RJepe и цр1ше лишен
био за живота сваке зајеnнице са црквом, . а на nрвом
мјесту заједнице у молитва~1а, такан сасвијем досљедно
не може имати права да га те молитве nрате нн кад
умре, као што је т~кно лице лишено ~рава да за
11
живота c~ora може стоЈати у ос~ећен.им МЈестима за­
·епно са вијернима, исто ТаЈ(О оно ниЈе моr~о ни nо­
слије с~lрти ~а буде у истим осRећен им МЈестима, у
ј{ојима почивају тијела добрих чланова нр1ше. При
својем nосебном схваћању и ва односне нрж~вне nр и­
јсстуnе (на прим. за peгduellio, државну издаЈу) слич~о
овоме било је и у римс1юме nраву. ПореЈ~ dam пal~
memQriae, по !(ојој се, као послије у хр ишhанству,
осуђивала и са~1а усnомена неких теш1шх преступн и ка
и поред забране односних фунерарн и х обреда, за­
брањена је била и sepultura т n!{ ВИХ 11рес rуп н ика, и те!(
само у изузетним прили((ама моi·ла је највиша поли·
ТИЧ!(а власт то допустити, као што кааује примј ер Јо·
сифа из Арю1атејс, који се усудио да заиштс Ol\ Пилата
тијело Исуса Христа, да би 1·а могао nогрепсти. 1
Течајем времена лишеНЈе црквенога по греба по·
стало је само~тnлна казна за неке пријеступе. Састоји
се ова казна у томе, што је забрањено, да се доrично
осуђено лице у цркви оп ој е, да га свештеник испрати
м~литвама до гроба и да буде сахрањено у освећеном
МЈесту\ У хришЋан~ком гробљу. Црr(Вено поrребење
састављ~ за .човјека једну од најсветијих, а уједно и
срцу НаЈМИЛИЈИХ потреба, и кад дође човје({ до тога,
Jta мора бити лишен црквсноrа погребења, то је стнар_
У Русијн чл. 73· 74· 82· 83. 84. и 90. Каан. 8акон11ка 1903; у Бугарсkо}
чл8 • 2ОЈ..2О5. 48l • и 482. Каан. 8аконttка \896· у Cp61Y,t § 362 1. КаАН.
~коника спомиље ncon . ' '
" ку онога што ЈС по закону цpt<Re свето",и то
се каа:и аатвором од 1 до 5 дана.
Моттsеп, Rnm. Strafrecht. S. 987 fg.
§ 28. 5) Л11шење цркое11оrа погреба. 207
о J{Qje не може бити »ишта горега и, !{ао што је кааао
Јован 3латоусти. 1 Ради тога се и кавна ова сматра јед·
ном ию1еђу најтежих црквених I<азни.
П ви спомен о ово· казни као самост о'
иэ ЈП је ви'ек и налази се у јеnно· посланици l<и·
rПТана 1{ gтаrенскоr, у којој олре ује за извјесно лице,
које је nротиву аа1юна тестамента рио повјерило вођење
свјетовних послова једном nрезвитсру, да то лице нс
може бити улостојено nри смрти t1р1шених молитава,
ни rи да се за та1шоrа служи св. литургија. 2 И а IV
uи·ска сач вао се 'едан канонски рдговор ТИМОТИ]а
ал~ксанлријс~ а то е . њeron одгово , КОЈИ се
налази у Номоканону и nОКО' ем о 1·ово мо а по) ·
еЂи f!оменутој казни сваки она1I(QјИ 113RplШ1 хоти­
мично сам оубијство.
!(артагенсr(И сабор својим 81. каноно~1 олређује
на истој l!'аани ыора nодлеЂи онај, Ј(Оји постави ино·
вjep Lta насље)lНИком свога имања. У Номоканону при
ВеЈЈИ!(ОМ ТребНИI{У 178. правило понавља поменуту
одредбу 14. канонског одговора Тимотија александриј­
СКОI'. Течај ем времена nосли.Је одређена је била ова
казна за све оне, који би умрли, не по1rајанши се, а
учин или су један од оних пријестуnа, који су сnадали
у тешке nријеступе, при томе били су ја нн и и на са·
блааан свијета, наюtе 1 1) rюји учине nржаRно '11адајство;
2) који су били у аавјери протину nостојеће за1соните
власти; 3)' криноклетници; ;4) који су крали једну
освећсну ствар или nохарали ц~ ву; ~ јавни ~о го·
хулитељи; 6р јан ни ((а~1атници; 7 убиЈ це; 8 Јаяни
nрељубочинци и ја нн и блудници; g хотимични само·
убојице и 1~ они који оставе тсста~1ентарно имањс
своје противницима правосланне вјере. А да овамо спа·
t У тумачењу књиrе прор. јерем11је. Сп. изд. Xll, 1256.
~ Нinscl!ius, ЈУ, 697. Anm. 8. А то је (по ивдању Mlg~e. IV,
409-412) Киприја 11 ова LXVI посланица ad clerum et plebem T~rn1s con·
sistentem, у којој напомињс једну синодску одлуку, по којоЈ нико ~е
смије именовапr једнога преавнтера ad tutclam ve·l ·c.uram, и ако, ~OJi
снјетовњак то учини, nоп oHere!ur pro ео, nec sacrlftctum pro dormlttone
ejus celebraretur. Ово је учикttо био тада неки свјетовљак Виктор, "
аа то К11 пријан иарпче ону казну противу њеrа,
208 Поссб1111 дно,
дају и сви они, који су умрли под 11азном коначнога
01щучсња он нр1шс, то смо всћ спој\lснули. 1
Ј{аэна опn, као што с~ю ви~ ели, састоји се у томе
што свештенИЈ( нсће опојати дотично осу~ено лице;
нити га молитвама испратити Ј\О 1·робn, и ш то Taf(BO
лице не може бити сахрањено у освећеном мјесту
хришliанском гробљу. Прво ыора nажнти безусловно'
'
Јер свештеник мора извршит11 што цр кве ни э nliOH про-
писује. У погледу Ј\руго1·а, наим е о сахран11 осуђенога
у гробљу, )lанас, према новијим државним законима 0
гробљима, 2 може се догодити случај, да свјетовна нласт
не уюtе у обзир ријешење uр](веноrа суда о забрани
те сахране у гробљу, и дакле да је црквена власт за­
пријечена да изврши стро1·о своју ОЈtносну пресуду.
У овшюм случају црющ не~tа материјалне моt,н да
И3Врши своје nрапо насnрам свјетовне власти , и она
посљедња · Може nринунити дотичне да сахране односно
лице у ~пfiем гробљу 0,1\Носноrа мјеста, а не у Јtругом
~еком МЈест~. У оваквом случају црквена власт може
Једино да ИЗЈави, да је њено право у оваrсвом питању
њене Јtисциnл.инс nонријеђено и да она сматра осквр·
~еним оно МЈесто, на којем је сахрањсно лице, које
Је она осудила, и нрема то~1с у онакниы приликама
црiШИ ниџпа друго не остаје, него да нареди ЈЏЈ. се
изврши проnисани цр1шени обред но;tъ ос1шернснною
гробницею". " liuja су услијед тог посвећења били добили.
З. S. :н~с~~~~· стр. 729·730. Вingl1am. XXIII, З. § 23. Binlcrim. Vl,
~ у Аустрllји nрема држанн
!'робља nр1111ада по111111 " ю м ( ом Заi<Ону 30. апр.
11 1870. у:щржаыање
ап11 т11јем 1111јс нпа 1( одузет ~~:~тииа,\щ nод над:юром држn1тс маст11;
спадају у цркоснс и~nок Р ЉIIMa конфсс11јuнални ща 1пср, 11 она
14003). Ло § 404. аустр ~етшшс (MIIIIиcт. нар~дuа 22. маја 1874. бр.
. . . "ааиеноr Лостv 1u~7 З.
~OJII ЈС осу~сн на смрт 11 ј 1llf(a I'Одинс тијело оноrа,
У једном шо особито одрс~с
кад с llaвpu 1с
lla казна, мора бнти закопано
rробљу. ном мјесту, и да/(ле нс у 011kсм црю1сном
§ 29. Пре1·лед. 209
Посебне црi<вене I<азне.
§ 29.
' Преглед.
Oпli~ liuзнe, liuj~ GY сада ~110~1енутс биле, тичу
с~ ~внх чланова llpliiЩ кој11 су тшш11~tа 11остали услијед
тај11с liрштења. Алн ю1а у цркни и тают х чланова
њс11 1tх , iiOj н су порсн крштења добил11 још и особнто
tю~ll~l;~њc Jta нрше одређене службе у цр11ви, те nopcn
.1\')liности, које таt<Ва л ица имају као чланови цркuс
у"опЈ,с, она имају" још 11 nосебне дужностн, као неnо·
~рсдни служитсљн цркве, а које су условљене актом
!Јщовоrа посвећења. Она шща, J(Qja се Ј(ао таква зову
Ji.lll!ptlllll у ширсм 3начењу те ријечи, за рnэшшу од
HIJjcpнllx снјетовњака, за nонриједу тих nосебних
~1юјн х дуiкнос·щ нодлеже и посебним казнама, ко­
ј шш нс мо1·у поялсliи други, I(Оји 11ринадају цркви,
а немају онога посве11ења. Могу ова лица подлеlш и
о11ћнм 1ш3нама, као свјетовњаци, али само у ·тш,вом
сЈ!учnју, ако се лише онога 11освећења и његовоrа
Ј~јејства, н nрестану битп 1ширицима, те изt·убе права
Посебне liазне, !iОјима могу подлећи чланови кл ира,
јсч 11.1111 :џ10ртичке или софронистичке, према то~1е,
.~ш JJII их је наЈtлсмна цр1<нена нласт одредила кривцима,
ш111 Jllt се поправе и доl< се не понраве, или пак у
11~1с одмасти ва учин,ену Ј<ривицу. Шта саставља основу
јс,, tних 11 нруt·их казни, и када и у каквим се случа­
јсвима одре~ују jC!tHe и друге казне, то је већ кааано
utiJlO. Редје сада да се каже о сваrюј појединој каани
ншюсс, и у чему се сваl(а ОЈ\ њих састоји.
Ј{ ао што су споменуте биле oнlie !(аане, nочињући
Uit ;шюшtх Шl Ј~О најтежих, таi(О ће се по .истој си­
~тсмн t·oвopltTИ сада и о поесбним I<аанама. Ј{азнс ди·
ортt·!ЧI<с сшt1'рају се · у науци Jiai(ШИMn од l<аани со·
фрони~тнч1шх, јер се 11pue одреrуују ~n лnкшс нрије·
lti
 Посебни дllo
210
ступе, доl< друге одређују с~ за теже пријеступе, премда
неке између првих казни по себи много су те.же од
појединих између оних други:. Али n~што ~н~, l<оји
подлегне диортичкој l<азни~ ма оило и НаЈтежоЈ, не rубн
иnal< свој клирич1<И значаЈ, нити се лишава за снаrда
свештенослужења ~ли цр!(Венослужења, nок напротив,
при софронистичкоЈ I(аани дотични .У аn.со~утном .смислу
губи или сва или неi(И пио прана, КОЈа Ј~ усЛИЈСЈ\ сво.
јега посnеЋења добио био, то према nриЈе споменутој
системи говорићемо најприје о диортичким, а тада 0
софрОНИСТИЧI(ИМ 1(88НаМа.
Говорећи о оним посебним казнама, кој има могу
поллеЋи за раэне кривице сноје ч 1анови r<ли ра, биhе
наведна најприје основа сва[(е nојенине казне и шта
говоре о тој каэни дотични канонс1ш проnиси , и за·
тијем ће се навест.и прописи, који о томе да нас важе
у појединим антокефалним црквама.
I. Диортичке Itазне.
§ 30.
1) Олоиепа.
.Опомена! У смИ.слу казне, састо'и се у томе што
дотични ц квени стаruешина напомиње Једном ~о.дре·
ен.ом клирику дужности, које он мора по положају
своЈем и служби да · ..
. изнршуЈе~ а КОЈе Је он nренебрегао,
и УЈед~о му напомиње посљедице КОЈ· е могу наступити
од. тога nренё6ре ' .
h жења, исто и казну којоЈ може под·
ле и, ако се не nоnрани. ' нарно исљеђење, него њу чини надлежни црквени старЈе·
Казна ова има ·
Павао напоми Т СВОЈУ1 основу у св. Писму. Аnостол
то јест да га ~:л иту, да се клони човјека јеретик~,
тога треба М т:Чи иэ цркнене заједнице, али nриЈе
admonitionem, да ~~ ora поднр:не опомени, v~u~ea(aY,
1
одбио се on јерети се ако Је ыогуће оснијестио и
ру чује an. Павао ~'о:Г учења; и ову опомену лрепо·
пута, наравно у одно~н ит учини таквом човјеку два
смислу треба pasy .им раамацю1а времена. У истоме
МИЈевати и оно 1ttJ.paxaЛzt obsecra,
ћт. 111, 10~ По С н
1
1 - '
§ 30. 1) Опомена. 211
које препоручује исти апостол Титу и Тюютију са .
људима, који неће да слушају његову ријеч. 1
Аnостолска ово учење иаражено је и у канонима.
А п. 31. н ан он гоно ри о оним презвитерима, који се
без узрока одметну од својег ваконитог еnископа, а
не могу да окриве својег епискоnа у чему противу
блаrочастија и правде, те наређује да се такав пре·
авитер мора I(аанити свргнућем; али ује но I(aHOJ{ до·
даје и то, да се дотични има nодвргнути тој каани
~€ta (!trJ.Y, xa.l двutЕраУ, xal tplt~Y 7taprbl~·~~tY, .nослије
прве и Јtруге и треће опомене од стране еnископа. 2
Кщ,ав мора бити размак времена између nрве и
друге и трсће опомене, то зависи од увиђавности
надлежног црквеног старјешине. У актю1а Ш васе­
љенског сабора nриведена је nосланица еnискоnа рим­
скога Целестина 340. године цари градском патријарху
Несторију, nротиву кога је ради односноr јеретичког
учења и састао се исти сабор, ·и у тој nосланици Це­
лестин оnомиње Несторија, да опозове своје учење и
да исnовједи православну вјеру, nредочујући му по­
сљепицс ако остане уnоран и nозиюье га да то учини
iYt~~ 3~xar~~ ·~~spu.~, кроа песет дана, рачунајући ОД
дана \(ад прими ову опомену. 3 На основу овога снје- '
дочанства може се казати, да најкраћи раамак иамеђу
оних оnомена клирицима, о којима ап. Павао говори,
треба Ј\а је од десет дана, послије чега може наступити
нона оnомена; ако није била перемпторна, као 1 неким
случајевима у римском nраву. 4 ~
За опомену није потребно формално дисципли­
ши на, кад је опазио неку о~1ању кривицу у служби доти­
чног подређеног му 1ширика. У новијој свјетовној суп- ""
CI(Oj пракси опомена се не броји у строгом смислу међу
дисциплинарним казнама, нити се она биљежи у од·
носни службовни лист, да би могла бити на штету
аа будућност дотичноrа лица, юю је оно иначе рев·
1Т11т. 11, 15. 11 Тим, 4, 2.
2 АС. 11, 39. МС. 1, 89.
8 Harduln. 1, 1307.
' Dig. LXII. 1, 53.
 21~
НОСИО у СЛЈЖ б
и сноlој.' ORO у осталом нс ЫO)ile .
Ј , , •
основом .~а се ycROJII ,,ао 11равило
ла послужи . ,
канонс~у 011 о 1 ' Ј
!lену lioin остаЈе уоиљсжсна у з1щ11141 Ј
. 11щ
'скИ'f списима и коЈа редовно се писмено cno
cпapXIIJ ~ '
штава дотично~rе лицу и увимље се у ооаир у дал,ој
служби њеrовоЈ.
Опомена, као прва блажа цр!iвена liaaнa, сп 0 ~ 11111 ,с
се између дисциплинарних казни за свештенство \'
Rећнни данашњих автокеФалних цркава, и то :
Ц~ква у руској царевини. Р 1{ У. чл. 176. т. l?
/{арловачl(а митрополија. ј{ д n. S· St. т. 1. "'
Цетињска митрополија. Ц [{ Ј . чл. 147. т. 1.
Сибињска ~1итроnолија. с д n. S· 4. а.
Бугарски сгзархат. Б Е У. чл. 1о5. а.
Пуковi!НС!(О·далмат. митроnолија. Ј) Д П. ~ 72. т .1.
Јlрква у краљевини Србијll. с ц n. ЧЈЈ. 1н т. 1'
931.
2) Ухор.
Иста она основа, коју налазимо у ен. Љ!С'!I' on
оnомену
то н ' нал.аэи се и аа yr(Qp, IШО црквену lia:Jнy,
213
§ 31. 2) Укор.
JOiil
11 .~~n :ю име llcycoвo. Оннјем је ује.' \НО одре~ено и у чему
се · сnстојн 11nзна )'liopa, I(Oja, 1\0f'CJI опомене Jtn се не
.CMIIjC ЧIIНИТН HCIIITO ШТО ј~ anбpnii,CH0 1 садрЖИ у СС611 11
• н n-
пријстн,у теже linзнe, a!io се нrугн 11ут учин11 оно исто.
Оно што се чита у А11остолс1(ЮI Щсл11мn, r<a!IO су
стnрјсш11нс ll apnиљc uc ~~nliЉ)'ЧШI I! Gшщ налnаи се у
нрквсној супској пrnкс11 прних Hlljclioвa upliнc. У А11о·
· CTOJICKIIM Ј'станона~!а najy СС )'II)'CTI\fi CПИCiiOПIHIQ 1 IШКО
·11с :щ cyJte раан~1м rrринаищ 11 JtOir за јенне l(pИHIIIlC
онређују ОЈ\лучење, а за nруге с11итимију, кажу о11ст
аа )lfiliJC не1iе !iрllнице, Jta доти;1не lipИIЩe треба 110Јl­
вр1·нути a.'ltзй~~.ts, 1 coтminatloпiblls, inшpatioпiћus.
У канонСirим иэнорима Јiаэна yliopa нскОЈIЈI!Ю се
пута сnомиње, nрсмна н нс свnгЈщ сајсЈ\ ким тcpШIIIO~I .
ХnЈIЮIЈ\Онски сабор у свом 1G. канону од уј с за спи­
скоllе, liOjll прснебрсганају щ нођу на обично ~ишњс
ШIТрополијсliс саборе, нека бу!\у братс!(И yiiopeнll,
Q.ђzk'ftX!i)s Eitt1tH1 шo&u.t. 2 Халкинонски оци говоре о
својој браћи епис1юпима, као о браћи, али иnак нод·
l :p l'ннnjy Ј(азни YliOpa, ма било и бpaтcliOra, немарно но
~nGopc1rи pnJl CIII1CI(Onc. Термин, који је халкмонскн
Ј
1
;,
'

11 cauop уnотребио эа ону linзнy, \\остао је нослијс то1·о

nоштоа ис:ом МЈесту поменуте посланице ап 1lnвла TIПI'

Је аnост 'Г · Ј•
тсх~1~чки~1 термином, те се иста Јiоэнn оаначује JЩ\Inc
оне, I(Qjи не 6:л l:азао нту п~ опомене, 1tapr.ct.6.).:t, са ~itt7'k'l~t;. У аначењу у1юра у11отрсбљсн је у 1(}, 1~а"
L

МЈ'е му одмах. Х~Ј:ли да слушщу н,сгону ријеч, JlO· но11у 11 насељенсi(QГ сабора тср~1ин otџr\1· 6(1) эа ellИCiiOIIC
cum On1n'1.lmperiO 1 1"~ 1"ыrЈ. 1tГJ.O'~i~
. .хщ '~)~У'/"
т . , . . €1tttQ.Yi,/,. 2 ш·,rue
1 1

~
• '
и о.сталс члано11с клира, који себе ките paclrOU\HIIM 11
0
вијешћу такве љ ' Јес г, да уr,ори са сваком ашю·
1 ,,
свиЈстлим хnљинамn. !!сто и у 22. канону антиохијскогn
ТИRИЈIИ. Овијем ~~te,n како ~'У. се не би унапријеп про· ;.аб~ра _аа cllиcкollc и liрИЈџюрне liЛИрикс, који зло у по­
опомене Исти с~: оказан Јачи степен прве казне, 'рсuљуЈу нркнсну имовину. Јслншi је смисао 11 13.
стоЈIСКИћ; п:ели'flа исао има и оно што читамо у Ano- rrанона сардич11ога сабора, п~ коме мора бити ОЈ\ сабора
.uv р како се с · ~~коре.н сваrrи с11и~ко~, I(ОЈИ прими у своју еnархију
rоR~рише 0 Петру и Јо тарЈ.ешине Израиљсне JtO·
,

J_C!\HOI клирика, КОЈИ Је онлучсн on епископ~,

IIOICMY је
ЧОВЈе~а: &~;~Ћ ~~etk ва;у, . к.ОЈИ ищнјелишс болесна
1
l.IИO ICaHOHCICИ ПОдређен. ' '
ЗаПрИјеТИМО na Н ~O!U!l€l ГЈ. ~UtG1;, М Пр Иј' еТН ОМ na И~l
р. е говоре (П Ј '' • Укор, је "Р.ва у строrомс с~lислу пищиnлинарнn
--- етар и Јован) више ниl(оме
' Испор 84 А нрквс~а ,,аэна, Јер може та lia3Ha битll нэречена само
У погледу · устрију царску ~ослнЈс формално!' нисциrшинарног исљеrусња и пошто
о судским nолнтичкнх чнноищtка наредбу 10. марта 1860. (ROB. No 64)
ннuнма rра;ннонннцима; ва Срб,;ј;t закон 21. маја 1868. (ROB. No 46) Је "ривац nоэnан био од· напдежноr·а суЈщ Јщ буЈlе са·
~ Тн,·.. IIP~5a. ~ 40, вакон 15. фебруара 1364. о чиноu· слушан. 0!\Луку о каани саоnштава кривцу или лично
а ' . 1' Coпst. Ар. 11. 48, 1.
~ел. an, IV, 17 2 АС.
' 11, 265. МС. 1, 373.
 Посебн11 ДIIO,
214 §32. З) Епитнм11ја к1шрикА. 215

еnискоn или цркнени суд. у nр~ом случају каана не § 32.

добива 'карактер јавности, неrо је више очинско по.
кnрање enиcllona сво~.' nодређеном духовном сину; у
другом случају јавна је, било да ту казну саоnштава
црквени суд неnосредно и усыено кривuу, било na 1(
да се то учини nисмено.
Данас о казни у кора:
Црква у руској царевини: Р К У. чл. 17G. т. 11.
Карлоначка митроnолија: l{ Д П. § 84. т. 2. З.
Цетињска митроnолија: Ц К У. чл. \4 7. т. 2.
Ј{раљrвина Грчка: Закон бр . 200. он 9.јула 1852.
о еnархијама, еnискоnима и клиру. П дио чл. 9. 6..
Сибињсliа ~1итроnолија: С Д Г!. 9 4. 6.
Бугарски сrэархат: Б Е У. чл. 165. б.
Букоnинско·далмат. митроnолија: БДП.
Србија: С Ц В. чл. 174. т. 2.
Да ли nостоје посебна дисциnлинарна правила за
свештенство у Цариградској Латријаршији, није нам
познато: О казни укора сnоыиње се у Канониэму 1888.
о rcrpOjCTBY светог Синода, и то у чл. 2. и з. другога
диЈела o~or Канониама, који дио говори о нужностима
епископа чланова Синода. У чл. 2. каже да никакав
еnископ не може nоЂи к неко~! вишем слу'жбеном св је·
товном лиuу беа патријархове nриволе 1 а коiи еnископ
ТО УЧИНИ ' nатријарх
' Ђе га аа први пут на са~10 Ј братски
опомснути, ако то учини по други nут биЋе од Си-
нода укорен ' va.' E1tt7r
' ),·~tr~~t
· auv~~tx&~. У 'ч л. 3. каже да
·ника"ав
. . еnископ
. не · .
СМИЈе У ничему увриЈедити патри·
Јарха, јер КОЈИ то учи . .
оnоменути а ни, патријарх ће га ва први nут
ако и по други n Ј;
1
З) Еnитиыија хлирихi.
За ону каану, како је она nрю,аэана у прав11лима,
која данас важе у дотичним автокефалним црiСвама, не
може се у norлe,ty nостанка њснога кааати оно, што је
казано било о опомени и о у кору. Због онога nривеш·
Ћемо најнрије liaкo гласи иста каанn у TI'IM nравилима:
Цр!(Rа у руској царевини: "времснное исnытанiс
нъ архiсре~СЈ(ИХЪ домахЋ и монастырихъ. ' Исто је ре·
1
чено и у нруrој тачци, гдје се онређује nрииремена
забрана свештснослужења без лишења мјеста, да ово
мора бити "со ~озложенiемъ эшпим i и, въ монасшрt
или на м·Ј;стЂ". Р !{ З. ч.'Ј. 176. т .. 4. и 5.
1\арловаЧI(а митроrюлија: nодлучсњс оп места слу­
s73.т. 1. жбе од .' tне недеље до месец дана уз спитимију, коју
му наложи еnископ дијсцеаан. 11 !{ Д П. 85. т. 2. s
Цр1ша у Ј(раљевини Грчкој: ~10\Иttx~v 1tEptoptvj1~~
EYtb; atи.r~p~U!!~Y~U ~~YQ.Ot~p(ou, ·~ ~kVU E1ot~~u Ot&. t~b;
x);~ptxGu; ow~p~Ytottxo~ XC(tCJ.ot~~a.t~; (лични аатвор у од­
носно~! манастиру, или у другом каквом корекционалном
заводу одређеном за Ј(ЛИрике). Зal(QH бр. 200. чл. 9, о'.
Исто и у закону бр. 20!. О( 9. јула 1852. о св. Си­
ноду ч л. 14' ~·.
Бугарски егэархат: 11 Оrраничение нъ монасшрьl(.
GЕ У. чл. 165. д.
Буковинсr(Q·далматинска митроnолија: "олређење н n
СIIИТимију у један сRсштениЧI(И Ј(орекционални завод
или у ј ена н манастир за највише осам дана, .. Трошкове
аа издржавање у корекционалном эаводу или у мана­

Синода укорен У, • , ,
,
ут учини то, 6и с од стиру мора нодмирити сам кривац, 11 - "Одрсђење
- ' ct E1tt1tд~tY~a.t OUYGђtxliJ~. 1 кривца на епитимију у један свсштеничrш Iюрекцио·
Н!UЈНИ завод или у манастир вn вријеме ол 8и највише
1 '
, . Види l'svtмt K~vovta о' • t 8
Ml t~vtx&v rpay''~t(l)y .:. ~ ~ ~;р tto&s~aS(I)~ t&v EXXA~atмt!X<OY
1

~ .~~. 1· 'r tщv u~o tov ' 90 дана, nошто је дотични пристао на ту казну, а из-
opiТO•JO~oov 'Vntatt«''li!V rE К OtX~U~gvtxuv ~p6vuv 8t~tEAOUVt(J)Y
1 ·

tou O'[lj~~tt,~oб ~~ ~pi~ ~ ~ vou11o:et,, 8). Kavovto~o~ щ~~'

\ V !UVOt~vtt . '' 188 ,
jЦAii!Y n); 1spa~ ~uv68ov. ~Аu~6 rJV~· ~a&ТjXOYt(t tШv &pxtsp~tt~WY
• l..r

r. nрiiИоди о овој казн11 и одредбе из разних манастирских устава 11 сточнс

црш. Ми се на те уставе не осврhемо, ~р то спада у монашку АИС·
говора и Раллuс у својем Ц Р ~· ~ ха! i (asA. 28). О казни у кора
мноштво цитата о истој ркв. Казн. Праву (стр, 54·5'7\ и np11BOДII ципnииу, којој у опћем црквеном казненом праву не може бити мјеста
кав1tи. Незав
0 рммокатоличког црквеног ''
исно од премногих цитата о томе
н јер би у таквом случају требало узимати у о6з11р 11 све разне мно:
прац сасвнјем не тичу {на npaoa, који се православног црквеног rоб~ојнс пеннтенцијалне зборнике, и тада 611 овQ nраво 113 r)•б 11ло
сабора У Мпецнма 1859 илиnрим. ОдРеАбе рнмокат, једног епнскопскоr своЈ црквсно-јурnстички карактер,
' сльчнога б
са ора 1860. у Прагу), Ралn11с
 Посебн 11 А110
· §32. З) E111tTitM1tja ltлщшкА. 217
216

жавање мор б а
ИТИ о њеi'ОНОМ ТрОШКУ .•• Ни]'е h
. . ~·и nрсзвитсра, Ј(QјИ падне у блудочинство или у nрељу·
др тао на о в" казну' н л н ако Је п ри~тао aJI бочинство, ла мора бити нодврrнут покајању, д.уба&оt
к инnц np11c Ј • • ' и
Р. почео да !(DВН)' иаl!ржаио, ~~ли НИЈС Је с~ у ианржnо Е\~ ~etrlvoш.v ; а оно nокајаље, ова епитимија таквог
ра са нај'нећОМ ПОС11ЈСШНОШl1)' O,lpeJtИTH бе·
1
HIIJC нрезвитсра а на чи, ll·) ријечима ВаЈЈсамона у !(омснтару
тада се м о . . (!
. . љег исљеrуењн нру1·n каэна, IIOJll Је uзнnчсна у овога !(анона, д.vu.yY.?.a{Hia$t(д t~u; ta,oapa; t61t~u; ~;
сваЈ,ОI ла ~ .) ~ .1
nграфу :': Б Д 11 , ~ 7~. т. 3 ~ 7u. т. v. ~~tQ.V~tQ.; ots),&ztY, 1да мора бити 11рИСИЉСН да 11р11јеђс
1\

овом а n р С • . Е .
llрква у 1 ,раљсвин~l pOИJII: ,. Ј~Ип1.М 11Ја се и~дР· c.ua четнрti степена (мјеста) ПО/(ајања, онога по3натог
itiHHl\ у манастирн~Ја, I(OJC онре;tн. арХИЈ СреЈ сю: сабор.,, јюiноt· поtшјања, Ј(Ојс су морали Аа иэдржанају 3tl од·
L)~yry~нu свсштена шща. нс смеју се употрсu.мнuт 11 нн носне пријсстуне и снјстовњаци, а наслије чега су мо·
iiOC.'IuHe који НС )lOJIИIIYJY ЊI IXOHO~I ЧIIH)',
n }')lill~~jy у I'.' !И опет ступити у црквену оаје)lницу. У је:щаr\ОМ
)IOHU~'J'Iipy 01\ШТУ тра11СЗУ са браТСТВО М.' ц - "ДOii.' l~ смислу изражава се и 1\нпријан у односној снојој по·
o~y\j~l\11 ~НСШТСНИI( НС !Щpiii ll C IIIITШIIIJ~', IIC СМС се слnнtщи, у којој се жал11 на cnllcкona Терапија, што
)'JlUЉ!IHaTИ 113 MaHaCTI!pO, J{O!lllдpi!iИ CIIIIТШI! Ijy, ЈtООИјц је примио у эај сд~ину jc.џtor nрезвитера 1 antequam рое·
UJl настојатс.Ј,а отпусно шюю. '' С Н Н. ч л. 17 5. 17G. ) nitentinm plcnшn egisset, 2наюЈе примио је Тераnије оно1·а
• Као што се нюи из наведеню: прnвl!ла, еп1п 11 •
npccтynнor· 11ре:3ви гс р~ прије но што је из.lрiкао пот·
\ЈЈЈја, liojy cy:l o.tpe!Jyje једном клирику, criotrч aнa јё nуну сn11тими ју, а та nотпуна) plena, епитимијu исто
је значила, што и poeпitentin puЬiica са своја четири
1 · отово унијек са 11р11сиљсншr борав ьеЊсм кри н ца у )Ја·
степена, и J(Ojt\ се састојала по ријсчима истога Ј{и·
IШ~Tiip~·, IIJIII Ј' !lp)'I'O~I liaKBOM нарОЧИТО~! мје 'ТУ ol\
' '
llp11J~Me траЈnњn сшпrнrијс; n всћином скоnчанn је она
.' пр11јанn : ,,OI'al'e impeпsiнs et гogare, dicm tLtctu tl·ansi-
geJ·c1 vigiliis noctes ас 11etiЬus duce1·e, tempus omne la·
·r·шюgер 11 са 11pннpe\ICIIO~! 3абраном свештсн ослу)Ј,ења.
c1·imosis !amentationibнs occupare, stratos solo adhaere!'e
Jlpeмn томе он~е се прикааују три посебне каз не са·
cine1·i in cilicio ас sordlЬLlS volнtari, malle ieiuniшn, iLtstis
стављене У Једну: еn11тимија 1 присиљена борављсње у
ope1·ibus iпснmЬеге, e\cemosynis fl·equeпtcr insiste1·e." 8
манастиру или У др}ТО!I особитом мјесту, ;щкле затвор 1
11 nривремена забрана снсштенослужењn. О бз иром на 1 АС . 111, 71.
~ Ер, LIX ad Fidtll11, унсша н штnмпанn међу акт1tмn t(apшelt·
ово пот рсоито
1

Је да се ПОЈtробнн,· е раз1·л ена она liaзнu.

'

tt(ora сабора 253. rоnинс, трсћеl'а под ~11nријаном у Hard11ini Conc,

Јавна
• · КОЈа· ЈС· nостојала
· Со!!. to111. 1. со\. 147. (Cf. Migпc Pnlrol. vol, 111. со!. 1049).
cn~!TIIMИJn,
' у nр вим хри·
III1ШI~IiiШ HlljCI(O · •
. . : вима н liOJa се на llсток"1 пo ltlr pr·Jra
1 :l LlЬcr dc lapsis, сар. 35. (Mignc. lb. vol. IV. со!. 507). Ист11 нам
ЩIIO~IItiJ !ШIЈСНИ 1\' · · ' \(иnpll]~н снједоч11, Дil су јавно покајаље морали у оно доба да иадр·
,.. .. · . • У ВИЈеr(у за нријслrе нариградско,·а жаиа]у 11 епискоn11, који б1t каш прцјеступ учННitли; и то у LXV\11
1J,fJj111J.1pxa ll~liTa Ч· ., : . . •
~а с . •
1101'01 nчланапрr'll'
· ~ ~ IJnl Ја CIIИTШIHJa оонсзна ЈС oana IШОвој посланиц11 nooQAOM еn11скопа Васitл11да 11 Марцијала, који су
tiullc Gc~ •. ~,I(OJII. uи
" нрсступtю цр!(вснс за·
1 бltЛit свр1·нут11 11 уа то су осуђени били ad poenitcntiam quldem agen-
• OUЗI·!pn на ТО , , • daш. Послашща ова ~11nр1t]анова то је рацња картаrенскоrа сабора
11~ p~!ta Сkјстовн • 1. ЈЩ JJII Је TUJ члан 1\pi(HC UIIU\
1

254, године под предсједннштвом \{иnријановим, и то је наwтамnано у

j!ИI(ll, I(Ojl!' се Ul :nK~I,,ИJIИJC ОН flрИ!ЩЩО Ј()ЈИРЈ'· ;Ја !0111· / , Hardllini Conc. Со!!. tom. 1. col. 149 sq. (С!, Migne. 1\1, 1055 sq.). Иc­
~iajntм (p.щ.vv~~~~) c 1 ~HO!'~, чино 1 н оатиј:м .~ ~с:Јима .110·
1
nnpeдlt о важном овом питаљу L. Thoтassin, Velt!S et nova Ecclesiae

,щ ~с освијсстно ·(''Ј окю,,с ltn ж.али СНОЈ JtpИJCCTYII l \ disciplina. Р. 11. lib, \, сар. !б. n. 13 (Ed. cil. 11, \40) 1 који неосnорним
Цllтатима 11а истор11јс и на црквшх законских прописа доказује, како
ЈiЛИрИЈ( може ttpl ' .~-· а~. !(анон онрс!..у,·с ~а ~с таl(ав су ва прва три вијш, nак и у четвртом (et quarto excurrente saeculo)
, 1МIШЈ 11 Н 'Ј · .
СВЈстuвњшi. \' ~ 1 , Ј ркнсну ~ajc'~HilltY rшu iНIJCpHI! морали да иа~ржаоају јавну enитi!MIIjy, једнако као пријестуnни свје·
, .. . · см у се с ·.1 · ' '
Clllllщщla J(o,iy nс о1ало то I!OiinJ·aн с liJJИ ra товњац1r, не само дјакони 11 преавитери, к его и сами епископи: .Priorlbus
., t Ј су I( I!Иp '
~·1, U,lJIU~H~ llријссту ., ~~~\И. IIMUJJII тана )Щ ИЗ,I tpЖUHliJY triЬus saeculis subjicerentur clerici flagitlosi iisdem poenitentiae legibus
1 ) '

' 1

~auopa ш iipв\,1 ~ 1• . ~'

11 1 1
\( ~Y.I~
1. кnнuн н~uliucap!!jcrrur·u QU!bus Laici, iisdem paedorlbus squalloribus, laboribus .,. Quln et quarto
• O)tiJJЩ !\' . . . , 15 1
lНIJCiia 1 I'ОјИ щtpei.JYJ~ 3а
 Посебни ди О,
218 932. З) Епитнм11ја КЛ11р11кА 219

I VвиЈ'ека nочиње се мијељати ова

На иамаку '. ~ имали су Jta
иадрже приватно и скривено од другога
го:щне у АИЈеКа налази се неn односна
пракса, и прведба' по којој презвитери и ~а!(ОНи Не снијета. На картаrенском сабору
1 V године издан 401.
канонс!(а од~е ' · · · · је био један 1шнон , који у свом оригиналном те~<сту
, опвnrнути онаквоЈ епитиМИЈИ ЈаВНОЈ, кnкноi
МОГУ ОИТИ П 11 r , · Ј гласи: "ltem confiJ·matum est, ut si quando presbyter1 vel
rврi·авани пријеСТ}'ПН11 СВЈеТОВЊЩif, него
су били r101, . ~ diacoпi in aliqua gravio1·i culpa convicti fuerint, qua eos
. ти"ИЈ.У ако ю1 ЈС влаш11у наложена би~а
сВОЈУ ени :•' ' ·, а ministeJ·io necesse fuerit removeri, non eis manus, tam-
-
excurrente saecu 10 CJ'usdenl priscae .sevcrllalis iп Clcricos vcstigia quaedarn
quam poenitentiЬLts, vel tamquam fidelibus laicis, impo·
и Сасв 11јем прот11ННОГ ЈС Мl!tuљењз о овоме питању А. ј пatur. "2 l(анонсi{а ова одредба унесена је аатијем у опЋи
superfl ucrc . . . . В VТ .
Blnlerlrn, кojll у своје.~ цј,.' лу (Dclll~~vщ·d!?kcllen. t.1 . h. 2. S. 281·291 ) канонски эборНИ!( nравославне цркве, и саставља 27.
хтно 611 да докаil(е д~ 1YOII der oflentllcl1en Пнszstrafc \Var dle hohere канон картагснскога сабора. Овај канон раэјашњава
Geistlichkeit in dcn drci erstc11 jahrhнnderten ausge11omшen 11 • Ради онога
Зонара и каже: "Архијереји, или са допуштење~ њи·
Бинтерим пр 11110д11 p!!jC'III Лава епископа р11мског из његове посланице
458. ГOДIIIIC еПIIСКОПУ Рустику: "дJiCIIUПI est « COПSIIC\tldiпe CCC!eslastica ховим ј ереји, полагали су py1ie своје на оне, КОЈИ би
ut qui in presby!crali l1onorc au! i11 dinconii gratlн fueriпt consecrati, 1i приступали цркви и исповијениЈЈи своје rријехе, и по·
pro crimiвe aliquo SIIO pcr таш1s imposi!ionem rcmediшn шipian! poeni. слије молитве одлучивали су их и nостављали свакога
tendi: quod si11e d~Ьio ех aposlolica traditione dcsccпdit. Undc htljtlsmodl на мјесто еп'итю1ије (~al t~~(J)V €xa.o;~v е1; t61t~V E1tt'tt·
lapsis ad pro1nere!1da1П шiscricordiam Dci privata est ехреtспdз secessio ~[ou) према тежини rp1·1jexa. Пре11а томе, речено је ту,
ut lllis satisfactio, si f11Nit digna, sH etiaт fructнosa", - те 118 тога при:
казује као нсоспориво: 1) dass es nie Sitte gewcsщ die hOiteren \(le.
не треба то исто чинити са преавитерима и дјаконима,
11

riker zur offenllichcn Bussc tвz11halten, und ihпen die Hande aufzule"cn· J(Ojll се лишавuју службе, нити их постављати на мјесто
2) dass dicse SШс оlшс Z1vcifcl aus ciпer apostolischen Т!'adi!ion her~ одлучених вијерних снјетовња1ш (!~~а€ et; 't61t~V ~CL~[­
rilhre; З) dass dicse Gefallencn ffir sicll iпsbcsondere Bussc thun sollen". ota.o&ш CI.U~ou; 1ttOtOOV ACLL~blV a~~ptj~·ZVt(J)V)." 3 Бивало је
Овог су llcтor Би!!тepi!.IIOBor мишљења 11 многи други рнмо~атоличюt narшe, према проnисима старе јавне пенитенцијалне си­
каиоюЈсте. Нам~ се пак ЧltНII, да nоаннање на оно мјесто нз Лавове
стеме, тai(Q, да на дотичнога гријешника) који би дошао
послающс врло мало доказује ствар, пошто У другој полн V вијека
~огла се сасиl!јсм добро установити COI ISIIc!нdo ecclesiastica да се при· у цр1шу и ту исnовиједно јавно свој гријех, архијереј
]естуnни клир1щи не подврrа · · . . 1
или по овЈЈаштењу његовом јереј, саслушанши испо­
ВЗЈУ .ЈЗВНОЈ CПIIТIIAIIIJII ЛОСМ!јС близу СТО•
ти не ГOAIIHa, како 1
·е у б '
· . ведена !!Ла забрана тога; а онај навод у 11стој вијщ ПОiЈагао је са молитвом своје руке на тога гри·
nосланици, da SIПC duЫo (Б
столскоrа предања да се
Нlпсрнмово: ohne Zweifel) потиче из ano·
, јешн~ша, оглашујући га аа одлучена и олређујуЋи му,
nротивурјечи јасном чсњ КЛI!рiщи HIIJecy ~одирrапали јавнСiј еш!Тitмијlt 1 ла nрема тежини гријеха, буде аа односно вријеме или
историјским доказ у ! 0 томе Кипрi!Јаноыом, исто и свима друrнм на nрвом мјесту јавних покајНИI{а (1tpocrxЛu.tovte~), или
КЗА је надао први има, КОЈС. је обилато Thomassin навео. И Нinschius,
ТОМ СВОЈСГ Црк 8 Л , на другом (&.хр~(о~еvи), юи на треће~1 (U1t~1tL'ittovte;),
као н Бинтер 1114 11 АР S • РЩ био Је истога мишљења,
иадавао четврти том суги ( .ystem. l, 39); али \9 rод1111~ кашње, I<M је или nак на четвртом 11јесту јавних покајника (auvta-
н усвојио па су н
· воrа дЈспа 1 иа
.
• •
,\ЈНјеюю ЈС пређашњс своје Мltшљсње trщд), док не nокаже rшоновс покајања, а тада је опет
сви клирици .
~ивао примљен са новом молитном раэријешења у эа­
1 "
скр~внпи, морали иадр)кати . ' Једна«о као и свјетовљаци 1 ако би
му ми не можемо ]аину en 11111MIIjy (S)•stem IV 740) - премда Једющу цр1шену. Од овога свега, по о;tредби nомену­
nотпнсаТI! шт 0 ' 1
томе, наиме, као да су . каже о мотиву I!Вмјене nраксе о
држ · ПРИЈССтуnни тога · картагснскога канона, морали су унапријед бити
авања Јавне еnитим 1 је КЛИр!Щtt ослоuо~ени били од из·
Щинено иавршавати рад"' него да су ту сnнтимнју 11мали приватно и ослобођени преанитсри и дја1юни; него ако би они што
квеним о " тог,,, да бн
'
nштинама, и да 6,1
сnољашње б се npen оп
се УВдllгло сnештенстuо над цр·
спо одио и чист0 11 штнном оно покааало да Је бар
mемо с тога
nриnисивати
, што би оно
од гријеха·
.
' а не можемо ово да потп11·
анач11nо ва
--
скринили те морали подлећи епитим~и, своју су еnи·
1

clt. V, 2. S. 432-448.
.
Ti10тassin. Ор. cit. P.l. !ib. 11. с. 17. п. 14. 15. Binteriт. Ор.
јерархмји мо древној црквеној јерархи·и рати само свијет, и в~ачнло би 2
Iiarduin. 1, 993.
же nребац11Тн од врем 1 оно, што се· заnадноЈ црквеној 3 АС. 111, 376.
ена Псевдоисидора.
15 1•
220 §33. З) Е111п11мttја кл11р11кА. 221
n'ЈИ дn издрже на неКОМ ОСОбИТОМ укривен
ТИУИЈ'У морш . ОМ
~t'ест n не јавно у нрt(ВИ или пре.\ !tр!\ВОм, као свјс. 1·etгLtdaпtшiп locis qнае decancta nш1cttpantur, роепаs

Ј у, Начин како су имали такви nреаnитер~1
товњаци. ' . · . н
]tјакони дn нэдржаu.ају. епитнмИЈУ своЈу, био Ј~ у глав.
номе исти онај, КОЈИ ~е прописан у п_о~rенутоЈ Ј( и nри.
јановој књизи de !aps1s. У поглепу МЈеста аа иадржа.
вање те еnитиш~е, одређивало се о то~1е nрема пој.
мовима, како се схRаћало У_ разна В,Ремена црквено кn.
энено nраво. О неком осооитом МЈесту аа еnvпищrју
чланова юrнра нема спо~1ена у канонима. Сnомиње се
0 то~1е нешто одређеније у за1<онима rрчко-рю!СI{ИХ
царева, и то почињући од YI вије1ш.
У једној коституцији царева Ap11anиjn 11 Хонор1 1 јо
од 346. (или 402.) године спомињу се diacoпica vel etia'm
decaJ1ica, као засебне зграде уз цр1шс. З n ове згра 1~е
1 Јер, I<OJt код J(ЛIIpИI(a није имала еnитими.iа факулта­
Ј(ажу, да су то биле и сагсе1·сs ecclesiac, црквене там­
нице, у 1~ојима су з~тварали 1Ширике 1 liOjи су п отпадалн
казна~1а. О таквоЈ з1·ради под нааиuом ~lxa.vtxGv, сnо­
миње се у аЈ{Т~ма III Rасељенског сабора, щј е је при·
ведена жалба ДЈnкона и архиман~1рита Василија и дру·
гов~ царевима Те~досију и Валентинијану nротину па·
тр~арка НесториЈа, да их је за то што су исповије·
compctentes rassшi. 1 Са овш1 посљедњим ријечима ра·
зјашњава се кара1,тер затвора, који је бивао у тим
decaneta (или dccaniщ или diaconica, или dicaпica),
наиме, дn то нијесу биле nраве тамнице аа осуђенике,
него су служиле само Ј(ао nривремени притвор аа оне,
који су били оптужени због не!(ИХ Ј(рияица. А ово се
слаже nотпуно са nојмом о тамници у римском праву,
по Ј{Ојем тамница није била да би се њом каанио кри·
ван, него је служила само да се дотични привремено
ту чувају да не би одбјегли. 2 Узимљући у овоме сми·
слу оне некани!(е, и эа што су се оне уnотребљавале,
не пpиlinayjc се юtка1ша труnност усвојити, да су у
пш a1·pnJtiOin и клирици иэнржаваЈIИ своје епитимије.
тивни карак1 е р, да је могла зависити од добре воље
нривца )Џl јој се подвргне, него је имала liарактер при­
нудни, а нрква није хтјела да клирици јавно је иавр·
ш у ју 1 то су оне дсканикс мо1·ле у истини бити нај·
згоднијn мјеста, п~е су они имали да извршавају своју
е11итнмију; и у тим мјестима под надзором еписr{оnа
и . клира 1 који је био уз епископа, . дотични кривци мо·

дили православно учење о Боrоматери, nonвprao тје· г ли су бити прикривени од јавности, Ј1 у тишини су
лесним казнама и дао повести €v tli> дtxavtx<il1 ГЈ' ie су могли да дјелима побожности и скрушености откају
их као зл '
ИI{ОВ~е казнили, и rшr<o су послије опет држали
' \1 своју кривиuу. На сва!(И начин пак ово, ако и при·

их затворене ЕУ tф ~lM.Ylxф за Ј\)ТО врије~!е. э Под на· нуђено, бораюьење !(риваца у деканикаме 1 није било
вивом decaпeta () ·) ипа" нс11а тамница, I(Oja је важила эа њих као r1аана,
uExavtмt; спомињу се исте зграде уз
!(ао што је то послије било уведено, нити су исте дс·
Црi(Ве У Јустинllјnновој једној навели п~е наређује аа
допrчне nржавне чи ' . J(aHиliC била ыјеста, која су ис1<ључиво за то постојnла,
тонни ( новнике, који повлnчс пред свЈе·
1 Nov. LXXIX. с. З. Ова Јустинијанова наисла nриведена је у
____.:.не еnископски) су11 монахс или монахиње, треhи XEt~Evov Номоканона (АС. 1, 171), 11 ту стој1t 1.~·1х~н~ (1.~'(Y.t)~­
Theod. XVI ' 51 ЗО
1
A~o·,) умјесто decaпeta, као што је у латннС!(QМ прнјеводу новеле. 3а
2 1

Suicerl Theaunts 1 834 . ову ноnслу Вашмон каже у односном схол11јуму Номоканона (AC.I, 172):
der chrisll. ArcltUologie (t'· .· Вiпg.тт. Vlll, 7. § 9. Aиgustl Handbucl!, м.l oMz C('Jt'~ E1Щ'IIOa&·~. Нtt у Baallлltкaмa нема ове новеле, иа 'tet·a
Decaaeta, woruntcr dic etpztg, 1836), 1, 390: ~~~~M~tx~, Decaпica odcr 611 се моt·ло заюьучитtt да она Y.~'(t.s)J~ или decaпeta нијесу neli била
D1'eЩ verstanden we dcarceres eccles.tae f"ur dtc. zu beslraffeпdeп K1rc
. hen·
У 1Х Rlljcкy мјеста, гдјс б11 се неки пр11тварапи.
besondere Gefangniss r en, sollen iп diesctn Gebaude пасh Andern aber ~ Dig. XLVI11. Щ 8. § 9: "Solc11t praesidcs i11 carccre contincndos
CТit Ј е gewesen scy • О ' Ј
нк аковог Corpus juris cl Т n. othojredus у снојем издаљу У· danшarc, aut ut lп viпculis contineantнr : sed id cos faccre notl oportet:
1
0 У оnа~ци на з. главу Lx~:~s (F~anco~rti ad М., 1688. tom 111. col. lбб),
• ecanlc!s non absimllia !оса .ЈУ.~ТНI!ИЈанове ковепе 539. године Пllllle:
nат 1\ujнsnюdi poenac interdiclae sunl: carcer cnim ad conlinendos hoтines
nоп ad puniendos haberi debel." Gofl!ofredtts раsјашњава оно посљсдње:
Ыс qu~qtleexecutores dicun!u extslt.~o, quae Oall! vocunt /е Chapi/re: et nsed diligentioris ct!slodiae causa." Ал11 а а ово треба исnоредити Моттsеп,
Hardll1n. 1, 1337. rrecludt tn dесащс1s
· · competentes poeni!IU11t1r1.
·1 • ''
Ron1. Strafrecht. S. 301·303. 960.

222
него се с амо о"п надлежне. црrшене. власти
дn дотичНIII(Л\iрИitИ за вриЈе~Iе траЈања им .епитимије мо.
рају бораRИТИ ту, а не у ~руrом какво~1 Јавно~ 1 мјесту,
.О деl(аНИI(ама, као ыЈестима за излржавање епи.
тимијс клирИI(а, nравни извори источне uр1<вс послије
539. године nрестају спо~!Ињати, него УМЈесто тих )(е·
((аникn сnомињу се ва ово .лtана.исшри. Епитимија, I<ojy
су имали· 1mирици да иадржаваЈу эа односне своје l<p!1•
нице, састојала се у томе, што су они морали проно.
дити сие вријеме, за I(Oje су били под епитимијо~1 , у
непрестаној молитви Богу, да им оnрости гријехе њи.
хове, у ноћним бденијnм~ у цркви, у строrо~1е nосту
и у смиравању свога тиЈела и у савлађивању своје
воље и nотчињавању њеном онима, који су имали да
пазе о ианршењу епитимије. Ово, што је за клириi<е
састављала спитимију, било је нормална ства р у ЖИ·
воту мана~тирс((ОМ за монах.е, чији эемаљс!iИ ж ивот у
осноuи НИЈе дру1·о него вриЈеме молитве и nокајања.
Обаиро~1 на ово, и пошто је еt1итимија имала да по·
.ста~~ Престуnнога ЮЈИрИКа у стање, да раЭМИШЈЬа О
сво~оЈ !(риви~и и да ту своју кривиuу по;tврг нс суду
савјести СВОје, удаљен од свакидашњих му обичних
радња и од свјетсr<е вреве то нећ у самоме nочетку
кад с е устрОЈИО
· ВаЈеднички
· ' монашки. живот и Ј(ад се'
основашс манастири, побожни људи сnјетовали су но·
тичним .Ј(лир~щима, који би са\! И осјетили потребу да
се морају !(аЈати ва своје rријехе да се СI<Лоне у Аlана·
СПiр 1(81(8ll 11 ту .' .
Около 40 г Hei<a .иав~ШУЈУ своЈа лјела ПОЈ(аЈаЊ~·
9· о дин е Heliи 1~а"он Сави н иЈ· ан ооiетио Је
б ио таrшу потрсб . Ј
се т~ ~ У КаЈања, 11 Јероним стридонски, коме
Cl1im aliti~I(O~s~бpa~иo .био за савјет, пише му : "Qtiid
· ut ageres ;oeni~~t~~Ы !acet·.e~ ~~r!stianнm hoгtatus sum,
,.e,·is ut sol;/ d. m, et In CI]Icю ct in ciner·e voluta·
' •и тет ре!е . t .
ut mise1·icordin 1 ·ь tes е ttt иvщs t'IL 11I01tastmo,
'1'1 • све вријеме, )~ок траје епитимија, морају остајати .У
Је бивало тана
• ц
'' IUgi. us Ја C11m1s
: . 1mpet1·a1·es.
. "1 О nnкo
бодне воље чо'нј~~д Ј~ е.nитимија била још дјело сло·
nраву r<аану, I(ojy \ t<ад се еnитимија r1ретворила У
!_Шло~а најаrодн~·и~рк~ени суд одређивао, тада се и
1 Ad SaЬinianum е Ј 1 МЈсстом, l'~e би се та елити·
р, с. 2· С!. Hinschius. IV, 738,
tloceuНII h
~110,
§ 32 З) Еnит11~111ја кщикА. 223
олређин~,,
·ЦЈ 01 мија потпуно могла иавршити, јесу манастири, те је
црквена власт слала у манастире дотичне nрестуnне
клирикс, да морају ту да своју еnитю1Ију изврше. ~э·
вршсње епитимије било је у почетну главна сврха,
роди !(Оје су се преступни клирици слали у манастир,
и тек послије · тсчајем времена nретворило се то бо·
, рављење кривца у ~1анастиру у I<аану аатвора.
Шиљање преступник rтирика у манастир, да ту
ивврше наложсну им епrпимију, ушло је у оnЋу цр­
квено·судску праксу у V вијеку, тако да се сматрало
нормалним, ~а само у манастирима треба да клирИ!lИ
издржавају епитимије. У једној Јустинијановој но~ел.и
541. гопине говори се о овоме, као о ствари, КОЈа ЈС
имала стално nравно вначењс. Из исте новеле види се
и то, ла су се слали у манастире да изврше нало­
жену им цркоену казну сви без равлике чланови клира,
nочињући од cni!CI(OПa 11а до нојнижеr степена клира.
У 1О. глани те новеле аабрnњују се свима еnископима,
преавитерима, дјаконима, иnодјаi<ониыа, чаuюrа и свима
дру1·има, I<оји клиру припадају, ааартне и1·ре и поха­
ђање позорница, и одређује се: "si quis autem ех his
hoc de1iquc1·it, iubemus, hunc in tгibLIS annis veneгaЫii
ministerio pi'OhiЬeгi et in monasteгium redigi." 1 Исту
ову одредбу• читаыо у 28. титулу Номоканона Јоuана
схоластика из VI вијеЈСа ;2 а такођер у 27. глави IX
титула Номоканона, 3 а аатијем у Базиликама. 4 О ода·
шиљању у манастир чланова I(ЛИра ради епитимt.Јје го­
. , воре још 11. и 20. глава поменуте новеле, и то прва
ва еписr<Опа, који је судоы лишен био епархије, пак
на силу хоће да аадржн у тој епархији управу, и
nруга за nрезвитере и njar(oнe, који криво васвјсдоче
у I<шсвој uивилној парници. 5
Кщ~ се ваrсонима утврдило било, да клирици мо·
рају у манастирима да иэдржавају епитимије, и ла ва
.
1 Nov. CXXIII. сар. 10.
2 Voelli el justelli ПiЫiotheca juris can 11, 635,
8 АС. 1, 202: X7.l iJ,fJV'X'Зt'~[A!I) Ер.~6.ЛЛЕ~~'Хt.
• Basil. 111. 1, 20.
5 С!. Blnghaт. XVII, 4. § 11,
 Посебни дн О,
224
манастнрнма) нс сыијући ни аа јеЈtан час уrтоннти се
ив њих) тма се о Ао принЈ'rуено .~орn~љ~њс !(ривца Пре.
тuорило у ~авну sauтopa (~u)ш.q. cat cct ). ЗанржnнцјуЂи
лрвобнтнtt t(орактер rtpcueнтиuнora пр11т~орn, 11рtтнара
се зnтнор у монасТitру у п рану казну) '.iOJa пре~щ ен рс~
cRojoj духовна је кnзнn, а. 111 ): ис:о Је вријеме она и
свјстоRна t(nзна (roena secttlaпs), ЈСР ЈЈttшана ltpttвцa
слободе.
Осю1 оних н~t(а;щшњих Jtetiaнtшu н ocrнt мана.
стира, спо~tињу се се још у tюједнtшм изнорюtn н НСЈ(С
з,'раде upu euuckoucktцJ диоровltАЩ И.'! И у Русији "npxi-
. cpctlct;ic no~шk кn о мјеста глје су бнли затварани ющ.
1 сви чланови юtира 1 који учине она!(аН или онакав nри·
р1щ11 рnди СПI!ТИ~~ијс. У XII внјску Налсююtt rouopt 10
вгрnю·t ttpн ttатр11Јnршсском двору, г;uе су биuат 1 3 а.
тн~ренt! Ј;~тичн,и "РtШtЩ 7tи.:ptr;.rxt~·r1 vu.xШ,·q, t~us xu..
x~u~~~~; о€ ~u)щtoucu. (sncella patt·iщ·chalis 1 qLta malclici
cus~odшntl11') 1 11 над којом је имао врховни на;lзор lla·
триЈаршески велtши сакелијс. 1 Овакне а граде, Ј(АО enи­
CI(QПCI(C тамнице спомињу се у источној цркни још од
времена нконобрства, када су, као што је поанато ма·
1
нnс~l!рима одузете биле све оне поuластиuе tiojc cv
§32. З) Еn11Т11М11ја liЛирикА. 225
сматрали, као што у ствари и јест 1 Црквеним Закоюшом
(випи стр. 34)~ да дотичне епископс, nрезвитере, ~а­
Ј(оне и сне друге чланове клира 1 ако учине неке nри·
јеступе 1 треба послати у манастире 1 и ту их држати
затворене за толико нремена 1 колико царева новела
ОЈlређујс. Ова новела адресована је на име једног од
најяиших државних чиновника 1 од nрили~се као да·
нашњим министрима аа црквене послове 1 IЮЈИ су имали
на расположењу свом сна могућа косрцитивна средства
да се најтачније изврше uapctie наредбе 1 те npe~ta томе
и наредба она, да се морају затварати у манастире
јссту11, изнршина!tа се t(ao заповијед 1 која долааи са
најнишеt·а мјеста у држави. Нnредба иста, као ~аtШа 1
морала је бити бсэ nриговора призната од nостоЈеЋих
t.tрквених власТИ 1 а наравно је било да је морала била
ући и у Номоr(аНОН 1 . те тијем бити юtнонизована. А~и
она т11ј ем није још добила закониту цркнсну санкциЈу,
јер ни јепан васељенски сабор, каквих је било три
нослиј е издања оне новеле, није у својим канонима
спо мену о о тамницама за чланове клира, као што о

приЈе уж~ноли. Сличне тамнице постоје и да~ас у ц~· томе није· спо~tенуто у никаквој другој црквеној од·
pиrpaдct{QJ цркви) а постоје оне II у рускоЈ· Ррttви 12 редби 1 која би имала онћу обавезну снагу за сву цркву.
такођер Б з · "' Са овога г ледишта судеЋи о принуђено~! пребивању
У · Уt(Qвини. Стоје те тамнице по•1 нап11аором
и управом е · д клирика у име казне у манастирим или у корещи·
. napXИJCr(e власти) а за њих су прописана
СВОЈа особита правила за унутрашњи ре~. оналним еnископским заводима (I(Qje на Западу зову
О свима овим1 р . ' domtts dcmeritorum 1 poenitentium или corrigendorum)1
• азним врстама тамница за свештева
лица, " 11Је су постоi · нс може се признати тој казни црквено- правна основа,
спомсна ис Ј ал е и постоЈе још, у канонима 11е~1а ыа да је иста казна и опрандана мноrовјековном цр·
требало' yon~o као што неыа сnомена ни о то~1е, да би кненом nраксом. Данас пак, обзиром на односне за·
име Ј(азне те nодврrавати клирике неком затвору У !(Онске лрописе 1 који важе у nојединим напредним ~р­
• ОМНIЩе эа
црквену казнсн си члан~ве rтира уведене су у жавама, може се рећи, да се иста казна не може увиЈек
сима о томе ви:аt ~тему СЛИЈедећи односним nponи· и свугдје ни остварити, јер по тим Заt(онима t<Лирик,
мена nрианаu~ли iТИЈских царева) који су у разна вре· који је нркRсном влашЋу осуђен на епитимију у ма·
• щ, uрквенил
I{QJa ~ијесу увијеt( им 1 властима и таква nрава, настир или у корекционални завод 1 може да ту осуду
стиниЈан цар запон . ала строг.о rrанонс((е основе. Ју· нс нризна и дюсле да нс пође у манастир или односни
-- ИЈеда У ОНОЈ својој навели rcojy су ~авод да иэnржава казну, а цр"вена власт не распо·
1 ~~~)~ ' '
'':t"/) Y.'..J.IJtY t~• ~· '
1tp(l)t~~ђl , 'И ~~о ~·r~tY.I • • лаже Ј(Оерцитивним средствима у оваltВИМ случаЈевима,
•t .Y.ou. АС IV, 534. Т т ••IUv, to~ te Xl,((1 to~bl,ar.o~ ха1 tou
Cykoponъ ц и nрема томе nостају и~уаорне и пресуде црквених
3 БДП. § ' ерк, Јtакаа., стр. 238
72. т, 3, §, 73' Т, 3, ' власти које гласе 1 да дотични nреступни клирици мо·
15'
 Посебни
11НО,
226
. Ђ манастир или неки кореrщионални заво
Р8ЈУ по и Уи у затвору за одређен. о вријеме.!
и ту остат \ , r, ) •
Излучивши затвор (~uлах~, C!!rcer из ПОЈМа о еnй.
кoioi могу nодлеЂи чланови rслира, као каан
. Киnријана картагенскога, из које је односно мјесто било
ТИМИЈИ, Ј Ј 6 . и,
остаје епитимија сама, као з.асе на I(азна, Јер одрема
!О. и 20. главе оне ЈустиниЈанове новеле о троrоди.
шњој забрани свештенослужења, ис:о као и nоменута
одредба устава духовних консисториЈа у Русији 0 nри.
временој забрани свештенослужења, или одред ба ди.
сциплинарнйх правила ва све~тенство у ка рловачкој
митрополији о одлучењу од. МЈеста службе до мјесец
дана, све ове три одредбе ~ИЈ.еМ спомињу сасвијем дру.
гу самосталну казну, о КОЈО~ канонски и зв ори говоре
~езависно од сваке е~итимиЈе. Опазити се ов~е мора
ЈОШ и то, да епитимиЈа за свештена лица не спада у
праве дисциплинарне казне тих лица, него ј е то казна
.
!СОЈа се налаже за I(акву мању неуредност у служби,
' систор ијског устава руСЈ(ОГ, навели смо у поqетку овога
и као таква не може имати карактер јав ности, као што
такав карактер имају дИсциплинарне казне. Ово има и
канонску своју основу, јер, rcao што смо видјели још
од поч.етка У вијека забрањено је лодврrавати чланове
клир~ Ј&ВНОЈ епитимији онако, као што су таквој епи·
;иМИЈИ ~или подвргавани свјетовњаци, него ту су своју
питимИЈУ имали ови да извршују тајно и скривено
од другога свијета.
Обзиром на сада речено истиче се питање: у чему
се мора с · '
~стоЈати епитимија (или тачниiе· каЈ·ање rteta·
vota, .
poeтtenti Ј • ' r. )
__ а, Јер само о томе кајању је ов~е риЈеЧ'
1На np1tм у А . В
No 8" 0 · устрнЈit nостоји закон 27. октобра 1862 (R О ·
'' ааштнтн личне 6 .
каi!Внм условима мо спо оде, и у том закону прописана Је nод
овога закона изцанаж~ неко бИТI! стављен у затвор. У зависности од
наредба у nогледу n~: б~ла 1· јуна 1869 (R О В. No 134) минl!старска
чланови кл ира има. Р Уда еnис~оnских судова по којима се дотичнн
(in elne gelsШche со::ес~редати У један uрк~ею; корекционалнll завод
суда може важити само onsans!a/t), н у тој наредби каже, да таква пре·
добровољно nодпожи ~ толико, . у колl!ко јој се дотични свеш~енн~
~erne und lnsolange wir~~ ne deraruge Ыschбfliche Anordnung nur '"50
;ler sich derse!Ьen fг:~:. ll~ein kann, als der durch dleselbe ьetroffene
Пра:е власти н стнлиао' Jg ffigt'). Обзиром на ову наредбу ауст~
""о нrry аа свеwтенствовабни су онако они §§ у Дисцltnлинарн~
.... У I!Jieтxo Уковн · коЈе
цној бкљешц нско-цалматинске митрополнје,
н и у nочетку овога nараграфа сnоме нуЛ''·
n
§32. З) Епитимнја кпирикА. 227
д, коју ·данас nрквене власти одређују члановима кл ира?
Олће упуство о томе налазимо у поменутој књиэи св.
горе наведено. Иэвршење саме еnитимије од стране до·
тичноrа свештеноrа лица мора, бити остављено суду
санјести самога тога лица. НедостајаЋе у оваквом слу·
чају еnитимији јуристички ре~вивиr да она буде к.авна, 1
али за свештеника суд савЈести њеrове и свиЈест о
узвишеном његовом позиву много више значи, него
санкција ма које било власти на свијету, јер је он
служитељ Божјег олтара. Нема ли он те свијести, нити
је савјест његова кадра да му каже, шта је морална
дужност, тада он не заслужује да буде свештеник,
нити цр ква може трпјети таквога да јој служи. -
М орамо додати овдје опаску о свештеничкој епи­
ти м иј и у руској цркви. Односни проnис о томе кон­
nараграФа. » lloд епитимијом пракса разумијева разна·
врсн а благ очастива дјејстна: учес.твовање у боrослу­
жењу, ч итање и nојање у цркви, читање покајничкога
канона и аЈ(атиста Госnоду Исусу и Божјој Матери и
одређени број доэемних ПОЈ(Лона.<< 2 Ови »ПОIСЛОНИ « ,
или као што срnски обично кажу, метаније, састављају
по т. Ј О. чл. 176. истог консисторијскоr устава и за­
себну казну, а које метаније, или »nоклоны«, могу бити
или >> nубличные или келейные. « О овој казни не може
се не приэнати сасвијем основаном слиједећа биљешка
руских канони ста: »Молитва претворила се у оруђе
или у средство казне благодарећи томе, што је био
изврнут појам о еnитимији. Богомољење или nоклони
(метаније) нијесу ништа друго, него једно иэ разних
благочестивыхъ упраженiй, који спадају у појам о ели·
тимији. У став духовних консисторија иалучује ипак
то дјејство из опћеrа CJ(yna блаrочастивих вјежбања,
1 По свој nрнл11ци ради овога није сnоменута у консисторијском
Уставу (чл. 147) у Црној Гори епитимија међу каанама ва свештена
лица. Споменута је у чл. 137. епитимија, коју може да наложн nри по­
треби архијереј једком свештеком лицу, али иавршење те еnитимије
остављено је савјести самог тога лица.
~ Суворов~, Накаа., стр. 316.
1
nосебни
228 ARQ,
·а се одређују у облику епитимије, и ~одиже ПОКЈЈоне
КОЈ а~lосталне казне, као тобоже различне
на степен с 1
• •
\ еnитимиЈ·е·Молитва овдЈе не. nриказуЈе
, разговор човiе
Ј l(a
'са Богом, него !(азну, ~оЈа служи само на nонижење
(
онога који се моли, и коЈа садржи у" ~еби I~рте срамоте,
у духу војног устава Пет~а Великог. . - Слично овоме
треба казати и о другоЈ сам оста~ НОЈ каsни, коју т: а.
чл. 116. истог руског к~нсисторИЈСI<ог устава одређује
аа свештена лица, а КОЈа се каз~а зове ,,усугубленiе
надаора", удвојени надзор. У ПОЈМУ о еnити м ији, како
је данас схваЋају, садрми се и то, да ту епитимију
морају свештена лица издржавати пол строrюt надзором
дотичних старјешина. У nоменутоы устаRу овај надзор
по себи постао је и сам казна. "Ова о ри rинал на казна
стоји по реду више многих др у rих; и з тога може се
закључити, да и по тежини снојој она кnзна, по ми­
шљењу редактора устава духовних консисторија, мора
бити осјетљивија Uача) од Јlругих, које су наведене no
~еду ниже. Али очигледно је, да надзор, ма био и у дво·
Јен, као што се изражава устан духовних консисторија,
не може се сматрати као казна. Надзор је систематс"о
пажење ~а владање односнога лица, које nажење обра·
аложено Је недостатком увјсрсња власти, да Ђе то лице
свагда иэвршавати nрави,1а уреднога владања. Неда·
статак таквог увјерења ко r власти мо·ке бити основан
или ~ 1
Ј
на томе, што је дотично лице учинило већ неко
кажњиво п iело · исте црте, којима се оно показивало у XVII вије1<у.
I'J ИЈ! И Је опажен био код њега неки nо рок,
'
или nnк на том . Свјетовно свештенст~о слала се у манастире на одре·
. е, што Је исто лице било тужено али
учин nриЈеступ · ' у
првом . а НИЈе био констатован јуристички.
жњиво с~учаЈу такво лице трпи I<азну за извршено !Ш·
~ело или за ·
се nодврrав~ nорок КОЈИ се открио код њега, те
случаЈ·У т надзору њеrово будуhе вла rање. у другом
о лице не ~~ ' .
јур~1стич 1(и дО!(аэ nодлежи никаквој казни, јер ниЈе
будуће владање ан његов пријеступ, али ипак се њеrоно
колебана nресум ста~ља nод надзор, пошто је била по·
хтијева од сво~i пциЈа у оној чистоти коiу црква за·
Јих служ ' Ј •
rом случају надао ~теља. Али и у једном и у ~РУ
проти~у иавр 1uен р н~е l(азна, НИЈ'е реактивна МЈера
~
1 ora nри· 0б·
Иста 10Ь., стр, 321·322 Јестуnа: надао р таЈ· важи
§32. З) Еантнмија клирнкА. 229
а и ром на моrућност будућеrа пријеступа. " 1 - Еnити-
оц
мију морали су, а по постојећим дисциnлинарним пра·
вилима и морају дотична осуђена на ту казну све­
штена лица да издржавају у манастирима. У ~усији
ово се Звало "~юнастырское подначальствоk или "сми­
ренiе". О томе читамо: "Духъ крtпостнаrо права, којим
су пронюшута била дјејства манастирских власти на­
nрам лица, која су живјела на манастирским земљама,
nримљен је био за основу дисциплинарних средстава
над лицима, која су припадала и скуnу манастирске
браЋе, а отуда морао је сасвијем nриродно пријеЋи и
на nодначальство лица, 1юја су се слала у манастире
да се поnраве, а чија се дисциплинарна пракса веЋ
утнрдила била на извјесним на челима. Живљење у ма­
настирској качари, сијање брашна, чишћење nепела иа
пеЋи и сличне нечисте радње одређиване су обично
биле ли цима подначальнима, која су при томе извр­
шивала те радње у оковима или ланци~а ... Беэ­
гранична самовоља, која није била регулисана НИI<аквим
ваконом , могла је и у XVII вијеку имати облике, сходно
поступању о томе звt роядиваго 8еодорца еnискоnа:
смиренiе било је веh ван сваке везе са nодначальствомъ
у његовом п.рвобитном смислу и редовно је прелазило,
мало реЂи, у тјелесну казну, или да се nравилније
рекне, у ниа тјелесних каани, једна ол друге тежа и
срамотнија. У XVIII вијеку nодначальство има у свему
ђсно вријеме, на л б t'одине, на годину, или неодређено
до укааа, донелtжс въ чувствiе nрiидетъ, или: доне­
лtже отъ nы1нства nрестанетъ и nокажетъ воадержное
жнтiе. Подначальный свештеник дужан је био служити
у манастирсi<Ој цркви, али већим дијелом nодврrавао
се лишењу свакога права свештенослужења; некима,
уа забрану · свештенослужења, доnуштало се да уче­
ствују у богослужбеним дјејствимn, као, читnње и по- 1
јање, а Ј\ругима се наређивала да эа вријеме боrослу­
жсњn чине одређени број дозе~ших метани.iа; лруге су
слали у ~анастир ради ниже радње, Ј(ао, сијечења дрва1
- 1 Иста књ., стр. 319·320.
 230 Посебни дно
§ 33. 4) 0Адучсње клнрик~. 231
в о11 ,
ношења
"е сиј'ања •брашна. Радње
•
ове често су се
• б

иввађале у ланцима. МЈера смиреюя НИЈе .ил а одређена се nроводило nолначальство, эамјењивати архiереi1 скимъ
домомъ. Пoлoili~ они к лица, која су морала да ту буду,
ЗЗ!iОНС ки 1
• границама и у већини случаЈева зависила
1

није био мање теж~к од положаја у манастири~а, и

' ' •

.
ЈС Од
степена наравствено-релиrиЈОЗНО!'а узмућења
. .
'какво је производио у души старЈешин~ оваЈ или онај
поступак потчињеноrа. Грубост смиреюя могла је, као
и прије, у јаком стеnену з~висити и од л ичности ма.
настирских власти, под ЧИЈОМ се контролом морала
иэвршавати каsна". 1 Ово је дотични автор све nот.
кријепио цитатима из руских првоизвора и из ~ела
руских авторитетних писаца. Између ових nисаца ми
смо прочитали низ чланака у московско м црквеном
часопису "Православное Обозрtнiс'' за 1867. годину
11. В. 3наменс!юr nод насловом "При ходскос духо­
венства на Руси'', гдје је у најцрњим бој ама п риказано
стање свјетовноrа свештенства руског, и коли ко је то
свештенство морало. да трnи; а из књиrе А. По nо на
"Супъ накаэанiн за nреступленiя противу k't pы и нрав­
ственности по русскому nраву" ви~ели смо већ (§ 130),
каквим су бесчовјечним казнама знали подврrавати
nраве или умишљене кривце у манастирима у Русији
t
исто тако пун понижења за кривце~~.
На ово, што руски писци казују о епитимијама све·
штених лица у манастирима, а и у спископс!ШМ домо·
нима, заслужује при лnнашњим уоnће цр!<всним прили·
кама обратити озбиљну пажњу, те промислити добро о
оним наредбама новијих днсциnлираних nравила у !IO·
глелу епитимија у манастирима оних свештених лица,
која врше душеnастироi<у службу у нар~ду. А о овоме
треба тим nрије промислити, што ни у _Једном канону
нема нигдје сnомена о таквим епитимијама.
§ 33.
4) Одлучељs хлирика.
Видјели смо, да се казни одлучења он св. евхар~­
стиј е и од заједничке црквене молитве, nодврганОЈУ
свјетовњаци, који се оrријеше о црквене законе, и да
таква казна има своју строго канонску основу; та1<о

ва ~азнс, кадгод и не особито теш!(е !(риви це. - Исти исто смо видјел и, да члан клира, као такав, н~ може
nодлећи тој казни, него само у та!<вом случаЈу, ако
онаЈ автор, из чије смо I(ЊИГе превели оне горње на·
престане nриnадати 1ширу. Али ·nостоји и за чланове
воде, У истој књиви и на истој страни додаје још ово:
клира казна одл.учења, која се у црквено-правним ~з­
,,Почињући ~д кр.аја XVIII вијека и особито од п~· морима означује разли ч ни м терминима, 1 између Ј(ОЈИХ
четка XIX НИЈека почео се манастир [(ао мјесто, гд~е најобичнији је, I<ao и за одлучење свјетовЊаЈ(fi, термин
--
1и
1
. Q'f0pta~6;, ИЛИ ПаК UX"tV<ov·qcrt'L, КОјИ Се ТерМ~Н У ИЭRО·
ј ста књ., стр. ~287. Налик на ово било је у недавно ври·
е~е и У далмацији. Живо је још сјеhање код православних У Далма· рима употребљује такођер и за одлуче~е СВЈетовњаЈ(R,
~~~су•tжења н тешких мучења морали да трпе неки свЈ~
товнw свештеници на . · 11· или &pyla.. у 5. аrт. канону забра~уЈе се епископу,
мандрит Г ши ва вријеме црквене управе у ДалмацИЈII арх презвитеру и дјакону, да изгони СВОЈУ жену nод изrо·
rрнјешкуа сnерасима Зелиhа, који је те сыештенике и за најмању по· вором nобожности, јер а[(О то учини, треба 1·а одлучити,
ао на eau 11111.11 • ли н
nриморавали НЈУ У манастир, г* су их немило кињи
8 a~~pt,eo&w, а ако остане у томе уnоран, треба га свр·
СТiрским nода~нда гладни и на попа голи проводе мјесецима У мана·
Далмације н у им качариштима. - Без сумње овако је бивало, осим rнути.2 Ту је најбоље nокааана раалика између каsне
IIЈ!квеним 'в.,астидмрауrим областима, и није н nмало на част односним оnлучења и казне сврrнућа. То јест, биће свргнуто
, што цржа стуnа
са свештеццима ј
·
виа власт мора да nааи како се no ~к ти термини прикупљени су сви у Suicerl Thesaurus s. v.
' ко е цркаен и судови или епископи 'шаљу "на en ити·
lljy• у манастире к &~ор!~ы, &'fopt~~~o~ (1, 00Q-604), &xotv(l)v~at~ (!, 159-1~), &pтt{t (~, 500)i
Ьr)'ста 1869. (R о' 8аоNшто н~u""' то nоказује мин11старска наредба 1· Bingham, Antlquit, XVII, 1. § 1; Kober, Die Suspens1on der K1rchen:
22. децембра ~~ IЗ5) У AycUipllju, или у Србнјн министарски
JIICDIC diener (Tfiblngen, 1862), S. 19; Раллнс, Цркв. каан. право, стр. 33·34,
ста~еш1не нечовјечно · бр. 0065. консисторијама ако би манастирски Hinschlus, Systcm. !V, 731.
nоступал
••
.... earrwмвjy. • '
и са свештеним лицима, коЈа• су осуьена
'Ј 2
АС. 11, 7. МС. !, 49. 56.
232
таl(ово свештсно лице, ако о~танс унорно у кр11ницн
дакле биће лишсно свештенства, у противном случщу
биће само одлучено, а то уоnћс з.начи (док понробнијс
то нс расјаснимо), да такRо лице не гуuн снсштенич 1 (и
чин, него само лишава се неких нрава, која 11у npи­
r~a~ajy no служби и јерархијском стеnену њсrоном.
Антнохијскога сабора 17. канон наређује а а е11ископа
Ј(оји ј~ 11римио еписЈ(ОПСЈЮ посвећење, па неЂе ;щ с~
прими службе KO!l народа, ва који је поснећен нити
о
11ристаЈе )\а no9e у повјерену му цркву, такав епископ
мора бити нан опћсња, EtYa.t &щvillv~t'JY, док се не при­
но~и да се службе прими, или дОЈ( надлеж ни архије­
реЈски сабор нс изрече о · њему односну одлу ку, - а
то вн~чи, д~ с~ такав епис1юп лишава за вријеме јс­
рарХИЈСIШХ СВОЈИХ nрава, док о ње~rу не пресуди над­
,лежни сабор. 3онара разјашњана оно и liaжe · axи­
Y(U~t~~ еаuд, ~~~~у ~~<OptO!!EYO~. Исто тако и Ва~самон
рааЈаruњава оно o.·~~tY<t>Y~t~Y. 1 За Ј(ЛИрИIШ, који през ре
заЈсо~ 0 узнржности, 69. канон Василија вели ког он·
рсђује,. на м1 ~е за годину яана обустави право слу­
жења, EYto.ut~Y ~fJr~au.~, и тада нека му се nоврати исто
право. Он~ apy·~.ar~.~ 3онара у коментару овога канона
парафрозујс. са Cl.~~pl,Etщ, одЈЈучује се, 2 и према томе
~p'(lCJ. ~сто Је, што и &~~pta~os или д.мtvwvqo[rJ.. Исти
~асилиЈеt велики на другом мјесту пише: ·~ a.p·r(a. a1tpu.·
,ta tl~ ~Uvt:( xa8-nvr' 't З . Ј
·1"Ј' <u,, оллучење Је престанак изнр·
•111
шивањ~ онога што би се rю дуЖности морало да
иэнршуЈс Те
· рмин ару· ·[r;. ва одлучење клирика или
латинс1ш susлeпsio по . ~
. ~~ ' стао је техничким у грчкоЈ суЈ\·
СКОЈ uрквеноЈ nракси новијих вијекова а ва то смо и
привели поменута три I<
чење овога анона, да се ниди једнщю ана-
добили и :ермин~. са осталима. Из овога смо уједно
onnи ПОјам о клир . .
11ривремена обустав и;ком ~длучењу, коЈе Је
лежни суд из иче nа од с~ужое, КОЈУ обуставу над­
мањи пријсс: n u~~тиву Једнога члана I<лира за неки
друrчнје одлу~е~е .Ћином омисивноrа кара1пера, или
---' . Је nривремено лишење једног члана
1
Коментари 17
2 АС. IV, 225... антиох. канона. АС. 111, 158.
s ТумаtЈење 1. главе KЊJtre • ,
. про р, ИсаиЈе. Sщceri Thesaurus. 1, 500.
Посебни дно. § ЗЗ. 4) Одлучење клирик~. 233
) Ј(Лира, рад~ мањеr.а пријеступа, извјссних nрава, која
му приnадаЈу по служби, коју заузима у цркви и према
положају њеrовом у црквеној јерархији.
. Права чланова клира потичу на првоме мјесту иа
њиховоr свештенослужитељског значаја, и аатијем ив
мјеста, које заузимљу у црквеној уnрави; а пошто . nо
J(DJ(OHCiiOM учењу, како за свештеничку службу, тако
исто· и за службу у uрквеној уnрав~, дотичноме при­
пада и о~носна награда, то поред првих права сваки
члан "лира ющ још и праRа на уживање награде аа
'
сно,iу службу. Од ових nрава аа односни пријеступ може
члан к1111ра бити лишен или потnуно, код му се одузму
сва прав n; а може он б~пи лишен или свих или не1сих
nрава за сваr)(а, или пак эа неко само вријеме. Ли­
шење свих прана и ua свагда саставља казну сврrнућа
о Jiojoj ј е ријеч :щље. А лишењс свих тих права или nо­
јединих аа неi(О само Rријеме, саставља казну о~џ1учења.
Према различној .врсти поменутих 11рана, I~oja могу
бити обустављена кривцима, заnадна кnнонистичrса
нау,,а и нијели: suspensio аЬ ordine (а divinis), suspcn-
sio аЬ officio et suspensio а beneficio. 1 У најновијим
дисциnлинарним правилима ва свештенство православ·
не цр1ше налазимо исту подјелу.
. 1) Обустава права вршења свешшенослуЖења. По
одредби 6. [(анана IV васељенског сабора сваки онај,
који бива рукоположен, мора да му је у исто вријеме
ОЈ\ређено мјестп, гдје ће он служити. Овијем такво лице
добија nрава снештенодјејствовања, а уједно и да врши
свештену cлyiliбy у одређеном му мјесту и да прима
закониту награду за ту своју службу. Може бити случај
' · да таl(во свештено лице врши по nрописима све што
1
Hinsclrius. V, 589. 593. 595. Kober у својој књиаи: Dle Suspen-
sion, која 1·овори искључино о клиричком одлучењу, н~ дијели ову
каану, као што смо у тексту споменутt, него на двоје: Suspensio аЬ
ol!icio et Suspensio а benefico, и то с разлога што, по њеrовом МИ·
шљењу, .· прво (susp. аЬ. officio) обустакља све функције и свештеио­
служења и јурисдикције, и јер су дотичномс, који је суспендован аь
1
officio, вабрањене у исто вр11јсмс функције и свеште~ослужења и Ју·
рисдикције (S. 88); премда исти пttсац и у истој књиаи (S. 111) мора
11пак да приана, да постоји, и по оадржин11 и по обиму, р~uика ваме~у
suspensio аЬ ordine и su$p~nsio а jurisdictione иnи аЬ officio,
161
 234 Посебни Аио,
је скоnчано са МЈестом његове _службе, али да се оrри.
јеши у нечему противу nравила његовог свештеничког
живота и свештеничкога владања; а може бити и то
да је једно свештено лице пало под оптужбу ради неко~
вабрањенога ~ела, Ј<оје је учинило, и . ради чега суд
има да ислеђује и да исnостави, да ли Ј е осно вана или
није дотична оптужб~. У оваквим . и сличним случаје­
вима канони проnисуЈу, да се таквим лицима има абу­
ставити право с~ештенодјејствовања, не лишавајући их
уједно и осталих њихових права, која им nри n адају
по мјесту службе. Та1ю ће се привремено о бу ставити
nраво свештенодјејствовања свештеном лицу, кад оно
учини нешто, што се противи добром гласу, који мо­
рају да уживају свештена лица у друштву, кад се о nази
да је наклоњено nијанству, каматерењу, похађању
крчама или позоришта или балова, да се бави на про·
Фаниы вабавама у приватним домовима, да ј е неу редно
у домаћем животу, да се ба~и пословима, који пријече
правилном вршењу његове службе, да у потребљује
оружје, да није скромно у свом друштвеном понашању,
и на првом мјесту, кад не пази на нужну канонску по·
слушност према својим претnостављен им му властима. 1
За еnискоnа, који буде случајно тужен архијерејском
сабору, па неће да дође да се nред сабором оnравда,
1Q. канон I<артагенскоr сабора наређује, да се тмшом
еnискоnу има обуставити nраво богослужеља, и то с~е
дотле, док се не одазове позиву сабора. Ова привре·
мена обустава nрава богослужеља nретвориће се у со·
Фронистичку кав~у за тога еnископа) ако остане уnоран
У так~ом nротивузаконитом њеrовом nостуnку. Обу·
ставу права богослужења· аа вријеме судског ислеђења
односне кривице наређује такођер и 14. канон сардич·
ко:а сабора за nреавитера и Јuакона и то док сабор не
ријеши. ствар. Привремену обуставу 1;рава богослужења
од~еђује и 20· канон IV васељенског сабора за юЈирика
КОЈИ самовољно одбјеrне· из еnархиЈ·е кoioi сnада и~т~
и за епископа к · ' ЈЈ ' једно или друго од тих снештен~ДЈеЈства, и то све дотле,
бо устава мора 'важити
ОЈИ nриыи таквога клирика и ова
' док се не добије увјерење, да Је такво шще к~ро, да
nок секли ИЈ< . . ' к~о што канон каже, све дотле,
-.,...- Р ' КОЈИ Је одбјеrао, не поврати својој цркви.
1
МЦП. стр. 262-264. 521·524.
~ 33. 4) Одпучење кпирикА. 235
Лице које подлегне овој казни, ва вријеме док траје
та казна, поред тога што је лишено nрава да свеште·
но~ејствује, не може уживати ни друга nрава, која су
с1сопчана са свештеним стеnеном његовим, не само, него
не може вршити у свештенослужењу ни оно, што врше
клирици на нижим од његовога свештенослужитељским
или црквенослужитељским стеnенима. Оваква забрана
свештено~ејствовања зове се nопи~уноА~, ва равлику
од 8јелоАtttчне, која бива, I<ад се некоме забрани вршење
неких извјесних свештеноnјејстава, наравно увијек nри·
времена, као и при вабрани nотпуној, али nривременој,
свих свештенодјејстава. Казни nривремене забране не·
ких свештеноnјејстnа nотnадају они, који се покажу
неисnравни nри вршењу једне или друге свете тајне,
и који су тиме nроувроковали саблазан код других
чланова клира, или код побожних хришћана, који су
вични n роnисима боrослужбеног устава, било да таква
неисп равност дотичних свештених лица зависи од не·
марности или незнања њихова. Особито се оваква кавна
одређуј е оним свештеним лициыа, која nри вршењу
једне свете тајне допуштају себи неке обичаје, који
су ван nрописа богослужбеног устава, или I<Оји су
узети из иновјерства или из н~родноrа сујевјерства.
Овамо спада, кад нека свештена лица без пријеке nотре·
бе обављају редовно nолијевањем, а не nогњура~ање~ у
воду, тајну крштења; кад без потребе раставЈьаЈу.таЈНУ
крштења од миропомазања; кад дају св. ев~ар~СТИЈУ ли­
цима, која немају још прописану до б, или Ј. е даЈу мртвим
тијелима; Ј<ад не исnовијелају, као што Је проп~сан~,
сваког вијерноrа засебно, него заједнички исnовијед~ЈУ
по неколико лица; Ј(ад допу~тају да се nри таЈНИ
брака уnотребљују нсхришћански и . не~rрквени оби·
чаји; кад тајну јелсосвсћења хоће сам Један свеште·
ник да обавља. AI<O се једно свештено лице nокаже
уnорним у' оваквим свештенодјејствима, тада цркнени
суд одређује, ~а се таквом лиuу. ~ривремено забрани
у томе поступа строго по уставу. При оваквоЈ казни,
дотично лице задржава право да служи свету литур·
1611
 Посебн11 Allo,
236
гију и да обавља св~ друга сn:штенодјејства, осим само
онога или оних, !ЮЈа су му оила вабрањена, и .која ће
привремено у дотнчноме мјесту нршити Ј(руго свсштено
лице, које црквена власт ва .то одреди, а сами кривап
nодвргава се надзору стариЈеГ снештенога лица, r<aje
Ђе nазити, да ли се и у колиrю се ~отични nоnравио.
у овоме смислу могло би се равумијевати оно "усу­
губленiе надзора", о Ј(Ојом говори 8. тачка чл. 176.
руског консисторијског устава, а што је у томе уставу
наведено rшо самостална казна.
У данашњим дисциnлинарниы nравилима за сне­
штенство о обустави п рана Rршења снештенослужења
проnисује: .
Руска црi<ва. Казна nринре~rене обустаяе свеште­
нослужења сломиње се у 4. н 5. тачци чл. 176. Р 1( У,
али је ту казано, да дотичюr мора иа.'tржавати ту f(азну
уз "епитимију" у манастиру или у архијерејском до~1у. t
Карловачка митрополија. 1{ Д П. Э 85. т. 1. спомиње
привре~1ену обуставу свештеноi~ејства једноr· или свију.
Црква у Црној Гори. У чл. 147. т. 4. Ц/{ У. наве­
ден.а је обустана свештенослужења за неко вријеме
(најuише годину дана).
Црква у краљеuини Грчкој. Оба закона 9. јула
1852. бр., 200 и бр. 201, п рни у чл. 9. ~'. и други у
чл. 14. а· спомињу ону каэну са додаТЈ(ОМ да се до·
тични лишава ује~но и однос1 1 их прихода.'
Буконинско· далматинска митрополија. Ову казну
~~о~~~ње т. ~· ~ 72. и т. 5. а. 9 73. Б Д П: у првој
НаЈ~и.ше МЈесе~ дана (и то ва ла"ше пријеступе), а
У дру ОЈ преко МЈесец дана (~а теже пријеступе).
Црква У краљеАИЮI Србији. Чл. 17 4. т. 5. С Ц В:
"аа6(ра.на свештенодјејства -· одлучсњс од епитрахиља
- НаЈмање
2) Об месец Ј'ан · ГОЈ\ИНУ пана)",·
\ а, а НаЈвише
праву 'пос·~~~ав~ npaвd по Atjecray слуЖбе. У римскоме
nовјерена бИiла о. Је праuидо, да дотичrю лице, Ј(оме је
оно не врши nЈавна cлyiriбn, ако се nојави сумња да
1
стр,,
равилно ту службу
nоведено судско исљеђ
- --
Види onac~y Суворова о
316-317,
.
, и услиЈед тога 6уде
ење, такво лице мора бити од·
овим двјема тачкама Усша. О наказ.,
§33. 4) Одлучење клирнк~. 237
лучено од слу.жбе pendente causa cognitlonls, и док суд
нс из рече СВОЈУ nресуду, а међутијем та служба мора
бити повјерена ва вријеме другоме лиuу. 1 Исто правило
яажило је и важи и. у црквено-судској nракси. Али у
овој uрквено-судсr<ОЈ nракси важи такођер правило, да
се одређује .она каэна за све оне мање пријеступе,
које учини Јепно свештено лице, пренебрегавају1ш по·
эитивне законске одредбе, f(Oje су иэдане эа уредно и
правилно вршење дотичне слу)\iбе у уnравној јерархији.
Састоји се ова казна у то~1е, што дотични, који
јој подлегне, губ~ ва неко вријеме сва она nрава, I(oja
су скопчана са МЈестом службе, које му је надлежном
uр"веном влашћу повјерено, али уједно аадржава пра·
на, која потичу оп свештеног његовог стеnена, исто
тnко према одредби власти вадржана и право на све,
или бар на веЋи дио прихода, која су скопчана са
истим мјестом службе. Права, која губи дотични, који
подлегне овој казни, тичу се uрrшене јурисцикције
његове, колико је она одређена према самоме мјесту
службе: губи дакле, наравно привремено, све оно што,
осим свештенодјејствовања, спада у власт учења и у
власт управљања, и nосебно, у погледу оног посље­
дњега, што спада у област законодавства, судстна и
управе црквеном имовином,
Могу овој казни подлећи сви чланоRи клира, који .
заузимају јавна мјеста службе у управној јерархији,
беэ обзира на ни ши или нижи свештени степен њихов.
Да наве)~емо неколико примјера о томе. Ту казну про­
nисује 6. канон VII вассљснскога сабора эа ыитроло­
лита, ако, сходно канонским прописима, не савивље
~ваке голине архијерејсi(И сабор, а није у томе вапри­
Јечен l(аi<вом силом и нсопходношћу, или ка1шим оnрав·
даним разлогом ;2 исто тако 25. канон IV uасељенсi<ОГ
с~бора наређује, ако митроnолит вапусти да за три
МЈесеrщ буде изабран епископ за упражњену enиci<O·
пију, а НИI<аiша неотююњива потреба не приморава га
--
да посао одfађа.з За enиciюna ту казну прописују
1 Cod.
2 АС.
V. 43, 7.
11, 577. МС. 1, 604-605.
u АС. 11, 273. МС. 1, 383.
238
34, ап. канон и 9. кан~н .антиохијсr<.ога сабора, који
nрекора чује границе св?Је Ј.урисдикциЈе и наређује не.
што, беа приволе apxиJepeJCI<ora сабора, што се тиче
све митрололијсr<е области; 1 исто 11. канон сардич.
кога сабора, ако допусти себи проповиједати у ту9ој
епархији да тијем омаловажи особу ааr<онитог епар.
хијског епископа, или ако остаје аа дуго времена удаљен
од своје еnархије ;2 исто 14. an. канон, ако напусти
своју епархију, и пријеђе у другу, а није на то би.о
овлаштен од архијерејскоrа сабора ; исто 71. канон 8 еnискоn нема никаквих других nрава, док је год nод
картагенскога сабора, ако хоЂе да с~мовољно мијења
мјесто епископијског главног сједишта и бави се преко
потребе својим пословима, аапуштајући послове своје
епархије ;4 исто 58. и 59. а п. канон, ако занемарује свој
клир или народ, и не пружа помоћ својим клирицима,
rюји су у потреби. 5 За презнитере и друге чланове
клира канони одређују ову казну особито за оне кри·
вице њихове, које се тичу nравила о црквеној управи.
Док траје за дотично свештено лице ова казна,
оно не см~е НИЈfакав чин извести, који је скоnчан са
мјестом његоне службе. Преавитер, који је nостављен
био за napoxa, а обустављена су му била за казну
nрава, Ј(Оја су му r<ao пароху nрипадала, не смије ништа
предузимати ни чинити, што се тиче парохијске управе,
ни у духовном ни у административном односу. Нема
дакле права ни nроnовиједати својим парохијани ма, ни
катихиаирати их, ни вјенчавати нн сахрањивати ни
о ховних права, која су скопчана са једном одређеном
исловиЈедати, а, осим ванредне какве nрилике, ни 1<р·
' '
ш~авати их, исто као што не смије ни водити паро­
ХИЈске књиrе, нити учесrвовати у еrсономсr,ој управи
дотичне ~рiше парохијске, или заступати пред вла·
стима с~ОЈУ парохију. Сваки њеrов чин овакве врсте
ништав Је све дотле, док надлежна власт не нађе, да
ыу може повратити односна nрава. Слично Ј·е овоме
а оба и_ром на вpcr,v односних права, и за епископе,'
__
1 АС, 111 45. 111, 140. МС, 11 93. U 59
2 ' АС. 111, 2ј9, МС. 11 1!9 ' •
а
АС.
1
111 18, МС. 1. 70·71.
•
4
АС. 111, 485. МС. 11 207·2О8
1
6
АС. 11, 75. 66. МС. 1, 125. ј 27,
noceбнlt дно, § 33. 4) Одлучење клнрнкА. , 239
који, ако подлегну овој казни, не могу вршити никакву
ни эа~о.нодавну~ ни судску, нити административну власт
у свОЈОЈ епарХИЈИ, исто као што не могу вршити ништа
ни од онога, што потиче ив јсрархијског њиховоr сте·
пена, а crcon:aнo је са старјешинским nоложајем ње­
говом епарХИЈИ. Ос~м тога, што му је слободно снр·
шавати со. литурГИЈУ и да може, у колико је то од·
ређено архијерејсrшм сабором, уживати приходе од
сноје enapx11je, ТаЈ(аВ суспендовани од мјеста службе
l(азном. Ово исто важи .и за митрополите nрема врсти
њихових законодавних, судских и административних
nрава у митрополијској области.
У данашњем праву:
s
f(арловачЈ(а митроnолија. 85. т. 2. К ДП. спом11ње
међу строжије казне одлучење од мјеста службе од
Ј(није недјељс до мјесец дана са додатr<ом: ,,уа еnити­
мију. коју му (кривцу) наложи еnис1юn лијецезан 1'; али
ова 1са3на може бити замијење~а новчаноы казном у
корист срnског народног црквеног митроnолијсЈ(ОГ сне­
штеничко-удовичкога мировивскога фонда у износу
до 1ОО круна.
Црква књажевине Црне Горе. Одлучење од мјеста
службе за неко нријеме (највише година .~ана). Чл. 147.
т. 3. ц !( У. .
Буковинсrсо-дад.11атинсrса митроnолија. Обустава
nрана по мјесту службе, то јест, одузеЋе вршења Jty:
Uрi<веном службом. ~ 73. т. 5. б. Б д n.
Цр1сва у краљевини Србији. Одлучење од знања
(најмање мјесец дана, највише годину дана). С Ц В. чл.
17 4. т. 4. - Ми смо ставили ов~~е ову каэну, схва·
ћајући термин "звање" у смислу "мјеста службе", под
чи~ разумr1јевамо и парохију; пре~ща може бити да и
НИЈе правилно ово наше схваћање, јер чл. 179. иcror
эаf(она каже : ·,,свештено лице докле r·од је одлучено од
зва~а, не ужина ника!(ве nриходе тога звања, аЈ(О има
СВОЈУ парохију. Али al\o му је једино стално издржавање
nлата, сrсолчана с тим положајем, онда од nлате губи ~о­
ло-вину. Ко одлученога аамењује, ужива, у nрвом случаЈу,
 240 § 33. 4) Одпучење клирикА. 241
све дохотке, скопчане са эвањем у другом СЛЈЧа'
· nријечен болешћу, има бити обустављена nлата.t Сли­
ловину плате''; а no одред~и чл.
181. ПОЈ{ 1 звање~,~~~ по. чну опредnу налазимо и у rрчко-римсЈ{ОМ эаЈ<онодав­
да се не би имала разумијсвати само nарохнја. Kno ству Vl вијека, и то у једној навели 538. године цара
З) Обустава права на приходе по мјесту сл Јустинијана . У 3. гла~и те новеле говори се о вре·
По оnћем онт1 nравилу, да НИ!(О не може бит/~ое. мену Ј(олико може да Један епископ буле одсутан из
ЛsЛu~EVOJ~ руr<оnоложсн, него мора бити тачно озн ~7to. ~воје' епархије, те се наређује, ако nреко допуште­
(·~~u~xros, ) МЈесто,
.
nри
.
I<OJeM ~ ачен 0
ле да слу ;~и дотично ли нога му Rре~ена хоће иnal(, без оnравданога узрока,
таrшо лице има право да прима све оне прихоЈt ~е, Jta се бави ван еnархије, да таквом епископу треба
· е, I(O IИ
су скоnчани са тим МЈестом све дотле дОI' нр
. • ' \ о 11 IИ Ј
ду.
обустаRити иэнавање одн?сне плате. 2 Одредба ова уне­
жности, r<OJe су тим МЈестом услов:ьсне Ar<o сена је у Номоканон, ГЛ.Је каже: "ако епископ остави
6регне те лужности, оно се лишава Ји односних nрене. •
за мн'ого времена своју цркву, у таквом случају економ
. nрава
на nрихоле од тога МЈеста, и лишава их се или за нека му престане издавати трошкове, ~~ xop~ye(tro
~ • < сваrда
ако неnе да никако више извршује СВОЈ. е дужнос ' о.U:ф aa.1t6.•юs. него ти трошкови нека се употребе за
пак н · " ти, или црквене и побожне ствари ... Ово исто мора да важи и
а вријеме, ако лренеорсгне нехатом nоједи не од
тих ~~Ј~ности. у .овом посљење~' случају наступа казна за клирике, ма на којем степену били" . 3 Из овога се
вили, ла је овакRа кан на била потnуно самостална, јер
~л:~ОЈ Је сада РИЈеч, т.е се састојн у томе, што дотичн~
к~ирn, вадржаваЈући право свештенодЈ.еЈ'ствовnња дотични е пископ не од.~ у чује се ни од свештено~ејства,
и ост~ући на СВОЈ.ећ · нити се ли шава права управљања својом еnархијом,
шава f МЈесту службе, ttривремено ли-
него само лишава се еписrюпске плате. Истој казни,
о се прав~ да прима nриходе од тога мјеста.
· OllnKBOI
С Ј
Ј(аВНИ СЛ
омиње се у Ш хришhанском
као што је казано у Номоканону, могу подлећи и сви
ВИЈеl(у, вети Кип · други чланови Ј(Лира, који заузимљу нека мјеста у
посланица РИЈан картагенски спомиње у својим уnравној јерархији.
Ма НеКОЛИЈ(О П · .
су се морале . ута о МЈесечним наrрамма, коЈе Овакву су Ј<азну, без сумње, власти одређивале
клирицима (~~Ј~~ити nрезRитерима,дјаконима и осталим јпш за дуже R~емена послије индања оне Јустинијанове
сталне њиxoвiVISI~nes mensLJгnas ), и које су састављале нnвеле дотичним чланонима 1шира аа односне кри нице,
ници подручн~ МЈесечне nлате. У је,~ној својој посла· али. суnећи no томе што иста новела није унесена У
пријан 0 неки ~1 презвитерю1а и ~аtсонима говори Ки· Ба:~илике, моrлn би се мислити да у IX виiеку казна
су опћили са м клирицима~ Ј(Оји су опту11iени били да ова, као самостална казна, није се практикоRала У
посрнула nn дотичним лицима, која су у вјери била источној цркви. Из схолијума Валсамоновога на поме·
' каже ' да не може ЈОШ . о њима иэреhи
nресуду Ј'ер нуто мјесто НомокRнона, rдје он на~оnи ка!{О ~ь~ et~&rj
. , су му за .
ВЉаЈу њеrов ц час одсутни они, ICOIИ саста· У Базиликама она Ј устинијанова одrедба, а међутиЈеМ
рквени с · Ј
~nтужени Ј(Лирици . .авЈет, него наређује, да они ту се он подробно бави истим nитањем о одсуствима
ћneant,
· non qu ast. аInterim
·· .
se а divisione mensurпa con· епискоnа из својих епархија, эа што је она каэна уnраво
Vtdeantur то Ј·е ffilnisterю ecclesiastico p1·ivati esse и установљена била, а ни ријечју не спомиње !У казну,
Ћ ' ст, да и
ивање ыјесечне м се задржи привремено исnла· МОI'ЛО би се изнести, да н11 у XII вијеку није се о~а
службе црквене 1 ;аrраде, али не као и да су лишени
nраву. Из V ви.Ј· е ормално дакле 1<азна [(ао у данашљем
ри · t{a nост · · '
~111 занемnру·е .0ЈИ ,Један канон, по којеh~ кл и·
--
каана практиковала. Али у XVII вијеку изгледа, да Је

1 ЦУ. кан. 49. (Harduin. Ј, 982). Binghaт. XVI!, 1. § б. nota r.

Kober, Die Suspension. S. 22. Anm. 1. Нinsch/us. IV, 737. Anm. 1.
1
Ер. ххvт Ј Јавна богослужења а није за· 2 Nov. LXV\1. с. З: De episcopis non гesidentibus in propriis ecclesils.
Binghaт XV · с. З. С! Е 3 Номок. VЩ 2 (АС. 1, 151).
. ll, 1. § 4' КOber. р.S XXXIV.
. с 5. (Ed . м·tgne, IV' 309. зЗЗ)·
1 uspensюц. S. 21. 161
 242 Посебиw Мо,
9ЭЗ. 4) Одпучење клирккА 243
оnет стала на снагу Јустини јанова одредба; 1а у оnаска.
ма н~ 16. канон пр~о-друr·ог цари градског сабора у Пи­ заједно, те дотичноме клирику може бити обустављено
дали;ону на~едена Је опет иста наредба "ао п.vнонажна.2 nраво да снештенодјејстнује, и ааједно с тијем да врши
У новијем праву казна ова спомиње се !(ао само.
одн о сну пастирску и административну службу, и · да
ужива nриходе од мјеста службе. У nрвом случају од·
стална у Дисциплинар~ом, Правилнику буковинско.
лучење зове се Ј~еломично, 1 а у другом оддучење опће.
далматинске митрополиЈе (~ 73. т. 5. в.), а у другим
Одлучење, било onlie или дјеломично, ыоже бити
црквама само као нусказна, nоред једног или другог
изречена или на одређено или на неодређено вријеме.
привременог одлучења, - и то не у сви.~ а црЈ(вама. у
Одлучење на одређено вријеме, као диортичка само·
Дисциплинарним правили.ма карловачr<е митроnолије
стална казна, не може у никојем случају трајати више
говори ~ 88. ово: "AI(o Је свеште~ик оптужен због
од године дана. Одлучење на неодређено вријеме траје
тежеr nреступа, може он и за трајања саме истраге
дотле, док надлежна власт не добије увјерење да се до·
би:и суспендован од эвања и полонине СRИХ 6е ива
к(;Ја 2~~ заменику ~рипасти''. у ОЈtносним зш~им;
тични заиста наnравио; а ако аа дуље ~ремена не може
да иста нласт стече то увјерење, у таквом случају она
р. ' чл. 9. т. и бр. 201 ' ЧЈЈ • 1.11 • т • "' ) ц Ђе упорнога rријешника nодвргнути тежој дисципли·
краљевr~~е Г рчке спомиње се казна о:tлучења YO't рсве-
I<RИ
Bl '

v.
нарној казни са I(apa)('repoм строго софронистичким.
штеноNеЈства а уз то ~
1

• ', • ' •
,. , ••..· .
!!€;U. a~~p'Jv$W; ~ШV Ot:<~tWi!QtiOV Одлучење, и oпlie и nјеломично, може бити нало·
tr,~ E~~~€~ta.S tOU tЧlШp~U!!EY~U. у ЧЈЈ. 165 Т 4 е жено једном свештеном лицу, rюје је оптужено у каквом
ХИЈског бугарског у · · . гзар·
одлучењ о св ст~н~ говори се о привременом тежем nријесту пу, и као nровиаорно средство аа ври·
у д ештенодЈеЈства, при чему nотично 'IИ·
це лишава се односи ·
јем е исљеђења кривице и док надлежни суд не ријеши.
колико то од их nрихода у онолиriој колнчини, Хао додатак овоые, што је сада кааано било о од·
квеним власт~~~и еnархиЈски санје:. у Закону о цр- лучењу чланова клира и о разним врстама или стеnе·

177-180. 182) д/с~раљевини СрбИЈИ споменута је (чл. нима те казне, морамо да наnоменемо још једну врсту
сразмјерно св~ји nотична свештена лица лишавају одлучења,
. . 1юјему су могли nодлећи само епископи и ,
носне казне (епи~ nр~хода, али то унијек уз друге од­ КОЈе Је као казна важило у V вијеку у картаrенској
цркви. Зову ову казну, према терминима, који су се
свештено~ејствова:'иЈу, одлучење од звања, забрану
сибињске митропол:)~ ~ ~исциплинарном Правилнику аа њу уnотребљавали у разним одредбама вападних
сабора, excommunicatlo fraterna. 2 О овој кавни говоре
службе (dela oficiu) Ј ~.а. т. б. спомиње: ,,лишење
хо~а на одређено 8 :.~ИЈ~~оrа или дјеломичнога при· само ч~тири картагенсrса канона, и то 76. канон који
~др~ђуЈе за епископе, rюји не дођу на оnЋи архи·
ЦИЈелога nрихода нi; ме ' а т. ~: "лишење службе и ЈереЈски сабор, а нијесу то оправдали, да у име казне
шиљањем кривц·а у дређено вријеме, nооштрено ода·
с манастир" ~~ораЈу се задовољити опћењем само у својој цркви, а
ада сnоменуте т . 10 эначи, да се таt(ВИ еnископи исюьучују од опћења
омучења: обустава ри врсте nривременог клиричког
од . заЈеднице са другим епископима; 3 80. канон одре~
става npa~a по мјестул~лава свештеноцјејствовања, о бу· ~уЈе за еnископа, који врими једног калуђера из ту·
ходе по МЈесту службе nужб~ и обустава nрава на nри· ђ~rа манастира и хоће да ra произведе у клир или да
сталне казне на ' риказане су биле овnЈ·е као само·
' 0снову ћ 1
га постави иrуманом свог једног манастира, да такав
сљедно томе може св 00 ег црквенога прави и до·
ном кривцу аасебно Алака од њих бити наложена ~отич· •
1
Ло Нinschius (IV, 734), као да се тек у Vl вијеку уобачајuо
- 1-
Рамнс Raau · имогу све три бити наложене и дЈеломично одпучење.
2 Нinschius,
Ј Над. IШ. ст~
'
u:· 1
бnраво. Стр. 72·73
и, t '
в
АС.
IV, 742. 811. V, 613
111, 4gr, МС. 11, 210.211.
'
 244 nоссбнн ДltO,
епископ мора да се задовољи оnћењем са својим само
нnро 10м и мора бити исr(ључен о~ оnћења са други~,
епискоnима; Ј нето одрt· ђује 1~3. канон аа Cllнcuona,
1
који се не стара о обраhању Јеретика; 2 нето и 133.
канон, ако један еnископ одлучи какuоr клир11щ нс
исnитанши nодробно аашто се дотични окринљује.s у
ника!(ВОм другом канону источнс upr.:нe не cno~IИI-Le се
о оваквој казни, а није нам nознато, да се иста l(азна
икада и прnктиl(овала осим у картагенској цркви ста­
рога доба, те с тога о тој казни nосебно и не Ј·uворимо.4
П. СоФронистиЧI\е ка3не.
§ 34.
l) Новчана хазпа.
Састоји се ова казна у томе, што се одређује до·
тичноме крищу да ьюра исnлатити у корист црк~е или
каквог добротворноrа завода извјесну ко 1ичину нонuа
У. име одмасти за учињено неко законојr забрањено
дЈсло Каэн ·· · . молипt тапnшње најблаt·очастивије цареве, Api(o.nиja и
· У ону, ~ОЈа Је узета из СВЈстовноrа казне·
нога .nрана, данас одређују кринцн.11а и црr\нени судови.
~во Је ~авед~но У источну цркву тек посљедњих Bll·
Јекова; Јер ни У канонима, ни у другим nризнатим
цркыено-пранним изнорима нема спомена о томе да би
црквена В!!аст моrл
-г-
АС. Щ~.
а налаruти икоме новчане ''азне.
: АС. 111, 585.
t АС Щ 004. МС. 11, 258-259.
Раллнс у сnомен ' Ј . •
nодробно 0 овој •"аsцн ВЛ11!То rото
СВОЈОЈ юь11аЈr (§ 15. стр. 129-134) говори
ааnадне цр~ве По , ' во 11скључнво по ~анонским нзворнма
nадној цркви ,praktisch Ь d
РИЈечнма Хинщ · ( •
'VYta V, 613) ова је казна 11 у за·
~Ћеном праву rra 3 .е eutungslos•. - Сnомнње се у старом цр..
ad roттunioneт ре~~gад~ ЈОщ једна uрквена казна · Reduclio с/егiсогит
каа · ' гtnат 3an ·
ку' али у главноме б ћ • апни каrюнЈЈС1ЈЈ rа~но cxвnliajy ову
(Yol. Vlll, р. 23-33), а то";: тачно оно, wто је о тnме ~що Вiпgham
ttмриЦflм~, који бц дown 11 ' ~а се та казна нщ,·апа он 1 :о~ нно~тран11о11
"tlкlt•x еnискоnа " кој у так
aute 1 Једну enapx11jy без грамате од сnоЈ· их над·
11 )'
Dl cornmцnionis altaris Р nком случају benlgn!tatls eccJeslae, nол
ТЬ1е саеwтемнке у аајед~и ar clpcs esse poterant примали cv дакле
llllljccy IUI Аоnушrалк А~ молитава У дотичној' цркыеној општинн,
· Щ~е св, литургију.
g34. 1) Новчана кaail~. 245
На осноRу jenнor канона Ј(артаrенскоrа сабора 401.
ГOI\IIHC докаsинало се, ла црквена власт има врана на·
лагати и новчане казне нс само свештс~и.м лицима,
него и снјетовњацима за раане lfриnице. 1аЈ канон по
редаКЦИЈИ његоНОЈ у ХарЈt~ино~ом . ИЗЈtању Ј:ласи:. "Et
i\lud statueпdшn, ut si qшs cшusltbet. h.oпorts ~leпcus,
iudicio episcoporum pro quocumque ~птlпе fueпt da~­
пatus поп Jiceat eum, sive аЬ e~clesas qшbus praefш~,
sive ~ quolibet homiп~ defensari: interposita роепа dатш,
pecuniae atque hoпo 1·is, quo nec aetatem, nec sexllm excu-
sandшn esse pгaecipinшs·'. 1 По ономе t<анону било би,
~а је у \' вијеку сабор еnискоnа самостално вршио
право ла, nоред другога, казни и нончано свакога члана
l<лира, бев разлике стеnена, а~ одно~не кривице. У она­
I<Вој својој редаЈЩИЈИ ушао Ј е онаЈ канон у Ј{анонске
вборниliе западне цркве, 2 и тијем се утв~д~ло у ~а·
падном цр1<всном nраву односно учење, КОЈе ЈС ватијем
ут~рђено НО. ТрИДСНТИНСI(ОМ сабору .3 М~rуутијем nоме­
НУТИ "анон оног картагенскоr сабора гласи у истини
саснијсм друЈ(чије. Гласи наиме, да исти сабор има ва­
Хонорија, , щ иэно;1е установити, да једнога l<лирика,
А!а на кuкво.11 се он стеnену налазио, а био је осуђен
а бог ка!(ВОГ 11ријес·1 у па еписиоnским судом, не може шти­
тити од казне ни она цр!(Rа 11ри којој Је служио, нити ма
](ОЈИ било други чонјек; и да эаnОНЈеде, да се у 11ро­
'
тивном случају такан I(авни 11О1Ј1Ја1Юд глобоАI и лишењем
части, и Jta се у обаир не уэимљу ни године животе,
fiИ сnолн.~ Ова"о гласи nоменути канон у оnћем эбор­
ЮihУ афрнч!(е uркне, који је приређен био 419. године
на ~еликом 1шртаrснском ~абору, и који је nод бр .
LXXII наштамnан у грчком и латинс1юм тексту у и~том
Хардуиноьом ивдању.~ По онаЈ(ВОМ теr,сту поменутог
Ј Conc. coiJ. 1, 987,
2 С!. Collectio lsidor! Mercatoris (Decretales Pseudoisidorianae. Ed.
Р. Hinsc!tius. Lipsiae, 1~3. р. 307). Corpus juris canonicl. С. Si quis,
З. С. 21. Qu. 5 (Ed. Ае. L. Richter. Lipsiae, 1~9. 1, 740).
в Сопс. Trident. sessio XXV. с. З de reform. (Ed. Richter. Со\. 92),
• АС. Щ 467-468. МС. 11, 200-,ОЈ.
s ~Et illud petenduт а religlosls Iтperatorlbus, ut statuere dignentar,
ut el quls cujusliЬet honor.is clericus judlcio episcoporum quocumq~e cr~
 246 Посебни дно,
"артагенсi(ОГа .сабора, те~сту аутентичном, nри~азује
се ствар сасвиЈеМ друкчиЈе од онога, што би било по
те1,сту западних канонских зборника. Картагенс 1ш оци
онога сабора хоће да тврда и неп~~ична буде пр~суда
црквених судова, па nошто они немаЈу коерцитивне моћи
да сачувају од nовриједе такву 11ресулу, то они nосту.
najy за такав случај онако исто, као што је nостуnио био
Ј(артаrенски један сабор 397. године (а што саставља да·
нашњи наш . 48. картагенски канон), или !'артаrенс!(и
сабор 403. l'оюше у послу донати~та (данаш њи наш
93. картаrенски канон), или антиохијски сабор својим
5. каноном, или у IX вије1(у uари1·радски сабор у храму
св. аnостола својим 9. каноном, а наиме, обраћају се
Јtржавној власти да им помогне у томе, и да свјетовном
силом. nринуде дотичне да се ПО!(оравају одлу1,ама цр­
IШСНОЈ власти. У rюнr,ретном nак случају, пошто је
тр.ебало кривце nодврћи новчаној Ј(аани, а та је казна
СВЈетовноr l(арактера, те је црква, као духовна установа,
не може употребљавати, нити је икоме налаrати, то
''артаrснс1т оци и моле државну власт, да она по својем
npa~y У томе одреди !(ривцима ту казну ; коју каану
ис~и оци другом nриликом (картаr. 93. l(анон) и оэна·
ЧУЈУ на "десет литара злата (auri liЬris decem д€~а tоб
xpua[џu Лttp!Uv)((. Овој молби картагенс1шх о~аца ода·
звала се. државна власт, и ми налазимо неколике царске
конститу ' '
. ЦИЈе, IIOJe одређују новчане каане којима се
мор~ЈУ поднрrнути дотични кривци за повриједу про·
писа црквене власти. 1
Из овога што је сада наведено види
вославног црt{вен .
се учење .npa·
о га права о новчано1Ј казни , а то Је '.да
ту кuану као св '
,rовна нласт ' и ~еrовну, има право нала1·ати само сије·
I{
с;1 учаЈ'ев има'СНОЈе~ 0суде
црквена власт има потребу у даним
nргнута олнос l(e рад1-ье, да та~шој казни булу под·
њ~ци ~а какве 1~а Сkештtна лица, евентуално и снјетов·
--- ривице црi(Вене суде!( е наллежности, тада
mlne fuerlt damnatus nоп 1' ,
aiYe а quolibet homi;e defenlce~t .eum sl~e аЬ ecclesiis quibu~ praefu1t
honorls; quo nec aetate sщ Jnterpos1ta poena damni, pecu01ae, atque
CoJL 1, 8911. m, nec sexum excusaнdum esse praecipiant." Conc.
1
ТЬео~ XVL 5 2! 39 . . 1 О овој казни у Русији види
' ' · XVL 10, 12, Cod. juвtin. 1. 5, З. 1. 11, 7.
~ 34. 1) Новчана каана. 247
та uркRена власт обраЂ а се свјетовној Rлас:и, ла ова о л ре·
ди кринцима ту казну и да употреби CROJa сре~стна, ко·
ј има као таква располаже, да дотични и изнрше ту Ј<а~ну.
у средњим вијековима догодила се ~озната ИЗМЈеНа
у цр"веним судовима , у које су nрони"л и сRјет.онни сv д·
с1ш елем енти и чији правац већ није био увиЈек строго
духовни. Почела је у тим судони м а употреб 11 свих оних
свјетонних казни, I(Oje смо вилi ели (9 19.), а и змеђу тих
/(азн и и казне новчане. Ово тијем ла!(ше, што свјетовни
заi(ОНСIШ зборници, који су оалржали прописе и о нон­
ча ним Ј(аэ на м а постадош е ручне эai<OHCI<e књиге и эа
'
црквене судо ве, а неки од тих зборника ушл и су tiЈеЛИ·
'
ном у цркнене sai(OHCI<C зб орнике, и састављали су ~и­
хов н е раэлуч н и ли о, /(ао што се то догодило на n рИМЈер
у п очетку ХШ вијека у словенским цр кна~1а. У uркнено·
судс ''У п ра 11су у шло ј е щщ на др1шенн cyQoRи само·
стално и н сэ ависно од сRј етовнс uласти одр еђују и HOR·
~: а не к азне р авню1 к ринцим а , и т а npnr(ca ~адржала се и
ло данашње га дана, и нашла је законског и з раза у од·
носн им данаш њим црквено-сулскиы ус.тавима. Тако:
У руск()ј нркви између казни у 9. тачки чл. 176.
Р ~ У. наведена је ~nеня и денежное ваысканiе", и оној
казни "денежной пенt" поднрrав~ју се снештеници, а"о
неуредно воле односне парохијске службене Ј(ЊИrе
(чл. 192 и 193), 1
У цркви краљевине Грчке чл. 9. nол е. закона бр.
200. nрописује, да доти чно свештено лице мора два
nута толико платити кол ико је nримило за неко учи·
њено дјело, које је забрањено и nротивно њеrоRиы
дужностима. И тај новаu има да у тј ера политичка вла ст,
која ће ra тада nредати у Ollћ,V црквену благајниuу.
Исто про11исује и тачка 1· чл. 14. ааЈюна бр. 201.
У бугарском еrаархату тачка в. чланка 65. Б Е У.
одређује: иrлоба", а тачка k., да кривац мора платити
двоструко од онога, што је више n римио преко уста­
новљене таксе за иавршивање неке црi<вене службе.
Половина од тоr ианоса nовраћа се л~цу, од којега
је више било узето, а половина остаје на корист enap·
хијске благајнице.
Суворов!, О накаsаиiяхъ, Стр. 277·~.
 248
f1осебн11 дно.
§35. 2) Премјештај. 249
У букоRинско:далматинској мнтрополији Б Д
~ 72. т. 2. одређуЈе за лаrrшс пријеступе У име П. које је условљено односима, у којима· се налазе иам~ђу
иоnлату од 50 круна, а Э 7Э. т. 2. за теже n и·е;азне себе црliвена и државна власт. У цркви краљевине .Грчке
ОЈ! 50 ло 100 /(руна. За случај да није моrућ: Ја тупе ова је ствар nравилно данас уређена. А·да ни у другим
каквог било узрока, извршити такву нов ' Р ли ма данашњим обласним uрквама не рачунају много на ре·
тада ltрrшени суд изриче беэ cRaкor новог чсудског
1
ану казну,
по
ално значење новчане казне, коју духовни судови од·

cтynrrn, лруr·у Ј(азну по аналоr·ији. · peryyjy свештеним лицима ва раэне њихове кривице,

У карлоRачrrој митроnолиј 11 Hl1je у l( д П

види се већ и иэ саме стилизацијс, r<ar<o се у дотичним
дисциплинарним nравилима спомиње о l:fcтoj казни.
нут а нов ч ана казна, rrao самостална казна н . с.поме.
ређено~ да умје~то l(аанс оллучења од мј~ст:г~Ј~с Ji~;· § 35.
од д~11Је не,!Јел. е до мјес~ц дана уз етпи~lију м у' с
ноложити нончана каэна у корllст с . оже се 1
2) IIpeмjemтaj.
ви ' вештсничко. удо
чке мировинсr<е зarrлaJle у износу од Ј ОО . Премјештај значи, када један члан клира мора да
(~ 85. т. 2.). /(руна
остави мјесто службе у управној јерархији,· аа које је
, Ни у цркви Ј(рDљевине Србије не nостоiи новч био одређен и законито постављен, и да пријеrуе на
r<аана, )(ОО са\rостална Ј ана
изнјесни nриходи no сл к.а~на, него се сам~ одумюfљу друго мјесто. Пре~1јештај такав одређује надлежна цр·
ложене би · rе уж и Ј(ривцима, КОЈИМа су на- квена власт, и он ыоже бити или по nотреби службе,
1'"8 179 . друге r<азне (за)(. о цркв властима чл 177 ил~·r ка~ I\аана. ~ прном. случ.ају може се догодити, да
1. •180 182.). . . ' у ЈедНОЈ епарХИЈИ или у ЈедНОЈ nарохији народ не може
у сибињсr(Qј митрополији ~ 5. т а с д rr да трnи дотичног епис1юпа или свештеника, којега је
миње се: r·лоб ( d . ~ · · . спо·
круна, кој: се а c;m4c~ а) то Јест новчана r<аэна ло 600 одредила томе народу uрквена власт, те услијед тога
олужбе . у У. аЈу неисплате nретнара у лишење nостаје бес~лодно~1 сва пастирска радња таквог епи­
и Једнога дијела прих · . скоnа или свештеника, и тада иста власт, према оном
nрема количини ОЛМЈ. е е ода на одређено вријеме,
у . Р не нон ч ане Ј<аане" оnћем nравилу, да н.ије човјек створен ради суботе,
зи .~љући у обзир · него субота ради човЈека, и дакле да се на nрвом мје·
нема основе у r< околност, да новчана I<asнa
aHOHCiiOM лраRу ету мора мислити о духовном добру и . религијозно­
цркнена власт нема ~ k ' и с друге стране, ла моралном наnретку народа, одређује nремјештај одно­
ту казну 'иsR ши 10
.и да сама nринуди некога да
na
испустнти ов: I<;з:ама се чини да би најбоље било сног епископа или свештеню<а, ма да и нема какве
особите кривице код њих. Овакав премјештај није казна
уnотребљавати оа У из системе uрr<всних иазни, и
~а nотично снештено лице, него је то изазвано при·
УМ.јссто те казне јед~д:осне !<риви це свештених лица Јеком потребом и вишим релиrијозно-моралним обзи·
КОЈе имају нелосрсд~ л оних других духовних казни, рима, које мора да црквена власт има свагда nред очима,
нима. At(O би се пак У. или- пос редну основу у I<ано· и такво лице, које треба да је истим обзирима про­
би требало nоступат:ТЈеЈю задржати и ову казну, тада никнуто, мора да драговољно nристане на премјештај
тога картагенскога кан~ овоме nрема одредби помену· У нади, да Ће на другом мјесту моћи са успјехом ра·
власти, да би она н~, те исnословати од лржавне ввити своју пастирску радњу. Ово исто важи и эа све·
иавршила исту 1,аа'нЈСЛИЈе~ nријаве прквенога суда, штена лица, која ааузимљу и друrа мјеста· службе у
~ичини, коју је одмје и УТЈерала односни новац у ко· уnравној јерархији, као старјешине на прим. добро·
Је ов~ суд то намијен~~о црквени суд, а на с~рхуЈ којој творних и црквено-просвјетних завода, или манастирi.
жавама хтјела државна ·Да ли би данас у дотичним др· У другом случају, кад се наиме nремјештај одређује
власт да то чини, то је питање,
171
 250 Посебни ди О,
у и~е кавне, тада то бива увијек р~ди неке . кривице
дотичнога лица, и по nрави~у по~ЛИЈе формалног суд.
ског исљеђења. Овакав премЈештаЈ спала у област цр.
квеног кавненоr права. . .
Премда се и приводи Један примјер и а старога доб
. .
uркве да је Један епискоn за казну прем]ештен био
' ' 1
у мању једну еnарХИЈУ, али .не може се ипак на основу
тога примјера тврдити, да ЈС уо11ће оваква l<аэна no.
стојала у црквено-судској nракси и )Щ :је она специ.
фично црквена казна. Каана oRa узета ЈС иэ свјетов.
нога права поэнијега доба, и то иа оних дисциnли.
нарних проnиса, 1юји су важили ва државне чиновнике
1 '
н од туда Је унесена у НОВИЈУ црквено-судску nраксу,2
Ово у осталом нимало се не противи учењу ItpJ(вeнorn
nрава, јер ако ово nраво ~ эабрањује премјештај, Џta­
&Eat~ црквених лица са Једнога мјеста на нруrо, али
оно ту равумијева увијек самовољне премјештаје таквих
лица, 8 а не вабрањује да се аа односне кривице не би
могла та лица нреыјештати.
Кад се rоворп о nремјештају свештених лица эа
казну !реба по данашњем праву раэумијевати на пр·
воме МЈ.есту свештенике, који су на паро.хијама, и то
оне, КОЈИ су формално и стално од епархијске и држа­
вне . нласти постављени као пароси. Пре~1јештај оваквих
свештенИЈщ нормиран је посебним ваконима, и само
nри строгом очувању свих прописа закона може cyl(
иарећи каsну .премјештоја противу тих свештеника.
Према томе, ·ак~ се истакне нека кривица код једнога
парох а, ради КОЈе он има да подлегне · тој кnани мора
предходити формални судски nоступак, и тек тада може
црквени суд иарећи исту кnвну. Али и тада још не
може се та кавна иввршити него мора у т~ме да ив·
рече с~оје и држsвна власт. 'ово с тога што се пароси
·смђтраЈу У држави као јавни чиновниЈи којиыа је ив·
~ГОI'а повјерено једно од најва;нијих јавних
~ Binghaт. ХУН, 4, § 1.
Види на nрим у А . •
новик ке у царско. · ycarpНJu те npon11ce за административне чи·
ч•нонкнке у зако~/~уцн JIO, марта 1€60. (ROB. No 64), §б; аа судске
а МС. Ј, m, .· ма а 1868, (ROB. No 46), §§ 43·49,
221
§ 35. 2) nремјештај. 251
послова, као што су I(ЊИrе о рођенима, умрлима и вјен­
чанима, и Ј(Ојима држава привнаје самосталну јурис·
дикцију у својем дјелокругу, тако да и само nоста·
вљање њихово бива увијеЈ( уз судјеловање и државне
n власти. 1 Ово све не важи ва свештенике, који су по·
стављени тек· nривремено на неке парохије, и !<ој и нијесу
формално црквеном и државном влашћу добили утвр­
ђење на та1ше парохије, као што би били т. зв. ад·
министратори парохија. Овакви свештеници могу бити
nремјештени и без форыалноr судског постуш,а, ако
су нешто скривили, или ако нијесу скринили, могу
бити премјештени просто врема потреби службе. Исто
1
овако бива и са настојатељима ыанастира, на основу
односних Ј(анонских nрописа, по којю1а аnсолутни ста·
рјешина над манастирима, исто и над Ј(а 1уђерима, јест
дотични спархијсЈ<И enИCI(Ofl, који је у нласти, кад год
нађе да у једном или другом манастиру не бива с.ве
онако, како манастирски устав 11 нанони nрописују,
да беэ ИIШ(ВОГ судс!(ОГ nоступа, збаци једног мана­
стирског старјешину или одреди премјештај његов.
Постојећа норма у одрсђивању казне nремјештаја
огледа се у Э 73. т. 6. и 8. Дисциn~инарно1· Пословниi<а
у буковинско-ЈщЈiмап1НСI(Ој митрополији. Ту се одре·
ђују двије нрсте ове \(аэнс, и то ва теже пријеступе:
nремјештај на једна!(О мјесто, или премјештај на мјесто
. службе ниже категорије. У nрвом случају, кад казна гла·
си на nремјсштај на једнако ыјесто, ако случајно нема у
даном моменту упрnжњено такво мјесто, или не може
се извести премјештај ради кai<Bor увро!<а, који је не­
зависан од воље осуђенога лица,· тада црквена власт,
док се не открије једно онюшо мјесто службе, одре·
ђује привре~1ено та1шом лицу мировину. Изјави ли то
осуђено лице противност nремјештају, тада ускраћује
му се nраво и на ыировину. У другом случају, I<ад
1На прим. ва Далмаq11ју царска одлука
Буkощу нареАба буков, земаљске владе 19,
28. јула 1853. \lt, С; ва
јуна 1875. бр. 5057. О n·o·
ступку КЗА се 11ма подврr-нути каани јецан парох нидн обанану далма·
тннске вемаљске u.ще 27. јануара 18\9, бр. 866. Исnореди ва Cp6njy
ријешење архијерејског. сабора од октобра \87\, бр. 15. Yon~e о ово•е
У Аустрији Rиди /. Heifert, Von den Rechten und Pfllchlen der Bischбfe
und deren Ge!Uifen. Prag, \832. S. 123. 260. •
17 1
•
 nосебни 1\nц О,
252
казна ·г ласи на nремјештај на мјесто
..
ниже катеrорн·
. ''Је,
на nри м· са мј'еста napoxa на Мјесто парохиЈског
моЋника или каnелана, може дотичном осуђеном лицу,
док се I<авна та не изведе, бити обустављено nраво и
службе и nрихода по служби; ако се дог~ди да није
уnражњено ва час. никакво ни капеланиЈско мјесто,
нити мјесто nаро~ИЈСК~Г помоЋнИI<а, тада цркве~а власт
nоступа онако, како је казано у ~рвом случаЈу, само
што се у овој прилици не одређује уыировљење у из.
носу Ј(ао napoxy, него .онолико колиЈ<О би. добивао
дотични, који поi<рива Мјесто ниже категорије.
§ 36.
З) .Гу~итак nоје~ииих nрава у јерархији.
Чланови клира, према својем посвећењу и nрема
мјесту, које вауэимљу у служби цркве, уживају односна
права cRe дотле, док из.вршују за1юнске прописе, који
постоје ва клир. Огријеше ли се о те проnисе, они
губе та nрава, и то., према тежини пријеступа, губе
или. сва та права, или теЈ< поједина. У nрвом случају
то Је посљедица I<авне сврrнућа, у другом ове казне
''' '
о КОЈОЈ Је риЈеЧ у овом , параграфу. Казна ова ва чла-
нове клира, према посвећењу љиховом и nрема мјесту
службе, ~~казује ~е у губиТ/(у онносних nрава а) у
свештеној ЈерархИЈИ, б) у управној јерархији и в) по­
часних nрава . кривац може бити лишен, ако је еГ!ископ, nрава ру ко·
. 1) У Uрr<веном У ставу 68. канон одређује, да не
СМИЈе .бити рукоположен нико, који је учинио гријех
аа КОЈИ се морао nодвргнути јавноме покајању, т. ј.
оним сте11енима јавнога I<ајања, који су у обичају били·
У nрвим хришћанским вијековима, и ако један еnископ·
110
неэнању · таквога рукоnоложи рукоположење је ни·
штав~, и епископу се то nраш;а ради неэнања · али
ако Је ва то епископ энао па иnar< је онакво 'лице
рукоположио, канон наређуј~ да такав епискоn губи·
ва свагда право да ' ·
може руiюnолагати клирике. 1 ОстаЈУ
nрема том~ таi<вом еnископу сва права која му као
епискоnу припадаЈ·У .. ' ниже. Састоји се та Ј<азна у томе, што дотични I<ривци
- 1 - У СВОЈОЈ еnархији, и саыо одузимље
ЦУ. кан. 68 (Hardu/11, 1, 983).
э зб. З) ГубiiТЗК поједишtх nрщ у jepnpxиjtt, 253
му се право, да може рукополаrати, него приыоран је
nо.
па замоли эа то другога епископа, rсад му треба да
који његов клирик буде рукоnоЈlожен. Слично овоме
1с11 вују
Ј<анони ва nреэвитсре. Свештеник мора да nази
при свршавању разних свештеноц\ејства да то уније1с
чини строго по нр1шеном уставу и да се у томе тачно
држи нрквених ааl<оноких проnиса, особито nри свр­
шаnању светих тајни . Догоди ли се, да се неки сие­
штеник огријеши nротиву тога, може му цркиена власт
забранити да више не смије вршити дотично свеште­
но~ејство. Тако по одредби 32. r<анона картагенско1· ·
сабора сиештенику, који објави гријех, што му је неки
nокајНИI< от1срио на тајни исnовиједи, забрањено је аа
увиј еl< да може икога више исповиједати. Други случај
губитка некога nрава у свештеној јерархији налааимо
у 17 ..канону Василија велююг. Неки антиохијски прс­
авитери, услијед nријетње једног државног старјешине
у Антиохији, који је гонио хришћане, свечано су се
заклели били, да неЋе више свештенодјејствовати јаRно,
него на само. !{ад се један између тих снештеника по·
кајао и молио ва опроштај, Василије вели1ш nonyштn
му да може сЈюбодно служити св. литургију, али у
' име казне аа ону ~а1слетву, эабрањује му се то у сва­
коме мјесту, него може само у једном одређеном гpnny.
По овоме дакле казна губитка појединих nрава
у свештеној јерархији састоји се у то~1е, што дотични
nолагања, али може литургисати и вршити nруга све­
штеноцјејстиа ющ ысо је преввитер, лишава се права
да свештеноnјејствује, али MO}Iie na друга снештено­
дјејства обавља, или nак допушта му се свештено}~еј·
ствовати само у једној еnархији или nарохији, а у
другом му се то эабрањује. Мотини она1ших казни,
I<Oje су све негативног .карантера, nоказан и су у са~1им
канониыа, r<Оји прописују те казне. ;
У свеви са овим стоје и они канонски nрописи,
који одређују једну сличну негативну казну за чла­
нове клира, који су на степенима од презвитера на
губе право, да могу добити виши јерархијски стеnен,
 Посебнк АКо
254
нег о ва цио жинот морају остати
. на ономе стеnену ,
на 1,ојем су се затекли, Ј<а.~ су односну кри~ицу учи.
щЈли. Тако з. Ј<анон труЈ!скоrа саб~ра наређrЈе аа пре.
анитере, 1 ~аконе и 1\ПОдЈаконе, КОЈИ су приЈе. ру 1 юло.
ложсња увели били удовицу эа жену, или КОЈН су 110•
слије ру 1 iоnоложења ступили у ~рак,. Ra мог~', послије
односне епит11мије, остати на СВОЈИМ ЈСрархиЈским сте . .
11 енима, nли нека се никако не rlромичу на други виши
стеnен. 11сто тако 69. Ј<анон Василија нели1<ог за 11110•
1vаконе 11 црквене чаце, да губе право да буду про.
llоВедени на више сте11ене, ако се Јtокааало да су они
тјелесна сщ·ријешили са снојим ааручницама nрије бра.
Ј(О~ Ова1шу 11~ту каsну одређује и једна новела цара
Јустинијана ва црквене чаце, )(Ој и су се два пута же­
нили, или који су увели sa жену удовицу, flуштеющу,
или уоnће та1шу женскињу, са којом нијесу имали
враво 110 законима да стуnе у брак, а имали су жељу
ЈЩ буЈtу члано~и Ј(ЛИра. 1
2) О губитку 110јсдиних nрава у уnравној јерар·
хији, Jiao црквеној казни, cno~IИH~c се та[{ођер у Ј(а·
нонскю1 11зворю1а. Показује се Ј<азна ова главним на·
чином у томе, што дотични чланови 1шира лишавају
се прnяа и nоложаја, 1соји би им припадао по служби
свој_ој у упраиној јерархији п по доби својој, и ста·
вљ~ЈУ се у Iюсљедни ред међу равнима себи по јерар·
ХИЈСI(ОМ стеnену. Ова се каана налаже оним члановима
клира, који су, по ријечима отаца трулскога сабора
nrlро~икнути вролржљиnошћу и самонлашћу, ar)&rL~s(~
Xttl rJ.Ut~Y~~[~ XEXP~~$Y~U;1 И С8~10СИЛНИЧКОМ ДрЭОВИТОШћу,
~u~avv~xф &ра~е~? 11 који хоће да аауаимљу nротиву
аа)(онитоr пореТ!(а старија мјеста. Већ у А пост. У ста·
~онама види се односна одредба у томе, rдјс се спо·
шњу. nродрзљиви еnискоnи nреsвитери и niакони, и
за ко ~ пооштрење неке теже диортичке 1шане.
~е се наре,Јује, na их 'треба и nротиву њихове
'\1
nоље nоставити иза свију о1t[јю 'itavtюv s Трулскога
сабора 7 кано ~ · ' ·.
н наре~1 уЈе а1 спе оне, КОЈИ эаузимљу
1
~-вене службе У управној јсрархији (~~~lxta или
Ј Nov. СХХ\11, с. 14.
2
АС. 11, 320.
з Cons~. Apos~. 111 58, ' · 5,
9Зб. З) Губитак nојtдиних nрава у јерархији.
1
255
&~x~vtlxtи sxxk~atuottx6.) И због тога хоће да су старији
између других чланова Ј(ЛИра, који такве службе немају,
па ма и да су о~и nосљедњи нn nишем јерархијС!юм
стеnену, Ј(а мораЈу та~ни за казну бити посљелњи из·
међу свих) "ој и с~ иь~ једнаки 110 јерархијском стеnену,
дакле еnископ, КОЈИ Је онакав, "ако r(ажу трулски оци
ма био и приЈе
'
хиротонисан, ~10ра бити на nосљеЈ\Ње~r '
мјесту међу епискоnима, nрезвrпер међу nрезвитерима,
дјакон међу ~аконима. 1 Јсдна11У казну одређује и
1
5.
канон лругог васељенсrюr саборn аа оне, који су си·
монистички побили црквену службу. 2 У овоме смислу
мора се разумијевати, као што he~o ово паље показати,
и она казнn "оју одређује 20~ канон трулскога сабора
за enиcr,orJa, којн утиче у nослове TYQC му епархије,
м та((ан cnиcJ<on мора nрестати оп епископства и Rp·
tiЈИТИ посао nрезвитерски. Истн с~1исао ю1а fl о:tре~ба
10. кnн она неокесаријсtюга сабора, .ta лјакон, rюји учини
потични rrријеступ, морn за Ј(азну nрије~ и у реп нижих
uрквенослужrпељn.
3) Овамо сnада и губитак цр)(nених олличја и цр·
квених достојанства у име казне за мање или неће
вријеступе. Црквена олличја су nочасна npnвa, ко;а
добивају одлични чланови кл ира; а rrочасна могу бити
и нека. црквена ностојанства, којима бивају одшшояани
неки чланови юшра эа особите какве аnслуге своје у
црквеној служби, а која достојанства нијесу унијек не·
зана за мјесто службе, J(Qje дотични зnузнмљу. Јlишење
ових nочасних nрава, т. ј . цр1шених одличја илн по·
часних црквсно-достојанствеюtЧЈ<ИХ наслова, саставља
самосталну казну софронистичrюr Ј(арактера. Али оно
може такођер бити само и нускаана, наиме као nри·
ро,\но. nосљедица тежих софронистичЈ<ИХ каанн, као Jlll·
шења мјеста службе или свргнућn, исто тако и Jino
О казнама губиТI(а одличј~ nостојале су ааЈiонскс
одредбе и у римскоы прnву. 3 А пошто је много чега
иа римскога nрава прешло у црквено I<аэнено nраво,
1 МС.
11, 450-454.
2
МС. 1, 602-604.
з Theod. Xl. 20, 4. § 2. XVI, 41 .4~
 -
256 Посебни nи
" О,
то је no свој nрилици nрешл.а иа тога права и ова
кnэна губип'а uрквених одличЈа и црrшених достој
ства. Кавну ову сnомиње Э 87. т. 3. ~исциплинар·н~~
правила ва снештенство у карлоначr ОЈ митрополији
такођер и Э 73. т. 4. Дисциплинарнога Правилника'э:
свештенство буi(Онинско· палматинске митроnолије.
§ 37.
·4) Лишење мјеста служ~е.
~ва се казна одређује за теже пријеступе, које
случаЈНО учинн неко свештено лице, [(Ој е је формално
nостављено и стал~о. заузим~е једно ~истем исано мјесто
службе у управНОЈ ЈерарХИЈИ, а с I(QJИM су мј естом си­
стсмисани стални nриходи у име нагр аде за службу.
Редовно се она ((азна налаже такАим снештсним лицима
на nоменутим службама, која се теШI(О о гр ијеше про·
тиRу оnћих ду.жности свештенога чина и п ротиву ду·
жности односне службе, исто тако и за нсу р е.~но њи­
х~во вломње, или ако су на незаконити нач и н добили
МЈесто службе.
Састоји се ова казна у томе, што се кривцу оду·
~:~~ље право да даље остане на мјесту службе, које му
Ј тално било повјерено, и лишавn се права да nри·
ыа онолику награду за cвnie из 1rржавање колику је
nримао · Ј '
. JtOI( Је заузимао сноје мјесто ал и ыу се оста·
'
нљаЈу опЋа nрава, која nотичу из њ'егонога степена У
снештеној јерархији. Мјесто којега се дотични аа казну
лишио, он не може добити B~IWe никада · али према врсти
1
и тежини nри· . ('
' . Јесту11а може му пресуда гласити или тако,
Ј 1а не може виш · о
службе е НИt(ада добити дру1·о какво мјест
мјесто h~ожцр1(ВИ, или пак тако, ла такво друго неко
оваквом сл е ~обити, ако се поr,аже достојан то~а. У
тсжи да уч~у мвна ова приказује два степена: Један
цркв~ ва се !(ривац лишава свакога мјеста службе У
свагда и др еном
добити неко ~. ' уги блажи, да може са врем
био лишен. 'Јесто, само не оно, којега је аа .казНУ
О казни лише . . Ul
У IV вије)(у цр ња МЈеста службе има спомена Ј 0
кве, У Црквеном У ставу налазимо не·
§ 37. 4) Лишење мјеста службе.
257
коли!(о ка.н.она, к~ји одређују ту казну клирицима эа
разне пријеступе. Ив свих тих канона проистиче, да
. дотично. ~и це м~ра бити лишен о односне службе у
управНОЈ ЈерарХИЈИ, али свештеничка му част остаје и
мож~ слободно да ужива сва права, која ужинају остала
свештена лица према степену његовом у свештеној је·
рархији. Ово је слично оној depositio dignitatis, која се
спомиње у римском прану, као казна ва држанне чи·
новнике OJt доба, кад се у римској држаnи ти чинов·
ници почињу сматрати за rщреве аамјенике у вршењу
јавних Јtржавних служби и кад те службе они врше
у царево име, 2 дакле једнаЈ<О ''ао и црквени nостојан·
стненици, који службе сАоје врше по оnлаштењу више
црквене власти и у име цркве. :Гечајем времена nод·
нргло се односним монификацијама ono у nогледу лр·
жавних чиновника, што је нријсдило у риыском праву,
и посебно прописи о постављаљу и отпуштању њихо·
в9м. Таквим истим МОЈtнфикацијама подвргли су се и
стари цр к вени прописи о постављаљу и отпуштању
свештених лица, која су заузимала равна мјеста службе
у црквеној управи, док се н~је установило оно щто у
данашњем нрrшеном праву важи у овоме погледу.
Ј{азна лишен;а Јtотичних лица мјеста службе у
цркви може бити изречена само послије формалног суд·
ског исљеђења и Ј(ЗЈl је судом ДОЈ(азана односна кри·
виuа, ради које та лица морају да подлегну тој I<авни.
Али ово важи само у оним случајевима, Ј(ад иста лица·
вауаиыљу стално односна системивована мј~ста службе
и кад су Формално nостанљена на та мјеста, јер са лицима,
која не вауаимају стално таква мјеста, него тек nри·
1 Can. 48: Clericus, чui поп pro eП!endo aliquid in нundinis velln
loro deambнlat, аЬ officio s110 degradetur. Can. 50: Clericum inter tenla·
tiones аЬ officio declinantem, vel negligentius agentem, аЬ officio suo r~
шovendum. Сан . 56: Clerlc!IS, qul adulationiЬus ct proditionibus vaw,e
dep(ehellditur, аЬ officio degrade!11r. Can, 60: Clericum scu.rrilem et verЬis
turpiЬus jocularem, аЬ officio retraheпdum Harduin. 1, 982. .
~ Dig. XLVIII. 19, 8. На ово мјесто у Диrестама у иадањУ ,Гото· ·
фредоном (!, 1727. adn. о.) стоји ова биљешка, која раајаwњује ону
dignitatis depositio: "Hinc Clarus notat, judices, offlclales, clerlcos, praelatos
et episcopos dellcti no'mine officio vel beneficio prlvarl posse.• Cf. ТЬеоd.
Vl. 27, 15, Vll. 1, 10. 4, 36. !Х. 40, 17.
171
 258 Посебни дио.
вр еиено и бев Форманоrа
. постављења, нnдлежна власт
може да поступа и бев односног дисциплинарног nо-
ступка, те да отпусти од службе таква лица, кад год
нађе . эа потребито. Ако се код nрвих судом докаже
одређена кривица, тада за њих наступа и казна гу.
битка мјеста са свима посљедицама те казне. Може у
ост8Јiом бит.и случај, да црквена власт нађе да мора
имати неке обвире према одређеним кривцима, и да
истој каэни даде други облик. Ово бива тако, што власт
позивље Ј(ривца, да се сам одрече мјеста, кој е је за­
премао и од којега мора бити уклоњен, да иште сам да
буде ријешен службе. У оваквом случају црквена власт
постивава ипак своју сврху, јер је уклоњено са односнога
мјеста лице, које није 'било за то мјесто, а у исто вријеме
сачув8Јiа је исто лице од срамоте Формалне казне.
По данашњем праву важе ови проnиси о овој казни:
У руској цркви т. 6.. ч л. 176. Р К У одређује
"отрtшенiе отъ мtста". Није ту кавано, да ли се кривац
лишава мјеста службе са nравом да може ипак друго
какво мјесто добити у цркви, те пакле треба раэуми­
јевати каэну у апсолутном смислу, да дотични нема
права више никада да добије икаква мјесто службе.
Таквом осуђеном лицу остају једино права, која му
уопће приnад~у као члану клира, nрава по рукопо·
ложењу; али оно нема nрава на никакво одређено иэ 4
државање, и може тек случајно да добије што, ако
га, на примјер, један парох nозове, да му помогне У
свештенодјејотвовању, или ако ва каЈ<во nриватно ли·
це обав.и једно или друго свештено~ејство. 1 А да
треба по руском консисторијском Уставу разумијевати
У апсолутном смислу ову кавну, nоказује друга тачка
У ис!ом чланку У става, која долаэи nослије наведене
и КОЈа сnомиње казну: "исключенiе ва штатъ." По ту.
мачењу руских канониста, ова је казна исто што и
nрва, и налаже се таквим свештеним лицима која су
прешла шездесет година живота, з и у овако~ случају
с 01,Впдн А. С. Павлово, Курсъ церковнаго права. Москва, 1902.
1
тр.
стр. ~.А. С. Павлово, иста књига и иста страна, Суворов~, О накаs.,
§37. 4} Лишењ& мјеста службе. 259
немају права на никакво иадржавање ни старци, који
nодлегну тој казни, а свештеници су, те би према томе
требало овакву казну у руској цркви назвати лише~ом
свакога милосрђа, које хришћанока наука nроnовиједа
аа свакога, као једну од nрвих хри~Ћанских врлина. 1
у једнаком смислу, као у рускоЈ цркви, треб~ ра·
эумијевати ову каану и у карловачкој митроnолији,, и
у цркви краљевине Грчке, и у цркви краљевине СрбиЈе,
и у бугарском еrаархату, јер у односним законским
одредбама сnомиње се ова казна онако исто сухо и бе~
икаквога додатка, као у руској цркви. Тако у првоЈ
~ 86 , т. 1. к д п. споменута је ова казна, просто:
"губитак места службе"; У друг_ој чл. 9. т .. 1· закона
бр. 200: "лишење службе, која Је . била ПОВЈерена ка·
жњеноме " ; у . трећој чл. 174.. т. 6. С UВ:. "лишење
своје парохије или Ј(апеланиЈе"; У четвр:оЈ чл. 16?.
т. е. Б Е у: "лишение отъ ОФФикия". СасвиЈеМ друкчиЈе
то је споыенуто у в д п. буковинско·далмат~нске ми·
трополије. ~ 73. т. 9. наводи блажи степен казне ли­
шења мјеста службе, и то у смислу, да дот~чно лице
може ипак са временом добити какво друго МЈесто слу­
жбе у цркви; при чему надлежна власт мора одредити
у својој nресуди, да, док осуђено лице не ~обије неко
друго мјесто, оно има право да nрима дВИЈе треЋине
пенсије, која је установљена за црквене службенике
њеrове категорије и његових година службовања. Исти
nараграФ т. 1О. спомиње ту каэну тежега степ~на, на~ме,
да осуђеноыу остају права свештенога чина, као и nри
блажем степену ове казне, али да не може више ни·
када добити никакво мјесто службе . у цркви, nри чему,
Ј(ао у nрвом случају, надлежна власт у својој nресуди
одређује, да таквом лицу nрипада уживање nоловине
nенсије, која је законом одређена за црквене службе·
нике његове категорије и Његових година службовања.
А у истом параграФ у у т. 7. сnомиње се и присиљен~
пенсионовање, кад неће власт да о.бјављује казну ли·
шења мјеста службе, и у оваквом случ~у дотично лице
добива сву пенсију, која је законом сист7мисана,
Каэни овој може nодлећи, као што Је оnоменуто
-- 1 Суворов~, О накааан., стр.
335-336,
 Посебни дио.
260
, б е~о разлике снештеноrа степена његовог'
било сна ки
члан кл , Ј 1
' ира коiи ·е по закону стално• •
постављен на
• Т
'едно системисано мјесто у управно~ ЈерарХИЈ~. аква
Ј мјеста по nреимуhству еnискоnиЈе, nарОХИЈе и ма.
су ри nоред разних још других
насти , . .системисаних.
И
мјеста
у митроnолијској или еnарХИЈСКОЈ упр~ви. з овога
.слијеRИ, да истој каани може nодлсћи Један еписк~n,
исто као и свако нруrо .снештено :1ице на остал~м Је·
рархијСЈ(ИМ степенима, коЈе заузима Једно онакво МЈе.сто.
За клир·ике уонће, и посебно за преавитере, ниnЈели
смо неколике канонске одредбе, а односна nравила да·
нашњега права искључиво о овима само и говоре. О
епископима иврично не спомиње се у канонима, да би
могли и они ПОI\Ле1ш оној казни, премда ПОЈ\ термином
"клирици'', Ј(Оји је уnотребљен у 11оменутом Црквеном
Уставу, требало би разумијевати и еписк~nе, као ш:о
се под тим оnhим термином и иначе униЈе!( разумиЈе·
вају и еnисЈ(ОПИ. Али има у канонима и изрично спо­
менуто у овом питању и име епископа, и то у посла·
ници тpeker васељенског сабора памфилијској цркви,
или у 9. канону истога сабора. Ту се говори о епи·
сколу, који је сам напустио односну своју Ј(атедру.
Ово наравно сабор тај ocyryyje, и у исто вријеме од·
ређује, Rn је такав епископ лишен права да рукопо·
лаже, и да беэ допуштења ст~лног епархијског ·еnи·
скопа он не смије саыовласно вршити нн"акно свеште·
нослужење, nризнnвnјући му у осталом п рано, да ужива
и,ме епископа и част, исто и потпуно оnћење (rr1vx~tvw·
Yta.Y). А црквено-суRска пракса у тсчају времена пружа
не један примјер, Ra су и епископи, једнако Ј<ао и ~ни
д~уги чланови клира, бивали лишени односних своЈИХ
МЈеста службе ва разне "ривице, особито ва неуредност
У управи nовјерене им цр!(ве, за противност појединим
канонским или ваконсrшм прописима и за бесавјестно
поступање са клиром и нароном.t
--ЧIIТЗмо У Bi~tglт~ti Aпtiqtlilales
1
(XVII, 5. §§ 35-40. Ed. cit. Vol.
V/11, р ..99-I05).: .Eptscopts ofllcii sui adшinistratio ad tempus vel in per·
~um tnlerd.lct. P.oterat: 1) si ordinationes darent ca11011ibus contrarias,
"' s/ leges. dlsc~pl~nae ad elfectum dare neglexissent З) si in aliorum jttra,
ultra propпos ltmtles et jurisdlctlonem lnuolarel1!, 4) si conciliis provin·
§ 38. 5) Свргнуhе. 261
§ 38.
5) Cвprnyie.
СоФронистичке !(азне, које су до сада биле спо·
мснуте, и којима могу да подлеrну :лан~ви клира аа
равне "РИВИЈ~е, лишавају кривце права,, ~ОЈа су ~м ~ри·
падала по положају њихоном у управНОЈ ЈерарХИЈИ (t€pa·
PXtrJ. at~tx·~ttx·q),
остављајуkи ю1 не~·р~нутим~ у ,основи
nрава, Ј<оја они имају у свештеноЈ ЈерарХИЈИ (tEpu.pxta
[Ерt~.ш~); лишавају се дакле права да врше односне слу­
жбе, које су им IЈОнјерене биле у разним rран~м.а цр­
квене управе, али IOI остаје право свештенодЈеЈст~о­
вања. Могу они при другим казнама бити лишени ~е­
ломично или принремено ~~ овога права, ал~ ~~~ уви~еr'
остаје свештени карактер. Она каэна, о КОЈОЈ Је риЈеЧ
у овоме параграфу, дира у основи оно посљед~~~ њи­
хово nраво, и одузимље им власт свештенодЈеЈСТНО·
вања, s~~ua[a tEprJ.ttx~. Зове се ова кавна у црк~ено-
11равним изворима оnћим термином cвpmyhe, x~&atpEat;
(depositio, degradatio).
Према разним канонским одредбама, које спомињу
ову I<авну, свргнуће се састоји у томе, што дотични
члан клира на вишим степенима свештене јерархије,
дакле епископ, преавитер и ~ако н, за односну кривицу,
бива надлежним црквеним судом лишен ·сnсвијем и ва
свагда права cвai<or свештеноЈ\јејствовања, губи. даrш~.
сва права, која су скопчана са сакраменталним .актом
њеrовог nостављеља за служитеља Божјеr олтара. 0Ru
је опћа ознака !(азне сврrну!iа. У овоме једнако гласе
све оnносне Ј<анонске, исто и nруге црквено-правне
одредбе; али различно те одредбе гласе кад говоре о
nоложају дотичнога члана клира, који је осуђен на
свргнуће ради једне или друге учињене Ј(ривице. РаRи
неких l<риница, дотични члан кл ира лишава се сасвијем и
за свагда права сваког свештено~ејствовања, али му се
допушта, ако се покаје, яа може ипак уживати оnћа
спољnшња права кл ира, да може даrше носити свештени­
чко име и уживати свешетничr<у част. Ради других пак
cialibus interesse negllgerent, 5) si populum iпiquis cxactioniЬus opprime·
rcnt, 6) si eos hospШo exciperent, qui ех alla dioccsi sine venia fugcrant•.
262 Посебн11 дно.
!(ривица, по себи тежих, а при упорству кривца у гри.
јеху, осуђени на свргну~: не само што се лишава ва
свагда права свештенодЈеЈствовања, него губи и сва
права, која су му у иавањском односу припадала као
члану клира, брише му се име ив клиричкоr Ј<аталога
и ставља се у ред свјетонњака, у којем је био nрије рук 0 •
nоложења. Према тоые, постоје два степена казне свр.
rнућа, од којих степена други је много тежи од првога.
О nрвом степену кавне сврrнуЋа, о којем се го­
вори у овом параграф у, спомиње се у канонским изво­
рима још у доникејском периоду. Анкирски сабор сво­
јим 1. каноном прописује аа оне nреввитере, који су
тренутно били nоr<азали слабост у вјери, na се одмах
за то покајали, да такви презвитери не смију више
никада ни · жртву Богу приносити, нити пропониједати
хришћанску науку, нити уоnће икакву свештеничку
службу обављати, дакле да морају бити свргнути; али
обаиром на њихово покајање, да могу ипак уживати
међу nреэвитерима част сједишта (t~; ~~v tt~~s ~;
xata t'r1vха&Щаv \1ttEXEtY). 1 Исто · ово nрописује эа дја·
коне 2. канон истога сабора, да могу част дјаконску
уживати, али морају nрестати од сваке свештене службе
у цркви. 2 Гдје се покаже. nокајање једног свештеноr
лица ва неки nријестуn, ва који оно мора nодлеЋи свр·
rнyhy, канони увијек доnуштају да се ублажи казна у
толико, што се таЈ(ВОМ лицу допушта, да може носити
свештеничко име и уживати свештеничку част. По ка·
нонскиы nроnисима сваки кандидат свештенства, прије
него што ће бити руi(ОПоложен, мора се подвргнути стр о·
rом испиту, и мора бити исnитано све што се тиче дота·
даш.њег његоRог живота. 3а ово важи оно, што смо
приЈе споменули на основу 9. I<анона неокесаријскога
сабора, наиме о nрезвитеру, који је био рукоположен
~ез такв~г исnита, а за којега се доэнало nослије, да
Је као СВЈетовњак учинио био гријех, који nријечи ету·
~а~е У свешт~нство, и тај је nреэвитер сам исnовједио
РИЈех и покаЈао се, те исти канон наређује за таквог
презвитера свргнуће, да му се вабр&ни приносити бес·
1 АС. 111, 21.
1 АС. 111, 22-23,
§38. 5) Свргнуhе. 263
крвну жртву, али ове остало нека уадржи (!ivrov ЕУ t~~
Лоt1tй1~), дакле, као што кажу коментатори 3онара и
Валсамон, свештеничку част, nраво сједишта међу пре·
авитерима, право да се причешћује у светом олтару
и друге остале свештеничке повластице. 1 Слична је
овоме одредба 27. канона Василија великог, по којем
канону такав nрезвитер мора бити свргнут, али му
остају сnољашња преэвитерска права: "Нека ужива
право сједишта (ха&Ща~ !lEV !1EtEXEtv), али НИ[(аква слу­
жба нека му се не повјерава (toov д€ Лot'lt&Y evepjitli>v
d1tEЛeo&aL) . . . Нека дакле такав nрезвитер не благо­
сиља ни јавно, ни засебно (џ:~tе t~(vuv a~~oat~, ~~tE
1atQ. EUЛGjE[tю), нити тијело Христово да другима раа·
даје (!t'qtE tb oili11et tоб Xptot~u ~rttaV€p.€tro et€pGt;), нити
другу Какву СВештену службу да обавља (!1~tE tt aAЛIU
Лsttouprsltro ), неrо нека се задовољи часни м мјесто м
(t] 1rpoeдpl~) међу другонима. 2 Ово исто важи и эа Јуа­
кона, као што се види из 70. канона истог светог оца. 8
Важи ово и эа епископе, једнако као за nреэвитере и
~аконе. Први васељенски сабор својим 8. каноном од­
ређује ва еnископе, који су nали у схиэму, па се по·
слије опет обратили у nравославну цркву, да могу ужи­
вати част еnискоn ског имена (tij; tt\1~; t~u 6v6~a.to~ 11Et&·
XEtY), али не могу више вршити епискоnска свештена
права.4 Исти овај сабор бавио се послом ЛИЈ<Оnољскоr
еnископа Мелентија, који је морао био подлећи казни
ради злоупотребе своје епискоnске власти. Сабор је томе
епископу nресудио да нема nрава више руЈ<оnолагати
свештенике, нити вршити ИЈ<акно друго nраво !(ао еnи·
скоп, nресудио му је дакле свргнуће; али обзиром на
односне прилике у Тивајиди, доnуштио је томе Ме·
лентију да може уживати име својега достојанства, tb
ovo~a t~; tt~~s x€~t'ijo&щ. Ово је ивражено у
5
21. l<a·
нону трулскога сабора тијем, што дотичноме свеште·
1 АС. Щ 84. 85.
2 АС. IV, 161. МС. IIJ 384-386. Овај је канон унесен од ријечи
до ријечн у26. канон труnскога сабора, МС. 1, 506.
3 мс. 11, 412-!13.
~ мс. 1, 201·204,
5 мс. 1, 177,
 264
ном лицу, које је э~ односи~ приЈеступ подле:ло казни
сврrнуhа (~ct~cttpeaat), али I<ОЈИ се эа истн при1 еступ по.
I<ајало, доnушта се да може. у спољашност~ носити оби.
љежје клирика, I<oje обиљежЈе канон оэначуЈе у томе, wто
таi<ва лица могу да стригу косу. ~о на:ину I<лира, tф t~u
y,A~~OQ хе~€а~ооааУ ax·q1~att (Clel'l haЬJtu tondeantur, Да
стриrутся по обра~у 1тира). У коментару истога ка­
нона Валсамон рааЈашњава шта то ана чи и каже: то
јест да имају ;акоэва~у nаnалитру, ·Гjy~uv EXEtY t~Y
A€YO!!EY'I)Y 1t~1trJJ.·'J&pav 1 (Jd est habere papalem tonsuram,
то есть имtть таi(Ъ наэываемое гуме н цо). Она nаnа­
литра (иначе још: rappapu. или cJtщ6.v·q,
су имали сви чланови клира, састоЈала се у Ol(pyrлo
осјеченој или и обријаној коси на тјемену.
У првим вијековима цркне клирици нијесу се ра·
элиl(оnали у спољашности од свјетовњака, особито у
доба гоњења, да не би јаче паnали у очи гонитељима,
те су имали и косу и бралу одсјечену на исти начин,
као и свјетовњаци. У погледу косе, да је не смију
хришhани дугачку носити, важило је упуство аnостола
Павла у првој његовој nосланици Коринhанима, да и
сама природа учи, да је човјеку срамота да гаји ду·
ГаЧ!{У !(ОСу, ао~ ~ ~uat~· ttM~€t ь,~а.~ Ott a.v+lp ~€У ErJ.y
. ~~4, &tt~la autф satt, 2 јер је дугачка коса само украс
~~~~et, glol'la) жене. ·исто и an. Петар nрепоручује ви·
Јернима да подреэују косу, јер је то знак понизности
уноредо са неанабошцима, који се м че својо~1 дугачком
!{Осом; али не говори апостол ништа о каквом вијенцу
од. косе на глави, као што се то послије эавело. У IV
ВИЈеку донатисти су завели били да се брије коса на
глави свештеницим~, и ради оно~а Оптат милевитс1rи
оштро ~~ри д.онатисте. з Од прилике у исто доба ив·
дане. су оиле Апостолске У станове и у · њима се за·
ПОВИЈеда да Н ' ·
· ико не смије гаЈ'ити дугачку r<ocy него
'
Је треба nрил ' tere, qнod proprie luxuriosum est barbarorumque et milltantium, sed ut
ично nодреаивати и никаква особитоrа
внака од косе '
----· не носити на.·. глави. 4 У старом Uрr<веном
1
АС. 11, 333
~ '
• 1 Кор, Xl 14
~ Ј
'
Conlra Parmen (Вin h
' Const. Apost. iн, 10к(;:·/'· 4. § 16).
· unk, р. 11).
Посебшr Allo, § 38. 5) Сврrнуhе. 265
Уставу 44. nравило наређује клирицима, да никакав
не смије гајити дугачку косу и браду, него нека коса
буле лодреэана, исто и брада; а о каквом вијенцу или
паnалитри не спомиње Устав ништа. 1 Нема о овоме
сломена ни у V вијеку. У својим тумачењима књиге
nророка Јеэсl(иља блажени Јероним nише, да свеште·
ниц~1 хришЂански не смију бријати косу на глави, као
жреци Иэиде и Сераписа, нити пак остављати дуrачку
косу, као што то чине луксуриоэни људи, варвари и
ратоборци, него ыорају свештеници да се покажу скром·
ни пред свијетом; а не треба чинити од косе на глав~
corona), 1<0ју округле вијенце, нити пак толико реэати косу, да се
изгледа као обријан, него треба тако ~инити са ко·
сом да остане слободна глава эа кретање. 2 Тек у VI
вијеку нахолимо нn Западу први траг реэања косе
на врху главе клирицима, и то на једном шnанском
сабору, трећем у Толело; а на четвртом сабору у
истоме граду 633. године Ј Јадан је био овакав .(4t.)
Ј(анон: Oшnes clerici, vel lectores, sicut lcvitae et sacer-
dotes detonso SLtperiLts toto capite, infcrius solam circuli
co1·onam relinqttant; non sicut hucusque in Galliciae par·
tiЬus facere lectot·es videntur: qui prolixis, ut la\ci, comis,
in solo capitis apice modicum circulum tondent. 9 Овај
посљедњи начин реэања косе само на врху главе био
је, по аi<тИма онога сабора, у обичају код аријанаца,
и сабор одбацује тај обичај, и наређује да чланови
клира морају рсзати косу на свом rорњем дијелу главе,
а на доњем дијелу да им остане коса у облику ви­
јенца. Овај начин реэања косе клирика имали су, по
1 .Cierlcus nec comam nutr!at, nec barbamи, Hard11in. 1, 982.
~ У књнаи пророка јеаекиља (XLIV, 20) наведено је како је Бог
наредно свештеницима Левнтима, да иrлаве своје не брију, а ни косе
да не остављају,' 11ero нека стриrу 1·лаве своје•. Тумачеhи ово јерони11
каже: .Perspicue demonstratur, nec rasis capitibus sicut sacerdotes Clll·
· toresque lsidis atque Serapis, nos esse debere, nec rursum comam ·~·emit·
honestus haЬi!us saccrdo!um lacie demonstretur, nec calvitium novacula
csse laciendum, nec ita ad pressum tondendum caput, ut rasorum sim/les
esse vldeamur, sed in tant11m caplllos demittendos, ut operta sit cutls'
(Bingham. Vl. 4, § 16).
8
Harduin 111, 588.
 266

свој прилици, у вид.У и оци трулскога .сабора, кад су

Посебкн дно,
одредили оно у своЈеМ 21. канону. Да Је овакав начин
стрижења косе уведен эа клирике у источну цркву тек
тада, кад је био трулски сабор, не може се реlщ јер у
канону nриказује се то, као већ свима поэната ствар, и
та!(ВО стрижење косе, или, како се иэражава Валсамон
папалитру, уnотребљавал~ су у VII ни~еку редовно св~
чланови клира у источноЈ цркви. О ТОЈ nапалитри спо.
§ 38. 5) Свргнуhе. ~l
лунски и о томе, у које вријеме сваки клирик добива
ту папал~тру. Пошто епископ остриже на четири мјеста
косу у ·облику крста на глави онога, кога поставља аа
црквеног чаца, тада, каже бл. Симеон, nрије него што
ће то1·а чаца :пископ рукоположити за дјакона, један
између клирика стри~е му у ~к~углом облику сву косу
на глави на оном МЈесту, ГдЈе Је епископ тек дијелом

миње цариградс1ш патријарх Герман у YIII вијеку у био остригао косу, :е тако тај добива на врху главе
својем спису "МистИЧf(О расматрање", 11 исnоређује је велики .печат, од КОЈега се, као ив коријена, nocвehyje
сав човЈек. 1
са трновим вијен~ом Исуса ~риста. Сnо~шње о њој у 1
Издавачи Пидалиона спом~њу папалитру у схоли·
XI вијеi(У антиоХИЈСКИ nат~ИЈарх Петар у Једном својем
ју му на 21. трулски канон и r<ажу, да је то у округлом
писму цариградсi<ОМ патриЈарху Михаилу Керуларију.2
облику острижена коса на тјемену, налик на ВИЈенац
Послије Валсамона, у ХУ вијеr<у говори Симеон со.
·ђ 1tr1.1tCI.Hj&pa. E[Vrд ~(ct atpOjjUAOEtд~; ~ou~a tfuV еу rfl 'IIJ~
·· lnринодltмо у латинском пријеRоду (по Migne, Patrol. Ог. е~.
Lat. vol. Ц col. 193) односно мјесто 11а Гсрманове Historia ecclesia-
pu~~ t'ij; xe~a~r,; tptxwv, 1tapo~ota. ~€ ate~avou, и да то
stica et mystica Contemplatio: "Tonsura capitis saccrdotis, et rotunda ejus није обич~ само латинске цркве, него све цркве, и
pilorum media sectio, vice coronae est spineae quam Christus gestavlt. источне и западне; да се та папалитра не чини у част
Duplex corona circumposita capiti sacerdotis, ех capillorum significatione, апостола Петра, како говоре западњаци, 2 него као ана·
imaginem refert venerandi сарШs apostoli Petri: quae, cum missus essct мење стуnања у клир, ЧИА1е се Ј(Лирици, према поме·
ad praedicationem Domini et Magistri, ei tonsa est аЬ iis qui ejus sermoni нутом трулском канону, разликују од свјетовњака, и
поп credebant, ut illuderetur аЬ ipsis, eique magister Christus benedixil,
~на има алегоријско значење, јер прикааује трнов ви·
et infamiam in honorem, lllusione1n in gloriam converЩ et posuit super
Јенац Христов. Наnоменувши ово о эначењу паnалитре
caput ejtls coroпam, поn ех lapidihus praetiosis, sed lapide et petra fidei
ejus fulgescentem super aurum, topazium et lapides pretiosos". Наводе и каква је она била, исти иадавачи додају, !(ако сада
неки као да автор онога сnиса није патријарх цариrрадски Герман 1, scripta quae de controversHs eccleslae graecae et latinae saeculo uпdecimo
него дариградсю1 (са сједиштем у Никеји) патријарх Герман 11 (1221· composita extant (Lipsiae, 1861. pag. 154. 163. 193). - Има сnомеиа о
1240), познати заштитннк православне нјере противу учења латинске папапитр11 и у једној (иначе аnокр11фној) исправи, коју Валсамои при·
цркне за вријеме nокушаја уније са Римом nри цару јовану 11 Ватац11 води У својем схолијуму на 1. главу
Vlll титула Номоканона (АС. 1,
(Испор. Pichler, Geschichte der kirchl. Trennung zwischen dem Orient und 14ђ. Исnрава ова, то је поаната Donatio Constanlini паnи Снлвестру,
Occldent. Mfinchщ 1864. Ј, 323 fg.). Али за наше nитање сасвијем је аападни фалсификат из друге половине Vll или прве половине Vlll вијека.
1 De sacris ordiпatlonibus. Сар. З et 4(а\. сар. CLVIII et CLJX). -
беараапично, да n11 је први или други Герман автор сnомснутога сnиса
него је ту главно, да nостоји ова свједоџба послије доба трулскога За историју питања о источној папалитри и ваnадној тонсури може
се испоредити: Е. ГoлyбlfнckiliJ Исторiя русской церквн (11 иsданiе, Мо·
сабора. А тнјем би боље било да Ј· е автор Герман /1 јер тада 611
имали 'е · · ' Ј сква 1001) Том 1 прва полов11наЈ стр. 577·580. Том 1 друга полоща
! ;:у но.вНЈУ СВЈедоџбу из доба послије Валсамона.
2 (Москва, 1004) стр. 688-689. 8/nghaт. Vl, 4. § 15, 16. 17. Vll, З. § б.
. nријеме велщ распре између Цариграда и Рима при патрн·
Suicerl Thesaurus. 11, 564. 1015. Du Cange, Glossarium mediae et lnfimae
Јарху Михаилу Керуларију (1043·1058) Грци су корили Латине, да
graecltatls (Ed 1891). 1, 1100. Thomassin, Vet. et поvа eccl. dlsciplina. Р.
~ихови свештеници nодреаују косу и бpii]Y браду а Латинll опет
рке, да њихов11 свеш ' б (1 Кор 1. llb, 11. сар. 37-42. Wetzer und Welte, Kirc~enlexikon (11 Aufl.) Xl, 1876-
Х! 14) ј теннцн, npOTIIBHO Апостоловој наред и .· 1883, А. Hauck, RealencykJopldie fUr protestant. Theologie (Lelpzlg, 1007).
Ј га е дугачку к т коЈИ
Ј·е хт110 да иаравна споосу. адашњ11 антиохијски nатријарх Петар,
· ·едно
Bd. XIX. S. 8Зб-839. F. Х. Kraus, Realencyklopadie der christl. Alter·
спорити Рад . poue, напнше патр. Михаилу, да ниЈе _вр~1 , thumer (Ed. 1886). 11, 582. 001·003.
' IJ'•ap!X"
11
1
косе јер " u ( , .,, i'J.r'
. ~ " щ\1 ЧIIHII.~o на главу rуменцс х1.1 ~,1.•., г 2 Цариrр. патријарх Герман каже од nрилике то нето у сnису,
,..,. ' З1t1t'Гј~ XE't~tJ- • каже:
и ми · т 1, 1tO!(J'Jil~v)", и аатиЈ·ем мало даље опет . који смо споменули у 1. бнљ. на стр. 266, а овај nатр•Јарх није б•о
СМО KOJII ЧИНИМО ~·~·t·~
1
' , , 1 •
ааnадњак.
1 1
r/ ~ ii!XIt~·f.~, ",, ~.. , ~а врху главе nапалитру (·t ~Et~ os ~1t~ :щ f с'1
' •''·' ~~~~rt/o~·~r
•
1'lt•·)~ В
., • IIДII о свему овоме
С ш111 Ас1а
• "· '
 Посебни Аио ..
268
. кад је nидалион састављен, а то је . nосљед-
(то Јест, ја XVIII вијека) f(ЛИрици источне црkве носе
њеrа децен:о &vs1tLt't)aE6t<o~, острижену мало одозго и
косу npoc то' у. облику крста, otrJ.uposLaoo~, док косу
одоздо и . . '
ко'а ј~ на тјемену, сасвијеМ не дираЈу нити стригу,
Ј остављаЈ·У nапалитру
те тако . .без ,сваког ,украса,
, а_ d~~o~ .
1t а ovro~ x~t д.хаlЛrо 1мt(Ј); 'ltot~uat rr1v.'ltet'ltrJ.л~vpav ta6t~v. t
Јзг~Ј~да по овоме, да !(рајем XVIII виЈеr(а чланони tслира
грчкој цркни имали су ипак неку nапалитру, само
~то се из овога, што к~жу издnвачи Пидалиона, не
може равумијети, каква Је управо била и у чему се
састојала та паnалитра. .л Ј(ад смо се ми обра~али у
Цариград дотичнима, ](ОЈИ су врло. близу патриЈuрше­
ском. синоду, одговорише нам, да Је "то тако с~тно nи­
тање, на којем није вриједно за~стављати се озоиљно".
Али нијесу саыо у грчКОЈ цркви чл анов и 1mира
имали паnалитру, него је то исто ~ило и код Imиpa
словенс!(е православне цркве. У РусИЈИ московск~ сабор
1674. проnисује ово: ,,Протопреввитери и nротощакони,
iереи же мlрстlи и дiакони долженствуютъ ходити во
с 1,уфiяхъ, но знаменiе священнаго духоннаго ихъ чина
и рукоположенiя apxiepeйcr(aro, на главахъ же имtти
nрострижено вовомое гуденt(О немала, влас ы же оста·
вляти по \(ру глости rлавы, eil{e являетъ терновый вtнецъ
его же носи Христосъ". 2 Члановн свјетовнога кли~а
имали су дакле у Русији nаnалитру или rу м енце, које
се састојало у томе, што је на тјемену остри жена или
обријана била. коса у округлом облику, и унаоколо
тог остриженог дијела на гл а ни остав~мна је била коса
не onвeh дуга, и састављала је неку нрсту вијенца иш~
обруча од косе orioдo главе; а да би с. е покрио онаЈ
остримени или обријани дио на тјемсну, употребљанала
се скуфија, ~ou~[a (galeгiculus, galeгus). Чланови rш.ира
ив монаштва, слйједеЋи обичају анахорета, који ни~ес~
н~ каnа .сјекли своју I(Ocy, носили су, бар од IX . виЈеК с
унаприЈед, дугачку косу, nуштајући да им са све главе
уадуж расте, те нијесу имали гуменца или папалитр '
Изд 1864, године стр. 237 у биљешци ПОА текстом.
1 3
2 Овај цитат узели смо ив односне бнљешке на стр. 579 (1 тома .
nрве nоловине) rореспоменуте Историје руске цркве Голубинскоrа.
§ 38. 5) Свргнуkе.
269
и дакле ниј~су носили ни скуфије, као сяјетовно свеш­
тенство. !{од српског свештенства, бар у Аустрији! оби·
чај ношења такоз~аноr ћелеnуша, штu је од прилике
исто што и скуфи,1а руског снештен~тна, показује, да је
и то свештенство имало такођер папнлитру. l{ажу, да је
у Русији свјетовно свештенство престало имати на гливи
паnuлитру у nочетку прошло1·а вијека. Ваљда Ј е тuда она
престала и код све ш генства осталих помјесних цркава.
Иаыеђу спољашњих клирских права, која су оста·
јала онако свргнутим лицима, било је и право да могу
прю1ати из црrснене блаrајнице колиl<о им треб~ ~а се
мvry изп рж:шати nрилично имену и части сВОЈОЈ кли­
ричкој. Св,~едоче о ономе аr<ти четвртог васељенског
сабора, халкидонс[(оrа, у којима читамо, да је исти са­
бор одобрио, да се свргнутом еnископу антиохијском
Домну издаје из прихода антиохијске цркве колико му
треба аа његово издр~~авање. 1 Исто тако одобр~о је
исти сабор, да се днојици еФещшх епископа, Васијану
и СтеФану , који су били свргну.т.и, а .којима . Је оста­
вљена била enиcкoncr1a част, издnје годишња ленсија
од 200 алатниl(а (€xet<oa~v t·r1v &.Џщ toG s7ttjX~1t~u, ~at
a1to tillY1tro~6дwY rfjS !!V"J~~YEU&€tOГjS, еФеске, 6.jtrotr/.t't);
t~xЛ~ota.s, tp~~~; Evщt xat 1tU.pU.[!o&la;, ха&' Exaatov svt·
rJ.utbY &v&. 8tctx~a[иs xpuotv~t; Лa.~~ctYEtrocra.Y) .2 Неколи~о
сличних још одредаба постоји из времена ГригориЈа
Двојеслова. 3
Из наведено га nроистиче, да се I<азна oRa састојала у
томе, што се један еnископ, nреанитер и ~акон за одре·
ђене кривице лишава за сва1·да nрава cвar<or свештено­
цјејстновања, а уздржава само име и част клириr,а, и до·
бина ОЈtносну nенсију у оноликој . количини, колико му
треба д11 може издржавати се. IЈрипада дакле такав свр·
гнути еnискоn, nреавитер и лјакон I<Лиру, ~ли само~
извањским односима, а у самој ств~ри он НИЈе клирик.
Ова казна тиче се у строгоме смислу чланова клира
на вишим стеnенима свештене јерархије, јер она на
1
Сапе. Chalced. Ac!io (Х) de Domno Antioch. Harduin. 11, 545.
2
Conc. Chalced. Act, Xll. Cl. Act. ХУ. Harduln. 11, 562. 597.
Thomassin. Р. 111. llb. 11. сар. 29. n. 7·15.
. .
ЈеАнака је ова каsна и у · р111110католичкој цр~н11, и. аове се
4
 Посебни цио.
270
·есту лишава I<ривце оних права, која потичу
nрвоме МЈ
из сакраме нтал
ног nосвећења њиховога на службу цр
. •
кве· и nре
ма томе овоЈ Ј<аани не могу подлећи чланови
· .
Ј(ЈЈИ' а који су на нижим степенима. те јерархије, I<ao
иnор·~кони и чаци. Ако nак ВасилиЈе велик.и спомиње
с~ом 69. канону да мора чатац и иподЈакон; који
У чини односну кривицу, nрестати од службе (7ta.ua~.
;eto.t ~; u1t'f)peato.s), ив тога се не ~оже извести, као
што неки чине, 1да се овим равумијева свргнуће (~ц­
&o.lpeats) у наведеном смислу, него треба раэумијевати
ону кавну, о којој ј.е говорено Ј пrедходном n~раграФу,
а то је лишење мјеста служое, јер ни иподЈакон, ни
чатац, нијесу добили никак~ог сакр~менталнога Р.УКО·
nоложења нити они спаЈЩЈУ у броЈ свештенослужи­
теља (tEp~~€vot), него са~о у број цркв~нослуж.итеља
(u1t't)~Eta.t), ма и. да хо~е неки да ст~вљаЈУ иnоДЈаконе
у број виших Јерархијских стеnена. 2 се у истој тачки додаје оно што је IСарактеристика ове
О овој казни спомиње се и у данашњим црквено-
законским проnисима.
У цркви · руске царевине т. 2. чл. 17 6. Р l{ У. од·
ређује "лишенiе священнослужителей сана, съ оставле­
нiемъ въ духовномъ вtдомствt на ниэшихъ должно·
стяхъ".
У карловачкој митрополији 986. т. 3. К Д П. спо·
миње nконачну эабрану свештено~ејства". Под овим
dtposlllo, према појму, који је о томе утврђен у X!ll вијеку У римо·
катопичком црквеном прану. 3ове се тако~ер 11 degradalio verbal/s.
Hlnschltts. V, 564. С!. v, 572.
1 Kober, Die Depositlon. S. 9. Испореди оно што сам ја, поводом
Коберове теорије о овоме питању, казао на крају 122. биљ. при
тумачењу 21. ~<анона трулскога сабора у МС. 1 496.
2в · '
иди о овоме питању оно, што сам ја написао У мОЈОЈ Р
··
,Рукопопожење као сметња браку" (Мостар, 1907. 11 ивдање), стр.
IJ.1 4. 77·?8. Валсамон у коментару 5\. канона Василија неп. (AC.IV,
206) каже, да је овај св. отац истим каноном одредио, да сви чланови
кпвра без раалике . 0"'u казном,
' ако скрив~ морају бити кажњени Једнак
~ме ~t« м&a\psasw~ '(види ~ МС. 11 405)· али ово се не мож~ раау·
МИЈеватн строго у . ' ' обивенuх
. смислу сврrнуkа то Ј' ест у лишењу права д
~мротонијом Ј' е р
' те хиротониЈе немају нижи чланови \(Ј\Ира, не го' као
. ' '
што то одмах н на . у смиСIIУ
нетом МЈесту раајашњава сам Вапсамон,
ЈЈашења оне служб ма сте·
оену св е У цркви, која је повјерена дотичнима пре
оме у клиру,
§ 38. 5) Снрrнуhс.
271
ми равумјемо кавну свагдашњега лишења сваког све·
ште~одјејствовања, али уз уздржање nрава, која nри·
падаЈУ дотичнима по :ину клирич[(ОМ. Овако супимо
по томе, ш~о се ПОСЈIИЈС ове I<аэн~ спомиње као стро·
жија казна: "лишење чин а".
У цркви краље~ине црногорскечл.147. т. 5. ЦКУ.
изгледа да одре·ђује ово исто, јер ако тv и сnомиње
"одлучење од мјеста служб~ за свагда" Што би могло
оsначавати и ону кn.sну, коју смо споменули у ~ 34.,
дакле само. ~ишење МЈеста службе, а не и лишење права
свешт~нодЈеЈствовања; али обзиром на то што у nрет­
ходноЈ (4.) тачки спомиње се забрана свештенодјеј·
ствовања "эа неко вријеме", а у овој се тачки говори
о одлучењу ,,за свагда", као строжијој казни, то се
може мислити~ да ово свагдашње или коначно одлу­
чење означава сврrнуће; а ово потврђује и то, што
каэне, о којој сада говоримо, наиме, да дотичном осу­
ђеном свештеном лицу остаје ,,право да може носити
свештеничко име и уживати свештеничку част", и што
Се У К88НИ, КОја у ИСТОМ УЛаНКУ ДОЛаЗИ ОДМаХ ПО·
слије ове, која је наведена у 5. тачки, наводи уз свр·
гнуће и ,,лишење имена и части свештеничке".
У бугарском егэархату чл. 165. т. ж. Б Е У. наводи
"прtставане отъ длъжность", а ово треба рааумијевати у
смислу Ј<оначне забране свештенолјејства, али са правом
на име и част клирика, јер казна, која аа тијем до·
лази, гласи већ "ниэвержение" у аnсолутном смислу.
У Б ДП. ва свештенство буковинско·далматинске
митрополије~ 73. т. 10. овако наводи ову казну: "Сваг·
дашње лишење nрава службе. ~о nодлегне оној казни,
тај губи не само службу, коју је дотле имао, него губи
адњи·
'
и право, да може икада бити постављен на какву слу·
жбу Црквену, и задржава само опћа права клира, ра·
зумје се, у колико иввршује опће дужности ){дира. Об·
эиром на ову посљедњу околност (што дотични ва­
држава опћа клирска права), одређује му се ва иэЈtржа·
~ање половина износа пен сије, која по закону приnада
Једном служитељу црi<ве њеrове категорије и њеrових
година службе''.
272 Посебни ци О,
о овоЈ врсти кавне, т. ј.. лишења права од св аког
свештенодјејствовања на сваl да, али уа праkо дотич.
но1·а да "'fuжe носити свештеничi(О ю1е и уживати
. све.
теничку част, говори и грчко·римсi<о аа~<онода~ст
~ojera наредбе уз оnносне канонске одредбе сnоми~~
у својим списима канонисте источне цркве ХП и
~-\
§ 39.
6) Кон~чпо сврrнуiе.
Споменули смо у nредиnуЋсм параrраФу 21. I(анон
трулскоrа сабора, који говори о нижем стеnену I<аане
сврrнућа. У истом канону говори се и о дру гоы, вишем
стеnену ове кавне. Спомиње Ј(анон пријеступе (zr·~н.
' !!
~а.щ); ва које могу оити окривљена дотична свештена
лица, и ради тих nријеступа иста лица бивају nодвр.
гнута коначном и сваrдашњем свргнућу (1tO.'Ite)~ei ~Q.l
atrjVS~Et ~u.&щp€v€l U7t~~rL))\6~EY~t, perfectae ас perpetunc
1 ВиА\1: Валсамонове коментаре б. 11 21. канона трулскоr,
канона неокесаријског сабора и 8 кан. одговора Н11коле цариграАскоrа
(АС. 11, 319. 353. 111, 86. IV, 424); Властареву С11нтаrму Г, 4 (АС, Vl,
156); Харменопулов Хегаабиблос 11, З (Сп. иад., стр. 415). У свима
овим мјес-rиыа навецена је 79. новела 988. године цара Лава, коју је
он надао поводом јеАне јуснш11јанове новеле (Nov. Vl. сар. 5), по
којој свеште11ик, који би стуnио у брак, морао је не само бити свр1·
нут, него је морао бити иснључсн 11 ие IIJ.Jиpa и npнjeliи у реА свје·
товњака. У поменутој својој но вели цар Лан каже: "Оно што је ]СА·
иом било nосвећено Богу, то мора ца тако остане аа увијек. И ~во
мора важищ колико аа драгоцјсне посвећене ствари, тол1шо .11!0111
више аа љуАе, којн су себе Богу посветили стуnиuши у IU!Hp,
то да их t'ријех, тај опћи мучитељ, и отклања од 'lина, за КОЈИ су
мзабран.и, Према томе м11 не усвајамо одре~бу древнога законоАавца
(~ааумиЈс: поменуту јуст11нијанову новелу) који хоће да npeBBIIT~P\
rоакон
. и иnодј ако н, КОЈИ. је nослије свога 'произведеља (~et~• "1•~· en
0
~ tt~ XEtpoas~l~~) ступио у брак са ени]· ем напусти чин клирика " при·
је~е у '
1
x·l·
СВЈетовњачки живот (мvteЛw~ tou '11-~rлxou u1te~lot~. 1 v~L ~ 1
§ 39. б) Коначно сврrнуће.
273
deposltioni sublecti), јер изгубише благодат (rn~" ".
, t' 'd ..,, л~P~~os
€x1t€1t~(u'I.O.Ot, а gra ta ехс1 erunt), 1юје су се удостојил
била nри рукоположењу, и стављају се у nоложај свје~
товњака (€v :Ф ~&v Ла.~~~v d7to&o6~evot ~01iф 1 in laicorum
Jocum. detrus1 sunt), ;е као :.аква, мо,раЈ.У носити косу
XIV' !(ао свЈет~вњац~ (~a.&ct~ep о[ Лa.t~l rr1vм11~У E1ttipe~E'tюa~v,
. comam stcut latct nutl'lant).
На основу овог самога канона, независно од мно·
гих других, који такођер говоре о овој казни може
' .
се већ саставити ПОЈам о ЊОЈ, а наиме, да се nотпуно
'
11коначно . сврrнуће састоји у томе, што дотични члан
tшира, који јој подлегне, губи ва свагда божанствену
благодат, која је nризвана била на њеrа у часу сакра­
менталне хиротоније, и по којој је благодати он добио
био nрана свештенодјејствовања, учитељства и пастир·
1
ства, те се лишава свих тих nрава, и уједно лишава
се и мена и части свештеничке, и ставља се у ред свје·
товњака са онюt једино правима, која световњаци имају
у uркви. Ово што је казано . о потnуном свргнућу у
9. том трулском канону довољно је ва оnћу деФиницију
исте казне по учењу православног uрквеноrа nрава, 1
јер је ту казано у главноме све, што се т~ че ове I<аане.
Раајашњење исте дефиниције биће показано ниже, ув
допуну са оним, што о свргнуЋу самом и о посљеди·
цама њеrовима говоре други црl<вено-правни иввори.
По I<анонском· својем вначењу казна потnуноrа
свргнућа, ~a&a.tpeaL; 1ta.ViEЛ~~~ аа свештена лица, једнака
је казни коначнога одлучења 1 &~opta~o; 1tttYteЛ~;, којој
могу nодлеЋи свјетовњаци (9 27 .) ~ао што ова казна
па ,било ЈIИШава свјетовњаке, који повриједе закон, ваједнице
са осталим беспорочним свјетовњацима, ~otvoovta. t&_
v
k~t~v (communio laica), тако ~сто прва казна лишава
нријеступна свен\Тена лица ааЈеднице са беспорочним
с~е~теницима, ~otY(J)Yt'L €x~~at~a~t~~ (commun~o. eccle·
Stast1ca s. clerlcalis). 2По оној истој власти по КОЈОЈ црква
·-
(\,

~~to~ м! 1tfJOi; tbv А~!м~ ~[ov eмv~~tr ste~o&~t}' него објављуЈеМО

ту наредбу ли 1Ј т·
wеноы законске снаге и наређујемо, да такн
·' и само 1 Исnор, МЦП. стр. 536. Суворов~, О церк. наказ. стр. 240,
nрестану ОА оне спужб . ' ј. стуnити у 'Eut«~!ou Пspl ~p~t. E;oualrt~. tsЛ. 268. H/nsch/us. IV, 1'!1. 800 lg.
брак И . е, КОЈУ су вршили прије но · што ne , иs
ова им је каана довољна· а никако да се не искључУЈ~ ~· l~ober, Die Depositlon. S. 110. 184. . .
2 Исnор, МЦП. стр. 526-527. Кобер (Die Deposlt10n.. S. ~ ~~~
u. •
мИра, НИТИ Ца се Л • ' ' )_ o['tL~ un•
p~a(~t~) ко· иwаваЈу црквених служаба (Е~. t(li~ E'I.X ~ •·е jus каводи, како је кардинал Велармин при:;ааао оау communiO lat
graeco.;oma~umoни\1\мщ'Y слободно да Jt имаље врwе", Zacharta , . 181
• 1 175·176.
274
·има nраво да ис!(ључи иа опће цр1шене ааједнипе сваког
nријестуnнога члана цркве, и да га сасвијем одлучи
од тијела црквенога, она има п~аво да искључи и
пријестуnне. чланове клира .иа Э~Једюше својих слу.
житеља и да ~х сврrне, те сасвиЈеМ оnлучи од тијела
клирскога. Ово је довољно било доказано у nристу.
пном дијелу ове раnње. AI{O у сваком добро уређеном
свјетовном друштву, које пази на своју част и свој
углед, управна власт друшт~а мора да отпусти одмах
сваког свога чинонника, КОЈИ не nоступа у вршењу
својих дужности према сврхи Ј\руштва и себе оnорочи
\(ажњивим каквим дјелом, ово мора тијем више да важи
у најуввише.нијем по својој сврхи друштву на земљи,
у ХристовоЈ цркви. Према овоме ми налазимо већ у
прва времена цркве nримјењену у црквени м судовима а
са посебниы хришћанским l(арактероы ОНаЈ(Ву исту de-
positio dignitatis, Iюја је са криминалниы каракте~ом ва­
жила у риыској царевини као казна аа nријестуnне
nржавне чиновнике; исто као што у nитању сврrнућа
налавимо у многоме примјењсне у цркнен и м судовима
Посебни Allo,
~ 39. 6) I{оначно cвprнylie. 275
)\адИ се како треба у животу својем. За оне, који · су
такви у вршењу службе своје, I<аЖе Климент, to6tou;
~ь a~~Ct.t(l); y~~t,oџv &7tо~аЛе~&а.~ t~S ЛвttOUpjta.s, и одмах
додаје: &~aptta. 1ар оо ~L~~a ~~lv E01:et.t, ~av t~u; d~~-
1tt(l)s~at oot(l)s 1t~ooevey~6VtCI.S t~ дtора. t'ij;, ~1t~~01t'fj;
&7t~~aЛ(I)\IO Uep неће нам бити мален гријех, ако ми
сврrне~о са еnискоnства оне, који без nрије1юра и no·
1
божно приносише свете дарове). Из ових Климентових
ријечи може се лијеnо извести, да су већ тада дотичне
uркнене оnштине вршиле nраво сврrавања свештених
лица, која су била на служби цркве, и ово nраво Кли·
мент не nориче тим црквеним оnштинама, према та·
дашњем значењу и јури~дикцији тих оnштина, него
само кори · коринтску општину, што је то чинила не
по nравди (GO oLxalы~) и што је без оnравданог узрока
подврrла I(аани сврrнућа неке uрl<Венослужитеље; који
су били добри и I<оји су уреnно и ревносно вршили
своју службу 2 Из прве оле Ш вијека, кад је већ са·
. n
борска власт епискоnска уређена била и одређени су
били nослови наnлежности епис((оnских сабора, имамо

проnисе римскоrа законодавства о војном сталежу у ис­ nодатак о казни свргнућа -ва свештена лица у Мири·

тој . царевини, према којем сталежу у св. Писму и хри·

шћансi(И клир се навивље atpatEta., воинство, а свеште·
ник at~~t~{ot~~ 'l~aou Xptat~u, воинъ Јисусъ Хрiстовъ. 1
На основу неких пuдатака могло би се са доста
поувданости устврдити, да је већ у првом хришћан·
ском вијеч била у црквено-судској пракси кавна свр·
I'Нућа , КЈiирика, О овоме би свједочила прва nосланица·
I<лимент.а римског Коринћанима, која је написана бил~
У друГОЈ nоли или nосљедњих година 1вијека. 2 У тоЈ
nосла.ници, иэмеђу другога, Климент кори КоринЋане
што Је њихова црквена о11штина незаконито лишила
ов~штеничк~ служ.бе нещ који су nравилно били иза·
6рани и КОЈИ су ревносно вршили своју службу и вла·
сврrнуте римок~топичке свештенщ а наиме да су таквlf свештениuи
моrпи nричешћивати се само sub u~a specle ~о јест само са св. хљебом,
јобиблијону uapИГfaдci<Or патријарха Фотија. У том се
Миријобиблијону nод бр. CVlll говори о једном спису
светог мученика ПамФила, који сnомиње о сврrнућу
Ориrена. Овај, као клирик александријске цркве, пошао
је био из Александрије у Атину бев допуштења над·
лежи ог му епископа Димитрија и приыио је рукоnоло·
жење за преавитера од туђег му еnископа, Теотекна
nалестинс1{е Кесарије. Кал је ва то дознао еnискоn Ди·
митрије, а Ориrен се међутијем повратио био у Алек·
1 Clen1entisRomani Ер. 1ad Corinthios сар. 44 (Ed, clt pag. 31).
Исnоре~11 ј. С. V. Durelt, La Ch!esa storlca (Saggio sul\a concezione
della Chiesa cristlana е della sua gerarchia nell' eta sub-apostollca). Torino,
\910. р. 19-20.
2 Keltner у својој радњи: Dass Buss· und Strafverfahren gegen
Кleriker
ln den sechs ersten cbristlichen ]ahrhunderten (Trier, 1863. S. 31)
сnомиње је~но мјес1'о из Тертупијанове књиrе De baptismo, ив ~tojer

а не к са хљебом и са ником. Ово је nрема ;чењу римокатоличке uркве би се мјеста могло извещ ~ао ~а су и сами апостоли уnотребља·
0
раалици У причешhивању uзме~у сиештеюtк! и сијетовњакА. вали већ казну сврrнућа. Али, по оnасц11 истога Кепиера, није noya·
1 11 Кор, Х, 4. 11 Тим, 11 3 . ~ана редакција тога мјеста у Тертупнјановој књиви, те се ие може
2 Cf С ' ' са сиrурношну оту~а навести ништа,
р • · f, Hefele, Pa\rщn Apostoloruш Opera. TUblngae, t85S.
ro1egomcna, pag. XXXII·XXXV. . 1818
276 Посебни цио.
сандрију, димитрије сазове 231. године сабор еnи.
коnа и nреавитера, и на томе сабору буде ријешено
~~ Ориrек мора бити проrкан из Александрије, да иУ
мора бити аабрањено проповиЈедање и да Је свргнуr
са свештенога чина. 1 Од овога доба, Ш вијека, па УНа­
nр~ед редовно су црквени епископски судови одређи.
вали казну свргнућа сваrш nут, r<nд би нашли да 38•
служује такву казнr једно ил.и друго свештено лице
ва неки тешки пријеступ. СвЈедоче о томе прквено­
nравни извори, који носе име св. ~постола, и коЈ.и ако
и не потичу од самих св. апостола, али nриказуЈу дИ·
сциплину првих вијекова цркве. У А nостолским У ста­
новама налази се полробно иаложен поступак uрквених
судова ва прва три хришћанска вијека у казненим по­
словима, и поред разних каэни спомен уто је иэрично
и свргнуће, признавајући епископу власт да свргне
свакога клир и ка, који то за служи: 'E1tloxo1to; xa&atpEt
1tavta м~ptxov &~t~V бvи.< ха&щр€оеw;. 2 А апостолски ка­
нони у великом броју говоре о истој казни . Ka&Ct.tpslo&oo
одређује 3. ап. канон ва епископа и преавитера, који на
ов. литургији принаша нешто друго, а не хљеб и вино.
Ka~rt~ela&(l) одређује 5. ап. канон за епископа, преавите·
ра, који одбија упорно из своје куће своју жену. Исто 6.
ап. канон ва епископа, презвитера и дјакона, који ~е
бави свјетовним пословима. Исто и за исте одређује
7. ап.. канон, ако светкују Ускрс са Јудејима. И мно·
штв.о ЈОШ тих канона спомињу исту каану за о~носне
nриЈе.ступе свештенослужитсља. Сnомињу о истоЈ казни
и са истим термином многи канони насељенских и по·
мј~сних сабора, као и канони св. отаца свих потоњ.их
ВИЈекова. У неким црквено-правним изворима није у виЈе!(
споменут. термин ~rt&rttpEot; да се означи ова казна., али
друге РИЈ~чи, које су аа то употребљене, nor(a3YJY да
се раэу~иЈева право свргну!; е. У старијим, исто и но·
За 0 По издању Migne (Patrol. Gr. ed. Lat.) tom. Llll. col. 692-69~
1
Је бновај251..саборrощепротиву
м
Opnrcнa Hinschius (IV 698. Anm. 2) ~аже, А
' • бко
у Dl ВИЈеку,
· а како било, на сваки начин сабор је 0831
има У
2
ф
Const. Apost Vlll .
· ' 28. На ово МЈесто у дп Установама
унковом иsцању (ст 53 ) · . · testan·
lur сУРrianus Ер 3 р,t н· 1 ова тачна опаска·· п Нос jus ep1scopl
. , е Ieronyтus Ер. 10~."
1
§ 39. б) Коначно сврrнуkе. 277
вијим канонистичким радњама nрибрани су ти разни
други називи, који су у црквено~ правним изворима yno·
требљени за казну сврrнућа. Пошто ми не сматрамо,
да ово, што новији аову ~v~~at~Л~rla t~; ~a~atpea;w;
и чему дају неку велику важност, има особито какво
значење за само питање о суштини казне свргнућа,
то и уnућујемо на те I(анони~тичi(е радње оне, којн
желе да знају, како се још зове ова казна и каквим
је другим ријечима она означена у разним иаворима. 1
Из горенаведенога 21. канона трулскога види се,
у чему се састоји уоnће каана коначнога снргнуliа.
Посебице састоји се ова казна у лишењу свих оних
nрава, која је дотично соештено лице добило било у
свештеној (!цattx~) јерархијИ, исто и у уnравној (8tot·
x·qttx~) јерархији, даке nрава !) да остане на мјесту
службе, које му је било повјерено, и да врши односну
јурисдикцију, 2) да ужива прихоле од тога мјеста ње­
гове службе, 3) да може обављати икакву свештену
службу, имала та служба или не имала сакраментални
карактер,4) да може носити име и уживати част све­
штенога лица и 5) да може икада више добити у цркви
ма каква била nрава, која приnадају члановима клира.
Свако мјесто службе у уnравној јерархији, које је
скопчано са nравом одређене ~ласти, мора искључиво
.ца покрива једно свештено лице. Оваква су мјеста иэ­
међу првих: епархија (односно митрополија, патријар·
шија, еrзархат) и nарохија, којима је на челу уnраве
эа прву епископ; а эа другу nреэвитер. У таква· мјеста
сnадају и манастири, којима уnравља такођер један пре·
э~итер иэ монаштва, јеромонах, евентуално са досто­
јанством архимандрита или игумана, а у неким мана·
стирима и еnискоnи. На ова мјеста постанљају се од­
носна свештена лица стално и са nрописаном синђелијом,
синодском или епис~опско~, и на начин, да их црRвена
власт не може беа судског исљеђења уклонити са тих
мјеста. Али има и таквих опет мјеста у уnравној је­
рархији, која такођер поt(ривају снештена лица, а којn
се мјеста не добивају синђелијом, нити су скопчана са
- ·-
1 Binghaт. XVII, \. § б. Kober, Die Deposilion. S. 3-5. Hinschius,
IV, 726 und Anm. 8 11nd 10. Раллнс, Стр. 1·3.
278 nосебни
нек~м. старјешинском влашћу, и који зау~имају та мје.
ста IЈшјесу онако непо~ични са истих МЈеста, као nри
нормалним приликама епископи, ~ароси и ма~астирски
старјешине. у овакву врсту спадаЈу сва о~а МЈеста слу.
жбе l(oia дотична свештсна лица заузимаЈу у uр1(8еним
) Ј '
учевнюt ваводима, у д~ оротворним црквеним заводима,
у. духонним дик.астеријумима, и уоnће сва она другn
многа мјеста, која се мо~у назв~ти спомоћни~1 ьџстимn
у uрквеној уп рани, а КОЈа сва МЈе~та эаузим~ЈУ редонно
презвитери, или у неким случ аЈ евима и. дЈакони. Са­
свијем независно од то1·а, какво од .тих МЈес~а .за узима,
једно свештено лиц~, дак~е или МЈес'!:о, КОЈе Је стално
'и које се добива синђеЈЈИЈОМ, или КОЈе се добива без
тога и нема I(apa~\rep аnсолутно стални, ако такво лице
ради некога пријеступа nодлегне казни снргнућа, оно
исти час кад је објављена пресуда губи мјесто службе.
У !(аНОНСКИМ ИЗВОрИМа rвијеК Се Са ЛИШеЊеМ ДОТИЧНОI'
свештенога стеnена сједињује непосредно губитак мје·
ста, које је дотле эауэИ11ало ос.1 ·ђено свештено лине:
1trLYЩ EX1ttrooet :<GAa,GVtat tOU ~r.t&!!~O :щl ~~s un·~~eo[as. 1
За ОЈtносног пријеступноrа преэвитера 11. кан он кар·
тагенског сабора наређује, да одмах поред свргнућа
има бити лишен и мјеста службе, ~al to'J tBt~Y tG1t~V
d1toЛsoatro. У с~ислу ових и сличних канонских одре·
даба надлежна духовна влцст ·исти час, чим једно све·
штено лицt nотnадне казни свргнућа, мора одредитп
na се именује друго лице, којему Ђе се повјерити слу·
жба, коју је свргнути эауэимао. Само у такво~! слу·
чају, а!(О би тај свргнути истицао своју невиност н
послије иэречене nресуде, и аахтијевао да RИI.UИ су;\
ис11ита њеrову ствар, до пушта 4. канон сардичкога сабо·
ра, да се не поставља на његово мјесто .на стални начин
друго лице, док не иарече своју одлуку тај виши суд.
д~ nак потични, који је nодлегао свргнуЂу и лиш.ен
био МЈес·~а службе, не може више вршити никакву ЈУ·
рисд11КЦИЈУ, слиједи само по себи. Свака нарt·дба ~а·
квога ли~а У смислу њеrовоr пређашњеrа nоложаЈ~~
.ништава Је, и ако се усуди учинити нешто,. што Ј
било скоnчано са њеrовим правима, која је приЈе осуде
1 На npllм, 51. кан. Василија вел. АС. IY, 206.
AIIO,
§39. б) Коначно снрrнуhе. 279
11мао, по,1врrава се у таr<вом случају иск.щчењу ив
цркне, а они који би признали такве њеrове чине, nот·
nадају и они свргнућу, ако су свештена лица, или од·
лучењу, ако су свјетовњаци, - о чему је ријеч мало
даље у овој радњи.
Говорећи о нижем степену сврrнућа вилјели смо,
да се у неким случајевима nрианавало осу~енима, да
могу ипак уживати неки дио nрихода од мјеста службе
које су nрије заузимали. При коначном сврrнућу до­
тични немају ни на ово више nрава. Эа Павла само·
садскоr, бившеr еnискоnа антиохијсr<оr у другој nоли
III вијека, каже Евсевије у својој историји uр1ше, да
исти, пошто ra је односни сабор снргао ради јерети­
чr<оr у чсња, није хтио ниnошто да наnусти дом, који
је запремао rшо еnискоn, нити да устуnи тај дом сnој ем
насљеднику све дотле, док, на молбу nравославних цару
Аврелијану, није овај цар наредио, да на овај дом има
npaRo само nравославни еnископ. 1 Лишење npaua на
nриходе дотичнога мјеста службе ва лице, које nод·
легне коначном ·свргнућу, nриродна је посљедица ова·
riвe казне, особито кад се обрати пажња на то, да оби·
чно ова ~е казна налагала главним начином ради јереси
и симонијс, као што о тоые свје~1оче одлуке о свргнућу
потоњих времена, јер је немогуhно и помислити, да може
на прим. један еnископ уживати материјалну корист
из имања оне цркве, коју је сам ианевјерио, или који
се служио нрквом ради га \Не похлепе ва новцем.
Jearpy ове казне, о којој сада говоримо, саставља
лишење дотичнога да може свештенодјејствовати. Ово
лишење треба разумијевату у аnсолутном смислу, као
лищење благодати свештенства, 1юју је дотични добио
хиротонијом, сакраменталним рукоположењем. У ка·
нонима и у другим црквено-правним иsворима, кад се
спомиње епископ) који бива nодвргнут овој каэни, оби·
·---т Овај фа~т 11з Евсевијеве историје цр~ве (VII, 30) наводи Kel/ner
у поменутој његоној радњи (стр 38), зат11јсм КоЬеr1 Die Deposillon. S,
18. Раллнс у својој књ11ЗИ (стр. 9) спомиње цвнје омуке ~цариrрадскоr
nатријар~еског синода, једну од 1625. и~ другу ац 1765. године, у
којима се одре~ује, да дот1tчнн еn11скоnи (андроски јеца н~ и АРУГП ахрид•
скм), кој11 су били сврГ11у1'1t, морају бiiТII тtшсни права на сваки
црквени nрихоц.
280 Посебни АИо,
чно је кавано 1 да се лишаRа еnискоnс:ва, эа nреэвитера
да се лишава nрезвитерстна, исто и дЈакон да се лишава
nјаконства. По овоме могло би изгледати, да епискоn!
који је лишен еnис~опства, нема ни ше права да вршн
свештеНОi~ејство 1 КОЈа су с~оnчана са еnискоnским сте.
nеном, дакле дn не може служити Ј(ао епискоn свету
лвтургију, да не може рукоnолоrати кл~рике, нитн
уопће обављати остале свештене службе, КОЈе има nраво
да обавља у uркни само епискоn, али Jla може можда
nршити свештено)~ејства, која uрши презвитер. У овоме
смислу nротумачен је био 20. канон трулскога сабора
Ј(Qјим се наређује 1 да епис"оп за ОЈlНОсну кривину мора
престати од епископства и вршити са м о посао nре­
в~итерсщ t';j~ ~1tlOM1t'f); 1tU.USO~!O, ~U ~€ t~O lt~EO~Ut~OU
6ve~elt(1), дакле да бива сврrнут као епископ и да се
нивводи на степен nрезвитерски. А изгледа да је ово
и бивало у црквеној пра!(СИ старијега доба. На ову
је праксу била обраЂена пажња у \' виј еку на халки·
донском васељенском сабору, те 29. каноном тога са·
бора објављено 1 да је "[ep~au),ta. (sacrilegium)ниэво)tитн
епископа на презвитерски степен; него ако зб ог Ј(аквоr
оправданог узрО!(а неки еписко11и морају б ити уююњени
еа е11ископске службе, &1to ~~; 1tpa~€(1)~ ~·r1 ; ~1ttaxo~;,
у таквоы случају не могу они эауэимати ни презви·
терскога мјеста, ~ua€ 1tpEa~OtE~~u t61t~v xu.tEX
ElVo~E~~uotv;
аЈ(О су пак без ика1ше кривице 1 !х~6; ttv~; E'(Xkf1 ~rJ.~ђ~,
у1шоњени били са достојанства, не"а буnу повраЋени
на епискоnсЈ(о достојанство", Према томе nриказује се
противурјечије између поменута два канона: трулскоr
и халкидонског. На ово је nротивурјечије обраЂена
била nажња Ј(оментатора канона средњеrа вијека. А ри·
стин. У својем !(оментару 20. канона трулскога сабора
усваЈа одредбу тога канона буквално и каже, да се из
тога види, како може и епискоn некада бити низведе~
на презвитерско мјесто 1t6ts xal €max~1to" st; 1t 0 Ea~ots·
l.. Ј. ' ., г .
роо t~uv xat~'(Etat; а;щ признавајуhи иnак значаЈ од·
редбе 29. халкидонског канона, и да сложи одредбе и
~~у~ског и овога халкидонскоr канона, додаје, да први,
Јест 1 трулски канон треба узимати кRо иэуаетак из
онога onћera канона, xa.t €xs tbv 1ta~6vta. .,.r;.v6va. 61ts·
§ 39. б) !{оначно свр1·нуће, 281
~~p·~11€v~v sx tG6 xu.~~ktx~б EX€lVGU xa.v~v~;. 1 У словенс1iој
!{рм чији ово је узето у чуnноватном смислу, те ·се ту
тврди, да мора важити само одредба трулскога канона,
и nакле да епископ ј~Щан може бити nремјештен са·
епископства на презвитерски степен: "И навнаменай
се ко гда епископъ на презвитерС!(Ое мt~сто сводится:
ибо 29. правило халки1юнскаго собора, святотатст·во
'
отнюдъ нарицnет:~ ~ , еже ешскопа на преввитерсюи све·
•U
ст и сте пен!> : и имМ cie nравило пребольше вселенскаго
онаrо правила • Дру11Чије су ово и правилно проту·
11 2
мачили дру ги коментатори и nоказали, да између no·
менута два канона nротивурјечије је само при~идно. 8
А новиј и наш авторитетни l(оментатор канона nише о
овоме п итању у коментару 20. трулскоrа канона: "Са·
бо р одређује эа Ј(азну епископу, да . мора престати од
еписi(Опства и нршити само посао nреэвитерски. Ово не
значи, да en иcKOIJ, који се огријешио о каноне, мора бити
н изведен на степен nрезвитера, јер би то противно било
onliим ка нонима цркве ЏV васељ. 29. канон); него значи,
да се тај епископ лишава епископске· власти, и ступа
у ред потч ињених свештенослужитеља, остајући му nри
то~1е сам о свештени сан". 4 У коментару па!( оног 29.
хал \Ш!\ОНС\(ОГ канона разјашњава исти саму суштину
одредбе тога 1.'анона: "Они (св. Оци халкидонсiсоrа
сабора) изјави ше, да аЈ\О је од сврrнутих без кривице
и без довољноrа узрока епископа одузет био свети­
те.ьски сан, то није друго било, него насилнИЧ!(О оду·
аимање юt свештенога звања, које им је законито при·
nа;щло, било је светотатство ;· јер ако су исти епискоnи
били криви за не1(е nријестуце, те према тежини своје
кривице заслуживаЈт · су по nравди да буду лишени
енископства, у таквом случају заједно са еnисt(оnством
мора;iи су били бити лишени и свега свештенст.ва.
Према томе еписко11 не може у ника!(ВОМ случају бити
ни~веасн на степен презвитера. О томе и издаје сабор
l BIЩII АС. 111 351-352.
~ Сп. 11зд., 1, \84.
1Коментар11
1
3онаре и Валсамона 20. rрулског канона. АС. 11,
349-351.
4 Архrщ јоанпъ, Курсъ церк. з~коновiдtнiя (СПб. 185!). 1, зrо.
lfi 1
282 Посебни цно.
позитивно правило. Основа је његова у томе, што епи.
сколство не саставља тек неку .црквену службу, или
неко лично достојанство (d~(ro~u.), што би се могло
некоме nрема nриликама одузети, н~ ди рајићи у ње.
гово свештенство, него епископство Је свеште но-тајан­
ствени сан, оно је стеnен свештенства; и стеnен све­
штенства, еnископски и nрезвитерски, само п о себи не
састављ~ју различна таинства, тако да би ли ш ење је­
днога иа тих стеnена, еnискоnскоrа, могл о се не до·
тицати другога, nрезвитерскоrа: него и у једном и у
другом степену једино је таинство свештенства, које се
само разликује по степенима, или по nравима и ~~еј­
ствима свештенослужења; а опћ а њихо uа дјејства, )(ој а
припадају и једном и друrом степену, на прим. вршење
такнства, имају једнаку моЂ. Јер шта би аначило на
nрим. једнога епископа, који је окривљен за неке тешке
rријехе, ниэвести га у име кавне за то на стеnен пре·
эвитера~ Значило би одредити му да онако исто, као
и прије, врши Божје тајне, само у другом знању ! А
вар не би било и ово такођер светотатство ~ Па зато
и сви l(анони у погледу свештенства, једнако се тичу
сана и епископског и презвитерскоr, и оно, што по
I(анонима nријечи епис1юnу м свештенодјејствује, то
исто одуэимље право свештенодјејствовањ а и nревв~·
теру: према томе, ко је лишен епископства за своЈе
Ј(ривице противу l(анона, лишава се у исто вриј.еме и
nреэвитерства и свега свештенства, као недостоЈаН да
свештено~ејствује 11 • 1 Према онаквом тумачењу ломе·
нутога канона упоредо са односни м трулским каноноы,
а које тумачење мора бити бесусловно усвојено, свака
одредба У канонима о сврrнућу, које је изречена 88
односне кривице nротиву једног еnископа, или nрезви·
тера, или Nai(OHa, треба увијеl( раэумијевати у смислу
губитка благодати, добивене при тајни ствештенства.
Лишен услијед свр1·нућа блаrодати епископ, пре·
ввите~ или ~акон не смије више никада и у никаквом
случаЈу да врши ма које било снештено~ејство, и ак~
би се усудио то да учини, nодвргава се још теЖОЈ
~азни,_~аэни искључења иэ цркне. "Ако се еnискоn,
1
Иста књнrа. 1, 317-з 18 ,
g39. б) ~оi1ачно свргнуће. .
283
или преэвитер, или дјакон, који је вбоr докаваног nри·
јестуnа .б ио по nравди свр~нут, усуди предузети службу,
која му ЈС некада била ПОВЈерена, такав нека се исюьучи
сасвијем из цркве", прописује 28. а п. канон. Ову од·
редбу nонављају аnтијем. редовно сви канони, који о
томе говоре. Овоме се толико значаја даје у канонском
праву пра вославне цркве, да се одређују најтеже каане
и онима, који би се усудили имати какву духовну везу
или признавати какво свештенодјејство свргнутих све·
штених лица. "Ако је )(Оји епископ" одређује 4. ан·
тиохијски канон, "од сабора, или презвитер или дјакон
од свог епископа сврrнут, nак се усуди обавити какву
свештену службу, коју је прије обављао као епископ,
или п реавитер, или дјакон, такав нс само што не може
ви ше наде rојити, да на другоме сабору успостављен
бупе, или да се може бранити, него ће бити заједно
с њи м искључени иа цркве и сви они, који с њим буду
оnћили, а особито ако буду знали за осуду иэречену
.nротиву препоыенутих, nак оnет се с њима усуде оnћи·
ти". 3а неког nреавитера Григорија, који се жалио што
је свргнут био, Василије велиr<И у својем 88. канону му
пријети, да Ђе, ако се усуди вршити свештенослужење,
бити анатема эа сав народ, па и они који га приме)
да Ће сви бити искључени иа цркве.
Пооштрење овог вишеr стеnена казне свргнућа,
упоредо са нижи м јој степеном, а што ј е уједно и главна
раэлиr<а између оба степена, саставља то, да осуђени
на овај виши степен сврrнућа губи у исто вријеме и
име и част клирика, што је уживао nрије.
Од самога почетка цркве постојао је аасебни ред
чланова цркве, који су особитим посвећењем, хиро·
тонијом ю1и хиротесијом, постављани били на разне
служб~ црквене, и који су сви 1(80 такви састав~алИ'
I(Лир, хЛ~р~~. 1 Чим би не1<о постављен био аа Једну
такву службу, одмах му се име уписивало у нарочиту
књигу која се називала клириЧI(И каталог, ~at&AGyo~ tmY
) . ,, !
~~·'l~t~Љv, 2 или свештсни /(а талог, хсш~лGјG~ EFctttx~s,·
1. 8
Ј Од куда је постао онај термин види МЦП , стр. 228, б"љ, 7.
~ An. кан , 15. АС. 11, 20-21.
8 An. кан. 51. АС. 11, 67.
!91t
 Пос.ебни дно.
и n осто канон, ~avrov, Ј б.'(tй; xcmuv, 2 тако м о[ €v tф
ил f, '"'Levot коiи су уврштени у l(анон,~~ Ј{значи
xavGYt ~џtа ~r ' Ј
исто ,
.
1
што унрштени у клир, .клирибчки каталог: о Ј~ уписан
био у тај каталог, таЈ ЈС ло ивао у исто вриЈе~1е од.
е~ене nовластице и у ·грађансiюм и у судском олносу,
Р IJ и имунитет а та1ю исто и односне nочасти
и личн
.
'
nриnадале члановима клира.
4и
зме~у ових по
' носе косу и браду !(ао чланови клира, да носе клиричко
коЈе су . .
части они чланони кл ира, КОЈИ су 6или на виш им је.
рархијским степенима, ужи~али с~ наравно више по.
части, а мање њих они, ЈЮЈИ су ~ или на нижим сте.
nенима. Еnискоnи су уживал~ наЈвише тих почасти.
Имали су nраво, као што има,1 у и нанас, на особиту
уавишену катедру у uр1ши, на особити nочас ни наслов,
да им се сnомиње име при uрквеним слу жб ама, да им
се љуби рука и т. д. Презвитерима та~оrуср nриnа­
дају особита сјелишта у цркви, .и друг.е ЈОШ раз не по­
части. Исто неке почасти уживају и щакони, особито
исnред нижих клирика. Све ове повластице и ове по­
части скуnа саставља оно, што се у Ј<анонима зове
име и част клирика, to ~У~!ш xa.t ·~ tt~r1 t!OY ЕУ уЈ·Гјр!р
€~еи'~~еУwУ. И од снега онога морао је бити ли шен
сваки онај, који би nодлегао казни конач нога сn ргнућа,
те му се брисаnо за увијек име из свештено r 11аталога.
Сардичкога сабора канон 20. проnисује за епископе, који
се ва своје uрквене nослове обраћају снјетонним вл астима,
да такви епископи морају бити лишен и и ч асти и до·
стојанстRа, t+1v tt~·r1 Y xa.t t~ &~iшџ.а. д.7t~~6JJEtY. За све·
штена лица, која слиједе иновјерню1 об редним обича·
јима, 1. канон антиохијскога сабора QДређује, ла се
морају свргнути, и уједно бити лишени и изnањске
ча~т.и, xal r~; €~ro~eY tt!!';6, коју су по снетоме чин у и
Бо.жјему свсштенстuу уживали. 3а иста лица, ако се
КОЈе од њих затече да каматари, 17. канон Ј ва~ељен­
ско~ са~ора одреrуује поред свргнућа, xa.l &bl.6tpt~; t~u
xav~vvs Eatctt, нека му се дакле иабрише и име из све·
штенич"ога сnиска. Из XIV вијека из.rщно је у штампи
- ; 1вас. кан. 16. 17. АС. 11, 148. 151.
Антнох. 1. кан, АС. Щ 124.
8
Види МОЈ'е
, тумачење 16. кан. 1uac. сабора, МС. !, 221-222.
Види МЦЛ, стр. 261·262,
g З9. б) Коначно свргнуhе.
285
неколиi<О одлу~а uариrрадскоr патријаршескоr синода
0 снрrну!1у ПОЈединих еnискоnа, nрезвитера и дјакона
у којим се .о~лукама наводи, поре)( самога лишења nрав~
снештенодЈеЈствонања, такођер и то, да се исти лиша­
нају и и знањске части ЈiЛИрИЧI\е, и nосебно nрава ла
• одијело и т. д. А иэ . Х\.. Ш Rиjel<a читамо у једној од·
1
луци uapиrpaJtcкor nатриЈаршескоr сабора, r~e се из­
међу другога с11омиње и то, да дотичном сврrнутом еnи­
-- ··т вад;,мо неколико примјера из иадања Fr. Miklosich et jos.
MO/Ier, Acta PatriarchaltiS Conslaпtinopolitani MCCCXV-MCCCC\1. 2 tom.
(Viнdobonac, 1860. 18~2). 3а .вријеме патријарха Јована Xlll свргнуће
једног јер омо наха11 Ј едног ДЈакона 1315. године (1, 26-28); аа вријеме
патр. јована X!V снргнуkе Мllтропоп~па филипског (!, 168-171): око
1354. годи~с снрrнућ е тројице јеромонш, аа које се односна грщта
xata),o·rov 'l.?:t *
шршује: EJO'It?:t tolvu•l ourot tQ 0.1i0 tOUOE a.!toшp:~~·~VOt tvU t~р~щџ~
lE(IW(i'J'I'~~ аЬl,очлоt (!, 340); ва вријеме nатријарха
Калиста 1356. године м.&9.lrlиt~ au•юotx·fj tofi тси~ 'АЛ~v[~~ митропо­
лита (1, 356-363); за вријеме nатр11јарха Филотеја 1365. 'l.~&~.[pEat~ иfi
хи~ i!VE'JЏ.IJШ.ou ·ol} 8EO'flЛ~o t~fi tE~oџ.rm.xr~u (!, 461·463); за вријеме
1\СТОга патријарха и исте године свргнуkе јеро~акона Исаије (1, 488·
489); исте rод1111е свргну ће једноr· презв11тера (1, 475); слиједе~е 1366.
године сврrнуће дјако на Вшлија (1, 484-486); свргнуће јеромонаха
Арсшја 1370. године (1, 538-539); снргнуће 1370. године tou 1ta1t~ 'looiv-
YO'J тоu П щi7.Gr.o•,~·i,).o'J (1, 540-541); исто 1372. године јеромонаха tђU
Фri{,OIJ (1, 592-593); исте године прсавитера Стиш1јана (1, 594-595); за
пријеме патр11јарха Нила свргнуће митрополита IIKOHIIcкor \380, године
(11, 1·8, овдјс се налаз11 на грамати о свргнућу, поред патријарховог
потnвса и нсколиюtх других митрополита, тако9ер и nотпис словен-.
сю1м сл онима м1rтропотпа кијешог и неЛIIКОруског nонмпна ..:: П имена);
rод11не 1381, свргнуће мнтрополита перитеорнјског Доротеја (11, 37·39);
годиие 1383. свргнуће протопапаса ~онстантина ~авасиле (11, 51-60):
године 1384. свргн уће Исидора, митрополита солунског: м.&~~·~џivov
тЉоv X'J.l ?:;rощ:оџ. џЬџv to6 xvrл1'i тliJv ~r~zt~p~ыv ь!~ M~tov 111ia~~ ~~роо·
ai]y·~~~ Х7.( p:~tE Etvщ1 p.f/t; ovop.~.,sa&~t lE(,~7. Љ)~ (\1, 85-86); Ва ВрИ·
јеме патријарха Антон11ја IV свргнуће 1389. године свештеника Мануила
(11, 138); исто тако 1392. год11не свештеника Ан~роника Василика (11,
160-161); год1tнс 1393. свештеника Јонана Адинијата: м.&11~~~vov '1/Ј,·
M!t7.~ ~~~".~ ... мt '(Z'(Ui~Ywџ.ivov 'l.~t a'I!O'l.~p.p.ivov 1i7.Yt0' tоб tЦJ7.ttXOU
'l.щM·rou Y.~i. оiЈЩЈ ixt·~a6.to ~1.&p. ofi (11, 173-174). - 3а разлику од
казне свргнућа има у овом издању неколико синодских rрамата о
одлучењу свештеничком, то јест о забрани свештенодјсјствовања за
сав ж11вот: &[/(OV r~~ tEpoool\•1·~~ 1t~vt6.1t~at М ~[ou 1t~~t6~~ као на
nрим. 1392. год. за прсзnнтера M1txnj11лa (П, 159). Дакле ниЈе да не
чине раа~ 1шс у 1·рчкој цркви из'мф cнpr11yha и одлучсња свсштсно·
служнтсља, као што кеки м11спе, а о чему спомиљсм 1ta ~рају onor §.
 286 nосебни ЦIIO,
скоnу нико не с~1Ије више ни руку љ убити; Ј у другој оnет
одлуци !834. године читамо! ~а свргнути епископ не
може вюuе да носи ни и~tе, коЈе ЈС. добио у чин у, него се
смије звати само пређашњим своЈИМ крштени м им еном . 2
Лишен на такав начин сваке духов не власти и cna1,e
иэRањске nочасти, дотични свргнути еп~скоп, п реRвитер
или дјакон 11 релази у ред обичн их С~Јетонњаl<а, и по.
стаје nростим снјетонњаком, као што Је био прије ету.
nања у к.'lир. Видјели смо шта кю~е о томе 2!. кан о~
трулскога сабора. То исто речено Је у м ногим другим
канонима. На прим . , за разн е члан овс клира, nр отиву
којих је изречена пресуда коначн о г и сва г,~а ш њеr свр­
гнуiщ an. 15. 1шнон каже: нека юш опћење само као
снјетовњак, (t); )дixds :<~~vwvs~:~~ ; an. 6.2. l<анон: н~ка се
nрими као свјетовњак, юs )дtMS asx~~t(U ; ка~ он 3. Ва­
силија вел и ког: · нека се sбаци на МЈ есто СRЈето вњака,
Et~ t~Y 'i!U'I )~аХх!ЪУ t61t~V, и т. Jt. Uад су за nитали цари­
градскога патријарха Николу (1086.-1 !!!.), да л и може
при потреби један снрrнути свештени к снршити тајну
свете енхаристије или друго какво свештсноЈ~јејство,
патријарх је у односном свом одго в ору, кој и састанља
8. канон са именом тога патријарха, изрекао кратко
и просто: "Не може, јер се такав всћ б роји међу свје·
товњацима, Ouzl· €tS у&.р t~Y tШv Ла.tх(Ђv t6?tr;v и.z &·~аш1.: 11•3
Досљедно томе, као што свјетовњак не може служити
свету литургију, не може то чинити ни свргну ти пре·
эвитер или еnисЈ(ОП, као ни уоnћ е иш та вр шитн У цр·
1шеној служби, него може имати у uр1ши само оно оп·
ћење, и уживати само она nрава, која имају свј ето в·
њаци, који иэвршују све nрописе upl{вeнora закона. А
У чему се састоји то опЂење, или као што се каже У
ивворима, мtvrov[a t1ov Лablov, и с какви м је оно пра·
вима У цркви СЈ(оnчано, то см о нећ казали. . свргнути еп и скоn. И ово је на нас учењс римокат~личког
Али ако ти свргнути чланови кл ира, који су услиЈ.еЛ
изречене противу њих пресуде свргнућа постали свје·
тов~~ци, те лишени nрава да изврше иrшшо свеште·
нощеЈство У цркви, обаве иnак неко свештенодјејство,
1
Раллпс. Стр. б.
2
Ралл11с. Стр. 22.
АС, IV, 424, МС. 54б.
8
11,
~ 39. б) l{оначно свргнуkе.
287
насту nа nитање~ ~(ако се има сматрати на значење та­
квог ~веш~е нQЈ~еЈства no себи и аа оне, за које или
над КОЈИМа Ј е оно и эврш ено ~ Ово nитање особито важи
за случај , кад би један е11ископ, 1юји је канонсr<и био
свргнут, те постао :вјетов~щ као што је био прије
I(Оначноr свргнуhа, ооавио ТЗЈНУ снештенства нмјеЈщим
кандидатом клира, и даr<ле рукоположио га эа Ј~а1юна,
н ли . за п резнитера. Оваr(ан чин та1<воr еnископа неаа­
конит је и канонсi(И строго забрањен, те према томе
морао би бити без свакога значења сами тај чин и эа
онога кuји га ј е nрим ио, и такво би рукоположење
морало б ити ни шта во и без сваких nосљедица, и све·
штених и пра вних, эа л ице, које ј е примило такво ру·
коnоложење. Ми смо нидјели 28. an. канон, који ол­
ређује за еп ископ а, или презвитера, или J\iar<aнa, који
је због ЈlОКазанога пријеступа био свргнут, пак се усуди
о бавити неку слу)l бу, која му је прије била nовјерена,
да тariaB и м а бити сасвијем искључен иэ цркве, на!(ле
nодвргнут најтежој црквеној казни. Исту одредбу ви·
~јели смо н у 4. канону антиохијскога сабора. Али ни
ощ 1ао н и л ру г и кан он и н е I<ажу изрично , да ли важе
ил11 н е важе таква свештенолј ејства по себи и за оне,
·за I(Oje су ил и над кој им а су билn извршена, те би се
и а то 1·а могло закљу чити , на један кандидат ю1ира, ко·
ј ега је ру ко nоложио не101 снргнути епискоn эа Ј~шюна,
или преавитера, могао б и иnак ла се с~атра рукоnо­
л оженrщ r< ao ла га је рукоnоложи о један законити и
пуно правни en иc1<an . Ово се питање истакло у заnа­
дној цркви у П вијеку, и о истом питању аатнјем
дуге су се п ре nирке нодиле, особито у Xl и ХП ви­
јеку, 1<ад се истакла у томе болоњска школа, нок нај­
nослије ниј е било ријешено тако, ла шре8а нризпа.иаши
руr,оnол ожење, кој е је, ма и незаконито, иаuршио један
црквеног права, које се учење утврдило у ТОЈ uркви
послиј е тридентинскога сабора, кад су nравилу о не­
пона вљању свештенсrва, које је неnонављање блаж.
Августин у своје вријеме мотивисао са неиэгладљивим
l<арактером свештенства, дали значење, а у црЈшен~·
политичкој сврси, да сваки чин једног епискоnа, I<ОЈИ
 . .""........-

Посебви ~110 §39. б) Коначно cnp1·нyke. 289

288
'е 'едНО\! био ааконито хиротонисан, задржава уну. У источној цркви, у колико је нама познато, није
~ ~шњу своју снагу, ма· дn такав епис!(ОП то изврwи се истицало овакво питање. Tei< у новије доба оно је
ир nослије свргнуЋ~ свога, или чак и l(ao апостат. По било покренуто у цариrрадс1юј патријаршији, и имало

ОВ81(В 11 0~ учењу које се формулисала и утвр.ttило у Р'· · је чудновату судбину, као што Ћемо сада ви~ети. А
, 1 Х\'] · , , , r[
МОI(атоличкоЈ uркви у 1 ви.Јсну' о иnа, на ТаЈна cue. nошто је то nитање покренуто у nрвој и најавтори·
штенства, коју потични прима рукополежењем, оставља тативниј ој између постојеЋих автокефалних цркава, то
у души њеrовој такан Јtуховни п ечат 11ли l(ара 1пер 11ринуђени смо да се на томе nитању зауставимо .
који се не може ~~ше .н~l(aJHl ~~ГЈЈМIНИ у таквом чо~ l{ao што је познато, цариrрадски патријаршески
нјеку (character sp1ПtLia11s mde1~bi!ls )~ ма lial(aв. пријеступ синод 1872. објавио је бугарску цркву схивматичком.
да он учини и ма да се и наЈтежОЈ црiШСНОЈ казни он Услијед овога nоi(ренуто је било 187 4. године пи­
поnнрrщ јер у њему остаје уRијек свештеннчки nечат, тање у истом синоду о томе, na ли треба nризнати
исто као и печат крштења, нит11 он м оже икада више ваљаност рукоnоложења, која су обављена била у таквој
постати сRјетовњаЈ(; и Ј~осљепно TO\I e, јеЈtан епископ цркви. ВеЋина синодских чланова била је ва то, да се
о )

којега заi(ОНИ1И синод свргне са чи на н постави у та1ша руi<Оnоложења не nрианаду, али до коначнога ри­

положај свјетовњака, такав списliоп н 11је ипак у самој јешења nитања није се тада дошло, него је позван био
ствари свргнут са свога чина, него је он у uиј ск пуховно тадашњи епископ анхијалски (nотоњи архијепис~оп
еnископ, пошто је у њему непо мична благоЈtат Духа смирнс1ш, а он скора блаrопокојни) Василије, да наnише
своје мишљење о томе: да ли дозвољавају канони и
светога, и по томе, што го ~ учин и такав свргнути
nод каквим условима, да се признаду клирици, које је
еnископ no сили благонати, J(Qja ј е увијек у њему, cRe
рукоположио један свргнути и схизматички епископ.
то, ма и не било законито, иnак по се611 и у себи ·
У О{(тобру исте године nоднио је еп. Василије патри­
важи, те ако тај епископ рукополо~~ 11 н кога за пре­
јарху Јоа!(иму то мишљење у облику расправе (1t~a.'(·
эвитера, црква мора да при з на тога през нитера једнако,
~o.tsto.), у I<ojoj доказује, да је заkон.ито (v611Ч1ov) руко·
~ао да га је ру.кололожио нај lОстојнији епис!iОn . 1 ·- --
1Ко6ер Die Depositioп. S. 17-188) нанод11, 1<а 1ш је под пр11јетњом hin au! Aпdere immer noch, \Venn auch nicht in er!euЬter, so doch in
giiltiger Weise iibertragen koпne und dass demgemass der von ihm
ек~комун11кац11је аабрањсно свртуrпом снештен ом Л IIЦI' ~а обаш1 ~~а Ordinirte gilllig ordinirt se{ И према томе, по учењу данашњег р11МО·
кще св ештенод~еЈство,
· · ал11 одмах додаје: \V ns aber die·'I'ОП ilнn iп der
~атол tlч ко r цркнсног прщ може се један епископ јавно одреliи Хри­
genanntc n\V else · nusgeubteп
. \Veiheachte selbst " betriПl so sind dieselben,
ста, 11, каж11мо, потурч11Т11 се, па д* му на nамет да некога руко­
var/alkusgesetzt, dass die nбtllige Materic Form und \~teпtion nicht !ehlt, положll за преашера, 11 швоr преаюпера мора да црквена јерархија
VQ оттеп "//' . '
d' ·ь . gu '.Ч und vernнlteln Deшjenigen der sie wtirdig eтpШngt, 11 CRII хришћш признаду за правог и законитог nрезвитера, исто као
le 1 nen
die о d' . lnnewohnend G d '
е na е, - der abgesetzte Bi clюf speпdet а so
1
да 1-а је рукоположио један законt1ти епискоn. А да уnраво овако учи
r lnalюn und Firm ung gu"lt'1g, und die von einem depo1нrten
b~ter vor
. р re s• ~а нашње римошол11чко црквено право, пр11водимо ријечи једног авто·
genon~mene Consec t'
шente sind · . ra 10n oder d1e von 11ln1 dargere1cillen Sа cra·
· · · РIПета у томе праву. }. F. Sclшlte издао је 1856. (-дакле 14. године
1nnerl1ch
sonliche \Vu d'1 k. keines .
wegs unw1rksaш. . l1 at d'1е Р er·
Denn ei11erse1ls np11je ваша некога концила -) познати свој System des Кirchenrechts,
dle GUitigk/ ~ elt oder Unwurdigkeit des Spenders kei11en Ein!luss au! 11 на стр, 15б. текњ11rе пише: ,Der Charakter, welcher durch das Sacra-
1
Einsetzung ~ e'er Ь\Sacramente, und anderseits siпd dicse\ben gOttlicller meпt der Weihe dem Priesler au!gedriickt wird, ist ein unaus\бschl\cher;

Kra!t beruhende~ W~~ses Ve~bot der Кirche kann ihrer iпnerп au! gottlicher der gtiltig Ge1veihte kaпn wohl aller und jeder Rechte des geistllchen
Staпdes entkleidet und in dieser Beziehung in den Laienstand gestossen
zen. Ueber die . ;.г sa.mkelt kein entsclleidendes Нinderniss en!gegenset·
1
0
deten Ordination uh~~fll der ~on einem depornirten Bischofc ges.pen·
werdeп, пiemals aber die elnmal a!s Aus!luss des Priesterthums erhaltene
gelstige Belahigung wleder verHeren, so dass er al\e spec\fisch priester·
geschwankt aber · klen allerd~ngs die Ansichteп in der altern Klrche llchen Acte nach der Degradation ја se/bst nach dет Abfal/e von der
wlckelte, d~sto enJte ь· arer die Leilre vonl character indeleЫiis sich enl· Кirche oder vот ci1Гi.~llic/1en G/auben innerlich gйlllg vornthтen kann•,
GПln dsatz geltend scdledener nщ hte sich der jctzt allgemein aner kann!e
С!. Нiпscliius. 1, 1\7. Внд11 тако9ер МС, \, 495·496,
Weih , as der Depo . t . !angene
е und innere Be!ahi un .Пir е die bei der Consecration cmp it·
ЈО'
g g Лlcht verloren habe1 dass er diese!be m

ь

290
кој' е ·е било извршено од свргнутог и схи.
положење, 1 .
амат ичкоr епискоnа, а исто
.1 и од Јеретика ~YJV 07to х~.
, ,
~ €vo.u ~~l qta~att~ou t.1ttaxo7tou j€Vo!щ·~v xщиovlrlv
etnr xCLl t1jv U1t0 a;[~E!t~&v), и то С· тога, што треб~
сма тр ати несумљивом истинитост њиховоrа крштења и
. ~' (t
рукоnоложења (Юv av~~~tal~'l~~щ U'€ffi~€ttu.t ~ op~oif)s
tйU ~~1ttta~ato~ ~at r~; XЩ~tuVta~). УСЛИјед ОНОГа цари.
градски је синод тада затражио мишљење од поrлавица
свих nравославних автокеФални.х _цркава о томе, како
се има сматрати на клирике, КОЈ е Ј е рукоположио један
схивматички и свргнути епископ. !{ад су стигл и од­
говори од тих цркава, сви ти одговори били су про­
читани у синодској сједници 19. новем бра !880. године,
и, осим цркве краљевине Грчке, која је изјавила да ће
пристати на оnЂи синодски закључ ак, све остале цркве
иајавише, да tnpeбa иризнават и она рукопо.1ожења, и да
је доста да се очитају одређене молитве са n олагаљем
руке и помаэањем светим миром дотично га, којега је
рукоnоложио један схизматички и свр гнути епискоn.
Није тада синод ништа о томе ријешио био, исто као
ни на синодској сједниuи 28. јануара 1881., него је
ствар остала неријешена (&Uд. to (·qt·'J~'J. vU7Cw еЛ6&·fЈ). -
Ово смо ми узели иэ Номологије екуыенске патријар·
шије, коју је Номолоrију са благословом nатријарше~
ским издао 1897. у Цариграду алнокат М. Г. Теотокас.
Као што се ВИЈ\И, врло је важно аа црквено право
ово nитање, којим се бавио цари градски nатријаршески
синод поменутих година. Важно је ово, колико с тога
што се то nитање могло уопће nокренути, и што су
онакве одговоре могле nоднијети о nитању автокеФалне
данашње цркве, толико оnет с тога што исто питање
сматр ·
а нериЈешеним '
цариrрадска nатријаршија, и то
она ~иљежи У эваничном nатријаршеском иэдању.
конкретном случају и на овоме МЈ. е ету ми не·
мамо сада да р
асматрамо да ли важи или не важи Р
коположење ко' ' . ·е·
' Је изврши Један схизматички или Ј
ретички епискоn· . но
право ' али важно Је овдје а а црквено казне
~тање о томе, да ли је 1axupb~ (~~upos) или
No~oЛor!~ tоб о1х , - !897.
~вА. 371-372. · OJ~Evtxou ПatptapxE!oo. Koooatrx~ttvoo1!.
nоссбнн ЦIIQ,
Э 39. 6) ~ОМЧIН) сврrнуhе. 291
•( , . rJ.y,upo;, да ли има нажити или не важити (бити или
не бити лравомоћно) рукоположење, које је извршио
неки еnископ, који је за односни пријеступ био ка·
нонсi(И свргнут са чина и постављен у ред свјетовњака;
' r 1 другим ријечима, да ли се може сматрати за преэвитера
или дј аl(она онај, којега је рукоположио такав бивши
еn ископ. И ради тога ми дајемо велику важност ломе·
нутом Фаi'ТУ у цариградској nатријаршији. По ономе
што смо в иЈЧели да каже Теотокас, цариградска патри·
јарш ија см атра речено nитање неријешеним, те би се
по томе могло мислити, да би могло можда и важити
руrюположење, које је иэвршено од једног свргнутог
еnископа, u1to ou xa&-Qp~~€vou s1ttaY.o1tou. Нама је непо·
зна то, на ч ему оснива сноје суђење о овоме питању ца·
ри rрадс"и патријаршески синод, исто као што не nоэна·
јем о аргументе, на основу којих су дотичне автокеФалне
цркве доказивале, ла треба признавати рукоnоложења,
која су иэнршили и такви епископи, који не~ају право на
то; 1 ал и ми познајемо иэ доба нерав~ељене цркве не·
колико неnобитних свједоџаба, I<Oje нам дају право, да
сматрамо исто питање одавна веЋ ријешеним, и то тако,
да је у апсолутном смислу u.xupo; свако рукоположење,
које је из вршио ј енан, f(Оји .ie био епископ, и који је
услијед коначног свргнуЂа nрестао б ити еnископ.
На основу учења an. Павла о томе, какав мора
бити епископ да би могао битй nосредник Божанствсне
блаrодати у светим тајнама, Кипријан картагенски аа·
хтијева од епископа и других снештенослужитеља, да
не смију бити у ничему опорочени, да би могли достојно
вршити свету своју службу. "Oportet sacerdotes et mini·
stros qui a!tari et sacriflciis deserviunt integros et imшacu·
latos esse", nише Кипријан у једној својој посланици, 2те
одбацује сваf(у службу, [(ао да је није ни било, једног
еписr<опа или уопЋе снештенослужитеља, [(Оји се эа·
1 ја сам се обраkао нарочито у Патријаршију молбом, да би
у· допустили једном мојем пријатељу у Цapitrpaдy да препнше са орнrн·
налА све оне одговоре автокефалних цркава, - али су одговорили, да
је то апсолутно немогуhе, јер питање је још неријешено у св. Синоду,
Међутијем првн секретар синоцске канцеларије потврдио је, да је све
онако, како је о томе Теотокас написао.
2 ~р. LXXII. с. 2,
 292 Посеб 1111 Дtto.
текао у тешком гријеху и. за то_ ~рк~ом ос у rусн био.
Учећи, ка~ю није еnископ КОЈИ освсћ УЈе у сакраменталним
Щејствима,- него Дух свети, и према том~, ла ко нема
више у себи блаrодати Духа светога, та.1 не може ту
благодат ни другима да даде, ис:и св. ~тац у другој
својој посланици nише: ,~ Cum scпpttlm . Jt: Detts ресса.
torem non audit, sed qш Deum co!ueпt et vo!untatem
eius fecerit, i!!uт audit. Quis at1tem potest dare quod
ipsum non habeat, aut quomodo pote t spiгitaJia gerere,
qui ipse amiserit Spiritum Sanctum r ". 1 У дру гој оnет
посланици он сnомиње оне, који изгуби ш е благодат
Духа светога ради тешких пријестуnа qui gгavia de-
Jicta in se adduxeruпt, и који су за то билн свргнущ
те сматра ништавим, не само рукоположењс , које је
обавио један свргнути еnископ, него и сваку његову
молитву, nec cuiquam Dominus pet· eiu oгationes et
preces prosit qui Dominum ipse vio!avit. 2 И а. 1е~у таквих
тешких nријеступа, на првом су мјесту били : пренјера,
раскол и симонија. !{ипријаново оно учење усвојила
је сва црква, и оно је важило свагда у источној цркви,
као што је у главноме важило и у sапа~ној, ло X\TI
вијека, до тридентинскога сабора. Класичн11 nримјер
тога налавимо на халкидонском, IV васељенском сабору.
На томе сабору био је свргнут Ива, сдески епископ,
осим другога и за то, што је иsобличен био у симо·
нистичким рукоположењима и излан је био посебни
(2.) канон о таквим рукоп;ложењима: Епископ, који
се затече да је ради симо није рукоположио некога, мора
бити сврrнут са свога степена· само то рукоположење
нема ни '
. . какве ни духовне ни nравне нажности и онаЈ
·
КОЈИ је ' '
такво рукоположење добио има се сматрати,
као да и нема . ')'
~ Ј.\, l дотичног достоЈанства или службе, и."·
€0(1) W~t~~tptO~" tYI '~~ ~ И
~ ·~~ a~trt~ ~ tvб ~povt(crщш~. О во важ
эа рукоположење · · ' r к
·Је активан био ' КОЈе· Је извршио Ј. едан епископ, до
гнут. а с и ПРИЈе но што Ђе бити осуђен и св р·
дица~а и ~~~к~о себи сље~ује, да је такво по посље~
еко~ неки к . ~руга рукоположење, I<Oje обави еnи
- -1 - ' ОЈИ Је осу9ен због оне или друге сличне
Ер. LXX. с. 2
2 '
Ер, LX. с. 2 et З,
§ 39. б) l{oнaLIIIO cвpi'Н)'Iie. 293
јој крив1ще. 1 Гриrорије Двојеслов имао је повода 594.
rоднне Jlfi се бави у једној nосланици својој о рукоnоло·
жсњу, .1юје је извршио један свргнути епискоn, и у то
посланици снојој каже: "Nmt potest appellari consecraЩ
quae flt аЬ excommunicatis. Nos cm~secratioнem nullo 111odo
dicm posstиmts qиае аЬ exco~rmtum·catis ltomi1tihus est ce-
lebrata11. А па није ово било само лично суђење Гриrори­
јево о овоме питању, снједочи то, што је то суђење nриве­
tено као nосебни канон у опћи западни канонски эбор·
ник. 2 Слично томе говори Тарасије патријарх цари·
градСI(И, који није nризнавао рукоположења, . која би
изв ршил и ЈlОтични еписrюпи, који су били свргнути,
осоu ито ради симоније, јер код таr(ВИХ епископа, ou~
Ёatl'l ·jl xu.pt; tоб &yl"u 'itV€U!!~to; 1 нема благодати Духа
светога, ~ - ДШ(Ле потnуно онако, I<ao што је казано
у 21. трулском канону. Uариrрадски nатријарх Фотије
бавно се nосебно у једном својем спису о рукоnоло­
жењима, !(ој а су изврши вали ненадЛ'ежни у православној
цркви еnископи . Он спомиње у томе сnису разне ј ере­
т ике и схизматике, чија се рукоположења могу ипак при
извјесним условима признати, али ни једном ријечју не
додирује питање о томе, да би се могло признати ру ко·
положење, које је извршио један свргнути епископ, nрем­
да он у томе сnису изриком спомиње такве епискоnе. 4
Казали смо горе, ла се у канонима и не спомиње
о томе, као да би могло важити рукоположењеt које
је обавио један свргнути епископ, а спомену ли смо и
узрок тога. Али има неr(олико канона, који могу слу­
жити посредном потврмм, да такво рукоположење не
може апсолутно никада важити. На сардичком сабору
343. године расnрављало се о не1шма: Евтихијану и
Мусеју, који су nрисвојили били себи епископска nрава
и рукоположили неколико клирика за разна мјеста, и
1
АС. 11, 217. МС. 1, 329·330.
~ с. 1. С. 19. qu. 1(Ed. Ае. Rlchter. Lipsiae, 1839. со!. 514).
~ Посланица патр. Таршја папи Адријану. АС. IV, 377. МС, 11,
488-496 , а наведене ри јечи 11, 491.
1 Овај спис Фотијеи то је у латинско,\\ пријеводу: lnterrogatlones
decem cllm totidem rcsponsioniЬus. О нашем овом nttтaњy говори
lnterrogatlo IV: Quibusnam damnatis episcopis ordinatl аЬ ipsls 11lhll detri·
шenti passi sunt? (Migne, Palrol, Gr. ed. Lat. Vol. LIV. col, 555),
 nосеб1111 ДIIQ
294
са6о р Ј· е имао )\а ријеши,. какоб се има сМатрати на те
клирике, које су ова двоЈИЦа и~и рукоположили. По
једнима на сабору том требало Је признати исте кли.
рике за праве nрезвиитере ~пошто се никакве кривице
није 1щ њих нашл~ , то Јест, nошто се п_оказало, да
ови презвитери нијесу знали, na она дВОЈи.ца нијесу
имали право па рукополажу. Али сабор НИЈе усвојио
ову олакшавну околност за те nрезвитере, полазећи са
начела, да нико не може nримити 011 некога
чега сам нема; и пошто она двојица, Евти~ијан и Мусеј:
нијесу били ааконити епископи, то они НИЈесу могли ни­
кога ни ру1юnоложити, јер за праве презвитере могу се
признавати само они, које су р уко положили прави епи­
скопи. Ако су nак ти еnискоnи због какв и х пријесту па
послије били свргнути, и у тим пријеступима нијесу
били уплетени дотични клирици, које су ти еп ископи
прије свога сврrнуЂа рукоположили, у таi{ВОМ случају
такви клирици остају прави и законити свештенослу­
житељи. Ово посљедње 3онара и Валсам он у својим
коментарима 19. канона истога сабора износе као onhe
канонско правило. 1 А из овога по себи слијеRи, да ако
су неки епископи рукоположили какве клири ке nocл1tje
свргнућа свога, такви клирици нијесу тим рукополо·
же~ем постали никакви свештенослужитељи, нити су
ТИЈем добили каква nрава у свештеној јерархији, јер
таквих права лишени су они исти, који су им хтјели
да nредаду та nрава.
~личан примјер као на сардичком сабору сретамо
послиЈе на П васељенском цариrрадском сабору. Неки
египатски Филовоф Максим постављен је био у Цари·
граду неправилно эа епископа то јест њега су по·
ставили били ' · '
ва еnископа неколики епископи КОЈИ су
законито даб ил б '
и или епископска nрава и н иЈ· е су били
од никаквога en ' 2 Расnрава
епископи ниiес искоnскога сабора свргнути, али т~
цркви је · .У имали пр~ва да то учине у цариrрадскоЈ
су би;и и~ тНИЈесу имали ЈУрисдикције у тој црr<ви, него
поставши уђе области (александриЈ·ске)· и овај Максим,
на такав не ' у·
-г- правилни начин епискоnом,
. АС. 1\1, 276 Ви и
126-!27, · А и моје тумачење ових канона У мс. 1
~ 39. б) I<оначно сврп1уће.
295
копоЈюжио је био неколике клирике. Поменути сабор
бавио се овим послом, и пошто је све исnитано било,
својим 4. каноном објавио је Максима недостојним епи­
скоnства, и уједно изрекао, да нијесу свештеници они,
које је исти Максим рукоположио.
Приказавши учење нераадјељене цркне о томе, како
је без икаквога значења и апсолутно йУ.оро; рукоnо·
ложење~ које обави један свргнути епископ, да погле­
нешто дамо сада ону расправу, 1<0ју је о овоме nитању под·
нио nрепоменути анхијалски епископ Василије у ОI<ТО·
б ру 187 4. uариградском nатријарху Јоакиму, и 1<0ја је
учинила, као што смо видјели, да цариградски патри­
јаршески синод објави неријешеним исто питање онако,
као што је исти синод сматра неријешеним још и данас. 1
Спис Василијев, који је nриложен писму његовом
патријарху, има овај наслов: Прсч~~t€tа EV ,.~tEltcд, t
Et'(E ~a.l о1tю; E'1tttpt1tvoatv vt t·~; Exx~~ala; . xa.v~ve; 8sxza&щ
tvu; U1t0 'I.U.&~p~~SVvO 'l.rLl OXtO~(J.ttXvU E'1ttcrx6'1tv0 xetpO·
tOVYj&Evш; ~kqpt'l.~6; (Расправа, у којој се исnитује, да
ли и у колико црквени канони доnуштају па се nри·
мају клирици, које је рукоположио један свргнути и
схизматички епископ). 2 Ја сам врло марљиво nроучио
ову расправу, између осталоrа и зато, што је на гласу
била ученост nокојног јој писца, ради чега се цари·
1 По једном пријатељском писму из Цариграда од марта 1910.
год11не, недавно неки бугарски свештеници, егзархисте, у Солуну
обратили су се св. Синоду цариградском молбом, да желе прије~11 nод
власт Патрнјаршнје rрчке, - и овим поводом као да lie се узети
оnет у претрес оно питање, те ријеш11щ да л11 да се прианаду као
ааконити они свештеници, које су бугарски еш1скоnи, еrзархите, руко­
положllли, ил11 nа к поново рукоnоложш те свештенике. - И овај факт,
као и многи још други слични, показује, како много неодређеноrа
. има у цариrрадској Патријаршији, а све веliином ради кац1tјоналннх
узрока, или сличних узрока, који не би смјели да утичу на црквена
nитања.
је ова штампана У Смирни 1887. са оним насловом,
који смо ми навет1 у библиографији на стр. 50, ~ако смо извјештени
на Цариграда, иста је расправа била наштамnана у врло мапом броју
примјерака, јер, како нам пишу, нијесу жељепи Грци да се много
говори у свијету о nитању, које је иваввало саму расnраву. Ми смо
пријатељским путем сретни били добити односни примјерак, који се
Р
чува у библиотеци богословског ааво~а у Халки.
11
295 Поссбнн дио.
градски синол и обратио њему, исто као и још једном
ученом канонисти (архиманнриту Јовану) у Халки, да
поднесу сноје обравложено мишљењс о .пре.~мету. Проу.
чи о сам, рекох, марљиво ту расправу, КОЈОМ Је писац хтио
да докаже да се по канонима nравославне цркве може
~рианати 'рукоnоложење, које је обавио ј~дан свргнути
епископ, и освједочио сам се, да он ·нще то но каsао.
Одмах у почетку своје радње писац наводи, како
се у канонима не спомињс ништа о значењу ру liоnо­
ложења, које би иsвршио један свргнути еnископ. Али
пошто је он ипак хтио да докаже на основу канона
оно, о чему канони не говоре, наиме, да такво руко­
положење важи, na је ~xupo;, он се латио, како сам
каже, да то учини по аналогији, xCLt' &vr;1~'(trJ.V, са оним,
што канони одређују о рукоположењим~, која су иs­
вршена од јеретичких и схизматичких enиcr о па, и о
примању у православну цркву дотичних, које су та1ши
еnискоnи рукоnоложили. За ово он узимље у анализ
8. канон nрвог васељенског сабора, п~е се говори о
расколницима (схивматицима) катарима или новатија·
нима, 1. канон Василија великог, гдје је такођер ријеч
~ тим катарима, исто као и о другим расколницим а и
Јере:ицима, ватијем 7. канон другог васељенског сабора
и 9џ. канон трулскога сабора о томе, како се nримају
У nравославну цркву они, који прелазе из вјерских
друштава, У којима се врши правилно тајна крштења,
и оп.ет из о.них, у којима не постоји правилно крштење
ИЛИЈе nогрЈешно учење о основним хришћанскиы исти·
:~а. Ивво~и пишчеви из ових канона (а то су једини,
и ~ои су 0 ~редмету nриведени у расnрави) правилни су
дговараЈУ учењу православног канонског nрава 0
томе ш · ' шта ли расколи или схиаме и како
. ' т~ су Јер~си,
се nримаЈу У nравославну цркву свештена
' лица' и свје·
· њака, каквим је био приЈе своЈега руко~оложења. Ово
товњаци ив рав ·
них Јереси и расi(ОЛа Анализу ових
канона посвећ · ·
ена Је nоловина рааправе али ништа
стварнога ниiе т '
~ У наведено о главном вадатку радње,
наиме о эначењ . досмо, и ништа више.
гнути еписко У рук~положења, које обави један св~-
свештенике к~· осим Једино то, што писац иаједначУЈ~
скопи с ' Је су рукоположили схиsматички епи
' а САештеницима, који су примили рукополо·
§ 39. б) Коначно щп1уkс. 297
жење од сврrнутих еnископа. Али у оваквом случају
требало би докааати, да је рукоnоложење уопЋе неза­
висно од духовне власти, и да се оно може иввршити
и без те власти. Међутијем по канонском учењу пра­
вославне цркве о тајни свештенства, колико је важна
духовна њена страна, саопштење дотичноые лицу бо·
жанстнене благодати, толико је исто од пресудне ва·
жности и nран на страна, наиме духовна власт, по којој
бива саопштена та благодат. Власт је она јавно право,
и кад се она неi<оме предаје, то бива свечаним актом
јавнога права. Док доти чни има ту власт, он може и
да ј€ врши пуноправно, те и све оно што он учини
по тој власти важи , независно од тога, да ли је он
лично порочан и недостојан те власти. Ово посљедње
само по себи не лишава га власти, него само може
нослужити за уарок да ыу се власт одузме. А може му
се одуsети само опет онакви м свечаним актом јавнога
nрава , каквим је он добио исту власт, која тада пре­
стаје са свима својиы правним посљедицама, и посебно
лишењем моћи и cвar<ora эначења односно га чина, ко.ји
он изврши. По овоме nравилу може један епископ да
почне nропониједати и јерес, може он и да заведе неку
схивму, али тијем самим по себи он се још није ли­
шио права да рукополаже; но ако је такав епископ ва
то, или за други какав тешки nријеступ, био сабором
осуђен и коначно свргнут са свога чина, у такврм слу­
чају тај епископ иагубио је сва јерархијска с~оја права,
јер је иsгубио благодат свештенства, и тиЈеМ већ по
себи је изгубио право да може бити ва друге посре·
дником те благодати, и дакле да може више ико га рука­
положити, јер сврrнуЋе, коначно свргнуће, и јест онај
канонски акт, којим дотично лице губи свештену ~ласт,
коју је дотле имао и пр~твара. се у онаквоrа СВЈетов·
све пр,евидио је наш nисац, en. ВасилиЈе, т~ с тога су .
му и логрјешни изводи њеrови из поменrтих канона,
у којима се огледа само ово nравило, КОЈе сада наве·
. · . .
Прву половину своЈе расправе эавршуЈе писац Је·
дним r(paТJ(IOI питатом из опширнога коментара 19.
20 1
 298 Посебн11 д 11 о.
канона сардич 1 юга сабора Тодора Валсамона. Тај цитат
(који се налази на 18. стр. расправе) у ор.иrин~л~ гласи:
roate 0'/)~E[waa.t, ~tt a1tb t~б 1tap6Yto; '1/J.YOY~S OU8EYa 1tpo-
~pt~rxttO~OV 61t~ot~aav ~t 1ta.prl. ttvюv xa&atpE&Evtwv ~ м.l
· avrx&E~O.tta&€YtiO'I x).~p~~€Yt~S (лат~нс.к~: ПОtа егgо, quod
ех praesenti canone шhtl e1s prae1ud1C11 a1!atum est, qui
аЬ aliqllis depositis vel etiam anathematizatis in clerum
suscepti sunt). Оввј цитат, кад се он У.зме у снез и са
осталим, што Валсамон каже у поменутом коментару,
докаэује саснијем друго он онога, ради чега је наведен
био. Сами канон говори. о двојици , који нијесу били
хиротонисани за епископе, и који су, причињавајући
се епископима, рукополагали клирике. Ово Валса~он
наводи одмах у почетку свога ком ентара, те чини ра­
злику између таквих лица, 1юја нијесу била никада
епископи, и епископа свргнутих и анатем исан их. За
он~, које су рукоположили први, то јест такви, који
НИЈесу никада били епископи, коментатор овај каже Jta
се ти не мо.гу сматрати за рукоположене, него само
эа просте СНЈетовњаке, а эа оне, који су били примљени
У клир од свргнутих или анатемисаних еnископа каже
'
исти коментатор, да од свргнућа или анатеме таквих
~пископа никакве штете за њих не мора бити . Ово
Је смисао наведенога цитата. А да се само тако има
ис:и раэумијевати, доказује контекст свега Јiоментара,
КОЈИ У гла~номе понавља оно исто што је рекао Зо·
н.ара У СВОЈем коментару истога канона и гдЈ·е је ра·
ЭЈашњена она ш· · · ' .
гета, КОЈУ Је Валсамон истаЈ(ао
.
нем8Ју да пр 'и ко 1 V
Ј.
, етрпе дотични, који су рукоположени били
1trJ.pa. t YOOY ~a&a.toeo.' ~ 1 u. , вљања (отпадања, €x7ttto~t;) од свештеноnјејствовања и
ко·е с ко 1 IГEYtюv ~ a.va.U'e~rщa&evtoov. За клирике,
~ у РУ nоложили свргнути епископи Зонара каже
да такве клирике б ' '
· тре а признавати· па одмах то и ра·
ЭЈашњава, наиме · ' посљедњем дотични м оже добити опет право свеште~
не могу бити в~ nJep al(o и они Ј(Qји су их nоставили
али онда kада ше еnископи због потичних нривиuа,
еnископс~а п су tхосш~ви.нt те kлupuke, они су имали
о( mta.~aa~~вa ,УС~ИЈе~ с~оје хиротоније, е1 ј&.р :щl
~а~ ttY&.~" 0111,,ro ;t~utou~ ou~ E~E~~~v e[va.t E1tlaм1tot дt' а~·
, '' r u, v • ~tttEta.~ay 1 ' ' , '
ю; ~xщoщ~lliV't'' 1 К · a.ut~u~, €1ttaxo1ttxa д[~аш. et~oY
lAt щ 276• ~ • ад се овако има раsумијенатн
Э 39. б) l(ollaч нo cnprнyhe. 299
онај ltltтaт иэ Валсамононог Ј(оментара 19. канона. сар ~
Јlичког, тада ми не разумијемо, како се наш писац мо·
rao позвати на Валсамона за потврду нечеrа, о чему
Валсамон није мислио. Исто се ово мора казати и за
nоэивањ е п ишчево на Факт, да су послије флорентијске
униј е примљени у православни клир сви они свеште·
ници, које су рукоположили дотични православни епи·
скопи, који су били потписали и примили унију, ·И то
просто с тога, што они еписiюnи Формално нијесу били
никада свргнути, као што то казује аутентична историја
Фло рентијске уније.
Друга половина расправе en. Василија започ.иње
са докаа ивањем стављенога теэиса из учења о неиа·
гладљивом карактеру свештенства, јер се "сврrнућем
не оnузимље или уништа~а благодат свештенства, коју
у истину Jtaje сам Свеснети Дух, него се само обу·
ставља и спријечаRа њено дјејстно, М. tЂ; ~rx&a.tpsoEы~
' ' , , 1
OU ~О xa.ptG~U. r~; t€piOOUV~S atpEttд ·~
у '!\ , ..
rJ.VtxtpEttCH,
,.
~; tO
'
1tot'~ttxov a.ttt6v €att xuplw; td llvEO~a Љv6.'(tQY, dЛЛ' ~ ~sp·
'(ЕШ a.utr6 E'lttGXEiU.t ~a.t xwMsta.t". У само учење о не­
иэгладљивости св ештенства и докаэивање тога учења
наш се писац не уп у шта, премда по свему ономе, како
он пише о томе, види се јасно, да он дијели о тој не­
изгладљивости учење данашње римоЈ(атоличке цркв~.
Он nриводи шта су о томе писали поједини право­
славни nисци, и тијем хоће да потврди свој теаис. При·
води, каЈ(О је Евгеније Булгарис у другој поли XVПI
вијека докааивао неиэгладљиви карактер свештенства,
наводећи како је "сврrнуће само један облик обуста­
само трајна забрана, која се ~вр~ава, и ~но се раали~
кује од обичног одлучења (r~~ a.pyta.s) ТИЈем, што при
нодјејстRовања, дО!( nрво продужава се кров сав живот
беэ наде да икада више добије nраво свештенодјејство·
вања", - и довде нема се на ово ништа о пазити са
гледишта православног канонскоrа права; али сасвијем
је nротивно учењу тога права ов~, што одмах за тијем .
слиједи, наиме, да ~сврrнуће НИЈе ниnоштQ укинуће
свештенства (t·f,; [~~(I)OUY~; €~a)~Et'}t;), јер свештенство
2U 1•
 300 Посебн 11 А"О.
остаје неизrладљиво и им~ 1\аракте~, који, се, не У нн.
штава никада, t~; ~vфtЛet1ttou ~evouariS м.t tov X'i.pax.
t'f)pa. ~xa.~atp€tou 11 • И ово посљедње еп. Василије без.
условно усваја; а за доказ да тако учи и цари градска
патријаршија, то јест, да свештенство има карактер,
rшји се не може никада изгладити и уништити, ТiEpt
tOO ~Y€~aЛ€[1tt~U xal ~y~~CI.tpZtOU xaprxxtr1po; t'q; lE~(t)OUY~;,
приводи он односно МЈесто из катихизиса , што Је издао
Димитрије Бернардаки, који је катихизис одобрила ду.
ховна власт у Цариграду 1872. године, а затијем и
атински св . Синод. Шта уче и како уче о овоме пи­
тању и онај, иначе велики бранилац православља про·
тиву уније са Римом, Булгарис, и опет овај Бернардаки,
ми остављамо на страну,јер нам није по знато, у каквом
су наиме смислу они доказивали ту н еи з 1·ладљивост
свештенств а; али не мо~ ем о да не обратимо пажњ у на
оно што еп. Василије nриводи из односноrа списа Јо­
сифа Вријенија (из XV вијека), који да је доказивао
~а треба признавати сва. свештенодјејства, која извршу·
~у л~тински епископи, nремда су, по ријечима тога Ври·
ЈеНИЈа, сви ти еnис!(оnи заједно са римским папом сврг·
нри од свих свети~ отаца, 1rpos 1r6.vtшv 1tu.tepoov ·м.1.~шре·
~EYta;. En. ВасилиЈе nриводи ово у својој расправи на
такав начин, као да му ово изгледа класично свједочан·
ство; а. међутијем ми знамо, да данашња грчка црква не
nриsн~е ни римокатоличко крштсње, и према томе не
~оже признавати ню,акво свештеноnјејство, које изврши
Један римокатолички свештеник, јер не признаје ни само
његово свештенство. 1 Ради овога ми смо и зауставили
нашу пажњу на ово свједочанство којему писац даје
велику важност. '
На основу ових и оваквих доказа и послије још
новога усиљавања '
да докаже да су свргнути еnискоnи
исто што и схиам '
. атички, те да важи рукоположење,
КОЈе обави Ј'едан с .
. . вргнути еnискоn Једнако као и оно,
КОЈе Је извршено од · учењем римокатоличке цр~ве о з~ачењу неизrладљивог
да Једног схизматичrюr епископа, и
такво рукоположење nравосланна црква мора при·
1
Види nотврду 0
Eгrrzakcнja. Стр. 27О А в;r~ У сnоменутој на стр. 273 биљ. 1 књиаи
МС, 1, 114·115. Ш.Sее, амом nитању види што смо ми нап11сали У
g 39.' 6) Коначно снрrну~е.
301
анават~r, еп. В~си~иЈ~ објавЉује, каlю је то у nраво­
славноЈ цркви ора, oo~u., и тада приr,ааује оваr,ав свој
закључак: "Иа снега што је до cana казано истиче се
као оnће и непорјеuиво (yвvtx(iJ~ xcl.l clo~~w~) то, да
кан постоји несумњина nранилност (o:t rl.vu.~~ta~~t·~t~u
&E(J)pfJU!~S'f~~ t~S opblt~tGS) крштења И рукоположења~
клирици, l(оји из јереси приступа,iу у католичансr(у
nравославну Христону цркву, морају бити. nримљени·,
пошто исnовједе вјеру и анатемишу јерес, као uiтb је
то било на седмом васељенском сабору, кад су били.
nри мани иконоборски еnискоnи и остали клирици, и
уједно да буду nомазани светим миром, ако нијесу билИ
мироnомазани; а они кој и су били рукоnоложени од
свртутих еnискоnа (u1t6 xa3-Qp~~€vwY €ittax61tюv), исто
као и од схизматика, као такви, који још припадају
цркви, имају се nримати сваки у својем сте·nену и чину,
сходно одре.~ б и 8. канона nрвог Rасељенскога сабора".
На ово посљедње опажамо још један пут, да овај канон
nрвог ни кејскоr сабора говори само и искључиво о
сљедбеницима Новатова раскола, и како треба примати
у православни клир свештена лиuа, која су ~з тог ра­
скола прелазила у православну цркву; 1 а о православ·
ним епископима, кпји су за такав пријеступ сабором
осуђени били на ону Ј(азну, коју проnисује 2t: канон
трулскога сабор.а, наиме, на казну коначнога свр:нућа
са снага чина, у nоменутом канону прноr никеЈскоrа
сабора нема никаква спомена, не само, него из текста
канона не ниди се, ни да се ту могу чак ни nодра·
зумијевати таi(ВИ свргнути еnискоnи. - Да расправа
са оваквом аргументацијом и оваквю1 за:(ључком, као
што је ова, коју смо сада прегледал~, НИЈе калра била
да убједи чланове цариградскоr патриЈаршескоr ~инода
поменутих година, да ријеше оно nитање, nоЈмљиво
је сасвијем. .
Учење en. Василија, кar(Q га Је он приказао у по·
менутој расправи, подудара се у основи са данашњим
карактера свештенства, к~Је нам Је учење познато (стр.
287). Да учење ово ниЈе имало такво значење ни У
1 мс. 1, 20!·205, '
 hоссбн 1 дllu,
римокатоличкој цркви за ~у~и низ .в.иЈек~ва, то нам
Ј(азује онај канон у Corpus JUпs. саnошс1, КОЈИ см~ прије
споменули. Тај канон приказуЈе учење ГригориЈа дво.
·еслона, 1, 0је, км би се nрианавало нанашње учење 0
Јнеизгладљивом оном Ј(арактеру свештенства, требало
би nризнати nоrрјешним,. лажним . А ~та учи о томе
Кипријан к~ртагенск~, нИдЈели смо. ~а олизу :lв.а вијека
прије Григорија ДвоЈесл~ва живио је и учи о је блаж.
Августин хипонски, КОЈИ, у Ј(ОЛико с.е зна, први из­
међу отаца и учитеља цркве споменуо Ј С. н е из гладљиви
карактер свештенства, на чему се послиЈ е основала да·
нашња римоl(атоличка теорија о том е карактеру. Али
Августин није разумијевао тај Ј,арактер дру"чије, него
само онако, како то · разумијева и дан ас правосл авна
црква. Донатистичке распре у V вијеку дале су повода
Августину .na сnомене онај карактер тајне свештен­
ства, и то, јер су донатисти крштавали по други
nут сваког . православнога, који би п решао њиховој
се!{ТИ. Августин је устао против у те донатистичке за­
блуnе, наводеЋи опће предање цркве, п о којем не може
ни ПОЈ\ који начин бити по други пут крште н онај,
1юји је једном био прав.илно крштен. Исто то каже
Авrус~ин и аа тајну свештенства, да не може п римити
рукоположење за исти степен нико, ко ј е Једанпут яећ
канонски био рукоnоложен. Дакле по учењу блаж. Авгу·
стина не може се никада поновити ни кршт~ње, ни
рукоположење. И ово је све што је изрекао овај свети
отац. Нити иа онога, што се тајна свештенства нс може
ноновити, ~ико на Западу за више вијекова није ~и
~смислио. да би се могло извести , као да би онај, !(ОЈИ
Ј услиЈед канонсЈ(ОГа сврrнуЋа изгубио благодат све·
е
штенства и постао свјетовњак, могао ипак да ту бла·
годат др~гима саопштава. у другој поли XI вијека no·
кренуто Је било ово посљеnње питање а у Xil RијскУ
спор се о томе ' .
толико распламтио да су болоњс1~и на
чници свом жест ' а1
ином устали nротиву таквог учеtь ·
Поnробно о овоме ( њиан,
1 учење правосшне цркве о значењу неиsгщљивоrа карактера све·
коју је издао у П али не строго објективно) внд11 У к
сповом· Les rлord~pиt~y 1007. године професор и абат L. Saltel са нае·
• с 1na юns. Стр питањ
мнланоки еnискоn днсел . . 289. . и сл. Покренуо је ов 0 Vl на
м, КОјему је 1089, одговорио nапа Урбан
§ 39. б) Коначно сuр1·нуће.
303
Ут~шао с~ био тада спор све до XV вијека, кад је по·
слиЈе тридентинскога сабора објављена била и догма·
тички утврђена данашња теорија о значењу неизгла·
дљиво г 1шрактера свештенства.
Није нам посао да исnитујемо ту теорију и да је
опро вргавамо, п~емда би то и морали обзиром на оно,
како неки н~ВИЈИ 1·рчки богослови о томе уче, као
што см о видЈели. Напомињемо само, а имајући у в.иду
те бо го слове, Jta колико са гледишта nравнога уопЋе,
тол и ко и са гледишта правосЈiавног црi(Венога права
посебно, нем о гућно је признати таЈ(ву теорију да има
каЈ(ВО реал но значење. Јер, кад би се хтјела баш и
Ј\О Пустити, на један I<анонс"и свргнути епискоn на
основу он ог духовног печата свештенства вадржава
начин, да се могло мнслити, као да би могла и важнти такна руко·
n оложења. Ал и у nрвој поли Х\1 вијека руански архијепископ Хуго,
авторитетюt канонист при папи Инокентију 11 иарааио се у једном
својем спису тако одлучно противу аначења ма каквог било свеште­
н о~ејства, кој е би нзвршио један епископ, кој11 је канонски свргнут
био, да Mtl находимо uјелисходним исписати овдје све односно мјесто,
које је исти Салтет навео tta тог Хугооога списа: RNon omnium est
altaris mysteria celebrare, consecrationes agere vel ordiпare ... Ei autem
cui Christus per ecc!esiam consecraпdi oilicium tradit, lpse Christus, si
quaпdo expedit, per ecc!esiam officium suьtrahit, et ne miпistret inter-
dicit. дliquando etiam deponit aut а sorte fidelium excommunicando
deicit. Quem itaque Christus, per ecclesiam, deponendo et cxcommuni·
сапdо destituit аЬ oificio, si in sacraтentis mlnlstrare praesumit, qui
јат rninisler 11on esl, nihil facil. Sic enim еа Deus agenda inslituit,
ut поп пisi per Пlinisterum valeant fieri. Quare qui minister поn est
nihil iacit. Quod si qui!ibet in sacrameпtis ministrare posset, si Ье11е
consideres, status omпis ecc!esiae deperiret. Quid namque clavis ecclesiae
ageret, si in sacramentis unusquisque prout vellet agere posset? Quid
ligaret? Quid solveret? Sed velit nollt inlquorum pravitas, Christus impe·
rat, clavis ejus ecclesiae commissa solvit et !igat, ministros sacramen·
torum ordlnat, deponit reconciliat", По овоме дакле, да би једна света
тајна могла бити стварно и истинито ивнршена, неоnходно је потре·
бита власт свештенства и овпаштење од стране uркве. А тога свега
нема код свештеника 11ли епискоnа, кој11 је свргнут, те мора већ по
у· себи самоме битн ништаво н рукоположење, које би такав епискоn
извршио. Као што се в"ди, ово је и учење nравославног цркненога
nрава, те смо рад 11 тога ми и привели ово. мјесто, које потврђује н
штенства. Х у гово учење наш ло је формални нарав у поменутој болоњ·
ској школи, н nосебно у Грацијановом Decretнn1.
 ' .Р

304 Пuссuнн ,,lл l o.

право да рукополаже, и nа!( такво рукопол ожење не би
могло имати HИI(BIOJor пра вног эначења эа о :ога, који
би п~имио то рукоположење, п~што он ТИЈ СМ не
добl1о никакво право да иэврЩI'Ј С нешто, што nоти~~
иа канонс"ог рукоположења , и • дакле налазио
nравно у нркви у истом nоложаЈу, у ~ОЈС~1 је био nрије
својега незаконитог рукоnоло.жсња. ~а правилност и
законитост , нек~ г свсштеног Је ра р ~ИЈског чин а треба
да дотични, КОЈИ има изврши ти таЈ ЧIЩ припада 38•
.конитој јерархији и да и ма лакле nр а во на иsвршење
~отичн~га ч~на. Досљедно томе, ко нс припаnа тој
ЈерарХИЈИ, таЈ не може ни да врши то право, нити да
nредаје другима нека права, кој11х је сам био лишен.
.Трулск~ 21. канон одређује, да се св р гне са ч и н а и
nостави у .ред свјетовњака сваю1 епис!(О П, за којега се
§39. б) l{оначно сврrнуkе. 305
мати.чко правило православне цркве, црквено право.
усваЈа за себе Ј(ао правну норму за примање у цркву
6 једно м правилно крштених, исто као и за nримање у
јерархију једном правилно рукоnоложених. Као што
61r.1се крштењ е уводи човјека у хришћ анску заједницу, тако
исто и тајна свештенства, или сакраментално рукопо·
ложење, уводи крштен о га човј ека у свештену јерархију.
f{o ј е једном примио nравил но тајну крштења, тај не
може по друг и пут б ити опет крштен. Исто тако и
ко ј е једном био правилно рукоположен за један све­
штени степен, тај не може оnет други пут бити ру·
ко положен за исти стеnен. ,,Ка.&(о~ у&.р &Mva.tov, tOY aotov
8l~ t:pы:iUV'fjS tUXElY t'fl~ a.Urq~· OUt(l)~ o.o6vrшv a.YCt~CL7titO&rjYa'
t~Y U1tEp~p&tiJ~ ~et1itto&Evta - као што се не може два
пута ступ ити у и сти снеште ни чин, тако не може се ни

докажу неки тешки пријеступи, а 28. а п. канон одре· и знова крстити онај, који је једном био правилно
крштен , !(аже Исповиј едање. Овијем самим веЋ је до­
11
ђ~је, да се такав бинши еп ископ искључи и из onhe
ЗаЈеднице uркнене, дакле да престане б ити уопће члан вољно моти висано оно, што је речено, да крштење и

Цр!tВе, ако се усу,1и и sнрш иТI! нешто, што му ј е не· свештенство остављају 'у дотичним лицима хара~~ра
&v€~6.)1€t1itИ. Разл ика је саыо у томе, што онај који је
.када као епис1юпу припапал о. Је ли тада могућ е и
кр штењем стуn ио у хришћанску заједницу, па је био
замислити, да може и~щти какво правно значење за
и скључен из те зај еднице, може nокајањем опет эадо·
некога оно, што му је дао један, који сам то га нема,
бити она nрава, која је са крштењем добио, а којих
: ~ 8 в~ши нека nрава, која је тобоже примио од некога,
0ЈИ сам тих nрава немаt Неиаrлалљиви )(арактер све· је био лишен, док напротив онај, који је једном ка·
нонски био коначно свргнут са свог јерархијског сте­
штенства признаје и православна црква али само У nена, не м оже више никада задобити у свештеној је·
ономе смислу
' ка~о, '
то уче кано ни и опћепризната рархиј и она nрава, која је био стекао рукоположењем.
nатрисrичка наука.
. н ' И ово и овакво учење Исповиједања сасвијем је схват·
је бил: Ј:рус.алимском сабору 1672. године примљена љи во за православно uрквено право, јер нема узрока
!(ао об ОбЈављена У И~!е сних источних патријараха да се понавља оно, што је по суштини своје сврхе
, ~~
o~&oao~ou , 3 ен~ nравославну цркву: ~о~оЛоуtа ..,
авевна а
сабора каже: "Si quis dixerit, in tribus sacramen!is, baptismo scilice~
Ј'едање nравославнс
1tlatero~ ~·q~ &vrщЛtx~~ €xxknatct~ - Исnови·
· ., тог
conlirmatione е! ordine, поn imprimi charactereт in anima, hoc est, s1g·
Исnовиједањ . RJepe источне цркве. У 16. чл. num quoddam spirituale е! indeleblle, unde еа iterari nоп .possunt ana-
је: 'Evt[·~ 0~. I(~ЈИ ,говори о тајни крштеља, речен.о thema sit". Со п с. Tridentini Sess. Vll. De sacramentis in genere, can. 9.
• v 'lot ue to~rl1ttl ~ , с 1.' ~t1tf01, Sess. ХХШ. De sacramento ordinis, can. 4 (Ed. Rlchter. Col. 18. 63). У
(UO'JtSn ~a,l .' • ,~ О~а ХЩ zaptX:<ti1pa. ГЈ.УЕt;,ГЈ./1' , руском пријеводу uИсповиједања православне вјере«, које је штампано
г
рorro aeque r, te~(oouv." ~ .,
." и латински је ово nревед . 't ·
ено ·
1838. године као nnocлaнie патрiарховъ православно. каеолическi\1
·тdelehilem 1 ас ordo ь apttsmus · chaгacterem tm
· prнnt церкви 0 православно~ вtpt", изостављене су у 16. опре)!јељењу оне
' 0RO lUT0 И доr· ријеч 1 : Шащ м:l ~ [eproaбv·q == као и свештенство. Кажу, ца је то
~ . сповиједање објављује као изоставио пок. митрополит московски Филарет, који је превео то
1 456 . ]. Кlттеl, Mon . . 1~· .Исповиједање" , (В 1 ди /nасник далмат, цркве", Год. 11. стр. 72·73).
'. · Cf. ]оп Mirhatm u~enta ccclesiae orientalis. Jenae,. сьеn
l1de1
Kirthe, Lcipzig 1004 S.ru, D,e Bekenntnisse der griechisch-orienta/15 1 ·а 201
' · · 171 у ннс~О
· .односном опре~сљсњу трндсн~
ЗОб
довољно да се лостиrн~ ~врха. А!{О лtоЖе човјек да
задобиЈ·е оnет nрава, коЈа Је са крштењем добио 6
. б ио
а која је на nрим. nревЈером иаrу ио био, и с друг~
стране ако дотични свештеник fte .мЖе никада ви
' .. . ше
да задобије nрава у свештеној ЈерарХ ИЈИ, која је усли.
јед коначнога свргнућа изгубио, онда се лако раз
~ију и nосљедице крштења и рукоп~ложења у n~.
тању добивени~ nрава: у nрвом случаЈу приказује се
обустава nр~ва, у другоме kolla 111llt губи таk права.
Посебнll дн О,
g39. б) Коначно свргнуће. зм
Ма~<арије, У својој односној књиаи аа тајну свештенстна
пише: ".Блаrодать свищенства, сообщаемая .чреаъ руко~
положеНiе, хоти ВЋ рааличной стеnени, дiаконамъ, nре­
свитерамъ и епископамъ, и облеr<ающая ихъ иввtстною
мtрою духовной власти, обитаетъ въ душt каждаго
• неиэмtнно : uoцc,tty ни епискоnъ, ни пресвитеръ, ни дiа­
конъ въ друrой раэъ не рукополагается въ тотъ же
стеnень, и таинство . свищенства считается иеиовшоряе­
АlЬIАIЪ11. Други догматист пок. епискоn Силвестар у сво­
1

А ово се рааЈашњава и самом суштиноы пр ава доби­
вених крштењем, и опет nрава добивених руко nоло.
жењем. Прва су карактера личнога, и црква не само
што не nријечи дотичноме, који их је изгубио, да их
опет nоврати, него она са своје стране у том му и
rтомаже, а др~га су права карактера нруштненог, и
обаиром на таЈ карщпер и на с~рху ради које су она
била ~екоме дарована, црква их не може ви ше раЈtи
јој књиаи говори готово исто, што и митрополит Мака­
риј е. У глави о тајни свештенства он пише: "Благодать,
сообщаемая чрезъ рукоnоложенiе, прианавалась особен­
ною и отлwчною отъ благодати, подаваемой въ креще~
нiи, такъ какъ она соединялась съ nреnодаваемымЪ руко­
полаrаемымъ лицамъ особеннымъ правомъ и преиму­
ществомъ быть раэдаятелями благодатныхъ даровъ Бо­
жlихъ. Но вмЋстЋ съ симъ она nрианаваема была такъ

те исте св р~ е да поврати дотичноме, кој и их је иагу· же неиаыtнною и неиагладимою, какъ и благодать, по·

био. За Тајну крштења, а посредно и аа тајну све· даваемая въ крещенiи, ~очел1у рукоположенiе ue доsво­
лялосъ nовrиор.ятъ, точно та1<же, какъ и крещенiе". 2 Ово
~тенства, о~о што сада рекосмо потврђују ријечи са·
посљедње напомињс у својој књиэи и старији по времену
г .ИсповиЈедања. За тајну крштења оно каже, да
руски доrматист архимандрит Антониј.е. 8 Неиамјенљиваје
остаје и онда, "кад би човјек послије крштења учи·
дакле и неиэгладљива благодат, 1юју добива дотично све·
нио и х~љаду rр~ехова, или шта више одрекао се штено лице рукоnоложењщ исто као и ~лаrодат, која се
и саме •в1е · КОЈИ· аажели оnет вратити' се Господу,
Ј ре, Јер добива крштењем, и ова нсизмјенљивост и неиаrладљи­
он добива
, fl кроа ТаЈ·нУ пока1ања
· опет оно БожЈе. поси·
њење' uto~r~oiav · ·
~ ' КОЈе Је
·
био изгубио" Али аа таЈНУ
.
вост, као што се види, сасвијем је једнако га эначења, као
и онај неизгладљиви карактер, који Исповиједање право­
свеuпенства н · . ·
него нап от ИЈ е то исто ни Једн_ом ријечју сnо~iенуто, славне вјере спомиње эа тајну свештенства, - и са­
да свеш р ив У ~О. чл. ИсповиЈедања иарично пише, стоји се у томе, што се та тајна, исто као ни т~на

Дух светитени~е,€'(~ ~ОЈНk, остављаiу

о. ~
црi<ву оставља и њих
'
крштења, не AloJice ниkаба пoJtOнttmu. За потврду тога,
да се тајна свештенства не може rтоновити, оба прва
у њима не' ~tc Щ~r~:ю.v u1to t~б 6.·t1ou Пvв6~(щ~, И
догматиста приводе nознате нам каноне, који эабра·
љући учењ~с~~~ ви~е ни знање ни свјетлост. Узим· њују, да нико не смије примити по други пут руко·
како . ·ест
1
карактер т~не
' и како
ОВИЈедања православне вЈ· ере онако,
нам .
оно приказује lieusг.moJыtвtt он
ај· положење, које је једном већ nримио. А эа потврду
неиамјенљивости, или (као што је еп. Силвестар додао)
1uep састоји с~ ~.~тенства и тајне крштења, тај kapak·
8
неиэгладљивости исте тајне, митр. Макар~ е приводи два
Jtoie ·1mkaдa ;с Јщо и uckљyrm/Jo у 1/tOAJe, .i}a се не
17
су са.«о те nta~'IOOttщu 1ttt jeдlta lttl Џnvza тa}lltl, ako 1 Православное догматическое богослов\е С. Птбргь, 1857. \1, 379.
jne 6u1e li r; 2 Опатъ православнаго доr·матическаго богословiя. ЮеВ'Ь, 1889.
Учење ово И · .cauoucku ttsвpшme. IV, 35\,
казују нам у сво' сповиЈедања православне вјере nри· uДогмшческос Бо1·ословiе. Юев·ь, 1848, Стр. 384.
и бољи руски дЈим система~Ја догматичког богословља
гматисrи. Пок. митрqполит московс~И
 Посебни дио.
ЗО8
. новоэавЈ'етног св. Писма, rдје ап. Павао с~о.
11Јеста ив . Б . .
. пискоnа ТимотиЈа и дар ОЖЈИ, КОЈИ живи у њему
миње е 'б · .
Овај навод из ен. Писма наЈ оље доказуЈе оно, што је
горе казано 0 томе, колико може важити рук.оположење,
које изврши један свргнути еnископ, и УЈедно раэја.
шњава прави смисао. оног неизгладљив_оr карактера
тајне свештенства, КОЈИ спом~ње ~сп.овиЈедање право.
славне вјере. Еnископ ТимотиЈе, КОЈИ Је добио био бла.
годат свештенства и власт рук_опо~аг~ња презвитере,
а . ради чега је примио дар БожЈИ, оио Је она.кав, какав
мора · да буде један прави епископ , им ао Је све оне
врлине, које апостол хоће да красе св~ког епискоnа,
те је апостол и могао да каже Ти~юТИЈУ .да у њему
живи дар Божји, да му је у nуши, да саставља његов
свештени карактер, који се неће НИI{ада изглалити у
њему,јер апостол ана, да Ће он послушати савјет његов,
и да неће пустити у немар примљени дар Божј и, не·
го Ће тај дар он увијек подrријевати (1 Ти м. IV, 14.
П Тим. 1, 6). И само за таквог епископа, какав је био
Тимотије, апостол каже да је у њему Божји дар или
благодат Духа светога, исто као што је таква благодат
и у сваком другом. епископу, који је по врлинама једнак
или бар сличан Тимотију, који је дакле достојан да
ужива част и власт еnископску, и да по тој власти
рукополаже преэвитере. Али није апостол рекао, да
та благодат Духа светога живи непромјенљиво у сва·
~ом епископу аато само, што је он епископ и шт~
Је био хиротонисан, независно од тога, да ли таЈ
еписко~ живи и влада се како приличи архијереју, и
да ~и Је достојан он да буде чуварем те блаrодати И
~а Је д~уrима предаје, него апостол спомиње изр~чно
ИМQТИЈа, тог идеалног епископа подразумијеваЈућИ
~ с~аког. другог епископа, који је; као што рече Ки·
РИЈан, шteger et immaculatus. А није апостол Павао
ни. могао реЂи, na остаје непо~ична или неиэ}!јенљива,
или неиагладљив б ' ма
как б . а, лаrодат у Gвакоме
ав ио ТаЈ епи
епискоnу,
·. . скоn, и ма да га Ј· е црква и од
од се 6е, Јер исти
V, 19·23) каже апостол на другоме мјесту ( е
МQже и нест ' да се благодат може и угасити, да 1Ь
. аrи код онога, који се од зла не уклања,
§ 39. 6) ~оначно свргнуkе.
ЗО9
који .не чува дух. и душу и тијело без кривице (&!tE~1ttш;),
и КОЈИ, !(ао што. Је апостол Тимотију наnоменуо, пусти у
немар дар БОЖЈИ и не подгријева га непрестано. Онако
како се влада лотични, који је примио благодат, тако Ђе
та благодат у њему или јача ти, или слабити или можда
сасвијем и нестати. Василије велики у своЈој књизи о
Духу светом спомиње оне, који су добри и ревносни
и који знаду чувати благодат Духа светога, како ће
у своје вријеме чути Госnода, Који ће их похвалити
за њихов nастирски рад, док напротив они, кuји ·.' су
увриједили Духа светога својим злим ЈЧелима, или н·н­
јесу ништа добра привриједили, биће лишени и онога,
што су добили, и благоnат ће се предати другима. 1
Ми смо се мало дуже овијем забавили ради не­
одређености мишљења, које постоји између дотичних
данашњих помјесних православних цркава у питању
о значењу рукоположења, које обави један свргнути
са свога чина епископ, а што нам је ·дало повода да
разјаснимо шта значи у самој ствари онај "неизr л ад·
љиви карактер" тајне свештенства, који ~згледа да са·
ставља и данас још камен спотицања за правосла~нс
бо гослове. Забавили смо се овијем и с тога, што смо
хтјели испоставити право учење о томе питању право­
славног црl<венога права. А то учење састоји се у ономе,
што смо прије нагласили, наиме, даје лишено свакога,
не само nравнога, него и духовнога значења, свако све­
штенодјејств о, које изврши 'један бинши члан свештене
јерархије, који је канонски био осуђен на коначно и
сваrдашње сврrнуће, да је дакле лишено свакога зна­
чења и без икакве је важности и рукоположење, које
изврши јеЈщн тако свргнути епископ. Јер, ако је такав
епископ изгубио благодат, x&pt;, као што каже 21. трул·
ски канон, те дакле нема више у ње~у те благо лати, таnа
јасно је, да такав епи;коп не може да даде, или да собом
посредује, да други добије оно, чега он сам· нема.
Ко има право налагати казну сврrнућа, о томе је
била рије ч у посебном параграф у. Изрицање саме казне
била
није имало у старије доба црi<ве особитих спољашњих
1 Llber de Splritu Sancto ad Amphilochium lconii eplscopum. Сар.
1еол.
XVI, n, 40 (Mitne, Patrol, Gr. ed, Lat, Vol, XVIII. col. 1032-1033),
ЗtО nосебн\1 дно.
формалности, као у Ј(аснија нремена. Надлсжна црквена
вл~ст ивдавала је пресуду о свргнућ у, и та се пресу;щ
тада писмено и;1и средством суЈ~ских из асл ан и ка саоп.
штанала осуђено~1у, који јој се морао ОЈ~мах покорити,
и постцјала је пуноправна у самом часу њеноrа о6јав.
љеља. Није ли јој се хтио дотични добровољно да по.
кори, грађанска власт га је на то приморавала силом.
Обустављало се извршење казне сам о у таквом слу.
чају, ако је дотичноме остајало право апелациј е, и м
одлуке nосљедње судске инстанције. Али ово веh спада
у учењ~ о црквено-казненом судско м поступку , који
је ван границе ове ра~ње. Пресуда на~ле о сврrнућу
у старије доба цркве извршивала се без осо б ити х спо·
љnшњих формалности. Почињући од VH в иј ека ово се
мијења на Заnаду, 1 а затијем и на Исто ку, те се св р·
гнуће дотичноr cneшreнor лица по· 1 иње из вршиватИ
при неком церимонијалу, · који се у главно ме састојао
У томе, што су са таквога лиц~ јавно и са дотичнИм
обредом скидали свеwтене одежпе. Из \ТШ Rијека na·
тира nрви изричитији примјер о том е на Зап'аду. У
августу 768. био је изабран за папу рюrскоrа Стеван
III, умјесто дотадашњеrа папе I{онстантина. О вог по·
сље~њеrа односни сабор у Риму осудио је на свр гнуkе.
То Је учињено било истога мјесеца, и пошто су Кон·
стантина. иэложили били јавној порузи на улицама,
~~веден Је био он пред од.носни цр·квени суд, гдје све·
но скидоше омофор са њега исто као и друга пон·
тификална одли~ 8 · 2 0Rакав н~чин сRр1·авања са чина
св~штсних ли.ца изазван је био тадашњим друштвеним
nри~1икама, КОЈе су владале на Западу а које су чиниле,
ла се у томе дол· ' . у·
3 ази.1о И ДО ЧИСТО неЧОВЈеЧНИХ ПОСТ
nа ка. По сл иЈ· е · у (човјека, како кажу, заслужнога за цркву), и прен~јети му тијело пред
- Је ово мо:щфиr(Qвано било у смv.сл '
1
Кобер (Die De 't• 633
у Толеду 0 оду poslюn. S. 49) спомињ~ један канон сабора ·
ВИМ1Њу ОДН)С • . сте·
пена Сnоми 1 ье ь них инсигнија дOTIIЧ!IOr јерархИЈскоr
· тако~ер и · ојеМ
Је одузето било све . Један западни сабор 685. год11нс, на к
штено ОДЈ'е' · . 10 «0
аостојеkем тада обичај П , ЈЗНИЈе епископу ЛеодегариЈу, и • ово онај исти папа Стеван, који је акатемисао св. Методија словенског
чају на старијеrа доб/'(IV РИМЈери, које Ко бер приводи о ово.11е 06~.
2 L. Sallet, Les reor , и Vl вијека) не доказују ништа о стваРн·
тину види С, ј. Hejele С dш~tlons. pag. 101-102. О овоме паnи Конста
3 /, Hcrgenruther 'У ~~n~rliengeschichte (11 Aufl.) 111, 430. 433. ~37. ра·
ом у nознnтог њсговог /[јела: Phoi!US,
g 39. б) Коначно свргнуfiе. 311
да су о rрани чавал и се само на одузимање од кривца
на свечани начин и јавно свештеноr одiејанија, и то
према nроп исаном о~~ паnе Бонифација VIII церимони­
јалу, који је и данас на снази у римокатоличкој цркв и,
и зове се Degradatio actualis за раэлиr'у од Degl'adatio
verbalis, која у самој ствари н ије него Depositio, и Ј(Оја
се извршује ФормаЈiн им саопштењем осу ђенqму си·
нодске одлуке снр гнућ а.
На Истоку први n римјер свргну ћа уз односни це­
римон ијал налазимо у дру гој n оли IX вијеriа за вријеме
распре из међу Ри ма и Ца р играда, кад су легати римских
nапа актиRно учествовал и на два цари градска сабора,
на којима се распра вљало о законитости најnриЈе. na·
трија рха Иrњатија и затијем патриј арха Фотија. На
прво м он тих сабора свргну r ј е био nатр ијарх Игња·
тије, и о томе св р гнућу животоnисаu Иt'Њатијев, паФла·
1·онски enl tCI(OП Ни кита, nри врженик И rњатијеве странке,
пише : "Послиј е дуго г п реnирања, натсзања и кавгања,
оснивајући се једино на својој моћи, без сваrюга права
и п равице, (неки из саборских чланова) нав~коше му
(Иг њатију) најприје каљаву и отрцану мантИЈУ и све­
штен и о моФор , па му то одмах затијем скинуше; и
тада један Фанатични и покварени и nодјако~, по имену
Прокоп ије, којега је некам патријарх био свргао, први
скинуо је са Игњатија омоФор и остале свештене одежд~,
те зан и као: недостојан, чему се nридружише З~хариЈа
и Родоалд (паnини легати ~а сабору) и друг~ ЈОШ не·
добри људи и тада nотnисаше готову ~ећ п~смену од·
луку свргнућа 1 ' .1 у новије доба доказују да Је аnокриФ
triarch von Constantinope! (Regensburg, 1867. S. 365-366) nрича нам, како
нијесу од тога штеђели ни мртве, и приводи примјер папе Стевана Vl,
који је дао ископати из земље свога предшасника, папу Формоза
односни сабор епископа, те су ту са мртв~rа тщела скинули понти·
фнкално одијело, одсјекли му прсте, којима re за ж~вота бnаrосиљао,
н тада опет вакопали тијело у непосвеkено неко мЈестО, па оnет га
11скопапи н бацили у ријеку. Онај постуnа,к исти кардинал Хергенрете.р
називље ein sch~ndliches Verlahren Stephan s. (Опажамо мимоrред, да Је
11 словенску л11тургију). .
1 Наштамnан је тај животопис патријарха Игљатија у Hardum/
.Acta Conciliorum. v, 943 sq., а nосебно rоренавеАено. мјесто V, 967. 958.
 Посебни дио, g39. 6) l{oii~ЧIIO CRjii'IIYhc. 313
312

овај Иrнатијев животоцис, . и да га није написао ломе.
нути Никита, него да је то познији римс1ш ФалсиФикат,
Ми у ово не улазимо ; али да су ~руrи опет паnини
1 , Еnископ, пошто је ставио на себе све архије·
легати на uopиrpa~cкo~i концилијабу л у 869. године упо.
требили, кад се тицало да буде свргнут патријарх ф 0 •
тије, онакав исти церимонијал, као при свргнућу Иrња.
тијевом, доказује постуnање на овом концилијабулу
н ал у "Труды кlевской духовной академiи". Чин тај nри·
каэујемо овЩе у срnском nријеводу:
рејсно одјејаније и узео у руку жеэал, треба да сједне
у олтару пред nријестолом на оном мјесту, гдје обично
сједи, /(ада посвећ ује ~ако на или преавитера.
"Онај 1юји је заслужио свргнуће бива доведен од
nЈакона nред царска нрата, оо учен у nотnуно ЈереЈСКО
• " 1 •

папинога легата Марина, који је наредио, ка~ се ф 0 •

тије nриказао на концилијабулу, Jla ски ну са њеrа
nатријаршеске знакове и посебно. да му се одузме архи­
пастирска nалица, те тада већ у глас избацише осам
анате~1а на истога патријарха. 2 На основу ов их пана·
така мора се рећи, да су у другој nол и [Х вијека по·
зн~вали, б~р у Цариграду, поменути церимонијал, nри
КОЈеМ се обЈављивала свргнуће дотичнога ли ца. А да ли
су и nос~ије то~а уnотребљавали у источној цркви тај
церилюниЈад, НИЈе нам nознато . Из односни х образаца
пресуде о свргнућу, који су нам познати из XII и XIV
' 3
ВИЈека, .могло би се закључити, да тога није било у
источноЈ цркви У тим вијековима, него ла је и зрицање
пресу~е свр~нућа тада било онако, као што је било у
стариЈ.ИМ ВИЈековима цркве. Тек у новијим вијековима
била Је уведена и У источну цркву од прилике иста
она пракса, к~ква за то постоји · данас у римској цр!(ВИ
при такоаван~Јdegradatlo actualis. . дивши га по каноню1а светих апостола и светих бо·
. За nостоЈање ове праксе у Русији у XVII вијеку
СВЈедочи нам један "Чинъ изверженiя изъ священства
· ·
ааконопреступнаrо
и неnокорљиваrо священника'' коЈИ
се чин налази у Једном
· рукоnисном АрхиЈ' ереЈ· ском' Чи·
новнику 1650 г . . ка·
· одине б цблиотеке киЈево-соФИЈСЈ(е
тедралне цркве а к . . 19
' ОЈИ Је 04. био одштампан у ~ур·
рат о t Види у Byzantlnlsche Zeitschrift (1900
књиви, што је наштам
Bd IX S 268·272) рефе·
· · · ·
Wsu~oYtYф«; о Па· л~ ~~ пао А. Papadopulos-Keraтeus са насловом о
У којој доказује да~ је 1 , х 1! 0 v6~o; ~[~; tоб ~txtpt1pxou )lrvat!ou,
Фотијев против~нк у ~~ жнвотопис морао саставити какав унијат,
(стр. 272·276} прот~вуположн~и Xlll вијеку, Испореди у· IICTOM томУ
. ~ Види
Wi/1, Acta et scrl мишљење В, Васнљевсkога.
de Byzance et la civillsatio Ь pta, .р, 3~-40. Alb. Vogf, Basill empere~r
р. 21~223. n ~zanttne а la fin du IX siecle (Paris, !008)
Види АС. У, 57i-5721 а т ~
8
. цко'lер биљ, 1овог параграфа стр. /дЈ'
о~ејаније и са nути ром и )Щскосом у рукама ..Док га
!Чаi(ОН води к нратима, nрезвитери и /(ЛИрици, који се
ту налазе, читају Давидов nсалам: Милость и судъ
воспою ТебЂ, Господи и т. Jt. Дотични, који има бити
сврrнут, /(ад је !tошао до царских врата, не улази у
олтар , него пред царС!(ИМ вратима клекне на к9љена.
Enиci(Ott тада, кад се сврши читање псалма, сједе\;и
на своје~! мјесту, треба да објави гласно, да сви чују,
кривицу, рапи које свргава преэвитера, и эатијем чита
nресуду, те каже ово: 1,~У име Оца и Сина и Светога
Духа, ю1ин. Ми (име) по Божјој милости архијеnископ
(име мјеста), nошто смо, послије тачноr и марљивог
испитања од истинитих свједока, судом нашим нашли
nреавитера (име) да је nрестуnио ааконе и да је недо·
стојан nрезвитерскога сана, ради њеrов~х безакоЈ:Ьа,
која су много тешка, која Бога раэдраЖУЈУ и људе· са·
блажњују, ра· tи тога влашћу свемоrућаrо Бога, осу·
гоносних отаца, свргавамо га на свагда са ~ветитељско·
га сана и жезлом нашим пастирским одбијамо га и од·
о
· бацујемо га, као непотреб.нога слугу од приЈестола
'
и
олтара Божје га; и ово одмах. сада чинимо не само .РИ·
јечју него и дјелом" ", Посл~Је ~о га Еnископ устаЈе и
эаповиједа да устане и онаЈ, КОЈИ се свргава, и тада
узимље му из руку. nутир са дискосом, говорећ~.:
, ""одуэимЈLем ти власт да nриносиш пречисте ~~ве
Богу за живе и за мртве, јер си се показа~ недостоЈаН
да Му их приносиш"", те ~олаже на пријесто nу~ир
са дискосом. Затијем, скидаЈући са њега одежду, Епи·
скоп каже: ""анаксијос""; тако исто уэимље од. њ:~а
појас, и, скидајуЂи му епитрахиљ, каже: "панаi(СИЈОС •
Исто то каже, одузимљићи му наруквице и т. д. Kan
21 1
па~
 314 Пuссбш1 АПо,
скида са њеrа стих ар, Епископ говори: "" Онуаимљем ти
све одјејаније преэвитерско, у којем нијеси више достојан
ради злих твојих ~ела да стојиш пред Бого~1"". Там
Епископ rючиње да му стриже власи, rоворећи: и патријаршеској kамилавхи, са nанагијом и мантијом,
исnолнися лице его бевчестiя, яко бо cыlr не разумt""".
Остатак власи стриже му, Ј~акон, а ме~утије\t nој ци nojy
ову стих и ру осмога гласа: ""Днесь Ј уда оставлиетъ учи­
теля"'' и т. д. И док се ово поји дјакон му је већ остри­
гао све власи до краја. Послије тога скидају са њега и
спољашње свештеничкс хаљине, уа појање ове стихире
другога гласа: , ~днесь учениrљ Христовъ отчуждается
чести Его и благодатн"" и т. д. Тада му навлач е свје­
товне хаљине, rоворећи: ""да облечешиси во срамъ, и
да одеждешися ико одеждею студомъ своимъ" ' ,
."Кад је с~е ·.ово у~ињено, тада Епископ оnет сједа
~а МЈ~оту СВОЈем при царским вратима, и лржећи у
десноЈ руци жеэал говори опет: ""nошто си показао да
нијес.и ло~тојан преэвитерсrюг степена, ни да стојиш
nред БОЖЈИМ жртвениr(Qм, ни да проповијенаш ријечи
Њего~е истине, ни да Му приносиш дарове и жртве,
н~ти да ~ожеш в~ше икаква свештено,~ејство вршити,
ради криви.ца ко~е си. элоћом својом учинио, .то ја
влашћу, КОЈа ми Је дана од Христа Бога, тебе као не·
потребнога слугу отклањам од св~тога пријестола и
олтар~ Госnолњега, одбијам те и одбацујем те ло крај~
ва ВИЈеi<И овим пастирским жезлом"''. И кад је Еnископ
иsrов~рио ово, тада га жезлом отурује ол царских вр&та.
~ос~иЈе то~а. Еn~скоп устаје, и, скинувши са себе архи·
ЈереЈско ОДЈеЈаНИЈе, одџоsи" .1 · ИGПИта и nосље)щце rрађn»окога караr<тера и данас,
Н Ово је био церимонијал при свргнућу преsвитера.
. ещто сличнога бивало је и при свргнуhу еnискоnа.
За РУ.СI<ога патријарха Никона читамо како су на мо·
бсковском сабору 1666. године nошт~ . су nрочитане
иле Ј(ривице које с ' .
··-·-· _ . ' У . нашли да Је патријарх имао, и
1т '
руды, 1004. Щ 311-314 П · · · да сви чланови [(Лира, да би ~югли себе сасвиЈеМ п~·
овај церимоннјап оnажа · рот. П. Орловски, који .је oбJa&IIO
штенства беа св~kог цеnн~ се. данас У Русиј11 извршава св ргнуће све·
,. '"OHHjQЛQ н не у
rиyha саопштана дотнчному ко , ЦРkви, него с~ декрет св р·
ыrа писмена изјана· да неk ~ нсисторнјској сједннци, и нште се од
св~штеввчко одијеn~. е никада свеwтено~сјствоващ нити носит и
939. 6) Коначно tьprнyke. 315
раnи који~ Ј.е имао бити .свргнут, два источна nатри·
јарха (ПаЈСИЈе александрИЈСЮ1 и Макарије антиохијски)
сr<инули са Никона, !(Оји је доведен био пред сабор у
најприје камилавху, и ставили му н~ главу nросту ка·
милавху I<алуђерску, эотијем су сr<инули са њега · na~
нагију, и тада наредили јенном архимандриту, да свуче
са патријарха и nатријарше~ку мантију. 1 При чему
биће ваљда било и оно "анаксијос" иа церююнијала
nри лреэвитерском снргнућу. ·
Сличан ономе горенаведеном церимонијалу руском
јесте и онај, који је 187 4. наl1пампао пок. митрополит
срnски Михајил у својој књизи: Православна србска
црква у княжеству Србiи (стр. 213-215), а 1<0ји uери·
мониј ал ваљда и данас важи у црr<ви Ј(раљевине. :
Из свега што је до сада било речено о посљеди·
цама каане коначнога сврrнућа эа онога, који има
несреЋу да тој казни подлегне, види се вeli какав је
страшан морао бити поло:Ј(ај његов упоредо са осталиА~
члановима клира. И тијем сrрашнији мора му бити таЈ
nоложај, кал се nомисли на уанишеност свештеничке
службе, Ј( оју оци цркве nрикааују · једнаком анђелској
служби на небу, и по Ј(ојој је свештеник посредник
иамеђу Бога и људи, nсада усл~ед сврг~у~а ли~ио
се эа увијек божанственоr онога дара, КОЈИ Је таЈНОМ
рукополо~ења добио био. Али и неаави.сно од таквога
nоложаја свргну·vога свештенога лица ивмеђу осталих
чланова Ј(ЛИра, бившик његових другова, мора он да
као шт.о су такве посљедице морала да свргнута лицn
исnитају и у старија времен.а ~р~ве, ~матрон.и У ~ра~
ђансi(ОМе друштву као improbiSSiml homюes, .коЈИ "НИЈесу
веЋ били достојни ни да их У ~росте ВОЈНИ!<е узму,
као штр тога . н~јесу били достоЈНИ ро~ови ~ осуђен~
влочинu.и. Још цар Констанlfин ваконом .Је. обЈnв~о био,
светити служби цркве, буду слободни. од св3ке службе
у цржави, и nосебнq од тешких служаба У. ощnтина~а,
1 Суворщ О .ншванiяхъ. Стр. 310. Испор; ,Borocn. Вtстникъ~
ва 1911, 1, 48-49.
 316 Пuccu1111 Allo,
у такозваним куријnмn. Од с~ега овога свргнути се
лишавао; nда не би више могао НИI<ад~ уживати npe.
ђашње повластице и да би му се заприЈечио за свагда
и од стране државне влас:и повратак у клир, законо~,
једним царским наређено Је б~ло, да се мора уврстити
у куријале, . који као такви. НИЈе~ у могли никада ету.
пити у клир. Цар АркадиЈе заЈедно са Хоноријем и
Теодос~ем издаје у новембру 408. године једну !<он.
ституцију, којом наређује, да сваки клирИк, којега епи.
сЈ<оп нађе да није достојан своје службе и свргне га
са uрквеиога чина, мора одмах да буде уврштен у ку.
рију, како би му било тијем заnријечено, да се опет
поврати на службу upl<вe, и мора му се норедити да
обавља оне јавне послове, за које се нађе да је nодесан;
а за случај да старјешине Ј<урије уnотребе какво недо·
пуштена средство, те ослободе таквога клир ика од слу.
жбе у курији, морали су ти старјешине за свак~ пут,
кад се то открије, nлатити глобу од двије литре злата
у корист државне блnгајнице. Исто тако наређује кон·
ституција, нека се онаквим клирицима, као врло рђа·
вим људима, забрани приступ у ма коју службу вој·
ничку. ; Ово уврштење свргнутих клир и ка у куријале
1
~матрало се, као .што је у самој ствари и било, тешком
Јавном казном,. Јер су дотични принуђени били да
врше У градскоЈ ~пштини такве службе, које су само
могли вр~ити ~аЈниже категорије људll.
~УРИЈа (c~r1a), о којој спомиње ова царсl(а консти·
туциЈ~, била Је по себи часна установа у државном
УСТВ9ЈСТВу: .била је У 8ВТОНОМНИМ рИМСЈ(ИМ градовима,
У мунИI(ИЛИЈама, сенат, Ј(Оји је управљао са снима му·
ниципалним пословима, те се 11 мјесто куријала или
1
Theod, XVI 239· Q · су ОЈtреQени и сярrнути клирици, те у овоме сшtслу
· ' · uecumque clerlcum indignum officio suo ept·
acopus 1udlcaverlt et аЬ eccl · . . о
l' , , estae miПIS!eriO segregaveril aut Si QUI рГО•
•
faoo-
•н~··· sacrae re lgJOnts spont d 1' ' 1о
dittt, ut liber 1111 11 е ere tquerlt, соп//пио еит curia siЫ vn·
minum qualilate tи ra ~d ecc/esiaт recurщ, esse поп possit et pro ho·
adjungatur: modoe u~ua~~late patrlmonii vel ordlnl suo vel collegio civi!at~s
centur, ita ut conludloqu uscumque aptl erunt puЬ/icis necessitanbus ~Ыt·
IIЬ11e aurl infere 11 dae ae~~que locus nоп slt. Per singulos igitur btnae
11 aliqulbus coniventlam et со0 " 0 ~tro е decetn prlmis curialibus exigantur,
1
Ыиlmil аЬ omniЬtts officlls ulldl '~ foeda praestlterlnt hoтinihusque /трrо·
mltae obstruatur. о
§39 б) Kotta'lllo сu1н·нуhе.
З17
Јtекуријона сматрал~ nочасним мјестом, 1юје су зау·
оимали са~ю угледНИЈИ по ролу или по иметку грађани,
_ од nрИЈЈИI(е она"о I(OO у данашњюt градскюt по·
литичкю1 оnштинама, у којима углсднија лица саста·
вљnју муниципалну управу о са својим Гр3доначелнююм
на челу те уnраве. Течаје~t времена t(урија је изгубила
свој дотадашњи карактер, и ради великих лнчних те·
ретn, с којима је била скопчана служба у курији, сва1<
је гледао да се измакне од те службе, тако ла су цареви
приморани били, да би се уздржала сама установа, која
је олакшавала у многим односима опћу nржавну управу,
издавати разне законе у КОР,ИСТ грааских курија, и
уједно доnуштали да се увршћују у куријале и тai(Bn
лица, која су прије искључена била од nрава да служе
у куријама, као недостојна, Ово nосљедње морало је
бити на по нижење саме куријалне установе, Ј(ЗД поред
угледних. грађана, као службеника у курија ма, сада су
могли односне службе у истима вршити и такви, који
прије нијесу били достојни тога, и који су чаt< и опо·
рочени били у свом религијозном или уопће јавноы
живооту, као на прим. нсвјерници и јеретици, или и пре·
ступницн, t<аји су такођер бивали уврштени у куријаnне
службенике. Радн овога, а да се иnак сачува углед
у станове за прве наиме за угледнвјс грађане, сачу·
' 1 •
вона су била у куријама мјеста уnраве, старЈ.ешинсl(а
мјеста, и они су носили наслов nравих l<уриЈала или
декуријона, а други су се сматрол.и само као потчи·
њени куријалима службеници, и nовЈсраване су им ~иле
само ниже службе у градској управи, службе, КОЈе су
иначе у другим држанним управама обовоъали или ро·
бови или бесправна лица, и били су дакле просто r.луге
у куријnма. На ове ниже службе У l(уриЈама бивали
треба разумијевати оно што У разним ~ар~ким зако­
нима онога доба · читамо, да клирю<, Ј<ОЈИ .Је свр.rнут,
curiae civitatis tradatur, да се nре1щ градсКОЈ курији, да
му она одреди да служи nри градским потребама под·
једнако, као и робони бесправна лица.
1
11
--тsiilghaт. XVII, 2. § 8, Kobtr, Die Derosilion. S. I0-85. Суво·
ров~, О IIAKШttiяxno Стр. 243·245.
 318 noceбfl11 дitO.
Поменута царска Ј(онституција о nредавању свр.
гнутих клирика I<урији, по~лије је била модиФикована
особито кал је са~1и институт курија Ј' \П вијеку no 4 e~
губити своје nређ.ашње . аначење. Кра~ем IX в ијека цар
Лав мудри са дВИЈе с~оЈе конституциЈе уr<и нуо ј е пре.
ђашње ааконе о r'урија~1а и куријалима. 1 У мј есто дота­
дашњега преданања курији сuргнутих клири ка, дрiКавна
је власт у византијској царевини повратила се на не­
Ј<адашњу Јустинијанову наредбу о релега цији њи хо ној
до краја живота, 2 тако д1 се юrјесу ыоrл и ни гда више
наћи ни живјети у мјестима, r~e су п рије б ил и слу­
житељи цркви, r<ако не би, између о стало га, изложени
били nоруаи свијета, l(оји је гле;що на њих, као на
лреарене људе.
Ова лосљедњ~ Оl(олност, а с друге оп ет стране
тежња духовне власти, да не би клир и к, I<oje\1Y је на
души леiКао гријех ради J<ojera је б ио c Rp rнy r1 эа гре­
аао још дубље у тај гријех, живеЋи на слободи и усл ијед
овоr·а живљења у слободи и у свијету, лиш е н би о мо·
гуhности да се каје ва свој гријех и да себи умило­
стиви Бога и nолучи сrтасење своје, и ста је духовна
вл~ст гледала, да би осуђени !(ЛИрик уклоњ е н б ио он
СВЈетске вреве, како би могао у усамље ности р аюtи­
шљати о својем гријеху, ПОЈ(ајати се за испr и сачу·
ва;и себе, да буде бар достојан onlie црквене зај еднице,
КОЈе би се иначе могао лщ(о лишити кад би показао
уnорство У гријеху. Од nоловине Vв~јека r<алуђерство
и живот У манастирима. нор~tиран је био црквеНИ\i ва·
·Ј(ОНодавством,. и четврти васељенски сабор ИЗЈ\аО је
~:коли~о СВОЈИ~ канона о томе. Манастири су тада
.ли МЈеста, г~1е се водио строго аскетички живот и
ГдЈе су . Ј(алуђери, раамиш.ъајући увије!f о људској грје·
шности и стараЈ·у"и
. n се да се ол то1·а ослободе про•
водили све сво1е ври· . . '.
• •Ј
Јеме У КаЈању за гриЈех е своЈе, и
наато1али сво'Юf no
Ј
Ј4ИНе себе
Ј двнзиыа 1 постом1 и моЈ!'·Iтв·ом 1, :·да
' 3авршуЈе
дОСТОЈНИма вјечнога сnасења У манастире
r
су.. стуnали no своiо' 6 . · . .
Ј Ј сло одноЈ нољи љули, .r(ОЈИ 1 ~Ј: ~·
1
Nov, XLVI et XLVП (Z · . . · · ,, Cl
Thoтassin Vet et nova .ас~аГlае, Jus gr.-rom. Щ 138. 139). ·
' · есс1 diSC!pl' р · ·g
2 Cod, jus!. 1. з, 14, · lna. · 11. lib. 1. сар; 73. n. ' •
§ 39. 6) l( u ii~ 1 11IO \'Bp rнyll~.
319
кајању 11 молитви х1је~и да. сав живот свој проведу.
На манаст~1ре _обратила Је СВОЈУ nажњу и државна власт
у ви~а.нтИЈС КОЈ царевини, између лругог, и ради тога,
што Ј ОЈ се чин ил о, да с.е могу~ исте слати и они љуЈtи
113 с нс штено.r·а .ч ина, КОЈИ се НИЈесу в.1адали схоnно чину
сво ме, и IIOJC Ј С требало на то научити, или тачније,
које ј е треб ал о принудит и на она1tне подвиге, које су
ноб ро вољно кал,v rуери издржавали у манастирю1а, како
би они љули тије.11 СЈ<ајнли своје гријехе. Цар Јусти·
ниј ан и знао је 641. познату нам c~o.iy новеЈЈу, по оби­
ч н о ~! б рој ању СХХЩ о епископима и осталим члано­
ви ма кЈiи ра, и о калуrу ~риыа. У оној навели Јустинијан
сн омиње н а в иш е мј еста манастире, и олреrуује да се
имај у п ослати у манастире дотични чланови ю1~ра, !{~ји
су судом подлегли односним Ј<аэнама за сво1е nриЈе·
ступе . У lO. г;rа в и nо~1енуте новеле сnомињу се епи­
скопи.. презв итсри, дј акони, иподјакони, чаци и снн
нругн који припадају !(Лиру, аЈ(О се saтei(Y у ааартним
игра11 а ил и ЈЩ ИЈlУ нn недопуштене аабане, и ако су
за то подлегл и прквеним Ј(аэнама, одреrуује се, ла ~10·
рају б 11 ти послани у манастир на покајањс. Исто од·
ре~ује 20 глава те нове!!е за презнитсре и дјаконе,
!<оји се у суду крино аакуну: А у ll. глави спо~tиње
се о епис1 ·опу, који је аио сАргнут са чин а. и ради
тога б ио ј е рслегован у одређено мјесто, ar<o своЈевољно
напусти то мјесто, Ј(а га треба послати у манастир,
!(ако бн тv - каже новела - поnр~вио оно r1ротиву
чега се у· свештенстну огријешио. 1 Щква је радо при·
мв.~а те одредбе о одашиљању н.а каЈањс у манасти~
пријеступних чланова Ј(лира, јер Је то rдговарало ОНОЈ
сврхи њеэиној, на не би такщ живеhи у слободи, за·
греали још нубл.е у гријех, и сачували. би бар опћи
свештеничЈш углед ..по~tенута Јусти~иЈанов.а новел~
унесена jt била аатИЈеМ у Номоl(анон, те тиЈеМ су до
~
- .
се ова глава.
. Si quis autem episcopus secunduт eccle·
. .,
siasticas regulas sacerdotio pttlsus, praesumpserit ingredl CIVila1em,hex qu/~
. ·ussus est degere · jubemus unc 11
pulsus es! relinq11ens locuт т qllo Ј · .· · d 11 't
monasteri; in alia regione constiiiito tradi: u! quod in sacerdo!IO е qш,
degens in monasterio corrigat. Nov. CXXI!I. сар. 11 ·
.
2 Nomoc. IX, 11 (АС. 1, 184).
 Посебн11 дllo,
320
биле uрки ену сашщиЈ·У и оне. одредбе о манастирима '
као
. •ra
мјести ,,
за ка ·ање приЈеступн и х чланова т ира
1 1
И ми с~ю увјсрени, да с~ nосљелине ове uрквенс сан.
щије поменутюr Јусти~иЈановюt законсrшм одредбама
1 лица, која по nоложају и мјесту службе нијесу везана
биле тада спасоносне, Јер, /(ао што су тапа I~алуђери
у манастирима мислили сам о о с п ас ењу СВО Ј е душе,
тако су они, проник~ути у звиш еним е ти :!{о-рел иги­
јоэню1 идејама, нас.тоЈали о томе и за СВОЈ~ бЈЈИЖњс.
у што се течаЈе~t времена и sнргао ов~Ј з ат во р у
манастирима дотичних свсштени х ЈЈица, I{OJa су
несрећу да преступе заr{оне црrшсне и да за то под·
леrну црквеним кавнамn, то с~10 вицјели. И о но ће
по свој nрилици бити било узро ком иsдању они х ра·
эних заrюнских наре;(аба н овијега доба у пој е нrним
државама, по којим наредбама држав на в 1аст им а право
нодаора над тијем, како се посту па у манастир и м а са
дотичнима, који су приnадали ил и припадају кли ру, а
који су за казну послани у ман астире . 1 би ла, него је у томе и м ала посла и државна власт. У
Сврrнуће, као акт :самосталне и независне власти
црквене, по себи сам о ~! nуноправ не је, и кад је оно
изречена противу jenнor престуnно га 1ширика сходно
эаr(Qнским прописима, он.о има апсолутно sначен,е, нити
икаква друга вЛаст мож~ и смије пр изнати једном свр·
:нутом свештеном лицу она права, кој их га је правилно
ишила U.рkвена власт. Ово важи у апсолутном см ислу
наспрам свакога, па и насnрам држанне власти ма Ј{а/{ВИ
па су односи између цркве и државе Мо»;е у некој
држави ··
да државна власт иrнорише у о воме rrorлeдy
~длуку црквене власти, и може иста власт признати
Једном свргнутоћ1
али то лице ост• .лицу сва могућа политичка права,
свештенод· · ЭЈе иnак аа увијек лишено nрава да
штенослу~i;;~уј;, и за цркву је таrшо лице, као св~·
се у неким ' уђе. У изузетним nриликама nризнаЈе
државама в
ловати осуђеноrа л~даоцу право, да може пом
случају цр!{Вено· ~~ свр1 нуће клир и ка; али и у таквом
наиме исrшке I{J асти nриnада посљедња ријеч, да
Oi!Иl{a и
nриана таr{вом од l{ai(Ba Ђе права у цркви
~ владаоч::~аоца nо милованом клирику, пре~·
1 Виnи бнiЬ омиловање редовно бива а yonM
'Г 1 • . стр. 2ЗQ,
§ 39. б) Кuначно cupl'нykc.
321
и може да буде, само послије саслушања надлежне
. црквене власти .
Оно што сада р екосмо ти че се таквих свештених
особити м каквим законски м проп исю1а државне власти,
која неаависно ож те власти аауаю1ају односна мјеста
службе и одго во рни су за исправност у вршењу по­
вјерене им службе само upr{8eнoj власти, те ако .оваква
лица п одле гну св ргнућу са чина nресудом црквене вла·
шtала сти, о таквој пр есуди може да сасвијем ништа и не ана
држаRна власт, ако ј е на равно пријеступ, ради којега
је лотично лице свргнута било, био строго духовне
врсте и није иы ао Шl!(аквог односа са грађанским или
Ј(аэнен им д ржавн им закони ма. Сасвијем је друга ствар,
ако дотич но свештено лице, које има бити свргнута,
заузима Ta!iBO мј есто службе у црквеном организму,
које му није незав исн о сама цр1свена власт повјерила
о ваква ~1јеста служб е црнвене спадају сва она, која до­
тична свештена ли ца Јt~бивају услијед эаједничrсог цје·
лова ња и цркв ене и држ авне власти, и кад постављање
на та мјеста дотичних ли ца би ва услијед приволе ове
посљедње власти, или кад од сам е те власти на предлог
црквене власти би в~ у дотична ·л ица именована за та
мјеста ..Таква су . мјеста на прим. м итрополијских или
еnарХИЈски.х старЈ еши на, сва парохијска мјеста, мјеста
у чи теља Вј ере и богословских наука у заводима, које
д~жава иадржава или над којима има законити надзор,
Мј еста у духо вним дикастеријама, на која се одређују
лица приволом државне нласти, и слична још мјеста.
~ад нек.~м случајем наступи потреба, да буде свргнуто
с~ чин а Једно свештено лице, које эауэима оваr(ВО једно
МЈесто, та;щ одлуку о свргнуЋу може црквена 'власт да
сам~ и зда у смислу односних канонс!(ИХ и црквених аа·
и· конских прописа, али мора nри томе да се осврне· и
на односне л~жавне законске прописе, те и сами акт
свргнућа, na ои ~огао имати све оне посљедице, које
да су скопчане са ПОЈМОМ о потпуном и трајном свргнућу,
дакле д.а. дот~чни буде ли~ен не само· права да све­
штенодЈеЈствуЈе, него и МЈеста службе и при,хода од
' 21 1
322 Посебни дно,
тога мјеста, такав акт свргнуkа мора бити објављен
споравумно од једне и од друге власти, и тек тада он
стаје на пуну снагу.
Са ове стране расматрања пресуде о свр гнуЋу има
велико значење и саыа врста nријестуnа. Данас, кад
у државним судовима влада начело строге правде, и
сами ти судови су уређени на начин, да се нс см иј е ни
помислити да може то на чело да nо стр ада, цр ква нема
ништа противна да неки пријестуnи чланова кл ира буду
исљеђивани у државним судовима. За nријестуnе строго
црквене, црквени судови су безусл овно н адлеж н и да
суде, и да изреку при потреби и коначн о и сва rдаш ње
свргнуће престуnних клирика; али за све остале при·
јеступе суде клирике, 1юлико црквени, тол и ко и сто и
државни судови. За ово служи и данас цр1ши нормо~t
nропис 5. канона антиохијскога сабор а, по којем ка­
нону престуnни клирик бива најnриј е свргнут са чина
эа учињени пријестуn, и тада такав клири к мора бити
nредан државној власти, да га она са свој е стране под~
вргне свјетовној казни. Може у осталом догодити се и
обратно, наиме, да за неки тешrш пријеступ осуди кли·
рика најnрије државни суд, и црква у случају осуде
од стране тоrа суда, констатује nросто одн осну пре·
судЈ, .и ако она гласи на тешку свјетовну казну, она
У своЈем суду одлучује сврrнуhе са чина осуђенога
државним законом клирика. Ово све овако бина, а може
да буде, к~д се тиче тешких nријеступа, који се на
црквеном Језику зову rријехови к смрти.
. ffаэна. коначнога сврrнућа споменута је, као што
Је и сасвиЈем природно, у свима дисциплинарним пра·
вилницима новијега доба. Тако:
м У руско~ цркви 1. тачка 176. чланr{а Р I{ У. спо·
. иње као НаЈтежу црквену казну, којој може подлеhи
Једно свештено лице: "Лишенiе свнщеннослужителей са·
на, nсвя~енномонашествующихъ сана и монашества, съ
исключеюе~ъ иэъ духовна го в·&домства". За свештена
лица ив св,етовно
. ~ ra свештенства има одредба по коЈ'оЈ'
Једно такво лиц · . ' .
е, КОЈе Је осуђено на свргнуће ar(o Је у·
дово1 може бити ' и
nримљено, ако замоли у манастир
може примити и кал i.1 ' ни
У Јерски постриг, ai(O се у исти
939. о) КО113Ч110 свргну~е. 323
nокаје за свој пријеступ, али не може му се никада повра·
тити све штенослужитељско ввање. Разјашњењем nоме·
нуте таЧЈ(е чл. 176. служи и чл. 177., у којем каже, да се
Ј(аани сuрrну ћа са исюьучењем ив клира подвргавају они
свештенослуж итељи, "оји су учинили Ј(акав тешки nри·
ј еступ , и кој и ма ј е "ри м инални суд пресудио ту каану.
Послиј е обј аnљења сnргнућа од стране црЈ(венога суда,
таква л ица бинај у предана снј етовној власти да поступи
с њим а п о п ро п исима свјетов нога казненога права. У
истоме члан!(у има onacr,a, да она свештена лица, која
су n одлегла п оменлој казни (осим оних, која су пала
nод криминални суд и оних, која по врсти свога при·
ј еступа не могу остати у клиру), могу бити примљена
у м ан асти р да им се nруже духовна средства да при·
знаду свој у кривицу, те они измеrуу таквих, који ПОЈ(ажу
ис[(рено покајање, могу бити и одређени да врше цркве­
нослужитељске (nричетническiя) радње nри манастириыа
или црквама, или као послушници у манастирима.
У [{ Д П. карловачке митроnолије 5. тачка 86. 9
гласи : " лишење чин а". Ово ми мислимо да значи ко­
начно сврrнуЋе, јер долави ова казна по реду као стро·
жија казна послије "коначне забране свештенодјејствn";
премда и а онога, што је речено у трећој ставци 990. ·
о nосљедицама најстрожије казне, могло би се извести
и друкчије тумачсње казне потпуноrа свргнућа.
У 6. тачки 147, чл. Ц 1{ У. у Црној Гори казано
је кратко и тачно: "Сврrнуће, то јест, лишење nрава
од сва"ог свештено~ејствовања на свагда и уједно ли·
шење имена и части свештеничке •
11
Сд. П. сибињске митрополије посљедље двије таЧЈ(е
5. Э наводе свргнуЋе апсолутно (destituire neconditionaЩ,
то јест, потпуно (tota\a) лишење права да осуђени може
заузимати какву црквену службу у митрополији, и
уједно лишење на свагда аваничнога карактера и права
на nенсију.
У бугарском егэархату 8. тачка чл. 165. В Е У.
наводи просто: "низвержение".
У буковинско· далматинсi(Ој митрополији наведено
· је, као nосљедња црквена казна у 73. Э 11 Д П, искљу·
чење из клира; и дотични клирик, који је о.суђен на
1
21 '
324
ову казну, губи не само сва nрава, 1<оја је побио био
рукоположењем, него и сва. она оп11а права, f(Ojn су
скоnчана са њеrовим nоложаЈ еМ у клиру, тако да он мо.
же послије тога остати у црквеној зајеЈtнrщи јели но као
свјетовњак. •.
у краљевини СроИЈИ 7. тачr·а !74. чл. С Ц В. спо­
миње као посљедњу цркRену Ј(азну, на коју може бити
осуђено једно свештено лице од црквене власти: ЛИ·
шење свештеног чи на". !{ао лопуна оно~1rе о tpe~yje
183. чл. истога закона, ла свештен о лице, r(oje је осу­
ђено на лишење свештенога чи на, спровояи се лоти чно~r
еnархијском enиcr(Qny, r(QjИ му 11роnисаним нач ином
одузима чин; а ако н е би хтјела то лиrtс ла се onaзone
nозиву надлежне црквене власти, у таrш о ~t СЛ) чају над·
лежна држаRна власт сnронешЋс га enrtcriony.
У цркви краљевине Грчке 5. тачка 14. чл. закона
о св. Синоду сnоыиње само: xu.&rJ.tp~GtY, нето као и
бугарски еrзархијски устав. И ово треба разумијевати
строго у смислу nотпуноrа и свагдашњега сRр rнуЂа.
-Ми ово овдје наглашујемо нарочrпо, а поводом тога,
што по некима, !(ао на у грчr<ој црrши не чине разлике
ивмеђу kо11ацноzа спртућа и одлуцења свештенослужи·
!еља, иначе спаzдти1ье saбpaNe свеtит.енодјејстноvања,
Јер као ла се у тој цркви не признаје, да један све·
штеник може бити сасвијсм лишен свештенога чина
и поста~љен у ред свјетовња,,а, а ово лn показују он·
носна МЈеста у П·qMAt~v-y. 1 Та мјеста у овоы грчком
вборниt'У ми смо проучилн, и, по н~ше~Ј разумијевању,
~на не локавују оно, ради чега се на њих nоз~rвају.
од :ом~ зборнику nриведен је 5. а п. канон, ~ коЈеМ се
Р ђуЈе ва епископа .презвитера и дЈ·акона КОЈИ проrне
вакониту · ' '
,~ ~ СВОЈУ суnругу, да мора бити одлучен, a'popt·
б.итиа ro,сврrюrт
а аЈ<о неЂе никако па је прими Ј< себи, да ыора
..,,, (\ 1 Q ка·
Ј ' r.v.~rщ~Eta~rю. По ова!(воi стилизацИЈИ
нона могло би Ј чи
се можда узети да ово ~и&шрвtа&(!) ана
1
само свагдnшњу б ' он
иnак эадр ва рану свештенодјејствовања, а да
жава своi . ира
са право Ј свештени чин, и остаЈе члан кл
м Ю1ена и чењУ
овога у части клирика Али у тума
истоме эбо • ноr
-·· т- - РНиr<у r<азано је аа онаrшог упор
Иад, 1864, Cip, 6. 40, .
Моссбн,, дlto. § 39. о) Кон3'1110 CBpГIIY~e. 325
свеШТСЈЈОСЛУЖИТеља, й.; ха.8·а.(ршщ t·~; t€p!O~U'I'Гj; t€),€[w;,
а ова [Ep(ucr6v·q на данашњем грч1юм језику значи свс­
штснrt чин, свеште нство, и према тоые nоменуте ри­
јечr1 ана че ,,нека се дотични свргне сасније~t са сне­
штеноrа ч ина ", а не то, па му се само забрањује Qве­
штшолјејствовати, о стајући он и даље у свсштено\1
ч11ну. На Ј\ругоы о n ет мјесту у истом зборнику, на
1 које се nоз11вају, уnотребљене су . ријечи: &; it.'fop[(·qta.t
эа eшtCI(OIIa, кој 11 неh е да nрюrн управу епархије, з~
коју је олреrусн . Ове ријечи букАално значе 1 Нека буде
одлучен'', то jecr, да тшшог еnисi(ОПа треба !(а з нити
лиt ll ењем nрава с~ештеноЈ~ ејствовања, али није ту ре·
чен о 11 u.; Jtr~.&u.lpшщ лакле да престаје припадати клиру.
Према томе, ова два ~rјеста из П·qMЛtov-a, на која је­
Јtина лотични се позва ше, показују сасвијем протинно
ономе што се наRО. \И за nparrcy у rpчr1oj цркви, нока~
syjy наи ме сасвијем јасно, Jla у грч.кој 11ркви разликују,
једнако !(ао и у осталим православним автокеФалним
црквама, свештеничrrи a'fvpto~6; од ~u.&a.lџot;, и дn .ову
другу казну разумијеRају онако, ка.ко смо ми ту казну
при1rазали по учењу onker канонског права nравославне
цр!(Rе. З а noтRpJly oRora најбоље служи деФиниција оне
казне, што нам нај е најпризнатији између новијих грчких
канониста Јован ПапалуЈ(а Евтаксr1је у снојој )(ЊИЗИ о
свештеној нласти . Он каже: '11 Уд~u.[рваt; Etva.t ·(1 УдУ~·
vt~·q 1tp6.~ts. ot, ·r1; aщs1~a.t 6 ~:A-qp~~~; :;,v ~€рвt lapa.ttx·r1v
s~oucr[Q.v ';I.CJ.t ~1tr;~a.&lata.tu.t EtS t11v ta~tv t(ov ),t,J.l~б!v, в1;
:;,v EUptuXEtO 7rpo tYJS xзtp'JtvYtC/.;. 1 Слично ОВО~1е говоре
и остали нонији канонисти. 2 А ово што сада овдје
рекосмо сасвијем је · независно 0.1 питања, које занима
мнас цари градски патријаршесюr сr1нод о вриједности
једног свештенодјејствовања, које обави неко свргнуто
свештено лице, а о чему је прије. била ријеч.
•
·---....__,
1 Пц~t iч~~t. €~ооа!~~. ~:Л. 2r:8.
2
Види Х р t~ t 63о uЛ о~, doлiџ.toY ЕххЛ·~а. ~tx~[oo. ~!Л. ј8б:
~tXx~HtY. p6тtoiJA0~ 1 'E-I.Щat~at, ђ[м•м. ~;Л. 411. 'РНЛ~~~
Њмхоv ~!х,мv. ~~л. 4. 11. 20. .
 326
§ 40.
7) Искључеље из црхве.
По канонском својем эначењу, Ј(ао што је nрије
било ~помену~о, казна коначнога свргн~Ћа свештених
лица, Једнака Је коначном ~длучењу СВЈетовњака, или
искључ.ењу њиховом из заједнице црквене. Овој
сљедНОЈ казни свештено лице, као такво, не може ПОЈt·
лећи. Али ако је то лице nрестало бити свештеним
услијед коначнога свргнућа са чина, и постало дакле
равно сваком другом ~вјетовњаi(У у црквен им односима,
тада то лице, као СВЈСТовњак, може и оно подлећи ре­
ченој казни, може дак~е бити искључено из цркве ради
односних кривица, које су изрич но за ово споме нуте
у канонима. За те кр~вице, ако се у јенној од њих
затече или ивобличи један клири к, такав се клирик
непо.средно подвр:ава искључењу из црк ве, Ј(аО нај·
веЋоЈ и посљедњоЈ црквеној казни. У оваквом случају
за такво лице важи у главноме све оно, што је ре·
че~о било о коначном одлучењу, као посљедњој цр кве·
НОЈ казни за престуn не свјетовне чланов е црr(Ве (Э
О казни искључења из uркве за клири ке споми·
ње се У .најстарИјим канонским извори ма. Опће пра·
вило, КОЈе читамо у А п. У станова~а, да окорјело~га
ниr'а нс тре а више при~ити у цркву,
шћанин.а, не;о га треоа удаљити из ње као неанабошtrа,
~~ ~~xett aut~ ro; ptattav v7tapaa€x~u ЕУ ti1 ~xxki)ata,
и.м',10 '& '
~ ~ Ytмv 7t~.рщtоб, 1 ово правило у пуноме смислу
нажило е и Ra кли иие. Ап. 28. канон олређује, ~а
епискоn, презвитер или ~акон који је због доказа·
них nријеступа био правично ~вргнут пак се . усуди
nредузети службу, која му је некада 'била nовјерена,
такав lнека се сасвијем искључи из цркве outo~ 'ltиvtrl.·
1taatv ~~~~1ttE & • ~ '
цркве _ ка 0 w t~~ ~~~~а[а~. Искључује се такав из
. же Вонара У тумачењу овога канона- И
сатбога ЈОШ, што већ лрукчије и не може по канонима
д
- --
уде I(ажњен 2 я
• ема дакле за таквога клирика по·
1
Const. Ар, 11 38 А . .
~лави исте 11 књиrе, · , · ~та а~ач~ ово посљедње, к~з~но Ј: ~ .1·
8Aa;(~rtta ха! • , оо; tвЛООУ1јУ О~У ~ e~YtXOY sxs tOV
и АС. н,~~. џ.eт~·rtv~~~xovт~ ~d. Fиnk. 1, 127).
nосебни Цl\0, § 40. 1) Искључењс 11~ цркыс. 327
средне rш1ше блаже казне, која би му се могла нало·
жити за непокорност пресуди црквенога суда, и 1юја
би могла иначе бити наложена обичним свјетовним чла~
новима црr(8е, који нијесу никада припадали клнру,
него се одмах одређује најтежа црквена казна, којој
може да подлегне један хришћанин. Ово се правда те·
no.
жи но м казне коначнога свргнуhа са чина, по којој до·
тични је био л ишен за увијек блаrодати св. Духа, која
ј е на њега призвана била при тајни свештенства, те
ако је такво ли це услијед те казне и постало свјетов·
њаком, али иста кавн а као и посљедице њене за њеrа
не престаЈу ниr(ада, и преыа томе, ако исто то лице
учини опет неки пријеступ, ради којега мора да опет
буде кажњен, тада је једино и могуЋа за такво лице
!ШЗНа !(ОНаЧНО !'а ИСf(ЉУLЈе Ња ИЗ цркве.
У поменутом ап, кано~;у употребљена је ријеч
€x~61t (!), да се означи ова казна коначнога искључења
из uркве. У другим Ј(анонима опет друi(ЧНји су термини
употребљени за ту казну, али увијек са истю1 значењем.
У 36. лаодикиј ском канону наређује се, да дотичне
27.). чланове I<лира за односне пријеступе треба избацити
и а цркве, Џ1ttЕо&щ €х t·lj~ sxxkqota~; у 1. антиохијском
канону казано је, да дотични мора постати ШJ~6tpt~V
t·~s s~~л~olu.~, туђ за цркву; а у многим опет канонима
f(ao хри· употребљен је у истоме значењу термин avU.&E~u..
Налаже се казна ова уопће као самостална казн~
и независ но од друге казне, наиме кад неко учини
~ '1 , такав nријеступ, за који Ј<анони одре~ују ову казну.
Али б ва, да се ова казна . одређује уа казну сврrнућа,
тако да се за неке одређене велике пријеступе дотична
свештена лица подвргавају свргнућу са чина и уједно
искључењу из uркве. ТаЈ(О эа симонију 29. ап. канон
наређује, да дотичног епископа, презвитера или ~а­
кона треба свргнути и уједно искључити из цркве;
исто наређује 30. ап. канон ва епископа, који је no·
моћу свјетовне власти добио епископство; исто 51.
ап. канон за оне, који се предају лажном аскетизму,
или 64. ап. канон за оне, који опће у нехришћанским
39 обредима. Ово мож~ изгледати да противурјечи опЋем
E1tl mY.t:J er!1' канонском правилу, да не треба налагати двије казне
 328 Лоссuн11 д 110 •
за један сами nријеступ. Ово ~ранило истакнуто је у
и9тим an. 1санонима, између КОЈИ~ 25. 1санон наређује,
да чланове 1слира за олређене nриЈеступе (блудочинство
криву Imетву, 1срnђу) треба свргнути} али не треба и~
уједно и одлучити, и наводи за такву наредбу библијс 1си
пропис: "не свети се лна nута за једну исту ст~ар".
На овај пропис упућује и Василије нетши у сво~ 32.
1санону rоворећи о .казнама за клириrс~. Пр~тивурјечије
ово са\10 привидно ЈС, као што смо видЈели, Јер, по тума­
чењу Ј(Оментатора, ово пранило има ОfЈће аначење а за
о о '
оне пријеступе, за КОЈе се у олносним каноню1а наређује
двострука казна кривцима, таква им се двострука мора и
наложити, и .то обзиром на тежину самога пријеступа. Ј
Ј(азна исюьуч.ења иа цркве, као највећа и најтежа
црквена .казна, да би се могла правилно иарећи, nо­
требито Је да буду очувани у највећој строгости сви
законски nрописи, који у томе погледу постоје за ОЈ(·
·носни судски поступак. Ако се мора много nазити на
то, када се има да изрече казна cвprнylia је;(ноr члана
клира, тијем. се строжије још мора пазити, кад се ти(Је
да треба не1сога исrсључит~ иа цркве, иа заједнице са
Ис.усом Христом. Између главнијих пријестуnа, ради
КОЈИХ се .изриче казна искључења из цркве, прво мјесто
заузима Јерес. Класични примјери изрицања ове казне
кроз сва времена цркне биnали су веЋином ради јере·
.тичког каквог учења, или · што је томе слично, ради
как~ог већега раскола. .У интересу је саме цркве, да
се Јерет~чка и~и расrсолничка учења не јављају, и ако
се случ~ЈНО ПОЈаве, да се она не би ширила, него би
чим приЈе. била сузбијена. AI(O лаю1е један епископ или
други IСОЈИ .члан rслир~ почне проnовиједати онаква
учења, или потnомагати онима,.· који иамисле таква
учења, црква мора да уло.жи све своје старање, како
би дотични одустали од· тога и остали јој вијсрни си·
нови. Ради тога она Ће марљиво испитати, да ли је
истина да дотични члан клира проповиједа и шири
неЈсо ла~но учење, и rледаhе ла ту Истину потnуно
АС. 11, 32-33. ВиАи моје тумачење 25. ап. канона и 32. канона
1
Васили~~ великог У МС. 1, 80-81. 11, 391 . Испореди 11 Rластареву Син•
таг~у 11 1 9. у АС. V/1 ~3·~~,
§ 40. 7) Искључсње и~ цркие.
З29
утврди; 1 nриава~е nреда се оnтуженога да сам nотврд~
оно, ради чега Је оптужен, или да докаже да је не­
праведно опорочен био, како не би ивдана била можда
неnраведна осуда; на nосљетку rледаће да по аnо­
столском учењу оnоменама приволи оптуженога; да се
освијести и Оf(рене се на прави пут. Ап. 74. канон
о томе nрописује ово: "Еnискоn~ који је у нечему
оnтужен од људи, који заслужују да им се вјерује,
треба да од еnископа буде позван; па ако се одазове
и исповиједи, или буде изобличен, нека се одреди кавна.
Ако позван не nослуша, нека се позове и други пут,
пославши по њега два епискоnа. Ако ни тада не по­
слуша, нека се позове и трећи пут, пославши по њега
опет два еnископа. А аЈ<о и то презре и не одазове се,
сабор нека изрече nротиву њега што нађе да заслу·
жује, да не би помислио, да ће добити шта од тога,
што се уtслања од cyJta". 2 По овоме канонском про·
пису поступала је црква на еФеском сабору, кад је
осудила патријарха Несторија, исто на сабору халки·
донском, кад је изрекла анатему противу патријарха
александријскоr Диоскора. 3 Сама nак осуда саопшта­
вала се у периоду васељенских сабора, nак и послије,
док се нијесу измијенили назори о црквеним судовима
и њиховој надлежности, осуђеноме писмено, и то се
јављало окружним писмом свима помјесним црквама,
да би све знале постуnати nрема осуђеноме. 4
Ова казна, о којој сада говоримо, врло је често
у црквено-правним изворима означена са термином:
auameAta; а по честој употреби истога термина у изво·
t Onky норму аа оно читамо у XV титулу Ноканона јована С~!>­
ластика (Voelli et juste!li BIЬI. jur. canon. 11, 619·620): Tot~ E1ttGY.6~to~
М! 1tpea~otepot~ a1t1X10peuo~EY xoopi,stV ~~ &jlO:~ 'XOtVOO~(o:~ ttv« 1ip!v ~
** *
O:tt!IX oelx&~ ђt' 1jv Ot EXxA~OtiXOttXO! мv6vs~ toбto тtvea&o:t хеЛв6ооаtv.
O:t OS tt~ 1t~~pi tiXUtO:, dj[IX~ XOtYOO'J!IX~ X(I)[J{~et ttYCl1 EUtVO~ JLSY 8~
&оiхщ &хо MtY(I)V{IX~ E~(l)p(a~, ADO~YOD tOU x(l)pta~oб P1t0 џ.s!~o­
vo; [ерещ &j!IX~ &~to6a&oo XOtYWY!o:~. ь, 8~ ~8!хщ хоор[ао:~ UIO tOO
E1tt0X01t01) !)~1 ou ~1tђtStO:XtiXt xoopta&~asщ е~ o~ov xr?vov EUtVO~ oovs[·
oot. С!. Nov. just. CXXIII. с. 11. Basi!. 111. 1, 21.
2 ВиАи моје тумачење овога канона у МС. \, 147·149.
n Hardttin. 11 1442. 11, 377.
• ВиАи стр. 310.
 ззо Поссбн 11 дllo.
рима и старога и новијега лоба, може се реЂи, ла је
анатема текнички термин, да се означи казн а ко начног
ИСКључења ДОТ114НОГа ЛИЦа ИЗ ЦрКВе .
Анатема има своју библијску основу, и о~ тда
је n ешл у црквеRо право. 1An. а вао з~вршује своју
прву посланицу opиlfua"RИмa, па додаЈе: ако ко не
љуби Госnода Исуса Христа, ·~at(o а.У6.8-Е~~. 2У посла­
ници Галатима исти аnостол п иш е : ако и ми или анђео
с неба јави вам јеванђеље друкчије, него што вам ја­
висмо, ~v6.~€~a €аtш. 3 Римљани~а он n ише и каже им,
колико се стара о њиховом с n а сењу, па допаје, да
би, само да се они спасу, желио ради њих сам д.v6.-
3E~u. E[vrд &1to t~u Xptatvu.4 И у свима оним мјестима
у тим посланицама анатема озн ачуј е коначно одл) чење
од Христова тијела, или другим ријечима, коначно ис­
кључење из · цркве. Ово исто налазимо у опносним Ј(а­
нонима. Сви канони rангрскога сабора противу доти­
чних јеретичких учења завршују се Формуло~I: иv6.~·Е\И
sotш. Халкидонски сабор у своја два канона (2. и 7.)
ва апостасију из клира или монаштва про писује д.vа­
~Е~~t[(Е&щ дотичне кривце ; а Василије ве 'Ј и к и у свом
88. канону наређује, нека буле rlvr/.&z~a 1ta.Ytt tф Ла.tО
дотични свештеник, који држи у кући својој доведену
женскињу. Слично казују и остал и црr,вено- правни
изворИ, у којима свима анатема означава п отnуно и
коначно искључење дотичноrа ли ца из цр 1ше, и то У
- ,
1 'А · ~
УМ~?:, нето UJTO Ы&·q~д код грчюtх liJiacнкa; долаз11 од
&v?:tt~~t и означује ,~ар, који је посвећен боговима и положен У хра·
мовима. У овоме је смислу ова pttjeч употребљена 11 код хри шkансюtх
писаца. ]еван~елист Лука, говорећи о јерусалимском храму, каже да је
био .украшен лијепим камењем и даровима, Л!~оt~ удЛо!~ м! iY?:&fj·
~?:?t (XXI, 5). Евсевнје У животопису цара Константина (111, 38) описује
храм, што је Константин подигао у част Христова васкрссења, 11 каже :
•У њему је било дванаест стубова, по броју Хр11стон11 х аnостола, 11
с~~(су би,~и украшени великим сребрним судовима као богати дар,
~'М OtOY ~y~lhlнл · 1
у
\ о.о канона Васнли1'а ве
"'lr·, што I.e цар подкtю Богу своме". 3онара у коментар
(АС . . коЈа· се по·
. IV 142) описуЈе. дЈеВОЈКУ
ликог
светила Богу . N· , .Х ' ' • ,
' " U~f~ tOU ptOtOU М[ avi&·mt?: t ijJ веiјЈ !1!~ tE(IOY
1
•
axeuo~~. Види мој ' · ·,г ' 2З9
Q е тумачеље 1. каи. 11 васељ сабора у МС. 1, ·
• 1Кор, XVI, .22. ' ~ 1Ко р. V, 2. 5.
8
Гал. 1, 8.
t Рим, IX, З.
9 40. 7) И скљу •tење 11з црк~е . 331
смислу Христових ријечи, да дотични буде ва цркву
, , \\ 1 \ , ) , у 1
(~cr!tEp О Eu·Vt'I.O~ 'I.Ш О t€ 1W~~.
ПочињуЂ и од IX вијека, кад је на цариrрадском
сабору 842. године установљено било, да се сваке ~о·
дине имају спомињати у прву не~ељу ускршњеrа по·
ста (недјеља православ~а) с.ви јересијарси и њихови
сље}lбеници, против КОЈИХ Је у равна вреыена црква
изрекла била анатему, у шло је у црквену праксу ра·
2
вликовање анате м е од казне коначног искључења из
цркве, и то обзиро м на врсту дотичних пријестуnа и
затијем на нач ин, како се каэна извршивала, nремда
у суштини анатем а н иј е ништа друго него исt(ључење
из црrше дотичнога кривца. Анатема, no тумачењу Јо·
вана Златоустоrа, эн ачил а је да се дотично лице пр~·
даје Ј~аволу a.vatt~sa&w tф otrx~~)~~. 3 Ово има своЈе
оnравдање у учењу апостола Павла. У првој посланици
Ј{оринћанима апостол спомиње некога између њих,
који је пао у блудочинстно, и наређује да тре~а да се
извади између њих онпј, који је учинио то ЛЈ;,ло, tvrx
Ё~ар&-r ЕХ џko~u up.wv ь to €pyov t~UtO ~Ot~aa;, ·и т~а
их позивље да се саберу, те да се онаЈ преда сотони,
7tapao~uY'J.t t~v \иоuш tф arJ.tav4.4 Исти апостол спом.и·
ње на другоме мјесту неке, Ј<Оји отпа~оше ~д прав: ВЈе·
ре, па каже да их је предао сотони: ous 1taps~шxa t(~ ~a­
tav4. б ЦрЈ(вено ваконолавство поменутоrа виЈека, ~МаЈу·
ћи nред о ч и ма такво эначење анатеме, а слиЈедећи
при мјеру онога, што је на црквеним саборима пређаш·
њих вије1ю ва чињено, Ј(ад се тицало осуде В~ЛИЈ(ИХ
rрјешни ка, усвојила је анатему за неке само велю\е при·
јеступе, и она се изрицала при односном .црi(Веном об·
реду, ДОI< за друге такођер велике nр.иЈеступе уста·
новљено је било, да аркнени судови имаЈУ само изрећи
I<аэну коначног исюьучења ив uркве эа дотично лице, и
то писменом оллуr<ом и без икаквог црквеног .обреда.
Посебно анатема се одређивала за уnорну поври1еду ИС·
1 Мат, ХVЩ 17.
2 Види моје тумачсње 5. Зll. канона у МС. 1, 50. биљ. 32.
н АС. 97.
111,
iJ 1 Тим. 1
, 20.
 332 nосебнн Дllo
тина лравосл~вне вјере и по~риједу црliвеноr· устрој.
ства да 1ше за Јерес и за расkол. , а nошто у све а и са т ·е~
11 1
стоји и то, кад неко бо~анс1<у о.' lагопат r1ретвара у nред.
' •
мет продаје, т~ је уа Јерес и. раскол ОбЈ ављено, м nод.
лежи анатеми ЈОШ и ctиlOIIЩa.
Ово уређење, које има. оnћу основу своју у бо.
жанском прану, а сагласно Ј е с~ заrюнодавним црl(ве.
ним проnисима nрвих денет ВИЈ еко ва ltpi<Вe, мора ва­
жити r<ao оснонно учење nра вославне Црl(ве у овоые
nитању, и као такво оно ј еЈtи н о и с~1 ије ла нажи. Али
овог уређсња нијесу се увијек држал и у црквеној п ракси,
и у послу изрица ња анатем е n ротиву JtoTИЧHI IX свр­
гнутих свештених ~1ица поступ ало се о н ащ као што
смо видјели да је то бивало по зл оупотре61 1 n ри и 3 •
вршивању казне коначног одлучењ1 свјетовњшiа или
казне свргнућа клирика, те се то обављало на начин
који никако није био у складу са хришћанСI(ИМ учење~;
о љубави и милосрђу нас11ра~1 грјешникft. А Јtоrодило
се и друго, што је Cl<poa nротивно учсњу 11анонскога
nр.ава, ~а се изрицала анате ма и за тшше пријестуnе,
КОЈ~ НИЈесу имали никаквог неnосрепног онноса са они м
nријестулим а, за које је у кано н има одређена анатема~
а на што су строго uрrшени судони прије паэ11ли. У
овоме nогледу тако се далеi<о пошло, да се иа1 · убио
траr не само опносних канонских nрописа н црЈ(вене
nраксе· nређашњега доба, него је вели1<а 11најтежа цр·
квена. казна, r~ao што је анатема, постала просто оруђем
за НаЈобичниЈе проФане ствари.
п.очетак ове . анормалне nојаве с пана у nрву четврт
XI ВИЈека,3 из КОЈега
I(уменат ·
доба nостоiиЈ ,· сдан исrориЈ·ски до·
· а вријеме царИI·радскога nатријарха Алсi<СИЈ&,
• •
~О~~раво nрве rоди~е н.еrова латријаршества, у јулу
: rодбине издан Је био је~~ ан t611~~ auv~дtx6~ Ј(оји је
8атиЈем
ио пр ' ј еме патриј а рха Михаила Ш Анхијала издан Је б~о
. едметоы особити х канони с гичrшх ра·
сnрава. ТаЈ синодс , 1168. I'OЩI He
. !(И to~~; мора б ити да Ј. е и за са·
}!ОГа nатријарха А · нијесу хтјели бити на страни цара Мануила Ком нина У
гледао нешто ва
Леi(СИЈа
· и эа цари гра~сrш
· си нод.из·
доти чни да покоренредним,· и да му се можда неће хтЈеТИ
тврда ца К ' те Је с тorQ добивена за истн по·
к. ао царскара одлука
онстантина ПорФирогенита и обЈ· ављен био
'
' као особита законска новела. Ову
§ 40. 7) Искључ ење 11н цр~ве .
333
новелу прни је аабиљежио Валсамон у својем !(амен­
тару З . канона raнrpcr~ora са~ора, и ту nише: " Новела,
1
која ј е изнана била МЈесеца ЈУЛа 9. индикта 6534. го­
Јtине царем госnодином Константи но~1 ПорФирогенитом
суЈ~еловањем (aU!!7tp6.~r.tvt~;) ~ тадашње1·а н~јс~етијега
патријарха господи на Ал ексиЈа и синода, и КОЈа Је имала
аначење опћеrа аа1юна (t&~tv t~!!ou), јер потnисана од
ца ра и од чланова си нана , те одређивала да треба пре·
на ти анате~1 и (c/.va&в~rн[,вa&u.t) све оне, који се у су·
ryyjy подизати буну или насиље nротиву царева, и
тијем уэбуrуивати п отчи њене nротиву њихових rocno-
нapa , одређује и эме~у осталога на крају од ријечи до
р ије ч н ово : а натема нека је сви м а онима, који од сана
буну подизал и буне или эанј ере; анатема свима, Ј(Оји
би таютм а и шлИ на руку или су)~еловали у буни;
анатем а св и м а, кој и би савјетовали ил и nод~тицали на
такв а дјела ; анатем а свим а , 1юј и би таквю1а nомагали
no·
opy)IQeм; а нате ма сви ма , кој и би nрю1ал и такве на
кајање, а неhе да се IЩју за буну и не наnуштаЈу Је .
1 ' • и
Одре·ђује се, као што се види, у овом синодском a1cry
ан атем а и н р епавај у се у власт сотоне акт~вни чланов~
Христоuе upliвe, Ј(оји нијесу н и мислили о Јереси l<аквоЈ,
нити о и чему, што би циљал о на I(ai<вy штету вј ере или
цр кве~ не го сам о за то, што би кој и од њих могао па
уч ини нешто, што би б ило противу др жа в не власти~
дакле само ради свј етског некога nосла.
Oвai(UB аЈ<Т цариграпсi<оr nnријар~еског си.нода,
који м су се анатемисани и предавани ~~аволу НИЈерни
хришћ ани аа она кве n осле, а који акт на никакав начин
не може се по вести у свезу са !(анонсr(ИМ наредбама
цр(( ве , м ора да ј е и м ао много а нач ења за дотичне власти,
и uрк н ен е и пржавн е , јер сл и чни а1пи анатемисања за
речене nосл ове виде се и у даља времена. Tai(O s.a ври­
си нодски аrп анатеме nротнву неi(ИХ, КОЈИ
nитању сина му Але!(сиј а ;2 а ј една!(И акт анатеме, као
1 АС. Щ 103. Властарена СIIНТ. ~~ 11 (дС. Vl, 45О). ~
2 м ~v.
~еЛ. 3U8.
I. Г е8е оо У, п~tpt«PX· Шvащ (K(I)VC!tavttYOIJ'It., 1R8 t).
 334 Посебн 11 Allo,
што је овај ради nолитичкоrа посла, двије године nрије
иэдан је био од истога цариградсrюrа си н ода ради ј ереси
Константина архијепискоnа бугарског о божансi(Qј nри.
роди Христовој. 1Опет слични оном п рво.ме си н одски ai(T
анатеме ради државних узроr(а издао Је 1283. године
эа вријеме патријарха ЈосиФа ! цари градски nатријарwе­
ски синод на nозив цара Михаила Палеолоrа. 2 А и у
вријеме грчкога устанка 1821. године налазимо спо~ 1 ен
о једном синодском акту анатеме за вријеме цариrран·
скога nатријарха Григорија V nроти ву f(онстантина
Иnсиланти и осталих бораца за слободу Г рч ке. з
Као што се ниди, злоу nотреба у n итању иэрицања
анатеме, као што је почела у Х1 вијеку није престала
била ни у XIX виј еку. Али да се ово н ије Hlll(aJla одо·
бравало и да се на то сматрало као на лјело nротивно
духу хришЋанства, имамо свједочанстна у и сториј и.
Валсамон се оснрнуо на ово у својим коментарима ка·
нона гангрсi(ОГа сабора. Ви~ ели смо, шта је рекао овај
коментатор у свој ем I(О Ментару 3. канона тога сабора;
а у предговору својим Ј(Оментарима кано нй 11стога са­
бора l(аже ово: " Златни по језику )читсљ васељене
(Ј~ван Златоусти), наређујући да не треба анатемисати
ВИЈернога човјека (~·~ &11tJ.&€~arl(€a&a.t O.v8p(IJ1tГJY '1ttut~v),
[(аже од ријечи до ријечи слиједеЋе : па шта значи дру го
ан~те~а, I<ojy ти изричеш, него да се такав човјеl< пре·
даЈе. дЈаволу, нити да му може бити мје та сnасењу, и
да Је он туђ аа Христа (&1Mtpto; ~ГЈu Xptotvu) r А ко
си ти ( Ово Је Ј~ ел о власти и дјело uелнке моћи. Јер
тада ће цар сјести, и nоставити овце на десну своју
страну, а козе на лијеву. Па од куда си ти nримио
~а себе такво достојанство { И ыало даље исти (Јован
латоусти) каже: Бива дакле, да је аnостол само два
~нужде изре"ао ону ријеч (анатема); али није је
1 Арщ А "
иа 0 ш · рсенщ, Лtтопись церк. событiй (СПб 1880). Стр. 433.
1\ то се ы11ди ана . ·
некакву аолЈtШН"k'
· ,У
тема аа Јерес, а мало
6
ра ошу!
np11je опет анатема ва
s Гs~ a !il v, п atp. I.
2 нодске одлу 1(е о анате w..ама, кој е смо горе ВИЈ~ели, и
В ltvщ~, ''·Л 892
ао t Лв ( оv 'А ,-• ,· ..... ,, , сnом енуо их је тако, као да су оне на снави биле и
&~opto~ou. (KшvotaYttvo~; tв 1t • 1: ~ uр У ·1~ l 1top~1и щl exxkqataat.
био патриЈ'арх да ., 1801), 1:еЛ. 27. Ову је анатему прину~ен
нада по ·•
спом. књига, стр. наред6н Султанове владе. Вндн Арсеuт,
769,
§ 40. 7) Исю~у чсњс 11~ цркне. 335
уnотребио на начин одређења (ouz o~tattxф о~ tр61щ),
јер је у nослани ци КоринЋанима казао: ако ко не љуби
·госnо.~а нашега И суса Христа, неЈ(а буде анатема, и
опет: ако вам ко јави ј еванђеље друкчије него што при·
м исте, нека бу п е анатем а . Паr( онда шта r Оно што није
учинио нико од оних, који су добили власт, осим је­
дно га, који је nримио, зар ти па се усули ш то учинити
протиRНО Господњој за nовијеЈ\И и да nри ~1аш на себе
суд Цараr Јер анатема сасвије~1 одрезује од Христа
(to ј&.р й.vй&Е!Ш 1tа.ш).Шs t~u· Xptatou a'1tvx"1tt€t). Учи у
пон изности". П а nошто је привео ове в начајне ријечи
Златоустове о томе, ко ј един и м оже да анатем ише и
шта значи анатема, Валшюн продужава: "И ради овога,
како изглепа, остај е без снаге и оно синодско наре·
ђењс , кој е је издано за царевања господина Констан·
п1нu ПорФ11рогенита и у вр ијеме службе патријарха
господи на Алексија, да треба анатемисати издајнике и
бунитеље, и Ј(Оји нижу оружј е противу царева и чине
насиља • Исказавш и ова ко одрјешито свој е мишљење
11
nротиву анатемисања м а кога било, Валсамон nита:
llПа шта мора сада да има више снаге, или оно што
је написао вели ки отац и у читељ наш Златоусти, или
па11 оно што је одреди о халющонск и сабор и гангрсi<И r"
и одмах о nажа: "На оно Ђе cвar<ar<o о,~говорити они,
који ю1ају власт Jta одлучу ју о ова квим стварима" .1
А како су - додајем о ми - одлучили о овој ствари
они , који имај у власт да о томе одлучују, види се из
оних син одск их анатем а nри патријарси ма: Михаилу Ш,
Јо сифу 1 и Гри rори ју V, које смо горе сnоменули.
Наведено сада Валсамоново мишљење nротиву она·
темисања налаз и м о потврrуеним у Xl'i вијеку од цари·
градс Ј<ога nатријарха Филотеја око 1365. године. Овај
патријарх обратио је био nажњу на Законски Зборник
(E~~~t~).~s), што је 1345. године издао био номофилакс
и солунски судија \{о нстантин Хар м еноnул. У томе
својем 3борниliУ споменуо је Харменопул и оне си·
у вријеме издања самог тога 3борнИЈ(а, дакле и у XIV
1 АС. 111, 97·98.
 336 Поссuн 11 ДIIO.
вијеку. Патријарх Филоте.i хпю је щ докаже, да то
ниiе тащ него да су оне од.~уке лиrЈЈснс зnr<o н c r<e снаг
Ј . е,
јер )ta нс o:(roвapaly ~р~нено~1 уч~њу , и pa.(rr онога
написао је 'Avr;.tpи·~l tшv ava.·rE·(pQ.џ.~Evюv 1tap&. tф 'Ар~Е·
Y~'Jt~u)~(P b.vCJ.&E~tшjџ.(uY (ОпроврiКсње аапи~nн11х ол Хар­
менопула анат~матизама). П н ше патриЈарх Филотеј:
"[{ад си тако ВЈешт у онакшш cтв Apmrn, што нани но­
моФилаче и опћи судија Хар~~ен опул е, зашто нијеси
лодао и оно, што је о златним и светим законима ре-
1(80 у својим соисима Јован, нет·rко оно црквено свјст·
лила, r<оји је збоr златног језиr(а сRога назван Зла­
тоусти, на је наиме аабрањсно пре (ана ти анате~rи хри­
шliане, доr< они праносланно уче о нјери у Бога, а
такођер и на су изишле из употребе оне CIIHOJtcкe
одлуr(е (ot 611и), r<oje су анатеыиса Ј е покрета че на­
родних устанака и противниrсе царева~ А ово је cRe
изложио учени онај номоФилакс 11 лруr ти по сличним
знањима Валсамон, показаRШI! велико сноје знање и
Нјештину 1\0JIИI(O у 38\(ОНЮ!а, ТОЛИЈ<О ИСТО И у К8НО·
нима, 11 поставши на 11осљетr<у 11атријархом ue шке
Антиохије; те ово ја мислим ;щ нијеси могао па не знаш
и ти, који си учен човјек и особито вјешт у онаl\вим
стварима. Јер ти си морао, или да и оно нонаш к ономе
што си нап11сао о оним сино;~сr(ИМ О!tлукам а, или па!( ;~а
те одлуке сасвијем не уноси ш у лијеп с и марљивс твоје
спи.се. Али ево хоћу ја Ј\а допуним оно, што не до·
стаЈе У спису пријатеља, и мислим да ово нсће бити
ни најмање сувишно, нити теретно, него напротив сма·
трам да ово захтијева живо сама праница. - Споые·
нути дакле антиохијски патријарх, учени онај Валсамон~
иэлажући свете каноне, у nредговору иалаrања Ј{а~он~
raнrpcк~ra сабора каже ово": (и ту приводи патриЈар.
Филот~1 од ријечи до ријечи оно што смо ми на стр.
334 nр~вели) те тана пише: "И то сто l{аже Валсамо~·
ПоказуЈе наиме оним што је навео да од оноr·а доб '
а можда још и прије његових ~ана' престала је би~и
r у_nотреби: ОНа nрије СIIОМенута ~длую1 (t6!ИУ), КОЈа
Је о и ла изнана
п под ПорФироrенитом и патрИЈ·арх оМ
госnодином Алексијем. Каже наиме: престала је важити~
Али nремда се и разумијевало да томе није било чврсТ
§ 40. 7) Искључењс 11а црк~с. 337
основе и темеља, иадане су ипак биле послије двије
одлуке, једна под госnодином Мануилом Комнином и
друга под Палеологом, које по неоnходности морадоше
такођер да nадну. Затијеы nослије овога наводи, како
немају чврсте основе ни они анатематис~ш на дотичним
саборима, премда су били и иsречени ради неликих
неких и неопходних ствари, јер треба у томе слиједити
ономе, што је рекао оnћи наш отац Златоусти и други
свети учитељи, I<оји једнако с њим мисле и уче, остав·
љајући ово дјело највећем човјекољубу Христа. Па и
у погледу овога неки су једно, а други опет можда
друго судили посматрањ~м на оне саборе. Ја са своје
стране, нануштајући остало (јер не желим сада улааити
у спор), кажем то, ]la је јасно и ван сваке сумње, па
и обилато да је до сада доказано било, да она синодсi<а
одлука, пошто није саг rасна са заnатком цркве, а осо­
бито ниј,е са1·ласна са оnћим оним учитељем, Злато­
устrщ остала је без снаге и без уnотребе, као што је
!(азао мудри Валсамон, - а што је и било у нашој
намјери да покажемо. Па као што је она одлука остала
ван уnотребе, на једнаки начин и rю неопходности
гу бе своју снагу и немају практичкоr значења ни друге
сличне одлуке, које су послије биле издане, као што
то неЂ рекос~ю." 1
Али сва ова лијеnа разлагања и Валсамонова и
патријарха Филотеја, имала су само академска sначење,
јер у пракси црквеној остало је опет по пређашњему,
и ако је ријетко nослије било изрицање анатеме ради
државних послова, али је за то оно доста често било
ради других сасвијем обичних у људском животу ствари,
и увијек скопчано са ужасним ~тетв~ыа. .
Онај исти епископ ВасилиЈе, КОЈИ. нам Је n~знат
по њеrовој расправи о руr<ополож~њу, КОЈе Изврши Један
свргнути епискоn тај исти послиЈе, као смирнски архи·
.епископ издао Ј.~ у Uариrраду 1897 · једно "Т1t6 ~У~~а;
·1о црквеном
' одлучењу на основу б ожансr{ИХ и светих
канона и учења снетих отаца православне католичанске
·
Христове цркве" и посветио Је ту СВОЈУ
· књигу тада·
' · А
шњем цариrрадском патриЈарху нтиму .
и светоме си·
.1 АС. V, 127-130. Нагтепори/i HexablЬlos (Ed. cll.) р. 822:·
338 Посебн 11 мо.
ноду nри њему. У тој књизи архијепископ Василије
спомиње мноштво синодских одлука цариградс 1юrа си.
нода, особито ив ~VIП, а и ив XIX вијека, у којима
се страш~е (~pt~t~u;) клетве иври.чу и ради таквих кри.
вица, КОЈе се тичу. сам~ м~териЈал~их и друштвених
прилика и ствари (€1tt u1to&вaвoov ~щ 1tpa.y~6.ttov бЛщЂv
мt ~~tvwvt~wv), на прим. у брачним nословима, у nосло­
вима тестамената, у nословима свештеничких даЋа, ради
обредн.их поr~јешака и слично. А у истој књиаи при.
веден Је и оваЈ чудновати, да не кажемо дру го, синодски
спис (yp&~~rt auvGдt~6v) 1693. године за вријеме цари­
градскога патријарха Калиника, у којем сnису читамо:
"Од давнине била су и звала су се само четири па­
тријарха, наиме цариградски, александријски, антио­
хијски и јерусалимски, а у посљедња времена nризнат
је ~ио синодском одлуком канонски, као пети патри·
јарх, још и митроnолит ыосковсЈ(И. АвтокеФални пак
епископи, и то ахридски, кипарски, и версrси и пећrш
(о 'Axptд(ov, о Ku1tpGu, 6tij; 'Ј~·~р(ГЈ.; xa.l о Пвх(~u) били
су У разна времена ради различних узрока, дијелом
милошћу краљева, дијела~! опет синодски м одлукама,
увди:нути на архијеnископска достојанства и названи
архијепископима; наиме они имају само ово име, и
!а1ю се навивљу, и тако се потписују, то јест архи·
Јеn~скоnи, нити им под ниnошто nрипада назвање па·
триЈарха". Синодски т~ спис има овакав завршетак:
"Пош.то то. тако стоји, nишемо и ријешавамо заједно
са НаЈсветИЈИМ еnископима и U1tEpt[~~t; (т. ј. митропо·
~итима), који су с нама, нашом у Духу светом љубавном
. раћом и саслужиоцима ла ai(Q се ма ко био усуди
Ј.едн ог од поменутих архијепископа
' ' називати патри·
Ја~хом, или писмено му давати наслов патријарха, или
КОЈИ од њих усуди се употребљавати и nрисвајати тај
псевдоним; те се на такав начин nокаже nротивузакони·
тост такав као n · т и·
· ' ' ре"ршилац божанских аакона и Јер
Јем уводи лометњу у стар\1 часни ред чинова ~ уређења
црквеног и ка0 ' н
г ' уэрочник саблазни
од оспода Б с · нека буде о;lлуче
' и
без оп .ora ведржитеља и нека буде проклет.
смрти ро.штаЈа (мt~ра~еУо; xa.l &aurxoop~to;) и nослиЈе
ТИЈело му се не распало (w~~to;); камење и гвожђе
§40. 7) Искључење иа цркве. 339
распашћс се, али он никада, и његов удио нека је са
Јудом и он сам нека је под отачаским и саборским
проклеством (tсй~ 7ttttpt~~r~ ~al aav~дt~~ls &рсй~ б7t6~t~o~)". 1
Ова сада nриведена одлу!(а цариградског nатри·
јаршескоr синода, карактерише и сувише злоупотребу
са клетвама, које су се уобичајиле биле у цариградској
nатријаршији, nремда одмах морамо рећи, да је манија
у юrетвама била оnћа Ј(ОД свих јерараха источне цркве
прошлих вијекова, са врло малим ивуветцима. А да би
се равумјела она !(Летва на крају поменуте синодске
rрамате, да се кривuу не би никада тијело распало,
него да би се скаменило, треба се сјетити учења грчке
јерархије, да анатема има моћ и над оnћим природним
ваконоы о распалању тијела, тако 11а, по том учењу,
човјек који умре под анатемо~1, тијело њеrово не може
се никада расnасти или иструнути, него nостаје тврдо,
као камен или г~ожђе. И ово учење старала се грчка
јерархија, nрема својим личним сврхама, да шири у
народу, тако да се исто учење често nонавља у равним
граматама цариградске nатријаршије, и nриказује се
како у чење вјере. У једној грамати цариrрадскоrа 'Па·
тријарха Максима од 14 77. године кијевском митропо·
литу Симеону, која је наштамnана у Требнику митро·
полита Петра Моrиле, 2 оnисује се моћ анатеме (про·
Ј(ЛЯтiя) на тијело rријешника и nослије смрти његове,
и ту каже како се тијело некога rријешника било ска·
менило (плоть его окаменЋла), и како nослије, кад је
патријарх прочитао молитву разријешења и скинуо са
оног мртвог гријешника анатему, онда "равсыпася плоть
его яко прахъ и кости его раасыпашася"; али то није
qио једини случај, да је тијело анатемисанога човјека
бидо скамењено, него у истој грамати пише, да "и
иныхъ nлоти обр·tтохомъ отъ древныхъ временъ про­
клятыхъ, цtлы и неразnрушены: мы же и надъ тtми
прошенiе сотворихоыъ, и тыя такожде въ персть пре·
11
ложишасЯ • Бива дакле, по учењу грчке јерархије, да
сваки гријешник, који је ва живота подлегао био казни
анатеме и није од те казне прије смрти одријешен био,
.1 В а а\ Л в (о u T11611V'~~~. tвЛ. 33-34.
1 Иад. Юевъ, 1646. 1, 807~10.
22~
340
ТИЈ'ело му се у гробу С[(амени, и остаје тако скамењен
' о,
док један еnископ не очита над тим :иЈ елом молитву·
раэријешења ~д анат~ме. Али као (а Је ово сујевјерно
учење rpчr(e Јерархије о физичким посљсдrщама ана.
теме сада престало. Ово изводимо из ј едне цариград.
С!(е синодске одлуке ~д 1844. годи не nри патријарху
Гермвну IV, уз патриЈархов потп и с и ЈОШ уз nотпис
тадашњеr јерусалимског патријарх~ Атанасиј а, којом се
эабрањује nроклињати ма кога било, као дјело nротив­
но хришћанској вјери. 1
У данашњим правилима о казнама свештенства,
која важе у дотичюш автокеФалним цр квама, не спо­
миње се ова казна. Само у Дищи пли на рни м nрави­
лима карловачке митрополије сп о м енута је у
86. ~ анатема.
*
Приводе још три казне, којима могу подлеЋи при·
јеступни чланови Ј(ЛИра, оси 11 ових, које смо ми навели
(~~ 30-40), а то су: казна заточења, 1tиv·~ €~ор[щ, тј е·
ле~на казна, aoo~at(x·~ 7t~(Y'~, и казна з атвора, 1tиvq ха.·
~щ~.ЕIО~. 2 Ово су свјетовне казне, које су уведене биле
те:ајем вrемена у црквено-судсr(у праксу (9 19), али
КОЈе немаЈу канонске основе. Оним казнама могу nол·
лећи и клирици за одређене кривице, али исте казне
по канонима не могу наложити клирицима црквени су·
дови, и то по оном onlieм nранилу православног цр·
квенога права, које смо у опЋем дијелу ове радње на·
вели, наиме, што црква не располаже фиаичким сред·
~:вима, д~ би могла приморати дотv.чноr !(ривца да се
дврrне Једној од споменутих казни. Опћу норму за
ово · за
npo nисуЈе· 5. канон антиохијскога сабора, rюЈИ.
неке одређене nријеступе !(ЛИрика каже да их свје·
товна власт ' · ду·
хо . има nодвргнути својим казнама, Јер
ВНОЈ власти 11n0 . само
• nуштена Је казнити престуnнике
еnитимиЈама ал ка·
' и не подврrаRати
ан ама, 1-'""~~щна.v , , их и извањским
, ·а&Ф
t~'\1' """ , r • rap ~ovov €'rE1tщ &~~~ oO''l xa.l tt~(l)p€t .
u, ·~~rtt~Ytrts и v · ' л . овНОЈ
вл асти, ' nОЈИ
такве мо ·
Неће да се покораваЈУ дух
· ним
-т-- раЈу еnископи да nредму свЈетов
B~XatЛstou Т116
2 'Р i л). ~ ,, ~~,~~~. tеЛ. 39.
~ ' RУ.У.Л. 1rђtv, ђ[м:!ђ~. §~ 9-11. ~;Л. 77-118.
Посебни дио.
g 40. 1) Искључење на цркве. 341
старјешинама, ~·q 7t€(&o~ivou; ~€, tйt~ apxouat 1tpos aoo~­
pOV(O~~v Ex8t~~Yrд.
Да летимице nреrледа~ю споменуте три казне.
1. О казни samo11e1ьa спомиње се у црквено-nрав·
ни м изворима О,'\ најстаријих времена, Ј(аД су односни
сабори осуђивали дотичне, особито еnисrюпе, ради раа·
них r<рин~ца, да морају живјети у неr<Им мјестима,
која су удаљена од мјеста њиховога служења. Али ово
је б ивало и могло је ла буде са~10 nосредовањем свје·
товне власти, и ако је на то та власт према својю1
инте ре сима привољенала. Бивало је даюrе у смислу
помену то га канона антиохијскога сабора, или по ла­
нашњем nравилу црквенога nрава, да дотичнога кривца
5. тачки цркве на нласт осуђује на одређену своју црквену казну,
и тада га nредаје свј етовноме суду, да га овај nод·
вргне евентуално и казни заточења. Из средње.вјеко~не
црквено-судске nраксе аа~ржало се и до НаЈНОВИЈИХ
времена само у источним nатријаршијама, а главним
начином у цариградсrсој патријаршији, да патријарше­
ски синод шrостално одређује ааточење за неке свр·
гнуте епископе или nатријархе; док у свима другим
данашњим автоl<еФалним uркнама самосталне власти у
овоме немају односни синоди. Ови синоди могу одре­
дити и казну ваточења nријеступним еnископи.~а или
другим члановима клира, али ти синоди не могу својом
влашћу и присилити такве епископе или друге чланове
клира да ту казну и изврше, без посредовања свје·
товне нласти, а не могу с тога, између осталих још
разлога, што заточење није цр1шена казна.
2. Да !r-~·еАесна казна није црквена каана, и да то
она не може да буде по црквеном nраву, о томе смо
већ споменули. У старија времена бинало је, да су разни
заnадни сабори одређивали, да треба nо~врrавати би·
јењу ва разне мање пријеступе дотичне клирике нижих
јерархијских степена. Послије у средњевјековној цр·
квено-судсr(ој пракси и на Западу и на Истоку то се
праЈ(Тиковало и ва преэвитере и ~аконе, и nрактико­
вало се, као што смо видјели, без сваког милосрђа,
особито у · манастирима. Али ла је све то било само
влоупотрсба власти, кааују исти канони. У 27. an. ка·
 342 Посебн11
нону наре~ује се с~ргну~е св~ком еписко~у, nрезви.
теру или ДЈакону, КОЈИ бије rријешни ке. О виЈе~1 је уста.
новљено ~nhe црк~ено nравило и за црквене судове
да не СМИЈУ у с~ОЈИМ осудама одређ и вати казну ~
611
је~а ва кривц~, Јер треба да свештен ик Божј и напу.
ћуЈе онога, КОЈИ се не нлада као што треба поуl(ама
~ опоменама, ~ при, потреби и црквеню1 казнама (tvts
шkfJOtQ.Oitxи; E1ttttlltи;)., али Ю~IШЮ би;евима и удар.
цима да напала на ТИЈело ЧОВЈе ка (&)Јд 11·q tais 11аа.
tt~t xal tat; 1il1~ya1; Ei; ta t(oY av&p,u7t(oy GW!Ш.ta E1it·
1rqa4v). Има ли 11ак таквих, који не'ће никаi\О да се по­
коре, нити уступају опомена~1а кроз црквене казне
• •
нико не лриЈечи, да се они предаду МЈесном rраrуан ском
суп у на полрављање; јер и пети кано н антиохијскога
сабора нареrуује, да "немирњацн и rюји заводе буне у
цркви, имају се у ред довести руком свј етовнс власти."
Ово одреоујс и 9. канон цари градско га сабора 861.
године, и та је одредба тцко јасна, да јој нс треба
коментара.
3. О казни затвора престуnника, или о тамни·
цама У манастирима и nри еnискоnски.l! дворовима,
довољно је било говорено у овој радњи (стр. 222 и
сл.), тако да је иэлишно ов~е да се још шта говори о
томе. Ово је казна противуканонска, и ако су ту казну
уnотребљавали црквени судови, као што јесу, то је
била злоупотреба духовне власти, особито 1шд се ана,
У каква се нечовјечна дјела била иавргла иста казна,
а У што се о~а извргава још и данас у оним обласним
Цр!(вама, У КОЈИМа цр1шени судови ~ракти)(ују ту казну.
- дисциnлинарни пријеступи Ј(ЛИра. f{акви су у поједи·
AIIO,
§ 41. Прегл ед ош раз*ла. 343
Други раздио.
О црквеним пријеступима.
§ 41.
Преглед овог раз~ела.
На својем мјесту у овој ралњи казано је, шта је
nријеступ по уч ењу црквеног казненоr права (~ 7.),
а казано је било, и каквих врста пријеступа може све
да буде (s 8). У ов ом посебноы дијелу имају се изло·
1
жити приј естуnи обзиром на лица, која их учине, и
на врсту самих nријесту па. У nогледу лица, Ј(Оја учине
пријесту п , разли кују се чланови uр1ше уопће, и чланови
јерархиј е на посе. Ови nосљедњи могу учинити, nоред
о nћих п ријесту n а, који се тичу односа сваког хриш·
ћанина п рем а Богу, nрема својиы ближњиыа и према
себи, и такве јо ш nриј естуnе, Ј(Оји су условљсни ду·
жн о сти м а њ ихоним према свештенослужитељсr(ОМ и
црквенослуж итељском њихово~1 положају у uрквеном
организ му. О ве пријеступе не могу учинити нијеrни
свјетовњаци, као такви. Према томе rеничко је дије­
љење пријесту п а у црквеном казненом праву на о r1ће
црквене пријеступе и nосебне пријеступе клира. Прве,
оn ће, може да учини свак који је крштењем постао
члан хришЋанске цр1(8е, било да је он прости свје·
товњак, бил о na је члан клира; лруги тичу се само
чланова кл ира. Ови посебни пријеступи чланова клира
према дужностима, којима су они везани у устројству
црквеном и управи upt(Beнoj, sову се још у науци
ности сви разни цркнени пријеступи, на 1юје се осврћс
црквено каанено nраво, и у чему се они састоје, а тако
исто и каквим се црквеним казнама подвргавају кривци
за опносне своје пријеступе, то све има бити изложено
у овоме раа~елу.
-
 Лосеuнн ДIIO,
rл а nа nр nа.
Опћи црквени пријеступи.
Ј. Пријеступи противу вјере и цркве.
§ 42.
Лријестули противу хришfiансхе вјере.
Први је и најтежи лријеступ противу хришћанске
вјере, кад се један крштени о дм етне од те вјере и при·
јеђе у неку нехришћанску религију, чији сљедбеници
не nризнају Исуса Христа за Сина Божјег и Искуnи­
теља свијета. Овамо спадају на nрно~1 мјесту јудејство
и муха~еданство; эатијем спадају све разне пантеи­
стичi<е и политеистичке религије. Сљедбеници ових
посљедњих религија, а посебно политеи стичке, зову
се у црквено-правним изворима €~vtx?[, 1gentiles (pagani),
язычницы, а код нас незнабошци, јер не при з нају исти·
нитога Бога, не вјерују у истинитога Бога. За њих
каже Зонара у коме н га ру 21. канона картагенско1·а са·
бора: 'E~vtxou~ EYtau&a t~u~ a7t[atou~ vo€tY д€t. 2 Одречење
од хришћанске вјере с~ставља пријеступ, који се оэна·
чава теi(НИЧКЮf термином: апостасија, a7tQataa[a, од·
метништво, превјера.
1 Поред интестабилитета, подлежали су још апостати и
YE&vo~ yonke означава сваки народ (populus, gens). У овоме
смислу употребљен је овај термин у Матејевом јеван~ељу, г~е се спо·
:•ње, како ke се nред Сином Божјим сабрати сви народи, ?rivta t~
~' да им суди (XXV, 32); исто и у неколиким другим мјестима но·
воаавјетног св. Љlсма. Јудеји, као изабрани Божји народ, уnотребља·
~и су. тај термин У религијоаном значењу да њим означе народе,
КОЈИ НИЈесу били Ј ·
· УдеЈн, који нијесу nознавали' истинитога Бога. У то·
ме см.ислу уnотребио Је исти термин и јеванђелист Матеј кад сnомиње,
како Је Исус Христос , 1~ , ·о. • ,t-il
dtaA~te (на n наредио Својим ученицима: щ ouov мюv г'/
уть языкъ не идите. Х 5) то јест да не ИдУ к онима,
.1
коЈв ujecy дома и ' ' ,
аранљева, који нстннl!тога Бога не знају. - Ив цр·
квене употребе nреш .
у rрчко-рнмско аа ао Је термин e3vo•'' s&YtXO'~~ у таквом аначењу ·н
о• 8 б конодавство. у једној конституцији цара Теодоси!а
"' · новем ра 392 ч t't' n1s
ttnflllclat, Tbeod XVI итамо осуду неанабQжачке заблуде (supers 110
t АС . • 10, 12).
' 11/, 364.
§ 42. Пријеступи прошу хришћанске вјере. 345
1. Крштени човјек, који пријеђе у какву од по·
менутих нехришћанских религија, постаје эа хришћан­
ску цркву туђ, јер се иэ ње уклонио, те одрекао сам
свих права у цркви, и према томе nрестао је и пот·
надати црквеној јурисдикцији, и црква му више не
може ни судити. Апостат је сам себе осудио пред хриш·
hанском црквом, и црква само може у оваr(вом слу·
чају ла "онстатује жалосну чињеницу. Али апостат је
у исто вријеме, ако живи у хришhанској држави, и по·
даник те државе, која апостасију сматра эа јавни при·
јеступ, crimen publicum. 1 Према томе, ако се апостат
својом превјером и ослободио од сваке црквене казне,
али није се он тијем уједно ослободио и од државних
казн ених закона, који постоје, или I<оји су постојали
за такав пријеступ. У грчка-римској царевини хриш·
Ћанска вјера објављена је била у IV вијеку државном
вј ером, и ол приnадања тој вјери зависило је аа до·
тичне уживање односних грађанских nрава. Пријелаа
из исте вјере у јудејство или незнабоштво подлежао
је казни. У Теодосијевом !{одексу сав VII титул XVI
књиге говори искључиво De apostatis. Цар Грацијан
конституцијом 381. године лишава права тестирања
сRаког онога хриш1iанина, који прсвјери и nријеђе у не­
зна6оштво.2 Исто он nонавља са друге двије консти·
туције 383. године. Једнакој казни подлежали су хриш·
Ђани за пријелаз у јудејство. Пријелаз у јудејство
подвргнут је био казнама још nри цару Констанцију п. з·
инФамији; 4 а при цару Јустинијану такођер и иаrону
из државе. 5Државни ови закони противу а п остата били
су на пуној снази за све вријеме док је постојала ви·
зантијс[(а царевина; исто као што су слични закони
важили за апостате увијек и у другим хришћанским
државама. До најновијих времена постојали су такви
закони и у свима данашњим хришћанским државама,
1 Cod. 1. 11, 8, Cf. Theod. XVI. 5, 40.
2 Theod. XVI. 7, 1.
в Theod. XVI. 8, 7.
• Theod. XVI. 7, 5. Cf. Cod. 1. 11, 10. § 1.
6 Cod. 1. 11, 10. § З.
 346 Посебн 11 Дtto.
и тек у новије доба било је ово измијењено у правцу,
који ћемо даље споменути. . nринуде добровољно су се одрицали хришћанства и
2. Канони спомињу за оне, КОЈН се о~~1етну од
хришћанске вјере, само то,. да су такви искључе ни из
цркве; а Петар александрИЈСI<И у сво .11 4. канону n ише
да 1 онима, у nогледу којих нема ника1ше наде и I(Оји
се не кају и имају тврду кожу Ј<ао Етиј оп,ъани н ша.
ренило р иса, нека се каже оно о J~pyroj оној смо кви:
Да никад од тебе не буде плода до в иј ека (Мат. ХХЈ !9)
' '
и она је одмах и усахнула. И на њима Ђе се извршнти
оно, што је рекао Еклисиј аст: Што је иао nаченu не
ыоже се украсити, и недостатци н е мо гу се изб ројати
(Екл. I, !5). Јер, ако се приј е не исnрави оно што је
изопачено, није моrуће У!(расити га, и док се најприје
не попуне недостатци, није моrу ће и зб ројата · их . Пак
Ђе се најnослије с њима догодити оно, што ј е рекао
пророк Исаија: И видјеће трупове он их људи, кој и се
одметнуше од Мене; јер црв њихов неће умријети и
огањ њихов неће се У1'8С11ТИ, и биће на поза р свакоме
тијелу (Исаи. LXVI, 24); јер, !(аО што је од истога nред­
скаэано: Неправедни ци као усколебано море тако Ђе
се узнемирити, нити ће моЋи отnо чинути . Н ем а ра·
дос!и ~ечастивима, каже Бог (Исаи. LVII, 20. 21)" Са­
СВИЈем Је наравно, да црквена власт н е може водити
више никаi(Ва рачуна о лицима, која су јој престала
пр.ипадати. Али зато она води много рачуна о онима,
КОЈИ су били превјерили, пак се за то посл ије покају
и желе да ~пет ступе у хришћанску заједни цу.
Ва.вриЈеме Децијеноrа гоњења хришћана (249-251)
много Је било хришЋана, који су превјерили били.
Царе.в едиЈ(т заповиједио је, да се у свој држави римској
м~~а.ЈУ nроrони:и сви они, који не признају и не штују
~ ~ку Р.елиrију, и да то морају строго чинити сви
Р 0 ИНЦИЈални уnравитељи. У сл ијед овога састављене
су биле У свима градовима особите комисиЈ·е од пет
лица ·
' КОЈе су морале У одређени седмични дан пози·
в~ти преда се све оне, 1юји су испониједали хришhанску
ВЈеру, и nрисиљавати их да приносе жртве римским
боговима Било ·е
• . Ј доста слабодушних између тадашњих
хришћана КОЈИ б · ~ ··
' ' ОЈеnи се мучења, ако остану у своЈОЈ
Э 42. Пријсст)'ПI! противу хриwliанске и]ере, 347
вјери, сами су се приказивали комисијама и без сваке
nриносили жртве и nалили тамјан пред идолима. l{оји
су тако nостуnали зову се у изворима thurificati et
sacrificati, и наравно такве је црква сматрала за нај­
веЋе аn о стате и nрестуnнике. Али било је много и
таквих, који су употребљавали разна средства да би
и збјеrл и казна ма, l(oje је преnисивао царев едикт за
и сповиједање хришћанске вјере, и приказивали се пред
власти ма, liao да су се одрекли хришћанства, али који
су иnак у самој ствари остајали хришћани. Такви су
б ил и о ни, кој и се у изворима зову Hbel!atici, то јест,
који су nотписивали неке писмене иэјаве, као да се
онри чу хр ишћанства, а у ствари нијесу чинили ни­
какву превј е ру ; или пак они, који би митом или сред·
ством п ријатеља усnјели да им уnишу имена међу оне,
1<ој и су о судили хришћансi(У вјеру, и тијем су се осла·
бађали rоње ња, а остајали су уједно вијерни хриш\iан­
ству . Хад ј е nрестало Децијево rоњење, и кад је црква
и мал а да суnи о тим разноврсни~ апостатима, правима
или пр и видни ма, тада су и прописани били разни ка­
нонски проnиси о црквеним l(аэнама, којима они мо­
рај у подлеЋи, да би могли добити односна права у
црквеној заједници. О аnостатима прве врсте, т. ј. о
он им а, који су без11чије nринуде него no својој доброј
вољи пр и нијели били жртве идолима, спомиње 11. канон
nвpor васељенског сабора и каже, да не би достојни
бил и ни каквог човјекољубља, и да их не би требало
више никада примити у заједницу хришћанске цркве,
али, хоте\iи и nа!( према њима nоступати по хришћан·
ском милосрђу, сабор доnушта да се приме, ако се
искрено покају, само што за дванаест година не могу
се удостојити . светога nричешћа и изравнати се у npa·
вима у uркви са вијернима, него морају за све то ври­
јеме извршивати одређена ~ела покајања. Послије је ·
Василије велики ово пооштрио својим 73. каноном,
одредивши, да онај који се својевољно одрекао Христа
и тијем престуnио тајну сnасења, може бити nримљен
у цркву само као доживотни ПОЈ(ајник, али никаквих
права не може кроз сав свој живот уживати у цркви,
2~'·
 nосебни AI!O. g42. hр11јеступн противу хришkанске вјере. 349

и тек у часу смрти ыоже такав бити удостојен светога паству од гоњења, уклонио се са паством у пуста мје­
nричешћа по вјери, како пише у канону, у Божје чо­ ста Понта, .и ту је остао док није nрестало гоњење
вјекољубље. Предност ивмеђу поменута два канона мора (Децијево ). !lo хришћанском строгом моралу, ова!( ВИ
имати .канон првог вас~љенскоr сабора. Друге, то јест би морали не nреарјети никакво мучење эа своју вјеру,
оне КОЈИ се одрекоше ВЈере из малодушности и страха али сами r<анони таl(ва средства не уписују им у гријех,
спомињу канони (2. и 3.) Петра александријс1 ·ога и в: него у поглеЈ\У новца 12. I(анон Петра александирјсЈ(оГ
канон анкирскога сабора, и о~ређују, да такви могу nравда такве rоворећи: "Онима, 1юји су дали сребро
бити усnостављени у прана ВИЈерних тек посЈшје шест са намјером, да ни од Ј(акве стране не буду никаi(ВИМ
го~ина, које морају п~овес~и у покајању. Ако се слу­ злом узнеми рени, не треба то у npиjecryn уписати,
ЧаЈНО догоди, да превЈери Један члан Ј(ЛИра и одреL1 е јер су они већ nолнијели штету и губитак у новцу,
се имена Христов~, тада по одредби 62. an. l(анона, само па душу своју не оштете и погубе; дочим други
такав, ако се .покаЈе и вамоли за опроштај, може бити из гадне похлепе за добитком ниј есу то учинили, премда
примљен у ваЈедницу црквену, али само као свјетов­ Госn од и l<аже: Какна је корист човјеr(у, ако сав свијет
њак! без права да икада више заузме службу1 коју је задобије, а душу своју оштети, или погуби~ (Мат.
приЈе превЈере врши о као клирик; и тала као свјетов­ VI, 24) 1и опет : Не можете служити Богу и мамони
њак .мора да у цркви остане поменути број годи на у (Лук. XVI, 13). И они су се пред rониоцима покавали
покаЈању. Ово исто одређује и 1О. канон nрвог васе­ да збиља Богу служе, јер су покавали да мрзе, одба·
љенског сабора. Сасвијем друкчије пак гоноре канони цују и презиру сребро, испунивши тиме оно што је
о ·треЋима, наиме о онима, који су Физичком силом написано: Откуп је ва душу човјека богатство њеrоно.
принуђ.ени били да се тренутно одреку хришћанства, (При ч. XIII, 8). Пак и у апостолским NеЛИМа читамо,
или КОЈИ су уnотребили каква средства, којима се не да они који су у Солуну олведени били грађанским
власти ма на мјесто Павла и Силе, nуштени су били эа
би У нормалним приликама послужили, само да би се
многи новац. И пошто и м много напаi(Остише због
сачували од .присиљене nревјере. Таква лица канони
имена Христова, и смутише народ и старјешине градске,
не nод.врrаваЈу никаквим црквеним кавнама, · него им
nак nримивши, као што је речено, аадовољштину од
~ривнаЈ~ nрава У цркви, која су имали прије искушења
Јасона и других, пустише их. А браћа одмах ноћу
к~· nревЈеру. Тако ослобађају се од црквене казне они,
оnрав ише Павла и Силу у Верију Щјел. ап. XVII, 9,
~и силом су nринуђени били да изреку или учине
10)11 • А а а бјеж~ње правда такве 13. канон истог све­
нешто, што изгледа nревјером али коiи одмах послиЈ·е
тога nокаэ · ' Ј тог оца, говорећи: , Оне !(ој и су ради спасења своје
аше ~елом своје кајање аа то не страшећи душе оставили сне своје и уклонили се, не треба осу·
се никаквога гоњ 10 . ' ·
. ења. слобађаЈу се црквене кавне и ђивати с тога, што су други намјесто њих ухваћени
они ко1и да се с
Ј
· .
ачуваЈу од rоњења ко1е би имали да
'
nретрпе од н · ' Ј били; јер и у ЕФесу, намјесто Павла, ухватише на
еприЈатеља хришћанства употребе новац эборишту Гаја и Аристарха, другове Павлове, и кад је он
аа то само да н б б '
' . е и или принуђени дn што учине хтио да пође међу . народ с тога, што се буна ради
или изреку нешто б
тако и они коiи
' што и изгледало на npeвiepy Исто
. . Ј •
њега догодила, јер је склонио био и обратио мноштво
ћанотва и 'односног
Ј да се сачуваЈу од неприЈатеља хриш·
. .
народа к блаrочастију, не дадоше му ученици, као што
Овак · а насиља, побЈеrну и сакрИЈУ се. је кавано ; шта више, неки од авијских поглавара, I(Оји
Је nоступио био У своiе вриЈ'еме КиприЈ·ан кар·
0
су му пријатељи били, послаше к њему свјетујуЋи га,
тагенски и дион · Ј
ИСИЈе александриЈ'ски То Ј· е исто учи· да не ивилаэи на абориште (Дјел. ап, XIX, 30. 31).
нио и ГригориЈ· е . · .
, неокесаријски, Ј(Оји, да спасе своЈУ А ако који буду хтјели ив упорства nрепирати о~
10
~ ц, кан. 8. Анкир, ~ан, З. 4. 5,
 350 Посебни дио.
са онима, који искреним срцем обраћају пажњу на
онога, који каже : Сnасавај1hи сnаси душу своју, и
не обзири се натраг (1 МоЈС. XIX, 17), не1(а се сјете
Петра изабраноrа међу апостолима, који је већ бачен
био у тамницу и .предан чет.во~ици четнртника вој­
ничких да га чуваЈу, али !(ОЈИ ЈС оnет по ноћи по­
бјегао и усл11јед эаповиједи анђела Господња изба­
вио се и од убојне руке Иродове и од свега иш чеки­
вања народа јудејсЈ(ога, наиме, км дан бјеше , казано
је, догоди се не мала буна међу војници ма, шта би
од Петра; и кад га Ирод заиска и не нађе, испитавши
стражаре, ааповједи да се эаnаве (lljeл. ап. ХП, 4. 18),
али ради њих ипак није на Петра било никакве кри·
нице; а они су могли, кад су видјели што бива, по·
бјеkи, исто као и сва она .~еца у Витлејему и у другим
стр~нама његовим, да су родитељи њихо ви могли n ред·
ви~ети шта ће се догодити, али поrибоше од свирје·
поrа убојице Ирода због једног дјетета, које је он тра·
жио да погуби, али које опет по заповиједи анђел.а
Господња утече, почевши неЋ тада да буде брз на nлијен
и х~тар на грабеж сходно имену, којим је назван, \(ао
што је наnисано: Надјени му име, брз на плијен и
хитар на грабеж; јер прије него дијете научи sвати
оца пли мајку, однијеће се сила Дамаскова и nлијен
Самаријски nрея царем асирским (Исаи. VЩ 3. 4). Тако
и мудраци, као веЋ добивени и савладани, покорно и
с ~оштовањем клањају се nред Ј~ететом, и отварају
своЈа блага и nодносе му најсјајније и најзrодније да·
рове, злат~, и ливан, и смирну, као Цару и као Богу,
и као ЧОВЈеку; ~и отуда већ, наnућени проыислом,
неhе да се врађају к цару асирокоме: Јер, казано је,
примивши У сну вијест, да се не враћају к Ироду,
другим nутем от.идоше у земљу своју; а крвожедни
Ирод, видеhи ла Је преварен од мудраца, раэгњеви се
много, . и посла, те nобише сву Nецу по Витлејему и
по СВОЈ око~ин~ његовој од двије године и ниже, по
времену, К~Је Је тачно испитао од мудраца (Мат. П,
11 : 16); ~аЈ~дно са овим тражеЋи га погуби и друго
дИЈете, ко~е Је рођено nрије онога, · али које није могао
.иаћи, он Је убио оца његова 8ахарију меЂу нрквом и
~ 42. Пријестуnи nропшу хр11шhанскс ujepe.
351
олтаром (Мат. ХХЩ 35), дочим је дијете заједно са
матером Јелисаветом утекло, - али ва то их нюю
не окривљује".
Једнаку снисходљивост цркве прописују канони и
ва свештена лица, која су у каквој тешкој nрилици
nр~нуђена била да се тренутно од реку имена Христова,
само што овдје се уэимље у обэир такођер свеште­
НИЧ[(И .к~рактер таквих лица. За свештена лица, која
се одреку хришћанске вјере иэ бојазни мучења и no·
стану апостатима, 62. ап. канон одређује да се искљуqе
ив цркве, а ar<o се nокају, да се приме само као свје·
товњаци. Анкирскога сабора !. Ј(анон допуњује од·
редбу an. канона и спомиње nреэвитере, који су били
превјерили, пак се ПОI(ајаше за своје одметништво, те
истинито показаше ревност за вјеру Христову у ис­
куш ењу између неnријатеља хришћанства. За овакве
преэRитере канон одређује, да их треба примити у
црквену заједницу, и nризнати иы нешто и више него
ли свјетовњацимn, који су· исту ревност за Христову
вјеру показали у искушењу, а то је, да могу свеште·
ничко им е носити и уживати част сједишта у кругу
свештеничi(ОМ ; а обзиром на то што су они ив страха
и no м алоЈtуш ности својој ·Иnак nали били у гријех,
и ма и тренутно ОСI(Врнили душу своју аnостасијом,
те постали недостојни да икада више nриносе бескрвну
жртву ономе Богу, Којега су се у часу искушења од·
рекли били и да Му као свештеници служе, то канон
им и эабрањује, да свету жртву nриносе, да пропови·
јед~ у и yonhe да врше ма коју било свештеничку службу.
Исто ово одређује 2. канон истога сабора за дјаконе,
који падну у овакву врсту аnостасије, па се искрено
за то покају. О епископима, Ј(оји би то исто эгрије·
шили, канони изриqно не сnомињу, али ово треба за·
кључити у аФермативном смислу ив текста горепоме·
нутог an. канона, у којему се ~помињу уопће чланови
клира, бев nосебног означења јерархијскога степена
њиховога.
Горе је споменута била одредба 11. канона nрвог
3.
васељенског сабора о времену, које мора да протече
прије но што неки бивши апостат добије олет она
 Поссб1щ дllo,
352
liBИ rюја је ради своје апостасије изrубио
nбраваду цб~ т~ права он добио, мора на~ њим бити
ио. а 6 Т . 6
шен односни црквени о ред. аЈ о рен прописан
~авр лази се у 98 глани Велиr,ога Требниr'а спо­
Јевенско
и нга,1 исто и . у ~рЧ!(ОМ
. . великом
, Евхологијону
. . . са
нnтn исо
м. 'kt~Л~o~t'.L щ t"u~ a.pv·qoEro; 'lt~vs t·r1vор&о-
. 2
С . .
~~fr.y 1tlottY U1t~otpE'DOYtщ. астанио Је ТВЈ обред ца.
р~~:радски nатријар~ Методије (842-845), и ту је про­
писано, каt(О се и ~1ају примати у uрк ву lОтична ~ица
nрема ·доби тих лица и пр~\tа nриЛИ!(ама, n~11 KOJIIMa
су била превјерила. ПослиЈе односнога ПО!(ајања, Чll·
тају се над тим лицi1ма одреt~не моЈ~итве, те б!·~вају
nомазани светим миром на извјесна МЈеста на ТИЈелу .
Сличан обред проnисан је био још . у V вијеку. у ца­
риградској цркви, и налази се ) словенском п рнјеводу
у 69. глави Крмчије. 3
4. !{аэали смо, да су у снима хрншћансi{ИМ држа-
вама nостојали строги закони проти ву отпа tн иштва ~д
хришћанске вјере, исто као и nротиву свих оних , КОЈИ
би настојали да наведу или да nри н) де КОЈ С Г хрншЂ а-
нина, да се од~1етне од хришћанства и Jta прим и неку
другу религију. Док је оно посљедње остало на снази и
данас, и можда још nооштрено, nрво се измијен и л~ го-
тово свугдје, nрема на челу слободе и ј ед накости, КОЈе су
државе усвојиле за своје nоданике. Пошто по оnће·
nримљеном nанас праnилу у свима Ј1ржаuю1а ужива~е
грађанских права независно је од нјерског исnовиЈе·
·дања, то су државе досљедно томе морале у ос новним
својим законима објавити, да је сваком поданику сло·
бодно исnовиједати вјеру, која му је нај милија, и nрема
томе да свакој вјерској задрузи, која је у држави за·
~оном ~риэ~ата, nриnада nраво na слободно исnови·
Једа СВОЈУ RJepy. У снези са ОRим држава је дужн~ да
штити и брани свачију вјерску слободу, те да nриЈеЧИ
сваки недозвољени nрозелитизам, и досљедно, да nод·
врrава казни сваког онога коiи би хтио да Ј. едно г њеноr
nодан ·' Ј • е
~ лиши законом эајамчане ыу слободе вјер ·
; ИвА. Москва, 1808. n. ЗОО-ЗОЗ,
а ~ет. щање 1891. стр.- 591-596.
ВА. 1787. 11, 312 я сп, Испор. МС, 1, 584.
§ 42. Прttјеступи противу хр11шkанскс вјере. 353
Хришћанска црква има много у себи снаге да може
сама да очува свој интегритет, и њој је доста њено
свештенство, које Ђе знати да сачува свакога, који би
ослабио у вјери те могао да превјери; а принудна
средства, која би јој имала да помогну да одржи тај
интегритет, хришћанска црква мора н е само да одбија,
него и да осуђује, као штетна за саму вјеру, јер нема
праве вјере, кад ј е она по nринуди или из страха од
казне, а мора то да одбија и као противно духу хриш·
Ђанства и изричној за nовиједи Основатеља њенога да
се хриш ћани м орају кло нити свих земаљских средстава
у питањима вј ере своје, за r< oja су довољна духовна
срепства. Оно на чело проникава и православно црквено
право, те са rледишта тога пр~ва не може се учинити НИ·
J<altaB пригово·р држави на дана шње оно њено правило
о односу према разним религијама, и кад она, nрема
Ј таквом свом правилу, штити сва чију вјерску слободу и
~ приј ечи свакоме, који хоће да одузимље или крњи ту
слободу, наравно, у колико се тијем не вријеђају основ·
на правила морала и законитог друштвеноr поретка.
Да се осврнемо на односне законске nрописе, који
данас важе у овоме nогледу у оним државама, у ко·
јима се исnовиједа nравославна вјера, nоред других
вјера, које nостоје у тим држанама.
У Русији по одредби чл. 180. и 190. nређашњеrа
закона "О nреступленiяхъ nротиву вtры" (изд. 1832)
а постат хришћанске вјере казнио 'се лишењем свих
права свога стања, подврrавао се бијењу кнутом и ода·
шиљао се на радњу у галерама (каторжную работу).
Новим основним државним законом ово је иэмијењено
било. Чл. 40. тога закона објављује православну вјеру
главном и господујућом у држави вј е ром; али чл. 44.
установљује, да и они руски nоданици, који не испо-
• • ' u
ВИЈедаЈу nравославну ВЈеру "пользуются каждыи nов-
семtстно свободнымъ отnравленiемъ ихъ вtры и боrо·
служенiя по обрядамъ оной", а чл. 45. каже, да "сво­
бода вtры присвояется не токмо христlанамъ иностран·
ныхъ · исповtданiй, но и евреямъ, магометанамъ и
язычникамъ". У ыарту 1903. издан је био нови Казнени
Законик (Уголовное Уложенiе), у којем П глава (чл.
231
354 Посебни Allo,
73-98) говори о пријеступима противу вјере: Доnуну
овога Законика о истом предмету састављаЈ У закони
17. априла !905. и 14. марта 1906. ГО!\ИНе . И у Ва.
конику и у овим допунидбеним зако н има nотврђује се
на свакога руског поданика слобода вјере, а аnостасија
се не спомиње као пријеступ; али зато n одлежи казни
сваки онај, који силом или пријеваром наведе некога
на одметништво од своје вјере. Посебно подлежи казн и,
који силом или пријеваром хоЂе да наведе јснноr пра­
вославног хришЋанина да се од ~етн е од хришhанства
и прими једну нехришЋанску вј еру (чл. 82. ](. 3.), ако
ово учини јевреј , мухамеданац или незнабожац (чл. 86),
ако отац или штитник изврш и какав нехришl;а н с1щ
релиrијозни обред над малољетним сином или штиће·
ником (чл. 88), кад неко принуђава какво лиuс да ив­
врши какав богослужбени обр ед, који н ије nрописан ре·
лиrијом, које то лице исповиједа (чл. 80), кад неr<о наси­
љем пријечи неком лицу да прими православну вјеру, al(o
исто лице жели да по својој сло бодној uољи то учини
(чл. 95), ако неки нехришliанин пријеч и хришћанину, да
извршује религијозне своје обреде (ч л. 81 ), ако један
хришћанин вријеrуа или исмјејава јавно једну законом
признату нехришћанску религију (чл . 76), или учини
јавно нешто, што може проузроковати ~а се омете
каква нехришЋанска религијоана служба (чл . 77).
Православна вјера је у Cpбttju државна вјера (чл.
1. Закона о црквеним нластима 1R90); али је такођер
~рианата и слобода вјере, те се казни сваки, 1юји вр~·
Јеђа ту слободу. ~азненоrа За[(оника Э 365. онреQуЈе
да се подвргне кавни: 1) ко чију му драго вјеру х у ли
и ру~и, или исмјејава чије му драго вјере начин и
обичаЈе слављења Бога, и 2) ко ~ецу или људе обраnа
од цркве ~ли хришЋанске вјере.
Исто Је овако и у Црној Гор11, у којој је законом
23. Фебруара .1906. усвојен за црногорску краљевину
са малим ИЗМЈенама ~азнени Законик, који је данас на
снази У краљевини Србији, а поменуте одредбе ов~га
Законика находе се истим ријечима и под истим броЈеМ
параграФа црногорског Кривичноr Законика. .
Важи такођер и у Бу?.арсkој православна вјера као
§ 42. Пријеступи nрот1tву хришkанске вјере. 355
државна вјера, исто као што у овој царевини на основу
темељних државних закона признаје се слобода вјере
и другим законом приэнатим религијама. Према томе,
сходно одредбама данашњег бугарског Кавненог 8ако·
ника подлежи казни, ко подбуњује или недопуштеним
ср едстви ма наводи некога на противљење или мржњу
J(ai(Be религије (чл .173, 2), исто и ко оружаном силом
устаје nротиву ј едне nрианате у држави религије (чл. 175).
У краљевини Гpttkoj чл. 1. основног државног ва­
кона 1864. г одине гласи : "Владајућа је вјера у Грчкој
хришћанска источно-nравославна вјера. Свака друга
nризната религија доэвољена је, и стоји под эаштитом
закона, али је эабрањен тим религијама сваки прозе·
литизам и сваки ч ин nротиву вл адајуЋе вјере", Чл. 2.
говоре·ћ и· о авТОЈ(еФалности nравославне цркве у кра·
љевини, одређује на крају : "Свештеници свих при·
внатих рели гија стоје nод ј еднаким надзором државе,
n од којим се налаэе и свештена лица владајуће вјере".
По nо стој еЋеы Казненом ЗаконИI(У (изд. 1892.) помежи
каан и сваки онај , који наговара некога и хоће да га
п рисили да прими туђу какву религију (чл. 149), који
силом или nриј еваром наводи друге људе/ да се одреку
своје вј ере, да се nридруже каквој другој религији и
да учествују у обредима такве религије (чл. 195), који
јавн и м бесједама, писмом или символичким сликама
хули, ружи или исм ијева учење, правила и обичаје пра·
вославн е цркве, или које му драго религије, која је
законом призната (чл. 196), исто и свештени пропо­
вједници , који у јавним nроnовиједима допусте себи
ружити или уэбуђивати вјерску мржњу противу при·
sнатих у држави религија (чл. 197).
И у краљевини Рул1унији господујуliа је право­
славна вјера. Ово установљује основни државни эакон
1866. године; али чл. 21. тога закона објављује у an·
солутном смислу слободу савјести. Слобода сваке ре­
лигије гарантована је вакономl у колико вршење до­
тичне религије не вријеђа јавни друштвени поредак
или морал ..Сходно nропису чл. 181. Кавненога Зако­
ника 1865. nодлежи казни сваки онај, који јавно по·
тиче на преви р државне вјере или осталих религија, које
23 ..
 Посебн11 дllo.
356
су nризнате у држави; исто, који nјелом или пријетњом
присили или спријечи једно или више л~ца, ~а врше бо­
гослужење своје религије или да светкуЈе СВОЈе празнике
(чл. 209), који произведу н~мир у богомољи д~тичне р~­
лигије, кад се врши у ЊОЈ богослужење (:л. 210), КОЈИ
увР'йједе или ударе свештено лице ма КОЈе било при­
знате религије, док врши боrослужење (чл. 211 ).
у ошоАаисkој царевини постоји такођер влад~ућа
вјера и то ислам. Ово објављује чл. 11. држа~нога основ­
ног в ако на 187 5. године; али у исто врИЈеме про гла­
шује и слободу савјести ва отомансt(е поданике, тако
да је слободно исповиједање и свих оних религија, које
су у држави заi(ОНОМ признате, и које својим обредима
не вријеђају јавни друштвени поредак и морал. Ха­
тихумајум 18. Фебруара 1856. има не"олико ч Iанака
о слободи савјести. Тако чл. 7. каже, ла држав а штити
nотnуно слободно вршење сваке религије без обзи ра
на број nрипадника дотичне религије; ч л. 8. да је за­
брањено лишавати грађанских и политичких п рана ради
тога, што дотична лица исповиједају једну или другу
религију; чл. 10. да· је потпуно слободно свима рели­
гијама у царевини вршење богослужења, и да НИ!(О не
смије у томе стављати какве запријеке; чл. 11. да нико
не може бити прогоњен ради nрипадања ма којој било
признатој у држави религији. Чл. 132. данашњеr ото·
манског Каэненог Законика подвргава казни сва[(ога,
који *лом смета или пријечи вршење богослужења
признатих у држави релиt'ија; а чл. 133. исто тако
пријети казном свакоме, Iюји хотимично оштети или
равруши какву зграду, која је намијењена богослужењу,
или уолће какво мјесто или nредмет са богоугодним
карактероы. Чл. 14. закона 1863. о штамnи одређује
н_овчану ка~ну или тамницу свакоме, који штампаним
~елим~ вријеђа или понижава једну законом nризнату
религиЈу; чл. 3.1. пак нар~ђује, да власти морају под·
вргнути судскоЈ. истрази, кад се пожале предстанниuи
доти;не религиЈе, сваког онога, који нанесе увриједУ
или Јавно ом~оважи лица или nредмете религијоэне.
У АусшрUЈи нема државне господујуЋе вјере. Основ·
ник државним законом 21. децембра 1867. установљено
~ 42. nplljCCT)'ПII ПрОТИВУ Xp11Шfi311CKC вјере, 357
је, да снака рели гија, која ј е у држави призната, има
ј еднаl(а npnвa nред државо~1, и nриnадници свих вако·
ном признатих религија уживају n отnуну једнакост,
како у n риватним , Tfli(Oи у nолитичrшм nравима, нити
они могу бити nинуђени на н ешто, што се не тиче
њнхоне религије (чл . 14.); исто тако снаr<а религија,
која је призната эаl(оном, има nраво да јавно врши
свој е вјерске обрепе и да управља својим унутрашњим
религијозним пословима (чл. 15). Заrюном 25. маја 1868.
допу ште но ј е сва1юме, чим достигне арјелу доб, да
изабере религију по свом увјерењу , нити га ИI(О смије
у томе да nријечи (чл. 4). Овим је законом укинута
s
одреЈ(ба 122, с. !{аэненога Законика, по Ј<Ојој је мо­
рао nодлећ и казни сваки онај, који је хтио да наведе
Једнога хришћанина, да се о дм етне од хришћанства;
YliИH) та је и одредба Э 768, 1. ГрађаНСI(Оt' Заr,оника,
по којој је r·убио nраво насљедства син хришћанског
оца у случају, Jla би тај син одметнуо се од хриш·
ћnнства. По nроn исима аустријског !{ааненоr Законика
nодлежи казни rю смета вршење релиrијозних обреда
једне у држави nризнате вјере, или јавно показује !lре­
аирање та1шој вјери (g 122, в), r<o узбуђује јавно про·
тивљење или јавно вријеђа једну признату религију,
или хоће да оснује какву забрањену секту (g 278. d.
е. f. Э 302. 303 ..304). По стоји још у Аустрији забрана
браrш између хришћана и нехришћnна (Э 64. Грађ.
Законика), али, као што је nознато, жестока се борба
води за укинуће овога параграФа.
Нема гос nодујуЈiе државне вјере ни у Угарсkој. А
основни државни закони (чл. IX и LПI) 1868. године
о слободи вјере и о јеЈtнакости свих эа!{оном признатих
у Угарској религија пред државом, једнаки су као и у
Аустрији. Казнени Закониr< угарски подвргава казни
сваi(ОГа, који јавно вријеђа и ружи једну законом при·
знату религију, или смета богослужбене обреде таr(ве
религије, или јавно исмијева такве обреде, или уври·
једи једнога свештенослужитеља аа вријеме његове слу­
жбе (~ 190. 191. и 192. закона 1878), који недоnу·
штеним средствима хоће да· nривуче у неку другу ре·
лигију особу, која није навршила осамнаесту годину
 358
живота (~ 53. закона 1879), исто и који јавно вријеђа
какво освећено мјесто једне законом nризнате религиЈ·е
• 1
и у таквом случају, кад се у томе МЈесту и не врши
служба (9 51. истога закона).
§ 43.
Пријестуnи nротиву хриmtавских вјерских nравила.
~о исповиједа хришћанску вјеру, тај је дужан да
извршује сва правила, која та вјера прописује, како
у погледу учења, тако исто и у погледу боrослужења
и хришћансrюrа владања. Ј{олико саставља nрије ступ
одметништво ол хришћанске вјере, толико исто са·
ставља пријестуn пренебреrавање правила, I<oja иста
вјера проnисује о боrослужењу и хришЋансr<ом вла­
дању. Да хришћанин не учини овакав nријеступ, он
мора юrонити се снега што је nротивно хришћанској
~ери и иэ5јеrавати свако оnћење са нехришЋанима у
р~лигијоэним њиховим чинима, исто тако и слијеђење
њиховим обичајима, који су везани са тим чинима.
1. Да ништа опћега не може бити између правде
и безакоња, између таме и ви~ела, измећу хришћа·
нина и нехришЋанина, то је казао а п. Павао. 1 Овијем
је. осуђено свако релиrијоэно опћење хришћана са ју·
деЈима на nрвом мјесу и затијем са незнабошцима.
Овоме оnћем nравилу дало је израза, колико црквено,
толико исто и грчко·римско законодавство у неколико
законских прописа, као што Ћемо ниже видјети. По·
менуто религијоэно опЂење може се показати или хо·
тимично, или иэ вјерског индиФерентиэма.
Већ. У nрвим вијековима хришћанства бивали су
неки, .коЈи. су се признавали хришЂанима, али који су
У СВОЈе~ ВЈ~ровању мијешали са хришћанским учењем
учење ЈудеЈске религије. Да је овакве нехришЂанске
учитеље цр~ва ос~ђивала и сматрала их nросто да јој
не nриnадаЈу, ЛОЈиљиво је само по себи.2 Али. црква
1 11 Кор.Vl 14, 15
1
2
Осуђивало их је ~
• 2 АС.
nодвргавапо равним казнама и rрчко-римс
вцоводавство, о чему свједочи iheod XVI 5 43 44 XVI 8 1. zз,
1. XVI. 9, З. · · 1 •
Посебни дио. § 43. Пријеступи nротЈЈВУ хришћанских вјерс1шх правила. 359
је осуђивала такођер и оне, који су, остајући по учењу
хришћани, ипак снисходљиво гледали на јудејска боrо·
служење или су у богослужбеним њиховим обредима
и · обичајима учествовали, дакле одобравали их и сма·
трали их, као да нијесу противни хришћанству: по·
стили су јудејске постове, без устеге су ишли у ЊИ·
х ове синагоге, светковали неке њихове правнике, при·
мали њихове nравничке дарове и т. д. Све ово и уоnће
свако релиrијовно опhењс са јудејима апостоли су у
својим nосланицама строго аабрањивали хришћанима,
и црква је у облику својих вакона ивражавала ту аа·
брану. Три ап. канона (7. 64. и 70.) nријете одлучењем
од uркве свјетовњацима ва такве лријестуnе, а члано­
вима 1тира свргнућем; а 29. канон лаодикијскога са·
бора каже ва хришћане, који имају религијоано оnћење
са јудејима "нека су анатема од Христа". У самој ствари
дотични хришћаниЈ који то радише, нијесу одступали
од хришћанскога вјеровања, него су истицали некакву
неоправдану сноiшьивост наспрам јудејским нјерским
установама, и индиФерентизам наспрам својих вјерских
прописа. У тумачењу 70. ап. канона Зонара опажа ва
та1ше хришЋане, да они, поступајући тако, ai<o и не
мисле у вјероваљу једнако са јудејима, али тијем дnју
понада к саблавни и уsбуђују nротиву себе nодоври·
јење, да штују јудејс((е обреде; при томе они се и скнрне
такови м опhењем са јудејима, којима је Бог још nрије
христоубијства кров пророка казао: на пост и на npa·
ЭНИЈ(е ваше мрви душа моја (Исаија 1, 14). 1 Поводом
пак nримања јудејсi<их nрааниЧЈ(ИХ дарова, а посебно
пријесних хљебова од стране хришЈiана, Валсамон у
тумаqењу истога канона опажа, да многи из овога ка·
нона изводе такођер, како се тијем изобличавају они,
који врше тајанствену жртву са nријесним хљебом, јер
а~о се nонвргавају сврrнуЋу и одлучењу они, који само
окусе пријесне хљебове јудејских правника, то каквој
ли осуди и казни не мора nодлеЋи онај, који се при·
чешћује са пријесним хљебом, као тијелом Господљим
и свршава на пријесном хљеб у пасху, као јудеји (2
1 АС. 11 90.
~о
1
11, 91. На питање архијепискоnа Константина Кавасипе о
• • 1
 360 ПосебН11 дио,
2. Још јаче канони осуђују хришћане, који сли·
једе незнабожачким религијовним или народним њи.
хоRим обичајима. Ако хришћани не смију имати ни­
каквог релИI·ијоаноr опћења са јунејима, који бар штују
Мојсија и пророке, и чланони су старозавјетне цркве,
тијем мање смију они имати та1шо опћење са незна.
бошuима, !(ој и не познају истинитога Бога. А п. 71.
Ј(анон одређује, ла се лиши црквене заједнице сваки
хришћанин, који у мјеста, што незнnбошци зову сне­
т.илиштима, и каn неэнабошци своје светковине држе,
учини nринос вјерски, те лад~ у такво светили ште у
знак nобожности уља или свијеЋу. Невнабожачки храм,
и не rоворећи већ о вјерсr<ом учењу, које се у њему
nроповиједало, и које није могло ништа опћеrа имати
са хришћаНСЈ(ОМ науком, био је стјециштем све га, што
се само најнеморалнијега могло замислити. Ј{улт АФро·
дите, који је у вријеме појава хришћанства, био нај·
милији, јер најнеморалнији, лаје јасну слику, шта је
био незнабожачки храм, гдје се тај !(улт обављао. Рас­
путност највећn пратила је у храмовима чаЈ( и нај веће
незнабожачке празни[(е, као оне Демстра и Јелеуэиса.
Ј(уртиэnн Луцијан спомиње једну срамотну похвалу
педерастији, као бесједу, која се може чути у храмо­
вима, кад су велики правници. Невина младеж слу­
шала је у храыовима, а као вјерсr(у поуку} све оно
што најгаднијеrа и најсрамотнијега има у погледу
сполне пожуд~. А nошто је сполна пожула састављала
дио култа, НИЈе се юшо устручавао да се t(Ористује
храмовима, да тој пожуди эадовољи. Храмови су глав·
ним начином били мјеста за љубавне интриге, а и ва
спол~о уживање У СЈ(ривенијим мјестима храмова. Ми·
нуциЈе Фелиr<~ казује, да се у незнабожачким хра~о·
вима слободНИЈе блуд развија, него ли у повлаштеним
блудничким кућама. А какву је улогу играло вино·
особито на nрааник Диониса, кад се сматрало да је
прнјесном хљебу на којем сл
· .
, '
Је архијеnископ бугарски д11 и
уже р1rмокатолнци литургИЈУ одговорио
• Х
.
'
,.нш:рнје ОАiатнн поа11Вљуkи се на 70.
an. канон (АС. V, 4ЗО-434), Испоредн моју ра;њу Киркл и Методије
1 IСТННЗ nра~осnавља 1 (3адар \88\) ~ lve~. bex.,h. 1 ec,cl Vlll \4. Sozom., his~. есеЈ. 1, 7. Theodoret, biat.
•
)IICТijCXOI хљебу (стр, 79-99),
,и у истој радњн главу о јевхц·
§43. Лрll]естуnи прот11ву хришkанских вјерских правнпа. 361
највише божанству угодио онај, који би се наЈвише
опио, познато је добро. 1 - Појмљиво је, nослиЈе ове
кратке сЛИ!(е о незнабожачком храму и незнабожачким
празницима, колике је осуде достојан био хришћанин,
!(Оји је са незнабошцима, ступао у релиrијоано опће·
ње, и како је за таквога хришћанина сасвијем васлу~на
била казна, да буде лишен заједнице са хришћанском
цр[(вом. Иа Апостолс!(ИХ У станова доэнајемо, како је
црква сматрала на незнабожачке вјерске обичаје и на
религијоано опћење хришћана са незнабошцима, исто
као и са другима, који не исповиједају науку хриш·
Ћансr(е вјере. Ту пише: "Гледајте да никада не на·
пустите цркву Божју. Јер, који миыоиђе .црк~у и уђе
у неанабожач!(у поrан или у синагогу јудејску или
ј еретичку, чиме Ће се оправдати пред Богом у д~н
суда~ или који напусти проповијед живога Бога, КОЈа
је живот, која оживотворава и која може да ослободи
од вјечне Ј(аэне, и прелази у демонску кућу, у сина·
гогу оних који Христа убише, ,,у цркву неваљалих''~
Нити чују онога који каже: ,,Ненавидим друштво бе·
закониЧ!(О и с беэбожницима нећу да улазим, нећу
да сједим с беэумницима и са лукавима да се мије·
шам" (11сал. XXV, 5. 4.); и опет: "Благо човјеку,
који не иде на савјет беэбожнички, и на путу гри·
јешничком не стоји и у друштву неваљалих људи не
сједи, него му је о~1илио закон Господњи и о ва·
кону Његову мисли дан и ноћ" (Псал, 1 1. 2). А ти,
1
напустивши збор вијерних, цркву ~ОЖЈ~, и законе
Њеrоне, упиреш очи. у пеkину раsбоЈника и сматраш
за свето оно што Је Он наввао скврним, и чиниш
својиы оно што је Он од тебе одијелио; и не само
то него летиш на јелинске свечаности и у њихова
о
поаоришта, и хоћеш ~а. те држе эа једног од оних,
'
који таыо иду, да cлytuajy неприли~не, да не рекн~м
мрске њихове nреставе. И t(ao да НИЈеси чуо ЈереМИЈУ,
1 Cf А оЬ IV 34-35, August, De civit. Dei VI, 8. Lactan, V~
15.' De cul. foem. с. 11 , М'lnucн,, Fе1., Octav. с. 25,
20 Т t 1' А rnol .с,
Cl' е~~ ., ~tr~m ' нь. Vll, Ongen., Contra Cels. 111, З, Or,eg. Nu., o~t
, ~:ouse ., IS , . , 11 12 1ј
eccl, 11, 3. 111, 21. 12. Rufln., Ыst. eccl. ' , ,,
362 Посебни дио,
који каже: ,,Не сједим у савј.ету подсмјев~чком, "нити
се ту веселим, јер сам се боЈаО лица ТвоЈе руке (Је.
рем. XV, 17), нити Јова, који слично rовораше: "Ако
сам икада и бивао са подсмјевачима, али сам био и
измјерен мјерилима правима"! (Јова ХХХ~ 5. 6). Па
зашто хоћещ да присвајаш себи учења јелина, тих
мртвих људи, који по напутку ~авола иэлажу смрто-
носну науку да поткопају вјеру и да наведу на мно­
гобоштво оне, који им слиједе( Према томе ви вјеж­
бајте се у Божјим законима и сматрајте те законе,
као најподесније за потребе живота, и одавајући им
највећу част, сакупљајте се у uркву Господњу, коју
је Он искупио крвљу вазљубљенога Христа, Који је
рођен прије сваке ствари. Она је кћер Превишњеrа,
која нас је родила ријечју блаrодати и у нама Христа
показала, тако да с Њим постадосте свети чланови,
који немају мрље ни нечисти, нити ичега сличнога,
него сте као свети и у вјери непорочни и савршени
у Њему, Који вас је по својем облику створио. Па·
зите аато да не светкујете са изгубљеним људима, јер
су празници њихови незнабожачка светковина на при·
јевару и на пропаст, јер нема ништа опћега између
Бо.г~ ~ дј~вола; а ко се дружи са онима, који пропо·
ВИЈедаЈу ДЈаволску науку, убројиће се међу њима и
н~слијед~Ће тугу. Избјегавајте такођер и сва њихова
непристоЈна приказивања, као глумишта Ј'елинске об·
о 1
ре~е, вилинске ПЈесме, гатања по времену, врачања,
баЈања, чарања, rатања по птицама, питања одговора
од мр~вих, поклике (trl ~etttprl ~ttt tas €ЛЛ~vt~rls 1to~1tas,
Ьtrtotaas, u~MYtts, ~aYtelas, xa~apta~o6~, olroYta~ou~, Ор·
Yt~o~oma~, vsxp~~aYte(as, ~1tt~bl~ast~), јер је наnисано:
"нема ;арања У Јакову, нити врачања у Иараиљу"
(IV МоЈе. XXIII, 23), и оnет: ,,Гријех је чарање" (1
Цар. XV, 23) и на другом one't мјесту: "Немојте вра·
чати, ни гатати ~о времену. Нека се не нађе у тебе
ни врачар, ни КОЈИ гата по звијездама, ни који гата
по птицама, ни урочник, ни бајАч, ни који се доrо·
вара ,~а злим .духовима, ни оnсјенар, ни који пита
мртве (ЈП МоЈе. ~IX, 26. VМоје. XVIII, 1О. 11 ). Ради
чега нас и ЈеремиЈа оnоыиње· Не учи ко
·" те се путу •
§43. Лријеступи nротиву хрвшhаuскuх вјерсКIIХ nравила.
јим иду народи, и од знака не плашите се, јер се о~
њих плаше народи'' (Јерем. Х, 2). И зато мора да о~аЈ,
који вјерује, избјегава эборове нечастивих јелина и ЈУ·
деја и других јеретика, да не би, светкујуhи с њима
заједно њихове празнике у част демона, постали и ми
дио ници њихове нечастивости ... Иэбјегавајте дакле сва­
· ки идолски обред, опсјене, забаве, гоабе, двобоје (~о·
Yo~a.xto.;) и свако демонско приказивање". 1
Трулски сабор бавио се истим питањем у неко·
лика канона, и подвргава најтежим казнама, колико
свјетовњаке, толико и још више чланове к~ира, који
слиједе неанабожачким обичајима. Да прегледамо те
каноне. Први од тих канона (24.) одређује свргнуће
эа чланове клира или калуђерства, који одлазе на коњ·
ске трке, t'1t'ltoapo~(a, или присуствују поэоришним игра·
ма, ~u~sЛtx&Y 'lto.tyv((J)v, Ј<оје nриређују незнабошци.
Према оваквој казни може се већ по себи равумјети,
колико су оци овога сабора сматрали несугласниы са
свештеничким чином и са калуђерским эавјетима за·
баве, о којима се у канону спомиње. Све ове забаве,
које су постојале у добу, кад је држан трулски сабор,
а које nостоје и данас у више или мање рафинира·
ном облику, потицале су из незнабожачког доба рим·
ске државе и носиле су на себи онај тиn, који је у
главноме споменут у 71. ап. канону. Коњске трке, ко·
лико су нечовјечне биле и уэбуђивале у гледаоцима
ввјерске и крволочне осјећаје, толико су оне по ра·
зним играма, што су са истим тркама скопчане биле,
nриказивале такове ствари, које су само, као што каже
Валсамон у тумачењу овога канона, душевни немир
и rнушење уэроковале (atetatroa~ ~at ~to1ta.) при ска·
редним ријечима (~Yo.t~ p~~ttttt), које су пратиле те
игре.2 Поэоришне игре нијесу ни мало у томе заоста·
јале од коњских трка. О трагедији, која се nрикавива·
1 Const. Ар. 11, 61 et 62. Ed. F. Funk. Ј, 175-179. Ed. ј, В. Pitra,
jurls eccles. Graecorum historla et monumenta (Romae, 1864). 1, 212-214
(овдје у пат. nрнјевоАУ rn. 61 и 62 носе бр. 55 и 56).
2 АС. 11, 358. ~оњске трке, о којима :n~миње 24, кан, тpyacmra
сабора, изгледа Аа су биле исто што и !ud1 c1rcenщ којн су се 881·
ли још 8 certamlna et voluptas clrcenslum. Theod, XV. 5, 2. 5,
24•

ла, Кипријан каже, да ту друго не бива, него nрика.
зивање старих примјера оцоубијства или блуда, ради
тога да се не би течајем времена заборавила некадашња
вла. Свима се ту живо показивало, да оно што је ера.
мотнога некада било, може то оnет изнова да буде
.
те се тако пријечило, да nорок годинама аастари, да
nријеступ временом nрестане, да срамотна ~ел а у 38•
борав пријеђу. За примјер је служила оно, што је
некада злочин било.' О играма пщ што су лакарди·
јаши (~t~ot) на поворницама изводили, а о кој и ма се
говори у 51. канону трулскога сабора, не може црња
бити СЛИЈ(а од оне, што нам дају оци и учитељи цр·
кве старијеrа доба. То су биле игре, које су эацаћом
својом имале, да nрикажу гледаоцима све оно што се
НаЈнемора~НИЈеrа .може замислити и што је кадро да
1 •
код зрелијега свиЈета подхрањује најгњусније пороке,
а ~ладе~ да научи како Ће знати да у најрафинира·
НИЈем блуду ужива. 2 Гледање таквих игара и учество·
вање у nозориштима морала је сасвијем наравно цр·
~ва забра~ити не само свештеним лицима, него и ви·
Јерним СВЈе!овњацима. И у самој ствари, ми налазимо
ве~ У првоЈ nолови~и IV вијека канон (Ы.) лаоди·
КИЈскога сабора, КОЈИ забrањује свештеним линима
гледати. глумачка приказиваља; а и а краја IV вијека
и.ыамо Један канон, који вабрањује и свештеничкој
ДЈеци полазити У свјетска nозоришта и наводи се у
том~ канону, да Је то забрањено и с~има хришћани·
ма, Јер У тим nозориштимn само боrохулство (~ЛrЈ:о~~·
~(at) бива.з У истоме смислу има не1(олико наредаба
и грчко·римоког законодавства I(Oje истичу неприклад·
ност за свештена лиц '·
а да rледщу оне разне игре и по·
зоришна прикааивања, .те им се то строго эабрањује.4
О~ет 0 друг~м неэнабожачким обичајима којима
_су_сл_иЈ_ед~ли хришћани, а од којих обич~Ј·а· э~држали
ad Donat с 8
1 Cyprlan '
2с ..
yprian., 1. с. August De .
10. 17, Minuc. Fel., Octav. с '' CIV, 0ei Vl, 8. Tertul., de spectac. с.
а . 37•
То је 10. кан, хипонскоrа б
15 канону ~артаrенскоrа сабо са ора 393. годИне, који одговара
4 Co'd 1 4 34 ра 419. године.
acaenicla, · · ' : С!. Theod. XV. tit. V. de spectaculis et tit. Vl de
fiосебни АИ6.
§ 4~. Пријеступи противу хришhанскнх вјерских nраВ11ла. 365
су се трагови још и данас у неi(ИМ хришЋанским пре·
~елима, сnомиње nосебно други !(анон (62.) истога
сабора. "Такозване календе:', nише у том канону, "во·
та, брумалије и эборишта што бивају први дан мје·
' сеца марта, наређујемо, да све то сасвијем престане
код вијерних. Исто таi(О осуђујемо и јавне женске
плесове, као непристојне, и !(ој и могу наносити много
штете и nогибели, а једнако и плесоRе и обреде, које
било да људи или жене изводе по неком староы оби·
чају, несвојственом хришћанскоме животу, у част ла·
жн о наз Rаних код неанабожаца богова, - наређујуЋи,
да не смије никакав човјек напијевати женску хаљину,
нити же на такову ха;ьину, која је прилична људима;
тако исто не смију надијевати ни кринке, било комич·
'
ке, било сатирИЧI{е, било rраrичке; затијем не смије
се при зи вати име мрскоrа Диониса (Бахуса), кад се
rаэи грож ђе у бадњима, нити эамећати смијех, кад се
вино у бачве л ијева, нити ааводити по неэнању или
по суј ети оно, што из демонске обмане nотиче. Пре·
м а томе, који се унаnри јед усуде, энајући ово, учи·
нити шта од онога, што је горе споменута, запови­
ј едамо, да такови буnу свргнути, ако су клирици; ако
ли су свјетовњаци, да се одлуче·'. Овим се к~ноном допу·
њује 24. канон истога сабора, те се осуђују као неn ри·
личне аа хришћане равне незнабожачке светковине,
игре и ла11рдије, које су се још држале из невнабо·
жачкоrа доба. 1 !{ао што се иэ наведенога канона ви·
ди, слиједили су у VII вијеку тим неанабожачким оби·
чајима, не само дотични свјетовњаци хришhани, не:о
чак и поједина свештена лиuа, те !{анон и одређује,
да се nрви одлуче од цркве, а други да буду свргну­
ти са чина, ако се у тоые аатеку. А ва своје доба
оnажа Валсамон у Ј(ОМентару истог тrулСI{ОГ канона,
да су и многи чланови клира присВОЈИЛИ били г~то·
во све поменуте у канону незнабожачке об.ичаЈе; а
што је још горе, да су то чинили клирици и у Вал·
2 Раајашњење свих поменут11 х у 62. трулском канону незнабо·
жа б . иди у Валсамоновом коментару истога канона (АС.
чких о ичаЈа я . zв van
11 449-45О} . и тумачењу овога канона, што 1е наn11сао . ·
Espen, Co~;~~~arius in canones. Coloniae Agrippinae, 1755. Р· 420-422.
366 Посебн11 Аио.
самоново доба, дакле у другој поли XII вијека, и то
клирици саме париградске патријаршије, особито 0
Божићу и Богојављењу, на основу допуштењ~ за то,
које им је дао некадашљи цариградски nатриЈарх Те.
оФилакт (933·956), син византијскоrа цара Романа Ла·
каnина, који, кад је заузео патријаршески nријесто,
није имао но шеснаест година од рођења, и који је
расl(алашан био и без сваке црквене свијести . 1 Про·
тиву таквих безбожних обичаја !(ОД хришЂана, а осо.
б~то !(ОД клирика, nринуђен је био патриј арх Лука
Хрисоверrис (1156· 1169) издати нарочити отnис, који
у, осталом остао је без nосљедица, јер је дубоЈ(ОГа
корјена аахватила била !(ОД цариградскога клира нај­
необуаданија раскалашност, тако да оштре ријечи
Валсамонове, којима жиrоше исти клир, сасвијем су
.оправдане, а можда и доста још благе, обзиром на зло,
које је од тога долазило а а uркву. 2
З. Осим поменутих незнабожачких обичаја, које
су држали многи хришћани na и клирици, и сти трул·
ски сабор спомиње у својем . 61. и 65. канону разне
врсте врачарства, које су биле у употреби код хри·
шћана, а nотицале су из незнабоштва или јудејства,
те ва врачарство, ма у чему се оно састојало, ai(O се
ко ватече, канон наређује, да члан клира м ора под·
лећи казни сврrнућа, а свјетовњак хришћанин Ј(азни
одлучења. О равним врачарима и њиховим не~елима
спомиње се веЋ У Аnостолским Установама, у којима
се говори 0 дотичнима, који се разним врстама вра·
чарства ~аве, те се изме9у других спомиње: ~6.ro;,
€1trxиMs (mcantator), dat~OkO'(OS, ~6.vщ (vates), 8~~E1t~M~
1 аа податке о овом не ј .
самон (АС. 111 449) n ћ ·е АОС1о ном цариградском патријарху Вал·
1!ЖI у У УЈ на историка Скипицу који је писао ок.
0
nз ~ ~~днонес. ИС'ТОМ{'Iпа~рнјарху щи Гs~ewv Паtр. 1t(~ащ. аsЛ.
1
,ji)IJ, кипнци (l)aw~~ о ЕхuЛ! r ) 1
schichte der byzantin Lltt 1 t,~~ ВИАИ К. Krumbacher, Ое·
2 у Vl . · era ur. 1 1Aull. Munchen 1897 S 365-367.
ВИЈеку почели су били ц
1
• •
пуђерство те су на 0080 У ариграду иапагати посмјеху ка·
, ришним прецстава
себе глумци и глумице капу~
,
ма за спрдњу надиЈеWII· на
кавиватн на поаорницама ерске хаљине, а тако исто и сnрАЊОМ nри·
t1вари осудило је и само с~~не црквене обреде и уt1анове. Овакве
Cf. Baslllc. 11. 1, 13. товно ваконощство. Nov. CXXIII. с. 64.
§ 43. Прttјеступи nротиву хришkанскнх вјерских nра811Ла. 367
(captator carminum magicorum), 1tE~t6.~~a.~tt 1totffiv (~mu­
\eta faciens), o1wvta~s (augur), au~~oЛo~Et~t~S (omшum
et signorum monst1·ator) и т. д. 1 А пошто се на жа·
лост трагови тога виде и данас још међу хришћанимр,
а и поједина свештена лица у разним областима не
преаају ни сама бавити се тијем ради своје ыатери·
јалне кори сти, а на зло хришћанских душа, угледа·
јуЋи се ваљда на бесавјесни цариrрадски клир сред­
њих вијекова и оног недостојнога nатријарха Теофи·
лакта, то ћемо да сnоменеыо поједине врсте врача рија,
које се оnажају још и сада, а на које би требало да
будно nази црквена власт, и да енерrично поступа
противу криваца, а особито nротиву дотичних свеште­
ник лица, која се у томе затеi(у. У nоменутом (61 .) ка·
нону трулско га сабора спомињу се: ~6.vtщ (гатари),
~xa~6vta.pxи {стотиници, сатници ), ta~ йр~~оu; e1ttau~6-
~~vot (који вопе медвједице), VE~ootili~tщ (гониоци обла-
1а), jG~tEuta.t (који се баве чарањем), ~uЛa.xrtjptot (који
nраве амајлије). Разјашњење тога канона, што даје
Валсамон, одговара nотnуно ономе појму, што разна
врачарства имају и у нашој сувремености, те зато и
nриводимо то разј ашњење .
Гатари зову се сви они, који rатају на длану руке,
који гледају и врачају у з*ли (ЛE~o.vo~6.vtEt;), !(Оји
разним жртвам а nитају о нечему свога оца сотону, и
уоnЋе сви они, који казују да кроз неке знакове де­
монске сугестије прозиру у будуЋност и тијем ceqe
nредају демону. Сатници, то су старији неки људи,
који заваравnју прости народ својим гнусним раз­
ним радњама, те их народ поштује као неке богове.
Арктотрофи (са медвједицама) су они, који прилажу
на главу и на тијело животиње у разним справама
неке теЈ(ућине, и затијем режу длаке од те животиНЈе
и дају их заједно са текућином људима и женама, као
да то вриједи као амајлија и да има моЋ да сачува
од болести и од урокљиних очију. Други носе под
nазухом змију, зову се такођер атинrани (d~lrtrxYo~), и
казују, како је неко fОђен у несреЋан дан, а други
опет под срећном звиЈездом; проричу будућу срећу
z Lib. Vlll. с. 32. § 11.
 368 Поссб 1111 дно
или несрећу, и измишљавају још друге којекакве ства.
ри, 0 којима се н~ може чаr' ни писати. Гониоци обда.
ка то су они !(ОЈИ по облаци.'l!а проричу ствари, које
су другима неnознате. Гледан·tш. облаке, а о~обиrо
каn nред заласком сунца И3rлелаЈу налик на ватру
казују они да по таквим облацима знаду истину: ак~
је један облак налиr( на голуба, казаће они ономе
' их пита, као да му приЈети
IЮЈИ ' нека опасност;
81 0
је облак налик на чоАјека који држи мач у руци, /(ажу
да то значи да је близу рат; ако је облак налик на
лава, nроричу какве ће посљедице да им~у царске
одредбе, и проричу. још којекакнс. друге глупе и бу·
даласте ствари. Гојтевти при СВОЈИМ гатањима читају
неке свете молитве, спомињу имена светих мученика,
na чак .и саму пресвету Богородиuу ... Филактири су
они, КОЈИ по демонском наnуству дају лицима, која
хоће да nреваре, некni(Ве аавежљаје састављене из сви·
лених жица и које зову кесицама (7tourrla) у које би
nонекада полаг~ли неке записе, а понекада какву другу
б~спослицу, КОЈа се треви (o/euд·q ttY €teprl, ~а 7tapa.tu·
x~vta), те с.у говорили, да дотични, који добије ту ке·
сицу, мораЈу носити је објешену о врат, да би се са·
чували од свакога зла. И кад бих ја - продужава
~;.:самон.- имао времена да причам све случајеве,
ъ ~. с~м Ја видио да су кажњене биле у синоду (auvo·
utxro~ exatx""~EYt~)
· б
1 'JU 1 Ја их морао саставити о томе ве·
лику књигу. Каэаћу само нешто Један стаniешина
манастира Оси· .. · rJ
Ја, КОЈИ Је био оптужен за такве ствари,
као што се при k ово очито сујевјерство, сасвијем прот~вно учењу о
сио ·е . исље~Јењу у истини и доЈ(аэало, но·
i. Ј УВ.ИЈеrс под паэухом кошуљицу Ј·едног новоро·
~1еноrа дЈетета и
'
. .
казивао Је' да му Ј·е то дала Једна
женскиња да би
који би хтио а отклонио и затворио уста свакоме,
Ј· е исти д што каже противу њега. и ради тога
манастирски · '
свештеник био . старЈешина био осуђен. Други
ликог четвртка Јеазоптужен, да је давао свети хљеб ~е·
открили онога ~0 . ним ~удима и женама, да би тиЈеМ
је испио чашу св ~и им Је у крао какву ствар; и аато
one~ други свешiе~нућа (xa~щp€aews 1tori)ptoY e'ltte). И
при исљеђењу дока ик био Је осуђен за то, што се
аало, да је привеэивао јеванђеље
§ 43. Пријеступи противу хр11whанских вјерских правила. 369
ва дрво и чинио да се окреће около дрвета, те ста·
вљао одређена питања о разним стварима говорећи
Давидове псалме, тако да је навео по односним одrо·
ворима многе непријатности на многе невине људе. И
између калуђера многи, па И· сами манастирски насто­
јатељи, били су синодски кажњени, јер су одлавили к
некаквим женскињама, које су им јечмом врачале и
,'
кавивале ствари непознате другим људима. Такве су
и такозване ~pttp{at, које сједе у црквама и код светих
икона и казују, како оне могу од њих доэнати бу·
дуЋе, као да оне иыају дух Питона (П6&(Ј)УО~ 1tVEO~a). 1
Ове и овакве врачарије, као демонс~а ~ела, као што
се види, употребљавали су, а употребљују у једна~ом
или сличном облику још и данас, на жалост, и неки
мање просвјеЋени чланови клира, те су сасвијем оправ­
дане тешке црквене казне, које канони ва оваква ~ела
прописују, јер она руше и поткопавају у народу са·
ми темељ јеванђелског учења. 2 Посебно амајлијама
(~uлa~rijp~a) се много злоупотребљује у разн~м црква·
ыа. За те амајлије каже 36. канон лаодИI<ИЈскоr~ 5·
бора да су окови душа (aeo~oo~pta troY фuxrov). У св.
Писму спомињу се амајлије, што су Јудеји употреб·
љавали (Мат. ХХПI, 5). Наиме кад су хтјели да се
моле, Јудеји су имали двије повезе, и у свакој су била
написана четири стиха из св, Писма, са натписом име·
на Божјег, и једном од тих повеза главу би повезали,
а другом лијеву руку, те су вјеровали, да ко има Ha t
себи овакве повезе, тијем отклања од себе ~вако зло
и добива свако добро. Види се само по себи, како је
томе да човјек мора у животу своме сав се предати
Божј~м ;промислу и, чинеЂи .добра ~ел~, очекива~и
добро од промисла; ~ обичаЈ. о амаЈЛИЈама иыао. Је
значај врачарства, те Ј~ сасвиЈем ~правдано он ИЭЈед·
начен врачању у броЈеве! у ~ви~еэде и слично. Од
јудејства прешао је обичаЈ амаЈЛИЈа и к хришћанима,
те су~такве амајлије носили неки сваг~а ~врату, или
кад бИ. ко о боли о, везали би му амаЈЛИЈОМ болесно
1 АС. 11, 444-446.
2 Испор. каноне: Анк. 24, ЛаоА. 36, Вас. BeJI. 65. 72. 83.
141
 370 Посебн11 AIIQ,
g44. Лpttjecтyntt nротиву nравославне вјере. 371
мјесто на тијелу, као да ће га то ослободити од бо.
лести, исто, као што то неки и данас чин е по својем ближују крају истога, ни уопће док траје то учење;
слијепом сујевјерству. Никита, канонист XII вијека, nи. а који се то усуди учинити, нека буде одлучен" И 1

шући о овоме _предмету, називље незнабожачким по.
СЛОМ (~~ e&v~x~; OUVE~E[rt~) бављење Врачањем, И да је
то недостојно хришћанскога свијета, а још мање пра­
вославне цркве (oбts ~~v t~~ op&GM~ou €ххА~о[С{;). 1
Строгост канона противу лица, која су се бавила
врачарством, није ништа мања и у законима грчка­
римских царева. Опширна 25. глава IX титу ла Но мо­
канона сва је посвећена томе, и садржи безброј закона
противу чланова клира, који се баве или nовлаrуују
или трпе такво зло. Ва лица која се тиме баве закони
одређују најтеже казне, .чак и казну смрти (&1tие~Ув·
trtt, нека се кривцу одсјече rлава). 2 У једној навели
(65~) цара Л_ава Мудро~ (886-910) одре~ује се: УЕ~ tt~
а~ OA(I)~ t~t~Uta. ~ropa.~вt·q ~C('(jrJ.Y€U6~€Yos, sft€ 1tpo~tiaet
t~~ toO aro~a.to~ ~~pa~в[rt~ Etts &.7totpo7t~~ t~~ t&v х~р·
~t~roy ~~~~~s, tr)Y ~axu.t~v s1aтcprttt€o&w 1totYYjv, t·qv t&v
1iOatrttroY xoArtatY u~tat&~svo~, 3 то јест такав мора бити
кажњен као апостат.
овај канон, као и прије споыенути истога сабора управ·
љен је противу неэнабожачких обичаја, који су се још
у доба овога сабора код хришћана држали, а nосебно
противу оних неэнабожачких обичаја, којима су сли·
јеДили ученици правних наука у свјетскиы школама,
те аабрањују те обичаје под пријетњом одлучења. Су­
штина и эначење овога канона односи се добу, кад је
држан трулски сабор, дакле VI! вијеку, али, по npa·
вилној опасци архим. Јоанна у тумачењу овога канона,
то се може односити и сваком другом добу, јер канон
овај аахтијена опЋу строгост морала, која nриличи
хришћансrюме васпитању у свима беа раалике шко·
лама, ма какве науке да се у њима nредају. 1
§ 44.
Пријеступи противу православне вјере.
Православна је црква чувар оног аманета вјере,
коју су нам - као што каже трулски сабор у својем

Предмета, о којем је р~еч у овоме параграфу 1. канону - nредали свједоци и слуге Слова, боrо·
тиче се .и 71 · к анон .
трулскога сабора КОЈИ каже да
' изабрани апостоли и коју су исповиједали сви они
људи, који се прославише у цркви Божјој и који су
.• они КОЈИ се уче грађанским законим~ не смију ели·
били видјела у свијету ради Богом просвјећеноr њи·
Једити незнабожачким обичајима ни ~олазити пово·
ховоr ума, ради чистога њиховога поанавања истине,
ри~та, нити извршивати такозва~е I<илистре 4 нити се ради сталности своје у чувању те истине и ради све·
одиЈевати у хаљине . . . '
то ни у . ' КОЈе НИјесу у оnћој употреби, и тости свога живота. Ту вјеру, која саставља основу и
__ вријеме, кад започињу учење ни кад се при· светињу православног исповиједања и коју свето и не·
1
АС. У, 384 , '
rluml 11 1"м 1
Види Sиtceri Thesaur. 11, 1465. Du Cange, Glossa· повријеђено чува од почетка па до данашњега дана
Amulete,
' •w., а та~о~ер Kra R . ,.
иs, eai-Encycl. (1, 49-51) под риЈСЧЈf · nравославна црква, мора исповиједати сваки човјек,
IX. 25 (АС, 1 188)
2 Nom, који жели спасење своје душе и који хоће да буде
Zachariae jus gr r~ '
8
nрави хришhанин. Та се вјера мора чувати - као
разним врстама врач ·• т, 111, 160-161, Подробно о врачарству и 0
народ још и данас в:а,. као Jt о ,,вукоцлацима", у које наш простll
1 Опыrь курса церк. ааконовtдtенiя. 11,463. Овај је канон уорав·
nрав, 13-23 која је с РУЈе, види У Номоканону при вел. ТребникУ
љен у неку руку и противу оног често nута глупавог · одијела, што
надању QQ 'тог Номо ва nотанко разјаснио nок А Павлов у своје.~\
модерн11, особито њемачки, универаитетлије данас употребљују. - Др­
t ~KIJЛ(otpttt сука;она, стр, 123·152. . , .
жавна власт каани данас yon~e само то, кад неко уnотребљује ту~е
ског канона ме~у дј ивапе", пише Валсамон у коментару 71. труn· сујевјерство ради својега користољубља. На прим, у Аусаzрнјн ввди §
8 1\DYrи би 'с; томе nарцоима, кад би један присвојио себи некога ~ака, 201, в. Rазненоrа 8аконика 1852. године. У Србнјк врачари каане се
ЛIСТ , ти вио· р~ nи "11•
ре и РИЈешење коц ' "~'~ овога су и биле измишљене ~ затвором до 30 дана. § 365, 4 Ј<азн. 8аконнка 1860.
реwетхе•~ АС. 11, 470. ком, као што бива и данас у хиподромима ЈЈВЗ 24~•
372 nосебни Аво.
што каже исти канон - ч~ста од сваке новштине и
неnовријеђена; и ко повриЈеди .чистоЂ у ~еэину или
унесе у њу какву нов.штину, таЈ чини приЈестуn, који
се у канонима аове 1ере~, arpsot~, а сами учиниоци
тога nријестуnа зов~ се Јерети~и.
1. По дефиницИЈИ ВасилиЈа великога у њеrовоы
1. канону, јерес бива, кад се неко одврrне од право­
славне цркве и отуђи се од саме вјере (xat' aut~Y ~
mattY &rtjЛAotptro~€vo;). Позивом на овај Василијев ка­
нон 3онара nодробније то изражава и каже: "Јере­
тици су сви, који уче nротивно православној вјери
(1trtp~ ~у ор&о~о~~у mattY ~o~~(oYtot), било да су ОНИ
одавна или од скора одлучени од цркRе, бил о да сли­
једе старој или новој некој јереси". 1 Ово учење про·
тивно nравославној вјери не мора се у осталом тица­
ти саме основе nравославно га вјеровања, па да се дотич­
ни сматрајеретиком, него је доста да он поrријешава и
у неком само догмату, и већ је јеретик. "Под именом
јеретика рааумијевају се и они, који признају и испо·
виЈедају нашу тајну (~oat€ptov), али који погријеша·
ваЈу тек у неким питањима учења православног, и У
томе . друкчије мисле од православних (дtet~spoo~evou
tor; op&ao~ot;)", каже Зонара у тумачењу 14. канона
IV васељ. сабора. 2 И уопће, по l(анонском учењу пра·
во~ав~е ц~кве, сваки I(оји није nравославни тај је ј ере·
тик. a~stt~o; ~att 1t~; ~~ ор&о~о~о~.з Према овоме, у npa·
во~е смислу Јерес Је порицање једне вјерске истине.
~ОЈа ~е садржи У православном символ у вјере или која
Је ОбЈављена као догмат вјере васељенске~ црквом.
Порицање ово или одбацивање православних вјер·
ских истина да би . нога. Не може бити објектом nријеступа овога ни то,
б ити СВЈесно
. '
на11·
се могло судити као приЈестуn мора
(d ~ кад неко, ради нетачноrа nознавања nравославне науке
' щЈерно olus)· наиме мора да Је до·
тичном лицу n. ' '
позн~е све овната nрава nравославна наука и да
науку и ос~~новне вјерске истине, које састављају ту
намјерно, хотимт:~а мора б~ти доказано, да дотични
то порицање nок но исказуЈе исто порицање, и да се
азало У сnољашњим неким чинима,
1 АС. 1~ 182.
1 АС. Ц 252.
1 Nomoc. Xli, 2(АС. ~ ~1),
313'
§44. Пр11јеtтупи nротиву nравославне вјере.
дакле јавним искааима, јавном проnовиједи или писме·
ним објављивањем противне науке. Порицање не мора
се тицати све православне науке, него оно се може
односити и само к једном или другом ~ла~у .символа
нјере, или једном или другом догмату., КОЈИ Је .црква
објавила, и у таквом случају ~окавуЈе се пријеступ
јереси. При чему, такво порицање или одбацивање
православних вјерских истина мора бити стално од
стране дотичнога лица, то јест, мора бити утврђено, да
такво лице тачно повнаје све те истине, да внаде да
црква осуђује свако учење, које је тим истинама пр~­
тивно, да је истом лицу то било nредочено и да Ј~
за то оно било неколико nута опоменуто, па покраЈ
свега тога, да оно ипак остаје уnорно у порицању
своме дотичних вјерских истина и у тврђењу против·
нога учења. Јерес је и у таквом случају, каn неко није
увјерен у истину дотич~ога члана вјере, кад сумња у
ту истину, кад ту сумњу јавно усмено или писмено
исказује, и кад, покрај свих поука и опомена, ипак
остаје упоран у сумњи. Главно је у свему овоме да је
јавно, или одбацивање вјерск11х истина и проповије·
дање нових измишљених истина, или сумња у исте,
да би дотични могао бити nозван на од1·оворност пред
споЉашњи суд цркве за пријеступ јереси; јер ако он
само у себи не вјерује у дотичне утврђене вјерске
истине, или у исте сумња, и то се није показало у
јавности никаквим иэвањским чином, тада о формал- .
ној спољашњој јереси, !(ако је то речено у sападном
црквеном казненом nраву haeresis formalis externa,
не може бити ријечи, него то може бити предметом
унутрашњеr, у сакрnменталној исповиједи, суда цркве­
вјере и поrријешавајући у схваћању једног или другог
члана вјере, сматра да је правилно неко по себи не·
истинито јеретичко учење, макар да то своје сматрање
он nокаже и сnољашњим чином, јер, као што је горе
споменуто, да би Фактично постојао пријеступ јереси,
мора дотични упорно и хотимично да пориче исти .
нитост онога, што учи православна вјера, и да јавно
374 Посебн11 Аио.
доказује, да је истинито њ.егово учење, које је у ствари
nротивно православном ВЈероваљу. . тицима. Јеретичке секте лишене су биле већ при пр·
2. Са јереси поткопава се хришЋанска ВЈера, руuщ
се вјерско јединство, и у посљедњем резултату руши
се само хришћанство, какво оно мора да буде no nра­
вославном вјеровању, да би могло извршити задатак
ради којега је Син Божји дошао на земљу. Јерес је а~
хришћанску религију тежи пријестуn и од саме аnо­
стасије. Аnостасијом ыоже хришћанство да штетује
материјално, јер Ђе се од њега одцијепити виши или
мањи број крштених, али оно и nак остаје у себи и
по себи чисто и једно; наnротив јерес тежи да га раа­
руши, да га деrенерише и да не буде више оно , ка­
квим мора да буде, као Богом откривена религија са
задатком сnасења свијета. Ращ! тога и најтеже црквене
казне одређене су за јеретике. Трећи васељенски са­
бор у свом 7. канону наnомиње, како сви хришћани
мЬрају чврсто и непомично чувати и исповиј едати ону
вјеру, која је васељенском црквом утврђена, и тада
додаје, да онај који се усуди да саставља другу I<акву
вјеру, мора, ако је епископ, да буде лишен еnископ­
ства и свргнут, ако је клирик, да мора бити искљу­
чен ив клира, а ако је свјетовњак, нека се преда .ана·
теми .. Одредба ова тога сабора укратко одређује оно,
што Ј.е У црквеном законодавству и у црквеној пракси
постоЈало од поч~тка uркве; а иста одредба важила је
кроз све даље ВИЈекове, као што она мора да важи У
строгом смислу док траје свијета.
Исто као што су строге црквене каане аа јер~·
тике, тако су строге и каане које аа њих одређуЈе
грчко-римско ваконодавство. Мноштво је аакона које
су издали грчко-римски цареви почињуЋи од' цара
константина па • ' ·
до nада царевине противу Ј. еретика,
и велики дио тих ' Н
вакона налази се у XII титулу о·
моканона коiи го .
' Ј тово сав говори о Јеретицима и
0 1 Cod.
томе како се има ·
'
да сnоменемо 1 У православни да односе
.
према њима.
само }Ј . •
. неке. 1еке Јереси (на прим. · мани
Хејство) судиле су . р етика сакупљене су у Xll титулу Номоканона у Вапсамоновој редакцији.
се као cr1men maiestatis Ј·ер · су се
сматрале опаснима и '
P uЬiica с· ·
пmша, те и све
ва државу, и према томе биле· су
. . ' за
кавне, КОЈе су постоЈале ~
§ 44. Пријесту пи nротиву православне вјере. 375
овю<Ву врсту пријесту n а, налаrане су бивале и јере·
вом хришhанском цару свих nрава и повластица, које
су у држави уживали само и искључиво nравославни.
У Ј{онстантиновој конституцији 326. године читамо:
"pгivilegia,quae contemplatione religionis indu!ta sunt,
catho!icae tantum !egis observatoribus prodesse oportet.
Haereticos non so!um аЬ his pгivilegiis a!ienos esse vo-
!umus, sed etiam diveгsis muneribus constringi et suЬici. 1
Према томе држава није nризнавала свештенство јере­
тичких секата, јеретичке богомоље нијесу се призна­
вале за цркве, јеретички зборови nодлежали су опћим
законим а, који су важили ва неовлаштене друштвене
сцстанке, исте богомоље нијесу имале право да nри­
мају насљедства или легате, и досљедно саме општине
је ретичке нијесу могле да имају никакав свој патри­
м они јум . Сами јеретици nодврrавали су се инФамији,
и ради тога веЋ по себи подложни свим а оним nосље·
дицама, које доноси са собом инФамија; нијесу имали
nристуnа к ни.каквим ни војничким ни грађанским ча·
стима, нити су могли да буду бранитељи при суда·
вима, нити учитељи у државним школама; нијесу има­
ли nрава да сами тестирају, нити да буду свједоци
при тестаментима других; а ва неке врсте јеретика
постојали су и такви закони, да дотични нијесу мог ди
ништа посједовати, а ако би уnорни остајали у јереси,
nодвргавали су се не само конФискацији свега иметка,
него су бивали кажњени или иагоном или чак смрћу;
у неким пак случајевима бивало је и то, да обэиром
на cr[men maiestatis, каквим се дотична јерес сматрала,
доnуштено је било подигнути тужбу противу неких
јеретика и послије смрти њихове. 2 У средњим вијеко·
вима нијесу биле ништа блаже казне ва јеретике, осо­
бито на 3аnаду. 3 Данас, према иамијењеним односима
између цркве и државе, иэмијењени су и пређашњи
1. 5, 1. Cf. Theod. XVI. 5, 1. ГNе се уз јеретнке спомнњу
11 раСКОЛНИЦII natque SCisma!icos",
2 Све односне одредбе t·рчко-рttмскоr законоданства ПP.OTIIBY је·
з Види flinsc!lius, System, V, 302. 680,
 376 Посебни Allo,
закони о јеретицима. У краљевини Грчкој чл. 198. UЗ,
одређује: "Јеретици, Ј(Оји н~до~вољеним средствима
nокушавају распростирати своЈа ВЈерска учења и мисли
о о о о о о
КОЈИ на Јавним МЈестима проnовиЈедаЈу СВОЈУ науку
који побуђују своје сљедбенике на неnријатељска no~
стуnања nротиву лица других религија, који забра­
њују својим сљедбеницима опћење са иновјерцима, и
који хоће, преэирући забрану од стране држnвне вла­
сти, да себе спољашњим знацима разликују од ино­
вјераца и тијем да се и у друштву оцјељују од оста­
лих у држави, подлеже казни тамнице најм ање за го­
дину да на, а ако такви sаузимљу какву државну или
црквену службу, бивају уз то лишени мјеста службе ".
Слично овоме и у Русији nрописују чл. 83. 84. 89. 90.
91. 93. КЗ. А у Аустрији по одредби g 1, 1. закона
20. маја 1868. (Држ. Зак. лист бр. 49) државна власт
nоступа противу свакога, који хоће да оснује какву
религијозну секту, која у својем учењу, богослужењу,
устројству, или у иэабраном имену садржи нешто, што
би суnротно било за1юну или моралу.
3. Црi(Веним казнама подлеже не само эачетници
једног јеретичког учења, јерезијарси, и освједочени њи·
хо.ви сље~~еници, дакле јеретици у правоме смислу,
КОЈИ усваЈаЈу дотично јеретичко учсње, Ј(Оји по томе
учењу живе, и другима га објављују као истинито,
него Tal(oryep и о.ни,. који јеретицима nовлађују. У по·
. сланици АтанасиЈа великог епискоnу РуФинијану (или
У 2. канону Атанасијевом) и односном Валсамоновом
ком~нт~ру ,истога канона спомињу се браниоци јере·
ти ка, t'tJ~ a.as~!a.; auY'f)yopfpa.Yts~ (defensores impietatis),
исто и разни други, који их штите на један или на
други начи~, те се упућују црквени судови, каквим
каана~а имаЈу да такове подвргну О оваквим лицима
бил~ Је ријеч У 12, 9 ове радње' те се подвргавају
у~па:о о~уче~у свјеrовњаци, и свр'гнућу чланови кли·
р ' .ружаЈу какву помоћ јеретику да избјегне суду,
пред КОЈИћf би имао д . .
бране учење каквоrЈ·е а одговара за сво1
Ј
приЈеступ; ак0
. ретика и особу њеrову на начин,
да nрюече суду да
~ . га држи у затвору или помогну
му да од61еrне од суда . '
Ј и пруж~у му згоду да се склони
~ 44. Пријестуn11 nротиву православне вјере. 377
у такво мјесто, да ra суд не може да тражи и нађе;
ако заклоне јеретика у своју куhу или у које скри·
1 вено мјесто; а на] а че бивају кажњени, nослије јереаи·
јараха и освјелочених јеретика, они који, и не знајући
уnраво у чему се састоји једно или друго јеретичко
учење, него само знајући да је оно nротивно право­
славном учењу, одобравају дотично јеретичко учење,
и nризнају га аа истинито.
4. Ако је црква строга у суду свом са јеретицима,
и са браниоцима и nомаrачима њиховим иа свјетов­
нога сталежа, ыора да је она још више строга са чла·
нови ма свога клира, ако се који од њих усуди имати
tсакву заједницу са јеретицима, особито у 6огослужењу
јеретичкоы. An. 45. канон одређује за епископа, пре·
авитера и дјакона, који се са јеретиком буде само и
молио, нека буде оллучен, а ако доnусти каквом јере·
ти ч ком епископу или nреэвитеру да изврши какво све­
штенодјејство, нека буде свргнут. Сваком православноме
аабрањено је молити се, ма било и у кући, са одлу·
чен им од заједнице црl(вене, а према одредби 1О. ап.
канона, који допусти себи оnћење у молитви са. од·
л уч ени м, мора и сам nодлећи одлучењу. Међу одлуче·
нима од заједнице црквене имају се већ по себи сма·
трати сви јеретици, те је дакле сасвијем досљедно
эабрањено опћење молитава с њима свакоме право·
славноме. А ово тијем више мора бити забрањено
свештеним лицима, која морају служити примјером ос·
талим вијернима у чувању чистог вјеровања и које
није оскврњеfiо никаквим лажfiим учењем. Под опЬењем
молитве, или као што је у поменутом 45, ап. канону
казано auve~a~eY~~ ~6vov (/Соји се буде само и молио),
по ријечима Валсамона у тумачењу овога канона, не
треба равумијевати само, као да еnиск~п и ост~и кли·
рици не смију молити се у цркви заЈедно са Јерети·
цима, јер ради овога већ они n~ 46. ап. канону под·
леже сврrнућу, исто као кад би Јеретицима допустили
· да раде нешто као клири~и; него оне ријечи .auve;a-
~evo; ~6vov треба раэумиЈевати у смислу, "КОЈИ има
тек просто опћење" (a1rЛw; xotvoov~artt} и "који снисход·
љи во сматра на молитву јеретика ~ (~~epootepov ot~ts~Y«t
26 1
 378
e1tl ~ sox~ tou a[pstt'tou), јер ТаКОВИХ као г~ушења
достојних треба се клонити. И рад~ тога, ;о Јест, ра.
зумијевајући у овоме смислу оне риЈечи, оваЈ ап. канон
сматра, да је довољна казна и само одлучење. 1друга
је сасвијем ствар, кад једно православно свештено лице
допусти једном . познатом јеретику, да служи у цркви
и уолће да ra за npaвora свешrенослужитеља или цр.
нвенослужитеља призна. У таквом случају то свештено
лице постаје недостојним свештене службе и по на­
редби истога канона има се свргнути са свештеноrа
чина. Ово исто прописују и Апостолске У сrанове 2 и
многи други канони. 8 А ово је било учење све цркве
у првим вијековима. 4 У тумачењу овога канона архим.
Јоаннъ опажа, како се · канони старају не само да са·
чувају nравославне од зараае јеретичким духом, него
и од индиферентиама у вјери или равнодушности пре·
ма nравославној цркви, која равнодушност може лако
бити посљедицом блискога оnћења са јеретицима у
вјерским пословима .. Ово у осталом не nротивурјечи
духу хришћанске љубави и сношљивости, која одли·
кује nравославну uркву; јер друга је ствар трnјети
код себе ааблуђеле у вјери, очекујући њихово добро·
вољно обраЋење или настојећи о томе, и живјети с њима
.у спољаwњој, грађанској заједници, а оnет је друга
ствар, ступати с њима беа раабора у вјерски додир,
пошто то већ значи, не да се ми старамо о њиховом
обраЋењу к православљу, него да се и ми сами у пра·
воолављу колебамо. И ово особито мора важити за
свештена лица, 1юја треба да служе nримјером другима,
како се строго има чувати светиња православног вје·
ровања. Према томе, православни свештениr< по кано·
нима не смије ни давати јеретицима свете тајне, нити
об~вљати ва њих какву свештену службу, ако они не
, ИВЈаве тврду одлуку сјединити се са црi<вом а још
1 АС. 11, 60.
2 Const. Apost УЈ, 16, IS.
Види: Ап. кан. 10• 11, 46. 64. 111, вас. кан. 2. 4. Лаод. кан. б.
8
9. 32. 33, 34, 37, Тимот. ал. кан. 9.
lgnat. ер. ~d Ephes. с. 7. ad Magnes. с. 8. ad Smyrn. с. 4. 7.
4
ad TraJI....~с. t11. Poltc.С ер. ad Phlllpp. с. 7. 1ren. а dv. haer. 111, З. Tertull.
dе praes~~~P , с. 12. ypriao. ер. 8 ad р1еЬ, ер б ad ~agn.
Посебни АИо,
§44. nријеступн nротиву nравославне вјере. 379
мање смије допустити, да такав јеретички свештеник
обави какву свештену службу аа православне. 1 За је;
ретичке богомоље 46. канон патријарха Никифора н~­
помиње, да се може у те богомоље ући само кад Је
nријека потреба, и то као у просту кућу, а може се
ту и молити, ai<O је у средини крст положен; али у
олтар се не смије улазити, нити кадити, нити молити
се, нити nалити кандила или свијећу. 2
5. ffao што је забрањено православнима имати
и какво оnћење у свештенослужењу са јеретицима, тако
им је забрањено и читање јеретичких књига или упо­
требљавање боrослужбених књиrа, које нијесу право·
славном црквом одобрене. Ову забрану налазимо веh
у Апостолским Установама и у an. канонима, и њу
затијем nонављају неколики канони. Овакве књиrе на­
зивље 60. an. канон нечастивима, и одређује свргнуће
аа свакога члана клира, који пружа хришћанима на
читање такве књиге. Обично јеретици, да би проту·
рили своје књиrе меrуу nравославнима, давали би ти~
својим књигама какав побожни наслов или би их при­
казивали, као да су састављене од благочастиви~ и
светих људи, и ради тога су такве књиге, од КОЈИХ
отклања православне поменути an. канон, назване
фEoдoE?t(jp~~rl ~t~Л((t (falso inscripti Jibri). _У Ап. Устано­
ва ма наnомиње се еnископима, да се чуваЈу лажног уче·
ња, које нечастиви (1tapa twY &ae~rov) протурују у својим
отровним списима са именом Исуса Христа и ученика
Његових, и у којим списима ти элосреhни људи по·
нижавају створење и промисао, закон и nророке: брак
и раrуање ·~ец е, приводе в.арварска имена. анђ~ла, ка·
ко их они зову, а у саМОЈ ствари ђавола, КОЈИ их и
надахњују.з ffao што се види, ту се спомињу списи
или књиrе, у којима су с~ садржава~а учења оних
многих јеретичких секта, КОЈе су ПОСТОЈале r прва три
хришћанска вијека. ~аб раном овом читања Јеретичких
. 1
књига . бавио се затиЈеМ трулски сабор ~· седми васе·
љенски сабор. Први, то јест трулски сабор својим 63.
1 Опыrь Курса. Ј, 191·192,
2 мс. 11, 534.
а Const. Apost. Vl, 16.
 Посебни АКо.
каноном кратко одређује, na се nредаде анатеми сваки
онај, који чита те књиге и ~матра их аа истините; а
седми васељенски сабор свОЈИМ 9. каноном одређује,
да се има свргнути сваки еnископ, преэвитер и ~акон
' Ј
који крије јеретичке књиге, а свЈетовњак и монах да
се ва то исто одлучи. Исто као црквено, строго је било
и грчко·римско законодавство nротиву ширења јере­
тичких књига. У свези са осудом од стране nрвог ва·
сељенског сабора Аријевих књига, цар Константин из·
дао је посебну конституцију, по којој све књиге, што
су написали Арије и његове присталице, ыорају бити
не само забрањене да се читају, него су морале бити
све и сnаљене. 1 Једнако је. nостуnио цар Ар кадије са
књигама евномијана и монтаниста. 2 Исто тако nocтyn·
љено је било и са свима јеретичким књиrама Vвијека. з
До посљедњих времена аабрањене су биле јеретичке
књиге у свима хришћанским државама; али то већ сада
у многим државама почиње nрестајати услијед нових
вакона о слободи савјести.'
Ако је православнима эабрањено читање и држање
при себи јеретичких књига, тијем више мора бити эа·
брањено nри nравославном богослужењу употребља·
вање боrослужбених књига, које нијесу од православ·
них издане и н~јесу одобрене од православне црквене
влас~и: ЛаодикиЈски сабор својим 59. каноном ово ва·
бра~уЈе, а картагенски сабор 419. године потврђује
СВОЈИМ 103. каноном одредбу 0 томе, иадану 9. кано·
ном картагенскоrа сабора 407. године. Казна аа упо·
т~ебу У цркви таквих књига она је, коју смо горе ви·
щели У 63. канону. трулскога сабора, наиме, анатема.
. 6· 3абрањено Је православнима да ступају у брак
~а Јеретицима. Трулскога сабора 72, канон каже: "Нека
Је вабр~њено човје"у православноме да се сједини са
женом Јеретичкои, исто и жени православној, да се
t Socrat. hlst eccl. 1, 9. Sozom hl t 1 1
t Theod. XVI, 5, 34. , s, е се , , 21,
8
Cf. Cod, 1. 5, 6. 1. 5, в.
4
Даиашње свјет зак
lplj~aJy једну аакои~м оиодавство осуђује само оне књиrе, ко е
nрнвнату у држа Ј акоиске
ароо1с~ који су привеАени ви релиrи у. 8идн а
на крају § 42, ове радње.
~ 44. Пријеступн противу Прtвоtлавне вјере, Э81
вјенча са човјеком јеретиком. Ако се открије, да је ко
учинио тако што, брак нека се сматра ништавим, и не·
ааконита свева нека се раэвргне (&xupov tbv ya~ov frrer-
a&rд, xal tb й&Еа~оУ ~taЛ6ea&at auYotxeatov), јер не треба
да се мијеша оно, што се не може мијешати, нити са­
стављати овцу са вуi<ом, ни са Христовим дијелом на·
сљедство грјешника. Ко преступи ово, што смо ми уста·
новили, нека се одлучи". 1 Ово је јасно и чисто речено
и то је оnћа канонска норма, која важи и мора важити
у православној цркви. Доnуштен је изузетак од те
норме само у таквом случају, као што каже. 14. канон
четвртог васељенског сабора, "ако лице, коЈе жели да
се браком сједини са православном, обеhа, да Ће се
обратити у nравославну вјеру". 2
У Ноыоканону приведена су оба ова канона у од·
носној глави о браковиыа јеретика с nравославнима, з
и одредбе тих канона nризнају се за учење право·
славног канонског права, које би по томе, и по основ·
ном nриэнавању вивантијског права канонских одре­
даба у црквеним питањима мјеродавнима и за то право,
ыорало бити учењем и овога права. Али у овом слу­
чају није се то nоказало, тако да редактор Номоканона
нашао се принуђен о nазити, да, премда се у грађанском
закону и nризнаје nоэната класичка дефиниција брака,
по којој је брак такођер заједница божанског и човје­
чанског 11рава (~e(ou xal aY&~urnlvou .8:xa~u ~~tvrov(a), :е
би према томе мора~о бити, ~а су Једне исте религиЈе
и човјек и жена, КОЈИ склапаЈу бр~к, иnак грађански
тај вакон (о 1toAttt~~s v6~os) признаЈе и допушта брак
међу nравославним и јеретиком ;.и аа доказ овога ис~и
редактор приводи, како односна царска конституциЈа
(Cod. 1. 5, 12) наређуЈе, да у питању између родитеља,
у чијој Ђе се религИЈИ ~аспитати њи.хова ДЈеца, мора
одлучити она страна, коЈа жели да дЈеца буду ,У пра·
вославној вјери, и ло _томе аначи, да конституциЈа при­
внаје, да може постоЈати законити брак и између пра·
вославних и јеретика; напомиње опет исти редактор
1 Видимоје тумачење 72. трулскоr канона у МС. 11, МI-500.
Ј 1 Види моје тумачење 14. канона халкндонскоr у MC.I, 362-11,
в Nomoc. Xll, \З (АС. 1, 271),
ЗS2 nосебни АИо,
и другу царску конституцију (Cod. 1. 5, 18), по којој
ако је у браку један од супружника православни ~
' ' ' '
други Је Јеретик, да у таквом случаЈу ~еца морају бити
, крштење јеретика. О крштењу јеретика говоре многе
сва православна; и дакле нови доказ, да византијско
право допушта и такве бракове, бракове између nра­
вославних и јеретика, или као што се ти бракови, по
новијој терминологији вову, мјешовити бракови (~t~t~l
raџot). Све ово редактор Номоканона не одобрава, него
напомиliе, како у овоме питању мор~у да важе по­
менуте канонске наредбе.
Питање о мјешовитим браковима измеrуу хриш­
ћана ра~них вј~роисповијести, које данас Постоје, нор·
мирано Је у ПОЈединим државама грађанским законо­
давством, и то према положају, који заузима nраво·
славна црква у дотичној држави наспрам других вје­
роисповијести, и с погледом на такозвану слободу
савјести, која данас влада у свима државама, као што
смо то видјели у 42. параrраФу ове радње. Грађанске
законе у питањима брака црква nоштује, јер сами
брачни уговор улази у област rраrуанскога права; а
У погледу питања о мјешовитим браковима уопЋе, и
посебно о браковима између православних и јеретика,
црква поштује и признаје одредбе грађанских закона
само У толико, у колико се они не косе са црi(Веним
прописима о томе. Јер, ако је неки мјешовити брак
био склопљен супрот црквеним прописима, него саыо
У смислу од~осних грађанских законских прописа,· У
таквом случаЈу црква не може да порече таквом браку
значење rр~ђанскога брака, али му она неЂе никада
привнати УЈедно и вначење црквеног брака; и сходно
одредб~ма канонскоrа права она мора подвргнути ка·
нонскоЈ казни . сваког онога, који допусти себи скло·
пити брак, КОЈИ није У складу са црквеним nponи·
сима о браку. 1
7· Ос~м забране оnћења у молитви са јеретицима
и брак~ с њима, Ј(анони аабрањују православнима да
признаЈу и крштење јеретика. Ап. 46. канон одређује
Види У мојем тумачењу 72, трулског канона бкљ. 2~ (МС. l,
1
559) о томе, које вјероисповијести сматра р,анас јеретнчкима наша
оравославна UJ!na.
§44. Пријеступи противу православне вјере. 383
сврrнуће эа епископа или презвитера, који призна
каноНСЈ(е одредбе православне цркве, и кад се све оне
испореде, бива, да одредбу поменутог an. канона треба
раэумијевати не у строго апсолутном сыислу, као да
не треба прианати никаi(ВО крштење, које није обав·
љено у православној цркви, него из упоређења свих
односних канонских одредаба, као начела православне
црrше у овоы питању важи слиједеће: Крштење, као
својина Исуса Христа, може само у његовој цркви
обављено 9ити, и досљедно, може само у цркви nра­
вилно и спасоносно бити; али, ако и друга хришћан­
ска друштва, која су ван nравославне цркве, имају
свјестну намјеру, да новокрштеноrа уведу у Христову
цркву, ако наиме, имају намјеру, да му кров крштење
caoпlie Божју благодат, да он, силом Духа светога,
nостане nрави члан Христова тијела и nрепорођено
чедо Божје, то и крштење, дано у тим друштвима, у
колико је оно обављено на основу вјере у свету тро­
· јицу, у име Оца и Сина и Духа светога, мора се сма·
трати крштењем ваљаним, јер, г~е је таково крште~е
вјером дан о и nримљено, оно мора благословено . ДЈе·
ловати и Христова помоћ не може изостати. Сва~о
друштво, које изопачава науку о Богу и не признаЈе
троичности светих лица у Богу, не може обавити
правилно крштење, и крштење, обављено у таквоме
друштву, није крштење, јер такво је друштво ван хр~­
шћанства. Православна црква, nрема томе, привнаЈе
ваљаним и спасавајућим крштење свакога хришћан·
скоrа друштва, које је ван њене област.и, називало се
оно јеретичким или расколничким, ако Је то крштење
обављено истинито у име Оца и Сина и Духа све­
тога. Обзиром на ово, што је сада речено, а · имајући
пред очима праксу :р.чке цркве у погледу крштења
римокатолика, по КОЈОЈ пракси бива да сваки римо·
католик, који прелааи у nравославну цркву, мора бити
изнова крштен морамо да се за час уставимо на ту
праксу. Она ~аиме постоји на основу одлуке (броs)
цариrрадскога сабора 1756. године при nатриЈарху Ки·
рилу V, коју су одлуку потписали, осим НирИЈЈа V,
 1

384 Посебни цио. § 44. Пријеступн противу православне вјере.

1

385

још патријарх алексанлријски Матеј и јерусалимски

1

чином крштени били. Па држећи се ових светих и бо·

Партеније. Гласи: "Иамеђу многих средстава, којим се жанствених установа, ми сматрамо осуде достојним и 1

ми удостојавамо сnасењ~, прво је rсрштење, које је Бог одвратним (&7t6~Л~ta xrtt &7totp67trtta) крштење јеретика,
светим аnостолима nредао ... Пошто се nрије три го­ јер није сагласно и супротно је апостолској божан· 1

дине истакло nитање о томе, да ли се и ма nризнати ственој установи, 11 није друго, као што каже свети
крште~е јеретика, који се на\fа обраЋају, а које се А м вросије и велики Атанасије, неrо некорисно уми·
1

крштење обавља nротивно и nредању светих апостола вање, које дотичне ничим не nосвеЋује, нити и нај·
и божанствених отаца, исто и обичају и установи ка­ мање служи да се човјек од гријеха очисти, те оне,
1

толичанске и апостолске цркве, то м и, који смо по који су од јеретика неrсрштено крштени (~a?tttat(I)S 1

милости Божјој одгојени у nравославној цркви, држећи ~tk1ttt(o~€vou;), када се обраЋају у православну вјеру,
се канона 6ветих аnостола и божанствених отаца и пр имам о као некрштене (~~rt1tttotou;), и без сваке бо­ 1

приэнавајући једином нашу свету католичанску и апо­ јазни их крстимо по апостолским и саборским ЈСанонима,
столску цркву и тајне њезине, између којих и божан· на којима се чврсто оснива света Христов'а апостолска 1

ствено крштење, те nрема томе сматрајућ и супротним и католичанска црква, опЂа матер свију нас. И овом
свему апостолскоме предању и као nроиавод развра· оnћом нашом nресудом и писменим исказом потврђујемо 1

ћених људи оно што код јеретика бива и што се не нашу одлуку, сагласну са апостолским и саборским
ради онако, као ·што је свети Дух заnовиједио ano· установама, и утврђујемо је нашим потписима". 1
1

столима и као што т~ чини данас Христова црква, - У синодској овој одлуци не спомињу се изриком

~пћом осудом одбацуЈемо свако јеретичко крштење, и римокатолици и да крштење њихово треба одбацивати,
1

рема томе све оне Јеретике коiи се нама обраћаЈ·У те их крстити, каnа прелазе у православну цркву; али
1

nримам0 ' Ј то се јасно види из свега онога, што се и како се у

као неnосвећене и некршrене (ru" dvt€pou~ xat'
dQa1tt!atou~) · · СЛИЈедимо
· " одлуци гонори. При томе знамо, да грчка црква про·
~ ' ' Јер ТИЈем на nрвоме мјесту Го·
1

суђујуhи о римокатолицима по 1. правилу Василија

~nоду нашем Исусу Христу, који је заповИједио Сво·
великога, сматра од неколико веЋ вијекова римску цр·
Јдим учени~има, да крсте У име Оца и Сина и светога
1

уха, зати,ем сли ·еди кву јеретичком и то, између другога, због повриједе
· .~ 1 мо светим божанственим апосто·
никео-цариградскога символа и због Форме крштења,
лима, КОЈИ су уста
1

· новили, да треба крштавати у три сличне евномијаниыа, те према томе синодска ова од­
nогњурења (€v t 1
~·
њући nри с ptat xat~uoaвat x~f &v~Maeat), споми· лука на првоме мјесту има пред очима римокатолике,
1

ваком погњуре · . .
даље слиЈ'едимо њу Једно име свете ТроЈице, налажући да их треба крстити, када се у православље
. светом и ра ·
КОЈИ каже да дотичн в~оапостолном Дио~исију, обраћају. У Пидалиону уосталом ово се све јасно ра­
1

ОдЈ'ећа треба ога, пошто се свуче са њега сва свјетљује, и баш у смислу ове одлуке. Ту се ево ово
' крстити у бањ ..
и уље, nриаивљуни и, У КОЈОЈ су освећена вода каже: "крштење Лати на само се лажно · тим ~меном
ства, и одмах (во~· три Ипостаси блаженоrа Божан· аове; оно није никакво крщтење (~~1ttta~~), него само 1
те га удостојити спu~) помаз~ти га 6оrотворним миром, просто мијење (&ЛЛа p~Ytta~a ~6vov фtMv)". "Према то·
тијем слиiедимо д асоносне Јевхаристије· на посљетку ме ми не кажемо, да Латине nре[(рштавамо, него их
ру го м и n ' ,,
са б ору, КОЈИ нареди
~.
ето-шестом васељенскот крстимо". "Латини су некрштени (о( AattYOt srv~t ~~­
(Шs &~rxm[atoo;) сви ше, да ~е сматрају некрштенима ttotot), јер не обављају три nогњурења при крштењу,
СЈЈав~е, а који нијесу 6~~ КОЈИ се обраЂају у право·
0 као што је то од самога почетка nредано правОСЈЈ&В·

и НИЈе било nри свак и крштени у три поrњурења

божансrаене Ипоста~: ~оrњуре.њу nриавано име једне 1 АС. V, 614-616.
' его КОЈИ су другим неким на~
 386 Посебни цоо,
§44. Прнјеступи nротиву nра~ославне вјере. 387
ној цркви од светих аnостола" . Горепоменута одлука
1

цариградског патријаршеског синода на снааи је и
данас у грчкој цркви, 2 или да кажемо, ~ије била фор.
мално укинута. Једна~а пракса владала Је и у руској
цркви, и то на основу Једне одлуке ыосковскога сабора
1620. године при патријарху Филарету. Али је скоро
укинута била, и то одлуком московскоrа сабора
rодине. 3
За јерес, као што смо ви~ ели, канони одре·rуују
8.
најтеже црквене казне. Чак и послије смрти подиама
се тужба противу јеретика, и противу неких од њих
изрицала се анатема за много грдина послије него
што су престали били живјети. 4 Иаричуhи такве тешке
каэне, црква је тежила на првом ыјесту да тијем ис·
корјени јереси, али уједно је тијем такођер тежила, и
Ra би привољела јеретике напустити · лажно учење и
пријећи опет nравославној цркви. Овом тежњом тумачи
се и односна снисходљивост црквенога законодавства
у условима за примање јеретика у цркву, снисходљи·
вост, која се не би могла оправдати, кад се узме у об·
1667. эир тежина особито неких јереси. Ако се један јере·
тик покаје аа своје одметништво од православне вјере
и то своје пок*ње покаже ~елом, канони захтијевају
од дотичноrа, да мора писмено эасвједочити, да осу·
ђује и анатемише колико своје јеретичко учење, то·
лико исто и сваi'У другу јерес, која не учи онако о
вјери, како то прописује nравославна црква, и да ће
се држати и у свему сљедовати догматима православне

цркве. Ово nрописује 8. канон nрвог васељенског са·

1
Тумачење 46. и 47. ап. канона. Пом. Јtздање стр. 55. 58. бора, 7. канон дpyror васељенског сабора, 95. канон
2
Види о овоме питању 111 свеску чacontrca The orthodox ca!ho· трулскога сабора, и други још канони. 1Послије таквог
llc Review за 1876. годину, што је издавао у Лондону пок. Овербек. писменог эасвједочења, дотични бива nримљен у пра·
По једном чинопосљедованију, што је састављен био у другој поло· вославну цркву при установљеном ва то обреду. Овај
вини XV вијека ва вријеме цариградскога патријарха Симеона, римо·
обред различит је према томе прво, да ли се .обраћају
католик, који је жепио nр11јећи у православну цркву, морао је свеча·
православној цркви неки јеретици, који су се као та­
но ~судити све оно,. што је углављено било на флорентијском сабору,
кад Је тобожња YHII}a са ћrмом објављена била. АС. V, 145. - Казао кви и родили и нијесу никада припадали цркви, и друго,
сам У тексту, да одлука nатријарха Кирила 1756. год11не није била фор· · да ли се обраћају такви, који су лично одступили били
>апио укинута, и према томе ока постоји још 11 данас као законска од православне вјере и исповједили јеретичко учење.
норма аа грчку цркву nри примању римокатошА у правосланну цр· Само о овим посљедњима може непосредно бити овnје
кву, Али, како ,сам иавјештек био од мјеродавних људи из Цариграда код нас ријеч; те и односни обред састоји се у томе,
н на .Атине, од више деценија не пави се строго на исту ор;tуку У што православни епископ или nрезвитер nолаже своје
грчкОЈ цркви, него је усвојена готово свуr~е пракса која је постојала
пре надања оне одлуке . ' н·
руке на главу онога, који се Формално обратио, и у
, те се данас примаЈу у православну цркву Р
исто вријеме чита над њю1 одређену молитву, којом
мокатопици само са м •
. иропомааањем, ако у римокатоличкој цркви Ht1
Јесу били миропомаванн, а ако су бllлlr у својој цркви ве~ мllpono· га иэмирује са црџвом (примирительная молитва). Ова·
мавани тада се они п ј . е квим обредом примају се свјетовњаци. Истим се обре·
ј ' ј
в ере (ко е дотични мо
рима у, nослиЈе одречења учења римокатолt!ЧК
· · м дом примају и свештена лиuа. Разлика је само у пра·
ра Јавно учинити) само односном прошrсано
молитвом православно ' је
вима, I(Oja ће се у цркви nризнати таквим обраЂеним
Ј
вспови еди обраhеник
г епископа, или презвнтера над ЊIIM 11 посли
' ·•
прима свето причешhе те постаЈ· е члан прав 0 лицима. За одметништво у јерес~ која вријеђа карАИ·
славне цркве. Испор А с '
· · ерафнжов~1 Правила 11 nрактика церкв
и
налне основе православља, nосљедица је увијек инФа.
откосвтепьно присоеднн 1 • ъ
Кострома 1 вв2 . ен я liЬ православiю неправославныхъ христtаН · мија. Према томе, ако је одстуnништво било у такву
nung zwi~chen ·d~~·~~ • · Cf. А. Pichler, Geschlchte der kirchl. Tr~·
1 122
јерес, тада се дотичноме лицу, које се обратила, ускра·
Zllt jungsten Oegenwa~ten~ und Occident von den ersten Aпfangen ь~s ћују сва nрава у управном животу цркве, тако да та­
319. Bd. 11. s. зоо. · unchen, 1865. Bd Ј. S. 288 Anm. 7. und ·
кво лице не може никада добити nраво, да се чује
О. П,;, ~~~фнмоn, сп, књига стр, 128 и сл. 137 н сл. Plchter а. а. 1 В. моје тумачење 7. кан. 11 васељ. сабора. МС. ~ 272.
....
Види стр. 72 ове РЗАЊе.
4
 388 Посебни дпо.
његов глас, ни у иэвањским, а Ј.ош мање у унутраru.
њим пословима цркве. AI(O ли Је nак одступништво
било само у такву секту, која учењем својим не дира
у основне доrмате цркв.е, ~ала о~раћени бива успо­
стављен у сва права, КОЈа Је nриЈе у цркви уживао.
. Ово је у по1·леду свјетов~аr(а. Слично је томе и у nо­
гледу свештених лица, КОЈа се одметну од nравославне
вјере. Ако је одметништво било прве врсте, то јест,
у неку велику јерес, тала се та!(ва лица примају у
цркву без права ла могу више икада свештено~ејство­
вати, него · као прости свјетоsњаци. У другом случају,
наиме, кад се неко свештено лице одметн е у неку секту,
која не проповиједа ништа nротиву nравославног сим­
вола вјере, ни уопће nротиву догматii nравославне
цркве, ла се обрати опет у православну цркву, таквом
свештеном лицу може црква признати да опет при·
падне клиру и да може и свештенодјејствовати. Ово
видимо у одредби 8. канона првог васељенског сабора
о свештениы лицима, која су прешла била у секту
такозваних катара, или новатијана. Поменути канон
прописује за таква свештена лица, која се обраћају
У прав~славну цркву, ако се покају и писмено осуде
новатиЈанство: а) кад у неким мјести~а не буде пра·
вославних свештеника или еписЈ(опа него само нова·
' 1
ТИЈ~нских, тада ти новатијански свештеници или еnи·
скопи нека остану у свом чину и слободно нека врше
скопчану са тим чином јерархијску власт, наравно ако
су и сви остали нижи клирици и свјетовњаци прешли
у nравославну цркву, ~ ако у Не[(оме мјесту буде и
~равославни. епископ и епископ обраhени из новати·
Јанств~, онаЈ ће први уздржати своје достојанство, а
новатиЈански ће еnископ уживати само преавитерску
част осим сл
' · · ·
УЧаЈа, да православни еnис!(ОП нађе умЈе·
СНИМ оставити такв пnИ
· . оме част епископскоr наслова,
6езбЈерархијске власти и в) кад православни епискоn (lll
не и хтио допусти . си
ти новатиЈанском епископу да но
наслов епископа т ~ . и·
' ада ne му одредити МЈ·есто xopen
скола или nрезви
. тера, а то с тога прво да се види
. 8 В. МЦП. стр. 305. биљ. 2. У пом књиа11 СерафНЈАова стр.
·да онаЈ ,новатиЈански еnископ одрекавши' се новати·
Јанстnа nрипада ст ' о1
варно nравославном клиру и друr
§ 45. nријестутt противу богопоtliтовања. 389
да у једноме граду не буду два епископа. 1 По једна­
кој норми nоступа се и у таквом случају, кад би један
православни свјетовњак nрешао у неi<О иновјерно дру·
штво, које не nориче истине nравославне вјере и nри·
знаје тајну свештенства, и nримио је у томе друштву
руiюnоложење, nак се nослије оnет обрати о у nраво­
славну црЈ(Rу. Такав рукоположени у оваквом иновјер­
ноы друштву приэнаје се у nрАвославној црЈ(ВИ, кад
се он nоврати у ту цркву, sa sаконито рукоnоложе­
ноrа, и одређује му се у клиру оно мјесто, эа које га
нађе nодесним цр1шена власт, а у смислу горенаве­
дене норме, која је никејским сабором прописана. Ово
важи данас посебно у nравославној цркви эа оне nра­
вославне, који би nрешли у римокатоличку цркву, и
у тој цркви nримили руi<оположење, пак се опет по­
вратили у nравослаRну цркву. 2 Али то исто не важи,
кад би се ово догодило nослије nреласка у nротестан­
тизам, у I<ојем се не лрианаје свештенство(~ t€pffiOUY'q)
эа свету тајну. 3
§45.
Пријестуnи nротиву ооrолоштоваља.
Боrопоштовање састој и се у вршењу дужности хри·
шћанина према Богу, које су основа свих других хри·
шћанских дужности. Оно мора бити онакво, како учи
на темењу св. Писма nравосланна црква, и мора се
иэражавати у свјесном иэвршивању свега, што је пропи­
сано да се слави Створитељ свијета и човјека и да се са­
чува свето све оно, што је Богу намијењено, и што слу­
жи хришћанину да nокаже своју вјеру у Бога. Повриједа
ових дужности човјека према Богу саставља пријеступ
протину богопоштовања. Овај пријеступ, који је међу
најтежю1а, ыоже се rюкаsати на раэличне начине према
томе, да ли су повријеђене све или само поједине од
оних nужности, те су за ово раэличне и односне казне.
1 В. моје тумачење 8. кан. 1васељ, сабора. МС. 1, 204. Испо·
реди у пом. књ1tаи Серафпмова стр. 153 11 сл.
2 в. мцn. § 78 (11 иад. стр. 305-306).
179-180.
 з оо nосебни ДIIO,
Ј. Трећа эаnовијед Декал~га. наређује, да се не
смије уэимати уэалуд име БожЈе, Јер ко узме име Го.
спода Бога узалуд неhе бити прав пред Господом. Ко
прекрши ону эаповијед, тај чини пријеступ, који се у
црЈ(вено-правним иаворима эове ~Лаа~~~(и., хула на
Бога, псовање Бога (боrохульство). За овај тешi{И nри.
јестуn црквено эаконодавство напомиње гријсшни/{у
освету самога Бога. 1 У истоме смислу гласе за овај
лријеступ и најстарије одредбе rрчко-римскоrа зако­
нодавства. У Јустинијановом коде!(су наве;\ена је једна
конституција из дохришhансrюг римског законодав­
ства, у којој каже: iuris iurandi contempta re1igio satis
deum ultorem habet. Ово се тицало богова римских,
али ово је усвојено било и хришћанским грчко-рим·
с ким ваконодавством за истинитога Бога. 2 Кад су за·
тијем сабори и свети оц~ одредили тешке нрквене
кавне ва лица која учине бласФемију, 8 Јустинијан се
нашао побуђен да 538. године ивда особиту новелу
nротиву оних, који се усуде Бога псовати, наређујући
ва такве да tormentis suЬiiciuntur, и nријетећИ казнама
такођер и дотичним државним чиновницима, који не
подврГну казни такве nреступнике. 4 У оригиналноы
ивдању исте новеле наведен је и мотив такве строго·
сти: YEt а[ '1/J.t' av~pro~ov jtYO~EYttt ~Лаа~~~[(.( &vвхд[~~·
tot ~О xataЛt~1taYoYtat' 1tОААф ~аЛ)~оv Ь .Et~ a.Oto tb 8Et~Y
~Л~а~~~ФУ &~tos eatt tt~roplas 61toatijY(.(t (ако се не остан·
љаЈу не~ажњене псовке nротиву људи, то тијем више
заслужуЈу к~зну они који Бога псују).
ВизантиЈско законодавство доба иконоборсrшх ца·
рева, и посли~ е, осврћући се на треЂу заnовијед Дека·
лога проn~суЈе эа онога, којИ узме име Божје узалуд
или У злоЈ наыјери, да му се одсјече језик. Ово нала·
зимо У Еклоги царева Лава Исаврјанина и Констан·
тина. ~впронима, У. којој се эа такве преступнике про·
nисуЈе. rЛwoaoxo7te(a~ro. 6 Исто читамо и у ПрохиронУ ·
Исnор. Мат. Xll, 31. XV, 19, XXVI, 65. Лук. V, 21. )ов. Х, 33·
1
• жды н дважды, тогда имtеrь nреступникъ
. : Cod, IV. 1, 2, С!, IX, В, 2,
Cf. Binghaт, Anliquilales. LiЬ, XVJ. сар, 7. de Ьlasphemia (Vol.
VU. р. 331 sg.)
4
Nov. LXXVП. с. 1el 2
6 '
Ekl. XVII, ~ 2,
Э 45. Пријещпи противу богопоштовања. 391
царева Василија, Константина и Лава. 1 Једнако нала·
вима у XIV вијеr<у у Харменоnуловом Хегвабиблосу. 2
Из Прохирона nрешло је ово и у словенску Крмчију. 8
У војном У ставу Петра великог у Русији nостојао је
овакав артикул: "1{то иыени Божiю хуленiе лриноситъ
и оное лревираетъ и службу Божiю nоносить и руга·
ется Слову Божiю и святымъ таинствамъ, а весьма въ
томъ обличенъ будетъ; хотн cie въ пiянствt или въ
треэвомъ умt учинится: то гда ем у ЯЭЬЈI{Ъ раскаленнымъ
желtэомъ прожженъ и nотомъ отс·~чена глава да бу·
детъ", 4 дакле мучење и смртна казна.
Све хришћансr{е државе увијек су својим зако­
нима пријетиле казнама за бласФемију, без обзира на
вјеру дотичноrа лица, које би учинило тај nријеступ.
То видимо и данас у свима оним државама, у којима
постоји nравославна вјера. У Русији чл. 73. КЗ. од·
ређује казну за свакога, који се затече кривим "въ
возложенiи х у лы на славимаrо въ единосущной Тро­
ицt Бога, на Пречистую Владычицу нашу Богородицу
и Присно· Дtву Марiю, на Безплотныя Силы Небесныя
или на Святыхъ Уrодниковъ Божiихъ, въ поруганiи
дtйствiемь или въ nоношенiи Святыхъ Таинствъ, Свя­
таrо Креста, Святыхъ мощей, Святыхъ иконъ или дру·
rихъ предметовъ, nочитаемыхъ православною или иною
христiанскою церковiю священными; въ nоношенiи свя·
щеннаго Писанiя, или церкви православной и ея доr·
матовъ, или вообще вtри христiанской". У Србији го­
вори о овоме Э 362. КЗ., исто и у Црщ' Гори Э 362.
КЗ., у Бугарсkој чл. 204. КЗ. У Рудунији чл. 180.
1 Prochyr. XXXIX. § 46. Cf. Epanagoge. XL, 70.
2 Harmenop. 1. 7, 19.
з Кормч., гл. 48. rp. 39. § 46: да урtжуrь ему яаыкъ.
• Артщл продужаRа: .Кто Пресвятую Матерь Божtю Дtву
Марiю и Святыхъ (и преданiя ~аеолическiя Церкви) ругательными спо·
вами поносиrь, оны~ имtеrь по состОЯIЈiю его особы и хуленlя, тt­
леснымъ накаванiемъ отсЋченiя сустава накааанъ, или живота пншенъ ·
быть. И если слова o11aro ругателя ннкакого богохуленlя въ себt не
содержаrь, и токмо 11аъ леrкомыслlя nроизошли, а учиннтся то едltно­
14 дне" въ желtва ааклю·
ченъ быть 11 жалованiе его на мtсяцъ въ гошпиталъ вычтено, или
rонян!емъ шn1щъ рутенъ накааанъ, а В'Ь третiе аркубувнрованъ (раз·
стрtпянъ) быть". А. Поаов~, Судъ и накаванiя, Стр. 'JSl,
392 Посебttи Atto.
~3. у краљевини Грчкој по ·чл. 152. 1{3. бива ка.
жњен тамницом снаки, 1юји ма 1юјим било начином
јавно увриједи Створитеља снемира или са омал~ва.
жавањем говори о ономе, што саставља основу ВЈере
и морала. Исто и у Aycmptuu према одредби Э 122, 1.
1{3., који ријечима, дјелима или штампаним списима
увриједи Бога. Једна"~ је одредба и Э 1.40. КЗ. у
J'zapckoj.У otnoлtauckoJ царевини свn1щ I(QJИ Јавно У·
вриједи Бога или коју светињу хришћанске цр1ше, по.
длежи каэни на основу хатихумајума 18. Фебруара 1856.
2. У свеаи је са бласфемијом пријеступ клетво·
nреступништва или вјероломства, S1ttop~[et (periurium ),
кад ·наиме неко погааи Эаi<петву, коју је положио у
име Бога. Василије велики у својем 29. канону каже,
да је заклетва уопће эабрањена, &1tet~ ~ЕУ 6 орм; d1i11·
j6p€utr.tt. 1 Ово је Василије изрекао тумачећи ријечи
новоэавјетноr св. Писма о моралном савршенству, које
би морало да одликује свакога хришћанина, и којега
би савршенства највеЋи степен био, кад се не би хри·
шћанин никада 1шео, то јест, кад би он био толико
правичан и добар, да би му свак могао вјеровати, кад
он каже: "што јест да, и што није не". Св. Писмо 2 поучава учеищ Своје, а ~роа IЫIX сав св11јет, о моралном хриш&ан·
допушта эаклетву у неким важним приликама, само
што та заклетва мора бити на истини основана и ва·
~онита, а эабрањена је лажна и нераэмишљена sакле·
тва. 8 Истиниту заклетву спомиње и Василије велики
1 АС. IV, 165, МС. 11, 387·389.
9 Мат, V, З и сл. јаков. V, 12.
8
.Клятва да будеn между ними", ааповиједа Бог Иараиљhаии·
ма кроа Мојс~ја (11 Моје. ХЩ 11). Цар Авимелех, утвр~ујуhи завјет
са Авраамом, каже му:• ,клянися ми Боrомъ1 и рече Авраамъ ·• ааъ кля·
иуся, н клястася оба (1 Моје. XXI, 23-31). Давид 011 we: ,кляхся и
nоставнхъ сохраiiИти ваповtдк Твои• (Псал. CXV/11, 116). у новоме
Завј~ту сам И. Христос nотврдно је ааклетву именом Божјим на су~,
щ 1е на nитање првосвештеника: "ааклиняю Тя Боrомъ живымъ •
одговорио: .ты рече• (Мат. XXVI, бЗ-64), јер је код ·јевреја обичај
бко на суду, да CfA~a каже формулу заклетве а дотнчни Је само
одговарао: ,амииь", или .ты рече•. Св. Писмо 'како старога тако н
новога Завјета, допуwтајуliи заклетву Богом вабрањује само пажкУ
ашетву, 1 оштро је осу~ује. .Не клянитеся 'именемъ Моимъ въ ·не­
црu~ 1 ~ не ос~ериите имеки святаrо Бога вашеrо. Аsь ГосnоАЬ
Воrь JaiU'Ь (lll Моје, XIX, 12), - ~аповиједа Бог народу Своме. ~ров
§ 45. Пријеступи противу боrопоштовања. 393
у својем 64. канону, и одређује десетоrодишњу епи·
тимију ва онога, који noraaи положену заклетву, о ~1t(·
op~os; признаје лакле и овај свети отац эаклетву, као
лобру ствар, да се боље истина учврсти у важним не·
ким приликама. Грчко-римско законодавство санкцио·
нисало је хришћанСЈ(У эа1шетву са многим својим ва·
конима. Uap Константин nрописао је ту заклетву ~ри
свакој свечаној прилици; 1 и ово је ватијем утврђено
било Ј устинијановим законодавством. 2 Односно м јед·
н ом но велом Јустинијан је наредио, да се сваки судија
мора заклети на св. јеванђеље да ће правично судити. 8
пророка Захарију Бог заповиједа дому јудином: Rглаrолите истину
кiйждо искреннему свосму, истину 11 судъ миренъ судите во враrtхъ
uаш11хъ, 11 кiйждо злобы искренняrо своеrо не помышляйте въ серд·
цахъ ваш11хъ, 11 liЛятвы ЛЖIIВЫЯ не любите, аане вся сiя воаненави·
д·kхъ, гшолетъ Госп одь вседержитель" (Захар. Vlll, 16. 17). Поанате
· су оне фар11сејскс aaiUieтвe, којима се хтјела лукаво аамијеНiпи аа·
клшу старога Зnнјщ исто као што је позната Христова осуда та·
кв11х заiUiстава (Мат. V, 33-37. XXIII, 16-22). Исус Христос осуђивао
је у свакој прt!ЛIЩИ како лажне eaiUieЩ тако и оне, које су дотиЧ·
ни на вло IICTitнe 1tамишљаваn11. Он је осу~ивао и узалуцне ааклетве
према aaпORitjcдtl Господњој : " не прiемт1 имене Господа Боrа твоеrо
всуе". У аиаменитој бесједи Својој ~а гори (Мат . V, З н сл.) Христос
ском санршенству уопkе, а посебно 11 о заклетщ По смt1слу Хри·
стових оtшх р11јеч11, осуде је достојно, кад се човјек ~уне на лаж, щ
се заклетвом завјетује на нешто, па то не испуни, кад се куне које
чttм, а не именом Божјttм, само да га мање заклетва веже, кад се нај·
послије куне Божј11м именом бев потребе н узалудно; а највећим сте·
пеном моралноt·а савршенства било би, кад се хришћанин не би ни·
ща IUICO то јест, кад би ои био толико пр8811чан и добар, да би му
1
сваюt могао повјероващ щ ок каже: Rеи, щ ни, ни
" " •
. о во се по·
твр9ује и учељем ап. јако ва о истој ствар11: .Прежде же всtхъ, бра·
тiе мо 11 не кленнтеся Hlt небомъ, ни аемлею, Htl нною коею клятвою;
1 .1. ' •
буди же вамъ, еже ен, е И, 11 еже нtt, ю1, да не въ пицем Dpte впадете
(V, 12); друrим рttјечима: немојте се клет и никаквом заклетвом по ве·
хришћанској навици, а врло често 11 без нужАе, да не би, з~щвшн
се и' sаборавнвшн заклетву, поrазнли је н постали ради тоrа криви
пред Богом. Али полаrање ааклетве у нотребама и у ваЖ!Iим npu..
кама, и то истините заклетве, божанско право не само што н~е бра·
ннло, неrо је у и 8 вјесним случајевнма то и заnовиЈеАало, као што CIIO
сада видјели. МС. 11, 388-389.
1 Tћeod.l Xl. 39, З.
~ Cod. 11. 59, 1.,\V. 20, 9.
з Nov. CXXIV. сар. \,
 394
На свечану эаклетвr обвеэ~ни су. и данас у снима др.
жавама сви они, КОЈИ ступаЈу на Јавну службу. А по.
знато је, да је и црквеним и свјетовним законодав.
ством џврђено, да сваки .епископ мо~а положити све.
1
чану ~аклетву у часу своЈе хиротониЈ е, исто и сваки
онај, који има бити рукоположен за снештеника. 1
Истинита заклетва полаже се у име Бога, и до·
тични, који је полаже, прививље самога Бога за свје­
дока истинитости онога што је казао или обећао, те
је за то он одговоран пред Богом. Ко погази такву
заклетву тај је клетвопреступник, E7t(opxo;. Вицјели смо
горе, какву црквену казну одређује Василије велики
эа клетвопреступништво. То је речено за свјетовњаке.
А за чланове клира, почињуhи од епископа па до по·
сљедњег јерархијског степена, ап. 25. канон нареqује,
ако који од њих погази заклетву, нека се свргне са
чина. ffлетвопреступништво, које је судом доказано да
' 1
Посебни цио,
§ 45. Пријестуnи nротиву богоnоштоваЈЬА. 395
прописују за клетвопреступништво исту казну, као аа
бласФемију, дакле, · да се дотичном одсјече језик. 1
3, Тешки nријеступ бива кад неко nоложи лажну
заклетву, феМорхоУ (falsum iuramentum), наиме, кад се
јавно и свечано закуне именом Божјим, да је истинита
једна ствар, која није истинита, или да nостојИ једна
важна за суд чињеница, која у истини не постоји.
Свака заклетва, која се јавно пред судом nолаже, мора
бити изречена само онако и у ономе смислу, како то
суд захтијева, и то јасно и тачно, без икаквог умног
ограничења, а уа призив самога Бога, за овједока исти·
нитости онога, за што се куне. Од те ваклетве вависи
готово искључиво правичност судске пресуде. Обви·
ром на ово тумачи се строга кажњивост лажне за·
клетве. Ова кажњивост није условљена једино тежиноы
лажне заклетве, него такођер и материјалном лажи о
ствари, за коју се дотични куне; у таквој лажној эаклет·
ви садржи се већ по себи намјера, да се оштети
'

је од дотичнога учињено било, осуђују канони тиЈеМ

јаче, чим је свечаније једна заклетва била положена,
и чим је · важнија прилика била, при којој је изречена.
Ако је строга казна, која се налаже ва овај пријеступ
свјетовњ~цима, тијеы већа мора бити та строгост кад
учини т~кав пријеступ свештено лице, јер кад такве
ст~огости не би било, то би послужило на саблааан
ВИЈернима, кад би се таквим свештеним лицима долу·
. 2
стило, да служе Богу правде, а сама су она у неnравди.
~а клетвопрестулништво црквено nраво прописује уви·
Јек, осим епитимије, ~акођер инФамију, јер није моrуће
допусти;и некоме, КОЈИ је погазио своју заклетву, да
уче~тв~Је У у~равним црквеним пословима, да глас
СВОЈ даЈе и своје суђење о тим nословИма изражава~
и д~ му . ~е уоnће може да вјерује. ИнФамију за оваЈ
nриЈеступ · одређују и закони грчка-римских царева; а
односни закони тих царева, почињући од VПI вијека,
с 1 ~:n§ I05.2 (/1 изд. стр, 387·388), Cl, Nov. justiniani СХХПI·
' ·, • с, · ВвАИ : .I<пятва kllирвка желающаго рукоnоложи·
11ся у књван nок митр бека
.К ' ополита срnског Михаила · Правосл. ср
IIJ!DI А;~~в::бiи (Бeorpalt 1874), Стр. 206~208.
l ,
u.. n... · Номоканон при вел, Требнику uрав. 45. 184
'~~~~' ·~~~~~ова, стр. 73. 100,
друштво повриједом јавне вјере, те и свака такв~ ва·
клетва . саставља по себи пријеступ, независно од тога,
да ли је од ње потекла или није и мате~ијална штета.
Црквене I(азне за лажну заклетву Једнаке су као
и за клетвопрестуnнике. У туыачењу Валсамоновом
18. главе XIII титула Номоканона читамо: "у смислу
закона подлеже казнама клетвопреступника сви они,
' '
који су осуђени ва то што положише намЈерно лаж~у
заклетву - ~a.ta ffjY t&Y Y6~WY 1tSp~~фtY EXS[YO~S WS
€1tt6~xou~ tt~ropeta&a.t дt' E1tttt~lroY, taus ~a.ta.~pt~ou;
&1to dYaф~Лa.ft,asros op~ou", 2 и посебно: СВЈетов~аци
казни ощrучења, а чланови клира казни свргнућа.
Свјетовно законодавство, и старо и данашње, врло
је строго у казнама за лажну заклетву. У горепоме·
нутом титулу Номоканона наведени су односни закони
грчко·римских ц~рева о Ј(аанама эа лажну заклетву.
А /(ако суди 0 томе данашње за~онодавство приво·
димо, ради nримјера, ~ 204. постоЈећег Кавненог 3а·
1ВиАИ биљ. 5. стр. 300. и биљ, \, и 2. стр. 39\. .
2 Nomoc, Xlll, 18 (АС. 1, 317).
а Cf. Crysost. hom. XVII ln Matth., hom. XXII ad populum AnU·
ochen. Euseb. hlst. ссс!. Vl, 9·
 Посебни дио.
396
коника у Аустрији. ~аже тај параграФ: "Ако прије­
ступ пријеваре буде учињен лажном заклетвом (~ 199,
а) варалица мора бити кажњен тешком там ницом эа
о~олико времена, колико nрописују Э Э 202 и 203 (а
то је од шест мјесеци до десет годи на , према вели­
чи~и пријеваре). Ако је пак лажна заклетва проуаро­
ковала врло велику штету, тада дотичнога треба ка­
знити тешком тамницом до двадесет година, а према
прилю,ама и на сав живот 1'. Види за Русщу чл. 158.
160. и 161. КЗ., за Срби;у 9 286-268. 274. 1{3., за
Црну Гору 9 266-?68. 27 4. КЗ., за Бугарсkу чл. 193.
~3., за Yzapcky Э 213 и сл. КЗ.
4. Између пријестуnа противу богопоштовања бро·
ји се као врло тежак и то, кад неко погази завјет,
E-Jta:rreЛ(rJ., који је Богу положио, било да се то тиче
предмета некога или личности. Ко завјетује нешто Богу,
то постаје Божје, а ко дирне у оно што је Божје, тај
чини светотатсво, fepoauЛlrJ.. Богу може човјек да аавје·
тује или какав предмет, или себе самога, и то мора
да учини по својој доброј вољи и без ич иј еr nрину·
ђена; а када је то тако учинио; он није више господар
онога што је завјетовао.
Василије велики у једној аскетичкој својој бесједи
с~оми~е .~но.г Анан иј у, о којем говоре Апостолска
Дје~а, да Је Један дио својег имања, што је Богу био
эав~ет9вао, посл.ије затајао, те тијем прекршио завј~т
СВОЈ, ~ади чега Је тога човјека одмах постигла БоЖЈ 8
казна. Ов~ исто. важи и за све оне ствари, које добро·
вољно ЧОВЈек завЈетује Богу, а о чему даље сnо~иње~rо.
Посебно 080 има важности за завјет који човЈеК
учини Богу од своје личности коiи себе а;вЈ'етуЈ·е Богу,
а то бива' кад ч~вЈеi~ ' Јсвештеничкој служби,
· посвети себе
или кад се завЈетуЈе на ~евичански живот Халкидон·
еко
К га· ' четвртог
. васељенскога сабора 7. канон
· каже··
• ОЈИ су Једном ступили у клир или који су се no·
светили кал~ерству, наређујемо 'да не могу. већ ету·
пати ни у ВОЈНичку ни у свјетску' службу. а који се на
ово усуде и не nовра . се, 'к ономе, wто
- ......_ те с~~локајавши
1}JJw an, V, 1-5.
8 BuJJli М. Setmo · J~n'
asceucus (По сnомен; ивдању Migne. XYIII, IW"I'
g45. Лријестутr противу боrоnоштовањз. 397
су прије ради Бога иэабрали (о М 8ЕоУ 1t~6щov EU1GYto),
нека булу анатема". Истога сабора 16. канон одређује
да буду одлучени од црЈ(Ве калуђери и калуђерице,
који погаае аавјет дјевичанства и стуnе у брак; исто
тако и свете дјевојке (1цаt 1tu.p&€vџt), које су Богу под­
нијеле на жртву своје дјевичанство и које су се, као
такве, эвале Христове невјесте. 1
Свештена лица, исто и ыонаси и монахиње, као
и поменуте свете дјевојке, сматрани су били, као на·
сљедство Божје, јер су себе no слободној својој вољи
свечано nосвећивали на службу цркве, и према томе
эаслужили су били најтеже црквене каэне за своје из·
невјерење Богу и цркви . Грчrю-римско эаконодавство
није ннмало блаже у казнама, које одређује за оне
који погаае свој завјет, наређујући, да таква лица мо·
' q
рај у бити nредана градским куријама· за сав живот~
и све им ање њихово да се мора уступити дотичноЈ
цркви ил и манастиру. 3 О случајном браку таквих лицu
суди се као о прељубочинству теза такве њихове бракове
60. канон Василија велиr{ОГ одређује казну прељубо·
чинаца, а то је одлучење за n~тнаест година. Сами
пак б рак такви х лица грчко-римско эаконодавство ста­
ријеrа доба означује Xt(tr/.x~tщ (nup~iae d~mnatae). Једна
4
новела цара Лава мудро га одређује эа снештена ли~а,
која xohe да наnусте свештени чин, да их мора свЈе·
товна власт силом принудити да се nоврате у клир;
5
друга оnет новела истога цара наређује аа калуђере,
који хоће да оставе монашки чин, да их треба силом
приморати да се поврате опе: у манастир. Властар
6
спомиње у својој Синтагми обЈе ове Лавове новеле, и
по томе значи, да су одредбе тих новела биле на снаэи
и у XIV вијеi(у. 7 Данас за ово важе у црквеном праву
поменута два (7. и 16.) канона :етвртог васељенског
сабора. у свјетовонм праву новиЈега доба калуђерски
~)е тумачење овог халкнд. канона. МС. 1, 368.
2 Види 0 куријама што је прије казано било у овој радњи,
з Theod. Vl. 2, 39. Cod. 1. З, 55.
, МЦП. стр. 660. Baslllc. IV. 1, 62. XXV\11, 6, 1.
~ Nov. Vll. Zachariae, jus gr.-roПJ. 111, 78·79.
& Nov. Vlll. lb. 111, 79-80.
1 Blast. Synt, К, 32 (дС, Vl, 345).
 398
завјет дјевичанства уважава се такођер, тако да је једном
калуђеру аабрањено ааr~оно.м сту~ити у ~рак, а ако то
учини подлеЖИ ОДНОСНОЈ ~ВЈеТСК~Ј I(аЭНИ.
5. Богопоштовању даЈе човЈеК иарааа кад он по.
божно уважава све оно, што се тиче служења Богу и
што је намјењено томе служењу. Ова~о сnад~у лица,
која врше богослужење, само богослужење или све.
штени чин, Ј(ојим се оно изражава, аатијем света мјеста,
свете ствари и света времена.
Поштовање лица, која врше службу Божју, по·
6.
тиче аа њих иа оне власти, коју су они добили по
божанском праву, као посредници иамеђу Бога и људи,
и Ј(ао раадаватељи благодатних дарова. Као такви, слу·
житељи Божјег олтара, они уживају личн и имунитет,
који им је у друштву законом признат, и који од ни·
кога не смије бити повријеђен под пријетњо'f казне.
За онога, који увриједи свештено лице, 3. канон ца­
риградскога сабора 879. године, одређује анатему. Исто
тако строго је и византијско заr,онодавство nротиву
оних, који повриједе имунитет чланова клира. 2 Ова се
строг~ст појачава, ако се увриједа нанесе свештенику
У вриЈеме, кад он нр.ши Божју службу. Проnисе да·
нашњега државноrа ааконодавства о томе приводимо
У олиједећој тачки овога nараграфа.
7. ~вете чине састављају сва она служења, ~оЈа
извр~УЈУ свешт:на лица, и којима људи изражаваЈУ .и
на ДЈелу показуЈу своје религијозне осјеЋаје и своЈе
nоштовање Богу. Као што нико не може угушити У
људима њихове релиrијоэне осјеЋаје тако исто нико
име не може вапријечити, да те свој~ осјећаје ивраве
У пољашности. Ко покуша да им ово аапријечи или
да их у томе смета, тЩ чини nријестуn nротиву бо·
rопоштовања. . сти аасебне одредбе эа римокатоличку uркву. 6
~анони ~уде о овоме nријеступу једнако као ало·
стасиЈу ~ли Јерес, јер онај који смета богослужењУ,
или nриЈечи да се оно слqбодно врши, тај тијем по·
1 На DpiUI, У Аустр ,; § 507 ~asH·
аuовtка. За Србију § fн 63, Гра~. Законика и § ·
68
f 811Ди 0 Ora • Ра9. Законика,
Ditlteo des Кle~s (А::;!, ~le Oesetze der r6m. Kaiser Ubcr die Jl11l11
IV r kath. Кircbenrecht, XXXVII, 256 fg).
Посебни цио.
§ 45. Пр11јеступ11 npoТIIВy богопоштовања. 399
казује, да се одметнуо од вјере и цркве, ма да он то
и није Формално учинио, те подвргавају кривце анатеми.
Није мање строго аа овај пријеступ ни свјетовно
законодавство, како грчко-римско, тако исто и новије.
У грчко-римској царевини turbatio sacrorum сматрало
се као crimen capitale. Цареви Аркадије и Хонорије
конституцијом 398. године одређују эа овај пријеступ
казну смрти, и то, колико аа сметање богослужеља,
толико и эа увриједу свештенослужитеља, кад обавља
свету службу, при чему дотични државни чиновници
морали су судити о то~е nријеступу и беэ односне
тужбе од стране свештеника. 1 Јустинијан је эатијем
проnисао каэну смрти са сметање богослужеља, исто
и аа увриједу свештенослужитеља, кад служи; а эа у­
вриједу овог посљедњега, кад није у служби црквеној,
одредио је, да кривац буде подвргнут тјелесној каани
и тада прогнан. 2 Уоnће повриједа цркве судила се Ј(ао
crirnen majestatis, и дотични кривац морао је да под­
легне смртној каани. 3 У Крмчију ушла је та царска
одредба овако: "Аще кто божественныя тайны и бо·
жественную службу смятетъ, мечемъ главу его да от­
сti,утъ"; а ко у вриједи свештено лице, "сего муками
.
казнити и въ заточеНlе посла:и
"4
.
Ове одредбе грчко·римскога законодавства о сл~-
. бодном вршењу богослужеља и .да га нико не с~иЈе
сметати, исто и да нико не сМИЈе наносити увр~Једе
свештенству, те одредбе тицале су се православне ВЈере,
која је једна била, исто. на Истоку као и на Западу,
све до прве поле Xl вијека, наиме до времена, кад се
эападна црква одијелила од источне православне uркве.
Послије тога времена ове су одредбе важиле у визан­
тијској царевини само за православну цркву.ь На За·
паду су издане биле тада од стране надлежних вла·
1 Theod. XVI. 2, 31. Cod. 1. 3, 10.
2 Nov. CXXIII. сар. 31.
8 Theod. XVI. 4, 1.
• Гл. XLII. § 74.
~ Harmenop. Vl. 2, 15.
в Hinschius, System. § 311. V, 741. fg.
u•
 Посебни Allo,
400
у новијим nржавним законодавствима слобода бо.
гослужења и вабрана да .му се с~ета, генерализо.вана
је на све оне вјероисповјести, коЈе се у дотичноЈ др.
жави ваконом признају. ПрИRОдимо, ради важности
nредмета, односне ваконск~ одредбе, .које данас наже у
дотичним државама, у КОЈИМа nостоЈИ nравовославна
црква: . тиву Бога изазове јавну · саблааан, исто тако и који
За outoAtaнcky царевину на снази Је и данас ха-
тишериф 2. новембра 1839. године, по којему је nри~
эната равноправност хришЂанске вјере са мухамедан­
ском, и слободно исповиједаље хришћанске вј ере, те
законима ваштићено од свакога сметања хришћанско
богослужење. За Гp'tlcy на снази су одредбе о овоме
виэантијсr(Оrа законодавства, како су он е изложене у
Харменоnуловом хеrвабиблосу (књ. VI. тит. 11), а види
такођер чл. 195. КЗ.; ва Русију чл. 73·80. 98. 471,
2. 510, 2. 532, 2, 1{3.; ва Србщу ~ 207, а . 364, 1·4
КЗ; ва Црну Гору g 207, а. 362, 2 КЗ ; ва Бугарсkу
чл. 205 и 206 1{3. За Рудуни;у чл. 209-211 КЗ. За
Аустри;у Э 122, а. КЗ. одређује: "Чини пријеступ
~метања религије ... који смета слободно исповиједање
Једне признате религије, или ко показује јавно преви·
ра~е религије тијем, штq нечасно употребљује предмете
КОЈИ су од~еђени ва боrослужење, или то јавно nревира·
ње религиЈе nоказује· чиним а, говорима, штампаним ив·
дањима или сnис~ма, које распростире". Э 123: "Ако је
~метањем рели:иЈе проузрокована јавна саблаван, или
Је од тога СЛИЈедило эаведење многих или је са самим
чином скопчана била опћа оnасност о~акво алочинство
мора бити кажњено тешком тамни~ом од Ј. едне до пет
годима па и до д · · . велике алопе"
' ecer година у случаЈу
или опасности" R 303 . и .
лица. , штампаним· ~дЈ'ел · пl\0 Јавно или пред више
распрострањеним
има или нацртима слиr(ама или
·' . морају бити од сваt(ОГа штована. Ово вахтијев~у о;
да исмијева списима, иалаже порузи, или настоЈИ
једне религи;л~ омаловаж~ учење, обичаје и установе
жави законом пли религијоэне вадруге, која је у др·
штенослужитељаризната, или ко увриједи једног све·
јем е јавне служб~ ~:д врши. служру Божју, ил~ эа в~и·
да изазива саблаз религиЈе поступа тако непристоЈНО
ан код других, у коЛико оваква ~ела
401
§ 45. Пријеступи противу боrопоштовања.
не · саставља ју элочинство сметања религије (~ 122),
дотични кривац чини пријеступ, за који мора бити
Ј(ажњен строгим притвором од једнога мјесеца и до
шест мјесеци". Види и 9153. истог Законика. За Yzapcky
9 \90. КЗ. одређује: ,,Који на сnоменути у § 171.
(а то је јавно усмено или nисмено) начин псовком про·
запријечи или смета неrш богослужбени чин једне за·
коном признате у држави релиrијоэне аадруге, такав
чини пријеступ, и бива кажњен тамницом до једне го·
дине дана, или у новцу до двије хиљаде круна. И п~·
кушај је кажњив". 9191: "Који нанесе јавно оскврњење
једноме мјесту, · које служи ва богослужбене чине једне
законом nризнате у држави религијоэне задруге, или
I<ОјИ дјеЛОМ ИЛИ скаредНИМ ријеЧИМа ВрИјеђа једаН бО·
гослужбени nредмет, или друге nредмете, који су од·
ређени ва богослужење, и то, било у освеЂеном ва
богослужеље мјесту, било иаван тога мјеста, али за
трајања једно!' боrослужбеног чина, такав чини при·
јеступ, и бива кажњен тамницом до шест мјесеци, или
у новцу до четири стотине круна". § 192: "Који ри·
јечима или дјелом јанно опсује или аапријети неком
свевпсни1(у једне эю<оном при&нате у држави религи­
јоане аадру1·е эа вријеме неког богослужбеноr чина,
такан чини nријеступ, и бива кажњен тамницом до једне
године дана, или у новцу до хиљаде круна. Који nак
тјелесна оэледи неког свештеника док он врши један
богослужбени чин, таt<ав чини nријестуn, и - у ко·
лико ва учин не nодлежи већој одговорности - бива
кажњен тешко~ тамницом до двије године дана".
8. Важни дио богопоштовања састављају света
мјеста, у којима се иэвршују богослужбени чини. Света
мјеста, nрема nобожној сврси, ради које она nостоје
свију не само Ј<анони, него и државни закони. У света
мјеста сnадају nрије свега цркве, у којима се врши
боrослужење и у 1<0јима се чувају светитељске мошти'
и t<Oje, нао јавна мјест~ эа боrослужење, sову се m:
&o~txa.t ~xu~o(~t. Спадају даље у света мјеста приватне
богомоље, EO~~pta., које су nосвећене прописаним цр·
261
 402 Посебни дllo,
квеним обредом; эатијем гробља, xot~Yj:·~pta, и нЩnо.
слије свете ограде, 1цоt 1rept~oЛ~l, а то Је све оно што
окружава цркве и дотичне бого~ољ~.
Штовање цркве, као дома БожЈега, nотиче из бо •.
жанског права, које видимо У Факту, кад је Христос
истјерао иэ храма оне, који су .га скврнили тргови.
ном. l Ово је эатијем било предметом и црквеног за­
tсонодавства, и канони одређују эа свештена лица свр­
гнуће, а за свјетовњаке одлучење, ако се усуде ма
чиме оскврнити uркву и употребити је за иакву другу,
ма било и побожну сврху, осим богослужеља. Лаоди·
кијс~и сабор својим 28. каноном забраљује у црквама
агаnе, aya1trд (тралеаы братолюбiя), или у огради Цр·
квеној јести и лочивалишта nриређивати. Трулски са·
бор својим 74. канон ом nонавља овај лаодикијски ка·
нон, и од себе проnисује казну эа свакога, који то
учини, одређује наиме да кривац мора бити одлучен.
Исти трулски сабор осврће се и на свете ограде уа
цркву, те nрописује својим 88. каноном казну свр·
гнућа за клирика, и казну одлучеља за свјетовњака,
ако се који усуди уRести живинче у ограду храма; а
у свези са овим каноном наређује 97. каноном исте
Јсаане. аа свакога, који не одаје поштоваље, tb as~cia~toY,
светоЈ цркви, наређујући да се у светим оrрадама,
ЫоУ troY [eproY 1rsp~ЉuY, ништа такога не смије чи·
нити, што б~ светињу вријеђало; посебно 76. кано·
ном эабрањуЈ.е У црквеним оградама nостављати крчые
или што эа Једење, нити водити ту икакву трговину.
Валсамон У својем коментару овог nосљедљег трул·
ског канона .спомиље тешке каане, којима морају под·
леhи сви, КОЈИ се У томе аатеку те приводи мјесто
~а списа Василија великог како' су неки одавна већ
иаврнули с.тари Начин све;коваља светитељских ycno·
мена, и. УМЈесто да се Богу моле они претварају мје·
сто гд1е се и када . ' р 2 Cod. 1. 12: Ое his, qul ad eccleslam confuglunt Испор. МЦП.
' се светкуЈе та успомена у паэа
и у весеље. 2 ' стр. 495-497.
Н~е ма~е строго ни rрчко-римско законодавство
са о~има, КОЈИ скврне света. мјеста. Конституција 398.
Мат. XXI, 13, јов, 11 16
1
АС. 11, 482. ' '
g45. Пријестутt противу богопоштовања. 403
године царева Аркадија и Хонорија објављује као cri·
те n puЬiicum свако оскврњење светога мјеста. 1 А све·
тињу цркве толико је исто законодавство високо дР:
жало, да је признавала цркви и црквеним оградама
такоэRано право уточишта (jus asyli) и казнио ~е ко~­
фискацијом имовине и депортацијом сваки онаЈ, КОЈИ
би то nраво повриједио. 2
У света мјеста спадају и гробља (xot~~rijpttt, спа­
валишта), у којима се сахрањују умрли хришћани, и
која бивају освећена особитим црквеним обредом. Као
таква, гробља морају бити од свакога штована, и с~ака
nроФанација освећенога гробља nодлежи канонскоЈ ка­
зни. За ово важе прописи 76. и 97. трулскога канона,
које смо горе привели. О лљачкању гробова r.оворимо
даље (9 51, IO), и о казнама за то. ПрофанаЦИЈУ уоnће
гробља подвргава казни и свјетовно законодавство. У
византијском праву забрањено је било ваконима не
само nретварати гробља у опћа мјеста ва градње обич­
них кућа за становање или за јавна тржишта или ~е·
талишта, него је забраЈ:Ьена била и свака nовриЈеда
надгробних сnоменюса или самих гробова, а особито
преметање кости умрлих са кажњивом намјером. 3а
оваква nјела, ако дотично ориватно лице не би по·
диrло тужбу на кривца, сама је власт такву туж~у
подизала, те казнила кривце. Казна се на првоме МЈе·
ету састојала у томе, што је однос~и кривац мора~
новцем надокнадити сву штету, затиЈеМ у свагдашњоЈ
' з
инФамији, а у тежим приликама у депортаЦИЈИ. у
.
Крмчији эа оскврњење гробова наведена Је ив ви~ан­
тијскога законодавства казна, да се кри~цу одсЈеку .
руке. t Тјелесну каз~у за ово проnисуЈе и Једна н~вела
цара Лава мудрога. о - Оскврњење освеће.них МЈест~
аабрањују Државни закони и данас у свакоЈ културНОЈ
држави, као у Pycu;tt чл. 582. 1{3., у Србији ~ 365,
1 Cod. 1. З, 10.
,
з Oig. XLVII. 12, З. 11. Cod. IX. 19,2. 4. Baslllc. LX. Ц 11. 12.14.
4 Гл. XLVIII. 39, 57. XLIX. 16, 30 (Ст. над. 11, 167. 196),
6 Nov. XCVI. zachariae, jus gr.-rom. 111, 193-194. Cf. Harmenop,
Vl. 5, 14.
 Посебн11 дио.
5. КЗ., у Црној Гори 9365, 4. КЗ./ У Б~'tapckoj чл.207.
КЗ., у PyAtynuju чл. 286. 1{3., у Аустрщи 9306. 1(3., у
Ytapckoj 9 336. 2. Ј{~. 1878. и ~ 80. 1{3. 1879.
9. Исто тако и ЈОШ Аише Је строго како цр1rвено,
тако и државво законодавство, эа оскврњен.е и по.
вриједу ствари, које су одреrуене эа богослу,к;њс, а
што је у изворима о3начено опkю1 термином tzp~ou­
Лla (sncrilegium, святотатство ). Између снетих стRари,
[spa 1tp~~~~tct, једне се зову xa~tspw~eva, оснећ.е~е с rRapи,
које непосредно служе ва свету ев~аристиЈу, а дру~е
'~taa~tva, благословене ствари, КОЈе се употрсбљуЈу
nри uрквеним службама, и независно од св. енхари·
стије. За оскврњење свих ових светих ствари канони
nрописују одлучење эа свјетовњаке, af(o се у томе за·
теку, и сврrнуhе эа клириf(е. Пређашње 1шноне о ово·
ме напомиње у својем 10. канону цариградски прво·
други сабор 861. године, наређујући, да се подвргне
коначном свргнућу, 1tctYt€A€1 xa~cнpeast, сна~ш онај члан
клира, који ради своје користи nонесе, или обрати
на не свету употребу, s!~ xp·qatv av(sp~v, свети путир,
или дискос, или ложицу, или часни покровац,· или та·
козвани ваздух, или ма шта било од снештених и све·
тих сасуда или одежда, што су у олтару; а тијем нише
;~Ј к~ани подлеже они, који те свете ствари nрисва·
Ј~У; Јер прво зове се оскврнити, ~в~·qЛЉаr.н, а друго
ограбити светињу, аuЛ·~ащ ta а 1 ш. За снјетовњаке an.
73, канон одређује казну одлучења, ако [(Оји од њих
то учини.
Овамо сnада и оно о чему спомиње 73. канон трул·
скога сабора, да се не смије злоуnотребљавати светим
крстом, те стављати га на так~а мјеста, ,·дје би он ~~о·
гао бити оскврњен, као што би био случај о коЈеМ
говори nоменути канон, да су неки цртали анак крста
свуд~~ па чак и на кућним nодовима те канон про·
писуЈИе одлучење ва свакога који би ;о учинио.
сто тако ова ' тиХ
мо спада и омаловажавање све
књига кад на nри · ва
nроФа~е ства и· м. неко свете књиrе употребљуЈе и·
Р ' или нх nродаЈ·е трговцима посласт
чарима или сличним њи·
ra оwотаАају а, na са листовима иа таквих к а
ствари, I(oje они продавају. Трулскоr
§ 45. Пр11јеступи протщ боrопоштовања. 405
сабора 68. !(анон наређује да снаки, који се у томе
ватече, буле кажњен одлу чењем.
Сnана у ону nрсту 11ријестуnа 11 злоупотреба rtp·
riненом имовином, и на nрвом мјесту самовољно оту­
ђинање те имонинс особито он стране чланова клирn.
Ј(артаrенскоrа сабора 26. канон наређује, да нико нс
с.~rијс расипати !lpliВCHa ЈlОбра. За епископа, који са­
мовољно npo}la неко нр1шсно добро, исти канон каже,
да !1е бити крин и пре;( Богом и пред сабором, и да
~1ора бити лишен своје части. Исто ово nрописује и
33. liанон nомснутога сабора ва е11исrюnе и nрезви·
тере. И не само оту~инање нр1шене имовнне, него
ПОЈlЛСЖИ rrазнн и то, liaд се о.~ стране клира не yno·
трсбљујс та шrонина према снојој сврси, него је они
обраlщју на с11оју лнчну корист, тако ;щ, по ријечима
25. l(анона aнтнoxlljCI(OI'a сабора, сиромаси остану
бсэ помоћи.
Снс ово састанља сшпотатстно, t€p(11JU).[a., !(ао што
смо горе сrюмснули, у ширсм смислу.' ГрЧI(О-римско
законоланстно било је нрло строго за овај пријеступ,
н обично се liравщ казнио .' lС11Ортщијом, nослије на·
liHщtc за нанессну штету.~ А у !(рмчији наведени су
ааконн о l(а:шама за оно 11з 1шаантијсrюга законодав·
ства, по којима liривщ uннао је за 11аэну ослепљен,
ако се тиrtало ствари, 1юјс су у снстом олтару, а ако
се тиr(ало ствари, liojc су ван светог олтара, liривап је
бивао бијс11 по тијелу и liocy би му обријали.а За осtшр·
њен,с снстих ствари ПОЈtврl·анају се крищи казнама и
по ланашњим нржанним ааriонима.
10. l!ротннно је богопоштовању, l(fiД се не иавр·
шују нрrшсни 11рописн о штоkању ltpi(BOM онређених
светих нре~ют. Снс гим врсмено~1 а ове се оно нр~јсмс,
lioje је црквоы установљено на се обuнља јавна црквена
cлyiliбa, n 1 нt liOJo.i су :lЏНП хршuћани да учестнују,
Нзо~~тајањс o:l таl(нс cлyiliбe, ШIН немарно присуство.
вање на 11стој, црква ocyl1yje, а односни Ј<анони под.
1о ономе прнјеступу у ужем смис.1у, т. ј. о ~ра~и св. СТЩ)А
р11јеч је)' § 51. ове радље.
~ Olg. XLVI!I. 1:1, 1. Ј 9.
а Г.1. XL \1111. З(!, 5R. XLIX. 10, 2б (Сп. шд. 111 167, 195).
406 Посебни дно,
врrавају ва то кривце Црквеним казнама. Т ру лски са­
бор својим 80. каноном одређује: "Еnискоn, преавитер
или дјакон, или други који припада клиру, исто и
свјетовњак, који нема никаквог неодложног посла и
нужде, да аа дуже времена остане удаљен од своје
цркве, него борави у rралу, а неће да дође у три
недјељна дана кроз три седмице у црк~у, - ако је
клирик, нека се свргне, а ако је свјетовњак, нека буде
уклоњен од onlieњa". Као што се види, врло ј е строга
одредба овога Ј<анона. Сваки члан клира, који изостане
за три седмиuс од свете литургије, а не може ничим
да оправда то изостајање, мора бити свр гнут, а ако
то учини свјетовњак, мора бити одлучен. Валсамон у
коментару истога канона разјашњава ову строгост ти­
јем, што дотични иаостајањем из uркве nоказује или
то, да се не брине о извршењу божанствене запови·
једи о молитви и хваљења Бога, или пак да није ви·
јер ни (1ttotbs). 1 А новије наш коментатор канона у ту·
мачењу овог трулскоrа канона, осврћући се на оне,
1юји за дуго времена неће да долазе у цркву, каже:
"сам~вољним уклањањем од цркве, они сами себе од·
ЛУЧУЈУ од цркве, и црквено одлучење, које им канони
налажу, није него заслужено проrлашење таквих људи
отуђенима од цркве, од које су се они сами још прије
отуђили, а уј~дно с тијем лишавају се они и свију
оних блага, КОЈа су сами жељели да имају у заједници
са црквом" - те приводи из дијела Јована Златоу·
стога слиједеће мјесто: "Како да не жалимо оне, који
се р~јетко обраћају и мало прилазе к светој цркви, тој
оп~ОЈ мате~и свију( ~акав посао можеш да нnведеш,
КОЈИ би. nрЈечи био од то~а~ Какав збор може да буде
корисНИЈИ од збора црквенога( Па шта ти пријечи Ј(а
то не :ини ш( У седмици је седам дана, тих седам дана
Бог НИЈе с нама раадијелио тако, да би Себи аадржао
више, а нам~ дао мање; Он их . није ни на двоје пре·
половио: НИЈе три узео .и три дао, него је теби оста·
вио шест дана,, ~ Себи Је само један .задржао. Па ти
нећеш ни у ТаЈ Једини дан да се уsдржиш од эемаЈЬ·
ских 1послова, него као што чине светогрдници, тако и
АС. П, 489.
§ 45. Прнјсступи прощу боrопоштонања. 407
ти поступаш према томе дану, отимљући га и упо­
требљујући га на земаљске послове, а знаш да је то
свети дан, који је одређен да се слуша духовна наука.
Па шта ја говорим о цијеломе дану~ Оно што је учи·
нила удовиuа при дијељењу милостиње (Марк. XII,
42 и сл.), то учини и ти у погледу времена у дану.
Она је положила двије лепте и заслужила је велику
милост у Бога; употреби и ти два сахата эа Бога, и
унијеЂеш у кућу своју добит многобројних дана. Не­
ћеш ли, тада пази, да не изrубиш трудове многих го­
дина ради тога, што нећеш ни аа мали дио дана да
се узnржиш од земаљских послова! Ако ти долазиш
овамо у години само један или два пута, то кажи,
чему ыожемо ми да те научимо у погледу душе, ти­
јела, бесмртија, небескога царства, муке, пакла, Бож·
јега дуготрпљења, покајања, крштења, опроштај а гри·
јехова, виших и нижих ствари, човјечје природе, ан­
ђела, сплетака демонс}(ИХ, лукавства ђавола, морала,
догмата, праве вјере, нечастивих јереси r А све ово, и
још много више, мора хришћанин да зна, и на све то
да одговара, кад га питају. Међутијем од свега тога
ви не можете ни најмањи дио да знадете, кад дола­
зите овамо тек један nут, и то успут, и кад је КаЈ(аВ
празник, а не што нам је душа побожно расположена". 1
Подлеже одлучењу и сви они, који долаэе у цркву
на богослужење, али који не остају у цркви за све
врије.Ме док траје богослужење, јер такви, као што каже
9. ап. канон, уэрокују у цркRи н~реп, <о; o.~щt~v €~1to·
touvta~ ttJ ЕххЛ~о(~. 2 А ако неки то хотимично чине,
по одредби 2. канона антиохијскоrа сабора, морају бити
искључени из цркве, ~~6tous a1to~)~~tous rtvso&щ 't1js
€xxк~alrx;.
ll. У света времена спадају и посто ви, а.[ ~ts·
las ·i1~epat. Канони садрже. одредбе колико у погледу
тога, када хришћани мораЈу да по~те, толико и о томе,
l<ада не смију противу правила да посте. Ап. 69. канон
прописује: "Ако који. епископ, или презвитер, или
дјакон, или ипоцјакон, или чатац, или појаu, не б)'Ае
1 Јоанно, опЫтъ курса. п, 479-48t.
2 Моје тумачење овоrа канона, МС. 1, И

408
постио снету четрдесет~ицу пр~д пас~ом, или сриједу,
или петак осим
)
ar<O није заnриЈечен ТЈелесна
'
м немоћу
нсr(а буnе свргнут; а ако то учини САЈето вња[( 1 нека
се одлучи".' 'lјслесна немоli, бо:rест, може само некога
да ослободи од хришћанске нужности да п ости уз ве­
лики nост и сријелом и петком, као што каже поме­
нути канон. Течајем нременn, а наиме у XVII нијеку
ивлано је било , Православно Исnовиј едан.,е R
jcpe'1, које
нажи у православној цркви, као сшшолич r(а књиrа, и
ту је у 88. одговору, I дијела пр и не1lена Jlpyra за nо·
нијед црr(Rена, rюја подробно ка зује, када и које дане
у години морају да nравославии хри ш ћ ани nосте. О
четири ГОЈ{ишња поста: усr,ршњем , божићњем , успен­
сrюм и апостолском ми смо спо~1енули у тумачењу
ап. канона. На допуну тога, а у погледу трајања по­
сљедња три поста приводимо, шта каже Вал сам он у
снојем 55. f(анонсrюм ощ-овору патријарху
сrюм Марку о томе, на ли се посто ви пред nразНИЈ(ОМ
св. Апостола, пред Рождеством Христовим и пред У спе·
нијем Богоронице, морају безусловно извршивати, или
се може у то~1е снисходити и строго на њих не па·
ВИТИ, rt1ta~ettt'tjt~t EtOtY1 ~ aurxwp·qt€rд ~U.t д.ot6.~opot. у
одговор на ово питање Валсамон nриводи одлуку ца·
rиrрадСI(ОГ ПатријаршеСКОГ СИНОДа За вријеме nатрИ·
Јар ха Николе ~П (1 084-1111 ), по којој треба само за
седам дана, ~kfJY E1ttu.·~~€~и, постити пред праэником
св. Апостола, прел Рождестном Христовим, пред Пре·
~бр~жењ.ем .rосnоюъ~м и пред У сп енијем Боrородиц~;
Јер је само ~емн пост који траје четрдесет )щна, 1~[~ 1ar
t€oaapaщfr~~sp~; v~ot€ta Eatlv и то nред светом и ве·
ликом llacxoм. А који хоће 'м nред nрвоnоменутим
праэници~а пости више од седам дана или ако је то
Проnи~ано l(аКВИМ КТИТОрС!ШМ устаRО~~, ~fJ а1tЪ :<t~t~pt:<Oб
tU1tt~ou, слободно му је.2
Као што хотимично нарушење поста од стране
хришћ.ана подлежи црквеним казнама тако nодлежи
тим каанама, кад неки nравославни~ ~ришЋани хоти·
мично посте у дан
- -- е, кад црква ваповиједа да, npe~~~
1 n
Моје тумачење 08
t АС. ЈУ, 488. ог канова. МС. 1, 141-143.
Посеб1111 д 110 . § 46. nријеступ11 протииу јединства црш. 409
вјерском nравославном учењу, не треба постити. Ово су
1
чинили неки сеrпанти у nротивуправославној намјери да
омаловаже односну ваnовијед цркве, те као такви морали
су подлеЋи црквеној казни. За оне,. који у таквој на­
мјери nосте у неЈ~ељу или у суботу, an. 66. канон
заповиј еда, ако то учини члан клира, нека се свргн.е,
а свјетовњак неi<а се оnлучи. Исто тако и они, КОЈИ
се у тaliBOj намј ери rњушавају меса и вина, сходно
одредб и 51. an. r<анона. 1
§ 46.
Пријестули nротиву је~ипства црхве.
У символу вјере хришћанин исповиједа вјеру, своју
69.
у јепну, свету, посвудну и апостолску цркву, щ ~~а.У
U.y(u,y ·ш.&оЛt~·(/уа1ИОtОЛt~~у ~~~kfjO(CI.Y. На nрвом .мЈе·
Y.V'.t
ету, као што се вини, исповиЈеда .хришћанин ВЈеру
александриј·
своју у једну, s1s 11lav, цркву, и ТИЈеМ nрима на себе
дужност, да чуна јединство цркве, и ~а се клони све~а
онога што 'би могло да nоруши то Јединство. Ово је
опћа 'лужност свих чланова uр~ве, коју д~жност аб­
везан је беsусловно да извршује свак, КОЈИ припада
цркви;. а на првоме су мјесту везана том д~жношћу
свештена лица у цркви. Ап. Панао препоручује и моли
l{оринћане, да свагда буду у јединству,. да сви говоре
једно, и да не буде међу њим~ рас~ола, него д~ бfдУ
утвђени у једном раз~ му и у Je;moJ, ми_сли (~а.~ ~~ ~
ev u~iv O):lO~CI.tCI., ;qts де y,u,~~p~ta~EYOt Е~ ~~ rtOЩ vot ~rtt
еУ ~~ aut~ 1vw~]).2 "Јединство црi<ве", пише НиnрИЈаН
картаrенски, "треба да чврсто држимо и бранимо осо·
би то ми епискоnи, 1<0ји смо у цркви. на челу, како ~и
показали, да је и само епи~копство Једи~ и неразДЈе·
љиво. Нека нико не обмањуЈе браћу лажЈУ; нека нико
не поткоnава истину вјере вјероломном издајом своје
дужности. Епискоnство је је~но, у I<oje~y сваки и сви
скупа имају пуни дио; таi<О Је и црква .Једна, и ако .с~
прирастом ив расnлођивања шири и у дИЈелове дробц •
1 Моје тумачење ових канона. МС.
1, t»-121. \36-\37,
~·а 2 1Rop. 1, \0.
з Hanc unitatem f~mlter tenere et vlnd\care deЬe111us, mulme
rt'
 410
~о хоће да поруши ово јединство цркве, тај чини
nријеотуn, који се . у канонским изворима в ове
~а, patkoл.
1. По канонсном праву православне цркRе при­
јестул се овај састоји у томе, Ј<ад се неi<И одијеле од
црквене заједнице и саставе ва себе неко вјерско др у.
штво. Појединац не може сам да састави раскол у ка·
нонском смислу. Он може одијелити се он црквене
ваједнице, и тада nQcтaje или апостат или јеретик, али
да се поЈ<юке раскол, мора више њих да се заједнички
одметну од црквеног јединства и да заједнички оснују
једну вјерску задругу, присвајајући себи власт црквену
И, незаВИСНО ОД једне, Ј(аТОЛИЧаНСЈ(е И аПОСТОЈЈ СI(е цр­
КВе, разRијајући самостално све гране исте власти.
Објектом раскола је Ј(атоличансl<а uрква, која је оди·
јељењем оштећена била, а субјект овога пријестуnа
састављају она лица, која су се одијелила и Формално
саставила другу цркву са својим посебним учењем и
својом аасебном јерархијом.
Василије велюш у својем 1. канону, који
nочетак његове nрве канонске nосланице еnископу Ам·
Филохију, одговарајући на nитање ояог епискоnа, Ј(ако
тр7ба сматрати на крштење, које је било обављено у
ПОЈединим неnравославним вјерским друштвима, и да
ли треба крстити дотичне, кад из тих друштава пре·
лазе У nравославну цркву, наnомиње како су стари
(о[ ?tttAatot), т~ јест оци и учитељи цр'кве nрвих хри·
шћанских ВИЈекона, установили да се прианаје оно
само крштење, које. У ничему ~е одстуnа од право·
~лавног учења 0 ТОЈ светој тајни, и тада наводи, како
и оци и учитељи Цр!<Ве јеретичка друштва, у којима
се не обавља крштење по учењу цркве и које кр·
~тење дакле треба одбацивати разликуј'у од других
ВЈерских друштава, којих се крштење може призна·
eplacopl, qul ln eccles!a nra 1·d
atqш lndi i&u r es emus, ut eplscopatuт quoque ipsuт ипит
ven''·te v rfi~d probeтus,. Nemo fraternltatem mendaclo fallat nemo iidei
~« mре а praevaricatlone
llnfU/il ln sol/duт t corrumpat. Episcopafus unus est, cu;us .
........ 11 pars tntfur,· ecc!esla quoque una est quae in rnultl·
IIIIIIIIC 11uus 1
ncremento foecundlt 11
5 (!d. /1/fllt). · а s extendilur•. De unitale ecclesiae ·
Посебни дно. § 46. Пpиjccтyiiii протннву јединства цркве. 411
вати, и ' која друштва јесу или расколи, axla~at~, или
oxta. пак парасинагоге, 1ta~aauvayooyat. Наnоменувши ове три
врсте равних вјерских друштава, казује шта су она
по себи, наиме: јерес састављају они, који су се са·
свијем одвргли, и отуђили и од саые вјере; раскол са­
стављају они, који нијесу сагласни у неким црквеним
предметима и у питаљима, која би се лако могла иа·
равна ти; nар.асинагоrе су Сl(упови, које састављају не·
nокорни преэвитери или еnископи, и . неуки народ.
Послије тога разјашњава прймјеро·м ове двије nосљедње
врсте вјерских друштава: кад је један члан више је­
рархије изобличен био због каквог гријеха и вабра·
њено му је вршити свештену службу, а не nокорава
се канонима, него сам себи присваја цр.квено старје­
шинство и свештену службу, и с њим заЈедно одстуnе
и други и оставе католичанску uркву, то с~ вове nа­
расинагоrа; а раскол је, кад неi(И~ на прИМЈ~р, о ПО·
кајању мисле различно од оних, КОЈИ приnад.аЈУ цркви,
и који су, држећи се свога мишљења, одиЈељени ~д
Ј(атоличанског јединства, премда они ипаl( припадаЈу
саставља
цркви, ш~ Ett et t'ij; exxkqata; OYtOOY, јер од основа вјере
нијесу одступили, те и њихово кр~тење треба nри·
энавати. 1 Овоме, што !(аже ВасилиЈе велики у nоме·
нутом својем канону, не треба много. раэјашњења,
јер је по себи јасно. Проти~у црr,веноr Јединства rр.и·
јеше сви они, који одстуnа)~ од законите ~рквене Је·
рархије, и за себе састављаЈУ 1trJ.~u.cruvr~.yoo'('fJ (falsa sy·
nagoga, Нlicitus con~entus, самочинное сборище), а у
вјерским nитањима ~сннак~ ууе као и nравославна цр·
ква и можда nоrриЈешаваЈу само у неким друrостуn-
'
ним питањима црквеног учења, КОЈа' се, l(ако .се изра-
зио овај св. отщ дају лако ивравнати. У саМОЈ ствари,
као што се види нема велике равлике између раскол­
ника и .оних к~ји састављају 1tapaooVrJ.'(ro~, те бев
сумње ради тога се у 7. канону првог васеље.искога са­
бора и не спомињу ови посљедњи, него само Јеретици и
расколници (axta 11attx~t), каi(О се и~ају пр~мати кад се
обраhају у nравославну цркву, ИЗЈедначујући схизма­
' · а тике са nарасинагогцима. И уоnЋе у црквено-прав·
1 АС. IV, 89·92. МС. 11, 341·346.
' . с
 412 nосебни дно·.
ним изворима познијих време~а спомИњу се увијек
поред јеретика само расколници.
2. За оне чланове клира, који одустају од законите
црквене јерархије и засебна вјерска друштва састав.
љају, ап. 31. канон каже, да је сваки такав властољ у бац
~l~a.pxo~, и самосилник, tбppt'J.Yo;) те да ТаЈ(Ве треба свр~
гнути, исто као и све друге клирикеЈ који стану уз
њих, а свјетовњаЈ(е, који пођу за таквим властољу 11 •
цима, да треба одлучити. У овоме смислу треба разу·
мијевати и \8. канон четвртог васељенског сабора, и
34. канон трулскога сабора, који објављују пријестуnом
~хЛ~~а, сваки nокушај од стране ноти чни х чланова
клира nротиву законитих епископа, те одређују ла се
такви подвргну каани коначнога снрrнућа са чина. А
11. r<анон картагенскога сабора објављује анатему оном
презвитеру, који се одметне од законите црквене јерар·
хије и заједно са другима эаведе раскол, 1~et& ttYtoY q[a~a
1tot&v и усуди се свештено~јејствовати. Мотив овако.
строгих црквених казни за расколнике састоји се У
догмат~чком учењу православне цркве о јединству up·
кве, КОЈе смо учење споменули у почетку овог пара·
. граФа; а исти мотив показује се још прво у томе, што
~икаква расколничко друштво није сасвијем чисто од
Једног или другог јеретичког учења, и друго, што се
расколом руши једно од основних канонских правила
о sначењr свешrене јерархије, које почива на апостол·
ском приЈемству.
. у историји цркве спомињу се многи расколи, У
КОЈИМа се У почетку још чува православно вјеровање,
и мож~а У другоступним неким црквеним питањима
покав"Је се какво
Ј,
·. 11а
мало одступање али течаЈеМ времеп '
налааеhи се ван · ' д·
Јединства православне прrсве то 0
стулање nрелаэи и на главниЈ·а црквена пита~а, и на
nосљетку усваiа' . · о·
стају 8· ~ ЈУ се разна Јеретичка учења, кОЈа n
те и сама та друш
~еровањем у дотичним расколничким друштвима
~~а·
тичких тва од расколничких или схиэ~~~
Јерони~апр~~~~~~у се У јеретичка. У тумачењу бла)l(:
•lлter haerestm et schi h
. и це апостола Павла Титу читамо·
dhae·
resis perversum do sma ос esse arbltrantur, quo . о·
gma habeat; schisma propter epJsc
§ 46. Пријеступи противу јединства цркве, 413
pa\em discussionem аЬ. ecclesia separetur. Qнod quidem
in pгincipio aliqua ех parte intelligi potest. Caeterum nullum
schisma non siЬi aliquam configit haeresim, ut recte аЬ
ecclesia гecessisse videatur". 1Блажен и Августин слично
каже: "Neque enim scissio vel schisma fieri potest, nisi
diversшn aliquid seqнantш, qui faciunt: haeresis autem
schisma inveteratum". 2 Ради овога у 6. канону другог
васељенског сабора и не чини се разлика између схив·
матикii и јеретика, којима је свима эабрањено, да У
вјерсi<ИМ и црквеним питањима подносе тужбе противу
православних епискоnа. .
3. Други разлог тежине приЈеступа раскола са·
стоји се у томе, што се расколом руши основа з~ко·
нитога свештенства, која саставља непрекидно приЈеМ·
ство јерархијс1<е Rласти од аnостола па до данашњеrа
дана, а које потиче иэ божанскога права. .
Исус Христос послије васкрсења Свога нnny~yJe
апостоле Своје о великом задатку њих~вом у свиЈету
(Лук. XXIV, 46-48. Дјела ап. 1, 8), даЈе им ~ласт nn
опраштају гријехе (Јов. ХХ, 23), и аапови.1е~а им,
да пођу и да науче све народе науци ЊеrоВОЈ и па
их крштењем уведу у царство Њеrово, и да Ће Он
с њима бити у сне дане до сврщеп<а вијека (Мат. ХХ~IП,
19. 20). ~ад се и. Христос удаљио од. аnостола СвоЈИХ,
они одмах изабраше новога друга умјест~ иэгубљеноrа
Јуде, да nређашњи свој број поnуне (1/ј. а п. 1, 21-26),
и кад су аатијем примили обеЋанога им Духа св~тога
(Дј. an. II~ 4), почеше о~мах · да врше службу, КОЈУ и.м
је Христос повјерио, и то почевши од Јерусалима, гд1~
основаше и утврдише nрву хришвансi<У општину (Щ.
ап. П, 41 •47 ). Поглавицом те nрве хришhанске оnштине
остане an. Јаков (Дј. ап. XXI, 18., Гал. I, 19), .а остали
апостоли nођоше да друге општине оснив~у и нан
п алести не , водећи 0 свима тим општинама
28) и
неnрестану
·
б иг и старање (II Кор. Xl, . 1\ад се аатиЈеМ
~с/ост анило хришЂанство на далеко и дакле сами
~пос~олир лично нијесу могли већ да вод~ нужна ста·
рање о свакој општини, или цркви, КОЈУ основаше,
1 Hieronym., Co,nment. ln ер. ad Tit. сар. З.
о А ugust'111.1 Contra Crcscon. grammatlc. 11, 7.
i
414
тада они и3абраше исr,ушане у вјери људе аа помоfi.
нике себи у тим црквама, давши им власт ла у име
њихово раде све што треба, да се вјера ту учврсти и
хришЋански живот уреди (I Тим. I, 3. 4., V, 19-22.,
Тит. I, 3. 5., П, 15). Ови апостолс1ш помоћни ци
vEpy~l) у појединим црквама названи су €1tloм1tи, !Ш(ВИХ
је у свакој цркви по један био, који се као опуном 0 •
ЋениiС и нашљедник дотичноrа апостола, н сам апо­
столом авао (Филиб. П, 25). Таквих епископа, апо­
столсi(ИХ нашљсдника спомиње нам неколико исто св.
Писмо: Тита у l{риту, коме а п. Павао Ј(аже, да ra је
ва то ту оставио, ла између другога постави по снима
градовима презвитере (Тит. Ј, 5), Тимот11ја у Ефесу
(V, 19-22), ЕnаФродита у Филиби (Филиб. II, 25), Дио·
треФа (III Јов. ст. 9), enиcr(Qne седам цркава Мале Азије
(Апоr,ал. I, 20). На оснону овоrа што је сада тек ди·
јелом приведено из св. Писма, састављено је канонско
учење наше цркве о пријемственој власти епископа
од апостола.
Ово су учењс св. писма растумачили најпотnу·
није св. оци и учитељи цркве. Апостолски ученик,
епискоn римски Климент у посланици својој Коринћа·
~и~о nише: ~i Q1tOOtOA~t· ~~oov €yvrocra.v at&. t~U Kup[~u
r,џ.wv 'I~aGб XptatGU, Ott ·€pt; eatat E1tt tоб ОУ~~а.Щ t'Гј~
E1tt~~rtj;. ~ta t~ut~v Guv tГjv a.ltla.v 1tp~yY(o~tv в~·~16t~~
tвЛstav
)~~,
xatsjr~crav
~ ,,
tou 7t"GStO'f111EVGo~
г , ·1r '
хсй r' s ta;u s1ttY~~·r1v
~ ~
џ,u(l)~rlGtV,~ 07tl0~ €rJ.V M(\!~&!OatV, дtаафmсд etspИ uSrJOXt·
~a~lJ.SV~t и.vђрЕ; ~·i,v Лsttopyta.v rlUtoov. 1 Црf(вени nиcau 11
ВИЈека Егеаип, .чија 'r'ltG[!~~u.ta спомиње Евсевије и. Је­
раним, nривео Је У томе сnису своме Фактичr'у примЈенУ
У животу црr,веном онога апостолскоr учења о en~·
скопском nријеыству (ђtа.дох·q) ол апостола, привео Је
наи~е поnис еnискоnа неколю ~х цркава по реду, 1~а 1' 0
су Је~ан другоме слиједили почевши од а1юстола, и
како Је nриј~мствена аnостолска власт прелазила редо~~
на епи.скоnе сваке лотичне цркRе у непреl<идној свезИ·
ИринеЈ ~ионски побијајући раане јеретике који су У
њеrово доба били, nоаива те јеретике да д;кажу, да су
1 Ad Corinth. 1, 44 о
2
Euseb., hlst. eccl. IV, 22. Cf, Hieron., de vlr. Ш. с. 22.
Посебнн Allo
§ 46. Пријсступи прошу јединстuа цркве. 415
њихови еnискоnи добили nутем nријемства од апостола
своју власт, као што је то код православних еп'исrюпа.
На једном мјесту снога знаменитог списа противу је·
ресй каже Иринеј: Traditionem apostolorum in toto mundo
(au. manirestam, in omni ecclesia adest respicere omniЬus qui
vera velint videгe: et habemus annumerare eos qui аЬ
apostolis instituti sunt episcopi ct successores eo1·um usque
ad поs. 1 И опет: Obaudire opor·tet his, qui cum episco-
patus successione charisma veritatis ce1·tum, secundum
placitLJJn Patris ассерегuвt: reliquos vего qul absistunt а
pt·incipali successione et quocunque loco s~ colligunt, sus-
pectos hаЬеге \е! quasi haereticos et malae sententiae. 2
И за тије~! још: Agnitio vera est apostolot·um docћ·ina et
antiquus ecclesiae status, in universo mundo, et character
cot·poris Chгisti secundшn successiones episcopol'um, qui-
bLts illi ean1, quae in uпoquoqLJe loco est, ccclesiam tra-
didet'Ltnt.з Послије Иринеја чујемо исто говорити, по·
бијајући јеретике, и Tepry лијана, који их поэинље, ла
ПОI(ажу ниэ својих еnископа, који би меrуу собом ве­
зани били nријемством (continuata successione) ол неког
аnостола или бар апостолСI(ОГ ученика, као што то
могу ПОI(ааати цр1ше, које исцовијен.ају православну
вјеру.4 \(ласички цр!(вени писац о .Јединству . ~рrше,
анаменити !{ипријан пише: Нос eПim vel max1me et
laboramus et laborare debemus, ut unitatem а Domiпo
et pet· apostolos nobls successoriЬus traditam, quantum
· possumus, oblinere curemus. 0 Potestas ~~ccatoru~ .re-
тittendo1·um apostolis data ~st е~ eccl~s11~, qll~s tl.lt а
Deo missi constituerent, et eptscop1s, qш ets ordJПatюne
vicaria successerunt. Hostes autcm unius catholicae ecclc-
siae in qua nos sumus, qui apostolis successimus. 6 Је­
раним: Apud nos apostolorum locum tenent episcopi. 7.
Omпes episcopi apostolot'Ltm successores sunt.м Авгу-
~~. contra haer. 111 З, 1.
~ ЈЬ. IV. 26, 2.
а lb. IV. 33, 8.
4 Tertu1., de praescript. с. 22.
~ Cyprian., ер. XLII. ad Co:ne~.
li Cyprian., ер. LXXV. ad Flrnнl.
7 Hieron., ср. XL!. ad Marce11am.
s ld. ер. CXLVI. ad Evang.
416
отин: In apostolorum locum constituit nos. 1 -И овако
редом би се могло још доста свједочаба приводити иа
патристичке литературе, које све показују да епископс 1<а
власт с тога је управо законита, што она потиче кров
неnрекидно nријемство од апостола или аnостолских
ученика па до данашњеrа дана. Символички иараа овога
учења имамо данас у чл. 1О. ,,Исповиједања Вјере" у
којем читамо аа еnискоnа, na је он пријемник аnо­
столски, a1toat~Лtxo~ M~oxos (apostolorum successor),
који је примио власт у цркви по непрекидном при­
јемству, &ЛЛ~Лоаtаа6хrо~ (successione continua),
се исnоставља, како је аа свакога очигледно, да је ве­
лико тајанство и достојанство епископства прешло к
нама неnрекидним пријемством, ott ~Е WJ~·~~~~дtaMxoo~
to t'Гј; i1ttaxo1ttx~~ ~~~а ~ua~ptoY xrJ.i &~(oo~rJ. д1диш ~expts
~llffiY, ~rmpoY(transiisse autem successione continua ad
nos usque magnum episcopatus sacramentumet digni·
tatem, manifestum est). 2
4. Какве црквене казне одређују канони за рас·
колнике, особито за зачетнике раскола, видјели смо.
~рчко-римско законодавство изједначује расколнике са
Јеретицима, и одређује им једнаке казне као и овим
nосљедњима. Сматрала су се расколничка друштва као
collegia illicita, и по томе судила се као extraordinaria
crimina. 8 У неким nриликама подвргавали су се раскол·
ници казнама, које су одређене биле аа апостате ;4 а
особито су се тешким казнама подврrавали они, који
су nро~елитиэмом настојали да ојачају раскол, тако да
се nриЈетило конфискацијом имања и чак смртном ка·
аном они~а, који с~ се бавили таквим проаелитиамом.
Особито Је У РусИЈИ било строго свјетовно эаконо·
давство nротиву расколника;в а нијесу блаже кавне
nротиву њих ни У данашњем I{азненом 3аконику. 7 Од·
носн; казне одређује и аустријски ~аэнени Законик ва
о Augus!., de verbo Domini sermo XXIV
• Ed Krmmel 1 438 ·
з DJ~. XLVII · ~ • Ed. ~ichalcescu, р. 165.
11
• , 2. Cf. D1g 111 4 1
t Theod. XVI 7 . ' ' ·
U ' Ј 1, 2. 4 . б, 7;
Tbeod. XVJ, 7, З. Ci. Cod 1 б 18
0
Види о овоме у к ·1
7 Чл 84 њиsи А. Поrrова Судъ и наказ. стр. 321"
92 301
• · • · 300. К3,
Посеб111r дllo, § 47. Пријеступ11 протину црквеног устројства. 417
ли~а, која оснивају расколничка друштва (Sekten) и на·
стоЈе да nроаелитизмом множе и ојачају таква друштва.t
§47.
Пр~естуnи п,ротиву црхвеиоr устројства.
Устројство цркве оснива се на божанском праву.
Uрква је органИчко тијело, Ј(Ојега је глава Христос, и
чији су чланови сви они, који примише крштење, и
који у оnћој заједници вјере и љубави, е1~ rijY mattY
и тада :<at е1~ t·qv &ya1t'rjY (in fide et in caritate) теже к оства·
рењу сврхе, ради које је основана црква. 2 Као такви,
св и чланови цркве зову се браћа, &аеЛ~о(, који им~у
једна((у част у Божјој nравди, з јер су сви они једнако
свети{ и сви заједно састављају једно свештенство,
царско свештенстыо, ~aa~etoY [вp~tEu~a. 5 Али, као што
у сваком правилно устројеном организму сваки члан
мора да знаде своје мјесто и да nознаје дужност, које
мора да исnуљава, како би могао користити се и од­
носним правима, тако исто, и по преимуЋству, ово
мора да буде у црквеном органивму. Према томе, мора
да постоји међу члановима цркве установљена разлика,
која одређује посебну ~елатност њихову, исто и права
и дужности, које они имају према равличном nоложају
својем у цркви. 6 По основном, и догматичком и канон·
ском учењу православне цркве, сви чланови цркве дијеле
се на два главна реда. Један састављ~у они, који су
Ј(роэ особито приэвање Духа светога на њих, nозвани
· да врше црквену службу, ~рјоУ гtrtxoY(a;, наиме, да про·
nовиједају истиниту науi(у, да раздају благодатне да·
5
рове, да се старају о с~асењу свиј~ и .о одрж~њу спо·
љашњеrа уређења, и КОЈИ састављаЈу Јерархију, ~рар·
xta.Y (sacrшn principatum) или свештеноначелништво.
7
Други ред сачињавају сви остали, који кроз то особито
1 § 21в, t. 304. ка.
2 Копош. 1, !8.
з 11 Петр. 1, !,
• Ефес.
G
ЈУ, 14.
Ј Петр. 11, 9. Апок. Ј, б.
n Рим. Xll, 4. 1 Кор. Xll, 12. Ефес. IV, 16,
1 Dlonys. Areop. de ecc\es. ierarcЫa. Щ 1.
сл.
 418
nрИэвање нијесу позвани на непосредно вршење црквене
службе, али који су кров крште~е постали пуноправни
чланови цркве са односним СВОЈИМ прав има и дужна.
стима у цркви, а то су свјетовњаци, Ли.tм[, 1 или као
што је казано у св. п исму, свети народ, Evvo~ rJ.'(tov.2
V(l
Овој разлици између јерархије и · народа положио је
основ сам Исус Христос, као што g томе свједочи
ап. Павао у својој посланици Ефесци ма, кад пише:
"И Он (Христос) је дао једне апостоле, а ј едне про­
роке, а једне јеванђелисте, а једне n.астире и учитеље,
да се свети приправе ва дјело службе на сааидање ти­
јела Христова". я По овоме власт јерархије у цркви
оснива се на божанском праву, и сам о апостолима и
њиховим законитим пријемницима при п ада nраво у
цркви да уче, да свештенодјејствују и да воде црквену
управу. Апостолски дакле nријем ници, еписко п и, једини
су носиоци црквене власти, и они сам и имају право
да то раде, сходно Божијој ааповиједи. Народ nак, по
истој тој ваnовиједи, има да слуша науку својих ду·
ховних пастира, да nрима њихове свеште норадње и
да се по1юрава њиховој нуховној уnрави. Ово је доr·
матичко учење православ~е нркве, које је нашл а иарааа
у свима канонима, које је црква ради устројства и
управе св~је издала. Према томе nрава јерархије У
цркви имаЈу I(арактер неопходности, и у строгом су
смислу права; а nрава свјетовњака у цркви имају ка·
рактерl условљени опЋом сврхом цркве аа Ј(ОЈУ сврху
они су позвани да свима душевним ~ила~а својима
раде, те и овл~штени да се користе свима оним рад·
њама, кров КОЈе се добива благодат Божја. А пошто
се ова благодат може добити само и искључиво кроз
пастире црквене, а то су еnисrюnи, то не само канонско
л~аво, него и само божанско право наређује вјерним
СВЈетовњацима, да ради очувања својих права у цркви
дужни су слушати своје духовне пастире и покораватИ
се У ~ховно-пастирским стварима· свима оним наред·
_ _Јерархи~е,· КОЈе· она изда у границама одређеНИ м
бама
; ~~~Р~~~~. ad Corinth. с. 40. С!. Nomoc. XIIJ. (AC.I, '!15 sq).
а Ефес. IV, 11. 12. Испор, Ј Кор. Xll, 4 11 сп. Рим.'хll, 4 н сл.
Посебни Дllo,
§47, Прнјеступип противу црквеног устројства. 419
јој од Основатеља цркве. "Ко неЂе да послуша цркву,
нека буде као неанабожац и цариник",! каже Исус
Христос; а а п. Павао пише: "Слушајте учитеље своје
и поrюравајте им се, јер се они старају о душама ва·
~
шим". 2 • Оно исто понављ~у оци и учитељи цркве:
Клиыент римски, 3 Иринеј · лионски,• Кипријан карта·
. генски 5 и сви .остали. А Иrњатије богоносац пише
вјерним Тралијанима: ~Будите покорни епископу, као
Исусу Христу, и неопход·но треба, као што веЂ и ра­
дите, да ништа беа епис"опа не аапочиЊете, нити чи­
ните".6 Ово исто пише и у символичким књиrаиа
православне цркве. 7
Ив овога што је сада кааано слиједи, да је сваки
члан цркве дужан поштовати права јерархије, и до·
сљ~дно томе, ко вријеђа та права, или их омалова­
жава, или их себи присв~ја, тај чини пријеступ про·
тиву јерархијскоr устројства цркве. Раане лријестуле
противу тих nрава спомињемо у односним даљим ру­
брикама овога дијела наше радње. Ов~е се осврћемо
на оне, који су противу правила примања у клир, про·
тиву правила о покорности канонима, о покорности
одлукама црквене власти у духовним пословима и о
учитељству у аркви .
1. Примање у клир уопће, и посебно саопшта­
вање Божје благодати дотичнима, који Ђе да врше
свештенодјејства, припада искључиво црквеној власти,
која о~ењује каr<Воће односних лица и преыа тој о~ени
и поступа. Ко хоЋе да окрњи то право црквеној вла­
сти и да недоавољеним средствима настоји, да неко
ступи у клир или да добије право свештено*јство­
вања, тај чини црr<вени nријесrуп и подлежи црквеној
казни. Ово се тиче главним начином свјетовних лица,
која то покушавају, било користећи се својим вишим
1 Мат. XVIII, 17.
~ јевр, ХЩ 17.
s 1ad Corin!h. с. 42. 44.
4 Adv. haeres. IV, 20.
6 Ер. XXV, 27.
nAd Trall. с. 2. 3.
7Лравос. Испоннједање Ј, 109. Лосл, ист, naтp1japua '111. 10,
Лростр, KШXIIЗIIC О 9. члану Вјере.
420 nосебни АИО,
положајем у друштву или у држави, било пак yn 0•
требљавајуЋи аа то новац. ~анон 5. седмог васељен­
ског сабора приводи два канона, 29. ап. канон и 2.
канон qетвртоr васељенског сабора, одређујући ана­
тему свакоме свјетовњаку, који се затече и ~ао.бличи
у таквом пријеступу. А аа сваког онога, КОЈИ Је тим
начином ступио у клир и добио чин епископа, пре·
авитера или nјакона, или уоnЋе добио какву и само
административну службу у цркви, да мора бити не
само лишен чина и службе, него мора бити искључен
из црквене заједнице. Ово исто одређује и 30. an.
канон аа оне, који се послуже свјетовним властима да
добију неко мјесто у црквеној служби, као и эа оне,
који оnЋе са таквим лицима.
2. О покорности канонима сваки еnископ, кад бива
хиротонисан полаже ову ваклетву: "Обtщаюся блю·
сти каноны свЯтыхъ аnостолъ, и седми вселенскихъ и
благочестивыхъ nомtстныхъ соборовъ, иже на сохра·
ненiе правыхъ велtнiй суть уааконены, и елико по
разнымъ временамъ и лtтомъ отъ истинно поборству·
ющихъ по святtй каеолiчестtй восточнtй православ·
нtй вtpt, Ј(аноны и святыя устави суть иэображены,
и та вся хранити крtпцt и не нарушнt до кончины
моея жизнн съ симъ моимъ обtщанiемъ свидtтельствую,
и вся яже они прiяша, и ааъ прiемлю и ихъ же они
отвратишася, и аэъ отвращаюся" .1 Ово важи за еnи·
скопе, а по томе и аа све чланоне кл ира. А обавеану
силу Ј(анона ва свакога, који црквИ припада, објавио
је трулски сабор својим 2. каноном, пошто је поре·
ђао све каноне, који су до тога времена ивдани били.
То је исто учинио и седми васељенски сабор у својем
1· канону, односеЋи се на nоменути канон трулскоrа
сабора. Ов~ обавеана сила канона мора эа свакога
важити увиЈек, док се год не истакне једно эаконо·
давно тијело с~ онаквом надлежношћу, какву су имали
они сабори, КОЈИ су дотичне каноне иадали.2 Прене·
брежење nро~иса једнога, који је канон ом установљен,
саставља nриЈестуn за свакога, који хоће да приnада
~ Чинъ еписк. рукоположенiя. ИзА. С. Петерб. \8651 стр. 4.
мс. 1, 431-432. 595-596,
§41' npиjecтynll противу црквеног устројства. 421
цркви, и аа такав nријеступ, по одредби трулскоr
сnоменутог канона, дотични кривац подлежи оној цр­
квеној каани, I(Qjy наређује онај Јшюн, nротиву I(Qjera
се оrријешио.
Овакав вначај канонима, и уоnЋе канонским про­
писима, nризнавала је и rрЧI(Q·римско законодавство,
као што им се тај вначај nризнаје и у данашњим др·
жавама, у којима nостоје нормални односи иамеђу цр·
Ј(Ве и државе, а то је 1·отово у свима данашњим др·
жавама, у којима nостоји православна црква. Грчко·
римски цареви признавали су канонима безусловну
обвеану силу у држави, какву су силу имали државни
закони. Цар Јустинијан конституцијом 530. године
nрописује, да што канони проnисију, то исто мора
бити эабрањено и од државних закона. 1 Исти својом
6. новедом установљује, да морају канони важити у
држави онако исто, као и државни вакони; 2 а 131. но·
велом одређује, да сви канони, који су иэnани били
или утврђени на васељенским саборима, имају оnЋео6·
веэну силу, и морају мажити као државни эакони. 3 У
1 .sacros canones поn mlnus, quam leges, valere, etlam nostrae
volunt leges: sancimus oЬtinere ln illls, quae sacris visa sunt canonibus,
perinde ас si civl\ibus \nscriptum esse legibus . . . quemadmodum enim
sacri canones prohiblla sunt talia, sic et secundum nos!ras leges rem
lpsam prohiberi ... Quod епiт sacri canones prohibent, ld eliaт е/ nos
per nostras aboleтus leges". Cod. 1. З, 45
2 .Quod а praecedentibus nos imperatorlbus et а noЬis ipsls тесtе
dictum es!, opor!ere sacras regulas pro leglbus valere•,
з Ова је новела у доnуњеном общу nрешла у Ваз1111ике, и у
nогледу нашега питања каже: 8ea:tl~oџ.ev t~ivuv, tЩ~v v6~(J)V s1tsxe~v
tou~ &·rioщ sxм~a~'l~t~xo~; Ул.v6щ, to•)~ ~1to twv &·rlшv eitt&. au~oo(/)v
~teЊt«; r1 ~фtш~svt~;. toutsat( tr1 ~ EV N(X«!~ ... &v KtovataVt(v~u·
1t6AE( .. ' ЕУ Е~s~ч) .. ' EV X~x~MV( .. ' ev Kшv~щtt~OU1t6AEt tђ 8s6-
tspov . ' . ev к (J)VQt'1VttVOU1t6Лe( tb tpltov ' . . Уд! S1tl 1t~Q'1(~ ttj~ ЕУ
N(мl~ to oeutE[J~v ... Tt~~ 1ар 1tpostp~~(/)'l &jl(J)v aovo~(J)v ta м1 ~'1t'1
Xll~a1tsp t~~ ~;l1~ 1Р1.~а; оех6~е~а X'll tOU~ Y.'lVOV/1' w~ v6~oo, тu­
Mttoџ,ev. Baslllc. lib. V. Ш. \11, с. 2. On~e становиште у nогщу овоrа
иЗЈЈожено је у предговору б. новеле јустинијан ове, која се напаа1 у
зборнику LXXXVII главА јована Схоnастика (Pitra. Ор. ct. 11, 300), а
тако исто и у словенском nријеводу у 42 глави Кр•чмје: ,Вu•аи
nаче инiхъ иже въ человiцiхъ еста дара божiя, оть выmн~rо A&PQ·
вана человt~олюбiя божlя, свящекничество же и ~рьство: 010 Јбе
божественнымъ спужа, се же человiческ101и впар,t~ a.aeliiCII·: on
 nосебни дно.
422
случају сукоба између одредбе канона и одредбе др·
жавноrа закона 0 неком nредмету административнога
карактера (јер 0 вјерским или моралним или литур.
rичким nредметима не може бити ни спомена), nревагу
увијек, по учењу nравославног црквеног права, мора
имати односна канонска одред~а. Истакло се било nи­
тање аа вријеме цара Алексија Номнина, а nоводом
ивдања два ваi<она, који су се на изгледу косили са
односни м канонским проnисима, да ли . у администра·
тивним стварима цркве мора више значаЈа имати канон,
или државни закон. Валсамон се подробно бавио ов~м
nитањем, и као закључак истакао је, да "ка~они морају
имати више снаге од државних закона, јер канони,
nошто су објављени од светих отаца и утврђени били
од царева, имају вначај као св. Писмо; а аакони су
објављени само од царева, те с тога они не могу на~·
машити эначење св. Писма и канона'' · Ово је послије 1
тога nостало оnЋим правилом эа nравославну цркву
које се огледа у свима њеним канонским зборницима.
2 стоји само свештени~ лицима, мотивишући исту казну
едккаrо же и тогожде начала обоя происходятъ украш~юще чеповt·
ческое житlе. Якоже ничтоже тако · бываеrь nоспtшнее царьству с его
ради якоже святитепьская чесrь: о обоихъ самtхъ тtхъ при ено вси
Бог~ ви моnятся; аще б о они непорочни будутъ во всемъ н къ Богу
имутъ дерановеиlе, н праведно и подобно украшати начнуrь rрады
имъ преданныя, и сущая под' нимн, будеrь собласiе нtкое благо, все
еже добро челоtчестtй даруя живни; сему бити вtруемъ, аще св~·
щенныхъ правиnъ блюденlе сохранится. IIX'Ь же праведно похвапяемl '
и поклакяемlи самощцы божiю слову nредаша апостоли и святiи отцЬI
сохракиша же и ваповtдаша•. Иад Москва, 1787. 11, 7. ) ~ејствовања, а ~за друге да им се продуљи вријеме
1 Nomoc. 1, З. 11. 23. 28. 32. X!ll, 18 (АС. Ј, 52. ОО. 68. 73. 3\~ ·
~ М. Властар у својој аабучној Синтагми пише: llЛ6ov tolvuv t(I)Y
v6~oov to6~ xav6va~ toxue1v &v~'tX~: о! ~Ev 1 ар щ~ ~aatMoov y.~V(I)V
auvstf~a~v, х~lща t&v e!ae1tEtta х~оо~ ~XEIV ~vo~!a&~aav, о~ ot !6
xav6vг~, tli!v ajlwv Пatepwv j'loo~·~ xat 01tOUOjj Xlll ~~~~~) t(l)~
1t11(Jrt
~V\хађе, ~110~E(I)Y OOYij~~f~OilY м:! ~1tSOnjp[X~~OI1Y: ~~(1)~ jS f~V. ~ау
jaA~V po1iljV to!~ &s!ot~ xav6otY о! ~tAsoaфi~ sшp[~OOOI Y6~ol, t~
na!vo~ OOY'tpszovts~, t« 8е xal ~VI11tA~poбvщ &щ exs!vot~ ~1& ~
r наређује, да се npeдany свјетовноме суду 1 да им он
щa!tat. ttotx. К ~~. в,. (АС. VJ 317) - И ка аападу обра~ена le
б ма nажња на ово питаље, које ' наравно • није могло бити pи)elll • еноBl·
веrо у овоме смислу Валсамоновом и Впастаревом. Види Asseтanl н
Ыlotheca jurls orlentalls. Romae, 1762-64. lib. u. с. 32 р. 001. ИсnоР.~.
још по овоме nктању Leo Allatius, De ecclesiae occidentalis et orl
tal1s perpetua consenslone. Colon. Agтlpp, 1648. 1\Ь. 1. с. 15. р. 221 ·
§ 47. Прнјеступи nротиву црквеног устројства. 423
З. Обвева покорности каноним.а води ва сQбом
Ј~ужност ПО!(Орности эаконитој духовној власти. Према
томе чине црквени пријеступ сви они, који се тој власти
не покоравају, t<оји не признају эакониту јерархију и
свештенство и који се одмећу од те јерархије, и сами
ва себе хоЂе да иэвршују оно, на што имају право
само чланови законите јерархије. За преэвитере, који
о дреку nослушност својем епискоnу, а п. 3!. канон од·
ређује сврrнуће, а за свјетовњака одлучење од црквене
заједнице. Анатему одређује 6. канон raнrpcкora сабора
свакоме, који напусти цр1<ву и эакониту јерархију, и
усуди се сам да учини оно, што може само да буде
у цркви. За све чланове клира, који одреку послушност
вишој црквеној власти три канона (13., 14. и 15.) ца·
риrрадског nрво-другог сабора одређују свргнуЋе, а ва
свјетовњаке одређују да се сасвим одлуче од nркве.
А 58. канон трулсtюrа сабора подвргава односној еnи·
тимији сваког свјетовњака, који хоће да у цркви при·
своји у погледу свештено*јствовања nраво, које nри­
тијем, да, такав не треба да о себи мисли више, него
што му св. Писмо до пушта да ыисли о светињи црквеној.
4. Саставља тешки црtшени nријеступ, кад се неко
неЂе да покорава црквеноме суду и пресудама њеrовим
эа разне кривице. An. 12. и 13. I<анон сnомињу I<ЛИ·
рике исто и свјетовњаке, 1юји су црквеним судом били
одлуче~и ради одређених пријеступа, и неће да се no-
l<ope пресуди, него одбјегну у другу епархију, те од·
ређују аа nрве, да им се обустави право свештено·
одлучења; исто тако да подлегну кавни одлучења и
они, који помогну таквим лицима да одбјегну од из·
вршења казне, коју им је црi<вени суд пресудио. За
упорне у томе, да иаврше кавну коју им је црквени
суд одредио, 9. канон цариградског црво-другоr сабора .
суди, напомињући nри томе одредбу 2. канона анти·
охијскога сабора, no којој се та!<ВИ и~1ају у ред до·
вести руком свјетовне власти.
Канонсl<е ове одредбе о беэусловној nокорности
424
свакога члана цркве, а особито клирика, пресудама
цр"венога суда, саНiщионисане су . биле онносним за­
конима rрЧЈ(О·римских царева. Оно видимо веЋ у 88 •
!(ОНима IV вијека царева Константина, затијем Граци.
јана и nослије Хонорија. 1 Јустинијан је ово још више
nроширио са двије своје новеле. 2 У 123. новели ив­
међу другога читамо наредбу за еn искоnа, кој и неће
да се покори суду дотичнога сабора, који га је эа од·
ређени nријестуn лишио епискоnсi(ИХ nрава и усуди
се остати у ыјесту, гдје је служио, да такав епископ
мора свјетсЈ(ОМ силом принуђен бити да пође ва сав
живот у извјесни манастир, који се налази у другој
провинцији, која је удаљена од мј еста, гдје је он прије
.служио, nда ихъ же во святительстЋ norptши, пребы·
ван въ монастыри да исnравитъ", како каже у прије·
воду исте новеле у словенској К рмчиј и. 3
5. Саставља nријестуn, о којем спомињу неЈ(ОЛИЈШ
Ј(анони, и то, кад .се неки nротине да при ме себи за
духовне пастире она свештена л"ца, која су надлеж·
ном црквеном влашћу одређена за дотична мјеста слу·
Жбе, или кад незаконито хоће сами да себи постављају
духовне nастире. Тако 36. an. канон наређује, да се
казни одлучењем Ј(ЛИр дотичнога мјеста, у којем се
народ nротиви да прими епискоnа, који је црквеном
влашћу одређен за то мјесто. Слична је томе одредба
17. и 18. канона антиохијсЈ(оrа сабора. Сходно опћим
канонским прописима дозвољено је народу да у од·
ређеним l'раницама учествује у изборима свештених
лица.• Али. эабрањено је и nодлеже . црквеној каани
сви он~, КОЈИ ~ротивуваконито и вријеђајући канонска
пр~в~ ЈерарХИЈе, хоће да у томе nоступају и да пр~·
сваЈаЈу себи права, која и~ по канонима не приnадаЈУ
при nостављању духовних пастира.5
6~ Подврr~вају се црi(Веним казнама сви они, који
примаЈу У СВОЈУ средину и приэнавају свештеничка
~ . Tbeod. XVI. ~ 35. Cod. 1. з, 14.
Nov. Vl et CXXIII. С!. Cod l 4 34 ~ 5
: No~. CXXIII. с. 11. Крмчиј~ г~. 'XLii. § 4t (Сп. над. 11, 22 об.).
6 МоЈе ту~ач. 4. кан. 1.вас. сабора. МС. 1, 175-\85.
Види МОЈе туuч, IЗ. кан. nаоАик. сабора, МС. 11, 78-79.
Поссбшr АПО. §47. Пријеступи противу uрквеног устројства. 425
nрава таквим свештеним лицима, којима је нwежнии
црквеним судом наложена вабрана свештенослужења,
или која су била свргнута. Ва овакав nријестуn ка·
нони су особито строги. An. 28. канон nрописује ка·
ану искључења ив црквене ваједнице еnископу, ·пре·
эвитеру и дјакону, који је због доказаних пријестуnа
био канонски свргнут, nак се усуди и послије тога
вршити црквену службу. Антиохијски 4. канон доnу·
њује одредбу тог ап. канона, хотећи да строго буде
очувана власт сабора и епископа у суђењу: првога
кад суди епископа, и другога кад суди преввитера или
~акона, те nонављајући казну, коју је одредио онај
ап. канон за лица, која су .свргнута била, а иnак се
усуде и даље обављати какву свештену службу, рас·
простире исту казну и на све оне клирике и свјетов·
њаке, који су внали за иэречену каэну противу неког
свештеног лица, nак и покрај свега тога ипак су ету·
пили у опћење са таквим лицем и признали законитим,
што је оно по пре~ашњој служби радило. Василија
великог 88. канон понавља исту наредбу одређујући,
да буде анатема сваки онај свештенослужитељ, који се
усуди вршити богослужење, на које је судом лишен
права, и да буду искључени ив све цркве сви они, који
приме таквога свештенослужитеља.
7. Лраво учитељства и проповиједања истина вјере
у цркви припада епискоnу, а по овлаштењу његовом
и преэвитеру. Дакле само епископ и nреввитер могу
говорити у цркви nроповиједи догмат~ч~ог садржаја.
Ово је одредба божанскоrа права, КОЈе Је ивражено,
nозивом на односна мјеста из св. Писма, у 64. канону
трулскога сабора. Прем.а томе по .одредби исто~а ка·
нона свјетовњак не смиЈе говорити Јавне nроnовиЈе~и у
цркви, и тијем увимат~ на себе учитељско достоЈаН·
ство &~((l)~rx ~t~a.oxaЛt~ov, него се он мора покоравати
уст;нови Господњој, и слушати оне, који оу добили
благодат учитељске ријечи, t'i)Y X~tY tOU ataa.aW.t~Gб
Mrou, и од њих се nоучавати божанственоме, А који
се затече да nреступи ту наредбу, мора подлећи од·
' ' 1
. лучењу эа одређено вријеме.
1 В1Дн које тумач. овог канона. МС. 1, 549.
...
426 Посебни дно.
·· 8. ~ао што је свјетовњацима эабрањено nро nови.
једати у цркви, тако им је исто эабрањено, да могу
са амвона читати у цркви народу иэ књига св. Писма,
Ово могу, осим свештенослужитеља, да чине само они
КОЈИ су удостоЈени свештеног пострижења, tЕрсщх~
• t ,
xoupa
и који су добили канонски од свог архијереја благо~
слов на то. А који свјетовњак nостуnи nротиву тога
подвргава се одлучењу. Ово одређује 33. канон трул~
скога сабора, понављајући у главноме односну одредбу
15. канона лаодикијскога сабора, да осим канонских
nојаца, x~Y~Ytx~t ~аЛtа(, НИЈ(О не смије стати на амвону
и из светих књига појати или читати.
П. Пријеступи противу друш1Ћа.
§48.
Пр~еступи протиэу жцвота друrих.
Досада су између оnћих црквених пријестуnа били
споменути они, који су такви у строгоме смислу, јер
~е тичу саме вјере и цркве, те као о та((вима црква
Је прва nозвана да о њима воли прву ријеч и да од·
носн~ законе о њима nрописује. Држава пак, кад је
усвОЈИЛ~ начело, да је хришkанство са својим устано·
вама наЈбољи осл.он и за државни nореда" и наnредщ
дошла Је са СВОЈе стране својим законима у помоh
цркви, да се сачува чистим и неповријеђеним њено
учење и да. и државним законима буду обезбјеђена
средства, КОЈИМа се имао да nравилно развија живот
цркве и да њено устројство буде сачувана од сваке и
свачије самовоље. Тичу се дакле они пријестули пр·
вога између три главна гријеха, који су у ен. Писму
оаначена, ~ао главни гријеси к смрти, наиме, гријеха
nротиву ВЈере и цркве хришЋанске и као такви строrо
су црквени. nријеступи. Друга д~а главна гријеха к
смрти, 0 .којима спомиње св. Писмо, наиме, гријех np~·
тиву ЧО~Јеi(ОВе особе и гријех противу морала, имаЈУ
опћечовЈечански карактер, и зов у се црквеним nр ИЈ. е·
стуnима само у релативноы сыис
О овим посљедњи · лу. у
м приЈеступима спомиње се
§ 48. Пријеступи противу живота других.
овом и у слиједећем одсјеку. Тичу се они уопkе чо·
вјечанскоrа друштва, независно од религ~овних пој·
мова у самоме друштву, и nрема томе државе је на
nрвоме мјесту задатак, да се брине о увдржању друш·
'
твенога поретка и да аапријечи све, што може да по~
ремети тај поредак, и досљедно позвана је она прва .
na развије у томе односу своју законодавну ~елатност.
Али обзиром на nозив хришkанства да би друш·
твени живот био онакав, како је то Божјим законом
одређено, и да би сви људи nоступали према nponи·
сима тога закона, те судили и о својим дужностима
и о извршивању тих дужности сходно хришћанској
науци, то је и црква одмах од првих дана својега по·
стојања развила свој утиuај на све прилике друштве·
нога живота, и са rледишта хришћанскога морала оци·
јенила је сваки nоступа", како свега човјечанскоrа
друштва укуnно, тако исто и појединаца. Ради овога
црквено законодавство и nоказује своју живу радњу
о свима тим приликама, просуђујуhи их у свези са
прописима хришћанскога морала, те је с тога разлога
наука црквеноrа права убројала у црквене пријеступе
не само оне, који су противу вјере и цркве, него исто
тако и све оне, који су противу друштва и противу
оnћих моралних правила. Ова радња црквенога закQ·
нодавства у питањима опћих друштвених, а исто и
грађанских дужности, имала је велики уnлив и на само
државно законодавство, које је, почињуhи ~eh од првог
хришћанскоrа цара, стало издавати своЈе законе у
хришћанском духу, одстрањујућ~ из њих све о~о што
се томе духу противила, а што Је у њима остаЈало из
незнабожачкоrа доба. 1 ·
По~то је задатак државе, као. што је горе било
сnоменута, да запријечи све што може да поруши
правилни поредак у друштву, и да подвргне казни
--тв;ди 0 овоме пнтању радњу, коју сам ја надао орвје трцесет
н више година у спљетском правничко-управном листу .Pravo• са Вl·
СЈЈовом: Upliv hristjanstva na erfko·rlmsko zakonodavstvo•, аочпуi1
од децембарске свеске 1878. године па унапрнјеА. Вц• тако~ер: 11.
Troplong De l'inlluence du christianisme sur le drolt clvD dea Romlla&
Paris, 1 вбs. w. Paley, А vlew of the evidences of christlan/~. EdiiЬarr.
1875. Chautobriand, Lc genie du christlanlsme. Par~ 114. 2 YOI.
Z8~
42Q nосебки ~·о.
свакога, који што скриви противу тога поретка, то је
држава, nрема таквом својем вадатку и издала односне
своје ваконе, који састављају њене казнене, или кри­
вичне вакони~е. Ове законе, које свак мора да у својој
држави познаје, ми нећемо у свима рубрикама овога
nодраз~ела ове главе nриводити, него ће бити приве­
дене само дотичне канонске одредбе о пријеступима
nротиву друштва, и само гдје устреба осврнуkемо
nажњу на nоједине ваконе грчко·римскога t(ааненоrа
nрава, који се спомињу у источним црквеним закон·
ским вборницима, исто и на поједине важније за нашу
сврху одредбе данашњеrа эак.онодавства.
Ивмеђу пријеступа rорепоменуте врсте у цркве·
но~равним изворима споми~у се на првом мјесту они,
КОЈИ ~у противу живота, а то је убијсmво, и у свеэи
са ТИЈем све оно, што на раэличне начине може да
учини ч~вјек противу живота других људи или и про·
тиву својега.
· 1. Стара lex Cornelia de sicariis et veneficis била
је nримљен~ и унесена у Јустинијанове законске збор·
н.и~е, те објављена оnћим ваконом аа убијство, homl·
C1d1um: 3а учи н овога. пријеступа и да би му се могла
~р~ми~енит~ ~азна, КОЈУ lex одређује, наиме aquae et
1gn1s 1n:erd1ctю, захтијевало се увијек да је доказана
~а .намЈера. код учин~оца, dolus. Овоме насупрот сто·
Јао !е случаЈ, casus, ~ОЈИ је могао бити такођер узроком
убИЈства, и У таквоЈ nрилици судија је позван био да
одлучи! да ли ~е има кривац да подвргне казни, од·
ређеноЈ за убиЈство. Нехат, cu\pa, неопоават је био
~ао особити узрок У првобитној редакцији Корнели·
Је:а эак~на, него се супсумирао под случај. l{ao норма
8 ж~о Је, да се мора nодвргнути I(аэни само долозно
убиЈство, док убијство, nри којем се није могао дока·
зати dolus и коiе
. ј ' Ј се сматрало као casu извршено оста·
Ј&ЛО е без с ' .
ваке каэне~ Али течајем времена у судско\
сени.праксби nокаэало, да бивају и таква убиЈ' ства, која
~есу ила строг . .
б
моrЈа ила остави б
о долоэна, али КОЈа се ипак ниЈесу
б . ти еа сваке казне Кад Ј' е уведен
НО У P~MCKOt 11pwa ·
1
Ј А ""'ви екстраординарни постуnак У
криви чи ии стварима и
остављено увиђавности судиЈ~
,:~
§48. Пријеступн nротиву живота других. 429
да одређују мјеру примјене законом прописане казне
poenae legltimae, тада је морао nостати један средњи
степен између dolus и casus ва дотичне учине убијства,
ва које се није могло подвргнути кривца потпуној аа·
конској казни, а опет није се могло сасвијем ослобо·
дити га сваке казне. Овај средњи степен ва кажњење
назван је cu\pa, те су на тај начин почела се разли·
ковати убијства према томе, да ли су учињена била
са злом намјероы, или nак ради нехата, или случајем.
Отуда постадоше у римском праву: убијство намјерно,
хотимично, homicidium dolosum, voluntarium, убијство
ненамјерно, homicidium culposum, и убијство случајно,
homicidium casuale. 1 Исто ово налааимо и у црквеном
праву. Василије велики и Григорије Ниски у својим
канонима сnомињу разне врсте убИјства према томе,
какав им је био nобуд; и Аристин l(ОМентујући 8. ка·
нон Василија великог дијели убијства на хотимична,
ем6о(Q( ~OVO( (vo\untaria homicid\a), нехотична, &~о6О(0(
(involuntaria) и блиау хотимична, Eifu~ s~o~oto~ (fere
voluntaria)2 Прва одговарају долоэном убијству рим·
скога nрава, друга казуалном или случајном убијству,
а трећа кулпозном.
Субјек nријеотупа јест човјек, који је no опћем
кривичном учењу сnособан nријеступа и да за то буде
кажњен. Објект је nријеступа такођер човјек. Посље·
nица пријеступа мора бити смрт, да би се могао сами
пријеступ означити за убијство, јер ако смрт није на·
ступила услијед односнога учина, тада већ тај учин
сnада у другу · врсту пријеступа, за које се кривцу и
друкчија казна одмјерава.
2. Намјерно убијство бива кад неко лице, било
мушко или женско, хотимично и са предумишљајем
лиши живота друго лице. У овоме сыислу гласи Б.
канон Григорија ниског: "хотимично је убијство оно,
на које се не((о намјерно одлучи, nослије односне при·
преме да иаврши о в~ злочин" И Василије велики у
1
главноме nотврђује ово у својим канонима (кан. 8),
истичући предумишљај, као главно, no чему се јцно
1 Mommsen, RBm. Strafrech\. S, 613 fg.
2 АС, IV. 119.
430 Посебни д11 6.
убијство има судити Ј(ао хотимично, премда он, по
строгом својем суђењу о чинима, услијед којих неко
може да буде лишен живота, убраја у хотимична У·
бијства, која заслужују тешку црквену казну, и уби.
јање од стране војника у рату непријатеља (кан. 13).
У хотимична убијства канони увршliују и нека
3.
друга дјела, I<oja немају по себи карактер обичнога
лишења живота једнога човјека, или као што у но­
вијим казненићf законицима кажу meurtre, dег gemeine
Mord. И на nрвоме мјесту овамо спада то, кад жена
по nредумишљају умори заметак у својој утроби, ~
~&е~а.аа x~t' E7tt~д€uatv. О овоме говори 21. канон ан·
киpci(Qra сабора и 2. канон Василија великог. Бивале
су неке несретне жене, као што их и данас има, које
с.у тајно с неким у блуду живјеле и од тога би ва·
трудњеле, na да се не би то доэнало и ;~а би се са·
чувале од срамоте, настојале су или да заметак у утроби,
E~puov, убију стеэањем свога тијела, или· пак тако,
што би узеле какве лијекове, ~rlp~axrl ttva, те nоври·
јеђивале и убијале заметак. Василије велики сматра
оваква не~ела двоструким убијством. Он напомиње У
свом 2. канону, како се nри овом лријестулу у хри·
шћанској цркви не чини разлика у томе, да ли је ва·
метак у утроби добио веЋ људсiш облик, или је јоШ
беа облика, наглашујући тијем наредбу староэавј~тне
цркве, у ~ојој се чинила та разлика, те друкчиЈе. ~
судио nриЈестул. У другој књиэи Мојсијевој казано Је·
Над се побију два човјека и један од њих удари тру~ну
жену тако да изађе из ње дијете, али које нема ЈОШ
одређеног облика, да плати глобу колико муж женин
рече; ако ли дијете има већ одређен~ облик, тада нека
~уде дУШУ эа душу. 1 У nрвом случају дакле кривац
Је дуж~н био да nлати новчану глобу, у другоме пот·
nадао Је казни смрти. У хришћанској цркви не.тр~жи
се новчана глоба за уморство эачетога у жениноЈ у·
троби, имало оно или не имало одређени људски облик,
~его се то сматра као nраво убијство човјека; а пошт~
~е жена уморств~м заметка у својој утроби иэложи~·е
оnасности и СВОЈ живот, јер женскиње, каже ВасилиЈ
1 11 Моје. ХХЈ, 22. 23,
§ 48. Лрuјеступн противу живота других. 431
~елики у истом канону, од таквих покушаја већим ди·
Јело~ и са~~е умиру, то се ово друго сматра другим
уб~Ј~твом, щ~о; ~6Уо;. И ради овога, no једној ста·
рИЈОЈ канонскоЈ одредби, о којој спомиње 21. канон ан·
кирскога сабора, жена, која учини овакав пријеступ
мора рити . одлучена од св. nричешћа до краја живота,
по одрелби тог анкирскога канона, а по одредби 2.
канона Василија великога, мора бити одлучена аа десет
година.
У свеэи са овим сматрају се хотимичним убиј цима
и оне жене, које дају вјештачке неке лијеtсове ла до­
ta
тична побаци заметак, ~~~Лro&plдta д:ђоба~t ~ар~аха,
о чему говори исти Василије велики у својем 8. ка­
нону. Исто ово прописује и 91. канон трулскога сабора. 1
Каани се за хотимично убијство и жена, која се
на путу породила и напустила свој пор~д, а могла га
је спасти, и то је учинила, или што је хтјела тијем да
сакрије свој гријех, или што је била nобуђена на то
звјерском и нечовјечном наканом, као што о томе го·
вори Василије велики у својем 33. и 52. канонима. 2
. 4. У ову врсту npиjecryna, само са мањом казном,
спада и то, кад неко осакати своје тијело тијем, што
одсјече неi<И уд својега тијела, не имајући ва то правог
узрока, који би . га на то навео. Канони у овоме no·
гледу сnомињу посебно случај, кад човјек сам себе
ушкопи, о &xpro't't)ptaaa~ €autov, и . наводе, ка1<0 човјек,
који то учини, убијца је себе самога и непријатељ је
Божје га створа, јер је зло тијем замислио на свој живот.
Неки су ово чинили, мислећи да тијем угађају Богу,
а ивврнуто тумачећи ријечи Исуса ~риста аnостолима,
који су питали, ла ли Је м?жда гријех женити се: ,"Не
могу сви примити тих риЈеЧ~ не~о само они, КОЈИМа
је дан о; јер има ушкоnљеника, КОЈИ су :е т~ко родили
иэ материне утробе, а има ушкопљеника, КОЈе су људи
ушкоnили а има ушкопљеника, који су сами себе ушко­
пили цар;тва ради небесЈюга, ~tttVES EDvoбxtaaY iau.t~u~
1 види и прав. 73. у Номоканону при веп. Требнкку. По рв•скоа
праву ово се каsнило exillo н врло често suppllclo. Dig, XLIII. 19, З9.
XLVIII. 8, 8. .
2 в. коментар Валсамонов 33. канона Вас. вu. АС. IV1 176.
432 Посебни дно,
м rr1v ~a.a~E(a.v tЮV 6o~a.v~vи. 1 Секта валесијана тума.
чила је ове посљедње ријечи у смислу, да ко жели
ступити у царство небеско, мора себе да ушкопи. Ова
ј~ секта била црквом осуђена, и у односним an. ка­
нонима (22., 23, и 24.) раајашњено је то онако, како
смо то горе споменули, наиме, да је самоубијщ и не­
nријатељ Божјеrа створа сваки онај, који себе ушкоnи.
Ти исти канони одређују каану сврrнућа сваком кли·
рику, који то учини, и трогодишње одлучење, ако то
учини свјетовњщ и да не може никада бити примљен
у клир. 3apasa ова несретна мора бити да је ухватила
била дубоки коријен, јер исту одредбу nротив ушко·
nљеника налазимо у 1. канону првог насељенскога са·
бора, и аатијем у IX вијеку у 8. канону nрво-другога
сабора цариrрадскога.
5. ~ад канони говоре да је самоубијство, кад неко
себе. ушкопи, то је речено у условном тек смислу,
али канони говоре о томе и у позитивном смислу, на·
помињући nраво самоубијство, a.ut~XEtpta, кад неко са
предумишљајем лиши себе живота и ово канони суде
Једнако, као и кад неко убије другога човјека. КоЈИ Је
• ' 1 '
сам себе убио, те услијед тога престао бити међу жи·
вима, црква му наравно не може наложити једну од
оних својих казни, које су одређене ва пријестуnе .жи·
вих. њених чланова. Али црква прианаје ва субЈе~
пријеступа У односним nриликама осим жив.их лиц '
такођер и мртве (9 9.), те и аа о~акве има она одре·
~~не црквене казне, између којих једна је, да дот~~;
учињени nријеступ мора бити лишен uрквеноr
гтреба (~ 28). И овој управо казни подвргава 14. каgоН
ИМОТИЈа ал ександРИЈског
· сваког онога коЈИ· Је· хоТ"'·
мично и са ов~
. '
цркве . предумишљаЈем лишио себе живота. ~о·
убије~~~. каани n~длежи иавршено хотимично са1 18ј
таквог ' али црква подвргава казни и сами noi<Yeл~
да је само~бијства, nолааеЋи са горепоменутоr ЈЈ~Ч ~"·
дише ::п~~~тељ Божјега створа сваки он~ј, коЈ~~~~·
Фора 142 ~ живот. Између канона патриЈарха onatl
да б~ се у~~~н каже: ~ко веже себи о врат коflосло·
~ о, а коноnац се nрекине и он се
1111Т, Щ 12,
§ 48. Пријсступи nротщ Жllвотn других. 433
боди опасности, мора nодлеliи еnитимији за дванаест
година". 1
6. Са истога на чеда по којем црква осуђује свако
riидисање на свој живот, она осуђује и двобој ~ovo~ax(a
(duellum), и увршћује га у хотим~чна убијства. У ка·
нонима не сnомиње се овај пријеступ, јер уопће у ви·
аантијској царевини двобој није био у употреби. 2 Али
ово налазимо у црквеној пракси новијега доба, и то,
кад су православни хришћани усвојили са Запада дво·
бој, те двобојем хтјели да ријешавају односне међу·
со б не спорове. У оваквим приликама црква је источна
усвојила праксу западне цркве, те осуђује двобој као
хотимично убијство, и подвргава одлучењу не само
оне, који се на такав начин бију, него и свједоке при
дuобоју, исто као за убијство, а онога који погине у
двобоју лишава права на црквени поrреб. 3
7.Хотю1иqно убијство оца својега, или својега
дјетета и уоnће лица, с којим је човјек родбинеки ве·
зан казнило се врло строго и по најстаријем римском
пра~у. Особито убијство оца својега, parricidium, 1trt·
tpoxtov(a, означавало се као crimen asperrimum, atrox,
nefas summum, и казнило се lиме, што би крив~а жива
ставили у једну нрећу, заједно са живом в~ИЈОМ или
псом, и тада би га бацили У море или У риЈеку. Ц~р
l{онстантин конституцијом 318. године потврдио је
овај стари римски эаr<он, распростр~нив~и исту кав~у
и за сваког онога, који би убио сВОЈ~ диЈете или својег .
ро~ака по крви.4 А ко би убио својега ~ругог какв~г
родјака по тавбини, тај је морао п~длећи I<аэни legts
Corneliae de sicariis.~ За овакав пријест.уп црк~ено ва·
конодавство НИЈ·е имало 11 овода да издаје и своје какве
прописе, санn
''ционишу· Ђ и само ояносне
. одредбе
. б о .томе
свјетовноrа законодавства. За онаЈ ~лучај, ~ад и Један
б. "лонио се под црквени JUS asy!J, и црквена
оцоу ИјИЦа Cn
Ј По ltадању Pi/ra, jurls eccl. blst. 11, 340.
es gr ·rбm. Rechts. S, 272. A.nm. 952.
2 Zacharlae, Gesc h· d • у JS2 799а М1Ј1.
з Ва аападну цркву 811дн Hlnsch/us, System. , •
chen, Das kan. Gerichtsverfahren. 11, 422-426.
1 Theod. IX. 15, 1.
6 Cod. IX. 17,.5...Cf. JnstJt. IV, 18,
434 Поссбн11
му је власт иыала да суди, тада се такав кривац по
43. канону патријарха Никифора казнио одлу чењем ва
1
тридесет и nет година.
8. За хотимичне убијце, који би . усnјел~ усr<ори.
стити се правом уточишта У цркв~ (JUS asyl1) и тијем
ослободити се од установљених свЈетовних казни
.
отојали су у византиЈСКОЈ царевини nосебни царс 1ш
' '
аакони, по којима таr<ви убиј це подвргавали су се само
црквеним казнама. На основу једне новеле цара l{он­
стантина ПорФирогенита (између 945. и 959. године)
сваr(И онај убијца, који би усnио да се ускористи по­
менутим nравом, морао је ва казну ивдржати nponи·
сану црквену епитимију и затијем морао је ступити
у калуђерство у неком удаљеном манастиру . 2 Новела
цара Мануила Комнина од 1166. године nотврђује npa·
во цркве да суди хотимичним убијцима, који се склоне
у uркву, само што измјењује одредбу новеле Констан·
тинове у томе, да таr<ви убијце не морају бити при·
нуђени да се эакалуђере, јер, каже ова Мануилова но·
вела, било би неразумно да ступи у анђелсrш живот
онај, којега је Бог толико оставио, да је он ыогао чак
себе оскврнити братском крвљу.з Судеhи по томе, што
су ови вакони византијских царева унесени у Власта·
реву Синтагму, може се држати да је ово исто Rажило
r византијској царевини све до пада њезина у xv ви·
ЈеК~ ;t премда исти Власта р наводи на истом мјесту
св~Ј~Га Зборника и односну Јустинијанову новелу, по
КОЈОЈ ц~квена власт није смјела давати уточишта rup;
кви убиЈ цима, nрељубочинцима и отмичарима дјевоЈака.
9. Нехотично убиј' ство axo6at~l" w6YO~" по ту ма·
чењу В асилиЈа· великог у 8.' њс1·овом"канону
т "' бина, кп д
неко убије човјека, а није то било са предумишљајеМ
или по нехату, и као примјер тога наводи исти канон
кад. се ко баци каменом на nсето или на дрво и погоди
ЧОВЈека
_ _и У б ИЈе· га, Јер · а
· Је. ту била намјера да' се отЈеР
1 мс. 11 533 п
zас arlat, jus gr.·rom. 111Pttra274кан. 11 Qi, 328).
2 h ' ' 0 нвдању
1
IЬ. 111, 478. ' '
~ Е, 13 (АС. Vl, 263).
5 Nov. XVII, 7.
AIIO,
§48. Лријесrупи протщ живота друr11х. 435
животиња или да се стресе nлод, а међутијем неко је
случајно подишао под удар пролавећи туда, или, кад
неi<О жели да поврати кога на прави пут и ради тога
бије га I<ајишом или ојачим nрутом, и тај који је бијен
умре, је и ов* је била намјера да се дотични rри·
no- јешник уnути на добро~ а не да га се убије. Григорије
ниски у својем 5. l<анону каже да нехотична убијства
имају своје онређене внакове, наиме, кад неко иыајући
у намјери сасвијем друго, случајно nроузрокује нешто
убитачно. Эа оваква нехотична убијства одређена је
била разЈЈичита казна одлучења. Анкирски 23. канон
онрсђује пет година, али наводи да је по старијем за·
кону крива!\ 611вао за седам година одлучен. Василије
nелики у својем 57. канону оtрсђуј~ за нехотично у·
бијство rшзну ОЈtлучења О,\ св. nричсшћа за десет го·
нина, JtOII :ш хотюt11ЧIЮ у6~1јство, ма каЈ(О да је било
ИЗНСЈtСНО, O)tpc~yje ;џШЈtСССТОГО)\ИШЊе ОЈUЈуЧеЊе, ОСИМ
оцоубијстна, 1юје се, l(ao што смо ви*ли, казнило
много строжије.
1О. У бијстио близу хотимично, E'('(U; ~~и €~ouol~u
'f~You, зоне се сншiо оно, које неко учини у раэдра·
женостн и срџ бн, независно од тога, да ли се та раз·
дpnttiCitocт јнвн;ш на наран11 дотичнога наnадача, или
је била проу:Јрокована посту111<0М лица, које је norи·
нуло. О онакној нрсти убflјстна гоноре nоменути горе
канони Bзcll;mja вел1шоr (8.) и Григорија ниског (5.),
нето 1'aliO и 65. nп. l(uнон. Ol!aj nосље)tњи канон од·
ређујu 11 liазну за овюша убијстна, r<ojn су се у каваи,
Ёv ~~ri{fl . дОI'ОМ!Ла, на.нмс,. fii(O то учини клирик, мора
бити снр1·нут, а ai{O Је свЈетовњакЈ мора. бити одлуче~.
Члан rтира б1ша свргнут за снаtю убиЈство, ма да Је
он то учннио и у обрану свога живота. В~силије ве·
Ј/ИI\И у своје~t blJ. 11nнону на во tи аа ово рИЈечи у Ма·
тејсtю~l јсван~сљу (ХХ\'1, 52) Jt~ сваt<И који се маше
3 а нож' OJt нuжа
ће н IIOI'И~Iyти. ја свештена лица од·
. '
лучнн је ту моменат nролићс 1 10НЈе.чије Iiрви, и. то с
тоrа ШТО i!рОЛИhС ЉУЈtСКС КрВИ СТОЈИ У ОдЈЈуЧНОЈ ПрО·
тнвt;остн са ~лужuом, liojy свештеню< уопЋс врши! и
које ј~ служuс ~pc:tиttlfl,a та ч ка бссl<рвнn жртва у таЈНИ
свете ~~~Xi1pнcтttJ~.
43~ nосебюr ДIIO,
11, У канонима сnомињу се убиј ства, која биАају
у своју личну обрану са равбојниицима и убијства у
рату. О првој врсти убијства говори в.~силије велики
у горепоменутом 55. канону, и одређује .да м ~ра по~­
лећи трогодишљем одлучељу сваки онаЈ, КОЈИ убиЈе
разбојника. За ову одредбу тога канона опажа Зонnра
у коментару истога канона, да је претјерана, ~~rttxo~,
и тај свој суд правда овај коментатор тијем, што они
који у обрану свога живота ударају на разбојнике,
Л]atat (latrones), кад ови нападају, заслужују снисхо·
ђеља, исто и t(ада себе залажу, на би Оltистил и мјесто
од разбојника и ослободили путню(е од опасности, те
оваквиы људима не само што треба оп ростити ~ него
су они заслужни и награде, јер нијесу поштеnили ни
свој живот, само да би могли спасти дру ге. 1 У овом
nосљедљем смислу Валсамон приводи у коментару ис·
тога канона Василија великог једну синодску одлуку
за вријеме цариградскога патријарха Ј{онстантина Хли·
јарина 1155. године, премда по тој истој одлуци ыора
ипак подлећи одлучењу сваки онај, који је могао из·
бјећи нападај разбојника, и није се тијем задовољио~
него је убио разбојника, и у оправдаље овога у ~стој
одлуци наведено је, !(ако но треба убијати раэбојНИ 1'а
с разлога, што да је остао у животу, може бити д~
би се он и nокајао и наnустио cuoj раэбојнички живот.
12. Исто таЈ(О Василије велики у својем 13. ка·
нону каже да би требало nодвргнути· трогодишњем од·
лучењу и војнике, који у рату убијају неnријатеља,
nре~да те војнике исти св. отщ у nочетку ист~ г ~во~
СВОЈег \(анона приsнаје за браниоце благочастиЈа, a~u
YO~YOt ~S eOaS~E(rts. Дру!(ЧИје О ОВИМ убијствима У раТ~
суди. Атана~ије велики, ~аже он у својем 1. Ј(анон~:
~убиЈати НИЈе допу.штено, али убијати у рату ~enP а·
Јатеље и законито Је и nохвале достоiно". На овај АТ
' Ј
насИЈев канон беа сумње Ј'е мислио Василије вел
иње
кад У почетку nоменутога својег 13. Ј(анона сnом .
,оце наше", о[ ~«t/!11; ~~li!v. Али, као Ш'!О оnаж:~
Вапсамон и Зонара у коментарима онога канона,
1
АС. IV, 212.
1 АС. IV, 214.
Э 49. Пр11јеступи пpoТIIRy живо1а других. 437
силијеву ономе савјету није се никада слиједило, него
је мј ерилом за ово служила оно, што је Атанасије ка·
зао о томе у своме канону. А Валсамон спомиње при­
мј ер и не[(ИХ свештених лица, која су учествовала у
ратовиыа са непријатеЈLима и непријатеље убијала, па
ипак нијесу за то подле гла никаквој цр!(Веној казни,
него су. и награђена била. 1
13. По канонско~' праву чини пријеступ убијства
и онај, који неЂе да nомогне сиромаху, који је у ве·
ликој потреби. Ово канони спомињу обзиром на цр­
квену юювину и да 113 те цр"вене имовине ваља по·
магати сиромасиыа. Дрквену имовину" nише Зонара
у ко ментару 59. an. f(nнона, »св. Писмо нааивљс имо·
виноы сиромаха, 1ttblxtxa 1r~rJ.y~rш~, коју треба и раз­
давати сиромасима" .2 Па аrю су црквени старјешине
дужни старати се о сиромашним линиыа уопlщ то на
првоме мјесту морају се они старати о Ј(ЛИрицима, ако
су у с~1ромаштву. "А1ю који еnискоn, или nреэвитер,
кад је један између клирика у потреби, не пружи му
што му треба, нека се одлучи; а ако устраје у томе,
нека буле свргнут, као убиј ца брата својега, 10~ ~~Y€U·
oas toY tl8вЛ~Ъv a.u~GU 11
, одређује 59. а п. канон, јер, опажа
Зонара на сnоменутом горе мјесту, ако умре дотични
с узрока, што није имао чим 1\11 жиRи, то онај који
има иыања а неЂе да се брине о nотребном лицу, мора
) . '
се сматрати ва убијцу, ча" и у таквом случаЈу, ако
то потребно лице и не умре, него другим начином до~
бије колико му треба да живи. А "убитн брата, tb ое
~ovEбoat tbY О.д:).~оУ 1', опажа Валс~~юн у коментару ис·
тога канона, "значи не само, кад ,!е то извршено неким
учином него ма како да се то до голи, јер ма и да до·
тични ~е умре, ипаr< односно убијство било је Ј на·
мјери, €1tt t~ 1tro&saEt, епископа или nрезRитера .з
И!(И
1 АС. JV, 132. 13~.
2 дс. 11, 76.
u АС. 111 n
438 Посебн11 д110 .
§ 49.
Пријестуnи nротиву сnо~оде других.
Пријеступи противу слободе других бивају, !ЩЈ(
неко насилно, а у пријеступној намјери, лиши човјеl(а
или жену односних права, !{Оја им по природи или по
положају припадају, а која су нласна да слободно та
п рана уживају, те их примора да приј еђу у подвласво,
ропсrю стање. Између овакве врсте пријеступа канон·
еко право спомиње на првоме мјесту
1. Андраподизам (људокра~у ), ~vopet1t~8ta~6;, pla·
giLJm, и !(ривни у овоме пријестуnу означени су у св.
Писму Ј(ао и људокра~ице (I Тим. I, 10) U.vдpиt'Jototal,
plngiarii. Андраподиаам је противуправн а радња, којом
један слободан човјеr( постаје проти ву њеrове воље
неслободан. У главноме то је пријеступ, којега је сврха
ропство, a~ы~€tet, servitus, то јест, претворити слобод·
нога чонјека у роба, и исти пријеступ има особито
эначења у оним државама, r~e постоји роnство. У
старијем римском праву plagium је потnадао под le~
FaЬia, no rюјој plagiarius потпадао је великој новчаноЈ
глоби и инФамији. 1 У Јустинијановим зборницима по·
тврђен је био Фабијев закон и појачана казна за r~ла·
rијаторе. 2 У словенсr(ој Крмчији приведени су односни
закони из Еклоrе и Прохирона и по проnису у оном
посљедњем з б орнику nлагијатору' би аа Ј(аану одеЈ·екли
рукс.з Валсамон у коментару З. Ј(анона аюсирсl(;;;
с:б,ор~ ~nри~о.tи .новелу цара Лава Мунрога (886· 9по·
'/t;~t. ~v~~ct'ltoOtj[!~u~ de plagio, којом се у главн~ме •
тврrууЈе rщ3 на legis ~'аЬiае за онога, који тр!'УЈе робо
~ ~аттsеп, Rorn. Slralrecht. S. 780 lg. ui 11о·
Dlg, XLVЩ 15. Cod. IX, 20 Lege Fabla cavelur, ulliЬer•. Q eril
mlncm lngenнum vel l'b р • • " h hucrll en1
, 1ertiПUrn IПVtlum celaverit invinctum а \ienO
SC!ens dolo malo q · · . 5ervo а
щvе 1n eorum qua re socius luerit qu~que
servacve persuaseril 1 , ealnve 1
vlto v 1 . • ' u а domi110 dominave fugiat, vel eum . ell1efi
•cl.. cdlIПSCicнte domino domlnave celaverit invinclum IJaьuerl1- Di~·
~ "11s о о malo q · · atur ·
XLVIII 15 § юvе 1." еа re socius crit, сјнs роенз tene
6
3 к' . Г 2· С!. Dlg, Х. З, 19. § 3 Dig. Xl. 4, 1. § 2· 11 11.
161 011.). ~~~: ;VIIXLi!· § 30. Гл. XLVIII.' rp. 39. § 5 (~n .•:~~~j~r 1~rlt ·
Vl. ~., 1.1• ' Ј, Proch. XXXIX, sa. Ba5il. I.X. 1\.l, 1 ~·
§ 49. Пр11јсстушt прот11ву слобоцс дpyriiX. 439
вима, наиме новчана казна и инФамија. 1 у rщнонима
нема посебних одредаба о nлагијаторима. Ва цркву је
важило У то~е правило староаавјетнога закона, да nод­
лежи смртНОЈ казни сваки онај, који украде човјека
или га прода, 2 и тијем је већ станоRиште канонскога
nрава за. андраnодисте било одређено, те ако цр1(8а
уо~Ће НИЈе одобравала смртну казну, али је она, осу­
ђујући yonhe ропство, као што казују канони 64. и
82. картагенскога сабора, усвајала казне свјетоянога
заr,онодавства за такве nрестуnнике, и са своје стране
не само nодвргавала их одлучењу до краја живота,
него при уnорству у гријеху лишавала их и црЈше­
нога погреба при смрти. И ово је она nрактиковалn
особито nослије у вре~1ена, кад су варвари на Истоку
nочели отимати хрИшћане и nретварати их у своје
робове, и кад су се nоказивали и равни бесавјесни
хришћани, који су nочели били водити трговину са
незаштиhеним људима, женама и ~ецом хришhанском,
и nродавалм их нехришћанима.
2. Други начин, којим nост* пријестуn nротиву
слободе других, nоказује се у отмици, &p7ta.r·q, raptlls.
Бива овај пријестуn, кад ко са гријешним прелуми­
шљајем насилно уграби једну женскињу и nоведе је
к . себи ради плотсtюr уживања. Противу отмице обра·
ћено је на одлучни начин колико црквено, толико исто
и свјетовно законодавство. Иа грчко·римског законо­
давства приведена је у Номоканон конституција цара
Јустинијана од 528. године, која одре~ује за онога
који отме ма коју било nоштену женскињу, бев об·
зира на то, да ли је то дјевојЈ(а вјерена или невјерена1
или да је удовица, или да је вишег или нижег ста!lежв,
а особито ако је то дјевица, I(Oja се Богу nосветила,
ако је лотични то учинио са оружјем, такан мора бити
nодвргнут смртној казни, а они који су ·nомогли у от·
мици морају бити најnрије тј~лесно кажњени и тада
им треба одрезати нос; ако ли Је пак отмица извршена
ln'
1 АС. ш, 102. Nov. LXVI !mp. Leonis de plagio (ZadrariDt, jas
gиom. !61·162). Види о отроцnма кпи робовима у Ho111011he101
111,
надању 1898. Душз110110Г 3акони~а стр, 184. 176,
2 11 Моје. XXI, 19,
440 Пuссuн 11 Дlto
била без оружјо, у такАо~l случаЈ ~ отмичару за казну
треба руке одсјеiщ а помага;с трсuа ПОЈlВр~н тјелесној
казни и тада их проrнати. Ова Ј устин11Јанова !(ОН·
ституција понавља се ватијем у ени ма византијским
эакон~ю1м зборницима по аборНИI(а Хар менопу л овог
у XIV вијеку. 2 Мало послије по онренб и jCJlHe новеле
исто1· цара забрањено је било отмичарима користити
се и са ius asyli ;8 нити су он н м о rЈi и Иl(аЈЩ бити nо­
мило вани од цара. 4 Отмица је nриј еступ и по дана­
шњем свјетовном законо)щвству: у ђcufu чл. 505. и
506. КЗ. , у Србији 9 188-190. 1{3., у Цр1юј Гори Э
188-190. 1{3., у Буюрсkој 9 321. 1{3., у Pyлtymtjtt чл.
280-283. [{3., у Aycrr~pttjt{ 9 96. и 97. КЗ., у Угарсkој
чл. 296. 297' кз.
Црквено законодавство осврће се на овај пријеступ
у првим својим радовима, још прије него Ће х ри шhанска
вјера бити nризната у римској држави. А нкирски сабор
314. године издаје односни свој канон (! 1.) о ~евој·
I<ама, које су од неких биле стете, а од којих су пре·
трпјелс насиље. Насилије велики у IV яиј еку бави се
у пва своја канона (22. и 30.) овим пријеступом; а .У
половини V вијека четврти васељенски сабор издаЈе
овај (27.) свој Ј(анон: "За оне, који под иа говором су·
пруштва отимљу жене, t~u~ &p1t&(~vta.~ ruvcйxe<~, или
помажу отмичарима, toi~ &o7t&,~uatv или их подржа·
в~у, свети сабор наређује,' ако су ;<Лири ци, да буду·
свргнути са свога степена, ако ли су свјетовњаци, ~ека
буду ~натема". Овај канон био је аатијем од риЈеЧИ
до РИЈечи nоновљен у 92. канону тру леко га сабора.
Стојећи на сухом тексту овога канона, могло . би ~:
помислити, као да тој казни подлежи само она;, коЈ
1
1La\t
отме дЈ,СВОЈКУ под изговором супруштва, E1t ovor ·
' ' 1 1 '
auvotxaotou, .то јест, што намјерава вјенЧати се с њоМ,
а да таквоЈ казни не поnлежи и онаЈ· rcoiи то учини
Ј
просто ради блуда. На ово је обратио 'лажњу Балса мо~
и·е
У коментару истога канона, те разјаснио, да тим np ~
~ Cod. IX. 13, 1. Nomoc. IX, 30 (АС. 1, 214).
' а Harmen. Vl. 7, 1. Cf. Cod. IV. 13, 1. Prochir. XXXIX, 40·
1
Nov, XVII. с, 7. Harmen, 11. 9, 2, Basll, V. 1, 12.
Cod. 1. 4, З, Basil. Vll. 17, 26, Nomoc, VII, 1 (АС. 1, Зб).
§ 49. Пријсступи протиьу слободе дру 1· их. 441
xa.t ~аЛtащ ово. мора важити за посљедњи случај, nошто
се ту приказуЈе већ двоструки пријеступ: отмица и
ватиј ем блуд. 1 ·
3. Као што се ив сада споменутоrа трулскоrа ка·
нона ви ди, nоменутој I(аани (cвprнylia, односно ана·
теме), подвргавају се не само отмичари, него и они,
који у отм ици су*лују, tou; au~1tpaшYta;, и који от·
мич аре подржавају, tous ouvatpou~ev~us. И на ово 3о­
на ра у Ј(ОМентару овога канона каже: "ко отимље за
себе женскињу, тај има љубав, која ra на такав беэа·
ко нити чин nобуђује; а ко судјелује томе, или подржава
отм ича ра, тај м ного мање може бити извињен, јер нема
ни шта што би ra nобуђивало на такав нечастиви чин
осим своје злобе, услијед I{Qje само он nомаже ономе, ко·
ји иэвршује пријестуri отмице". 2И збиља, у отмици с ти·
ч е се неколико пријеступа, који сваки по себи улази у
област Ј(азненога права, јер осим rрабежа у себи, ту
нал аэимо особу једну, којој се право слободе отимље,
налази мо повриједу nородичнога права, налазимо неэа­
кониту блудну свезу између двије особе, налазимо нај·
послије повриједу друштвенога реда. Да се такав при·
јеступ изврш и, може бит.и да би и немог~Ћно било
једном е човјеку самом, эбоr скоnча~их с ТИЈеМ эапри·
јека, . те би можда и. одустао од намЈере, али кад му ~е
помоћници јаве, КОЈИ му и Фиаичку и моралну сВОЈУ
nомоћ nружају, да на~је~у иаведе, тада Ће он одлуч·
нији у њој бити, и приЈеступ тиы лакше и.ввршити:
При тюшом стању ствари сами отмичар пост~Је у некоЈ
мјери мање крив, него ли они, који му nомажу, или
бар ови носљедњи толико су криви колико и он, и
зато nотпуно је 011 равдана и основана на~едба поме­
н тога канона, која једнаку казну налаже Једнима ка~
У
и другим
а. Али ако Ј· е отмица. била без насиља,
· ~~
~to:tю; 0 чему сnомиње ВасилиЈе велики у свом 30. ка-
' ако је наиме женокиња nошла добровољно за
нону,
неким човЈ
'еком , у таквом случају овај свети. отац не
ei:. ·е НИI(акву прквену каэну ни ва човЈеКа ни sa
0
np IJYJ женскињу ако наравно nри томе није било
дотичну '
1 АС. 11, 522.
2 АС. ll, 279. Исто и Валсамон. АС. 11, ~.
442 ПосебНit д110 •
оскврњења дјевојке. Ово је пос~ије измијењено било у
смислу поменутих горе канона васељенских сабора,
халкидонскоr и трулсi(ОГ; али Вал сам он у коментару
речено га канона Василија великога оnажа: "ако женска
стидећи се можда да сама nође эа човјеком, који је
љуби или којега она љуби, nрикаже се као да је била
отета од тога човјека, а у самој ствари пошла је аа
њим по својој слободној вољи, у таквом случају ми
се немамо освртати на то, што се привидно nоказује,
него имамо водити бригу о истини", 1 и по томе от­
мица беа наоиља, не nодлежи у строrоме смислу цр­
квеној казни. А ово има своје оnравдање у томе, што
ва отмицу, као nријестуn, мора увијек бити dolus, зао
предумишљај, у чему је сагласно црквено праuо са од·
носним nрописом о томе римскога права, т е кад нема
тог nредумишљаја, тада нема ни пријесту nа, а досљедно
ни казне.
4. Разлика,
коју чини Василије веЈЈИ!(И између от·
мице, која бива nри употреби насиља од стране отми·
чара, и отмице без насиља, ова раэли"а не постоји,
кад се тиче женскиње, која се Богу nосветила, или
калуђерице. Ви~ели смо одредбу односне Јустинија·
нове конституције о отмичарима дјевица, које су Богу
nосвећене; а 17. новела истога цара одређује, да се
такви не могу сnасти од смртне казне ни тада, кад се
склоне У мјеста свештеног уточишта.2 у канонском
Синоnсису nриведена је одредба ·из nосланице цари·
rрадскоrа nатријарха Генадија: "Ко отме, или оскврни
nо~вижницу, или дјако~иuу, или калуђериuу, или другу
КОЈУ женскињу, која води nобожни живот и има осве·
ћени. чин, нека се казни главом, ~E~~Лtxw; t(\!oopg[o&ro,
и ЗаЈедно с њим сви саучесници у nријестуnу, и сама
та женскиња нека се nреда nод строги надsор у ма·
настир, и ма~аст~ру нека се устуnи сав њеэин иметак. з
5· ~ ТИЈесноЈ свези са сада споменутим пријесту·
пом СТОЈИ оскврњење (дјевојке), ~&~р&, stuprum. у npa·
воме смислу, каже Валсамон у коментару 25. канона
1 АС.
IV, 167.
t Nov. XVII. с. 7. Nornoc \Х 30 (
а АС. IV, 416. . ' АС. 1, 215).
g 49. Пријестуntt nротиву слободе других. 443
Василија великог, овај пријеступ бива н~ *војци, која
није још пунољетна, и то насиљем, ~taori~EYo;. 1 Због
овог посљедњеrа чина, наиме што овај пријеступ бива
nротиву воље дотичнога лица, вријеђајуЬи му слободу,
и приводи мо исти nријеступ у ову рубрику пријеступа.
За овај пријеступ одређује 67. ап. канон одлучење, а
22. канон Василија великог одређује да то одлучење
има трајати четири године. Послије издржане епити­
мије дотични је могао узети себи за жену ону, коју
је прије био силом лишио ~евичанства, а с другом
женскињом эабрањено му је било ступити у брак. Али
ово све може бити, ако дотична дјевојка није била ве·
вана эавјетом дјевичанства; а ако је била везана таквим
эавјетом тада важе казне, које су одређене уопЬе за
отмичаре освеЬених женскиња и калуђерица.
Уопће rоворећи, канони мало говоре посебно о
овоме пријеступу, иэравњујући га већим дијелом са
блудочинством, 1tOpYE[a. А не говоре канони о истом
и с тога, што су постојали свјетовни закони, који од·
ређиваху тешке казне за насилно оскврњење ~евојке,
а које законе црква је сматрала довољним средством
противу тога ала. У Прохирону има неколико одре·
даба противу оскврњења ~евојака, и поред новчане
казне, којој је криваu морао да подлегне, бивао му је
одсјечен нос. 2 Ове се одред б~ из Прохирона налазе и у
словенској Крмчији. 8 А да Је т.а каэна в~жила у ви·
зантијској царевини за све вриЈеме постоЈања те ца-
р евине доказује то, што је иста каэна наведена и у
'
Харменопулов Хегаабиблос. 4 у данашњем СВЈетовном
законодавству: у Pycujtt ~л. 51 ~· 515. и 520. КЗ., у
Србији 9 191. 201. КЗ., у Црщ Гори 9.191. 201. КЗ.,
у Aycmpttju 9 125. 128. Ј{З., у Yzapcko; чл. 223. R3.
· 6. Чини лријеступ противу слободе других сваки
отац, који противу воље с~ојега *тета принуђава ra
да ступи у брак са не!(ОМ особом. По ~рквеном, исто
као и по свјетовном праву, неааконит Је сваки брак,
1 АС. IV, 158.
2 Prochlr.XXXIX. 62. 65. бб. 68.
з ~рмч. Гл.XLVIII. rp. 39. § 62. 65. 68 (Сп. щ. 11, 167 об. 168).
4 Harmen. Vl. З, З. 5. б, 10.
20\t
 noceбнll дяо,
који склопи једно лице, било то момак или дјевојЈ(а,
које није самостално, без nриволе оца или дотичних
штитника. У црквеном праву ово проnисују 38. и 42.
канон Василија великог, и сваки брак, !(ој и је Сl(лопљен
бев приволе оца или дотичних штитника, зове се блу­
дочинством. Слично томе гласе одредбе и свјетовнога
ваконодавства, како старога, тако и данашњега. Али
при свакоме браку главна је и прва ствар nри вола до·
тичних лица, која склаnају брак, и аио оне приволе
.нема, не може бити ни брака. Може се догодити, као
што се често догађало, да родитељи из својих каквих
личних рачуна хоЂе да им се liep уда за некога чо·
вјека, којега дјевојltа неће, или да им син узме за жену
· неку дјевојку, с којом он не жели да се вјенча. Црква
у начелу осуђује сваку силу у таквим важним ва :о·
вјечанско друштво чинима, као што је брщ захтиЈе·
вајући увијек да се при томе мора nазити на вољу и
расположење оних, који ће да склопе брак. И са овога
rледишта црква усваја ОЈ\редбе грЧ!(О·римскога закон~·
давства, по којима власт очева или штитника не смиЈе
никада претворити се у самовољу, а на ограничење
сло~оде момка или дјевојке, кад имају да ~r~~~e У. брак.
Све ове одредбе налазе се сабране у Власт,аревоЈ Син·
тагми. 2 На основу тих законсi(ИХ одредаба не може
бити никакво вјерење, које би хтио отац да склопи
ва сина, ако овај не пристаје на то, нити је син дужан
да каже узрок, зашто на то не пристаје; исто тако и
ћер не може бити присиљена оцем да nристане на
вјерење с неким човјеком, којега она не љуби. А!(О р~ди·
т~љи или штитници дотичних лица, која нијесу JOlll
самоправна, а која би они хтјели да присиле да стуnе
У брак са лицима, која та несамоnравна лица неће,
ако ти родитељи или штитници употребе незаконита
средства да покажу своју власт и при томе се докаже,
да ради личних својих рачуна то раде а не у инте·
ресу м.омка или дјевојке, и испостави' се зао nреду·
мишљаЈ поступ[(а, у таквом случају подвргавали су
1
Види моја тумачења пом. Василијевих канона у МС. 11, 394·395'
.,.398.
1 1' 13 (АС, VI, 175),
1
§49. Пр1tјеступ11 nротиву слободе других,
445
се .они казнама проnисанима аа vis privata nрема lex
Julш, а цркве~а власт, обзиром на тежиliу казне, од·
ређ.е~е им СНЈ.етовним судом, nодвргава их односној
СВОЈОЈ цркв:ноЈ каан~, и У најблажем случају подвргава
ИХ ЦрКВеНОЈ ИНФаМИЈИ.
7. Слично овоме суди се и тада, кад неко бива
1
принуђе.н nротиву своје воље да се аакалуђери. За
ово вриЈеде уоnће они проnиси грчко·римског ааконо·
давства, који су наведени у сnоменутом мјесту Власта·
реве Синтагме и затијем они, који су nоређани у глави
о калуђерима. 1 У црквеном законодавству важи ва ово
пропис 18. канона Василија великог, у којем !{анону
спомиње се околност, !(аД родитељи или браhа доти­
чнога лица, имајуЋи у ИЗI'Леду неку своју материјалну
корист, присиле то лице да стуnи у I(алуђерство, не
осврћући се на то, што исто лице није иэјавило своју
слободну вољу да се закалуђери. За овакав случај по·
менути канон наводи, како не тре6а давати никаквоrа
аначења таквом стуnању у калуђерство, а 5. канон
прво-другог цариградсrюr сабора наређује, да мора бити
свргнут са свога достојанства сваки манастирсrш на­
стојатељ, који nрими у калуђерство неко лице, за које
се није доказало, да размишљено и по својој слободној
вољи ступа у калуђерски чин. У rюментару 3. канона
анкирсrюг сабора Валсамон nриводи nримјер амиклиј·
ског епископа Николе Музалона, који је био аакалу·
ђерен по принуди свјетовне власти и који је много
настојао да се укине то што је с њим по насиљу учи­
њено било tb хсщ~ ~(а.У Е1~ a.ut~Y '(Е'(йУ6~; и цариград·
оки
'
патријарх
' ' '
Михаил ријешио Је nослиЈе, да такво
. nрисиљено пострижсње у Ј(алуђерство еnискоnа Николе
нема никаквоrа аначења. 2 Премда исти коментатор на
истоме мјесту, спомиње такођер nримјер Тодоре Ком·
нинове која је присиљена била закалуђерити се, и то
nриси~ено nострижење цариrрадски сабор признао је
ипаr( да важи. Али ово се може nротумачити само по·
литичким уароцима, који за право нијесу наравно НИ·
када могли бити мјеродавни.
t М, 15 (АС. Vl, 379).
~АС. 111, 27.
 Посебни дио.
446
§ 50.
Пријестуnи nротиву части других.
У Номоканону nријеступи противу части других
лица означени су оnћим термином б~~t~ (iniuria)\ који
означује сваку увријеау нанесену неком лицу, било ри­
јечима, М1~ (verЬis), било дјелом, €ру~ (re): у првом
случају свака псовка, грђење, ружење, срамоћење, а
у другом случају злостављање, наnадање материјално.
Отуда у nравним И3RОрима u~pt~ et~ oill~~ (iniuria in
corpus), кад неко кога убије или бије, et; d~tav (in di-
gnitatem), кад неi<О нападне ријечима на звани4НО до­
стојанство некога лица или на nородичка његова права,
и напосљетку u~pt~ е[; dtt~iav (iniuria in existlmationem),
кад неко наnадне ријечима на част, која припада једном
лицу у друштву и лично, а што се оэначује и као
1t€~t~p?v~at; (contumelia). 2 Особити степен пријестуnа .
ове посљедње врсте саставља au~o~avtta, 8tct~йk~, kл~·
вета, nотвора, оnадање, што се у св. Писму означује
као тешки гријех, 8 и гдје се опадач или клеветник зове
такођер ~а~~о~о~ (calumniator).4 У римском праву У по·
себне су рубрике пријестуnа спадале iniuria и c~lu.m·
nia, те овај nосљедњи nријеступ спадао је у cr1rnl.na
falsi, и судило се о истоме nрема nропису Хорнелије·
вог а закона de falsis ;5док nрви ~падао је у nријестуnе
puЬ\icae existimationis, и судило му се n~ другом эа·
кону истога диктатора Хорнелија de iniuriis.
6
1. Субјект nријеступа овога, локазао се он У об·
лику nсовке или у облику клевете; може само битИ
лице, којему се може nризнати урачуњивост, и nрема
томе не може се сматрати субјектом истог пријестуnа
неко, који није одl'оворан за оно, што учини, и .да~ле
од будале или од дјетета ја не могу бити увриЈеђе~,
ма шта да ми каже, нити ме може оклеветати, ко не з~а
1 Tit. IX. с. 36 (АС. 1, 221·229).
: Basil. LX, 21, 1. С!, Dlg, XLV\1, pr. § 1 et 2,
• Лук, lll, 14· 1Тим, 111, \1, 11 Тим, 111, З. Тит. 11, З.
Апок. Xll, 10.
: Bas~l. LX, 41, С!, Dig. XLV\11, 10, Cod, \Х, 22. 23.
Bastl. LX. 21, 12, С!. Dig. XLVII, 10, 12,
§ 50. Пријсступи противу часТir других. 447
·
да раамишља о Ц]. елима СВОЈИЫа. А пошто предумишљаi
dо1us, саставља личну кривицу, то само Фиаичко лице11
а не ли
. це морално, може да буде субјектом овога при~
Јеступа, и по тоые само поједина лица а не Ј'една ЧИ·
тава
Об ' задруга ' могу бит и крива . ' или клевету
за увриЈеду
Ј~ктом истог~ пријеступа, кад се тиче вербалне у~
вриЈеде, u~pt; Лщф, може бити не само фиаичко него и
м~рално лице. Реалне увриједе, U'pi\ Ерую мо~е бити
о Јект само Фиаичко лице. Према односи~'а у којима
се дотична лица налазе наспрам дотичних ~ица која
су везана с њ~м особитим родбинским и моралн~м ве­
за~а, nозвано .Је то лице да nоступа и противу оних,
КОЈИ му увриЈеде или оклеветају таква . њему блиска
лица, и по то.ме отац Ћ~ поступати пред судом про·
тиву он.их, КОЈИ му уврИЈеде или оклеветају ~ецу, муж
за унриЈеду или клевету жене му, роЈVаци аа увриједу
или к~евету нанесену умрлим им сродницима. О овоме
постоЈе .правне норме у оним истим законским одред­
бама, КОЈе см.о спом~нули у почетку овога параграФа.!
За увриЈеду ВИЦ] ели смо у горенаведеном мјесту из
законских зборника, да може она бити или реална, или
вер.бал11а. У овоме параграфу говоримо о овој посљед·
ЊОЈ, док о првој односно раэјашњење налази се у 48.
параrрафу ове радње, и с тога о њој овдје посебно
и не говоримо.
2. У правним изворима увриједе се дијеле на €Att~ptt(
(leves), лакше и на tpaxEtctl (atroces), тешке.2 Ове по­
сљедње постају према самом учину њиховом према
приликама мјеста и времена, г~е су нанесене' и об·
зиро~ н_а ме~Јусооне
" односе дотичн~х лица. У ову врсту '
\:;
уврИЈеда спада, Ј(аД се употребљуЈу ружне ријечи про·
тиву нer(Qra уредног у друштву лица, дирајући у ње­
гову част, тако да ово лице може од тога да претрnи
какву штету у својој слободи, у својем друштвеном
животу или у вршењу својих з.а~онитих права; кад
се псовком наnада неко лице у Јавности nред многим
свијетом, или у каквој скупштини ~ародној, у цркви,
или у суду, особито кад се у овим МЈестима врши јавна
1 Nomoc. IX, 36 (АС. 1, 228). Basll. LX, 21, \,
2 Nomoc. ib, Cf, Dlg, XLVII. 10. \7, § З. 8~$11. LX. 21, 26.
448 Поссu'''' ~110 •
служба; 1,ад неко који је млађи и ~отчињен о псује ста.
ријеrа по годинама и по rюло~каЈу, или својега ста.
р,јешину, и уопће лице, према КОЈему м ора да им а личних
обзира и с којим је везан дужностима поштовања; кад
не 1ю увриједи свештено ~ и це, кад оно в ~ши с~ештену
службу. На овакве увриЈеде сматрало Је уВИЈек као
на пријестуnе свјетовно законодавстно, како старијега
доба, тако исто и данашње у свима .културним држа~
нама, те кривце подвргава односню1 С НЈ етонним казнама.
Uрквено· sаконоданство осврhе се на ове пријсступе
посебно, кад их учине чланови клира. прем а старијим
по чину и достојанству у клиру (an. канон 55. и 56.),
о чему Ђе бити ријеч у другој глави овога раадјела,
rдје се говори о посебним nријеступима клира. Али
има у томе законодавству и поједин их nрописа, !(оји
се тичу уопће увриједа нане~ених дотичним лицима, не·
зависно од тога, да ли то учини члан клира или свје·
товњак. Тако 84. ап. канон подвргава одлучењу сва·
кога свјетовњака, и сврrнућу са чина сваког члана
клира, који нанесе увриједу ружни м ријечи ма, лсовком,
владаоцу, исто као и сваком лицу, које заузима У
друштву какво старјешинско мјесто. А у Номоканону
при великом Требнику nриведена су дна правила (\.21.
и 126.) из nрвих вијекова цркве у којима се говори
I{a~o о вербалним, Та[{о исто и ~ реалним увриједама,
КОЈе неко може нанијети свештенику t€pEa или yonhe
л ~цу, КОЈе· Је· У каквој старјешинсi{Ој служби,
' ' tov 1tro~а·
tюta.. ~у ,се забрањује, поред реалних увриједа, врИЈ~
ђати, u~pt,EtV, дотична лица, или клеветати, xrtt~yope( 1
или срамотити, &ea.tpl,E1V или у очи им пребацивати~
ма то била и ;" i r v t}. ~~~
dA .~ , истина, '/ sЛerxetv et~ 1tp~aw1tOV, s а~ а·
1 '
~v '1 etotv, и за ово одређује nрво од поменутих np
вила да се свјетовњак, о ),сйх6~ анатемише и да се ис·
кључи из цркне 13
. . подвргава
· а увриЈеде ' кривце
и дана·
шње СВЈетовно законодавство. . 811 чно п рано~. Београд, !902. Стр. 393. 394. У оригиналу стоји: SchiDih·
3. Поред у · ни)ет"
ријечима Н вриЈеде, која се може некоме ~а која
IIO»<e би;/ н омоканону сnомиње се још yвpиJeдa,rnosi
- - анесена Ut4cмoлt, а то су такоэвани fa
1 По ИЗАаЈЬу Qђ Павлова, стр. 268. и сл.
§ 50. ПријеСТ)'ПИ противу части друt·их. 449
libe!!i, 6~p(attxa €пра.~а. 1 Оnширно се о тим либелима
говори у односном титулу Номоканока. Eatt. ае ~а~о·
Y
а~ У (~t~H~v) Xriprt)~ ~Лuu.pla.~ 1t€~t€xwv (est autem famosus
liЬellus charta iniurias et opprobria continens), тумачи до·
тични схолијаст у 63. титулу 1tspl ~Лuar[a.~ LX књиге
Базили ка, коју Вал сам он наводи у Номоканону, 2 а то
значи свако писм ено, које садржи увриједе и псовке про·
тиву не кога. У Јустинијановим институцијама укратко
је све казано шта означују оваква писмена: "Si quis
ad infamiam allcuius libellum aut carmen scripserit, com·
posuerit, ediderit, dolove malo fecerit, quo quidem eorum
ficret".3 Била је nакле увриједа противу дотичноrа лица
или и корпорације, коју би неко писмено у прози или
у сти ховима изложио и јавно то распрострањао са злим
n редум ишљајем да нанесе штету другима ; и за такво
Ј~ело попвргавао се казни не само онај, који би такав
л ибел саставио, него исто и сви они, који би му у
томе nомагали. Обично су ови либели били анонимни,
те обзиром на анонимност писца, казне су врло тешке
одређене за либелисте. Редовно одређена је била хе·
~rДtx~ tt~wpla, казна на смрт, ако би се открило, ко
је саставио ли бел. Цар l{онстантин једном својом кон·
ституцијом 3\9. године одређује, да такви либели не
смију се уsимати на штету напаnнутих лица, него да
треба одмах те либеле спалити, ако је писац непознат;
а у случају да се писац открио, онда треба га под·
вргнути прописаној казни чак и тада, ако може да до·
каже истину онога што· је навео у либелу. Познијом
једном царском констйтуцијом .328. године одређено
је било, да мора подл~Ћи смртНОЈ казни, као сами а~тор,
и онај који је случаЈНО нашао ~еки л.ибел, а НИЈе га
исти час спалио. А цар ТеодосиЈе додаЈе ув то, да онај
који нађе један либел, не смије да га никоме даде да
га чита, јер ако то учини, има се сматрати као автор,
1 Срnски то данас кажу : "поrрАНИ списи•, ~беаимекв увредљщ
списи", в. пријевод Др. М. Bccнttha Листоsоr уџбеннка .Њемачко kJII•
schrifi, anonyme Schmйhschrift, Pasqull, Lchrbuch dcs deutschcn Strafrшts
von Dr. F. v. Liszl. X!V u XV Auflagc, Berllп, 1005, S. :m. 338.
~ АС.
~
1, 229.
lns!. IV. 4, 1.
450 Посебни дно,
и казнити као овај. На посљетку једном царском кон.
ституцијом 406. године одређено је било, да онај који
нађе либел и прочита ra, а .одмах ra не спали, или
ако познаје автора, а не приЈави га сулу, мора му се
мачем одсјеЋи глава. Све сада спом енуте царске кон­
ституције наведене су у Номоканону nосљедње ње.rон~
редакције, 1 и дакле биле су на снази у византиЈСКОЈ
царевини у XII вијеку; а да су биле на снази и у XIV
вијеку казује то, што се оне налазе с~.е и У. Власта·
ревој Синтагми. За ове либеле (Schmahs~hr1ften) по·
2
стоје и данас тешке казне у односни ы СВЈ етовним ка­
зненим ааr<оницима. Црквена власт одређује эа оно
оне исте каане, које смо ВИЈ~ели горе одређене за те·
шке увриједе.
4. За kлевешу, au~~~rm{a (calumnia), казали смо да
саставља особити степен пријеступа увриј еде части, и
да се клеветник у римском npaRy судио по Корнели·
јевом закону de falsis. И новије криминално право став·
ља клевету међу теже пријеступе, и подвргава к~евет·
нике казнама. У коментарима 41. канона лаопиr<ИЈСКОГ~
и 130, канону картаrенскоrа сабора спомиње се оваЈ
пријеступ, ва који кривац се· казни као сваки други,
који је осуђен на инфамију 1 att~G;, и дакле одлучењем
од цркве; а ко се покаже клеветником на епископ~,
мора уа то nлатити глобе трилесет литара злата, t~ta· .
X~Yta x~ua(ou Лttpa~. 3
Пријеступ клевете бива I<ад неr'о оптужи пред
'
судом друго лине за неки пријестуn наводеhи однос не
1 многим I<анонима, !(Ој И о томе говоре, расматра и цр­
кривичне чине, ва које он ана да нијесу истинит"·
Сврха клеветника у његоном оваквом постуnању спо·
редна Ј~' ствар за суд, него I<Лснетник се казни за d0IUS~
за. намЈеру њеrову да п отвори неко лице У злу~ 3а
КОЈе ана да није било учињено и које он не може д
докаже: У коментару 130. картагенског канона вал само~
покавуЈе У чему се клевета састоiи и како се теwкоЈ
казни мора nод ,.Ј ' , ·, не·
·Вргнути сваки КОЈИ лажно 1tлetatФ,,
кога пред судо ' '. а UJfO
_ _ м потвори у нечему што Је ало,
1
АС. 1, 227-229.
1 АС. Vl, 125.
8
АС, IU, ~.
§51. Пријеступи nротиву имовине друtих. 451'
он не може доказати; 1једнакој I(азни подлежи као кле·
ветник и онај, који другога побуђује, о epe&tao.; illov,
да лажно некога оптужи, исто и који нареди другоме,
6 EYt€~a~EYo~, да такву лажну оптужбу поднесе. При•
јеступ клевете једнак је кривом свједочанству пред су·
дом, те се клеветник nодвргава једнакој каэни, као и
кривоклетник. 2
§ 51.
Пр~естули противу имовипе друrих.
Осм~ Божје эаповиједи сврха је, да би људи без
икакве сметње имали nраво на своју имовину, посебно,
на све оне ствари, које им припадају по эакону. Према
томе, на онолико исто начина, којима може да буде
понријеђено то право, на толико опет исто начина
може да буде одузета имовина од дотичних, којима
она законито приnада, те nовријеђена поменута Божја
эаповијед. Ова повриједе тога nрава у новоsанјетном
св. Писму оэначена је опћим термином 1t).sovs~[a, ла­
КоМ'ство,3 или, као што Вал сам он у коментару 6. канона
Григорија Ниског каже, ~~apyupla., среброљубље, 4 за
које каже ап. Павао, да је коријен свију зала. 5 Грига­
рије Ниски подробно раэјашњава у својем 6. канону
лакомство или среброљубље, и казује на какве се све
начине може оно да покаже, те спомиње крађу, раэбој·
ништво, лихву, камату, присвајаље пријеваром туђих
ствари, и иэмеђу најпреступнијих: пљачкање гробова
и крађа светиње. Сходно оRоме канону, исто и другим
квено каэнено право све односне пријеступе nротиву
имовиме других људи, а у свеэи са канонима и сходно
оним nрQnисима грчко·римскоr законодавства, који су
приведени у IX, XIII и XIV титулу Номоканона. .
1. Ј(ра~а, 1.Ao1tij (furtum), дефинисана је у црквеном
праву ријечима римскога права ~ томе: KЛo1tij sattY
1 АС. 111. 601.
2 Валсамонов коментар 130. кар, канона, АС. 111, 599,
з Колош. 111, 5.
• АС. IV, 323:
6 I ' Тим. Vl, 10.
 452 Посебн11 щ
d?ttJ.rfl)~~ t~б 1t~йr~ctto~ ћЛ&~~аt~ €1tl tф хврдаvrд цЬtо ~
riJv x~~atv, ~ ~.v ~o~~v o:u:~u (f~гtum cst contгectatio 'гЈ
fraudolosa \ucrllac1end~e re1 gratш, ve\ usus ve\ posses.
sionis eius). 1 У стар иЈ еМ праву републиканскога доба
под крађом се разумијевале и раэбојништво, дакле и
присвајање силом, а не једино лукавством или подму.
клошћу (&1tr.tt~Л~), као што каже поменута сана деФИ·
ниција. Према овом посљедњем означењу п рисв~ања
а према sначењу термина a1tarf1, лукавство (fraus), кој~
индивидуалише ал у намјеру (dolus), и јер се лу кавство
не може замислити без такве намјере, то и кра~а је
злонамјерно и на лу1{ави нач и н присвај ање на своју
употребу и на своју корист туђе какRе покретне ствари.
. Објект крађе је једна покретна ствар, то јест тша
ствар, која се може пренијети са ј еднога мјеста на друго.
Ако је незаконито била nрисвој ена једна непокретна
~твар, тада већ то саставља другу врсту пријеступn,
t~t~o(~at~ (usurfatlo). Може ко да украде и живо лице,
на прИМЈер дИЈете, или у старија времена роба, и У
таквом случају опет нема крађе у обичном смислу, је~
то спада У nријеступе nротиву слободе и саставља
dv~pt:t1t~~ta~6~ (plagium, в. стр. 438); исто ' тако нем~ У
~б~чном смисл~ крађе, ни кад ко украде дје~ојку, Је~
ТО спада У ПрИЈеступе nротиву слободе ap1ta.'(~ (rap!US,
в. стр. 439). Објект дакле кра9е мора ' бити једна по·
кретна. ствар у буквалном смислу 1tpa•mr,( (res). cno·
редно Је ва ·
приЈестуn крађе nитање о вриједности У кра·
1
' r
двоене ствари, јер У црквено· nравним изворима не го·
ри се никада 0 · · стуnУ
крађ ТОЈ вриједности, него о nриЈе ј
Само\ и эа крађу уопће прописују се односне кавн~n
крађа ~~:а У~радене ствари и мјесто, гдје се доrод~ме
l<palja из ~~:fe и кар~ктер ca110ra пријестуnа, ~~:~~
___ нога МЈеста светих ствари, што са~~
1 Basll. LX 12 1 3 менуто је много nријеступа, за које свЈе;овњаци кривци
2 .Fur aute~ n~n' С!, ln~!, IV, 1, 1. Dig. XLVII. 2•. t. §tl~lll ј~·
dlcatur; nоп enlm solum ln majoribus sed im minortbUS е di!UГ·
Quomodo 1n fornlcatl furto аbl a!um est, ' sed mens furan1·1 ~ attenнег s1.1
• quod
Plllchra aut deformlsone ~on ldcirco sit diversa fornicatio, 51 J11Uia se~
PIIIIJacu , anc1lla aut . opulen ' 0
nque ~~ fuerit IDgenua, paupercula au1 cunQU
,r. oЬitщen~ furtl cr~una. est fornicatio: ita et in furto, quantu~ 1~
ео tncurrit•. Hieronym. ln е р. ad Tltulll '
§ 51, Пр11јестуn1! npoTIIRY 11мовине друr11х. 453
пријестуn светоkрадстна, [spoauЛ[rl (sacrilegium) у тје­
шњем смислу (исnор. стр. 404).
Сами објект крађе ыора да је био својина јеRНОГ
одређенога л ица; јер ако неко нађе на путу неку ствар,
а не зна чија је, нити то може nокрај свега својеrа ис­
траживања да дозна, и ту ствар присвоји, у таквом
случају не може бити ријечи о крађи. Како пак мора
да дотични поступи са нађеном туђом ствари, за то
п остоје односни канонски прописи, који Ђе ниже бити
наведени. А да за nријеступ I(рађе мора увијек бити
зла намј ера, то јест, да је дотични имао намјеру да
украде неку ствар, како би је себи присвојио на своју
корист, а на штету другога, то показује сама правна
дефиниција крађе, која је горе била сnоменута.
Канони говоре већином о крађам а, које учине чла­
нови 1ш ира; али говоре и о свјетовњацима луnежима.
Тако 61, канон Василија великога сnомиње лупежа свје­
товњака, и одређује да за двије године буде одлучен,
ако је притајао био свој nријеступ и тек судоы је био
у томе иаобличен; ако ли је сам свој гријех открио
и покајао се, нека буде 1 одлучен за годину дана. Осим
тога, и у једном и у другом случају nодлежи црквеној
ИнФамији, јер, nише Валсамон у коментару истога ка­
нона, а наводећи односно мјесто из Базилика, луnеж,
ма се и покајао и nовратио украдену ствар, не пре­
стаје иnак бити луnеж.' Патријарх Јован у својем 4Ј.
канону у нешто измјењеном облику одређује такођер
одлучење за луnежа. Григориј е Ниски у 6. ~ан ону ~д­
ређуј е, да дотични лупеж, који сам открије свој гријех и
покаје се мора прилогом на nобожне сврхе, или својом
тјелесном радњом да одмасти за учињени гријех. Члано·
ви клира sa крађу nодвргавају се св.рrнућу. Ово пропи·
сује 25. ап. канон; а 42. канон патриЈарха Јована, сnо ми·
њући овај an. канон, додаје у с~еви са и~тим, да не смије
бити примљен у клир нико, ко Је као свЈетовњак осуђен
био за крађу. У 183. nравилу nри в:л. Требнику спо·
мор~у бити кажњени, и између тих приЈеступа и крађу,
а у Ј 84. правилу се одређује, да ако свештеник, ~ре~,
1 АС. IV, 219.
454 Посебни ДIIO,
учини један од таквих пријеступа, мора бити сврrнут,
П,одврrавају се по канонима казни, не само учи.
2.
н~оци овога пр~јестуnа, него и о~и кој~ им помажу)
и који прикриваЈу луnеже,. или ко!и I<рИЈУ ствар У!(ра.
лену од других, исто и КОЈИ КУПУЈУ УI<радене ствари
а внају да су украдене. За ово важи у свој пуноЂ~
оно, што је казано у оnћем дијелу о саучешћу у при.
јеступима (~ 12). У трећој својој канонској nосланици
Амфилохију и"онијском Василије велики спомиње ре·
дом разне nријестуnе и казне за те пријеступе, ивмеђу
којих и крађу (кан. 61.), и тада у 7Ј. канону пропи­
сује: "Ко је судјеловао у ма коме од споменутих гри·
јеха, и није сам то исnовиједио, него је био и3обличен,
нека иаnржи и он казну эа онолико врем ена, колико
мора да ивдржи онај, који је учинио ал о ", 1 Б и ва дакле,
да онај, који ма којим било начином помаже луnежу у ње·
гово м злом лјелу, подвргава се истој казни, !(ао и сами
лупеж. Валсамон у коментару овога канона, приводећи
односно мјесто иа Базилика, каже, да онај , који ана эа
лупежа, а не открије га, није лупеж, али ко прикрива
~1упежа, тај је и сам лупеж (Ь x~61ttooY tbY xM1tt~Y, xM1tfl/~
eatt). Приводи исти I<оментатор на истом мјесту, ~81~0
2
и пророк Давид није наредио, да се казни онај, коЈИ Је
видио лупежа, него онај, који је помагао лупежу.в
3. Крађа У наведеном сада смислу саставља. n0
себи приватни nријеступ delictum privatum. /{an oб)el(f
.
овога nриЈеступа ' тек приватна имовина до·
није била
;ичних лица, него имовина државна или uрквена, ~~
Је оваква имовина nотребовала особите эаштите
надлежне власти и особитих аа то закона, те и кра~:
те имовине nостала је по себи и по вначењУ ис
~мовине, delictum, или crimen p~blicum. Овакав nри;
Јеступ nоказивао се и може да се покаже У раэни
облицима с ~. · · лице,
. · УuЈект таквога nријеступа саставља . ~8
~ОЈ ем у је званично од надлежне власти повјерена Јед а
јавна служб ' 'и илr•
_ а, и КОЈе У таквом својству присвоЈ
1
МС. 11, 413.
1
АС. IV, 231
1Пw. XLIX. 18. А нмМ'Ь
~ et А : • ще видtлъ еск тащ теi(Јl'Ь есн С'Ь
ugustin. ln hunc psalmum Davidls,
9 51. Пр11јеступ11 противу 11мовине друг11х, 455
nроневјери новац или уопЋе имовину, којом иыа да
по полож~ју свом службеном управља; или nак, који
элоупотребљује својим службеним nоложајем, да добије
себи незаконитим начином новаца, а на штету јавне
и м овине .
У римском nраву прва врста таквога пријеступа
зове се peculatus, tb tou д·~~оо(оu хЛ€~\Щ крађа олће
(народне) имовине у службеној дужности. Одредбе
rр ч ко· римскога законодавства о овоме пријестулу у сво·
јене су цpi(ROM, и налазе се у њеним эаконсi(ИМ абор­
ницима од најстаријега доба, између којих сnомињемо
из првих година VII вијека ЗборнИI( црквених У ста­
нова (Collectio constitutionum ecclesiasticarum), 1 и за·
тијем Номоканон. 2 А одредбе законодавства о томе да­
нашњих држава 3 црква усваја у свој њиховој луноћи,
кад по каквој несрећи учини такав лријеступ један
члан клира, или и свјетовњак, којему је ловјерена у­
nрава и ру1ювање uр1(8еном имовином, или имовином
каквих добротворних установа, којом уnравља црквена
власт. У свајајући одредбе овјетовноrа законодавства о
nекулату, које су све строге, и с~ма је црква нe.I(OJIИIIO
Ј(анона издала nротиву тога приЈестуnа, ocyijyJyliи га
и прилажући кривцима казне светокрадства. Номоканон
на nоменутом мјесту, исто и Властарева Синтагма у
глави о светокрадцима,4 сnомињу односну одредбу
грчко-римскога законодавства о л~кулату, која у Ба·
виликама каже да закон, а то је Lex Julia de peculatu,
~tYEitcн ~a.t~ t~б 6~Ek0\1~vou €~ ;ro~\.tEprov ·~ ~'1'1/11~wv, .~
д~~оа[ооv x~~~troY, ~ atpE~ctv~o; .щ ~дiCLS XPEta.s., 'ltkfjV tro~
&1to v 6 ~ 00 E1t~Etpa~~EY(I)V,, ~ct~ t~Y 1tu.prJ.a~Euaoa.v;wv ~ctt~
доkОУ '(tY~o&Cl~ t~ tOUOOY 1 ха~ tOU ~t~ta.~to; t~ д·~~oatq~ XPUO~
~ &pyup~ хаЛУ.~У ~ sщov ~Лa1tt~Y u.uto (уnрављен Је про·
тиву онога, који себи присваЈа или са осв~hсних ено·
меника, илИ из народнога новца, или КОЈИ nретвара
1 Lib. !1. tit. 12.
2 Tit
Види
11 сар. 2 (АС. 1, 111 )·
~ Руснјн чл. ббб. К3 ..у Ср6нјн § 113. КЗ., у Бу1арсkој
9
чл. 319. КЗ., У Црној Гoplt § ttЗ. К3., у Аусrлрн}н §181. КЗ., У Ylap-
cko} § 472. К3.
4 Слово 1. гл. 1 (АС. Vl. ЗОђ.
d
'
456
то у своју влаштину, преко онога, што закон допушта
и ~ОЈИ злонамЈерно ради д~ се то учини, и ко1и мијед
1 1
мијеша са в~атом или среором, или чини нешто још
горе). 1 Иэ истога извора исти зборник наnомиље како
истоме вакону подлежи и онај, који у рачунским ја в•.
ним књигама, ev дТј\!оа[щ x&~ta.t;, уnисује ыање ивносе
новца, него што је. у ствари примио ;2 а ив кодекса
приведена је царска конституција 415. годи не, да смр·
тној казни, xe~rдtx~ tt~(l)p[~, подлеже сви они јавни
службеници, којима је повјерена управа јавним новцима
и који те новце уl(раду, д~~6аt~ x~~~a.trl хЛ€~(1)аt,з Смр·
тна I(авна прилагала се оваквим кривцима при најкруп·
нијим проневјерама, кад би наиме украли све што се
налазило у блаrајници, иначе, деnортација је била ре·
давна I<аэна, nоред инФамије и конфискације свега им
њиховог имања. 4 Канони, као што смо горе споменули,
одређују за пекулаторе исту казну, као за светокрадце,
наиме, 1юначно свргнуће, ако су чланови КЈЈира, и тада
да се предаду свјетовној власти, да их подвргну својим
казнама, а ако су свјетовњаци, nодвргавају се коначноы
одлучењу од црквене заједнице. 5
. Као што се види, врло тешке су казне, које одре·
ђуЈе и црквено и свјетовно законодавство за кривце
У пекулату; nремда о тежини казне ва овакав при·
јеступ једва да се може и говорити, кад се rомисли
на тежину ~егову, особито кад га учини свештено
~ице. Јер нов~ц, којим црква уnравља као својом сво·
ЈИНом, или КОЈИ је nовјерен црквеној власти од побо·
жних људи, да њим управља nрема одређеним добро·
~норним сврха~а, ~ај новац мора да се чува свето и не·
р~косно,вено, Јер Је намијењен Богу и таквим снрхама,
~ОЈе су Богу угодне, и оно што је једном Богу нами·
Јењено, то је тијем постало Божје те досљедно, ко У
~ дира и себи присваја, тај нр'ијеђn самоrа l)ora:
!_~ новац, Iюји је својина цркве, или који Је н,ој
~ ~:~· L, 45, 2. Cf. Dig. XLVIIJ. 13, 1.
а Вasil, t· 45, 11. Cf, Dig, XLVIII, 13, 10.
4 ТЬ . • 45, 1~ Cf. Cod, IX 28 1
cod, IX.27 5 . , .
Власr. Смит сл Е
• ' 1
о гл, 16, сп. 1. Ј'Л, 1 (АС. Vl, 2б9• Ј~''
1
;
Посебни l\lto, § 51. nријеступи противу имови"е АРУГИХ, 457
nовјерен на уnраву, то је новац, који је народ већином
1 '
иэ сиротиње своје, и често штедећи од уста својих,
nриложио ради сnасења душе своје цркви или нами·
јенио каквој добротворној црквеној установи, а да би
то послужило на благољепије uрквено и на славу Божју,
и на корист сиромаха и браће, која су у потреби. Па
кад ј е таr(ва намјена тих побожних nрило.га ~арод~,
који састављају црквену имовину, то гријех Је КОЈИ
нап ије небу аа свакога, t(QjИ дира у ту имовину, и као
беадушниt( и нечовјек nрисваја себи и краде исту ~мо·
вину; то је гријех, аа који кривац не може на ВИЈеки
добити оnроштење, и свака казна, која ~~у се за т~ н~·
Јюжи овдје на земљи, ма она била и наЈтежа, .УВИЈеК је
мален а nрема неиамјерној величини самога .гријеха тога.
4. У свеэи са пријестуnом, о коме Је сада била
рије ч закон спомиње друга два слична му nријестуnа.
Спом~нувши aat<OHCI(Y одредбу ~a.ta twv Лm6Yt(I)Y [spoc
ХР'~!!а.щ који краду црквени новац, ~ак~е pecul~tus,
nодаје кривце и о€ paalooot~ исто и ~ata. tюv do:~tmwv
(crimende residuiset crimen repmtuttdaru~ pecunt~rum):
1
l1рви од ова два пријеступа бива, к~д Један КОЈему ЈС
повјерена благајница црквена, а КОЈИ се вове ~е~~~­
Лшрх~;, не употребљује. новаu на односне сврхе и према
пропису, који не издаЈе у .одређена времена оно што
се мора да издаје из блаrаЈниuе, него привремено узи·
мље из ње эа своје nотребе колико му треба, али на·
мјером да то поврати прије него што дозна ва то над·
варна власт. За кривце у оваквом пријестрпу узимље
• лност ако ва времена ставе
се у оозир олакшавна око '
. б;1 агаЈ·ницу те се · ОНИ и не
'
у ред блаrаЈничке списе и
. ма него већином дисципли·
поднргаваЈу тешrшм казна~ ' . .
. !.,и na ·није било по срИЈСДИ npa·
нарнима, предпостављаЈул н
,
него велиЈ(а нужда дотичноrа лица, али
во га dо1us,
аrю се доr<аже
. кривац се под
dolus, У та!(вом случаЈу . •
~ · ва друt·и од ових приЈеступа
врrава казни, одре~ЈеноЈ ,
de repetundis, који је ыноrо тежи, и КОЈИ мало у томе
устува пекулату. . Ј darum сасrавља оно
5. Језгру пријеступа repe un ,
-- . Coll. con~it, ccclesiast, 11, 1. Dlg. XLVПI. 1~ tt
1 Nomoc. 11, 2. LX д З.
Basll, LX. 45, !5. О првоме види Bas1 ' ' ,.", •'
Nl'fl,
458 Посебни дио.
што се у канонима зове а1ахрох€рдщt (turpis lucri avi.
ditas)гадна похлепа за добитком. Бива тај nријеступ
кад један, који је у јавној служби цркве, злоупотреб~
љујући сRојим положајем или управитеља или судије
иануђана. нонаца оп нотичних лиrщ на своју корист:
да би их ослободио од олr·онорности пред законом ва
ка!iво 1ыtхово лјело, само да и м изнуди новаца, или
nщ тражи нонща за неt{е с~ој с службе, за ({Оје му no
аа"ону нс приnада НИI{а({на нш·рада. Ју стиниј аново эа­
коно)щнстно нnјтсжим fiазнама ПОЈlВргавало је кривце
ва ова"ав пријсступ. Рсдонно је r1pинart морао да плати
четири пута толико, ({Олико је незаконито од лотичних
изнудио био; осим тога нараRно лишавао се мјеста
службе и бивао је деnортиран. 1Строго је у овоме и
данашње законо)щвство у дотичним лржа вама, као што
nоказују односни прописи Казнених За1юника: у Ру·
сији чл. 656· 658. IШ., у Србији Э 106. 107. КЗ., У
Бугарској чл. 428. Ј{ З., у Црној Г ор и 9 106. 107. КЗ.,
у Аустрији ~ 104. IC\ у Угарској s 465. 1<3.
1{рr,вено законоЈtанстно исто је тш<о строго за ова·
кан пријсстун, испоређујуl;и га са симонијом. Седми
васељенски сабор имао је nовода да се посебно бави
овим nријеступом, који се на жалост показао био и
код .неких епискоnа, те је из nао онакаи (4.) канон: "Про·
ПОRЈедник истине, божанстнени апостол Павао нала·
жуhи правило еФе.сr(ИМ nрезвитерима, или боље рећи,
снему снештснстну, онако им I{аже: сребра, или алата,
или руха ни У једнога нс заисках: све вам nol{aaax,
да који се буЈlУ тако трудили, морају помаrат.и не:
моћнима и оnомињати се, да је много блажениЈе да
нати, него л~ узимати (Дјела ап. ХХ, 33. 3~). Рад~
тога и ми КОЈИ смо од њега научени, наређујемо, ~е
епискоn ни под каквим начином не заыишља иа гад
похлеnе ва. :lобитком, и под привидним разлогом не·
ли
каквих rријехона, истраживати алата или сребра, и
другог чега од потчињених му еnисЈ{~па или клирИ!{В,
~о.
ИЈЈИ к~у,;ера; Јер
·
апостол rонори: неправедниuи
' неМ
·eua
на~лијсдити tщрсrва Божјега (I Кор. VI, 9.), и ДЈеЈЬ"
НИЈесL.~r,жна родитељима имања теЋи, него родит
Cod. Xll. 41, 12. Nov, CXXIY. с. 2,
1
§51. Пр11јестуnи nротиву имов11не други~. 459
дјеци (П Кор. XII, 14). А који се затече, јер хоће дn
ивмами алата или чега другога, или эбог своје неке
страсти, да забрањује црквену службу, и одлучује ког
свога клирика, или затвара часни храм, да у њему
Божје службе не буnе, и тиме навраћа своје беаумље
на бешчуствене ствари, такав је и сам бешчуствен, и
подвргнуће се ономе, чему је хтио друге nодвргнути,
и элоба Ђе се његона обратити на њеrову главу (Псал.
VH, 17), "ао на престуnника Божје заnовиједи и апо­
столских установа. Јер и Петар, врховни апостол за­
повијеnа: пасите стадо Божје које имате, надгледајуЋи
ra, не силом, него добровољно и по Богу, нити за
неправедне добитке, неrо из добра срца; нити као да
владате клиром, него бивајте уг леnом. стаду; и кад ~е
јави nоглавар пастирсщ nримићете ВИЈенац славе, КОЈИ
неЂе увенутн (1 Јlетр. \ , 2..3. 4)''. Наnомиње канон
овај два начииа, 1юји су ивмишљавали неки епископи
(ыитроnол ити и патријарси), nроникнути страшћу сре­
брољубља, да иэнуде новаца од nотчињеноr им клира.
Лрви је тај, што су неrп1 епископи иэмиш~ъавали ~е­
какве пријеступе код потчињених им nреэвитера, дЈа·
кона ил и ,,алуђера и за то их полнрrаволи одлучењу
или сличној казни, па да би као ослободили те та~о
осуђене чланове r;лира, наређивали су им, да мораЈу
им издати одређену суму нована, и тада би их ~сло·
бађали од I{аане; или, нарочито би :акви бесавЈесни
епископи отешчавали неr{е мање поrрЈешке подручних
клирика и осу ђивали их на забрану свештенослужења,
само да би такве клирике навели, . да им дад~ новаца,
да би се осло б оди ли
казне Други начин, Ј(ОЈИМ су из
· .
гадне похлеnе за новц
ем патриЈарси, митрополити или
. ~ ·
. а незаr,онито nобИЈУ новаца, џИО Је
епископи хтЈели д эне ва неке црl(вене пријеступе,
т ·
аЈ.' што
су у име ка .
а вали, да је учинила Једна црквена
КОЈе су они иамишљ у таквој оnштини морају се цркве
општина, налагал~:а~ити свештенослужење, налагали
затворити и обу се западном цр"веном праву sове
су дакле оно, што У да би . исту општину oCJto-
interdictum \оса\ е, и. тада, су да им се изда одређена
бодили казне, аахтиЈевал~лич~е им пр~сступе канон
сума новаца. За ове и tt
80
460
одређуј.е, да се кривци подвргну оној казни, коју су
~ни ХТЈели противlзаконито да другим~ наложе, а У·
опће ка~ ни, каква Је одређена за симоНИЈУ у ужем см и.
слу, то Јест ва рукополагање ва новце.
~ рубрику овакве врсте. пријеступа спада и онај,
ка~ Један свештеник истражуЈе новаца од оних, којима
даЈе св. причешће. О о~оме говори 23. каном трул­
скоrа сабора, и одређује казну сврrнуhа за свакога
свештеника, који се усуди то учинити. У канону спо.
миње се "благодат Духа светога, која није за nрод~у"
и према т~ме ~у треба ~авумијевати све свете тајне:
између КОЈИХ .ЈевхаристиЈа заузима главно мјесто, те
дакле вабрањује се и осуђује истраживање нонаца или
уопће неке награде ва сваку . свету тајну. 1
6. Споменули смо у почетку овога параграфа ла·
комство, 1tЛeove~(~, као извор свију аала, и посебно као
основу свих пријеступа противу имовине других. Кар·
таrенскоrа сабора 348. године 10. канон (или 5. канон
картаrенскоrа вабора 419. године) лакомство оаначује
термином d1rЛ~atta, а то је несита похлепа эа добит·
ком, :име се најбоље разјашњава овај ·Тешки гријех,
ва КОЈИ, каже канон, ако код · свјетовњака заслужује
укор, i1ttk~~t~ov, тијем се већма мора осудити, ~~ta.дt·
х~Се&rц, код клир~ка. Григориј е Неокесаријски у својем
2. канон.у одређуЈе казну искључења из цркве sa сва•
кога, КОЈИ се затече у лакомству или који ма каквим
било начином хоће да себи пр~своји оно, што није
њеrово, и на што нема законито право. Обзиром на
ово канони осуђујЈ и то, кад ко присваја себи неэа·
конитим начином чак и нађену ствар I<oia НИЈ·е њеrова.
Неовлашшено · ствари, које' суЈ други иэrу·
. . ирисвщање
били (юшstа rerum perditarum retentio) осуђују у један
глас свети оци ·2 0 ђ ·
' су УЈе то и грчко·римско аак0 но·
давство исто као и
' за
nанашње у дотичним државама.
овакво незакон~то nрисвајање онога, на што се !1e~la
права, антиохиЈски сабор својим 25 каноном одређуЈе,
да чланови клира • . длеhИ
' а noce6но еnископи, мораЈУ по
~ ::1: ~амачење 23. трулскоr канона. МС. 1, 503.
111011е Гр~орија :~:е Augustin, hnm, XIX de verЫs apostol, вltДИ
саријскоr, које даље у тексту наводимо.
Посебни Аио. § 51, Пријеступи протиnу имовине друп1х. 461
канонској казни. А Григорије НеоЈ(есаријс!си у неко·
лико канона бави се питањем о томе, кад неко nри·
сваја себи оно што нађе (кан. 4. 5. 9. и 1О), и одре·
ђује, да никакву нађену ствар не смије нико себи да
задржава и nретвара у своју својину, неrо то мора или
предати ономе, чија је ствар, ако га повнаје, или иначе
предати власти, да о томе расположи по закону; а ко
постуnи противу овога, да мора подлећи одлучењу за
одређено вријеме. Истој каани подлежи и онај, који
nОМОћу ИЛИ СИЛОМ друГИХ, ех ~UYC<OtEtrl~ ttYO~, ПрИСВОјИ
себи нешто туђе, наиме, кад неко лице не употребљује
само никакву силу своју ни материјалну, ни моралну,
да дође до туђе ствари, него лукавством наговори дру·
rora, како би помоЋу његовом, а~' blpoo ~tx~atoo, при·
своји о себи туђе. 1 .
7. Непосредни израэ лакомства саставља Аихва,
1tAEov~a~6; (fenus) и kаАщ-шарење, t6xo; (usur~). Канон
16. картагенскога сабора 419. године одређује за кли·
рике, ако дад новца эајам да толико исто и n име,
а ако ·даду ствар, да приые колико су дали, дак~е н~­
какву добит да не ишту. Ако какву добит захтиЈеВаЈу
и ишту добит у новцу за позајмљени новац, тада то
се эове каматарење, а ако се за неку ствар (на прим.
жито) иште у име добити ~ного више од исте с~ вари
него што се издало тада се то вов лихва. И Ј~дно
и 'друго у изворима'се оэначује опћим термином toxo;,
toxlCetv, ка~атарење. .
Много .е и ц квених и ·државних· закона, КОЈИ го·
воре камата ењу у грчка-римском вако~одавству до­
'Пуillтено је било узимати добити на увnЈмљени ,новац
највише 12% на годину, и :ro кад .дужник НИЈе био
. . ба иначе редовна Је добит била од
НаЈnоуэдаНИЈа осо , . б
40/ дужнике а за заЈа~· до ротворних
n ва п~~/зд:н~ву добит 'допуштено је било узимати
ус:анова ": на новац што би давали у з~ам,
СВЈетовним лицима б ' ено Ј'е било узимати и
али свештеним лицима 38 рањ
1 Валсамон. коментар .
6 канонараапику
Григорија Нео~. АС. IV, 324.
IIЗMe~y nкne • ....
2 Овако приказује Валсамон
АС, IV, 323. '
~ 8 Bas!!lc. XXIII. З, 71. 74 ·
 462
noceбнll ДIIQ,
§ 51. Пријестуnи nротиву имовине других. 463
такву нобит, и уоnће давати новац на добит. Била је
јо~ и добит та~<~э~ана nолдругостручна, ~~toЛ[ou; (ses. сматра једнаким крађи ·и свакој другој неэакони.тој до·
qшa1ter), по КОЈОЈ Је дужник· морао да nлати у име до· бити. Одредбу истог an. канона понавља од ријечи до
ријечи трулски сабор у сво~ 10. канону; исто, . само
би:ка, кад би. послије утаначенога рока nовратио прим.
другим ријечима и лаодикиЈски сабор у свом 4. ка·
љени износ, ЈОШ половину тога износа. Али и ово није
нону; исто и 137. nра~ило у номоканону nри вел.
било допуштено законом, исто као што није било до· Треб нику. НикиФор цариградски у с~ом 32. кано~у
nуштен о уэиыати добит на добит (t6xov t6xou).1у IX
одређује да морају бити одлучени свЈетовњаци, КОЈИ
вијеку цар Лав мудри особитом новелом забранио је Ј(аматаре', нити с њима смију вијерни имати ника~вог
уоnће узимати добит на новце, to Mvstov &1toЛa~stY оп hења чак ни у приватном животу. Да такви НИЈесу
(mutuo accipere), и то мотивише тијем, што неће ла могли бити nримљени у клир, то је опће црквено пра·
свјетовни закон буде у nротивурјечју са божанским вило ; и Василије велики у свом 14. канону до.пушта
законом. А тај божански закон изражен је најприје
2
изуз етак од тога правил а само у таквоы случаЈу, ако
у старозавјетном св. Писму, у којем се изабраноые на· дотични покаже да се ослободио од заразе. среброљубља
роду забрањује да даје на добит новце или храну, 3 јер тијеы, што је раздао сиромаси~а сву СВОЈУ непранед~~
праведни неће никада дати сребра свога на добит. 4 У добит од каматарења. ТарасиЈе· цариград~ки у СВОЈОЈ
новоме эавјету Исус Христос понавља ово исто и по· канонској посЛаници еnискоnима СицилиЈе, понавља­
твр9ује эа хришЬане староэавјетни закон. 5 Ако божан· јући постојеће до његовоrа доба канонске прописе
ски закон осуђује каматарење уоnће, то тијем више у опће о каматницима, каже, да мора . бити сврrнут
ово мора важити эа проnовједнике тога закона, эа св~· сваки епископ преэвитер и д:iакон
~ ко1и
Ј каматари, а
'
штена лица. "Еnископ, или uрезвитер, или дјакон, КОЈИ монаси исто '
као и свЈетовњац ' Ј то чине ' да мо-
· и коiи
t' о.
' одлучени ~~opt,sa"roaa.v.
р аЈ·У бити 1у књиаи о паро-
тражи камате од дужника, или нека престане или нека
дужностима' 62 · члана к говори. о овоме при-
буде· свргнут", прописује 44. an. канон. Дужни ка може ХИЈ. ск им
ва эаповиједа не само да
имати свештено лице, јер у смислу горепоменутоr 16. јестуnу и наводи, како црк матници него да се
се свргну са чина свештениuи ка '
картагенског канона, .није такво~' лицу аабрањено да· м од цркве и анатемом.
вати другима У эЩам новаца него је то још и по· Исти казне и одлучење. ' ку црквену кавну
и · ~
МаЈу nи пре
д очима овакв
б ољ бља ивмишљавали су
'
хвална ствар, која nоказује у' њему милостиво cpue
наспрам потребних; али то он мора чинити без свак~r а занесени страшћу ср~: на~ин, да задовоље грије·
рачун~ на добит, и примати натраг само онолико, к • неки чланови кл~~а дру а м он у коментару 17, канона
~иrro Је дао У зајам, јер примају!;и више од сноrа, к:; шној страсти своЈОЈ. Валс. ~св ће се на ово, и nише:
ико Је дао, он постаје веЋ каматником беа икакв nрвог васељенског сабора наваfући тај канон и желећи
обзира на то, колико он више прими, ;акле без о:: "Неки из посве~ених, п~: вају писмо, а смисао канона
обићи га, стараЈr се. д~ ~ дају каквом човјеку новаца,
зира на већу или мању добит. Строгост казне nоме: немилице повријеђују' они онДа дијеле добит међ~ ~­
нутог ап. канона тумачи се ТИЈ'ем што се код св na он тим новцем ради, а пада на онога, КОЈИ Је
штених лица у ' . новце
зимање добити на поэаЈмљене бом, а оhасност ·каматаре: тако да они, чији је нов~u
nримио новац да .њим Р~ ~аматници, покривају себе
~ Basilic. XXIII. З, 75, schollum и који су у самоЈ ствар dk wi~Щ м,..
Nov. LXXXIII. Zacharia 1 ·
• .Ј ccles 11, Зlt: О1mp 1-.. м .~
s 11 Моје XXII е, us gr.·rom. 111, 179. Језе~· 1 ВИАИ Pilra, Ju 11s е , · ~ 814мvQt X«l •мr-·v~J ~~~~~_,..-
XVW1 8' ХХЈЈ1 '12. ' 25. 111 Моје, XXV, 36. VМоје. ХХ/11, 19· ~avovts~, i~t!axo~rot ~ 1tр;ђ~:~~~~ J~11v, «тор~оhо«У.
' Псu, XIV, 5. !a31Uao;v· а! Бt ~ov«xo! '1

1 Мат. V, 42. Лук. Vl, ЗО. 34, 35,

464 nосебни дио,
именом милосрдНИ[(а, Канон _УЗимље у обзир ову не.
ва!(ониту тргонину и одређује казну свргнуЂа за оне
који се nредају таквој трговини". 1 П овод за Валсамон~
да наnише ово било је, што је у поменутом канону
казано, да се из.вргне из клира и избрише из свеште·
ничког именика ко каматари ,,или друг им начином и 3•
води тај посао, ·q аллоо; ~€tepx6~€V~; tb 1tpd·(~rJ. и А ова·
1 равни разбојници, без обвира на количину и вријед·
!(ан или слични начин измишљавају, на жалост, и да·
нас многа и многа свештена лица, а на понижење свога
чина и на зло цркве.
8. Сви разни начини, којим постају пријестуnи
про:иву и.мовине других, а које с~ о досада прегледали,
имају СВОЈОМ карактеристиком то, што бивају беа на·
сиља, и кривац их чини тајно, не излажући се јавно·
сти и не 1потребљујући материјалну силу. Он гледа
да присвОЈИ туђу иыовину, новац или покретну какву
ствар, .али само хитрошkу и пријеваром. Али се такво
присв~Јање догађа и употребом насиља, и у таt(ВОМ
случаЈу nриказује се nруге врсте nријеступ противу
имовине д~угих, к~ји се у црквено-правним изворима
зове AЋOt€ta., разбо;нии·tтио (rapina), или насилна крађ~,
крађа са насиљем, чиме се овај пријеступ разликуЈе
од. просте !iрађе, ~/1й1t'h (furtum) Обзиром на начин,
К0 1 ИМ · l ' ОД
Ј ае извађа ТаЈ пријеступ он је много тежи .
крађе, и ради тога за исти п~стоје у изворима своЈИ
посебни законски прописи.
. Разб ОЈНиштво
· бива кад неко са намЈ· е ром да n
ри·
СВОЈИ себи т ~ Ј 0 ка~
би силом У •Је имање употреби оружје эа то, бе
пости .
rao СВОЈУ сврху да дакле до n0 11
тре
рани или и уб · ' каКВЈ
110кретну ИЈе онога, којему хоЬе да отме ра·
ствар а · 'ерУ·
аликују разб . ' nриЈечи му да изведе наМЈ . изва·
ђају своја sл ОЈ~Иr(е nрема томе како они и :дЈе ones),
који наоруж~~lела, на. 7t€pt~6~t~t Л~ащ[ (famosJiatr ства~
и nри потребни гледаЈ~ да украду неку одређеНУ смета;
на e~6aou~ 1to _да УбИЈУ свакога, ко им у томе o·uuu~
по заиату и ~oovte; (grassatores), који су раэ\:· ~~
~~1tp'fjo~ou~ 1tot т_имљу .што им год под руке до ·е ~то
им треба aan:Yte~ (mcendiarii), који да присыоЈ орУ'
• - ~ .A, ·IIJ 153, е кућу или другу какву зградУ, а
§ 51. Пријеступи противу имовине других. 465
жјем су сnремни да се опру свакоме, који им у томе
пријечи; на 1tEtp~ta( (piratae), који оружани нападају
на бродове, пљачкају и евентуално убијају све, који
и~ с е оnиру. Убијсво у оваквим злодјелима само је
средство да се обезбиједи постижење односне сврхе и
оства ре ње вамишљене крађе. Казнили су се сви ови
ност разбој нички присвојене ствари, у главноме nрема
!ех Cornelia de sicariis. Односни закони грчко·римскоrа
законодавства nриведени су у Номоканон, 1 а такођер
и у Вл астаревој Синта1·ми. 2 У овој посљедњој наведена
је односна одредба ив Прохирона, по којој дотични
кривац морао је бити објешен, и то на оном истом
мјесту г* је извршио пријеступ, како би то заст~а­
шило друге, који би могли помислити да такав приЈе·
ступ учине nИ да би ТО било Эа утјеху, lt~pa~o&{a,
родбини убивенога". Исту ову одредбу читамо и· у
Крмчији. 3 · .
у црквеном ваконодавству говоре о раsбоЈништву
7. и 8. канон Григорија неокесаријског, а 40. канон
nатријарха Јована наређује, да разбојнике .треба nо~­
нргнути осуди човјекоубијце, Јер се они служе убИЈ·
ством при иэвађању свога недЈела. Исту ову казну
прописује и 48. правило номоканона при ~ел. Треб~ику.
9. Ако се осуђује неааконито .присваЈање имовине,
која приnада другим људима, тиЈеМ ви~е мора бити
осуђено, кад неко допусти себи присвоЈИТИ оно: што
је Божје. И ово посљедње. саст~вља ~осебни приЈестуn
иамеђу пријестуnа, 0 коЈИМа Је риЈеЧ у овом~ п.ара·
графу. Зове се он [ЕроаоЛ[а, свепюkра~ство (sacr!legtu~)
у ужем смислу. у ~ 45. споменут Је .био оваЈ nриЈе·
ступ у ширем смислу, кад ко повриЈеди и осквр~и
свете стнари, које су одређене sa. боrослужењс; овДЈе
~ro~ и о неэ а 1юнитом присваЈању, о крађи тих ,
, што се у црквеном праву зове ~par\Шttrtj
џтвари, а .
1sроаоЛ(е<Ј sacrilegium rea1е.
- 1 N;oc Xlll, 23. (АС. 1, 326.) С!. XIV, 3 (АС. 1. З:U).
, 'А 12 'К 23 (дС. Vl, 98-100. 334).
.3
.
Ј 1. хх' XIX lб Крмч, rn. XLVIII. rp. 39. ~ 15. lб. (Пом.
нuд.
Proh r.
IIJ 162 об.)
Ј '
 466 Посеб11и AIIO,
Э 51. Пријес'l'уnи противу имов11не друr11х. 467
Законски nрописи и црквене и свјетовне власти
строги су противу снетокрадаuа. Прописи грчко·рим. као што каже и 50. nравило номоканона при вел. Треб·
скоrа законодавства сви налазе се у 2. глави п ти. нику. Строго је за овај нријеступ и данашње свјетовно
эаконодавство у својим ffааненим 3аконицима: у Ру­
1
ту ла Номоканона. По тим эакони!l!а сматра се свето.
сији чл. 588. 589. КЗ., у Србији ~ 222. 223. 295. ffЗ.,
крадац сваки, који украде неку свету ствар, те се под·
у Црној Г о ри ~ 222. КЗ., у Бугарској чл. 315. ff3.,
~р га ва односној. за то каэн~; исто тако се једнакој
у Аустрији ~ 315. КЗ., у У1·арс~ој 9336. 420. 423. КЗ.
казни подвргаваЈу и они, КОЈИ помажу главном чини­
1О. Истој казни као а а светокрадство nодвргава
ац! оно~а ~ријеступа. Који украде из цркве неку ствар, се пријестуn uљattkaњa zpoбova, tu~~ropuxla (sepulcrorum
КОЈа НИЈе ЈОШ посвећена Богу, тај је само лупеж; а violatio). 1 Видјели смо законске nрописе о осi<врњењу
ако украде такну ствар, која је оснећена, ма то и не гробља (стр . 403), и какве се каэне аа то одређују
било из цркве, светокрадац је. Светокраnство дакле кривцима. Истим тим казнама подвргава се и пљач·
бива само. у таi(ВОМ .случају, кал неко украде један кање гробова, колико као nовриједа туђе својине, то­
nредмет, који је био прописаним обредоы освећен, било лико и што се тијем краду ствари ив осв~ћенога мје­
. да је мјесто извршене крађе црква, било да је. друго ста, као што су гробља. У овоме случају крађа ствари
приватно мјесто. За овакву крађу подвргавао се кри· иа гробова изједначује се f(рађом црr(вених ствари, јер
гробља приnадају uр.квама, и као таква, која су осве­
вац кав~и по закону о пекулату, посебно каз~и де··
Ћена особитим црквеним обредом, спадају у света, или
по~т~ЦИЈе. У Прохирону разликује се светокрадств~,
освећена мјеста.
КОЈе Је извршено у олтару, ОД снетокрадства, које .Ј 6
Састоји се овај nријеступ у томе, по коментару
извршено ван олтара у цркни, и за прво одређено Је,
Вонарином 66. канона Василија великог, што дотични
да се к~ивац эа казну ослијепи, а эа друго да се под· лупеж отвара гробове и краде из њих оно, што је по·
вргне ТЈелесним казнама. Исто оно је приведено и У ложено било у гроб са мртви~а, исто и ако украде
Крмчији.2
плоче са гробова. 2 Тешким nријеступом сматра Гри·
Ову разлику ивмеђу крађе светих ствари у олтару горије Ниски у својем 7. ~rанону "nретраживати прах
и ван олтара видимо и у lО. канону nрво-другог ua· тијела nретворенога у эемљу и премеrати кости у
риградскоr сабора, I<оји одређује, да се nодвргне ко· нади, да се нађе эаједно эакоnан какав скупо~ени
~ачном. сврrнућу сваки онај члан клира, који се усуди украс", те проnисује кри~ц~ у име к~sне за такво не­
РИСВОЈИТИ l(a!(By свету ствар која се находи У ол· *ло ону исту каэну, ((ОЈ~ Је ВасилиЈе велики у свом
тару; а одлучењу да се подвргн' е коiи присвоји каквУ 66. канону проnисао, а то Је десетогодишње одлучење.
no· Исто ово поновљена је и у 49. правилу номоканона
ствар
' КОЈа· Је· ван олтара· и која ' служи
Ј
за разне
•
при вел. Требнику. И Каэне~и За~<оници дотичн~х др·
требе црквене и эа сnољашњи украс цркве. Ова n~· жава сnомињу казне за оваЈ nриЈесrуп: РусИЈИ, чд~ !
сљедња казна u1то Је
установљена Ј· е на основу онога, 582. кз., у Србији 9365,r.5. кз'! у ЦрНОЈ Гори 9365,
о томе пропи штена
сано У 72 ап канону s Ово за све · 4. ffB., у Бугарској чл. 31~>, 2. КЗ., у АустрИЈИ 9 306,
лица коiа · · · риЈе
нИСКИ' уЈ CRO.су светокрадци·
8 '
а эа свЈ'етовњаке Гриrо
eJlliO
ff3., у угарској 9 336, 2. К3.
мањој кази Јем , l(анону одређује, да подлег~У ~ а ro
је одлучењ: од установљене аа прељубочинство, ~~в,
___ од светога причешћа ва петнаест rод
Nomoc 11 2(АС
1 1 Basll. LX. 23, 15.
)
'ХХХЈХ ' 1, 1~113). Cf. хщ 39 (АС. 1, зззli rP· ~·
1 Proch, 2 АС. IV, 222.
118. rn. XUX ' 58· Cl. Ecl. XVII, 15. Крмч. гл. XL Vl ·
• Моје ~:~ 16• § 28 ( Сп, иаА. 11, \67. 195 об.).
, овога kанона МС. 1, 146.
 468
Пoceбttll ДIIO,
III. Пр~еступи противу хришћанског
мора.11а.
§ 52.
Пријеступи путепости.
. У ново~авјетном св. Писму и~међу најтежих при­
Јеступа брОЈИ се и nутеност, aoEAjEta, 1 стулодt)янiе
любострастiе (libldo), и онако исто као што је лаком~
сто, 1tAEOYs~(a, коријен свију зала у имовинским одно·
сима друштва (s 51 .), тако је и путеност коријен свију
зала у породИЧI(ИМ односи ма човјечанскоrа друштва.
Атанасије велики у својем 1. канону спомиње о полном
здружењу човјека и жене, па хвалећи оне, који ва
мл~ости своје склапају брак и уnотребљ ују природу
СВОЈУ за рађање ~еце, диже глас противу путености
(daEЛystaY), која ствара блудочинце и прељубочинце,
1topvou~ ~at ~оtхоб~, које оче!(ује казна. 2 Путе ност је
дакле извор на nрвоме мјесту блудоlf!тства, затијем
прељубо,щнства. Прво, које се у црквено-nравним и~·
во рима зове 1topYE[a (fornicatio) бива, ~ кад неко, ко Је
слободан од брачне везе, испуни своју nохотљиву жељу
са лицем, које није везано браком, а друго, које ~е
зове ~otXE(~ (adulterium), биRа кад неко лице, I(Qje ЈС
вез~но браком, задовољава nохотљиву своју жељу, мимо
СВОЈ~Га бра:нога друга, са другим лицем. Оба су ова
П~ИЈеступа Једнако врло теш!{а, јер су противни и Бо·
ЖЈе~ и природном закону; али је много по себи тежи
друl ~' наиме прељубочинство јер као што опажа Гри·
rори;е Нис~и У својем 4. ка~ону,' у блудочинству на·
пазимо ПРИЈеступно эадовољење nохотљивости, а У пре·
љубочинству, осим тога још и увриједу другоме ли·
цу, законитоме мужу ~ли ааiсонитоЈ· жени. О прво~lе
ол ових · '
г nриЈ.ест~па ријеч је у овоме nараграфу, д
0 наводеЋи рије чи ВасилиЈа великога, како 11 такав чо·
npy оме РИЈеч Је У слиједећем параrраФу.
• Под блудочинством у канонима се рааумијева
1 вјек, ако буде и мртве васкршавао, свештеник ипак не
уопће свако nр~еступно эадовољавање похотљивосrИ
од стран~ лица, које није везано браком, независно
Ј Марк. Xll, ~. Рмм. XIU 13
1
МС, 11, DJ.. ' ·
§ 52. Прнјестушt путеностн. 469
од објекта овога пријеступа и од начина, како га
дотични изврши. Ово се види особито у канонима
Василија великог, који блудом вове и брак, који неко
склопи без nриволе старијих (кан. 38. 40. 42.). Авгу­
стин хиnонски у својим коментарима Библије о томе
пише : "!Шcitus concllbltus et omnis non legitimus usus
illorum membrorum nomine fornicationis intelligitur" .1 У
ужем см ислу зове се блудочинствоы свака путена веза
са женском, која није већ дјсвична, и уоnће са женском,
која је веЋ прије изгубила *вичност, и дакле и са
удовицом. У римскоме nраву казнило се блудочинство
само у таквом случају, кад је оно бивало са поште·
ним женскиња ма (honeste viventes), било да су те жен­
С!(ИЊе неудате или удовице; и у овоме смислу forni-
catio је била налик на stuprum, и једнако се кавнила,
као и stuprum. За блудочинство са блудницама (mcre-
trices) исто nраво не прописује казну. 2 У црквеноме
nраву нема ове разлике, него свако блудочинство под·
лежи црквеној казни, - разумије се по себи, ако је
јавно, јер у противном случају оно спада у унутра­
шњи судски црквени форум, нити јавни суд цркве
може судити о тајном блудочинству, о којем може тек
свештеник да дозна nри сакраменталној исnовиједи. Ва
свјетовњака, који је јавно иаобличен за блудочинство,
Василије велики одређује у својем 59. канону одлу·
чење ва седам година, а Григорије Ниски у својем 4.
Ј<анону одређује одлучење эа девет година, ако дотични
не nокаже да се каје. Патријарх Јован у својем 14.
канону спомиње обје ове "аэне. О јав~им блудочинцима
говори у својем 37. канону и патриЈ~рх Ники.Фор, на­
nомињуЋи ријечи an. Павла у прВОЈ њеrоВОЈ посла·
ници Коринћанима (V, 11), да. ~.а ја~ним блудочин,цем
не треба хришћанин ни ~а ~аЈедно Јел~; а да не може
бити nрю1љен у клир, КОЈИ Је само и ,Једном учинио
ок блуд, о томе говори ист~ св. отац у својем 36. канону,
1 Quest. XXXVII ad с. 23. Deuleronomii.
2 Dig. L. 16, 144. Cf. XXIII. 2, 43. XLVII. 10, 15. BIДI
о 11ЈМ1111
nријеступима yonhe у рим. nраву Моттsеп, Rбm. Strafr., S. 862 f&.
470 Лосебнн АИО,
смије бити". Ако је случајно неко био рукоположен,
који је прије рукоположења учинио био блуд, и о томе
се послије дозна, такав мора бити одмах снрrнут са
чина, и тек, по одредби 9. канона неокесаријскога са­
бора може се таквоме доnустити да ужива спољnшња
све~теничка nрава (без права снештенодјејствовања),
ако је сам исповједио тај свој гријех, 1юји је учинио
nрије рукоnоложења; ако пак постоји оnравдана сумња,
да је неки преэвитер учинио био блуд nрије рукоnо·
ложења, и то се затијем докаже, а он сам неЂе да
то nривна, у таi(ВОМ случају такав се преавитер подвр·
гава казни коначнога сврrнуЋа са чи на. 1
2. Ако црква подвргава строгој црквеној Ј(аэни
блудочинство свјетовња!{а, ти јем строжија она мора У
томе да је са свештеним лицима, која по несрећи падну
у блудочинство. За епископа, пр~звитера или дјакон~,
који се затече у блудочинству, ап. 25. канон наређује
да се одмах свргне. Ову исту одредбу понавља Васи·
лије велики у својем 3. канону. А 1. Ј(анон неокеса·
ријскога сабора прописује, да преавитср, који падне У
блудочинство, мора · не само бити свргнут са чина,
него мора бити сасвијем ИСЈ(Ључен и од заједничке мо·
литве У цркви са ВИЈ. ернима и постављен v ред по·
· " на
кајника, наиме, по коментарима Зонаре и Валсамо
овог неокесаријскоr канона, морао је такав за петна·
ест година полвргнути се јанном nокајању, и те!~ т~~
моr~о ~у с.е допустити, да ступи у заједницу свјето а
њака (et; tr1V ~~tvюvtav ~rov ),ct'txrov).2 Одредба ~анонс:и
0 свргнуЋу епископа, преавитера и дЈ·акона КОЈИ учи
блуд · ' клира ·а·»а
' в~жи Једна[(о и ва све остале чланове
нижим Јерархијским степенима почињући од иnonJ
кона па!( на ниже. То каi!{у аакључне' ријечи no~1енУ·
тог 25. an Ј(
· анона. 3а ове ниже чланове клира свр·.
rнуће значи да
' се они лишаваЈУ. сваке служое• у upд
кв~, да се исюьучују из клира и да nрелазе у ре
.СВЈетовњака ' ИМаЈући ' у молитве» у ва·а·
· право да стуnе
Једницу ових nосљедњих . тек онда, кад иэврше nет~ .
1 Моје тумач 9 .
~ АС. Щ 70.71 •. неоксс. канона МС. 11, 32.
Э 52. Пријеступи путености. 471
ест година јавног кајања. О блудочинству калуђера и
калуђерица ријеч је у 59. nараграФу ове радње.
З. ,,Блуд није брак, пак ни почетак брака, и ради
тога имају се равлучити они, који су се "ров блуд
сјединили (tau; x~t~ 1t~pvE[~y ouva7tto~SYQUS)", каже Ва·
силије велики у својем 21. канону; а ако то неЂе да
учине, нека nодлегну I(авни, установљеној ва блудо·
чинство. Овијем каноном ocyryyje се сулоЖиutlииво,
1t~AAet.xto~6; (concublnatus). Суложништво постојало је
у византијској царевини до IX вијека; и nоред вако­
нитога брака (legitimum matrimonium) доnуштао се у
друштву и други начин заједничког живљења једнога
човјеЈ(а, који није био везан браком, са једном сло·
бодном од брака женскињом, а које се зајtдничко жив·
љење звало 1trxЛЛQ.x~a~6;, а у римсi(Qј држави concubl-
natus. Из првих времена римске царевине ,Jeges Papia
Рорраса et Julia de adulteriis nризнавале су посто·
јање конкубината, нити се ичим противу истога уста­
јало. Разне прилике у римскоме друштву изазвале су
конкубинат, особито разлика у сталежу између двоје
њих, који би се завољели, а који нијесу могли ло ло·
стојећим законима да склоnе Формални брак. llap Ју­
стинијан признао је и неку законитост конкубинату.
Ако би двоје лиаа јавно пред свједоцима изјавило да
намјеравају нераэлучно живјети, и то се иначе није
косило са законима, по Јустинијановом законодавству
такво живљење тих лица имало се сматрати допу·
штеним, и у одређеним случајевима дјеца, која би се
од њих родила, могла , су бити легит~мована, а и сама
конкубина добивала је nраво да на слиједи од иыовине,
која би остала nослије смрти човјека јој. 1 У византиј·
ској царевини конкубинат је имао овакво значење до
половине VIJI вијека, кад је издана била Еклоrа ца­
рева Лава и Константина, 2 али у другој nоловини IX.
вије1ш цар Василије Македонац издао је наредбу, да
нико не смије држати конкубину у својој кући, него
мора је или вјенчати, или отерати из куће. 3 Наредба
--г Поiробности о свему ономе В11ди у Nошос. ХЩ 5. (АС. 1,
301·309). Испор. Nomoc. !, 23 (АС. 1, 59-00).
2 Ес!. 11, s. У Крмч11ји гл. XL!X. rp. 2. § 8 (Сп. иад· 11, 108).
1 Proch. IV, 26.
472
ова цара Василија у словенској Крмчији гласи: пПо.
неже убо отъ древнихъ оставлено обрtтохомъ обще.
нiе къ наложницt~ хотящему общитися ей , рекше по.
яти ю, не годt бысть намъ безъ nамяти оставити та­
коваго эаi{ОНОПОЛQ}Кенiя, да не сквернится наше житiс
нелtпыми браки; nовелtваемъ отселt, никомуже по­
добно быти, имtти наложницу въ дому своемъ : мало
бо или nаче никакоже раэлично отъ блуда се мнимъ;
но аще кто восхощетъ nриобщитися, брачное да со·
творитъ к ней сложенiе по законному извtщанiю; аще
же недоотойну себt мнитъ таковую жену закономъ
пояти, ни единаrо же къ ней по смtшенiю да не имать
общенiя, но да отженетъ сiю и пойметъ юже обрящетъ
себt подобну" .1 Кад је конкубинат лишен био закон·
скога значаја грчка-римским законодавством, и кад је
новелом цара Лава филозофа у почетку Х вијека про·
глашена била законитост онога само брака, који би
црква блаrословила, 2 тада су наравно престали важити
стари закони о конкубинату, те се безусловно иыала
раскинути свака веза човјека са женскињом неком,
осим законите брачне везе. Државно законодавство по·
тоњих времена вабрањује конкубинат. Црквено аако·
нодавство о~ређује, да дотични, који живе међу собоМ
У ~анбрачноЈ вези, морају, послије иэдржане еnити·
МИЈе ва блудочинце, вјенчати се по црквеним npon~~
сима, или nак сасвијем раскинути невакониту своЈУ
.~везу, под пријетњом коначног искључења из цркве~
ако остану упорни у злу. 3а лице, које је имало сУ
ложницу (1taЛAa~~v), 17. an. канон наре1<vЈ'е да такв
лице у . I)J, '
апсолутном ~мислу не може никада бити пр
љено У клир, и тијем је у основи веЋ изречена забрана,
да би смјело једно свештено лице имати суложн~llУ
и с њом жи · с
НЈети. уложништво Ј· е Ј·авни блуд, па
ШТО се Не М · rtO 10
оже трnЈети у клиру блудочинац, та"
исто4мо3ра бити и за онога који . држи суложниuУ·
· абрана с ' 11аUЈЛ"
ј е израза у 3 к уложништва ва чланове клира n ~oJr~.,,
аабрањује · анону првог васељенског сабора, св~
--:....,__ ' да еnископ, преввитер и пЈ'акон исто и
IГ х ро 1
1 n. LVIII. 4, 27 (Сп. над. 11 89)
Zlcll4rlat, jus gr.·rom, lll, 1~. ,
Посебни дио. § 52. Пр11јеступrr путеностк. 473
други који приnадају клиру, лрже у куЋи својој ма
какву било туђу женскињу, осим, nри nотреби, матер,
или сестру, или тет~у, или такве само особе, које су
слободне од сваrюга nолозријења, ~ а ~ova 1tpoaro1ta
'ltdOCtYU7t~~ta.Y aш.7tS 1~EUjEY (vel eas soJas personas, quae
omnem suspicionem effugiunt).Ово је nрви никејски са·
бор нашао ва потребито да каноном забрани, јер неки
чланови клира, особито који су били беабрачни, доnу·
штали су себи држати у својим кућама неке женскиње,
за које се могло подозријевати, да нијесу строго морал­
нога nонашања, и које у поменутом канону сабор зове
дооебеие Жencktme, auYElaaxtи (mulieres introductae).
У nрвим вијековима uркве завео се био обичај,
да су nоједини клирици, а и неки свјетовњаци, који
су хтјели беэбрачни живот да nроводе, стуnали са
неудатrнr женСl<ињама у неr(акав OJXOmtu браk.· живјели
су заједно са тим женскињама у једној кући, и кази·
нмн су, да с њима имају само духовну веэу; да по­
буђују једно другога у хришћанским врлинама, али
на немају с њю1а никаквих тјелесних сношаја. Те су
жснскиње називали најприје духоони.и cecmpaAta (rt~EЛ·
~al) И ;ЬyбaЗI/ttAta (djrl1i1jta[, di\есtае),эатијем 008COeHU.ita
(auvE[jQ.xto~). Ове везе између нежењених људи и не·
удатих женскиња биле су код ыногих бед сумње чи·
сте и имале су смјером уа~амно духовно усавршавање;
али код велике већине, те су веае свршавале блудо·
чинством, и тије~1 оnаснијим и rњусниј~м, што се то
крило nод плаштом побожно~ти. А свЈедочи нам о
о~оме оштри начин говора, КОЈИМ се о тим везама ИЗ·
0 ражанају оци и учитељи цркве.
им· Гриrорије назијанвин спомиње о aгallema.«a, што
су држали код себе равни нежењени сн~штеници, па
неки калуђери у својим усамљеним МЈ~стима, и то
11
нааивљс ђаволским лукавством, а пошто Је такво име
као
(aya1irlt1Jv, љубавна, dilectam) an .. Павао дао же~и Фи­
лим она (посл. ст. 2), то Гриrорије .и опажа, .да Је сад~
d најrюштенијим именом наэвана НаЈ.скаредН.ИЈа ствар.
А блажени Јероним оном силом риЈ.ечи, КОЈОМ ое уии·
јсЈ( одликовао, овако nише о тим ваЈним духовким се­
--~Orcg. Nazlanz., Carm. 111.
474 Посебни дио.
страма нежењених свештеника: Unde in ecclesias aga.
petarum pestis introiit r unde sine nuptiis aliud nomen
uxorum~ Plus inferam: unde ·meretricesr .... Unde mere.
trices univ~aer Eadem domo, uno cublculo, uno saepe
tenentur et lectulo, et speciosos nos vocant, si aliquid
existimemus. 1 Јован Златоу ст у сnису своме ?tpo; tob~
aoVEta&.~too~ ixovta.~, жалеЋи дубоко, што са многим
свештеним лицима, који законите жене немају, живе
у кући доведене женскиње на саблазан свију, каже:
.Старим нашима два су само разлога позната била,
вашто жене живе са људима; један је стари, правилни
и осмислени, а наиме брак, који је Богом ааконодав·
цем установљен; други је пак новији, неnравилни и
противуааконити, а наиме блуд, који је уведен од
элобних ђавола ... Али у наше доба пронађен је и
трећи нови необични начин, којега је узрок тешко
исnитати: јер има неких, који неудате дјевојке уэимљу,
држе их непрестано у кући затворене до најдубље
старости, и поричу да имају с њима каква посла, и
да их не држе ради брака и сношаја с њима, ради
рађања ~еце и уопће ради тјелесне насладе, него кажу,
~а их чувају чисте и неповријеђене". И проду.жава·
Јући да оnр~вргава разне иэrQворе, које иэнашаЈr до·
тични, додаЈе: "видиш их да заједно са дјевоЈка~а
ж~ве везани с њима у пуној наслади, те би ради~е
ХТЈели душу изгубити него ли своју другу, и приЈе
би готови били све претрпјети и све учинити, неr~
ли . 0д љубавне се одијелити", те најпослије nокраЈ
СВИЈУ оправдања што дотични износе каже да У томе
свему он друго не. види него· nпогану жељу за насла­
дама. и бесрамно ТЈелесна уживање... А I<аэујући, да
све чините Ради. Бога, ви напротив чините баШ оно,
што чине непријатељи Бога" ,2 Послије овакоr owтpor
; ~leron. , ер. XXII ad Eustoch, de custod. virginitatis. 0 tegras et lncorup tas servar е ···
рвводимо и У латинском пријеводу ово интерссактно ~јеСТ
на истога сnиса· ма· ·ь ussae
rt ' • JOn us nostris duae tantum cognitae.fuerun1са с
Ju:,e~~~~~u:~~~~es bcum, vlrls habltent. Et una quidem vetus. ~~~о~е
•• .ш..tu t al en nea · nетре matrlmonlum quod а Deo legls ~
1IIIUIU mes , tera ver h . ' , ne!llr·
stupnuu, 1 m~\' . do, ас recentюr, injusta et leg! contrar1a, ~us
quldam, novusli~IS !nntr~t uctum daemoniЬus, , , At noska hac aetate ted !а·
1
·
80
us mos excogitalus est, cujus caussam ьаu
g52. Пријсстуn11 nутености. 475
говора отаца и учитеља цркве противу женскиња, које
ван брака живе са свештеним лицима, јасно је, кога
је равумијевао Валсамон, кад у тумачењу поменутог
канона каже, да су неки говорили, да женскиЊа, о којој
говори поменути никејски канон ,,јест доведена жен·
скиња намјесто законите жене, и која живи са неким
блудно (xu.t auvotxouaav ttYa 1topYtxбJ~). 1
Овакве дакле женс1шње и које на такав начин живе
ваједно са свештеним лицима разумијева никејски ка·
нон под доведеню1 женскињама (auvstoaxtou~), и строго
эабрањује свима свештеним лицима држати такве жен·
скиње у својој кући. Ова наредба никејскоr сабора
тиче се, као што се види, нежењених свештених лица
или удоваца, а свакако таквих, аа које се могло по·
довријевати да могу имати тјелеснога сношаја са жен­
скињама. Али ова је иста наредба имала пуну снагу
чак и онда, "ад је )lотично свешт.ено лице сасвијем
слободно било од сваr(ога подовријења, да може оп·
Ћити са женскињом. Василије велики у посланици сво·
јој (кан. 88.) преэвитеру Григорију, који је држао У
кући неку женскињу и ва !(QГа ~е могло са сигурно·
шћу nретпостављати да због своЈе старост.и нема ни·
каквих тјелесних сношаја с њом, али .КОЈУ он ипак
није хтио отпустити, оваrю пише: пНИЈесмо ми први
ни једини, 0 Гриrорије, који установисмо да женскињ:
не смију живјети ваједно са људима' него ~рочит.аЈ
канон, који ивдадоше наши свети оци У НикеЈИ и КОЈИ
иврично эабрањује држати nоведе~е женскиње (ouY&L·
ай.хtщ;). А достојанство ~еабрачиЈа у томе с~ наи~е
и састоји, да се живи одrrЈељено од .женскиња, а КОЈИ
ријечју казује, да не чини, а у самоЈ ствари чини што
. . . . 1e11.11n quidam qui puellas inuptas ducunt, easque
с11
е 1nves11gaveпs: sнn ' • t
.
sетрег dom1 со 1 ocan 1е 11 '
·n extremam 11 sque senectutem шclusas 1enen,
t ·
. •que liberoruт procreandorum gratla, negan en1n1
. .
SIПC 1111pr11 1 Jl,
S С 1COIII, . 1!1 ,
se снm 11\is renl habere, neqнe liЬidinis Cћtlssa i dlc~nt. ~щm se ~s IП·
Vides cohaЬilaпtem VJГg1n1bus et alllgatum
h b't trl
еt dе 11 с1an1щ е t an1m
. am poliнs pcrdere volc11!Щ quam со а 1а cem,
d'l ta ar1
. ati ct raccrc potlus, Qllallt а 1се . sep-r •, •
paraltlnщнe '" ct r
0 1113 о 1сег~ fac!tls autem еа quae
DlcШs quidПI, vos omnla proprcr ellffi а ' '
11
sunt inimlcorum Dei •
1 АС. 11, !21.
 476
и они, који живе са женама, очито је да та1ши хоЋс
само по имену да эаслужи достојанство ~евичанства
а међутијем н~Ће да остави срамотне насладе. И тије~;
је прије требало да си ти задовољио нашем аахтјену
што сам кажеш да си слободан од сваке тјелесне стра~
сти. Пак и ја не мислим, да може онај, I<оме је седам­
десет година, живјети са једном женом страствено, нити
смо ми као за извршено срамотно ~ел о наредили оно,
што смо наредили. Него пошто смо од апостола нау­
чили, да не треба постављати брату спотицања или
саблазни (Рим. XIV, 13), а знадемо да неке ствари,
које су код једних најчистије, за друге бивају поводом
гријеха, то смо и наредили, слиједеЂи установи светих
отаца, да се раставиш са оном женскињом. Па к чему
окривљујеш хорепископа и напомињеш стара непри·
јатељства ( К чему се жали ш и на нас, као да лако
слушамо осваде, а не жалиш се на себе што не можеш
да се оканиш навике са том женскињом ~ Отјерај је
дакле из т.воје куће и стави је у манастир. Нека она
буде са щевама, а теби нека мушкарци служе, ка!(о
се не би због вас име Божје хулило (Рим. П, 24). И
· док ово не учиниш, неће ти ништа nомоЋи ни десет
хиљада ствари, које ти у писмима можеш навести, него
ћеш умријети к~о нерадник, и пред Господом t;еш од·
rоварати за СВОЈ нерад. А ако се не поправиш и усу·
диш се вршити свештенослужење, бићеш анатема ва
сав народ, па и они који те приме биће искључен~
из све цркве". ' ријечи ап. Павла у првој посланици Коринћ~нима (Х,
Наредба онога никејскога канона усвојена је б~ла
и грчко-римским законодавством те је цар ЈустиниЈаН
ивд~о нарочиту новелу, да клир'ици који неће да ~·е
одиЈ.еле од таквих жснскиња, послије' односне опомене,
имаЈу се одлучити од свештено~ејствовања а епископи,
ако се усу.де то чинити, имају се сврrнут~ са епискоn·
ског дОСТОЈанства, као недостоiни 1 у Крмчији овако
о томе nише· в .4. Ј •
· " сьмъ въ лричетъ вочтеннымъ и
имущимъ женъ по
правиломъ отрицаемъ во св 0
дому чужую жену имtти, кромt токмо матере и дrцере,
1 Nov. СХХ\11
~ 1&1), · с. 29' Cf. Basil. 111. 1, 45. Nomoc. Vlll, 14·
Посебнп дllo, §52. npиjcctynll nутсностll, 477
и ссстры, и инtхъ лицъ, яже всякоrо завора убtгаюrъ.
Ащс же кто презр'ВВЪ сiю ваповtдь, жену въ сноемъ
дому начнетъ имtти, яже можетъ нань ааsоръ навесщ
и единою и дващи восnомяновенъ и nоученъ бывъ. или
отъ cRoe1·o епiс1юnа или отъ своихъ причетниковъ на­
кааанъ бы въ о томъ, яко съ таковою 111еною не ж11ти
и изгнати отъ своего дому не восхощетъ, или кле­
ветнику явльшуся, покааанъ будетъ нечисто с тако·
• u •
во ю женою жипе живыи, тоrда сшскопъ его по цер·
!(ОВнымъ правило~љ отъ причта да извержетъ, и совt·
ту градскому, егоже причетнИ!(Ъ бяше да преданъ бу·
деrь, рекше, въ nростыя люди дань даяти вочтенъ бу­
детъ. Enicкony жс ни ед~1ньш отнюдъ жены имtти въ
дому не прощаемъ; аще же явится cero никакоже со·
хронивъ, иаъ епiскопства да иавержется ". 1
Забрану издану З. каноном првог васељенског са·
бора, да никакав члан !(дира не смије држати у кући
својој никакву туђу женсr<Ињу, ва коју се м~же по·
доэријенати, да може с њом да падне у блуд ко Је др.жи
у куhи, ту забрану понавља трулски сабор у СВОЈеМ
5. канону, додајући о~носну казну. за сваког онога
члана клира, r<Djи би прест,у пио онаЈ каньн, наиме да
мора бити свргнут (·мJ.~atpEtO~(l)). А седми васељенски
сабор обратио је био пажњу на т~, што cr
некакве
туђе женскиње живјеле у епископиЈаМа, то Јест У ку·
Ћама, у којима епис"опи станују, и У манастирима, и
у своје~ 18. канону каже, да то бива узроком свака·
кве сумње (1tavtb; 1rp~a~l~~aщ attt~Y). НапомињуЋи
32), !шко служитељи нр кне не смију бити_ н~, саблазан
не само својима, него ни иввањс1шма (tot~ ~о&ЕУ), то
јест, не саыо вијернима, него ни онима, Ј<ОЈИ не nри·
nадају nравославној црi<ВИ, истим каноном сабор н~·
ређује, да у еписrюпијама и у манастирима не СМИЈУ
становати никакве женскиње; и а!<О неки епископи
или манастирски старјешине то допусте, нека се ПОА·
• не вргну канонској казни, а ако остану ~ЈЈорни У томе,
нека се свргну. И не само у епискоПИЈ&IIа и у N&Ha·
емъ
старима не смије ни под који начин бити никаква жен·
1 Гл, ХЩ 71. 72. Исn. rn. XLIV. ~ 14.
(АС·
 478 Посебни дмо,
скиња, него истим каноном эабрањује се епискоnима и
калуђерима и да се састају са каквим женскињама, кад
су на путу, и уједно наређује се, да у присуству еnи­
скоnа или игумана (и уоnЋе калуђера) никаква жен.
скиња не смије ни да служи, него се она мора уклонити
из куће, док не пође епискои или игуман, а потре·
биту службу треба да обављају мушка лица, и то све
ради тога, завршује канон, да на свештенички чин не
буде никаква nриговора (д(~ tb &ve1tlA~1ttov).
~аэни ва блудочинство nодлежи не само оно
5.
лице, које је учинило блуд, него исто и они, који по·
влађују у томе другима, или наводе друге на блудо·
чинство. У Номоканону ово је означено оnћим тер·
· мином 1topvo~o~[a, ~etatpo?te[a, сводништво (lenocinium),1
и ту се разумије свака трговина са људским тијелом
у сврху блуда. И на nрвоме мјесту у црквено-nравним
изворима у свеэи са овим главним пријестуnом спо·
миње се кад родитељи или штитници наводе на блу·
дочинство малољетне или ~ецу. Патријарх Никифор У
својем 108. канону подвргава трогодишњем одлучењу
матер, која повлаrуује свом сину на блудочинство, на
nре~убочинство, или на други који nутени nријеступ.
2
ИлиЈа критски у својем 4. канонском одговору спо·
миње 42. канон Василија великога о одговорности до·
тичних старијих у nитањима брака млађих, који су
· од њих зависни, и како бракови који бивају без nри·
ноле старијих, јесу блуд, и пре~а томе да су к~ив~
У блудочинству и сами ти старији ако повлађУЈУ
nризнају такве бракове. Досљедно ;оме ако отац по·
t. · У ~-.uлудочинству својој дјеци, или
вла~ЈУЈе • на•
' их сам
то навод~~~ рад~ личних својих сврха, такав отац под_
лежи он~Ј истоЈ Ј(аэни, коју канони прописују за бл~а
дочинц~. ЈеднВI(Ој казни у смислу наведено га каноне
ВасилиЈа великог подлеже и они који наводе дотич
малољетне, који су повјерени ~иховом штитниш~:~
ил~ ва~nитању, да учине или да доnусте на своЈ •
ТИЈелу Једну путену скаредност. Грчко-римско эаi(ОН0
1 Nom. XIII, 21, 22 (АС. 1, 322·325)
: Pitra, jurls eccles. 11, 3З7. ·
АС. V. 379-380,
§52. Прнјеступн путеностн. 479
давство било је врло строго за овакав nријестуn. Ца·
реви Теодосије и Валентинијан лишавају својом кон·
ституцијом 439. године сваке власти оца или штит·
ника, који своје ћери, или друге nодвласне им дјевојке,
наводе на блудочинство, и nодвргава их эа то теш1шм
казнама. 1 Ову је консти~уцију затијем nоновио и no·
оштрио Јустинијан својом 14. новелом. 2 Није блаже у
овоме ни данашње законодавство насnрам оних, који
наводе на nутена дјсла св~је млађе, на nрим. у Русији
чл. 526. 527. ~З., или у Србији 9 208. КЗ.
6. Поменутом но велом Јустинијан sабрањује строго
свако сводништво (nulli facultatem esse lenocinium e~er·
cere), а nосебно забрањује да буду блyдltu'tke kуће, у
којима женскиње јавно nродавају своје тијело. За кривце
у оваквоме nријестуnу одређује новела, да се истје·
рају из града, да им се куЂе конФискују и да морају
уа то велику новчану глобу (decem librarum auri) nла·
тит и; а ако nреваром или другим сличним начином nри·
мамљују ~евојке и nретварају их у јавне блудниuе, да та·
кви морају подлећи extremis poenis (ta~ €oxatrlS u1t~~E~Et~
7tO(Ya;), а то би било или смртна казна или депортациЈа.
И данашње свјетовно законодавство I(азни сводништво:
У Русији чл. 524. «З., у Србији~· 365, 7. R3., У ЦрНОЈ
Гори 9 365, 6. RЗ., у Аустрији s 133. 512. КЗ.
Гњусним овим занатом држања блудница изгледа
да су у VII. вијеку расположени били д& се баве и
неки 1ширици, јер иначе не би био .nринуђен трул·
ски сабор да изда свој 86. канон, КОЈИ се ~ави овим
nитањем. Одредивши одлучење аа свакога свЈетовњака,
који тера тај гњусни занат, или како канон ка~е~
"који на зло душа nрикупљају и држ,е блуднице" (m
~UX(UY OAtO&(p 7t6pvu.~ e7t(OUYrljOVt~; ~at eщi~~vtas) ' ~а
члановс клира, ако то исто ч.инс, канон им одређуј:
највећу црквену казну, а то Је, да не само буд~ сврг
нути, него и да буду одлучени од цркве. ИстоЈ казни
подлеже чланони клира ма каквим било начин~м да
се эатеку у сводништву, исто тако и кад би КОЈИ од
----·~B~;it. LX. 38, 1. Cf. Cod. Xl. 40, б.
~ Basil. LX. 28, З. . LX 111 З.
~ Сна ова нонсла nренесена Је У ВааиЛIIКС. ' ""'
480 ПосебНir дно.
њих посредовао да се склоnи не!<И неаю<онити брак
особито r~e може бити родоскRрњење. ' оосkрњење, коЈе у црквено-правним иаворима оэначује
7. Једнаки узрок, који је изазвао сабо ре да 88•
бране блудничке куЋе и да подвр гну казнама оне
l(оји држе тюше Ј(уће и који их похађају, изазнао ј~
саборе да забране, да се дущkн и Жеисkмье зајеоuо
uepy у kупалttшту (€v ~a)~av€[11) ci.7t~)~~6Eo&щ), Ово је
био обичај код хришћанn п рвих вијскова, и то су чи·
нили, не само свјетовњаци, него и чланови клира, а
ради чега су, као што Ј{аже 30. канон лаодикијсi(ОГа
сабора, незнабошци најнише и о птуживали хришћане.
Зонара у коментару овога канона каже: "Што се му·
шки перу зајецно са женски њама, то је ствар, која
је опасна аа душу, и yapOii је сваке неупутности ; јер
кад мушки гледају голе женски ње, исто и кад жен·
скиње гледају голе мушке, то рас паљује лутену страст
и расnламћује у ТИЈелу огањ , и то п релази границе
сваке скаредности, тако да и сами нсзнабошци осу·
ђују оне, који то чине, Ј(ао људе расnутне'1 • 1 Трулск~
сабор у својем 77. канону понавља канон лаодикИЈ·
скоrа сабора, и одре~ује аа кривце и односне каане,
наиме, за свјетовњаке да морају бити одлучени, а чла·
нови кЈЈира да морају бити свргнути.
8. У свеэи са овим стоји и 1ОО. канон овог по~
СЈ~едњеrа сабора nротиву uopuozpaфckux cдtka. Глас
ТаЈ канон: "Очи твоје нека гледају управ.о, и св~~
свега што се чува чувај срце своје, свјетуЈе Пре:~о
дрост (Прич. IV, 23. 25), јер тјелесна чувства л
8 стна прав. 34. и 35. При чему се одређују односне
nреносе утиске своје на душу Зато эабрањујемо, д
се ма на који начин унаприје~ цртају слике, бидо :З~
даска~щ или на чему другом !(ОЈ· е замањују очи и р
враЈ'IаЈу ум и · .' хотљ"·
' КОЈе узбуђују nламен нечисте П 0 •
ности. А Ј(Оји се усуди то учинити нека буде 0~1~:
чен" Ист · ' . npoзr~
. ОЈ l(аани подврrавај'у се и они I<ОЈИ у r/a·
или у стих ' · nри~~i'e
. овима састављаЈ·У разне списе коЈИ
SYJY разна б · ' · љУ'
лудочинства ·и такорећи поучаваЈУ ро•
и жене свима ск
· . . аредностима путености. Зако~ ски n0р·
лни~и фо IIbellt famosi (стр. 449) важили су и эа а
~~ СЈ(е писце, '
1
АС~ 111, 197,
§ 52. Пријеступи путености. 481
9. Врло :еш~и пријеступ nутености саставља ро·
са терыином a[~~~t~[a (incestus, кровосмtшенiе).t При·
ј еступ овај бива, кад учине блуд двоје њих, који су
међу собо м у таквом тијесном степену сродства или
крвног. (дакле кој и су auпmis, consaguinei), или свбј­
дбе (дакле међу собом ~n:tateis, affines), или духов·
нога сронства (1tYeu~cшx~~ OUj'(EYEkts, cognationis spi·
ritualis), да због тога сродства не могу склопити за·
конити брак, и који при томе знаду эа то њихово
сродство. Б ез овог посљедњег услова нема пријеступа
у правном смислу, исто као што га нема, ако није била
copula carnalis између дотична два лица, мушкога и
женскиње. Г ран и це стеnена, у којима се може пока·
эати роnосЈ(врњење, одређене су 54. каноном трул·
скога сабора, који забрањује брак између лица, како
у I(рнном сродству (auпsvEta е~ ~r~~to~), тако исто и
(
у свбјдб и arxtatst~), до четврто га степена; а за ду­
ховно родоскврњење 53. канон истога сабора одре·
ђена је као граница други стеnен, то јест аабрањен
је брак међу ·)(умом и кумчетом, и брак међу кумом
и обудовљеном матером кумчета. У номоканону при
всл, Требнику приведено је на основу односних (67.
75. 76. 78. и 79.) канона Василија великог десет пра·
вила (од 29. до 38.), у којима се говори, кад бива
родоскврњење. Из крвнога сродства ту се приводи
родоскврњење међу крвнима, двороднима и тро~од·
нима браћом и сестрама, и то: прав. 29. 32. и 33 , иэ
свбјдбе прав. 30. 31. 36. 37. и 38; из духо~нога срод­
казне эа родоскврњења у равним стеnенима, од ~евет
година до двадесет година одлучсња, nрема ВИШОЈ или
мањој близини сродства иэмеђу односних лиuа. Слични.
2
су овоме и односни канони патријарха Јована (24· 25•
49-58. 60. и 63.)3,
t Nom. XIII, 5 (АС. 1, ЗОЗ). Власт. Синт. Г, 9 (АС. Vl; :· Ва·
sil. LX. 37 39. 75. Proch~. XXIX, б9. Види 68· кан. Васнлнја '
' подробно тумачсњс ourrx правила uел. Треб1111117 APfi'OI
.,• В11д11
надању А. Павлова ouo1·a зборнrll(а стр. lбl·lб5.
у мс 11 500 517. 518, 519.
,
• BIIДII cuc ouc каноне · ' • 1
31
482
Посебllи Ano.
10. Одредбе грчко-римсi<оrа законодавства t· •
налазе у н о~оканону, слажу се у главноме са овим
~~~е~
што проnисуЈУ о томе nоменута nравила номокан '
т ре б нику . она
при вел. и канони nатриЈарха Јована. n~
вабрањеним браковима (~bl~tщ incestae, illicita~ nuptiae):
у Номоканону читамо. "Родоскврнитељи \щ~~~!хtщ),
а наиме, al(o родитељи уч ине блуд са СВОЈОМ дјецом
(1t~os tEXYrt) или ~еца са родите.ьима, или браћа са
сестрама, морају бити I<ажњени мачем. А ако учине
блуд међу собом лица, која су иначе у сродству, на
примјер, отац са женом свога сина, или син са женом
оца, то јест, са маћијом, или оЋ) н са својом nасто~·
ком, или брат са братовљевом женом, или стриц са
Ћером свога брата, или ујак са ћером своје сестре,
или сестриh са својом тетком, или неко у чини блуд
са предумишљајем (iv e1a·~ast) са двјема рођеним се·
страма, или са матероы и Ћером из друге породице, та·
кв. и морају бити најприје подвргнути тјелесним казна·
ма, и тада им треба свакоме одсјећи нос, и то не ~амо
онима, који то учине него исто и женсf{ињама, с коЈима
су блуд учинили ... nодвргавају се тјелесним каэн~~:
такођер, ако учине блуд међу собом, ~еца од бр
или сестре (првобратучеди), исто и друго бр атучеди,
he ом
или ако то учине отац и син са матером и са . ~ 0•
ив друге nородице, или два рођена брата са двiе :лн
ђене сестре, или два брата са. матером и ћep~h~Ki·•'
нећак са женом ујака или УЈ·ак са женом н ~а·
~оiи у б ' v се эа
Ј чини луд са својом кум ом, мора м Ј ла на
зну одсјећи нос, исто као и ку~щ која је nриста им
блудочинство; а ко учини блуд са удатом кумом~о111 и
00
nоменуте казне, мор~у обоје бити подврrнути ~nод·
бичевању." 1Ови закони по коiима се тиыа каэнаьи1 рона,1
Врrав . ' Ј
~у родоскврнитељи узети су сви из Р r1e з од
nох
и иа овога .зборника пренесени
' су у Б аэ или"npo~~·
'
их је Валсамон пренио у Номоканон. nк мч~i
Kyll,a
~и се закони налазе и у словенскоЈ р
~ Nom, Xlll. 5 (АС. 1, 303).
Proch, XXXIX 68 69 72
~ ~1 1 . LX. 37,, 75,.76.' 78.. ке )(коrе sf
~чкја rn. XLVШ. rp. 39. §69. Ов* су поре~а
Э 52. Приј~~туnн nутеносtн.
А налазе се они и у Властаревој синтагми. 2 Према
томе може се рећи, да су исти закони важили увијек
у свој грчкој исто и словенској православној цркви.
Не оставља ролоскврњење без тешке казне ни новије
свјетовно эаконодавстно, а о чему спомињу односни
Казнени Законици: у Русији чл. 518. 519, КЗ., у Србији
~ 204. КЗ. , у Црној Гори ~ 204, КЗ., у Бугарској чл.
224. 225. КЗ., у Аустрији~ 131. 501. КЗ., у Угарској
~ 243. 244. ffЗ.
11. Блуо са kaлyђepttt/O.- означује се у изворима
као [Е~ооuЛ[а oa~xtx~ (sacrilegium carnale). Поред калу·
ђерица, које полажу као и калуђери завјет ~евичан­
ства, у канонима се спомињу посвећене дјевојке, tE~~~
1ta~&€vou~ (virgines sacras), то јест такве дјевојке, које
су добровољно nосАетиле себе Богу, одрекле се ва
свагда браr<а и завјетовале се живјети увијек у дјеви­
чанском стању, и rюје су 1<no такне, сходно пропису
3. канона картагенскоr сабора 390. године, Или 6. ка­
нона картагенског сабора 419. године, биле нарочи­
тим црквеним обредом посвећене. Ко осr<врни једну
овакву поснеkену Ј~евојку, исто као и праву калу9е·
рицу (~~va(ouoa, dox~t~ta), тај чини тешки пријеступ,
јер је тијем оскврнио, као што каже 4. канон трул·
скоrа сабора, невјесту Христову, t~v vб~~·qv tou X~ta·
t~u. За такав nријеступ исти трулски t<анон подвргава
одлучењу свакога свјетовњака, који то учини; а ако
то исто учини члан клирn, мора бити сврrнут. Тежина
ове казне показује, да се ту говори о блудочинству,
које је иввршено бев кривrrце саме дјевојке, дакле на­
сиљем или пријеваром. Ово потврђује и текст самог
оног канона, у којему се не налаже ниr<аква казна
за саме оскврњене калуђерице или посвећене дјевојке,
које иначе, по проnисима 18. и 60. канона Василија
великог, nодвргавају се тешким казнама, ако је блу·
дочинство иввршено било њихоном приволом или кри·
вицом. Једнака казна, као эа оскврњење калуђерица,
родоскврњења и ва кривце одре~ује се да •таковiн бlемв, • носа урЋ­
аанiе да прiимуrь, самиже и сродннцы имиже осквернишася• (Сп. •ад.
11, 168об.).
2 Спово Г, rn. 9 (АС. VI, 168).
~1"
 484
или посвећених дјевојака, важи и Ј<ад ко оскврни лја.
КОНИ~у (~ .~tctXOY0~) 1 ,ИЛИ ЦрКВену удовицу, (~у X~~QV
t'ij; exxЛ~at~s), о КОЈИМа говоре 15. канон халкидон.
окога сабора, 38. канон картагенскога сабора 419. го­
дине (или 24. канон хипонскога сабора 393. године)
и 24. канон Василија великога. 1 !{анонсi(И ови nрописи
о оскврнитељима женскиња, које су себе nоснетиле Богу
и служби цркве, усвојени су били и грчка-римским эа·
конодавством. Јустин~анова CXXIII новела у 43. глави
каже да €[ щ дtсщ&Еtр~ rlox~tpшv ·~ 8ta~6vtaaav ~ ~oYrl·
atptrlY ~ U.'М~v ~[аУйUУ ruvcйxa EUAa~~ ~(~v ·q ах~~а €xouaav,
такав мора €х toO voџou x(v8uvov 61to~sv~tY. 2
Споменути горе трулски канон не подвргава ни·
каквој кавни овакве женскиње, ако су оне силом или
пријеваром наведене биле да учине блуд са неким му·
шким. Али ако се то догодило тако, яа такве жен·
скиње нијесу се много опирале искушењу и пристале
су да учине блуд, употребивши при томе потребита
средства, да са](рију свој гријех од свој их надзорника
и друrарица, у таквом случају овакве гријешнине, ако
би се ипак открио њихов пријеступ, подвргава~е су
се казнама, установљенима ва прељубочинство~ Јер се
уsимало, да су т~ем оне изневјериле својега нЈечноrа
женика Христа. з
12. Најнижу и уједно најсрамотнију врсту прије·
стуnа путености саставља. иротииуприрооно блудоцuн·
етно, doekyвttt 1t~pa ~бatv (crimen contra naturam)~ и~~
~ао што је то примљено уопће називати содолtи;а,
б и б ЛИЈском
· граду Содома ЧИЈ·и су становници св ако·
. . , њев
Јаким nријеступима путсности изазвали били г
Бож· · . wro
ЈИ, те Је сав град огњем уништен био, као и
0
Х~ме nотанко nрича Мојсије у nрвој својој 1'њ:~
( Ш, 20 и сл.). О оваквим nријестуnима, од! ј у
мора да се чува народ Божји Ј'овори исти Мојсије ~ и
трећој својој књиви: Отъ сtмене твоеrо да не дасо.
служити " ятаr ·
___ молоху, да не оскверниши имене св
1
Вмди мој
1
8 е тумачење ових Rанона у МС. Ј, 364. ' N~ос ЈХ,
~ (АС~ Ј,~ 4).ву вак. АРедбу у Базиликама IV. 1, 15. Cf.
0 0
1
В1Д1 как 60, Вас!IЈЈ, вел. и 4, канон трулскоrа са6ора'
noceбНit Ako.
g52. Прнјеступ11 путеност11. 485
аэъ Господь. И съ мужеокимъ поломъ да не ляжеши
женСЈ(ИМЪ ложемъ, мерэость бо есть. И всякому четве­
роногому да не даси ложа своеrо въ сtмененiе, осквер·
н итися съ нимъ: и жена да не сrанеrь ко свякому
чствероноrому снитися, rнусно бо есть. И къ женt во
отлученiи нсчисrоты ея да не внидеши открыти ера·
моты ея. Не оскнерняйrеся во всtхъ сихъ; во всtхъ
бо сихъ осквернишася язьщы, ихже азъ отжену nредъ
лицемъ вашимъ" (XVIII, ,19. 21-24). An. Павао наnо·
ыиње ове гњусне пријеступе Римљанима у њеrовој nо­
сланици (I, 26·27), исто и Коринћанима у nрвој · им
љеговој nосланици (VI, 9). Под опћим термином со­
домије наука суnсумира све оне путене скnредносщ
о којима говоре Мојсије и ап. Павао, и које се пока­
зују: у блудочинству изм еђу лица једнаког а спол а, или
и између мужа и жене, у блудочинству са живинчетом
и у блудочинсrву на самом својем тијелу. .
13. У зборнику nознатом под именом Mosa10aru т
et Romanarum leguш Collatio читамо: "Moyses dicit:
Qui manserit cum masculo mansione muliebrJ, asperna-
mentum est: ambo moriantur, rei sunt". 1 У црквено­
nравним и·эворима зове се ~psvo~a.vla (paedicatio, му­
желожство ), кад ј ена н човјек учин~ блуд са друr.им
човјеком, ил,и нао ,што к~же В.асил~Је в~Ј~ики у своЈ~М
• 62. tr
канону о 1vrxox~~oaUWjY ЕУ tot; d~psotv S1ttдetxv~­
~eYos (који учини срамоту са мушкарци..~а). ГригориЈе
Ниски у својем 4. канону зове ово 1tCLtдzpaat(a., КОЈИ
канон налази се поновљен и у 29. канону патријарха
r
Јована.2 Овај исти св. отац зове својем _11.· кан~ну
овај пријеступ двоструком малакИЈОМ. (дt1tA~Y ~a.Aa.xtav).
За овакав пријеступ Ј(анони проnисују многоrодишње
омучеље, које Григорије Ниски простир.е до осамнае~т
година, наравно, ако ~е дотични покаЈаО и то своЈе
покајаље дјелом показуЈе.
1 Tit. V. n. 1. Ed. Моттsеп. Berolini 10СЮ. р. 154.
2МС. 11, 512. Истог св. оца 30. шон cnoиm .неч~стоту у
бедра• а то одговара у латинским пенитенцијапима lnter femora et lnter
crura. 'Inter femores sordidantes• ~аже 21, и 31. npuuo Беде (Н. /,
11 172 ЗВI· Schтll;, Die Bussbucher und die Bussdisciplin der Кir~e. ~ 183.
5. 557, 558); исто прав. 8 (цруrа глава) ТОАОра Qb. S, 526)..
•
 Посебни АМО.
Закон грчко-римских царева врло су строги за
пслерnстију. Цареви Uонстантин. и Констанције издају
326. године овакву Ј(ОНституцИЈУ: "Сит vir nuЬit in
~oeminam viris porrecturatn, quid cupiatur, uЬi se~us
perdidit locum l uЬi scelus est id, quod nоп proficit scire (
ubl Venus mutatur in nlteram formam ~ ubl ат ог quae-
ritur, nec videtur l Iubemus insшgere leges, armaгi iura
gladio ultore, ut exquisitis poenis subdantur infames, qui
sunt vel qui futuri sunt rei". 1 Цар Јустинијан издаје
547. године нарочиту новелу de his qui luxuriantur
contra naturam (1ts~i &aгЛrettVOYt(J)V), у којој најоштријим
изразима говори de stupro masculorum, quod noonulli
mares sacrilego et impio ausu praesunшnt, cum masculis
perpetrantes turpitudinem, и одређује најтежу казну аа
таЈ(Ве гадне nреступнике. 2 А у Прохирону одређује се
да се мачем казне сви оваr,ви преступници, исто и
agens, као и patiens.з Из Прохирона унесена је ова
одредба у словенс!{у f{рмчИју, 4 исто као и у Власт~r
реву Синтагму~ и у Харменопулов Хеrзабиблос. 6 НиЈе
мање стро1·о са оваквим преступницима и данашње
свјетовно законодавство: у Русиј и чл. 516. КЗ., У Cr·
бији ~ 206. КЗ., у Црној Гори g206. КЗ, у АустриЈИ
Э 129. КЗ., у У rарској чл. 241. КЗ.
14. Исто тако врло строгим казнама подвргава и
црквено и свјетовно законодавство кад ко, да би за·
довољно с~ојим путеним жудњама, оскврни малољетно
мушко дИЈете, или и ~евојчиuу, мhађу од дванае~;
година (по црквеном nраву) или млаrуу од четfнае •
година (по свјетовном nраву) а што се оаначуЈе тер
ми ) &ор~а, (дtторастлtнiе
' · ова·
но м 1trt~u~~ ). За постоЈање ник
квоrа nријеступа не треба да је дотични престуn
оду вео Щевичанство ако се тиче дЈ· евоiчице, него доста
Ј ма·
Је, да Је nутениж начином осрамотио голо тиЈело wио
• • ' •
~а и да је на таквом голом тијелу иэвр
r ~1Х· 9' 31: de Venere
1
masculae. Види подробни -~
800-
отоф~едов ове констнтуцнје У његовом ивдању , Кодекса. 11, 799.
; Nov, CXLI, Cf. Nov, LXXVII. с. 1.
Prochir. XXXIX1 7З•
ј
6 Гп. XLVIII. rp. 39. § 74. (Сп. над. 11, 169).
е Слово А, rn. 14 (АС. Vl, 105).
Нann. Нехаь. VL 4, l
§52. Пријеступи путености. 487
блудочинство. Тежина оваквога nријеступа трострука
је, nрво ради противуnрироднога аадов~љења путено·
сти, друt·о ради осрамоћења невинога ДЈетета, и тр~Ђ~
ради насиља, које се већином ради овога улотребљуЈе.
Строго казни овај пријеступ и свје~о~но данашње эа­
Ј(ОНодавство: у Русији чл . 280. 5!3. ol:>. 520.521. 522.
йз., у Србији 9 191. 201. КЗ., у Uрној Гори ~ 191.
201. КЗ., у Бугарској чл. 214. 215. 218. 221. 229 .. кз.,
у Аустрији ~ 125. 127. 128. 516. КЗ., у У га р скоЈ чл.
232. 236. 249. кз.
15. У ову врсту пријеступа сnада и :о, кад про·
тивуприродно хоће мушки да задовољи СВОЈУ nутеност
са женском, па било да је то њеrова жена, исто и
женска кад то хоће да учини са мушким. На какве
начине мо1·у да бивају та противуприроnна эадоuоља·
нања путености мушких и жснскиња, о томе се може
доста наћи у разним пенитенцијалима западне цр1ше, 2
а и у канонима и у канонистичким радњ~ма не"их nра­
вославних писаца. 3 За оваква путена ДЈела, ако дођу
1Види Гриr. Ниск. кан . 4. Патр . јована кан, 30. Номоканон при
всл . Требннку прав, 39. 183. 186. 187. . .
~ Poenit. Bedae 11. с. 38: 51 quis cum uxore sua retro nupser1t .•.
1
1!. с. 39 : Si in tergo nupserit .. , Qui cum muliere тenstruata nupscrit':
Schтitz, Die BussЬUcher. S. 558. 559. Pocnit. Thedori 11. с. 15: ."Qul
seтeh in os miserit , .. Нос est pessimum malum ... Ambo t1squc 1n 11-
nem viia'e poeniteant~. Poe'nit. Vaiicell. 1. с. 28: ,Si quls mechatur laЬlts•.
Schтllz. S. 281 , 3а ово посљедње Шмнц nриводи као nаралстщ канон
70. Васитtја великог. ,
з Василије велики у свом 70. канону спомнње о ДЈакону, који се
својим уснама блудно оскврнио (qui pollutus ~st in labrls, ~v XE~eot
~~~v~e(~), н Валсамон у својем коментару кааује, ~ако то бив~. При·
водимо то у латинском пријеводу Бевернџа (S~nod.tkon, 11, 122). ~~аес
cum canon deliniat, saepe interrogalum est: Qutd stt sacratum ho.m~nem
. 1Ь 1 pollui ? et dlcebant aliqui esse aliquem peccasse cum multere ad
" а rs et a~natoriiiiП osculum, secundum cvange 11cum etc. tum, quod est·~
'lascivum
Qui aspexit mulierem ad concupiscendum eam, moechatus est cum еа
(мatth. V, 28). Alli dlcebant, quod quidam Veneris igne ~rdenter inflam·
mati, muliebri pudendo tanquam po~ulo utuntur, et per tpsum (о ~xse·
crandi flagltli exsecrabllem p,otum) btbun~, et labra sua polluunt, Al11 dl·
се ь an t.
. Nonnulli insano amore captl mttllebre pudendum exoзculantur, .nec
. ь· rit d
erubescunt, sed dicunt: Jabra nostra penes nos sunt, qщ~ по IS е , О·
1 us? Ego autem legens julium Pollucem, lnvenl eum ш secundo Ubro
mc~pt orum suorum de nomlnibus nominantem ~uptoxatЛ(Б~c, et ~~~yt/l­
;11t« et 1ttspu ш ta, quae sunt hlnc et llllnc prominentes muUeЬri pu·
1 114
 488
Посебни А•о.
пред јавн~ суд цркве, кривци. се подвргавају одлучењу,
ако су свЈетов~аци, а ако су 1ширици, подRрrав~у се
коначном свргнућу: За ~лучај да жена оnтужи мужа
пред црквеним судом за Једно такво nротиву природно
NСЛО, брак мора бити разврrнут са лишењем права
аа мужа, да може икада стуn ити у нови брак са дру.
rом женском. 1 .
16. Друга је врста содомије x~vo~ao(rL (bestialitas,
скотоложство), кад човјек, или жена, хоће дn эnдовољц
своју путеност са живинчетом ((tuo~&6po~), или и са
птицом (~vo~ritf)~). Који ово чине, эоRу се у црквено·
nравним изворима dЛoyeuaa~evи (irrationaliter fornican·
tes), 'roof&opot (cum brutis. commercium habentes), те
као такви они су AE7tpo[ (leprosi), аха~6.р~и (immundi)
и ~E~taa~evot (polluti). 2 Старозавјетно законодавство
одређује казну смрти за овакве м реке преступник.е:
"Иже аще дастъ ложе· свое четвероножному, смертно
§52. Пријеступи nутеностн. 489
славенску Крычију, 1 исто и у Бааилике, 2 у Властареву
синтагму з и у Харменопулов Хеrаабиблос. 4 Врло строго
каэни овај nријеступ и данашње свјетовно ваконодав·
ство о чему свједочи на 11рим. у Србији ~ 206. К8.,
у Ц~ној Гори ~ 206. КЗ., у Аустрији ~ 129. КЗ., у
угарској чл. 241. КЗ. Законодав~тво источ~е цркве аа
овакве гријешнике уопће одређује, да мораЈу бити од·
лучени кроэ сав живот, и тек кад су при смрт~ и ако
се кају зn свој гријех, да се. могу nр~честити.о
У пријеступ содомиЈе сnада ЈОШ о оно, што
17.
је у Властаревој синта:ми оа.наче~о са термин~м ~~­
Ла~[а. (mollities) в а то ЈС онаЈ гријех, ради КОјега Је
Бог каанио Авнана . Ј уде. 7 О
' (Онана) сина патриЈарха
овоме rријеху не говори се у Номоканону, и такав
гријех тешtсо може да дође пред спољашни суд цр·
квени, него о ·та~е гријеху суди ун~трашњи црквени
суд, којега суда предмети не спадаЈу непосредно У

да умретъ, четвероножное же убiете. И жена яже аще црк~сно казнена право. з

приступитъ ко всякому скоту, еже быти съ нимъ, да
убiете жену и скотъ, смертiю да умрутъ, повинны суть"· 3
На основу овога у заnадном црквеном nраву установ·
љен је био односни канон, по којем мора подлећи с~рт.и
свака жена, која учини блуд са живинчетом. ПослиЈе ~е
ово распрострањено било и на сваког човјека, Ј(ОЈИ
учини блуд са четвероногим (qui cum quadrupede for·
§ 53. .
Пр~естули nротиву nраэилi о ~раху.
Брак, кnо веза эа сав живот иамеQу једнога ч.о:
вјека и једне жене, јест установа n~ироде 110 БожЈОЈ
вољи. Он је осноRа породи ц~, а то Је он~ sa!~pyre, .У
којој се њеrују н~ nлеменитији људски осјећаЈИ. Он Је

nicatus fuerit), и замијењена казна смрти са свагда~· ·---тгп.- XLVIII. rp. 39. § 75 (Сп. над. 11, 169).
2 Basil.LX. 37, 85.
њии одлучењем.• У византијском nраву одређено Је
u Слоио А, гл. 5 (АС. Vl, 79).
било, дn ~t etЛЩEU6~EVйt Xtf)Y~~&tat ~u.uЛo~01tE(,&ФaetY 1 Lib. Vl. 4, 4.
(obrutescentes, id est pecora ineuntes, репе truncantor). ъ Види как. \б. и 17. а ик· сабора и моје тумачење ових канона

Ово проnисује Прохирон,~ иэ 1юјеrа је то прешл~ ~ У

МС 11 18·20 Испор. Васил, вел. кан. 7. 63. Григ. Ниск. кан, 4,
d d• 1 " Власт. 'с нит. К , 28 .· :ret•!
•• '
• r н~Ло.х(~~
г (АС. Vl, 339, такођер 362).
en t par es et mcmЬra. Doctlsslmus quoque Aristotelcs .tn su3 phystolo
. . !а 1 ч Ј а Авнаиу: внид 11 1<Ъ женt брата твоеt'О, 11 совоку.
gla de partiЬus anlmalium еа labra nomlnat. Multl quoque, qut scrtpsc »Ре с Уд
ПИСЯ СЪ нею lf ВОЗСТа&11
сtмя брату твосму. Познав·ь Авнанъ, яко нс
amatorla conscripserunt еа et hiare et expuere et lingulis lnstructa ;~и 'tJ бысть ща вхождаше къ жекt брата своего, про·
dicunt•· ОрмrинаЈЈ ов~га у АС. IV. 229-230. Испор. МС. 11, 412· ему будеrь с мя, еже нс дати сtмене брату своему. Зло жс
• Сугорово, Обчемъ дnсц. суда. Стр. 220. nc· шаше сtмя Бна аемл~,ко
ЯВВСЯ ПреДЪ ОГОМ'Ь,
сотвори cie: и умертвн и cero" • 1Моје,
1 Ввдв о овоме једно Пltсмо apxttjeп. ДttмнтрttЈа. Хаматина48-749
Јlаrонском еnискоnу, које је Чижман прuвсо у бllљ. З. на стр. 7 XXXVIII, 8-10. ј онаниаму (по Онаку, Авнану) rо~орв оатр.
саога Eherecht.
s О мапаки и, или 37 МС 11 1\1\R\ а по тнм кавовца спо-
13 у (АС IV 4 · · ' WIIJ'
јован У \О- канон (. о. да' то чини м~шка особа, ип.• женса особ~t
: Впастар. Сикт. А 1 5 (АС. VJ, 78-79). мињу о мапакији, uиn Т /(
IIL кљ. Мојсајева ХХ, 15-16. , Номоканона при вел. реuик~,
nрав. 59 . 60 . б 11 93
!.
32'
Cf. Hinschiи&, Systcm, v, 821,
4

' Proc!Jir. XXXIX1 74.

490
основа државе, јер се у породици човјек навикава репу
и поштовању власти, беэ чега НИI<аi<ва држава не може
да постоји. Њим допуњује човјек самога себе и nо­
стаје она хармонија ивмеђу раэума, којим је мушка
страна јаче оларена, и осјећаја, који је особито жен­
ској страни својствен, а оп чега свю<о добро може бити
эа друштво. Њим се спремају и одrајају чланови Бо­
жјеrа царства, јер се кроэањ утврђује и продужава
акт створења човјека и са новим тијелом, које се из
браi<а јавља, а које је смртно, јавља се нова бесмртна
душа ва то царство. Према томе брак по самој nри·
роди је узвишен и свет, и ту уэвишеност његову и
светост хришћанство је утврдило, кад га је наэвало
особит.ом Божјом установом, кал је оэначило nравилни
однос између мужа и жене и кад је прогласило браl<
светом тајном. Па nошто се брачна неэа међу хришћа·
нима оснива на природној и хришћанској љубави, и иста
веэа саставља чин највеће важности и эа эемаљски и аа
вјечни живот, то је и црквено и лржавно эаконодавство
nрописала односна правила, J(Qja се тичу брака и очу·
вања светости његове, а која правила дужан је да nази
и чува свак. Пренебрежење тих правила саставља nри·
јеступ, за који подлежи каани дотични I<ривац.
. 1. Према сада поменутом эначају брака, чини nри·
~еступ св~ки онај, који осуђује брак и сматра га гри·
Јешним ~елом. У nрва времена црнвс истакли су се
били неки Гностици, који осуђујући материју, осуђи·
Rали су ивмсђу nр у гога и брак; лруги пак, полазећи с.а
лаж~ог nојма својега о уадржности (Eppatsta, contl·
nentla), исто тако су осуђивали бра!(. Ово су такозв~ни
Енкратити. 1 Хришћански апологети свом снагом своЈега
ума уст~али су противу ових и сличних им лажних учи·
теља. Црквено эаконолавство такођер се дигло противУ
њих, бранећ~ брачну установу. An. 51. канон, .наn~;
мињући БоЖЈу заповијед о мужу жени и да Је с
много добро што је Бог установио, nријети ка.эно;
искључења из цркве сваком оном свјетовњаку, коЈИ
rњушава брака, као эла а свима члановима клира, по·
1 D1nм 0
Pw
•,
'
овоме У МОЈОЈ радњн: "Рукоnоложење као сметњ
(Мостар, 1~, 11 uяање). Стр, 32·34,
Посебнu ДIIO, §53. nријеступи противу правилА о браку. 491
чињући од епископа, па до посљедњег клирика, при·
јети за то исто не само свргнуЋем, него уједно и ис·
кључењем иа цркве, а!(о остану упорни у томе. Ган­
rрс!(И сабор у неколико се снојих канона бави овим
питањщ те у 1. канону објављује анатему свакоме,
који куди брак и rњушава се жене (е[ ttS toY ra~~y ~е·
~~OttO :щl 't'}ly xa&eu8ouaav ~eta tOU rLY8pos aO~S ~ае.
kOOOvttO ·~ !iE~~OttO); исту казну одређује 14. !(аН ОН
овога сабора аа жену, која остави свога мужа) јер се
гњушава брака.
2. Да би један брак могао бити законито склоп·
љен, дотични морају да су достигли проnисану ва·
ко но м до б ~q~·~, pubertas), 1 да нијесу дакле малољетни,
или ако су nунољетни, да су слободни од родитељске
или старатељске власти. Ако су дотични малољетни,
или а!<О стоје, у смислу аю<она, под родитељском или
старатељс1<ом влашћу, тада они не смију склопити брак
без nриволе старијих. Ово саставља у праву један ол
темељних услова аа законитост брака. Како у грчка·
римском и цр1шеном, тако исто и у данашљем свје­
товноы законодавству, строго се захтијева привола
родитеља или старатеља за снаки брак, у који би хтио
да стуnи неко, који нема самосталан положај у друш·
тву, или који ради l<акних Јаконом предвиђених неда·
статака није Ј(адар да самостално склопи ва~онити .
уговор. Јустинијаноно аа!(онодавотво строго Је у овоме
у својим одредбама; 2 а црквено ~аконодавство, с по·
rледом на хришћански карактер, !<ој и ј~ оно дало браку,
морало је још строжије бити у СВОЈИ~ nроnисима о
овоме питању. Василије нелики у своЈеМ 42. l<анону
нааинље блудочинством сваки брак, 1<0ји бива бев nри·
t Црквом је усвојено да ради вјенчања момку мора бнтu навр·
шених 14 година, а *нојци 12 r·oдtrнa (дС. V, 285. Крмчија rJJ.
XLVIII, 4, 2) у осталом данас цркна се за ouo држи прописа с~етов­
нога ааконодавст!lа у дотичннм држанама, У којима на прим. У I;cx·
ј11 захтијева се за мушко 18 година, а аа женско 16 ГОАИU, У
Србнјп за мушко навршених 17 година, а за женско 15 година, У Гp'lkoj
мушко мора да има пуних 18 r·одина. а женско 14 година, у Aycazpijl
сматра се зрелом доби навршена 14. година, У Ущхkој samjeaa се
.
3 6р31<)'
ва мушкоrа да је навршr1о 18. rодину, а 88 жеllску 16· roдnJ.
2 Instil 1, 10. С!. Basil. XXVIII. 4, 46.
38"
 •
Посебн11 Allб.
492
нолс стар ИЈ '
·их и дотични поллсжii казни блупочинаца
. ,
ако то учини. Исто говори oRaJ сR~тн отац у својим
ЗS. и 4 о. канонима з~ жс нскс, Ј(ОЈС_ ИЈtУ. за човјеr,а
противу воље роди:еља или старатеља СВОЈИХ. Ови Ј(а.
нонски nроnиси, заједно са свима о~носним nрописима
грчко· римс 1, 0 га законодавства, налазе се у снима ка.
1
нонским зборницима православне цркве. Исто ово про.
nисује и данашње свјетовно законодавство у ~оти чним
државама, одређујуhи односне казне .противу к~иваца:
у Русији чл. 8. 1~. ГЗ. и чл. 47. !С:Ј .. у СрбИЈИ g69.
73, ГЗ., у АустриЈИ g 49. ГЗ. и 506. КЗ., у Угарској
9 8·1 О. законског чл. XXXI год 1894., у Бугарској
XIV, 1. допуне егаархијског устава 1883.
З. У предидућем параграф) говорено је било 0
родоскврњењу кроз блудочинство изм еrуу лица, J(Qja
су у тијесним родбинским везама меrуу собом, и о ка­
знама, којима морају кривци да за то подлегну. Али
ако је такво блудочинство добило уједно и облик брака
то јест, ако су дотична лица, IIOJa су међу собом у
' '
тијесној родбинској вези, склопила брак, ма било и не·
законити, тада се јавља дру га врста пријеступа, који по­
тичу ОД таКОЗВаНИХ ИНЦестуОЗНИХ (tjY.€0 vS) бра!(ОВ8,
или како се у црквеном праву зову й.&всr~и, 1ra~avo~Gt
ra~ot, незаконити бракови, који бивају или Е~ a[~o~t·
~(а~, мијешања крви (кровосмtшенiе), или из 1tY€u~a­
ttx~~ ourr€Y€t~~~ духовноrа сродства.
Многобројне су Qдредбе и грчко-римскоr и up·
квеноr законодавства прот11ву тих незаконитих бра­
кова. За 1~рвих седам вијеко~а владала је неодређеност,
како у СRЈетовном тако и у црквеном законодавству,
о томе, до каквог се степена сродстна имају сматрати
дотични. брак~ ви. као не~аконити. За црквено nраво
учинио Је краЈ ТОЈ неодређености т ру лс к и сабор својим
53· каноном за духовно сродство и 54. rшнон за крвно
срод~во и свбјдбу (тазбину). '
абрана бракова између родбине установљена је
~авјетном св. 11исму, 2 и затијем nотврђена у
1
Номок, Xlll g · в с , rл. 2 (АС. 1, 310.' Vl,
154), Крмч. XLVIII,4 · ласт. инт. слово l.
• , 3. XLIX. 2. 1
2
111 Моје. ХVЩ б-14, ХХ, 11~21, . 1 Мат.
~ . При)естуriи противу правиnА о браку, 493
53
новозавјетном . 1 Оно назива rњусношћу и срамотом, која
скврни саму природу, кад се не чува чистоћа nри-
дне везе међу родбином и кад се доnушта nроти­
~~nриродно мијешање I<рви између лица, која су ве-
вана родбинским везама. Учсње ово ~в. Писма. иараа
·е основних ааrшна саме природе, КОЈа одређује уаа-
1амне моралне ~дносе м~ђу ли~има, у којима једна крв
тече или у КОЈИМа . се СЈедињуЈе крв разних породица
кроз' браl( између човјека и жене, који у браку једно
тијело састављају. Тијесни сношаји међу тим лицима,
било да nотичу од једнога родоначелника (сродство
у строrоме смислу OU'(IEYEta. €~ ~r~a.~o.~, cognatio car·
nalis), или да по:~чу КfОЗ б~ак чо~Јека · и ж~не од
двије породице (сВОЈдба, a.rxtOiEta., affiшtas), cacвиjelrl би
суновратили и уништили те моралне ~дносе и .људски
би се род иэравнао животињи, код КОЈе посТОЈИ само
разлика сполова и веза међу тим с~оловима, .али нема
никаквих ·разумних, моралних односа; а човЈечанство
се уависује над животињом између другога тијем, што
крвна веза међу члановима није само тјелесна веаа,
него и веза морална. Сама природа одређује свакоме
члану појединога рода установљено мјесто у опЋој
заједници, а тијем одређује и круг сродства, у коме
сваки члан, пре~а мјесту које ту эауаима, има своја
права и дужн ости наспрам осталих чланова, те у TO}Ie
кругу иста nрирода сједињује све чланове моралном
везом љубави, узајамнога штовања и уэајамноrа по·
магања; и чим се тај круг сродства nриродом и за·
конима већма шири, тијем се веЋма шири дух те мо­
ралне везе међу људима, те постуnно обухвата чита~а
nлемена и кољена, кроз која се пот.омци веаују ва своје
npeтr(e. Погледом на ово родбински односи међу од·
ређеним лицима имају особити значај у брачним пи·
тањима, у којима је сродство и nриродна nош~едица
бракова и уједно природна сметња бра1~у у извјесним
случајевима. По Мојсијеву закону, осим сродства У
правој лози, брак је био эабрањен (како у сродству
по крви, тако и у свбјдби) · у ·сnоредним ловама до
трећег степена укључно. Али кад је Мојсије сnоменуо
XIV, 4. XXIII, 24, Марк. Х\1, 19.

494
ftoceбНir AIIO,
тај стеnен сродства, он није тијем још ограничио
. . само
на таЈ стеnен за 6рану 6рака, Јер он изражава и onfie
правило за ово, кад Kail(e, да нико не сми ·е nр н
..
nити к родици СВОЈОЈ по крви, да
1 1
открије голот
А • М , . IЊу
њену. Ј'Ј3 овога се види, да Је ОЈ СИЈе сnоменуо с~
.
оне степене сродства, у КОЈИМа брак има бити бсsу.
~ловно забрањщ а ~ракове у осталим стеnенима он
Је пустио да се равнаЈу по опћИ \1 nриродним законю а,
и да на~лежне власти пре~~а приликама времена и мјеста
одлучуЈу, да ли се имају за' бранити или доnустити.
Према то~е, ако Мојс11је и није забранио бракоRе у
стеnенима послије трећещ али није их изри чно ни
допустио, й није дакле исказао безуслонно ни забрану
ни доэнолу таквих бракова.
У хришћансr(ој uркви од самога почетка налазимо
да је у kpultaAJe сродству (cognatio caгnalis) брак эа·
брањен био у 3. стеnену сnоредне лозе. 1 Амвросије
' .
милански у Јенном од СВОЈИХ писама на nитање : да ли
може отац оженити сина са унуком о t своје ћери, само
од разних матераt nоказује, да је у nрни .11 вијековима
браr( био эабрањен не само меrуу роrуацима nраве лозе,
него и међу онима споредне лозе, и да се и no цр­
квеним и по грађански м законима забрана nростирала
између nрвобратучеда, или до 4. степена сnоредне лозе,
и најnослије, да се nри браковима увијек nазило, ~а
Се Не би Вјенчањем ДОГОДИЛа смјеса имена (OU!XU jlS t.!OY
lvo~rltwY, confusio nominum), то јест, да се услиЈед
брака не би пореметили називи и nриродни родбински
односи између два лица, те да старији рођаци не эа·
узму мјесто млађих, а млађи да се не ставе у nрана,
Ј(Оја им по сродству не nрипадају и, дакле, да не э~·
преме ~uеста старијих.2 А ово nотврђује и Василије
велики у своiим канонима 1 а посебно у 87.
Ј ТО
У овоме (81.) канону Василије велики нам 1rазу)е и в~
на какав су се начин у цркни утврдили ови ПОЈМОта·
о сродству и како су се односни канони о томе .У 0 ав·
но вили: "ПрRо и што је у оваквим стварима наЈ ГЛ
није, што морамо да nааимо, то је заведени Ј((}Д нас
1
Види ап. кан. /9, и моје тумач. овога канона. МС. Ј, 71.
Cf, Ambros. ер, LX ad Раtетп.
2
ф
§ 53. Пријестуnн nротнну npau11л~ о браку,
495
обичај, који има силу закона, nошто су наы овакве
одредбе прсдане од светих људи", па nошто је односни
,,ету.
11 римјер о томе навео, додаје: п1щ се не би могло баш
1 ништа друго nривести, доста би било обичају слије­
цМО
дити, да се од зла сачува". Према то.wе nравила о срод­
ству, а посебно у односу 1( бра1(у, утврдила су се у
IIOЧCTI(Y у цркви предањем, које је прешло у обичај,
1 те у трај ној npar,cи црi(Ве добило је само собом силу
заi(ОНа. Из лруrих I(анона Василија великог, у којю1а
он говори о эабрањеним браковима рали сродства, види
се, Jta је у њеrово доба (IV ~ијек) круг сродства био
Јtовољно ОЈtреоен о браi(овима, и да се сваю1 брак у
забрањсном стеnену сродства казнио као прељубочин·
ство, и разводио се. - Али у исто су нријеме сродство
и бракови nодлежали и rраrуански .11 ааконю1а, и ти
эакони у погледу стеnена сродства, у којима је брак
био до nуштен или забрањен, нијесу свагда одговарали
црквеним законима. У сродству у nравој лоаи грађански
су закони забрањивали сваки брак беаусл~вно, и~то
у усходној, као и нисходној лози. 1 И ово Је сасвиЈеМ
природно било, јер није ни фиаички ни морално ыо·
1 ·ућс на би рођаци усходне лоае могли стуnити У брак
са р~ ђацима нисходне лозе, на примјер, отац са ћсром,
дјед са унуком, прадјед са прау.нуком, и т. д. - Uр"ва
је потnуно сагласна била са тиЈем, и с тога 0 сродстну
у правој лози није никада никакве сумње било, na ни
nосебних канона није се о томе иадавало. 2 У погледу
сnоредних лоза, грађански су ааr,они ограничавали ва­
брану брака само међу најближом родбином~ до 3. сте­
пена. а браi( међу nрвобратучедима, то Јест, ~:еђу
~ецо'м од браће и сестара (дакле 4. с~епен) доnушт~н
Ј. с био све до времена цара ТеодосиЈа великог, КОЈИ
га Ј· е забранио ·3 али У Ј устиниј·ановом кодексу ми
канону. '
налазимо оnет Јtоэвољеним таЈ· 6Р ак ' исто и у његовиы
'
, што се вид и ' грађански закони
институциЈ·а~а 4 !{ао
·· б акова у сnоредним
нијесу били стални У погледу Р
1 Dig. XXIII. 2, 53. Prochir. Vl'1 2. исп ор , Крмчнја XLVIII. 7, 2.
2 Cod. V. 4, !7. Крмч. XLIX. 2, 2.
3
Theod. 111. 10, 1· Ш. 12, 3·
• lnst. 1, 10 § 4. Cod. V. 4' 19•
 9 53. Пp11jecт)' nll nрот1шу nрав11ла о браку. 497
496 Посебни ~uo,

свога. О nрвобратучедиыа канон не споыиње, ~ из

озама, али nокрај веrа тога об 1 аји )тв ен 1у хри.
шћан ко· uрквн, . УН ') обо~1 з 'р њнва.1н такве
браков као ШiО то ontt -ај) о 11 u,liK' oнorn :tоба. 1
ПОГЛеR војобt (affini ) Г Н 'IOI 3 ~ОН\1 1 nр н.
знавајућн у nравој . озн ро ~е ~~ 'Ж о цн ма 11 жене
11 обратно, н11је ) Оnће д n:шт щ б ~ ~1еђу тн~;
ро~nuима, и 'ТО 11 у ) х~д~о· ~ ~ н у нн~хо. н ој ощ
по оноы истом наче , КОЈе Је ' ВОЈ но б11;ЈО а род тво
по крви. Чак и ка би пре тао бр к . мрћу н~ и ра3·
волом, ннје доnуштено б н ло nотнчно~ )n у гу ту пати
у брак са рођаuн~а у nравој лози . pyror npyra.2
У сnоредној ози војдбе бно је дОП) штен брак једном
сувруrу са рођацима р) rora ) n )ra (по .111је њеrове
с~1рти), исто и међу рођацнма · дноr 11 )гог 'увруrа.
Црква, веЋ no старозавјетннм n оnн нма о то ме, није
могла оrраничити дозволу брака са~10 тю1 теnенима
свбјдбе · и ми налазимо нзричне каноне, к ј н одређују
у каквим стеnенима свој бе у по едној .10311 бракони
морају забрањени бити. 3 yrJa и·у а црквом на·
скоро су и rрађан кнзакони з брани. 11 тако~ б акове. 4
Неодређеност у овоме nor е у ~. канона Ва нлија
великог, исто као и по тојећих та~а од е аб Rјетов·
нога законодавства у виаантиј кој ца евнни да а је
nовода трулскоме абор) да изд по~ Н) ти свој ~i .
канон. Трулски оци, опазнвшн ~а е ам n рирода
бркала услијед тога, што се ннје у мог 11
неnравилни бракови , кој н ) забрањени, на· оше эа
нужна издати нарочити канон у то~1е norлe у, те од·
овога се може извести эакЈLучак, да се по суду нркве
брюi ~~е у nрвобратучедима (4. с~епен) није доnуштао,
али није· се ни раалучивао, ако је већ био склоnљен.
~ ПОГ е~у uојдбе КаНОН эабрањује бра!(ОВе: ОЦа И .сина
а ~1 атером 11 Ћером (2. степен), оца и сина са двије се·
стре (3. т\ матсре и ћери са два брата (3. ст.), и два
брата а в11је сестре (4. с1~nен). Чствр~и дакле стеnен
~бј~бе јест граница, до IIOJe се аабрањ.ује брак no овоме
(5-l.) тр) л комliанону. А nошто nослиЈе трулскоrа сабо·
ра нн· е био из;\ан више никакав оnћецр1шени канон о
овом , то е може и мора с~1атрати у својдби строго
k111 oн·ku заб рањенима бракови до 4. стеnе~а Уl(~учно.
т счајеы в е 11 ена у цариrра~с!(Ој nатрИЈ!lрШИЈИ ова
ј liанонска одре ба била измијењена ..Си~одском о.~·
:lyliO~I 21 . фебру ара ~97. године наређено је, да у СВОЈ.;
tбll мо а битн забрањен брак до б. стеnена укључно,
а '1\HOlCliOM одлуком 11. аnрила 11 бб. године забра·
њсн ј био у крвно~\ сродству брак до 7. стеnена
ук:ь ·чно .~ Пр н свем уважењу, које треба имати насnрам
цариrра~ ких сннодсlшх одлука, nремда су оне често
нута нзазване биле оnортунистичким узроцима, иnак,
nонављю1о, I\анонсю·l забрањени браков~, како У крв·
нам pOl тву тако исто и у свбјдби, Јесу caAIO они
браt·ови 1 који' су склоnљени до 4. стеnена уl(ључ~о, и
\ . у они кој· и находећи
no леже седмо rодишњем одлучењ ' '
раэабрат11 е у сродству до тога стеnена, склопе иnак брак.s
О забрањениы браковима у трородпо.- сродству,
, . , l у канонима се не сnомиње. Вла·
fJ.11,\0iSlU. ~·~ t~tjEVE Щ, е ПО
1

редише у којим наиме стеnенюtа сродства морају бити т~р nриводи у својој Синтагми односне одредб ' 1
забрањени бракови, и то под nријетњом седыоrодишњеr КОЈ. има Ј. е у томе сродству забрањеи брак. само у .
~ хо" и женом nасторка, и
оn.лучења сваком оно~щ који се у та1 вом браку затече стеnену 1 а наиме ме~ЈУ очу 111 • •
ке ~ ПослиЈе обичаЈеМ се
и наравно nосл11је уништења таквога брака. ј norлe rJ међу маћијом и мужем nастор ·
'

kрвноzа сродст·ва канон эабрањује бракове у З. степену, -~ V' \9. Исn. Крмчllја rn. Ll. (Сл. щ. 11, ~\9-58. 60. 63.
а поименице, да нико не смије )зети за жену ћерку брата ~ АС V 95·93. Исnор. nатр. ]овака кан. 24. м ~а Jn 55
• ' n 11 веn Требпику nрав. /i:'W· 'IV. •
(МС. 11, 509. 5\7-5\9). Ном~к. Р ~ aкcll ор,ре~ба 54. труnско1· ка·
1 Вшл. вел. ш. 87., Ambros. ер. LX ad Patern., August. de ci· 3 у Pycнjll усвојена le ~анас у р сроnству тако " у сво~бll,
11011а, те су а аб рањеюl,
шо у крвком 11 '
vitate Dei. XV, 16. С О"'tки укаа11 \810. 11 1837. rо~.не.
1 ,. е а у\UЪучко. ua 11
Dig. XXXVUL 10, 4. Cod. V. 4, 17. upa~onll ~о 4. стеn к . 66 Грађ. 3акоивка.
s А п. ~111. 19. Н ео к. кан. 2 Вас. ве.~. кан. 87. Оиако је у АусшрнЈН "~с§ ~~i, ~зз): BII~K у Крмчији сп. из~ 11, 202.
11

• Theod. 111. 12, 2. 4. Cod. V. 51 5. 8. 9. Prochir. Vll, 10. ХХХ\Х. ! Слово 111 rn. 8 ( · З2'
69. l<рlчнја XLVIU. 7, 10. 39, оо. XLIX. ~ 2. 16, З,
 498 Посебн 11 дио,
увело да су забрањени у троропном сродству браi<ови
до 3. степена укључно. 1
У духовnолt сродииву, по одредби 53. канона труд.
CI<ora сабора, забрањен је брак међу кумом и кумче­
тоы (1. с:rепен) и брак међу ку~iом и обудовљеном
матером кумчета (2. степен). Који склопи овакав брак
мора подлећи одлучењу, које је nрописана за блуда~
чи.нце, пошто се развргне такав незаконити брак. Те­
чаЈем времена ова канонсi<а забрана била је толико
проширена, да с~ сматрао забрањеним у овом е срод­
ству и онај брщ rюји је склопљен у 7. степену ду­
ховнога сродства, као у крвно м сродству . 2 А 212. пра­
вило Номоканона nри вел. ТребнИI<У прvшазује осо­
биту још забрану у духовном сродству, и то, да нс
могу ступити у брак не само двоје њих, који.11а је је­
дно лице кумонало, него ни њихови потомци до 8.
степена. Има и друго nравило у том номоканону
3 бра к се такав мора сматрати, I<
(прав. 211), по којем подлеже одлучењу за седамн~ест
година, и при томе морају чин и ти сва ки дан п о сто­
тину метанија и nостити на сухо свакога петка, онај
муж и жена, I<оји кумују једном дјетету, и да ~юрају ра·
скинути брачну своју веэу; а ко таквима опрости за
ово, мора и он бити одлучен (€atill Ь.'fillpta~€vo~). 4
1
Овако гласи односни пропис 11 у Крмч11ј11 сп. изд. 11, 227. У
Руснјн према синод. укаау од 28. марта 1859. вабрањен је у трородном
сродстну брак само у 1. степену, а у 2. 11 з. степену може се брак
ДОВВОЛИТII,
2в о
иди МОЈе тумачење 53. трулског канона. МС. 1, 535-536. У
Руснј11 и ово је сродство духовно утврђено данас у СМ11слу 53. труп.
канон~, и то с1шод. ук~аом 19. јануара l8!0.
О овом неканонском 212. прав11пу Номоканоиа пр11 вел. Треб·
нику види учени коментар пок. Павлова У. њеrовом (11) издању Номо·
канона стр. 401·406.
' Види и о овом још мање канонском правилу Номоканона пр11
вел. Требнику учени коментар Павлова, Сп. изд. стр, 383-400. у р11мок.
цркви духовно сродство бiiВЗ чак и меьу свештеником и оним Лlщем,
о' , . 9
к Је 1е таЈ свештеник нсповједио, тако да тај свештеник постаје ду·
ховни отац оној особи, коју је исповједно, једнако као да је био тој
особи крштени кум, Кад би ово усвојила nравосла~на црква, тада би
било ново треhе правило налик на она два (211, 11 212.) Номоканона
при вел. Требнику, н У таквом случају не б11 могао снештеников син
уаети аа жену ни једну од оних ~евојака, које су биле на исповиједи
У њеrовоr оца! Види чланак проф. !ltлмана са насловом: Oas Ehehin·
§ 53. При)сступи nротиву прашша о брщ. 499
4. Између эабрањсних бра[(ова, эа које, ако их до·
тична лица сююпе, црквени судови, а у одређеним слу·
чајевима и свјетовни судови, nодвргавају кривце одно·
сним Ј(азнама, у uр1шено-правним изворима наводе се:
а) Браi< монаха, то јест, лица 1юје је приыило мо·
нашки постриг и свсчано положило прописане мона·
шке эавјетс. Разни су канони иэдани били у IV. и V.
вијеку противу оних, који су положили аавјет дјеви·
чанства, па су послије по газили тај завјет и хтјели да
се ожене. Различне су биле !(аэне, I(oje су ти канони
одређивали эа та1ше пријеступне ыонахе, те је вла­
дал а у то11е нека неодређеност. Трулски сабор је сво­
јим 44. I(аноном установио опће правило у томе, од·
редивши, да ыонах, који узме жену ради брачног оп·
Ђења с њом 1 мора ПО)Џiећи казни, Ј(Оја је одређена за
блудоч инuс, Јtакле седмогодишњем одлучењу, и наравно
ao да није ни био, сходно
пропису 16. канона хашшдонскога сабора, а сами кри·
вац мора б ити принуђе н да эатворнички живи у мана­
стиру. Поменутој I<аани одлучењn, по коментару Балса·
моновом 44. трулс ((оr канона, nодлежи и онај између
та((ВИХ nријсступних монаха, 1юји сам напусти своју
rриј ешну веэу са женом и 1юји се са покајањем добро·
вољно nоврати у свој манастир; n који неће да то од
своје воље учини, тај мора силом бити nовраћен у ма­
настир и подвргнут одлу чсњу эа nетнаест година, I<ao
прељубочинци. Ово што је cn.ta речено вриједи за мо·
1
нахе, а јеромонnси за ова[(ав nријеступ, осим установ·
љене эа nријеступне монах с каэне, подвргавају се још
и лишењу мјеста службе, [(Оје су дотле зауаимали.
б) Браf( nрезвитера, дјакона, или иnодјаi(Qна, који
је, као нежсњен, добио ипо)~аконсЈ(И чин. О томо го­
в.ори 6. канон т ру леко га .сабора ово: "Пошто је у апо­
столским канонима казано, да од оних, !(Оји су неже·
њени (&r~~rov) ступили у !(ЛИр, могу само чаци и по­
јачи да се жене, то, чувајући исто, наређујемо и ми,
да од сада никакав ни иподјакон, ни ~акон, ни пре·
dernis der geistllcheп VerwaпdschaH aus der Busse (Archiv fUr kathol.
Кirchenrecht. 11 Quartai·Heft. 1910. S. 236-261. и 1911. S. 178-179.),
1
АС. 11, 257.
500 tloccб1111 ~110 .
авитер, послије свога руЈ(оnоложсња, не смије стуnити
у брачну веау. А Јюји се усуди то у чинити, не1щ се
сврrне. Жели ли који између оних, који стуnају у
клир, па се по закону брака саст~ве. са женом,, нс кn
то учине nрије рукоnоложења (цо t'~; хщиг.м.s) эа
ипо~акона, или Jtjai<oнa, или преэвитера.
111
в) Брак еnископа, По пропису 12. канона трул.
скога сабора enиci<onи, nослије обављенога нап њима
рукоnоложења (11вt&. ~·r1v Ы a.&·ois ?tro:),&~uoa.v хщиr;.
vlav), не смпју више живјети зајеЈtНО са својим женама
(oavot~EtY tat; 1~lr.щ '(tt~Ettti;),- и ако који еписко n то
учини, мора бити сврrнут, исто и а!<О би с ожснио. 2
Брак са јеретицима. Tpyлcl<o ra сабора 72. !iанон
r)
наређује, да мора бити аабрањсно човјеliУ 11рано лав·
номе, па се сједини бpai(QM са женом jcp eтtiЧI\O M 1 исто
и жени православној да се уда эа човјека јерет11ка. AI<O
се ОТI<рије, да је ко учинио Tat(Q што, брак нека се
сматра ништавним, и неза[(онита веаа нека се разврrнс.~
д) Брак жене, чији је муж отишао на пут и эа
дуго се не ана sa њеrа, 11 она, не сачекавши ta
увјери о смрти њеrовој, nреуда се са дру гим l!Овјеко~I.
Овакав брак те жене сматра се, по одредби 93. l<ано·
на трулскоrа, чиштавним, и иста жена подвр гава се
казни, која је установљена за прељубочинство. 4 љубочинство оптерећује више, а муж мање. Ово ви­
ђ) Брак жене, која је nрешла шездесет го)tина
живота. Овакав брак эабрањујс 24. канон Василија ве·
1 Испореди помен. моју радљу : "Руt(оположење као сметља бракуu,
у којој сам jn 11стакао своје научно мишљење о забрани брака по·
спије рукоположења, коју је забрану узаконио трулски сабор свој11М
б. каконом. Оно своје мюиљење ја данас све'lанз иошвр~ујем, и сретан
би био, кад би пред надлежНitМ цркиек11м форумом могао да 11 усмено
докажем, како је мoryhe, а 11 како бtt требало, да надлежна најв1tШЗ
црквена власт моцифщје одредбу нстога канона.
~ Види моје тумачење овога к?нона у МС. 1, 457·473. У своје
вријеме ја hy наштамnш готову веk монографију о забрани еписко·
пнма, да не см11ју имати своју вакониту супругу.
8
Овај трулски канон говори одлучно проТitВу брзка npaвocnaвнttX
са јеретицttма. Али да иnак може бити 11 такозвани мјешовнти брак
(ma!rimonium mixtum), то ca:tt ја докааао у тумачењу истог трулског
канона у МС. 1, 557-500, а види и § 204. мо1· Црквевога права (11 ltsд.
стр. б83-684),
' Вltди моје тумачење овога каиона у МС. 1, 580·582,
Э 53. Пријеступн npoтttRy прав11л~ о браку. 501
ЛИI(ОГ 1 и подвргава одлучењу та1шу жену, док се год
не иалијечи onнечисте страсти (€(Ј); u.v t~u 1t6.8·~u~ t'rJ;
&:щ&ароtа; 1tU.UG'I)ia.t). 1
5.Највећу повриједу светиње б раf(а ~астnвља ире­
~иуботтство, \!ИХЕlа (adu\terium). Оно је nоврије~а сеАме
заnо виједи Божје : не претобы сотвори, и nоплежи
много тежим казнама од блудочинствn. По дефиницији
пр сљубочинстна, !(оју нанааимо у _i Itанон Г иго и· а
Hиci(Ora, оно ј е п и · еступ 1ој и бива, !<ад ыуж или же-
на хотимнч но по в 11је \С супруШЈ(У вијерност, и ступе
у п у тен у везу са туђим лицем: муж cn неком нруrом
жснсi( ИЊоы , неудата~\ или удатом, или жена са дру·
гим IICIOIM li0Bje!(OM 1 неожењсним или ожењсним. Су·
uјснт прнје ступа о нога rюпјсднако је муж, као и жена,
l(a t у ч нн с прељубу; објент је њеrов noвpиjeJtn брачнс
везе Iioja по за!(ОНУ ПОёТОјi1liзмсђу мужа и жене, nри
чс~1у мора да се то поrодн са намјеро~1, то јест, ЈЩ
дотичн н, муж или жена, знаде да је веван законитим
браi(О М , ил и да анще Jta лице, с нојим ступа, муж или
се жена, у путени сношај, везано је законитим браком.
Ми наглашујс~10 као субје!(Т овога nријестуnа једнаi(О
мужа, !(ао и жене, јер у канонима не види се увијс!(
та jCJ\Hai(OCT у ово~1е мужа и жене, те се жена за nре­
щмо у 9. и 21. канону Василија великог, у којю1а он
I<ОНСТатује, да је такав обичај, али ОдМаК И додаје, да
је теш ко наћи томе разл9r, ~al t~бtюv а€ M'(os ou И·
о~о; (1(8Н, 21 ). По томе обичају) муж који учини Не·
вјеру жени својој, судио се само као блуночинщ 1t6p·
vo; (fo!'Пicator), а не !(ао прељубочинщ ~их6; (adul·
ter), и законита њеrова жена није смјела при томе да
остави таквог невјерно.га мужа. Напротив жена, Iюја
учини мужу своме невјеру с нруrим човје1rом, суди се
као прељубница, н муж и~1а право да је отјера иа I<уће.
Овај обичај (auv~&~ta.) то је стари дохришћансl<ога доба
~меки закон, r.ю којем.у adulte1·ium је означавао пр'й·
~естуn жене, КОЈа иэневЈери свога мужа путеном везом
са другим човје1<ом, и у таквоме случају она се звала
1
Вн~и Вас. вел. кан . 24 и 88, и моје тумачење 24. Васил. ка.
нона. у МС 11, 331·3S2. Испор, u МЦП, стр, 619,
 nосебн11 Дllo,
adlllte1-a, а човјеl(
који је с њом ющо сношnј звао се
adllltel'; али муж,који би изневјерио своју ааЈ(QНиту
жену, ступивши у сношај са једном неудатом женски­
њом, није се звао adulter, него сам~ у тшшом случ~у,
ако би то учинио са женскињоы, !(ОЈ а има св ога мужа,
и овакав adlllterium није се сматрало да ј е дотич ни
муж учинио према жени својој, него према мужу до·
ти чне женс"иње. 1 Прељубу дакле у правоме смислу
могла је да учини само жена, али не и ыуж, премда
се овај муж и подвргавао за свој пријесту n смртној
1tазни {бар до Јустинијанова вре~1ена), али не јер је
• о о ~
§ 53. Пр11јеступ11 противу nравила о браку. 503
дан, !(Оји се састоји у забрањеном сластољубљу, и
друrи у увриједи нанесеној другоме.
Ово учење цркве о једнщюстн суnруШI(ИХ nрава
у браl(у. мужа и жене nроникло је эатијсм и у грчко·
римско заr,онодавство, и Јустинијан, ию1еђу друr·ога,
даје право жени да може тражити развод брща, ако
се 1\ОКа~ке, да муж оttћи са ма lfai(BOM било женсю1 ·
њом , и неће да се ока ни тога. 1У Прохирону садржи
се наредба , која је nрешла и у славенску !{р~1чију, да
з~ прељубо\IШ!ство мора дотични nодлећи тјелесним
Јшзн ама, и тац~ му се ю1а одсјеhи нос, исто таi(О мо·
рају подлећи тјелесним 1(33Ha\la и послије !(азни дсn ор·
•

изневЈерио СВОЈУ жену, него што Је ооешч асТI! о Једну

f!Q одицу и нанио увриједу другом човјеку ожењсном.
У хришћанској ц !ШИ посљеДЈще прељу бочинства је·
днаке су за мужа, исто као и за жену. Муж је крив
аа nрељубочинство ai(O учини невјеру cGojoj жени са
другом женскињом, била та женскиња удата или неу·
дата, исто !(ао што је крива за nре љ убочинство жена,
која учини невјеру својему мужу са другим човје1юм.
Ово учење хришћанске цркве нашло је израза у no·
менутом 4. канон Г иrорија Ниског) Ј(оји за nрељу·
бочинство каже, да је E1tt~oukq xat &otxl~ tvu ~)J~ot~(иu,
Па!(ост и увриједа, која се наноси другом у (insidiae et
iniшia quae alteri affet·tUI'). А да се под оню1 tоб iJ.)J~r;·
tptou, има разумијсвати nодједнако и муж и жена, до·
Ј(азују ријечи у истоме Ј(анону: 11lCJ. eottY ·q v6~Чl"~ au·
'uyta ~at yuvшx~s ·1tpo~ U.v~~r1. 1 ~?.t &vo~~s чоs yuvu.ixa,
nостоји једна са~ю законита брачна веза, жене са му·
жом и мужа са женом. 2 За nрељубочинство, било му·
жа или жене, одређује се једнака црквена каана, и т.о
двоструi<О виша, него за блудочинство (7topvs[a, form·
catio), а то с тога, као што каже исти свети отац У
истом кано.ну, што са блудочинством, које је тако.ђер
тсшки приЈеступ, није ипаi( СI(ОПчана НИЈ(аква увриЈеда
наспрам других, док напротив прељубочинство сас~а·
вља удвостручени гријех (~(1tAC(Otrl,€И( ·q a~etpt(a), ЈС•
1
Моттsеп, Rот. Strafr. S. 688 fg.
2 Види моје тумачење 21. канона Василија вел. у МС. 1!., 377-379,
и ту у 54. биљ. аналиа дефиниције о прељубошству, коју је неправилно
навео Чижман у својем Eherecht, S. 851,
тацијс 11 сои они, кој и су били случајно оосредни11И
ит 1 п омагач и lipllвцy у овоме nријестуnу; 2 а уНомОЈ(а·
нону, 3 исто и у Властаревој Синтшщ 4 чищю новелу
цара lава мудроrа, која потвр~ује дотадашњ11 эа1(ОН 1
да једнако мужу, l(ao и жени ако учине прељубу, мора
се одсјс\1и нос за казну. За nрељубочинство подврга­
вају се 11риuцн Ј(азнама и по данашњем свјетовном npa·
ву: у Русиј и ч л. 418. f{J., у Србији Э 196. 197. ~3. ,
у Uрној Гори g 196. 191. КЗ., у Бугарској чл. 227. 1{3.,
у Аустрији Э 502. 503. КЗ., у У rарској чл. 246. 1(3.
6. Свештено ~ице, које се затече У. nрељубочин·
стuу nодв ргава се свргнућу. Оваквој Ј(аани подвргава
се, у смислу 5!. Ј(анона Василија вели"огn, сваки без
раэлике члан Ј(Лира, ма на каквом се он јерархијском
стеnену налазио. Али на свештена лица обраћају na·
жњу канони и у таквом случају, ако су им жене учи­
ниле прељубу. НеОI(есаријскога сабора 8. канон каже:
uАко жена једнога, који је још свјетовња!(, учини пре·.
љубу 1 и у томе буде јавно иэобличена, он не може
бИти прюrљен на службу црквену. Ако ли је она
nослије ЊеГОВОГ ру!(ОПОЛОЖеЊа УЧИНИЛа прељубу 1 ОН
се мора развести с њом; а ако nродужи да с њом жИ·
ни, не може вршити nовјерену му службу~~. Важна је
наредба овога канона обзиром на nропис божанскоt·а
1 Nov. CXVI!. с. 9. ~ 5.
2 Prochir. XXXIX, 45. Крмq, XLV\1!. 39, 45 (Cn. ИВА. 11, 100).
в Nom. Xlll, 5 (дС. 1, 304).
' Слово М, гл. 14 (дС. Vl, 377).
504 Посебни дио.
права о јединству мужа и жене у браку и о нерn 3 •
лучној њиховој веа.и, те ако жена, која ј е ааr(Qнитим
браком везана мужу своме, учини прељубу, она тијем
nостаје rюrана (11ш.~6.), и та поган пре Јаз и на мужа
' ' ' ' ' '
!(ОЈИ Је Једно ТИЈело са своЈ~М жено~~, а ко се тЈелесна
1
саставља са таЈ(ВО~I жено~1, ЈСР постаЈе и он опо гањен
(\iE~ш.a~€vo;), као што оnажа Зонара у Ј(оментnру истога
l(анона. 1 Ако свештсниr(Qна жена (nоnадија) па не у
прељубочинство, муж мора on~rax .ta је отјера од себе
и да раскине с њом брачну везу. О но важи за сва·
!(О Га свјетовњаr(а уоnће, чија жена учини прељубу; а
ово мора особито па важи за свеurтен~шову ilieнy, која
по учењу св. Писма мора ,щ ј е ач1v·Гј ш.f. Ћ~ :'fJ zv r.д.о~
(поштена и нјерна у свему). 2 Свештенr шона же на мора
да се у животу своме влада онако мудро и nа~1 етно,
!(аО што то мора и 1rуж њезин, свештени к, јер она,
неаавши се браком са мужем својим, који је добио
благодатно посвећење, истога је посвећења !(роз брак
nостала и она у некој мјери дион ица. Н е жини ли
свештеникова жена, као што јој nрил и ч и , н его се осrшр·
ни nрељубочинством, тијем је она оскврнила не ћ и му·
жа свога, који је једно тијело с њом, и с~iањује све·
тињу његове свештеничке службе. Случи ли се пак,
као што каже nоменути канон нео!(есаријског сабора,
да свештеник, чија је жена учинила прељубу, неhе
иnак да се од ње одијели, него хоће да ипак остане
с њом у браку, у та1шом случају он мора ~а престане
би:и сн.ештеником, јер тијем он покааује не сю10 да
НИЈе .свЈестан nоноса људскога и да је равнодуwан
што Је. поrанштина жене му прешла и на њега, него
IIO!(aayJe и да не схваћа значење службе своје сне·
штсничr~е, па како се може допустити та"о onoraњe·
ном ЧОВЈСI(у, да врши шта божанственога~ Ово nита·
њс с:авља Зонара, аnвршујући свој 1 , 0 ментар оног ла~·
ди~иЈско.га канона; 8 а у коментару 18. an. канона, коЈИ
ааорањуЈе примати у клир свакога, који има эа женУ
нсморалну женскињу, опа;ка Валсамон да се мора сврr·
,- ...-... ·- --
1 АС. Щ 82. . .
' 1 АС.
~ 1Тuм. Щ 11.
1
АС. Ш, 83.
§ 53. Пријеступ11 противу nравила о браку. 505
нути са чина свештеник, чија жена учини nрељубу,
и он и nак је држи nри себи. 1 У атинској Синтагыи има
извадак из једне канонске посланице nатријарха Ми·
хаила !(еруларија, у којој nише: 'Ispsus p~u~ t~Y au·
VИ'I.~Y ~r;~xsu&E10rJ.'I 1 a7troaa~EYOS ~ЕУ, axroi~u~OS' 1tCLp~дE,CL·
~zvos о€, д.vlep~s. 2 Исту ову наредбу читамо и у 192.
nравилу номоканона при великом Требнику.
7. Ј елан од најтежих npиlecтyna np~y nрав~а
о браку, а посебно противу божанског и nрироднога
sакона о вези између једноГа човјека и једне жене,
састав ьа то, кад један човјек, f(QjИ има живу жену, од
које није по aaкotlJ разведен, или једна жена којој је
муж жив и н ије оЈ~ њега разведена, ступи у други
брак. Ово се у оападном праву оэначује термином бu·
гад~tје (bigamia vera). У канонима се овај пријеступ
расматра гл авню1 начином као законита сметња за
сту пање у кл ир, те l(ривцима, nоред тога што им се
оабрањује ступити на службу цркве, одређује се ка·
sна, која је установљена за прељубочинце са додат·
ком до жинотне инфамије. А тежина ове казне услов·
њена је тијем, што сами пријеступ р уши основно пра·
нило о браку и вријеђа светињу брака. Али да би би·
гамија мог ла бити пријеступ у правном е смислу, она
мора бити извршена од дотичнога мужа или жене на·
мјерно и са знањем, да је дотични брачни друг у жи·
воту; јер ако неко склопи други браr( у увјерењу, да
му је брачни друг нестао беа трага и да се законом
није могло доказати да је жив, у таквом слу~ају неће
бити пријеступа биrамије, те и дотично лице, које је
при оuаквим nриликама склопило нови брак, не nод·
лежи казни аа бигамију.
О овоме nријеступу од стране чланова клира на сте·
п снима од иnодјакона на више не може бити ријеч, јер
таква лица, пошто су nримила иnо~аконски чин, не могу
нсћ ступити ни у nрви брак, ако су,, као што каже 6. ка·
нон трулскога сабора, примили таЈ чин као нежсњени.
У Властаревој Синтагми nриведени су односни
нрописи грчко· римскоrа законодавства nротиву бигами·
11, 26.
~ АС. V, 4G.
506 Посебн11 ДIIO,
је, 1од којих неки се налаве у словенс!(Ој Щмчији. 2 Први
од тих прописа одређује, да се подвргне тјелесним ка­
внама онај, који има двије жен.е (6 М: усчюаs €x(ov),
а доведена друга жена да се ОТЈера ЗаЈедно са ~ ецом
што је родила. Други је закон из Прохирона, и n~
томе вакону сваки онај, који ПОI<уша да има Јtвије же­
не, мора бити кажњен као прељубочинац; и ово се
мотивише тијем, што човјек, !<ој и учини блуд са сло­
бодном женскињом, при живој својој женн, казни се
као блудочинац, док онај , 1<ај и је довео у куЋу другу
жену ради браЧНОГа ЖИВЉеЊа (~ 3z Y/J.iU. уа.~оо XOtV tuV[a.V
aEot€~av &r~~€vos), кавни се као прељубочи нац. 3 Бига·
мија је аабрањена и данашњим сRјетовним законода~·
ством, и кривац се подвргава односној свјетовној казни :
у Русији чл. 412. ~З., у Србији 9203. 1{3., у Црној ·Го·
ри ~ 203. КЗ., у Бугарској Э 21 О. 211. Ј{З., у Аустрији
~ 62. ГЗ. и ~ 412. КЗ., у Угарс1<ој чл. 251 .-253. КЗ.
8. Ако и црквено и свјетовно законодавство свих
времена осуђује бигамију и кривце у томе подвргава
кавнама, сасвијем је наравно, да мора тим прије осу·
ђивати, кад један човјек хоће да у исто вријеме има
неколико жена, а што се у изворима зове 1to)~uya~[a,
или кад једна жена хоће да у исто вријеме има н.еко·
лико мужева 1toЛua.v~ lr1). О овю<вом пријеступу хри·
шћански црквено-правни извори не говоре, него го·
воре о яолtиамији у другом смислу, наиме кад ко ви·
ше пута ступа у брак, nослије смрти дотичног бrач·
нога друга. Поглед uрквенога права на полиrаМИЈУ У
овоме смислу изражен је Григоријем Ниским са ови~t
кратким и тачним ријечима: То 7t~&tov auvot~€at~Y,, v~·
~о~· ~о ~€Ut€pOY, aorxro~~ats' to tpltov, 1ta~avo~lcc to д' u~s~
t~Oto xot~(M·~s ~[о;, ou~€ 7tоЛЛ&. exoov ~~~ ~a~la.; ta 1t~t·
~a.aatr~a.trL.~ Ово исто налазимо потврђеним у свима
другим кан~нима, који говоре 0 другом, трећ~м и да~
ље~ браку Једнога лица, Полигамијом обја~љуЈе. васи
ЛИЈе веЛИ!(И сваки брак послије трећега, и у своЈеМ 80.
~ Слово М, гл 14 (АХ, V,!, з79).
Гл. XLVII1. rp. 39. § 70 (Сп. 11ад. 11, 168 об.).
8 1 АС.
f Вид11 Валсам. коментар ю. трулског канона у АС. 11, 508·
Види Власт. Синт: слово Г, rл. 4 (АС. Vl, !SB).
953. nријестуnи противу nраяил~ о брщ. 507
l(а нону каже, да су свети оци премучали о полиrа·
мији, као о CJ(OTCI(OM nослу и сасвијем несвојственом
човјечијем роду (w; ~t·qvtiJ~~ ~al1taVt€A&~ U.ЛЛи~lаv tou
'(ЕУйU~ ttu'l йv&pu!1toov), и установљује, да је овај при·
јеступ много тежи од блудочинства, те одређује тешку
црквену каануl која, ло тумачењу Зонарином истога
l(анона, састоји се у томе што су кривци морали под·
вргнути се јавном 1<ајању, и то, за годину дана мо·
ралн су стајати аа вријеме црквеног богослужења ван
црквених врата и плачем молити вијерне, који су у ла·
а или у цркву, да се моле Богу аа њих; аатијем мо·
рали су опет аа три године стајати на кољенима у
цркви ва вријеме богослужења и излазити из цркве
послије молитве аа оглашсне; иэдржавши ове четири
године јавнога l(ајања они су могли тек бити прим·
љени да стоје у црi(ВИ заједно са вијернима, али уви·
је1< бе~ права на св. nричешће, и то све дотле док
дотични еписко п нс би о том е одлучио, nрема начину
и усрђу њихова кајања. 1 •
Дpyzu браk није sабрањен ни црквеним ни СВЈе·
товним зю<онодавством; али обзиром на суђење отаца
да је дру1·и брак само aorxtur·qat~, или као што каже Ва­
силије велики у својем. 87. !(ан ону, да је тај брак само
лијек од блуда (1to~vela.s 1t~ra~6&et~v о ~е6що~ y&~os),
то канони и подвргавају једногодишњем или и двого·
дишњем одлучењу оне, који стуnају у други брак. Ово
наређује 4. канон Василија великога. Слично томе на·
ређује и 1. канон лаодикијскоrа сабора. А да свеште·
ник не· смије гостити на свадбама друrобрачних, то
наређује 7. канон неокесаријскога са~ ора.
За mpehu браk Ј(анони су строжиЈИ. Uрква довв,о·
љава овакав брак, али сматра на исти као на 1ta.pa.vo~t~,
као што смо горе видјели. За трећи брак каже Васи·
Лије велики у својеы 50. канону, да нема закона (t~tya.·
~lrLS vo~os 00 ~ €attv),, и .да се с тога трећи брак ,~ не
склапа по закону, Јер 1 е та!(ав брак нечистота (~o1ta.·
о~а.) у цркви, или као што је казао исти отац у сво·
јем 4. канону, осуђено блудочинство (7to.~ve(~v ~€~оЛаа·
~€v~v), али иnак долушта такав брак, Јер Је сва!<ако
IV, 243.
 Э 53. Пријсстуnи nротиву rtpanилa о браку.
508 noccGн11 дllo.

жу или я·сни хтјела, да ради личних својих рачуна

ствар сношљивија, неrо ли разуздано блудочннетво (~~
растргну брачну везу, муж би послао жени, или жена
&vщ~v·~; .'lt~~vela;.) Н.с подвргавају се трсЋобрачни јав.
мужу , изјаRу о томе (Hbellum repudii), и брак је већ
ном nOJ(fijaњy, као многобра:ни, него пстоrодишљсм од­
тиј ем био растављен. Државни заi(ОНИ онога доба мало
лучсњу уз nраво да уживаЈу у uр1ши сна остал а праRа,
су се оснртали на ову ствар, и · слобода развода није
Четврти браk ЈС већ полигамија и x~·~vwo[u., као
наилазила на никаrше за!<ОНС!(е эапријеке, него је про·
што смо горе споменули по учењу с ветн х отща и
' сто ограничена била на лични морални осјећај дотич·
nодвргана се истоЈ' казни, као и полигамија. Ону за-
них суnру га. Тек уплив хришhанства могао је стати
брану четврто га брака усвојило је и rрчко· рнмско за­
на пут оваr(вој исЈ(Варености појма о једној између нај·
конодавство, које подвргава кривце истим казнама као
свстији х установа, као што је брак. Оно је про.гла­
и блудочинце. Односна законска нар едба налази се у
сило па ј е брачна веза неразведљива, - и ту веву
Пр.ох~рону, 1 од к~ да је прешла и у славенску К рм·
може само смрт да раскине између двоје њих, који су
ЧИЈУ· Поновљена Је била иста наредба 90. новелом
эакошпо нјенчаниЈ или пак такав узрок који такорећи
uapa Лава филозофа . 3 . Ово је потврђено било послије надјачава црквену идеју о нераэведљивости брака и
вн~менитим У исторИЈИ црквенога п рава CI! H0 1 \CIШM
који руши мо ралну или релиrијоану основу његону,
РИЈСШењем 912. године у Цариграду, које је познато
а I(Qjи је TaJ(Qryep смрт, само у другом облиRу. Према
~од именом списа сједињења (~l\ИS ~~; ~Y(uoEros), који
томе, са~ю смрт, била она Физичка, или морална, или
Је обавезан ва сву. источну цркву, и који у \. својем
релиrијоэна, може раскинути брачну веву, и ништа
канону установљ~Је, да ни1ю не смије ступ ити у че·
више. Ово је учење новоэавјетноr св. Писма. 1 У Vl.
тврти брак, а КОЈИ то учини, брак му се не признаје вијеку и слијепеkим вијековима односни закони су од·
и лишава се сваке заједнице са uр 1шо м и забрањује редили ради каквих посебних узрока може бити раз­
му се свако учествовање у цр1шеним 'службама све веден један за"онито с1шопљени брак и какав при
дотле, док хоЋе да .остане у таквој незаконитој вези. 4 томе мора бити очуnан судски поступа!(, /{акви су уэ·
. 9· Између nриЈеступа противу правила о бра!(У роци, ради којих може бити разведен .Један брак, ыи
Један од НаЈтежих Је, кад ко caAIOUOJЫIO растрг11е 6t1alt· смо о томе кавали на другом мјесту. 2 Ради тих само
1111
~ веs~ к{ЈУ Је' Ва!(онито СЈ(лопио , иначе самовољни
r
уэро!(а може бити раскинута брачна веза, и дотични
развод брака. · 48. канон Ј(аже: А!Ф коЈ· и свЈ·етов.- супруг, 11рема односној сунс"ој пресуди, може ступити
њак проrне жену СВОЈУ,
· na узме другу,
» или о~ дру·
У нов11 брак, и никаr<о друкчије. А који са~ювољно
гога ОТll~ш~ену, Не!ш буде одлучен". Эбоr распуште· раскине брачну везу, те муж остави своју закониту
У ри мс!(ОМ- пруштву у nриЈеме
ности Ј Ј(ОЈа Је влада ла
. . жену, . или жена остави свог законито га мужа, и муж
ПОЈаве хришћанства, римсЈш држав~и закони били су или жена ступи у брачну везу са другим лицщ у
врло далеrю од оног · о браку ко .1и Ј.С приро·
а ПОЈМа таквом случају кривци подлеже казни, и овај други
nом био .усађен у срце ЧОВЈека Ј
. те 'и развод брака браЈ( не важи . О овоме говоре неr(QЛИ1Ш канони, ив­
остављен
- -- Је био л · '
ИЧНОЈ вољи супруга, Кад се год му· међу којих 9. 35. и 77. Василија велиi<ОГ. СводеЋи ове
1 Proch. \У., 25, ~ нруге l(аноне, трулсЈ(И сабор у својем 87. канону об·
2 Крмч. XLYIII. 4 25 Јављује, да је крива ва прељубочинство свака жена
3 Ј
Zachariae, jus gr ·ro 1\!
'

исти цар послије сам · т. Ј 186. Повнато је ве~, како је ова

ј КОЈа' самовољно напусти свога мужа и nође за дру· '
пио у четврти Gрак к:~екршио одредбу ове своје новеле, ка~ је ету· ro1·a, исто таЈ(о објављује прељубочинцем мужа, који
ЕВТИМIIје да одобрt/ в/' ммусје мо~ао тадашњи царttrрадски naтplljapX 1 Мат. У, 32. XIX, З. 9. Р11м. Yll, 2. 1Кор. У\1, 15. 39,
4 • Дlt • 11, 3~4·355
Сами томос наwтамnаи . . 2 МЦП .. (\1 IIЗД.) § 20!,
исти томас L\1 t·лаяу (Сп
1
, IIЗД, \,
1е У АС. У, 6·9. У Крмчији саставља
145 Об, •!54 Об),
 510 nосебНI! ДIIO,
остави своју вакониту жену и узме другу, те подвр­
гава I<ривце седмогодишњем Ј.авном п~кајању, и тек
nослије седме године таквог Јавног каЈ а ња, м оже им
се доnустити да стуnе у заједниuу вијерних, те nрема
плодовима тог њиховога кајања надлежни епискоn ће
одлучити, да ли да им допусти да могу пристуnити
св. причешћу. 1 Свештеник пак, који би благословио
такав други брак, знајући ла постоји законити nр~и
брак и да није био исти по заr<онским nроп.иси ма ра­
скинут, подвргава се свргнућу. 2 том е, што су у велики .11 градовима хранили разне див­
§54.
Други лријестуnи противу јавног морала.
'Eutpa1te/,[a, кощунство (scurriJitas), и све оно што је
с њом у вези, треба да је дале!{Q од хришЋана, јер су
то све ствари, r<oje им не приличе, oo'l. &v~мvtu.. Ово
наређује новоаавјетно св. Писмо, и то налази мо из­
3 средства да се код гледалаца узбуђују путене страсти
ражено у . многим канонима, исто и у многи м вако­
нима и rрчко-римсr<оr и новијег свјетоннога nрава. До­
сада је у овој глави било изложено све гла в но, што
може бити у јавном животу хришћана. nротивно npa·
вилима хришћанског морала. На допуну тога имају
се још споменути они пријестуnи, који непосредно
nотичу из опћеrа појма, што нам даје ebtpaitEЛ[a.
1. Забрањено је хришћанима присуствовање на
позо~~шни.м преставама или играма, ~u~EA('I.a 1iШ'(V[et
(sсешс1 Judr), n тијем више активно учествовање у тим
играма; исто као што су аабрањене коњске трке, t1t1t~­
a~~~[a (equorum curricuJa), преставе лакрдијаша, ~~у
!!Ч!WУ, плесања на позорницама данашњи балет, ~а~
E1tt ОХ'ГЈУ~; ~РХ~Ое(; (in scena salt~tiones) и ловачка nр~­
каа~вања ta twv xuY'~y[rov ~aoopta (venationum spectatr·
ones). Трулсrш сабор, као што смо већ ви~ели, издао
1 м '
2 ОЈе тумач. 87. труп. канона у МС. Ј, 572-577.
Тим. Алекс. кан. 11. Номок. при вел. Требнику прав. 53. Лаrр.
Никифора кан. 153. Валсам. 64. канонски одговор патр. Марку (АС·
IV, 49~. Власт. Синт, слово Г, гл. 4(АС. V/, l5б). Кршја XLYIII. 39, 70
(Сп. изд. 11, 168). Испор. jus!in. nov. XXI/ 16 1 L Phil nov. ХХХ
(Zachar., jus. gr.-rom. Щ 114). Leon, Ка~. п~v, /Уео(~Ь 1!1. 53-54).
з Ефес, V, 4. ·· ' '
§ 54. Други пријсстушr протщ јавног морала. 511
је неколико својих канона противу оваквих ствари.
Посебно у 24. канону бави се nрвим двијема, а у 51.
канону осталима. Све ове забаве, које су постојале
крајем VII. вијека, кад је био трулски сабор, потицале
су иа дохришhанскога доба римске државе, и имале
су све на себи тип свега најнеморалнијега, што се
може само замислити. О nрвим трима већ је било ro·
ворено у овој радњи (Э 43.). Ловачка приказивања, о
којиыа говори 51. трулски канон састојала су се у
ље звјеро Rе, те су их у одреrуена времена ивводили
на riarшy nољану и пуштали их у бој са биковима, а
кадгод и са људима, на примјер са ратним заробље­
ници ма ил и са осуђенима, и то је служиле аа забаву
rледао uима. Плесања на позорниuама, која су већи·
ном жснски ње напола голе изваrуале, нијесу друго би­
ла, као што' каже 62. канон трулскога сабора, него
и да их nраже на nохотљивост. Све ове и овакве за­
баве постоје и данас у ХХ. вијеку, само у још дра·
стичнијем облику, те и односне ка~онске одредбе о
њима, обзиром на оnћу друштвену распуштеност, ва­
љало би nојачаном енергијом свуrдје примјењивати.
ffазне одређене за оне, који се огријеше о канон­
ске прописе за nоменута ~ела, јасне су и изричне.
Трулски 51. канон nрописује за кривце, a1ro nрипа­
д~у клиру, сврrнуће, а ако су свјетовњаци, одлуче­
ње. За чланове клира и ыонахе, свргнуће је одредио
трулски сабор и својим 24. каноном. Прописе о томе
грчко-римскоr законодавства, видјели смо. 1 А ланашњи
пропис о овоме за свештенство садржи се у 56. члан­
f(У књиrе "О ДолЖностяхъ nресвитеровъ приходСI(ИХЪ ".
Неморална јавна приказивања у позориштима или дру·
гим јавним мјестима забрањује и данашњс свјстов.но
законодавстnо, те подвргава односним казнама не са·
ью оне, који приређују такова прикааивања, него и
оне који их противно закону гледају. 2
- 1 Види § 43. стр. 364.
2 Види на прим. у Аусшрнји минист. наредбе 1. и 15. јула 1868.
(Mayerhofer, Der po!l!. Vcrwaltungsdienst. 11, 908).
 Посебни дио,
512
2. Забрањено је хришћанима уnотребљавати !{рин­
ке комичке, сатиричке или траrичке, 7tp'Jubl1tEtu. X(1)!1tXa
~ ou.turtY.a ~ tpu.rtx&., као што се то чинила у старија
времена, слиједеЋи незнабожачким обичајима, или у
новија времена, слиједећи, !(аО што пише у Пидали.
ону латинским обичајима, по којима у nосљедње дане
nред великим постом, мушки надиЈеваЈу л1енс1(е хаљи·
не, а женскс опет мушке хаљине, те стављајући на
образ ра~новрсне кринке, иду заједно по улицама, t
(иначе данашње и у далматинским градо вима карне­
валске машкараде). Оци цр!{Ве оштро осуђују ове не·
энабожачке обичаје, Ј{аО nротивне хришћанској науци,
а rангрс1ш сабор својим 13. Ј(аноном пријети анате·
мрм онима, који се усуде да то учине. 2 Трулски са·
бор својим 62. каноном одрсrуује Ј(азну свргнуЋа, ако
то учини члан клира, и Iшану одлучења, ако учини
свјетовњак. И rрчко-римско законодавство ово осуђује,
особито кад неки у глумачким nриказивањима нади·
јевају ва nодсмјех одијело калуђера или калуђериц~,
те једна Јустинијанова новела одређује, да сваки КОЈИ
се у томе затече, мора подлећи тјелесним казнама и
аатијем депортацији. 3 Валсамон, Ј(оји је привео ову
новелу у својем коментару поменутог трулског канона,
казује, како су у њеrово доба чак и неки чланов~
клира чинили оваква недјела: "Неки између клириЈ<а
на неке празнике мећу на себе разне кринке (1ir 0~ ot·
~~ortt ~etu.ax~~tttl,ovtщ 1tr~offi1tElu.), и nонекада са ма:е~
У рукама и у војном одијелу долазе усред цркве,
· други пут ходају или као калуђер и, или као четво~
ронога животиња. Кад сам Ј. а упитао ка1ю да се таЈ{ В
· то за qдговор' нијесам слуw ао
ствари могу допустити,
1
Тумачење, 62. труп. канона (Изn 1864 стр 276. биљ. l).
2 С! . 11' • • ·ьеаn·
, . · Cyprlan, е р. LXII ad Encratium : "Quum in lege prohl nto
tur vl~ lnduere muliebrem vestem et maledicti hujusmodi iudicentur: qua 15
majorls est criminis, поn tantum mullebra indumenta accipere, sed et gcs ~i·
quoq~e turpes et molles et muliebres, magisterio. impudicae a~ls cxium
mere • Tertull,' de spectac, с, 23: "Quum in lege praescribll mal~dlc lai11
essl~, q~l muliebriЬus vestiatur, quid de pantomimo judicablt, qUI el
mu 1ebпbus curatur ?" · ~ Cлuuo Е, 1 ·.~. з (АС. Vl, 243·245).
а Nov, CXXIII. с. 64. Види 11· Валсамон коментар 62. трулс~оl'
канона (АС. 11, 450). ·
g 54. Други пријестуnи противу јавног морала, 513
друго, него да то бива по давном обичају. А тако је
и ~но, како ми се чини, што неки клирици, претва·
раЈУћИ се у доместике, иду и ударају. прстима као
l<о:ијаши, мажу бојом лице и иавађају равне ствари,
КОЈ е ч~~1не жен сi(ИЊе, или друге неnриличне ствари, да
би т иЈ ем само уабудили см иј ех код гледалаца". 1Про·
ти ву овога била је иадана нарочита одлука од стране
nат ријарха Јована ~аматера 1203. године; а Властар
у својој Си нтагми наводи само односне каноне npo·
тиву Ш,·~vtxwv e~wv, не сnомињући ништа о оним без·
божним обичајима клирика, о чему нам Валсамон каэује.2
3. Заб рањен је хришћанима сваки сnољашњи на­
Јшт, који је энак nуке таштине, особито вјештачко
1штино косе. О ово~1е говори 96. канон трулсЈ(ОГа са·
бора, Iiojи nријети одлучењем сваком свјетовњаr<у, који
то чини. А по себн се разумје, да мора тим nрије nод·
лсћи uр1iненој казни свештено лице, које се у томе
3атсче. Посебно Ј(анони се баве наrштом у одијелу
чланова клира . Трулс1<и 27. канон наређује одлучење
за !(Лири ка, који надијева одјећу, која му не приличи,
него мора увијек да носи само оне и онаЈ<ве хаљине,
](Оје су одређене за клир . А nротиву раскошноrа оди·
јела чланова 1rли rа говори !6. канон седмог васељен·
СЈ(ОГа сабора, r(оји наређује, да се nодвргну кавни еnи·
С!(ОПИ или клирици, ](Оји се ките сјајним и раскошним
хаљинама, и који се мажу мирисавим мазима. Наредба
ова, као да није била по вољи свакоме, особито све·
штени м лицима, Ј(Оја су живјела у градовима, тако да
ј е у ХП. вијеку Валсамон нашао эа нужна, да на оно
обрати nажњу у својем коментару истоrа канона. До·
тични еnисЈ(оnи и свештеници, којима је мило било
Ј(Итити се свијетлим и раскошним хаљ~нама, наводили
су, да је онај канон био издан услиЈед распуштено·
сти юiИрика у VIII. вијеку, али да наредба истога кn·
нона нема важити у вријеме, кад мир у цркви влада,
и да чланови 1тира, ако и носе богате и свијетле ха·
љине да они то чине само у част цркве. На ово Вал·
о тако говоре, нс говоре до·
самон опажа, да они, КОЈИ·
'
-гле. 11, 451.
 Посебни дiiO,
.бро ·(~·~ ~и.)Љ; AEj~tv), јер је оно с'веоnћи канон (ха&~­
Лt~о~ rap Eattv o· ~CJ.Yrov), и ~~редба , ~его ва мор.а важити
·у вијекове вијекова (Е1~ сшоУСЈ.; cшovmv), и Ј( ОЈИ посту­
nају противно1 имају бити строго кажњени, ако се не
поправе. 1 Овако исто могли би се правдати и данашњи
епископи, и остали клирици, који се ките луксури·
јоэ~им одијелом, али се истима може и данас одгово­
рити онако, као што је одговорио Валсамон еписко­
пима и клирицима својега лоба.
4. Забрањено је хришћанима nредавати се игри
и ~ијанству. "Нико, ни свјетовњак ни 1mирик, не смије
унапријед да игра у коцке (ха~еuш) ; а кој и се эатечс
да то чИни, ако је клирик нека се свргне, ако је свје·
товњак, нека се одлучи'', наређује
50. канон трулскоrа
сабора. Исто ово наређују и 42. и 43. an. канонй за
клирике или свјетовњаке, који се предају игри и пи·
јанству (хu~и~ qwAa((I)Y x~t ~E&a.t;). За nјанчење, r(aO
~ело недостојно yonhe човјека, не треба ни говорити,
колико је оправдана каэна, коју одређују поменути
канони. А nод ~a~~uвtv треба разумијевати азарт.ну
игру, ма какве врсте она била, nри којој yonhe човЈеК
тежи да присвоји од другога чим може више новца,
или сам излаже погибељи иметак свој и своје поро·
дице, Ово је друга врста крађе, те као што эа крађ,У
канони одређују сврrнуће сваком свештеном лицу, коЈе
се у њој затече, тако исто канони ыу налажу сврrнуће,
ако хоће уnорно да се бави азартном игром.
Аэартну игру и пијанство подвргава казнама. и
грчко-римско законодавство исто као и данашње свје·
товно законодавство. Једна' новела цара Јустинијана
наређује, да се мора забранити свештенослужење 38
три године и послати у манастир на покајање сnаки
еп~скоп или клирик, који се nредаје азартној игри,
КОЈИ има опћења са играчима исто и ако гледа кад
други. играју ~ 1tCJ.~cщ~~·~~EYQ~).2 у Номоканону с~ом;:
нута Је и 87. новела цара Лава ФилозоФа, у којоЈ, n •
зивом на горепоменуте ап. каноне, потврђује се од
I~Ц-
2 Nov. CXXIII, с. 10. Nomoc. IX 27 (АС. 1 208). Власт. синт,
слово К, rn, 35 (АС. Vl, 347), ' '
§55. Лри)еступи пр6тиву nравила јерархи]ског nоретка . 515
редба Јустинијанове новеле. 1 И данашње · свје'товно за·
конодавство одређује казне за азар:гне игре . и за п и•
јанство: у Русији чл. 289. КЗ., у Србији g 285. КЗ.,
у Црној Гори g 285. КЗ., у Бугарској g 486. 490. 491.
КЗ., у Аустрији Э 522. 523. I<З., у Угарској чл..84.
87. закона о лрекршајима 1879. године.
rлала дР у га.
Посебни пријеступи клира.
§ 55.
Пријестули nротиву правила јерархијсхоr поретха.
ГовореЋи у nрвој глави овога раздјела ·о оnЋи~
црквеним nријестуnима и о казнама за те пријеступе,
видјели с~ю да субјектом тих nријеступа ~огу бити и
.клирици, и ту је наведено било и каквим посебни~
казнама nодлијежу клирици, кад учине један од такв~х
nријестуnа. При излагању сада посебних пријес.rула
клира, оnаанће се како се опет сnомињу многи од
он~х исти.~ пријеступа, који су сnоменути били међу
опћим nријестуnима. Ово бива ради nрегледности, која
је условљена системом, no rюјој мора дn се излаже
црквено каэнено право, а и што неки од оних опЋих
nријестуnа добивају свој посебни карактер, кад их
учини клирик. Главна је nart пажња обраћена у овој
глави на оне пријестуnе, за које само клирици, ICao
такви, могу да буду одговорни пред црквеним судом.
За већину ових посебних пријестуnа нијесу на·
ведене одређене казне. То бива ради онога разлога
који је подробно приказан у ~ 20. ове радње, nи шт~
су о~носне .каэне мал не све арбитрарног карактера, и
што Је прИМЈена њихова yonhe условљена прописом 102.
канона трулскоrа сабора у погледу налагања казни.
1 Zacharlae jus gr.-rom. 111, 183. Nomoc. ХЈЈЈ, 29 (АС. Ј, 329.)
Влзст. С11НТ. на гореспом. мјесту.
1
516
1. Поредак у свакоме друштв~ зависи .уоn ће оп
тога да ли сви чланови врш е савЈесно CROJC nужн 0 •
1 .
сти како би могл и да законито ужи ваЈу и опносна
nра'ва; али овај nоредак условљен је тако9ер н Тl!јсм,
ако је друштвена управа састављена on лица, ~ој а су
правилно била изабрана и зако нитим начино м добил а
односно пуномоћије. Ово nосЉСi\Ње ю1а особито ана·
чење у uркви, у којој се управа врши по божанском
nуномоћију, које добивају одређена л и ца, која састаR·
љају црквену јерархију. Према тюшом карактеру тога
nуномоћија, дотична лица могу да исто добију само
по божанској благодати и благодатни м за то среЈ\СТВИ·
ма, која су Божјим законом установљена, и која као
таква имају аnсолутно эначење, тако na без њих не·
моrућно је стуnити у јерархију . У потреба други х за
ово средстава nротивна је Божјем эакону 1 и као та·
ква је nријеступна, те кажњи ва. Иэ~1еђу оваквих при·
јеступних средстава прво је и главно cttлlouuja, или
nримање или . nавање новца эа рукоп оложење .
-наэван је симонијоМОвај nријеступ од некога Си·
мона, који је хтио од Христових апостола да купи
эа новце Чудотворну силу Духа светога, коју су иыа·
ли аnостоли, и којему је а п. Петар, кад је чуо ту ње·
rову nонуду новца рекао: новци твоји нека буду. с
тобом у nоrибао, што си nомислио да се дар БоЖЈИ
може добити за новце. 1 Као чисти дар Своје доброте
Бог је кроз Исуса Христа дао људи ма јеванђеље И
сваку благодат 1 која је с њнм скопчана; даром је Хри·
стос nоэ~ао аnостоле на велику службу њихову, на
службу Ј~ванђеља, и снабдио их је вишим даровима
~ха. светога, који су им морали служити, да. свак
ВЈеруЈе У божанско њихово посланство. Овијсм Је no
себи веЋ јасно било, да аnостоли нијесу могли бла·
rода!НИ дар Божји учинити предметом трговине, него
као што су сами то за бадава nримили, та!(О су исто
ва бадава морали то и давати друrима.2 Поменут~ Пе·
трава осуда оног Симоновог nокушаја, постала Је эа
прве хришћане страшним nримјером, те не само сва·
1 Дјел, Ал. VЩ
18-24,
2 Мат. Х, 7.
§ 55. Пријестуnи npoтliny прщла јер~рх11јскоr nореткя. ~11
ко промRањс или ку понањс снстиње, него и сами по·
r(ушај на то, сматрао се нај гњусниј и м дјелом и најве­
h им sлочинством. Ово су rусњс цркве о симонији по·
стајало је тим строжијим, чим се у течају времена оnа­
жало, да су се nоказивали поједин и бесавј есни људи,
кој и су чин или таrшо зло дјело. Оци и учитељи up·
квс најоштриј им ·ријечю1а жигошу симон ију и симо·
н и сте. Исто ч иве и црквени сабори свију вијекова.
ьлажени Теодорит зове симонију XrtotE~1t(jpEla limpia
ех Ch гi~to nundinat!Q).1 И сид ор ~лусијот зоне симо·
нисту Ka.ta~av X~tot6щvo'l. 2 Четврти асељенски сабор
у својем 2. канону зрве с~юнију гадном nохлёiiОМЗа
ДОбИТКОМ, U.toxr~Щ0[1.V (tuгpe Jucrum); а ТруЛСКИ Са·
бор у својем 23. канону зове симонисrу ri)s ~(~roY~S
''qAUJi·q; 7t),6.rq; ·ш.l xu.xvopy[a.~ (Simonis erroris et male-
Jicii aemulator). У синђелиј и, која CU~ak при посве­
Ћењу митрополитимай архиЈеnискоnима, ставља и м се
особ ито на душу да се чsвају t~; Lt UJYtxi s хах[а а
Simoniaco vitio).3
2. Законодавство црrшено .CI о 'е с lМQ И·
стима. ~ IVвијеку симонија је свуг~е захватила би·
ла корИјен, а an. 29. канон одреrуује не само свргну­
Ђе, него и искљ чењс иа црквене заједнице за сваког
епископа, презвитераи-дjat(QHa, који је новцем (М
~. ' обио своје достојанство. Као што се види,
нвостр 1{ азну прописује ова· канон, одступајући од
правила, I(Oje је исказано у 25. канон , да не т е6а
двије казне налагати ва један nриЈеступ; алисиiон~а
п евазилази сваки други п и еступ, те с тога канон
- ~
и одступа за овакав п и ест л .од а авила и n n
налагању каэни. Василије вслиriи у својој nосланици
fiодручним· му еnискоnима (или у 90. својем канону)
најјаче осуђује овај пријеступ, !(Ој и је опазио био код
nојединих еnископа. Халкидонски васељенсrш сабор .
својим 2. каноном расnростире одредбу nоменутог 29.
1 T~eodoret., his!. ссс\. 1, 4.
в lзid. Pe1us., еп. 315. Cf. Hieron,, in Matth. Щ 23, Oreg. Magn.,
ер. 50. ad Virgil.
з АС. V, 47. Види такођер : Ч111tъ исповtАанlя н обtщанiя apxl·
ереnскаго (Москва, 1867),
 nосебни ди~.
518
an. канон 0
а казни 3 а симонистички ру коположене
. .
nреавитере и щаконе, Једнако и на све дРУ·
еписко ne , .. . .
re црквене служитеље у уnравноЈ Је~арХИЈИ, КОЈИ до·
бивају служ~ произведењем, 1tr_о~оА~,_или . хиротес~
јом, ако то бива новцем, подврr~ваЈуЋи УЈед~о свр·
rнућу клирике, и ана~еми с~е свЈетовњаке~ КОЈИ само
и nocpe Ј у овакоЈ, r~yc~OJ и б,езаi(ОНИТОЈ трговини,
tol~ йбtюs ataxr~i~ ~rд tt&E~~tots A~~~aot. Исту ~ву од·
редбу nоновио 'е ватијем трулски сабор своЈИМ 22.
каноном; онара коме~тару овога канона тужно
оnажа, како и поре толи~их канонских наредаба ~ о·
ти ву симоније, иnаi3ло nр~дужа,ва ,и даљ~ да, к,ао рак
лодr иаава цркве (Юs уапrђ.~Vа tttS Exxkqot~.; EVEЏEtoJ·
r едм васељенски сабо неколико сВОЈИХ ка~о~а
и авио се овим великим злом, коЈе Је
ва~л~дал~ ·било У"ЦКВИ; а 11Q811C. едник овога сабора,
-цrрИrрадскй nатријарх Тарасије, нашао се по~уrуен да
955. np11jecтyn11 прот11ну праu11ла ј срархијскоr поретка. 519
Одредбу овог ап. канона понавља 3. канон седмог ва~
сељенскоrа сабора, додавајући одредбу 4. канона пр·
вог васељенскога сабора, по којем еnискоnа може да no·
ставља само сабор еnископа под nренсједништвоы над·
лежног митроп олита. 1 За остало што се тиче питања
о свјетовној власти, и уоnће о свјетовњацима, који
хоћс да на нез ако нити начин утичу . nри nостављању
дотичних лица на службу црк~е, говорено је у 47. s
о в е радње.
Сада наведена два пријеступа nоткоnавају, као што
је горе сnоменута б ил о, темељ ј ерархијскоr nоретка у
црi(ВИ . Противу тога поретка такођер су пријеступи,
који ће се сада навести, а эа које кривци подлеже
црквсно.11 суду, и прем а томе и односној црквеној казни:
4. Мишроиолит, и уоnће архијепискоn сваке ав­
токефалне црr(Ве (nатријарх, еrзарх, nримас), који не
уважа ва каноне, који су усвојени васељенском црквом,
и I(Ој и самовољно одсту па, ил и допушта да лру1·и у

изда особиту јеДну nосланицу противу симо ниЈе, ynpa· њего вој области одстуnају од прописа, које канони
вивши ту своју посланиuу римскоме тадашњем nапи одр еђују. У 2. l(анону трулскоrа сабора nоређани су
ени канони, који су до краја VII. вијека били издани
Адријану, у којој наnомиње све што су nротиву .тога
и кој и су обавеэни эа сву православну цркву. За све
зла наnисали nоједини св. оци, и све мноне, КОЈИ су
те каноне на крају nоменутог трулскоrа канона l(аэа·
до VIII вијека издани бали о томе. 2 Валсамон при·
но је: п Нико не смије поменуте каноне мијењати или
води уэ текст 24. главе nрвог титула Номоканона од·
· а се укидати, или осим иэложених канона nримати друге,
.носне одредбе вивантијскоr ааконодавства, у коЈИМ I(Оји су под лажним насловима иэмишљсни од неких
оштро жиrоше симонија.s . '
КОЈИ су хтјели да истином тргују, Ако се до каже, да
' '
3. l{ao што симонија nоткоnава основу јерархиЈ· је ко покушао новим вамијенити или уништити који
ског поретка, тако то исто бива и кад се неко nослу· од поменутих канона, такав Ђе nодлећи епитимији,
жи свјешовни'" властилtа да Ј(роа исте добије неi(О коју наређује он~ канон, противу кога се огријешио,
' . веНУ
цр1{вено достојанство, мимоилааећ и аакониту uрк . и и кроэ то ће се иэлијечити од онога у чему је сагри·
власт.
·
An. 30. канон подвргава еnискоnа сврrнуhУ
слу·
јсшио", Седми васељенски сабор у својем 1. канону
УЈедно. искључењу ив црквене ваједнице, ако се noџ 09 објављује, како свак мора да признаје каноне, који су
жи СВЈет~вним властима, хоо~их~(~ &.pxouot, да Јне, дотле били иэдани. Цариградски сабор 920. године
њ~х добиЈе еnархију; истој казни подвргава и све no објавио је какви канони имају важности у nравослав·
КОЈИ опће са таквим епископом Ово исто ва)I(И, ној цркви, а то су сви они, · који састављају данашњи
~оментару Валсамоновом истога ~анона и ва све оста~ оnћецрквени канонски кодекс, и како су поглавице ав·
ле кли ' чаце. токефалних цркава дужни на nрвом мјесту да пазе, да
рике: nреавитере, дја~юн~, иnо~аконе И
__ не би ко преэрио какав од тик канона. Сваки пак ар·
1
АС, 11, 354, 1 Моје тумач~ње 4. К311, 1васељ. сабора у мс~ 1, 176-184.
2с о
аму посланицу ВИАИ у МС 11 489 А96
8 АС 1 61 · ' ' "" '
1 ' 1
4
АС, 11, 38.
520 Посебни дно.
хијепископ, кад ступа на уnраву автокефалне црi<ве
ааi{Летвом јавно и свечпно у uркnи nотuрђујс, да ћ~
што вати и чувати сне каноне. 1
5. ~итрополи:, и уоnће автокефални архијепи­
скоп, КОЈИ не штуЈе права и повластице npyrнx анто.
I(ефалних цркана. Основу ових nрава 11 Ј!ОRластица
cuaJ(e автоr,ефалне цркве положили су васе.ьс нск и са­
бори: nрви својим 6. и 7. каноном, друr·11 својим З.
I<аноном, трећи својю1 8. кuноноы, четнрти својим 28.
каноном и пето-шести својим 36. каноном . Посл ије,
nрава и пон.ластице других автоi<еФалних цркава, 1 ·оје
данас noc:oJe, утврђене су односним сино~~СЈ(И М гра­
матама, КОЈе су издале надлежне за то црквене власти.2
. 6. М1проrюлит, и уопЋе автокеФални архијеп ископ,
КОЈИ доnуст11 себи простирати своју јури спищију npc-
I<o границе своје области на туђе цркве! и т1 1јем ре­
ыетити ааконом установљени п оредак у васељснској
uрi<ви и у односима између дотичних самоуправних
обласних цркава. Ово је установљено 6. каноном np·
вог вассљенсЈ<оr сабора, и затијем nотврQено 2. кано·
ном другог васељенског сабора.
. 7. Митрополит, који не уважава судска ријешсња,
КОЈа су иадана била у друrиы автокефалним црква\Ја
0 црквен.им nитањю1а, и особито о наанама, које су
изр~чене биле од надлежних сабора противу каквих
~~~~естуnних члuнона клира, на nримјер, примајуt,и У
ЈУ област и прианавајуЂи односна права снргну·
тим или одлученим У другој автокефалној црЈ(НИ ЮЈИ·
~~~~~~а, или одлученим свјетовњацима. Односни J(n·
и прописи о овоме иадани су 16. ап. Ј(аноном,
5· каноном првог васељенског сабора 17 каноном
трулскоrа сабо 3 ' ·
М ра и · каноном антиохијскога сабора: .
. 8' иrрополит, који не сазивље сабор еnискоnа
СВОЈе области Ј'
скоnски б едан пут сваi(е године. Да овакан еnи·
састаја с~ ор ыора се свакаrю и бсв ИЈ(МНОГ иаговора
трулск~~а Ј~~~ ~ут У rdдини, то одређује 8. I(ано~
ра, а 6. Ј(анон ~сдмог васељенс1юГ са
1
Како и у ка~вом би ., 1 1 д11
моју радњу: Рукоn се случаЈу могао један канон иамијеН111' 1 ы !W
~ МЦП.~ ~ 85. о~~~~е као смстња браку" (11 llaд. ) стр. 97·1 ,
Э 55. Пријсступ11 противу nравџла ј~рарх11јскоr поретка, 521
бора проnисује: »Ако ыитрополит о'во занемари, а није
эапријечен каквом силом или неопходношћу, или дру·
гим аnравданю1 увро!<оы, нека nодлегне канонским ка·
знам а (t~l; XC(VGYtмt~ E1tttt~lot~ u1toxsla&(J) ). "
9. Митроnолит, који иадаје какве наредбе, које се
ыоrу т11uати цијеле митроnолијскс области, беа анања
осталих по~ручних му enиcJ(Ona, и не саслушавши њи·
хово ш1 шљењз . Ово проnисује 34. an. канон; а за
пренебрежсње тога nрописа подлежи ыитрополит ка·
нонсЈ(ИМ Ј{ав нама у смислу 6. канона седмог насељен·
ско г сабора.
1О. Митроnолит, који утиче у послове једне под·
ру чне му е пархије, у 1юјој постоји ааЈ(ОНИТИ еnископ,
Ј(оји има сна права, која су скоnчана са његовим је·
papxиjci<IOI степеном и самосталан је у свему, што се
тиче редовне уnраве његове еnархије. И за ово важи
trponиc поменутог 34. ап. Ј<анона. 1
11. Митрополит, који вапушта да се попуни кро3
три мјесеца подручна му еnархија, која је остала беа
својег редовног епископа, осим случаја, да каква не­
ОТЈ(лоњива потреба не примора, да се продужи врије·
ые, те опrоди постављање новог епископа. О овоме
говори 25. канон четвртог васељенског сабор~ и од·
ређује, м се таЈ(аВ митроnолит подвргне ва свОЈ немар
о томе црквеним казнама .(u1tшia&C(t ~xxЛ~at~att~~i;
€1tttt~l~t~). . .
12. Митрополит, КОЈИ се не стара ~а у свак?Ј enap:
хији буду nокривена сва односна МЈ.еста у црквеноЈ
у11рани, у случају да надлежни епарх~ЈСКИ епископ аа·
немари да то учини. У канонима, КОЈИ о томе говоре,
а то су 26. канон четнртог васељенског сабора и ll.
канон сед~юг васељенс1<оr сабора, сnомињу се цркве·
ни економи, које сnархијсi{И ~nискоnи нијсс~ хтјели
увијеЈ( на о остављају; ~ли овДЈе треба ра~умијевnти и
сва друга лица епарХИЈСI<е уnраве, без КОЈИХ не мо~е
да управа буде правили~.
13. Митрополит, Ј<ОЈИ допусти да неко постане
еrЈисt<опом, који није nред њим на односном исnиту
доказао да је тога достојан, и уоnЋе ако без Tni(BOГ
-гМој.е тумачеље uuorn ~а11о11а у МС, 1, 93-95.
34 1
 1

522 Поссбн11 д 1t о,
Э 55. Пр11)еступ11 прошу nратrла ]ср~рх11јскоr поретка. 523 1

испита ивврши хиротонију над таквим лицем. О ово­

у његовој епархији извршује нешто, што се не сла·
1

ме говори 2. Ј(анон седмог васељенског сабора, који у

жс са канонским одредбама. О овоме говори пр~и чла·
особиту дужност ставља митрополиту, да м ора мар­ 1

нак !8. канона картагенскога. сабора 419. године, и

љиво да испита кандющта за епи скоп ство, како с е не
наnоми fLе исnит, који је морао епископ да положи кад
би изложила опасности црква и народ, IШд б и за еnи­ 1

је nримио хиротонију, и како мора да naэ~r да не би

скоnа био постављен неко ко ј е н едо стојан то га .
nосту nио у чему nротиву онога, што је заклетвом обе­ 1

Ово што је досада наве 1ено тиче се митрополи­

Ђао да Ђе строго чуващ nошто у nротивном случају
та, као старјешина автокеФалн и х ц~/{f\Ва, т11 ч е се да·
nотnада канонској казни. 1 1

кле сваког старјешине автокефалне Једн е цр кве, н еза­

17. Који х о Ђе аај еnно са друговима, еnархијским
висно од титула њeroRora у управној ј ерархији . По­
еnискоn има, да састави сабор, а без надлежног митро­
1

слије тих митрополита по реду у у п равној јсрархијн до·

nолита. По одредби 16. и 20. канона антиохијскога са­
лазе enapxujckn euuckorщ којима !(а н они пр оп исуј у м н о­
бора само је онај епискоnски сабор nотпун (tE),E[a),
1

гобројне дужности, које они не смију преступити.' и ако . који је био сазван од митроnолита, којему митропо·
их преступе, оаговорни су за то. Та ко , одг оворан Је nред
1

лит предсј едава, и без митроnолита не може се саста­

црквениы судо ~1 и nодлежи цркв ено ј казни е п ископ, вити ника кав саборски закључак. Ако епископи дотич­ 1

14. који не показује дужно n owтo aafLc према по­ не ыитр о п олиј ске области хоЂе да сами саборишу без
главици авто11ефалне црквене области, којој тај еn и· митро nол ита) сабор такав· нема никакRе важности и 1

скоп nрипада, или се случај но ою1 етнс о~~ св ога Ш!· сви закљу чци таквога сабора ништави су, а дотични
трополита, те престане спомињш1 н ,сгов о 11м е на бо·
9
еn искоnи подл еже канонским казнама.· 1

жанственој служби. [{анон 14. прво-друго г Iщриград· 18. Који неЂе да до ђе на сабор, кад га митро·
ског сабора говори о овоме пр едмету и с по миfLе еnи· полит позове. Према одредби 40. канона лаодикијско­ 1

скопа, који то учннн, под из го1Ј ор о м неко г п р нјесту· га сабора никакав еnископ не смије пренебрегнути да
па,. који !(ао да је митрополит у ч и нио, те ист1 1 канон nође на сабор, !(ад је био од митроnолита nозван. Мо·
1

наређује, да епископ не смије презирати с во г м итра· же да га у томе и звини само или дубока старост, или
1

полита, нити му одреhи своје nошто вање или преста· болест или какав врло важни и оnравдани узрок, као
ти да спомиње име његово на б ожанстненој служби, што о томе говори 76. канон картагенскога сабора, 1

и ако ~пископ то учини, да мора бити сметнут (xu.&·q· али у оваквом случају, дужан је такав епископ. писме·
p·~I!EYOY EtУrд), . но обзнанити митроnолита о узроi(у, ради КОЈега не 1

може да се одазове nоэиву. По ријечима споменутог

15. Ј{оји настоји да се отргне испод јурисдиiЩИЈС
лаодикијског канона, ако епискоn није. оправдао сво~е
законитог митроnолита. Ово су покушавали н еrш сnи·
1

изостајање од сабора, ~ nрене~регао Је позив, он Је

скопи. да чине, обраћајући се царској власти и nомо·
тијем сам себе осудио (ЕсШtЬУ att(&oeta(); а по одред­ 1

Ћу свЈетовних власти настојећи, да добију пра~о не·

би 19. канона четвртог васељенског сабора и 8. ка·
зависности од законитог митрополита 11 да им се епар·
нона трулскога сабора, еnископи, кој~ не дођу на са­
1

~ије приан~ду ав!окефалнима. Четврти nасе њенсiШ с.а· бор, него остану у својим градовима, а здрави су и
оо р издао Је СВОЈ !2. канон о овоме коiим одређуЈе, слободни од сваког неодложног и неопходнога послц,
1

1 Ј (0
да се. ника~ав еnископ унаnријед не усуди на та! а морају бмти братски укорени (&.дzЛ~(хrо; t~~tt~~tЛ~шo~rд),
што, Јер КОЈИ то nокуша мора бити збачен са свог
1

18ot1ap. комеитар овога канона у АС. 111, 353.

степена (ix~l1tt€tY tоб \ђ[оu ~а& 1и5). е 2 Валсам. 1\Ом~нтарll 40. лаоц1tк. кан. 11 20. aiiTitOx. кан. у АС.
16. КоЈИ нс уважава постојеће канонс!(е проnис '
1

111, 162. 208.

него са~ювољно од њих одступа, доnуштајуЂи да се 1

1
524
дакле подвргнути укор у, који, ма и да је братсrш (&~;k.
~txli>;), ипак је казна. О дужности еписrюпа, да морају
nолазити сваке године на сабор, говори и грчка-рим.
еко законодавство, којега се односни прописи находе
у Номоканону. 1 штење и да би му с~ nовратила nређашња служба.
19. Који прекора чује границе своје епархијскс вла­
сти и јурисдикције. По одредби 9. канона антиохи]·
скога сабора, који је канон допуна и разј а шњење 34.
ап. канона, сваки епискоn има сам осталну јурисдик­
цију само у границама своје епархије, у кој ој може
да управља независно од икакве дру ге више црr,вене
власти свима епархијским послови ма, дакле да п о став·
ља односне чланове еnархијског J(ЛIIpa, да врш и суд
над клирицима, да издаје наредбе кar(Q би се чувала
нјера и здрава хришћанска наука у клиру и н ароду ,
и да са својим преэвитеријумом уn равља епархијском
имовином. Ван овога, прописује поменути антиохиј·
ски канон, епархијски епископ н е може ништа преду·
эимати без надлежног митрополита, односно без обла·
сн.ога сабора. Сваки чин јурисдикције једног епархиј·
ског епискоnа, који се неrюсредно не тич е њеrове епар·
хије, по сери је ништав, и за то такав еп искоn nод·
лежи црквеној казни. А nошто су границе сваке епар·
хије и њене јурисдикције одређене уједно и државним
законима, то одговоран је и nред тим законима сваки
еnархијски епископ, који предузме нешто што би мо·
г ло вријеђ~ти права других епархијских епископа или
МИТрОПОЛИЈСКОГ сабора. 2
Који се не ПОI(Орава суду митрополијско~а
20.
сабора. Ап. 28. канон одређује за еnископа, који ЈС
свргнут био надлежним црквеним судом, пак се у~у·
ди вршити и доље службу, која му је некада nовје·
рена била, да мора такав епископ бити сасвијем иq·
кљу;ен ИЭ Цркве (~uto; 1t~Yta7taa:y €xx?7ttea&ro r~~ е~·
~~atas). Ис!и канон подробније изложен је у 4. кано·
ну антиохијског сабора, којега је канона сврха, да учи·
ни у свему ч~рстом власт сабора у суђењу над еnИ·
скоnима, дод~ући уз то, да епископ, који је од над·
~ Nov. CXXXVII. с. 4. Basll. 111. l, 18. Nomoc. 111,
Моје тумач. 35, ап. канона у МС. Ј, 97·98,
nосебни мо. 955. npl!jecтynи npOTIIBY пранила Јерархи]ског поретка. 525
лежнога сабора био канонски сврrнут, пак се усуди
и даљ.е да врши службу, такав не~1а више права да
ап елуЈе на виши црrшени суд и ла се ту правда и
брани, нити може више икада имати наду на onpo·
Овакву осуду распростире тај антиохијсrш канон и на
' 1
све оне, КОЈИ з наду в а иэречену nротиву дотичног епи-
скопа казну, па ипак ступе у зај едницу са таквим епи­
скопом и признаду законитим оно што би он случај·
но на основу пређашње службе своје учинио nослије
о суде. Сматра ли један епископ, ла ријешење дотичног
суда противу њега није правилно, слободно ыу је об·
рати ти се другом вишем суду, и ту тражити да се ње·
гова ствар подвргне новом прегледу; али эа вријеые
док овај ви ши црквени суд не иэрече своју пресуду,
тај епископ мора остати пол каэном, коју му је пре·
суди о пр ви суд, јер у противном случају подлежи по·
менутој одредби 4. антиохијског канона. О истоме
n редмету и у једнаr(QМ смислу говоре 14. канон сар·
дичкоrа сабора и 29. канон картаrенскоr сабора 419.
године. А rрчко·римско законодавство наређује, ла еnи·
сr,оп, који се нс покорава суду надлежног црквеног
сабора, мора бити силом укл0њен ив мјеста, rдје је
своју службу вршио, и послан у манастир, Ј(Оји је мно·
го удаљен од тога мјеста. 1
21. Који не штује старјешинство еnископа, који
је прије био хиротонисан. Проnис о реду међу еnи·
скоnима, да који су послије постављени, не смију эа·
узимати мјеста пред онима, који су били постављени
раније, налази се у 86. канону· картаге·нскога сабора.
Напомиње овај сабор у својем · канону црквени усrав
(t'r1v€xxЛ~~taattx11v xataataatv),
који се увијек мора не·
nовријеђено (d~tavtov) чувати, и по којем ниr,акав епи·
скоn не сыије заузети мјесто пред онт1а, који су ста·
рији, него мора увијек устуnати првенство старијима
по рукоположењу. Ово се особито догађало с тога,
што су неки епискоnи истицали, да су њихове катед·
ре основане прије других, и да nрема томе њима nри·
nада и више мјесто у епископским вборовима наспрам
1 Види у Крмчији rл. XLII (Сп. над 11, 22 об,).
1(АС. 1,215).
 nосебн11 AIIO,
еnискоnа млађих кnтедnра ма н дn су сп н копи ових
млnђнх катедnра старнјн бнлн по по веhењу. У l(ано.
ну овоме не rово~и се о казн и спископш1а эа прези.
рање р да у старЈСШIIН ·тв у, алн по др) п1м односнв м
канониы n може се држати, да е за оно уnотребља.
ва n \iазна, прописана за слнчн прнлнке . кnноном
трулскоrа сабора, nто је, да у 1\рнвuн nодврrаоан11
61\ЛИ братском укору од сабора. !Iстог картnген коr
сабора 89. l(аноном установљено је, дn пр11 по тnвља·
њу сва\(ОГ новог еnископа, он мора nо6ит11 односну
rрамnту са nотписима свију он11х, кој11 у уче твова·
ли у nостав;ьnњу тог епископа са тnчннм означе њем
датума постnвљања, да се послије HllllnKRn расп ра не
би догомла о млnђима 11 старији ма ((ЪЈ~~ ~~a~~ta.v &~·
~t~·qrrptY 7i~p\ uo·€~ooV ~ 1ipИEp(uV avrщu·i1 va.t).
22. Који не штује оnлуке црквено га суда дру гих
епархија о лицима, 1<оја би прешла у ње г ову епархију.
Ово се тиче случаја, кад би неки клирици нли свје·
товњаци подвргнути били на лe)liHII M епархllјС[(И М су·
дом I<азнама, те би бил и nримљени у другу епа рхију.
An. 16. канон наэивље епископа, који би такве примио,
учитељем нереда (дtМ~Ш~?~ dta.~la;) и наређуј е да се
омучи ~d~o~t(~o&ю). Слично томе говори и 3. канон
nнпюхиЈско.rа сабора и 13. Ј<анон садрИЧ[(ОГа сабора.
23. КоЈ~ ~рима у своју епархију једног туrуега
кл~р~ка, КОЈИ Је самовољно одбјегао иэ епархије, за
КОЈУ Је би~ постав~ен на службу. Да би један I()ЈИрИК
могао nријећи из Једне еnархије у другу, он мора ~а
то ~об~ти дозволу од над Iежнога еnископа из чиЈе
сnархиЈе. жели отићи, и мора од свог еnискоnа ' имати
ОД~ОСНИ ОТПУСНИ ЛИСТ, Q1iO~OttX~V rr6.~~(.( (Jitel·ne dimiS·
sorшe), и теiс у такво~' случају може други епискоn
да nрими таквог клирика. Ово проnисују неколики
канони, 54. канон картагенскога сабора, 20. канон че·
твртог васељенског сабора и 17. и 18 канон трулско·
га сабора и сви · е
' ови канони понављаЈ·У у главном
оно, што каже 17 1 а·
· <анан овог посљедњеr сабора а н
име, да мора бити . ' ђе·
ra клирика бе сврrнут еnископ, КОЈИ прими ту
еnископа ко· 3 отпуснога листа од стране надлежноr
' ~ему no рукоположењу припада тај ImиpИI(,
§ 55. Пр t1јеступ11 прот11ву пра811Ла јерархијског поретка. 527
24. Uоји прими у клир неко лице иэ туђе епар·
хије, за I<oje не эна да ли је достојно да стуnи у I<nиp,
nто лице нема nрепоручнога листа, auatcшxov rp&.~~ct
(\iteгae commendatitiae) од својег епископа, да је сло­
бодан од свачега, што би му могло пријечити за ету·
пање у клир. За епископа који ово учини, ап. 12. ка·
нон наређује, да буде одлучен. Ово исто важи и кад
се прuма у клир какво шще, које није слободно по
својем дру штвеном положају, и које је везано каквом
сnољашњом својом дужношћу. О овоме говори 82. ап.
!(а нон; а данас ово вриједи, из међу другога, и за ·она
нща, која по дрЖавним законима подлеже војној служби.
25. Који прими каквог Ј(алуђера иа туђе епархи­
је. l{артагенскоrа сабора 80. канон эабрањује сваком
епискоnу, да прими у свој клир беэ отnусноrа листа
он надлежног енископа (€1tlOX?1tt-к~s &'!ioЛuttx~s rpa~~s)
неког кал у ђ ера из туђе епархије, или да га постави
эа игумана једног свог манастира. Слична наредба са­
држи се и у 4. канону четврто га васељенскоrа сабора.
У овим канонима не говори се о казни, rcojoj има под·
лећи епископ, којн прими калуђера иэ туђе еnархије,
и уз то ra учини и иrуманом у неком својем мана­
стиру; али за ово важи она опћа норма, која је горе на­
ведена эа nротивуэа\(Онито nримање уоnће туђих IШИ·
рика без отпуснога листа од њихове еnархијске власти.
26. Uоји не~оввољени. м средствима ради да зауз­
ме '.(аrшу богатИЈУ епарХИЈУ· ]{анони эабрањују уопћс
пријелазе епископа са једне катедре на другу. Ап. 14.
канон ово доnу.шта само у таквом случају, кад ј~ у
изгледу,, да ће Ј~дан еп~скоп већу корист принијети
дот~ЧНОЈ еnарХИЈИ, у КОЈУ би имао да пријеђе. Али 080
см~1Је бити само послије ријешења односног митропо­
ЛИЈс~ог сабора. ~r(o се не о~обрава nремјештај епи­
ско~а уоnће ив Једне епарХИЈе у другу, тијем се мање
СМИЈе то одобрити, кад се уnотребљују аа то недоnу·
штена средства. Овим се баве 1. и 2. канон сардич­
коrа сабора, и објављују најтежу r<авну црквену, наи·
ме, да. ни у часу смрти нс мо~е бити удостојен чаt<
~и свЈетовњачког о11Ћења (~~д€ ЕУ tф te~et Лcti~ ~; 0_
uv сф~uо&щ х?\УооУlи.$) онај епископ, који се усуiи ~а-
 Посебни дио,
528
мовољно заузети нек~ катедру. Оваква страшна казна
мотивисана је на оваЈ начин у nоменутим ~ардичким
канонима: "Треба из самога темеља искориЈенити !{О·
ЛИI{О хрђави обичај, толиrю више убитачно растрој­
ство црквене уnраве, и r1pe~a томе утв рдити , .na ни.
какав епископ не може прелаз~ти. и з мало га Једнога
града (еnархије) у други град., Јер Је ОI!ЈП У.зрок, због
когц се то чини. Никада се НИЈе мог~о наћи Ј.едан епи­
скоп, који би настојао, да га пр еыЈ ест~ из JeQнor в.е·
ћеr града (епархије) у мањи град, а тиЈ ем се доказуЈе,
да су такви просто страшћу заведени за веЋи м добит·
ком и да су са~о робови гордости, како б и 1обили
на иагледу већу част" (кан. 1.). "AI(O се кој и нађе то·
ли ко беэуман и дрзщ ла смисли у оваквој ствари nрав·
дати се наводећи, да су му од народа nослани. били
писмени позиви, сасвијем је лако да су у ов аi{ВОЈ nри·
лици могли бити неки поједини даро вима и новцем
купљени, те извикали некога у цркви, као да .га на·
род жели за епископа юшти. Зато ја (еп. ОзиЈе) др·
жим, да свакако и на особити начин морају бити каж·
њене овакве пријеваре и хитрине или подузећа, те
никаквога од таквих не треба ни у часу смрти удо·
стојити ча1' ни свјетовњачкоrа опЂења. Ако је угодан
овај предлог, одговорите. Одговорише: Што је кава·
но, нека се установи" (ta Лex&EYtrl ~psaeY, кан. 2). Те:
жина по.менуте казне, којој мора подлећи дотични. en~.
скоп, КОЈИ хоће да недозвољеним средствима добије 6
· .
rаТИЈУ епархију, тумачи се тиЈ·ем што се У ов
аквом
' чежња эа до биr·•
послу истиче не1(олико пријеступа:
ком, поткуп, пријевара а поврх свега симонија. И прУ ·
· ' ко·
г~ кан~ни вабрањују уопће свако прелазење еnис »а
па с~ Једне катедре на другу' као што се то .н иди»О" .
прИМЈер ив 21. !(анона антиохијскога сабора, 5. ка
на четвртог васељенс[(ОГ сабора и др
. 27 · Који самовољно хоће да уср. не у туђу enap·
ХИЈУ· ОвдЈ'е т 6 . · ·е иэа·
б ре а разумиЈевати епископа, коЈИ. Ј л~·
;ран 6ио и по.стављен за неку епархиј·у али коЈИ ус ''У
Јед спољашњи ' ' ређеп
м кате х прилик~ не може да заузые о~ акле
буее катедре
дру, 0 чему говори 36 ап канон 1 те Је д •l•
л · · ·
· · ко такав ел»скоп, эа кога има 0~~
1луц,,
Э 55. Пр11јсступ11 прот11nу прављ1а јсрархнјског nоретка.
529
ти митрополијски сабор, шта има да буде с њим, као
што то одређује 18. канон антиохијског сабора, неће
да поче1{а саборску одлуку, него sамисли да сам усрће
(i1tt€'1a.t) у другу коју епархију, да чини насиље (~t~·
(sо&щ) протину законитог еnискона те епархије, и по­
диже буну (xa.l оt6.ощ xtv~tv) nротиву истога, како би
он эауэео такву епархију, за оваквог епископа одре·
ryyje 18. канон аН!шрског сабора да мора бити одлу·
чен (U.~ор[,€о8· ш). Ако nак nочне такав да чини смет­
ње у уn рави законитог еnискоnа, чијој је епархији при·
падао и у чијој се еnархији находи, у таквом случају
исти l{анон наређује, да га треба лишити свештенства
н сасВ ИЈСМ искључ ити и з клира.
28. Кој и и~е у туђу еnархију да ту проповиједа
или служи у намј ери да nосрами надлежноr епархиј·
ског еnискоnа. Ово може бити, као што каже 11. Ј(а·
но н сардичкога сабора, кад неки епискоn, nроникнут
сујетом, или да задовољи своме славољубљу, или ради
кори стољубља, пријеђе самовољно и незван у епархију
другог епискоnа, који можда није највјештији у про·
nовиј едању и у свештенослужењу, те бесједом и слу­
жењем хоЋе да омаловажи и понизи эаконитог еnи·
скопа, !{ако би тијем nривукао себи народ, да њеrа
иште за свог enиci(Ona и да онбаци законитог епи·
скопа. Оваква не~ела осуђује поменути сардички кn·
нон; а 20. канон трулскога сабора наређује, да такав
11родрзљиви еписr{ОП мора бити лишен еnископске вла­
сти, то јест, епископске катедре, и постављен у ред
нотнињених свештенослужи!еља.
29. Који неЂе да заузме еnархију за коју је са·
бором одређен. Дотичном кандидату епископства сло·
бодно је, nрије него што Ђе nримити епископску хи·
ротонију, одрећи се части и службе, која му се на­
мјењујс, нити се он за то подвргава икаквој канонској
казни; али ако је он nристао да се изврши над њим
хиротонија, тијеы је он nристао и да се nрими нами·
јењене му службе у дотичној епархији, и према томе
примио је на себе канонску обвезу, коју је безусловно
већ дужан да изврши. Нећс ли да је иэврщи, неће ли
да се прими епархије, за коју је он добио највиши је·
З~'
 noccбнlt дио,
530
рархијс!(И стеnен, у таквом слу.чају овакав ~ПИС!(Оn nод.
вргава се кавни одлу чсња, то јест, лишен ј е права све­
штено~ејствовања, док службе не nрими. Ово нарс.
ђ ује 36. an. канон. Исто nонавља и 1~. Ј(анон nнт.ио.
хијскоrа сабора. Тежина оваЈ(ВС 1азне 1у~1ачи се ТИјЩ
што треба ваnр ијечити сваЈ(И неред, Ј(Ој \1 сл ични до·
rађаји могу дn nроиэвелу у цркви, и што треба nри­
јстњом теШЈ(е казне примора·~н дотичне дn добро pna·
мисле nриј е, него што l;e ИЭЈnRИТЈ! прноолу да Ђе се
примити службе, које се послије . од~ичу.
30. Ј{ој и самовољно присвОЈ И једну у пражњену
епархију. Антиохијскога сабора 16. канон спомиње еnн·
CJ(ona, !(Оји нема своје цркве (61ttG'I.07to; crzЉ.J. юv), то
,ј ест, који је правилно био изабран и хнротонисан аа
дотичну еnархију, али J(Qjy епархију он не може да
заузме эбоr извањских каквих прилика, и ,щкле нс мо·
же да у тој епархији врши еnископску службу. Ова·
1сав еnискоn мора да чека ријешењс митрополијскоr
сабора о мјесту службе, Ј(Оје ·l;e имати да заую1е. А~о
тai(nB епископ неће да сачека односно саборска рије·
шење, а ме~утијем случајно налази се у то вријеме
једна упражњена (qoM(ouaa.v) епархија, него самов,ољ·
но nође у ту еnархију и присвоји силом (u~a.~a(~t)
пријесто, у таквом случају, по ОЈlредби nоменутог анти·
охијскоr канона, он мора бити сметнут (u.1to~kqtoY g[vat):
3t. Који х оЂе да врши епископска права У ту~ој
области. Сваки еnархијс1ш епископ потпуно је само·
ст~лан У вршењу јерархијских nрава у својој enap;
ХИЈ~· У томе га не може нико пријечити, Ј\01( он т
СВОЈа nрава нрши у канонски одређеним граниuамо,
ни:и ИI(О смије улазити у унутрашње послове cna~;
ХИЈСI(е управе, или утицати, било то посредно ил
~спосредно, У nрава једног еnархијскоr епискоnа. 0 ~.
0
Је забрањено, I(ao што је било прије споменута, и 0а·
ласном митрополиту а ТИЈ·ем нишс мора бити то з
б ·
рањено Је~ном '
епархијском епископу. Иэмеђу гл ав·во
них nрава Једног еnархијскоr епископа спада npa .
ње.гово да pyr(Qnoлaжe свештена лица у својој ena~.
х~и, а ист~ и ла самостално управља црквениы ~n.
словима своје еnархије. О овоме свему споыињс 35.
Э 55. Пр11јсступи ~ротиву праuила ]ерарХ11јскоr поретка. 531
канон и 13. канон антиохијскоrа сабора, који одре·
ђују да епископ, који се усуди nан својих граница ру·
"ополаrати свештена лица за градове или села, која
су ван његове епископске јурисдикције, или да управ­
ља црквеним пословима туђе епархиј е, такав епископ
мора бити свргнут, нсто као што морају бити свргну­
ти и сви они, I(Oje је он противуааконито ру1юполо·
жио} и мора бити лишено правне снаге све, што он
учини у пословима цр"вене управе туђе му епархије.
Канони допуштају да може у туђој епархији један епи­
СI(ОП вршити одређене службе само са знањем надлежноr
e napxнjcl(or епископа, или ако је на то био овлаштен
особитом граматом дотичног митро полијског сабора.
32. Који хоће да сам постави себи насљедника у
својој епарх11ј11. Еnискоnство је лјело Божје блаrодати,
које се извршује заједничком свештеном радњом сабо·
ра еnископскоr: Ово наnомиње 76. an. канон, наводе·
lщ како еn искоn не смије, да би у годио брату или
си ну или другоме ро~аку, постављати некога на епи·
скоnска достојанство, јер н ије nраво стварати насљед­
нике еписЈ(ОПства и што је Божје подлагати човјечи­
ј ој угодности, нити је слободно цркву Бо~у ставља­
ти под власт насљедни ка, као што су то чинили, као
што опажа 23. канон антиохијског сабора, неки епи­
скоп и, налаэећи се на крају живота; него мора се чу­
вати ~1шен~ правило (~~)~аша&щ tbv &Ea~ov t~v €ххЛ~·
ot~ottM'I) КОЈе установљУЈс, да се никако друкчије епи­
СЈ(ОП н с поставља него сабором и риј ешењем дотич­
них епископа о ли цу, Ј(Ој е је достојно да постане епи·
с~юпом. At(Q се иnак догоди овакво противуааконито
щело, оно мора остати беа сваке вриј едности и дотич·
'
н11 К~Ј~' то ~чини; мора бити кnжњен одлучењем (rlu·
~о~ ~€ E1tttt~aa&(l) a.~w~ta~ф), то јест, лишењем епископ­
С!(е !(атедре и забраном свакога свештенодјејствовања.
Тсжина ове !(аане раајашњује се тијем што се ова-
• ' Ј
киим ~елом вријеђа nропис св. Писма, и вријеђа се
опће црквено правило, по којем један може бити no·
стављен аа епискоnа . само у. таквом случају, кад га
сабор. иаабере, и ОбЈави да Је достојан епископског
ДОСТОЈ8НСТВа,
з.\tt
532 ПоссG1111 ЦIIO,
33. Који рукоположи некога за презвитера или
~акона, који је већ једном био nравил но ру ко п оложен.
Основно је догматичко правило хришћанске цркве,
да онако исто, као што неко не може бити два nута
крштщ тако исто не може ~ити ю~ко ни рукополо­
жен два пута на један исти ЈСрарХИЈСКИ степен, осим
једнога случаја, да је крштење или рукоположење обав­
љено било у таквом јеретичком друштву, у којему
се не признају основни хришћански догмаш о тю1
светим тајнама. Ако један епископ опуст11 себи ру·
Јюположити некога за дјакона или прсзвитера, који је
већ примио рукоположење на један од т11х степена од
законитог епископа, ово ыоже да буде, по риј ечим а
коментатора Валсамона и Зонаре 68. ап. канона, само ·
ради неког узрока, који има Ј(арапер личног нерас·
положења, или ради неуважења лица, које је .~рно РУ~
1юположење иэвршило, а који уа рок ааслужан Је осуде.
Према томе, по одредби сада поменутог ап. Ј(анона, епи·
СI(ОП који изврши поновно рукоположење на исти сте·
nен једнога лица, које је већ канонски било р уко поло·
жено, подвргава се казни сврrнућа, исто као што nод ·
лежи свргнућу и онај, који прими друго рукоположење.
34. Који је свргнут, пак се усуди ипак да руко·
nол~же или да врши nругу 1шшу свештену службу.
Ов~е треба рааумијевати у строrоме смислу свргну·
Ђе, наиме, кад је један еnискоn aar онитим црrшеним
судом ради к~~вог тешко г пријеступа лишен био np~~
на свешrено~еЈс;вовања, и иаrубио је благодат дУх
cncтor, по КОЈОЈ Је он могао, док није подлегао ocyn~'
нрш~т~ сва она свештенослужитељска права, која при·
na~aJy Једном неопорочном епис1соnу. За еnискоnа, ко;
ЈИ Је канонски био сврrнут пак се усуЈ(И предуэет
службу · · '
' КОЈа му Је некада била повЈ'ерена у цркви,
nn. канон наре~у· · . ључи
*
IJ Је, нека се такав сасвиЈ еМ иск
иа цркве (~6tQ~ Щt4taщv lxx11ttlv&ro ixi!Л~1la;). о
35. КОЈИ рукоположи HeJ(Qra КО)·и није претходИ
ИСПИТан био l'a n1 • . до)!(С'
о
ње. д самога n
' ~ ' и Је достоЈан да прими рvкопо
· оnће
очетка цркве увиЈ'ек Ј· е важило
и неотклоњиво n . битИ
- .,__ равило, да сваки онај 1 КОЈИ иыа
АС. 11, 87. 88.
1
э 55. npiiJCCТYПII ПpOTJIRY ПpЯIIIIЛ~ јерарХ11јС1(0Г Пuретка, 533
nримљен у клир мора претходно бити подвргнут ис­
питу (Щtмts), иакојега би црква добила потпуно освје·
~очсњс, ла дотични има све ка квоће, које канони за­
хтијевају од l<андидата эа свештенство, и у исто ври·
јеме да је слободан од свију оних сметња, које пр~·
јече ступању у клир, и уопће, да црква добије освје­
дочење, да је nоти чни достојан свештеничкоrа чина.
О овоме исп иту спомињу оци цркве од најстаријих
времена, истичуkи безусловну неопходност таквог ис­
пита прије рукоположења. 1 Василије велики у своје~!
89. канону говори о важности таквог испита, који би·
ва по старом обичају, који се утврдио у Божјим цр·
кващ те су прюtали дотичне у клир само послије
н~марљивијега исnитања (~;t&. 1r&c-q~ rlxpt~Ela; ooxt~a-
~uua 7ta.rE~ZXE ~), које су извршавали nрезвитери и
дјакони, и о томе су извјештавали еnископа, Ј<оји је
та1<0 испитане Ј<андидате тек тада уводио у свеште­
нички чин. Стари Црквени ј став у својем 1. канону
Ј(аже: .,Ко има да буде рукополежен ... нека се нај­
nрије испита, да ли је од природе разборит, вриједан
да учи, благе Ђуди, чиста живота, тријеэан, да ли уви­
јек пази на своје послове, је ли кротак, љубазан, ми­
лосрдан, учен, вјешт закону Госnодњем, .оnрезан у ту­
мачењу св. Писма, изнјежбан у црквеним догматима ".
Првог васељенског сабора 9. канон наређује, да се ис­
кљ учи из клира сваки, који је без испитања постав­
љен био за презнитера, и на којега је епискоn nро­
тивно канону (1tarд. ~ГЈ.У6vа.) положио руку; а тај канон
1 то је 25. an. канон, који наређује да се свргне сваки
онај, који нема онога, што. прописује поменути 1. ка­
нон Црквеног Устава. Не наводи се у овим канонима
Ј(аана, којој мора подлеhи еnиско,n, који рукоположи
некога без .исnитања, али само по себи слиједи, да је
~~.
он одговоран за то nред митроnолијским сабором, који
ће га аа овакво nоступање nодвргнути односној ка·
эни, јер је повриједио проnис божанскоrа права, који
наводи исти канон првог васељенскога сабора, који је
горе био споменут, а наиме, да католичанска црква
уважава само оно што је беспријекорно.
1 Моје тумач. 9. канона 1вас. сабора у МС. 1, 205·208.
 534 Посеон11 дiiO,
36. Којирукоположи некога, за чију се тврдост
у вјери нема потпуно освједочење, или који је незна­
лица. Не може се имати потпуно освједочење о твр­
дости у вјери за онога, који је тек стуnио у хришnан­
ство) као што о томе говори 80. а п. канон, ! 2. канон
неокесаријскоrа сабора и 3. канон лаодикијскога сабо·
ра; исто тако не може се имати то освједочење за чо­
вјека не·зналицу, као што о томе гонор и 2. канон се\·
мог васељенског сабора. Ако дотични еn искоn посту­
пи nротиву овога, такав еnископ ставља у опасн ост
свQје припадање клир у (a.utb~ xtvouvz6oet 1tspl tbv xkq-
p~v), као што Ј(аже 2. канон првог васељенског сабора.
37. Који ру ко положи јавнога блудо чинца ил и пре­
љубочинца. Ап. 6!. канон каже, да ако буде каква ту·
жба протину неког хришhанина за љуб о ч инство~ илн
за прељубочинство, и то се докаже, такав не ка се нс
прима у клир; а ако је неко рукоnоложен био, и за­
тече се у једном од тих пријеступа, такав ~юра од­
~!ах, по одредби 25. ап. канона , бити свргнут. Ако је
Један епископ анао за блудочинство ил н прељубочин:
ство неког кандидата за свештенство, пак је и покраЈ
тога рукоп~лож~о таквог недостојно г кандидата, у та·
Iшом с~учаЈу таЈ епискоn подлежи коначном свргнуhу;
а ако Је тек послије за· то дознао тада мора бити од·
лучен од свештенодјејствовања за ~олико времена, ко·
лико то ус:анови митрополијски сабор.
38. КоЈи рукоположи некога, који је стуnио био
У незаконити брак. Под незаконитю1 браком разуми·
Јева се сваiш брак, који је склопљен противу одно·
сних канонских прописа о законитом браку. Посебно
о таквом незаконитом браку као сметњи за стуnање
у клир, гов~ре !7. 18. и 19. ап. канони. Ако један
епископ знаЈ~п.и да
Ј 11 .
постоЈи за једног кандидата с
вс·
' да се тако установљуЈе "на срамоту онога, који је ру·
штенства таква С' д·
рfетња, пак ra ипак рукоположи~ по
лежи такав епис!(оп . . ро·
ОНОЈ црквеноi казни коiа Је л
писана црквеним Ј } Ј ко
· · правом за свако противуканонс
рукоположење. t
страс~~i ~о~и ;;~оположи или произведе некога по пр~:
·- ·1 .:.I У оложење или произведење на какво up
Види синод одлуку v1 28·
' цариrр, патр, Алекс11ја 1028. год. У лс.
§ 55. Пр1tјеступ11 nрот11ву nравила јсрархијског nоретка. 535
кнено достојанство некога лица смије бити само по·
слије правилно обављенога избора дотичнога лица, и
IIOшro је nрезвитерска колегија ,щла своје ' мишљење о
том е, да ли лотич ни заслужује да буде рукоnоложсн,
или да буде nроизведен на неко достоја нство у цркве·
ној служби. Бивало је од најстаријих времена цркве,
!(ао што може да буде и данас, да неки епископ да би
угоди о каквом својем ро~аку или другом пријатељу,
руко n ол ожи таi<ВО неко лице по својем личном расnо­
ложењу, или да му понјери какну службу у еnархиј·
ској у прави, с којом су службом скоnчане материјалне
уrодносщ другим ријечима, бива оно, што се у за nад­
ној канонистичкој литератури зове непотизам. Ва ова­
rш о поступање дотични епископ nодвргава се одлуче­
њу од еnископства за онолико в ре ме на, Iюлико то ми­
трополијски сабор одреди, и наравно постаје без и ка·
квога значаја (U.xupov) и рукоположење или проиаведењс,
rюје је извршено на овакав неканонски начин. Ва ово
нажи по аналогији наредба76. ап. канона.
40. Који
рукоположи некога без наэначења мје­
ста службе. Четвртог васељенског сабора 6. канон nро­
писује: »Без назначења (а1tоЛвЛu1Љюs) не треба ру ко·
пол агати никога, ни презвитера, ни дјакона, нити ика­
IiВог другога из црквенога реда, него рукоnоложсни
мора бити тачно (1otxoos) одређен или эа јелну цркву
градску, или сеоску, или за мученички храм, или за
манастир. У погледу оних, који бивају рукоположени
без назначења (a7toЛ6tw;), наређује свети. сабор, да по·
стављање њихово буде ништаво (~xup~v) и да никакве
службе не могу они вршити « . [{анон је јасан. Ва епи­
скоnа, који nостуnи противу ове одредбе, канон не
nрописује ника~шу особиту казну, него само ономе,
што је казао да нема никаквог значења, да је ништав­
но за дотичнога r1римљено онакво рукоположење; додаје
. !
коположење извршио (E'f' o~ptaEt t~6 хщ~щ·qа~У~~S),
- а ово је већ довољна казна за онаквог епископа.
41, !{ој и рукоnоложи некога, који није достигао
канонски прописану доб. Сабори IV вијека већ олре­
дили су били, r<олико година ыора имати дотични да
536 Посебни цио
би могао примити један. или други сте~ ен свештене је.
рархије, и то, неокесарИЈСКИ сабор. СВОЈИМ 11 . каноном
и хипонски сабор 393. године СВОЈИМ 22. каноном. Ово
је послије на трулском сабору утврђено 14. и 15. ка.
ноном, и наређено, ~а се за п реавитера може п оста.
нити онај, којему је од рођења 30 година, за цј акона
Ј(Ојему је 25 година, и за ипоцјакона, којему је 20го~
дина. 3а презвит~ра да не треба никога постављати
прије 30 година, трулски 14. канон наводи одредбу
11. канона неокесаријсrюг сабора, по којој не м о же се
нико поставити за презвитера пр ије тих годи на, ма и
да је он човјек у свему достојан (x4v 1t&vu ] о c/.'i&r(l)·
1t~; a~to;), и то с тога, кажу оба канона, јер је и Г ос·
под Исус Христос у тридесетој се години крстио и
почео учити. А ако неко ·б уде постаnљен ыа на који
б~ло свештени степен прије установљених година, не·
Ј(а се свргне (·ш.&щрЕlа&(l)), прописуј е 15. канон трул·
~кога сабора. Ово је Ј(анонски пропис; и ако епископ
Један ~опу.сти одступити самовољн о од тога пропи са, он
повриЈе~у.lе ~анон, и мора подлећи казни, коју одређује
канон, КОЈИ Је он повриједио. Данас је ово нормирано
посебним з~конима дотичних автокефалних цркава.
42 КОЈИ рукоnоложи неr<ага, који се два пута ж~·
1
нио~ Ап~ 17. канон nрописује, да онај 1юј и се послиЈе
крштења деа пута женио, не може бити ни епископ,
ни преавитер, ни дјакон, нити уопће у свештеничкоь~
именику. А 12. канон Василија великога nонанља оваЈ
ап .. канон и ка~е: "другобрачне (otya~ou;) I<анон са·
~ВИЈеМ искључује иа службе" (ti:; U1t'q~Ea[a; a?tixЛEtO€).
рулски сабор У својем 3~ кано ну nотврдио је одред·
1
бу ап~ канона, и та одредба мора бити безусловно об·
всана эа сваког епископа нити он смиЈ· е по својој во·
љи да од ње оде ' ·у
. тупа, ако неЂе да подлегне казни, коЈ
прописуЈе 2. канон трулскога сабора аа оне који се
усуде повриЈ'едит ' 451
43 К . и установљену канонску одредбу.
· ОЈИ рукоположи некога коiи Ј. е окаљан ро·
доскврњењем Ап 19 ' Ј и·
1
канон исто и 5 канон ТеоФ
1
ла александриј'ск у
•
' ·
неко' КОЈИ. Је. уаео sa
ога, вабрањују да може бити У клИР
се·
стре (ађЕЛ, to' v) Р жену кhер од брата или од ·•
~~ 1
одоскврњењс у потанкости спо~tе~У
§. 55. Пријеступи противу правила јерархијско1· поретка. 537
то ј е у 54. канону трулскога сабора, који нааивље та·
кве бракове неааконитцма, и уопће забрањенима сва·
коме свј етовњаку, а тијем више лицима, која желе да
у кл ир ступе. Лица, која склопе такав брак, г~е је
родоскврњење, подлеже одлучењу зu седам година; а
истој таtшој казни мора да подлегне и еnископ, који
би рукоnоложио лице, које је такав незаконити брак
склоn ило било .
44. Који рукополаже, не паэећи на канонску по·
стуnност у јерархијским стеnенима. Опће је канонско
nравило да сваки, Ј(оји ј е стуnио у · клир мора про·
вести на сваком стеnену свештене јерархије довољно
времена (oux €)~?.X[at~U xp&Y~·U ~~х~;), И ТеК !(аД Прије·
IJe прописана вријеме (vzvo!~ta!!€Yov xp6vov), може ету·
IIIПИ на виши степен свештене јерархије. Ово је у IX
нијеi'У утврђено било !7. каноном nрво-другог ~~бора
Lщриrрадско га. Али опће правило о томе изд~НО.Је би·
ло још у IV вијеку на сардичком сабору КОЈИ Је сво·
јюt !0. Ј(аноном установио, да "за сваки .степен чина
мора бити остављена cвal(al(o не. мала траЈНОСТ време­
на, да се уз могне исnитати и. ВЈера дотичнога, и ње­
rово добро владање, и постоЈанство, и кротост, како
би, аЈ(О се н ађе достој н им божанстве~ог с~ештенства,
удостојио се и највише части. Јер НИЈе УМЈ.есно, нити
знање или лијепо оnхођење на то овлаш~уЈе, да се на
брзу руку и олако одлучуј.е, те о~мах смЈеста постав­
ља еnис[(ОП, презвитер и щакон; Јер би таквога сасви­
је~l умјесно могли сматрати новокрштеним, особито П~Ј(
!(ад знамо, да је и нај блаженији апостол (Павао), КОЈИ
је био учитељ незнабожаца, осуђивао пренаглена. по­
стављаља; а испитивање за дуже времена кадро Је на
доста поуздан начин показати и вла~ање и нарав сва·
кога" А да сваки епИСЈ(ОП м ора одговарати пред ми·
1
трополијсtшм сабором аа случај,· да пренебрегне про·
нис овога канона, разумије се само по с~би. .
Ако рукоположи некога, коме НИЈесу рощаци
православни. Хипонскога сабора 393. године 1-7. канон,
иначе 36 канон картаrенскоrа сабора 419~ године на­
1
ређује, да не треба nоставити. за ДЈаi(ОНа, nрезвитера
или епископа никога, коме нијесу сви домаћи право·
зs•
538 Посебни дllo,
славни хришћани. Ar(O свештено лице мора бити учи­
тељ вјере на првоме мјесту и мора да. се стара не са­
мо да свю,ога утврђује у вјери nравославној, него и
да шири исту вјеру, појмљиво је по себи, да се не мо­
же имати поуздања да ће ту дужно ст врш ити једно ли­
це, које жели ступити у свештени чи н, а неко му од
родбине не исповиједа nравославну вјеру, и он није ка­
нар да га обрати. А појмљиво је исто тако да дотични
еnископ, који мора бити у својој епархији први и гл ав.
ни чувар праRославне вјере, ar(O руr,оположи за дј а·
кона или презвитера онак в о л и це, мора да за такав
чин свој одговара архијерејском сабору, и да подлеr·
не rщэни од .стране саб'ора.
46. Uоји рукоположи некога скривено и без зна·
ња клира и народа. Василије велики приказуј е у сво·
јем 89. t(анону у главноме како се морају бирати и
эатијем постављати презвитери и други чланови клира.
ТеоФил александријски у својем 7. канону о истоме
предмету каже, да свештенство дотичне епархије треба
да се сагласи и изабере дотичнога, кој и има бити ру·
коположен, и тада епископ има да тога исп ита како
би ' да је достојан свештенога 'чина;
с~ лично УВЈерио
ако Је еnископ добио то увјерење, тада он nриступа
рукоположсњу, и то усред цркве (€v~EO'fl tfl sxxkqal~)
и У nрисуству народа. (7tapovto~ t~u Леtой), како би, кад
епископ спомене да Је кандидат достојан свештеноrа
чина, мо~ао и нар_од да то аасвједочи (в1 xat о Лао; М·
vatat аЬщ ~u.ptopщ); nослије овога додаје канон, да
уопћ,~ н~када Р~коn~ложење не смије бити тајно (X~t·
pot~Yti. де i,~~patw; ~~ ytvaa&ro). Ова опћа наредба цр·
~не Јавности рукоположења непомична је била кроз
0 ри, ни да га послуша ни онда, кад га први и други
сва времена, а огл~да се данас у оном &~to;, које на·
род са Ilрквеним ПОЈ ЦИма исr,азуЈ·е при сваком рукопо·
ложењу Еп · !(ад би допустио себи да с!(рИ·
· ~скоп Један,
нено и без Јавнога 3 . · ·•
нања рукоnоложи некога огриЈе
шио би се о !(анонски nропис и према томе ~орао би
подлећи казни к 0 · б ' · 1
'
прелазимо на !'р .
ЈУ и му архијерејски сабор одредио.
е вргава дотични презвитер, који устаје противу свог епи­
. ~ еsвитере и на односне њихов
дужности КОЈС се тичу · .
·' Јерархијског nopeTI(a у цркв '
и ва КОЈе ако их npl'l б ,.
vHe реrну, IIОДЛеЖС Цр!ШСНОМ С)
1
'
gћ nријеступи ПротИву rtравнлi јерархи]ског поретка. 539
ду, који их за то пренебрежење подвргава односним
црквеним казнама. ·
47: Презвитер, који не паэи и не· иэвршава ка·
нонске проnисе. Да сваки члан клира мора свето чу­
в ати све каноне, то је nропис 1. канона седмог васе­
љенског саб ора; а посебно за презвитере ово проnи·
сује 9. канон првог васељенског сабора. А 18. канон
Ј(арта генског саб ора наређује, да им се при самом по·
стављању морају напоменути саборске установе (ta д~-
3?r~zva. ta.t~ auv6диs), да се не · би послије покајали (~Е·
tct\!EЛ~&roatv), ако nоступе противу наредаба саборских
(Y.~t&. t&voprov t·~; auv6дou ); а ово ана чи, да не подлег­
ну казни коју одређује !(анон, који nовриједе.
48. Који одреч е nослушност епискоnу. Сваrш кли­
рик дотич не еnархије, ма на каквој се он служби на·
лазио у еnархији, мора бити у свему потчињсн над·
лежном е nарх иј ском епископу. Цариrрадсrш прво-друг11
саб ор свој им 13. каноноы nосебно одређује односе пре·
эвитера и осталих чланова клира nрема епархијском
еnиско nу ; а 8. канон четвртог васе љенског сабора на­
помиње, како се потчиње ност клирика власти еnискоn·
cr<oj ос нива на нредању свети х оrаца те наређује, да
ыора подлећи канонсt<ЮI казнама (t~ts ttov xr;.v~vtov б1tо·
~€la&wa~v E'ltttt~l~(;) сващ rюји се усуди ыа којим било
начином(~':(&' о(~у ~·q;tш tp67t?Y) повриједити ту наредбу.
49. !{оји се буни nротиву свог еnискоnа. Антио·
хијскоrа сабора 5. канон !(аже: "Ако се који nрез ви·
тер или ~акон, презрјевши свог enиcr(Qna, одијели од
цркве и особени збор сабере и олтар подигне, и епи­
скоnу се противи, кад га nозивље и неће да му се поко­
пут поэивље, такав мора сасвијем свргнут бити, нити
смије икакве нећ службе да врши, нити nређашње своје
части да ужива. Буде ли такав и даље уэбуњивао цр~
l<ву и устајао противу ње, свјетовна ће га власт као
бунтовника казнити". У 31. ал. канону, који говори
о истоме предмету казано је, да се онаквој казни под·
~копа, "ако не може окривити епископа у чему про·
И
тиву блаrочастија и правде". Али ни у оваквом слу·
35 1•
540
чају не може презвитер самовласно устати nротиву
свог законитог епископа, него ако му се учини, м њс.
rов enиctюn ради nротиву блnrочастија 11 праrще, CJio.
бопно му је тужити таквог еписt(ОПа надпс~ но м вишсм
црквеном суду, у смислу 9. канона четврто!' васељен.
ског сабора, и ако овај виши суд прогласи tiрнвнм тоr
епископа и сметне ra, тек тада презвнтер се ослоба­
ђа од зависности оп еnископа ; ал11 ни тапа потичнн
nрезвитер не постаје независним од епи копсt(е власти
уопЋ.е, нити ~е рије~ава од те зависности, 1ој а је у
ШЮЈ основи ЈСр~рХИЈСКоr устројства, н којом је услов­
љена свака и нар1ања презвитерска служба у цр t(В\1.
У канонима се спомиње само један случај, кад је сло·
бедно свештенству се одијелити о\ сног писt(ОПа, и
~е дочекавши саборске пресуде о њему, а то је, кад
Један епископ почне јавно про11овиједати јерес. О ово·
ме говори15. канон nрво-другог цариrрадсt(ОГ сабора:
"Ово се наређује (то јест, искључење из свештенства
дотичнога кривца) и nотврђује у погледу оних, који
~амо под изг.овором неких nријеступа одстуnају од сво·
ЈИХ еп~скоnа. ·· Јер они који се одјељују од оnћења
са СВОЈИМ еnис1юпом због каt(Ве јереси, која је од све·
тих ~аб~ра ~ли отаца осуђена, то јест, кад он јавно
пропоВИЈеда Јерес и откритим челом то у црt(ВИ чини,
такви не само што неће подлећи канонској назни зато
што су прије саборског ријешења одијелили се од тn·
квог е~искоnа, него ће наnротив бити заслужни ча·
сти, КОЈа nравославнима пристоји пошто они нијесу
осудили еnископе, него nсевдоеп~скопе и nсевдоучи·
теље, нити су расiюлоы порушили јединство цркве не·
го наnротив похит '
али су да ослободе црl(ву од ра·
. 54. !{ој и не спомиње иые свог еписtюпа у светим
скола и равдијељења".
50. КоiиЈ буни народ противу свог епискоnа.
овоме говори 18
исто и · канон четвртог васељенскоrа сабора,
34
се подврг~/~~~н трулскоrа сабора, који наређују дn
. ачном сврrнуЂу сви они клирици или
монаси, IЮЈИ буне н
склапају завјере арод nротиву свог enиc!(ona, коЈИ
чином замке nле~ротиву њеrа, или ма којим било нn·
му се опиру и одр~к nротиву њеrа, и наводе и друге да
у дужну синовску послушност.
Э 55. Пр11}есчnн nрот1шу npaRitлa јсрnрхнјскоr nор~тка. 541
51. !{ој и не утишана народ, I(Оји се буни nроти н у
cRor заi(Онито r спархијскоr епискоnа. Бива да народ
у t(at(BOj nарохији нећс да nослуша неку наредбу, коју
11 зда enиct<On у црквеним пословима, особито \(ад од·
реЈ~И нei(Ora на једну или Jlpyry службу у дотичној nа­
рохији. о·ваква ствар, at(O се догоди по алоби народа,
'ltQ.pa t'r1vto'j )/~'Ј6 ~~x&·~plrJ.v, као што каже 36. ап. ка·
нон, н 1шир потичноrа града неће или не стара се да
nоучи неnОI(О рни народ, таt(аВ клир, по одредби исто·
t·a l{анона, мора nодлећи \(азни одлучења.
52. !\оји nрезире суд својег еnискоnа. Сваки пре·
звитср Јtужан је безусловно nокорити се суду својег
еписi(ОПа, и сваt(О ријешење, које је издао правилним
начином еnисt(опски суд, мора сваки презвитер, исто
l(ao и сваt(Н други члан клира, па без приговора из·
uрши. И ово мора овако па буде чак и тада, кад до·
тични ыисни Ra није био правично осуђен. У оваквом
СЛ) чају може овакав nреввитср па се обрати нишс~1 цр­
tшеном суду молбом, Ј\а тај суд извиди ствар и своју
ОАлуку изрече, али све дотле, пок овај виши суд не
ријеши ствар, дотични преэвитер не смије да се опре
ОДЛуtщ СПИС\(ОПСКОГа суда; а ако ОВО УЧИНИ, ОН ПОД·
лежи исти час свргнућу и лишењу сваке свештеничке
части. Ово одређује 13. канон nрво-другога цариград·
скоt·а сабора, који овијем nонавља остале канонс11е од­
редбе о неnослушности презвитера својеы еnисtюпу.
53. Који увријсди свог епископ.а. Ап. 55. канон од·
ређује сврrнуће за сваког члана tшира, I(Оји се усуди
увриједити еnископа, и наводи за то ријечи Аnостол­
ских Щела (ХХVЩ 5) да старјешини народа свога не
треба говорити ружно. 1
молитвама при црt(веним службама. Ово прописује 13.
0 l(анон nрво-другог цариrрадсt<Оr сабора, и стоји у cue·
зи са покорности nреэвитера и свих других чланова
1mира дотичне епархије према свом архиnастиру, исто
и са оданошћу, којом они морају да су nроникнути
. nрема њему, као својем духовном оцу. Преавитер, или
~акон, који не споыиње име свог епископа при одно·
1 Моје тумач. 55. an. канона у МС. Ј, 123·124.
 542 Посебни д~о.
~ни м свештеним службама, подлею1 казни свргнућа и
лишења сваке сяештеничке части.
55. !{ој и nредузимље нешто у цркви, ш то није ка·
нонсю1 одређено, а без з нања еnискоnа. Какве су дуж­
нос: и и права nрсзвитера и осталих клирик а у цркви,
то Је тачно одређено у канони ма и у другим црквено·
правним наредбама. Као што н икакав јавни службеню'
не смије чинити нешто no служби што nрел ази гра·
нице те службе, тако исто не см ије то да ч ини ни пре·
звитер. А ако му треба у парохији, да се учини у up·
квеним nословима нешто, што nревишава ње гову власт
и nреэзитерска права, он је дужан о TO \fe обзнаниш
сяог епископа, и тек тада учинити нешто што nрев и­
шава његову власт и nрава, ако му то допусти ели·
crюn. "Презнитери и дјакони без анања епископа, не·
ка ништа не прелузимљу, јер је он онај, који. се има
старати о народу Господњем и који има давати рачу·
на о њиховим душама'', каже 39. an. канон. "Презви·
тери не могу ништа радити без приволе еnискоnа",
каже 57. канон лаодикијскога сабора. Одредбе ових ка·
нон~ треба раэумијевати у смислу, да преэвитер не
СМИЈе ништа чинити (~~д€v €7tttsЛs1v, ~~д€У ?tpattstY) ш:о
nревишава npa~a, која му no чину њеrовом приnада~у,
или no nоложщу, који· заузима у управној · јерархиЈ.И,
дакле ништа ванреднога а особито ништа од онога,
ш то сnада .У искључива 'епискоnска права. . ле цркве и богомоље у епархији, а то су, по ријечи·
56 · Који служи свету литургију у приватноЈ I<Y·
ћи беа дозволе еnискоnа. Обављање св. литургије мо·
же бити само У цркви, која је освећена надлежним еnи·
crconoм. у таквој uркви слободно Ј· е nрезвитерима слу·
жити на основу Ј" ру·
nуномоhиЈа ко1е су добили
• •
onner
коnоложсњем у
. .
· другим МЈестима 'то Ј.Јест ван UP 1<ава
!СОЈе су еnискоnи осветили аабр;њено Ј' е сваком npe·
звитеру служити · '
'Јер се то сматрало расколом или
бар
тежњом к раско ' u•а
л~, као што то каже 31. an. кан оп'
.58. канон лаоди 1,,L. 1:: nрИ·
rrJCI<OГa сабора аабрањуј'е уоnпе
носити бескрвну у 0 ~о·
~аУ rtY"a&cн) А жртву У куhама (€~ t~r~ oL~~t~ 1tpo о·
мињу ~е ос~ ~и од НаЈстаријих времена upr<вe c~g.
канон т ' лек~ ЈаRних цркава, или, као што каже ~о·
ру ra сабора, католичанских цркава ('1/Ј.
§ 55. Пријестуnн nротщ nравила јерарх11јскоr nоретка. 543
Лшi!·; €~~kqJtOOY), још и домаliе црr(Ве (euxt·q~loL orмt). О
овим домаliим црквама, или богомољама говори 31. ка·
нон трулскога сабора, те наређује, да свештеници мо­
гу служити и у овакви м богомољама, које су у кућа­
ма (€Уд?У obla;), али са~ю са nривол ом ыјесноr enиci(O ·
па (61t? '('J(o~·qy tou xata t61t~Y E1ttcrx67t~o); ако то учине
б ез п риволе епископа, морају подлећи казни свргнућа.
57. Кој и о бави I<рштење ван јавне цркве у дома­
Ђим црква~1а. Забрана о крштавању у домаliим цpi(Bll·
ма изречена је била 31. канон ом трулскога сабора. Исто­
га сабора 59. Ј(анон прописује, да се никако нема обав­
љати крштење у богомољи, што се у којој куhи на­
лази (~~Orl~(U; ЕУ euxt·~p(!p ~rщ ~УО'ЈУ ~ы~.s tO'(XQ'/~Yit
~a1tttallrl e1tttsЛsla&oo ), него да се то смиј е чинити само
у јавним црквама. !{о допусти себи да обави крштење
не у јавној цркви, за тога исти канон прописује да се
сврrне (·ш.D·atpsla &oo) . Ову казну треба рааумијсваш
условно, и то у свези са nрописом поменутог 31. трул­
скоr канона, ако један презвитер ово учини самовољ­
но, јер са дозволом надлежног епархијскоr еписко п а
м оже се и крстити исто као и служити света литур­
rија и у домаћим богомољама.
58. ~ој и служи свету литургију у разним јавним
заводима без дозволе епискоnа. Не само катедрална цр­
ква и све nарохијске цркве у епархији стоје nод вла­
шћу дотичноr enapxиjcr,or епискоnа, него и све оста­
ма 8. канона четвртог васељенсr,ог сабора, цркве при
манастирима, цркве при сиротињским домовима и цр­
кве nри мученичким храмовима, другим ријечима, све
без разлике црrше, које су у манастирима или nри ма
каквим било јавним заводима, или над гробовима му­
ченика. Свештеници, који служе у свима овим црква­
ма морају по одредби поменутоrа канона, бити под
вл~шћу н~длежног еnархијск~r еписко~а (б1tЬ ~У e~o~­
otetY toov sY Exaat]1t6Лet E1ttax~1tooY), то Јест, они мораЈу
за све што се тиче службе nри тим црквама слушати
наредбе само еnархијскоr еnископа, а не какве друге
uласти, као на примјер, свештени~и у манастирима сл у·
шати у томе манастирског настоЈатеља, а не елисi<опа,
544 Поссбнн дио.
или свештеници при црквама Јавних эавоnа слушати
свјетовне старјешине тих завода, или патроне дотич­
них мученичких храмова. Овакво поступање дотичних
свештеника канон означује продржљи вим (xu.t~ ctu&ci.
~stav) одметањем од свог епископа, те наређује, да све­
штеник, Iюји се усуди ма којим било начи ном (ха.&'
~rov a~7t0t€ tp67tov) повриједити ову одредбу, и не буде
подложан свом епископу, мора подлеfiи канонс1шм ка­
знама (tot~ t&Y xa.v6voov E7tttt~lots).
59. Који неће да се прими службе, эа коју га епи­
скоп одреди. Сваки који бива рукоположен, мора ује­
дно бити и одреrуен за извјесно мјесто службе, јер, као
што каже 6. канон четвртог васељенског сабора, ни­
какво р1коположење не може се иавршити д.7tot~€Лo~€­
vw~, то Јест беа наэначења и мјеста службе. Ово наэна­
чење, послије односног црквеним законима одређеноt'
избора, има право да одреди искључиво епархијски епи·
скоп, и то мора дотично свештено лице да прими и
да се одредби епискоnовој покори. Не nокори ли се,
тада по о~р.едби 36. an. канона, подлежи одлуLЈењу од
свештенодЈеЈствовања све дотле, док се не прими од·
ређене му службе.
. 60· Који неће да ~уде произведен на достојанство,
КОЈе му епископ намјењује. О ово~1е говори 31. канон
картагенскога сабора, и спомиње ви ш а МЈ. еста више
части ("€'" ,) . . '
r t,ova.s tt~a.s У епархИЈСКОЈ управи saкоја епи·
скопи хоће да произведу дотична свеште~а лица а то
може бити не само . '.
' !(ад епископ хоЋе да Једног дЈаi(О·
~а рукоположи аа преэвитера него и тада кад он хо·
ле да некога произве ' . '
.
но, као протодЈаrtон де на какво досто1анство
Ј
а, протопреавитера иt·умана архи·
цркве·
мандрита и т д п в '
нона дотич~ , о алсамоновом Ј(оментару овога ка·
' остане у томе упоран, мора бити сасnијем лишен служ­
рава;и еписк~п свештено лице мора се у овоме поко·
у, не само !(ад то чини епискоn ради
каквих неоnходних
ха; a.!tl~; i(J)Y €ххЛ О!t:~)реба цркава (М ttYC<~ &Yct'(:<aatt:
тагенски канон, не~о к ' као што Ј(аже поменути к.аР
Ј/ичним саображењи ~д ~од то хоће епископ по своЈИМ
но лице опре еnискма. I(Q се пак· дотично свештс·
·-гле: щ 383•386, ony У томе, такво лице нема прn·
Э 55. Пр11јеступ11 прот11ву nрав11л& јерарх11јског nорет~а. 545
na већ да служи ни на оном стеnену, !(оји није хтио
да остави.
61. ~оји врши свештено~ејства, а свргнут је. Пре·
авитер, а исто и еnискоn и ~ai(OH, који је због дока­
:~аних п ријеступа законитим суном био свргнут, а!(О
~с усуди изв ршити у цр1ши нешто ОЈ( онога, на што
је нрије ове Ј(азне имао nрано 1 такав мора бити сасви­
јем ИСI(Љ) чен из цр1ше. Ово одређује 28. ап. канон, и
то исто понавља 4. канон антиохијског сабора.
62. l{оји врши свештено~ејства, а одлучен је. О
овоме ronope три an. канона (12. 13. и 32.), исто и 5.
/(анон nрвог uасељенс1юга сабора. Ако је један пре­
знитер ради нelie кривице законитим судом био nод·
вргнут 3абрани свештено~ејствовања на неко одређе­
но вријеме, и он се усуди свештено*јствовати прије
не~·о што је истеti 10 односно вријеме, у таквом слу­
ЧаЈу таl(ном се преавитеру аа каэну има продуљитн
одлучење, јер је, као што каже 13. ап. канон, слагао
11 nреварио црi(ВУ Божју.
. 63. Који nрисваја права, која 11ринадају другима,
~(~ЈИ су му равни по служби. Сваки nреавитер у сво­
ЈОЈ парох иј и самосталан је и он сам има право да вр­
ши сне што се тиче њеrових 11арохијана, како у свс­
штенослужитељском ТаЈ(О исто ~ у пастирском односу;
ни~акав други презвитер не СМИЈе себи то nраво да при·
сваЈа, и да беа маволе надлежнога нреэвитера иэвршн
ма какав посао у туђој области, или да се аа то аа­
нржава у туђој области. За таквога преэвнтера З. ка­
нон антиохијскога сабора прописује, да му се у име
казне ~абрани сnештено~ејствовањс све дотле док нс
11рестане од вротинуааконнтог свог ноступања; а ако
1
uе, беа права да би могао икада више бити усnостав·
љен (ilis I!~X€tt хоора.У €x€tY a1tOX~ta.OttXOE<os).
64, Који остави своју епархију и пријеђе у другу.
Сваl{и преавитер има право борављења и служења са·
мо у једном мјесту оне епархије, у којој је рукололо·
жс~, и чијим се клириком sове; пријећи у другу еnар­
ХИЈУ и тамо се настанити и служити он може само у
таквом случају, ако га је Формалним отпусним nисмом
~51
546 Посебн11 д11о.
дотични епис!rоп ријешио од припадн.ости свој~ј enap.
хији. За прсввитера, који напусти СВОЈУ еnарХИЈУ и по.
ђе у другу без дозволе на то надлежног епископа, ~~·
15. Ј(анон наређује, да се лиши np~Aa све~те.нодЈеЈ·
ствовања, и да у оној другој еп~рХИЈ~, у КОЈУ Је пре­
шао, смије бити само у nоложаЈу СВЈ етовњака, дакле
и без сваке сnољашње свештеничке части, другим ри­
јечима, мора nодлећи казни !(ОНа ч нога сврrнуhа у сми­
слу 21, 1 rанона трулскога сабора. За неку црк~ену слу~r·
бу, коју би такав презвитер оба;вио у т~ђОЈ ~парХИЈИ,
15. канон првог васељенског саооро, ОбЈављ УЈС, да тo­
liBa служба остане бса cвa1rora значаја (&хu~ю&-~ощд
Ё~ U.1t~vщ tb xu.taoxzua.o~a); а 20. канон четвртог ва­
ссљенсrюга сабора понавља за одбјеглога клирИ!(а ка·
~ну, одређену му 15. an,. каноном, исто као што то по·
навља и 17·. канон трулскога сабора, одрсrуујући уз то,
м мора бити САр!Ћут такођер и онај епис1rоп, који при~
ми и задржи одбјеглоr из дру1·е епархије клирика. ИстоЈ
11азни nодлежи прсэвитер, по одредби 16. канона сар­
дичкога сабора, и у таквом случају, ако он и није од·
бјегао и наnустио епархију којој приnада, него саыо
аа дуже времена задржава се у епархији другог еп ис!(Оnа.
· 65. Који наnушта мјесто ·службе, која му је п~·
нјер.ена. О овоме говори 3. канон /{ирила алексаннриЈ·
ског, 1юји објављује да је nротинно црквеним устано·
нама: (tots t~~ €xxk~ola.s &z~o1s), да неки свештеници са·
ми дају оставку на повјерена им мјеста службе 1 а ина·
че у снааи су да врше службу. О истом nитању го·
о оставци епископа, и наређује, да дотични,1 ако оста·
вори и 9. канон трећеr васељенског сабора бавеЋи се
не. упоран у томе, да неће више да врши nовјерену му
службу, мо~а nрестати од сваког свештенослужења.
. 66. КОЈИ н~пусти свештенство. Напуштање све·
Шlенства и nр.ијелаэ У свјетовњаштво, сматра се у ц~·
квеном праву Једним од најтежих nријеступа, и 7. ка·
нон четвртог васе~енс~ог сабора nодвргава кривца эа
ово анатеми1 .иsмиЈеЊУЈУ!;и у томе одредбу 62. ап. ка:
кона, по КОЈОЈ ПОЈIЛежао је 11аани сврrну!;а сваки онаЈ,
КОЈИ би се одрекао имена клирика. Зонара у коментарУ
поменутог халiiИДонскоr канона раајашњује ову измјену
955. :Пријестуliн протИву правил~ jepapxll)c~or поретка. 54?
тијем што није потребито већ казнити сврrнуliем такве
апос;ате од свештенства, јер су они сами аба~или вeli са
себе свештеничко достојанство, и с тога мораЈу они под·
' ' 1
лећи много тежоЈ каэни. .
67. Који прими друго рукоположење nослије np·
вога. Било је већ горе под бр. 33. сnоменута, да се
рукоположење, које је ј едном пр~вилно било иавршено
за један степен свештене јерарХИЈе, не може никада no·
но вити аа исти стеnен, и наведен је био за ово 68. an.
канон и коментари овога канона. к.о прими од не·
IЮГ епископа друго руrсоположење, таЈ мора бити .свр­
гнут, каже сада поменути ап. канон, осим случща да
се докаже, да је прво рукоположење извршено било од
јеретичкоr епископа. По ријечима Зонаре у ~оментару
тога канона, случај, да неко тражи да га Један еnи­
скоп по дру1·и пут рукоположи, ыоже бити или .с тог~,
што дотични налааи какву ману код онога, КОЈИ га је
први пут рукоположио, или што има особиту вјеру у
неког епискоnа и нада се, да ће добити вишу благо·
дат Духа светога, !(ад га тај епискоn опет рукополо­
жи. Али ма !( ако било, дод* Валсамон у коментару
истога канона, дотични мора ипа1с да сасвијем свргнут
буде, који приыи друго руrсоположење (8autEpav XE~o­
щlav) и аа њеrа престају све и црквене и правне по­
сљедице и од првог рукоnоложења. 2
Као што ыитрополити, епископи и преавитери не
смију ништа учинити што би могло да омете или по­
ру ши јерархијски поредак, и као што међусобни од·
носи између ових морају бити строго по канонсrшм
nрописима, тако то исто, и још више, мора да буде код
нижих степена свештене јерархије, и да сваки мора nа­
зити на положај свој у тој јерархији. Канони одређују
однос nосебно дјакона насnрам nрезвитера, увршћујући
nрописе о њиховим односима наспрам епискоnа упоре­
до и заједно са односима nреавитера према еnископу.
68. Дјаkон, који не од~е част nреавитеру. Лао.
дикијскоrа сабора 20. канон прописује, да дјакон нс
смиј~ сјести у присуству презвитера, ако му не дony­
IA[ 11, 332·333.
2АС. 11, 87. 88,
35 1'
 548
сти прсзвитер, !( Ојему дјакон мора да олајс част. ORo
понавља 18. канон првог васељенскога сабора, напо.
мињући, ка!(О су ~а!(ОНИ слуге _епи~копа ~ou, E7tto~f;7t~u
u7t·qp€tu.t) И НИЖИ ОД преЭВИТера (tooY 1tpEvj:~U!Zp(UY EA6.t·
t~u;), нити они имају право ~ртв у приносити ~ и там
наређује, каrю се дја!(ОНИ мораЈу држати у СВОЈИМ гра­
ницама и nоштовати презвитере, а ако не!; е да то чи ­
не, нека се !(ривац лиши дј аконства (1ts1ta.6a&w t·q; аш.
x~vlu.;). И трулски сабор бавио се односом дјакона nре­
ма преэвитеру, те својим 7. каноном наређује за сва­
кога дјакона, ма он и заузимао какву ви ш у службу у
управној јерархији, ако се усуди заузети мјесто и сп рен
nреэвитера, да мора бити не само збачен са сво га сте­
пена (€х tou o1xs(ou м.tct~t~o:a&el; ~Q.&~ou), него морn би·
ти стављен иэмеђу посљедних у ономе чинv, којему
припада у својој цркви.
69.Иподјаkотt и остали њшkи k.mpuц u, rюји не ода·
ју част дјаrюнима. Једнаку част, на коју имају nраво пре·
эвитери од цјакона, ищју п раво и ови посљедњи од и nо·
дјакона и осталих клирика. Ово прописује 20. r<анон
лаодикијс!(ОГа сабора. А ако тога не чине ови иподја­
кони насnрам дјакона, подвргавају се истим казнама, ко·
је су прописане эа ~аконе, кој и не поштују преавитере.
§ 56.
Пријестули nротиву nравила о ~оrослужењу.
Богослужеље изражава се главним начином У све·
тим тајнама. Вршиоци њихови једнако су и еnиско~и
и преанитери, осим тајне свештенства (·q [spooa6v·q), коЈУ
само епискоnи имају nраво да врше, и 0 којој је го·
норено било у nредидућем параграфу. у Ј(анонима, исто
"ао и У ~но гим другим црквено·правним изворима~ по·
)tробно Је наведено све што се тиче правилнога врше·
ња све~их т~јни и на што су обвезани строго Ј(а паз~
они, КОЈИМа Је божанственом благодаћу повјерено ~
их врше. Пренебрежење тога саставља uрквени приЈе·
. !а
ступ, за КОЈИ се кривци nодвргавају односним казна~ '
неэависно од тога, да ли су они еnискоnи или преэвитс·
ри. Приводимо те nријеступе у моrућој систематностН·
Э 56. Пријсступи протнву праннл~ о 6огослуЖсн.у. 549
1. Ко се нс држи п рописаног црквено г устава пprr
нршењу 6огослуже ња. Устав, по којему се мора иэвр·
шити односно свештеноцјејство, садржи се у односним
књигама, Ј(Оје су иаданс одобрењем ca6opcl(e власти,
и свако одступање од nрописаног устава строго је за·
брањено. Лаодиf(ијсl(оrа сабора 59. каноном установ·
љено је да се у цркв и при бо гослужењу смије читати
само оно, што је каноНС[(И одобрено. Картагенскога
сабора 103. Ј(анон наређује, да се при вршењу разних
свсштенодјејстава могу уnотребљавати само оне молит­
ве/ које су од најученијих (&1t~ trovauv;tootipwv) сабра­
не и на сабору утврrуене (tv t~ auv~a~ xsxupw~Evcts),
нити се nод икоји нnчин (1tcmsЛros) смију друге yno·
требљавати противно вјери. За п овриј еду такве једне
молитве 81. канон трулсi(ОГ сабора одређуј е свргнуће
дотичном свсштеном лицу, које то у чини; а 63. кано­
ном истога сабора n редају се анатеми сви они, који
nризнају за истините неkе 11њиrе, !(Ој е су лажно са·
стављене од неnријатеља исти не.
2. ~о уводи у какво свештенодјество, особито nри
вршењу свете литургиј е, нешто nротивно проnисаном
уставу. !{ан они ово строго за браљују; а 28. и 32. r\a·
нон т ру леко га сабора одређује свргнуће .свакога све­
штеника, који при светој литургији уеоди новштине
у оно што је nредано (хсщt(шv ta ?tapaдE~v~eva). У ко­
ментару 6. канона седмог васеље~ског сабора, rюји го·
яори о послов и ма, које имају да епискоnи расправ­
љају на свакоrодишњим свој им са6орима, Зонара на­
номиње r<ако и амеђу тих послова сnада и то, да испи·
тају да ли у њиховим елархијама свештеници иавр­
шују, nри свештенодјејствима оно што проnисује цр­
квени устав и да се не уводи случајно нешто, што се
не слаже са прописима устава. 1
3. ~о врши свете тајне скривено, у nриватним мје·
сти~Ја. По канонским nрописима свака . :света тајна мо-'
ра бити извршена у јавним црквама, које су по нр·
квеном уставу биле освеliене. Само света тајна пока­
јања, кад се тиче болесника и света тајна јелеосвеЋе·
ња може се обавити и у ку hама; исто кn о што се МО·
' АС. 11, 578,
 nосебни All~.
же и света тајна крштења обавити у сваком·е мјесту,
ако пријети опасност смрти. Осим ова.квих случајева,
свака се света тајна мора иэвршити у Јавним црквама.
Трулскоrа сабора 31. канон sабрањује свештенициыа
на служе свету литургују, или. да крсте у богомољама,
што су у приватним кућама. Исто ово эабрањује аа кр·
штење и 59. канон истога сабора, наређујуhи да то сми­
је бити само у јавним црквама, а ко nоступи противу
тога, мора бити свргнут. Само у ванредним случајеви­
ма и послије иэричне дозволе од стране надлежноr еnи­
скопа, може свештеник да у богомољама, ((Ој е су у ку­
ћама, служи свету литургију, да I(рсти, или да вјенча.
4. Ко не пааи на светињу храма. Храм је нами·
јењен искључиво аа свештенодјејства, и не смије у ње·
му ништа бивати, што се не тиче свештенодјеј ствова·
ња. Исто тако ни у оградама храма не смије то да бу·
м. l(артагенскога сабора 42. канон забрањује да се У
нркви једе, или да се ту почива. Гозбе у цркви забра ·
11,ене су биле и 28. каноном лаодикијсi(ОГа сабора, који
канон nонавља 74. канон трулско 1·а сабора са додат·
I(OM, да се ни у светим оградама (Evoov ttiJY tбpoov 1t~~t·
~Љоv) не смију nриређивати гозбе, и ту јести или по·
стеље nростирати. А 76.1(анон истога сабора каже: nЧу·
вајући поштовање наспрам цркве, не смије се у све·
тим оградама nостанљати крчма или што за једење, ни·
ти друге какве вродаје предузимати, јер Сnаситељ наш
и Бог, поучавајуhи нас Својим по тијелу начином жи·
нота, эаnовједио је, м дом Оца Њеrовога не чинимо
трговачким домом; Он је и мјењачима npocyo нови~~
изагнао је оне, који су свето мјесто чинили јавним м,1е·
стом.« А који се затече у томе nријеступу, неi(а се 0~:
лучи · Осврћући се на слично обесвећење храыа и orp
дil храма, исти сабор својим 88. каноном наређује, да се
CRprнe сваки клирик, који се у таквом nријеступу эате::~
~· Ко допусти неприлично појање у цркви. Лка·
дИКИЈСЈ(ОГа сабора 15. канон проnисао Ј·е да само ·
· нонски ПОЈ ЦИ xr.tY~Ytxot ~rдtal) смију у цркви' појати о ~а·о·
. (
" 0'. како
то Црl(вени устав nрописује. На ово се n~
слиЈе осврнуо трулски сабор који својим 76. ка~о~о"
nодвргава одлучењу дотично;а, који доnушта у uркв
Э 56. Пријеступ11 nротиву правила о богослужењу. 551
разуадану вику или вјештачко иэвађање гласа, које не
nриличи цркви, нити је сагласно са духом uр"ве.
6. Ко допусти јеретицима у храм за вријеме свете
службе. Канонски 9. одговор Тимотија александријског
эабрањује свештенику, да служи свету службу, а1ю се
налазе у цркви јеретици. Доnуштено им је ово само
\ОК траје литургија оглашених, али чим JVaJ(OH рекне,
да ыорају излазити из цркне сви Ј(Оји нијесу нијерни,
јеретик више не може да остане на служби. Свеште·
ник, који ово допусти, подлежи каононској l(аэни, коју
ће му одредити надлежни еnископ .
7. Ко доnусти неnосвећеном лицу ући у свети ол­
тар. Ради тајанствености бес"рвне жртве, која се при·
носи у светом олтару, эабрањено је било од нај.првих
uремена uркве улазити у олтар (~uatQ.a~ptov, ·~~~а) сна­
коме, који није nриnадао свештеном чину. Трулс1rи са­
бор својим 69. каноном ово уэакоњује. А свештеник,
који трпи да му свјетовњаци улазе у олтар у вријеме
кад се света жртва · nриноси, одговоран је ва то пред
нрквеним судом. Женама је улааак у олтар . забранио
још лаодикијски сабор својим 44. каноном. Само пра­
вославном владаоцу доnуштено је пријећи ограду сне·
тог олтара, кад зажели nринијети дарове Стuоритељу,
и то по неком врло староы предању, као што каже
поменути трулски канон.
· 8. Ко допусти да се уноси у свети олтар нешто,
што не сnада светој литургији. Нека с.е снргне све·
штеник, који приноси на светом олтару ма шта било,
· осим хљеба и вина са водом, проnисује 3. ап. l(анон.
На ово се осврће и трулс1ш сабор у својем 99. кано­
ну напомињући разне ствари, које су неки свештени­
ци допуштали да се nриносе у свети олтар.
[{о служи свету литургију у нсnосвећеном од
9.
епискоnа храму. Нека се сврrне свештеНИI(, који сам
110 себи састави црквену оnштину (auvay6y~) и сам 110
себи НеЗаВИСНО O)l еЛИСI(QПО ПОДИГНе друГИ ОЛТар и~()·
at~a~ptoY iщov 1е·~~~), и ту служи свету литургију, нро·
висује 31. an. нанон. Ono пона вља 5. канон антнохиј­
скоrа сабора, додајуhи, да такног снештеника треба 11рс­
дати свјстовној власти, м ra "аэни 11ао бунтонникu. !Ја-
552 Посебни дно.
nомиње ово исто и 1О. канон rшpтareHCI(Ora сабора као
и 58. t(анон лаодикијсr(Qrа сабора. При освећењу'сва.
liOIЋ храма морају бити положене од еписr,опа у те.
мељу светог олтара мученичке свете мошти. Ако буде
какав ~рам ·беа тих светих мош:и, у таквом се храму
не смије служити света литурrиЈа, о чему говори 8Ј.
"артагенски сабор, а 7. канон седмог васељенског са­
бора наређује да се снргне сваки свештен ик, који у та­
квом храму . служи. · (ВИЈlИ бр. 14. овог параграФа).
10. ffo служи свету литургију, а није претходно
И3Вршио nрописане »Посл·Бдованiе ко снятому прича­
щснiю", или послије свете литургије није извршио про­
нисана "Посл·вдованiе по свнтом·r} nрнчащенiи~~, тај 11од·
лежи односној каани канонској, коју има nраво да му
наложи надлежни еписf(ОП. Оно про~исује "Извtстiе
учителное" при Службенику, исто и чл. 204-207.Ј{њи·
1·с о свештеничким дужностима.
11. Ко служи, а налааи се у смртном 1·ријеху, који
није био иаглађен тајном покајања. Књи rа о свеште·
НИЧI(ИМ дужностима својим 76. чланом напомиње те·
жину нријеступа аа свештеника, који нр ши jeJlHY све·
ту тајну, а налааи се у тешком, смртном гријеху. Ово
исто напомиње и "Ивв·&стiе учителное 11 nри Службе·
нику. Правила 123. и 124. номоканона rrpи ТребниliУ
од~еђују одлучење ва такног свештеника, и да мора
чинити педесет метанија на дан. Ако пак неки сне·
штеник, 1юји је ради каквог пријеступа био одлучен,
~суди се извршити једну свету тајну ва вријеме, ДОI(
Је ~о~ кааном одлучења, у Tfii(BOM слуt1 ају наступа кавна,
IIOJa Је наведена под бр. 62. прсдидућега параграФа.
12. ffo служи свету литургију не rю nрописима
нрквоноr устава. Свако и најмаЊе одступање од про·
писанога чина при вршењу свете литургије подвргава
свештеника теш1юј одговорности пред црквеним судом,
и У тежим оваквим случајевима он се подвргава 11
свргнућу, као што је о томе кавано под 1. и 2. бр.
овога параграфа. Исто тако подвргава се 1шзни ако
пренебрегне канонске прописе о томе какав се чик
свете литургије има иавршити у одређ:нс уставом да·
не, наиме, да ли no чину Јована Златоустоr или no
~ 56. Пр11јсст~п11 прот1шу npan11na о Оогослужсњу. 553
чину Василија великога, или пак литургије пређеосве~
Ђсних дарооа, а о чему говоре 49. канон лаодикијско·
га сабора и 59. канон трулскога сабора.
13. !{о служи у осЈ(врњеном хра~1у. Храм, у t(ојем
се обав.ъа бесt,рвна жртва и tюји је дом Божји, мора
бити чуван од свега 1 што би ra могло обесветити и
оскnрннтн. У канони.11а спомиње се то осr<врњење хра·
ма, кад би случајно незнабошци, јудеји или јеретици
присвојили себи православни храм, и у њему своју
нјсрс/(у службу свршили, или кад би у њему проли·
вена била људс!(а t(pB убијством или кавгом између
људ11 11ли пщ t<ад би Оl(аљан 6110 IШ(ВОМ људском не·
ЧIICTOiiO!I . У OHOIШIOI И СЛИЧНЮ\ случајевима забрање·
но је ~лужнт11 у Тй!ШО!I храму све дотле, доt( се npo·
IIIICaiiOM MOJIИTUOM НС ОЧИСТИ ОД СКВрНС, ИЛИ у Одре·
l1енюt приликама, !lOI(наново не буде освећен тај храм,
Свсштеннк, Ј(оји допусти себи с;iужити свету литур·
1·ију у осквр њеном храму, nрије него што се молитвоы
нли ноню1 освећењсм не усnостави у своју nрвобитну
чистоту, подлежн архијерсјсi(Ој казни, као што то про·
11исује 3!. 11раuило Извtстi~.
14. !{о служи без светоЈ' антиминса. По наредби
7. канона се)lћ!ОГ васељенског сабора никаква црква не
смије бити без светих мошти, и само кад су у осно·
ни јенне цркве стављене од еписi<опа свете мошти, та·
да се у тој црtши може nриносити света евхаристија.
Обзиром на постојање од најстаријих времена цркве и
таквих приватних богомоља у t(ућома побожних људи
или добротворних завода, Ј(Оје нијесу све увијек биле
освећене од епискоnа, и нијесу стављене биле у осно·
ви њиховој светитељске мошти, то су, по ријечима Вал·
сам она у Ј(Qментару 31. тру лс~ ог канона, ус.тановље~и
били антиминси (e1t€Y~~~·~crrJ.v trJ. &vщlvata.), коЈе спремају
мјесни архијереји, како би они могли би~и стављен~
на свете трпезе дотичних богомоља и аамиЈењивали би
са~ и чин nосвећења црt<ве. 1 Од VIII вијека, кад су ико­
ноборци завели били nосвећење цркава без светих мо·
шти, да би се nредупредило за свагда д~ ~е евхари·
стичка жртва не nриноси на трnези, у КОЈОЈ нема све-
--гдё. 1!,' 372.
30 1
554 Посебнн дно.
тих мошти, установљено је, да и у црквама, које су од
еnискоnа освеЋене, мора увијеЈ( бити свети антиминс. 1
А који свештеник допусти себи служити сиету литу р.
rију без светог антиминса, поплежи Ј(анонској каз ни
која, по 98. канону nатријарха НИI ИФора, састоји се у
одлучењу за годину дана уз стотину метан иј а сваки
дан ;2 исто тако и ако служи свету литургију на nо­
дераном или истрошеном светом антиминсу, ка о што
то прописује 29. nравило ИзвЂстiя.
15. ~о служи свету литургију беа nроnЈЈсаних све­
ште~их одјејанија. !{аква су свештена одјејаниј а, која
мораЈу на себи имати дотична свештена л1ща кад
'
имају да служе свету литургију , то је n ро п\Ј сано
'
уста·
вом црквеним. А 5. правило Иэвtстiя одр еђуј е да
се свргне са чина сващ који се усуди служити без
тих одјејанија.
16. ~о служи свету литургију не n аэећи на про·
nисе . о приносима. При светој литургији !\ан они про·
писују, да се има употребљавати хљеб ол чистог nше ·
нично.г брашна, и вино ол грожђа са ~1ало воде, која
се ЛИЈева у свети nутир. Трулски 32. канон подвргава
сврг.нућу с.вештено лице, које служећи сяету литургију
не СЈе~ињуЈе вино са водом. Исто та\(О nодвргава се цр·
квеноЈ казни и оно свештено лице, које н е мијеша ви­
но са тоnлом водом nослије nосвећен их дарова, као
што 0 томе говори 32. nравило патријарха НикиФора. 3
17 · l{o не служи свету литургију на таште. !{ар·
~nген~коrа сабора 41. канон проnисује, да се света ли·
?РГИЈ_а и\ма с,лужити од људи, који су на таште (д.1i~
rtlottxroY av&~ro1tыv), и никада nослије подне Истим ка·
ноноы иаувимао се 0~ овога оnћега прави~а само ве·
лики четвртак Ово Је измијењено било 29. каноном
трулскога сабора, који наређује да се света служба ол·
тара мора 1вијек свршавати само од људи који су на
таште, то Јест који НИЈ·ес . '
Ћ К · ' . У ни Јели ништа ни пили OJt
п оно и. . ОЈИ nренебрегне ову наредбу nодлежи теUЈ!(Ој
нрквеноЈ казни.
-
1
мс. 1, 511·512.
2 Pilra, jur. ссс\, 11 з •
1 37
з Pitra, jur. ссс\. 11, 330.
Э 56. Лр11јсстуn11 nрошу nршла о богослуж~љу, 555
18. !{о служи свету литургију, а пролије му се пу·
тир. По 158. канону НомОI(анона nри вел. Требнику,
ако се то догоди немаром свештеника, мора се подвр·
rнути шестомјесечној забрани свештенослужења, ако
ли он то хотимично учини мора бити сврrнут (xCL~~t·
pElo&ro ). По 17 5. nравилу патријарха НикиФора у пр·
вом случају дотични свештеник подвргава се епити·
миј и аа четрдесет дана; 1 а по Ј(анонском одговору
20.
Валсамона патријарху Марку александријском казну за
оно има да одреди надлежни еnискоn. 2
!9. Ко служи, а не nричести се. Апостолски 8. Юl·
нон наређује да се мора nри честити сваки 1юји служи
свету литургију; не причести ли се, подлежи одлуче­
њу. О в~ ап. канон наводи Валсамон у свом 18. канон­
СI(ОМ одгово ру патријарху александријсi(ОЫ Марку по·
водом питања, да ли се мора безусловно nричестити
дја11он, "ој и служи свету литургију заједно са еписко­
п ом или nреэвитероы. 3
20. Ко
се причести, а nрије тога свађао се и кан·
rao. Књига о свештеничкю1 дужностима у својем 113.
чланку nриводи на првом мјесту иэ Ј{рычије односни
проnис Василија великог о томе, 1шко мора да буде ду­
шевно расположење снеште нИЈ(а) Ј(8Д има да nрими све­
то причешliе, эатијем извап(е из четири бесјеЈ.tе Jona·
на Элатоустог о истоы nредмету. Који се затече Jta се
nрије свете литургије, кад има да се причести, сва~nо
или кавгао са неким, тај подлежи за ово канонској \(ll·
3НИ , IIOjy му еnискоn одреди.
21. Ко даде свето причешће одлучсноме, осим слу­
чаја смрти. О строгом прианаRању од стране свакога
свештеноrа лица сваке црквене казне, која је надлеж­
ним црквеним судом наложена неком преступнику, о
.томе је веЋ говорено било, као што је t<азано било и
то, м поплежи казни одлучења сваки онај, који само­
вољно прими или onliи у црЈ(веном односу са одлуче·
. ним. Таквој казни подЛежи и свештеник, који, ~е об·
эируЋи се на одлучење некога лиuа, ипак га приче·
-- 1 Pilra,jur. ссс\. 11, 343,
2 АС. IV, 463.
· u АС. IV, 4б2.
556 nоссбнн ЦIIQ,
сти. Иауаетак од овога. саставља само слу ч ај смрти, јер
тада ~ора бити удостоЈеН светог при чешhа сваки, кој и
се каЈе. О овоме говори 13. кан он п рвог васељенс 1с ог
сабора и 5. канон Григорија Н иског ; 11сто и 110. чл.
Књиге о свештеничким дужно ст и м а .
22. Ко даде св. nричешће мртво~1е т11јелу. Забра·
на давати св. nричешhе и а р ечена је била још у IVв и­
јеку на хипонском сабору, која састав.ъа лруrи дно 18.
канона картагенскоrа сабора 419. rощrн . f!ста за брn·
на nоновљена је била 83. кан оно м трулскоrа сабо ра,
- и свештеник, који се огр ијеши противу овога, n од·
лежи канонској казни.
Ко обави свето крштење проти вно liанонским
23.
nрописима. An. 49. и 50. канон и проnисују, Jta се кр·
штење има обавити nризивањем свете Троји це и nо­
гњуривши три nута дотично л ице у BOitY· Ко не из·
врши ова!(О тајну крштења, мора бити сврrнут. Исто
тако по олредби 46. an. канона мора бити свргнут и
онај еnископ или преавитер, који призна други !(акав
начин крштења, осим прописанога. Намјесто по г њур~·
њn допушта се крштење облијевањем само у случаЈУ
болерти дотичнога лица.
24. Ко допусти неправославному да !(умује при кр·
штењу. По пракси старе цр!{Ве кад би дотично лице же·
~ело да с~ крсти, морало је претходно иэучити си мвол
ВЈере и т.аЈ символ исповједити прел самим и эвршењем
свете та~не крштења. Ово прописују 46. и 47. I(nнони
лаодИЈ(ИЈСКоrа сабора и 78. канон трулскоrа сабора.
Али ово се тиче само пунољетних лица, која су nри!·
ступал~ крштењу. Кад се эатијем завео педобаптиэа~ ~
~ кад се почело и. новорођену лјеuу крштавати, тад
Ј~ дужност исповиЈедањn символа вјере nри l(piliТeњ:
~Јетета морао иэвршити односни ](ум. Ако тај кум н а.
Је био православни, он није могао ни да исповједи np ·
вославни символ вјере, и од овога је, у смислу 46. 8~~
канона, постала аабрана да неnравославни кумује I1P
. et
вославно~ ЈtЈетету при крштењу, те и еnисi(ОП или пр .
витер, КОЈИ то допусти, nодлеж!I ](анонској казНИ· ~о·
. ~5. l{o допусти да при 1срштењу кумују лиuа, 0
•
ЈВ НИЈесу эа то способна. По· оnћим канонским пр
§56. Пр11)еступн rtpot1шy правила о боrослуж~њу. 557
писи м а не могу бити кумови при кршт·ењу малољетни
најnрије, затијем они кој и не знају суштину nраво·
сл ав не вје ре, осим тога иновјерци, о чему је горе би·
ло спом ен уто, а о чему го вор и и 80. чл. Књиге о све·
штснич ким дужностима. Не м огу бити кум ови своје дје·
це ни родитељи, јер у тarrno~1 случају, схопно одредби
53. трулсr<ога кано н а, морају развести свој брак ради
ду ховноrа сродства. Обзиром на ове канонс1се проnи­
се ПОДЛСЖИ K8HOHCI(Oj КаЗНИ СВа!СИ свештеНИК, ' којИ Кр·
сти нсЈ(О дијете, које је здраво, а при кумовима који не­
мају право да кумују. Кад пријети смрт дјетету, тада бива
11зузетак при 11рштењу, које ыоже свако обавити и без
r<yмona, само нека је по nропису 49. и 50.' ап. канона.
26. Ко крсти нercora no други пут. An. 47. канон
наређује ла се свргне еnископ или презвитер, који ИЗ·
нова крсти онога, Јсоји је у истини (хсшЈ. rlЛ~&sш.v) кр­
штен, или ако не крсти онога, кој и је од нечастивих
б ио оскврњен (:йv џ~oЛua~~vov. ·1irtpa twv aas~rov), а то
значи, кога су I<р~тию! какви јеретици, који не вјерују
православно о основним хришћанским догматима. За
ово посљедње мора служити нормо~r аа свештениr(а про·
п ис 7. канона другог васељенског сабора. .
27. !{о иште новаца эа крштење. Свете таЈне, а
особито тај на ирштења и св~тоrа .причешћа, морају се
давати эаб адава свакоме, КОЈИ у ВЈери жели ла их при­
ми. Ово на особити начин напомиње свештенику 79.
чл. !(њи ге 0 свештенич 1шм дужностима, приводећи ·23.
канон т ру лскога сабора, који ~дређује эа ово казну св р·
rнућа, и оглашује то симоНИЈОМ ..
28 . Ко не иэвршује тајну ыироnо}rазања по канон-
сrсим прописима. Тајну мироп~~rазања свештеник мора
обавити у цркви, осим случаЈа смртне опасности, не:
nосредно послије тајне крштења над сва~им, био таЈ
старијих галина или дијете. Ово пропи~уЈе 48. канон
лаодиКI·IЈСкогn сабора. ак 0 1'1
. !{ • ора ова таЈна бити извр·
.шена, прописуЈ·у 7· !(анон другог васељенског сабора·
·и 95 канон трулскоrа сабора; исти канони проnисуЈу
' о о их каn nрелазе у nравослав-
и над КОЈИМа се о~ иноRЈерн ' ' 1
· шити Пренебрежење ових
ну цркnу има ова таЈНа иэвр · . .
' ' ва 1сриRцn канонскоЈ казни·,
канонских проnиса по~врга
558 Посебн11 дпо.
29. ~овјенча некога у црквом аабрањена време­
на. Лаодикијски сабор својим 52. канон ом эабранио је
вјенчnвање уа пост. У 88. одговору првога дијела Пра·
вославног Исповиједања оэначени су дани у годи ни,
када се не смије обавити тајна вј енчања. У 50. глави
Ј{рмчије казано је эа свештеника, који нјенча некога
у дане, кад је то цркво~1 эабрањено, па эа то ыора би·
ти кажњен ,,лютою nравильною l(аанiю, пачс жс подъ
пэнерженiемъ".
вјенча некога поподне. Једнакој k·анонској
30. l{o
казни подлеiКи свештеник и ако обави вјснчање nо­
нодне. У опћем Евхологијону прописане је, на се тај­
на вјснчања смије обавИтй само послије свршсне л и­
тургије, или па1< иэуэетно послије јутрење службе. У
једној одлуци цариградскога патријарха Антонија IV
од 1389. године читамо, да ј е он одлучио он nрава све·
штенодјејствовања једноrа свештеника између другога
и эа то, што је у нечер вјенчао н ека лица.
~о вјенча некога беэ претходног испитања о
31.
вјери. Свештеник не смије никога вј~н чати без проnи·
саног прсдGрачног испита, на којем он мора добити
освједочење да младеНiщ познају оснонс православне
вјере и да знаду главне молитве, да би могли раэу·
мјети светињу тајне брака и послије научит11 вјери и
побожности своју лјецу. Ово наређује свештениf(у пон
nријетњом канонске казне 50. глава Крмчије, исто И
чл. 122. Ј{њиге о свештеничким дужностима. .
32. l{o Rјенча nри свједоцима брака, Ј(оји су Јерс·
тици. Ово је nропис старог rрчко-римског эаконодав·
стRа, по којем свједоци при браку православних JJИI~n
морају бити православне вјере, а никако јеретици. ис;
проnис nримљен је у Номоканон у другу главу IX т.
тула, те подлежи канонској казни сваки свештеник, коЈИ
обави тајну брака nри неnравославним свједоцима.
33. К~ Обави Тајну јелеосвеhења (to E.UXEArд~Y) Н~~
мртвим ТИЈелом..По проnису 8. канона nатрија~хn ~n·
киФо~а п~длеже црквеном суду свештеници, к~ЈИ. 0 eh
8 се у томе установљених веn
ве таЈНУ ;елеосвећења над тијело м човјека, коЈИ Је она
издахнуо. Ово исто каже и 164. правило номо)(аН
ври всл. Требнику.
§ 57. Пр11јсступи п ротиву правила о пастирској служG11. 559
34. l{o очитаоnјело над самоубијцом. Ако се са·
моубијство догодило хотимично, и то буде судом до·
1шзано, пак свештени 1' иnа[( допусти себи опојати са·
моубијuу, по 14. канонсi(ОМ одговору Тимотија алек·
сандријск01·, та"ав свештеню' потпада cyny !lрl(веном.
Забрану да се опоји самоубијца садржи и 17 8. прави·
ло номо"анона при вел. Требнику.
§ 57.
Пријестуnи nротиву nравил~ о пастирској служои.
Пастирска је служба многостручна, nтиче се глан·
ни м начин ом тога, да духовни nастири уче народ вјер·
с1шм и моралним истинама, да задовољавају његовим
духовним nотребама, да врше аа народ све богослуж·
бене чин е, да га руководе у свему према проnисима
вјере и да својом службом у уnравној јерархији у по·
вјереним и м шири м или ужим областюја помажу oпlioj
цр"веној )прав н и остварењу .onЋera запатка цркве.
!lрема том е и лужности луховнога nастира многоструч·
не су, Ј(Оје он ыора, ако xolie да буде добри nаст~р,
савјесно и у сми слу 1шнонских проnиса. ла изврШУЈ.е.
Пренеб режење тих nужности саставља приЈестуn, эа IЮЈ И
11ри вац nоплежи 1шнонс1юј казни, .n у колико се једна
или друга служба пастира додирује и државне . управе,
подлаже се кривац, nоред канонске, ~ свЈетоuноЈ 1шзни.
Приводимо најnрије nравила, коЈа се тичу nосебно
еnископа, затијећ! она која се ТИЧУ nresвитepn, ОЛИ К~·
ја се могу тиl~ати у одреrу~ним случаЈев~ма и еnискоnа.
[lравила 0 nастирсКОЈ служби, I(OJS се тичу em~-
ckona посебно. .
Епископ, који не учи народ у свю1а ВЈерс~им
l.
и моралним хришћанским истинама и не nроnовиједа
Христову науку клиру и народу. Трулскоrа сабора 19.
канон I(аже: "Треба да nредстојници ~р кава сваки дан,
а особито у дане Господње, поуча~nЈУ сав клир и на·
. благочастија изабираЈући иэ божанстве·
род риЈечима ' .
нога nисма мисли и расуђивања 0 истин '
и и држећи
ь граница и предања боrо·
носних отаца. Пак и код се nороди каl(аВ спор о не-
 § 57. Прuјсступн 11рошу пршла о паст11рској служби. 561
Поссuнн д110 ,
560
rуено је од nрвих времена uptшe као једна од првих дуж·
ком мјесту у светом Писму, никако дру!(Чије да то мје­
ности сnархијсiШХ еnискоnа. 1 У овоме смислу налази
сто не тумаче, него како су га изложили у својим спи­
се односна одрсЈtба у једном t<анону I<nртагенскога са·
сима ви~ела upi(Вe и учитељи, и са тим сnисима нека
бора 397. голи н~, t(оји саставља 52. канон картаген­
се нећма аадовољаRају, него ли састављањем својих ри­
сl(оrа сабора 4!9. године. О ву nужност еписi(ОПСI(У
јечи, да се не би, неискусни можда у том е, уклонили
1 1роnи сују 11 данашње aatюHCI(C олредбе дотичних ав·
од онога, што треба да сва!( чува. Јер 11an народ на­
токеФал них uркава.
укоы речених отаца позна што је добро 11 чега се тре·
5. EnttCiion, Iiojи злоуnотребљује своју власт у вр·
ба клонити, он онда уnравља на боље свој ж11вот, ни­
шсњу uр1шенога суда. Да епископ мора бити прави·
ти nада у невољу незнања, него, пазећи оа то~1 нау­
чан у суду, то nрописује божанско nраво, исто {(ао и
ком, располаже собом тако, да му се зло какво не ~о­
1\анонсЈ(О право. Првог васељенсt(ОГ сабора 5. канон
годи, и страшеЂи се nриј етеЂих I(азни, cn pe~1a своје
н ар е~ује, ~а митроnолијски сабор мора испитати сваi<И
спасење 1'. Три се ствари нареrуују у овом Ј(анону: а)
tt y т, !(nn се nожали један клирик на еписi(ОПОВ суд ра­
да епископи \(Оји предстоје црквама, морају n оRјерени
ди tiaiшc црt(вене казне, да није иста ~азна изречена
им !()ЈИ р и народ поу'Iавати, то јест, про по в11је;щти х ри.
бил а збо1· свађе или због каi(Ве зловоље епископове.
шћанске истине свагда, а особито у нсдјељнс па не (~·1
Ј{артаt·енскоrа сабора 4l9. године 13'3. Ј(анон nponи·
tсй~ Ku~trl~at~), б) па се проnов ијед мора ocHIII!aTit на су је, па enitCI оп не треба да никога несмотрено ли·
светоме Писму и н) да проповједник нс см иј е дру!(Чијс
~~в~ опћења (t'IU.Il'~ (о; ztox·~ tt'lu. otep·~a-n ~~s ~otvwvla~
да тумачи у својој проповиједи сuето П исмо , него ка·
о €1ttox~1tv~); а 1~стога сабора l32. канон прописује, да
Ј(О су то у с~ој~м сп~сима изложил11 нi щјсл а и у чи·
епис!(ОП нс. СМИЈе одлучити. неко лице, које му је на
тсљи Upi(Be (и t·q~ еххА~а[~; ~(J)Oi~p~; УЛ.t ~to6.axuJot). Ја само исповЈедitло t(акав своЈ nријеступ. Према тим ка·
дужност ову епискоnову да увијеl( поучава клир и народ нонюtа, at(O јенан епископ незаt(онито не1юга подвргне
aii. 58. канон каже, да ако је пренебрегава, мора бити Iiазни одлучења, са тat(BIOI еписt(опом не треба да оста­
одлучен, а ако остан~ У то~1е упоран, треба га свргнути. ли епископи имају опЋења (~·Гј oop.?tvшv·~o{J)otv) за то·
2· Епископ, КОЈИ аанемарујс клир и повјерсни му ЛИI(О пр~мена., колИI(О он неће да буде у опћењу са
на~од. An. 58 . канон наређује, да се одлучи епископ оним, коЈега Је он незаконито одлучио. Ако се nак до­
КОЈИ аа~емаруЈе клир и народ и не поучава га бла· каж.с, да је један епискоn некога одлучио по својој
гочаст ИЈУ; а 81'0 устраје У немару
' и безбрижности да ЗЛОЈ страсти, а особито ради среброљубља у таквом
се свргне са свога достојанства. Исто ово nрописује
' случају по ОЈ\редби 4. мнона седмог васељ'енсЈ(ОГ са·
и 59· an. "анон, ако епископ не пружи што треба ка· ~~р~ тat(aR епискоn има се 11одврrнути оној казни, КО·
I<вом клирИ!<у, који је у потреби. ЈОЈ Је хтио да другога подвргне. Исто ово 1,аже и 148.
3· Enиc!<on, који напушта своiу паству Прво-дру·· правило Номоканона nри вел. Требнику.
rora ·сабора
.· ·16· 1<ан он наређуЈе. Јда се лиши
•
и части 6. ~писt(ОП, који уnотребљује своју власт на КО·
и достоЈанства св · '
својо' ena хи' аки ~НаЈ епископ, који се не брине о рист св.ојс родби~е. Мјеста службе у епархијсi(Ој уnра­
~ Р ЈИ, него Је оставља без своЈ· er не посред· ви СМИЈУ. се ловЈсрава:ги нотичним лицима, која су то­
ног или nосредно . га достоЈна, и nослиЈе одноqноr избора и исnитања
сеЦи у другом к r нада~ра, и бави се преко шест мје·
лешћу нити д аквом МЈесту, а није ту эадржан ни бо· тих лица, ~ тада она добивају од надлежне црквене
'Е руrи.м каквим важним црквениы послом. власти свОЈУ t(анонску rрамату. Ако један еnисt(ОП да
4·пископ КОЈИ не · 1: • • - - - '
Посјећнвање н~ посЈелуЈе МЈеста своје епархиЈе· • . ' К. ~~а.hл~.~ ~ Ilepl tti!v Eiitaxo1ttX&v 1tsptooet&•; Mt~ tb Stxrxtov
•

r~; ор~ођ, EY:~k~ol7.;. 'A~·i1 ~~a\ 1 1009.

па свакога мј'ест;осредно надаирање од стране еписко· o:Y'Xt,

и сва!(е цр"ве у својој епархији, утвр· 861

 562 Iloccu'щ Allo,
би угодио какном свом родјаку, аанемари канонске про.
nисе о избору и постављању дотичних сuештених ли.
ца на разна мјеста еnархијске уnраве, и та мјеста са.
мовласно nовјери каквоме, који му је у роду, у таквом
случају такав еnискоn мора бити кажњсн одлучењем.
У овоме смислу гласи 76. an. канон.
7, Епископ, који самовласно м ијења мјесто сво.
јега еnархијског сједишта. Сваi(И еп ископ дужа н ј е м
редовно ~орави у ономе граду своје епархије, r\оји је
по аначаЈу своме цркненом и државн о~1 влашћу одре­
ђен, да буде сједиште епар~ије и епархијсliе уnраве,
и nрема томе забраљено му Је ла саыово.ъ но , а без од­
луi<е митрополијског сабора и n ри воле државне власти,
о.ставља оно мјесто, rюје му је одређено као редовно
СЈедиште, и да пренаша то сједиште у друго које мјесто
његове енархије,· под пријетњом канонске казне. О овоме
говори 71. канон картагенскога сабора 419. године.
Пр~лаэимо на. nосебна правила за 1тре.1витере о
ЊИХОВОЈ ПаСТИрСКОЈ служби.
. 8. Презвитер, који не поучава народ у nроnови·
Једима. !{анони стављају свима свештеницима у nрву
дужност љихове пастирс!(е служб е, да nр оповиједају
народу .хришhа~ске истине и да nоучавају људе у бла·
ГО~аСТИЈУ (1trдa€urov et.OivUS t·r1v EUOE~Et~.Y). И они то мо·
раЈу да .чине не само у цркви, кад је служба Божја,
и У н~дЈељне и nразничке даве, него свагда, на сва·
ком МЈесту и У свако вријеме. Ово проnисује свеште·
ницима чл. 39. и 40. Књиге о свештеничким дужна·
стима, а б8. an. канон nријети презвитеру одлучењем,
ако пренебрегне исту дужност и аатијем му nријети
сврг1tе:, ако остане, упоран у небрежности.
С · ~~не лроповиЈеда сходно nравославном учењу.
вако и НаЈма.ље одступање од установљене nравослав·
не науке о В'ери и
• Ј
.
моралу, I<OJe би допустио себи У
СВОЈИМ ПрОПОВИЈ'ед ·
има Један свештениr( nодвргава се та·
кав свештени" одмах ' •
п
тога исма иа свет
'
сврrнуЂу. Односни наводи иа све
их канона и и а отачаских сnиса, са
• вославне uркве. За сваку овцу Христова стада, која
6ран~ cyr( .20· чл. l{њиге о свештеничким дужностима.
0 . ОЈИ не катихизира дЈ'еuу О дужности све·
штеника да катих · ·
иэира дЈецу говори 1О. канон седмо
r
§ 57. Пријеступи протнву правила о пастнрској службн. 563
васељенског сабора, који му напо~иње поучавање дје·
це (дtдctaxu.Л(~v t&Y 1tQ.[orov), и који му пријети одлуче·
њщ ar(o то за nусти и бави се свјетовним пословима;
а ако остане упорно немаран у извршивању те дуж­
ности, заnовиједа исти канон, не[(а се свргне. Односни
проnис о овој свештеничкој дужности садржи се и у 87.
и 88. чланку Књиге о свештеничким дужностима.
11. Који не nоучава неnисмене у хришћанским исти·
нама и не учи их молитвама. Канонској казни подле­
жи снаки свештеник, који занемарује прости народ и не
уч и га, како се треба Ногу молити и у Бога вјеровати.
Одлучењем, а nри трајном нсыару свргнућем пријети све·
штенику 58. an. канон, ако се не брине о свакоме, који
ј е повјерен љеговом пастирсf{ОМ старању. Ово исто ка·
жу и чл. 208-211. Књиге о свештеничк~м дужностима.
12. !{ој и не nоучава дотичне прије иэвршења једне
тајне. Дужност је свештеника да пази, аа кога Ће да
обави неко свештенодјејстно и над ким Ђе једну или
другу тајну да изврши, и nрема томе канони nрописују,
лц мора, nрије него што Ђе једну тајну да Изврши, нау­
чити дотичнс, каква је сила дотичне тајне, и док то не
знаnу, он не смије да изврши никакве тајне над таквим
лицима, под пријетљом канонсl(е казне. О овоме говоре
чл. 72. 73. и 74. !{њИI·е о свештеничким дужностима.
13. Који се не стара о искорјењиваљу у народу
разних сујевјерних заблуда. О неэнабожачким обича·
јима, који су извор разних сујевјерних заблуда и у
хришћанском народу, говорено је било у овој радљи
(~ 43). У коментару 61. канона трулскога сабора на­
помиље Валсамон, како мора бити одмах свргнут све­
штеник, који је сам обуз~т сујевјерним заблудама, 1 а
36. канон лаодиrшјског сабора наређује, да такав све­
штеник мора бити, послије. свргнуЋа, и искључен из
цркве. Не стара ли се свештеник да искорјењује слу·
чајне сујевјерне заблуде у народу, мора аа · упорства
у томе бити лишен свештенства. .
14. l{оји се не стара о обраћаљу одметнrша од пра·
1 АС. 11, 444.
361'
 564 Посебнн дно,
се изгуби и одијели од стада, одговоран је свештени 1(
о роди каквих својих сврха, или на эахтијев народа пре­
којему је односни дио тога стада ПОВЈерен да га чува.
'
О овоме говоре 12!. 123. и Ј 24. канон картаrенскоrа
сабора, наnомињућн ту уопће епископеЈ који занема­
рују да задобију за католичrсо једи н ст во (в1~ t·~v xa&o-
Лtx·rjY €v6t'f)ta) одметнике; али ово исто важи и за пре­
звитере, и немарни у томе подл еже канонској казни.
Који употребљује ) цркви забрањене rсњиrе.
15.
Само оне књиrе смије свештени к уnотребљаватн nри
богослужењу, !Соје су надлежном црквеном нлашћу nре­
гледане и одобрене за црквену употребу. "Сnештеник,
који на зло народа и клира износи у цркви за свете
лажно насловљене књиrе нечастивих, неrса бупе свр·
гнут", прописује 60. а п. канон ; а који хоће да сматра
такве лажне књиге за истините и у цр кви их употребљу·
је, таквога 63. канон трулскога сабора предаје анатеми.
16. Који не врши прописана богослужење. Сваки
је свештеник дужан Ј\а у цркви, за коју ј е одређен, сл у·
жи . сваки дан јутрењу и вечерњу, при тоые недј ељом
и nразником такоrуер свету литургију, а уа в ели ки пост
још и сваке сриједе и пеТЈ(а. Од овога он с~1ије изо·
стати само ради боЛести~ а у протинном случају мора
за то одговарати пред црквеним судом. Не смије он
иаостати од црквене службе ни онда кад је удаљен
о Ово nрописује 72. l(анон картагснскога сабора 419. го­
случаЈНО од цркве, јер ако аа три седмице не доrуе У
'
цркву, мора, сходно пропису 80. канона трулскога са·
бора, бити сврrнут.
17. Који ~е извршује одно:не службе црквене з.а
народ. Сваки Је свештеник дужан одмах и без и наЈ·
мањег ~длагања обавити свако свештенодјсјство, а осо·
бито таЈНУ r<рштења и тајну nокајања, чим се за то по·
каже потреба. Пренебрежење ове дужности може лове·
сти эа собо~ и казну сврrнућа за дотичног свештениК~·
18. КоЈи врши какво свештенодјејство, Јсоје ниЈе
прописана црквеним уставом. Свакоме свештенику мо·
рају бити тачно познати прописи црквеног устава..~
требника о дотичним свештенодјејствима које он мoi/le
да врши у области, која је nовјерсна њ~говом nастир·
ском старању. Ван тих свештенодјејстава он нема лра·
во да врши никакво друго, које можда сам измислМ
§ 57. Лријеступ11 nротнnу пран11ла о паст11рској служби . 565
ма каr,ви м његовим обичајима; још мање nак он смије
да врши ка кве о бреде, liojи су можда скопчани са J(a-
liBИM иновј ерним или суј свјерним обичајима. Ако он то
са мовољно учини, п одлежи "ано нској казни; исто l(aO
што, по одредб и 39. ап. канона, он nодлежи казни и
af(O nрелуз~rе н е ш то у с војој области, што није по се­
би rриј ешно, не го можда и корисно за вјерске ocjehaje
народа , као на nр имј ер каЈ(ва непредвиђена уставом ли­
тија, или друга Jtai(Ba ванредна црквена служба, а без
знања надлсжног еnархиј скоr епи скопа.
19. Ј( ој и пренебрегава уставом nрописане светач­
Ј(е дане. Овакво пренебрсж е њс саставља пријеступ про­
тиву кан о нских нареrуења, "*
nодвргава кривца од­
носној !(анон ској казни, о бзиром и на проnис 66. Jia·
н она трулскоrа сабора и 6/. канон картагенског сабо­
ра 419. r·оди не. И колИЈ(О је ду жан свештеник да nази
на nраз нике, који су црквом установљени, толико је
исто он дужан да се брине и да повјерени љеговом па·
стирсЈ(ОМ старању народ чува и свето поштује nразни­
ке. Ако sанеыари у томе nодлежи канонској казни.
20. Ј(оји не крсти находче. Дијете које се нађе
изложено нег;Че само, а не може се испоставити да је
крштено, свештени" дужан је та1шо дијете да крсти.
дине, и то исто понавља 84. Ј(анон трулскога сабора.
Свештениr,, који Проnусти да то учини, подлежи ка­
нонској казни. О истоме предыету говори и чл. 86./(њи­
rе о свештеничким дужностима, rлје је nриведено из
требни"а Петра Могиле, 1 Ј(аЈ(ВИМ начином иыа свеште­
ник да крсти находче.
2!. /(о ји пусти дијете да умре неr,рштено. У 68.
nравилу Номоканона nри в~л. Трс~нику пи~е, да је
гријех сnештсюшу, ai~o му Јаве да Је неко д.иЈете при
смрщ и он неће ла пође да .га крсти, него дИЈете умре
некрштено. А эа онакав rрИЈСХ мора, по лругим цркве·
но-правним nрописима, ~вештени.к . да подлегне троrо·
дишњем одлучењу од снЈеiUтеноДЈеЈства. Ово исто ка·
же и чл. 84. !{њиге о свештениЧЈ(ИМ дужностима.
1 BIIДII у Трсбн 11 ку П. Моr11лс 1, 7 (Изд. Юевъ, 1646.),
566 Посебн11 д11 о,
22. Који неЂе да ив пакости прич ести не1 ora. Вр­
ло много гријеши онај свештеник, који ма ва ](акав би·
ло уврО!( неЂе да nричести не1<0 лице, које је достој­
но светога причешћа, јер се ти јем бесчасти име Gожје.
Овако говори 109. чл. Ј{њиrе о свештениЧI(ИМ дужна­
стима, и эа такав свој гријех мора дотични свештениl(
да nодлегне Ј<аноНСЈ(Ој каани.
23. l{оји саы не носи, него пошаље неког дру го­
га дn однесе снето прич ешће болесНИI(у, О овоме говори
141. правило НомоЈ<анона при вел. Требюн<у 1 и nонвр·
гава за то дотичнога свештеника одлучењу (Ь.'fO~t(€a&oo).
24. Који причестп обамрло г човјска или l<оји није
при свијести. Тајна светога nричсшhа м оже се прю1и·
ти само са вјером и са анањем њене благотворне за
душу моћи, а вјера и sнање могу бити само при здра·
вој жиној свијести, и nрема томе човјщ који није при
снојој свијести, било то да је тренутно обамрб или да
је болестан умно, било да је већ испустио животни
дух, не може никада бити прИLЈешћен. Ово се оснива
на самој установи ове свете тајне, А то исто пропи·
сују и канони. Да се не с~шје дати свето причешће
тјелесима умрлих, видјели смо (g 56. бр. 22), и то пр~·
писује 18. канон картагенског сабора 419. године, !(ОЈИ
наnомиње Христове ријечи Својим апостолима: »узми·
те једите", а тјелеса мртвих не могу ни уа имати, ни
јести. Ово исто nонавља и 83. !(анон трулскога сабо·
ра. На питање, да ли треба дати свету тајну nричеш·
Ђа ономе, )(Ој и није при својој свијести, Тимотије алеl(·
сандријски у својем 3. канонсl\ом одговору l{аже, да се
то смије уч.инити само у таквом случају, ако дотични
може да ПОЈМИ светињу тајне и а 1ю је у стању да се
каје за своје гријехе.· У овоме смислу говори о то~е
и 114. чл. l{њиrе о свештеничким ~ужностима.
2~. Који nусти да неко умре беа светога nричеwМ·
Тешко Ј. казни нека се подвргне свештеник, 1юји нема·
ром СВОЈИМ учини да не!(О умре без светога nричеwћа,
а према околностима, нека се подвргне сврrнућу, npo·
п~сује чл. 116. Књиге о свештеничким дужностима, а
то у смислу одредбе 13. канона првог васељенс~оr
сабора.
§57. Пр11јсс·rу1111 IIJ10ПIII}' пра111111а u llac·rпp~I(Oj служuп, 567
!{ој и пушта без пастирске духовне утјехе бо·
26.
леснике. Ова дужност налаже се свештениr(у самим nо­
з ино~l њеrовvщ као духовноrа пастира, а исту му дуж·
ност иэрично налаже и чл. 129. l(њиге о свештснич·
IШМ Јtужностима. Прене6ре1·н е ли том дужнош ~у, и до·
l(аже ли се да је то немаром својим учинио, мора nон·
!С~И I<aHOHCI(Oj КаЗНИ.
27. ]{оји одбија и неће да nрими не1юга на испо­
вијсд. Ап. 52. 11анон одређује свргнуliе свештенику,
исто rrno и еnископу, који не прима, него одбиј а оно·
га, који се обраћа од гријеха и жели да се покаје.
28. [{оји исnовиједа многе скупа. Чл. Ј ОО. К њиге
о свсштеничким дужностима каже, да је крајња немар·
ност и бссавјссност неких свештеника, који примају
на нспонијед мно1·е скупа, не само малу Јlјецу, му ш ку
и женску, него и ыладиће и дјевојке преко nетнаест
:одина ~швата, у којем случају, не питајући ва гри·
Јехе, I(QJC они 11 не сматрају гријесима по својем не­
знању, читају скупа свима молитву раэријешсња. За
овщву немарност 11 бесаRјесност свештеник мора под·
лсћи канонсl(ој казни.
29. !{ој и и ада тајну исповијсди. Ч л. 109. Књиге о
свештсничким дужностима наређује, да НИ[(акав све­
штеник не смије открити гријеха, који му је био ис­
повијеrусн, нити издалека да тај гријех спомене коме
другом, него треба да такав гријех држи под nечатом
тајности, предавши га вјечном эабораву; иначе такав
свештеник подвргава се строгој осуди. Номоканона при
вел. Требниrсу 120. nравило одређује свештенику, који
открије гријех што му је неr(О на исповиједи rсаэао,
да мора бити одлучен од свештенодјејствовања эа три
године и сваки дан мора полагати сто метанија.
30. !{оји благослови незаконити брак. Само она­
кво вјенчање смије свештеник да обави, sa које не по·
стоји ню<аi\Ва сметња, ни црквеног ни rрађанскога пра·
ва. Дозна ли, да је неки брак неааr<Онит, свештеНИЈ( не
смије под пријетњом канонске казне, да благослови та­
кав брак. Ово nрописује 11. канонски одговор Тимо­
тија александријске г; а 53. правило Номоканона при
вел, Требнику nрописује, да се сврrне свештеник, који
568 Л щGн11 д11о.
благослови незаЈ(ОНIIТИ брак, а ;Ј на о је (Z'l '(V(UJEt) да је
незаконит тај брак. Исту !(азну сврrнућа за ово наво­
ди и 125. чл. Књиrе о свештеничким дужности ма .
31. I{оји вјенча без наповиједи. НаnоА11је.~и nреД
сваким браком nроп исане су и uркыеню1 11 грађа нск11м
законодавством. Њих nроп исује за словен~ку пра во­
славну цркву 50. глава l{рычије. С вештеник, Јiоји оба­
ни једно вјенчањс, а није претходно тр11 пута у тр11
праэнична дана огласио наумљени брак, IIII ТI I је добио
обзнану да су надлежне власти допустил 1 да дјело·
мице или сасвијем иаостан у напо виједи, nодлежи и цр·
квеној и свјетовној казни.
32. I{оји вјенча некога тајно . Свако вјснчање бра·
ка мора бити извршено јавно пред свједоцима. Тајно
нјенчање без свједока аабрањено је, о чему сп омиње
1. канон лаодикијсЈ<ога сабора. Свештеник, који вјснча
нек~га кријоыице и без два свједока, подлежи Ј<анон·
скоЈ казни, исто као и казни снјетовнога права; а од·
носни законски пропис о то~1с садржи се у 48. глави
Крмчије.
33. Ј(~ји вјенча не у цр!(ВИ, него у другом мјесту.
Ј{.а~ што Је эабрањено крстити или друго свештено·
дЈеЈство обавити нан uркве, без приволе на то од стра·
не надлежног епархијскоr епис!(оnа, 0 чему говори 31 ·
кано~ трулсi<ога сабора, тако је то исто аабрањено и
эа таЈНУ бра!(а. И само у ванредним nриликама ыоже
бити доn~штено да се обави нан цр~ве тајна брака,
и то УНИЈеК ~а изричном nриволом на то надлежн.оr
епискоnа. КоЈи обави нјенчање у другом каквом МЈе·
ету, ма бил~ то. и у манастиру, подлежи канонској казни.
34. I{ОЈИ ВЈенча некога у забрањеном стеnену срод·
ства. Сваки свештеник дужан је nазити на црквено·
nравне nрописе о томе до каквог Ј· е стеnена сродства,
о по
6ило ТЈелесноrа било духовнога забрањен брак. .
'
, '
тим п~оnисима, КОЈИ се садрже у печатаној словене!
Ј{рмЧИЈИ, У с~одству по крви забрањен је беэуслов~.
брак у nравоЈ лози, а у побочној лози до седмог ст
пена укључно; у двородном средству забрањен је бра''оМ
т 37
ло nетог степена укључно, а забрањен је и у wec •
степену, аЈ(О се покаже смјеса имена; у трородном срод
§ 57. Пријеступи противу правила о ластирској служби. 569
ству брак је эаб рањен до треЋега степена; у духовном
сродству заб рањен је брак, исто као и у крвном срод·
ству, до седмог степена укључно. Ових nрописа мо·
рају снештеници да се строго држе у свима оним обла·
сн11м uрква~1а, у којима су на снази проnиси о томе
слов. 1 р~1чије, и ако обаве неко вјенчање у једном од
11оменутих степена подлеже канонској казни. Само са
допуштсњем еnископа слободно им је вјенчати некога
у једном од эабрањених степена сродства, тјелесноr
или ду ховног .
[{ој и вјенlЈа неnозната лица. За сваког су све-
35.
штсюlка непозната лица сви они, који стално не nри·
падају области, Ј,оја је повјерена његовој nастирској
уnрави. Тшша лиuа он ~юже вјенчати само у таквом
случају, кад му она nрикажу све о~носне nисмене ис·
праве, из !(Ој их се он може освједочити, да не nостоји
никакuа сыетња ни црквеног ни свјетовноrа права аа
та1(ав брак, и ако је добио овлаштење од надлежноfа
свештеюша, у чију област дотични младенци правно
приnаQају, да може благословити брак. А који свештеник
11оступи 11 ротиву овога, подRрrава се канонској казни.
36. Uоји вјенча одлучене од црквене заједнице. Је
ли неко подлегао Ј<азни одлучења, и није извршио ври·
јеме, на које му је та казна одређена, не може бити
удостојен тога, да му црква благослови брак,, и према
томе свештеник не смије вјенчати никога, КОЈИ се на·
хали под казном црквеног одлучења под nриЈетњом ка··
нонске казне, ако то учини.
37. Uоји нјенча премладе или nрестаре. Ц~I<вено,
исто као и сRјетовно законодавство одредило Је доб,
коју морају имати дотични да би могли ступити у брак.
По црквеном праву момку мора би:и четрнаест годи·
на, а ~евојци дванаест година. СвЈето.вно законодав­
ство nојединих држава данас прописуЈе та:но, I<акве
године морају да су навршили младенци, КО! И .желе да
стуnе у законити брак. Црквено право одређује тако­
(Ој
ђер и послије којих година ж~вота ~е мо~у дотични
0
да ступају у брак, а наиме човЈеК, којему Је селамде·
сет rомна и жена којој је шездесет годи.на. Тако исто
црква эабрањује ~ брак између лица, КОЈа су међу 1со·
570 П оссбнн ц 1 10 ,
бом у несуразмјерним годинама, то ј ест, међу старим
човјеком и млаnом дјевојком . Н а ове проп исе црквеноr
и свјетовног sа.конодавства дужан је свештениr( да стро.
го пази при ВЈенчању, и ако их п ресту п rr , п оплсжи ка.
энама. О овом е говори и чл. 125. Ј{њиrе о свештенич­
Ј( ИМ лужностим а.
38. ~оји вјенча неЈ(ОГа !(Ој и нема Фиs нчке способ.
ности ва брак, или није при свијести. За правилни
.брак и да би он могао важити захтиј ева се Физич"а
способно.ст иэвршивања брачних Јlужности ОЈ\ стране
оних, КОЈИ у браЈ( хоће да ступ е, и захтијева се но р·
мална умна способност у часу, ка;\ ступају) брак. О но
прописују за!(они и црr(Веног и свјетовноrа права. На
ouo, ка~ и на све друг е п редусло ве ва :Јакон!IТи б рак,
дужан Је свештеюш да строго пази , иначе подвргава
се и црквеној и свјетовној казн и. О то~1с говори и r·o·
репоменути чл. 125. ~њи ге о свештеничю1~1 дужностима.
39. Који вјенча самовољно мјсшовити браrс Чл. 126.
~њиге о свештсничким дужностима прописује, да све·
ште.НЈ11< сам по себи, без доnу штс ња е пи сrсо n о н а , н е
.смиЈе ниnошто вјенчати православно лице .са иновјер·
.ним, било да је ово лице и хриш1iанс ке вјере, али не
nр~вославне. Из овога по себи слије;щ да свештен~ш,
КОЈИ самовољно вјенча двоје њих, од којих једно не
nрипада п~аво.славној црt(ВИ, nодлсжи Ј(анонсt(Qј tшзни.
.40. ~ОЈ~ НЈенча некога, којему је помогао у отми­
ци ДЈ.еВОЈКе. Четвртог васељенског сабора 27. канон на·
ређује, да се св~гне. сваки свештеник, Ј(оји помогне не·
.кому да отме Ј~еВОЈКУ ради брака. Тиј ем ће више мо·
рати свештен~rк да тој казни подлегне, ако он проти·
вузаконито ВЈенча. некога са дјевојком, која је силом
.била отета из СВОЈе куЋе и мора противу своје ноље
да стуnи У брак. Овај халr(идонски канон исто Ј(ао и
' ~њиге о
друге nаралелне му каноне nриводи чл. 124.
сRештеничким дужностима. · предпостављене му власти.
41. К~ји вјенча некога, чији је први браi( био раз·
веден. ОвдЈе треба. разумијевати та!(НО лице, које је учи·
нило прељубу' n ради чега је брак био разведен. Ова·
I(_BOлице п~ Ј(анонским nрописима не може више ни·
када, послиЈе проглашеноrа надлеirш им судом развода,
Э 57. Пр11јсстуш1 протиnу пршла о naCTIIpc~oj службн. 571
ступити у нови брак; и свештеник, који би вјенчао
такво лице са не1юм другом особом, подлежи тешкој
црквеној казни.
42. !{ој и благослови треЋи брак без епискоnовог
допуштења . По 4. и 50. канону Василија великога тре·
Ћи брак мора се см атрати нечистотом у цркви, и да·
1meм орао би бити саснијем забрањен. Црква је послије
дозволила тр~Ћ и брщ али nодврrавајући nетоrодиш·
њој епитимиј и лине, кој е би хтј ело да стуnи у трећи
брак. Овакаn б рак не смиј е свештеник ни у каквом слу·
чају сам п о себи да благо слови , него само послије на·
рочите до аволе за то од стран е епархијског епископа,
кој и је сва гда у власти да забрани такав брак. Свеште­
ник који допусти себи без еп ис"опоног допуштења бла·
гословити треЋи брак, подлежи канон ској Ј(аэни.
43. !{оји благослови четврти брак. Четврти брак
правосл авна uрква безусл овно забрањује. Свештеник,
!(Оји се усуди вј енчати некога, који је обудовио послије
треЋега б раr(а, подлежи сврrнуЋу са свога чина.
44. Који за пушта повј ерени му народ. Главним на­
чин ом ово бива тијщ J(an свештен и к често одсуствује
из мјеста своје службе и бави се у другим мјестима,
и кад се више н его што треба занима својим приват·
ним пословима, заnуштају h и да се стара о повјереној
м у цр!(ВИ и народу. Ово напомиње еписr(Qпу, а кроз
њега и сваЈ(ОМе свештенику, кој ему је повјерена nастир·
ск а служба у одређеном е мјесту, 71. Ј(ано~ картаrен­
скога сабора 419. године. 3~ пренебрежење ове дуж­
ности свештен и к с е подвргава укору од стране цркве­
нога суда , а nр и упорстnу у томе, подвргава се и те­
жим казнама, и коначном лишењу мјеста службе. Од·
суствовати из свога мјеста службе· може свештеник са­
мо онолико врем ена, колиrю је то црЈ(Вениы законодав·
ством nрописана, и увијек само са иэричном доэволом
45. ~ој и се не бави црквеним пословима. Пастир­
ока служба састоји се у. томе, да дотични сRештеник,
Ј(ојему је та служба повЈерена, мора д~ се бави уви·
јек само о t~ркви и народу, и да иэвршује .све оне дуж­
ности, које су скопчане са том службом. За еnископа,
Зi 1 •
572 Посебн11 ~110.
исто и за презвитера, који се не бави у вијек црквею1 ~{
пословима, него своје вријеме употребљује на друге по­
слове, који се не тичу непосредно цркве, и у томе ос ­
тане упоран, 811 а п. канон наређује, да се такав еп и­
скоп или свештеник има свргнути.
46. ffojи се не стара о цр квеној имови ни . Сuеште.
ник у повјереној му области дужан је пазит11, ла упра­
ва те имовине буде рационална и да се истом имов и­
ном тюю управља, да она буде увиј еl( наnредна и да
чим више користи буде од ње за цркву. О овоме го­
воре многи канони, између кој их 26. канон картаrен­
скога сабора 419~ године, и за небрсжност свсштени·
кову у томе стављају га под одговорност вишој цркве·
ној власти.
47. Који злоулотребљује цр1,веном ю1овином. О
nрисвајању од стране свештених лица ствар и, liojcцр·
кви при11адају, говоре аrт. канони 38. и 72. наређују·
Ђи, да се таква лищ морају одлучити и да морају пе­
тероструко повратити цркви од оно га, 1\ОЛ ИI(О су себи
узели. О истоме предмету говори и 25. канон антио­
хијскога сабора.
48. !{оји узимље црквене ствари за доwаћу упо­
требу. Ап. 73. канон каже: "Посвећени сасуд златни
или сре6рни, или ткање, нико нека не узимље нu до­
маЂу употребу, јер је то безаконито дјело. А који се
у томе зате~ е, нека се каз~и одлучењем'' 1
49. ffoJИ ра~иnље црl<вено добро. О расипању цр·
квеноrа добра говори 12. !(анан седмог васељенског са·
бора, наиме о томе! "ад с~ештена лица не пазе на што
се употребљују приходи од цркнене имовине и "ад ny· .
штају да разна свјетовна лица nриснајају оно што при·
nада цркви, те исти . канон одређује, да се сваi(О таi<ВО
свештено лице снрrне са цр"~~но1· на~елнишгва и да
се иждене (€~~trox~~tro), као такав, које немило расиn·
ље оно, што НИЈе сте1<ао.
. 50. Хоји утјерује од народа што ra по закону не
иде. Св~штеник има nраво на ону и онолику награлу,
Ј<олика Је законом одређена; слободно му је примати
од дотичних нешто и преко установљене награщ али
~мо у таквом случ~у, ако му добровољно xohe што
957. Пријестуntl nротщ nравила о пастирској службн. 573
да даду. ~оји хоће да утјерује од народа нешто про·
ти ву закона, уnотребљујући за то незаi<онита средства,
такав л ишава се мјеста службе. У овоме смислу гласе
и 17. канон четвртог васељенског сабора, исто као и
1О. канон трулсr<Ога сабора. .
51. /{ој и злоуn отребљује својим звањем. ОвДЈе тре·
ба разумијевати злоупотребу својим авањем У широ­
I<ОМ смислу , наим~, кад неки, користећ~ се nравима ко­
ја му nри n адају по звању, уnотребљуЈе та nрава п~о­
'тивузаконито, а из личних својих рачуна, на nрИМЈер,
кад н еки свештеник засвједочи писмено, а за ыито, или
и з сл и ч ног р азл ога, н еку неистину У I<орист нei<Ora ЛИ·
ца каn изда л ажн и и з вод из односних црквени:< мати·
', '
аа и л и кад х о ти мичн о проn у сти Јавити
. властиыа о ка-
квим л ицима ил и догађај има, а што Је no звању сво-
ме дуж ан да јави . Снаl(а зл оупотреба звањем подврга­
ва дот и ч но га к ривца лишењу ввања.
52. !{ој и је неучтив са претпостављеним вл~стима.
П равила канонске послушности одређују однос.е из~е­
ђу чланова I<л ира, nосебно млађих према старИЈИ Ма по
чи ну 1 а особито nрем а еnискоnу. Иста канонска по­
слу шност усл о нљује и начин, какав мора да буде~ об­
л асти nастирске слу ,кбе свештеник, као пастир Једне
мање црквене области, наспрам пастира велике обла·
сти, у коју сnада и та мања~ Цар~~градсi<И сабор 861.
године својим 13~ каноном означуЈе nроnр~љивошћу
сваки чин једнога свештеника, ко~и ПОЈ(~ЗуЈе неучти­
вост према enиc!(ony и npe~1a свакоЈ другоЈ nретпостав·
љеној цр1шеној власти, и прописуЈе сврr~уће свеште­
ника, кuји се nокаже nродржљив nрема ТОЈ власти. Ово
исто одређено је било и 55. ап. l(аноном. А 84. ·an.
канон проnисује исту казну за та.кво посту~ање и пре·
ыа свакој другој прtтnостављеНОЈ законитоЈ власти.
53. Који не води у реду матри~уларне регистре.
Матрикуларни рс 1 ·истри 1 или nар~ХИЈСКе мат~це, !о су
основне 1,њиге свега друштна, КОЈИI!а nризн.аЈе наЈвећу
важност и црква и држава. Ове књиге мораЈу ~ити во·
ђене у свој nотаю(Qсти nре~щ наnутцима, КОЈИ су за
то законом изnани. Свако пренебрежење од стране до·
ТИЧНОГа свештеника заКОНС!(ИХ ПрОПИСа ПрИ УПИСИВа•
 574 Посебн11 дi!О,
њу у те "њиге, подлежи колико !{анонској казни, то­
лико бива кажњено и од државне власти.
54. Који не води књиге о предбрачним исnитима.
Предбрачни исnит (9 56. бр. 3!) саставља једну од nр­
н их основа за ааЈ(онитост свакога брака, те и 11њиrа
у којој је ааписан дотични nредбрачни исnит, састав-'
ња јавну "њигу за случај, на би не"и бра l( б ио осnо­
рен. Дужност свештеника да води ову Ј{Њ иrу j eдrlal(a
је дужности нођења матрикуларних регистара, и nрема
томе, пренебрежење nрописа о вођењу у пу ној та ч ности
та"ве књиге води за собом канонску казну за кр ивца.
55. Који не води I(Њиrу о испо вјеђен11ма. О ва је
Ј(ЊИга проnисана ради тога, да бн с вештен 11 1( зн ао о
религијозно моралном стању свакога лиuа, које је no·
вјерсно њсrовом nастирском старању , и сва ки свеште·
ник строго је обвеэан имати такну књигу и из ње сла­
ти перијодичне иэвјештаје еnархијској власти . Прене·
брежење ове дужности од стране АОТичног с вештеника
подлежи !{aHOHCI(Qj l(азни.
§58.
Пријестуnи nротиву nравила о свештеничком
владаљу.
Главна правила о томе, !(ако се мора владати сва·
ко свештено лице, да би могло бити nобри духовни
пастир, вијерни слу1·а Божјег ·олтара и прави учитељ
народа, nрописао је Сам Основатељ upi(Be Исус Хри·
стос. А п. Павао посебно је та правила сnо~1енуо у сво·
јим посланицама Тимотију и Титу, у Ј(Qјим послани·
uама он наређује, да еnиско'п као пастир одређеног
духовног стада, и nрема томе и презвитер, као такођер
nастир односно г духовнога стада, треба да је без лtа·
ue, све-т, вриједа~ да у1т, цист~ благ, kpoтak, дupa~t,
поиtтщ np~neaa,~, тријезап, цaдemalt, гостољубtщ k0/ 11
s11a добро носавјстоваши, kojtt спојид долtолt добро у·
tтравља, ko}t$ U.4ta' '11Ослуиtпу tl побоЖиу ојецу, kога сви~·
јеш Ј'ваЖава tt t/ttjeutt, оа није новоkрштеп, да .mlfe
'1/аД)'Ш, оа 1111је nttjallttl(a Оа lltlJC ZЊCDЉttB, да Н.II!C бО·
1 1 Јевр.
jalf, да није сре6рољубац, ·аа није лakoAI, ба нще но·
~ 58. Прнјестут1 nротныу nравила о сыештеннчком владању, 575
хлспан 11а uozmtu добитаk. Ту је nоређано у главно·
ме све, каl(о мора да се свештенИI( влада и чега да се
I(Лони, а тијеы су nоказани и nријестуnи, за које, ако
их у чнни, nостаје неЈtостојан узвишене nуховно-nастир·
CliCслужбе, и nодлежи казнама. ВеЋи дио ових nрије­
сту nа сnом ињу и l(анони , одрсђујуЈщ за исте "ривци­
ыа ОЈ~носне канонс1<е l<азне, а по односним канонс1шм
nроnисима о томе, сnоменути си тИ nријестуnи у no·
знијим црквено-nравним зборницима, између којих у
оном е ОЈtносу, по енојој систематности, nрво мјесто за­
узиюьс !(њига о свештениЧким дужностима.
1. За свештеника, који није nобожан и који чини
Ј~с.1о Г осn одње небрежноl св. Писмо старога завјета
каже, не1<а ј е про клет; а новозавј етно св. Писмо наnо­
щ!ње му, да са страхом и nобожношЂу (~Eta. Е'Ј)д~Еt·
а;, съ бл агоrовi;нiемъ) мора увијек Ј\8 Богу служи. 1 У
чему се састоји ова nобожност за свештениl(а казују
чл . 55. и 78. Књиге о свештеничким nужностима. По­
l(аже ли се свештеник да није nобожан, nодвргава се
l<ан онс i\И М казнама; остане ли у томе упоран, подвр­
га ва се свргнуЋ у са чин а, а у крајњем случају nод·
н ргава се исюьучењу из цркве. .
2. !{ој и се нс моли. Овдје се не разум ијева само оn­
Ђе правило о молитви, I(Qje везује снакога хришћани·
на, него, осим тога, и посебно правило за свештени­
l<а, који мора одређене молитве сваi<И лан по уставу
црквеном да чита, а особито nрије него што Ђе слу­
жити св. литургију. Правила о овоме за свештеника
нодробно су иаложена у чл. 187-207. поменуте Нњи­
ге. Извршењс тих правила ставља се свештенику у
безусловну дужност, коју ако пренебрегне, .мора бити
подвргнут примјерној Ј(азни, или као што Је речено у
86. nравилу Номоканона при вел. Требнику, ~СЈ.щt(€-
о&оо ~uv ~Q.ta to tpe1t~V. . .
3. l(оји не претходи примјером. У ч~. 48. nоме­
нуте l{њиге, која подробно говори о тоые, !(ако све­
штеник мора да примјером живота свога и свога вла­
дања nретходити у свему, да би корисна била за на·
рqд његова ластирска служба, напомиње му, да ако
Xll, 28.
576 Посебни ~11о,
живот њеrов не буде одговарао јеванђелској запови-
tеди, nоука њеrовба, ма била и корисна народу, ипак
ле њему самом у ити за тешку осуду, а то значи, да
ће подлеЋи канонској казни за оно, противу чега се
огријеши у приватном сво~t животу и владању своме.
4. Хоји не поступа !(ао добри Јtуховни пастир. \{ао
добри духовни щстир мора свештеник да је увијеr( го­
тов на сваку службу, за коју га позову внјсрни, и да
ra никаr(ав свој посао н е смије зауставити, па о~мах
изврши дотичну службу. О во п р описују, као што смо
видјели, многи t(анони , а чл. 70. nоменуте 1\њи ге на­
ређује nросто да се лиши nастирсr(е службе св~rш онај
свештеник, t(Qjи немаро м свој ю1 остави без духов не
утј ехе човјека, којему треба та утјеха.
5. ffojи не nриступа св. тајни покајања. !{ао што
снаrш хришћ анин мора приступ ити св. тајни nокај ања,
да би чист био од гријеха, кад жели да се nричести,
тако је дужан то да чини осо бито снсштеюш, који мо ­
ра бити чист увијек од гријеха, да би могао достој н о
nриносити Богу бескрвну жртву. Дужност свештени·
uима, да морај у nристу nати св. тајни покајања, п ро­
nисују и постојеЋа nравила за свештенике, по којим
nравилима они морају да у одређено годишње врије·
ме изврше безусловно ту дужност. Не иаврше ли је,
подлеже канонској казни.
6. Који не пости у прописане uрквом дане. An. 69.
канон прописује, да се сврrне сваr'и епискоn, преави·
тер, исто као и сваки други члан кл и ра, t(QjИ не по·
сти у прописана uрквом в ремена за пост, или не по·
сти сриједу и пеТа!(. Исто каже и 216. правило но~ю·
канона при вел. Требнику. О пријестуnу непоштова·
ња посто ва говорено је у ~ 45. (бр. 11) ове радње ..
7. ffojи се бави врачањем. Шта треба разумије·
вати nод оnћим термином врачања, казано је у 43. ~
ове радње под бр. 3. 3а свештеника, који се врачаљем
бави, 184. правило Номоканона при вел. Требнику про·
nисује, да се сврrне.
8. ffojи је rорд наспрам повјереноr му духовноrа
стада. 3аповијед је св. Писма да свештеник мора пасти
стадо Божје, не силом, него драговољно и иа доброга
Э 58. Прнјеступ11 прот11ву праи11ла о свештеничком владању. 577
cpua, и не као да влада народом, јер се Бог поноси·
.\ тима суnроти. 1 У ово~1е смислу говори и чл. 46. Књи·
re о свештеничt(ИМ дужностима. Тумачећи ријечи св.
П исма, да се Бог су nроти nоноситима, и uрква nод·
врrава канонској казни свакога свештеника, који је горд
насnраы nовј ереноrа му стада Божјега.
9. \{оји и см ијева друге. An. 57. канон наређује,
да се о.1лу чи снаr(И клирик, који исмијева друга лица,
која имају IШ(ВУ тјелесну ману. Ово је nроnисане би·
ло аа старозавјетне левите, 2 и тијем је више хришћан·
ска црква м орала то да осуди !(ОД својИх свештеника.
1О. l{оји је расr(Qшан у одијевању. Ви)~ ели смо у
9 54. (б р . 3) како се сматра nријестуnом ва свакога
хри шћанина, који је раскошан у одијевању и накити·
ма . У Номоканону nри вел. Требнику 176. nравило на·
води 16. Ј(ано н седм ог васељенскоrа сабора, који на·
лаже да се nодвргне аа ово каани свако свештено ли­
це, јер, каже канон, свака раскошност и накит тијела
nротивна ј е свештеничком чину и сталежу.
11. Који носи неприлично одијело. nНикакав КЛИ·
р1ш" проn исује 27. канон трулскоrа сабора "нека не
н ади јева одјеће, која му не nриличи, ни кад борави у
граду, н и !{ад иде на nут, него нека носи хаљине, које
су већ одређене а а оне, који nриnадају клир у; а који учи·
ни та!(О што, нека се одлучи ва једну недјељуа. Какве
хаљине морају да носе данас чланови Ј(ЛИра, то је про·
nисано законодавством односних автокефалних uркава.
12. Који иде у лов. За свештеника, који иде у лов
на животиње, 135. nравило Номоканона nри. ~ел. Треб·
НИ[(у наређује, да се одлучи од свештеноДЈеЈствовања
аа три мјесеuа. · .
13. Који
се коuка. Сnоменули смо већ оваЈ nри·
јестуn међу оnћима (~ 54. бр. 4~. За еnискоnа 1 преави·
тера или дјакона, који се nредаЈе аэартним играма, да
добије од других чим више новаца, an. 42. канон на·
ређује, да мора од тога nрестати, или нека буде свр·
rнут, а[{о остане упоран. Исто ово говори и 56. чл.
Књиге о свештеничким дужностима.
- 1-1n·етр. V, 2·5.
2 \11 Моје. XIX, 4.
578 Поссб1111 Allo.
. 14. ~ој и се опија. ~ао за коцкање, исто и эа nи­
Јанство, 42. an. канон наређује сврrнуће, ако неhе епи.
скоп, nреэвитер или дјш,он, да се тога 01ш 11 е. Исто nо­
навља и 139. прави.ло Номоканона nри вел. Требнrш
- а види и Э 54 (бр. 4). у,
1~. Који каматари. О лихви и каматарен.у споме.
н уто Је веh било у Э 51. (бр. 7). О заб рани свеште­
ним лицима да. 1tю1атар е говоре многи !{анони . An. 44 .
к~нон проn~суЈе свргнуЋе за списrюпа, преэ rштера или
дЈакона, КОЈИ тражи !{аматс од својих дужнИ!(а. 0 томе
говоре такођер 17. канон четврто г васељсн ког сабо ­
ра, 1О. канон трулскога сабора, 4. канон 1аощшијско­
га сабора, 16. канон картагенског сабора 419. године
и др. Позивом на 44. an. канон, проп исује сврrнуће
за свештено лице, које остане упорно у Ј(аматарењу,
и 137. пра~ило Номоканона при вел. Требн!1К).
16. ~ОЈИ. се затече у крађи туђе' свој и не. О кра·
ђ и дово~но Је речено у Э 51. (бр. 1.). А п . 25. канон
прописуЈ.е свргнуЋе эа енископа, преэвитера или дја·
кона, КОЈИ се затече у крађи. Исто nрописује и 184.
nравило Номоканона при вел. Трсбнику.
17: . I{оји држи крчму. Трулскоrа сабора 9. t{анон
наређ~је, да никакав члан кл ира не смије !(рчму држа·
ти, то Јест, водити крчмарску трговину, и ако се у томе
затече, а не~е да од тога одустане, мора бити сврrнут.
18. КОЈИ noxaga крчме. А п. 54. !(а нон наређује,
да буде одлучен сваки члан клира, !(Оји се затече да
У крчми (~o:1itjЛe1ov) једе, осим случаја да је на путу,
и заустави се у гостионици (7tа.Уд?хв1~У) да се прехра·
ни. Ово исто напомиње и 9. t{анон трулскога сабора.
Наnомиње и 145. nравило Номоканона nри вел. Треб·
н,ик,У .одлучење эа свештеника, који похађа крчму (s&.Y
дi U1t~~~ Е1~ XC{1t'f)ЛEi~Y).
19. ~оји учествује у брачним nировима. Трулско·
га сцбора 24. канон nрописује, да а 1, 0 је јеДан чЈЈаН
кли~а поэнан на неку свадбу, и пође на ту свадбу, он
смиЈе ту ост~ти само дотле, док се гости скромно и по·
божн9 ~ладаЈу, а кад аапочну какве игре, које имају да
замањују, он мора устати и одмах се удаљити; који то
не учини нека се свргне. Овијем се nонавља односна на·
958. Пр11јсстуnи npoTIIR~ nрав11ла о свсштеНIIЧКОМ влаАању. 579
редба 54. канона лаодикијскоrа сабора. Исто ово пропи·
сује и 56. и 57. правило Номоканона nри вел. Требнику.
20. Који nохађа поэоришта. За ово треба ви~е·
ти што је Ј(ааано у Э 54. (бр. 1.) о поаоришним игра·
ма, на Iiојима редовно се nриr,аэују неыорална дјела.
Подлежи соргнућу сваки члан клира, који nрисуствује
на таквим позоришним играма.
21. Кој и активно учествује у nоэоришним игра·
ма. За чланоое r{Лира, 1юји и сами судјелују у поэо·
ришним и rрама, ма какве врсте биле те игре, 51. ка­
нон трулскога сабора прописује свргнуће.
22. !(ој и похађа сумњива мјеста. О овим мјестиыа го·
норено је било у s 52. (бр. 6) и ту је казано, на основу
86. канона трулскоrа сабора, да подлежи сnргнућу сваки
члан кл ира, 1\ојн noxary aили иадржава таi{Ва мјеста.
23. [(ој и лаже. Чл. 66. Књиге о свештенич1шм дуж·
ности ма сnомиње опомену а п. Павла, 1да свештено ЛИ·
це не смије бити двојезично, и на широко туыачи овај
пријеступ, эа који кривац nодвргава се сврrнућу.
24. Који псује 11 опана друге. За ово 55. ап. ка­
нон прописује сврrнуће сваком члану клира, I(Qjи ona·
)\а, клевета или oncyje некога, особито старијега.
25. Који је Ј(авгаџијn. Чл. 60. !(њиrе о свештенич­
Ј(ИМ Ј\ужностима говори о овоме, и прИI(аэује зло, rюје
бива эа духовно стадо, Ј{ад се свештеник са сваким
за сва што одмах кавrа. !{аана је ва ynopcтRo у овоме
пријестуnу ~длучење од мјеста службе. .·
26. Ј{ оји је бунџија. О в~ е треба раэумијевати, кад
свештенИЈ( nодбуњује повјерени његовом пастирском
старању народ противу установљене законите власти,
особито црr{вене, а о чему је говорено у ~ 55 (бр. 48·
50). За овај пријеступ лишава се свештеник мјеста
службе, а при упорству у томе бива свргнут, и при
потреби предан свјетовној власти.
27. !{оји је напрасит, пак бије. За епископа, пре·
авитера или ~а1юна, који бије, ап. 27. канон наређује,
да се сврrне. Овим каноном одређује се та Ј{аана, кад
свештено лице само бије својом руком неi{ОГа, на ко·
га је rњеван. У овоме смислу раэумијевали су тај ка·
-·-тт fi,м. ш, в.
580 Лосебн11 ДIIO,
нон у прва времена, и сматрали су, да он тијем не 38•
брањује свештеним лицима, да моrу наредити дру гима
.да некога бију; овијем су таква лица хтјела избјеh~;
.казну, коју одре~ује nоменути канон, а у исто ври.
јеме задовољити своме гњеву и својој страсти за би.
јење. Противу овога прво-други цариrрадски сабор из.
дао је свој 9. канон, 1юји тумачи nравн сш1сао оног
ап. канона, те забрањује под nријетњом свргнуЋа сва­
ком свештеном лицу, да бије другога, било својо м ру­
ком, било средством других. Ово прописује и 4. пра­
вило Номоканона при вел. Требнику; а то спомиње и
чл. 61. Књиrе о свештеничким дужнос.тима.
28. Који је убојица. О убијству уоnће и о разним
начинима на које се може догодити убl!јство , исто и
о казнама за то, говорено је било у Э 48. ове радње.
Правило 1О. НомоЈ(анона при вел. Требнику наводи 66.
(по нашем издању 65.) ап. канон и 55. канон Васили·
ја великог, те установљује опЋи закон за убијство,
које учини неко свештено лице) наи ме, да сва!(о такво
лице, које ма на какав било начин учини убијство
(o[ovдrptote ~~v~v), мора бити одмах свргнута са чи на.
29. Који је клеветник. У Э 50. (бр.' 4) говор~но је
било о клевети, као пријеступу, и о казни за таЈ nри·
јеступ. Свештено лице за клевету, ако је судом дока·
вана, лодлежи лишењу мјеста службе без права/ да
икада више добије 1щкву црквену службу. . ти ли шен чина". Поменута одредба трулскога сабора ва·
30. Који nоложи лажну заклетву. О овоые приЈе·
ступу говорено је у 9 45. (бр. З). За свештено лице,
које учини овај пријеступ, 25. an. канон проnисује свр·
rнуће. Правило 45. Номоканона при вел. ТребнИirу n~·
оштрава ову одредбу, додавајући, да свештеник, !(ОЈИ
nоложи лажну заклетву, ма то било и по не!\Ој нужди
(~v ~~t е~ &v6.rx~;), мора иnа!( бити свргнут. . морају бити сви nравославне вјере, како мора да је
3\ · Који погази ·положену заклетву. И о овом Је
nријестуnу говорено у Э 45 (бр. 2). Свештено лице,
које погаэи положену заклетву или эавјет, који је nред
Богом учинио, nодлеми не само свргнућу, ~его и од·
лучењу од цркве.
32. КојИ је блудочинац. О овоме је говорено било
у ~ 52 (бр. 2).
§58, np11jectynи nроrнву nравила О свештеНIIЧКОо\1 ВЛ8Д8Њу, 581
33.Који је nрељубочинац. О овом је nријеступу
веk говорено у ~ 53 (бр. 6) .
34. Ј{оји nржи жену, а nрељубница је. Говорено
је било yonhe о овоме пријестуnу у ~ 53. (бр. 6), г~е
је казано да мора бити свргнут са свештеничкога чи·
на сва1rи онај, који ана да му је суnруга учинила пре·
љубу, па иnак држи је у својој "УћИ и с њом живи.
35. Који
nporнe своју эакониту · жену. Ап. 5. ка­
нон "аже: "Еnискоn, или nрезвитер, или дјакон, нека
не изгони своју жену nод изговором nобожности. Ако
је иждене, нека буде одлучен, а ако остане уnоран у
томе, неl(а се снргне". Ако тај изговор nобожности,
о којем сnомнње онај канон, има карактер јеретички,
то јест, што дотични сматра на брщ као на неко эло,
у таквом случају кривац, по 51. an. канону, noдApra·
ва се nоред свргнуhа, још и искључењу иs цркве.
36. \{ој и држи у кући туђу жену. О КОНI(убинату
Ј(ЛИрИ!(а говорено је у~ .52. (бр. 4) ове радње, гдје је nод·
роб но nрИ!(азано, на какве су све начине хтјели чланови
1rлира да о nр авдају, што . с у држали у Јrући туђе женскиње.
37. Који с~ ожени. Ви~ ели смо (~ 53. бр. 4, 6) проnис
6. канона трулскога сабора, да се мора свргнути свако
свештено лице, 1roje ступи у брак nослије рукоnоложења.
То је у становљено било у VII вије1(у; а неО!(есаријсюt
сабор 1 који је био у првој четврти IV вијека nрописује
својим !. каноном да "преэвитер) који се оженИ, мора би·
жи и данас, као nозитивно nравило православне црkве.
38. Који ааnушта своју Ј(ућу. Чл. 63. Књиrе о
свештеничким дужностима напомиње одредбу an. Пав·
ла, како свештеник мора да својю1 домом добро управ·
ља и да има nослушну и побожну Щецу, и ту је nри·
ведено учење о томе св. Писма 1 Јована 3латоустог и
канонске односне nрописе, како у свештениковој кући
узорна свештеникова супруга и како му дјеца морају
бити добро васпитана. Није прописана кавна ва све·
штеНИЈ(а, ако 'Не пави на ову своју дужност; али при·
родном nосљедицом мора бити, да он не смије више
вршити пастирску службу, ако је'толИЈ(О аапустио I(Y·
582 Посебнн мо.
Ђ у своју, да она не служи више аа примјер духовно.
ме стаду њеrовоы, него му је на саблазан, и те па­
стирске службе мора да цр1шена власт одмах ли ши
свештеника, чија је Ј(ућа таквом постал а.
39. !{оји се бави снјетовним пословима. Ви*ли
смо (9 57. бр. 45), да свештеник, који се не бави по­
словима цркве, него други м пословющ, мора бнти свр­
rнут. пЕПИС!ЮП, ИЛИ презвитер, ИЛИ Щакон, Не!(а не
уэимље на себе свјстовних п ослова ; иначе н еr(а се с вр­
rне", nрописује 6. а п. канон. Под именом свјстовних
послова (x?ap.txa; ~povtl~a;) у канонима се разумијевају
сви они nослови , који се не слажу cn снс штенич ки м
звањем и са духовном службом у rtркви. Ј{ овим по­
словима 81. ап. канон додаје још јавне уп раве (o·qtи·
alr~; дtоtх·~ощ), којима је свештеним лицима забрањено
да се баве, под nријетњом казне свргнућа; а 83. а п.
канон спомиње још и послове војничке (at~rm1a), r(оји
су им таl(ођер забрањени. У 3. ка нону четвртог ва·
сељенскоr сабора ово је подробније означено. Забра·
њујући свештеним лицима уопће nослове, који се не
могу сложити са духовном службом њиховом, а то су
они nослови, о којима говоре nоменути ап. канони~
халкидонски сабор у поменутом канону наводи, Iia·
квим изрично недуховним пословима с~1ију да се све·
штеници баве, а то су послови старатељства о ыало·
љетнима, удовицама и сирочади, ако су на то неот·
I<Лоњивим приликама поавани, и били су на то овла·
штени од надлежне више црквене власти, при томе,
ai<O се дотични малољетни, у;tовице или сирочад на·
лазе без икаr<ве друге заштите · допушта им исти ка·
' судове и пред т им·
нон да могу улазити и у грађанске
судовима эаштићавати интересе 11ркве, кад од треЋиХ
лица nријети каква опасност или штета тим интере·
сима. У IX вијеку бавио се овим питаљем и прво·дру·
ги цари градски · сабор, који у својем 11. канону наn~·
миње пређашње !(анонске одредбе 0 томе те наређУЈе
· нимо·
да НИI(акав члан клира не смије се о~авати' свје:ов
службама, под nријетњом искључења из ·1<Лира, Јер, д
даје исти Ј(анон у закључку опомену Исуса Христа,
нико не може служити два госnодара.
§59.Прнјеступи протнву правнла о манаст11рима 11 о шу~ерстну. 583
40. Који усту nа своје имање неправославнима. Кар·
тa reнcl(o ra сабора 419. године 22. канон наређује, да
еписЈ(Оnи, исто као ни други, I(Оји припадају клиру
православне uркве, не см ију ништа од приватне своје
имовине уступати у своји ну неn равославним хришћа·
ниыа, ма били то ·и родјаци њихови; а 81. !(анон исто·
r·a сабора наређује аа enиcJ(one и дру ге чланове npa·
восл авнога кл ира, а!(О nри смрти заяј ештају своју nри·
ватну имовину нсправослnв ни ма, били му они у 'роду
или не били, да противу таЈ(В ИХ еnискоnа и чланова
клира мора бити изр ечена анатема и п ослије смрти ЊИ·
хове, нити се име њихово смије ИЈ(ада спомињати у
молитвама од Божјих свештеника.
§ 59.
Пријестуnи nротиву nравила о манастирима и о
халуЂерству.
Манастирска n равила тичу се главним начином уну­
трашље ман астирске дисци nли не, по мјој се морају
владати они који су сту пили у манастир, а прем а за­
датку калу ђерства и nрема эавјетима, које дотични nо­
лажу када ступ ају у калуђерСI(И чин. Тичу се дакле
ова правила калуђера, независно од тога, па ли су они
мон аси ил и ј еромонаси. Повриј еда тих nравила од стра­
не калуђера састављ а nријеступ, ради кога Ј(р ивци nод­
леже опносним казнама, које им пресуди манастирске
старјешинство, исто као што то бива у свакој другој
ааконом уређеној аадруrи. Правила ова nрви је проnи­
сао Василије велики у другој nоловини IVвијека. По·
слије су та nравила била допуњавана и у VIII вијеку
подробно изложена и утврђена ва све даље вије"ове
од Теодора, игумана цариградског студијског манасти·
ра. По прописима ових правила манастирска старје·
шинста суде о свима пријестуnима, које учине Ј<алуђери. 1
Између калуђерс1шх рааних nријеступа има и так·
вих, који вријеђају опће канонске проnисе црквеноrа
живота и црквеног устројства, и у овюшом случају ти
-гв,щн моју радњу: "Православно калу~ерство•. Мостар, 1002. Ту
је (стр. 45-78) наштампа11 Устав, 11ли Типнк ен. Саве српскога за ма:
настир Хил андар.
 584 Лосеб1111 д 11 о,
nријеступи потn~дају већ с~ољашњем црквеном суду,
Као такви, сnадаЈУ. исти приЈестуnи у оnће I<азнено цр.
квено nраво, по КОЈему им се и суди, независно ол уну.
трашњеr манастирскоr дисциплинарнога суда. О ова­
I<Rим калуђерским nријсстуnима, I<оји вријеi)ају опће
канонске проnисе, бавили су се nоједини црквени са­
бори, почињући од Vпа до IX вијека, кој и о томе из­
nадоше неколиf(О својих ка нона, који се тичу не само
калуђерс!<ИХ дуж11ости према чи ну њихово м, н его та­
кођер и сnољашњих односа манастира n рем а uрi<Всној
власти и зависности њихове од те вла ти. На ове са·
борсi<е одредбе и на сличне им, које се налазе у дру·
гим црквено· nравним изворима, осврћ е се каз н ена цр·
квено nраво, rовореhи о манастири ма и о калуђ ерству.
Приводимо најприје канонске nрописе, !\ој и се ти·
чу самих A~aнacmt~pa .
1. Оснивање манастира беа приволе еnис1юnа. Ма·
настир један смије и може бити саграђен само са nри·
волом надлежноr епархијског еnискоnа. Ово наређује
4,I<анон четвртог васељенског сабора. Ово наnомиње
и 17. I<анон седмог васељенСЈ(ОГ сабора. Канон 1. ца·
риградскоr прво-другога сабора прописује: "Нико не
смије основати манастир без внања и приволе enиci(O·
пове, и само кад епископ пристане и даде дозволу (i1tt·
ox?1t~u auvEt36t~~ xat E7tttpE1t~Ytos), и пошто се изврши
nрописана ыолитва, као што је то од старине бого·
љубно устанонљено, нека се тада манастир · гради, а
сами манастир и све оно што му припада нека се ул и·
ше у пописну књигу (~рЕр(~ eyxarpa~ea&at) и нека се
та књиrа nоложи у сnискоnијску архиву''. Ко посту·
пи прот~ву овог~ подлежи канонској казни, а сама згра·
да, за КОЈУ се ХТЈела да постане манастиро~r, остаје као
свака друга неосвећена зграда. t
2. Излучење манастира од еnискоnске власти. Сва·
ки манастир у дотичној епархији стоји под влашћУ
надлежног еnископа, и то у апсолутном с~ислу, тако
да снаiСи ~анастир мора бити у потnуној зависности
од епарХИЈског епископа и подлежати његовом нада~·
ру, како у спољашњим односима, тако и у nогледу уну·
1
Моје тумачеље 1. ка11она прво-другог сабора. мс. 11, 270·213·
Э 59. Пријеступ11 противу прав1ша о манаст11р11ма 11 о калу9ерству. 585
трашње управе. Ко покуша ивлучити један манастир
од власти надлежног епархијског епископа, nодлежи,
no одредби 4. !{анона четвртог васељенскога сабора,
коначноы сврrнућу, ако припада I<лиру, а ако кривац
nрипада свјетовњацима, nодлежи анатеми. 1
З. Завођење заједничких манастира за юшуђере и
калуђерице. Ово забрањује 20. канон седмог васељенског
сабора, под пријетњом канонске казне аа кривце. ~t1tЛoбv
~џvacrt·~pt~v (duplex monasterillm) бива за многе предметом
саблазни и спотицања, каже исти канон, и напомиње од·
но ено nравило Василија великог, да у једном истом мана·
стиру не сыију живјети и калуђери и калуђерице, јер то
њихово ааједничi<О живљење даје nовода блудочинству. 2
4, Отуђење ыанастирске имовине. По одредби 12.
11анона седмог васељенског сабора мора дотични мана·
стирсю-t старјешина уз одговорност епархијском еnи­
ско пу, да чува манастирску имовину, неnокретне и по­
кретне ствари, које су својина манастира, и да nази
да те ствари свагда остану у пуној влаштини мана·
стира, нити оне смију бити уступљене у влаштину
свјетовњака или отуђене манастиру под никоји· начин;
ai<O се то случајно догоди кривицом манастирског ста­
рјешине или епискоnа, м ора све опет бити повраЋено
манастиру, а кривац подвргава се канонс1юј каэни. 8
Претворење манастира у свјетовно обиталиште.
5.
Једном освећени манастир мора ва навијек остати ма·
настиром , нити може икада бити претворен у свјетов·
но обиталиште (~oa~t~bv xcшJ.'(OO'(tov), а ко ово допусти,
ыора подлећи канонској I<азни. Ово наређује 24. канон
четвртог васељенсi(ОГ сабора; а исто понавља и 49. r<a·
нон трулскога и 13. канон седмог васељенскога сабора. 4
1 мс. 1, 335-339.
2 мс 1, 627-629.
з мс. 1, 616-618.
МС. Приводимо око што смо казали били на тим
4 1, 381·383.
страницама о евентуалној секуларнаацији манастирА поводом поменуте
у тексту одредбе 24. халкидонскоrа канона, наиме, како се нама чнни
да тај канон, исто као 11 друге односне каноне, не треба разумвјеватн
у апсолутном смислу, као да ни nод каквим начином не смвје нвк1Да
ни на што бити употребљен манастир нпи манастарско добро, него у
смнспу услооном. Манастир или манастирско добро не смије, нарuно,
ЗSI
 586
Посебнн дно,
Осврћемо се сада на спољаите односе kалуђерстvа
и на права и дужности Atauacmupclcux старјещщщ н;
основу односних канонских прописа.
6. Излучење калуrусра он епискоnске власти. По
учењу лраяославноr ~рквеноr права, сваки /(алуiјер мо.
ра. бити у апсолутноЈ заuисности од наллсжноr еnар­
ХИЈскоr епискоnа, нити ~оже бити. и једнога калуrуера
ьrа какно имао он ностоЈанство у ЈСрархиј п и ма !(акву
он слу)I~бу заузимао у цркви, а да не би био у без­
условн~Ј потчињености он оног епискоnа, у чијој се
епарХИЈИ он налази. За калуrуера, којп се продржљиво
одмеће од c~or еnискоnа и не покорава се у све~'У и
по свему снојем еnископу, 8. канон четвртог яасељен­
ског сабора наређује м се подвргне свјетовњачr<ом одлу­
чењу, а то је, да мора бити лишен црквене заједнице у
свима сакраменталним и молитвеним чинима цркве. 1
никада оту?ено бити цркви 11 прстrюрнпt се у приватни нмеш. Али
ако један манастир н љегово добро, према приликама времена н мјеста,
може више корист11 цркни донијети, кад бн се претвор110 у један вас­
питни заво~ у коме бн се, на прнмјер, моrлн ваљано сnрсматн добри
свештеНIЩII, добри учитељи, пак и добри нэучењзцtt у .1ијепим вјешти·
нама, или слично, а такав завод стајао 6и под непосредним надаором
црквене власти, 11 само би та власт њим уnрављала, нама изгледа, да
то не би могло никако од никога бити осуђено, тијем мање, што ни
овај нити други који канон о таквој промјени манастира не говоре, нити
је осу~ују, него осу9ују то, да се они претворе у свјетовна обиталишта
(xoo~txri мta.y<IJ'(t~, sectllaria habltacula), то јест, да се извуку испод
впасти црквене, да 11агубе свој црквени карактер 11
да постану свје·
товном куБом, у којој би могла бtmt оскврњена првобитна њихова
свет1tња, павши у руке можда и невјерюtка, Jtmt употребивши их на ка·
кву неморалну Цttјељ. Ми не говоримо да би све манастире требало
употребити на споменуте благородне цијели, не 1·о само поједине, кад
би наиме они, као што смо нагласили, према приликама времена "
мјеста и према потребама народнима, више користи црквене друштву
донијети могли, него да остану само обитат1 ш 111 ма за калуђере. Ко·
лико је света са хришБанскога rледншта цttјељ манастира једног, тол11ко
исто света је цијељ једног васп11тнога у хришkанскоме духу, а под
управом цркве, завода, н зато, пр11 сскуларизац 1 ;и у нашем смислу
једнога манастира опkа се хришhан.:ка цијсљ не би промашнла: У по·
себностн само достигла би се намјесто једне друга цијељ, која не бн
била мање света од прве. Право да 11 аведе такву промјену једнога
манастира морала би само и искључиво црквеној власти пр11падатн, 11
никоме другом, независно од те власти.
1 МС. Ј, 344-345.
959. Пр~tјестуnн nротниу nравнла о манастl!рllма 11 о калу9ерству. 587
7. Неnослушност /(алуђерii еписко~у. Сваку наред·
бу, коју надлежни епископ иада дужан Је сваки калуђер
да безусловно nослуша; не nослуша ли, он мора, по од·
ред б и 4. 1 ,анона четвртог васељенског сабора, подле~и од·
лучењу, пошто се таквом неnослушношЋу калуђера свом
епискоnу, хули име Божје, као што каже исти канон.!
1 8. Завјера rсалуђера противу ~nископа. За калу­
ђере, који се за теку, да су или вавЈеру склопили, или
да су се уортачили, или да замке плету nротиву еп~·
сrсопа 18. 11анон четвртог васељенског сабора наређује~
да се такви морају сасвијем збацити са свога степена."
Ово исто понавља и 34. канон трулскога сабора.
9. Сиыонистичко nримање у калуђерство. О овоме ~о­
вори 19. канон седмог васељенског сабора, који наређуЈ.е,
да манастирски старјешина, који за злато nрима оне, КОЈИ
nристуnају rсалуђерском животу, мојЖ..биnliШ[!!У..Т, ако
тај манастирски старјешина им преавитерско рукополо­
жење, а ако нема то ру 1юnо;южење, да се иж ен е из мана­
стира, и неrса се преда у руги манастир на послушање.
1О. Примање малољет уђерство. По проnи-
су 18. канона Василија великог може се nримити у мана·
стир, да се почне спремати за ступање у Iсалуђерски. чи~,
лице, rсојему је шеснаест или седамнаест година,, јер Је
тада, по ријечима истога канона, оно. превал.ило дЈетињ­
сrсу доб и разумије шта ради, а на ИЗЈаве, КОЈе неко учи·
ни nрије тих година, не може се сматрати, него као на
дјетињске ријечи. Коначно примање у чин мора бити,
по аналоt·ији односноrа проnиса 126. к.артагенскоrа са­
бора 419. године, за калуђсре, ка~ им Је двадесет и пет
година, а за калуђерице, !(ад им Је, у смислу 15. кано­
на четвртог васељенског сабора, четрдесет година. За
nримање у манастир, 11 ли затИЈем пострижење у чин не­
кога nрије проnисаних година, п~двргава се дотични
манастирсrси старјешина канонскоЈ казни.
8
1 мс. 1, 335-339.
2 МС. Ј, 372-373. . .
3Д
анас
аа полагање калу9срскнх аавЈета nостоЈе у односннм
р . .
автокефалннм цркнама раалнчна правила. у усщи аахтнЈева се 25 го-
дltRa за оне, к ој'' су nрешли nише боrословске
. науке, а ј аа 24остале 30
ГОДIIНЗ ј У грч.,,ОЈ. 25 година.' у kapлouaчkOJ ~штропол1111 године.
BIIДII мцn. стр 702. бнљ. 1.
588 nосебни
11. Примање слабо умних у калуђерство. Кад до.
тични ~ма да полаже калуђерске аавј~те, он мора да
разумиЈе шта чини и на што се он завЈетује, и досљед­
но .томе он мора бити при здравој свиј ести и разуму,
те Је с тога аабрањено примати у калуђерство слабо ­
умнога, ~удога. и уопће који је болестан у мозгу. По­
стриr, КОЈИ би Један манастирски старјешина извршно
н~д таквим лицем, остаје без важности, а сашr тај ста­
рЈешина подвргава се канонској казни . 1
12. Примање у калуђерство лица, које ј е везано
б~аком. Под~ргава се канонској казни манастирски ста·
рЈешина, КОЈИ п.рими у калуђерски чин лице, којему је
жена жива, и КОЈе дакле није слободно да ступа у чин.
Ово може бити допуштено, по смислу 12. и 48. кано­
на трrлскога сабора, само у таквом случају, кад се по
доброЈ вољи муж и жена договоре о растави њихове
брачне везе.
13. Примање у калуђерство лица без искушења.
По наредби 5. канона цариградског прво-другог сабора
нико не може бити примљен у калуђерски чин, ако није
издржао у манаст~ру проnисан о вријеме исr<ушења, које
редовно мора траЈати три године, посиы случаја, ако на·
иђе каква те~ка болест, која примора да се скрати тро·
rо~ишње вриЈе~е, или ако је човјек побожан, кој и је У
СВЈетовном одиЈелу живио као калуgер, јер ради пот·
пуног искушења таквога човјека доста је и шест мје·
сеци", каже исти ка~ он, те наређује, да се има лиши·
ти ыанасrирског старјешинсrва дотични, који прим и н~·
кога у калуђерски чин без искушења. Исто ово казује
и 80. nравило Номоканона при вел. Требнику.
14. Оставља~е калуђера беа надзора. Дужност је ма·
настирскоr старЈешине да непрестано води надвор над
сваким калуђер~ м и да пази, да ли сви калуђери строго и
У. свему иаврШУЈУ сва манастирска правила. Ако тај ста·
рјешина ово занемари, и уједно црквена власт о пази, да
неки калуђер и преступ~ у правила, јер су остављени без
н~зора, 3. канон цар~градског прво-дру 1·ог сабора наре;
ђује, да се такав старЈешина подвргне казни одлучења.
1
Впаст, Сннт. слово М1 rn. 15 (АС. V/ 379)
2 мс.
1
11, 275. '
AIIO, Э 5~. nри]еступи npotiiBY прав11nа о манаст11р11Ма 11 о калу~ерству. 589
Прелазимо на пријеступе, у које ыоrу пасти сами
kалуђери, а о којим пријестуnима говоре односне ка·
нонске одредбе.
Ј 5. Калуђер, кој и неискрено стуnи у чин. ffанон
22. nатријарха НикиФора прописује ва оне, који ету·
пају у калуђерски чин, или да ивбјегну од војнице,
или ради другог каrшог лукавства, пак послије кад им
мине нужда и не треба им пријевара, остављају чин,
пошто су се тијем само наругали чину, да такви мо·
рају бити прину ђени да остану у манастиру и морају
ва r(аз ну подлећи одлуч ењу за четири мјесеца. Исто
ово каже и 83. правило Номоканона при вел. Требнику .
Ј 6. 1 алуђер, који не иsвршује све nрописе цркве­
ног устава. Оnћи nроnиси о овоме садрже се у 4. ка·
нону четвртог васељенског сабора и 4. канону цари·
градског nрво· другог сабора. А 86. nравило Н ом ока·
нона nри вел. Требнику nодвргава строгој канонској
](авн и свакога калуђера, који не извршује све цркве·
rr
но правило (б.1tаа~У 1Y &.хоЛщ&tаv).
Ј 7. ffojи nогази завјет сиромаштва. Цариград ског
nр во-другог сабора 6. канон наређује, да калуqери не
могу имати ништа свога, него све оно, што је могло
састављати њихову n риватну им овину, мора nриј еЋи
у влашти ну ыанастира. Ако се nозна, да неrш калу­
ђ ер, саnладан страшЋу среброљубља, эад~жава себи не·
што, и то эатајива од манастирског старЈешинства, све
то мора му бити одузето и раздано сиромаси~1а, а са­
ми тај l(алуђер мора бити ураэложен nристОЈНОМ ка·
аном. Исто ово говоре и 117. и 118. nравило Номо-
канона при вел. Требнику. .
18. Који се бави свјетовним посл~вима. Ак~ Је о.во
вабрањено свима члановима клира, КОЈИ припадаЈу СВЈе·
товном свештенству (~ 58. бр. 39),. мора да је ~ијем
nрије то аабрањено калуђерима, КОЈИ су се вавЈет~м
одреrши свијета. о забрани калуђерима да се баве СВЈе·
товним nословима говоре 3. и 4. канон четвртог ва·
сељенског сабора, те подвргавају казнама сваког кал у·
ђера који се у томе затече. О овоме говори посред·
но ~ 4. канон цариrрадског прво· другог сабора; исто
и 102. правило Номоканона при всл. Требшпrу.
500 Посебн11 ДIIO,
19. Који
каматари. ВиЩели смо канонске прописе
противу чланова клира, који се баве лихвом и каматаре.
љем (Э 58. бр. 15). Исти прописи важе и а а калуђере · а
138. правило Номоканона при .вел. Требнику нареrуује,
да Ј(алуђер или калуђерица, КОЈИ се у томе затече, мора
бити одлучен све дотле, док не престане то чинити .
20. Који погази завјет ~евичанства. По пропису 44.
1шнона трулс1юга сабора, калуђер кој и се затече у блуд о·
чинству, мора бити кажњен одлучењем аа седам година.
А Василије велики својим 60. кан оном наређује, да се та·
кавкалуђер мора казнити одлучењем за nетнаест година.
Ова разлика у годинама одлучења ту мачи 9!.правило Но·
ЫОЈ(анона nри вел. Требнику тако, што се првој каэнн
nодвргава эа блудочинство калуђер малосхимник, а ако
то учини калуђер великосхимник, тада такав nодлежн
другој казни, то јест, бива одлучен аа петнаест година.
21. Који ноћи ван манастира. Да ни калуђер ни
Ј(алуђерица, t(оји живе у манастиру, не смију' ни non
Ј(оји начин провести ноћ ван манастира, то проnисује
46. канон трулскога сабора, и nодвргава кривце за·
служеним казнама.
22. Који се ожени. Василије велики у својем 6. ~ш·
нону називље блудочинством брак, који би случаЈНО
скло.пио I(алуђер или калуђерица, те се кривци подвр·
rаваЈу· казни блудочинаца. Четврти васељенски сабор
својим 16. каноном наређује одлучење аа оне, који при·
падају калуђерству, а ступе у брак. Трулски сабор У
својем 44. канону nонавља одредбу о томе Василија ве·
ЛИЈ(ОГ. А 77. nравило Номоканона nри вел. Требнику,
позивом на поменути канон Василија великога, каже,
да не треба пустити ни у цр)(ву калуђера или Ј(алу·
ђерицу, ~!(О ступи у брак, док се не покаје; а ако умре
без покаЈ~Њn, не треба га удостојити ни хришћанског
nогреба, Јер таr,ав није ни хришћанин. 1
23. Који се СЈ(ИТа. Калуђер не смије никуда изила·
эити из свог ма~астира, него мора увијек у њему бор:~
вити, осим случаЈа, кад му манастирски старјешина нар
ди да nође куда ради манастирских nотреба. Ово лроnи·
сује 46. канон трулсi(ОГа сабора. Злоупотребу овога о ла·
1 мс. 1, 368-369.
§59. Прнјсступн протнuу праuнпЯ о АШiастирнма 11 о кщ9срстnу. 591
зили су оци прво-другог цари градског сабора, те својим
4. каноном наређују да се одлучи сваки калуђер, r(QjИ се
самовољно сrшта у разна мјеста ван својега ыанастира. А
42. канон трулскога сабора нареrуује, да се иждену из
градова такозвани калуђери nустињаци, I(QjИ се скитају
no градовима и оn ће са свјетским људима и женама на
срам оту свога завјета, и да се силом затворе у манастире.
24.f(ој и наnушта свој манастир. !(алуђери морају
редовно остајати унијек у ономе манастиру, у I(Qjeыy
су nрю1 ил и чин. Ово nро11исују манастирска правила
Василија nел икоr, а то наређује и 4. канон четвртог
васељенсi(О Г саб ора. Забрану калуђ ерима да напуштају
свој манастир и nрел азе у други изрекао је 21. канон
седмо г васељенсr(QГ сабора, а 109. nравило Номокано­
на nри вел. Требн ику наређује, да се !(ривац одлучи
од црr(8е ва дванаест година. Истога Номоr,анона !07.
и 108. n равило подвргава канонским казнама и еnи·
c"ona, исто и дотич ноr манастирског старјешину, који
прим е одбј е глога из свога манастира калуђера. 1
25. Којипирује са свјетовњацима на браr(Qвима. О
овоме сnомињу 92. и 98. nравило Номоканона при вел.
Требнику, и оваt(аВ nocтynaJ(K калуђера сматра исто,
Ј(ао да су учинили блуд, те за ово кривци и nодлеже
11азни, као за блудочинство.
26.Који nохађа крчме. За ово важе !(анонщш про·
писи, које смо ви*ли за чланове клира, који то чине
(g 58. бр. !8). А за калуђере посебно спомиње о томе
22. канон· седмог васељенског сабора.
27. Који се оnија. И за ово важи исто оно, шrо
канони nрописују за чланове клира, f(Qjи се одају пи­
јанству (~ 58. бр. 14). А код калуђера ово се, по 95.
правилу Номокано11а при вел. Требнику, сматра као
блудочинство, те се кривац подвргава казни блудочинца.
28. Који бије другога. Канонски nроnиси о кли­
рицима, који бију друге, важе исто и за калуђере (~ 58.
бр. 27). Посебно ·за калуђера, који нer(ora бије, 2! 4.
канон nатријарха НикиФора наређује, да мора положи·
ти триста метанија. Исто каже и 104. nравило Номо·
канона nри вел. Требнику.
-~ МС. Ј, 629-630.
592 Посебнн Аио,

29. ~оји лаже или клевета друге. Односни канон.

ски nроnиси о томе за клирике (9 58. бр. 23. 24. 29)
имају исто значење и за калуђере. А о овоме говори
· и 97. nравило Номоканона nри вел. Требнику.
30. ~ој и краде. За ово важи исто оно, што је 1,а.
зано било за 1ширике, I(Ој и се затеку у крnђи (Э 58.
бр. 16). А по 96. nравилу Номоканона при вел. Треб. синопсис
нику, ако калуђер што У"Раде; то му се у зимље као
ЦР!{ВЕНОГ I{АЗНЕН ОГ ПРАВА.
да је учинио блуд, те се и Ј(азни као за блудочинство.
31. Калу~ер који напусти свој чин. Исто као и та­
јанствено nосвећење некога лица за службу цркве, сма­ ОПЋИ ДИО.
трају се у цркви и Ј(алуђерски завјети, 1шо ч и н којега се
не може самовољно нико одрећи. Ови се Јанјети добро· Пријеступи и казне уопће.
вољно и свечано полажу, и они по сушт11 н и својој незу· Э 1. Цркnенн прнјеступп.
ју човјека калуђерс1юм чину за сав живот. Напуштање Ч л . Ј . Цpi(UCJJJJ прнјсступн јесу снака хотЈЈмнчна ало намјср11а поuр11једа
тога чина и пријелав једног калуђера у свјетовњаштно не п озЈПЈЈВног црквеног npaRa, која се на *лу покаже 11 аа коју до·
може се друкчије сматрати, него као погажена заклетва тнч11о л нце п одлежн црквеној казни.

учињена пред Богом. Четврти васељенски сабор наредио
је својим 3. Ј(аноном, да никакав калуђер не смије бави·
ти се ничим другим, него оним само, што је тијссно
везано са његовим чином; а 7, канон истога сабора. на·
Чл . 3. Црi(Венн прнјсступн разликују се од гријеха тијем, што rрпјех
може остатн затајен и подлећ н само унутрашњем суду цркве у са·
краментал11ој 11сповиједи. Ако се гријех покаже у јавној повриједи
права, тада по стаје пријеступ у правном смислу, и подлежи јавном
сnољашњем суду цркве.

ређује, нека буде анатеыа (&vct~E~CI.tt(Eo&u.t) сваки онаЈ ка· Чл. 3. Прнјестуn и су, IЈЛЈЈ мањн, лакши, иmt тешки, или најтежи.

луђер, који се одрече свога чина, и неЂе да се поврати 1' ЛnкШЈЈ пр11јеступ, leve delictum,
блажа казна, по одлуцн црквенога суда.
онај је, аа који се налаже мања,

ономе, што је ради Бога изабрао. У смислу овога ка· Теш к11 је пријсстуn, atrox, онај, на који црквеюt суд налаже крив­
н она говори 91. канон nатријарха НикиФора, наре9У~ ЦЈЈма тешке софронистичке црквене казне.

јући да силом треба таквог одметника калуђера nоврати· За тешке приј есту пе пропшне су ве~ином одре9ене казне у са·
, u.' a~t мим канонима.
ти У манастир, анатеми га подвргнути (tойиУ a.va.u· €~ 3а лакше пријеступс казне су веh11ном арбитрарне, јер су ријет·
~a&u1to~)~~&~vщ) и затворити ra за увијек у манастиr· ко одре~ене Јiарично у канонима.

Слични су по строгости противу калуђера одметни!(а и Најтежи је прпјеступ, atrocissimum crimen, онај, који је учињен

прописи византијско га законодавства Ј(оiи су сви nрим· противу вјере, 11 аа који је у канонима одре9ена анатема.

' Ј кве Чл. 4. Пријестуnи СВИ ИЛИ су KOMИCIIRHII HЛII OMIICHBHИ1 delicta СОМ•
љени У црквено-nравне эборнике православне цр '
о осталим многобројним дужностима калуђера.У ~~
mlssiva seu omlssiva.
Комисиьни је пријеступ, кад се учин11 нешто, што је законом за­

слу завјета, које су они nоложили и особито У погледУ браљено да се не смије чlнштн.
nоста и молитве, говоре односна правила
' манастир скИ~
Омиснш је пријеступ, кад се не учию1 нешто, што закон аапо­

у став~, КОЈа' nравила сва обвезан је сваки калуђер да ~• виједа да се мора чинити.
За омис11Вне пријеступе кавке су готово увијек арбитрарне. 3а ко·
0
вршуЈе безусловно. Оrријеши ли се један калуђер n~ . мис11ВНС пријеступе односне казне већином су одре~ене у канонима.

тиву тих nравила, он nодлежи за то манасrирском У уј Чл. 5. Прнјеступи сви су или опћи 11nи посебни, delicta communia et
~рашње~ су~, који је властан да га подвргне односно pecullarla.
381
питимији, КОЈа је прописана за не уреди е калуђере.
594
Опћи су пријсстутt они, у t!oje може пастtt сва!iи члан цркnс
независно од положаја његовог у црквеној заједници. ' г) кад неко учини какво законом забрањено ј!јело, јер је
Посебни пријестуnи они су, које могу учиюпи само чланови ю111 •
ра. Ако се тичу дужности по служби, 3ову се дисциnтtнарни nри.
јсступtt, quoad discipliпaш.
Ч л. G. Сви су прttјсступи или строго црквени, нлн гра~анскtt 1 ищ1 мјс.
шовищ ccclesiastica, civilia et n1ixta delic!a.
Строго црквени npиjecтyntt они су, t!Оји се пttty непосредно цр.
кое и њсних установа, а о t(Qjllмa су надлежн11 да суде само цр.
киеюt суд0811 1 ма ко да је субјект таквог прнјесту п а .
Гра~ански су np11jccтyn11 оtщ који се т11чу гра~анскога друштuа
' 1
а које могу да уч11нс чланови клнра, и о KOJIIMa, п о особитој по-
впастtщи дарованој црквн од страве држапе, мо гу да суде црквен 11
судови.
Мјешовнтн су они пријеступи~ који се тичу 11 цркве и гра~ан.
скога друштва, а о којима суде или цркнени ltntl снјето внн судови
према томе, гдје је најпрнје nриказана тужба, ил н ако су судови
састанљен11 од црк11е11нх суднја заједно са суднјама снјето вн11м.
Чд. 7. 3а nр11јеступ, као кажњ11во дјело, одговаран је само онај, који
ана шта чини и којн нлонамјерно fiЛti по нехату уч11юt ал о.
Осим човјека, субјектом пријеступа могу бити 11 морал на,
ст11чка тијела, посебно представюtштва тих т11јсла.
Радн прнјесту11а 11рошу православне нјере могу битн субјектом
пр11јеступа 11 мртв11, 11анме лица, t<Oja су за жнвота у чин11ла такаu
пр11јеступ, а црква нм није суцила нли их није осуд11ла, док су Т3
лtща била жнва.
Чл. 8. Да се на један прнјеступ маше налож1tтн кривцу односна ка·
зна, мора бити доказана "аанена урач уњ1mост кривца, imputabllitas.
Казнену урачуњивост састаоља :
а) 3ла намјера, dolus, преступника да хотим11ЧНО nоврнјед11 по·
стоје~и аакон, каt<О би постш·ао нешто, што је за коном забрањено.
б) Кажљ11ва несмотреност, вехат, culpa, кад човјек својом непа·
жњо~, а беа изричне але намјере, нзврши неко к~жtЫIНО дјело, које
пр11 редовној пажњи могао је ltабјећн да учини.
в) Случај, casus, саставља казнену урачуњивост, кад човјек усли·
јед неког nocтynt<a, иначе ншжњtшог, постане уарочником неког
кажњивога дјела.
Чл. 9. 3а сваю1 пријеступ, при којем се не може доказати код крив·
ца ала намјера, нехат или кажtыtви случај, настуnа за њеrа неу·
рачуњивост, наиме, дотични кривац не може се при~нат11 одговор·
ним пред су~ом за учињено кажњиво дјело.
Неурачуњивост бива:
а) код дЈеце, infan!es, која нијесу навршила седам година од
рођења;
6) У одређеним случајевима код малољетних infan!iae majores,
који нијесу навршили четрнаесту I'Одину од ро~ења; , ре9ена аа најтежи од шршеНIIХ npнjecтyni.
!
8 код умкоболних, daemoniaci, fнriosi, који нијесу np11 здравО\
COIIJШH; .
59~
nptt·
н у~ ен био на то потребном одбраном;
д) у ванредним пришама код необразованих људи, ради неnо·
анавања закона или ј!јела.
Чл. Ј О. Ако се неки пријеступ нttje могао иэвршити него само судје·
ловањем неколиких лица, у таКЈЈом случају одговорни су за прије·
ступ, octlм главног чинио ца, 11 сва та друга лица, наиме;
а) саучесници, socii, parlicipes, који умишљено раде 11 судјелују
главном чинио цу да изврши лријеступ ;
6) помагачи, suasores, impulsores, који повла9ују главном чини­
оцу савјетима 11 уп утсТВЈ!ма, како да лакше наврши наумљено зло
дјело;
в) пр11кривачи, receplalores, који радњу своју развијају послије
11авршенога алог дјела и употребљују средства, да се кривац не
дозна, или да се сачува од казне за свој nријеступ.
Сви они, и саучесн11ци, и помаrачft, и nрикр11Вачtr, подлеже јед­
наюtм казнама, као и главни Чltнилац nријеступа, facinoris auctor.
Чл. Ј 1. ОбјеliТ nр11јеступа састанљају:
а) зако н11 о яјери и хр11шl1анском моралу;
6) сви поа1tтивни закони, које је надала или 11адаје црквена власт;
jyptl· в) сви закони, које је ftадала или издаје држанна власт, а који
су проникнути хришћаншм духом и у скпаду су са основним исти­
нама хришћанског морала.
Чл. 12. Пр11јеступ је ftли навршен или само започет.
Извршеюt пријестуn, или свршено кажњиво дјело, јщ кад се
оствар11 то ~ело према намјери дотичноrа лица, или се остварило
по његовом нехату.
Започет11 пријеступ, или покушај кажЊIIВОга Nела, јест, кад се
злонамјерно предузме liЗвршеи.е тшога дјела, које се није оства·
рило само услијед 1tадошт1х прићllка, које су му запријечнле оства·
рење.
Покушај кажњнвога ~ела подлеж11 казни ради але намјере, која
ra је покренула, исто као 11 • свршено кажњиво дјело.
Чл . 13. Поновљени прнјеступ, или понрат од стране једнога лица на
оно исто ал о ~ел о, за које је једном већ било осу~ено, подвргава
се казни тежој од оне, t<ojoj је исто лtще први пут ва исти прије·
ступ подлегла било .
Чл. 14. Стицај је nријеступа, concшsus delictorum, кад једно лице учи­
юt неколико пријеступа.
Стицај је пријеступа 1\Лit формални, formalis, или реални, realis.
Први, формални ст11цај је, кад се једном радњом учини неколико
~ажњивих ~ела, за која су одређене посебне каане. .
Реални је ст11цај, кад једно тще са неколико радњз, једна ва
другом, изврши уједно и неколико кажњивих дјела.
За реални стицај крt1нац се подвр1·ава оноликим казнама, коли­
ко је nријестуnа учинио.
За формални стицај кривац се nодвргава оној казни, која је од·
596
597
Чл. 15. Околности, које отежавају дотичноме нрщу np11jecтyn, јесу :
а) Ако кривац заузима у цркви или уоп~е у друштву такав no. Onh11м црквшм казнама могу подлсh и чланови кт1ра, само у
nожај, да би он морао спужИТII за друге угледом врлине 11 np 11 • таквом случају, ако су коttачно сиргнути били, те постали свјетовњаци.
мјером тачноr иввршивања закона. · Чл . 20. Посебне црквене казне, којима могу подлећи чланови клира, јесу:
6) Ако је кривац упоран у злу и неће да се покаје за зло, што а) диортнчке, medicinales, кад кроа њ11х црквена IIЛЗСТ шщ да
би се крнвац попраиио ;
је учинио.
в) Ако је пријеступ по себи и по својим посљедицама такав да
6) софронистичке, vlndicativae, кад 11х црквена власт налаже кр11в·
цу, ~а се одмасти аа nовр11једу права.
наноси или може нанијети зла јавном животу црщ и друш~ва
Чл. 21. Све су црквене казне ltли
или може да аарааи друге. '
а) легалне, ех lege, ако су оне изр11чно споменуте у односном
z) Ако је дотичним пријеступом кривац проузроковао зло 1·аквом
кано ну , кој 11 спомиње сами пријеступ, или су
лицу, према којему је он везан nоштовањем и особитим обзирима
б) арбитрарие, ех arbltrio judicis, ако нијесу иарично споменуте
nриврже11ости 11 оданости .
у каною1ма аа односне пријеступе, него 11х по с~ојој уn11~авности н
д) Поврат на исти nријеступ, за који је кривац био већ једном по ЗIIЗЛОГIIји и интерпретацији канона налажу кривцу надлежви
осу~еи. црквени судије.
Чл. 16. Околносщ које олакшавају дотичноме крив цу пријеступ, јесу: Чл. 22. Црквене каане налаже надлежна саборна цркве11а власт.
а) Доб лица, које је учиНIIЛО пријестуn. Сабор ent1cкona суд11 и одређује казну шскоnима, ако учине
6) Сnол лица, које је учинило пријеступ, те се женсю11ьа суд11 np11jшyn.
снисходљивије и подвргава се блажој l<авнн од мушкога за једна­ Епархијсю1 шскоn са cnapxиjCI(OM дикастеријом суди и одре~ује
ки nријестуn (осим nрељубочинства). ка~ну nрезu1перљ~а, рјаконнма ·11 друпtм HlliКIIM чланов11ма кn11ра,

в) Кад неко учини пријеступ, а није у тријезном стаљу. ако уч1ше пријесчn. Исто 11 снјетовњаци, кој11 су чланови цркве,

z) Кад је неко учинио пријеступ при потребној одбрш својој. ако учине такве лр11јеступе, о којима нмају да суде црквени судов11.

д) Кад неко учини пријеступ у одбрани свог родјака IIЛ\1 такво· Ч л. 23. Епархијски елщоп суди лично 11 одре~ује казне само за та·
ra лица, с којим је везан обаир11ма особитог поштовања 11 оданости. кве tqJIIBtЩe, које се тичу савјести дoтlt'IHIIX лица 11 које нијесу скоп·
чане са никаквом јавном саблааш1, ннтн су икоме каква зла проу­
~) Кад кривац сам nризна свој пријеступ 11 сам га исnовјед11,
зроковале.
прије но што lie га суд иаобличити .
Чл. 24. Свака црквена казна, која је јавним црквеним судом аакОНIIТО
е) Кад кривац, послије извршеног пријеступа, уч11ни по својем
наложсна дотttчном кривt\}', и~1а свеопh11 значај и обвеану снагу за
личном побуду какво добро, које је nротивуположно учюьеном злу.
сву uркву, тако да се односна пресуда мора уважаватt1 у св11Мз
Jk) Ако је живот дотичкога кривца био увијек, пр11је извршеноrа
друr11м обласнtш црква.11а свијета.
пријеступа, примјеран.
Ч л. 25. ~аана престаје, щ дотични крнвац иадржи наложену му каану.
а) Ако неко учини какав ОМИСIIВНИ пријеступ на љубави или ми· Чл . 26. ~азна Дltортичког карактера престаје, кад истече вр11јеме, за
лоср~а према нею1м ЛIЩIIMa. које је она пресу9ена б11ла. Лице, које је 11здржало ту казну, мо·
же да заузме опет без ново1· судскога ријсшења, прфшњу своју
~ 2. Црквене казне. службу, IIЛИ СЛИЧНу јој у цpi(BII.
Чл . 17. Црквена је казна,по суштинн својој, вло, које црквена власт Чл. 27. Казна софрон11Ст1tчкоr карактера престаје, щ истече вријеме,
налаже преступшtку закона, као одмаст за ало дјело, које је он за које је била пресу~ена. Лице, које је и~држало ту кавну, може
учинио, и састој11 се у лишењу онога добра 11 оних права, која да заузме опет одређену службу у цркви само уст1јед новог су~­
црква nризнаје уредним својим члановима. ског ријешења.

Чл. 18. Црквена је казна, по сврси својој, трострукn : Ч л. 28. ~азна може престати, исто и суцско исљеђшње о пријеступу,
ИЗ узрока ИЛII Пp3BHIIX 1\ЛИ фаКТIIЧКИХ.
а) да б11 се преступник поправио i
Прзвн11 су узроци :
6) ца би се други застрашил11 и клонит1 зла i
а) опроштење, absolutio, remisslo, које у особитим приликама из­
в) да би се сачувала част и углед цркве.
риче она щст, која је казну пресуд11ла, IIЛII надлежни еПI!скоп;
Чл. 19. Црквене су казне или опkе или nосебне, poenae communes ct
6) п01t111ловање, gratia, vcnia, које у особитим приликама 11Зр11че
peculiares.
иадлежни епнскоп, или у ванредн1щ прил11кама владалац.
Опће су црквене казне оне, којима моrу noцлeli11 сви чланон 11 Фактички су узроци:
цркве ва своје пријеступе, без разлике положаја, какав они аау· а) опасност сырти ;
sима]у у црквеној заједници .
6) тешка болест,
Посебне су црквене кавне оке, · којима могу подnећи само чла·
вовн клира, обзиром ua noлo\liaj њнхов 11 .служби њиховој У цркви.
598 599

Ови увроци не чине да казна сасвнјем npccrщ, него обусщ. Ж) ко је себе оскврi!ИО какн11М скарсдшш прошуnриродннм блу­
љају иавршивање казне, коју би дотични кривац имао да ивдр)!Щ днllм Чltном на саблазан друr11Х:
јер ако кривцу мине оnасност смрщ или оздрави од бопесщ он з) ко се јавно бави неморалннм занатом IIЛII радњом, која је
мора да наврши накнадно наложено му каану, nroт1tu11 a хр11шћанској науци;
Чл. 29. 3астарјелост, praescriptio temporis, н11је узрок, да бн кривац и) ко је јавнн лихвар нлн каматник;
могао бити ослобођен, да суд више не исљфје 11звршеш1 ил н по. ј) ко употребљује м11то у јавн11М службеним пословнма, било то
кушани nријестуn, и да се аа nр11јеступ не nодвргне казнн. у црквеној уnращ 11.111 у државној 11 друштненој служб11;
k) ко се кр11 ао nред судом заклео, 11 у томе је 6110 судм 1130·
бличен и кажњен ;
ПОСЕБНИ ДИО. л) ко се јавно баuи ырачарством, а на штету других ;
љ) ко јакно ~руге о1·овара 11 IЏiевещ 11 ти јем понижаоа част н
А. О цр\{веним казнама. углед n о ш тсних. 11 угл едних људи ;

л1) liOалоу nотрсбљана ШTIITHIIЧК)' власт над удовицама 11 мало·

~ З. Оnће цркnене I(азн е. љетннма, кој и су поRјеренн његовом старању;
и) ко ј е аа своје пр11ј есту пе кажњен био свјетоnнtiМ судом 11 усли­
Чл. 30. Прва опћа црквена казна јест еш1Т11~111ја, p oe пil e ntia.
јсА то1·а је 1131'Убио грађанска права.
Еnитнмија састоји се у томе, што цркве~11 суд ншже дотичном
Ч .t з:). Тре~а onka цр~всна кша јест одлучеље, IIЛII мало одлучељс,
кр11Rцу аа какав мањи црквени прије ступ, који је ја~ан, да мора
cxco n1muпi catio тiпоr.
11зuршити нека ~јела побожностн 11 милосрђа, као одмаст, vindicl~, Мало одлу•1С1~с састоји се у то.~~, што цркнснн суд ~абрањује
за ало, које је он као щн цр~nе јавно уч11нн о . у 11ме казне доп1чноме кр 11 ВЦУ, да за неко одређено nр11јеме може
Чл. 31. Епишија је н нускаана при казнн малог одлучења свјетов· nристушm1 тајни свето1-а лрltчсшћа, а пооштрено, да може уче­
њака, и ~р11вац мора, за вријеме док му траје мало одлуче ње, на· ствовш 11 у цркненим служба,~~ са осталим uнјер1шма.
вршинат11 одр~9ена дјела 11обожности 11 милоср9а, која важе за Чл . 30. Трајање каане малог одлучсња највише је три ГОЦIIНС.
еnитимију, као самосталну ~а ану . Налаже се ова каана за мање црквене пријеступе редовно оми·
Чл. 32. Друга on~a црквена каана јест инфам11ја, infaтia С11вноr кара~1ера, 1 свагда само за пријеступе 11звршене по 11ехату.
Инфамија састоји се у nотпуном 11.111 дјеломичном лншењу цр· Чл . 37. Субјектом казне мало1· одnучења може бнти сваки члан цр·

шн11х повластица и јавних права, што црквена власт налаже кзо квене .заједнице, који се о1·ријеuш о црквене ~ако не.

каsну онима, кој11 својим нехришhансю1м понашањем nокааф, А 3 Може бити субјектом оне казне 11 некол11КО тща заједно ради
јед11 0r самог nријесту па, нзвршеног колективно.
нијесу достојн11 да уживају те nовласт1ще и та nрава.
1 Може бiПII субјектом н сте казне и сво једно мјесто са снојим
Чл. 33. Инфамија наступа ва дотичног кривца илн непосредно 1 n
СТЗНОВНIЩIIМЗ, ако та ЛIIЦЗ ПОАЛа~ују ГШIIОМ ЧIIHI!Oцy nријеступа.
посредно.
Не110зната л1ща не могу б1пи субјектом одлучења.
Непосредна инфамија настуnа ло себи за дотичнога кривца, чttM Бшмеиа одлучења аабрањена су.
постане јавни:,t да је иаврш110 какво инфамантно ~ел о, без потре· Ч .'l. З '. Четорта оп~а црквена l(а~на јест коначно одлучење, схсоп1·
бе особнтог ва то формалног судског исљеrуења. 1nunicalio omпintoda, major.
учи·
Посредна инфамије настуnа аа све оне крив1ще, што дотичtl 11 Састоји се ова казна у то,~е, што се 11скључује сасвијем 11а цр­
Нll 11 за које бива осу9ен фор.щним црквеним судом. lшене заједнн11С дотичн11 престуnн11к, кој11 је учинио врло тешк11
Чл. 34. Непосред11ој канонској ннфа.~11ј11 nодлеЖII: неки пријеступ, кojtt је јаван и који вријф законе нјсрщ морал­
а) ко јавно проводи порочан живот и таквим свој11М владањем не 11 onke црквене.
другима је на саблазан; Чл. 39. Посљедице казне конач1101. одл учења у томе су, што дOTIIЧHII
6) ко ја~но псује хришkанс~у светињу · кривац губн у пуноме см11слу сва она права у цркви, која су му
8) ко ј авио презире н омаловажава цркву
'
11 њено бorocn .
уже~~rе, пр1шадала ~ао члану црщ 11 посебно :
а) nраво зајсдн11чке мол1tтsе у цркви са вијерн11ма ;
или небрежно долази и стоји у цркви за вријеме боrослужењ~~о·
6) право да учествује у икаквом црквеном богослужсњу, а нај­
~) ко се, презнрући црквене ~аконе, ва дуго времена не "
мање на св. лнтург11ј11;
ви,~tда, нити приступа тајни светога причеш~а·
'
А) ко презире законе о светињи брачнога живота, и
јав~н
·е
1 в) право да се 11~аква света тајна 11л11 молитвословље ва њега иаврш11 i
г) право Аа може бити сахрањен уз uрквено опијело и у хр11Ш·
прељубочинац;
ћаllском гробљу.
~) ко је јавни блуцочинац. ~а
• ' 6 а~ОИ~"' 1
е) ко Је, преаирући прописе законске о дозвољеним Р
стуПitо nротивуааконито у црквом забрањени брак;
600
Чл: 40, !\оначно одл1·чењс nротнву не ког преступни ка rtaprrчc само
еnнскопсюr сабор дотичке обласне uркое.
Ко је nодлеrао каани коначног одлучења у једној обласноЈ'
' ' . цр.
KBII, ТОГа IIC CMIIje ПpiiMIITI! У СВОЈУ 3ајСДН 1 1ЦУ IIIIKaквa друга Цркн~
Ријсшсље сш1скопског сабора дотЈЈIЈне обласне цркве о 1шначно.~
ОДЈЈУЧСIЬУ OДIIOCIIOГ престуntш~а UIIBЗ ОД!\аХ ОД IIC
TOI' CIIIICKOПCKUJ'
сабора саопштсно сВiша другим облас111ш цркuама.
Чл . 4!. Пооштре на каз на f(OIIaЧJIOJ' одлуч ељR од t(pкuc ј ест антма
aпathema.
Анатема дoтiiЧIIOI' тща, које јој је noдncrлo, објзвљујс се јамно
у uркв11 пр11 свечаном цркне н ом обреду .
Чл. 42. Пета опћа цркве на каана јест л11шење крнвца uрквено r погреба.
Састоји се она црквена казна у томе, што ~OTIIЧ IIII nрсступн 111i
нема права да при смртн буде опојан у цр кв11, да буде од свс­
штенlша 11спраћси светим мол1пвама до гроба, 11 да буде сахрање 11
у хришkанском гробљу ,
Чл. 43. Kaa1ra лишсња крнвца црквеноr· погреба nосљедiЩЈ је каане
коначно1· одлучсња од цр щ IIЛJt анатеме.
Чл. 44. Као самостална ~аана 11зрич е се ова каана прошу сuих о ш1х,
кој11 су учиннли кщв те шюr црквеюr nријестуn , за који се о нн
упорно нијесу хтјели пред смрт да покају; 11 сто и nротиву само·
убиј ца,
~ 4. Посебне црквене казне.
а) ДIIOpTИIJiiC 1\В ЗН е ,
Чл. 45. Прва диорт11чка каана аа чланове шра јест оnомена, adшonilio.
Састој11 се ова каана у томе, што дотични црквен11 старјешина
напомиње једном подрфко~~ му клирltку ~ужносщ које он мора
по положају својем у служби да ианршује, а које је 011 прекебре·
rao, 11 уједно му напомиље посљедице, J(Qje могу наступит11 од тоr·
пренебрежења .
Чл. 46. 3а оnомену није потребно формално дисц11 nтrнарно исље~е·
њс, него њу ЧIIНИ н~межн11 цpКReHII старјешнна, кад опаз11 нЩ
омању кривицу у служби дот1tчног подреrуеноr м у клир11ка. .
Чл. 47. Друга диортичка казна за 11ланове клира јест укор, conlf11l·
natio,. increpatio,
Састоји се ова к~ана у томе, што, поред опомене да се не смије
чинити нешто што је забрањено, 11скааује се кривцу лр11јетња ::~
носне казне, ако други пут учинrt нешто, ва што је подвргнут
оnомещ или учини нешто слично
Чл · 48 · у кор Је· прва у строгоме см11СЛу
· д11сциптrнарна казна, Је· р ова
каана може битиивречена само послије формалног дисциnлинарног
IIСЈЬе~ења и пошто је кривац позван био од надлежноrа суда да
буде саслушан. .
Чл. 4~· Трећа диортичка казна аа чланове клира, јест епитимија, poenl·
tent1a, кпирика.
Ова казна cacrojll се у томе што надлежюt црквенн суд одре·
9УЈ' е дощ НЊ\1 члановима к;шра,' који учине какав омаЊ11 лр иЈ· естуn,
601
да морају неко извјесно вр11јеме провести у кајању и у молитви
Богу да 11м оnрости уч11њ~н11 гријех .
Чл. 50. Иавршење саме eniiТИMIIje од стране дотичнога члана клира
оставља се суду савјест11 самог кривца. Неће ли да је изврши, или
је IISUpшyje немарно, тада подлежн тежој црквеној казни
Ч.'!. 51. Чшрта 11 nоСЈьедна д11ортичка . к~ана за члановс клира јест
одлучење, suspeпsio, клир11 ка.
l{ащ ORY саставља лишењс за неко одре~ено вријеме једног
' члана клира ва уч11њени нр11јесту11 нрава, која nотичу на његовоr
свештенослуж11тељскоr ана~1аја, ИЛЈI 11s мјеста, I(Qje аауаимље у цр·
квс11uј упращ н.1и права на ужинање матер11јалне награде за своју
службу .
011 т11х nрава аа односни пријестуn може члан кл ира бити лишен
JIЛII потnуно, кад му се ва одре9ено вр11јеме одузму сва права, или
1\iеломичио, кад му се аа одређено нрнјеме одуаму само нека права.
Чл. ~2. Први обли к шр11чког одлучења саставља обустава права вр­
шења uогослужења, suspensio аЬ ordine.
Обусша nрава вршења богослужења аа одре~ено вр11јеме може
бит11 а) потnуна, 6) ~еломична и в) аа вр11јеме трајања СУАСког
IIСЉс~сња о nријеступу .
Потпу11а је обустава, ~ад се кривац лиши права да свештеио~еј·
ствује уопће, наиме, он не може не само служ11ти свету Лllтургнју,
док му траје казва, нс1·о не може вршити у ~вештенослужењу нн
оно што врше клир1Щ11 на ннж11м од љеговоrа свештенослужи·
1
тсљсю1м ил и цр шнослужшљскнм степенима.
Щело~шчна је обустава, кад се неком вабрани вршење неких из·
вјесних свештено*јстщ наравно уи11јек само nривремено.
Обустава ва вријеме трајаља судског исље9ења објаRљујс се, кад
је неко свештено тще nгno лод оптужбу ради неке кр11вице, која
је тежа 11 која је дал а понода јавној саблавни, и док се не непо·
стащ да ли је основана или 1111је ДОТIIЧНа оптужба.
Чл. fiЗ. Други облик кл11ршоr омучења саставља обустава права по
мјесту службе, suspensio аЬ оШсlо,
Обустава ова тиче се nривременог губитка правА црквене јурис·
дикције кривца, која су скопчана са мјестом његове службе. Наи·
ме, он r·уби ва одређено вријеме сва она права, која nотичу ив
мјеста његоне службе, ~ли задржава nрава, ~оја nот1:чу од његовог
свештсноr степена, 11сто тако, према ријешењу власти, аадржава
11 право 11а сне, или бар на већ11 дио приходА од мјеста његове
службе,
Чл. 5-!. Треkи обш клир11чког одлучсња саставља обустава nрава ка
приходе ~о мјесту службе у управ1юј јерархиј11, suspenslo а bene·
ficio. Нзиме, дoтiiЧHit ши .~ли р з ва односни свој пријестуn, вадр·
жава]уП11 праnо свештено*јствонања н о~тзјуПи на мјесту своје спуж·
бе, приврещо се лишава права да прим: nр11ходе од тога мјеста,
ил11 му се допушта да nр11ма само неки одрфни дио тих прихода.
Чл. 55. Сва три облика кn11ричког о~nучсња, т. ј, обустава 11рава све·
штенослужења, обустаnа ј~р11сднкцијон~1НIIХ права и обустава пра·
391
 602
бОЗ
ва на приходе по мјесту службе, могу бити објављена протнн
' ' у нс. '
ког пр11Јеступноr члана кл ира, и у таквом слу чаЈу одлучење ·е
А б .
б . б ОПnс, 1 • шта се кри вцу да сьештенодјејствује само у једној епархији 11ли
ко пак уде о Јављен само Један о лик то г одлучења, тада ·е парохији, а у другим мјестима то му се аабрањује.
' и ' ' б 1 оно Чл. 62. Губитак појединих права у свештеној јерархији, као казна,
дЈеnомнчно. у Једном и у друго~ случаЈу, ило да кр 1шац nод.
легне оп~ем одлучењу, или само дЈеломичном, 1шак изречена каана бива тако~ер, КЗА црквени суд ријеши, да дотнчни кривац губи пра·
по себи Је самостална казна. во, да .~оже добити виши јерархијски степен, него аа цво живот
мора остати на оном степену, на које.~ се затекао, кад је аа од·
()) Coфp(ЏIII CTIIЧI\c ~еn~н е.
н о сну кpiiBHUY био осу~ен на ову казну.
Ч л . 63. Губитак nоједин их права у упра вној јерархији, састоји се у томе,
Ч л. 56. Прва. софронистичка казна аа чланове клира јю новчана каа на.
с ~СТОЈИ се ова казна у томе, што се одре~ује дотичн ом е кривцу
што ДOTII ЧНII чла н клира аа неку кривицу лишава се права и положаја,
који би му припадао по служби својој у управној јерархији, и ставља
да мора исплатити у корист цркве или каквог добротворног ааво­
се у посљедњи ред ме9у равни ма себи ло јерархијском степену.
да иавјесну количину новаца у име одмnсти аа уч111ьено неко аа­
брањено дјело .
Чл. 64. Губ итак почасних права чланова клира састоји се у томе,
што се доти чни аа неку Kpii BIЩY лишава црквених одлнчја 11лн ло·
Чл. 57. Црквеви суд може наложит11 дотичном кривцу новчану ~азну чatiiiiX црквено-достојанстuених наслова.
само п~средовањем државне власти, јер сама каана није црквена Чл. 65. Губнтак почасних nрава чланова кл11ра самостална је софро·
него СВЈетовна.
HIICТIIЧKa казна. Ал и може бипt 11 нускаана, наиме као nосљедица
Посредоваље у томе државне власти или такво је, што је држав· теж их софронистичких казни : лишења мјеста службе нлн свргнућа,
на власт законом привнала црквеној власти, да може у границама исто шо као и пооштрење неке теже днортнчке казне, која је
своје надлежности налагати самостално ту казну, или пак тако, што била наложсна за мањи какав црквени лријестуn1 особито за пре·
се црквена власт обра~а у даним случајеви.~ а држзвној власти аа небрежење дужн ости по сл ужби у управној јерархијн.
посредовањеЈ да дотични изврши наложену му uр!iвеним судом нон· Чл. 66. Четврта coфpoHIICTIIЧ Ka казна за чланове клира јест лншење
чану казну. мјеста службе, priva!io benellcii.
Чл. 58. ~руга софроНЈЈСтичка ~аана аа члан ове клира јест премјештај, ~аана се ова састој11 у томе, што се дотичном крннцу одуанмље
!ranslatю, nраво да даље остане на мј есту службе1 које му је стално било
повјерено, н лt1шава се nрава да прима ва · своје иадржавање оно·
Премјештај, као цр~вена казна за члановс шра 1 састојн се у томе,
шу награду, кол и ку је примао до к је аауаимао своје мјесто, али
што ~отични мора оставити мјесто службе у уnравној јерархији,
му се остављају опћа прщ која nотнчу иа његовоrа стеnена у
аа КОЈе је био одређен и формално nосшљен, и мора да прије·
свештсн ој j ep~pxt1j11 .
~е на друго мјесто, и то, или на слично мјесто, 1ти на слабије, Чл. 67. ~аана л ишења мјеста tлу)l;бс ч.~ анооа КЛ11ра иврнче се увијек
прем~ врс:и н тежини пријестуnа, за који је била изречена казна тnко, да кр ива ц не може више ни ~ада добити мјесто, којега је ва
премјештаЈа, ·
казну био Л II Ш ell .
Чл. 59. Премјешrај је самостална казна, кад се он одрфје ради неке Али према врсти 11 тежини пријеступа ова каана може гласити
кривице дотичнога лица, н посл ије формал ног црквено-судског 11 тако а) да кривац не може добити никада нн друго какво мје­
поступка .
сто службе у цркви, или пак 6) да може добити са временом ка·
~о се ~в.а канна има одредити лицу, које заузима мјесто службе кво друго мјесто, ако се по~аже достојан ТОI'а, само не оно, које
у r равНОЈ јерархији, а За које је мјесто било постављено то лице је заузимао прије осуде.
СУNеловањем и државне RЛасти, тада казна иста може се наре~ 1 Ч:1, 68. Лета софронист1tчка кавна за чланове клира јест cвprнylie,
t сnоразумно са овом влашћу. deposi!lo, degrada!io.
Iл. 60. Тре~а софронистичка казна за чланове клира јест губитак ~азна ова дира у основи права свеwтено~ејствовања 1 н према
појединих права у jepapxиjlr, poena privativa. томе њој могу подлећи само чланови клнра, који су на вишим сте·
Губитак овај тиче се правА, која дотични члан клира има а) у пенима свештене јерархије : еnископи, прештер11 и ~акони.
свештеној јерархнЈ· н 6) · .. . а ва Састоји се ова казна у томе, што се дот11ч.но свештено лице ли·
' У упранноЈ JepapXИJII 11 в) почасн11х пр '
11 то nрема врстll и тeжiiHII кривице ради које је црквеним судом шава сасвијем н ва увијек nрава снештеноrосЈСТВОНања. Ако се ДО·
осу~ен. ' тичном кривцу, који је подлегао овој каани, доnусти надлежннм цр·
Чл. 6/. Губитак nоЈ'единих права у свештеној јерархији састОЈИ
· се У кненим судом и обзиром на нрсту 11 тежину ње1·оие кривице~ да
може уживати опhа спољаwња права клира, и носити с.вештеничко
томе, што дотични кривац бива лишен ако је епископ права ру·
кополагања али мож ' ' ·'е]· име н чщ тада је ова казна nросто свргнуhе, depos1tlo siПiplex,
' е лнтурrнсати н вршнти друга свештено/IЈ
ства, или,. а.ко је преэвнтер, лишава се права да врши одређена 11 наЧс бllва казна коначног cвprнyhn,
свештено1'еЈства доавоЈьа · ~ доnу· 39 1
•

~~ ' ВЗЈУnИ му да остала врши i IIЛИ лак

604 605

ч.~ . 69. Шеста софронкстичка каана аа Чnаноне клира јест коначно Чл. 78. \{о се одметне од хришkаиске вјере иа малодушности, а не
свргнуhе, depositio omnimoda, perfecta. што је Сltлом био прину~еи на то,
Казни овој, исто као и nростом свргну!; у, могу noщћtt а а врло Чл. 79. ~о се о дм етне од хришliанске вјере тренутно, само док из­
тешке пријестуnе само . члан они клира, који су на вишим степенима бјеш опасност rоњења.
свештене јерархије; епископи, прсавитер11 11 дјакоНit . Ч л, ~0. Ко се о дм етне од хр11шћанш вјере само привидно и на спо·
Казна коначнога свргнућа састоји се у л11шењу свих оних прщ љашњ11 11ачин1 остајући у приватном и дом11iем животу вијераи
која је дотично свештеио ще добило као члан свештеие јерар. х ришliаншу.
хије, исто и као щн управне јерарх11је ) 11 то:
а) ца остане на мјесч службе, које му је било понјерено 11 да
§ б. !Iр11јестуnн nротиву хрпшЋанских вјерскпх правила.
врши односну јурисдикцију; Чл. 81. Kn, остајући члан ом хришliанске вјере, ступа у релиrијоано
б) да ~жива nриходе од тога мјеста б11вше љегове службе; опћењс са јуцеји,\\а или са незнабошцима, communicat!o in rebus
в) да може обављат11икакву сuештену службу IIЛII 113вpш11illltKa· sacris cum Judaeis et Paganis.
кав боrослужбени обред; Чл . 82. Ко, остајућ11 чланом хришliанске вјере, слиједи уједно вјер·
z) да може носити име 11 уживати част свештеиоrа тща, исто сю1~1 неанабожачюtм обич3јllма.
тако и носити извањско свештен11чко об11љсжје на г лав\! 11 у оц11ј елу ; Чл . 83. Ко, остајућ11 члаиом хриш\iанске вјере, слЈtјеци уједно ајер·
А) ца може икада више добити у цркв11 11 у црквен ој у nрави11ка· сюtм ј удејсюш обичајима .
ква права. која nриnадају члаиовюt\З кл11ра. Ч л. ~4. Ко за немарује хришkанска правила о вјери 11 моралу 11 уче­
Чл. 70. Казна коначнога сврг11ућа изриче се
аnсолутно. Она 11~1а све· ствује у неанабожачю1м јавюtм забавама, torneamenta, ludi scenici,
опhи значај аа сву васељеиску цркву, 11сто тако 11 за .! .ржавну власт. mimorum \udicrae arles, equorum curricula, be8tiarum pugnae.
Чл. 71. ~аана коначног свргну~а једног свештеног шща ltЗвршујс се Чл. 8~. l{o, аанемарујући хришliанска правила о вјер11 и моралу, бави

У ванредним случајевима јавно и при односном снечано~1 црквеном се неанабожачюtм сујевјерстuима, sortilegium, divinationes, magla, spi·
обреду,
depositio solemnis. ri!isпшs, necromantia.

Чл. i2. Седма софронистичка казна ва чланове кшtра јест искључење ' r
на цркве.
§ 7. Пр11јеступи nротиву православне вјере.

Састоји се ова казна у ономе истоме, у чему се састоји казна Чл. 86. Ко хотимt1чио и са nредумишљајем напусти православну вјеру,
коначног OIIJiyчeњa осуђених аа вели~tе црквене пријестуnе свјетов· измисли ноRу КЗКRУ вјеру или прије~е у какву јеретичку щругу,
њака (чn. &!). haeresis.
Чл. 73 Пријеступнмм члановима кл11ра на вишим јерархијсюtм стеnе· Чл. 87. Ка, остајућtt чланом nравославне црщ али без увјерења у
нима ова се каана налаже, кад су всћ ою1 били осуђени на кона· исшу православног учеља, трn11 и nонла~ује јерет1щима, recepto-
чно свргнуh~, и кад су, као свргнути, учинили опет какав тешюt res haereticorum.
црквени прнЈестуn, 4л. 88. ~о, остајуliи чланом православне uркве, ступа у религијоаио
Чл. i 4· ~~зна искључења из uркве пријестуnиим ~лановима кл ира на опћење са јеретttцима и признаје њ11хове богослужбш обреде, com-
вишим 1ерархијским степенима сједињује се са казном коначнога свр· mllnicatio in divinis cum haere1icis.
l гнуhа: ва јерес, за раскол и за Сltмоиију Чл . 89. Ко се колеба у nравославној вјери и чита 11 употребљује је­
!л. 75. Посљедице су казuе ретичке књиге. да 611 се ив таквих књи1·а поучио, Jibri improbalae
" искључења иа цркве аа пријеступ11е чла·
нове клира на вишимЈ·е · ј lectloпis.
. рарХИЈСюtм стеnенима исте као и аа св е·
ТОВЊЩ КОЈИ су nonne ' Чл. 90. ~о пр11ма и nр11анаје јеретичко крштењс, а уједно зна, да је
""' гли казни коначног одnучења (чл. 39).
оно противио учењу православне вјере о крштељу.
В. 0 црквеним пријеступима. Чл. 91, ~о је 111\АИферентан пре,~а правосшиој вјери, и не пааеkи на

О~ћ~ цркмн" np"jecтyn". православи11 кара\(тер, што мора имат11 њеrова nородица, ступа у
брак са јеретичким лицом.
1. Првјестуnц n
Р 0 т 11 8 У вј е р о 11 ц р к в е.
~ 5, Пријестуnи про § 8. Пријеступи nротиву боrопоштовања.
тиву хришћанске вјере.
Чл. 76. Ко се ~отимично и Ч л. 92. ~о ријечима 1\ЛИ чинима вријеђа Бога и Божје уrодиике, Ьlas·
оn метне се on L са nредумиwљајем одрече Исуса Христа 11
""" ~ хришnанске вјер у phemia, maledictum.
t вјеру, ap,ostasla а flde. е и пријеђе у какву нехришhанск
Ч л. 93. ~о nоложи јавно заклетву, пршвљуkи . Бога аа св]едока, щ
ln. 77. Ко се одметке on хриwћанске в' • а се nослије nогази јавно ту заклетву, perjurium,
onpe tnлк иновјераца ! 1ере, јер НИЈе у стању А
' ко и га nрину~аsају на прс~јеру.
606
607
Чл. Ко се · лажно пред судом Или пред добри~\ људима закуве
94, 11. П р 11ј с с т у 11 н 11 р uт 11 nу д р у ш т н а.
приававши Бога аа снједока, crimen lalsi. '
Чл. 95. Ко nоложи свечаио завјет пред Богом, било nосветивши Му Э 11. 1Iр11јеступн протнnу жнвота друrнх.
себе самога или посветивши Му flеки предмет, nак nocл ~tjc јавно Чл . 113. Ко *лом 1tвврш11 хотимнчно убијство и лиши живота дру·
погази тај аавјет. го лtще, hon1icidium.
Чл. 96. Ко јавно омаловажава, ријечима ltЛit ЧI!Нitма вријс9а он о, што Чл. 11-1. Ко неn осредн о учини ttли помо гн е да се усмрти дијете у утро·
је намијењено Богу и Божјој служби, rci sacrae violatlo. би матери ној, procuralio abor!us.
Чл. 97. Ко не nоштује, омаловажаuа и ријечима или ttiiii i!Мa вријф Ч л, 115. КоxOTIIMIIЧHO, а нмајуfi11 опаку намјеру, осакатн своје пtје­
· свештена лица, особито када врШе службу Божју, sacrilegium personale. л о , особ ито са .1 ажно схваkеном религијозном сврхом , eviratio,
Чл. 98. Ко јавно омаловажава м чинима ил и ријечима врије~а бого­ Ч л. 116 Ко хотим11ЧНО 11np11 нормалном умном стаљу юtд11ше на себе
служење или ма који цркве~и обред, sacrilegium reale. · 11одузме себ11 ЖII Uoт, suicidiun1.
Чл. 99. Ко јавно омаловажава 11 ријечима или чини.11а nо кааује пре· Ч д. 117. Ко раам 1t шље но изазове друго 1 ице на двобој, или ко иза·
ава 11 nристане на двобој, duellum.
аир насnрам мјеста, која су одре9ена за богослужсње 11 која су
Чл. 118. Ко хот1tм 1tчн о и са предумишљајем убије свога оца 11ли свој у
освеhена, sacrilegium locale.
матер, parricidium.
Ч л. 1ОО. Ко јавно ријечима или чинима nоказује nрезир 11 не пошто·
Ч л . 1Н1 . Ко 11 ехоп1чно уб 11је човјека на смрт, не имају kи намјеру да
вање временА, која су одре9ена за богослужеље.
га л иши ·ж ивота, homicidiumcasuale.
Чл. 101. Ко презире постоuе, који су црквом установљени, 11јавно н Ч :1 . 120. Ко у ненормал ном умном стању наврши близу хотимично
намјерно покавује омаловажавање nоста и црквених прописа о пост~. убнјство.
Чл. !02. Ко хотимичнои са nредумишљајем оскврни једну ствар, ~ojn Ч:1 . 121. Ко има могуkност да спасе човјека да не умре од глади,
је света или која је била освеkена, sacrilegium reale. остани ипак да такав човјек од глади умре.
Чл. 122. П одлежи с nитнмиј и кл ирик, који у извјесним случајеяима
99. Пријеступи противу једннстnа цркве. убије ч овјека раабојни~а .
Ч 11. 123. Подлежи епi!ТИмији клирнк, који се нађе ме~у ратницима 11
Чл. 103. Клирици или снјетонњаци, који јавно заметну раскол, те са·
у рат)' убије непријатеља .
ставе расколннчку вјерску задругу 1 schisma.
Чд. 10.4. Клириt\И или свјетовњаци, к оји се јавно одметну од закон~'; § 12. Прнјестуnи противу сл ободе друrих.
те Јерархије црквене и сами заметну своју расколничку Јерархив · Ч л. 12i. Ко учин11 људокрађу, н ради л ичне своје користи претвори
слободно тще у ропско стање, plagiuш.
§10. Прнјестуш1 противу црквеног уређеља. Ч !! . 125. Ко уnотреби CIIЛ)' и отме ради путености слоGодну женски·
њу, rap!us.
Ч л, 105. Ко xoke да C1'YIIИ у ктtр nрезнруhи \iанонске проnисе о
Чл . 126. Ко . употреби силу и отме ради путености калуђерицу, ип н
томе и о б илааеnи
L
права јерархије' црквене,
·
него cлyжenll
L
с е за то другу дјевојку, која је учинила завјет ~евичанстна.
noмoky свјетовних власти.
Ч л. 127. Ко помаже OT!Atlчapy , који xoke да силом одще слободну
Чл. 106. Ко хоће да cryn11 у клир, уnотребљујуhи аа то nријевару иnlt женс кињу, или који xohe да нанеде калуђерицу на блудочинстно.
насиље.
Чл. 128. Ко, да задовољи својој путеиосщ оскврни иеuину дјевојку,
Чл. 107. Снјетовњаци, који nрезиру или не иавршују канонске про· употребивш 11 за то силу нл н пријевару, s!uprum,
t писе о устројству и уnрави црквеној. ло· Чл . 120. Родитељ, који ради cRO]IIX личних рачуна xofie да принуди
lл · 108. Свјетовњаци, који се не покоравају црквеним властима У своје д1 tјете на брак за лицем, које оно нс жел11 или неkе. Исто
словима кој морала. тако и штитник, који на то xohe да принуди ще, повјерено ње·
Чл. 109 СвЈ'е .н се тичу .вЈере и цркве 11 nршлА хрнш~анскоr них су·
· товњаци, КОЈИ с.е не покоравају nресудама цркве ГОВОМ ШТI\ТННШТDу.

дова у nитањима црквене дисциплине Чл. 130. Родитељ, који ради својих личиих рачуна xol;e да принуди
Чл. 110. Свјетов . · · . ире она своје дијете да се аак~уђ~рн. Исто т.ако 11 штитник, кој11 xohc да
њацll, КОЈИ се опиру да приме аа духовне nаст 1
лица која су ва не влас11 на то принуд11 тще, које ЈС било повЈерено ње1·овом штитништву.
' то ваконитим путем одређена од надлеж
црквене:

Чл 111 · Свјетов ~ирике,

§ 13. Прнјеступн противу частн других .
· . њаци, који nримају сврrнуте или одлучене џ.
н допуwтаЈу им да обанљ ј Ч:t. 131 . l{o јавно некоме дира у nоштење н понижава му част и до·
Чл ll2 С . а У црквене службе. · up~811 , бар глас у друштву, (njuria.
. . ВЈетовњаци, који присвајају себи право учнтељства у rм~
илм који xohe самовласно да читају са ·амвоиа у цркви ив сие
КЊIIГа.
 008
609
Ч л, 132 ~о руж н им ријечима ~а~Ада б~з узрока на не~о лице и оба.
Чл. Ј 50. ~о nружа средства и nосредује, или у својој кући rtли у дру·
сипље r·a јаино nсовкама, injurra verbrs.
rом каквом мјесту, да се двоје лица, мушко и женско, на~у скупа
Ч л. 1Я3. ~о nисмом некога уврr1једи ивнашајући неистшштс стварн у
ради блудочинсщ сводништво, Jenocinlum.
намјерrr да му nред дру1·има nонизи част и добар глас, libcl!i lanюsi.
Чл. 151. !{о тргује са тијелом женскињ~, и у нарочитим куfiама држи
Ч л. 131. Ко јавно ll ei(O J'З о свади аа какно неистинн го цјело 11 јавно
женскињс да би с њима муш ки чинил и блуд (блудничке кyfie).
!'а пред свијетом оклсвета, calнmnia. Чл. 152. Мушки и женске, који заборављајуfiи на nриродни стид, ку·
пају се ааједно у јавпим ил и приватним мјестима.
914. Пријестуnп nротнну Шl овшiе друшх.
LЈл. 153. Који се бави иадавањем књига ltлн слика, које могу да уа­
Ч:r. 135. Ко тајно украде ту~у какву неnокретну шар 11 претвоrн је бу~ују путеност (порнографске слике и списи).
у своју вл аштину, lurlum. Чл. Ј bl. Ко се оскврни блудочинством са лицем, које му је у нај·
Чл. 136. Ко nријеuаром 11 недоавоље н пм средстном одуам с од н еко га ближем крвном сродству, incestus.
какву ствар и npeтooprt је у своју влаштrшу, lraнdo lc nta ahlalio rel Чл. 155. Ко се оскврни блудочинством са лицем, с којим се налааи
alienac. у забрањеним степенима таабине или у духовном сродству.
Чл. Ј 37. Ко помогне некоме да украде ту 9у какву неnокретну ствар, Чл. 156. Свјетовњак или 1iЛирик1 који оскврни блудочинством калу·
и ватијем прикрива луnежа, ил и му пружа ср едства, да се не от· ђер1щу иmt дјевојку освећену.

крије чинипаu.
Чл. 157. Свјетовњак 11ли клирик, који изврши противуприродно блу­

Чл. 138. Ко вршrt јавну службу и рукујућн јавном н.~ о81rном ~ао вва·
дочинство, crimen contra naturam.
Чл . 158. Кад двоје њих истога сnола окаљају се измф себе nротиву­
иичник, )' краде или лроневјер11 ту имовину, peculatus.
нри родним блудочинством, sodomia perfecta, paedicatio.
Ч л. Ј 39. Ко врши јавну службу 11 рукујуkи ја нн ом rtмовнном као asa·
Чл. 159 Кад једно мушко са једном женскињом изврше између себе про·
ничник, влоупотребrt повјсреном му бшајннцом, de residuis.
Тltвуприродно блудочинство, sodomia imperfecta (in vase praeposteгo).
Чл. 140. Ко врши јавну службу, и као аваничнrt к истјерује шtто, IIЛII Чл . Ј 60. Кад неко учини блудочннство са женским или мушким лицем,
иначе истражује новаца од странака, repetundaruт . које није још достигло apjeny доб.
Чл. Ј 41. Ко на9е неку непокретну ствар, а а коју знз да није ~его· Чл. 161. Ј<ад неко оскврни себе блудочинством са четвороноги,\1 жи­
ва, н ту ствар сакрије и np11cвojtt је себи, injusta reruт perdrtarum винчетом ил и са птицом, bestialitas.
re!en!io. Чл. 162. Кад једно мушко или женско лице оскврни само с~бе блу·
Ч л. Ј 42. Ко са намјером да би себе обоrат11о, бави се л11хвом IIЛII дочинством, малакија, moJ!ities.
каматареrьем, fenus, usura. ~
§ 16. Прпјеступи противу правила о браку.
Чл. 143. Ко јавно и употребљавајуhи силу npиcuoj11 ссб11 неку ту у
ствар, не презају~" да nри nотреби и убије тще, којему xokc да Чл. 163. Ко осуђује брак као дјело дјавола, н учи да се треба кло·
ствар отме, rapina, · . нити брщ као грјешнога дјела.

Ч л. 144. Ко Јавно 11ли на прикривени начин украде и ceбlt npi!CB0J'

1 Чл. !64. Ј<о се при склаnању брака не осврhе на канонске и грађанске
, . • '1 ·um rea1е, прописе о доби, прије које нико не може да ступи у законити ·брак.
Једну.ств~р, КОЈа )е намијењена Богу и богослужењу, sacrr egr
proprre drctum. е
Чл. 165. Ј<о ступа у брак, не пааеhи на природне и цркнено·rрађан·
ске законске прописе о родоскврњењу.
Ч л, 1~5. Ко npeмeke гробове умрлих да би наша.о нешто да у к~~· Чл. Ј 66. Ко ступа у брак, не пааећи на канонске и грађанске закон­
и себи nрисвоји, и yonke ко се бав11 пљачкањем освећених rp ске прописе о степенима сродства 11 таабине, у кojiLIIa је аабра·
шта, sepulcrorum viola!io.
њено склапати бракове.
1/l, Пр ПЈ' е р ~л а. Ч л. Ј 67. Ко ступа у брак, не пазећи на канонске прописе о стеnе·
стуnп nрот11ву xpllшћaнci\QI' мо
нима духовнога сродства, у којима је аабрањено склаnати бракове.
§ 15. Пријестуn11 nутености. ~ Чл. 168. Ко је свечано положио завјет о свагдашњој беабрачности,
Чл. 1.46· С~је товња~,. КОЈИ. НИЈе. везан са л11цо ' nак погази завјет н стутt У брак.
браком 11 учини блуд
КОЈе тако~е није веа б · tio Чл. 169. Члан клира у нподјаконском, дјаконском или преавитерском
Чл 147 1<л . ано раком, блудочинство, formca · лнце,1! 1
чнну, ако ступи У брак.
· , ' нрнк, који је нежењен или удовац, 11 учини блуд са
Чл. 170. Епископ, ако ступи У брак.
Ч~ К~Ј;8 т~о~е није браком везано, . roif(~н· Чл. Ј Ј, Ко презре црквене прописе о православном карактеру, који
7
. . , В)етовњак који није везан браком и држи у кућiЈ суЈ мора имати породица свакога, који припада правоСI/авној цркви, и
цу и с њом живи у б
Чл. 149, Кпн Irк , лудочинству, concublnalus. га са ~е- склопи брак са јеретичким лицем. ·
ком н Р ·' КОЈи ПОА изговором духовнога братства сво у )I(C~' 39'
сКIIIЬ)' еущом жекскињом или удовицом држи у кући та~в
Н С ЊОМ ЖИ Ј' 1 tae
ви, rnц reres iпlroductae, dllectac, agape '
610 611

Чл. 172. Ко презире црквене прописе о хришhанском ~араперу кој Чл. 188. Митрополит, који не штује повластице и права других само·
• • 1 1
мора имати породица свакога, КОЈИ исповиЈеда хришћакску вјеру, и сталних у својој управ11 обласних цркава.
CIU\Onи брак са нехришћанским лицем. Чл. 189. Митрополит, који АОnусти себи простирати своју Јурисдик·
Чл. 173. Жена,чиј11 је муж случајно нестао и не сачекавши да довна ц11ју иаван граница своје области на туђе цркве, и тијем реметити
да л11 је у истину још у жиRоту, ако ступи у брак са друr11М шщем. ааконом установљени поредак у васељенској цркви и у односима
Чп. 17 4, Мушко или женско, које је остарила, ла хоће иnак да Щ· 11амеђу АОтичних самоуправних цркава.
па у брак. Чл. 190. Митрополит, који не уважава судска ријщења, која су била
11аАа на у другим самоуправним црквама о црквеним п11Т3њима ди·
Чл, 17 5, Свјетоnњак, који има жива свог брачног друга, па ltаневје·
сциплинар нога карактера, примајући у с~оју област и прианавајуfiи
ри га и учини блуд са другим лицем, adulteriuт .
односна nрава свргнутим или одпученим у АРУГОј области клнрн·
Ч л. 176. Свештено лице, које има Ж!!Ва свог брачн ог друга, na 11зне·
цима, или оДIIучеttим свјетовњацима.
вјери га и nадне у прељубочинстно. Исто 11 ако падне у прељубо·
Чл. 191. Митрополит, који пренебрегава да сазове сабор епископа
чинство жена свештенога лица.
своје облащ бар један пут сваке rод11не ради договарања и ОА·
Чл. 177. Ко има живу своју вакониту жену и није био од ње судом луч и вања о црквеним пословима .
рааведен, па склош1 брак са другом женшњом . Исто и жена, којој Чл . 192. Митрополит, који издаје какве наредбе, које се могу тицати
је жив законити муж, и није од њега судом била разведена, па ету· ц11јеле митроnолијске области, без обласнога црквеног сабора и бег
пи у брак са другим човјеком. анања осталих епископа, који припадају његовој · омасти, или не
Чл. 178. Ко х~ће да у исто вријеме ЖIIВИ у брачној свези са АВије саслушавши бар Npoa писма њихово м11шљење о дотичком поспу.
или са више жена, или жена да има два или више мужева. Чл . 193. Митрополит, који допусти себ11 при нормалним приликама
ЧЛ. 179. Ro самовољно и без судског ријешења растрl'не законити утицати у правне послове једне подручне му еnархије, у којој по·
стоји законити епископ.
брак, У којем се налащ и самовољно склопи брак са другим лицем.
Чл. 180. ПоДIIеже епитимији удовци и удовi!Це, кој11 ступају У APYГII Чл. 194, Митрополит, кој11 у нормалним иэвањскнм приликама аапу­
шта, да се кроа три мјесеца попуни једна · ПОАручна му епархија,
или треkи брак, 11nи који би хтје,,и да склопе четврти брак.
која је остала беа свог редовног еп11скопа.

~ 17. Пријестуnи nротиву хрншliанског ыорала. Ч л. 195. Митроnолит, који се нс стара да у свакој подручној му епар·
хији бm покривена сва односна сисrемиаована мјеста у црквеној
Чл. 181. Хришћающ који nреаируl;и правила о хришћанском мораМ, еnархијској упрщ у случају да надпежни епископ ради каквих сво·
хотимично noxa9a јавне неморалне забаве. јих ЛIIЧHIIX узрока, занемари да то учини у одре~еном року.
Чл. 182. Хришћанин, који преэируnи правила о хришћанском мopanr, Ч л. Ј 96. Митропол11т, који допусти АЗ неко постане у митрополијској
ианакарађује Ради смјехотворства своје тще или своје Tlljeлo. област11 еп11скопом, који није npeA њим и епископскнм сабором до·
Чл. 183. Хришkанин, који презирући nравила о хрншћанској скром· казао на односном канонском испиту, Аа је достојан епископства,
ности ра
' скошан Је· У накнту свога тијела или у чешљању косе ~а Ч л. Ј 97, Епископ, који не покааује дуж но поштовање nрема поглавици
обласне цркве (митрополиту, егаарху, nротосу, или патријарху), којој
rnави. Ово особито важи аа чланове клира
Чл. 184 Хр ћ · моралу, тај еnископ припаДа, или се случајно ој\Метне од својег црквеног по·
' иш анин, који преа11рући правила о хришћанском . да главице и престане спомињати његово име на божанственој служби,
nредаје себе ради среброљубља ааартним играма IIЛII који nycтll а
аавпад ' l(}IHP • Чл. 198. Епископ, који употребљује каква среАСТ&а да би се отргао
а њим страст nнјанства. Ово особито важи ва чланове испод јуриСАикције законитог митрополита,
Чл. 199. Епископ, који не уважава постојеhе канонске проnисе, него
Посебни пријеступи I<лира. самовољно од њих одступа, или допушта да се у њеrовој епархији
~ 18. ПриЈ' естуn" nрот11ву
'
1
•.
nравила Јерархијскоr 11
. орет~а. одступа од тих прописа и да се навршује нешто, што канони ке
nрописују или што се не слаже ~а канонским одред~ама.
Ч л. 185. Ко хоће . . или хо~е 200. Епископ,
да ва новце АОбије благодат свештенства, .. n- Чл. који наговара своЈе другове, епарХНЈСКе епнскоnе,
ва новце да доб · бу У ~~~' . да мимоиђу права надпежног обп~сиог митрополита, те. да сами са·
ка ј ИЈе какво црквено достојанство или служ
ч л. 186. Ко nрезир ћ
ено управи, simonia,
хяје, yn
о·
Ч л.
ставе епископски сабор беа надпежког митрополита.
20 1. Епископ, који беа опраВј\аног уа рока иеће АЗ се ода во ве по­
требљује 'с ј У и или мимоилааеhи власт и права јерар 80 Ј!Ј1~
в етовну власт , јанст зиву митрополита, кад га познвље на обласнк сабор.
неко мјесто б да добиЈе какво црквено до сто Чл. 202. Епискоn, који не павк ка границе своје јурисдикцмје и xohe
Чл 187 Ми спуж е У црквеној управи yon~e да простире своју власт преко тих граница.
· • троnоnит (а · · х н
поrлавица · РХИЈеnискоn, nатријарх протос, егзар ' у усеО' 39,.
Једне обласие ) , ' који с
јени васе љен ском цркве.' КОЈИ не уважава каноне, onY1111a~·
у њеrовој обласн~каом, и КОЈИ самояољно одступа, или д nнса.
1цркви други одстуnају од канонских про
612 613
'Чл. 203. Епископ, који је подn:rао суду Мltтрополиј скога сабора, nак
копо.1ОiЮI или лро11аведе на црквено достојанство некога по nри­
се опире да се покорава риЈешењу ~ora суда. страстију .
Чн . 20+. Епискоn, који истиче нека своЈа r~реиму ћ ства лична илrr пре. Чл. 222. Епископ, који, не nasekи на односне канонске прописе, ру­
имуkства његове епархијске катедре, 11 неће да штује старјеuшн. коположи некога без назначења мјеста службе.
ство епископа, који су прије њега примил и х11рото нију. Ч л. 223. Епщоn, који, не пааеkи на каноhске прош1се о доби кандидата
Ч.: r. 20.1. Епископ, који не штује одлуке црквеног суда других enap. за сuештенство, рукоположи некога, који није достигао каuонску доб.
xrrja 0 лrщ11ма, која су била осу9ена 11 која G11 случајно прешла r Ч л. 224. Епископ, који, не пазеlш на канонски пропис о томе, да дру­
њеruву еперхију. г обраЧНit не може пр11мити рукоположење, ипак рукополож11 аа дја­

Чл. 20tl. Епископ, · кој11 прими у своју епархију једног туrуег клирика, кона IIЛ II презвитера некога, који се дна пута жеюю.

који је самовољ110 одбјеrао иа епархије, којој нао шрик припада Ч л. 225. Еш1скоп, који, не пазеliи на канонске nрописе о гријеху родо­
скврњења, рукололожи за дјакона или презинтера, или уопће nри­
и у којој је аауаимао однос н у службу.
ми у кm1р некога, кој1t се окаљао родоскврњењем.
Ч л. 207. Еп11скоп, који прими у клир неко ли це 113 туrуе епархије, аа
Ч л. 226. Епископ, који не пази 11а каfюнску поступнос'r у рукополо­
које не зна да ли је достојно да стуnи у кл ир, 11 да је слободно
ж ењима и проиаведењ11МЗ 1 и пренаглено nрои зводи дотичие на више
од свачеrа, што би му могло nријечит11 у томе. сте пен е.
Чл. 208. Епископ, који nрими у своју епархију каквог калуђера, којн Чл . 227. Епископ, који не пази на канонски пропис о православном
је одбјегао иа епархије, којој је при падао. карактеру породице чланова клира, 11 рукоположи некога, којему
Чл. 209. ЕпискоП, који юrји вадовољан својом еn архијом, јер је Щ· н11јесу сви у куkи православни, особито родјаци.
чајно мала 11 сиромашна, те недоавољен1tм средствима рад11, да бн Ч л.228. Епископ, кој 11 презре канонски прошtс о јавности тајне све­
вауаео какву епархију, која је већа 11 богатија . 11 рукоnоложи за дјакона или презвитера некога скри­
штенства,

Чл. 210. Епископ, који xoke самовољно да усрне у неку eпapxll]~, вено 11 без знања клира и народа.
Чл. 229. Преавитер,•) који у вршељу своје свештенослужитељске и
која има још жива свог emrcкona.
Чл. 211. Епискоn, кој11 иде у ту9у еnархију, која има још жива ~вог п аш рске службе, 11е nази на све односне канонске и црквено­

епископа, да ту проповиједа или да свсштенодјејствује, а У намЈеР" зако llске проп11се 11 не иэврш ује ltX.
Чл. 230. Преавитер, који не штује својег епископа, као духовноrа оца
да noниs1r пред јавношkу надлежног enapXItjcкoг епискоnа.
11 архипастrtра, и одр11че послушност својем епископу .
Чл. 212. Епископ, који се без оправданог узрока опире да заузме еnар- Чл. ~31 . П резв1пер, који заборавља на старјешинску и архипаст1tрску
хију, ва коју је био саборне иаабран 11 хиротонисан. ојк власт својег шскопа, 11 буни се проп1ну њега.
Чл. ~ 13. Епискоn, који беа саборскога ријешеrьа самовољно nрисв Чл . 232. Презвrпер, који заборавља на старјешинску и архипастирску
_ неку епархију, која је у то вријеме уnражњена. а врши власт епископа у својој елархиј11, 11 бун11 народ противу законитог
Чл. 214. Епископ, који самовољно 11 противу закона xoke д епископа.

епископску власт у ту~ој еnархији. о• Чл. 233. Презвитер, који заборавља да је епископ у својој еnархији

Чл. 215. Епископ, који да угоди своЈ· ем каквом родјаку .IIЛII. епаРХ'
дРУ~]"· архипастир и духовни отац и клира и народа, и, као заступник

епнскопов у дотичном мјесту, не утишава народ, кад се оп11ре на­

кзхвом лицу, хоће да сам постав11 себи насљедиrн<а У своЈОЈ а је
Чл. 216. Епископ, који ана аа једног ~акона илll лреэвитера Ас~Ам Ч л.
редбам а епархијског епископа и буни се протииу њега.
234. Преавитер, који заборавља да је епарх11јскн еnископ са сио­
правилно и од ааконитоr еnископа био рукоnоложсн, пак се у. ј им презвитерсюtм савјстом дyxouнrt судија аа клир, 11 не покорава
Ч и~~; поновити рукоположење таквога л11ца. ~ 0 на~· се судским одлукама свог епископа.
Л. ' Епискоn, КОји
је ВаКОНИТИМ наЧIIНОМ nодлегао казНИ na sr Чл. 235. Преавитер, који заборавља дз му је епископ њеrов духовни
ноrа свргнућа 11 ис 11ЛII "
' усуди се да ипак рукополаже кл11Р 11 ~ ' отац и да се 011 мора држати према њему у строгој послушности
ши какво друго све , · а као духовни син, па у засљепљености својој усуди се увриједкти
Чл 218 Е штенодЈејство. eзsrrтe~,
·кој · .пщоп, који рукоnоложи некога аа дјакона ltЛII np u.lld 1эЈ· свог епшопа.
и НИЈе био пре . да пр Чл. 236. Преавнтер, који, не пазе~и на односни· канонски пропис и
тходно исп11тан да л11 је постоЈаН
ну свештекства ' Jlfl• nревнруkи свог надлежног епарх11јскоr епископа, усуди се не спо­
Ч л. 219. Епископ. ј звlrтера, мињати име његово у сиетим молитвама пprt црквеним службама,
yooh~ n 1
ко и рукоnоложи ва ~акона или пре ue,\13 uof
рим н у клир вЈ' ери 11
'Ј IIOA,Прештер' рааумнјш се у овом Смнопсису шкм шштенмк, којм има
пуко ос · · некога, ва чију се тврдост У
ч л. 220. Епискоn ' . Ј Је незналица.
ВЈецочење или ко 'и , ~л'
авитера, rJ
nрештерскм стеnен н аршм јавну спужбу у uрш, ншшко ОА тога. Al ли он nрмnкда
•мрско• ш монашком чмну, н А• пи има ш нема к~кво црквено достојn!lство.
уопkе да ' КОЈи рукоположи ва ~акона или пре r~p 1 je rO
прими у l<Jlиp да је ,,
оскврн"о се 6 б некога, аа којега се зна t
Чл 221 Е но пудочинством или прељубочинство.ll. n~t11, ~
· • пкс~оп који yro.ll
' да угоди своме ро~а~у 1tлll дР
614 б\5

Чл. 237. Преsвктер, који не пази на дужност да у с~ојој nастирско]
сл~жбн иввршује само оно, што канони прописуЈу, и самовласно
предуаимље иnк уводи нешто у свештеноспужење или у nастирску
своју службу, што није канонски одређено, а без анања свог епископа.
Чл. Преввитер, који допусти себи служип1 свету литургију у
238.
nриватној некој ку~и, а није аа то добио дозволу од свог епископа.
Чл. 239. Преввитер, који обави тајну крштења ван цркве у nриват­
но" каквом мјесту, а · без дозволе ва то од свог епископа, осим
Э 19. Пријеступ11 протнву прав11ла о боrослужењу.
Чл. 252. Свештено пице, ма на каквом се оно степену свештене је·
рархије налазило, које строго не павн на прописе црквеног устана
при вршењу богослужеља, него допушта себи оцступати од тих про·
писа, самовољно мијењајуhи или не иввршујући све односне прописе.
Чл. 253. Ко увод11 у какво свештенорјејство, особито при вршењу свете
литургије, нешто што није прописана у црквеном уставу, или је
nротивно nрописима црквеног устава.

случаја, да је на то nриморан особитим спољашњим узроцима. Чл. 254. Ко доnусти себи обавити једну свету тајну скривено IIЛИ у
Чл. 240. Преввитер, који преsируkи духовну власт, а 'угађајући нецр· неосвеfiеном мјесту, а особито кад то чини са јеретичким или ра·

квеннм мастима, служи свету m1турrију у разним јавним 11ли при· сколннчким смјером.

ватним заводима, а беа доавопе свог епископа.

Чл. 255. Ко не пази на светињу храма, г~е се обавља света јевха·
ристија, нсто и на мјеста која припадају храму, и доnусти да се та
Чл. 241. Преавнтер, који је епископом или надлежном црквеном вла·
мјеста изпоже профанацији употребом Њ11ховом на несвете сврхе.
шћу одре~ен аа не~у службу цркви, н неће да nослуша власт, или
Чл. 256. Ко допусщ да се у сщом храму, а особито у вријеме свете
се оnире да се прИми службе. · службе, равуадано виче 11 извађају nјевања на начин, који не при·
Чл. 242. Преавитер, којему раАИ потребе цркве епископ намијени је· ЛIIЧИ ЦрКВИ.
дно АОСТојакство црквено, н о пре се да буАе nроивнеден на то до- Ч л. 257. Ко допусти за вријеме свете литургије нехрнш~анима или
стојанство. . јеретиuима, да nрисуствују у цркви, кад аапочне ,литургiя вtрныхъ •.
Чл. 243, Преввитер, који је аа какав свој пријеступ био надпежннм Чл. 258. Ко допусти непосве~еном лицу, а особито женама, да улазе
црквеним судом свргнут, и усуди се да свештено~ејствује или да у свети олтар, било у вријеме кад се врши света сл.ужба, било у
предуаимље нешто у цркви, на што имају право само добри и У· друго вријеме.
редни свештеници. Чл. 259. Ко допусти, да се у свети олтар уноси ради бескрвне свете
Чл, 244. Пресвитер, којему је аа какав пријеступ пресуђена надпежинм жртве нешто, што се неnосредно не односи светом nриносу.

црквеним судом привремена забрана свештено/1]ејствонања, и усуАН Чл. 260. ~о доnусти себи служити свету литургију у таквом мјесту,
се авврwитк wакво свештенодјејство ва вријеме трајања sабране. које није по nропису црквеног устава nосве~ено било.

Чл. 245. Презвитер, који се усуди пре~орачитн границе своје ~асти~ Чл. 261. Ко nр~ступа вршењу ште литургије, а није nретходно из·

ске јурисдикције, и присвоји себи нека nрава, која припадаЈУ Р.РУ вршио nрописана 1 Послtдованlе ко СRятому причащенiюw, ш ко
послије него што је свршио свету литургију, не наврши nрописана
гим nреавнтерима.
црквеним уставом "Послtдованiе по святомъ nричащенiи•.
Ч л. 246. Преавктер, који .одбјегне на епархије' којој припада по py~ono·
cny)l(d. Чл. 262. Ко се усуди служити свету литургију, а напави се у смртном
пожењу, и самовољно nријеђе у другу епархију и ту хоће да гријеху, и није светом тајном покајања очистио своју савјест пред
Чл, 247 · Преавнтер, који је надпежном црквеном влашћу одређеН
83

веку службу У епархији и ту је спужбу предувео, пак самовољно Чл.

духовником.
263. Ко не служи у одређене дане У години онај чин свете nк·
наnусти ту службу
Ч 2 , ')I(H' турrије, који .је ва те дане nрописан uрквеним уставом, ш ~о не
л. 48. Презвктер, који nрезире свети чин којему се ва сав своЈ ро• обавља односне црквене службе у оне часове дана или ноћм, кад
вот n.осветио, и одрече се тога чина и ~рнје9е у снјетовњаке, а је проnисана црквеним уставом.
stasla а clerlcatu Чл. 264. Ко се усуди служити свету литургију У храму, ~ојн је бко
Чл 249 П ' конитоr оскврњен од нехриwfiана 11ли од јеретик!, или који је био окаљак
' · реавитер, исто и ~акон који је правилно и од за ~ен,
еnмскоnа бво ' . кн сте•·е ~~ људском крви 1ши каквом нечистоhом.
рукоположен на nреавитерски или rоаконс
па се усуда пр o)l(etЬ Чл. 265. ~о служи свету литургију бев сщоr антщнса ка СЈето
имнтн од другог каквог епископа pyкonon
ксn степеd nријестолу, ма 11да је храм био освеfiеи од епископа са ооао•е~
о
Чл. 250. rоакон к01
"' '
ynopeA ним у темељу светога прнјестопа светатељсккм моштм11а.
~~ ' н ааборавља на подреьени свој степен ј сто-
... nреавнтерскнм: ? им м е Чл. 266, Ко се усуди служити свету литург"ЈУ беа npO.DICIНIX ва то
сп б ' . него користеkксе спучајннм својим ви ш еве-·
свих црквених о~ејанија, или врw~ друго CJeiiiТeнo.-Je/CТIO •е уао.
. . .рауж е у а.цмвнистратввиој јерархији усуnн се преврјети np
·~ • не ощат ' требљујући 88 то она црквена о*јанвј~ која су усmом •poiiCIII.
Ч)Ј, 26\. Иnо а~оии. му АУЖИО nоштовање. коркс1еk• Ч л. 267, Ко служи свету литургију' не aaaek• ва арсту смтоrа хм-
се цучајнIIJ • остала иижи чланови Ј(Лира, који, вноl Jr
papuj •• својим вишим мјестом службе у ар,миНIIСТРати т• ~f
810
~ JtyAe се РIАН те своје спужбе преаиратн н не одав~~~~l'•
IТОiам ••цца, која су на сnрвјвм стеnеuим.а јер
616
ба и на врсту вина, што се има употребити, или иаоставља упо.
требу топле воде у часу свете литургије, кад то ааповиједа устав
Чл. 268. Ко се усуди служити свету литургију, а н11је ва таште ~
nоноћи пред даном, кад fie служити свету сл ужбу.
0 Чл. 2'6. Еnископ, који не уч11 народ у свима вјерским и моралним
Чл. 269. Ко служи свету литургију, а непажњом својом проузрокује
да се пролије свети путир са освеfiеним дароu11ма.
Чл. 2i0. Ко служи свету литургију само пр11видно, јер се не приче.
сти, и остави освећене дарове у немару, шо да могу 611111 оскврњеви.
Чл. ~71. Ко служи свету литургију у раэдраженом душенном стању
и причести се, а прије тоrа сва9ао се са људ11ма и кавrао се, 1 т
1
при самој литургији дао је израза својој љутњи 11 душев ном нсра.
спопожењу.
Чл. 272. Ко даје свето пр11чешће л11цу, ~а које зна да му је аабра­
њено у име епитимије примити свето пр11чешkе; осtщ с.~учаја с.~рт11
617
g20. Прнјестуnн лротнву лраонла о ластирској службЈt.
хр11 шћанским IICTIIнaмa 11 који не пропониједа Христову науку кли·
11н ароду у свако вријеме.
ру
Чл. 287. Епископ, кој11 не мисли свагда на архипастирску своју дуж·
н ост, те аанемаруј е Богом повјерену му пашу н клир.
Чл . ~88. Епископ, који наnушта за дуље времена своју паству и остав·
ља своју еоарх11ју беа своје1· непосредног или по средног надзора.
Ч л. 2~9. Еп11скоп, који за6орпвља сноју арХiшастирску дужност и ване·
марујс л 1tчно n ocjekll вaпt сва мјеста сноје епархије, остављајуhи без
својег Л lt ч н ог н адз ора с вештенство у епархијама 11 манашр11ма.
Чл. 290. Еnископ, који ~лоупотребљује своју архипастирску власт у
вршењу цркuено га судша и кој 11, прон11 кнут деспоп1чюtм духом,

н послије претходнога покајања од стране 11стога л11ца. лишаиа законити презюперски савјет прана учествовања у посло·

Чл. 273. Ко даје свето причешће мртномс тијелу, aaнeмapyjykt t заnо· н11ма црквено г en apx11jcкor судсщ те сам подвргава јавним казна·

вијед Госnодљу, да само живи хришkани могу прим11ти ште дара· ма чла н ове с в о г а кл ира .

ве тијела и крви Г 6сподње. Ч л . 2~ 1.En11cкon, кој11 злоупuтребљује своју арх11nасшрску нласт у корист

Ч л. З7 4. Ко не пази на канонске прописе о форм11 11 материј11 светог
крштења, те крсти некога не уnотребљујућ11 про писа ну материју 1
не иавршујуhи уставом nроnисани обред крштења.
Чл. 275. Ко обави свето крштење при куму, који юtје православне
Ч л.
вјере, или који не зна правилно да очита с11мноп вјере.
Чл. 276. Но доnусти, да при светом крштењу кумују лица, која н11јесу
способна или нијесу достојна за тако свето дјепо. Чл .
Чл. 277. Ко ана, да је једно лице правилно и сходно прОП11Сима цр·
квеног устава крштено било, и усуди се исто лице крстити по дру·
ги пут.
Чл .
Ч л. 27 8. К~ из гадне похлепе за новцем изискује новаца да оба в н
свету таЈНУ крштења.
Чл. 279. Ко не иавршује канонске прописе о томе, када се и над Чл .
щ се има обавити света тајна мttропомааања.
Чл. 280. Ко обави свету тајну брака у такве дане, кад је црквеним
уставом вабрањено свршавање те свете тајне, а није за то добiiО
дозволу од стране надлежног епархијског епископа. Чл .
cuoje родб 1mе ил и свој11 х л ttЧ HIIX nриј атеља , те прсаируkи канонске
вpo n1tcc о 11збору 1 постаnљању дотич~их свештених лица аа равна
мјеста сn архиј ске у п раве, итt црквеног судства, самол1tчно и самовла­
сно п о nјерава та мјеста ЛIЩ11Ма, која су му у роду ИЛII у nријатељству.
292. Еп11с~оn, који ради своје угодности, самовласно и беа одо­
бреља више црквене власт11 н цржавне власти, мијења мјесто сво·
јег епа р хиј ско г сједишта.
293. Преэвите р, који занемарује прву своју пастирску дужност про·
n овиједа ња народу хр11шћанске истине и nоучавања људи у хрвшhан­
с юtм в рл инама .
294. Пре3В11тер, t(Оји не проповиједа сходно православном учењу,
него до nушта себ11 у проповиједима 11сказиватн какве мисли, које
се не слажу са у чењсм православне цркве о вјери и моралу.
29S. Преавllтер, који занемарује катнхизнрање *це у школама,
ил l!, ако у дотичним ш колама постоје аасебни вјероучитељк, осо­
бито ако су сојетовњаци, не надзире, како се у школама предаје
хришћанска наука.
206 . Преавитер, који се не стара о nоучавању неписмених у њего­

Чл. 281. Ко обави свету тајну брака у такво доба дана кад је то за· вој парохији у хрttш~анским 11ст 11 нама и не. учи их светим молитвама.
·брањено црквеним уставом. ' Чл. 297. Преавнтер, који ppltje иавршења Једне свете тајне ва с~оје
Чл. 2~2. Ко обави свету тајну брака над лицима за која није добио .
ПЗрОХI!ЈЗНе, не СТ
ара се дn их поучи о з начењу и светнњи саме таЈне .

ОСВЈедочење да познају основне истине право~авне вјере и да ана· Чл . 298. Презвитер, који опааи у својој парохијн какву ин~вјерну ИЛII
ду главне свете молитве. сујевјерну заблуду, која вријеђа чистоћу православне Вјере и хри·

Чл .. 283. Ко обави свету тајну брака nред таквим свједоцима, који ни· Чл
~
ш nанскоr м
орала и не стара се 0 искорјењењу исте заблуде.
?90 Пршttтер
,
који не показује ревност за православну в еру,
Ј

Јесу хриwkаин, или који су јеретици.

· б а од6ранит
' и Ј. е од случајних иновјерних нападаја,Qи који не
Чл. 284. Ко обави самопично свету тајну јелеосвеhења противу од·
·када
"' ' тре

носиоr проnиса црквеног устава о томе или обави ту свету таЈнУ б . .

ynoтpt љуЈе щеп
нсходна средства за обраhање одметник11 од пра·

над мртвим тијепом. ' вославне цркве.

Чл. 285. Ко очнта onjeno а аа Ч 300 П итер који се усуди употребљавати у цркви иnll доnу·
, НЗД ХОТИIАИЧНИМ СЗМОубијЦОМ ИЛИ ЧИТ л·шта да· други
реав употре
' б аваЈ· У у цркви забраљене књкrе, кпи такве
љ
самоубнЈцу мо~итве, ~оје су Црквеним уставом проп~сане за чла· 401
нове цркве, КОЈИ су умрпи nримирекв са светом црквом.
618 619
уопће књнrе, које нttjecy преrлсдане 11 одобрсне за цркnсну yno.
Ч л. 317. Презвитер, кој11 занемар11 законски пропис о соједоц11ма при
требу од надлежне више црквене власти.
светој тајни брака, и вјенча дотична лица беа присуства два свје·
Чл. 301. Преавитер, који занемарује да 11аврши свш да н уставом проп 1 • дока, или 11р11 једном самом сыједоку.
сане црквене службе, иш1 који lfВОстане АЗ до9е на свету тпурrију у Ч л . З 18. Презвитер, који занемари законски пропис о томе, да се бра·
не*ЉНIIИЛII праанични дан у дот11чноме МЈесту, ~ој е fllfje обично м је. ков11 морају јавно и у цркви обављати, 11 вјенча неке ван цркве У
сто његова сјсд11шта, а случајно се на9с у томе мјесту у такаы да 1 • пр11uатном каквом мје~ту, а није добио аа то дозволу од више цр·
Чл. 302. Прсзвитер, који одмах 11 бса с11акоr одлагања не 11аврш и сна. кве н е ылаСТI!.
ко шштенодјејство за народ, кад га на то nозове, особито свету Ч л. З ! 9. Презвитер, који ана да постоји родбинска каква сметња
тајну крштења 11ли соету тајну not(ajaњa, а прнкажс се за то х 1 т. јед110м браку, 11 не сачекавш11 рttјсшења више црквене власти о евен·
на nотреба . туално~1 опросту од те сметње, самовласно благослови такав брак.
Чл. 303. Преавитер, који ради своје mtчtte щнсти, илtt СЛIIједеБи ка­ Чл . 320. Пршитер, који, не пааеfiи на границе своје парохијске над·
квом сујевјерном народном обичају, ttaмttcли сам какво свештено­ лсжности, вјевча нека лица, која не спадају његовој парохији, а ни·
~ејство, које није nропшно црквени,\\ уставом. је добио аа то дозволу од надлежнога пароха, нити нужне !спра·

Чл. 304. Презвитер, који nреftебрегав~ црt<оеюtм усшом прописане ве, на оснщ којих би могао благословит11 један законити брак.
дане аа снетковање, илн који трn11 да у његовој nap oxиjtt народ не Чл. 321. Преанитер, који ана ва нека лица да су под казном одлу·
чува 11 не поштује правнике. чења, и вјенча их, не сачекавш11 да буду ријсшена од казне.

Чл. 305. ЛреЗВ1!1'ер, којему nр11кажу кщо находчс, за које се не зна Чл. 322. Презвитер, који допусти себи вјенчати премладе или преста·

да ли је крштено, 11 не приступ11 одмах крштењу тог находчета. ре 1 а тако исто кој11 вјснча дноје њих, који су мф собом У не·

Чл. 306. Преавитер, који немаром својим учнни да какво новоро9енче сураамје рнttм годинама живота.
Чл. 323. Преаяитер, кој11 вјенча некога, који није у стању да слобод·
умре некрштено, или који одриче да нрст11 нехр11ш~ан ско пу нољетно
но и свјесно 11зрш сяој11 вољу ва брак, или за кога је аванично
лице, које иа убјеђења 11 слободно жели да буде крштено 11 да
обавјеште н, да је физичюt немоћан.
ступи у хришћанщ цркиу.
Чл . 324. Лршнтср, који не naaefiи канонс~е проп11се о такозваним
Чл. 307. Преавитер, кој11 113 nакости илн ~ругог каквог узрока неће да мјешов 1m1 м браконима, нјенча самовласно 11 без доавол~ надлежне
причести лнце, које жели nримити свето причешће, а достојно је тога.
више црквене власти, православно тще са лице,~ нновјерним.
Чл. 308. Лреавнтер, који се усуди по немару своме 1 ли ~~~ тtјености Ч л . 325. Презвитер, који, ааборављајуliи на. свој свештени~ки ~арактер,
слати по непосвећеном лицу свето пр11чсшkе у кyliy какuог боле· помогне некоме лицу, да отм11цом добi!Је себи неку дЈеВОЈКУ, и та·
сноr хришћанина, а неће то да по светој дужности снојој сам учин11. да вјенча таквз л1ща.
Чл. 309. Лреавитер, који се усуди дати што лричешће једном лицу, Чл. а 2 о. Преавнтер, који зна да је неки брак судом развед.ен био ра·
које је обамрло, или које се не IIШЗt! при својој свијести. ди прељубочttнствn iедноr брачног суnруга, 11 ycyдlt се ВЈенчати НО·
Чл. 31 О. Преsвитер, који одмах не no~e болеснику, који је л ри смрти, вим браком ще, које је бtiЛО криво у прељубочинству. .
а жели се nричестити, 11 тако умре тај болесник без светог причrшМ. Чл. 327. Презвитер, који без дозволе више црквене власти. ВЈенјча ;е·
Чл. 311 · Лреавитер, који по немар у своме итtиз лијсности пропушта, ко лице, које је обудовило послије другога брака, т. Ј. ко и ез
l да . поха§а болеснике ." оставља 11х без духовне утјехе. , односне дозволе ијенча некога трећttм браком.
lл. 312. Преавитер, КОЈИ заборавља своју дужност о сnасељу душа, Ч л , 328. Преаиитер, који презре в~конску одредбу о а.абран~ четвбртога
те одбија лица, која желе да исnов11једе своје гр11јсхе и да се 83 . н е•о
б рака и в)енча • лttце' КОЈ· е 1·е обудовило
. послије
. треnега рака. б
исте пред духовним оцем nокају. ч Jl, 32nv. П резвитер, к01.11 често одсуствује из МЈеста своје служ е и
. ј
Чл. 313..Преавитер, који ив лијености и да nриштеди себи труда, нс бави се У другим мјестt1Ма, ааnуштајуfiи старање о повјерено му
исповнЈеда св~коrа, кo]ll до9е на nокајање, засебно, неrо површно цркви и народу.
. се не б~ви кQлико мора црквеним послови-
прима исnовиЈед не~олико лица скупа, и св1tма скуnа беа разбора Чл 330 Презвитер, КОЈИ .
· · 'е своЈ· е ври 1:сме на послове, КОЈИ се непосредно
чита молитву разријешења од rријехова. ма, него уnотре 6љу) •

Чл. 314. ,Лреввитер, који, не nазени на строго nравило о тајностtt не тичу цркве. . е водlt доста сщања о црквеној имовини,
исповиЈеди, усу~и се открити другима гријех, ва који је дознао nод Чл 33!. Преавитер, који н .
. а · имовина пропада, или да Је други расиnљу.
п.ечатом исповиЈеди од дотичнога покајника. него доnушта да т. . опусти себt1 злоуnотребљаватll на сиоју ко-
Чл. 315. Преавнтер, који зна аа неку законом n е ви9ену сметњУ за· Ч л 332 Преавитер, ~ОЈИ д
· ·
Ј
илtt је просто себи прнсва а,
конитоrа брака и ипак с рд рист црквену имов~ну, Bll на неприкосноиеност светих и ocвeheиtiX
' е усуди блаrослонити такав брак.
Чл. . 316. Лрезвитер,
. који занемари за"о ~ неки пропис о трн
ма нaпostl·. Чл, .333. Преавltтер, коЈи ное npanнo употреuљује аа своју дома~у употребу,
стиар11, и те ст113ри свет г ~о lt
Једима пред браком, 11 вјенча нека лица беа тих напониједи, а нИЈе 11

88 ТО ДОбИО ДОЗВОлу ОЦ иannelliii!IX ·

rv•
111 ВИШИХ BЩTII,
 62~ 621

Чл. 334. Преввитер, кој11 не пази на што се уnотребљу]у nрнходн цр.

ЧЈI . 349. Сuсштсюt~, који заборавља Божју р11јич, да мора снисходlt·
nене имовине и допушта свјетовњацима, да npиcuajajy себи те np 11. пt немоћнима тијелом и тјешнти их, шо нсмијева некога, који има
ходе, или да их употребљују на нецрквене сврхе. какву тјелесну ману.
Чд. 336. Преввитер, који је проникнут среброљубљем и рацн снојс Ч л. 350. Свештшк, који заборавља опће правило о свештен11чкој скром­
материјалне користи утјерује од народа што га п о зако ну не IЩе, вости у спољашњем свом поступању, и раскошан је у одијевању.
или употребљује ва то незаконита и недозвољен а средства. Ч л. 351 . Свештеник, који не пази на прав11ло о спољашњем обнљежју
Чл. 336. Преавитер, који из личних својих рачуна алоупотребљује сво­ снештеничкога чина, и не носи одијело, које је црквево:11 влашћ у
јим ввањем, аасвједочавајуhи ананично нщ нштнн у пред надлеж­ проnисана, него се од11јева, како не пр11личи свештенику, н тако се
иим властима, а у корист какв11х лица, која су га п од.1111Тitла, 11лн покааује на јавннм мјестима.
у корист своје родбине. Чл. 352. Све штеник, који ааборавља да не приличи оружје у рукама
Чл. 337~ Преввнтер, који занемарује правнла дужне учтноош према ошhенога лица, и допу шта себи ићи у лов на животиње.
предпостављеним властима у званичном caoбpafiajy шш до пнсивању Ч л. :153. Свештеник, који, ~аборављајући на cuoj ч1tн, а проникнут сре­
са истнма. брољубљем, предаје се азартним играма, које су и самим свјетов­
Чл. 338. Преавитер, који занемарује уредност у вођењу парохнјсtшх вва­ њацltма забрањене.
ничних књига, особито матрикуларних књига, 11 пренебрегава законске Чл. 354. Свештеник, који заборавља дужност своју о свщашњој тре­
прописе о упнснвању у те књиге, илн нащању извода 11з tыt x. авенощ i(ЗКО би могао свагда бити готон на дјело Гесnодње, за
Чл. 339. Праавитер, који занемарује уредност у во9ењу юы1ге о пред· ~оје је и nосвеkен, те се оnија вином или другим чим, што дово­

брачним испитима н пренебрегава законш nрописе о таквој књ113и. ~~~ ЧОВјСка ДО ЖIIВОТIIЊСКОГЗ СТаiЬЗ.

Чл. 340. Презвнтер, који занемарује уредност у во~ењу књнге о IICЛO·

Ч л. 355. Сиештсник, који заборавља да среброљубље саставља тешки

вјеђенима сваке године у љеговој nарохијн, и нс nодноси npoшt·

гријех 11 аа свјетовњаке, те се бави каматарењем н незаконито nри­
сваја себи ту~у имаовину.
с•не годишње изводе из те књиге спархttјској власти.
Чл. 356. Свештеник, који допуст11 себи погазити ааповнјед Божју о
§21. Пр~еотупи противу nравила о свештеничком владању. ttоштовању ту~е 11мовине, те се усуд11 украсти какву ту1ју ствар.
Чл. 357. 1
Свештеник, који не пазн на канонску забрану, да никакав члан
Ч л. 341, Свештеник, (а ово се односи на сва свештена лица без ра·
клира не смије држати крчму, и усуди се водити крчмарску трговину.
вnкке јерархнјског њнхоноr степена), који н11је побожан 11 кој11 ч11·
Ч л. 35 . Свештеник, који не пази на свој чин, иабјегавајуfiн све што
ни Щело Господље небрежено.
може служити на саблазан народа, те noxa~a крчме или слична мјеста.
ЧЛ'. 342. Свештеник, који пранебрегава опБе правило о мотtтв11, које Чл. 359. Свештен11к, који мора свагда да претход11 другима својим при­
везује сваког хришБанина, и посебно, који пренебрегава 11раи11ло за мјером скромност11, и допустн себи учествовати у брачним пирови·
сва свештена nица, да морају сваки дан сходно пропису црквеног ма, особ11то кад се ту заподјену какне игре, које sамањују и које
устава читати одређене молитве. је непр 11т,чно да сиештетtк гледа.
Чл. 343. Свештеник, који пренебрегава правило, да прнмјером живота Чл. 360. Свештеник, који мора да је свагда угщ скромности ва дРУ·
свога " свога владања мора свагда претходити свакоме свјетовњаку · re, и допустll себи одлазити у таква мјеста, гд]е се приказују не·
Чл. 344. Сsеwтеник, који не поступа као добри духовнн пастир 11 кojll моралне игре, које су противне духу хрн~нанском.
пренебрегава, из лијености итt ради другог каквGг спореднога по· Чл. Зtll. Свештенllк, који заборавља на СВОЈ чин н на своје свеште­
сла, навршити одмах сваку свештено-пастирску службу, за коју ra ннчко достојанство, и допусти себи активно учествовати у nоао-
а~ерн~ повову, ришним играма, ма какве врсте бнЈЈе те игре. .
Чл. 345. Свештени~, који пренебрегава дужност свакога хришhанина Ч л. 362. Свештеник, који нерасудно погази образ свОЈ и свој свеште-
о •авршнвању свете тајне покајања да би чист био од гријеха, 11 ер, н допу сти себи nохађати сумњина
ничкlf каракт . у моралном од-

не приступа, тој светој тајни сваки пут, кад осјсти гријехом опте· носу
.
или · ош и иадржавати таква МЈеста.
1
МЈеста, .
реkену своју душу. · чл. 363. свешт.еникбитlt, КОЈ'дво)·
н заборавља заловиЈед ап. Павла, ца свештено
б .
езнчно 11 допусти се и Јавно лагати.
Чл. 346. Свештеник, који пренебрегава дужност свакога хришнанина лице не смиЈе '
Чл
о чувању црквеним уставом прописаних постова, и у аабрањене цр· 364 Свештеник, који заборавља дуж ности сваког хрншhаннна, да
'мора 'љу б нт11 ближ ње СВОје И ПОШТОВЗТI! ИХ, И ДОПУСТИ
. себи ПСО·
оеним устаном дане једе мрсна јела.
·еьати .а в но друге, а особито стариЈа лица.
Чл. 347,Свештеник, који заборавља правила хрншћанске науке о Божјем вати или вриЈ 'Ј 1 •.
Ч 365 С ештеник који мора бtfTH носилац мttpa и проповЈедюtк ме-
nромислу, и на sno своје душе и на ало народа бави се врачањем. л. ' сннсхоьења 11 допушта себи са сваким се н за
8
·
9усобне љу 6ави и ~ '
ЧЈ. 348. Свештеник, који заборавља Божју ријеч, да се Бог с~прот~
свашта сnэ~ат11 н кавгатк.
DOHOCI'I'W; и не влада се смјерно, него се држи гордо насnра
CIOje ca6pue или наспрам nовјереноrа му духовнога стада.

Чл. 366. Свештеник, кojrr азборавља на дужност своју да мора снаtда
и свугдје nроповиједати мир и покорност законвтвм власт 11 ма, и АО·
пусти себи бунити народ противу установљене нпасти, особито
црквене.
Ч:r. 367. Свештеник, који је напрасит, па се усуди да кога бl!је сам
или по злом срцу своме наговара друге, да некога б11ју 11 зло~
стављају.
Ч л. 368. Свештеник, који заборавља · Божју ааповијед, да н11ко не см 1 •
је другога убијати, и убије другога чокјека, ма какво да је то убн]·
ства, хотнмично, нехотично или близу хотrrм11чно.
Ч;r. 369. Свештеник, који заборавља на дужност, да се мора о сва­
коме само истину говор11щ и допусти себи оп адати илrr клеве­
623
§ 22 · Првјеступн протrшу прашrла о манастпрнма н о
калуђерству.
Чл. 38!. ~о xoke ~а оснује један манастир без одобрења и блаrосло·
l ва ~адлежног СП11скопа, од. којега сваки манастир у епархији аависи.
!л· ~~2. Ко хоће да 11элучи Један манастир од власти надлежноr eml-
cкona, којему у апсолутном смислу припада власт над свима манn·
шрима у епархији његовој.
Ч л . 383. ~о хоће да заведе заједнички манастир за калу9ере и калу-
9ерице, те да заједно у једном манастиру ж11ве и калу9ери и ка­
лу~ери це.
Чл. 384. Ко хоћ~ да оту911 манастнрску имонину или дио те имовине,
и прода то СНЈетоњац11ма.

тати друге. Чл. 385. Ко се усуди nршорr1п1 један манастир у снјетовно обитn·
Чл. ЗiО. Свештеник, који заборавља, да је Бог свједоl\ cRaчrrjoj р11јеч11 л иште, лреаируkн правило, по којем једном освећени манастир мора
и да се свака заклетва полаже призивљућ 11 име Rожје, и усуди се аа увијек остатн манастир.
положити лажну заклетву, ма то било 11 по некој нужди . Чл. 386. Калуђер, беа обзира на то, да лн је он монах, јеродјакон
Чл. 371. Свештеник, који положи једну заклетву ИЛII учини неюr за· ил и јеро.~онах, да ли има или нема какво црквено достојанство, и
вјет, призивљуЋи име Божје, па ту заклетву јавно погази, ил.1111а· да m1 он заузима или не аауанма какну службу у епархији,•) ако

невјери аанјсту, који је учинио.

заборави правнло о безусловно] зависности својој од надлежног
епархнјскоr cnrlcкona, и усуди се одметнути се од сног еnискоnа,
Чл. 372. Свештеник, који заборавља да као свештеник мора особrtто
којему су сви калу~ер11 у дотичној еnархиј11 безусловно лодложнн.
да nази на уадржљивост и на моралну чи стоћу свога тијела, 11 па·
Чл. а87. Калуђер, који одрече послушност надлежном епархијском епи·
дне у блудочинство.
сколу, и ycnpoтiiBII се извршнти безусловно сваку епископску наредбу.
Чл. 373. Свещтеник, који је ожењен 11 који мора да на особити на· Чл. 388. Калу~ери, који се затеку да су се аавјериЈIН противу свог
чин пааи на свстињу · својеl'а брака, да се нич11м не окаља, пак па· епархијскога епископа, да су се уортачили противу епископа, или
дне у прељубочинство. да nротиву њега плету замке.

Чл. :т. Свештеник, који је ожењен и има своју супругу, а т~ му су· Чл. 389. Манастирски старјешина (ш·уман или архимандрит), који при·
пруга падне У nрељубочинство, и он за то ана, па ипак држи та· ма некога у калу~ерство за мито, и тијем постане кривац аа симонију.
кву невјерну суnругу у својој кући и с њом живи. Чл. 390. Манастирски старјешина, кој11 прими у калу~еrство некогп,
Чл. Ы~. Свештеник, који не почитује светињу тајне браt<а, него n~д не пазени на прuписану доб, која је одре~ена аа рримање у калу­
изговором некакве измишљсне од њега побожности, прогне своЈУ ~ерски чин .
аакониту жену. Ч л. Зf) 1, Манастирски старјешина, који прн~ш у калу~ерство слабОЈ' М·
Чл. 376. Свештеник, који заборавља да и снојим домаh1rм жrrвотом но лице, које не разумије шта чини 11 какве завјете полаже.
Чл. 392. Манастирски старјешина, који прими у калуђерство некщ
мора бити углед за свакога, и допусти себи држати у својој куiнr
који је веаан браком и 11ма живу жену, а није се од ње аакони­
т~у женскињу, аа коју се може свашта подозријевати, и с њом
ТЈIМ начином раставио.
заједно живи.
Ч л. 393. Манастирски старјешина, који допусп1 да неко положи калу­
Чл. ~77. Свештеннr<, који је ступио у чин неожењен илrr који је обУ· ђерске завјете, прије него што истече прописано вријеме 11скушења.
довио, па доnусти себи презрјети постојећу однос~у канонску од· Чл. 394. Манастирсюr старјешина, који не пази на жнвот и владањс
редбу н стуnи у други брак. калуђерА сходно манаст1rрсюrм правилима, н који занемарује надзор
Чл 37~ С
· · веwтеник, који заборавља заповиЈ'ед ап . Павла, да ку ћа Н>С· над калу9ерима.
гова мора б
. ити У свему уредна и на углед и поуку другим 3' rr аа· Чл. 395. Калуђер, који неискрено ступа у калуђерски чин, само да би
Ч
пушта своЈу куhу
., КОја· тада бива свима на саблазан. јеГ избјегао иавршење одређених дужности у грађанском или политнч-
379
.~. · Снештеник; који ааборанља да се он као служитељ Бо)l( • ком односу. .
олтара смиј· е бави и те по Чл.
396. Калу 9 ер, који не 11 авршуЈе све nрописе манастирског устава
ти само цркuеюr.\1 пословима, па налуст
t слове и бави се свјетовним пословима а 11 I<Оји пренебрегава потпуно извршењс свега црквеног устава.

lл. 380. Свештеник, који ааборама да ~ишта oпfiera не смије и~р~ ·-·)· 0 ;~·1 0'81 ~0 .ора се рn~умнјштм сваки чпана~ у ово• Смноnшу, r~e се CIIO·
тм са ин о вЈ' ерцима · себи n миње ,kщЬtр'.
' а ЈОШ мање помагати им пак доnусти је·
смрти или ' nosrr
, ' иначе, уступати нмање своје лицима, која не IIC
АйЈУ православну ијеру, ма да су му та лица и у каквој род6""''·
62~

Чл. 307. ~ал уђе р, који погази завјет Сllромаштна, 11 xuhc да CTIIЧ с
.
своју личну имовину или ватајина од мa нaCТIIr cкur старје шинстна
ако је случајно што добио; 11Ли од некога што прим1ю. '
Чл. 398. калуђер, који се бави свјетооним 110слов1ша, эабораnљају~ 1
своју свечану заклетву, по којој се он оцрекао снијета 11 снега што
је у свијету.
Чл. 399. Калу9ер, који је nроН11Кнут среброљубљем бави се кама­
Азбучни преглед.
11

тарењем, да би пршвуаакон11То стекао нешто аа себе ли чно.

Чл. 400. Калуђер, који погаз1t завјет дјен ичанстна и затеч е се у блу­
дочинству са неудатом женском, IIЛ II буде узроком r1 rrљубоч11нства (Број покааујс страну Кlыtге, а број у ааград11 показује биљешку на

удате жене. ДОТIIЧНОј страни.)

Ч л. 401. Калуђер, кој11 нo1ill ван манаст11 ра, а није 11 а то прину~ен
путовањем ил11 нршењем швог манаст11рско1· п осла у другом мјесту .
Чл. 402. ~алуђер, који поrаз11 завјет доживотн о 1·а ~снича нства, 11 oжc­
Hit се. Исто и калу9ерица, која се уда. А. вјерво учење да тијело аиатсмн·
Чл. 403. Калуђер, који се сю1та и сам овољно 11 злаэ11 из ма нашра, а саног 11е мо же се распасти, него

није на то добио дознолу од манистирског старјсш11Не, IIЛII н11јс Мтсшс (дух онне сестре), неудате да се оно скамени 339.
женскињс у домовима чланова
добио наредбу да nD9e куда ради манастирсю1х nотреба. Андраиодизам (људокра~а), наш­
Чл. 40t. Калу9ер, који самовољно наnушта манастир, у којем је nрн·
I(Лi! pa 473; суђење о агаnетама
но претварање слободног чонје·
6л. јсронима, јована 3латоустог
MI!O чин, 11 прелази у други манастир. ка у роба 438; пријеступ овај у
1 Вас11лија великог 473-476; за­
Чл. 405. Калу~ер, који пирује на браковнма са свјетовњацнма 11 пр11·
брана 1 васељ. сабора, да ника­
поаниј11М В11јековима 439.
суствује на играма, које се иаваrуају на брачн fiМ пир о вима. Андроюtk Палеолоz, цар, објављује
кав члан кл11ра не смије држати
Чл. 40n. Калуђер, који noxa~a крчме по страсти, не naaefiи на npa·
у својем дому туђе женскиње 472; као државни аакон сннодску од·

вила да смије ући у крчму само кад је на путу, fl ту се аауста· забрана о томе ј устинијанона за­
пуку цариградског патријарха А·

вити само док руча. танасија 1 о црквеној дисциnлlt·

коно~аистиа 476; 11ста забрана по­
Ч л. 407. Калуђер, који се опија, б11ло насамо IIЛII јавно. Онај се по· новљс11а на Vll иасељ. 1111 30.
сабору са
· рок код калуђера суди једнако као 11 блудочftнство. додатком, да женск111ье не смију
Anoc!D' acuja, одметннштво од хриш­
ћанске вјере 344; апостасија у
Чл. 408. Калуђер, који је напрасит и бије другога. служi!Тif епископима и калу~ери ·
вријеме гоњења 346; врсте апо·
Чл. 409. Калуђер, који допусти себи лагати да би себе ослободио од ма ни кад се налазе на путова·
етат а 347; примање апостата у
какве казне! или који клевета друге, да би себе ослободио од казне њу 477.
црквену заједницу 352; апостаси·
ва неко аабрањено *ло, које је сам учинио. А,~ајлнја, запис што неки носе на ја државни пријеступ 14. 345. 352;
ЧЈЈ. 41 О. Калуђер, који се усуди у красти и присвојити себи неку ствар, тијелу противу каквога зла 369; грчка-римски државни закони нн­

која припада · манастиру, или је својина другога лица. казне за оне, који се баве прав· јесу прнзнавш аастарјелост аа
Чл. 411. Калуђер, који аауаима какво мјесто службе ван манастира, љењем амајлија 370; обичај амај· пријеступ апостаснје од хриш~ан·
и ааборављајућн калу~ерска правила о посту и молитн11, ванема· л11ја данас 369. ске вјере 154; данашш1 државнн
' allfЊII чlfH закони у погледу апостасије 353
РУЈе црквом прописане постове и пренебре1·ава сваКIIД AнaiD'ei'llй у смислу искључења из
.\\Олнтава. црквене заједнице 204. 329; у сми· 11 сл.

Чл. 412. Калуђер, који аау311Ма какво мјесто службе ван манастllра~ слу проклества 331; бибЛitјска О· Aaocraac11jn од свештенстиа 546.

и не стара се да је увијек на свима службама које се врше У цр снова анатеме 330; анатема у сми­ Ааосшаснја од калу~ерства 592.

кви дотичнога мјеста, и занемарује да често с:ештено~ејствује. слу проклества напаже се аа је· Ар6н!D'рnрне kаане, (ех arbl~io judi·
cis), каане које нијесу изрично
Чл. 413. Калу~ер, који ааузима какво мјесто щжбе ван манастира~ рес, раскол н симоннју 1~2; ало·

и ва б орављаЈуnи положене nри својем ступању у калу~е о обllч·

.~ , 1: pcKII Чll употреба анатемом у смислу про· сnоменуте у канонима за дотич·

клества 332-335; осуда ове апо­ на кажњива ~ел а 142. 146; пра·
вавјет.е, живи и влада се, противно калу~ерским правилима, ка
употребе 335-337; примјер про· внла ва налагање крпнцима ар·
ни СВЈетовњаци.
11 тивуканонске анатеме 338; сује· битрарних казни 144.
Чл. 414. Калуђер, који се одрече свог калу~ерскоr ЧI!НЗ, логааивUЈУ
аавј ете, КОЈе· Је· уа заклетву Богу свечано лоложно, и лријеђе
9

свјетовњаке, apostasla а regulari iпstltuto.

 г

626
627
Apk'шoфopll, врста врачарА 367. 370. 545; које у тешком гријсху 552;
Arrraнac11je 1, цариградски патријарх, у приватним кућама 542. 543; не в. Гробље, свето мјесто 403; профана·
синодска одлука о црквеној ди­ Вађење маа1уе, као исnиТIIВање Бо­ ц11ја гробља 403; пљачкање гро·
по црквеном лропщ 552. 553,
сциплини 30. жијег суда 124. бова 467.
554; увађање новштина у бога.
Аrrrннгани, врачари, који проричу Вас11л11}е Маkедонац, цар, у однос11· Грчkа, дисциллинарна правила за
служеље 542. 549. 564; свеште­
ма према цркви 36. свештенство у краљениннГрчке40.
људима будуlшост 367. Нit к, ако обш см. евхаристичну
Вјенчање лица у забрањеним степе­ Гy6urrrak ,аравd у цркви од стране
тајну не ншште 554; без св. ан­
Б. Нtlма сродша 568;лремладtiХ или свјетовњака услијец малог одлу­
тиминса 553; без п ретходних мо­ чења 191 ; услијед коначног од·
престар11х569; непознатих 569;
Бaalиmkc, зборник грчко-римскога питана 552; без, п рич есТIПи се
одлучеиих 569; раа новјерн11х 570; луче ња 203.
права IX вијека 37. 553; ако неће да IIЩШit бого­ рааведених 570ј без претходног Гyбuarak иравд од стране чланова
Б1tгамија, кад човјек који има жи­ служење, кад вttјерни то ишту кл ира у свештеној јерарх11]11 253;
испита вјереникА 558; без напо·
ву нерааведену жену, или жена 5S4; изостајањс од 6о гослужења виједи 568; при кумов1tма, кој 11 у административној јерархијн 254;
која има живога мужа од којег б~з олравдан оr уар ока 564. нијесу православн11 558; у забра­ t·уб итак цр квеннх одличја 11 цр­
није рааведена, ступи с друг11м у Богохулспrво 390 ; щ н е оизантиј­ њено вријеме 558; вјенчаље у тај· квеtнlх достој анства 255; услијед
нови брак 505. ског законодштва аа богохул­ ности 568; не у цркв11 568. свргнућа 269; услнјед коначноt·
Бlt}ење, као тјелесна казна у рим­ ство 391 ; каз не данашњега за­ Вјероломсrrrво 392. 580. снрrиућа 279. 315.
ском праву 118; у византијском конодавства 391-392. Вјешала 121. 128. Гуменце, 264. 268. В. Папалнтра.
праву 121; у Душановом зако­ Бо;kј11 суд у Душаноном закону 124; Владалац, као субјект пријестула д.
нику 123; у црквеном праву 132; неповкато ислишање Божјега
69; nраво ЛОМI\ЛОВања 163. Двобој 363; суди се као XOTIIMtlчиo
члан свјетовнога ~ира који би­ Владање свештенства 574 11 сл .; ка­
суда у византијској царевини125. уб11јство 433; подлеже цркыеној
је 579 калу~ер који бије 591. лу~ера 589 1 сп.
казни и свједоци при двобоју 433.
Болесннk, ако га свештеНIIК пусти
БЛУАННЦQ, 469. Власmар Маше}, његове компила­
Деkаннkа, засебне зграде уа цркые,
умријети бея духовне утјехе 567. ције из каноникона јована по­
БлуАннчkе kyhe, rдје женскиње јав­ гдје су затварали ~лирике, који
Болесш orracнa, као узрок да се сника 29.
но продавају своје тијел о 479; су потпадали казни еnитимије 220.
обуставља извршење каане 165. Врачање 362. 366.
каане аа оне који држе такве 1
Днгесше, законски а6орник 35.
169. Дноннсltје 111, цариrр. патријарх, C
ll·
куhе 479; ако клирици држе та­ Г.
Борење са ввјеровltАrа, као каана У
кве куkе 479·. Гашање 362.
нодска одлука о црквеној дисци­
римском праву 118. nлltни 30.
БлуАОЧitнсшво, аадовољавање по­ Гaurap11 367.
хо1·љивости од стране лица, ко­
Браk 489; ко се rњушава брака 490; Дјаkон, ако не одаје част презви­
ГepGCifM 111, цар11градскн патријарх,
је је слободно од брачне везе,
незаконити 492. 567; беа приволе тсру 547.
сннодс ка одлука да еп11скопи се
старијих 491; у забрањеним сте· Дјевојkе посие~щ ко их ошрни
са лицем које је тако?ер слобо­ см11ју никога рукоположищ ~оји
пен има сродства 492; са јерети· uлудом 484.
дио од те веае 468; повла?ива­ нема прописане године Жtlвота 30.
Дјеца, неурачуњиоост Њltхова 78; ко
ње блудочинству 478; блудочин­
цима 380. 520; друп1, треkи и че· Глулшшrаа 362.
тыртн 507-50!!. 571; брак калу9е· ltX блудом оскврнн 486.
ство изме~у лица, која су у срод­ Гојаrевши, врачари 367. 368 Доб, као олакшавна околност при·
~тву 481; блудочинство са калу­
ра 499. 590; брак преэвнтера, дја" Гордосш, неприлична свештенику
јестула 101.
ђерицом 483; противуприродно кона или иподјакона 499; брак е· 576. Духовнн брак, злоупотреба у томе
блудочинстио 484; мужелоштво пископа 500; брак жене којој ј~ Грищ11је v,цар11граАски патријарх, 473.
485; блудочинство са малољет­ муж у неиаијесном одсуству 500' синодска одлука о свештенtЩitМа,
Духовне сестре 473. В. Агапете.
ним 486; блудочинство са живин­ брак старе жене 500. 569; само· који се баве лолнтичкнм посло­
Daтna/io memoriae 118.
четом 488; мапакија 485. 489; вољно растргнуkе брака . 508. нима, н друга одлука, да елиско­
Dotus 75,
блудочинство нежењених свеште­ Бр~сање 11а kmtpltчkoг karrraлoгa, као Пtl не смију рукополагат11 оне,
Е.
них лица 470. 580; блудочннстио посљедица коначног сыргнуkа 283· који немају добру спрему ва све·
Еkлога Лава Исаврјаннна 11 ~он·
штеничку служuу 30.
~уђера 500. Бyzapcka, дисциппинарна правила аа станткна Копроннма 36 (1); ка­
Гријех, лонриједа морал нога закона
БлудоЧЈiнчн 469. свештенство 40. знене одредбе Еклоге у грчкој и
3; у чему је једнак, а у чем~ се ра­
ВоzослуЖеш, и посебно вршење св. БykOBIU/CkO·ДйJLIIQШHHCkй ,1/Hilfр оао· аликујс од прнјестуnа 59. 60; гри· руској цркви старијеt·а доба 120.
евхаристичне тајне 398; сметање л11ја, дисциппинарна правила 83 јех к смрт 11 (смртни гријех) 61. 123. 127. и сл.
боrоспужења 399 i ако га обави свештенство 41.
ко Је сврrнут или одлучен 532, Бунџнја, свештеник 579; калуђер 587'
628 629

Ekлoza 11а Мојсијево1· ааконоАавша Зп6ртт "ршсња богослужсња, np 11 • Игре театралне 363. 510. 511. пракси 133; да се кривцу усија·
40. времена 235; трајна 279. Извор11 цркв. казt1еноr праuа 22.11 сл. н11м гвожђем спали језик, казна
Еаанагощ законски зборник 38. Забрана свјето~њацима ца npltмajy Изнаkаikење Tltjeлa, казна Иltзантиј· у црквено-судској пракси 133.
Eaнckorr. евентуални пријеступи ње· cn. nричешћ е 13; npttRpeмeнa 100. скога nрава 122; у Душановом аа· јелеосвећење, ако се обави над мр·
гови 522-538; ако се опире си· 192; трајна 203; аабрана Ш11ма конику 123; у црквено-судској твим тијелом 558.
щсмим одлукама 524; ако не· ааједн11чке мол11ш са вијернима nракс11 133. јереа11јарх, аачетю1к једног јере·
ke Аа АОђе на СИНОАШ аасјЩ· 17. 203; забрана учешо вања у И.wовн11о црквена, злоупотреба љом тичког учења 376.
11.а 523; ако пријеђе границе сво· црквено-општинс~ој у nрави 17. 572; расипање исте 572. јерес, шта је 372; казне аа јерес
је j)'PIICДittщиje 524; ако пре аре 189. 203. Инс шншучнје ] устиюtјанове 35. 332. 374. 386; јерес цржавни nр11·
старјеш1tнство ~ругова му 1 који Зав}ерп &?; од стран е чланова кmt· Иншерднkт 193 (1). јестуn 374.
су прије њеrа били хиротоннса­ ра противу цркве не власт11 540- Иншесшабнлншщ казна римскога }ерешнчп, казне за њ1tх 374-375;
нн 525; ако рукоположtt неке 542; о~ стране кщ9ера 5 б. 587. nрава 118; У. визант1tјском nраву ако ttм свештен11 к допусти при­

ПрОТИВУ ОДНОСНИХ KaHOHCIOIX ПрО· Завјеш, ко га п о гаа11 396. 122. суствовање у храму аа вријеме
писа 532; ако напушта клир и Занјешн калуђерсюt 589. 590. Инфамнја , казна рнмскоrа nрава \18; свете службе 551; опliење са је·
нароА 560 ; су~ над оnтуженим 3пдављење крltвца (laqueus) 117. у виаанпtјском npaвr 122; у цр­ рещима у свештенослужењу 377·
за какав пријеступ 14R-150; еnи­ Зоједюща (црщна) снјет овњака 273. КВСIIО·судској пракси 133; цркве­ 379 ; брак с њима 380; призна·
скоп има nраво смањења нало­ 470. на инфам1tја 187; каАа 11 аступа вање њиховог крштења 382; при­
жене криицима казне и право nо­ 3аkлетва 392; свештено тще ако 188; nОСЉСАIЩС 189. мање јеретttка у цркну 387.
мнлоиања криваца 162 Иrroдjakou, ако се ожеюt 499; ако јереишчkе књttre 379.
је погази 580.
Erruckoackn дом, као мјесто иадр· 3akoHJf, јуриспtч юt 11 морал1111 2. нс поштује дјакона 11 АРУIЋ стари· јован XI. цариrр. патријарх, син9д·
жщња епитимије од стране осу· ја л11ца у jepapxиjlt црквеној 548. ска одлука о црквеној дисцttпли·
3аkоаање живог 'IORjeкa у ае мљу ,
ђених 224; не смију бити жене Исkљу 1rење 11а црквене заједнице 17; ни 30.
каана у римском nра ву 117.
у епископском дому 477.
самостална казна 327; аа неке јурнсднkчнја црквено · казнена аа
3аиушшоње своје куkе 11 поро~11це
npttjecтy ne она је скоnчана са клир 21 ; ва свјетовњаке 20.
Еrтщимнја, аначење њено у почет· од стране сиешт. ли ца 581.
ку цркве 11 ; еnищија ~ао ка·
сврrнућем 327; у смислу анате­ јусшннпјан чар, старањс њеrово о
3асшарјелосиr пријестуnа 154; не·
ана у nравном смислу 118; ра· ме 329. ДИСЦttПЛИНI\ клира 33.
nоаната у цркв . npauy 155 и сл .
Исkључење свјетовњака ив зајеАНttЧ·
sлика њена од епитимttје у сакра­ 3асшрашнвање, као сврха црквене
ке мол1tтве са вијернима 13. к
менталној исповиједи 179.182. 183; казне 112·113.
јавна епитимија 179. 183; питање Зашвор аа кратко вријеме, као ка·
Исиов11јед сакраментал на 10; изда­ Кавгање, осуђује се особ1tто код
ње тајне исповиједи, т. ј. кад АУ· чланова клира 579.
о јавној епитимији криваца, мој 11 ана у римском праву 18. 119; У ховник каже ~PYI'II~Ia о неком при­ Каана, појам 106; суштина 104; свр­
су припадаЛit клиру 217-219; ка­
византијско~ nрану
121 ; у цркве· јеступу, аа који је дознао nри са· ха, трострука 110; казне у рим­
нонски 11рописи о епитимиј 11 кли­
но-судској nракси
128; као каана краменталној 11сnоииједи 567; све­ ском праву 117; у виаантијском
рика 215; мјеста аа иа~ржаоање Ra чланове клира 222. 224. 226. штеник који не!;е да исnовиједа праву 121; у Душановом aaRO·
епитимије 220. 224.
342. В. Тамница. оне, који то желе 567; свеште· ни ку 123; onkc каане, којима мо·
Ж. 3ашочење, казна римскога права !18; ник, који и сам не nр1tступа тој ry подлећи сви чланови цркве
У црквено-судској пракси 128.340. св. тајнlt576; кojtt исnовиједа мно­ без разлике положаја свога у цр.
Жсљеао, nраьдање њим 1 као нспн­
Зла 11амјера при пријеступу (пре· ге скуnа 567; добровољна IICПO· квеној заједници 115. 178-208; по­
Тtlнање Вожјег суда
124.
думишљај) 75. вијед пријеступа пред судом, као себне казне, којима 'Могу под­
Жена, субјект пријеступа 69; ура­
Злоуrrошреба цркuеном клаш~у од олакшавна околност при пресу­ лећи само чланови клнра 115.
чуњнвост жена у пр 11 јеступима ВО.
tтране еnискоnа 561 ; о~ стране ди 102. 210-340; казне свјетовне у цр·
Женсkнње доведене 473. 58l в. Ara- lgnoтlnla post mortem (damna\lo квено-судској nракси 20. 115. 125-
упраuитеља парохије 573.
пe'l'e.
post mortem 118. 134; каане у св. nисму 10; со­
Ж~вuщ да ли је оно·субјект nри­ И. фронистичке 16. 116. 175; диор­
Јеступа 72. Ј. тичке 16. 116. 175; дисциплина р·
Игњашнје, патријарх цариградски,
обред при њеrовом снрrнућу 311. јеанk, дn се кривцу нсчупа, у виаан­ не 17. 18. 115; суАске 14\; аа­
3. тијском nраву 122; у Душановом коиске 141; легалне 143; арби·
Игре ааартне, аабрањене свјетов·
8а6луАt, ако их снештеющ 1 нс IICKO· законику 123; у црквено-судској трарне 142. 144. 146; иа смрт, у
peњyjy 563, њщима 514; свештеници~а 517;
калуђерима 591.
630
631
ГRЧКО римском nраву 117; у цр· Каиrалог клнричкн 283; брисање lla ши по пропису 556; ако га, без 78; ако епискоn рукоположв ма•
квено-судској пракси 127; тјеле­ IICTora свргнупtх 284. п ријеке нужде, не обави у цркви лољетног 535; примање мЗЈЈољет·
сне казне у rрчко-рltмском пра­ l(aтltXIlЗifpaњe, ако га снештен 1 к 543; ако га обави беа православ­ н их у калуђерство 587. ·
ву 118; у Душановом аакошу наn у шта 5б2 . ног кума 556; ако крсти лице, Манасш1tр, оснивање манастира беа
123; у црквено-судској пракси 131; Клевета 450. које је већ крштен о 557; а ко за· доnу штења надпежног еписко·
казне које се тичу слободе, у 1·рч· !(леветннk1 свештен11к 580; калу- шјева плату аа крштење 557;ако па 584; Јtалучивање манастира
ко-римском праву 118; у црквено­ 9ер 592. пусти да умре д11јете беа крште· испод епнскопске власти 584; пре·
судској nракси 128; које се тичу Ј(летва, заб рањен~ у цркв11 338. ња 565; јерет11чко кр штење 382· тRарање манастира у свјетовну
части, у грчка-римском nраву 118; !(леmвопресшуттшшво 392. 386. зграду 585; манастир дуплн, аа·
у црквено-судској пракси1 33 ; ко­ Ј(лир 283; nосебн11 каанен11 sакон11 !(уаалишше, забрана хр1t ш kа11има једно за калу9ере и калу9ерице
је се тичу имања, у грч ко-рll м­ за чл аноне клира 15. l б; ступаље да се мушки 11 женске заједн о пе­ 585; жене у манастирима кал у~
ском праву 122; у цр квен о-суд­ у кл 11 р срсстном свјетовне вла­
ру у куnали шту 480. ·9ера 477; манастир мјесто аа ив·
ској пракси 133; о пћн ост пал о­
Cilaracter indelebllis 288. државање еnитимије од стране
ст" 518.
Casus 77. чланова кпира 222. 318. и сл.
жене кр1tвцу каа 11е 153; двостру­ !(њига о ~ужностима парохијскоr
Codex Theodosianus 33. Манасширсkа ltМовющ оту~ење 585;
ка казна аа једа н nр11јесту п 9Q- с неш тенства/ щ нав ор црквен ог
Codex justiniшus 35. манаст. надвор, ако се наnушта
98; налагање казни 134; када пре­ каа нен о r п рава 41. Col/alio legum Mosaicarum et Roma- 588; манаст. устав, ако се не в р·
стаје 154; када се обуставља на­ Ј(њиге забрањене 1 употреба њихо­
naruт 32. Шll 589.
вршење казне 165. 1б9. ва у цр кви 564. Соттипiо laica 273. Ману1rл II, цариградски патријарх,
Ј(аанено право, самосталност цркне­ !(одеkс јуст11 Н11ја11ОВ 35; Теодоси· Соттипiо clericalis 273. одл уке о црквеној дисц~tnпини 30.
ког каа неноr права 5; пор1щаље jeR 33. Сгiтеп 60. 61 ; puЫ icum 63. 345; pri- Маmр11~уларне књиrе, ако их упра·
те самосталности, као и уопће Ј(олтс/181111 пр11јестуn 64. vatum 63; asperriтu m 433. витељи парохија не воде у реду
црквеног nрава 5. (2); paЗ RIITaк !(онkу611на 471 . Criтina legitima, pu Ыica 43. 573.
цркв. кааненоr права 9; елем ен· /(oнky(lunam, дозвољен У rрчко-рi~М· Criтina ex!raordinaria 43. Мешаннје при из~ржавању enlfТИ·
ти његови 55; система 41 ; тtте­ ском ааконодавстну до IX виЈе· Culpa 76. мије 129.
ратура 48. ка 471 ; строго осу9ен од цркве· М1Џењање реэ11денције од стране еnи·
л.
Ј(аленде, незнабожачки обичај, ЈШ· ног аако нодавстыа 472. скопа 562.
ЛаЖ, ако се зnтеч е у л ажи сnеште·
јему су сл11једили и хришћани 365. l(oнф~tckaчtUa имовине У римском Милоср9е, као опакшавна околност
ни к 579; а~о калу~ер 592.
nри омисивн1tм пријеступима 103,
l(aлy~eplt, особота правила аа њих, nраву 119; у оиаантијском nравУ Ла!kна заклетна 395.
Мироаомааање, не по канонским
која их веаују према Њ11ховим за­ 122· у црквено-судској nракси 133' Лakapд1t}muu 365.
' свештен· nрописима 557.
вјетнма б8-б9. S92; евен;уални l(oњcke трке, вабрањено Лаkомс шво 460.
Mllxmrл Аталијатис, његов канон·
њихови канонски nријестуnи 589. стиу да их гледа 363. Легалне казне 142. ск11 зборник 38,
· ест3
и сл. /(ореkционална заводи, као МЈ Леkаноманш11, Rрачари 368.
Мјшаа сумњ11ва, ако их похађају
гдје чланови кл ира имај У д ~
а на· Љtшерашура цркR. казненоr права
Ј(алу&ерсшво, претворио ступање у
зну z, 5 '
свеwтена лица 579.
калуђерство 589; напуштање 592. државају наложену им ка ан 48-54. Мол11шва, ако свештено лице њом
Љrхва 461. В. Каматарење.
/(а~Аашарење 461; ако се њим ба ни l(pa~a 451; ако се у њоЈ 8ат ече чл пренебрегава 575.
Љrшење права на св. причсшће 17;
свештеник 578; ако калу~ер 500. кл11ра 578; ако калу9еР 592 ·брз· Морална шнјела, како могу бш суб­
учестовања у богослужен.у 17 i јект пријеступа 70.
Ј(ажtновање, казна у црквено-суд­ !(рвно сродство, у којему су 83
црквенога nогреба 118. 122. 206. Мршщ када могу бити субјект при·
ској пракси 128.
њеюt бракови 494. мни· 207. 208.
/(анонн~ значај њихов у 8118 а 1 тиј· Ј(ринkе 365; аабрањено хр;~а осо· јеступа 41 ; врије~ање мртвих 89.
Лов, забрањен соештенству 577. My!keлo/Uшso 485.
ском nраву 31; ко их повриједи ма уnотребљавати их 51 ' Луkавсшво' употреба њеrова да се Мучење (тортура) криваца у цр­
519. 522. 539. 512 .
бито члановима клира · бор· избјегне казна 75. квено-судској nракси 131.
Ј(аноннkон царнгр. патријарха јова­ l(pлl'oUa, словенски ка нонски 3
код лра· Libelli fanюsi 448·449.
на Посинка 22; Властарева ком­ ник, који и , данас важи н.
nилација ив Каноникона м.
29. вославних Словена t2б. ..~нрs, Навођсње мл~ђ11х на блудочинство
Канонсkа поступност у јерархнјским Ј(рчма аабрањено чл ановимз IV' Малаkнја 489; двострука 485·
1 ађаЈУ крч· Малољешни, неурачуЊIIВОСТ њихоиа 478.
степенима 537. да држе или и само п охма 591.
Ј(арловачkа митроnолија, дисципли­ ме 578; исто калу~ери не sp·
варна nравила аа свештенство 41. Ј(ршшење, ако га све штеник
632
633
Наkнш тијела еабрањек хришkани· Н11kнфор, цар11rр. nатријарх, њего.
солутно 11; условно l2 jмал о од­ престане извршењс казне 158;
ма 513; особито свеш. лицима 577. ВИ KBHOHII 29.
пучење сuјетовњака 190; субјект коме приnада право опроштења
На'ирасншосаr, ако се опази код Н11kола Граматик, цapttrp. nатријарх, 192; степени 190; анонимно 191; 159; УСЛОВИ да ДОТИЧНII МОЖе ДО·
свешт. лица 579. његоо11 канонс ки oдronop 11 29. са лроклествн,~а 193; коначно од· бит11 опроштење 161.
Нааушшање мјеста службе од стра· Њ1kон, патријарх московски, обред лучење свјетовњака 199-205; од· Оиffење вјерско ta јудејнма и не~на­
не свештених лиц~ 546. при његовом cup1·нyhy 314·315. лу чење кл ttpttкa 231; оnће и*· бошцима 350; са јеретtщима 379 ј
Напушшање свештеничкога чина Новеле јустtfнијаноRе, особито 123. ЛОМIIЧНО 235. 243. опћење са одлученима од цркне
. 546; калуђерства 592. нонела, важнс ва цркuсну дttCЦit· ОдАшсш (отмщенiе, vindic!a) за учи­ 203; са сврrнутима са чина 275 .
Народ, запуштање народа без по­ nлину 34. њено ал о, као суштина казне 104· Орспачење 81. В. · 3aRjepa,
уке од стране еnископа 559; од Новчаиа каана ва nonp11jeдy дуж­ 106. Осаkаћење свога тијела, самовољ·
стране nреввитера 562; буњење на­ ностн по служu11 у рtщском npa· OдAteacmщlt од цркве, ако се све­ но 431; осакаБење човјека, као
рода противу цркве11е власти 540. оу 18. 119; у 8113311TIIjCKOM пра· штеник не стара о tыtховом по­ казна грчко-римскога права 118.

Наснље, које се има да одбије у CRO· вратку 563. 122; у Душановом законику 123;
и у 1~2; у цр квено-судској npaк­
Ју одбрану, као олакшавнn окол­ 0дР1Щйlье пр11мања части и про113· у црквено-судској пракси 133.
CII 133. 244 ј 11 авршење оне t<аане,
ност аа кавну 102. ведења кад то еnископ одредtt 544. Освада, ако се у томе затече све­
ко може напож11т11 246; некако·
Одсјеlfење главе, каана у римском штено лице 579.
Насилно npllcвajaњe од стрnне ка· ЮРiност новчане кавне 248-249.
nрану 118; у вttаантијском nраву Осkврњење дјевојке 442; калу~ери·
квог епискоnа богате епархије Номоkанон XIV титула у његовој
527. 121; у црквено-судској пракси 127. це 483; малољетне дјеце 486.
редакц11]11 друt·е полов11не двана·
Одузимаље степена, који крищ има Осл11јеиљење човјщ као тјелесна
Находче, ако га свештеник не кр· естога внјека, rлaRнtt извор, по·
ло служби, 11 посшљање на ни­ казна у византијском праву 122;
стн 565. сл11је канона, за цркв. каанено
жи степен, као ка~на у римском у Душаново,м законику 123; у цр­
НеанабоЈkачkн обичајн, ако 11м хрн· прав'о 23. nраву 120; непознато у црквеном квено-судској пракси 133.
шhаки ·слиједе ЗбЗ. Номоkанон пр11 словенском Beлll· Основа црквеног казненога права
праву 280.
Ненагладљнвн· карактер тајне све­ ком Требн11ку, као извор sa цр· , Oko, да се ископа кривuу ва казну, у св. ПиСЈАу 5; порицање те ос­
штенства 287, 301, 305. · квено кавнено право 29. у виаантијском праву 122; У Ду· нове 5 (1).
НеА~о~нн, ако их свештен11к исм11]е· Нос, одсје~11 га кривцу ва казну У шаиовом аакою1ку 123; У цркве· Осуђ11вање брака, грјешно *по 490.
ва 577. BIISЗHTIIjCKOM nраву 122; У Душа· но-судској пракси 133. Ошюща 493; помагање у отмици
Неаоанавање *па не · оспоба~а новом законику Ј 23 i У цркне но· Олаkшавне и отежавне околностн 441; свештеник који вјенча не·
кривца од одговорности 83. 84. при налагању казни 98. 101. 103. коЈ·а, којему је помагао у отмtt·
судској пракси 133.
Цll 570.
Неuовнавање вакона некада олакша· Nulluт criтen, nulla poena, sine \е· Олrлар, ако шштеник дonycтll да
ва тежину пријестуnа 83. ·улазе у њ непссвеhени 551 i да се Оцоубијсаrво, не прианаје се у рим­
ge правило свјетоuнога кastte·
ском праву аастарјелост аа онај
Неqоkорносш духовној власти 423; '
нога права, непознато цркв еном у њ уноси што не треба за снету
пријестуn 154; казне ва оцоубиј­
неnокорност канонима 420; цр· праву 42. 58. 142. жртву 551.
ОмаловаЖавање светих Чtlна 398; св. ство 433 434.
~веком суду 423. 524. 539: 541.
Неаослушносаr епискоnу од стране о. мјеста 401. 550; св. времена 405: П.
подручног му клира 539. 587. Обусаrава од службе, принрсмена освеhених лица 398ј nостова 407•
Пааал11 аrра, округло осјечена коса
Неuравославнн, ако нм члан клира права автокефалних црквених по·
18. 120· трајна 120. 1Збi права на тјемену, за рааЛitку клнра од
аавјешта свој иметак 583. '
свештсно~јејствовања
233 '' нон· гпавица 522.
свјетовњRка 264 ј значење паnа­
Несмоаrреносаr кажњива (нехат) ура­ Омнснвн11 nријеступ 64. 103.
чане награде 18. 240. Јштре 266; употреба њена у rp~- •
чуњава се кривцу nри напаган. у · enap· Ol!йi/I/8BM 489.
Одdјеzавање кпнрик! иа своје кој uркни 266; у руској цpкRtl
каане 76. Оаадање (кленета), ако се у томе
хије 545. 263; у српској цркв11 269.
Неурачуњнвосаr аа пријеступ, када 30 затече свештено лице 580·
Одбрана потребита самога себе, к · као узрок
Оаасноr.ш смрти, да се Пара(lfнагога411.
се прнанаје 77. уарок неурачуњивост11 кажњнво· Педерасшнја 485.
одпожн нзврwење казне 164. Пеюrшенцнјалнн аборннцн, упуства
Нtучтrrвосш према властима од .. праву 18. 119;.
га цјела 81. 102.
. ст nY Оиомена у римска.. ва исповједнике 22. 29.
стране свештенства 573. Одzоворносаr учесника У nрије У слу казна 211,
није у строrоме С!АИ Пијансшво, као олакшаuна окол·
HaDfll уј)ачуњщ се крнвцу при на­ ко је даје кривцу· 2ll.
лаrању каане 76.
Bt лt ност при налаrању казне аа при·
Однјело неприлично свештеним Оарошшење, као npa он и уарок да
Ни•щ~Ы еnмскопа на преавитер­ 41 1
цима 577. . an·
,са стеnен јест сRетотатство 280. Одлучење у шttрем смислу 10'
634
635
јеступ 102; забраљено свјетов· Поrrрављање, као свха црквене ка­
њаку хришliанину 514; свештеном з не 112. квсни, . гра~а нски и мјешонити 66; legitimae, ordinariae 44;extraordl-
лицу 578; калу9еру 591. Порнографсkе шке 480. лакш11, тешкrt 11 нnјтежtt
61. 62. пariae 44; ех arbltriO judicis 142;
Љtровање на браковима забрањено 67; ДIIСЦIIПЛI!Нарни 66. 68; КОМИ· purgatoriae 119; correctivae 119.
Посјеше каноftске, ако нх епископ
свештеном лицу 578; калу9еру с11вни 11 ом исивни 64; аапочети Pragmatica Michaelis Atlaliatae 38.
н е нщш ује 560.
591. 90; иаврш ени 90; nоновљени 92;
Пословlf црквеНit, ако се снеште­
Плагнјааrорн 438. притај ива ње пријеступа 86; пома­ Р.
ни к у парох иј н њнма н е бави 571;
Пљачkање гробова 467. гачи у пријесту п у Еб; када пре­ Радља присиљена у руд11Ицима, ка­
свјетовни, ако се IЫtма бщ све­
стаје пријестуn 154.
Побациаање ~етета 430. штеник 582; ако калу9ер 589.
ана грчко-римскога права 118.
Приkривање п реступни ка 86. 454. Paaarrelie чов;щ казна римскога
ПобоЖнощ ако је занемарује све- Посаr, ако га не обдржава шште­
штено л1ще 575. ПрuАtање у клир ли ца из ту ђttх е­ права 117.
но лнце 576.
пархија 527 ; nр11мање ту~их ~л tt­ Разбо}юtшаrво 464.
Повла~нвање јеретицима 376. Посшанљање насљедннка у епархн­ pllкA 526; npttмaњe у кл ир про­ Разщ браt<а самовољни 508.
Поврааr (пононљеюt пријеступ) 92; ј lt од стране епископа 531. тнву кан он ско 419; nр11мање дру­ Раэдра!kено стање, уарок неура-
отежавна околност при н ал аrању
Посаrављање н едостојнога аа епи­ гог руко положе ња 547; лрнмање
казне 104. чуњивостl! 81.
ско п а 521. одл уче ни х и mt свр гн уш клllри ­
Поглавнце автокефзлних цркава, Поrпреб/lа одбрана, узрок нсурачу­ Расkол (схиам~) 41 О ; ш нс за ра­
ка 425 ; п ри мање у калуђ ершо скол ше 416; подлежи анатсми
евентуаЛНII Њltхови пријеступи
њн вости nријеступа 81. uез искуше ња 588; прttмање у ка­ 332.
519-521 ' ' Поучавапе кmtpa ако пренебрегне л уђерстно ОЖСЊСНI!Х 588, PekrrшфllkйЦIЏa, дисциплннарна ка·
Погрсб црквени 206; кojtt га се ли­ еnископ 560. Принудна сила јур1tстич ю1х закона 2. зна римскога права 119.
шавају 207.
Поучава16е народ~, ако пренебрег­ Прннуђ11вање на брак 413 ; на сту­ Р11мсkо право, значење његово аа
Поэортине игре 3бЗ; забрзњсно
не СП!!СКОП IIЛII CUeШTCIIII K 559. 562. nање у калу9ерство 445. црквено nраво 31. и сл .
хрншliаннма да их гледају 510. Пoxoarљ~tвocur 468. Прнсвајање од стране r пискоnа упра­ Родбннсkа веза, као олакшица при·
Поэорюиаrе, аабрањеио свештеним
Правдапе жељеаом, као испtmtва· жњене еп архиј е 530; учитељства, је ступа 1ОО.
лицима да га noxa9ajy 579. ње Божј ега суда 124. пропо вједн11штва и права читања Род осkврњење 481 ,
Појање, ако свештеник допусти у
Предбрачн11 испит, ако га свсште· с амвона од стран е свј етовњак~ Porrcarвo, продаја кривца у ропство,
цркви неnрипично појање 550. 425. 426; црквен11х ствари од стра­ казна у црквено-судској nракси
н ик не нзвр ш rt са млаце нцима 574.
Поkушај nријеступа, кажњив 91.
Преавишерlf, евентуалнн њиховrt np11· не кп ира 572; туђих нађених ства­ 128.
Полнандрнја, кад жена xolie да у
јеступи 539-547. ри 460. Pyka, да се одсјече криоцу 83 ка­
исто врије.~е има више мужеuа 506.
ПрелаЖење граница јурисдикцнје од Пр11с11љења радња у рудницима, ка- ану, у византијском nрану 122;
Полигамија у смислу кад ко има зна грчко-римскоt·а пра ва 118.
стране еrtископа 524. у Душановом аакс нику 123; у цр­
више жена у исто вријеме 506; Пp~tura}ltвaњe прнјесту11а 86.
Прељубочннсаrво 468. 501; ако од квено-судској nракси 133.
У смислу скпапања више брака­ Прнчешће свето, В. Богослужење. РуkоrrолоЖење, ако га епискоn оба­
свештенога тща 581 ; ако од све·
на. од стране удоваца или удо­ Прогна,tе законите жене, ако то ви над лицем, које је веh рука­
штеникове су пруге 503.
вица 508.
Премјешаrај на друго једнако, ttnlt у чtши свештено лице 581. положено 532; ако свештено ли­
ПолоЖај друштвени, угледнији, као Продаја у ро пство слободног чо· це nрими дру го рукоnоложење
на ниже мјесто службе, као ди·
отежица пријеступа 103. вјека 438. 547; ако га обави еnископ, кој11
сциnлинарна каэна у римском ора·
Помагачн у пријеступу 86. 1/роkлесшво 11 nослије смрти аа не­ је свргнут 287. н сл., 532; ино­
Помнловање преступника 162; пра­ ву 18; у црквеном nраву 249-252. ке пријеступе 118. 122. вјерно ру копол ожење 389.
При}емсаrво аnостолска, пренебре·
во епискоnа 162; владаоца lбЗ. Јlроrrовнједање не православно 424. Reclificalio 18. 119.
Лонюkавање, ако епископ допусти гавање тога при постављању eпlt· 562. Repelundarum 457.
скола 413.
понизити каквим дјелом или ри­ 1/рохкрон, виаанiИјски ааконски Reprehensio 119.
!ечју другог равног му по досто­ Пpнjecaryrr, јавна nоnриједа nоэи· аборник 37. Rcsiduis (de) 457.
јанству еnщопа 529. тивноr закона З; појам 56; ра·
llcoвka светиње 390.
Поновљенн пријеступ 92. алика од гријеха 59; субјект 69; с.
llyrneнocar468.
Поааднја, ако не живи како при­ nо~ела nријеступа по Тертули· Сабор, ако митрополuт неkе да ra
Pecu/alus 455.
личи супруги једног свештеника ]ану н Василију неликом 62 i по· сазнаље 520; ако епископи xohe
Perdue/lio 141.
504; ако снеwтеник држи cynpy. ~ела по учењу рrtмскога nрава 63; Plagium 438. да ra саставе без митрополита 523.
ту која је прељубница 581. onhи и посебни пријеступи 65. Poenae, propriae 135; cotnmuncs 135; Самоубнјсаrго 432.
68; клира и свјетовњака 15; цр·
636
Самоубнјца не може бити опојен
црквом 559.
Саучеш~е у пријеступу 85.
Сва~а, ако се свештеник свађа ~ри·
је службе.
Свешачнк дани, ивостајање од цр-
квене службе у те дане
их свештеник не пази
Свеаrошашсшво, крађа светих ства· .й!брољубље
ри 465; оскврњење тих ствари 404.
Свјешовне вшти, ко се њима слу-
жи да добије службу у цркви518.
Свјеrповю1 послови, ако се њима
бави свештеник 582;
9ер 589.
Свјешовно право nротиву религн-
јоано-морапних вапониједи
Свјешовњацк подпеже цркuеном ка·
аненом праву 15,
Своднюишво, трrовање људским ти·
јелом у сврху блуда 478-479.
Свд}дба (таабина), вабрањени бра·
кови 496.
Сесшре духовне 473. В. Агапете.
~ониёl6ј казни се анатемом 332.
Снмонксшичkо примање у калуђер·
ство 587,
Свргну~е уз уздржање имена и ча·
сти клирика 261. 26~; коначно 272;
суштина кон. свргнуhа
како се објављује кон. сврrнуhе
310; посљедице кон. сврrнуhа
285. 315.
Снбнњсkа м~трополија, дисциплн-
нарна правила аа свештенство41.
Сиромах, ако се напусти да умре
од rпади
437.
Сkошолошшво 488.
Сkуфја (hелепуш) 268. 269.
Слабоумннх примање у калуђерство
588.
Слнkе nорноrрафске 480.
Слобода савјести 345. 346. 353. и сл.
Слу~а}, у nвтању урачуњнвости nри·
јестуnа 77.
Clpfl, ве ослоба~а јеретнке од ка-
аве 71·72.
С.Vр1111Ш ощсност, оспоб~а од ~·
637
нршења кавне 164. У6ој1ща, свештеник 580. Ухо, да се кривцу одс11јече ухо, ка·
Содон.Јtја 484. Уврнједа 446; вербмна и реална ана у Душановом законику 123.
Сrrаљивање кривца жина у р11мском 447; лакша и тежа 147; увриједа Учншељно иавјестије, као извор
праву 1.17; у Вltаа нпtјrком праву писмом 448; уврнједа нанесена е- цркв, кааненог права. 41.
121 ј у црквено·судској пракси 127. пископу од стране кпири ка 541.
Crroл лица, које учННII nријесту п 101. Углед цркве, као сврха каане 112.
Ф.
Србнја краљевин а, дис ц1шл инарюt Уд мушки, да се одсјече за казну,
406; ако
565. npoпиctt аа све штенство 40. у византијском праву 122; у Ду- Ф11лаkшнрн, врачари 368.
шановом законику 123; у цркне- Фнлоаrеј, цариrрадски патријарх, си-
463.
Сродсrпво крвно и духо вно, забра·
но-судској пракси 133. иодска одлука о великој иадајн
Удов а епархија, ако митрополит за- 30; противу неканонскоr анате·
њени бракон 11 494. 498.
немари да се покрије 521, мисања 335.
Сrпароаавјеrпно право , као 11аио·р
Ykop, казна римскога права 18.112; Фошнје, цариградскн nатријарх, об-
uркиеноr казненог права 39.
у црквено-судској пракси 212. ред при његовом свргну~у 312.
ако капу· Сшнцај пријеступа 94. и сл.
Умоболюt нијесу одговорни за ка-
Суд унутрашњи црквени 4; споља·
жњнва ~ела, која у чине 80.
UЈ ЊИ 5. ц.
Уиорсшво у впу, отежица за казну
41. Судсkа nовластица аа клир 2\. 103. ЦрkвеНЈt послоnи, ако се свеште-
Су9ење крИВI!це еnискоnовс 148;кли· Уаоаrреба јеретнчкнх књига 380. ник у nарохнји њнма не бави 571;
рика 150. Урачуњ11восш казнена, када 6ив~ 73, црквене ствари, ако се уаимљу
СулоЈkюtшшво 471;ОСј'ђено код чла· И СЛ , на домаћу употребу 572; наред·
нова клира 412. Усршање епископа у туђу епархн· бе, ако се надају беа сабора 521 ј
ју 528. nријеступ 9; каана 9ј У став 24.
т.
Ушнцање митропоп~па у јурисднк· lt сл.
Таабнна. В. Свбјдба. Црна Гора, дисциплинарна правм·
цију enapx. епископа 521.
Тајне свете, обављање 11СТ11Х скр11· ла за свештенство 40.
Ушернвање новца од народа за вр·
·---.:::-.-=
вено548. .~
!ење светих тајни 572.
Тамюще у римском праву 118; У Ушоаљење кривца, казна римског а ч.
византијском праву 121; У мана· права 117.
стирима 128; ~ри епископским · Ушочншше свето (asylum) 169. 170. Чншање јеретичких књига 379.
домовима \30. Човјеk, субјект лријестуnа 69.
183.
--
277. 279;
Tapuejcka стијена, врста смртне ка·
sне бацити живог човјека с ње
117.
Теодоснјев кодекс 33.
Тјелесне казне 20; у византијском
ааконодаиству 121; У црt(Нено·
судској пракси 131 ј не спадају У
црквене казне 341,
Тодор Студит, његови канонеки од·
говори 29.
Торшура у црквено-судској прак·
си 13\,
Talio 118.
У.
Убијсшво 428; намјерно 429; нех~:
тично 434; бпиау хотимично 43 '
убијство раабојн11ка 436 i У ратУ
4Эб,
 ЦРКВЕНО
КАЗНЕНО ПРАВО

Књ. б

Иаgаје: ИСТИНА
издавач ка установа Епархије далыатинске

Шйilшйа: ФинеГРАФ, Београд

Т~tраж: 1.000 примерака

CIP - Каталоrизација у публикацији

Народна библиотека Срб11јс, Београд

348.5:271.2

МИЛАШ, Никодим
Црквено казнена право :По оnћим црквено-правним изворима и
посебним законским наредбама које важе у православним автокефалним
црквама 1написао др НIIКОдим Мнлаш епископ далматинсКII ;[уредник
Епископ далматннски Фотнје]. - Београд ; Шибеиик: Истина, издавачха
установа Епархије далматинске, 2005 (Београд :ФинеГраф).- Xl,640 стр. ;
24 cm. - (Дела Никоднма Мнлаша ;књ. 6)
Тираж: 1.000.- Фототиnско изд. :Мостар: Издавачка књижарница Пахера и
Кисића, 1911. - Регистар.

ISBN 86-82555-09·3
ISBN 86-82555·03-4 (за издавачку целину)

а) Православна црква - Казнено право

COBISS.SR·ID !20681228

ISBN 86-82555-09·3
ISBN 86-82555-03-4 (за издавачку целину)
 '· ~~~" ...
1 '
.."· 1, .... t: