Areopagitski spisi комплет

СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ
19
ДЕЈ1А СВЕТОГА МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА

4
Са благословом
Његовог Преосвештенства
Господина др И РИ Н Е Ј А ,
православног Епископа
новосадског и бачког
© за српско издање: Беседа, Нови Сад

АРЕОПАГИТСКИ
списи
са Схолијама
СВЕТОГА МАКСИМА
ИСПОВЕДНИКА
Са јелинског изворника иревео

С. Јакшић
веседл
Нови Сад
2019.
Помени, Госиоде, слуге Своје
Антона, Нателу иДанила
Увод
Списи ДИОНИСИЈА
АРЕОПАГИТА*
Сачувани списи
На саветовању које је 533. године, у Констан-

тинопољу, одржано између православних и моно-
физита, први пут се појавила збирка дотад непо-
знатих сгшса под именом Дионисија Ареопагита, у
виду четири расправе и десет посланица. Писа- ни
веома особеним језиком, са много неологиза- ма и у
светотајинском и символичком духу, списи
представљају лествицу духовног пута којом Бо- жија
промишљања и логички умови наизменично ступају и
успињу се. Њихов начин изражавања је философски.
Редослед ових списа, заснован на подацима који
су у њима садржани, јесте следећи:
* Аутор уводног текста, преузетог из књиге Φιλοκαλία

των νηπτικών καί ασκητικών, 3, Διονύσιος ό Αρεοπαγίτης,
Θεσσαλονίκη 1986, јесте ПАНАЈОТИС Κ. ХНИСТУ (прим. прев.).
№
6 Увод
О божанским имепима
Опширан спис, подељен на тринаест глава,

односи се на имена и својства Божанства. Писац
сматра недолустивим настојање да сами искаже- мо,
па чак и да помислимо, нешто што се разли- кује од
онога што нам Свештене Логије, односно Свето
Писмо, откривају о надсуштинском и скри- веном
Божанству. Наравно, он не покушава да опише
надсуштаственост. „Ономе што је неизре- циво
(исказујемо поштовање) кроз целомудрено ћутање и
узвисујемо поглед према озарењима ко- ја ка нама
просијавају кроз Свештене ЈТогије.”1 Овде се свети
Дионисије ограничава на „богоиме- на” која
происходе из промишљања Божијих, ко- ја
представљају такозвана „потврдна” имена Бо- жија и
одговарају сличним символима. После кратког
разматрања о јединствима и разликова- њима - од
којих прва припадају целокупном Бо- жанству,
односно Светој Тројици, а друга поје- диним
божанским Ипостасима - он почиње да испитује
имена „Благ”, „Светлост”, „Добро” и „Ерос”. У глави
у којој тумачи ова божанска име- на, садржано је и
излагање о природи зла, које се на многим местима
подудара са садржајем Про- кловог списа о злу,
сачуваном у латинском пре- воду. Треба, таксфе,
нагласити да су основни правци излагања заступљени
и у богословљу Кападокијаца. Затим се спис наставља
разматра- њем имена „Који јесте”, „Живот”,
„Премудрост”
1
Гл. 1,3.
Сииси Дисонисија Ареоиагиша 7
и слично, да би се завршио излагањем о „Саврше-

номе” и „Једноме” (Богу).
Писац изоставља тумачење Божијих имена која
потичу од чулно опазивих елемената пошто је њихово
разматрање оставио за спис Символич- ко богословље,
који помиње на самом крају.
О небеској јерархији
Према самом писцу, „јерархија” јесте свеште- ни
поредак који се, колико је то могуће, уподо- бљава
богообразности. А ово се заснива на бо- жанским
блистањима која доспевају до оних који су предмет
промишљања, која остају јединствена, али и
обједињују све оно што је блистањем оба- сјано.
Имена небеских умова, а нарочито она ко- ја потичу
од ниских чулно опазивих елемената, односно она
која одговарају несличним символи- ма, доприносе
њиховом откривању. У насгавку, писац тумачи
небеску јерархију тако што је дели на три реда
небеских сила, од којих сваки садржи по три чина. Па
пошто у шеснаестој, односно по- следњој глави,
изложи нека нарочита питања, он описује анђелске
представе које се јављају у све- штеним текстовима, и
то на начин који наликује сликарским изразима.
О црквеној јерархији
Црквена јерархија јесте заједница у којој бо-

жанствени свештеноначалник (тј. јерарх, прим.
8 Увод
прев.), као њен носилац, савршава њене свеште- не

Тајне тако што сам заЈедничари у свим пресве-
штеним стварима, које нредаје и онима нижима од
себе. У овом спису символи се не схватају као начин
изражавања о божанској стварности већ као њени
суштински чиниоци. Најпре се, у засеб- ним
поглављима, разматрају три темељне свете Тајне:
Крштење или Просветљење, Евхаристија или
Сабрање, и Миро. Затим се разматрају три свештена
чина: јерарха, свештеника и служитеља (тј. ђакона,
прим. прев.). У наставку, писац изла- же учење о три
чина освећених, идући од најни- жег ка највишем.
Најпре, дакле, говори о „очи- шћенима”, односно о
катихуменима и покајници- ма, затим о верујућима, а
на концу о монасима или „терапевтима”. Седма и
последња глава по- свећена је обреду над усопшима.
Све главе, осим ирве, састоје се из три дела.
Први део прсдставља увод у тему сваке главе; други
део укратко приказује садржај свештеног обреда, а
трећи део представља „созерцање”, односно
богословско објашњење обреда.
О мисшичком богословљу
Спис почиње молитвом Светој Тројици: „Тро-

јице Надсуштаствена и Надбожанска и Пребла- га,
Надзиратељу богомудрости хришћана, поведи нас ка
наднеспознатљивом и надсветлом и нај- узвишенијем
врхунцу мистичних Слова (Светога Писма), тамо где
су просте и слободне и неизме-
њиве тајне богословља тајанствено прикривене

надсветлосним примраком ћутања.” Овај спис је
веома кратак, и чини га пет кратких глава. Бо-
жанствени примрак је тама у којој се Бог скрива;
успињући се ка надсветлосном примраку, видимо и
спознајемо Надсуштинскога. Пошто је гшсац у
другим расправама изложио катафатичко бого-
словље, у овом спису се искључиво бави апофа-
тичким богословљем. Наиме, излаже читав низ
порицања (тј. одричних исказа, прим. прев.) по-
средством којих се показује шта Бог није. И тако
доспева до оног привидно противречног бого-
словља, тврдећи како је Бог „изнад било каквог
одричног и потврдног одређења”.
Посланице
Постоји десет посланица које потичу од исто- га

писца. Но, осим ових, под Дионисијсвим име- ном
познате су и три посланице које су сачуване у
лреводима: једна на латинском језику упуће- на
Аполофану, једна на латинском језику упуће- на
Тимотеју и једна на јерменском језику упућена Титу.
Оне, међутим, не потичу од истога гшсца.
Прва посланица, монаху Гају, односи се на
познање и непознање Бога.
Друга посланица, истоме монаху, истиче да Бог,
Који је са оне стране свега, јесте и изнад Бо-
гоначалства и Доброначалства.
Трећа посланица, истоме монаху, одговара- јући
на постављено питаље, казује да се Надсу-
10 Увод
штински (Бог) изненада појавио, али да и после

(Свог) јављања остаје скривен.
Четврта посланица, истоме монаху, говори о
Очовечењу Христовом, истичући да је Надсу-
штински (Бог) био и истински Човек, примивши
суштину на начин који је узвишенији од људског.
Пета посланица, служитељу Доротеју, гово- ри о
божанском примраку у којем борави Бог.
Шеста посланица, свештенику Сосипатру, го-
вори о начину да се избегну верска спорења.
Седма посланица, јерарху Поликарпу, очито
епископу Смирне, односи се на оптужбе од стра- не
многобошца Аполофана, који је говорио да Дионисије
користи многобожачке речи против самих
многобожаца.
Осма посланица, монаху Димофилу, јесте нај-
опширнија од свих. Наиме, монах Димофил је на
своју руку осудио свога свештеника, кога је сма- трао
попустљивим прсма једном грешнику, и ли- шио га је
његовог звања. Дионисије предлаже да верници све
ствари чине по поретку и саобразно своме чину.
Девета посланица, јерарху Титу, очито епи-
скопу Крита, објашњава одређене символе, као што
су „дом Премудрости”, „Чаша” и „јело” и „пиће”
Премудрости.
Десета посланица, јеванђелисту Јовану, тада
заточеном на острву Патмосу, изражава саосе- ћање
због његовог страдања и изражава предви- ђан>е да
ће Јован ускоро бити слободан и да ће прећи у
Азијатску земљу, где ће делати подобно Доброме
Богу.
Списи Дисонисија АреопаГииш 11
Несачувани сииси
Осим списа које смо претходно навели, сам

Дионисије помиње и друга своја дела. Но, она ни- ти
су сачувана нити о њима има сведочанстава у другим
изворима. Ово, међутим, не значи да нису написана,
пошто је на неким местима сасвим јасно да се налазе
пред писцем који нас на њих упућује.
Богословски огледи? Дионисије тврди да је у
овом спису оиисао најважније тачке катафа- тичког
богословља: зашто се божанска Јединица назива
јединичном и тројичном; на који начин се пројављују
очинство Оца, синовство Сина и ипо- стасност Духа;
како се очовечио Исус и на који начин је спасао
људски род.
Символичко богословље? Овај спис, који је,
према уверавању самога писца, био послат Титу, бави
се вештаственим символима који не нали- кују својим
изображењима, односно који, посред- ством чулно
опазивих ствари, откривају Божан- ство. На основу
пшпчевих речи може се закључи- ти да се ради о
опширном спису.
О божанственим химнама.2 3 4 Реч је о тексту
који је садржавао химне божанствених умова упу-
ћених Богу, са њиховим тумачењима.
О анђелским својствима и чиновима.5 Очи-
гледно је да се овај спис разликује од списа О не-
2
О божанским именима, 11, 5.
3
О божанским имешша, 1, 8 и 9, 5; О црквеној јерархи- ји,
15,6; О мистичком богословљу, 3.
4
О небеској јерархији, 7,4.
5
12 Увод
беској јерархији, пошто се наводи упоредо са њим.

Садржавао је бсновна начела о јединству и разли-
ковањима анђелских сила, о усхођењима нижих
чинова ка вишима, о промишљањима старијих о
млађима и тако даље.
О умним и чулним стварима.6 7 Овај спис на
свештени начин представља чулно опазиве ства- ри
као одраз умних и као руковођење ка њима, док умне
(ствари) јесу начело и познање јерархиј- ских Тајни
доступних чулима.
О души.п Овај спис представља душе као умна
бића, која само своје биће поседују као не- погубан
суштински живот; оне се, посредством анђелског
живљења, успињу ка Доброначалству свих добара.
О праведном и божанственом суду.8 Овај спис се
односи на кажњавање греха и праведно награђивање
врлине.
АУТОР АРЕОПАГИТСКИХ СПИСА

Од тренутка свога појављивања, списи свето- га
Дионисија заузели су значајно место у развоју
богословља како на Истоку тако и на Западу. Када су
се они, 533. године, појавили на саветова- њу између
православних и монофизита, било је очито да их је
Севир (Антиохијски) већ користио, али, свакако, тек
однедавно. И поред противље-
6
О црквеној јерархији, 2,2.
7
О божанским именима, 4,
8
О божанским именима, 4,
35.
Списи Дисонисија Ареоиагиша 13
ња Ипатија Ефеског, неколико година касније Јо- ван

Скитопољски је овај текст пропратио комен- тарима,
што је један век доцније поново учинио и свети
Максим Исповедник. Но, у свом чувеном делу О
разним недоумицама, као и у Схолијама, Максим је
приступио преустројавању Дионисије- вог учења и
његовом ослобађању од појединих елемената
непожељних за хришћанску веру, не нарушавајући
притом саме текстове. После Мак- симовог
подухвата, у једном периоду није се више сумњало у
аутентичност ових списа. Никита Сти- тат је изнова
размотрио питање двеју јерархија, надахнут, свакако,
Дионисијевим делом, док је Георгије Пахимер, у 13.
веку, поново протумачио његова дела. Током
исихастичких спорења, Дио- нисијево име се чуло
чешће него име било ког другог црквеног писца, а
истовремено су се и про- тивници исихазма позивали
на његова дела, ту- мачећи поједине одељке у складу
са својим схва- тањима.
Епископ Теодосиопоља (Иезћата) Сергије - који
је првобитно био монофизит, а на концу по- стао
православан - превео је Дионисијева дела на сиријски
језик одмах по њиховом појављивању и недуго затим
се упокојио (536. године).
На Западу су Дионисија поставили на високо
место Хилдвин (ШМшпиз) и Ериугена (Јоћаппез
бсоШз Епи§епа). Наиме, 757. године, папа Павле је
послао Дионисијеве списе у Галиканску Цркву, ме- ђу
чијим епископима један беше носио име Дио- нисије;
но пошто је текст списа био у грчком ори- гиналу,
нико није био у стању да га чита. Седам-
14 Увод
десет година касније, император Михаило (Муца- ви)

послао је њихов препис франачком краљу Лу- двигу, а
овај, мислећи да је реч о делима светога Дионисија,
заштитника Париза, заповеди Хил- двину, старешини
манастира Светога Дионисија, да их преведе на
латински, старајући се о томе да се завршетак превода
подудари са празником све- тога. Старешина га
прихвати као божански дар, и бележи како се још исте
ноћи збило деветнаест чуда.9 Превод, међутим, није
био задовољавајући, јер превођење Дионисијевих
дела представља веома захтеван подухват. Зато је,
неколико деце- нија касније, на захтев краља Карла
Ћелавог, нов превод начинио Јохан Скот Ериугена.
У својим делима Тома Аквински упућује на
Дионисијеве списе хиљаду седамсто пута - више него
на било ког другог аутора, изузев Светога Писма - и
даје му више место чак и у односу на Августина. Исто
тако, Данте Алигијери га, зајед- но са великим
богословима Цркве, смешта на не- беса, односно у
сферу Сунца, јер је овај, још жи- већи у телу, успео да
дубоко продре у природу служења анђела. 10 Трагови
Дионисијевих идеја снажно прожимају структуру
Дантеове философ- ске мисли. Уопште узевши, више
него било ко други, Дионисије је утицао на ток
западног бого- словља тога времена.
За указивање оваквих почасти Дионисију
Ареопагиту заслуга је припадала самој вредности
9
Ρί 106,16.
10
ДАНТЕ, Божанствена комедија; Рај 10,115-
117.
Списи Дисонисија Ареопагиша 15
списа. Но, пошто каснији истраживачи придају значај

и ауторитету претпостављеног аутора ових списа,
потребно је нагласити да овај ученик апо- стола
Павла, Дионисије Ареопагит,11 није био на- рочито
познат пре појаве дела на основу којих је он сам
стекао богословски ауторитет. Писац сам себе назива
Дионисијем,12 13 и представља се као ученик апостола
Павла.12 Он упућује посланицу јеванђелисту Јовану
док је овај, крајем првога века, био заточен на острву
Патмосу; упућује и друге посланице апостолским
мужевима: Титу, Тимотеју, Гају и Сосипатру; описује
помрачење Сунца које се збило у часу Христове
смрти, а ко- је је посматрао налазећи се у Илиопољу у
Егип- ту;14 и казује да је присуствовао погребењу
Бого- родице, заједно са апостолом Петром и Јаковом,
братом Господњим.15 Исто тако, представља себе као
ученика Јеротеја, такође ученика Апостола, који се у
каснијем предању јавља као еписксш Атине, и коме
он приписује расправе: Основе бо- гословља и Химне
о еросу, и наводи одломке из њих.16 Међутим, о овом
Јеротеју нема историјских сведочанстава.
Каснија легенда је још више замрсила ства- ри.
Хилдвин је писца прогласио учеником Лики- ја,
посвећеника у светотајинске култове и му-
11
Ср. Дела ап. 17, 34.
12
Посланице, 7, 3.
13
О божанским имешша, 3,2.
14
Посланице, 7, 2.
15
16
О божанским именима, 2, 9 и даље; 3, 2 и 4,14 и
даље.
16 Увод
ченика.17 Древне приповести помињу да је па- риски

епископ*Дионисије пострадао у време Де- кија,
средином трећега века; но, касније преда- ње је
поистоветило ову двојицу људи, атинског епископа,
који је живео у првом веку, и париског епископа, који
је живео у трећем веку. Исто та- ко, касније предање
је Ареопагита поистоветило са Дионисијем
Коринтским из другога века, и са Дионисијем
Александријским из трећега века. На тај начин су
четворица различитих људи, ко- ји су живели у
разним временима и на разним местима,
поистовећена и сливена у пету лич- ност: у личност
непознатог писца дела о којима је реч, која је живела
много касније од свих по- менутих.
Писац Ареопагитских списа, Дионисије Аре-
опагит, различит је од горепоменутих непознатих
личности. Но, проблем ауторства ових дела и даље
остаје неразрешен. Као што је већ речено, дела су се
први пут појавила у јавности на бого- словском
саветовању 533. године, на којем су мо- нофизити
износили аргументе којима су поткре- пљивали своја
гледишта. Пошто су Ареопагит- ски списи дотад била
непознати, разумљиво је да је њихова аутентичност
од првог тренутка била оспоравана. Обраћајући се
присталицама Севира Антиохијског, Ипатије Ефески
је рекао: „На чему заснивате тврђење о аутентичности
ових сведо- чанстава? Како објашњавате ћутање
свештеног Кирила? Или, још боље: да их је сам
Атанасије
17
Размо ЗапсИзтт Ωίοηγχη, Ρί 106. 25-30.
Списи Дисонисија Ареопа?ита 17
сматрао аутентичнима, засигурно би се на њих позвао

на Никејском сабору, ради поткрепљења учења о
једносуштности Тројице, против хуљења аријанаца,
који су заступали различитост сушти- на. Ниједан од
древних писаца, међутим, није се на њих позивао. На
чему, онда, ви заснивате сво- је доказе?” 18 Но, ови
списи су били толико значај- ни да су их, као
аутентичне, убрзо признале лич- ности као Јован
Скитопољски и Максим Испо- ведник. А сами списи
су постали омиљено штиво философа, богослова и
образованих монаха.
Фотије Цариградски, на себи својствен начин,
остаје уздржан у вези са овим делима; вероватно је
схватао све тешкоће њиховог приписивања
Ареопагиту, али их није изражавао. Нове сумње у
аутентичност Ареопагитовог ауторства појави- ле су
се тек у 15. веку, код Лоренца Вале (Еогепго Уа11а), а
касније и Еразма Ротердамског и многих
протестантских богослова. Систематско истражи-
вање ових дела, које је започето крајем 19. века,
показало је да дела не могу бити сматрана аутен-
тичнима из многих разлога:
а) уопште се не помињу током пет векова, све до
533. године, што је необјашњиво за списе то- лике
вредности;
б) у њима се објашњава устројство и терми-
нологија монашког живота, који се појавио тек у
четвртом веку;
в) они користе неохалкидонску богословску
терминологију;
|х
Мапз1,8асг. СопсИ. СоИесИо VII, 820 С.
18 Увод
г) у спису О божанским именима, упућеном

Тимотеју, наводи се одломак из посланице светог
Игнатија (Богоносца), написане после Тимотеје- ве
смрти;
д) литургијска сведочанства, као што су она о
изговараљу Символа вере током Литургије,
претпостављају литургијску форму са краја пето- га
века; и
ђ) списи садрже трагове нехришћанских схва-
тања која потичу из учења неоплатоничара Про- кла,
који је умро 484. године.
Све ово, дакле, наводи на закључак да је пи- сац
Лреопагитских спшса живео после 500. го- дине.
Многи истраживачи су настојали да открију
идентитет стварног аутора, при чему су неки узи-
мали у обзир поменута хронолошка ограничења, а
неки не. Елефтерио Елурди (Е1еи1епо Е1игс1ш) га је
поистовећивао са философом Амонијем Сака- сом,
који је живео око 200. године; Атинагора Па- рамитас
га је поистовећивао са Дионисијем Алек-
сандријским, који је живео око 250. године; Пера
(Сез1аз Рега) га је повезивао са неким из средине
Василија Великог, а Иванка (ЕпсЈге νοη 1уапка) са
неким из средине Григорија Ниског. Хонигман
(Егпез1 Нош§тап) га је поистовећивао са Петром
Иверским, монофизитским монахом, а касније
епископом мајумским, из друге половине петога века.
Свакако треба узети у обзир и оне који су први
показали занимање за ове списе, током че- тврте
деценије шестога века. Тако је Штиглмаир (ЈозеР
5б§1тауг) ауторство АреопаГитских списа
приписивао Севиру Антиохијском, који се наводи као

њихов први познавалац, док су други приписи- вали
ауторство Јовану Скитопољском, првом ко-
менгатору ових списа, и Сергију из Теодосиопо- ља,
њиховом првом преводиоцу на сиријски језик.
Имајући све ово у виду, аутор Ареопагит- ских
списа ће вероватно заувек остати непознат. Но, може
се замислити и овакав след догађаја: по- што је
саставио сва дела, њихов писац се упоко- јио пре него
што су она постала широко позната; она су доспела у
руке неке групе монофизита, чи- ји су припадници у
њима наишли на неке одељке који су им се допали и
које су сматрали корисни- ма за укрепљење свога
учења о сједињењу са Бо- гом и о обожењу. Ако
претпоставимо да су списи били насловљени именом
неког епископа Диони- сија, можда су они помислили
да би за њих било корисно да буду приписани
Дионисију Ареопа- гиту. Но, да би то било уверљиво,
потребне су би- ле неке измене, које су они и учинили
стављајући у наслове имена апостолских мужева, и
понегде изостављајући поједине одељке, или
придодајући друге саобразне свом схватању. Списи,
наравно, никада нису ностали монофизитски, али су
Севир и његове присталице ипак веровали да могу да
их искористе за своје циљеве. А то што их нису ис-
користили у потттуности, значи да су напустили
настојање да их сасвим присвоје.
Вероватније је, међутим, да је одређен „сце-
нарио” применио сам писац, на начин који је био
дозвољен тада, а и данас је дозвољен. Наиме, на неко
дело које нема намеру да пружа историјске
20 Увод
податке, мсрке се применити одређен метод ради

боље прихваћености код читалаца. Дакле, писац је
своје мисли подметнуо под ауторско перо јед- не
личности која тада није била широко позната, али је
за њега била достојна ггоштовања. Посту- пио је тако
да би, уместо њега самога, она древна личност била
поштована.
Прво питање које се овде поставља јесте: за- што
је изабрао име Дионисија Ареопагита? За- што је
један антиохијски писац - а нови истра- живачи су
склони томе да верују како је он био Антиохијац -
дошао на идеју да искористи забо- рављено име
једног атинског хришћанина који је био непознат
читавих петсто година? Осим у по- менутом стиху из
Дела апостолских,19 Ареопагит се ни у једном
историјском извору не помиње ни као писац, ни као
епископ, ни као мученик, ни као нека друга личност. 20
Какву су корист дела једног генијалног писца могла
да имају од имена овог да- леког Дионисија, а не неке
друге личности из апо- столског времена, повезаном
са Сиријом или Па- лестином?
Дакле, да би изабрао управо то име, писац је
вероватно био лично повезан са Атином. И тако треба
да прихватимо да су та дела написана у Атини, а не
негде другде. Географски простор у којем се он креће
јесу обале Егејског мора. ЈТич- ности са којима се
дописује или сусреће налазе се:
19
Види Дела ап. 17, 34.
20
Његов помен Православна Црква празнује 16. октобра
по новом календару (3. октобра по старом).
у Атини (Јеротеј), у Солуну (Гај), у Верији (Соси-

патр), на Криту (Тит), на Патмосу (Јован Бого- слов),
у Ефесу (Тимотеј) и у Смирни (Поликарп), док
Илиопољ у Египту представља давно сећање. Исто
тако, веома је везан за Ареопаг кроз пропо- вед
апостола Павла. Уосталом, проповедајући на
Ареопагу, Павле је рекао како је у Атини нашао
„жртвеник на којем беше написано: Непознато- ме
Богу. Онога, дакле, којега не знајући поштује- те, тога
вам ја проповедам”.21 И Дионисије пропо- веда Бога
Који се налази у „примраку”, између незнања и знања.
У наставку, Павле каже како треба да „тражимо”
Бога, не бисмо ли Га „додир- нули и нашли”, иако
„Он није далеко ни од једно- га од нас”. 22 Ни
Дионисије не чини ништа друго него тражи Бога Који
„није нигде” и „јесте сву- где”, и не само да би Га
„додирнуо” већ и да би се са Њим „сјединио”.
Дионисију су, такође, добро познате елеусин-
ске мистерије, тако да користи терминологију ко- ја је
веома блиска тим „тајнама”. Такав језик ко- ристи и
један други Атињанин, Климент назван
Александријски.
Коначно, Прокло, који је имао очигледан утицај
на Дионисијева дела, беше учитељ у Ати- ни током
педесет година, односно од 438. па све до 485. године,
када се и упокојио. У време по- следњих Проклових
година, Дионисије беше у студентском узрасту.
21
Дела ап. 17,
23.Дела ап. 17,
22
27.
22 Увод
Дакле, ево слике која се пред нама појављу- је.

Један идолопоклоник окончава своје студије поред
Прокла, а затим, на Атинској високој шко- ли, по
истом систему предаје философију, одно- сно
богословску философију, која би требало да буде
супротна хришћанском богословљу, али му се
непрестано приближава. Једног тренутка он се окреће
хришћанству, постаје члан Цркве, и пре- разматра
читав философски систем у складу са својим новим
хришћанским схватањима. Но, фи- лософски систем
није било неопходно преразмо- трити по свим
питањима: он задржава његову философску
структуру и одређене елементе ко- ји, сами по себи,
поседују хришћански призвук, као што је, рецимо,
тројично устројство јерархија.
Лако можемо прихватити да је он приликом
крштења узео име Дионисија, првог хришћанина
Атине. Исто тако, пошто је сматрао да не би тре- бало
да изазива коментаре својих некадашњих колега и
ученика тиме што се својим списима обрео у
противничком табору, те сттисе је насло- вио именом
Дионисија Ареопагита.
СВЕГИ ДИОНИСИЈЕ АРЕОПАГИТ
О НЕБЕСКОЈ ЈЕРАРХИЈИ
'Αγίου Διονυσίου του Αρεοπαγίτου
Περί τής ουρανίας ιεραρχίας
О НЕБЕСКОЈ ЈЕРАРХИЈИ "* 1
ПРЕЗВИТЕРИ ДИОНИСИЈЕ
САПРЕЗВИТЕРУ ТИМОТЕЈУ
ГЛАВА ПРВА**
О томе да свако божанствено просве- тљење
које, по доброти (Божијој), разно- врсно
доспева до предмета промишљања, остаје
просто, али и обједињује оне који се (њиме)
просветљују
1. „Сваки дар добри[3] и сваки поклон савр-

шени одозго је, силази од Оца светлости.” 1 Но, и
сиако исхођење Оцем покренутог светлојављања
* Бројчане ознаке унутар угластих заграда односе се на

('холије светога Максима Исповедника (прим. прев.).
** Приликом превођења целокупног корпуса Ареопа- I
итских списа, преводилац је имао у виду постојећи превод
Длександра М. Петровића (Дела светоГ Дионисија Ареопа-
гита, Београд 2009) (прим. прев.).
1
Јак. 1,17.
26 Свеши Дионисије Лреоиагит
које до нас благодатно доспева, изнова нас, као

обједињујућа сила, узводи и враћа јединству и бо-
готворачкој једноставности Оца, Који (све у Се- би)
сабира. „Јер је од Њега[41 и кроз Њега и ради Њега
све”,2 као што рече Свештено Слово.
2. Обративши се, дакле, Исусу, „истинитој”
Очевој Светлости, „Која обасјава свакога чове- ка
који долази на свет”,3 посредством Које смо
остварили приступ Светлоначалноме Оцу, по-
гледајмо, колико је могуће, ка блистањима Све-
свештених Списа, који су нам од Отаца предати; [5] и, у
складу са својим моћима, размотримо чино- ве
небеских умова[б] који су нам, путем ових Спи- са,
откривени у символичком[7] и у преносном смислу,
како бисмо невештаственим и неустра- шивим очима
свога ума примили првоначално и надначално [8]
предавање светлости Богоначално- га Оца, која нам, у
виду изображених символа, разоткрива преблажене
јерархије анђела, и ка- ко бисмо се од те светлости
поново окренули ње- ном простом зраку. А он, опет,
никада не губи своју јединствену унутарњост; [9]
штавише, по до- броти (Божијој), он се умножава и
напредује ка- ко би остварио узводеће и обједињујуће
спаја- ње[ш] бића која су предмет промишљања; остаје
затворен у себи самоме, трајно се утврђујући у не-
покретној истоветности, а оне који, како и при- личи,
ка њему подижу свој поглед, он, у складу са њиховим
могућностима, узвисује и обједињује
2
Римљ. 11,
36.
3
Јов. 1, 9.
() небеској јерархији 27
саобразно сопственом упрошћујућем јединству.

Наиме, богоначални зрак нас и не може другачи- је
обасјати уколико, ради (нашега) узвођења, ни- је
прекривен разноврсним свештеним завесама[11] и
уколико није, по Отачком Промислу, на при-
кладан[12] и сродан начин усклађен са нашом при-
родом.
3. И зато је Тајноначалство, [13] удостојивши нашу
најпреподобнију јерархију устројавања по
Г14]
надсветском угледању на надсветске небеске
чинове, кроз устаповљење свештених Тајни, на- ма
предало поменуте невештаствене чинове за- једно са
вештаственим обличјима и сложеним образима, како
бисмо се, посредс гвом тих пресве- нггених представа,
[15]
саобразно својим способно- стима, узвисили до
простих и неизобразивих узно- шења и
уподобљавања. Наиме, наш ум није у ста- њу да се
узвиси до онога угледања и созерцања небеских
чинова уколико, ради постизања тога циља, не
прибегне одговарајућем вештастве- иом[)6]
руковођењу; другим речима, видљиве кра- соте [17] ум
треба да схвати као одразе невидљиве лепоте, мирисе
који доспевају до чула (да схвати) као утиске умнога
разливања, вештаствена све- тла (да схвати) као
образе невештаственог озаре- ња, разложне[18]
свештене поуке (да схвати) као целовитост умног
созерцања, поредак овдашњих чинова (да схвати) као
показање усклађеног и уредног стања[19] које води ка
божанским (Тај- мама), а причешће (Даровима)
пребожанствене Евхаристије (да схвати) као
заједничарење у Ису- су; на исти начин (треба да
схвати) и све друго
28 Свеиш Дионисије Ареоиагиш
што је небеским бићима предато надсветски, [201 а

нама символички.
Дакле, ради тог нашег обожења, саобразног
нашим способностима, човекољубиво Тајнона-
чалство нам је открило небеске чинове, а као њи- хове
саслужитеље успоставило је нашу јерархију, која се,
према својим могућностима, уподобљава њиховој
богообразној свештености. На тај начин је
Тајноначалство сликовито изобразило надне- беске
умове у свештенописамским[21] представа- ма Светога
Писма, да би тако и нас, посредством чулних
представа, узвело[221 до духовних поимања, а
посредством видљивих свештених символа, до саме
крајности[23] небеских чинова.
ГЛАВА ДРУГА
О томе да се божанствене и небеске тај-

не на доличан начин пројављују и кроз
њима несличне символе
1. Ваљало би, чини ми се, најпре рећи нешто о

томе шта је циљ целокупне јерархије и какву корист
сваки од чинова доноси ономе ко је у њу посвећен; у
наставку би ваљало поменути небеске јерархије, у
складу са њиховим приказањем[24] у Светоме Писму, а
после овога би требало рећи посредством којих
свештених слика свештена штива Светога Писма
представљају небеске кра- соте, и до колике
простости треба да се узвисимо кроз представе ума
како не бисмо и ми, попут многих других, непобожно
сматрали да небески и богообразни умови поседују
много ногу и много лица,[25] да носе говеђи лик
волова, или зверски лик лавова, или кљунасти лик
орлова, или перја- сту крилатост птица; (да не бисмо)
замишљали огњена кола на небесима, и вештаствене
престо- ле које запоседа Богоначалство, коње у
многим бојама, архистратиге са копљима, и све друге
све- штене представе које нам је Свето Писмо пре-
дало посредством разноврсног мноштва откри-
иењских символа. Јер, богословље је, очито,[26]
30 Свеиш Дионисије Ареопашш
користило поетске[27) слике свештених Тајни κακό би

описало неизобразиве умове (тј. умне силе, прим.
прев.), узимајући у обзир, као што је ре- чено, наш ум,
промишљајући о њему сродном и блиском усхођењу,
и изнова саздавајући њему саобразна свештена штива
која му омогућују усхсфење.
2. Ако неко ове свештене синтезе [28Ј прихва- та
као символе простих стварности које су нам по себи[29]
непознате и невидљиве, нека ипак зна да иконична
изображења светих умова која се сре- ћу у Светим
Списима, не одговарају њима у пот- пуности, а исто
тако, рекли бисмо, да је грубо[301 читаво то позориште
анђелских имена. И треба- ло би, каже, да их
богослови, када уопште доспеју до отелотворења
свега бестелесног, изнова сазда- ју и да их представе
посредством њима блиских и, колико је могуће,
сродних образа, угледајући се донекле на
невештаствеие1311 и горње суштине ко- ја су нам, на
неки начин, драгоцене, а не да небе- ске и боголике
једноставности[32Ј одевају у најни- же земаљске
многообразности. Заиста, ово прво би, у већој мери,
било способно да нас узвиси, и не би надсветска
откривења сводило на унижава- јуће несличности, док
ово друго безаконо вређа божанске силе, а
истовремено доводи у заблуду наш ум, заводећи га и
смештајући га[33] међу не- свештене сложене
представе о њима, тако да, мо- жда, и помисли да
наднебески (свет) испуњавају чопори лавова [34] и крда
коња,[35] појање у виду ри- ке, птичја јата [36], и
мноштво других животиња[37] и мање вредних
вештастава, и уопште, све оно чи-
() пебеској јерархији 31
мс сасвим неслична подобија тобожњих откри-

нењских Свештених Списа, а што одступа ка неу-
месности, описују неприличности и острашћено- сти.
[381
Но, испитивање истине, како ми се чини, [39]
показује да је пребожанствена мудрост Свеште- них
Списа, у изображавању небеских умова, у потпуности
промишљала о обоје, тако да, могло би се рећи, нити
бивају вређане божанствене (си- ле)[40] нити ми на
страстан начин бивамо привр- жени нискости
приземних образа.
Јер, нико не би могао рећи да једини разлог због
којег се образи са правом приписују[41] оно- ме што је
неизобразиво, а обличја ономе што је неуобличиво, [42]
јесте наша (човечанска) способ- пост разумевања,
која није у стању да се без по- средника[43] вине до
созерцања духовних (бића) иего има гготребу за
блиским и сродним посред- ницима усхођења, који
пружају нама доступна изображавања[44]
неизобразивих и натприродних призора; (разлог је) и
у томе што је Свештеним СЧшсима сасвим својствено
да, кроз неисказиве и свештене загонетке, прикривају
свештену и скри- вену истину надсветских умова и да
је остављају недоступном за многе. Јер, као што
Свето Писмо каже, није сваки (човек) свештен нити
сви има- ју знање.4
А ако неко прекорева неприличност ико- ничног
описивања, тврдећи како се стиди да те срамне
представе приписује богообразним и пре- светим
красотама, довољно је рећи му да је дво-
■' Ср. I Кор. 8, 7.

32 Свеши Дионисије Ареоиагиш
јак[451 начии свештеног откривења: један, као што је и

природно, остварује (откривење) проходећи кроз
подобне свештенообразне иконе, а други га остварује
посредством неподобних,[4б] сасвим не- прикладних и
неприличних представа.
3. Наравно, мистичка предања откривењских
Свештених Списа некад опевају поштовања до-
стојно блаженство надсуштинског Богоначалства
именима „Реч” (тј. Логос, прим. прев.)т и „Ум” и
„Суштина” како би показала Његову богодолич- ну
логосност и Премудрост, (како би показала)
Постојање Које заиста јесте, као и истински Узрок
постојања бића; а некад Га, опет, предста- вљају као
„Светлост” или Га називају „Живот”.[48] Ове свештене
представе су вредније од вешта- ствених облика, и
види се да их на неки начин на- дилазе; но, и саме су
далеко од истинске богона- чалне сличности. Јер,
(богоначалност) је изнад сваке суштине и живота;
ниједна светлост је не може исказати, а сваки разум и
ум су несравњиво далеко од сличности са њом. А
некад, опет, и сами Свештени Списи откривају
блаженство Богона- чалства исказима који су Му
неслични, и при- писују Му невидљивост [49] и
неискусивост и недо- сежност, и друга својства која
не показују шта Оно јесте већ шта није. Ово Му, чини
ми се, више доликује, јер, по учењу скривеног и
свештеног Предања, са једне стране, у праву смо када
сма- трамо да Оно не постоји као (што постоје) бића,
а са друге, да не познајемо Његову надсушта-
ственост, непојмљивост[501 и неизрециву неодре-
дивост.
О небеској јерархији 33
А ако одрични искази151] који се тичу Божан-

ства јесу истинити, и ако су потврдни искази не-
прикладни за скривеност неизрецивих тајни, онда је
откривење посредством Божанству несличних
представа много прикладније за исказивање не-
видљивих ствари. Сходно томе, свештене повести
Писма исказују поштовање,1521 а не поругу према
небеским чиновима када о њима говоре користе- ћи се
(њима) несличним сликама, јер кроз њих по- казују да
(чинови) на надсветски начин измичу свему
вештаственом. Не верујем, дакле, да посто- ји разуман
човек који ће се противити тврђењу да неодговарајућа
поређења још више узвисују и наш ум. Но, кад је реч
о цењенијим[531 свештеним представама, разумљиво је
да неки људи могу до- спети у заблуду; наиме,
заведени њима, могу по- мислити да небеска бића јесу
златолика, односно да су то некакви светлообразни
људи који, бива- јући одевени у дивне светле одежде,
заслепљују- ће блистају попут муње и безопасно [54]
зраче пла- меном, или да су украшени свим другим
сличним лепотама којима је богословље представило
не- беске умове.
Да се исто то не би збило и са онима који ни- су
појмили ништа узвишеније од видљивих лепо- та,
мудрост иреподобних богослова, која узводи (ум), на
свештени начин снисходи до употребе
неодговарајућих несличности, не допуштајући на- шој
склоности ка вештаству да почива пребивају- ћи уз
срамне[551 слике; напротив, она (тј. мудрост, прим.
прев.) узводи нагоре својство душе да стре- ми ка
висини и подстиче га необразношћу назна-
чених символД. Јер, чак и они који су у највећој мери

привржсни твари, сматрају неприкладним и
несагласним истини да наднебеска и божанска ви-
ђења[56] заиста наликују овим толико срамним
представама. Уосталом, треба имати у виду и то да
ниједно биће[57] ни по чему није лишено зајед-
ничарења у добру, ако је „све добро веома”, као што
каже истина Свештених Списа.5
4. На основу свега овога, дакле, можемо зами-
слити дивна созерцања, а на основу вештаствених
(ствари) можемо образовати такозване несличне
сличности духовних и умних бића, јер умна (бића) на
другачији начин поседују својства која се у дру- гом
виду приписују чулно опазивим бићима. При- мера
ради, код бесловесних бића, гнев[581 бива иза- зван
острашћеним нагоном, а њихово гневно де- лање
препуно је неразумности; код умних бића, међутим,
гнев треба да замислимо на другачији начин, јер он,
по моме мишљењу, показује чвр- сту разборитост 1591 и
непоколебиву одлучност за пребивање у
богообразним и неизмењивим стани- штима.
Тврдимо, такође, да код бесловесних би- ћа жеља
представља неразумну и вештаству срод- ну склоност,
која се код измењивих бића рађа из урсфеног кретања
или навике, односно да она представља бесловесну
владавину телесне при- влачности, која целокупно
живо биће подстиче ка ономе што је чулним
опажањима пожељно. Међу- тим, када умним
(бићима) приписујемо несличне сличности и када их
доведемо у везу са жељом,1601
5
Ср. Пост. 1, 31.
онда њу треба да замислимо као божански ерос ка

Невештаствености, Која је изнад разума и ума,
односно (да је замислимо) као непоколебиву и
истрајну тежњу надсуштински пречистог и неза-
блудног созерцања ка истински вечном и духов- мом
заједничарењу у оној чистој и преузвишеној
прозрачности и у невидљивој и добротворачкој
красоти. А (еросну) неуздржаност умних бића мо- гли
бисмо да схватимо као нешто силно и неод- егупно,
што ничим не може бити осујећено, због
беспримесног1611 и неизмењивог ероса према бо-
жанственој лепоти и због целовите наклоности[62] ка
уистину жељеноме. Дакле, кад је реч о бесло- несним
животињама или неживим стварима, онда одсуство
разума (тј. слова, прим. прев.) и чула исправно
називамо бесловесношћу и бешчулно- шћу; но, кад је
реч о невештаственим и умним би- 1шма, саобразно
светости прихватамо да она, као падсветске
стварности, надилазе наше прела- зно[63] и телесно
(изговорено) слово и вештастве- ио чуло, које је
страно бестелесним умовима.
Могуће је, дакле, и на основу најмање пошто-
паних делова материје|64] образовати представе које
нису неприличне за небеска бића. Наиме, и материја,
која је своје постојање стекла од Истин- ски Доброга
(Бога), у читавом свом вештастве- пом саставу
поседује неке одразе умне красоте, иосредством којих
је могуће узвисивање до неве- ттаствених
праобразности, уколико се, као што јс речено,
сличности схвате као несличности и уколико се они
(тј. образи и праобрази, прим. ирев.) не схвате на
истоветан начин; другим речи-
ма,!65] уколико се (сличности) схвате на начин ко- ји

одговара и приличи, са једне стране, умним, а са
друге, чулним бићима.
5. Видимо, дакле, да мистички богослови при-
бегавају овим (сличностима) не само да би по- казали
небеске красоте него понекад и да би изобразили
Само БогоначалствоЈ661 И тако, ко- ристећи се оним
што изгледа вредно,[671 некад Га помињу као „Сунце
праведности”,6[б8] као јутарњу звезду која се свештено
појављује у уму и као све- тлост која нспокривено и
умно сија; некад, ко- ристећи се оним што је осредње
вредности, (ΠΟΜΠΉ^ Г а) као огањ који обасјава не
наносећи ште- ту,6 7 као воду која дарује пуноћу
живота и која, символички речено, тече из „утробе” и
образује непрестане речне токове,8 а некад, користећи
се најприземнијим сликама, (помињу Га) као благо-
ухано миро9 и као крајеугаони камен.10 Но, пред-
стављају Га и у обличју звери, приписујући Му
својства лава и пантера, или говорећи како Он јесте
рис и медведица разјарена. 11 Овоме ћу до- дати и оно
што се чини од свега презреније и Њега
најнедостојније, а то је да Он Сам предста- вља Себе у
виду црва,12 како су нам предали они
6
Мал. 4, 2.
7
Ср. Изл. 3, 2.
8
Ср. Јер. 2,13 и Јов. 7, 38.
9
Ср. Песма 1,3.
10
Ср. Ис. 28,16 и Еф. 2, 20.
11
Ср. Ос. 5,14 и 13, 7-8.
12
Ср. Пс. 21, 7. - Тскст Псалама иаводи се прсма Псал-
тиру који је превео епископ Атанасије Јевтић (прим. прев.).
који су упућени у божанске тајне. Тако сви бого-

мудри тумачи скривених надахнућа беспрекорно
раздвајају Светињу над светињама од несаврше- них и
несвештених ствари и заступају неслично свештено
изображење, те божанске ствари не би- вају достуине
сквернима, и они који су ради да угледају
божанствену лепоту не стоје пред бо- жанственим
изображењима[691 као пред истин- ским обрасцима;
другим речима, божанске ства- ри треба да исказују
поштовање кроз истинска порицања (тј. апофазе,
прим. прев.), односно кроз нека другачија
уподобљавања на основу најуда- љенијег од свих
одјека[70) онога што је њима свој- ствено.
Дакле, уопште није неумесно ако они, из на-
ведених разлога, и небеска бића представљају на
основу несличних сличности. Но, можда ни ми не
бисмо од недоумиде доспевали до испитивања, нити
од подробног испитивања свештених тек- стова до
узвођења, да нас није узнемирила нео- бразност [71] у
пројављујућем представљању анђе- ла, која нашем
уму не допушта да почива на неод- говарајућим
изображењима него га подстиче да се ослободи
привржености вештаственим ствари- ма, и на
свештени начин га поучава да се, ггосред- ством
видљивих ствари, вине ка надсветским усхо- ђењима.
Толико смо, дакле, имали да кажемо о ве-
штаственим и неодговарајућим анђелоликим1721
изображењима приказаним у Свештеним Спи- сима.
У наставку би пак требало да се опреде- лимо[73] шта
сматрамо[74] да јесте јерархија, и ка-
кву корист од те јерархије могу имати они који је

примају.
Нека мојим речима руководи Христос - ако ми је
допуштено рећи, мој (Христос) - Надахну- ће сваког
разматрања јерархије. А Ти, чедо,175] са- гласно са
свештеним поретком нашег јерархиј- ског Предања,
са свештеном пажњом саслушај свете речи, побожно
се посвећујући у божанстве- не Тајне, и, у дубинама
свога ума, од несветог мноштва[76] сачувај
јединственим све што је све- то. Јер, како вели Свето
Писмо, не треба пред свиње бацати пречисту, светлу
и блиставу лепоту духовних бисера.13
13
Ср. Мат, 7.6.
ГЛАВА ТРЕЋА
Шта је јерархија и каква је корист од је-

рархије
1. Јерархија,[Т7] по мени, јесте свештени чин и

знање и делање, које је, колико је доступно, [78]
уподобљено богообразности и које, саобразно
озарењима примљеним од Бога, усходи ка богоу-
модобљености. А богодолична красота, која - као
мроста, као добра и као начело сваког савршен-
ства[79] - у себи уопште нема примеса1801 никакве
иесличности, од своје светлости иредаје свакоме
бићу, сходно његовој достојности, и, кроза савр-
шавање пребожанственог чинодејства, неизме- њиво
образује оне који у узајамној саобразности
заједничаре у Тајни.
2. Циљ јерархије јесте уподобљаваље и сједи-
п.сње са Богом,14 колико је то могуће, при чему С)н
бива њен Наставник сваког свештеног знања м
делања...15
...И непомично гледајући у Његову пребо-
жанствену лепоту, (свештеник), колико је могу-
м
Пллтон, Теетет, 176 аб (срп. изд. Крапшл, Теетет, Со-
фист, Државник, Београд 2000; превео Миливој Сиронић).
15
Претпоставља се да на овом месту недостаје део тек- сга
(прим. прев.).
40 Свеши Дионисије Ареопагиш
ће, поприма Његов одраз, а своје дружбенике [81Ј чини

божанственим подобијима, препрозирним и
пречистим огледалима која примају светлоначал- ни и
богоначални зрак и на свештени начин се испуњавају
примљеним блистањем, а онда и сами, у складу са
богоначалним установљењима, ту све- тлост изобилно
преносе даље. Јер, неприлично је да савршитељи
свештених Тајни, али и они ради којих се те Тајне
свештено савршавају, чине[82] ишта супротно
свештеним установљењима свога тајноначалства,1831
али ни да другачије поступају ако заиста жуде за тим
обожујућим блистањем, ако богодолично гледају ка
њему и ако се и све- штени умови, према способности
свакога понао- соб, њему саображавају.
Сходно томе, онај ко о јерархији говори, тај
указује на некакво свештено устројство, односно на
образ Богоначалне Лепоте који, иосредством
јерархијских чинова[84] и знања,16 савршава Тајну свога
просвећења и, колико је прилично, уподо- бљава се
својему начелу. Наиме, за свакога ко припада
јерархији, стицање савршенства,[85] сао- бразно
сопственој могућности, јесте усхођење ка
богоуподобљености, јер божанственије од свега јесте
да (човек) постане „сарадник Божији”, као што вели
Свето Писмо,17 и да на самоме себи, ко- лико је
могуће, покаже пројављену божанску енергију. 1861 И
тако, пошто поредак[87] јерархије
16
Реч έπιστήμη осим „знања” означава и „подвиг”
(ирим. прев.).
17
Ср. I Кор. 3,9 и III Јов. 8.
тражи да једни буду очишћивани, а да други очи-

шћују, да једни буду просветљавани, а да други
просветљавају,1881 да једни буду усавршавани, а да
други усавршавају, код свакога ће се богоупо-
добљеност постићи на одговарајући начин. Бо-
жанствено Блаженство[891 је, речено човечански,
лишено било какве несличности, препуно вечне
светлости, савршено и без потребе за икаквим са-
иршенством; Оно очишћује, просветљава и уса-
вршава, боље рећи представља само очишћење,
иросветљење и усавршавање; односно, Оно је
Надсавршено Самосавршенство, које је изнад сваке
светлости, и Узрок сваке јерархије, који је иесравњено
изнад свега свештеног.
3. Мислим, дакле, да они који се очишћују треба
да постигну потпуну беспримесност, да се ослободе
од сваког мешања са било чим неслич- иим; они који
бивају просветљени (треба) да се испуне
божанственом светлошћу како би се пре- чистим
очима ума[90] узвисили до созерцатељског стања и
силе; а они који су се усавршили, и тиме се уздигли
изнад несавршеиства, (треба) да поста- пу заједничари
усавршавајућег познања виђених тајни. Исто тако,
они који имају способност да (друге) очишћују,[91] по
преизобиљу очишћења треба и другима да предају од
своје чистоте; они који имају способност да (друге)
просветљавају, који су, као најчистији умови,
способни да зајед- личаре у светлости и да (другима)
предају богату преиспуњеност свештеног озарења,
требадаода- сауд изливају светлост на оне који су
светлости достојни; а они који (друге) усавршавају,
којима
је знано уеавршавајуће предавање (Тајни), треба да

оне који се усавршавају, доведу до пресвеште- ног
посвећења у познање виђених свештених Тај- ни. На
тај начин сваки чин јерархијског поретка, у складу са
својом силом, бива узведен до божан- ске сарадње,
савршавајући, благодаћу и силом Божијом, она дела
која природно и натприродно лостоје у
Богоначалству,1921 која Оно Само оства- рује и
пројављује, како би богољубиви умови, ко- лико је
доступно, доспели до угледања на Њега.
ГЛАВА ЧЕТВРТА
Шта означава име „анђели”
1. Пошто смо, по моме мишљењу, ваљано

одредили појам саме јерархије, посветимо се сада
анђелској јерархији, односно надсветским очима
сагледајмо свештена изображења садржана у Све-
тим Списима, како бисмо се, посредством мистич-
мих представа, узвисили до њихове најбоголики- јс
простоте и како бисмо, уз богодолично пошто- вање и
тајноначална благодарења, прославили Начело сваког
јерархијског знања. А пре свега, треба рећи истину да
је надсуштинско Богоначал- ство, по Својој доброти,
привело у постојање су- штине бића, дарујући им
ипостасно постојање. .1ор, Узроку свих и свега и
Добру Које је изнад свега, својствено је да у
заједницу|93] са Собом при- зива бића, онако како је
свакоме од њих[у4Ј одре- 1ЈСНО саобразно способности
свакога. Наиме, сва бића[95] заједничаре у Промислу
који се излива из 11адсуштинскога и Свеузрочнога
Божанства; јер, (бића) не би постојала[96] када не би
учествовала у Суштини и Начелу бића.[97] Сходно
томе, сва пежива (бића)[981 заједничаре у Његовом
постоја- и.у (јер постојање свих јесте Божанство, Које
је изпад постојања), жива (бића)[99] заједничаре у
44 Свеиш Дионисије Ареопагиш
Његовој животворној сили, која је изнад сваког

живота, а словесна и умна (бића) заједничаре у
самосавршеној и свесавршеној мудрости, која је изнад
сваког разума и ума. Очито је, дакле, да су Божанству
блиске оне суштине које на много на- чина
заједничаре у Њему.[10и]
2. Свети чинови[1011 небеских суштина зајед-
ничаре у богоначалном предавању више него пу- ка
бића, бића која бесловесно живе, и више него
словесна бића попут нас. Наиме, пошто они умно
уобличавају себе у складу са богоподобијем, [1021 и
пошто надсветски гледају ка богоначалној подоб-
ности старајући се да образују свој умни лик, ра-
зумљиво је да имају потпунију заједницу са њим. Зато
што су му блиски, они, колико је допуште- но,
нагоном божанственог и непоколебивог еро- са,
стреме ка узвишености; на тај начин примају
првоначална блистања која се у њих невешта- ствено
и беспримесно усељавају, а сами се њима
саображавају, чинећи сав свој живот умним. Они су
ти који најпре и на много начина доспевају до
причасности[103] у Богу, и који најпре и на много
начина пројављују богоначалну скривеност. И за- то
су они, изузетно у односу на сва друга бића,
удостојени анђелског имена:[1041 наиме, најпре су они
примили богоначално просветљење, а нама се,
посредством њих, предају откривења која су изнад
нас.
Тако нам је, као што каже богословље, За- кон
предат посредством анђела.18 И Оце, који бе-
18
Ср. Гал. 3,19.
ху знаменити11051 и пре Закона и после Закона, анђели

су узвисили до Бога:19 или тако што су их поучавали
шта ваља да чине, и што су их од заблуде и
непобожног живота одвраћали и упу- Кивали на
исправан пут, или тако што су им откривали свештене
чинове и скривена виђења падсветских тајни, или тако
што су им пророчки тумачшти нека божанска
предсказања.20 21
3. А ако неко пак каже да су поједини свети-
тељи били удостојени непосредног[106] богојавља- п>а,
нека и о томе јасно научи из Пресвештепих Списа;
наиме, шта заправо представља[107) скриве- пост
Божија - то нити је ко видео21 нити ће виде- ти. Но,
светитељи су доживљавали богојављања иа начин
који приличи Богу, односно посредством пројаве
неких свештених, видеоцима одговара- јућих вифења.
А то виђење које је, кроз изобра- жавање онога што је
неизобразиво, пројавило собом божанско подобије као
у обличју[ш| - све- мудро богословље је са правом
назвало богоја- пл>аљем,11091 јер, посредством њега,
они који га посматрају, добијају божанствено
просветљење, тако да они на свештени начин сазнају
нешто о тим божанским (тајнама).
У таква божанска виђења беху наши прослав-
л.спи Оци посвећени посредством небеских сила. 11а
зар предање Свештених Списа не помиње да јс свето
установљење Закона[110] предато Мојсију
14
Ср. Дела ап. 7,
53.Ср. Мат. 2,13.
2,1
21
Ср. I Јов. 4,12.
од стране Самога Бога како би нас поучило да овај

(Закон) представља одраз (оног) божанског и
свештеног (Закона)? Но, и богословље јасно учи да је
ои[ш1 до нас доспео посредством анђела, јер
богоустројени поредак одређује да све оно што је
друго, бива узвођено ка Божанству посред- ством
онога што је прво.[ш] Али, надсуштаствено
Началоустројство свега[113] није установило ово
правило само за више и ниже умове него и за оне који
су истога ступња, како би у свакој јерархији постојали
први и средњи и последњи чинови и си- ле, и како би
се уз оне најниже (посвећенике у тај- ну) налазили
најбожанственији учитељи и путо- вође на путу који
води ка Богу, ка просветљењу и ка заједничарењу.
4. Видим, такође, да су и у божанствену тајну
човекољубља (тј. Оваплоћења, прим. прев.) Ису- совог
најпре били упућени анђели, а онда је, пре- ко њих, и
до нас доспео благодатни дар знања (о томе). Тако је,
наиме, пребожанствени Гаври- ло|114Ј најпре обавестио
првосвештеника Захари- ју да ће дете које ће се
ненадано22 родити по бо- жанској благодати, бити
пророк човечанског[115] богоделања Исусовог (тј.
Његовог Оваплоћења), које ће се показати
спасоносним за свет. А затим (је благовестио)
Марији[ш| да ће се у њој саврши- ти она богоначална
тајна неисказивог богосазда- вања. А неки други
анђео је саопштио Јосифу да се уистину испунило оно
што је од Бога обећано
22
Зато што родитељи већ беху изгубили сваку наду (пјпш.
прев.).
прстку Давиду. А опет, неки други (анђео) донео је

благу вест пастирима, очишћенима отшелни- штвом и
тишином, а заједно са њом, многобројна небеска
војска предала је људима на земљи оно многохвално
славословље.
Но, да подигнем свој поглед и ка преузви- шеним
светлојављањима у Свештеним Списима. Видим,
дакле, да ни Сам Исус, надсуштински Уз- рок
наднебеских суштина, када је, не претрпевши измену,
[117]
дошао међу нас, није иступио[118] из чо-
векодоличног благоустројства које је Сам успо-
сгавио и изабрао него се послушно потчинио
одредбама које је Отац ттосредством анђела успо-
ставио. Дакле, посредством њих, Јосифу се обја-
нљује од Оца припремљени одлазак Сина у Еги- нат и
поновни повратак из Египта у Јудеју, а посредством
анђела видим како се Он потчињава нравилима која
Отац успоставља. Но, пошто Ти је познато све што је
изложено у нашим свеште- пим Предањима, сматрам
да не треба да Ти го- ворим о анђелу [119] који је крепио
Исуса, или о томе да је Сам Исус, по Свом
доброчињењу ради пашега спасења, ступио у ред
благовесника[12Ш и био назван „Анђелом великог
савета”. Јер, како Сам анђелоподобно каже, што је од
Оца чуо, то је нама објавио.
ГЛАВА ΠΕΤΑ
Зашто се све небеске суштине заједни-

чки називају „анђелима”
1. То је, по нашем мишљењу, разлог зашто

Свештени Списи називају (небеске силе) анђел- ским
именом. Но, потребно је, чини ми се, да раз- мотримо
зашто богослови, са једне стране, „анђе- лима”
називају све небеске суштине[ш] уопште, а са друге,
када откривајуа22] њихов надсветски по- редак, онда
анђелским именом посебно назива- ју[ш) онај чин који
употпуњује и завршава[124] не- беске редове; а изнад
њега постављају арханђел- ске чинове: Началства,
Власти и Силе, као и све друге, од њих узвишеније
суштине, које помињу откривењска предања
Свештених Списа. Сматра- мо,[1251 наиме, да у сваком
свештеном поретку ви- ши чинови поседују блистања
и силе нижих (чи- нова), док они најнижи (чинови)
немају оно што имају чинови који су изнад њих.
Дакле, најсветије чинове најузвишенијих су-
штина богослови називају и Анђелима (јер и ови
чинови пројављују богоначално просветљење); са
друге стране, последњи чин небеских умова не на-
зивају Началствима, или Престолима, или Сера-
фимима, пошто он не заједничари у најузвишени-
(> псбеској јерархији 49
јмм силама. Али, као што он11261 наше[127] божан-

ствене јерархе узводи ка њему познатим блиста-
п.има Богоначалства, тако и свесвештене силе
суштина које су изнад њега, ка Божанству узво- дс
онај (последњи) чин којим се завршавају [128] лнђелске
јерархррје. Можда ће пак неко рећи да сие небеске
силе носе анђелско име зато што све оие, у мањој или
већој мери, заједничаре у бого- образности и у
озарењу од Бога. Но, да би наше глово било јасније,
побожно размотримо свето- сти долична својства [129]
сваког од небеских чи- иова, онако како су они
показани у Свештеним ('писима.
ГЈ1АВА ШЕСТА
Који је први чин небеских суштина
1. Колико је чинова небеских суштина, који су

они и како се савршавају њихова свештенона-
чалства, то је, чини ми се, на прави начин позна- то
једино[130] Тајноначалству Које их обожује. Осим тога,
(сматрам да) и они сами познају своје силе и
блистања, као и своје свештено и надсвет- ско
благоустројство. Ми, међутим, не можемо знати тајне
наднебеских умова и њихова свеште- на савршавања
тајни; а о њима можемо рећи са- мо оно чему нас је
научило Богоначалство, по- средством њих самих
који добро познају оно што је њихово. Сходно томе,
нећемо говорити ништа по своме него ћемо, према
својим моћима, изло- жити указања анђела која су
видели свештени бо- гослови и нама пренели.
2. Све небеске суштине богословље (тј. слово о
Богу, прим. прев.) означава са девет[131] имена. Ове
суштине наш божанствени свештеносаврши- тељ[ш1
дели на три тројична реда. А први|ш] је, ка- же, онај
који је увек уз Бога и у Његовој је близи- ни, односно,
по Предању, он је сједињен (са Њим) пре других [,34] и
непосредно. Откривење Свеште- них Сгшса нас,
каже, учи да се пресвети[135] Пре-
столи, као и многооки и многокрили чинови, ко- јм се

у језику Јевреја називају Херувими и Сера- фими, по
блискости (према Богу) која надилази све друге,
налазе непосредно[1361 уз Бога. О том тројичном реду
говорио нам је наш славни[137] на- ставник као о
једном и равноправном и уистину првом ступњу
јерархије, у односу на који ниједан други није
божанственији и непосредно ближи ирвоначалним
блистањима Богоначалства. Дру- ΙΉ ред, каже,
сачињавају ВластиД381 Господства и ('иле, а трећи и
последњи ред небеских чинова са- чињавају Анђели,
Арханђели и Началства.
ГЛАВА СЕДМА
О Серафимима, Херувимима и Престо-

лима[139] и о њиховом првом месту (у не-
беској јерархији)
1. Прихватајући овакав поредак светих чино- ва

(небеске јерархије), велимо да сваки назив[140]
небеских умова указује на богоподобно својство
свакога од њих. Познаваоци јеврејског језика ка- зују
да назив „Серафими” значи „пламтећи” или „горући”,
док назив „Херувими” значи „обиље знања” или
„изливање мудрости”. Оправдано се, дакле, први
степен небеске јерархије састоји из најузвишенијих
суштина, и по чину је изнад свих других; наиме, он
пребива непосредно уз Бога, та- ко да се на њега, као
на најближега, најпре прено- се прводелатна
богојављања11411 и савршенства.
Но, „Горућима” и „Престолима” и „Излива- њем
мудрости” називају се зато што та имена откривају [142]
богоподобност11431 њихових својста- ва.[144] Исто тако,
име Серафима јасно показује (њихово) непрекидно и
вечно кретање око бо- жанских тајни, (њихову)
пламеност, хитрину и ватреност постојане,
непрекидне и неодступне вечне покретљивости, и
делатну спремност да узводе и да себи уподобе ниже
(чинове), пошто
<) пебеској јерархији 53
их загреју и разгоре их њима подобним жаром;

(показује), такође, и сагоревајућу и спаљујућу си- лу
очишћења, недокучиву и неугасиву моћ да по- стојано
одржавају својство светлосности и спо- собност
просветљивања које удаљава и одгони свако
несветлосно помрачење. Име Херувима јасно показује
(њихову) способност да спознају и виде Бога, да
примају преузвишено озарење и да созерцавају
богоначалну лепоту у њеном по- чстном
пројављивању, да буду преиспуњени му- дротворним
прсдавањем и да ка другима (тј. ни- жим небеским
суштинама, прим. прев.) изобилно изливају мудрост
која је и њима самима дарована. А име
најузвишенијих11451 и уздигнутих Престола (показује)
да су они сасвим изузети од сваког свој- ства [14Г,]
приземности,[1471 да надсветски стреме ка опоме што
је узвишено, да су свим силама, непо- колебиво и
постојано, привржени Ономе Који уистину јесте
Преузвишен, да поседују способ- иост да, по својој
потпуној бестрасности и неве- штаствености, примају
Његову богоначалност, односно да су богоносни 1148] и
да су спремни за прихватање свега божанског.
2. Све то нам, дакле, откривају имена небе- ских
сила, у складу са оним што је нама доступно.
('матрамо, међутим, да би требало нешто рећи и о
њиховој јерархији. Мислим да смо довољно говорили
о томе како циљ целокупне јерархије је- сте
иепоколебиво предавање богоподобију ради стицања
боголикости, и како се читаво јерар- хијско деловање
састоји, са једне стране, у све- штсном заједничарењу
у беспримесном очишће-
њу, у божанбкој светлости и у усавршавајућем знању,

а са друге, у њиховом предавању (други- ма). А сада
се молим за то да, на начин који је достојан
најузвишенијих умова, изложим како је јерархија
(небеских сила) показана у Свештеним Списима.
Треба прихватити да прве[149] суштине, које
пребивају уз Богоначалство Које их је осушта- ствило,
заузимају, на неки начин, место у Њего- вим
предворјима и надилазе сваку створену [ш] си- лу, и
невидљиву11511 и видљиву; треба их схватити као
(Богу) близак и по свему једноврстан степен
јерархије. Треба, наиме, да их сматрамо чистима, али
не зато што су ослобођене несвештених мрља и
прљања, нити зато што су непријемчиве за ве-
штаствене маштарије,[152) већ зато што су сасвим
узвишеније од свега ниског и од сваке свеште- ности
онога што је ниско; зато што се, по својој
преузвишеној чистоти, налазе изнад свих најбо-
голикијих сила, и што, по неизмењивости свога
богољубља, непоколебиво прихватају самопокре-
тано и на исти начин покретано [ш1 делање, при чему се
(код њих) не јавља никакво умањење и измена ка
безвреднијем, а (оне саме) задржавају ненарушено и
пречисто стање свог богообразног устројства. Исто
тако, (треба да их сматрамо) со- зерцатељскима, [154]
али не зато што чулне сим- воле созерцавају [155) као
умне, нити зато што, посредством созерцавања разних
изображења Светога Писма, усходе до (познања)
Божанства, него зато што су препуне сваког
невештаственог познања најузвишеније Светлости;
зато што су,
колико је допуштено, преиспуњене надсушта-

ственим и трисветлосним созерцавањем[156] бла-
готворачке и првоначалне Лепоте; зато што су (прве
суштине) удостојене и општења са Ису- сом,[157] не
посредством свештених образа[158] ко- ји, у виду
ликова, изображавају обожујуће[159] по- добије, него
кроз истинско приближавање Њему, носредством
првог заједничарења у Његовим обожујућим
светлостима; а нарочито зато што им јс дарована
преузвишена способност богоупо- добљавања, тако да
оне, колико им је доступно, по првотворачкој [160] сили,
заједничаре у божан- ственим и човекољубивим
врлинама. Исто тако, ис треба да их сматрамо
савршенима[1б1] зато што су озарене знањем које
омогућује разложно раз- умевање[162] мноштва
свештених предања него зато што су препуне
превасходног и најузви- шенијег обожења, саобразног
преузвишеном по- шању божанских делања, које је
доступно анђе- лима.
Прве суштине не бивају свештеновођене 11631 од
других светих суштина него од Самога Бого-
иачалства, тако да, по (својој) сили и чину, који је
изнад свих других (чинова), непосредно стреме ка
11>ему, и по својој свеколикој превасходној свечи-
сготи пребивају уз Њега; а по својој невештастве- пој
и умној красоти, колико је допуштено, присту- иају
созерцању (Божанства), и као прве суштине које су уз
Бога, оне од Њега Самога бивају науче- 110 како да
разумеју премудре логосе божанских дсла, и на
преузвишен начин бивају свештеново- 1)епе и
посвећене у то тајноначалство.
56 Свеиш Дионисије Ареоиагши
3. Богослови, дакле, ово11Г,4] јасно показују,

тврдећи да се нижи чинови небеских суштина од оних
виших (чинова) на ваљан начин уче[165] по- знању
божанских дела, док ови чинови који су ви- ши од
свих других,[1661 своје просвећујуће озарење примају,
колико је то допуштено, од Самога Бо- гоначалства.
Исто тако, (богослови) уче да неке суштине примају,
од оних (суштина) које им претходе, сазнање да Онај
Који се у човечанском обличју вазнео на небеса [167]
јесте Господ не- беских сила и Цар славе; са друге
стране, оне (суштине) које су у недоумици у вези са
Самим Исусом и желе да сазнају тајну Његовог
божан- ственог делања[168] ради нас, то сазнање
примају непосредно од Самога Исуса, Који им, у виду
пре- васходног дара, открива Своје човекољубиво
бла- готворење. „Ја”, каже,[169] „говорим правду и суд
спасења.”23 Чудим се,[170] заиста, томе што и прве
небеске суштине, које су толико узвишеније од свих
других, благодарно жуде за богоначалним озарењима,
као и оне које (својим летењем) до- сежу до средине.
[171]
Јер, не питају[172] одмах: „За- што су црвене твоје
хаљине?”, него се најпре у се- би запитају. Тиме,
наиме, показују да имају вољу да науче и да жуде за
божанским знањем, не по- стављајући дато им
озарење испред божанског делања.
Дакле, први степен небеских умова који је
просвећен од Самога Тајноначалства, тиме што се к
Њему непосредно узвисује, стиче, саобразно
л
Ис. 63,1.
својим могућностима, пуноћу најпотпунијег очи-

шћења,11731 преизобилне[174] светлости, односно
жртвоприносног савршавања Тајне; тако он бива
очишћен и просветљен, тако задобија савршен- ство,
[175]
не трпећи притом никакво умањење, и та- ко,
преиспуњен светлошћу, постаје заједничар
прводарованог знања и разумевања. Сажимајући,
дакле, све то, може се рећи: заједничарење у бо-
гоначалној тајни јесте очишћење и просветљење и
усавршавање. Другим речима, оно их, на неки пачин,
од незнања очишћује посредством позна- ња
најсавршенијих тајни, дарованог према чину;
мросветљује их тим истим божанственим позна- њем,
којим очишћује оне који дотад још нису угледали оно
што се сада открива кроз озарење одозго; и коначно,
том истом светлошћу оно их, саобразно њиховом
стању,[176] усавршава у позна- п>у преблиставих тајни.
4. Такав је, дакле, колико ја могу да разумем,
први степен небеских суштина, који се налази (Ж О [1771
Бога и непосредно уз Бога, и који стално м
неврекидно кружи око Његовог вечног знања, у
преузвишеном, анђелима подобном вечнопо- кретном
мировању, јасно посматрајући многа и блажена
виђења, бивајући озарен простим и бес- посредним
зрацима и насићујући се божанстве- мом храном; на
тај начин он, по оном превасход- пом (божанском)
изливању, бива многострук, а по неразнообразном и
обједињујућем јединству бпгоначалног мировања,
бива једно. Он (тј. први степен, прим. прев.), дакле,
бива удостојен изда- шпог заједничарења у Богу и
сарадње са Њим;
5# Свеши Дионисије Ареопагиш
кроз уподобљавање Њему по својим добрим свој-

ствима и делањима, колико је то уопште могуће, на
оностран начин спознаје многе божанске тај- не и,
колико је допуштено, заједничари у богона- чалном
знању и поимању.
Зато је, онима који су на земљи, богословље (тј.
библијско слово о Богу, прим. прев.) предало химне о
овом степену (небеске) јерархије, којима се јасно
открива величанственост њиховог пре- узвишеног
озарења. Једни (небески чинови), да се изразимо
сликовито, „као глас[ш] вода многих”24 25 ваиију:
„Благословена слава Госгтодња са места
25[179]
Његовог”, а други узвикују оно многохвално и
пресвештено богословље: „Свет, Свет, Свет Го- спод
Саваот, пуна је сва земља славе Његове!” 26 Ова
најузвишенија славословљења наднебеских умова већ
смо, колико је могуће, протумачили у спису О
божанственим химнама,[т] у којем смо, према својим
способностима, говорили о њима. Овде је, међутим,
довољно рећи следеће: први степен јерархије је,
колико је то допуштено, по богоначалној доброти
просветљен богословским познањем, тако да и сам,
као добротоподобан сте- пен јерархије, то (исто
знање) предаје онима што су после њега. Он их,
дакле, укратко поучава да су богопрималачки умови
дужни да, колико је до- ступно, разложно и долично
спознају и славосло- ве ово попгговања достојно и
препрослављено и
24
Откр.
19,Јез.З,
25 6. 12.
26
Ис. 6, 3.
() пебеској јерархији 59
снехвално Богоначалство (јер, сами представља- ју

боголика и божанствена места[181] богоначал- I КЈГ[182]
починка, као што каже Писмо);27 исто та- ко, казује да
Богоначалство јесте Монада[ш] и Гроипостасна
Јединица, Која Своје наддобро про- мишљање о свим
бићима излива на све: од надне- беских суштина до
најнижих крајева земаљских; јер, Оно је надначално
Начело и Узрок, Који је падсуштински све устројио
Својим необухват- иим[шз одржавањем.
•-7 Ср. Пс. 80,2 и 99, 1.

I
ГЈ1АВА ОСМА
О Господствима, Силама и Властима, и о

њиховом средишњем месту (у небеској
јерархији)
1. Ваљало би да сада пређемо на средњи сте- пен

небеских умова и да, колико је могуће, не- беским
очима осмотримо она Господства и заи- ста силне[185]
призоре божанствених Власти и Си- ла. Јер, сва
имена[186] суштина које су изнад нас, откривају
богоподобне одлике њиховог богообра- зног својства.
Име које се приписује светим Господствима,
чини ми се, показује одређено неспутано[187] стре-
мљење нагоре које је слободно од ропске потчи-
њености и сваког својства приземности, и које ни на
који начин не нагиње никаквим тиранским не-
угтодобљеностима (Богу); (оно показује) неумо- љиво
господство[ш] које се сасвим слободно и неодступно
узвисује изнад сваке унижавајуће ροποκε
потчињености; које је туђе сваком умањењу и
уздигнуто изнад сваке неподобности; које не-
прекидно стреми ка истинском Господству и Го-
сподоначалству[,89] и благообразно се преобликује
према Његовом господствовању; које је у целости
усмерено не ка ономе што се чини (постојећим)
() пебсској јерархији 61
пеК ка Истински Постојећему, и које, колико је

могуће, заједничари у свагда господоначалној бо-
гообразности. Затим, име светих Сила показује
пекакву чврсту и непоколебиву одважност у свим
богодоличним деловањима овога чина, који уда- л.ује
од себе све оно што би могло умањити и ослабити
деловање дарованог му божанственог озарења, који се
свом силином узвисује ка бого- умодобљености и не
напушта11901 своје боголико кретање због неделања
него нетремице гледа ка надсуштинској и
укрепљујућој Крепкости и, ко- лико је могуће, постаје
Њен образ; и силно стре- ми ка њему (тј. образу,
прим. прев.), као ка Прво- силноме, док ка другима
(тј. нижим чиновима, нрим. прев.) стреми тако што им
дарује могућност (заједничарења) и богоподобност.
Напослетку, име светих Власти показује њихову
равночасност са Господствима и Силама; (показује)
складну и пенарушиву поредачност[191] у примању
божан- ских (дарова) и благоустројеност њиховог
над- светског и умног владалаштва, која не изопачује
тирански владалачке силе, усмеравајући их ка ономе
што је најгоре, већ се, држећи се правил- ног поретка,
незадрживо узвисује ка божанстве- иим (тајнама), и
благообразно узвисује оне који су нижи; колико је
допуштено, уподобљује се|192Ј Источнику и Начелнику
сваке власти и изобра- жава Га, колико је то анђелима
могуће, кроз бла- гоустројство чинова владалачке
силе.
Поседујући, дакле, таква богообразна свој- ства,
средњи степен небеских умова се, на поме- пути
начин, очишћује,[193] просветљује и усавр-
шава кроз богоначална озарења која му се, као

другостепеномс, дарују посредством[1941 првог сте-
пена свештене јерархије, а кроз другојављено
озарење, прослеђују нижем чину.
2. Наравно, знање о којем су други говори- ли, [|95]
које се усмено преноси са једног анђела на другог,
сматрамо символом усавршености, која издалека
настаје, али бледи[196] преласком ка дру- гостепеном
усавршавању. Наиме, као што казују добри
познаваоци[|97] наших свештених Тајни, не- посредна
учествовања у божанственим Тајнама савршенија су
од обожујућих заједничарења по- средством других.
Стога сматрам да је непосред- но заједничарење
анђелских чинова који стреме ка Богу, потпуније од
оних заједничарења која се савршавају посредством
других (чинова). И зато се, у нашем свештеном
Предању,[198] за прве умо- ве каже да представљају
силе које усавршавају, просветљују и очишћују оне
ниже (умове), јер се последњи (умови) преко њих
узвисују ка преузви- шеноме Начелу свега и, колико
им је допуштено, постају причасници тајноначалних
очишћења, просветљења и усавршавања. Заиста,
божанстве- ним чиноначалством богодолично је
установље- но то да нижи (анђелски) чинови
заједничаре у богоначалним озарењима[ш]
посредством виших (чинова).
Наћи ћеш, наиме, да богослови на много ме- ста
говоре о овоме. Рецимо, да би вратило Из- раиљ ка
његовом спасењу, божанско и очинско човекољубље
га је, ради поправљања, предало[200] суровим и
необузданим[2Ш1 народима, а затим га
(> небеској јерархији 63
је, због потпуног[202] повратка ка бољему од стра- ис

оних који су предмет (божанског) промишља- п.а,
ослободило заточеништва и, по доброти, бла-
1чшаклоно[203] га је вратило у пређашње благоста- и.с.
Тада Захарија, један од богослова, види, како ми се
чини, једног од првих анђела, од оних који су покрај
Бога (а име „анђели” је, како рекох, за- јсдпичко 12041
свим [небеским силама]), кога је, ка- ко је казано, Сам
Бог поучавао утешним речима,28 к види једног другог
између нижих[205] анђела ко- јп хита напред [2ОД да се
сусретне са оним првим, да бм примио од њега
озарење и заједничарио у ње- му, и да би од тог
анђела, као од јерарха, био нау- меп познању
божанске12071 воље, како би (он сам) пкшштио пророку
да ће „Јерусалим бити изобил- по настањен мноштвом
људи”.
А Језекиљ, један други богослов, каже да је
овакав закон био установљен од Самога преиро-
(.•лављенога Божанства, Које је изнад Херувима. 29
11аиме, пошто је, као што је казано, очинско чо-
векољубље кроз васпитавање водило Јерусалим ка
бољему, Божанство је, по Својој богодолич- пој
праведности, одлучило да се недужни раздво- ј с[2он]
0д криваца. А то, после Херувима, први са- зпаје онај
(анђео) чија бедра беху опасана сафи- ром и који беше
оденут у дугу хаљину,[209Ј као знак првосвештенства.
А затим, божанствено чинона- чалство беше одредило
да други анђели, који су имали секире, од претходних
(анђела) сазнају ка-
21(
Ср. Зах 1,13-16.
24
Ср. Јез. 10, 20.
64 Свеши Дионисије АреоиаГиш
кав је божански суд о овоме. Једноме је рекао да пође

посред Јерусалима и да стави белег на че- ла[210] свих
оних који беху недужни. А другима ре- че: „Прођите
за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше
нити се смилујте; (...) али на коме год буде знак, к
њему не приступајте!”30
А шта да се каже о анђелу који је рекао Да-
нилу: „Изиђе реч”,31 или о ономе првоме који је
примио огањ од Херувима? Или о ономе што још
боље показује анђелски поредак,[211] односно да
Херувими полажу огањ у руке онога који је обу- чен у
свету (тј. свештеничку, прим. прев.) одежду? Или о
ономе који је позвао пребожанственога Га- врила[2121 и
рекао му: „Кажи му виђење”?32 Или о свему другоме
што су свештени богослови (тј. пророци, прим. прев.)
говорили о богообразном благоустројству небеских
чинова? Када се поре- дачност наше јерархије, [213]
колико је могуће, упо- доби томе благоустројству,
стећи ће анђелску лепоту која ће, као на иконама,
бити у њој изо- бражена, и биће узведена ка
надсуштинскоме Чи- ноначалнику сваког свештеног
поретка.
ж
Јеч. 9,
5-6.
31
Дан.
32
Дан.
8,16.
ГЛАВА ДЕВЕТА
О Началствима, Арханђелима и Анђели-

ма и о њиховом последњем месту (у не-
беској јерархији)
1. Преостаје нам да размотримо свештени рсд

којим се заокружују анђелски чинови, а који се
састоји из богообразних чинова Началстава,
Арханђела и Анђела. Но, неопходно је, чини ми сс, да
се, у складу са својим могућностима, најпре осврнем
на значење ових светих имена. Наиме, имс небеских
Началстава показује њихова бого- образна својства
началствовања и управљања у складу са свештеним
поретком, која нарочито мриличе началствујућим
Силама; (показује) да су опа сасвим усмерена ка
Надначелноме Начелу, а да друге началствујући
управљају ка Њему; и (ноказује) да они, колико је то
могуће, на себи изображавају Начелотворно Начело
и, кроз бла- гоустројство началствујућих Сила,
откривају над- суштаственост свога
[214]
чиноначалства .
2. Чин светих Арханђела[215] раван је оним не-
бсским Началствима. Јер, као што рекох, њихов чиц!
216
] и ред исти је као и (чин и ред) Анђела. Но, пошто
нема (небеског) чина који не обухвата прве и средње
и последње силе, свети чин Архан-
66 Свеши Дионисије Ареоиагши
ђела, због свог*средишњег положаја, обједињује оба

крајња (чина) заједничарећи са њима. Наиме, он
општи и са пресветим[2171 Началствима и са све- тим
Анђелима: са првима тако што је, посред- ством
Началстава, окренут ка Надсуштинскоме Начелу и
тако што се, колико је достижно, сао- бражава Њему,
а на тај начин Анђеле сједињује са Његовим
благообразно устројеним и невидљи- вим вођством; а
са другима (општи) по томе што припада пророчком
(тј. весничком, прим. прев.) чину, који, посредством
првих Сила, прима бо- гоначална озарења и са
љубављу их објављује Анђелима, а преко Анђела их
открива нама, сао- бразно способности примања
свештених Тајни свакога од оних који бивају
просветљени божан- ственим (озарсњима). Јер,
Анђели, као што смо већ рекли, коначно заокружују
све чинове небе- ских умова тако што, као
последн>и[21,<!] међу небе- ским суштинама, поседују
анђелско својство; а ми са већом блискошћу[219]
називамо „Анђелима” њих него оне који су (по
порстку) испред њих, за- то што је њихов (тј. Анђела,
прим. прев.) чин вид- нији и зато што је ближи свету.
Наиме, трсба да замислимо да највиши чин, [220] како
рекосмо, који је по свом првенству најближи
Скривеноме (Бо- гу), на скривен (тј. мистичан, прим.
прев.) начин прстходи другом (по поретку) реду. А
други ред, који обухвата света Господства, Силе и
Власти, по поретку претходи реду Началстава,
Арханђела и Анђела, и то првом чину откривеније, а
ономе после њега скривеније.[221] А опет, пророчки (тј.
веснички, прим. прев.) ред Началстава, Арханђе-
(> пебеској јерархији 67
да и Анђела наизменично управља чиновима чо-

иечанске јерархије[222] како би се по поретку савр-
шавало усхођење и обраћање Богу, општење и
(.“једињење (са Њим), али[223] и како би (Божије
иступање из Себе) од Њега благодетељно доспе- иало
до свих чинова јерархије и, кроз заједнича- рсњс,
долазило на нас у складу са пресвештеним
■пшоначалством. Зато богословље (тј. пророчко
товљење, прим. прев.) Анђелима поверава ста- рап.е о
нама, називајући Михаила кнезом Јудеја- ца, а друге
(Анђеле) кнезовима других народа; јер, „Вишњи
постави међе народима по броју си- пова
Израиљевих”.33
3. А ако нско пита[224] зашто је једино јевреј- гки
парод уздигнут до богоначалног просветље- и.а,
одговорићемо да не треба кривити исправна стараља
Анђела[225] због тога што су други наро- ди заблудели
и окренули се непостојећим бого- |шма; јер, они сами
су, због самољубља[226] и гор- дости, и због
одговарајућег поштовања које су иоказивали према
ономе што су сматрали бого- доличним, по својој
вољи одступили од исправног иута који узводи ка
Божанству. А то је, по сведо- чапству [227] (Светога
Писма), претрпео[228] и сам јсврејски народ: „Одбацио
си”, вели, „познање Божије и пошао за срцем
својим.”34 Јер, наш жи- иот1229] не подлеже нужности,
нити божанствени фаци промислитељског
просветљења потамњују због слободног извољења
оних којима Промисао
1
' Ср. Закони нон. 32, 8.
4
Ср. Ос. 4. 6.
управља. Наиме, неподобност[230] духовних очи- јурзп

[232]
или сасвим онемогућује (њихово) заједнича- рење у
блистању Отачке Доброте, односно ње- гово
предавање њиховој узајамној различитости, или
заједничарења, мала или велика, бледа или сјајна,
чини различитима од једног и простог, увек истог и ка
свима изобилно пруженог постојаиог зрака. Јер, ни о
другим народима (међу којима смо и ми који смо
подигли поглед[233] ка бесконач- ном и изобилном
мору богоначалне светлости, спремном да се свима[234Ј
предаје) нису се старали некакви иноплемени богови
него је над свима би- ло Једно Начело свега, и ка
Њему су своје след- бенике водили Анђели, од којих
је сваки начал- ствовао над својим народом. Ваља се
сетити Мел- хиседека,[235] јерарха најмилијега Богу -
али не непостојећему (богу) већ Ономе Који је
уистину Вишњи Бог. Наиме, богомудраци нису
Мелхисе- дека назвали само „Богољубљеним” већ и
„све- штеником”, да би разборитима јасно показали
како он није само себе окренуо ка Ономе Који је
Истински Бог него да је, као првосвештеник, и друге
повео на успињање ка истинскоме и једи- номе
Богоначалству.
4. Подсетићемо Твоју јерархијску разбори- тост
и на следеће: старатељска и владалачка во- ља Онога
Који о свему промишља и над свима господствује
саопштена је кроз виђења и фарао- ну,[23б] и то
посредством Анђела који је штитио Египћане, и цару
Вавилонском, посредством ње- говог Анђела. Исто
тако, служитељи Истинскога
(> исбеској јерархији 69
1»ога бивају овим народима учитељи[237] у тумаче-

и»у анђелских виђења, која су, посредством Анђе- ЈIа,
од Бога откривена свештеним људима што бе- ху
блиски Анђелима, као што су Данило и Јосиф. Јер,
једно је Начело свега и (један је) Промисао. 11 микако
не треба мислити да је Јудејцима жре- |)ом
припалоГ238) да буду руковођени од Бога, а да јс
другим народима припало (да њима руководе) /\|фели,
било по Божијој, било по супротној во- ΙΜ1, или, опет,
(да буду руковођени) од неких дру- 1 их богова. Но, и
оне познате речи35 треба схва- тити у оном свештеном
смислу: управљање над л.удима Бог није поделио са
другим боговима или 1-а Анђелима, нити је жребом
задобио старешин- (тно и управљање над Израиљем.
Наиме, када је јсдно промишљање о свим људима,
ради њихо- И()[' спасења, Свевишњи разделило Себи
блиским Ап1)елима кроз њихово уздизање руку, од
свих (парода) Израиљ беше безмало једини који се
окренуо познању и блистању Истинскога Госпо- да. И
зато је, откривајући да је Израиљ сам насле- дио
служење Истинскоме Богу, богословље (тј. иророци,
прим. прев.) рекло: „Постао је наслед- ΙΊΊΙΟ
Господње.”3бГ239] Показујући, опет, да је и он (тј.
Израиљ, прим. прев.), попут других народа, поверен
једном од светих Анђела како би по- 1'рсдством
Анђела познао Једно Начело свих и сиега,
(богословље) је рекло да (Арханђео) Ми-
хаило[240]предводијудејски народ. На тај начинја-
Ср. Закони пон. 32, 9.

Исто.
70 СвеГии Дионисије Лреопагиш
сно нас поучава'да је промишљање о свима једно и да

је оно надсуштински изнад свих видљивих и
невидљивих сила, а да сви Анђели који управља- ју
неким од народа, ка Њему, као своме Начелу, узводе,
колико је могуће, оне који их својом во- љом [241]
следе.
ГЛАВА ДЕСЕТА
Понављање и сажетак онога што је рече-

но о анђелском благоустројству
1. Закључили смо, дакле, да највиши чин оних

умова који су уз Бога, који бива тајновођен тајно-
началним12421 просветљењем, тиме што се налази
непосредно уз Њега, очишћује се, просветљује и
усавршава тајанственијим и сјајнијим озарењем
Богоначалства: „тајанственијим”[243] јер је (бого-
начално просветљење) умственије и у већој мери
упрошћујуће и обједињујуће; „сјајнијим” јер се
(богоначално озарење) непосредно предаје и бива
ирвосветлосно и целовитије, а пошто је прозрач- по,
обилније се излива (ка највишем чину). А у складу са
истим устројством благообразног чино- началства, у
божанственом складу и саобразно- сти, од њега (тј.
највишег чина, прим. прев.), ка 11адначалноме
Начелу и ка испуњењу сваког бла- |'оустројства,
(узвисује се) други (чин), од другога трсћи, а од
трећега наша (човечанска) јерархија.
2. Сви анђели откривају12441 и објављују оне који
су изнад њих: они који су највиши јесу весни- ци
Бога, Који их покреће - а саобразно томе, они који су
од Бога покретани, покрећу онс остале (чинове).
Наиме, надсуштински Благоустројитељ
72 Свеши Дионисије Лреопагши
свега толико |е промишљао о свештеном порет- ку и

правилном уздизању свакога од словесних и умних
бића да је сваком реду (небеских сила) одредио
свештене чинове, тако да видимо како је читава
јерархија подељена на прве, средње и последње силе.
Но, и сваки ред, говорећи о њи- ма појединачно, (Бог)
је поделио на засебне бо- жанствене чинове. Отуда
богослови (тј. пророци, прим. прев.) и кажу да
пребожанствени Серафи- ми[245] дозивају један
другога.37 Овим, чини ми се, јасно показују да они
први преносе богословска знања другима.
3. Но, неће бити неумесно[246] да придодам и ово:
сваки небески и човечански ум поседује сво- је и
прве, и средње,[247] и последње чинове и силе, који се
пројављују саобразно поменутим усхође- њима, која
код свакога од њих остварују свеште- ноначална
просветљења, посредством којих сва- ки (ум) постаје
причасник натпречистог очишће- ња, натпреизобилне
светлости и надсавршеног усавршавања. Јер, нема
ничега самосавршеног, чему није потребно
усавршавање - осим Онога Који једини јесте
самосавршен и надсавршен.
37
Ср. Ис.6,3.
ГЈ1АВА ЈЕДАНАЕСТА
Зашто се све небеске суштине заједнички

називају небеским силама
1. Пошто смо ово размотрили, ваљало би раз-

мислити и о томе зашто имамо обичај да сва лпђелска
бића заједнички називамо небеским си- лама. Не
можемо рећи, као у случају Анђела, [248] да последњи
од свих јесте чин светих Сила, одно- спо да чинови
виших суштина заједничаре у све- ипеном блистању
најнижих[249] (суштина), а да оие последње (суштине)
уопште не заједничаре у блистању оних првих. Због
тога се, дакле, сви бо- жанствени умови називају
небеским „силама”, али не и „Серафимима”, или
„Престолима”, или „Господствима”. Јер, најнижи
(чинови) не зајед- пичаре сасвим у својствима виших
(чинова). На- мме, иако Анђеле, као и Арханђеле,
Началства и Нласти, који су испред њих, пророци
сврставају после Сила, ми их, заједно са другим
светим су- штинама, често називамо небеским
силама.
2. Кажемо, дакле,[2501 да, називајући све небе- ске
суштине општим именом „силе”, не мешамо својства
сваког од (небеских) чинова. Наиме, сви божанствени
умови се, у складу са својим натпри- родним логосом,
деле на троје, односно на сушти-
74 Свеши Диописије Ареоиагши
ну, силу[251] и е?нергију; сходно томе, када, не пра-

већи разлику, све њих, или неке од њих, називамо
„небеским суштинама” или „небеским силама”,[252]
ваља знати да их ми тако називамо у описном сми-
слу, односно на основу суштине или силе свакога од
ових о којима говоримо. Исто тако, на тај на- чин,
својство преузвишених светих Сила, које смо
претходно тачно одредили, не присаједињујемо
начелно нижим[253] суштинама и не укидамо не-
сливеност чиноначалстава анђелских чинова. Јер, из
разлога који смо често понављали, узвишени- ји
чинови изобилно поседују12541 и свештена свој- ства
нижих чинова; са друге стране, нижи (чино- ви) не
поседују сва својства чинова који су изнад њих, тако
да само поједини међу њима, саобразно својој
пријемчивости, посредством првих чинова примају
оно првосветлосно блистање.
ГЛАВА ДВАНАЕСТА
Зашто се човечански свештоначалници

називају „анђелима”
1. Ревносне созерцатеље духовних Списа пи-

[2551
тају и ово: ако последњи (небески чинови) не
чаједничаре у потпуности у свему што је својстве- по
вишим (чиновима), зашто је онда човечански јерарх у
Светим Списима назван „анђелом Гостто- да
Сведржитеља”?38
2. Ове речи, дакле, нису у супротности са опим
што смо претходно о овоме рекли. Тврдимо, иаиме,
да последњи чинови не досежу до целови- те [256] и
узвишене силе највиших (чинова); наиме, опи
заједничаре у делимичној и њима саобразној сили, у
складу са једним општењем које све ускла- 1>ује и
обједињује. Рецимо, чин светих Херувима
заједничари у узвишеној Премудрости и Знању, док
чинови суштина које су испод њих[257Ј и сами
заједничаре у Премудрости и Знању, али само
делимично, у поређењу са Херувимима и нижима од
њих. Уопштено посматрано, заједничарсње у
ГТремудрости и Знању јесте заједничко својство свих
богообразних умних (бића); а да ли оиа зајед-
38
Ср. Мал. 2,7 и Откр. 2,1 и даље.
76 Свеши Дионисије Лреоиагши
ничаре непосредно и као прва, или можда као друга

или као она још нижа, то им није заједнич- ко него је
одређено[258] свакоме понаособ, саобра- зно његовим
својствима. Исто то би се, без ика- кве грешке, могло
тврдити и за све божанствене умове. Јер, као што
први (чинови) преизобилно поседују света својства
оних који су од њих нижи, тако и они последњи
поседују (својства) оних ко- ји им претходе, али не
подједнако већ у мањој ме- ри. Према томе, чини ми
се да нема ништа неуме- сно у томе што богословље
назива „анђелом” и нашег (човечанског)
свештеноначалника, који, према својој могућности (тј.
сшш, прим. прев.), за- једничари у својству анђела да
поучавају и, коли- ко је то људима доступно, узвисује
се до уподо- бљености њима у објављивању (воље
Божије).
3. Наћи ћеш,[259] дакле, места где богословље (тј.
пророци, прим. прев.) чак и „боговима” нази- ва и
небеске суштине и оне (суштине) које су изнад нас,
као и најбогољубивије и свештене љу- де међу нама,
иако је Богоначална Скривеност надсуштински
изузета[26П] од свега и узвишена у односу на све, и
ниједно од бића није налик на Њу да би се по Њој
могло назвати у дословном и потпуном смислу.
Уосталом, ако се било које од умних и словесних
(бића) свом својом силом у це- лости окрене ка
сједињењу са Њом (тј. Богона- чалном Скривеношћу,
прим. прев.) и, колико је то доступно, ка Њеним
божанственим блистањима, онда и само, према својој
могућности, непрекид- но стреми ка богоподобију, и
зато бива достојно божанске једноимености.
ГЛАВА ТРИНАЕСТА
Зашто се каже да је пророк Исаија био

очишћен од стране Серафима
1. Испитаћемо, дакле, у складу са својим мо-

гуНностима, зашто се каже да је једноме од бого-
слова (тј. пророка, прим. прев.) био послат Сера-
фим.39[261] Јер, упитаће се неко[262] зашто пророка 1шје
очистио неки од нижих анђела него анђео ко- јп спада
међу најузвишеније суштине.
2. Неки, наиме, кажу да Свето Писмо, сходно
ι»οΙϊ поменутом правилу да сви (небески) умови за-
једничаре један у другоме, не казује да је, ради
очишћења пророка, дошао неки од анђела нај-
ближих Богу већ да је један од анђела који су уз нас,
као савршитељ пророковог очишћења, на- шан
Серафимом зато што је „пламеном” укло- 11 по
поменута сагрешења[263] и зато што је тим очишћењем
„разгорео” (пророка) подстакавши га на послушност
Богу. А овај одељак, кажу, помињући једног од
Серафима, нема у виду неко- га од оних који су
покрај Бога већ некога (анђе- ла) који припада
очишћујућим силама које су иокрај нас.
1
Ис. 6, 6-7.
3. Један други (човек) ми је, ради разјашње- ња

ове недоумице, пружио објашњење које не бе- ше
сасвим[264] неумесно. Рекао ми је, дакле, да је онај
велики анђео (ма ко он био), који је изазвао виђење [2651
ради увођења богослова (тј. пророка, прим. прев.) у
божанске тајне, приписао своје (очишћујуће)
свештенодејство Богу[ж,] и најузви- шенијем
(анђелском) чину који је уз Бога. Није ли, можда,
овакво тврђење истинито? А тако је говорио
сматрајући да богоначална сила доспева до свега, да је
у свему присутна и да кроза свс [2671 незаустављиво
проходи; она је свима невидљива не само по томе што
надсуштински надилази све постојеће него и по томе
што је на мистичан на- чин посвуда распрострла своје
промислитељске енергије. Дакле, она се открива свим
умним би- ћима, саобразно њиховим својствима,[2Г,8]
својс блистање уручује најузвишенијим суштинама, а
посредством њих, као првих (чинова), по порет- ку га
предаје нижим (суштинама), саобразно бо-
2691
говиделачкој способности свакога чинаЈ Или, да то
искажем јасније и кроз познат пример (јер, оно што
никако није јасно кад је реч о Богу, Ко- ји је изнад
свега, то је сасвим јасно кад је реч о на- ма): наиме,
Сунчев[270Ј зрак се лако простире до првога вештаства,
које је од свих најпровидније, и кроз њега оцашиље
своје најчистије блистање. Међутим, када (зрак) наиђе
на гушћа вештаства, онда његово јаљање бива блеђе
због тога што осветљена вештаства не поседују
способност пре- ношења светлости. И тако, мало-
помало, раза- стирање светлости се смањује све док не
дође до
њеног потпуног нестанка. Исто је и са топлотом огња;

[271]
она се, наиме, боље распростире по те- лима која
њу лако примају и која јој се прилаго- 1)авају и
уподобљавају. Но, на суштинама које су (топлоти)
супротне,12721 траг топлоте се или ника- ко или бледо
уочава. И што је најважније: посред- ством себи
блиских суштина (топлота огња) пре- л ази на себи
несродне (суштине); наиме, зажару- јући најпре она
запаљива тела, она, саобразно својој снази, преко њих
загрева или воду или би- ло шта што тешко гори.
Но, у складу са самим логосом природног[273]
поретка, Чиноначалство[274] сваког видљивог и ие-
иидљивог благоустројства натприродно одашиље
еијање Своје светлости, изливајући је најпре изо-
билно на највише суштине, тако да, посредством
11>их, у божанској светлости заједничаре и сушти- ме
које су испод њих. А оне (тј. највише суштине, Прим.
прев.), које су прве познале Бога и које су иожелеле
божанствену врлину која је изнад њих, удостојене су,
са једне стране, да, колико је допу- штено, буду
прводелатници богоподобне силе и енергије, а са
друге, оне саме, колико су у стању, са љубављу
узвисују оне суштине што су испод њих, прсдајући им
изобилно озарење које је на њих саме сишло, које ове,
опет, предају онима пспод њих. И тако, свака
претходећа (суштина), саобразно Промислу, предаје
оној следећој (су- штини) просветљујућу божанску
светлост.
За све оне који бивају просветљени, начело
просветљења јесте Онај Који по природи уисти-
ну и дословно јесте Бог, јер Он је Суштина Све-

тлости|275] и Узрочник самога бића и виђења. А она
суглтина која заузима највише место, она, по своме
положају и тто угледању на Бога, предста- вља начело
за сваку (суштину) која је испод ње, јер се божанска
озарења од ње изливају ка оној нижој. Дакле, сви
остали анђели, као што је и природно, прихватају 12761
да начсло сваког свеште- ног богопознања и
богоугледања јесте највиши чин небеских умова, који
су после Бога, јер се, по- средством њих, на све (друге
небеске чинове) и на нас простире богоначално
озарење. И зато, свако свештено и богоподобно
делање приписују Богу, као његовом Узрочнику, али
и првим бого- посвећеним умовима као
прводелатницима бо- жанствених тајни и као својим
учитељима.
Дакле, први чин светих анђела, више него сви
остали, поседује „огњено” својство;[277] исто тако,
(поседује) и предавање богоначалне мудрости, која на
њега бива изливена, као и могућност пре- узвишеног
разумевања божанских озарења, и Престолима[278]
својствену способност отвореног примања Бога.
Чинови нижих[279] суштина, доду- ше, заједничаре у
„огњеној”, мудрој, спознајној и богопријемној сили,
али ипак у мањој мери, и свој поглед упиру ка
највишим (суштинама), како би се, посредством њих
које су прве удостојене бого- подобија, колико је то
доступно, узвисиле до бо- гообразности. Та
поменута[28и] света својства, у којима ове (ниже)
сувггине заједничаре посред- ством виших (суштина),
предају им управо те (су-
(> иеиеској јерархији 81
ип ипе) које су одмах уз Бога, и то у својству ΙΊ ιοί 11

генонача лника.
4. Онај, дакле, који је ово тврдио, рекао је[281] да
оно пророчко виђење беше дато посредством | 1'дпога
од додељених нам светих и блажених .т1)сла, и да је
он (тј. пророк, прим прев.), руково- Ι)ΐ·ιι анђелом, био
уздигнут до оног свештеног со- и-рпања у којем је,
говорећи символички,[282] ви- дго да су најузвишеније
суштине смештене испод I )пга, покрај Бога и око
Бога;[283] а изнад свих њих, иадиеизрециво узвишенији
од свих, међу најузви- шспијим силама, на
надузвишеном престолу се- дсО је Надначални
Преузвишени (Бог).
Из свега, дакле, што је видео, пророк је са-
[2К4]
шао да је Божанство, по Својој надсуштинској исл
ичанствености, несравњиво изнад сваке ви- дл>иве и
невидљиве (анђелске) силе, да је, као ('пеопште Биће,
преузвишено у односу на све и 1-ва и да не наликује
чак ни на прве суштине. (Са- »мао је), такође, да Оно
јесте Начело и Узрок ко- ји свима дарује постојање, да
представља непоко- лебиву постојаност непрекидног
трајања бића, и да мајузвишеније силе од Њега
задобијају биће (τό ιΊν(χι) и добро биће (τό εύ είνίχι).
Научио је, затим, о богообразним силама
иресветих Серафима;(285] (научио је) о њиховом
свепггеном имену[286] које означава „огњеност”, о
чсму ћемо говорити мало касније, како бисмо, ко-
Јшко је могуће, показали усходно стремљење ове
„опвености” ка богоподобију. Са друге стране,
(сазмао је) да свештено изображење шестостру-
[287] Крила№] означава потпуно и преузвишено

ких
стремљење првих, средњих и последњих умова ка
Божанству[28У1. Исто тако, видећи безброј њихо- вих
ногу и мноштво њихових лица, и видећи да су они (тј.
Серафими, прим. прев.) и своје ноге и сво- ја лица
скривали крилима, а да су њихова средња крила била
вечно у покрету, овај свештени бого- слов (тј. пророк,
прим. прев.) винуо се од свега ви- ђеног[29П] ка
духовном познању. Наиме, у свему овоме показала му
се проходност и многовидност силе преузвишених
умова и њиховог свештеног благочешћа, које они на
надсветски начин посе- дују при самоувереном и
одважном и недокучи- вом испитивању највиишх [2911
и најдубљих (тајни), и показало му се непрестано
кретање и уздизање (крила), које је саобразно
богоподобним енер- гијама.
Исто тако, анђео који је пророку даровао ви-
ђење, открио му је, колико је овај могао појмити, ону
богоначалну и многопоштовану химну,1292] предајући
му своје свештенопознање. А научио га је и следеће:
за оне који су донекле чисти, очи- шћење[2931 јесте
заједничарење, у складу са мо- гућностима, у
богоначалној светлости и чисто- ти. А оно
(очишћење)[2941 које, у надсуштинској скривености и
из недокучивих[2951 узрока, Богона- чалност
свештеносавршава у свим свештеним умовима, јесте
видљиво оним силама које су гго- крај Ње,[296] зато
што су оне најузвишеније, па се (заједничарење)
њима огкрива[297] и предаје у нај- већој мери. Но, код
других12981 или последњих, на- ма најближих, умних
сила, сразмерно томе коли-
< > псвеској јерархији 83
ко је свака од њих по богообразности удаљена од

1>ога, Он толико умањује видљивост Свога бли-
стања да Његова скривеност остаје неспознатљи- иа.
Другим речима, све другостепене (умне силе)
()п обасјава посредством оних првих (сила), и,
укратко речено, прелазак из скривености (Бо-
жанства) у откривеност бива остварен посред- ггвом
првих сила.
Дакле, од анђела који га је просветлио, про- рок
је научио да се очишћење и сва друга бо- гопачална
дејства откривају посредством првих суштина, и
предају се свим другим (суштинама), ι/аобразно
обожујућем заједничарењу сваке од Μ.их. И зато је
оно својство „огњеног”12991 очишће- м.а оправдано
приписао Серафимима, који су уз I »ога. Сходно томе,
нема ништа неумесно у томе ако кажемо да Серафим
очишћује пророка, као 11гго Бог очишћује све, јер је
Узрок сваког очи- шНења. Но, ради бољег
разумевања, навешћу на- ма ближи пример: када наш
свештеноначалник санршава очишћења и
просветљења посредством сиојих служитеља и
свештеника,13001 каже се да он сам очишћује и
просветљује посредством (све- иггених) чинова које је
успоставио, а који своја 1’ввштена дејства њему
приписују. Тако је и са апђелом који је извршио
очишћење пророка; на- имс, своје знање и силу
очишћења он приписује мајпре Богу, као Узрочнику, а
затим Серафиму као прводелатном јерарху. Као када
би неко, ра- ди поучавања, са анђелским благочешћем
рекао оиоме кога је очистио: „Прсузвишено Начело,
Суштина, Творац и Узрочник твога очишћења
84 Свеши Дионисије Ареопагит
које сам ја извршио, јесте Онај Који је и прве су-

штине превео у постојање и, кроз њихов боравак уз
Њега, одржава их и чува од измене [301] и пада, и чини
их првим учесницима Својих промислитељ- ских
енергија.” То, по речима овога који ме је поучио [302],
значи посланство Серафима. „Свеште- ноначалник [3()3]
и руководитељ одмах после Бога, односно чин првих
суштина, који ми је богообра- зно открио [304] начин
очишћења, јесте тај који те кроз мене очишћује.
Посредством њега (тј. првог анђелског чина, прим.
прев.), Узрочник и Савр- шитељ очишћења превео је к
нама из скривено- сти Своја промислитељска
дејства.”
Онај (учитељ) ме је овоме научио, а ја Теби
предајем. А сада од Твога разума и Твоје способ-
ности расуђивања зависи да ли ће једно од два
објашњења која смо изложили, разрешити Тво- ју
недоумицу, па ћеш се определити за једно, а не за
друго, зато што оно, можда, садржи исправ- но,
разумљиво и истинито тумачење; или ћеш сам [305]
изнаћи нешто што је заиста најближе исти- ни; или
ћеш, можда, сазнати (истину) од неког другог (нека
Ти Бог подари учење, а анђели нека га проследе [306]),
како би Ти и нама, љубитељима анђела, ако је икако
могуће, јасније открио жеље- но созерцање.
ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА
Шта означава број анђела који нам је

показан40
ί. И ово је, чини ми се, достојно нашег умног

рачматрања. Наиме, предање Свештених Списа
ижори да анђела има хиљаде хил>ада [307] и мири- |идс
миријада, заокружујући тако највеће нама таие
бројеве и множећи их, и јасно нам показу- ју1)И
небројене чинове небеских суштина. Јер, ве- ,11Nко је
мноштво блажених војски надсветских умова, које
превазилази слабашну и ограниче- иу|31№] меру наших
вештаствених бројева; а оно ιν снознајно[309] може
обухватити једино надсвет- ΐ κ ι ΐ Μ и небеским
умовањем и знањем, које им је ирсизобилио даровао
богоначални и свезнајући I 'иорац Премудрости, Који
је надсушгинско На- чсло свих и свега, Узрок
суштинотворни, Сила Која све одржава и све Собом
обухвата.
1
С'р. Дан. 7,10.
ГЈ1АВА ПЕТНАЕСТА
Шта означавају видљива изображења

анђелских сила и све друго
1. Но, ако си вољан, хајде да одморимо свој

духовни вид од напорног и узвишеног созерца- ња
какво приличи анђелима[3101 и да се спустимо ка
разматрању дељивог и многоврсног мноштва
анђелских изображења, а од њих, као од образа, да се,
кроз созерцање, изнова узвисимо до једно- ставности
небеских (умова).
Треба гтак да имаш на уму да разјашњења [311]
свештенообразних представа некад показују да сами
чинови небеских суштина некад началству- ју
савршавањем свештених Тајни, а некад прима- ју
свештене Тајне; да некад последњи (чинови)
предводе, а први бивају вођени; и да, као што је
речено, први, средњи и последњи чинови поседу- ју
исте силе, при чему се овде не казује ништа
неврилично. Дакле, ако кажемо да једни (чино- ви) [312]
бивају вођени[313] од претходних, а затим (кажемо) да
и они сами управљају њима, и да се највиши (чинови),
иако управљају оним најни- жима, потчињавају тим
истима којима управљају - такво тврђење заиста
представља неумесност и доноси велику збрку. Но,
ако кажемо да исти
(чинови) и предводе и бивају вођени, али не јед- ни

исти или од стране истих, већ (кажемо да) сва- ки
(чин) бива вођен од њему претходећих (чи- нова) и да
он сам предводи ниже (чинове), онда неће бити
неразумно13141 ако неко каже да се јед- на иста
изображења Свештених Списа могу одно- сити и на
прве, и на средње, и на последње силе, и да им
уистину припадају. И тако, усрдно стрем- љење
навише,13151 непрестано враћање самима себи,
очување сопствених сила и учествовање у
промислитсљској сили кроз обједињавање соп-
ствених сила са силама других (чинова), заиста јесте
својствено свим небеским суштинама, прем- да
некима у већој мери и у целости, а некима де-
лимично и у мањој мери, као што је више пута
речено.
2. Дакле, започињући слово и разматрајући
обрасце (изображења), испитајмо13161 зашто (про-
рочко) богословље више од свих других (образа- ца)
поштује изображење (анђела) у виду огња. Видећеш,
дакле, да оно не представља само огње- на кола већ и
огњене животиње, и људе који као да одашиљу муње;
и (видећеш) да се и око са- мих небеских суштина
сабирају гомиле ужареног угљевља и пламене реке
које теку са страшном хуком. Исто тако, (богословље)
говори о огње- ним Престолима и о томе да и сами
преузвишени Серафими јесу „пламтећи”,13171 што се
види по зна- чењу њиховог имена, због чега им се
приписује својство и енергија огња. И уопште, и виши
и ни- жи (чинови) су изузетно почаствовани
изобража- вањем у виду огња.
55 Свеши Дионисије АреопаГиш
„Огњенозт”, по моме мишљењу, указује на

потпуну боголикост небеских умова. Наиме, над-
суштинску и неизобразиву суштину свештени бо-
гослови често представљају у виду огња, [318] зато што
ватра, ако је допуштено рећи, поседује мно- га
видљива обличја богоначалног својства. Наи- ме,
чулно опазива ватра[319] је, као што је речено,
присутна у свему, кроза све продире не мешајући се
ни са чим, измичући свему. Она је свима јасно
видљива, а истовремено је и скривена; по себи је
нешто непознато, ако пред собом немамо неко
вештаство на којем ће она показати своје дејство; не
може се ухватити нити сагледати; сама од се- бе
господари над свиме, а чега се дохвати, на ње- му
показује своју енергију; све што јој се на било који
начин приближи, она према себи мења и предаје му
своја својства. Она (све) обнавља сво- јом
животородном топлотом, све обасјава не- скривеним
блистањима; она је незадржива, бес- примесна,
неизмењива, она поседује својство раз- двајања, [320]
стреми навише, прониче кроза све, узвишена је, не
подноси никакву нискост и ума- њивање,[321] увек је
покретна, самопокретна[322] је и покреће друге; све
собом обухвата, а сама је необухватна, нема потребе
за другим,[323] сама од себе се неприметно умножава;
своју величанстве- ност показује на вештаствима која
је примају; де- латна је и силна, и у свему је
неприметно присут- на. Занемарујемо је сматрајући
да и не постоји, но када је заиштемо, она се, кроз
трење, изненада указује, онако како је њој својствено;
и опет се не- задрживо шири, и не умањује се него
изобилно се-
бе предаје (другима). Може се, дакле, уочити да и

многа друга својства ватре наликују на чулно опазиве
представе богоначалне енергије. Знајући то,
богомудри (пророци) су небеске суштине изо-
бражавали у виду ватре, указујући тиме на њихо- ву
боголикост и, колико је могуће, на њихову бо-
гоуподобљеност.
3. Представљају их, међутим, и у обличју чо-
века[324] зато што човек гтоседује ум и зато што своју
способност гледања усмерава нагоре. Наи- ме, он је
правог и усправног (телесног) обличја; по природи
поседује способност началствовања и управљања; по
могућностима чулног опажа- ња[325] он заостаје за
бесловесним животињама, али господари над чулима
преизобилним способ- ностима ума и обуздава их
разумним расуђива- њем; исто тако, по природи
поседује слободну и неспутану душу. Но, како ми се
чини, може се ви- дети да и сваки део (човечијег) тела
представља одговарајућу слику небеских сила.
Рецимо, (можемо видети) да (човекова) „спо-
собност вида”[326] указује на пречисто гледање ка
блистањима божанске светлости, али и на просто и
влажно (као код ока, прим. прев.), а не грубо већ
хитро, и јасно, и отворено, и бестрасно при- мање
богоначалних озарења;[3271
„чуло мириса” означава способност да се, ко-
лико је могуће, уочи распростирање надумног ми-
омириса, и показује спознајно уочавање онога што
није миомирисно, како би се то у потпуности
избегавало;
90 Свеши Дионисије Лреоиагти
„чуло олуха” означава заједничарење у бого-

началном даху и његово спознајно прихватање;
„чуло укуса” означава насићеност духовном
храном и прихватање божанских и храњивих до-
тока;[328]
„чуло додира” означава способност распо-
знавања онога што је корисно и онога што је штетно;
„трепавице” и „обрве” означавају способност да
се заштите мисли о боговиђењу;
„процват” (тела) и „младалачки узраст” озна-
чавају животну силу која је увек у процвату;
„зуби” означавају способност дељења цело- вите
хране која им бива дата; јер, свако духовно биће
својом промислитељском силом[32у] раздељу- је и
умножава једнообразно[330] поимање које му
божанственије биће дарује, саобразно његовом нижем
положају;
„плећа”, „лактови” и „руке” означавају њихо- ву
стваралачку, енергијску и делатну способност;
„срце”[331] је пак символ богоподобног живо- та,
који, по својој доброти, расејава животну си- лу по
свему што је иредмет (божанског) проми- шљања;
„прса”, опет, означавају неукротивост и очу-
вање,[332] јер се испод животворнога дара налази срце;
„леђа” означавају свеукупност свих живото-
родних сила;
„ноге” означавају покретљивост, хитрину и
жустрину при непрестаном стремљењу ка Божан-
ству; зато је (пророчко) богословље представило
да „ноге” светих умова поседују „крила”; [333] кри-

латост знаменује жустро хитање навише, и не- беско
својство, и путовање у висине, и по своме стремљењу
ка висинама бива неслично са било чим земаљским;
лакоћа „крила”[334] показује одсуство било ка- кве
приземности и показује да се они који су са- вршено
чисти (од било чега земаљског) и који су без икаквог
терета, успињу ка висини;
„нагота” и „босоногост” означавају слободу,
покретљивост, неспутаност и очишћеност[335Ј од
сваког спољашњег додатка, и показују њихову
уподобљеност, колико је могуће, божанској јед-
ноставности.
4. Пошто проста и многострука мудрост[336] и
одева њихову наготу и даје им неке предмете да их
носе, покушајмо, колико је то у нашој моћи, да
објаснимо значење свештених одежди небеских
умова, као и њиховог оруђа.
Блистава и попут огња „хаљина”, по моме ми-
шљењу, означава њихову боголикост, у складу са
иредставом о „огњу”, и означава њихово свој- ство
обасјавања (других), које поседују због свог боравка
на небу, где пребива светлост, која са- свим[337]
духовно (νοητώς) обасјава (друге), а умно (νοερώς)
бива обасјана. „Свештеничка” (оде- Жда)1зз»]
означава приступање мистичним вифењи- ма и
посвећеност читавог живота (Богу);
„појасеви” означавају њихову способност да
очувају родне силе, да их саберу и обједине у са-
мима себи[3391 и да хармонично круже у неодступ- ној
истоветности;
5. „жезла”1так означавају царско и владалач- ко

својство, које све доводи његовом испуњењу;
„копља” и „секире” означавају њихову разде-
љеност од свега безаконог,[340] као и оштрину,
енергичност и ефикасност њихових могућности
расуђивања;
„земљомерне”[341Ј и „грађевинске алатке”
означавају способност утемељења, зидања и за-
вршавања, и уопште све друго што припада про-
мишљању о онима нижима, које их узводи и по-
правља.
А некад предмети са којима су представљени
свети анђели, означавају судове Божије о нама; неки
означавају васпитање ради поправљања,(342] или
праведну казну; неки ослобођење из непри- лике, шш
циљ васпитања, или повратак претход- ног
благостања, или умножење других дарова, ма- лих
или великих, чулних или духовних. И уопште,
проницљив ум неће сумњати у то да се видљивим
стварима означавају оне невидљиве.
6. То што се (небески Умови) називају „ве-
тровима”,41[343] показује њихову хитрину и показу- је
да до свега доспевају скоро без проласка вре- мена; [3441
показује њихово летење[345] одгоре1346] ка доле, и
преношење од доњих крајева ка горњи- ма, при чему
се нижа (бића) узвисују до крајњих висина, а она
виша (бића) се покрећу ради зајед- ничарења (са
нижима) и ради промислитељског делања о свему што
је испод њих самих. Могло би се чак рећи да називање
ваздушастог[3471 духа „ве- 41
41
Ср. Дан. 7, 2 и Пс. 17, 11.
0 небеској јерархији 93
тром”[348] указује на боголикост небеских Умова. Јер,

и он (тј. ветар, прим. прев.) поседује образац и обличје
енергије Божије (као што смо опшир- није показали у
Символичком 6огословљу,[гт у објашњењу о четири
стихије), пошто је он по- кретљиве и животворне
природе и хитрог и неза- држивог кретања, и пошто
нам је непозната и невидљива скривеност почетака и
завршетака његових кретања. „Не знаш”, каже,
„откуда дола- зи и куда иде.”42
Но, (пророчко) богословље представља и анђеле
обухваћене неком врстом облака;43 тиме показује да
се свештени умови на надсветски на- чин
преиспуњавају[350] тајанственом светлошћу, односно
да примају у себе првосветлосно просве- тљење не
разливајући га;[351] но, као другојављено, они га
изобилно преносе на ниже умове, саобра- зно њиховој
природи. А да су обдарени способ- ношћу рађања,
животворења, раста и усавршава- ња, то је показано
представом родности духовне кише[352] која
изобилним росним капима изазива (материнско)
крило13531 на живородне (порођајне) муке.
7. (Пророчко) богословље небеским силама
приписује обличје „бронзе”,44 и „ћилибара”, и „ра-
знобојног камења”;45 наиме, ћилибар, као нешто
златасто и сребрнасто, означава нерђајућу, непо-
42
Јов. 3, 8.
43
Ср. Јез. 10, 4.
44
Ср. Јез. 1, 7 и Дан.
45
10,Ср.
6. Откр. 4, 3.
94 Свеиги Дионисије Лреопагши
трошиву, неу^ањиву и пречисту блиставост, ка- ква је

код злата; и (означава) сјајно и светлосно и небеско
озарење, какво је код сребра.
Према ономе што смо о њима рекли, „брон- зи”
је додељено или својство „огњености”, или
златоликост.
Разнобојност видова камења треба схватити
овако: бела (боја) показује светлообразност, црве- на
огњеност, жута златоликост, зелена младост и
процват. Другим речима, за сваку врсту симво-
личких изображења пронаћи ћеш одговарајуће
мистичко објашњење.
Но, о овоме смо, по моме мишљењу, довољ- но
говорили;[354] пређимо на свештено тумачење обличја
животиња која се приписују небеским умовима.
8. Треба, дакле, знати да „обличје лава”46 озна-
чава предводништво, чврстину и неукротивост, али и
способност уподобљавања тајанствености
неисказивог Богоначалства; наиме, они (тј. небе-
скиУмови,прим. прев.) замећу своје духовнетра-
гове[355] и на мистичан начин прикривају путање свога
кретања ка божанском просветљењу.
„Обличје вола”47 означава снагу и бодрост, и
ширину умних удолина спремних да приме небе- ске
и плодородне кише, док „рогови” означавају
непобедиву одбрамбену силу.
„Обличје орла” означава царско достојан- ство,
стремљење навише, брзину летења, вешти-
46
Ср. Јез. 1,10 и Откр.
4,7.
47
Ср. Јез. 1,10.
ну у проналажењу хране, трезвеност, хитрину,

издржљивост[356] и постојану способност гледања у
правцу силног и блиставог зрака сијања Бого-
началнога Сунца, и непоколебиву упорност осма-
трања.
(Обличје) „коња” означава иослушност и
спремност на служење; (обличје) „белих коња” [357]
означава блиставост, односно већу сродност са
божанском светлошћу; (обличје) „враних коња”
означава скривеност; (обличје) „риђих коња” означава
пламеност и хитрост делања; обличје шарених
„коња”, беле и црне боје, означава спо- собност
спајања крајности, при чему се, по Про- мислу или по
узајамности, први присаједињују другима, а други
ирвима.
Но, када не бисмо водили рачуна о приклад- ној
дужини овога списа, онда бисмо, на неодгова- рајући
начин и на основу несличних сличности, небеским
силама припојили и све делове телесне грађс
поменутих живих бића, са свим њиховим
особеностима. Рецимо, њихову гневљивост бисмо
могли тумачити као духовну одважност, чији по-
следњи одјек јесте гнев, а жељу (бисмо могли
тумачити) као божански ерос. Укратко речено, сва
чула, све делове бесловесних животиња и све
мноштво њихових органа могли бисмо довести у везу
са невештаственим поимањем небеских су- штина и
једнообразних сила. Но, онима који су разумни, за
разумевање међусобно сличиих ства- ри довољно је,
поред свега овога, и објашњење неке приближне
сличности.
96 Свеши Диописије Ареопагиш
9. Размотримо и то што су „реке”, „точкови” и

„кола” доведени у везу са небеским суштинама.
„Огњене реке”48 означавају богоначалне бујице које
их поје изобилним и неисцрпним воденим то- ковима
и хране животворном плодношћу. „Ко- ла”49
означавају спрегнуто заједништво равно- правних.
„Точкови”,50 51 52 будући да имају крила и да се, без
скретања и без повратка, крећу напред правим [3581 и
усправним путем, означавају силину стремљења
(небеских сила) на неодступном и правом путу којим
их, на надсветски начин, пра- во воде њихови
духовни „точкови”.
Но, изображење духовних „точкова” може се и
другачије[359] протумачити; наиме, по речима пророка,
дато им је име „гелгел”,511360Ј што на је- врејском
језику значи „враћања” и „откривења”. Према томе,
огњеним и боголиким Точковима својствено је
враћање, пошто опи непрекидно кру- же око истога
блага; а (својствено им је) и откри- вење, јер они
објављују оно што је скривено, тиме што узвисују оне
који су нижи, а узвишена про- светљења преносе
наниже.
Преостаје нам, дакле, да објаснимо шта зна- чи
„радост”52[3611 небеских чинова; наиме, њима је сасвим
страно наше острашћено[362] задовољство. Каже се (у
Јеванђељу) да се они, по својој бого-
48
Ср. Дан. 7,10.
49
Ср. II Цар. 2,11;
6,17.
50
Ср. Јез. 1,16.
51
Ср. Јез. 10,13.
52
Ср. Лук. 15,10.
ликој безбрижности,[363] радују са Богом због про-

наласка изгубљених; (радују се) по свом искреном и
изобилном задовољству због (божанског) про-
мишљања о спасењу оних који су се вратили Бо- гу; и
(радују се) због оног неизрецивог задовољ- ства [3п4]
које су често окушали и свети људи[365] приликом
обожујућег доласка божанских озаре- ња на њих.
Толико сам имао да кажем о свештеним изо-
бражењима; но, иако ова објашњења нису сасвим
довољна, она ипак, како ми се чини, доприносе томе
да не останемо привржени приземним схва- тањима
символичких представа.
А ако кажеш да нисмо набројали све анђел- ске
силе или енергије или иконе које су поменуте у
Светим Списима, рећи ћемо истину: за неке нам је
недостајало надсветско знање,[3б6] те је и нама
потребан неко други да нас просветли и научи, не- ке
смо изоставили зато што су истозначне са они- ма о
којима смо говорили, али и зато што смо уна- пред
водили рачуна о краткоћи свога списа - а и зато да
бисмо скривеност, која је изнад нас, поча- ствовали
ћутањем.
'Αγίου Διονυσίου του Αρεοπαγίτου
Περί τής έκκλησιαστικής
ιεραρχίας
О ЦРКВЕНОЈ ЈЕРАРХИЈИ
ТИМОТЕЈУ ЕПИСКОПУ
ГЛАВА ПРВА
Какво је Предање о црквеној јерархији,
и какав је њен смисао
1. Да наша јерархија, о, најсвештеније од свих

свештених чеда,1 потиче од божанственог и бо-
жанског и богоделатног[1] знања и делања и уса-
вршавања, то ћемо, на основу надсветских и Пре-
свештених Списа, показати онима који су, посред-
ством јерархијских Тајни и Предања,[2> упућени у
савршавање свештенога тајноводства. Но, буди
обазрив да Светињу над светињама ие извргнеш
руглу[3] него да, кроз духовна и невидљива сазна- ња,
покажеш побожност и поштовање према Тај-
1
Према сведочењима Дела апостолских, Тимотеј је био
младић када је пошао за апостолом Павлом. У исто време,
свети Дионисије, као члан Ареопага, био је, свакако, знат- но
старији од њега. Отуда овакво обраћање са „чедо”.
нама Божијим’ чувајући их непричаснима и нео-

скврњенима од непосвећених, а да свештене Тај- не,
посредством свештеног просветљења, свеште-
нодолично објавиш само свештенима.[4Ј
Јер, у складу са оним што је богословље пре-
дало нама, својим присталицама, и Сам Исус, Нај-
богоначалнији и Надсуштински Ум,[5] Начело и
Суштина и Најбогоначалнија Сила сваке јерархи- је,
сваке светости и боготворења, прејасно је и
преумствено заблистао блаженим бићима која су
изнад нас, и, према њиховим могућностимаЈ 61 упо-
добљава их Својој Светлости. Исто тако, Ерос према
свему добром, ка Коме се узвисујемо и Који и нас к
Себи узвисује, сабира171 наше многе различитости,181
па пошто нас доведе до једног јед- нообразног и
божанственог живота, стања и де- лања, Он нам
дарује свештеноподобну силу бо- жанственог
свештенства. Доспевајући тако до савршавања светог
свештенослужења, бивамо ближи бићима која су
изнад нас, посредством до- стижног нам
уподобљавања постојаном и неизме- њивом својству
њиховог свештеног поретка. Да- кле, гледајући
блажено и богоначално сијање Исуса, пошто побожно
осмотримо оно што нам је допуштено и пошто
будемо озарени тајанственим познањем[9] созерцања
(божанствених) виђења, моћи ћемо да будемо они
који су посвећени и они који посвећују,
светловидеоци и богоделатници, они који сс
усавршавају (кроз примање свеште- иих Тајни) и они
који савршавају Тајне.
2. Шта, дакле, јесу чинови Анђела[10] и Архан-
ђела, и надсветских Начела и Власти и Сила, Го-
О црквеној јерархији 103
сподстава и божанствених Престола, или бића ко- ја

су (по чину) равна Престолима, за које бого- словље
каже да су непосредно и вечно уз Бога, и која
јеврејски језик назива Херувимима и Сера- фимима -
видећеш у нашим словима која разма- трају свете
чинове и њихово устројство и њихов поредак;
наравно, не (разматрају их) у довољној мери већ
онолико колико је могуће, и како нас је научило
богословље Пресвештених Списа. Но, неолходно је
нагласити следеће: и она небеска јерархија и ова
црквена, коју сада славослови- мо,[111 поседују једну и
исту силу савршавања све- штенодејстава; исто тако,
сваки свештеноначал- ник,[12] према ономе што јесте и
саобразно своме чину, треба да се усавршава кроз
божанствене Тајне и да се обожује, али и да свештено
обоже- ње које је и сам примио од Бога, предаје
нижима од себе,[13] према достојанству свакога од
њих, у мери у којој нижи[14] (чинови) могу да следе
оне више, и да оне које су од њих нижи подстичу на-
више, а они сами да напредују и да, према својим
моћима, лредводе друге. У том божанствепом и
јерархијском складу, свако, према својим способ-
ностима, може да заједничари у Ономе Који је
уистину Добар и Мудар и Благ.
Но, бића и чинови који су изнад нас, а које смо
већ побожно поменули, јесу бестелесни, а њи- хова
јерархија је свештена и надсветска.[15] Са дру- ге
стране, видимо како се налза (човечанска) је- рархија,
саобразно нашој природи, умножава због мноштва
чулно опазивих символа, посредством којих се ми,
према својим могућностима, јерархиј-
ски узвисујемо ка једнообразном обожењу, ка Бо- гу и

ка божанственој врлини. А небеска бића, као умови,
умно поимају (божанствене Тајне) на на- чин који је
њима својствен; ми се, међутим, у скла- ду са својим
моћима, узвисујемо ка божанственим созерцањима
посредством чулних представа.[16] Истину говорећи,
Један[171 је Онај ка Коме сви бо- гообразни стреме; но,
иако Он јесте Један, они не заједничаре у Њему
јединствено[|8] него сваки са- образно уделу који му,
према његовој заслузи, до- дељује божанствена вага.
Но, све ово изложили смо подробније [19] у свом
спису О умним и чулним стварима;[2(,] а у овом спису
позабавићемо се, у складу са својим моћима, начелом
и суштином наше јерархије, призвавши (у помоћ)
Исуса, Начело и Савршен- ство свих јерархија.
3. Према нашем часном Предању, целокупна
јерархија[21] јесте свеукупно учење о свештеним
стварима које она обухвата, односно најсвеоп-
штији[22] сажетак1231 свега што припада свештеној
јерархији или свештеним (Тајнама). Сходно томе,
наша јерархија јесте, а тако се и назива, делова- ње
које обухвата све свештене ствари које се уз њу
поимају. Чинодејствујући у складу са њом, бо-
жанствени свештеноначалник (тј. јерарх, прим. прев.)
постаје причасник свих најсвештенијих (Тајни), и зато
по њој носи име. Наиме, онај ко изговара реч
„јерархија”, тај показује поредак свих свештених
Тајни; исто тако, онај ко изгова- ра реч „јерарх”,
показује једног богонадахнутог и
О црквеиој јерархији 105
божанственог човека упућеног у сва свештена знања,

у којем се јасно савршава и огледа це- локупна његова
јерархија. Начело[24] такве је- рархије, Источник
Живота, Суштина Доброте, једини Узрок бића, јесте
Тројица, од Које се, по Њеној доброти, свему
постојећем дарује биће (τό είναι) и добро биће (τό εΰ
είναι). Том Најбо- гоначалнијем Блаженству, Које је са
оне стране свега постојећег, Тројичној Јединици, Чији
начин постојања нама није доступан, а Њој је познат,
[25]
својствена је разумна[26] воља за спасењем слове-
сних бића - и оних попут нас и оних која су изнад нас;
а (спасење) није могуће[27] без обожења спа- саваних.
Обожење,1281 опет, јесте уподобљавање Богу и
сједињење са Њим, колико је то могу- ће. А
заједнички циљ читаве јерархије[29] јесте постојано
исказивање љубави према Богу и бо- жанским
Тајнама, које се богонадахнуто и једин- ствено
савршава; а пре тога, (циљ је) потпуно и неповратно
удаљавање од свега противног, по- знавање ствари
онаквих какве оне јесу по својој природи, виђење и
познање свештене истине, бо- гонадахнуто
заједничарење у једнообразном уса- вршавању,
односно окушање путем созерцања, колико је то
доступно, Самога Једнога (Бога), Који умно храни и
обожује онога ко се ка Њему успиње.
4. Према томе, кажемо овако: Богоначално
Блаженство, Божанство по природи, Начело обо-
жења, од Кога обожени примају могућност обо- жења,
даровало је, по Својој божанској доброти, свим
словесним и умним бићима јерархију ради
106 Свеиш Дионисије Ареопагши
спасења и об©жења[3(1]. А надсветским и блаженим

степенима даровало је (јерархију) у невешта-
ственијем и умственијем смислу (јер, њих Бог не
подстиче споља[31] ка божанским Тајнама него
умствено[32] и изнутра, обасјавајући њихову пре-
божанствену вољу чистом и невештаственом све-
тлошћу); са друге стране, оно што је њима даро- вано
на јединствен и сажет начин, нама је, према нашим
моћима, даровано посредством богопре- датога Писма,
уз разноврсно мноштво раздеље- них символа. [33] Јер,
суштина наше јерархије[34] је- сте од Бога нам предато
Писмо. А најчаснијим (библијским) поукама сматрамо
оне које су нам, од наших богонадахнутих
тајносавршитеља,[35] предате посредством
светогшсамских и богослов- ских списа. Исто тако,
поштовања достојним сма- трамо и оне списе у које су
наши наставници по- свећсни од самих свештених
људи, и то на сасвим невештаствен начин, донекле
близак небеској је- рархији; а то је: од ума уму,
посредством говора,[зг,] који је телесан, али
истовремено и сасвим неве- штаствен, и који је изван
Писма. Но, богонадахну- ти јерарси ни то нису
предали заједничком чино- дејствовању у виду
огољених појмова него у виду свештених символа; јер,
по свсдочењу Писма, ни- је свако свештен и „немају
сви сазнање”.2
5. Првоначални предводници наше јерархи- је, и
сами преиспуњени свештеним даром од Над-
суштаственога Богоначалства, послати су од Бо-
2
1 Кор. 8, 7.
(> црквепој јерархији 107
гоначалне Доброте да раздају тај исти дар, тако да и

сами, као богови (по дару), бивају обузети жељом за
узвисивањем и обожењем оних који су <>д њих нижи;
они су нам, дакле, кроз писане и пеписане поуке,
користећи се чулним иконама^ 71 п у складу са
свештеним поретком, предали је- дииство[38]
наднебеских (Тајни) посредством ра- шоврсности и
мноштва, божанствене ствари (су иам предали)
посредством човечанских, невешта- ггвене
посредством вештаствених, надсуштинске
иосредством овоземаљских, а о ономе што је
исзаписано, поучили су нас посредством писаних
п(сдочења.[39] Предали су, дакле, то устројство Гајни
не само због несвештених људи, којима ни- Ј С
допуштено ни да се дотакну символа, већ и за- то што
наша јерархија, саобразно нашој природи, па неки
начин јесте и символичка,[4()] као што ре- кох, и зато
што су јој потребне чулне ствари да 1>и помоћу њих
могла да нас узвиси ка ономе што |с умније и
божанственије. Логоси символа су (>ткривени [41]
божанственим свештенослужитељи- ма, али им није
допуштено да их излажу онима који се још увек
усавршавају, јер знају да су уста- повитељи
богопреданог свештеног устројства осповали
јерархију према постојаном и чврстом иорстку
(небеских) чинова, а предавања свеште- пих Дарова
одредили су саобразно достојанству свакога ко
приступа (Даровима). Но, Твоје све- ттеие исповести
(а умесно је поменути их) увери- ис су нас да ништа
од вишњег јерархијског све- 11п енословља нећеш
предавати никоме другоме[42] оспм себи равним
богообразним свештенослужи-
тељима, и да ћеш чак и њих уверити да се, према

свештеном правилу. обавежу да ће се чистих (Да-
рова) дотицати само чисто, да ће обожујуће Тај- не
предавати божанственима, а Свесвете свети- ма. Стога
сам Ти, поред свих јерархијских, предао и овај
богонадахнути дар.
а) О свему што се савршава

приликом Просветљења3
1. Већ смо побожно говорили о томе да циљ
иаше (човечанске) јерархије јесте уподобљава- н.е
Богу и сједињење са Њим, колико је то мо- гуНе. А
то[43] ћемо, као што уче божанствена ('лова, достићи
једино љубављу и свештеним испуњавањем
пречасних заповести. „Ако ме не- ко љуби”, каже,
„реч моју држаће, и Отац мој љу- »>пΙΐе њега; и њему
ћемо доћи и у њему ћемо се иастанити.” 4 А шта је
почетак[44] свештеног испу- и.авања пречасних
заповести? То је она способ- иост која својства наше
душе приготовљује за иримање других[43]
свештенословља и свештено- дејстава; то је оно
приготовљење пута за наше усхођење ка наднебеском
циљу, односно то је мредавање нашег свештеног и
божанственог пре- морађања. Јер, као што је рекао
наш знаменити[46] учитељ, првоначално кретање[47]
нашега ума ка пожанским (Тајнама) јесте љубав
према Богу.
!
Просветљењем се назива света Тајна Крштења (ирим.
11(ЧШ(1.).
1
Јов. 14, 23.
170 Свеши Дионисије Ареопагит
А први покрет'свештене љубави ка свештеном

испуњавању божанских заповести јесте наднеиз-
рециво устројавање[48] нашега постојања на бо-
жанствени начин.[49]
2. Сходно томе, ако божанствено Рађање
(остварено кроз Крштење) представља божан- ствени
начин постојања, онда онај ко није стс- као ни
богонадахнуто постојање, никада неће би- ти у стању
да позна ниједну од Богом предатих Тајни нити да их
савршава. А зар и ми, када го- воримо о нама људима,
не би требало најпре да постојимо, [5(1] а тек онда да
савршавамо оно што је нама својствено? Јер, оно што
никако не по- стоји, то нема ни кретања ни
бивствовања, а оно што на било који начин постоји,
то савршава или подноси само оно што је својствено
његовој природи. Мислим, дакле, да је ово јасно. У
настав- ку, размотримо божанствене символе
Богорође- н>а.[51] Но, нико непосвећен у Тајну нека не
при- ступа призору; јер, као што за слабашне зенице
није безопасно да посматрају Сунчева блиста- н>а, 152]
тако није без штете посезати за оним што је изнад нас;
као што је истинита законска (тј. ста- розаветна, прим.
прев.) јерархија одлучила Ози- ју[5з: јер је себе
поставио изнад свештеника,5 Ко- реја јер се
полакомио на свештене (дарове) који му нису
припадали,6 и Надава и Авијуда јер су на несвештен
начин користили своје дарове.7
5
Ср. II Дневн. 26,16-21.
(>
Ср. Број. 16,1 и даље.
7
Ср. Левит. 10, 1-2; Број. 3, 4 и
26,61.
б) Тајна Просветљења
1. Исказујући жељу да се, кроз уподобљавање

Богу, „сви људи спасу и да дођу у познање исти- не”, 8
свештеноначалник свима објављује истин- ска
јеванђеља[54] о томе да нас је Бог, Који је ми- лостив
према свему што је на земљи, по Својој природној
доброти, кроз човекољубље,[55] удо- стојио Свога
доласка (међу нас) и сједињења са Собом, и, попут
огња, уподобио је[56] Себи (чове- ка) кога је сјединио
са Собом, саобразно спо- собности свакога
(појединца) да прими обожење. „А онима који га
примише даде власт да буду че- да Божија, онима
који верују у име Његово; који се не родише од крви,
ни од жеље телесне, него од Бога.”9
2. Онај ко је заволео1571 свештено заједнича-
рење у тим истински надсветским добрима, тај
приступа некоме од посвећених и моли га да му овај
покаже пут који води ка свештеноначални- ку, а
сам15к] обећава да ће у целости следити оно што му
буде иредато;[591 наиме, са једне стране, иште од њега
да га овај приведе (светој Тајни), а са друге, обећава
да ће прихватити[Г1°] да се овај стара о њему током
читавог његовог будућег жи- вота. А овај који на
свештени начин жели њего- во спасење, али
преузвишеност (ове жеље) одме- рава човечијом
мером, најпре бива обузет ужасом и недоумицом. Но,
на концу обећава да ће драге
8
I Тим.
2,4.
9
Јов. 1,12-
13.
воље испунити захтев, па га узима и води ка оно- ме

по коме јерархија носи име.[61]
3. А овај (свештеноначалник), са радошћу
прихвативши ову двојицу људи[62] као (што па- стир
узима) овцу на своја рамена, 10 најпре иска- зује
поштовање,1631 и са умним[64] благодарењем и
телесним поклоњењима славослови Доброде- латно
Начело, Које призива призване и спасава спасене.
4. Затим у свештени збор сабира целокупан
свештени чин[65] ради заједничког чинодејствова- ња и
заједничког прослављања спасења овога чо- века. и
ради благодарења божанској Доброти. Па најпре,
заједно са целокупном пуноћом Цркве,
свештенослови једну од химни[66] из Светих Спи- са, а
затим, целивавши часну Трпезу, приступа присутном
човеку и пита га о ономе што жели да чује.
5. Када (новокрштавани), по савету кума, нај-
пре богољубиво осуди сваку непобожност, свако
непознавање Истинскога Добра и сваки немар према
животу у Богу, свештеноначалник се моли да његовим
(тј. кумовим, прим. прев.) посредни- штвом доспе до
Бога и до божанских (Тајни), и подсећа га да је дужан
да његово приступање (Тај- ни), као Самоме
Свесавршеноме и Беспрекорно- ме Богу, буде
целосио.[67] Па пошто га поучи жи- воту у Богу, пита
га да ли ће тако живети, а после исповедања (вере)
полаже руку на његову главу
10
Ср. Лук. 15,5.
и, запечативши га знаком крста, позива свеште-

нике[681 да упишу (крштаванога) човека[69] и њего- вог
кума.
6. Када их ови упишу, он изговара свештену
молитву; па пошто је читаво сабрање за њим по-
нови,[701 изува[71] и разодева[72] (крштаванога) уз помоћ
служитеља. А онда, пошто га постави да стоји према
западу, са рукама пруженим у истом правцу, он му
заповеди да трипут пљуне према Сатани, да исповеди
трикратно одрицање од ње- га и да то одрицање
трипут потврди. Затим га окреће према истоку, [73]
заповедајући му да се, гледајући и пружајући руке ка
небу, сједини са Христом и са свим богопреданим
свештеним уче- њима.
7. А када то изврши, (свештеноначалник) га опет
позива да трипут потврди своје исповедање; па пошто
овај трипут изложи исповедање, он га, молећи се,
благослови и положи на њега руку. Када га
служитељи[74] сасвим разодену, а свеште- ници
принесу свето уље ради помазања, тада га
свештеноначалник трипут крстообразно помаже, а
затим га преда свештеницима да му помажу чи- таво
тело; затим приступа Мајци усиновљења[75] и
свепггеним призивањима (Светога Духа) осве- ћује
воду, крстообразно изливајући у њу свето Миро. Па
пошто, приликом свесвештеног изли- вања Мира,
изговори свештену песму која опева надахнуће
богоугодних[76] пророка, он заповеда да крштавани
приступи. Када један свештеник про- зове са списка
њега и његовога кума, свештени-
114 Свеши Диоиисије Ареопагиш
ци га, држећи ΥΕ за руке, допрате до воде и пре- дају

га у руке свештеноначалнику. Па пошто свештеници,
пред свештеноначалником и пред водом, поново
изговоре његово име, свештено- началник га, стојећи
изнад њега, трипут погру- зи тако што при сваком
зарањању и израњању (крштаванога) оглашава
Тросгруку Ипостас Бо- жанскога Блаженства. Тада га
свештеници пре- узимају и предају куму (тј.
прихватиоцу, прим. прев.) и руководитељу
приступања; заједно са њим, они крштенога одевају у
одговарајућуГ77] одећу и поново га доводе до
свештеноначалника. А овај, запечативши га
најбоготворнијим[78] Ми- ром, проглашава га
причасником пресвештеног чина Евхаристије.
8. Савршивши ове (свештене радње), свеште-
ноначалник се, од преласка ка другим Тајнама, враћа
созерцању оних првих,[79] ни на који начин не
одступајући од онога што је у љеговој надле- жности,
већ свагда, подстакнут Богоначалним Ду- хом,
прелазећи од једних божанствених Тајни ка другим
божанственим Тајнама.
в) Созерцање
1. У томе се, дакле, као у символима, садржи

свештени обред Богорођења. Но, нема ничег не-
приличног или несвештеног ни када се он (тј. све-
штени обред, прим. прев.) доводи у везу са чулно
опазивим иконама, односно тсада обухвата заго-
нетке богодостојног созерцања које се изобража-
ва у природним и човекодоличним огледалима.11

Наиме, по чему би се овај (вештаствени) обред могао
сматрати погрешним, чак и када би се за- немарио
онај његов божанственији смисао, бу- дући да он,
својим уверавањем и божанственим учењем, на
свештени начин крштаваноме пружа (духовно)
благостање и, кроз природно и телесно очишћење
водом,[80] објављује му очишћење од свакога зла, које
се постиже врлинским и побо- жним живљењем?
Дакле, то символичко преда- вање савршаваних
Тајни, чак и ако не би имало у себи ништа
пребожанствено, не би, по моме ми- шљењу, било
несвештено, пошто, са једне стра- не, пружа учеље о
благочестивом животу, а са друге, посредством
целовитог природног очишће- ња тела водом,
(доноси) савршено очишћење од живљења у злу.
2. Но, нека (овај обред), за оне који су неса-
вршени, буде као какво уводно душевно руково-
ђење[81] које, колико је то допуштено, јерархијске и
обједињујуће Тајне раздваја од оних које се
умножавају,[821 и које сваком појединачном чину
додељује одговарајући степен узношења. И по- што,
благодарећи свештеним усхођењима, погле- дамо ка
начелима свега савршаванога и свеште- но се у њих
посветимо, разумећемо каквих су својстава та
изображења и које невидљиве прао- бразе собом
изображавају. Јер, као што је јасно изложено у нашем
спису О умним и чулни.м ства- рима,[нз] свештени
символи јесу чулна изображе-
п
Ср. I Кор. 13,12.
ња умних ствари и представљају руковођење и пут ка

њима; а умне (ствари) јесу начело и позна- ње
јерархијских Тајни доступних чулима.
3. Кажимо,[84] дакле, да је Доброта Божанског
Блаженства увек једна иста и једнака, и да добро-
чинитељске зраке Своје Светлости увек прости- ре ка
свим духовним очима. Са друге стране, ако
самовољна[85] слобода умних бића[86] одступи од умне
светлости, због љубави ка злу закриљујући своје
способности за просвећење, које су у њу природно
усађенс, онда се она удаљава[87] од Све- тлости која је
у њој; но, та Светлост, дакако, не одступа него је и
даље обасјава, тако да ова бива кратковида и одвраћа
се од Светлости, која јој благообразно приступа. А
опет, ако (слобода) дрско преступи границе онога што
јој је видљиво, што јој је даривано сразмерно[88]
њеним могућно- стима, и ако покуша да посматра
зраке који нади- лазе њену способност виђења, тада
Светлост не- ће дејствовати изван онога што јој је
својствено, а сама слобода, настојећи да несавршеним
начи- ном постигие оно што је савршено, не само да
не- ће досегнути оно што јој је туђе[89] него ће, због
рђаве гордости, испустити и оне ствари које су по
њеној мери. Уосталом, као што рекох, божан- ствена
Свеглост се увек добротворачки распро- стире до
умних очију; но, од њих зависи да ли ће опазити да је
она присутна и да је увек спремна за богодолично
предавање својих добара. Њој се уподобљава
божанствени[90] јерарх тиме што изо- билно
распростире ка свима светлосне зраке свог
богонадахнутог учења, и што је сасвим спреман
() иркченој јерархији 117
д!1 богоподобно просветли онога ко му (ради

крштавања) приступи; притом не осећа завист 11.11 и
несвештени гнев због (његовог) претходног (> I
иадништва (од вере) или неумерености него, на (η>ι
онадахнут начин, своја просветљења јерархиј- 1'км
иредаје онима који му приступају, [91] по уста-
ноиЈвеном поретку и чину, и саобразно способно- I-
ш свакога да прими свештене Тајне.
4. Но, пошто Божанство јесте Начело све-
шгепог благоустројства које омогућује свеште- Ш1М
умовима да познају себе,[921 онда ће онај ко хи-
I а ка ономе што је у његовој соиственој гтрироди
МИДЛЈ И ВО ,1931 најпре видети себе онаквим какав за- ικτη
јесте - а то је први дар који ће задобити због сиога
узвисивања ка Светлости. Дакле, онај ко ι κι* своје
ваљано осмотри бестрасним очима, уда-
II »п Бе се од мрачних дубина незнања. Но, пошто |г
иссавршен, неће сам од себе пожелети најпот- иупије
сједињење са Богом и заједничарење у Ње- му него
ће, посредством оних који су од њега ви- 1ИИ, бити
постепено всфен ка (Тајнама) које су н шад њега, а
посредством њих, ка ономе што је пајузвишеније, па
ће се, пошто стекне савршен- ι гно, по свештеиом
поретку узвисити до Богона- чалпог Врхунца.
Образ[94] тог благоустројеног и гпештеног поретка
јесте побожни страх и само- позмање онога ко
приступа (Крштењу), а чији ру- коподитељ ка
свештеноначалнику јесте (његов) кум (тј.
прихватилац, прим. прев.). На тај на- ΊΙΙΙΙ, Божанско
Блаженство прима у заједницу са (’обом узвишеног
човека и, као некакво при- шап.е, предаје му од Своје
Светлости, чинећи га
118 Свеши Дионисије Лреоиагиш
и божанственим заједничарем удела божанстве- них

(Тајни) и (заједничарем) свештеног поретка. А
свештени символ свега овога јесте печат [951 ко- ји
свештеноначалник дарујс крштаваноме, и ње- гово
уписивање од стране свештеника, чиме бива убројан
у ред спасених и чиме и он и његов кум [9б] бивају
забележени у свештене Диптихе: један као истински
љубитељ животворног пута ка истини и као
сапутник[97] богонадахнутог наставника, а дру- ги као
незаблудни руководитељ који свога след- беника
води посредством богопредатих учења.
5. Није, међутим, могуће да неко истовреме- но
буде причасник крајњих супротности: другим речима,
онај ко је задобио заједничарење у Једно- ме, не може
имати раздвојене животе - наравно, уколико жели да
задржи заједничарење у Једно- ме. Он, дакле, треба да
је сасвим далек[98] и туђ у односу на било какво
дељење онога што је једно- образно. На ово, на
свештени начин, указује Пре- дање символа; наиме,
тиме што са крштаванога, као некакву одећу, свуче [99]
претходни живот и ослободи га и иоследњих веза са
оним животом, Предање га нагог и босог поставља
лицем према западу како би се овај, одмахивањем
руку, одре- као заједнице са тамним злом и како би,
издахом избацујући[Ш)] из себе својство неподобности
које се у њему стекло, исповедио потпуно одрицање
од онога што је богообразности супротно. И та- ко,
пошто (крштавани) буде сасвим лишен пове- заности
и општења (са злом), ГТредање га окреће ка истоку,
јасно му објављујући[101] да, (његовим) потпуним
одступањем од зла, (за њега наступа)
ι > цркненој јерархији 119
пребивање у божанственој Светлости и гледа- и.е у

њу, и да ће се обистинити његова свештена
исповедања о једнообразности оствареној кроз
целосно јединство[|02] са Једним (Богом).
Но, наставницима јерархијских предања је, по
моме мишљењу, јасно да умна бића, кроз непре-
кпдно стремљење ка Једноме и кроз потпуно
умртвљивање и одстрањивање свега супротнога,
шдобијају неизмењиво[103] стање богообразности. 1ср,
пије довољно да се (човек) само удаљи од сва- м>га
зла него је потребно и да увек одважно буде
псраслабив[1041 и неустрашив пред пагубним пада-
II,см ка њему (тј. злу, прим. прев.), односно да ни-
када не изгуби свештени ерос према истини него да
стално и вечно стреми ка њој, свим силама све-
иггсно настојећи да се узвиси ка савршенијим
( Гајпама) Богоначалства.
6. Уосталом, у јерархијски савршаваним (об-
ридима) видиш обрасце[1и5] тих истина. Наиме, бо-
тобразни јерарх започиње свештено помазива- и.с
уљем (αλοιφή), а њему потчињени свеште- ипци
савршавају чин помазивања, символички шпивајући
(посвећиванога) на свештене подвиге, иосредством
којих се савршава само свештено- дојство помазања
(Миром) (χρίσις), којим се он иотчињава Христу,
Установитељу подвига[106]; |ΐ·ρ, као Бог,[107] (Христос)
је Творац подвига (тј. и глстских борби, прим. прев.)\
као Премудар, по- ι гаиио је његова правила; као
Красан, украшава победне венце; а што је од свега
најбожанстве- иије, као Благ, Он пребива у
подвижницима (тј. а глотама, прим. прев.), свештено
се борећи зајед-
но са њима за њихову слободу и победу над вла-

давином смрти и пропадљивости. Због свега то- га,
новокрштавани са радошћу приступа подвизи- ма,
сматрајући их светима, држећи се њихових правила
установљених од Премудрога; бори се не
преступајући их, имајући поуздано надање у ва- љане
(победничке) награде, и потчињавајући се Благоме
Господу и Руководитељу подвига (тј. атлетских
борби). Ходећи,[108) дакле, божанским стопама Онога
Који је, по Својој доброти, постао Први[1091 међу
атлстама, и богоподобним подвизи- ма[110] побеђујући
деловања[111] и битија супротна свом обожењу, он,
приликом крштавања, на та- јанствен начин умире
заједно са Христом12 због греха.
7. Трезвено, молим Те, увиди колико се при-
кладно свештене (Тајне) изображавају у симво- лима.
Наиме, смрт[112] за нас не представља непо- стојање
суштине, као што други мисле, већ (пред- ставља)
дељење узајамно сједињених (чинилаца), које (ово
дељење) чини за нас невидљивим;11131 на- име, душа
(постаје за нас нсвидљива) јер, лишена тела, постаје
необразна, док тело ишчезава чове- ку из вида или
зато што бива покривено земљом, или зато што се на
неки други начин мењају ње- гова телесна
обличја.11141 Сходно томе, ваљано је установљено
потпуно прекривање тела водом (приликом
крштавања), као одговарајући обра- зац
невидљивости (тела), изазване смрћу и погре- бењем.
Другим речима, кроз трикратно погружа-
12
Ср. Кол. 2,20.
(> тжчсној јерархији 121
плње и израњање, символичко учење на свеште- ΙΙΜ

иачин поучава крштаванога да се уподобљава 1)01
опачалној[1151 смрти и тридневном пребивању ν I робу
Животодавца Исуса - онолико колико је
I, удпма могуће да достигну уподобљеност Богу, V
Коме, према тајанственом и скривеном Преда-
II, у 1’исштених Слова, „кнез (овога) света” није на-
шао пишта.13
К. Затим крштаваноме облаче светлу одећу. 1ср,
одважном и богообразном бестрасношћу у пдпосу
према ономе што је (Богу) противно, и V» рдпим
пристајањем уз Једно, оно што је нео- ηριπιιυ постаје
образно,[116] безоблично се уобли- 'шни, и уопште,
светлообразним животом задоби- |п Гишсгавост.
Коначно помазивање Миром чини | рштенога
мирисним; јер, свештено савршавање Погорађања
обједињује савршаване Тајне са Бо- | «жачалним
Духом. А умно поимање (Његовог) « иласка, праћеног
духовним и сасвим неизреци- 1И1М благоуханијем,
препуштам[117] онима који су удпстојени умног,
свештеног и боготворачког < »И1птен>а са
Божанским Духом. А на концу свега, '
исипсноначалник позива крштенога на пресве- шгену
Евхаристију и предаје му заједничарење у
упжршавајућим Тајнама.
11
(’р. Јов. 14, 30.
ГЛАВА ТРЕЋА14
а) О свему што се савршава ггриликом

(евхаристијског) Сабрања
1. Добро је што смо управо њу (тј. Евхаристи- ју,

прим. прев.) поменули, јер не би ваљало да њу
изоставим, а да похвално говорим о неком другом
јерархијском обреду. Наиме, према нашем зна-
менитом наставнику,11181 то је обред над обреди- ма;
стога би требало да, пре других обреда, у скла- ду са
Светим Писмом, најпре изложим11191 овај (обред), и то
на основу богонадахнутог учења о јерархији
заснованог на Светим Списима, а затим да се, уз
помоћ Богоначалнога Духа, узвисим и до његовог
свештеног созерцања.
Но, размотримо на свештени начин најпре: зашто
се оно што је заједничко[12и] и другим јерар- хијским
свештеним обредима, приписује превас- ходно њој (тј.
Евхаристији, прим. прев.), и зашто се једино оиа
назива „заједницом',[1211 (тј. „заједни- чарењем”,
„причетћем”, κοινωνία) и „сабрањем” (ιτΰναξις),
будући да сваки свештени обред сабира
14
Приликом превођења ове главе узст је у обзир превод
на српски језик који је сачинио епископ Атанасије ЈевтиН
(Видослов, год. 14, бр. 40, 2007, стр. 9-29) (прим. прев.).
<) црквеној јерархији 123
паше раздељене животе у заједничко обожсње Μ,

богообразним обједињавањем свега раздвоје- иог,
дарује нам заједницу и сједињење са Једним. Кажемо,
наиме, да се, приликом учествовања у осталим
јерархијским Символима (тј. Тајнама, ирим. прев.),
савршенство постиже обредом (при- мања)
богоначалних и усавршавајућих Дарова.[122] Безмало
ниједан свештени обред не може да се саврши без
пребожанствене Евхаристије, која, као главница [123]
засебних обреда, посвећенога у Гајну свештено
узводи ка Једноме, и која, по- ередством
богодарованог предавања усавршава- јућих Тајни, на
таинствен начин остварује њего- иу заједницу са
Богом. Дакле, пошто ниједан од свештених обреда,
будући несавршен,[124] не савр- шава нашу заједницу и
сабрање са Једним, и по- ΙΜΤΟ би, због своје
несавршености, требало да бу- де лишен и самога
својства обреда, а са друге стране, циљ и главница [125]
свих обреда јесте пре- давање Богоначалних Тајни,
онда је разумљиво да је разборитост јерархијског
поретка нашла за њега одговарајући назив, [126] који
приличи истини ствари.
Тако је, дакле, и са свештеним обредом Бо-
горађања; наиме, пошто он предаје Прву Све- глост и
пошто јесте начело свих божанствених мросветљења,
ми га, по томе што савршава,[127] славословимо
користећи се истинским називом „Просветљења”. Јер,
ако је свим свештеним обре- дима заједничко то да
учесницима у обреду пре- дају свештену Светлост,
оно (тј. Просветљење, чрим. прев.) ми је даровало
прву способност ви-
Ί24 Свеши Дионисије Ареоиагши
ђен>а, а његова најпрвоначалнија светлост ме во- ди

ка виђењу и других свештених Тајни.
Пошто смо све ово рекли, испитајмо и размо-
тримо у јерархијском смислу тачно свештенодеј- ство
и созерцање овог пресветог обреда.
б) Тајна Сабрања, односно Заједнице
1. Пошто саврши молитву пред божанстве- ним

Жртвеником, јерарх[128] од њега започиње ка- ђење, па
обишавши читав свештени простор, по- ново се враћа
ка божанственом Жртвенику. Тада започиње
свештено појање Псалама, а у појању псаламских
свештенословља прати га сав цркве- ни чин. Затим
ђакони читају одломке из Светога Писма.[ш] После
тога, оглашени напуштају све- штени простор, а са
њима они који су опседну- ти[130] и они који су у
покајању, а остају они који су достојни да посматрају
божанствене (Тајне) и да заједничаре у њима.
2. Неки од служитсља[131] стоје покрај затво-
рених двери храма, а неки савршавају неку од
(свештених) радњи које одговарају њиховом чи- ну; а
изабрани чланови1132] литургијског порет- ка, заједно
са свештеницима, полажу[133] свеште- ни Хлеб и „Чашу
благослова”15 на божанствени Жртвеник, пошто
читава пуноћа Цркве претход- но изложи саборно
песмословље.[134] Затим бо- жанствени
свештеноначалник пред њима изгова-
15
1 Кор. 10,16.
(> црквеној јерархији 125
ра свештену молитву и свима упућује свети бла- I

ослов мира; па поште се сви узајамно целивају,
иаступа таинствено читање свештених Дипти- ха.[135]
А затим, пошто свештеноначалник и све- штсници
омију руке водом, свештеноначалник стаје усред
светога Жртвеника, а притом га, за- |сдпо са
свештеницима, окружују само изабрани 1)акоии.[ш] Па
пошто свештеноначалник узнесе хиалу због
свештених божанских дела, он саврша- на
пребожанствене Тајне, и кроз свештене Сим- иоле
који су пред њим, излаже свима на увид[137] оиеване
Тајне. Дакле, показавши Дарове божан- счсих делања,
он сам ступа у заједничарење са њи- ма, а и друге
позива да приступе. Причестивши се, а п (другима)
предавши богоначално Причешће, (Ш чавршава свети
обред свештеним благодаре- п.см; наиме, док други
доспевају само до виђења пожанствених Символа, он
се, (надахнут) Бого- началним Духом, посредством
блажених и умних иризора и благодарећи чистоти
својих богообра- 1ИИХ стања, увек свештеноначално
успиње ка ('аетим Начелима савршаваних Тајни.
I. Хајде сада, добро моје чедо, да после свих

(Н1МХ изображења,[138] по поретку и на свештени
пачпн, приступимо богообразној истини Праоб- 11,1 ιίι;
мо, најпре ћу онима који се још усавршавају, ради
њихове што успешније духовне поуке, рећи да ча и.их
није бескорисна ни разноврсност и сло-
женост свештених символа,[ш] макар она била ви-

дљива само споља. Јер, пресвештене[140] песме и
читања Слова казују им учење о врлинском жи- воту,
а пре тога очишћење од зла које доводи до
пропадљивости. Наимедгребожанствено заједни- чко
и мирно предавање (свима) једног истог Хле- ба и
једне исте Чаше, код њих (тј. причасника, прим.
прев.), будући да се хране једном храном, озакоњује
богонадахнуту истоветност.(мишље- ња) и дарује им
свештени спомен[|411 на пребожан- ствену Вечеру и на
Символоначалника тајан- ствених обреда. На тој
Вечери Саздатељ символа сасвим оправдано
искључује из наслеђа онога (човека) који није
преподобно и једнодушно (са Њим) вечерао свештене
Дарове,[142] благочестиво и богодолично (нас тиме)
поучавајући да истини- то приступање божанственим
Тајнама, саобразно својим способностима,[143]
причасницима дарује заједничарење у Ономе Који им
је сличан.
2. Но, као што рекох, оставимо оно што је над
дверима светиње ваљано написано ради оних ко- ји су
још увек неспрсмни за самодовољно созер- цање; а
тада ми, посредством нашег свештеног Сабрања, [1441
пређимо од свега што је узрокова- но[1451 ка (љиховим)
узроцима и, вођени светло- шћу Исусовом, угледајмо
благообразно созерца- ње духовних (призора), које
блиставо обасјава блажену красоту праобраза. О,
пребожанствени и свештени обреде, скидајући са себе
одећу заго- нетки која те у виду символа заогрће,
укажи нам се у сјају и испуни наше умне очи
јединственом светлошћу која се не може прикрити!
3. Требало би, дакле, по моме мишљењу, да

будемо унутар свесветога (простора) да бисмо,
обнаживши умни (смисао) првога образа, [146] угле-
дали његову богообразну лепоту и да бисмо виде- ли
свештеноначалника како, полазећи од божан- ственог
Жртвеника, носећи миомирис, богонадах- нуто ходи
до свих крајева храма, и на концу се враћа пред
Жртвеник. Јер, Богоначално Блажен- ство, Које је
изнад свега,[147] иако по божанстве- ној доброти ступа
у свештено заједничарење са онима који у њему
учествују, ипак не иступа из Свог суштински
непокретног мировања и преби- вања.[ш] Исто тако,
иако све богообразне (људе) обасјава у складу са
њиховом способношћу при- мања, оно (тј.
Богоначално Блаженство, прим. прев.) уистину
пребива у Себи и никако не исту- па из Своје
истоветности.
Исто тако[149] и божанствена служба Сабра- ња,
премда се од јединственог и простог и саже- тог
начела човекољубиво умножава у свештено мноштво
символа, и доспева до читаве богоначал- не
иконографије, она се из свега тога поново јед-
нообразно сабира у своју монаду и благочестиво
обједињује оне који ка њој бивају узвсфени. На исти
богообразни начин (поступа) и божанстве- ни
свештеноначалник;[150] наиме, иако на оне ко- ји су му
подређени, благоподобно преноси своју јединствену
науку о јерархији, користећи се мно- штвом
свештених загонетки, он се, као слободан и неспутан
нижим стварима, не подносећи ника- кво умањење,
враћа своме полазишту и, умно сту- пивши у Једно,
јасно види једнообразне логосе
свих савршаваних Тајни. На тај начин, свршетак

човекољубивог иступања ка ономе што је „дру- го”,
претвара у тачку пребожанственог повратка ка ономе
што је „прво”.
4. А свештенословљење Псалама,[151Ј којим су
(суштински) проткане безмало све свештене Тај- не,
никако се не може одвојити од оне (Тајне) ко- ја је
најсвештенија од свих. Јер, онима који су до- стојни
обожења, свако свештено и светописамско зачало 11521
показује или Богом саздано постојање и
благоустројство бића,16 или законску јерархију и
(законско) живљење,17 или предавања наслеђа
божанственом народу и његово примање (тога
наслеђа),18 или разборитост свештених судија,19 или
мудрих царева,20 или богонадахнутих свеште- ника,21
22
или непоколебиву и љубомудрену истрај- ност
древних људи у разноврсним и многим нево-
љама,2211531 или мудре савете о владању,23 24 или пе-
сме и свештена изображења божанствене љуба- ви?
24[154] ИЈ1И дророчке објаве будућих догађаја, 25 26 или
човечанска богоделања Исусова,2611551 или бо-
16
Постање.
17
Излазак, Закони поновљени.
18
Бројеви, Исус Навин.
19
Судије.
20
Књига о царевима, Књига
21
Јездра, Немија.
дневника.
22
Јов.
23
Премудрости (Соломона и
24
Песма над песмама.
Сираха).
25
Пророци.
26
Синоптичка Јеванђеља.
гопредата и богоподобна живљења27 и свештена

учења Његових ученика,28 29 или скривено и тајан-
ствено виђење најомиљенијег и најбожанствени- јег
међу свим ученицима,29[15б] или надсветско бо-
гословље Исусово;30 31 а све то је испреплетао [157] са
свештеним и богообразним узношењем служби. Исто
тако, свештено писање божанствених песа- ма 3ΐ[ΐ58]
чији цИЉ јесте да опева све Божије речи и дела (тј. сва
богословљења и богоделања, прим. прев.)[159] и да
прослави свештенословљења и све- штеноделања
божанствених људи, представља свеопште
славословљење и приповедање о бо- жанственим
Тајнама, којима се код оних што свештенослове,
богонадахнуто изазива располо- жење за примање и
предавање сваке јерархијске службе.
5. Када песмословље, које у себи садржи све што
је свештено, приготови наша душевна стања за
чинодејства која ће час касније бити саврша- вана, и
када једногласношћу божанствених пе- сама[160]
установи наше једномислије у односу према свему
божанском, према нама самима и према другима -
(тако да будемо) као јединствен и једногласан хор
свега свештенога - тада ће то што је сажето [1б1] и
углавном прикривено у умном свештенословљењу
Псалама, бити ироширено
27
Дела апостолска.
28
Посланице светих
29
Откривење.
80
Јеванђеље по Јовану.
31
Псалми.
опширнијим и јаснијим представама и поукама,

садржаним у пресвештеним читањима текстова из
Светога Писма. Онај ко свештеним начином гледа на
њих,[162] уочиће једнообразно и једно надахнуће,
покретано Једним и Богоначалним Духом. Зато је
оправдано да се, после Старијег Предања, у свету
проповеда[163] Нови Завет; ми- слим, наиме, да тај
божанствени и свештени по- редак значи следеће:
онај први (тј. Стари Завет, прим. прев.) објавио је
предстојећа[1641 божанска дела Исусова, а овај други
описује како су та де- ла извршена; онај је истину
описивао посред- ством слика, а овај ју је показао као
присутну. Наиме, истинитост предобјава онога
(Завета) потврдило је остварење овога (Завета), и тако
бо- годелање представља сажето понављање бого-
словља.32[165]
6. Они који уопште нису чули[1бб] трубе све-
штених чинодејстава, они не виде ни (њихове) образе
пошто су безобзирно одбацили учење о Богорођењу,
[167]
а свештеним Словима су се па- губно успротивили
речима: „Нећемо да знамо за путеве Твоје.”32 33 Но,
оглашенима, онима који су обузети и онима који су у
покајању,[168] правило свете јерархије допушта да
слушају свештено по- јање Псалама и богонадахнуто
читање Пресве-
32
Овде појам „богословље” означава унапред објавље- но
пророчко слово о доласку Божијсм. Појам „богодела- ње”
означава остварење овога слова кроз Очовечење. На тај
начин Стари Завет јесте „богословл^с”, а Нови Завет је- стс
„богоделање”.
33
Јов 21,14.
штених Списа, али их не призива на предстојећа

свештенодејства и созерцања него на њих позива
само савршене очи посвећених у Тајне. Јер, бого-
образни поредак је испуњен свештеном правдом, тако
да свакоме, ради његовог спасења, додељује према
заслузи, на свештени начин дарујући му прикладно
заједничарење у свакој божанској Тај- ни, и то
саобразно и сразмерно њему, и у време које му
одговара.
Последњи[1691 чин додељен је оглашенима, јер
они немају учешћа[170] и нису посвећени у сваки је-
рархијски обред, па чак не поседују ни божанстве- но
постојање задобијено божанственим Рођењем него их
(попут бабице) порађају[171] отачке поуке, те на тај
начин стичу животворна обличја при- кладна за
првоживотни, првосветлосни и бла- жени долазак на
свет посредством Богорођења. Наиме, када
неразвијена и неуобличена телесна младунчад, као
недоношчад,[172] буду побачена пре рођења, она
представљају нерођени, неживи и непросветљени
побачај на земљи; и нико ко има ума не би,
посматрајући тај призор, могао рећи да ће они,
ослобођени таме утробе, изићи на све- тлост (јер,
лекарство, односно искуствена брига о телима, рећи
ће да светлост делује на оно што је способно да је
прими). Тако и свемудра наука о свештеним Тајнама
најпре их (попут бабице) не- гује припремном храном
образујућих и животвор- них Слова, иа када они сами
буду спремни за Бо- горођење, спасоносно им предаје
заједничарење у светлообразним и чинодејствујућим
Тајнама. Сада, међутим, раздваја савршено од
несаврше-
ног, старајући се, са једне стране, о благоустрој- ству

свештених Тајни, а са друге, о неговању и животу
оглашених при богообразном поретку је- рархијских
правила.
7. Мноштво оних који су обузети (од демона),
који су и сами несвештени,[173] другостепено је по
удаљености од Вишњега и одмах изнад оглаше- них.
Јер, како ми се чини, онај ко је искусио ика- кво
заједничарење у пресвештеним обредима, чак и ако је
још увек привржен некаквим привлачно- стима или
метежу који су (обредима) супротни, свакако није
једнак ономе ко није посвећен и не заједничари у
божанским Тајнама. Но, и њима је - и то сасвим
оправдано - ускраћено и виђење свесветих Тајни и
заједничарење у њима. Дакле, ако је истина да онај
човек који је по свему бо- жанствен - који је достојан
причасник божанских Тајни, који је, посредством
целосних и усаврша- вајућих обожења, узвишен до
крајности своје богообразности - није у стању ни по
плоти да дејствује осиму
ономештопредстављаприродну нужност, а и то само
успутно, а да истовремено, по свом најузвишенијем
обожењу, јесте храм и служитељ Богоначалнога Духа,
јер слично утвр- ђује сличним, онда такав човек
никада[174] неће иоступати на основу противних
уображења и страхова него ће им се подсмевати, па
када се при- ближе, савладаће их и одагнати, односно
дело- ваће (на њих), а неће он њих трпети, па ће се,
благодарећи сопственој бестрасности и неодступ-
ности, и пред другима показати као лекар када они
буду нападнути.
Осим тога, сматрам, боље речено, јасно знам, да

непомућено расуђивање припадника јерархије држи
да, пре њих самих, на крајње несвештен на- чин
бивају обузети[175Ј они који, удаљивши се од
богообразног живота, постају истога ума и исто- га
(животног) начина са пагубним демонима, та- ко да
се, благодарећи крајњем и за њих убистве- ном
безумљу, одвраћају од онога што истински постоји,
[17б]
што је бесмртно стечено и вечно при- јатно, па
своје жеље и делања усмеравају ка.изме- њивим
вештаственим и промењивим стварима,[|77] ка
смртоносним задовољствима која воде у про- паст,
односно ка неизвесном уживању у свему што је туђе,
[178]
што не постоји стварно него само привидно..
Сходно томе, управо они, и пре свих они, треба
најпре да иступе (из храма) када то све-
штенослужитељ[179] гласно објави; јер, осим слу- шања
(јеванђелског) Слова које преобраћа набо- ље, њима
није допуштено да учествују у другом делу свештене
Тајне.
Заиста, ако надсветско савршавање божан-
ствених Тајни искључује и оне који су у покајању -
иако су они већ доспели до њега - пошто (савр-
шавање Тајни) прихвата само оне који су сасвим
свесвештени, и чак свенеггорочно возглашава да је
„невидљиво и непричасно и за оне који, због неког
несавршенства, нису у стању да досегну до врхунца
богообразности” (јер, по свему пречисти глас удаљује
и оне који нису у стању да се приса- једине онима
који су достојни причешћа пребо- жанственим
Тајнама), тим више несвештено биће мноштво оних
који су обузети страстима[180] и ко-
јима је туђе свако посматрање пребожанствених

Тајни и заједничарење у њима.
Тако они који су непосвећени[181] и који нису
имали учешћа у свештеним радњама, напуштају
божанствени храм[ш] и чинодејство које их нади- лази;
заједно са њима излазе и отпадници од све- штеног
живљења, а после њих (излазе) они који, због
недостатка одважности,[ш] бивају подложни
[184]
страховима и приказама које долазе од против-
ника, јер сами нису, посредством усрдног и неод-
ступног стремљења ка божанским стварима, до-
спели до непоколебивоети и делатности врлине. А
затим, осим њих, излазе они који, иако су се удаљили
од живљења супротног (свештеноме), још увек нису
себе очистили, посредством богоо- бразног стања и
божанственог пречистог еро- са,[ш] од маштања о
њему (тј. несвештеном жи- вљењу, прим. прев.); а за
њима (излазе) они који нису у целости једнообразни
и, говорећи језиком мојсијевског закона, они који
нису беспрекорни (αμίομοι) и непорочни (αλώβητοι).
Тада свесве- штени[1861 савршитељи свесвештених
Тајни и љу- битељи (њиховог) созерцања
(φιλοθεάμνες), на свети начин посматрајући пресвето
чинодејство, саборним[187] химнословљем
прослављају Добро- делатно и Добродетељно Начело,
Које је ради нас установило ове спасоносне обреде,
који предста- вљају свештено обожење оних који у
њима уче- ствују.
Ову химну[188] неки зову Исповедањем, неки
Символом вере, док је неки, на начин који је, ка-
ко ми се чини, божанственији, називају јерархиј-

ским Благодарењем,34 јер оно обухвата свештене
Дарове који нам долазе од Бога. МислимД 891 заи- ста,
да су сва опевана богоделања упућена к на- ма;
наиме, (Христос) је благообразно успоставио нашу
суштину[190] и наш живот, а наш богообра- зни
карактер украсио праобразним лепотама и учинио га
заједничарем најбожанственије способ- ности
усхођења; но, када је уочио лишеност бо- жанствених
дарова, која је код нас наступила због наше
непажљивости, Он нас је, посредством при-
готовљених[191] блага, призвао у првобитно стање и,
примањем свега што је наше, [192] остварио је са-
вршено предавање Својих добара нама, и тим
предавањем даровао нам је заједницу са Богом и са
божанственим добрима.
8. Пошто, дакле, на овај начин буде свеште- но
опевано Богоначално Човекољубље, прилажу се
божанствени Хлеб[193] и „Чаша благослова”;35 тада се
савршава пребожанствено целивање[194] и тајанствено
и надсветско читање светописаних Диптиха.
Немогуће је, наиме, да се у Једно сабе- ру и да мирно
заједничаре у јединству Једнога они који су
међусобно раздељени. Са друге стране, ако се,
обасјани созерцањем и познањем Једнога, објединимо
у једно једнообразно и божанствено Сабрање, не
може нам се више десити да запад-
34
Овде свети Дионисије има у виду евхаристијску моли-
тву Узношеља (тј. Аиафору, прим. прев.), премда се кори- сти
појмовима као што су „Исповедање” и „Символ вере”.
35
1 Кор. 10,16.
немо у појединачне жеље,[195] из којих се рађају

вештаствољубиве и острашћене одбојности пре- ма
стварима које су по природи једнообразне. [196] Сходно
томе, овакав једнообразни и нераздељиви живот, по
моме мишљењу, успоставља свеште- нодејство (тј.
целив, прим. прев.) мира, на осно- ву сличнога
установљујући слично и раздвајајући божанствене и
јединствене призоре од оних де- љивих.
9. Читање свештених Диптиха,[1971 које се са-
вршава после (целива) мира, објављује оне који су
проводили живот преподобно[1981 и који су нео-
дступно доспели до кончине врлинског живота; оно
нас, кроз уподобљавање њима, подстиче и ру- ководи
ка блаженом стању и богообразној кон- чини, а њих
објављује као живе јер, као што го- вори богословље,
[199]
нису умрли него су прешли из смрти у
пребожанствени живот.36 Обрати паж- њу,[200]
међутим, на то да се (та имена) записују у свештене
Диптихе не зато што божанско памће- ње, попут
човечанскога, прибегава подсећању посредством
слика него зато што се оно, могло би се богодолично
рећи, усклађује са часним и неизмењивим Божијим
познањем оних који су савршено богообразни.
„Позна”, каже Писмо, „Господ оне који су Његови”,37
и: „Часна је пред Господом смрт преподобних
Његових”,38 где се „смрћу преподобних” означава
кончина у препо-
36
Ср. Прем. Сол. 5,15-16; Јов. 5,
24.
37
II Тим. 2,19.
38
Пс. 115,6.
0 црквеној јерархији 137
добности. У свештеном смислу, дакле, треба да

разумеш и следеће: објављивање имена светих збива
се одмах пошто се на свештени Жртвеник поставе
часни Символи,[2М1 посредством којих се знаменује
Христос и остварује заједничарење у Њему - а то
показује њихову нераскидиву спрег- нутост у једно
свештено јединство са Њим.
10. А пош'1'о се, по установљеном правилу, са-
врши ова свепггена радња, свештеноначалник стаје
пред најсветије Символе и, заједно са часним чином
свештеника, умива руке водом.12021 Јер, као што
Писмо каже, „умивени[203] нема потребе да ишта пере
осим крајева”,39[204] односно да пере оно што је код
њега последње: благодарећи том крај- њем очишћењу
и обревши се у пречистом стању богообразности, он
ће благообразно приступити ка ономе што је „друго”,
остајући неспутан и сло- бодаи, као сасвим
једиообразан. Пошто се једин- ствено врати ка
Једноме, његов повратак ће бити пречист и
неоскврњен, пошто је своју богообра- зност сачувао
потпуном и целовитом.
Свештени[205] умиваоник је, као што рекосмо,
припадао (мојсијевској) законској јерархији; на њу
указује садашње прање руку првосвештеника и
свештеника.[206] Јер, сви који приступају саврша- вању
пречистог свештенодејства треба да су се претходно
очистили12071 од „крајњих” уображења душе, и да
чинодејствовању приступају са распо- ложењем које
је, колико је то могуће, слично чи- 39
39
Види Јов. 13,10. - Овде свети Дионисије „ноге”
назива „крајсвима” (прим. прев.).
стоти самог чинодејствовања. Тако ће заблиста- ти

јасније од Богојављења, јер надсветски зраци
омогућују да њихова озареност12081 целовитије и ја-
сније допре до блештавости једнообразних огле- дала.
[20Џ]
Дакле, умивање свештеноначалника [210] и
свештеника до својих крајности, односно до оно- га
што је код њих последње, збива се пред пре- светим
Символима, као пред Христом, Који над- гледа све
наше најскривеније помисли и Својим свенадзирућим
исправностима и најправеднијим и неумољивим
судовима одређује наше крајње[2111 очишћење. Тако се
свештеноначалник сједињу- је са божанственим
(стварима), па, пошто опева свештена чинодејства,
савршава пребожанстве- не Тајне и пред очи
(присутних)[212] износи оно што је опевано.
11. У наставку би, према својим могућности- ма,
требало да објаснимо која су то богодела- ња[213] која
се ради нас савршавају, а која смо помињали. Нисам,
наравно, способан да их све поменем нити их добро
познајем да бих могао и друге (о њима) да поучим.
Но, пошто као помоћ- ника[214] позовемо јерархијско
надахнуће, осврну- ћемо се, колико је могуће, на она
свештенодејства која, у складу са (Светим) Писмом,
славослове и савршавају обожени
свештеноначалници.
Човечанску природу,[215] која се у самом по-
четку безумно удаљила од божанствених добара,
наследили су многострадални живот и кончина у виду
смрти која доноси пропадљивост. Затим је (човек)
који је, по сопственом нагону[2К,] и прела- шћен
ласкавом[217] обманом свога непријатеља,
() црквепој јерархији 139
свргнуо са себе животворну спрегу, због пагубног

отпадништва од истинске доброте и нарушава- ња[218]
свештених правила установљених у рају, предат
ономе што је супротно божанственим до- брима; и
тако је, на бедан начин, оно што је веч- но заменио
оним што је смртно. Према томе, пошто је
(човечанска природа) свој почетак задо- била у
пропадљивим рађањима, она је оправдано доспела и
до кончине[219] која је саобразна таквом почетку. 12201
Но, добровољно се удаљивши од бо- жанственог
живота који узводи[221] у висине, она је доспела до
супротне крајности, односно до нај- многострадалније
промењивости.[222] Блудећи и скрећући са правога
пута који води ка Истински Постојећем Богу, и
покоравајући се пагубном и злоделатном мноштву,
није приметила да више не служи ни боговима ни
пријатељима него њој не- наклоњеним [223] стварима. А
када су оне, у складу са својом природом, почеле да
се према њој одно- се беспоштедно и без милости,
(човечанска при- рода) на кукаван начин беше запала
у опасност непостојања[224] и погибељи.
Но, бескрајно Човекољубље[225] Богоначалне
Доброте показало је према нама добронамерност,
односно није нас лишило Свог самоделатног
промишљања;[226] па пошто је одиста, али „без
греха”,40 узело учешћа у свему што је наше и по- што
се сјединило са нашим немоћима, задржава- јући
Своја својства12271 сасвим несливеним и непо-
вређеним, на концу је нама, као једнороднима
40
Јевр. 4.15.
140 Свеиш Диописије Ареопагиш
(Себи), даровало заједницу са Собом и учинило нас

причасницима Својих красота. И, као што открива
тајанствено Предање, разрушило је власт отпадничког
мноштва, али не силом,[228] односно тиме што је
снажније, него посредством „правде и суда”,4] у
складу са речима које су нам тајанстве- но предате. А
све што је наше, благодетељно је преустројило у
супротном правцу: неблиставост нашега ума
(Човекољубље Богоначалне Добро- те) испунило је
изобилном[229] и пребожанственом светлошћу, а оно
што је необразно, украсило је богообразним
красотама;[230] исто тако, пошто на- ша суштина још
увек није сасвим пропала, Оно станишту наше душе
пружа савршено спасење, ослобађајући га од
скверних[231] страсти и нечи- стота које воде у пропаст,
а натприродно усхође- ње и божанствено живљење
показује нам кроз наше уподобљавање Њему,
остварено у складу са нашим могућностима.
12. А како бисмо, иначе, стекли богоуподо-
бљеност, ако сећање на свесвештена божанска дела не
бисмо непрекидно обнављали посред- ством ових
свештеноначалних[232] свештеносло- вљења и
свештеноделања? Ово, дакле, као што каже Писмо,
чинимо за спомен (Божијег) дела- ња.41 42 Зато
божанствени свештеноначалник, сто- јећи испред
божанственога Жртвеника, славосло- ви поменута
свештена богоделања Исусова, која се тичу (Његовог)
пребожанственог промишља-
41
Види Пс.
96,2.
42
Ср. Лук.
22,19.
ња о нама, и која је Он, благовољењем Свенај-

светијега Оца у Светоме Духу, сагласно Светоме
Писму, извршио ради спасења нашега рода. Па пошто
их химнама прослави[233] и пошто духовним очима
сагледа њихово умно созерцање, присту- па њиховом
символичком чинодејствовању, са- образно
божанском Предању. И зато се он, после свештеног
благодарења због учињених дела Бо- жијих,
благочестиво, а истовремено и свештено- начално,
правда због савршавања чинодејства ко- је је изнад
његових моћи, пошто Му се претходно обрати
возгласом: „Ти си рекао: Ово чините за мој спомен.” 43
А затим - заискавши да га (Господ) учини достојним
овог богоподобног свештенодеј- ства како би, кроз
уподобљавање Самоме Хри- сту, био достојан да
савршава божанствене Тајне и да их пренепорочно
предаје, а да се заједничари Светиња достојно њима
причешћују - он свеште- носавршава пребожанствене
Тајне и, посред- ством свештено предложених
Символа, погледи- ма (читавог сабрања) излаже
освештане (Дарове). Наиме, откривајући дотад
покривени[234] и нераз- дељени Хлеб, и раздељујући га
на многе (делове), и раздељујући јединственост
Путира многима, он символички умножава и
раздељује јединство, и на тај начин савршава
најсветије свештенодејство. Јер, јединственост,
простота и скривеност Исуса, Најбогоначалнијега
Логоса, посредством Њего- вог Очовечења ради нас,
оствареног Његовом добротом и човекољубљем,
неизмењиво су се
43
Ср. Лук. 22,19 и I Кор. 11,24-25.
преиначиле12351 у сложеност и видљивост, и благо-

делатно су оствариле наше сједињујуће заједни-
чарење са Њим, у потпуности[236] обједињујући наша
оскудна (својства) са Његовим пребожан- ственим
(својствима) - наравно, уколико се ми, као удови
телу,44 присајединимо Њему, у једну истоветност
неокрњеног[237] и божанственог жи- вота, и уколико,
умртвљени страстима које доно- се пропадљивост, не
будемо у стању да се саобра- зимо, усагласимо и
саживимо са божанственим и сасвим здравим
удовима. Наиме, ако желимо за- једницу са Њим,
треба[238] да се угледамо на Њего- во пребожанствено
живљење по плоти, и да, кроз уподобљавање Њему,
хитамо ка богообразном и непорочном стању
свештене безгрешности; јер, тако ће нам бити
дарована складна заједница са Оним Коме смо
подобни.
13. Све ово открива нам свештеноначалник
својим свештеним чинодејствима: најпре када износи
на видело (дотад) покривене Дарове и ка- да њихову
јединственост раздељује на мноштво, а затим када,
посредством савршеног јединства (Дарова)
раздељених онима ради којих се и при- носе, чини
причаснике њиховим заједничарима. Јер, он,
посредством њих (тј. светих Дарова, прим. прев.), као
из скривености својствене Божанству, износи на
видело[239] (Самога) Исуса Христа, па, као у сликама,
чулно изображава наш умно појм- љиви живот;
другим речима, (изображава) како се Он, кроз
свесавршено и несливено Очовечење,
44
СрЛКор. 12,27.
() црквеној јерархији 143
нама саобразио,[240] и како је, не претрпевши изме- ну,

из Себи природне јединствености, прешао у нашу
дељивост, и како је, из тог добротворачког
човекољубља, призвао људски род у општење са
Собом и са Својим добрима - наравно, уколико се ми
сјединимо са Његовим пребожанственим животом
кроз своје саображавање Њему, и ако кроз то
саображавање уистину постанемо зајед- ничари
Бога[241] и божанствених Тајни.
14. Пошто се сам причести и другима преда
богоначално Причешће, свештеноначалник, за- једно
са читавом свештеном пуноћом Цркве, за- вршава
свештену Евхаристију.1242] Наиме, заједни- чарење
(самога јерарха) претходи[243] предавању
(заједничарења другима), а (његово) причешћи- вање
Тајнама претходи раздавању Тајни. Такво је
свеоппгге благоустројство и такав је поредак бо-
жанствених таинстава: оним што ће, од Бога, кроз
њега бити даровано другима, најпре треба да се
причешћује и залаже сам свештени предстоја- тељ, а
потом треба да то исто раздаје и другима. И стога,
они који се дрско одваже[2441 да (друге) упућују у
божанствена учења[245] пре него што их и сами
примене у свом животу и у својим навика- ма,
засигурно јесу сасвим непобожни и туђи све- штеном
устројству.[246] Јер, и у случају Сунчевих зрака,
тананије и прозрачније суштине најпре би- вају
испуњене продорним блистањем, те, попут Сунца,
следећим суштинама оне саме предају све- тлост која
се у њих улива; исто тако, не треба да се дрзне [2471 да
пред божанску светлост излази пре других онај ко
још није постао богообразан чита-
вим својим (духовним) устројством и није потвр- ђен

за наставника12483 од стране божанског надах- нућа и
суда.
15. И тако, сав ред свештених лица, свеште-
ноначално сабран и причешћен пребожанстве- ним
(Тајнама), завршава (чинодејство) свештеним
благодарењем тако што, према својим моћима,
иризнаје и славослови благодатне Дарове божан-
ских делања. Сходно томе, они који нису постали
причасници божанствених (Дарова) и који их ни- су
спознали, не приступају ни благодарењу иако су
пребожанствени Дарови, по својој природи, до-
стојни благодарења. Но, пошто они, као што ре- кох,
због своје склоности ка нижему, никада нису чак ни
желели да погледају ка божанственим Даровима,
остали су неблагодарни бесконачним благодатима
божанских делања. „Окусите и ви- дите”,12491 каже
Писмо.45 Јер, они који се свеште- ним посвећењем
посвећују у божанске Тајне, по- знаће њихове
изобилне благодатне дарове; они који, кроз
заједничарење у божанским Тајнама, свесвештено
посматрају њихову пребожанствену висину и
величину, са благодарношћу ће славо- словити
наднебеска доброчинства Богоначалства. *
*5 Пс. 33, X.
а) О свему што се над Миром савршава и о

ономе што се њиме савршава
1. Толико их је и толико су добри они духовни

призори пресветог (евхаристијског) Сабрања, ко- ји,
као што у више наврата рекосмо, свештенона- чално
савршавају наше заједничарење и сабрање са Једним.
Но, има и једно друго чинодејство, јед- нако овоме,
које наши наставници називају чином (освећења)
Мира. Па пошто редом сагледамо н>е- гове делове,
изражене кроз свештене образе, по- средством
свештеноначалних созерцања ми ћемо се од
(његових) делова узвисити ка Једноме.[250]
б) Тајна освећења Мира
1. На исти начин као и на (евхаристијском)

Сабрању, чинови несавршених напуштају (ово чи-
нодејство), пошто свештеноначалник најпре оби- ђе
читав храм - уз кађење,[251] појање Псалама и читање
божанствених зачала. Затим свештенона- чалник
узима Миро и смешта га на божанствени Жртвеник,
наткриљен са дванаест свештених ри- пида као
крилима, док сви присутни пребожан-
1 46 Свети Дионисије Ареоиагиш
ственим појањем узвисују свештену мелодију12521

бонадахнутих пророка. Па када свештеноначал-
ник[253] над њим саврши освештавајућу молитву,
користи га за пресвете обреде освећења (људи и
ствари) скоро при сваком свештеноначалном чи-
нодејству.
1. Духовна поука овог усавршавајућег чино-

дејства, која се може извући из чина освећења бо-
жанственога Мира, показује, како ми се чини,
прикривеност свештености и миомирисности ума
преподобних људи. Она богонадахнуто поручује
свештеним[254] људима да, због пуке славе, не
откривају врлином стечене дивне и миомирисне
саображености скривеноме Богу. Јер, скривене и
надумно миомирисне красоте Божије јесу пречи- сте,
и умствено се показују само умним бићима, желећи
да, на основу њихових врлина, у (њихо- вим) душама
изобразе једнообразне и непропа- дљиве иконе.
Наиме, неописиви и доброподобни одраз[255]
богообразне врлине, када се обазире на ону умствену
и миомирисну лепоту, бива изобра- жен и обликован
према најлепшем Обрасцу. Код чулно опазивих
икона, међутим, збива се сле- деће: ако сликар
постојано посматра праобразно обличје, не бивајући
привучен ничим другим вид- љивим и нимало се не
расејавајући, он сликанога, какав год да јесте, удваја
(ако је допуштено[256] тако рећи), и на слици
изображава истински лик,
односно на икони|257] (изображава) праобраз; дру- гим

речима, и поред (њихове) различитости по су- штини,
он једно представља саобразним другоме. Тако је и са
љубитељима лепоте који сликају у уму: истрајно и
постојано посматрање миоми- рисне и скривене
лепоте дарује им незаблудно и богообразно обличје.
[2581
Са правом,[259] дакле, божанствени живописци,
који неповратно сао- бражавају свој ум надсуштински
миомирисној и умственој Лепоти, не савршавају 12601
ниједну од својих богоподобних врлина ради тога да
их, као што каже Писмо „виде”46[261] људи, већ благо-
честиво, у божанственоме Миру, као у праобра- зу,
посматрају прикривене пресвештене Тајне Цркве. И
зато они и сами, у богоподобном и бо-
гоизображеном уму, прикривају све оно што је, по
врлини, свештено и богообразно, и гледају једино ка
праобразном умовању. И не само да су невидљиви за
оне који су им неслични него ни сами нису склони да
виде њих. И тако, бивајући доследни себи, они не
љубе оно што је привидно лепо и праведно већ оно
што је уистину такво, и не гледају на славу којој се
мноштво неразумно диви него богоподобно расуђују
о ономе што је добро и о ономе што је рђаво, те и
сами постају божанствени одрази пребожанственога
Миоми- риса;[262] а Он, по Себи поседујући истинско
бла- гоуханије, не обазире се на несличности присут-
не у мноштву, него истинитост изображава на њеним
истинским иконама.
4ή
Мат. 6.1 и 23, 5.
2. Пошто смо размотрили унутарњу красоту

целокупног дивног чинодејства, обратимо пажњу на
његову пребожанствену лепоту, пошто је са њега већ
скинута завеса, и настојмо да созерцава- мо
заслепљујуће блистање блажене светлости, која нас
испуњава својим миомиром, нескривеним за оне који
су умни. Јер, ни видљиво чинодејство (освећења)
Мира није непричасно и невидљиво за оне који су
око свештеноначалника; напротив, до- спева до њих и
пред њихове очи поставља созер- цање које надилази
способности многих, и зато се пред њима свештено
покрива и јерархијски се одваја од мноштва. Наиме,
иако зрак свесвеште- них ствари јасно и непосредно
обасјава богона- дахнуте људе, као сродне умној
светлости, и нео- метано испуњава миомирисом
њихова умна пои- мања, он не доспева на исти начин
и до оних који су ниже, него се пред њима, као онима
који из потаје посматрају умне[263] ствари, скрива иза
кри- латих загонетки да се не би десило да буде до-
ступан неподобнима. А помоћу ових свештених
загонетки,[264] благоустројени нижи чинови се
узвисују ка виђењу које је саобразно њиховим
свештеним способностима.
3. Као што рекох, дакле, свештени обред о којем
сада говоримо, припада усавршавајућем чи- ну и
сили јерархијских[265] чинодејстава. И зато су наши
божанствени предводници, и за ово свеште- но
чинодејство, као равно по чину и као равноде- латно
са (евхаристијским) Сабрањем, одредили углавном
једнаке обрасце, као и многе таинстве- не чинове и
свештенословља. И овде ћеш, наиме,
видети да свештеноначалник почиње кађење од

пајбожанственијег места, па прелази ка осталим
свештеним местима у храму, и видећеш како, по
повратку, поучава (присутне) да причешће бо-
жанственим Тајнама,[266] са једне стране, доспева од
свих светих, саобразно њиховој достојности, а са
друге, неизмењиво остаје у својој истоветно- сти,
односно у свом божанственом пребивалишту.
Исто тако, појање химни и читања одломака из
Светих Списа подстичу на стремљење ка жи-
воносном усиновљењу оне који су несавршени;
долично остварују повратак оних који су опсед-
иути[2671 (нечасним страстима); од оних који су
обузети (немужевном) слабошћу одгоне страх и
опчињеност, показујући им, саобразно њиховим
способностима, узвишеност богообразног распо-
ложења и силе. Том силом ће лакше одагнати
противничке силе и приступити излечењу дру- гих
(људи). Јер, на основу својих добара и своје
спремности да се супротставе ономе што их за-
страшује и што им је противно, они не само да сами
поседују богоподобну постојаност (у врли- нама) него
њу дарују и другим људима. Онима пак који се од
свега рђавога враћају свештеном уму,[26*ч (појање
химни и читања из Светих Списа) преносе свештено
расположење, како зло више не би њима овладало;
оне који безуспешно насто- је да буду пречисти, њих
савршено очишћују; оне који су свештени, доводе [269]
до божанствених образа, односно до њиховог вифења
и заједни- чарења у њима, а оне који су свесвештени,
хра- не блаженим и умним виђењима, испуњавајући
их једнообразношћу[270] са Једним и обједињава- њем

са Њим.
4. Шта то, дакле, значи?[271] Зар оне (људске)
чинове који нису сасвим чисти, и које смо мало- час
поменули, неће и ово свештено чинодејство оставити
без учешћа, на исти начин као што то чини и
(евхаристијско) Сабрање? Јер, и ово све- штено
чинодејство посматрају само свештени (људи), и то у
виду образаца; другим речима, са- мо свесвештени
(људи) непосредно посматрају и савршавају
свештеноначална узношења. Но, по- што смо ово
рекли већ много пута, излишно је, чини ми се, да то
понављамо истим речима и да (због тога) не идемо
даље; наиме, побожно ви- димо да је божанствено
Миро покривено са два- наест крила и да
свештеноначалник над њим са- вршава пресвето
освећење.
Рецимо, дакле, да састав Мира представља
смешу мирисних материја, богату благоуханим
својствима. Они који у њему заједничаре, прима- ју
миомирис саобразно томе у коликој мери им се
мирисна твар предаје. Уверени смо, дакле, да
Пребогоначални Исус јесте надсуштински мио-
мирисан и да умним раздавањем испуњава наш ум
божанственом насладом. Наиме, ако нам опа- жање
чулно мирисавих ствари[272] пружа задовољ- ство и
велику насладу нашем чулу мириса када је оно здраво
и способно да прими мирис, онда се, саобразно томе,
може рећи да и наше умне силе, када задржавају
природну крепкост наше способ- ности расуђивања,
[2731
на богоделатан начин и уз одговарајуће обраћање
ума ка Богу, опажају Бо-
() ирквеној јерархији 151
гоначални Миомирис и насићују се свештеним за-

довољством и пребожанственом храном. Према томе,
изображавајући Неизобразивога, симво- лички састав
Мира указује нам на Самога Исуса, Који јесте
изобилни[274] Извор божанствених ми- омирисних
поимања, и Који, посредством богона- чалних
аналогија, из Себе изводи пребожанстве- иа
(мирисна) испарења ка најбогообразнијима од свих
умних бића; због њих умови осећају пријат- ну
насладу[275] и њима се, као умственом храном,
насићују кроз миомирисна предавања умственом
(делу душе), по мери свог божанственог заједни-
чарења.
5. Јасно је, сматрам, да исхођење источеног
миомириса на бићима која су изнад нас и која су
божанственија јесте непосредније и да у већој ме- ри
открива и предаје себе, преизобилно се изли- вајући и
вишеструко продирући до прозрачног и пријемчивог
својства њихове умне[276] силе спо- собне за примање.
Но, умним бићима која су ни- же и која нису у
толикој мери пријемчива, миоми- рис се, саобразно
испарењима доступним зајед- ничарењу, предаје у
богоначалној сразмерности, при чему преузвишено
виђење и општење остаје нсприступно и скривено. Од
светих бића која су изнад нас, чин Серафима, који нас
толико над- висује, изображен је тако што са дванаест
кри- ла[277] стоји и пребива око Исуса; он, колико му је
допуштено, посматра Његове преблажене призо- ре и,
посредством онога што му на свештени на- чин бива
умно предато, испуњава се пречистим даром, тако да
- рецимо то нашим чулним јези-
ком - неућутним устима возглашава многохвал- но

богословље.[278] Јер, свештено познање над- светских
умова је неисцрпно; божанствени ерос (чина
Серафима) је бесконачан и узвисује се изнад сваког
зла и заборава.[279] И зато, чини ми се, њи- хово
неућутно оглашавање, свом силином и бла-
годарношћу, указује на вечно и неизмењиво схва-
тање[280] и поимање божанских Тајни.
6. И тако,[2811 бестелесна својства Серафима, која
су свештено описана у Светим Списима и
представљена кроз чулно опазива и пројавна
изображења умних ствари, мислим да смо добро
уочили у чиновима наднебеских[282] јерархија и
изложили их пред Твоје умствене очи. Но, пошто и
ови који сада свештено окружују свештенона-
чалника, изображавају пред нама у сажетом виду онај
исти преузвишени чин, ми ћемо опет, сасвим
бестелесним очима, сагледати њихово најбого-
образније блистање.
7. Многоликост и многоногост (Серафи- ма), [283]
како ми се чини, указују на њихову вели- ку
способност созерцања приликом божанстве- них
блистања, као и на њихову вечнопокретну и
сваковрсну могућност да разумеју божанствена
Добра. Шестострукост[284Ј крила, о којој Свети Списи
говоре, мислим да не одговара неком све- штеном
броју, како неки други сматрају, већ по- казује да
прве, средње[285] и последње умствене и богообразне
силе ових преузвишених бића и ово- га чина који је уз
Бога, стреме ка висинама, и да су сасвим слободне и
надсветске. И стога, пресве- штена мудрост Светих
Списа, описујући[286] их као
крила,[287] распоређује их уз оно што је прво (тј. р

лице, прим. прев.), уз средину и уз ноге, показују- 1ш
да сви они јесу крилати и да њихова сила, која их
узводи ка Истински Постојећему, јесте све<> бразна.
8. Ако они скривају[288] лица и ноге и лете сЗ- мо
оним средњим (крилима), онда свештено раз- мисли о
томе да је овај чин, који се толико раЗ- ликује од
најузвишенијих бића, благонаклон £а ономе што је
узвишеније и дубље од његов^х умовања, и да се
умерено узвисује посредством средњих крила,
подређујући свој живот божа^- ственој ваги и, на
основу ње, познајући сам себс-
9. А речи Светога Писма које кажу ка^о
(Серафими) „викаху један другоме: (Свет, СвеТ>
Свет)”,47 показују, чини ми се, да они један друго- ме
у великој мери предају своја умовања. Исто т^- ко, [289]
вредним помена сматрамо и то да јеврејс£и језик
Светога Писма назива најсветија бића СерЗ- фима
овим изражајним именом на основу прирО де
њиховог божанственог и вечно покретног ж^- вота,
која има способност да спаљује и загрева.
10. Ако је, као што кажу тумачи јеврејског ψ-
зика, богословље (тј. Свето Писмо, прим. прев·)
назвало божанствене Серафиме „пламенима” иДи
„горућима”, односно именом које открива свој- ство
њихове суштине/2901 они, сагласно символи^- кој
иконографији, поседују својство да пројављу- ју
божанствено Миро и да га подстичу на дела'Г-
47
Ср. Ис, 6,3.
није одаслање његових испарења. Јер, Надумна

Мирисна Суштина воли да је пламени и пречисти
умови изазивају на пројављивање, и да своја пре-
божанствена мирисна испарења преизобилним
раздавањем дарује онима који их на толико над-
светски начин призивају. Дакле, најбожанствени- јем
од свих наднебеских чинова није било непо- знато [2911
да је Пребогоначални Исус сишао да би био освећен.
[292]
И он схвата да је (Исус), по бо- жанској и
неизрецивој доброти, са Свога положа- ја свештепо
сишао к нама; исто тако, види како Он, онако како
приличи човеку, бива освећен од Оца,[293] од Себе
Самога и од Духа, и зна да Њего- во Начело, у свему
што богоначално савршава, по суштини остаје
неизмењиво. И стога предава- ње свештених Символа,
посредством освештаног светог Мира, изображава
Серафиме,[294] при чему показује и неизмсњивост
Христа у Његовом савр- шеном и истинском, нама
саобразном, Очовече- њу. И што је још
божансгвеније, (свештеноначал- ник) се користи
Миром за савршавање сваког све- штеног чинодејства
и, према Светим Списима, њиме јасно показује Онога
Који освећује освећи- ванога,|295] јер Он увек остаје
истоветан Себи, у сваком богоначалном чину Своје
Доброте. И за- то се усавршавајући дар и благодат
свештеног Богорођења (тј. Крштења, прим. прев.)
савршава уз пребожанствено чинодејство Мира.
Стога, чи- ни ми се, свештеноначалник, пред очима
посма- трача, крстообразним покретима излива
Миро[296] у очишћујућу крстионицу. Тиме, дакле,
показу- је[297] да је Исус, ради нашег Богорођења,[298]
си-
шао до саме крсне смрти, да је, као добар, Својим

божанственим и незадрживим[299] снисхођењем, од
древне погружености у пагубну смрт[зоп1 избавио оне
који се крштавају у Његову смрт, и да их је обновио
за божанствено и вечно постојање.48
11. Но, и ономе ко је освећен пресвештеним
чинодејством Богорођења, усавршавајуће пома- зање
Миром дарује присуство Богоначалнога Ду- ха; дакле,
по моме мишљењу, свештена иконо- графија Символа
показује да нам се пребожан- ствениС3011 Дух дарује
од Онога Који је нас ради, по неизмењивости Своје
суштинске божанствено- сти, попут човека[302] био
освећен Богоначалним Духом.
12. На јерархијски начин размисли и о томе како
поредак пресветих чинодејстава установ- љује да се и
свештено освећење божанственога Жртвеника[303]
савршава пресветим изливањима пресвештенога
Мира. А то је наднебеско и надсу- штинско
созерцање, начело и суштина и усавр- шавајућа сила
сваког нашег богоделатног осве- ћења. Јер, ако Исус,
[304]
Богоначално Освећење божанствених умова, јесте
наш Пребожаиствени Жртвеник на Који ми, сагласно
са Писмом, бива- мо принесени као таинствене жртве
спаљени- це,[305] и тако имамо приступ к Њему,
погледај- мо онда надсветским очима тај
пребожанствени Жртвеник (где оно што се савршава
бива савр- шавано и освећено), на којем се савршава
обред (освећења) пребожанственога Мира. Наиме,
Све-
48
Ср. Римљ. 6, 3-5.
најсветији Исус, нас ради, освећује Самога Себе, а

тиме и нас испуњава сваким освећењем; јер, све што
се на Њему по домостроју збива, преноси се
благоделатно и на нас који смо богорођени. И за- то,
по моме мишљењу, божанствени руководите- љи
наше јерархије, умујући свештеноначално и
богопредањски, називају ово свечасно чинодеј- ство
„обредом Мира”1306] по ономе што се на ње- му
савршава, односно, како би неко рекао, нази- вају га
„обредом Божијим”, и у једном и у другом смислу
опевајући Његово (тј. Христово, прим. прев.)
божанско чинодејство. Јер, Његов обред је и то што,
нас ради, као човек бива освећен, и то што, као Бог,
савршава и освећује све[307] што се савршава. А
свештена мелодија коју су испевали богонадахнути
пророци, по речима оних којима је познато предање
Јевреја,[308] значи „Слава Бо- гу” или „Хвалите
Господа”. Према томе, пошто се целокупно свештено
богојављање[309] и богоде- лање свештено изображава
у разноврсном скло- пу јерархијских символа, није
неприкладно да се присетимо богопокренутог
славословља пророка. Јер, оно нас и побожно и
свештенодолично поу- чава да су богоначалне
благодетељи достојне све- штених славословљења.
ГЛАВА ΠΕΤΑ
а) О обредима посвећења у свештенич-

ке чинове
1. Такав је, дакле, пребожанствени обред

(освећења) Мира.
Но, време је да сада, после (представљања)
божанствених чинодејстава, представимо и саме
свештеничке чинове и све што им припада, [310] њи-
хове силе и делања и њихова рукоположења, као и
тријаду нижих чинова која је испод њих; тако ће се
јасно показати да устројство наше јерархије, са једне
стране, уклања и одстрањује непоредачност, несклад
и пометњу, а са друге, у односима између свештених
чинова показује уређеност, поредач- ност и
благоустројеност. А тројичну поделу[зш свеукупне
јерархије, чини ми се, ваљано смо по- казали
говорећи о јерархијским чиновима, где смо рекли да
наше свештено Предање дели сваку јерархију на
троје, односно на пребожанствена чинодејства, на
богонадахнуте познаваоце и тај- нозналце
савршаваних Тајни и на оне који њима бивају
свештено освећени.
2. Дакле, служба пресвештених чинова[312]
наднебеских бића јесте - њима саобразно - најне-
вештаственије разумевање Бога и божанствених
Тајни, (јесте) богоподобно стицање, колико је до-

ступно, богообразне целовитости, и (јесте) У томе да
они, као бића која су прва уз Бога, буду води- тељи ка
просветљењу и предводници ка свеште- ном
савршавању. Та (наднебеска) бића, наиме,
благообразно и у складу са својим способности- ма,
преносе нижим свештеним чиновима знања о
божанским енергијама, која им увек бивају даро- вана
од Богоначалства, односно од Самосаврши- теља и
Умудритеља божанских умова. Чинови који су испод
првих бића и који се њиховим по- средством
свештено узвисују ка боготворачком блистаљу
Богоначалства, јесу чинови који прима- ју
усавршавање, и са правом се таквима називају.
А после оне[313] небеске и надсветске јерархи- је,
Богоначалство им је - благоделатно прено- сећи Својс
свештене дарове у наш простор док, према Писму,
још увек бејасмо деца - даровало законску13141
јерархију.49 која истину открива у не- јасним сликама
праобраза посредством далеких изображења и
недокучивих загонетки и образа- ца, у којима је
истина скривена и није јасно уоч- љива;[315] другим
речима, Богоначалство одашиље светлост која
одговара нашим слабим очима, ка- ко оне не би
претрпеле штету. Дакле, смисао за- конске[316]
јерархије јесте узвођење ка духовном служењу, а
руководитељи у томе јесу они који у тајну оне свете
Скиније беху посвећени од Мојси- ја, првог
тајнозналца и предводника[317] међу за- конским
свештеноначалницима. Описујући[318] по-
49
Ср. Гал. 3, 24.
учно ову свештену Скинију, како би у њу увео за-

конску јерархију, он је именовао све што се у њој
свештено савршава у складу са иконом Праобра- за
Који му се указао на Синајској гори; 50 а они што
учествују у обредима који се у њој (тј. Ски- иији,
прим. прев.) савршавају, јесу они што се, са- образно
свом достојанству, од мојсијевских сим- вола
узвисују ка савршенијем посвећењу.
Савршенијим[319] посвећењем, наиме, бого-
словље назива нашу јерархију, описујући њено
испуњење и њен свештени циљ.51 Наша јерархи- ја,
дакле, јесте и нсбеска и законска, јер се својим
средишњим1зго] положајем дотиче и крајности, та- ко
што кроз једну општи са умственим созерца- њима, а
кроз другу са мноштвом чулно опазивих символа
посредством којих се свештено узвисује ка
Божанству. Исто тако, она поседује троја- кост [321]
јерархијске поделе, пошто се дели на пресвета
чинодејства свештених Тајни, на бого- образне
служитеље светиња,[322] и на оне који по- средством
њих, сразмерно достојанству, бивају привођени
Тајанствима. Сваки од три одељка на- ше јерархијс -
саобразно, са једне стране, мојси- јевској јерархији, а
са друге, јерархији која је бо- жанственија од наше 1323]
- заузима, по својој сили, прво и средње и последње
место, јер се стара и о свештенодоличном
благоустројству и о уредној, складној и повезаној
заједници свих чинилаца.
30
Ср. Изл. 25,40.
51
Ср. Мат. 5.17: „Не мислите да сам дошао да укинем За- кон
или Пророке: нисам дошао да укинем нсго да испуним.”
3. Дакле, пресвештено савршавање чинодеј-

става поседује, као прву богообразну силу,[324) све-
штено очишћење непосвећених, као средње (чи-
нодејство) поседује просветљујуће посвећење, а као
последње (чинодејство), које у себи сабира све друге,
поседује усавршавање посвећених по- средством
познања одговарајућих светих Тајни.
Чин оних који чинодејствују[325] посредством
свештених обреда, првом силом очишћује[326] оне који
нису посвећени у Тајну, средњим (дејствова- њем)
просветљује очишћене, а последњим и крај- њим
очишћује оне који заједничаре у божанстве- ној
светлости и приготовљује их за постизање са-
вршенства у разумевању13271 примљених озарења.
Први чин[328] оних што се (кроз свештене обреде)
освећују јесте онај који бива очишћен; средњи,
односно онај после очишћења, јесте онај који је
просветљен, а последњи и најбожанствени- ји од свих
јесте онај који је обасјан усавршавају- ћим познањем
свештених озарења које је угледао.
Дакле, тројакиг329] чин светог савршавања чи-
нодејстава већ је опеван; свештено Богорођење је у
Светим Списима показано[330] као очишћење и
просветљујуће озарење, а (евхаристијско) Са- брање и
обред (освећења) Мира показани су као
усавршавајуће знање и разумевање богодело- вања,
кроз које се остварује обједињујуће успиња- ње ка
Богоначалству и преблажено општење са Њим. А
сада[ззи треба да опишем како се свеште- нички чин
дели на очишћујуће, просветљујуће и усавршавајуће
ступњеве.
4. Свесвештено устројство Богоначалства је

такво да оно што је (по поретку) друго, посред- ством
првих буде узведено ка Његовом пребо- жанственом
блистању. Зар не видимо да и чул- не [332] суштине
елемената најпре доспевају до себи најближих
(чинова), а затим, посредством њих, своје деловање
преносе на друге? Разумљиво је, дакле, да Начело и
Основа сваког невидљивог и видљивог чина допушта
да боготворачки зради доспевају најпре до оних
богообразнијих (чино- ва), а да посредством њих, као
умова најпрозрач- нијих и најприкладнијих за
општење и преноше- ње светлости, [3335 блистају и
откривају се нижим (чиновима), саобразно њиховој
способности примаља. Сходно томе, дужност[3341 ових
првих боговиделачких[335] чинова јесте да оним
другим (чиновима), саобразно њиховој способности
при- мања, преизобилно покажу призоре који су се и
њима самима свештено указали; дужност оних ко- ји
су ваљано посвећени у све божанствене Тајне наше
јерархије и који су савршеним разумева- њем стекли
чиноделатну силу посвећивања јесте да (и друге)
посвећују у јерархијске Тајне; а ду- жност оних који
су, по разуму и у целости, узели учешћа у
свештеничким обредима јесте да све- штене Дарове
предају достојно.
5. Божанствени чин свештеноначалника јесте
[3361
први међу боговиделачким чиновима; а опет, то је
врховни и последњи (чин), јер се у њему врху- ни и
испуњава целокупни поредак наше јерархије. Наиме,
као што видимо да се целокупна јерархи- ја окончава
у Исусу, тако видимо и да се свака
засебна јерархија окончава у свом божанственом

јерарху. Са друге стране, сила свештеноначалнич- ког
чина[337] протеже се на свс свештене целине; наиме,
посредством свих свештених чинова, он са- вршава
Тајне које припадају његовом свештено- началству.
Јер, искључиво њему, независно од осталих чинова,
додељена је божанствена надле- жност савршавања
најбожанственијих обреда. д то[зз8] Су
чинодејствујући образи Богоначалне Силе, који
усавршавају све божанствене символе и све свештене
чинове. Наиме, иако неке од ча- сних символичких
Тајни савршавају свештени- ци,[ззџ] ипак свештеник
никада не може да обави свештено Богорођење без
божанственог Мира, нити да саврши Тајну Причешћа,
уколико прича- сни Символи (тј. свети Дарови. прим.
прев.) нису положени на пребожанствени Жртвеник;
исто та- ко, ни самога свештеника не би било уколико
за то не би био рукоположен чинодејством јерарха. И
зато је божанствено законодавство једино13401
чинодејствујућим силама божанствених свеште-
ноначалника поверило посвећење свештеничких
чинова,[341] освештавање божанственог Мира и
свештену службу освећења Жртвеника.
6. Чин свештеноначалника, дакле, у потпуно- сти
ттоседује усавршавајућу силу која једина са- вршава
јерархијска чинодејства, која на поучан начин предаје
разумевања[342] светих Тајни и која посвећенике у
Тајне, саобразно њиховој способно- сти примања,
ноучава о свештеним расположе- њима и силама. Са
друге стране, чин свеште- ника,[343] у чијој
надлежности јесте узвођење ка
светлости, и који се налази под заповешћу чина

божанствених јерараха, руководи посвећенике ка
божанственим виђењима свештених Тајни - а на тај
начин оба (чина) савршавају оно што им при- пада.
Дакле, у свештеним радњама које су у ње- говој
надлежности,[344] (свештенички чин), по- средством
свештених символа, показује божанска дела, оне који
приступају (Тајни) чини видеоцима и заједничарима
часних обреда, док оне који су жељни разумевања
свештених радњи које су ви- дели, упућује јерарху. А
чин служитеља,[3451 који поседује способност
очишћења и уочавања свега несличног, очишћује 13461
оне који приступају све- штеничким чинодејствима и
пре њиховог присту- пања, чинећи их чистима од
свега супротног и спремнима за виђење и
заједничарење у чино- дејству. И стога, приликом
свештеног Богоро- ђења,[347Ј служитељи (тј. ђакони,
прим. прев.) са крштаванога свлаче стару одећу,
изувају га и окрећу према западу ради одрицања, а
затим га постављају према истоку (јер, припадају
очишћу- јућем чину и сили) и налажу овима који
присту- пају (Крштењу) да у потпуности одбаце одећу
претходног живота, указујући им на таму дотада-
шњег живљења и учећи их да се одрекну свега
тамнога и пређу ка ономе што их просветљује. Дакле,
литургијски чин је очишћујући зато што оне који су
очишћени узвисује до блиставих све- штеничких
чинодејстава, зато што непосвећене у Тајну очишћује
и (иопут бабице) повија очишћу- јућим блистањима и
учењима Светих Списа, и за- то што раздваја
несвештене од свештених, да ме-
164 Свеиш Дионисије Лреопагиш
ђу њима не буде никаквог мешања. Зато јерархиј- ско

законодавство поставља овај чин на свеште- не
двери[348] храма, показујући тиме да је улазак у
светињу оних који приступају могућ само уз потпуно
очишћење; а управо овај чин их, посред- ством
очишћујућих сила, прима неоскврњене и уводи до
њихових свештених виђења и заједни- чарења.
7. Показали смо,[349] дакле, да чин свеште-
ноначалника дарује савршенство и чинодејствује, чин
свештеника (тј. јереја, прим. прев.) просве- тљује и
води ка светлости, а чин служитеља (тј. ђакона, прим.
прев.) очишћује и раздваја (оне ко- ји су се очистили
од оних који се нису очистили); но, чин
свештеноначалника[3501 поседује надле- жност не само
да чинодејствује већ и да просве- тљује, а
истовремено и да очишћује, а надлежност
свештеника, заједно са просветљењем, подразу- мева
и очишћење. Наравно, нижи чинови не мо- гу
прескочити ка вишима, најпре зато што и није
прилично посегнути за таквом дрскошћу;13511 са друге
стране, божанственије силе, осим својих, познају и
надлежности чинова који су по савр- шенству нижи
од њих. Међутим, пошто свеште- иички [352] чинови
јесу иконе складног и безмете- жног поретка
божанских енергија - будући да у себи показују
блистања и одговарају првим и средњим и последњим
енергијама и чиновима - устројени су у складу са
јерархијским разликова- њима, која, као што рекох, у
њима откривају бла- гоустројење и неметежност
божанских енергија. Наиме, пошто Богоначалство
најпре очишћује, а
затим просветљује умове у које ступи, па када по-

стану просветљени, усавршава их богообразним
чинодејствовањем, то онда значи да се јерархија
заснована на божанским обрасцима оправдано дели
на засебне чинове и силе како би се јасно показало да
богоначалне енергије остају постоја- не и несливене
унутар пречистих и несмешаних чинова.[353]
Но, пошто смо, колико нам је докучиво, опи-
сали свештеничке чинове и њихове надлежности,
њихове силе и енергије, размотримо сада, према
својим могућностима, и њихова пресвештена чи-
нодејства.
б) Тајна свештеничких посвећења
1. Приведен обреду примања јерархијског чина,

јерарх[354] приклања оба колена[355] пред Жртвеником,
имајући на глави положене бого- предане Свете
Списе и архијерејску руку; и на тај начин архијереј
који савршава (хиротонију), изго- вара свесвета
(молитвена) призиваља.
Свештеник приклања оба колена пред бо-
жанственим Жртвеником, имајући на глави архи-
јерејску десницу, и тако, путем свештених (моли-
твених) призивања, бива посвећен од архијереја који
га рукополаже.
А ђакон (тј. служитељ, прим. прев.) прикла- ња
једно колено[3561 пред божанственим Жртвени- ком,
имајући на глави десну руку архијереја који
га посвећује, и на тај начин бива од њега ру-

коположен обредним призивањима одређеним за
ђаконе.
А архијереј који савршава посвећење, сва- кога
од њих крстообразно запечаћује, за свако- га чини
свештено именовање13571 и свакоме даје свештени
целив, при чему сви присутни људи[358] свештеничког
чина и служашчи архијереј цели- вају овога који је
посвећен у неки од поменутих звања.
1. Заједничко за јерархе, свештенике и ђако- не,

приликом њиховог свештеничког посвећења, јесте
приступање божанственом Жртвенику, по-
[359]
клоњење пред њим, полагањс архијерејске ру- ке,
крстообразно запечаћење, именовање13601 и свештено
целивање. Оно пак што је изузетно и засебно за
јерарха јесте полагање Светих Списа на његову главу,
чега нема код нижих редова; а за свештенике то је и
приклањање оба колена, чега нема при посвећењу
ђакона, јер, како рекосмо, ђакони приклањају само
једно колено.
2. Приступање13611 и припадање божанственом
Жртвенику показује свима који су примили све-
штено посвећење, да свој живот принесу Обре-
доначалнику Богу и да Му, колико је могуће, приведу
своју свечисту и освећену и са Њим јед- нообразну
умну целовитост, која ће бити достој- на богоначалне
и пресвете Жртве и Жртвеника,
() црквепој јерархчји 167
који у свештеничко достојанство посвећују бого-

образне умове.
3. Полагање архијерејске руке, са једне стра- не,
означава обредоначални покров, под којим
носвећеници, као свештена деца, бивају очински
заштићени, пошто им он дарује свештеничку спо-
собност и силу, а удаљава од њих силе које су им
противне; са друге стране, (полагање архијереј- ске
руке) поучава рукоположене да све свеште- ничке
радње чинодејствују са уверењем да се оне
савршавају под покровом Божијим, и да им Он буде
Руководитељ у свим њиховим поступањима.
4. Крстообразни печат означава престанак
деловања свих телесних прохтева, а истовремено
(означава) и богоподобни живот, који се постоја- но
угледа на пребожанствени човечански [362] Ису- сов
живот, све до крсног распећа и смрти са бого-
началном безгрешношћу; према томе, оне који живе
на тај начин, Он (тј. Исус, прим. прев.) озна- чава као
једнообразне крстообразним знаменом Своје
безгрешности.
5. Свештено објављивање[363] иосвећења и по-
свећених произноси јерарх; а та Тајна показује да
богољубиви свештенослужитељ спроводи у дело
богоначални избор који рукоположене доводи до
свештеничког савршенства, не по својој благо-
наклоности већ по томе што га Бог подстиче на
јерархијско посвећење. Тако и Мојсије, свеште-
нослужитељ у складу са Законом, чак ни свога
брата[364] Арона, кога је сматрао богољубивим и
свештеним, није уводио у свештеничко достојан- ство
све док није био подстакнут од Бога, одно-
сно од Обредоначалника Бога,52 и тек тада је, као

свсштеноначалник, савршио његово свештенич- ко
посвећење. Но, и наш богоначални и први Све-
штеносавршитељ[365] (јер, човекољубиви Исус је и то
постао ради нас) „не даде Сам Себи славу”, као што
кажу Свети Списи,53 него (Га је просла- вио) Онај
Који Му је рекао: „ Ти си Свештеник до века по чину
Мелхиседекову.”54 Зато и θΗ[36(ί] - пошто и Сам, као Бог,
јесте ОбредоначалникД671 - приводи (Своје) ученике
свештеничком посве- ћењу, приписујући
обредоначално освећење Сво- ме Пресветоме Оцу и
Богоначалноме Духу, и поручујући, као што кажу
Свети Списи, Својим ученицима: „Не удаљујте се из
Јерусалима него чекајте обећање Оца, које чусте од
мене, да ћете се ви крстити Духом Светим.” 55 Па чак и
сам врховни међу ученицима,[ш] када је, заједно са де-
сеторицом (ученика) једнаких по достојанству, дошао
на свештеничко посвећење дванаестог ученика, свој
избор је благочестиво приписао Бо- гоначалству:
„Покажи”, каже, „(онога) кога си изабрао”,56 и
јерархијском броју свете Дванаесто- рице прибројао је
онога кога је божаиствени жреб богодолично изабрао.
О божанствепом жребу[3691 који је богодолично пао на
Матију, сва- ко је говорио на свој начин, али, по моме
мишље- њу, не исправно, тако да ћу и ја изнети своје
гле-
52
Ср. Изл. 29, 4-9.
33
Јевр. 5,5.
54
Пс. 109, 4 и Јевр.5,
55
Ср. Дела ап. 1, 4-5.
56
Дела ап. 1, 24.
диште. Мислим, наиме, да су „жребом” (тј. „коц-

ком”, прим. прев.) Свети Списи[370] назвали један
богоначални дар који је на оном свештеном ме- сту
показао онога на кога беше пао божанствени избор;
осим тога, јасно је да божанствени јерарх не треба по
свом науму да савршава чинодејства свештеничких
посвећења него да их, на архијереј- ски и небески
начин, савршава покретан Богом.
6. Целивање које се збива на крају обреда ру-
коположења свсштеника има свештено значење. Сви
који су присутни и припадају свештеничким
чиновима, али и сам служашчи архијереј, целива- ју
посвећенога. Јер, када један свештени ум, по-
средством расположења према свештенству и по-
средством свештеничке силе, односно божанстве- ног
призвања и освећења, доспе до свештеничког
посвећења, он постаје предмет љубави пресве-
штених, њему равних чинова јер се узвисио до нај-
богообразније лепоте; притом и сам љуби себи
сличне умове и прима њихову свештену љубав.
Сходно томе, узајамно целивање свештеника се
савршава како би се указало на свештено зајед-
ничарење међусобно једнообразних умова и на
еросну радост која је међу њима, и која, кроз све-
штеничко обличје (које рукоположени прима), у
потпуности одражава најбогообразнију лепоту.
7. Све ово је, као што рекох, заједничко по-
свећењу у сваки свештенички чин. А особеност
посвећења јерарха[371] јесте пресвештено полага- ње
Светих Списа на његову главу. Наиме, пошто
Богоначална и Обредоначална Доброта дарује
божанственим јерарсима усавршавајућу силу и
разумевање сваког свештеног звања, онда је ра-

зумљиво да се на главу јерарха ттолажу богопре- дани
Свети Списи, који обухватају и разложно тумаче
свако богословљење, богоделање, богоја- вљање,[3721
свештенословљење и, једном речју, сва божанствена
и свештена дела и речи, дароване нашој јерархији од
Доброделатнога Богоначал- ства, како би богообразни
јерарх целосно зајед- ничарио у целокупној
архијерејској сили, односно да не би само био
просветљен истинским и бого- предатим
разумевањем свих архијерејских све- штенословља[373]
и свештених радњи него и да би то и другима
предавао саобразно њиховом хи- јерархијском
достојанству, и да би, посредством пресвештених
знања и узвисивања ка ономе што је најузвишеније,
архијерејски савршавао најсве- тије Тајне читаве
јерархије. А оно што је својстве- но посвећењу
свештеника[374] јесте преклоњење оба колена, у односу
на (посвећење) ђаконског чина, где (рукополагани)
приклања само једно колено, и на тај начин бива
рукоположен од стра- не архијереја.
8. Преклоњење[375] (колена), дакле, показује
подређени приступ којим онај ко приводи, потчи-
њава Богу онога ко бива свештено приведен. На- име,
као што смо у више наврата говорили, три реда
свештенослужитеља,[376] кроз три пресвете свештене
радње и силе, у виду три чина посве- ћених, [зг,]
остварују своје потчињавање божан- ственом јарму.
Сходно томе, ђаконски[378] чин, као искључиво
очишћујући, савршава само једно при- вођење оних
који су очишћени, доводећи их пред
божанствени Жртвеник - јер, на надсветски на- чин,

очишћени умови се само њиме освештавају. Са друге
стране, свештеници[37Џ] преклањају оба колена, зато
што они који бивају њему свеште- но приведени, не
само да су очишћени него су, посредством блиставих
узводећих чинодејстава, «д (пуког) очишћеног
живота свештеноделатно посвећени у созерцатељско
расположење и силу. А јерарх, преклањајући оба
колена,[зад на глави има богопредане Свете Списе;
наиме, оне који су очишћени ђаконском силом и
просвећени све- штеничком (силом), он архијерејски
води ка по- знању виђених Тајни, саобразно њиховим
способ- ностима, и посредством знања доводи
посвећене до целовитог освећења у складу са
њиховом при- родом.
ГЛАВА ШЕСТА
а) О чиновима оних који се посвећују у

свештене Тајне
1. Оно су, дакле, били свештенички чинови и

службе, као и њихове силе, делања и чиноначал- ства.
У наставку треба да размотримо тријаду чи- нова
оних који учествују у савршавању ТајниЈ 3811 Кажемо,
[382]
дакле, да чинови који примају очишћење
представљају мноштво[383] оних којима није допуштен
приступ свештеним радњама и чи- нодејствима, а које
смо већ помињали. Неки од њих (немају приступ) зато
што их ђакони још увек припремају и образују
неговатељским Све- тим Словима, која их припремају
за Животвор- но Рођење; неки[384] (немају приступ)
зато што се, подстакнути поучним учењем благих
Слова, изнова враћају свештеном животу од којега се
бе- ху удаљили; неки[385) зато што се, кукавички бива-
јући обузети страхом од демонских противника,
налазе у стању да их (још увек) оснажују укре-
пљујућа Света Слова; неки, опет, зато што од изо-
пачених поступака још увек прелазе 13861 ка све-
штеним делима; а неки зато што, иако су се већ
обратили, нису се још увек пречисто учврстили [387] у
божанственим и непоколебивим расположењи-
ма. Το су, дакле, чинови који примају очишћење

посредством ђаконског неговања и очишћујуће силе;
њих ђакони савршавају својим свештеним силама
како би ови, када се у потпуности очисте, били у
стању да заједничаре у просветљујућем со- зерцању
пресветлих Тајни и да опште са њима.
2. Средњи чин[388] је созерцатељски, и обухва- та
оне који, сразмерно својим могућностима, узимају
учешћа у појединим Тајнама; за његово просветљење
надлежни су свештеници. Јасно је, чини ми се, да чин
који је очишћен[389] од сваке несвештене скверни и
који је стекао пречисто и непокретно пребивалиште
свога ума, путем све- штених обреда прелази у
расположење и силу созерцања и заједничари у њој
посредством пре- божанствених Символа; а кроз
созерцавање и заједничарење у (видљивим)
Символима, он се насићује сваком свештеном
радошћу и (као на крилима) уздиже се ка
божанственом еросу (њи- ховог) познања, саобразно
својим узвисујућим си- лама. Овде, заправо, говорим
о чину свештеног народа,[390] који је прошао читав пут
очишћења и, колико је допуштено, удостојен је
свештеног ви- ђења пресветлих Тајни и учешћа у
њима.
3. А највиши чин оних који учествују у савр-
шавању Тајни јесте свештени ред монаха,[391] који се,
целосном својом силом и свеколиком непороч- ношћу
свога делања, очистио целокупним очи- шћењем и
који је, колико му је допуштено, доспео до потпуног
умног созерцања свештеног обреда и до учествовања
у њему; он бива вођен усаврша- вајућим силама
архијереја, и бива поучаван њихо-
174 Свеши Диописије Ареоиагиш
вим божанственим просветљењима; посредством

архијерејских предавања омогућује му се разуме-
вање виђених свештених радњи које се над њим
савршавају, тако да се, према својим могућности- ма,
узвисује од њиховог познања до најсавршени- јег
усавршавања. Стога су их наши божанствени
предводници учинили достојнима свештених име-
новања, тако да су неке назвали угодницима [392] (тј.
служитељима, прим. прев.), а неке монаси- ма, због
њиховог чистог служења Богу и старања о Њему и
због њиховог недељивог и јединстве- ног[393] живота,
који их сабира у свештена обједи- њења свега
раздељивог,[ЗУ4] односно у једну бого- образну
Монаду[ЗУ5] и богољубиво усавршаваље. И зато им је
свештено законодавство подарило благодат свете
Тајне и учинило их достојнима освећујућег
призивања - не архијерејског (јер оно бива само код
свештеничких чинова) већ чинодеј- ства које
савршавају часни свештеници, припад- ници другог
чина у јерархијском моретку.
б) Тајна монашког посвећења
1. Свештеник[зад стоји пред божанственим

Жртвеником (молитвено) савршавајући монашко
призивање. А онај ко прима посвећење, стоји иза
свештеника, не приклањајући ни оба колена ни само
једно, и немајући на глави богопредате Све- те Списе;
само стоји покрај свештеника који над њим савршава
тајанствено призивање. Завршив- ши призивање,
свештеник долази до посвећива-
I > црквеној јерархији 175
иога и најпре га пита да ли се одриче свих раздео- ι

»а[ЗЦ7] - не само оних у животу него и оних у ма-
штању. Затим му указује на савршенији живот,
сведочећи му да треба да се уздигне изнад онога што
је у средини. Па када наречени све ово усрд- мо
исповеди, свештеник га најпре крстообразно
запечати, а затим га постризава,№8] призивајући
троструку[3991 Ипостас Божанственога Блажен- ства. И
свукавши са њега сву одећу, облачи га у другу; а
затим, заједно са свим осталим присутним свештеним
људима, целива посвећенога и чини га причасником
богоначалних Тајни.
1. То што монашки чин[4001 не приклања ни-

једно колено, што на глави нема богопредане Свете
Списе него стоји поред јереја који произ- поси
наречење, показује да његов задатак није да мриводи
друге него да сам по себи пребива у једин- ственом и
свештеном стању, да следује свеште- иичким
чиновима и да се, као њихов следбеник, послушно
узвисује ка божанственом познању ње- му приличних
светиња.
2. Одрицање[401] од подела не само у живот- мим
стварима него и у маштањима, показује нај-
еавршенију философију монаха, која сс оствару- је
познавањем обједињујућих заповести. Јер, ово, као
што рекох, није својствено средњем чину од оних
који учествују у светим Тајнама него ономе (чину)
који је од свих узвишенији. И зато, много
тога[402] што неосудно чине припадници средњега

чина, на сваки начин је забрањено[403] јединстве- ним
монасима, пошто су они дужни да обједињу- ју себе
саобразно Једноме, да се своде на свеште- ну Монаду
и да, колико приличи, бивају саобра- зни
свештеничком животу, пошто су у много чему сродни
са њим и приближавају му се више од осталих чинова
који учествују у светим Тајнама.
3. Крстообразно запечаћивање, као што смо већ
говорили, показује неделатносг свих плот- ских
нагона. А постризавање косе[404] означава чи- сто и
неизвештачено живљење, које не украшава
необразност свога ума покривајући га измиш- љеним
облицима, него се - посредством не чове- чанских већ
јединствених и монашких лепота - само од себе
узвисује ка ономе што је најбого- образније.
4. Одбацивање претходне[4051 одеће и одевање у
другу, означава прелазак из средњег свештеног
живота у савршенији, као што је и приликом
свештеног Богорођења замена одеће означавала
усхођење до стања созерцања и просветљења, ко- је
наступа иосле очишћења живота. А то што и сада
(служашчи) свештеник и сва[406] присутна свештена
лица целивају посвећенога, појми ова- ко: сви који
заједничаре у свештеној заједници бо- гообразних
(људи) радују се једни другима са љу- бављу и
божанственим весељем.
5. На самом крају, свештеник призива посве-
ћенога у богоначално14071 заједничарење, свеште- но
објављујући да посвећени, ако је уистину до-
спео до монашког и јединственог живљења, неће

созерцавати само Светиње које су њему доступ- не, и
неће доспети само до заједничарења у пре- свештеним
Символима доступним средњем чину, него ће, кроз
познање Светиња у којима учеству- је, и на другачији
начин него свештени народ, сту- пати у богоначално
заједничарење.[408] И зато, приликом обреда
рукоположења свештеничких чинова, по окончању
њихових посвећења, служа- шчи архијереј предаје [40У1
посвећенима Причешће пресвете Евхаристије; но, не
само зато што при- чешћивање богоначалним Тајнама
јесте сажетак свих јерархијских заједничарења него и
зато што у том причасном и пребожанственом Дару
узима- ју учешћа сви свештени чинови, саобразно
спрем- ности свакога од њих за усхођење ка обожењу
и усавршавању.
Можемо, дакле, закључити да ови свети обре-
ди[410] јесу очишћење, просветљење и усавршава- ње;
да служитељи (тј. ђакони, прим. прев.) јесу
очишћујући чин;[4Ш да јереји јесу просветљујући, а
богообразни јерарси усавршавајући (чин). Исто тако,
чин који прима очишћење, нема учешћа у свештеном
виђењу (Тајни) и заједничарењу, јер се још увек
очишћује. Чин који созерцава јесте свештени народ, а
чин оних који су стекли са- вршенство јесте чин
јединствених монаха. На тај начин наша јерархија,
свештено устројена по бо- гопредатим чиновима,
јесте једнообразна са не- беском јерархијом, пошто је
њена богоподобна и богообразна својства задржала у
човечанској је- рархији.
6. Но, рећи ћеш14121 да међу небеским јерархи-

јама уопште нема чинова који примају очишћење (јер,
неумесно је, а и неистинито, рећи да постоји неки
небески[413) ред који је нечастан); а и ја, на- равно,
исповедам да су они сасвим нескверни и да поседују
надсветску чистоту - осим уколико нисам потпуно
изгубио пресвештени ум. Јер, када би неки од њих
био обузет злом, отпао би од небе- ске и беспрекорно
чисте хармоније божанствених умова и доживео би
исти неславни пад попут мно- штва отпадника. Но, за
небеску јерархију може- мо свештено рећи следеће:
очишћењу нижих[414] бића доприноси просветљење од
Бога, које (по- средством виших бића) доспева до
оних који још нису досегли знање; то просветљеље их
узводи ка савршенијем разумевању богоначалних
знања, а од незнања очишћује оне који још нису
досегли разумевањс - док се, посредством првих и
божан- ственијих бића, успињу ка најузвишенијим
бого- виђењима и најсјајнијим блистањима. И тако, у
небеској јерархији, дакле, постоје чинови који се
просветљују14131 и који се усавршавају, који (дру- ге)
очишћују, просветљују и усавршавају, зато што
узвишенија и божанственија бића, (по порет- ку и
иачину који приличи чиновима небеске је- рархије),
очишћују ниже чинове свештене и небе- ске јерархије
од сваког незнања, преплављују их божанственим
просветљењима и усавршавају их у свепресветом
разумеваљу богоначалних поима- ња. Већ смо. наиме,
говорили, а то и Свети Списи богоподобно
саопштавају, да сви небески чинови не поседују
једнака свештена познања боговиђе-
них озарења; наиме, они први (чинови), који су

најближи Богу, непосредно од Њега бивају про-
светљени најблиставијим озарењем Богоначалне
Светлости, а посредством њих, такође од Бога,
(бивају просветљени) они нижи (чинови), сао- бразно
својим способностима (примања просвет- љења).
а) О обредима који се савршавају над

упокојенима
1. Пошто смо ово размотрили, неопходно је,

чини ми се, рећи нешто и о службама за упокоје- не.
Јер, ни то није заједничко онима који су све- штени и
онима који су несвештени; наиме, као што је различит
начин живота свакога од њих, та- ко је (различит) и
њихов одлазак[41б] у смрт: они који су провели
свештени живот, обазирући се на истинска обећања
Богоначалства и видевши њи- хову истинитост у
(Његовом) обећаном Васкрсе- њу, са поузданим и
истинитим надањем и у божан- ственој радости ходе
ка смртној кончини, као ка престанку свештсних
борби, знајући да ће, са бу- дућим општим
васкрсењем,[417] њихово живљење бити у
свесавршеном и бесконачном животу и спасењу. Јер,
свештене душе,[418] које током ово- га живота могу да
отпадну и да скрену на рђав пут, приликом Поновног
Рађања стећи ће нај- богообразније преусмерење ка
непропадљивости. А чиста тела свештених душа, [419]
која са њима но- се исти јарам и ходе истим путем,
која су њима присаједињена и, у зноју свога лица, са
њима су савршавала божанствене подвиге, она ће, у
часу
<) црквеној јерархији 181
пеизмењивог утврђења душа у божанственом жи-

воту, заједно са њима примити своје васкрсење.
Наиме, сјединивши се[420] са свештеним душама, које
су са њима сједињене у овом живљењу, она (тј. чиста
тела, прим. прев.) ће, као удови Хри- стови,57 задобити
богообразну и непропадљиву, бесмртну и блажену
кончину. Такво је, дакле, уснуће свештених људи
када, са радошћу и непо- колебивим надањем, доспеју
до конца божанстве- них подвига.
2. Међу неверујућим људима,[421] једни сма-
трају да (упокојени) одлазе у непостојање, а дру- ги
да се једном и заувек раскида спрегнутост ду- ша са
телима,[422] као неприкладна за душе због њиховог
богообразног живота и њихове блаже- не кончине -
зато што они (који овако говоре) нису разумели нити
су, кроз божанствено позна- ње, у довољној мери
научили14231 да је већ запо- чео наш богообразни
живот у Христу. Неки, опет, сматрају да се душе
спрежу са (неким) дру- гим телима, [424] и тако, по
моме мишљењу, чине неправду оним тслима која су
се трудила заједно са божанственим душама; а исто
тако, она (тела) која су доспела до краја
прсбожанствених пу- тања, бивају лишена свештених
награда. Неки, опет, који се приклањају
вештаственим схвата- њима, сматрају - не знам како -
да пресвето и блажено наслеђе, које је обећано
праведнима, јесте једнако са (наслеђем) овога живота,
[425]
те су, на недопуштен начин, равноанђелским (би-
57
Ср. Римљ. 12, 5; I Кор. 6,15 и Еф. 5, 30.
182 Свеши Дионисије Ареопагши
ћима) приписали храну која ириличи пропадљи- вом

живљењу.
Но, нико од пресвештених људи неће запасти у
такве прелести. Сви они, наиме, знају да ће, до-
спевши до краја овога живљеља, наследити хри-
стообразност, па стога, бивајући све ближе кон- чини,
јасније виде свој пут ка непропадљивости; стога
опевају Дарове Богоначалства и насићују се
божанственом радошћу, не плашећи се више
скретања ка ономе што је рђаво, већ добро знају- ћи
да ће поуздано и вечно поседовати стечене ле- поте.
Они пак који су прсиспуњени скверним и
несвештеним нечистотама - ако су, неким случа- јем,
и примили свештено посвсћењс, па га онда сами
пагубно избацили из свога ума и својевољно прешли
ка пропадљивотворним жељама - када доспеју до
кончине[426] овдашњег живота, неће им се више, као
раније, чинити да је божанствено установљење
Светих Списа достојно презира. На- име, пошто
другачијим очима[427] сагледају поги- бељне насладе
својих страсти, и пошто упуте по- хвалу свештеном
животу од којега су безумно отлали, они жалобно и
невољно напуштају ово живљење - јер, због свога
веома рђавога живота, не бивају вођени никаквом
свештеном надом.
3. Међутим, ништа од свега тога не збива се
приликом престављења свештених људи; наиме, онај
(од свештених) ко доспе до конца својих под- вига
насићује се свештеном радошћу и са великим
задовољством ступа на пут свештеног Поновног
Рађања. А они који су, по божанственој блиско-
сти и једнообразности живота, блиски усопшему,

какав год да је био, хвале га са молитвом за по- бедну
кончину, а Узрочнику његове победе упу- ћују
благодарне химне, молећи се притом да и сами
доспеју до сличне кончине. ГГа пошто га пре- узму,
односе га ка јерарху, као да овај треба да му дарује
свештене (победне) венце; а овај га радо- сно прима, и
савршава све оно што је свештеним правилом
утврђено за оне који се преподобно упокоје.
б) Тајна која се савршава над онима који су

се свештено упокојили
1. Сабравши свештени збор,[42К] божанствени

архијереј полаже покојника испред божанственог
Жртвеника, па ако је овај био свештеничкога чи- на,
(архијереј) почиње молитву и благодарење Богу. А
ако је припадао часним монасима[429] или свештеном
народу, полаже га испред светог олта- ра, пред
свештенички улаз. Затим архијереј савр- шава
благодарну молитву Богу, а онда ђакони, иошто
прочитају нелажна обећања о нашем све- штеном
васкрсењу, садржана у божанственим[430] Списима,
свештено славослове одговарајуће пе- сме из
Псалтира. После тога, први међу ђакони- ма отпушта
оглашене, произноси имена већ упо- којених светих и
моли се да новопрестављени (над којим се Тајна
савршава) буде удостојен истог наречења са овима, и
подстиче све (присут- не) да (за њега) ишту блажену
кончину у Христу.
184 Свеши Дионисије Ареоиспиш
Затим божанствени архијереј, приступивши (по-

којнику), савршава над њим пресвештену моли- тву; а
после молитве, сам архијереј, а за њим и сви
присутни, целивају покојника. Па пошто га св·
иеливају, |рхиЈереј излива (елеЈ на покоЈника и,
упутивши свештену молитву за све, полаже њего- ио
тело_у часно оНиталиште. зајегтно са дрјсгим
равночасним свештеним телима.
1. Ако би несвештени људи видели или чули

Тајне које савршавамо, они би нас, чини ми се,
исмејали и сажалили би се над нама због (наше)
прелести. Но, не треба се томе чудити. Јер, као што
кажу Свети Списи, „ако не верују, неће ни
разумети”.58 А ми, који смо, благодарећи просве-
тљењу Исусовом,[4311 посматрали духовно значе- ње
Тајни, рећи ћемо да архијереј, не без разлога, уводи и
полаже покојника на место које му по звању припада;
наиме, тиме он свештено показу- је да ће, при
Поновном Рођењу, свима припасти оно што су у
овоме животу сами избирали. При- мера ради, ако је
неко овде проводио богообра- зни и свештени живот,
у мери у којој је човеку до- ступна богоуподобљеност,
у будућему веку ће се обрести у божанственим и
блаженим местима; са друге стране, ако је проводио
живот много ни- жи од божанственога, али ипак
свештен, и он ће
58
Ср. Ис. 7,9.
примити једнака свештена уздарја. Према томе,

пошто заблагодари за такву божанску правед- иост,
[432]
архијереј упућује свештену молитву[433] и
славослови Часно Богоначалство, Које нас очи- шћује
од сваке неправедне и тиранске силе, а нас саме
доводи пред Његове најправедније судове.
2. А химне и читања богоначалних [434] обећа- ња
која показују блажена места у којима ће веч- по бити
настањени они који су стекли божанстве- му кончину,
сведоче о свештеном пријему упо- којенога, а живе
подстичу да и сами теже сличној кончини.
3. Обрати пажњу на то да се сада[435] не
одстрањују, као што обично бива, сви чинови који се
очишћују него се из свештеног простора удаљавају
само оглашени;[436] наиме, оглашени ΉΒΟΥ посвећени
ни у једну од свештених Тајни, и није им допуштено
да посматрају ниједно чинодеј- ство, било оно мало,
било велико, будући да нису узимали учешћа ни у
посматрању силе све- штених Тајни посредством
светлоначалног и светлоносног Богорођења. Остали
чинови оних који су примили очишћење посвећени
су, нарав- но, у свештена Предања; но, иако је
требало да испуне своје напредовање, они су се
безумно вра- тили злу, тако да оправдано бивају
лишени бо- гоначалних виђења и општења, која се
откри- вају посредством свештених Символа - јер, ако
би недостојно у њима заједничарили, трпели би
штету[437] и доспели би до већег презира божан-
ствених Тајни и самих себе. Међутим, оправдано
186 Свеши Дионисије Лреопагиш
присуствују овој светој Тајни, из које се јасно

поучавају и у којој виде одсуство страха које ми
показујемо према смрти; (виде) уздарја светих
опевана у истинитим Светим Списима, као и бес-
коначне муке које, попут претње, очекују недо-
стојне. Исто тако, на корист им је да виде како овога
над којим је извршено опело, литургијски возглас
помиње као заједничара оних који су од века свети; и
можда ће (ти чинови) и сами бити доведени до
сличног стремљеља, па ће, на основу литургијског
искуства, схватити да кончина у Христу заиста јесте
блажена.
4. Затим божанствени архијереј, приступив- ши
(покојнику), савршава над њим пресвештену молитву,
а после молитве, сам архијереј, а за њим и сви
присутни, целивају покојника. Овом моли- твом,[438]
дакле, он иште да Богоначална Доброта опрости
покојнику сва сагрешења учињена по чо- вечаиској
слабостиј4391 и да га уврсти у Светлост и у Земљу
живих, у наручје Авраама, Исака и Ја- кова, у место
од којега одбеже „бол, туга и узди- сање”.59
5. Сматрам, дакле, да је очито колику пре-
блажену почаст указујемо светима. Јер, шта се може
упоредити са просветљујућом бесмртно- шћу,
лишеном било какве туге, пошто и надумна обећања,
изражена појмовима који су саобра- зни[440] нашим
умовима, носе имена која су нижа од њихове стварне
истине?[441] Но, треба сматра- ти да су истините речи:
„Што око не виде, и ухо
59
Ср. Ис. 35,10 и Откр. 21,4.
не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог

онима који Га љубе.”60 А „наручје” светих патри-
јараха и свих других светих, по моме мишљењу, јесу
она пребожанствена и преблажена „места” која у
непролазно и преблажено усавршавање што се у
њима налази, примају све који су бого- образни.
6. Но, можда ћеш рећи да смо о овоме пра- вилно
говорили, али се ипак питаш зашто [442] се архијереј
моли Богоначалној Доброти, иштући да сс покојнику
опросте греси и да му се дарује пресветло наслеђе
које је једнако ономе које задобијају богообразни.
Наиме, сви људи по бо- жанској праведности добијају
своје награде, сао- бразне ономе што су у овоме
животу чинили, било добро, било оно друго, а усопши
је на свој начин завршио своја дела у овоме живљењу;
ка- квом онда архијерејском молитвом он може да
пређе на неко друго „место”, а не на оно које је
заслужио и које одговара (његовом) овдашњем
животу? Да сваки (човек) задобија награду у складу
са својим делима, то добро знам, јер сам доследан
Светим Списима. Јер, говорећи о овоме, Господ је
овако закључио: „...Да прими сваки оно што у телу
учини, било добро или зло”. 61 А да мо- литве
праведника,443] у овоме животу, али не и по- сле
смрти, дејствују само на оне који су достојни
свештених молитава, томе нас уче истинска Пре-
дања Светих Списа. Какве је користи Саул имао
60
I Кор.
2,9.
61
II Кор.
5,10.
188 Свеши Диописије Ареопагиш
од (молитве) Самуила?б2[444] Какве је користи је-

врејски народ имао од пророчке молитве? Наи- ме,
као када би неко чије су очи оштећене, искао да
заједничари у светлости Сунца, које своју све- тлост
дарује само здравим очима,[445] тако се и онај ко иште
молитве светих, а њихово природно деј- ство одбацује
занемаривањем божанских Дарова и неприхватањем
блиставих и корисних заповести - ослања на слабашна
и превелика надања. Стога, у складу са Светим
Списима, према којима су мо- литве светих веома
корисне[4461 у овоме животу,62 63 ја овако кажем: ако
неко ко жели свештене Да- рове и има свештени
наум[447] да у њима заједни- чари, па, имајући у виду
своју ништавност, дође к неком од преподобних људи
и заиште да му овај буде састрадалник и утешитељ,
имаће од овога, свакако, највећу могућу преузвишену
корист. Наиме, задобиће пребожанствене Дарове које
је искао, јер ће га Богоиачална Доброта примити због
његовог благочестивог познања, због пошто- вања
према преподобнима, због похвалне скло- ности ка
свештеним прозбама које је упутио и због прикладног
и богообразног расположења.
Јер, богоначалним расуђивањем одређено је и то
да се божанствени Дарови додељују онима који су
достојни да их, по најбогодоличнијем по- ретку,
приме од оних који су достојни да их пре- дају. Но,
ако неко преступи то свештено благо- устројство, па
из бедне гордости почне сматрати
62
Ср. I Сам.
16,1.
63
Ср. Јак.
5,16.
себе способним за богоначално општење,[448Ј и ти- ме

презре преподобне, а нарочито ако се Богу обрати
недостојним и несвештеним прозбама, односно ако је
његово искање Светиња слабашно » неприлично - он
ће, због свог неразборитог искања, засигурно
доживети неуспех. А о по- менутој молитви[449] коју
архијереј упућује у ко- рист покојника, говорићемо на
основу Предања које је до нас доспело од наших
божанствених на- ставника.
7. Кроз божанственог архијереја се, као што веле
Свети Списи, објављују богоначалне правед- ме
одлуке, пошто је он благовесник Господа Све-
држитеља.64 Из богопреданих Светих Списа је, да-
кле, сазнао да онима који преподобно проводе живот,
славно и божанствено живљење бива да- ровано по
најправеднијим мерилима због њихове достојности;
наиме, Богоначално Човекољубље по доброти
превиђа14501 нечистоте које се на њима показују због
људске слабости, јер, као што кажу Свети Списи,
нико није чист од скверни.65 Архи- јереј, дакле,
познаје то што истински Свети Спи- си саопштавају,
па иште[4511 да онима који су пре- подобно живели
буду дарована свештена уздарја: са једне стране, он,
благообразно изображавају- ћи богоуподобљеност, за
друге иште благодатне Дарове као да су његови
сопствени, а са друге стране, зна да ће нелажна
обећања бити испуње-
м
Ср. Зах. 2,
8. Ср. Јов
65
14,4·
190 Свсши Дионисије Ареоиагит
на, па присутнима14521 објављује да ће све оно што он

иште у складу са свештеним правилом, свака- ко бити
даровано онима који скончавају саобра- зно
божанственом животу.[453] Јер, архијереј, слу- житељ
Богоначалне Праведности, никада не би искао оно
што Богу није најпријатније и што Он Сам није
богодолично обећао. И зато се овакве ствари не ишту
за неверујуће[454] међу усопшима, не само зато што би
тиме (прозбеник) иступио из себи својственог звања и
самовољно преступио једну од јерархијских
надлежности, јер на то није подсгакнут од
Чиноначалственика,[45!,] него и за- то што његова
немрикладна молитва неће бити успешна, а он сам ће
оправдано чути праведне ре- чи: „Иштете, [456] и не
примате, јер погрешно иште- те.”66 Дакле,
божанствени архијереј иште оно што је богодолично
обећано и што је Богу мило, а што ће засигурно бити
даровано. И на тај начин он, са једне стране,
добротољубивоме Богу пока- зује своју благообразну
накану, а са друге, присут- нима обзнањује Дарове
који очекују преподобне.
На исти начин архијереји, као тумачи божан- ске
праведности, поседују и власт ускраћивања (Дарова),
[4 7]
“' али не зато што - да се благочести- во изразим -
Премудро Богоначалство следи њи- хове неразумне
побуде[458] него зато што они, као служитељи,
бивајући подстакнути Богоначалним Духом,
ускраћују Дарове онима који су, саобра- зно својим
делима, осуђени од Бога. „Примите”,
“ Јак. 4, 3.
О црквеној јс'рархији 191
речено је, „Духа[4591 Светога! Којима опростите грехе,

опраштају им се; и којима задржите, за- држани су.”67
68 69
А о ономе који беше обасјан[460] божанственим
откривењима Пресветога Оца, у Писму је речено:
„Што свежеш на земљи, биће свезано на небесима; и
што разрешиш на земљи, биће разрешено на
небесима.”68 Јер, он, као и сва- ки јерарх |4м] који га
следи, у складу са откривењи- ма отачке праведности
која је примио, као тумач и проследитељ ттрихвата
оне који су богољуби- ви, а без наслеђа оставља оне
који су безбожни. И, као што кажу Свети Списи,
(Петар) исповеда оно свештено богословље,б9[462] али
не сам од се- бе, нити тако што су му то открили „тело
и крв”,70 већ тако што је од Бога био умно посвећен у
бо- жанствене Тајне. Сходно томе, и одлучењима (од
Дарова) и јерархијским службама, божанствени
архијереји треба да прибегавају онако како[463] би их
водило Свсштеноначално Богоначалство. А остали
(чинови) треба тако да се угледају на је- рархе у
њиховом јерархијском[4(,4] поступању као да су ови
покретани од Бога. Јер, „ко се вас одри- че”, каже,
„мене се одриче”.71
8. Но, вратимо се ономе што следи иза мо- литве
о којој је било речи. Наиме, чим архијереј
* Јов. 20, 22-23.

68
Мат. 16,19. „Обасјани” је овде превасходно свсти
апо- стол Петар.
69
„Ти си Христос, Син Бога живога” (Мат. 16,16).
70
Ср. Мат. 16,17.
71
Лук. 10,16.
заврши молитву, целива усопшега, а за њим то учине

и сви присутни; јер, онај ко је провео бо- жанствени
живот, тај је мио свим богообразним људима и
достојан је њиховог поштовања. После целивања,
архијереј излива уље на усопшега. Се- ти се
свештеног Богорођења; наиме, ономе над ким се
савршава обред, пре божанственог погру- жавања, [4б5]
а после потпуног свлачења дотада- шње одеће, као
прво заједничарење у свеигтеним Символима предаје
се уље помазања; а сада се, на самом крају опела,
излива уље на покојника. Та- да[4661 (тј приликом
крштавања, прим. прев.) изли- вање уља беше
позивало новокрштенога на све- штене подвиге, а
сада изливено уље показује да се упокојени
подвизавао и да је током свештених борби стекао
савршенство.
9. Пошто архијереј обави те свештене радње,
полаже тело у часно обиталиште, заједно са дру- гим
равночасним свештеним телима. Јер, ако је покојник
душом и телом проживео богољубив живот, онда ће,
заједно са (његовом) преподоб- ном душом,
поштовано бити и (његово) тело, које се заједно са
љом подвизавало и подносило све- штене напоре. И
зато Божанска Праведност и ду- шу награђује
једнаким даровима као и њено [4671 тело, које је њен
сапутник и сапричасник или пре- подобног живота,
или, напротив, нечасног живо- та. Зато божанствено
правило[4б8] обома дарује богоначална заједничарења у
свему свештеном: души (дарује) чисто созерцање и
познање савр- шаваних Тајни, док телу (то исто
созерцање и познање) дарује кроз изображење
божанственога
(> црквеној јерархији 193
Мира и кроз свештене Символе богоначалног

чаједничарења. На тај начин оно освећује цело- витог
човека,[469] савршава његово целосно спа- ссње и
заједничким чинодејствима објављује ње- гово
свесавршено васкрсење.
(ОБЈАШЊЕЊА)
10. Неприлично је да обредна призивања[470]

тумачимо у писменом виду и да јавно излаже- мо [471]
њихову тајанственост или скривене силе Божије које
у њима дејствују; но, сагласно са на- шим свештеним
Предањем, пошто те силе спо- знаш посредством
необјављених посвећења и пошто се божанским
еросом и свештеним енер- гијама усавршиш у
божанственијем стању, кроз просветљење које долази
од обреда узвисићеш се ка преузвишеном познању
сила које су у њима скривене.
11. А то што деца,[4721 која још увек нису у ста-
њу да разумеју божанствене Тајне, бивају зајед-
ничари свештеног Богорођеља и богоначалног
причешћа пресвештеним Символима, то се, као што
кажеш, непобожнима чини достојно оправ- даног
подсмеха, јер на тај начин јерарси о божан- ственим
Тајнама поучавају оне који не могу да слушају, тако
да свештена ПредањаГ473] узалуд преносе онима који
их не разумеју; а још смешни- је је (по њиховом
мишљењу) то што други у њи- хово име изговарају
одрицања и свештена испо- ведања.
Но, Твоја јерархијска разборитост не треба да се
узнемирава због заблуделих него да, ради
њиховог просветљења, благочестиво и са љуба- вљу,

а свакако и у складу са свештеним правилом,
одговори на њихове изложене ставове: наиме, на- ше
знање не обухвата све божанствене Тајне; многе
ствари имају богодоличне узроке који су непознати
нама, али су познати14741 чиновима који су од нас
виши; исто тако, многе ствари остају скривене чак и
за она најузвишенија бића, а на исправан начин
бивају познате само Свемудроме и Мудротворачкоме
Богоначалству. Говоримо, међутим, о свему ономе
што су нам пренели на- ши богообразни
свештенослужитељи, који су у то посвећени кроз
древно Предање.
Они, наиме, кажу,[475] а то је истина, да ће ма- ла
деца, уколико се васпитавају у складу са све- штеним
Законом, доспети до свештеног стања и да ће бити
слободна од сваке прелести и несве- штеног владања.
А пошто су наши божанствени предводници[4761
имали то у виду, сматрали су исправним да децу
прихватају на тај свештени на- чин, тако да крштено
дете телесни родитељи пре- дају неком добром
васпитачу, посвећеном у бо- жанствене Тајне,[477] те да
дете убудућс буде под вођством божанственога (тј.
духовнога, прим. прев.) оца и руководитеља ка
свештеном спасе- њу. Од њега, дакле, јерарх захтева
да искаже одрицања и свештена исповедања и да
обећа да ће дете васгштавати по начелима свештеног
жи- вота. Но, у божанствене Тајне јерарх не посвећује
једнога уместо другога, као што би они (тј. непо-
божни, прим. прев.) подругљиво говорили. Уоста-
лом, кум не каже: „Уместо детета, ја изговарам
одрицања или свештена исповедања”, већ каже да се

дете „одриче” и „сједињује”; односно каже: „Када
дете, уз моје богонадахнуте савете, стек- не свештени
ум, обећавам да ћу га уверити да се, са једне стране, у
потпуности одрекне свега про- тивног, а са друге, да
исповеди (веровање) и испу- ни божанска
исповедања.”
По моме мишљењу, дакле, нема ничега неу-
месног у томе да се дете одгаја у складу са божан-
ственим васпитањем, да има свештеног руководи-
теља[478] и кума који у њему образује склоност ка
божанственим стварима и чува га од додира са би- ло
чим супротним. А јерарх предаје детету све- штене
Символе да би се оно њима васпитавало, да не би
имало (неки) други живот осим овога ко- ји вечно
гледа ка божанственим Тајнама, да би оно, [479] кроз
свештена напредовања, постало за- једничар
божанствених Тајни, да би стекло све- штену
склоност ка њима и да би на свештени начин било
долично руковођено од стране бого- образнога кума.
(ΠΟΓΟΒΟΡ)
Такви су, чедо моје, и толико су красни једно-

образни призори наше (човечанске) јерархије ко- је
сам ја сагледао. Али, можда су неки од умова у којих
је бољи вид, не само ово него и много шта друго
размотрили много блиставије и богообра- зније. А и
Тебе ће, сматрам, засигурно обасјати сјајније и
божанственије лепоте уколико се будеш користио
постепеним усхођењем ка преузвише- нијим
блистањима. Но, пријатељу, предај и Ти ме- ни
савршеније озарење и покажи мојим очима све оне
најблагопријатније и најбогообразније лепо- те које
можеш видети! Надам се, наиме, да ћу, оним што сам
говорио, разгорети искре божан- скога огња које су у
Теби скривене.
ПРВА ПОСЛАНИЦА
МОНАХУШ ГАЈУ
Тама ишчезава пред светлошћу, а нарочито пред

великом светлошћу; незнање ишчезава пред знањем,
а нарочито пред великим знањем. Схва- тивши ово
двоје (тј. таму и незнање, прим. прев.) у смислу
превасходности (онога што им је супрот- но), а не у
смислу одсуства,[2] Ти надистинито про- поведај да
незнање по Богу измиче онима који поседују светлост
и знање бића, а да тама која је изнад Њега
(истовремено) и бива прекривена сва- ком светлошћу
и открива свако знање. А ако онај ко је видео Бога,
схвати шта је видео - онда он зна да није видео Њега
(Самога) него нешто од онога што је Његово, од
онога што постоји[3] и што је спознатљиво. Наиме, Он
Сам натпребива изнад ума и суштине, и ни на који
начш#1 Њему није својствено нити да буде
спознатљив нити да постоји - а (истовремено) Он је
надсуштински и надумно се познаје. А потпуно и
савршено незна- ње, у оном најузвишенијем смислу,
јесте познање Онога Који је изнад свега
спознатљивог.
1
У складу са терминологијом светога Дионисија Арео-
пагита, овај израз се углавном односи на монаха.
ДРУГА ПОСЛАНИЦА
ИСТОМЕ МОНАХУ ГАЈУ
Како Онај Који је са оне стране свега, може бити

и изнад[5] Богоначалства и Доброначалства? Ево како:
тако што ћеш „Божанство” и „Добро- Ту”[б] схватити
као основу добротворачког и бо- готворачког дара, и
као неуподобиво уподобља- вање Надбожанскоме и
Наддоброме, кроз које се обожујемо и задобијамо
доброту. Јер, ако то по- стане начело обожења и
задобијања доброте за оне који се обожују и који
задобијају доброту, онда Онај Који је изнад свакога
начела и Који по- чива са оне стране овако схваћеног
Божанства и Доброте као Богоначалства и
Доброначалства, будући да је неуподобив и
неодносан,[7] надилази сва уподобљавања и све
односе, али и оне који се уподобљавају и који
заједничаре.
ТРЕЋА ПОСЛАНИЦА
ИСТОМЕ ГАЈУ
„Изненада” (έξαίφνης) означава „нешто не-

очекивано”,™ што из дотадашње невидљивости
излази на видело. Но, у случају Христовог чове-
кољубља (тј. домостроја, прим. прев.) - а мислим да
богословље на то указује - (ово треба овако схватити):
примивши човечанску ипостас, Надсу- штински (Бог)
је из скривености изишао на нама доступно видело.
Међутим, Он остаје Скривени[9Ј (Бог) и после
појављивања, или да се изразим бо- жанственије: и у
(Свом) јављању. Наиме, то што јесте Исусово, то
остаје скривено, и Његова тајна се никаквом речју
нити умом не може исказати. Напротив, оно што се (о
Њему) говори, остаје не- изрециво, а што се (умом)
схвата, остаје неспо- знатљиво.
ЧЕТВРТА ПОСЛАНИЦА
ИСТОМЕ МОНАХУ ГАЈУ
Како, питаш Ти,[10] може бити да Исус, Ко- ји је

са оне стране свега, по суштини јесте при- саједињен
свим људима? Но, Он се овде не нази- ва „Човеком”
као Узрок људи[11) већ као Онај Који, по целокупној
Својој суштини, уистину је- сте Сам „Човек”. Ми,
наравно, не говоримо о Исусу на основу Његовог
човештва.1121 Он, наи- ме, није само човек (јер, када
би био само човек, не би био надсуштаствен), него
Он Који је неупо- редиви Човекољубац, уистину јесте
Човек; дру- гим речима, Надсуштински (Бог) се, на
начин који је изнад људи,[13] и саобразно људима, осу-
штаствио тако што је од људи примио суштину. Па и
поред тога, Он Који увек јесте Надсушта- ствени
(Бог), јесте Натпотпуна Надсуштастве- ност;
истински ступивши у (човечанску) суштину,
осуштаствио[14] се изнад суштине, тако да, на на- чин
који је изнад човека,[15] савршава све што је
својствено човеку.
То показује Дјева, која је натприродно зане- ла,
али и нестална вода која издржава тежину ве-
штаствених и земних ногу, и која не попушта (под
Посланице 205
тежином) већ се натприродном силом згушњава и

постаје чврста.2
Но, и зашто бисмо набрајали друге примере,
којих је много? Онај, наиме, ко све ово посматра на
божанствен начин, стећи ће надумно сазнање о томе
да и све што се потврдно говори о Ису- совом
човекољубљу,3 има смисао порицања на основу
превасходности.[16] Укратко речено, Он и није био
човек: но, не по томе што тек није био човек него по
томе што је, потичући од људи, био са оне стране
(свих) људи - наиме, бивајући изнад човека, истински
је постао Човек. Сходно томе, Он није, као Бог,
чинио[17] божанска дела, нити је, као Човек, чинио
човечанска дела, него је, пожи- вевши са нама, на
чудесан начин показао неку но- Ву[Ш богочовечанску
енергију Очовеченога Бога.
2
Ср. Мат. 14, 25.
3
Овде „човекољубље” Исусово треба схватити као
Ње- гов Домострој, односно као Његово Оваплоћење (прим.
прев.).
ПЕТА ПОСЛАНИЦА
СЛУЖИТЕЉУ4 ДОРОТЕЈУ
Божанствени примрак јесте неприступна све-

тлост у којој, као што се каже, обитава Бог. 5 А пошто
је Он невидљив по Својој преузви- шеној блиставости
и пошто је неприступан по преизобиљу Свога
надсуштинскога светлоизли- вања, онда онај ко бива
удостојен познања и ви- ђења Бога, доспева [19] до њега
(тј. до примрака, прим. прев.); наиме, управо зато што
(због при- мрака) не види и не познаје (Бога), он
истински досеже до Њега Који је изнад виђења и
знања, спознајући да је Он са оне стране свега чулног
и умног, и говорећи попут пророка: „Чудесно је
знање Твоје за мене, надјача ме, не могу према
њему.”6
Но, каже се да је и божанствени Павле по- знао
Бога тако што је схватио да је (Он) изнад сваког
умног поимања и знања. Зато и каже да су
„неиспитиви судови Његови и неистраживи
4
У складу са терминологијом светога Дионисија Арео-
пагита, овај израз се углавном односи на ђакона.
5
Ср. I Тим. 6, 16.
'· Пс. 138, 6.
путеви Његови”,7 да је „неисказан (Његов) дар”8 и да

Његов мир „превазилази сваки ум”;9 схва- тио је,
наиме, да Он јесте изнад свега и спознао је да Он
јесте и изнад умног поимања, односно да Онај Који је
Узрок свега, јесте са оне стране свега.
7
Римљ. 11,33.
8
Види Кор.
9,15.
9
Филипљ. 4,
7.
ШЕСТА ПОСЛАНИЦА
СВЕШТЕНИКУ СОСИПАТРУ
Немој сматрати победом, свештени Сосипа- тре,

то што вређаш неку веру или некакво ми- шљење које
ти се не чини добрим. Па чак ни ако га оправдано
оповргнеш, не значи да је Сосипа- трово мишљење
исправно. Могуће је,[20] наиме, да истина, која је једна
и скривена, и за Тебе остане неприметна због многих
лажних и наизглед добрих ствари. Јер, ако нешто није
црвено, не зна- чи ни да је бело; а ако неко није коњ,
не мора оба- везно бити човек.
Ако хоћеш да ме послушаш, овако поступај:
клони се причања против других, а о истини [21] го-
вори тако да Твоје речи буду неоспорне.
СЕДМА ПОСЛАНИЦА
ЈЕРАРХУ^ ПОЛИКАРПУ1»
1. Не знам да ли сам икада говорио против

Јелина или против неких других, јер сматрам да би
добронамерним људима било довољно да исти- ну
саму по себи спознају и да је изразе онаквом каква
она заиста јесте. Наиме, када се, у складу са правилом
истине, исправно покаже да нешто је- сте истинито и
да у њему нема примеса (неисти- не), онда све што је
од тога другачије и што се представља истинитим,
бива оповргнуто[23] као нешто туђе и неслично у
односу на оно што истин- ски јесте, и као нешто што
је више привидно не- го постојеће. Излишно је, дакле,
да се објавитељ истине бори против ових или против
оних. Сваки од њих, наиме, тврди како поседује
царски нов- чић, а можда као честицу истине поседује
(пуки) идол који га обмањује; а ако њега разобличиш,
за исту ствар ће се заузети неко други, а после ово- га
неко трећи. Међутим, ако се истинитост овога слова
ваљано поткрепи и ако оно буде неоспор- 10
10
Овде је, очито, реч о епискону Смирне, премда хроно-
лошке чињеницс не говоре томе у прилог.
но за све друге, онда ће све оно што није у скла- ду са

њим, само по себи бити оповргнуто нео- спорним
присуством онога што је заиста истини- то. А пошто
ја, како ми се чини, добро познајем те ствари, нисам
похитао да се спорим са Јелини- ма или са другима;
наиме, довољно ми је да, уз по- моћ Божију, најпре
спознам истину, па тек када је спознам, говорићу о
њој на ваљан начин.
2. Ти, међутим, кажеш да ме софист Аполо-
[2
фан ^ исмева и да ме назива оцеубицом, као да ја,
тобоже, на недопустив начин користим речи Јелина
против самих Јелина. Но, истинитије би било када
бисмо ми њему рекли да се, говорећи о божанским
стварима, управо Јелини на недопу- стив начин
користе божанственим речима, јер ΗΒΟΤΟ] е да
Премудрошћу Божијом оповргну оно што је
божанско. Ја, наравно, не говорим само о мишљењу
многих,[25) односно оних који су призем- но и страсно
привржени поетским представама и који више
поштују „твар него Творца”;11 имам, наиме, у виду и
самог Аполофана, који божан- ствене речи на
недопустив начин користи против божанских ствари.
Јер, требало је да се, ка Узро- ку самих бића и ка
њиховом познању, истински философи узвисе
посредством познања бића,[26] које он назива
истинском философијом, а Павле (га назива)
„премудрошћу Божијом”.12
Да не бих, дакле, и поред свога уверења, ипак
оповргавао његово мишљење, рећи ћу следеће:
11
Види Римљ. 1,
25.Види 1 Кор. 2,
12
7.
требало је да Аполофан,[271 као мудар човек, схва- ти

да никада ништа не може одступити од свог не-
беског поретка и кретања уколико га на то не
подстакне Одржитељ и Узрочник његовог посто-
јања, Који, према учењу Свештенога Слова, све
ствара и све пресаздаје.13 Па како онда он не по- штује
Онога Кога и по томе познајемо и Који за- иста јесте
Бог свих и свега, и како није задивљен Њиме због
Његове свеузрочне и наднеизрециве силе, када Сунце
и Месец,|28] по натприродној си- ли и мировању, од
Њега бивају одређени за пот- пуну непокретност
заједно са читавом васеље- ном,[29] тако да се током
читавог једног дана све налази на истом месту у
простору?14 Но, још чу- десније од овога је следеће:
иако се све узвишени- је и свеобухватније сфере
крећу, оне не повлаче за собом она (небеска тела) која
собом обухвата- ју. Исто тако бива када неки други
дан скоро утростручи своје трајање,1301 тако да се у
току чи- тавих двадесет сати[31] збива следеће: или се
ва- сељена креће у обратном смеру подстакнута су-
протним подстицајем, односно креће се уназад
покретана натприродним силама, или Сунце, пре-
лазећи своју путању, за десет сати савршава сво- је
петообразно кретање,[32] а затим ту исту разда- љину
прелази уназад за других десет сати, крећу- ћи се
новом путањом.15 То беше оно што је оправ- дано
задивило Вавилоњане и што је учинило да
13
Ср. Дан.
2,21.
14
Ср. Ису.
15
10,13.
Ср. 11 Цар.
20, 9.
212 Свети Дионисије Ареопагиш
се они без борбе потчине Језекији као некоме ко је

равнобожан и ко је изнад људи. И не помињем,
наравно, велика дела учињена у Египту, или бо-
жанска чудеса која су се збила негде другде, већ
помињем само она општа и небеска чудеса која су се
свугде збивала и којима су се сви дивили.
Но, Аполофан, свакако, тврди да све то није
истинито. Па ипак, о томе се нарочито говори у
персијским свештеним словима,1331 на основу којих
жреци и данас савршавају празновања тростру- ког
Митре.1б[34] Па добро, нека му буде допуште- но да,
због незнања и неискуства, не верује (у чу- деса). А
Ти му, ипак, кажи: „Шта велиш за помра- чење Сунца
које беше наступило у часу Спасите- љевог распећа?
Јер, тада обојица бесмо присутни у Илиопољу,[35] и то
заједно, посматрајући како Месец на необичан
начин[361 заклања Сунце иако није било време
њиховог подударања, и како се он [371 (тј. Месец, прим.
прев.), од деветога часа па све до вечери, налазио
унутар Сунчевога круга.”16 17 Но, подсети га и на
нешто друго. Наиме, он зна да смо видели како је то
помрачење започело од истока, и да је (Месец) доспео
до крајње ивице Сунца, а затим се вратио, тако да се
поновно раз- дањивање није одиграло од исте тачке
помра- чења него од сасвим супротне стране. Таква
нат- природна (чудеса) онога времена била су могућа
једино Свеузроку Христу, Који је чинио и друга
велика и чудесна дела којима не беше броја.
16
Ср. Мат. 27, 45; Марк. 15, 33 и Лук. 23,44-
45.Ср. Мат. 27, 45.
17
3. Ако сматраш приличним и ако је икако мо-

гуће, тако му кажи. „А ти, Аполофане, одговори ми и
огтовргни све ово и преда мном, који сам та- да био
са тобом, који сам та чудеса заједно са то- бом видео,
који сам о њима са тобом разговарао и заједно са
тобом им се дивио.”
А тада је Аполофан, не знам чиме подстак- нут,
почео да изговара некаква пророштва, па, као да ми
објашњава шта се све збивало, рече: „Све то, добри
мој Дионисије, јесте знамење бо- жанствених ствари.”
Оволико имам да Ти кажем у овој посланици. А
Ти си кадар да надоместиш све што у њој недо- стаје
и да Богу сасвим приведеш тога човека ко- ји, иако је
у многим стварима мудар, можда неће бити удостојен
смиреног разумевања надмудре истине наше вере.
ОСМА ПОСЛАНИЦА
МОНАХУ^ ДИМОФИЛУ
О самодовољности и о доброти
1. Историјске књиге Јевреја, племенити Ди-

мофиле, говоре да је и онај свештени Мојсије био
удостојен богојављања због своје велике кротко-
сти.18 Па ако га понекад и описују као да је ли- шен® 4
божанственог лика, тада кажу да је најпре изгубио
кроткост, а затим се удаљио од Бога. Исто тако, кажу
да се Господ разгневио на њега зато што је показао
велику самовољу и супрот- ставио се божанским
заповестима.19 Међутим, ка- да му приписују
богорасудне врлине, (Свештени Списи) показују да је
таквим сматран због своје превасходне[40]
богоуподобљености Добру. Биоје, наиме, веома
кротак, и зато се назива слугом Бо- жијим,20 који беше
удостојен боговиђења више од свих пророка.21
18
Ср. Број. 12,3.
19
Ср. Изл. 4,14.
20
Ср. Изл. 14,31.
21
Ср. Број. 12,
6-8.
Посланице 2 15
Када су на њега и Арона напали неки дрзни- ци

оптуживши их да су приграбили власт првосве-
штенства и предводништва народа, он (тј. Мојси- је,
прим. прев.) се узвисио изнад сваког славо- :вубља[411
и властољубља, и понудио да старање о народу
препусти богоизабраноме.22 А када га они окружише,
упућујући му претње и увреде због до- тадашњег
владања, и безмало насрнуше на њега, овај кротки
(човек) призва у гтомоћ Доброга (Бо- га), и смирено
им објасни да није кривац за сва рђава дела која
предводници беху починили. Знао је, наиме, да онај
ко разговара са Богом, треба да се, у највећој могућој
мери, уподоби Добру и да Му сс саобрази, па да у
сагласности са Њим чини добротољубива дела.
Шта је, опет, то што је богооца[42] Давида чи-
нило богољубљеним? Јер, Наддобри и Доброто-
љубиви (Бог) каже: „Нађох човека који је добар, и то
добар према непријатељима, (човека) по ср- цу
својему.”23 Јер, дат је и добар Закон [43] који предвиђа
да се човек стара чак и о (залуталом) говечету свога
непријатеља.24 Исто тако, Јов је био прослављен због
своје незлобивости;25 Јосиф се није осветио својој
браћи зато што га беху про- дали,26 а Авељ је
простосрдачно и незазорно хо- дио са братоубицом. 27
Богословље, дакле, каже да
22
Ср. Број. 16, 1-
7. Ср. Пс. 88,21.
23
24
Ср. Изл. 23, 4.
25
Ср. Јов 1, 8 и
26
42,Ср.
7. Пост. 50,
20.Ср. Пост. 4, 8.
27
добри (људи) не промишљају о злим делима нити их

чине, али и да их туђа злоба не удаљује од (чи- њења)
добра; напротив, они, поступајући бого- образно, и
злима чине добро, односно и на њих простиру
изобилну доброту, кротко их призива- јући ка
уподобљењу (Добру).
Но, погледајмо нагоре,[44] не да бисмо објави- ли
кроткост свештених људи и доброту човеко- љубивих
анђела, који су били милостиви према народима и за
њих се молили Доброме (Богу),28 који прете пагубном
и злоделатном (демонском) мноштву,29 који бивају
огорчени због злих дела, а радују се због спасења
оних који се окрећу до- брим делима,30 нити (да бисмо
објавили) све дру- го што богословље учи о
доброделатним анђели- ма, већ да бисмо у
(молитвеном) тиховању при- мили доброделатне
(светлосне) зраке истински Доброга[451 и Наддоброга
Христа, како бисмо њи- ховим посредством били
светлошћу вођени ка Његовим божанственим
благодејствима. Зар, да- кле, израз неизрециве и
надспознајне доброте ни- је то што Он чини да
непостојећа (бића) постоје, што их је све превео у
постојање, што жели да она увек буду[46] уз Њега и да
у Њему заједничаре са- образно способности свакога
од њих? Како разу- мети то што се (Он) еросно
односи према онима који одступе од Њега, усрдно [47]
их моли да и да- ље буду достојни Његове љубави, да
буду скруше-
28
Ср. Зах.
1,12.
29
Ср. Зах. 3, 2.
30
Ср. Лук.
15,10.
11осланице 217
ни,[48] јер, и онда када Га безразложно опадају, Он их

оправдава и чак им обећава да ће се о њима старати и
онда када они одступе од Њега, а када се они
приближе, Он им притиче [49] у сусрет, цело- вит их
све свеобухватно целива, и не помињући оно што је
претходило, љуби (њихово) садашње владање и
уприличује славље на које „сазива при- јатеље”,
односно добре151'1 (људе), да би Он (Сам) био
станиште свих који се радују?31
А Димофил, као и било ко други ко се проти- ви
добрим људима, сасвим оправдано бива опоме- нут
(од Бога), и тако се поучава свему доброме и постаје
добар. Јер, свакако је, вели он, требало да се Добри
(Бог) обрадује због спасења заблуделих и због
оживљавања умрлих.32 Штавише, Он на Своја плећа
ставља (ону) овцу која се тек вратила из лутања, и
добре анђеле подстиче на радост,33 јер је „благ” чак и
према „незахвалнима”,34 и „Својим Сунцем обасјава и
зле и добре”,35 а сам Свој живот полаже за оне који су
одступили (од Њега).36
Но, као што показује Твоје писмо,[51] када је
непобожни и грешни (човек), како га Ти нази- ваш, у
Твом присуству пао пред ноге свештенику, Ти си га -
не знам зашто - са презиром одгурнуо. А он је стао да
преклиње и да се исповеда како је
31
Ср. Лук. 15,11 и
даље.
32
Ср. Лук. 15, 32.
33
Ср. Лук. 15,5.
34
Ср. Лук. 6, 35.
35
Мат. 5, 45.
36
Ср. Јов. 10,11.
218 Свеиш Диоиисије Ареопагиш
приступио ради излечења својих порока; но, Ти се

ниси на то сажалио него си грубо насрнуо и на до-
брога свештеника, који је био милостив према не-
побожноме због његовог покајања. На крају си рекао
свештенику: „Изиђи заједно са онима који- ма
наликујеш!” И без икаквог права, бануо си у простор
који је (за Тебе) неприступан, омалова- живши[521
Светиње над светињама. А онда нам пи- шеш: „Пошто
је требало да Светиње буду обеш- чашћене, ја сам их
благовремено спасао, и још увек их чувам
неоскврњенима.”
А сада саслушај наше мишљење. Не лриличи да
служитељи који су изнад Тебе, или монаси ко- ји су
равни Теби, прекоревају свештеника1531 чак ни ако се
чини да се он непобожно односи према божанственим
стварима, па чак ни ако се показа- ло да је починио
нешто недопуштено. Дакле, ако неусклађеност и
одсуство поретка значе престу- паље
пребожанствених установа и правила, нару- шавање
богопреданог поретка нема никаквог оправдања пред
Богом. Наиме, Бог се није „у Се- би разделио”; јер,
„како ће (иначе) опстаги Цар- ство Његово”? 31 Па ако
Богу, као што кажу Све- штени Списи, припада власт
суђења,37 38 и ако све- штеници, заједно са јерарсима,
јесу анђели[541 (тј. весници, прим. прев.) и тумачи
божанствених су- дова,39 онда треба да - у право време
и на себи прикладан начгш - управо од њих, односно
по-
37
Лук. 11,18.
38
Ср. Ис. 30,18 и Римљ. 2,
39
Ср. Мал. 2,7.
Иосланице 219
средством служитеља.[55] научиш о божанственим

Тајнама, кроз које[561 си и удостојен да будеш мо- пах.
Или, можда, свештени Символи не вапију то исто?
Заиста, Светиње над светињама нису свима
иедоступне; приступа им, углавном, чин свеште-
посавршитеља,40 затим чин свештеника,[571 а после
и>их чин служитеља. Онима који су посвећени за
монахе, одређено је место пред дверима, [58] испред
којих они и примају посвећење, и тамо стоје не да би
их чували него ради поретка и да би познали себе на
основу тога што су (постављени) ближе народу него
свештенству. Зато свештени поредак
свештенослужења прописује да се они причеш- ћују
божанственим Тајнама тек пошто их најпре нредају
другима, односно онима који су ближи (Светињама).
Јер, они који су стално око божаи- ственога
Жртвеника, они, символички речено, ја- сно
посматрају и слушају божанствене Тајне, којс им се
блиставо објављују, и благообразно иступа- јући
изван божанствених завеса,[59] откривају Све- тиње
послушним монасима, свештеном народу и чиновима
оних који се очишћују - према достојан- ству свакога.
А оне (тј. Светиње, прим. прев.) су на ваљан начин
чуване пречистима све док се Ти ниси насилно
устремио на Светиње над светињама и приморао их
да, и без потребе, буду изнесене. А Ти велиш да
поседујеш и чуваш Светиње премда их ниси ни видео
ни чуо, нити поседујеш ишта што приличи [60]
свештеницима, као што ниси спознао
40
„Свештеносавршитељи” овде јесу они који рукопола-
жу свештенике, односно архијереји.
ни истину ЈТогија, пошто се свакодневно спориш о

њима како би тиме потчинио своје слушаоце.
Ако би се неко докопао власти над народом, али
не по царевој наредби, тај би у складу са за- коном
био кажњен. А опет, ако неки кнез некога ослободи
оптужбе или га осуди, а ту буде прису- тан неко од
оних који су њему надређени, па се усуди да затражи
да се донесе нова пресуда[б1] (не кажем да се [тај кнез]
извргне понижењу), онда ће то изгледати као да је он
већ лишен власти. А Ти, човече, толико си дрзак
према кроткоме и доброме Богу, као и према Његовом
устројству свештенога чина!
Све ово, дакле, неопходно је рећи када неко
посеже за оним што је изнад његовог достојан- ства, [62:
а притом сматра да ваљано поступа. Но, то никоме
није допуштено. Јер, шта је неприлич- но учинио
Озија када је „окадио Богу”,41 а шта Саул, приносећи
жртву?42 43 Или, шта (су неприлич- но учинили)
тирански демони када су истинито говорили о Исусу
као Богу?43[63] Наиме, богосло- вљем бива оповргнут[641
сваки онај ко присваја надлежности епископа;44 свако,
наиме, треба да остане у чину своје службе, 45 а једино
ирвосве- штеник треба да улази у Светињу над
светињама - но и то само једном годишње, 46 и уз сваку
све-
41
Ср. II Дневн. 26,16-19.
42
Ср. I Сам. 13, 9-14.
43
Ср. Марк. 3,11-12.
44
Ср. I Петр. 4,15.
45
Ср. I Кор. 14,40.
46
Ср. Левит. 16, 2 и Јевр.
9, 7.
/ 1осланице 221
штеничку чистоту прописану Законом.47 Свеште-

пици се, дакле. старају1651 о Светињи, а Левити се пе
дотичу Светиње да не би умрли.48 Господ се, да- кле,
расрди гневом због самовољности Озијине,49
Марија[66] се огубала јер је покушала да Законо- давцу
одреди законе,50 а на синове Скевине1671 бе- ху
насрнули демони.51 И „не послах их”, каже (Го- спод),
„а они потрчаше”, и „не говорах им, а они
пророковаху”,52 а „безаконик који ми на жртву
приноси теле, исти је као онај који коље пса”. 53
ГТросто речено, свесавршена Гфаведност Божија пе
тргги безаконике. А када они кажу: „Твојим именом
чудеса многа смо творили”, Он им одго- вара: „Идите
од мене ви који чините безакоње!” 54 Сходно томе, као
што веле и Свештени Списи, није прилично тежити
чак ни ономе што је пра- ведно, ако то није саобразно
нашем достојан- ству.68] Свако, дакле, треба да пази на
себе и да не помишља о ономе што је (од њега)
узвишеније и дубље већ да размишља само о делима
која су му задата саобразно његовом достојанству.
2. Па шта с тим, рећи ћеш![69] Зар не треба да
буду прекорени они свештеници који поступају
непобожно или чине нешто неприлично, и зар је
47
Ср. Изл. 20-21 и Левит. 16, 4 и
24.Ср. Број. 4,15 и 19-20.
48
49
Ср. II Дневн. 26,19.
50
Ср. Број.12,1 и10.
51
Ср. Дела ап. 19,13-16.
52
Јер. 23,21.
53
Ис. 66,3.
54
Мат. 7, 22-23.
222 Свеши Диописије Ареоиагиш
онима који се хвале Законом, допуштено да „пре-

ступањем Закона вређају Бога”?55 И како онда
свештеници могу бити тумачи Божији? Како, да- кле,
могу објављивати народу божанствене врли- не ако не
познају њихову силу? Или, (како могу друге)
просветљивати они који су сами потамне- ли? И опет,
како могу предавати Божанскога Ду- ха, када ни
расположењем ни истином нису пове- ровали да Дух
Свети постоји?56
Одговорићу Ти на ово;[70] наиме, Димофил ни- је
(наш) непријатељ, стога нећу допустити да њи- ме
овлада Сатана. Сваки од чинова који су око Бога,
богообразнији је од онога (чина) који је уда- љенији
од Њега; исто тако, што је ближе Истин- ској
Светлости, он је светлији и у већој мери про-
светљујући. Но, близину немој схватити у про-
сторном смислу[71] него је схвати као спремност
богоприхватања. Сходно томе, ако чин свеште- ника
јесте просветљујући, онда је онај (међу њи- ма) ко не
просветљује (друге), иступио у потпу- ности из
свештеничког чина и силе - а ово се тим пре односи
на онога ко је непросвећенЈи мени самом се чини да је
дрзник онај ко себи присваја свештеничке
надлежности, а не плаши се и не стиди се да, без
обзира на свој чин, полаже право на божанствене
Тајне сматрајући да Богу није по- знато шта он о себи
мисли; притом сматра да је у стању да обмане Онога
Кога лажно назива Оцем, и дрско се одважује да своја
срамна хуљења -
55
Римљ. 2, 23.
56
Ср. Дела ап.
19, 2.
Послаиице 223
пе могу да кажем „молитве” - христообразно из-

говара пред божанственим Символима.[72! Такав
(човек) није свештеник - засигурно није; он је
злобник, подлац, ругалац самом себи, вук који се,
ради (обмане) Народа Божијег, заогрнуо јагње- ћом
кожом.57}'
3. Но, није на Димофилу[73] да то уређује. Јер, ако
богословље заповеда да праведне ствари по- стижемо
праведно (а праведне ствари[74] се пости- жу на
праведан начин када се свакоме додељују према
његовом достојанству), онда сви треба да их постижу
праведно, а не несаобразно свом до- стојанству и
чину. Праведно је, дакле, да и анђе- лима буде
додељено и одређено према њиховом достојанству -
но, не од нас, Димофиле, него од Бога и нама
њиховим посредством, а њима по- средством анђела
који су (по положају) изнад њих. Просто речено, код
свих бића збива се исто: бла- гоустројитељско и
свеправедно (божанско) Про- мишљање о свему,
посредством првих (бића) до- дељује другим (бићима)
оно што им по достојан- ству припада. Сходно томе,
они који су од Бога постављени да управљају
другима, нека онима ко- ји их следе и који су им
потчињени, додељују пре- ма достојанству свакога.
Тако и Димофил треба да се односи према своме
разуму,1751 гневу и жељи, саобразно достојанству
свакога од њих, те да ни- једно од њих не нарушава
свој чин него да разум управља[76] свим оним што је
од њега ниже. Јер, ако на тржници видимо да слуга
вређа свога го-
57
Ср. Мат. 7,15.
сподара, или млађи старијега, или чак син оца, и да га

притом напада и наноси му ране, сматра- ћемо да не
поступамо побожно ако сместа не при- скочимо у
помоћ старијима чак и ако су можда они најпре
поступали неправедно. Јер, како да се нећемо
постидети уколико занемарујемо то што гнев и жеља
чине насиље над разумом, што се он одриче власти
коју му је Бог даровао, а што они сами намећу
непобожан и неправедан бес- поредак, спорење и
несклад? Оправдано, дакле, наш од Бога блажени
Законополагатељ[77] не до- пушта да Црквом [78]
Божијом руководи онај ко већ није ваљано управљао
својим домом;58 јер, онај ко је себе довео у ред,
довешће у ред и дру: гога, а ако је другога (довео у
ред), онда ће (дове: сти) и дом, а ако је (довео у ред)
дом, онда ће и град, а ако је (довео у ред) град, онда ће
и народ.. И просто речено, „ко је веран у малом, и у
мно- гом је веран, а ко је неверан у малом, и у многом
је неверан”.59
4. Сам, дакле, жељи, гневу и разуму одреди
место које им по заслузи[79] припада; Теби, опет, то
исто нека одреде божанствени служитељи, њи- ма
свештеници, свештеницима јерарси, ајерарсн- ма
Апостоли1801 и наследници Апостола. Па ако неко
међу њима преступа своје надлежности, би- ће
прекорен од светих који су истога чина са њим, и неће
доћи у сукоб чин са чином него ће сваки од њих
остати у своме чину и својој служби. Но, ово-
5
« Ср. I Тим.
3,4.
59
Види Лук.
16,10.
I Јосланице 225
лико од нас о томе како треба да спознаш себе и да

поступаш у складу са собом.
А због (Твоје) нечовечности према ономе чо-
веку кога називаш непобожним и грешним, не знам
како да оплачем[81] срозавање свога миљени- ка! А
шта Ти мислиш: за чијег служитеља смо Те
поставили, ако не за служитеља Благога[82] (Бо- га)?
Јер, Ти си, свакако, туђ и нама и целокупном пашем
служењу, и прави је час да потражиш (дру- гога) бога
и друге свештенике како би се од њих раздражио
попут звери, а не усавршио, и како би постао
неумољиви служитељ Теби омиљене не- човечности.
Па зар смо ми, дакле, доспели до са- вршене светости,
и није нам, ради нас самих, по- требно божанско
човекољубље? Или, можда, као што каже Писмо,60
попут непобожних сагреши- смо двоструким
сагрешењем:[831 не знајући кога кападамо, а притом
оправдавајући себе и сматра- јући да видимо - а
заправо не видимо?61
Зачудило се небо због овога,62 а ја се ужаснух и
не верујем самом себи. И да нисам примио Тво- је
писмо - а всруј ми да би боље било да и нисам! - нико
не би успео да ме увери премда су неки по-
гсушавали да ми управо το о Теби саопште: да
Димофил сматра[84] да Бог, Који по свему јесте до-
бар, није и човекољубив, и да њему самом није
потребан Бог Који милује и спасава; и да он раш-
чињава свештенике, оне који су удостојени да
60
Ср. Јер.
2,13.
61
Ср. Римљ. 1,
62
22.Ср. Јер. 2,12.
226 Свеши Дионисије Ареопагши
Добротом подносе незнања народна и да их очи-

шћују, знајући добро да су обузети болешћу.
Но, Богоначални Свештеносавршитељ1851 је
ходио другим путем. Он је, као што веле Свеште- ни
Списи, „одвојен од грешника”,б3[86] а доказом љубави
према Себи сматра усрдно пастирско ста- рање о
овцама;63 64 * (Он) „злим” (слугом) назива оно- га који
није опростио дуг своме сабрату по служе- њу, и који
није (са другима) поделио ни део пре- великог добра
које му је даровано, и (Он) сматра да ће овај
заслужено примити што му припада65187] - као што
треба да страхујемо и ја и Димофил. Уосталом, и за
оне који су и у самом часу (Њего- вог) Страдања
показали непоштовање према Ње- му,[88] Он иште
опроштај од Оца,66 и прети Својим ученицима који су
тражили да немилосрдно осу- ди Самарићане који су
Га непобожно прогања- ли.6" А оно што происходи из
многоструког по- нављања у Твом грубом писму - јер
Ти гунђаш и о ономе што је горе и о ономе што је
доле - је- сте то да Ти својим поступањем не кориш
себе већ Бога. Кажи ми, зар за зло (кориш) Доброга
(Бога)?
5. Далеко било! „Јер, немамо[89] првосвеште-
ника који не би могао састрадати немоћима на-
шим”;68 он (тј. првосвештеник, прим. прев.) је „не-
63
Јевр. 7, 26.
64
Ср. Јов. 10,14 и 21,15 и
и
Ср. Мат. 18, 32-34.
66
Ср. Лук. 23, 34.
67
Ср. Лук. 9, 52-55.
68
Јевр. 4,15.
/ /осланице 227
злобив”69 и „милостив”.70 Он „се неће свађати ни

иикати”;71 он је „кротак”72 и „жртва помирења за
грехе наше”.73 Сходно томе, нећемо одобравати Твоје
пориве који не потичу од истинске ревно- сти, чак и
ако се безбро пута позовеш на Фине- са74 и Илију.75
Јер, Исусу нису били по вољи уче- мици који беху без
заједничарења у кроткоме и благоме Духу.76 Наиме,
наш пребожанствени1901 Свештеноустановитељ
кроткошћу поучава оне који се супротстављају учењу
Божијем,77 јер оне који не знају треба поучавати, а не
кажњавати,1911 као што ни слепе не кажњавамо него
им показу- јемо пут. А када је онај човек почео да се
уздиже ка светлости, гурнуо си га уназад ударивши га
по слепоочници, а када Ти је са великим поштова-
њем приступио, грубо си га отерао - а то изазива
велики ужас; са друге стране, Христос, као благ,
тражи управо њега који изгубљено лута по пла-
нинама,78 позива га када се удаљи, па нашавши га,
одмах га ставља на Своја рамена.79
Немојмо, молим Те, немојмо тако рђаво су- дити о
себи и немојмо потезати мач на саме себе!
® Јевр. 7,26.
70
Јевр. 2,17.
71
Мат. 12,19.
72
Мат. 11,29.
73
1 Јов. 2, 2.
74
Ср. Број. 25,7-8.
75
Ср. I Цар. 18,40.
76
Ср. Лук. 9. 55.
77
Ср. I Тим. 1, 5 и
78
Ср. Мат. 18,12.
79
Ср.Лук. 15,5.
228 Свеиш Дионисије Ареоиагтп
Наиме, они који настоје[92] да некоме нанесу не-

правду,[93] или, наттротив, да некоме учине добро
дело, можда не чине оно што су наумили него,
усељавајући у себе злобу или доброту, они бивају
испуњени или божанственим врлинама, или нео-
бузданим страстима. Тако ће неки од њих, који су
следбеници и сапутници добрих анђела, и овде и
тамо,[94] са потпуним миром и слободом од свих зала,
наследити блажену кончину и свагда бити са Богом80 -
а то је највеће од свих благаЈ9^ Са друге стране, други
ће се одаљити и од божан- ственог и од свог мира, па
ће и овде и после смрти[961 пребивати заједно са
дивљим демонима. И зато се, дакле, ми веома старамо
да смо увек уз доброга Бога и да свагда будемо са
Богом, а не да од најправеднијега (Судије) будемо
одлучени за- једно са злима, примајући (осуду) по
њиховим заслугама - а тога се више од свега плашим,
и молим се да не будем заједничар никаквих зала. Но,
ако хоћеш, навешћу1971 и божанствено виђење једног
светог човека; а Ти се немој подсмевати, јер ћу
говорити истину.
6. Једном згодом,[98] док сам био на Криту, до-
маћин ми је био свештени Карп81 који, због вели- ке
чистрте свога ума, беше способнији у богови- ћењу од
свих друшх љ"уциТ(5нГдакле, не би при- ступао
савршавању свештених Тајни ако му се, приликом
изговарања предобредних молитава,[99]
80
Ср. I Сол. 4,17.
81
Карп, вероватно родом из Троаде, био је ученик и са-
радник апостола Павла. - Ср. II Тим. 4, 13.
ие би указало неко свештено и пријатно виђење.

11ричао је, дакле, како га једном приликом беше
огорчио један од неверујућих. А огорчење је би- ло у
томе што је он једног присталицу Цркве при- волео на
безбожност, док је овај још савршавао своје
иларије.82[100] Требало је, дакле, да се благо- иодобно
помоли за обојицу, па да, имајући Бога Спаситеља за
помоћника, једнога врати вери, а другога да
придобије добротом, и да не престане да га саветује
читавог живота[101] - колико то да- машње живљење
допушта; (дакле , требало је) да их тако доведе до
божанског познања, пошто нај- ире буду оспорене
њихове сумње и они трезвеним расуђивањем буду
привољени да напусте нераз- бориту дрскост и да
стекну целомудреност. Но, ни мени самом није јасно
како се збило то што се никада раније није збивало.
Наиме, пошто (Карп) беше обузет великом горчином
и јадом, он у рђа- вом расположењу пође на починак
јер беше вече; но, негде око поноћи устане јер је имао
обичај да се у то доба[102] сам пробуди ради појања
божан- ствених химни, не наситивши се спокојног [103]
сна, који код њега увек беше испрекидан на многе
кратке целине. Стојећи тако ради божанственог
разговора (са Богом), он се на неблагочестив на- чин
растужи и онерасположи, па стаде говорити како није
праведно да живе безбожни људи, који кваре „праве
путеве Господње”.82 83
82
Овде се мисли на недељу после Крштења. - Подроб-
није о „иларијама” види у схолијама светога Максима
(прим. прев.).
83
Дела ап. 13,10.
230 Свети Дионисије Ареопагиш
И говорећи тако, молио је Бога да једном му-

1104]
њом немилосрдно прекрати живот обојици. Но,
тек што је то рекао, наједном му се учини ка- ко се
кућа у којој је стајао најпре затресе, а затим се од
самога крова расцепи надвоје, пред њега се са
небеских висина спусти некакав преблистави огањ, а
све око њега учини му се као небеско про- странство.
Само небо беше отворено, а на њего- вом врху угледа
Исуса, око Кога беше небројено мноштво
човекообразних[105] анђела. То је он, да- кле, на
висинама видео и задивио се. А када се Карп сагнуо,
како каже, угледао је на тлу нека- кву зјапећу и
бездану пукотину, а она двојица љу- ди због којих је
био узнемирен, стајали су пред њим на ивици
провалије престрашени и жалосни, клизсћи наниже
јер им ноге[Шб! беху без ослонца. А одоздо, из дубине,
излазиле су змије и плеле им се око ногу; неке су им
се обавијале око ногу и те- жином их повлачиле
наниже, а неке су их зубима и реповима ударале или
голицале, покушавајући да их на сваки начин сурвају
у провалију.[107] А ме- ђу змијама беху и неки други
људи, који су зајед- но са њима насртали на ону
двојицу, дрмусајући, гурајућн и бијући их. Чинило се,
наиме, да они са- мо што нису пали, делом невољно, а
делом и вољ- но, пошто беху постепено приморавани
од зла, а истовремено и беху заведени њиме.[Ш]
Говорио је, дакле, Карп како се радовао гле-
дајући шта се збива доле, а заборављајући оно што је
у висинама. И био је нерасположен и не- задовољан
што још не беху пали, па пошто је и сам много пута
нападао на њих и није у томе успе-
/ 1осланице 231
нао, он је био огорчен и стао их је проклињати. 11о,

подигавши поглед, он поново погледа ка не- бу и
угледа како Исус, ожалошћен због тога што се збива,
устаје са Свог наднебеског престола, ка- ко силази до
тих људи и пружа им руку у по- моћ; [109] и (видео је)
анђеле како, заједно са Њим, придржавају обојицу
људи, са сваке стране по је- дан. И рече Исус Карпу:
„Пошто ти је рука већ подигнута,11101 удари мене;
наиме, ттоново сам епреман да страдавам ради
спасења људи, јер сам рад да други људиГ1п1 не
сагреше. А ти сам види да ли је за тебе добро да
пребивање у провалији са чмијама, замениш за
пребивање са Богом и са до- брим и
човекољубивим[112] анђелима.”
То је оно што сам чуо и што верујем да је
истинито.
ДЕВЕТА ПОСЛАНИЦА
ЈЕРАРХУ[ш] ТИТУ
који је посланицом питао шта је дом Пре-

мудрости, шта је Чаша, а шта су њени
храна и пиће
1. Нс знам, драги Тите, да ли је свештени

Тимотеј отишао не саслушавши неко од мојих слова о
богословским символима. Но, у Сим- волинком
богословљу1ш] разјаснили смо све што се, у
Свештеним Логијама, на овај начин говори о Богу, а
што многима изгледа чудновато. Наи- ме, када Оци
неизрециве мудрости, посредством скривених и веома
смелих загонетки, предста- вљају божанствену,
мистичну и нечистима не- доступну истину, они у
несавршене душе оти- скују велику необичност.1115)
Зато многи од нас и не верују речима које говоре о
божанственим Тајнама; посматрамо их, наиме, само
посред- ством чулно опазивих символа који се уз њих
ве- зују. Но, неопходно је да их разоденемо и да их
посматрамо онакве какве су по себи, односно огољене
и чисте; а ако их на тај начин будемо посматрали,
можемо поштовати[ш] „Извор жи-
вота”,84 посматрајући како се Сам у Себе излива и

како Сам у Себи пребива; можемо се клањати једној,
простој, самопокретној и самоделатној Си- ли, која не
исходи из Себе, а опет, представља знање свих знања
и увек кроза Себе (Саму) Себе носматра.
Сматрали смо, дакле, да би требало, колико је то
могуће, да и код њега и код других развије- мо
сваковрсне видове символичког свештеног
изражавања о Богу. Јер, са колико ли само неве-
роватних чудовишних облика није испуњено све што
је изван његаС117] (тј. символичког изобража- вања,
прим. прев.)\ Примера ради, кад је реч о
надсуштинском Богорођењу, (Свето Писмо) нам
представља да је утроба Божија телесно [ш] роди- ла
Бога;85 у њему је написано да је Реч одаслата у ваздух
тако што ју је срце људско изговорило, 86 а да је Дух
издахнут из уста.87 Оно нам на телесан начин опева
богородно „наручје” које је у себе пригрлило Сина
Божијег; у виду природних поја- ва представља Га као
дрвеће, изданке, цвеће и ко- рење, или као изворе
текућих вода,[119] или као ра- ђање светлости која
одашиље блистања, или као друга откривењска
свештена изображења надсу- штинског богословља.
Но, (Свето Писмо) тако поступа и кад је реч о
умним[120] промишљањима Божијим, или о даровима,
или о пројавама, или о силама, или о својствима, или
о кончинама, или о
84
Пс. 35,10.
85
Ср. Пс.
86
Ср.3.
109, Пс.
44,2.
87
Ср. Пс. 32,
6.
мировањима, или о исхсфењима, или о дељењи- ма,

или о сједињењима; исто тако, говорећи о Бо- гу,
(Свето Писмо) користи разноврсна изобра- жења
обличја људи и звери, других животиња, и растиња и
камења, и одева Га у женске хаљине и наоружава Га
варварским оружјем; као нека- квом ковачу,
приписује Му грнчарске и ливничар- ске радове,
доводи га у везу са коњима и запре- гама и
престолима, приготовљује Му трпезе[121] са јелом и
представља Га како једе, пије, спава и би- ва
омамљен.
Шта тек да се каже за гнев, за жалост, за сва-
коврсна заклињања, кајања, проклињања, јаро- сти, за
свакаква наопака мудровања о погрешним
обећањима?11221 Шта да се каже о борби са диво- вима
из Књиге постања,88 или о изградњи куле ко- ју људи
нису подизали против неког другог него ради свога
спасења?89 Шта да се каже о оном зна- ку на небу који
се указао како би обмануо и завео Ахава? 90 Шта да се
каже о великој плотској и по- хотној острашћености
Песме над песмама, о свим другим свештеним
символима, које пресмело бо- гоизображење исказује
као пројаве свега скри- веног; о дељењима свега што
је јединствено и недељиво, о изображењима и
многообразности необличних и неизобразивих
истина, у којима се може видети скривена лепота, али
се може про- наћи и све што је мистично и
богообразно, одно-
Ср. Пост. 6,4.

89
Ср. Пост. 11, 5 и
90
Ср. I Цар. 22,19 и
даље.
Иосланице 235
сно све што је преиспуњено изобилном богослов-

ском светлошћу?
Немојмо, дакле, мислити да се пројаве симво-
ла[123] изображавају ради самих себе него ваља знати
да оне објављују знање које је за многе пеизрециво и
невидљиво, јер свесвештене Тајне пису лако доступне
непосвећенима; стога је по- требно да их откривају
истински приврженици преподобности, пошто су
само они у стању да од свештених символа отклоне
сваку детињу машта- рију и кадри су да, простотом
свога ума и способ- ношћу созерцатељске силе,
доспеју до просте, натприродне и оностране истине
символа.
Уосталом, треба да схватимо и то да је бого-
словско предање двојако: једно је неизрециво [1241 и
мистичко, а друго је видљиво и спознатљиво; једно је
символичко[125] и светотајинско, а друго је
философско и аподиктичко. На гај начин се оно што
је неизрециво, преплиће са изрецивим; једно (нас)
уверава у истину свега реченога и чврсто је
повезује,11261 а друго је делатно и у Богу утврђује
неспознајна тајноводства.
Управо зато, при савршавању пресветих обре-
да, ни наши свештенослужитељи ни служитељи
законског предања[127] нису одустали од богодо-
личних символа.11281 Тако видимо да се пресвеште- ни
анђели користе загонеткама[129] како би ми- стично
објавили божанствене Тајне, и (видимо) Самога Исуса
како кроз приповести богослов- ствује и како
богоделатне Тајне предаје кроз пра- образ
постављања трпезе.[130] Требало је, наиме, са једне
стране, да Светиње над светињама буду
сачуване неоскврњене од додира са многима, а са

друге, да сам човечански живот,[131] који је исто-
времено и недељив и дељив, буде просветљен
божанственим знањем онако како му приличи; тако би
бестрасна страна душе[ш] била у стању да умствено
посматра просте и најдубље призо- ре богообразних
изображења, а њена страсна страна да приноси
служење, као што јој је и при- родно, а истовремено да
се, ка пребожанстве- ним стварима, успиње
посредством унапред при- премљених представа
праобразних символа, као што је случај са символом
„завеса”: наиме, они који су јасну[|33] богословску науку
слушали без покривала, у себи саздавају некакав
образац који ће их водити ка разумевању[134] изреченог
бого- СЈ10 Н ЈТз 3,
2. И само стварање видљивог света објављује оно
што је на Богу невидљиво,91 као што кажу Павле[135] и
Истинско Слово. И зато богослови[136] нека питања
разматрају са друштвеног[137] и за- конског становишта,
нека са становишта чисто- те и бепрекорности, нека са
човечанског и по- средничког, а нека са надсветског и
светотајин- ског становишта. Некад се (богослови)
ослањају на законитости видљивих ствари, а некад на
не- видљива установљења, као што и приличи одре-
ђеним свештеним стварима и умовима и душама. Јер,
њихово слово, у целости и у појединостима, не садржи
пуку историју[138] већ животворно уса- вршавање.
91
Ср. Римљ. 1,20.
Требало би, дакле, да и ми, насупрот уоби-

чајеном схватању о свему овоме, свештенодолич- ио
ступимо у средиште[139] свештених символа и да их не
потцењујемо, јер они представљају печат и отисак
божанствених обличја, односно видљи- ве пројаве
неизрецивих и натприродних призора. Паиме, оно
што се на разноврсне начине изо- бражава
посредством свештених символа, то нису само
натприродне и умствене, односно божанске
светлости11401 - као што се, рецимо, Бог назива
„Огњем”,92 и као што се умне речи Божије на- зивају
„разжеженима”93 - него су то и богообра- зни чинови
умних и умствених анђела, који се аредстављају у
разноликим пројавама и у свако- врсним огњеним
обличјима. Сходно томе, дру- гачије треба да
схватимо слику огња када се она односи на надумнога
Бога, другачије када се од- носи на Његова умна
промишљања11411 и Његове умствене речи, а другачије
када се односи на анђе- ле. Наиме, у првом случају
(треба да је схватимо) у смислу узрочности,11421 у
другом случају у смислу постојања, а у трећем
случају у смислу заједни- чарења, и тако сваки пут
другачије - као што одређују теорија 11431 и устројство
знања. Исто тако, свештене символе не треба
насумично ме- шати него их треба тумачити
саобразно узроци- ма, постојањима, силама, чиновима
и достојан- ствима - у складу са тим чије пројавне
знаке пред- стављају.
92
Види Закони пон.
4,12.
93
ВидиПс. 17,31.
Но, да не бисмо преко мере одужили, ваља да се

вратимо на оно што сте искали.[144] Кажимо, да- кле, да
свака храна усавршава оне који се њоме хране,
допуњава њихово несавршенство и недо- статак,
исцељује сваку немоћ, чува њихов живот, постиже
поновни процват, обнавља живот, дару- је животну
крепкост - другим речима, одгони не- вољу и
несавршенство, а дарује им радост и савр- шенство.
3. Свештене ЈТогије на ваљан начин описују
надмудру и благу Премудрост, као да она поста- вља
некакву мистичну чашу и из ње излива све- штено
пиће, а пре тога приноси тврду храну, па громким
гласом добронамерно позива оне који- ма је она
потребна.94 Божанствена Премудрост, дакле, простире
(на трпезу) двојаку храну: једну тврду и постојану, а
другу течну,[145] какву и пре- даје кроз Чашу Своје
промислитељске доброте. Као округла[]4(>] и
откривена, Чаша треба да буде символ Промисла, који
је откривен и који се ка свему беспочетно и
бесконачно[147] простире. Но, и када исходи према
свему, (Промисао) остаје у Себи и чврсто пребива у
Својој непокретној и са- свим непричасној
Својствености, као што и Чаша стоји постојано и
непокретно.
Каже се, наиме, да је Премудрост[148] саздала
Себи дом95 и у њега сместила тврду храну и пиће и
Чашу. Но, онима који богодолично тумаче бо-
жанствене ствари, јасно је да Узрок бића и добро-
94
Ср. Приче Сол. 9, 2 и
даље.
95
Ср. Приче Сол. 9,1.
га бића свега јесте свесавршени Промисао, Који до

свега (постојећега) досеже, у свему дејствује[149] и све
обухвата. Истовремено, Сам по Себи, Он, по
превасходности,[150] није ништа ни у чему него је
изван свега. Он Исти остаје[15|] и пребива у Се- би
истоветно и вечно; увек је у истој истоветно- сти, не
иступајући из Себе[152] и не напуштајући своје
боравиште и Своје непокретно седиште и
пребивалиште. А опет, из њега благосавршава сва
савршена промишљања, простирући се ка све- му, а
истовремено остајући у Себи, односно увек и
мирујући и крећући се, а истовремено никада не
мирујући и никада не крећући се. Могло би се, у
ствари, рећи да он (тј. Промисао, прим. прев.), на
природан, а истовремено и натприродан начин,
поседује способност да Своје промислитељске
енергије остварује кроз непокретно мировање, а да
мировање (остварује) кроз промишљање.
4. Но, која је то тврда храна, а која је течна? Јер,
вели се да добра Премудрост јесте та која њих дарује
и о њима промишља. Тврда храна, [153] по моме
мишљењу, изображава умно и трајно савршенство и
својственост по којој у божанстве- ним Тајнама,
посредством чврстог, силног, једин- ственог[154] и
нераздељивог познања, могу зајед- ничарити она
умствена чула којима пребожан- ствени Павле
додел>ује јаку храну, коју је примио од
Премудрости.96
Течна храна, опет, означава обилно истака- ње
које се излива на све постојеће и које, по сво-
96
Види Јевр. 5,14.
јој доброти, разноврсним и многим и раздељу-

јућим[155] путањама води[156] оне који се хране ка
простом и постојаном богопознању - саобразно
свакоме од њих. Зато се божанствене и умствене
Логије пореде са росом и водом због животород- них
сила којих има у води, са млеком због способ- ности
раста, са вином због способности оживља- вања, а са
медом због способности очишћења, а истовремено и
очувања.
Њих, дакле, божанствена Премудрост дарује
онима који приступају,11571 подајући и штедро им
изливајући бујицу изобилних и неоскудних јела. То је,
дакле, истинска гозба,11581 и због тих дарова се каже да
је она та која саздаје живот, а истовре- мено и
отхрањује младе,11591 али и да обнавља и усавршава.97
5. Но, имајући у виду овакво свештено значе- ње
гозбе, Свештено Писмо каже[160] да и Сам Бог,
Узрочник свих добара, бива опијен, да би се тиме
указало на натпотпуност и надумност пировања
Божијег, или, боље рећи, на свесавршене и неиз-
рециве немерности Његовога благостања. Јер, као што
у нашем случају, у оном нижем смислу, пијанство
представља неумерено напијање и ван- себност ума и
расудности, тако и у оном узвише- нијем смислу,
односно кад је реч о Богу, пијанство не треба
посматрати другачије него као преизо- билну
неумереност свих добара у Њему, која су у Њему
присутна по узрочности. Но, и вансебност ума, која
иде уз пијанство, треба да схватимо као
97
Ср. Приче Сол. 9, 5.
надумну преузвишеност Божију, по којој (Он) на-

дилази сваки ум јер је изнад сваке могућности
поимања,1ш] па чак и изнад самога бића. Просто
речено, Бог је опијен[162] свим што је добро, а
истовремено је и удаљен од свега тога; наиме, као
Неизмерност сваког преизобиља, Он је натпре-
испуњен свим тим добрима, а истовремено столу- је
изван и са оне стране свега.
Но, напуштајући, дакле, овакво значење (ових
појмова), на исти начин схватамо[163] и гозбу пре-
подобних у Царству Божијем. Јер, речено је: „Ка- да
дође цар, посадиће их, и служиће им.”98 Ове ре- чи
откривају опште и једнодушно заједничарење светих
у божанственим добрима, и „Цркву прво- родних,
записаних на небесима”, и „духове пра- ведника”, 98 99
усавршених свим добрима и насићених свим добрима.
А седење за трпезом[1641 схватамо као починак од
многих напора, као безбрижно живљење и побожно
борављење у Светлости и Земљи живих, преиспуњено
сваким свештеним благостањем, и као изобилно
предавање сваковр- сних и блажених добара;
(схватамо га) као место где се (праведници) насићују
сваком радошћу,[ш] при чему их Сам Исус увесељава,
смешта их за тр- пезу и прислужује им, дарује им
вечни покој, а истовремено им раздаје и разлива
пуноћу добара.
6. Но, добро знам да ћеш искати и објашњење
чувеног сна[166) Божијег и Његове будности. А ако
бисмо рекли да божански сан означава оностра-
98
Види Лук. 12,
37.Ср.
99
Јевр.
12.23.
242 Свеиш Дионисије Ареотгиш
ност и непричасност Божију у односу на бића о

којима Он промишља, а да Његова будност озна- чава
Његову готовост да промишља о онима ко- јима је
неопходно васпитање или спасење - Ти ћеш онда
прећи на друге богословске символе. Према томе,
пошто сматрам да је сувишно да стално понављам
једно исто, иако наизглед гово- рим нешто друго, а са
друге стране, имајући осе- ћање да сам Те уверио у
добро, завршавам овде своју посланицу, пошто сам,
како ми се чини, изложио и више од онога што сам,
на основу Тво- је посланице, био дужан. Но, шаљем
Ти целокуп- но Символичко богословље,[|б7Ј у којем
ћеш, по- ред објашњења о „дому Премудрости”, наћи
и објашњења о седам стубова и о тврдој храни, по-
дељеној на жртвене приносе и на хлебове, као и о
гоме шта значи „растворење” вина, а одмах за- тим и
шта означава „омамљеност” Божија после пијанства.
А ово што је овде речено, у оном спи- су је
подробније изложено. Јер, тај спис, по моме
мишљењу, представља ваљано тумачење читавог
символичког богословља и сагласан је са свеште- ним
Предањима и истинама Свештених Списа.
ДЕСЕТА ПОСЛАНИЦА
ЈОВАНУ БОГОСЛОВУ, АПОСТОЛУ

и ЈЕВАНЂЕЛИСТУ, ЗАТОЧЕНОМ
НА ОСТРВУ ПАТМОСУ 168’
Поздрављам Те, света душо, љубљени прија-

тељу - а такво опхођење према Теби припада ми више
него многим другим људима. Радуј се, вео- ма
љубљсни - Ти кога заиста љуби Онај Који је истински
Волитељ и Желатељ и Љубитељ!
Шта је чудесно у томе што се Христос пока- зује
истинитим, јер насилници изгоне (Његове) ученике из
градова,100 сами себи додељујући пре- ма заслузи, јер
се преступници раздвајају и удаљу- ју од светих?
Заиста, видљиве ствари су пројаве невидљивих
ствари. Наиме, у будућему веку, Бог неће бити
узрок[169] праведних раздвајања (непра- ведних људи)
од Њега него ће (узрок бити) они који сами себе у
потпуности одвајају од Бога. Као што можемо видети
да се неки други већ овде присаједињују Богу; наиме,
пошто су љубитељи истине, они напуштају
приврженост вештастве- ним стварима, па,
ослобођени свих зала и преис-
100
Ср. Мат. 23, 34.
ш
244___________________________Свеши Дионисије Ареопагиш
пуњени еросом према божанственим добрима, љубе

мир и светост, тако да већ у овоме животу започињу
будући, подобио анђелима живећи ме- ђу људима, у
потпуном бестрашћу, богоимено- сти,[Ш доброти и у
другим добрима.
Не бих, наравно, никада био толико безуман да
мислим како и Ти то тешко подносиш; па ипак,
верујем да и тслесне патње подносиш онолико ко-
лико је неопходно да их искусиш. А за оне који Те
злостављају и погрешно мисле да су у стању да
ограниче Сунце Јеванђеља,[171] молим се да напу- сте
све оно што чине на своју штету, да се окрену добру,
да и Тебе к себи привуку и да се присаједи- не
Светлости. Нас, опет, никаква препрека 11721 не може
лишити свесветлог Јовановог блистања, јер сада ћемо
се вратити сећању и обновити Твоје истинско
богословље, а недуго затим - иако је дрско, ипак ћу
то рећи - и сами ћемо се са Тобом сјединити. Но,
засигурно заслужујем да ми се ве- рује да ми је од
Бога (даровано) то што о Теби унапред знам и што Ти
саопштавам: да ћеш се ослободити заточеништва на
Патмосу, да ћеш се вратити у Азијатску земљу, да
ћеш тамо делати подобно доброме Богу и да ћеш све
то предати онима после Тебе.
ПРЕДГОВОР
СПИСИМА
СВЕТОГА ДИОНИСИЈА
ПРЕДГОВОР СВЕТОГА МАКСИМА
СПИСИМА СВЕТОГА ДИОНИСИЈА
О благородности и славном богатству вели- кога

Дионисија довољно говори и само Атинско веће, за
које он беше изабран. Био је, дакле, један од
ареопагита, као што је казао Лука, говорећи о
свештеним делима светих Апостола. Наиме, по
његовим речима, пресвети апостол Павле је,
дошавши у Атину, ступио у расправу са неким
философима, епикурејцима и стоицима, па ка- да је
стао да проповеда веру у Господа нашега Исуса
Христа, у васкрсење мртвих и у свеопшти Суд, ухвате
га нефилософи (јер не беху истин- ски философи) и
поведу у Ареопаг; а пошто је и ту изрекао своју
проповед, одмах је придобио не- ке (од присутних) и
привео их светлости Исти- не. А (апостол Лука)
додаје: „И тако Павле оти- де из њихове средине. А
неки људи, приставши уз њега, повероваше, међу
којима беше Диони- сије Ареопагит, и жена по имену
Дамара, и други с њима.”1
Ја, наиме, сматрам да није узалуд то што је, од
свих који су поверовали кроз божанственога Павла,
богоносни писац поменуо једино име пле-
1
Дела ап. 17, 33-34.
248 Свеиш Максим Исповедник
менитога Дионисија, и што је чак додао његово звање,

рекавши: „Ареопагит”. Сматрам да је ве- роватно због
изобиља своје мудрости и због бес- прекорности свога
живота међу Атињанима, он поменут заједно са
својим домом. Ваља знати да, као што рекох, није
сваки човек могао постати члан већа Ареопага него су
то постајали само они Атињани који су били уважени
због свога рода, живота и богатства; они, дакле, који
су се истица- ли, постајали су чланови већа Ареопага.
Наиме, од деветорице архонта међу Атињанима,
треба- ло је изабрати судије, односно ареопагите, као
што вели Андротион2 у другој књизи Атидб. Ка- сније
је скупштину Ареопага чинило више члано- ва,
односно педесет један међу најугледнијим гра-
ђанима племенитог рода, као што сведочи Фило- хор
у трећој књизи истих Атидп. Суд Ареопага (Άρείος
πάγος) налазио се на брду изван града, које је, према
митовима Атињана, своје име до- било по спору који
се одиграо између Посејдона и Ариса; наиме, према
древним атинским митови- ма, Посејдон је на томе
месту оптужио Ариса да је убио његовог сина
Алиротиона. И отада овај брег (πάγος, пагос) по
Арису беше назван Арисов брег (Ареопаг).
Ареопагити су, дакле, судили за скоро све преступе и
безакоња, као што Андро- тион вели у првој, а
Филохор у другој и трећој књизи Атидп.
2
Атиде (Άτθίδες) су историјска дела која се тичу Ати- не.
Међу њиховим састављачима су Андротион (Άνδρο- τίων),
Филохор (Φιλόχορος) и други.
Предговор списима свешога Дионисија 249
И стога, када је пребожанствени Павле, као што

казује истинољубиви Лука, био оптужен за
проповедање „нових богова” (καινών δαιμονίίύν),3
љубитељи мудрости коју је Бог учинио лудошћу,
одвукли су га у Ареопаг. Но, међу ареопагитима био
је у то време и уистину велики Дионисије; као
непоткупљиви судија, он је дао свој непристрасни
глас у корист истине коју је проиоведао духоно- сни
Павле, и одлучно се опростивши са безумном
отменошћу ареопагита, схвативши да истински и
свевидећи Судија јесте Христос Исус, Јединород- ни
Син и ЈТогос Бога и Оца, Кога је проповедао ГТавле,
одмах је приступио Светлости. Па иако су у то време
владали Римљани, они беху оставили аутономију
Атини и Лакедемонији, и зато је Аре- опаг још увек
управљао животом Атињана. И та- ко, силни Павле
посвећзде Дионисија у све догма- *е спасења, а
чистину велики Хероте· га. као шт§ ■ сам каже, као
5?читељ васпитава. А затим, према седмој књизи
Апостолских установа, христоно- сни Павле
поставља Дионисија за епископа над верујућима у
Атини.
(Дионисија) Ареопагита помињу и Диониси- је,
древни епископ Коринћана, и ГТоликарп у сво- јој
Посланици Атшњанима. Заиста, достојна те дивљења
ис^авност ι вереч и велика ^ченост овог светог
Дионисија, који је^ивајући руковођен оди- ста
великим познавањем бесирекорних дредањи Цркве,
видео како погрешна учења]елинских 1ри: дософа
дрелазе ка истинњ И заиста, тужна и јад-
3
Ср. Дела аи. 17,18.
250 Свеши Максим Исповедник
на је дакомисленост истраживача КОЈИ су? занема-

цили исправно васпитање", цер мером сопственв
неукости мере стремљење других људи ка стица- ау
знања. Наиме, читајући поједине списе, а не
разумевајући смисао реченога, они нерасудно износе
клевете на рачун писца. А пошто никако нису у стању
да у правом смеру упуте своје опа- ске и да оспоре
оно што други говоре, требало би да свој гнев упере
ка себи, и да још више јадикују зато што се нису
постарали да и сами разумеју оно што води ка знању,
или зато што су, а то је исти- на, разрешавали
недоумице не постаравши се да ишта науче од бних
који су у то упућени. Неки од њих се чак усуђују да
божанственога Дионисија оклеветају за јереси, а
притом не познају учења јеретика. Заиста, ако би
(његова учења) упореди- ли са сваким спорним
(учењем) јеретика, увери- ли би се да су његова учења
толико далеко од њи- хових бесмислица колико је
истинска светлост далеко од таме. Шта би могли да
приговоре ње- говом богословствовању о Јединој
Тројици, до- ступној поклоњењу? А шта (би могли
рећи о ње- говом учењу) о Једном од ове свеблажене
Троји- це, Исусу Христу, Јединородноме Богу Логосу,
Који је пожелео да се савршено очовечи? Није ли Он
примио разумну душу и земаљско тело по- пут
нашега, и свс друго, као што су установили исправни
учитељи? И ко би имао право да оспо- ри његово (тј.
Дионисијево, прим. прев.) учење о духовним, умним и
чулно опазивим стварима, о свеопштем нашем
васкрсењу, које ће се збити са нашим телом и нашом
душом, и о тадашњем раз-
Предговор сиисима свешоГа Дионисија 251
двајању праведних и неправедних? Јер, укратко

речено, на то се односи наше спасење, о којем са- да
нећемо опширно говорити него ће се наше схо- лије
осврнути на њега када та тема дође на ред.
Да, кажу они, али његове списе није поменуо
Јевсевије Памфил, а ни Ориген.
Њима треба одговорити да је Јевсевије изо-
ставио многе списе који не беху доспели у његове
руке. Он, наиме, и не каже да је сакупио све (спи- се)
него чак признаје да му је велики број књига био
сасвим недосгупан. И могао бих да набројим многе
(књиге), и то из његове земље, које није по- седовао,
као што су, рецимо, (књиге) Именија и Наркиса, који
су службовали у Јерусалиму. До ме- не, наиме, беху
доспеле неке Именијеве (књиге). Но, (Јевсевије) није
поменуо ни списе Пантена, ни Климента Римског,
осим само две посланице, ни многих других (писаца),
док је Ориген поме- нуо само четворицу писаца. Неки
римски ђакон по имену Петар рекао ми је да се сва
дела божан- ственога Дионисија чувају у библиотеци
свеште- них списа у Риму.
Већину својих сниса (Дионисије) упућује три-
блаженом Тимотеју, ученику апостола Павла,
епископу Ефеса, који се, као што је ириродно, спорио
са предврдницима јонске философије у Ефесу, па је
од Дионисија, као познаваоца хри- шћанске
философије, искао да им се овај одлучно супротстави.
И (у томе није било) ничега чудног; наиме. и
'<огољД<иви апостолТГавле се кпристио изрекама
Јелина које |е имао прилике да чује од себи блиских
људи који су познавали~јелинску фи-
252 Свети Максим Исиоведник
лософију. И ово, дакле, истинољубиво потврђује да

ови списи заиста припадају Дионисију. А то што он
сасвим слободно помиње изреке писа- ца који су
живели и стварали када и он сам, и које се наводе и у
божанственим Делима апостол- ским и у
многокорисним Посланицама богољуби- вога Павла,
показује изворност тих списа. А више | II свега, т»
извопност показуе непогпешивост: догмата.
Но, пошто неки тврде да ови списи не припа-
дају Светоме (тј. Дионисију, прим. прев.) већ не- коме
каснијем, били су приморани да му припишу и нешто
недопуштено и дрско, односно да је он о себи лагао
како је, тобоже, био савременик Апо- стола, да је
упућивао посланице људима које ни- када није срео и
да их, по њима, чак није ни слао.
А измислити пророчанство о апостолу Јо- вану,
који тада беше у изгнанству, како ће се он поново
вратити у Азијску земљу и како ће пропо- ведати као
и раније, то је својствено само човеку склоном
измишљотинама и пророку који безум- но трага за
славом.
А зато што он сам каже да је управо у време
Спасоносних Страдања био у Хелиупољу заједно са
Аполофаном, где су посматрали и философ- ствовали
о помрачењу Сунца, пошто се оно тада није одиграло
у складу са природом и као што обично бива, зато
што каже да је, заједно са Апо- столима, присуствовао
изношењу (упокојеног) божанственог тела Свете
Богородице Марије, за- то што наводи речи из њој
упућеног надгробног
Предговор сиисима свешога Дионисија 253
слова свог учитеља Јеротеја, зато што је саста- вљао

посланице и слова који су читани пред уче- ницима
Апостола - колико ли су само безумља показали и
колико оптужби му беху упутили, као да је он било
какав човек, а не (човек) толико узвишене нарави и
знања, који је надишао све чулно, који се дотакао
умних лепота, а посред- ством њих се, колико је
могуће, присајединио Богу!
Неопходна су, дакле, што боља тумачења ра- ди
објашњења његове велике учености; но, са надом у
Бога, ја сам у виду схолија укратко изло- жио она
тумачења која ми се чине најзначајнија и која могу
стати у књигу, настојећи да пратим редослед његових
књига које су ми досад доспеле у руке.
Треба знати да се неки од неафчшћанских к<и-
пософја, а пге свих Дрокло. често користе гле-
диштима Олаженога Дионисија, па чак и самим
његовим речима. На основ* тога може се закљу- чити
да сју древни атииски философи сеВи присва- |али
његове списе, као што он помиње у ΟΒΟΙ КЊИ- аи, и да
су их скривали како Ди се сами приказал· као оди
ових Дожанствених словаз но, по домо- строју
Божијем, појавио се овај спис да би се рас- кринкала
њихова таштина и подвала. А да они ИМДГ оДича] да
присва1а[ч наше списе, о томе све- дочи ћожанствени
НасилиЈе у свом спис* > по- чеш*\' оеше^Еогос,
цословно говорећи овако „Тнам многе КЕЗЈИ СЈ далеко
одЂ (ОваЖстине, ко- Ји о световн! «- чрости имал
високо мишљење)
но, задивљени |хришБанским чењимај, усудили су се

да их^висте ме1Јусвоја дела. Јер^авоје кра- дљивац, и
наша дела ппиказЈЈе као дела сво|из· следбеника.”
Тако он говори. Λ Нуминије пита- Р^ПдЈ|
рдј^вр1Т'1ТТТП „Шта Те Платон. ако ни
Мојси|е кцји говори атичким ли!алектомУ" Пп
сведочењу Јевсевија, предводника Палестинацд ■з
Кесарије, нико - не само од наших него ни од
противника - не може пореаи да, не само сада не- го и
пре Доласка Ч-ристовог. световним мудраци- иа
Пеше свбЈствено да краду наша учења.
СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК
СхОЈШЈЕ НА СПИС
'Αγίου Μαξίμου του Όμολογητοΰ
Σχόλια εις τό Περϊ τής

»„ Г * Г
ουρανίας ιεραρχίας
СХОЛИЈЕ НА СПИС
ОБЈАШЊЕЊЕ НАТПИСА
[1]
Пошто натпис садржи реч „јерархија”, то
иоказује да (Дионисије) јерарсима обично назива
епископе. Треба, дакле, знати да јерархија пред-
ставља начело самог поретка свих свештених Тај- ни
и, на неки начин, старање о њима, а јерарх (тј.
свештеноначалник, прим. прев.) јесте онај ко на-
чалствује у свештеним Тајнама, стара се и проми-
шља о њима; он није старешина свештеника него се
стара о свештеним стварима и о њиховом ста- њу, као
и о Цркви и свештеним Тајнама; он, наи- ме, није
архијереј. Такво објашњење пружа и сам велики
Дионисије у слову О црквеној јерархији.
[2]
Обрати пажњу на то да назив „презвитер”
(πρεσβύτερος) указује и на епископа, јер и епископ је
презвитер (тј. старешина, прим. прев.). А то се
показује у Делима апостолским, 1 где свети апо- стол
Павле у Азији даје упутства њеним Црквама.
1
Ср. Дела ап. 20,17.
ГЛАВА ПРВА
[3]
Обрати пажњу на то да блажени Диониси- је
користи Саборну посланицу светога Јакова;2 из ње,
наиме, потичу ове речи - што значи да је она тада већ
била издата.
[41
Овде (велики Дионисије) богословствује о
Сину.
[5]
„Оцима” овде назива оне који су му преда- ли
ово учење, а не телесне претке. Јер, он је по- тицао од
Грка, као што показују Дела светих апо- стола, али и
он сам у гшсму светоме Поликарпу, и у деветој глави
списа О небеској јерархији.
[6]
„Умовима” (νόες) и јелински философи на-
зивају умне, односно анђелске силе. Наиме, сва- ка од
њих у целости јесте ум, и као целу своју суштину
поседује живи ум који је у њиховој врсти попримио
суштину. „Умовима” (νόες) се називају због веће
милозвучности падежне промене (ре- чи). Јер, од речи
„ум, ума” (ό νους, του νοΰ), тре- бало је да множина
буде νόϊ (нои). Но, ради ве- ће милозвучности, од
другог облика номинатива једнине, настало је νόες
(ноес). Овакво претвара- ње уобичајено је код
Атичана, који (у множини) кажу: Άριστοφάναι
(Аристофане) и Σωκράται
2
Види Јак. 1,17.
Схолије на спис 0 небеској јерархији 259
(Сократе) уместо Άριστοφάνεις (Аристофанис) и

Σωκράτεις (Сократис). Неки чак кажу νόοι, јер мастаје
од ό νόος, τοΰ νόου. Овим именом назива их и Свето
Писмо, као што је, рецимо, код Исаи- је речено: „Ум
велики (νους μέγας), кнез Вавило- на”, односно ђаво.
Но, код Јоњана је овако: νους, νοος, οι νοες, као χρους,
χροος, οι χροες. Το Је јон- ска деклинација.
[7]
Овде се не говори природно и у складу са
разумом него кроз одређене символе и слике.
[8]
„Надначалан” (ύπεράρχιος) је Бог, као Онај
Који је изнад сваког начела, као „Богоначална”
Светлост, као Начело оних који се називају бого-
вима, а то су анђели и праведни људи.
[9]
„Унутарњошћу” назива скривеност; јер, она је
непозната свима који су изван ње.
[101
Обрати пажњу на „спајање” (σΰγκρασις), и на
то зашто се Божанство, иако јесте Једно, њи- ме
умножава.
[п]
„Завесама” назива оно што се у (Светоме)
Писму о Богу говори у телесном смислу, као што су,
рецимо, (Његови) човечански удови или нази- ви
неких сила. Обрати пажњу на то да ми, док смо још
увек у телу, без (посредовања) образаца и символа не
можемо видети невештаствена тела. А на то су,
вероватно, указивале завесе у Скини- ји, као што се
овде наговештава.
[12]
Речено је уместо: на „прирођен”, односно
„сродан” (начин).
[13Ј
„Савршавањем” (обреда) (τελετή) се, по
грчким философима, назива предавање тајни, јер оно
доводи до савршенства онога ко се у њих по-
260 Свеши Максим Исиоведник
свећује и усавршава оне који им приступају. Пре- ма

томе, тајноначална јеротесија (ίεροθεαία) јесте
божанствено полагање и устројавање поретка на- ших
свештених Тајни, које је започето од Бога, а одвија се
кроз Апостоле, који савршавају та до- бра.
Посвећенике (у Тајну) божанствени апостол Павле
назива „савршенима”, говорећи: „Ми, да- кле, који
смо савршени, овако да мислимо.”3
[141
„Надсветским” немојмо сматрати оне ства- ри
које се поимају чулом већ оне које се поимају умно, а
које су изнад нашега света. Обрати, наи- ме, пажњу на
το о каквим обличјима и сложеним образима, односно
сликовитим представама гово- ри, наводећи их у
наставку.
[15]
Обрати пажњу на то да „представама” овде
назива мистичка предања која развија у спису О
црквеној јерархији. Ово, међутим, треба схва- тити
богодолично. Са „представама”, дакле, тре- ба
спојити „обличја”, а са „простима” и „неизо-
бразивима” треба спојити „слагања”.
[16]
„Вештаственим руковођењем” назива уз-
вођење посредством свега онога што називамо
вештаственим, ка поимању свега што је изнад чулног
опажања.
[17]
„Видљивим красотама” назива украсе све-
штених храмова, „разложним свештеним поука- ма”
(назива) читања из Светога Писма, а „по- ретком
овдашњих украса” свештеничке чинове. Обрати
пажњу на то да видљиве красоте јесу ико- не
невидљивих чинова, као што показује и Апо-
3
Филипљ. 3,15.
('холије на спис О небеској јерархији 261
стол (Павле) у Посланици Јеврејима,4 говорећи о

Скинији, и као што је показао Мојсије, тиме што је
чуо речи: „Начини све ово по слици која ти је
ноказана на гори.”5
[18]
„Разложне” су поуке, односно опширни
докази о умним стварима који су изложени по-
средством видљивих ствари и предмета, и који
јединствено и целосно одговарају умним поима-
њима.
[19]
Тамо (тј. на небесима, прим. прев.) „стања”
доводе божанске ствари у одређени поредак; на- име,
стање је трајна каквоћа. Овде (на земљи) црквени
чинови изображавају тамошња стања, која су
бестелесна; јер, то су стања бестелесних (бића). Треба
поменути да свештеничка мистаго- гија, која се (овде)
савршава, представља угледа- ње на небеску
јерархију.
[2°1 Израз „надсветски” не треба да схватимо у
чулном него у духовном смислу, који је изнад на-
шега света.
[21]
Односно у словима Светога Писма у који- ма
је о овоме на свештени начин писано.
[22Ј
Треба поменути да до созерцања Бога би-
вамо узведени, а да Онај Који нас узводи јесте
Христос.
[23]
Ниједну реч овај блажени (човек) није упо-
требио случајно него је све (говорио) са великим
знањем и нарочито са побожношћу. Пошто је, да- кле,
рекао да се свештена чинодејства, у којима
4
Види Јевр.
8,Изл.
5 5. 25, 40.
ми заједничаримо, савршавају посредством ве-

штаствених и видљивих символа и представа, и
посредством нама доступних образаца који пред-
стављају одраз свештеног анђелског устројства, са
правом је оно свештенослужење назвао „крај- ношћу”
(άκρότης). Јер, они који се занимају овим питањима,
„крајношћу” обично називају најчи- стији део
суштине, за којим долази, односно сле- ди суштина.
Примера ради, „крајност” душе је њен најчистији ум,
а „крајност” ероса је ватрени ерос оних који су се
узвисили и који су најбожан- ственији. А „крајност”
наше јерархије и њеног мистичног устројства јесте
оно што је код ње нај- чистије, са чиме је спрегнута и
што заједно са њом тежи невештаствености. Сходно
томе, најчисти- ји нама блиски символ јесте
„крајност” неизобра- зивих и простих бестелесних
Тајни, на којој се, спојивши се са њом, заснива
јерархија као нека врста човековог свештенослужења.
Посредством образа, она доводи (човеков ум) до
чистих созер- дања духовног савршенства, које се са
правом на- зива „крајношћу” свега овдашњег што
поседује телесно и вештаствено обличје.
[24] „Приказањем” (έκφαντορία) назива обја-

ву, и јасно је да говори о објави која се збива путем
символа и образаца, које је назвао и „пред- ставама”
(ума); „простошћу” пак назива невешта- ственост
природе.
[25] Наиме, опевајући небеске свештене
умо- ве, као што по Писму он сам и каже, знао је да се
појавила потреба да говори о животињама, одно- сно
о зверима, орловима и слично, са којима бо-
жанствено Писмо пореди арханђелске силе. И зато
каже: „...Да не бисмо и ми, попут многих дру- гих,
непобожно сматрали да небески и богообра- зни
умови поседују много ногу и много лица”. Ово је,
дакле, желео да објасни у складу са „приказа- њем”
Свештених Списа.
[26] (Ово значи): наравно, или свакако, или
уистину, или напросто.
ί27] О томе да се Писмо користи и неким поет-
ским сликама како би васпитавало човечански ум,
који није у стању да прими учење о најузви- шенијим
иојмовима. Наиме, небески символи, као што вели
овај свештени човек, наликују на за- мишљене слике
својствене поетама (а када каже „поете”, помисли на
оне којима се Јелини диве,
као што су Хомер, Хесиод и други) или, у одре- ђеној

мери, на поетска изображења. А пошто је премудро
снисхођење Божије знало да је наш ум немоћан и
неспособан за узвишена теоријска по- имања, оно му
је, изнашавши њему близак начин узношења, на тај
начин показало анђелске чи- нове, које није
представило онаквима какви они уистину јесу него
онаквима какве их ми можемо схватити. Дакле, (под
„поетским представама”) немој замислити ништа што
је небеским силама неприлично.
[2К]
„Синтезама” назива ове поменуте зами-
шљене слике и представе.
[29]
Какви су (символи простих стварности) „по
себи”, односно по природи, то ми, каже, не можемо
схватити нити разумети.
[3()]
„Грубим” (απότομον), чини ми се, овде на-
зива туђ пут, односно представу којом се некако
удаљава од оног уобичајеног. Зато и помиње „по-
зориште”, показујући тиме да представљени ли- кови
светих анђела не одговарају истини. Јер, у стварности
нису онакви какве их нам предаје Све- штено Писмо
него (су нам таквима показани) да бисмо ми досегли
њихову величанственост. Сам божанствени Дионисије
настоји да иротумачи све што је о њима речено и да
покаже да посред- ством објашњења можемо
замислити анђелске чинове онако како је казано.
1311
„Донекле невештаствене”, односно делом, а
не у потлуности невештаствене; „горњим су-
штинама” назива небо и све што је на небу, као
Схолије на сиис 0 небеској јерархији 265
што су звезде. Наиме, њихова истанчаност и јед-

носуштност блиска је на неки начин невешта-
ствености.
[32]
„Боголиким једноставностима” назива ду-
ховна бића. Она су, свакако, невештаствена и не-
сложена, јер не представљају мешавину и сједи- њење
саставних делова. Тела се, дакле, састоје од делова, а
они су бестелесни.
[331
Постављајући га и остављајући га да чека.
[34]
Оваква обличја божанствених и светих Хе-
рувима описали су и божанствени Језекиљ и бо-
гонадахнути Јован у Откривењу.
[35]
„Стадо” (έσμός) је згуснуто и збијено мно-
штво.
1361
Оно што је птичјег обличја и што потиче од
птица.
[37]
Мисли на друге животиње, као што су коњи,
мазге и слично; на „мање вредна всшта- ства”, као
што су дрвени престоли, кола и гвозде- ни мачеви, као
што је мач који беше исукан на Валаама,6 и онај је
који видео Давид, као што пи- ше у Другој књизи о
царевима,7 и (као што су ма- ње вредна) борна кола,
зато што беху дрвена.
[-3«] Говори о „острашћености” (εμπαθές) за- то
што обличје лава означава нешто гневно, а обличје
јунца нешто похотно - а обе ове страсти су велике.
„Подобијима” (ομοιότητες) назива за-
6
Ср. Број. 31, 8.
7
Ср. II Сам. 23,18. - Иако свети Максим ову књигу на-
води као Другу књигу о царевима, она је код нас прихваће-
на као Друга књига Самуилова (прим. прев.).
мисли које повезују узајамно сличне представе.

Наиме, Језекиљ каже да је видео „подобије” пре-
стола и „подобије” лава,8 што показује сликови- тост
уобразиље оних који маштају. Стога је овде и речено:
„неподобна подобија” (άνόμοιοι ομοιότητες), јер
пророк није сва (подобија) сматрао по- добнима него
је (посматрао) једна овако, а друга онако. А (ова
подобија) су сасвим неподобна чак и за оне којима
изгледају подобна. Јер, уистину (праобраз) нема
ништа заједничко са лавом, или са јунцем, или са
нечим сличним. А шта значи „неподобност”, то ћеш
касније видети.
[39]
Ово је речено у апологетском смислу.
[4,,]
Он обећава да ће својим тумачењем пока- зати
шта је једно, а шта друго, да се не би поми- слило
како се вређа ишта што је небеско, а тако- ђе да ни ми
не бисмо доспели до понижавајућих приземних
исказа, представљајући анђеле каожи- вотиње.
[41]
Овде нам (велики Дионисије) говори о то- ме
зашто су образи схваћени као символи онога што је
неизобразиво, а обличја (као символи) онога што је
неуобличиво.
Г42]
Уместо: неизобразиво.
[431
Односно не кроз обрасце већ целосно и на
први поглед. А „пружају” овде значи исго што и
„приносе” и „износе”.
[44]
Обрати пажњу на следеће: оно што нема тела,
то нема ни обличја. Наиме, када чујеш да је реч о
Надсуштинскоме Који је „у обличју Божи-
8
Ср. Јез. 1,2биЈез.1,5.
Схолије на спис О небеској јерархији 267
јем”,9 знај да се Он ни по чему не разликује од Свога

Оца. То исто казују и речи: „Икона Бога
невидљивога”,10 као и речи: „Ко је видео мене, ви- део
је Оца.”11 Тако учи и свети Василије (Велики) у свом
спису о разликовању суштине и Ипостаси, упућеном
своме брату.
[45]
Другим речима, Божанство се опева на два
начина: или као слично са свим постојећим, јер је све
присутно у Њему, или као неслично (са свим
постојећим), јер Оно није ништа од свега.
[46]
Обрасци се изображавају кроз подобне и
неподобне (представе); а на који начин се изобра-
жавају, о томе (велики Дионисије) овде говори.
[47]
Бог се назива „Логосом” (тј. „Речју”, прим.
прев.) и „Умом” у односу према нечему; рецимо, у
речима: „Јер ко познаде Ум Господњи”,12 и у ре- чима:
„И дође ми Реч Господња, говорећи”, 13 и слично.
Овим се Богу приписује логосност не да би се
показало да Бог јесте логосан (тј. разуман, словесан,
прим. прев.) по томе што заједничари у Логосу (јер, то
је очито), већ зато што Он јесте Самологосност,
пошто сав јесте Логос. А да Бог јесте Суштина, то
тврди говорећи: „Ја сам Онај Што јесте. (...) Који
јесте, Он ме посла к вама.”14 (Речено је:) „А ти си
Исти”,15 зато што од (глаго-
9
Филипљ.
2, Кол.
10 6. 1,15.
11
Јов. 14, 9.
12
1 Кор.
13
Јер. 1,4.
14
Изл. 3,14.
15
Пс.
101,28.
ла) είναι (= бити) и од (његовог партиципа) ών (=

сушти), настаје ούσα,16 а производ је реч ουσία (тј.
суштина), односно иостојање.
[48]
У дословном смислу, Бог није ни „Живот”, ни
„Светлост”, ни „Ум”, ни „Суштина”, него је (све то)
по узрочности. Јер, Он је и изнад свих ових појмова, и
није онакав какви су они.
[49]
Све (одлике) које се Богу приричу у одрич-
ном смислу, као што су (појмови): „невидљив”,
„непостижан” и други слични, представљају непо-
добности (тј. несличности, прим. прев.). Они, на- име,
не показују шта Бог јесте него шта није. Исто то тврди
и Григорије Богослов.
[50]
„Непојмљивошћу” (άνόητον) не назива
безумље већ немогућност да неко умом појми
(Божанство). А „неодредив” је Бог зато што не
подлеже никаквом одређењу, и зато што Сам је- сте
одређење свих, и Собом све одређује. Наиме,
одређења настају из потврдних исказа (тј. ката- фаза,
прим. прев.), а потврдни искази нису саобра- зни Богу
пошто су неистинити. Наиме, Бог их надилази, јер, у
правом смислу речи, (Он) и није суштина него је
изнад суштине.
1511
„Одрични искази” (тј. апофазе, прим. прев) не
односе се само на Бога него и на све божан- ствено,
односно и на све духовно што је ниже од Бога; а
одрични искази су, каже он, истинити,
16
Реч ούσα (тј. сушта, она која јесте) је партицип пре-
зента женског рода од глагола „бити” (είναι), јер је и реч
ουσία (тј. суштина) женског рода (прим. прев.).
Схолије на сиис О небеској јерархији 269
док су потврдни искази неприкладни. А непри-

кладни су потврдни искази када Бога или умне си- ле
називамо „Животом” или „Светлошћу”. Јер, Он није
такав живот који се живи кроз удисање и издисање,
нити је светлост која је видљива и која чини прсдмете
видљивима, него је Он Ηβοτο узвишеније од тога.
Одрицања путем неги- рања на неки начин су
блискија духовним ства- рима. Кажемо, наиме, да су
духовне ствари не- видљиве и да не подлежу виђењу.
А шта је то што је непројавно - то разум нити
превише испи- тује нити икако може представити. Но,
иако се чини да (имена) „Живот” и „Светлост”
показују шта (Бог) јесте, ипак ни она никако не казују
шта је Бог.
1521
Погледај како је (велики Дионисије) ваља- но
објаснио зашто небеска бића, или њихови образи,
подсећају на животиње. Наиме, Богу, Ко- ји је над
свима, није сродно ништа од онога што је у свима, и
зато Га, наравно, ништа од свега не може ни
пројавити, те стога богословствујемо на другачији
начин, односно говоримо шта Бог ни- је, а за тај
начин он вели да се збива „кроз непо- добне” (слике)
(διά των άνομοίων); на исти начин су (богослови)
искуством спознали да ни небеске (силе), које су
ниже од Бога, не наликују ничему замисливом.
Наиме, упоређују их са чулно опа- зивим бићима, која
он назива „недостојнима но- штовања”; а то су
чинили да би им указали по- штовање, како би
њихова сличност (са небеским бићима) била
замишљена, а не истинска. Ако Онај, дакле, Кога
називамо „лаволиким” и „мно-
270 Свеиш Максим Исиоведник
гоногим” и „многокрилим”, јесте и разуман и не-

вештаствен, како онда није очито да је Он, на над-
светски начин, надишао све што је вештаствено и све
што ми умом поимамо?
[53]
Ево и другог расуђивања о томе зашто је
Писмо користило таква поређења са небеским
стварима. Јер, да је користило драгоценије при- мере,
говорећи, рецимо, да су божанствене силе
златообразне и блиставе, онда би му слушаоци,
свакако, веровали, поуздајући се у оно што људи
сматрају цењенијим. И зато је (Писмо) прибегло
неодговарајућим и срамним сликама, да бисмо ми,
знајући добро да им небеске силе не наликују, трагали
за истином бића.
[54]
Поменути „пламени језици” јесу божан-
ствене суштине, које не спаљују већ оживљавају.
[55]
Па како да није срамно да символи духов- них
ствари буду узети из вештаственог света!
[361
„Виђењима” се назива све оно што са ди-
вљењем посматрамо.
[37]
Обрати пажњу на то да ниједно биће није
лишено заједничарења у добру. Исто тако, (у на-
ставку) треба обратити пажњу и на то како се гнев
схвата код животиња, а како код словесних бића, и
како се жеља схвата код једних, а како код других.
[58]
реч је о ТОме да гневни нагон није напро- сто
испуњен неразумношћу него да је и присутан у
бесловесним бићима. Треба прочитати послед- њу
главу овога списа, где Дионисије говори о ви- ђењу
светих Херувима. Јер, тамо је све ово по- дробно
објашњено.
[59]
Треба обратити пажњу на то да он „разбо-
ритост” (λογίότης) приписује и анђелима. „Непо-
колебив” значи „непопустљив” и „неодступан”.
[60]
„Жеља” духовних (бића) јесте незадрживи
ерос према Богу, Кога овде назива „Невешта-
ственошћу”.
С61]
„Беспримесним” назива чисти (ерос) који се
није занимао ничим другим. Јер, онај ко је заро- бљен
божанственим еросом, привржен је искљу- чиво њему
и стреми само ка предмету жеље, у че- му га не
спречава никаква прелазна и телесна реч.17 А када за
бестелесна бића везујемо нелого- сност (άλογ'ια), ми
их не вређамо због њихове (то- божње) бсзумности,
када им - приписујући им обличја лавова и јунаца и
крилатих створова, као, рецимо, орла - придајемо
обрасце и символе бе- словесних бића који одговарају
небеским чино- вима, него, на мистичан начин,
указујемо на раз- личитост између њихове и наше
словесности. Наиме, своју словесност ми показујемо
посред- ством телесног језика и гласовних облика,
тако што (језик), говором, изазива таласање ваздуха
које преноси (изговорену) реч до ушију слушала- ца,
односно од тела ка телу, као што каже Васи- лије
Велики у спису Пази на себе. А тамо (тј. у Царству
небеском, прим. прев.) неће бити тако него ћемо бити
у бестелесности, прожимајући се један са другим;
раздвајајући се, јасније од сваке речи видећемо мисли
један другога, односно ћу-
17
Види 63. схолију (прим. ирев.).
тањем ћемо узајамно општити и преносити један

другоме (неизговорену) реч.
[62]
Ово је речено уместо: „склоност”.
[63]
„Прелазна” је наша усмена реч, јер пре- лази
од говорника ка слушаоцу. „Телесним” се назива (ум)
насупрот ономе унутарњем (тј. бесте- лесном, прим.
прев.), које није ни телесно ни пре- лазно.
[64]
„Најмање поштованом материјом” назива
целокупну у виду тела образовану природу, од Бога
устројену у разним живим, неживим и дру- гим
обличјима. „Умном красотом” (назива) оио што се о
Богу говори, и чије умерене и бледе одразе видимо у
бићима, а то су, рецимо, пуко по- стојање, живот,
чулно опажање и слично.
Да је и сва материја стекла постојање од Бо- га,
то ниједно мудро слово неће оспорити. Шта- више,
она и сама у себи поседује доказе да је саздана и
устројена од Бога. Наиме, свака одли- ка материје
поседује нејасни и магловити одраз умних (бића). Као
што су умиа (бића) способна да, колико је могуће,
приме промислитељска де- лања од Бога и да, будући
да јесу живот, бивају оживљена Богом, Који је изнад
сваког живота, и као што (умна бића) поседују
доброделатне силе и некакво надсветско кретање,
тако и сва материјална бића, и у свеукупности и свако
за- себно, поседују способност да, на начин свој-
ствен свакоме од њих, примају промишљање Бо- жије,
да бивају оживљена и да постају живот, као што је
речено: „Нека земља пусти из себе душе
живе”,18 и: „Нека врве по води живе душе.” 19 Но,

доброделатне силе удахњују (живот) и земаљ- ским
бићима, као што показују користи (које чо- век има)
од биљака и од метала. Материјална (би- ћа), дакле,
имају и одговарајуће кретање које је усмерено ка
настајању и ка пропадању, и подле- жу поретку који
је Бог наложио и који ће нало- жити. Исто тако,
(материјалним бићима) је свој- ствено да бивају
просвећена присуством умних сила, као што је, при
Васкрсењу Господњем, би- ло са блиставим анђелом
који је обасјавао гроб. Све то материја поседује тако
што трпи радњу, а не тако што дејствује, као што
чине умне (силе). И зато слово каже да (материја) све
то поседује као далеки одјек (умних бића). А шта је
тај дале- ки одјек, објаснићу у тумачењу четврте
главе спи- са О божанским именима.
[651
Обрати пажњу на то да „умном” не назива
целокупну природу. И звезде су, дакле, неживе, јер не
поседују ум. Па иако се (сва бића) називају истим
именом, оттисују се и схватају саобразно природним
одликама свакога понаособ.
[66]
реч ј6; наиме, о поимањима Бога.
[67]
Погледај које ствари назива „вреднима”, као
Сунце и звезде; које средње вреднима, као огањ и
воду; које најприземнијима, као мирис;20 а које ствари
назива безвреднима, као звери и црве. И обрати
пажњу на то да се Богу приписују
18
Пост. 1,
24.Пост. 1,
19
20
Песма
1, 3.
274 Свеши Миксим Исповедник
и зверски символи, и да Му се, као вештаствени

(символи), приписују и вредна, и средње вредна, и
безвредна бића.
[68]
„Сунцем праведности” назвао Га је пророк
Малахија. А божанствени Петар пише у својој
Саборној посланици: „Докле Дан не осване и Да- ница
се не роди у срцима вашим”, 21 и тако даље; јер, Он је
„Звезда Даница”.22 А Мојсије каже: „Огањ у купини
који не сагорева”,23 а то је Онај Који осветљава, а не
наноси штету. Јеремија Га, опет, назива „Водом”,
рекавши: „Оставише мене, извор живе воде”; 24 а и
други су (говорили) друге сличне ствари. А Господ
каже: „Из утробе њего- ве потећи ће реке воде
живе.”25 А Соломон Га, у Песми над песмама, назива
(благоуханим) миром: „Име Ти је миро разливено.” 26
Од дванаесторице пророка, код Исаије и Михеја,
односно у њиховим пророчанствима о Богу, срећу се
звери које смо овде поменули. А Давид Га назива
црвом: „Ја сам црв, а не човек”; 27 наиме, говорећи у
име Госпо- да, упоредио је себе са црвом, јер Гослод
није, по- пут нас, рођен из семена већ бесемено, као
што се црви не рађају из семена већ из земље и труле-
жи. А речи: „Ја сам црв, а не човек”, изречене су у
име Оваплоћенога Бога, и не односе се на Бо-
21
И Петр.
1,19.
22
Откр.
22,16.
23
Изл. 3, 2.
24
Јер. 2,13.
25
Јов. 7, 38.
26
Пссма 1,2.
27
Пс. 21,7.
жанство него на видљиву ништавност плоти. „Бо

гомудрим тумачима” назива пророке. А о неким
„изображењима” већ је говорио у спису О божст-
ским именима.
[69]
О којим „изображењима” је овде реч, по-
казано јс на почетку девете главе, у стшсу О бо-
жанским именима.
[70]
„Најудаљенијим одјецима” Бога у твореви-
ни назива оно што је претходно именовао најбе-
звреднијим у вештаственом поретку. А зашто ово
назива „најудаљенијим одјеком”, опширније ћу
објаснити у тумачењу четврте главе списа О бо-
[71]
Под „необразпошћу” (δυσειδές) је подра-
зумевао звероликост и стоколикост, које Писмо
користи говорећи о анђелима. А израз „пројав-
љујући” значи: онај ко (нешто) чини видљивим,
односно ко (нешто) открива.
[72]
У праву је (велики Дионисије) када слико-
вита изображења о којима је и раније говорио, није
назвао анђелскима већ „анђелоликима”. Јер, као што
је сам објаснио своју мисао, она не пред- стављају
образе самих анђела, какви они јесу, него само
наговештавају обличја бестелесних (сила).
[73]
Глагол „определити се” обично користи када
нешто треба тачно одредити и разјаснити.
[74]
Овде се „сматрамо” односи на обоје: и да
сматрамо да јерархија постоји, и да сматрамо да
јерарси, посредством свештених обреда, доносе неку
корист.
175]
Потребно је размотрити зашто велики Ди-
онисије назива „чедом” божанственог Тимотеја.
Можда зато што га, како ми се чини, надилази по
годинама и што предњачи у философији, тако да
Тимотеј њему поставља питања, као што показу- ју
списи које имамо у рукама; јер, иако је, по ре- чима
Дела (апостолских), свети Тимотеј поверо- вао пре
божанственога Дионисија, у световним наукама
велики Дионисије је засигурно био обра- зованији,
Или га, можда, назива „чедом” угледају- ћи се на
Господа, Који каже: „Децо, немате ли што за јело?” 28
Или, можда, зато што су „децом” називали оне који
су се одликовали незлобиво- шћу по Богу, као што
казују ГТапије (Јерапољски) у првој књизи Туманења
речи Господњих и Кли- мент Александријски у
ПедаГоГу.
[76)
„Мноштву” је супротставио „јединстве-
ност”; наиме, он обједињује све што је свето, док оно
што је скверно и грешно, то поделама умно- жава.
Овде, дакле, „мноштвом” назива оно што сматра
скверним.
28
Јов. 21,5.
[77]
Одређење јерархије.
[78]
Колико је могуће.
[79]
Односно (богодолична красота) је та која
доноси савршенство.
[80]
Оно што је подобно и једнако и истоветно, то
је једно и обједињујуће, и зато се назива „про- стим”
и „беспримесним” и „несложеним”. А за оно што је
неподобно и неједнако и другачије, и што је смешано
и подложно промени, каже да је привржено материји.
Бога, иаравно, треба зами- шљати као Једнога.
[8П Дружина (θίασος) је превасходно хор.
„Дружбеницима” овде назива оне који се занима- ју
божанственим стварима. „ГГрепрозирна” (διει-
δέστατα) значи „блистава”, „сјајна”, док „пречи- ста”
(ακηλίδωτα) значи „без икакве мрље”.
[82Ј
Мислим да ово значи да ономе ко је ттри-
бројан свештеничком звању, не приличи да савр-
шава нешто што је изнад његовог чина него да чини и
да поучава само оно што припада његовом звању, а да
се не подухвата онога што је изнад ње- говог звања.
Рецимо, презвитери (треба) да поу- чавају (народ) и
да приносе Дарове, али не и да рукополажу. Ђакони,
дакле, (треба) да поучава- ју, али не и да крштавају,
јер неће предати Свето-
га Духа, као што Га није предао ни ђакон Филип у

Делима све гих Апостола; нити, опет, треба да
обављају приношење (Дарова), и слично. Исто тако,
они који примају Тајну треба да чине само оно што
им припада, како би се ваљано очувале рсчи
божанственога Павла: „Сваки у чему је при- зван, у
ономе нека остане.”29
[831
Односно усавршавања, стицања савршен-
ства.
[84]
Саобразна особеном својству и преузвише-
ности чинова треба да буде и њихова спознајна
способност.
[851
Обрати пажњу на то шта (за припаднике
јерархије) представља „стицање савршенства”, и на
који начин они, по божанственом Апостолу, постају
сарадници Божији.
[86]
Односно да и сам савршава дела Божија: да
поучава, да усавршава и да, у складу са својом силом,
и друга слична (дела) чини онима које вас- питава.
[871
Обрати пажњу на поредак и смисао јерар-
хије и на то да сви који јој приступају, треба нај- пре
да се, путем учења, очисте од греховног ме- шања
које доноси сваку поделу. Затим треба да се просвете
познањем богонадахнутих Списа о учењима
богопознања, а онда да се усаврше у ба- њи поновног
рођења.
Г881 Обрати пажњу на то да Крштењу претхо- ди
просветљење.
•д I Кор. 7, 24.
[89]
Божанствено Блаженство:
- очишћује поучавајући,
- преосветљује узвисујући,
- усавршава обожујући.
Божанствено Блаженство је:
- очишћење,
- просветљење,
- усавршавање.
У Божанственом Блаженству су:
- јерарси који:
- очишћују,
- просветљују,
- усавршавају;
- они који бивају посвећени од којих се:
- неки очишћују,
- неки просветљују,
- неки усавршавају.
[901
Овде (Дионисије), користећи се јонским
дијалектом, каже: ό νους, τού νοός, οί νόες. Ати- чани,
међутим, кажу: ό νους, τού νοΰ, а у множи- ни: οί νοΧ,
τών νών, и νοισί.
[911
Овде говори ο самим јерарсима; но, најпре је
поменуо оне којима они началствују, успут по-
казавши и чинове; и (рекао је) да они који (дру- ге)
очишћују, заузимају ниже место јер су они за-
клињачи (тј. истеривачи духова, прим. прев.)\они који
(друге) ггросветљују, као што су презвитери и
ђакони, благодарећи поучавању, надилазе (оне прве),
док они који (другима) доносе савршен- ство, као
епископи, кроз крштавање испуњавају (друге) Светим
Духом. Но, о овоме (велики Дио- нисије) говори у
слову О црквеној јерархији.
[92]
(Дионисије) говори о томе да (у Богона-
чалству), на природан и натприродан начин, по- стоје
само просветљујућа дела која воде ка спасе- њу.
Ваљано је, дакле, објаснио поредак црквене јерархије:
они који приступају божанственом Крштењу, дужни
су да се, приликом очишћења, одрекну (Сатане и
свега његовог), а затим да се просветле кроз поуку
презвитера и ђакона који тај обред савршавају. Такви
су они који очишћују, односно они који су достојни
да другима предају светост; а треба да крштавају
епископи; јер, њих он назива тајносавршитељима
(τελεσιουργοί). Та- квог поретка се треба
придржавати.
[93]
Обрати пажњу на то зашто је Бог све ство-
рио: зато да би свако (биће), по својој мери, зајед-
ничарило у Његовој доброти. То показују и речи: „У
кући Оца мојега станови су многи.”30 Свако ће, дакле,
саобразно својим делима, бити заједничар Његове
доброте. Тако говори и Тит у свом слову Против
манихејаца.
[94]
„Бићима” овде назива све што је обухваће- но
стварањем - све умно и све видљиво. Јер, Бог је све
саздао из небића, и то само зато да све ужи- ва у
Његовој доброти. А сва бића уживају у њој
посредством Промисла (Божијега), свако по ме- ри
своје способности. Јер, почетак постојања би- ћа јесте
Промишљање Божије.
[95]
О томе да сва бића заједничаре у Проми- слу
Божијем. Нема ниједнога међу бићима које не
заједничари у Богу. Сходно томе, зло је безипоста-
сно јер не заједничари у Богу него се пројављује као
лишеност (било каквог) својства, и не постоји тако
што је у почетку настало у суштини. О ово- ме смо
опширно говорили у одговарајућој глави.
[96]
Овде (Дионисије) „Бићима” назива Божан-
ска Бића, односно Свету Тројицу; наиме, пошто
30
Јов. 14,2.
Она јесте Саздатељ и Начело, односно Узрок, ка- же

се да у Њој заједничаре она (бића) која су од Ње
примила постојање.
[971
Међу бићима:
- нежива су она која назива само бићима, као
што су небеса и земља;
- жива су она за која каже да живе без
разума, као што су бесловесне живо- тиње;
- нека су умна, односно бестелесна, као што
су небеска (бића);
- нека су разумна и телесна, и тако назива
наша (бића).
[98]
0 томе да и нежива (бића) заједничаре у
Промислу Божијем по самоме постојању. Нежи- ва
(бића) су, рецимо, камење и све оно што не на- стаје
рађањем.
[99]
Свему овде наведеном треба придодати:
„заједничаре у (Његовом) Промислу”.
[
1°о] међу бићима:
- нека (бића) су бесловесна, као камење и
слично, и не заједничаре ни у једној жи-
вотној енсргији;
- нека су жива; а од ових, нека су бешчул- на,
као што су биљке, нека су бесло- весна, а
нека су бестелесна и виша су од нас;
- а од њих нека су чулна, нека су словесна, а
нека су са телом, попут нас.
[1()1]
Обрати пак пажњу на поредак свега; наи- ме,
суштине вишњих сила су другачије (од „пуких
бића” и „словесних бића”). А „пуким бићима” на-

зива само она за која је рекао да су „нежива”.
[102]
Обрати пажњу на то да и духовне силе, по
свом слободном извољењу, у највећој мери зајед-
ничаре у Добру, пошто ка Њему силно стреме. Јер,
каже: „уобличавају себе”, што показује сло- бодно
извољење. Лажно је, дакле, тврђење да је ђаво пао са
небеса; наиме, сам од себе окренуо се ка злу. Овде
„блиски” каже уместо „сједињени” (са њим).
[!(в] Њихове суштине јесу живи ум. Обрати па-
жњу на то да сва духовна (бића) најпре заједнича- ре
у Богу. „Пројављују” овде значи „објављују”.
11041
Обрати пажњу на то шта превасходно зна- чи
назив „анђео”, и на то да анђели, како каже, поседују
први чин. Исто тако, обрати пажњу и на то да
посредством анђела бивамо поучавани, да нам је
посредством њих предат Закон, и да су анђели узвели
ка Божанству наше оце који беху пре Закона и оце
који беху после Закона.
[ΐο5] Односно „славни”. То је све оно што је
требало чинити, као у случају Исуса Навина, Ге-
деона и других, како би се остварило напредова- ње
од непобожног живота ка исправном путу, као у
случају Корнилија капетана,31 јер он беше први који се
из незнабоштва обратио у веру. Свеште- ни чинови су
се указали Давиду - њих хиљаде хи- љада .32 Језекиљу
се беху указали Херувими,33 а
31
Ср. Дела ап.
10.Ср.
32
Дан.
33
7,10.
Ср. Јез. 1,5-
14.
Исаији Серафими.34 То су натприродна виђења, као

оно које је угледао Павле, који беше однесен на треће
небо,35 или оно које је божанствени Јо- ван видео у
Откривењу.36
[шб] Односно без посредовања анђела.
[ΐ°7] Погледај како се објашњавају речи које
кажу: „Бога нико није видео никад ”,37 које, нарав- но,
сматрам веома истинитим, иако знам да посто- је
одељци (Светога) Писма који говоре о томе да се Бог
указао људима: онда, рецимо, када се (ука- зао)
Адаму у Рајскоме врту,38 Аврааму покрај
Мамвријскога дуба,39 када су (анђели) ишли ка
Содому,40 или када је Мојсије видео Господа на
Гори,41 премда се вели да је видео само Његову
позадину. Наиме, (тврђењем да „Бога нико ни- је
видео никад”) Писмо заправо каже да нико није видео
нити ће видети саму Његову скри- веност, тојест
Његову суштину; или каже не- штојош узвишеније,
односно да нико не може нити ће моћи да умом појми
или изрази шта Бог јесте. А ако је неки од светитеља
и доживео бо- гојављање, размисли о томе да је сваки
од њих, по својој вери, удостојен виђења које му је
Бо- жанство открило, и да је кроз то виђење примио
34
Ср. Ис. 6, 2-3.
35
Ср. II Кор.
36
12,2.
Ср. Откр.
37
Јов. 1,18.
1,10.
38
Ср. Пост. 3,
39
Ср. Пост.
40
Пост. 19.
41
Ср. Изл. 33,
23.
просветљење божанских знања која су му поста- ла

доступна.
11081
Мислим да овде говори о Преображењу или о
чуду указања (светлосног) огња на Синај- ској гори.
[109]
„Богојављање”, каже он, није у томе да Бог
открије и покаже шта (Он Сам) јесте, јер то није
могуће, већ у томе, каже, да светитељи бива- ју
удостојени божанственог просветљења путем
свештених виђења која су њима саобразна и која се
остварују посредством анђела.
[п°] Обрати пажњу на то да Закон представља
одраз другог божанског Законополагања, одно- сно
божанскога Очовечења Христовог. А да је прво
Законополагање дато преко анђела, то по- казује и
свети Стефан када каже: „...Ви који при- мисте Закон
наредбама анђелским, и не одр- жасте”.42
[ш]
Односно Закон.
11121
Обрати пажњу на то да се посредством оних
који су први, односно који су виши, ка Богу узносе
они који су други, односно који су нижи. Ово се тиче
и анђелских чинова.
11131
„Надсуштаственим Началоустројством” он
назива Почетак и стваралачки Узрок њиховог
поретка.
11141
Обрати пажњу на то да све у вези са Очо-
вечењем (Логоса) сазнају најпре анђели, као што
показује случај пребожанственога Гаврила, који је
сазнао за светога Јована (Претечу); а благове-
42
стио је и Дјеви да ће од Духа Светога зачети Бо- га

Логоса.
11151
„Човечанско богоделање” јесте Очовече- ње
Христово, при којем је Он, иако Бог, у плоти
савршавао божанствена дела. Погледај како (ве- лики
Дионисије), тиме што говори о „човечан- ском
богоделању”, и изразом „човечанско”, пока- зује да је
(Христос) постао савршени Човек, а изразом
„богоделање”, да Он јесте и Бог и човек, и да Један и
Исти савршава богознамења (тј. бо- жанска чудеса,
прим. прев.у, а нешто касније ка- же да је (притом
остао) „неизмењен”, односно да је остао онакав какав
је увек био. Осмотри и ка- ко је (Дионисије) рекао и да
се на Светој Богоро- дици Марији одиграла тајна
неизрецивог Бого- саздавања (θεοπλαοτία). Каже
„Богосаздавања”, да би показао да је Бог саздан тиме
што је постао човек, као што је речено: „Логос постаде
тело.”43 А ова (тајна) је, каже, „богоначална” зато што
је реч о тајни Очовечења Бога, Узрочника и Наче- ла
оних који су названи боговима, анђела и пра- ведних
људи, а Кога је он још раније назвао Бо- гом Исусом.
[Π6] Обрати пажњу на то да је ово (речено)
против несторијанаца. Нису сви анђели удосто- јени
(познања) тајне домостроја. Наиме, када се Господ
послс страдања вазнео, било је неких ко- ји су
говорили: „Ко је тај Цар славе?”44 Ово пита- ње
открива незнаље. Обрати пажњу на то да, го-
43
Јов. 1,14.
44
Пс, 23, 8 и
10.
Схолије на сиис О пебеској јерархији 287
ворећи, заправо, против несторијанаца и акефала,

(велики Дионисије) назива Исуса надсуштинским
Узроком зато што је Он Саздател^ свих и зато што је
рођен подобно нама, али не претрпевши (никакву)
измену. А у (Њему као Богу и као Чо- веку) није једна
иста природа иако Он Исти јесте обоје. И каже да Он
Исти јесте и Законополага- тељ и бива потчињен
Закону, и Исти је, као човек, примао заповести анђела
на путу у Египат и при повратку из њега, и Он Исти је
и Саздатељ анђела. Сходно томе, Један и Исти
Христос је, би- вајући у две природе, остварио велику
тајну домо- строја; јер, речено је: „...Који, будући у
обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је
јед- нак са Богом, него је себе понизио узевши облич-
је слуге”.45 Ево у чему су два обличја: наиме, овде је
речено да „није иступио”, што значи „није сма- трао
за отимање”, односно није сматрао недостој- ним да
се Он, као Човек, потчини анђелима. И по- слушно се
повинује саветима Бога и Оца, датим Му посредством
анђела. Јер, Он им је наложио да управљају људским
родом.
[ид Није изменио Своју божанску природу.
[ш)
Оно, дакле, што је Сам успоставио или што је
још раније одредио, то је на концу преузео и пројавио
на Себи.
[ш] о томе да је анђео крепио Господа, што се
помиње у Јеванђељу по Луки, говори и велики
Дионисије, и каже да је то њему и светоме Тимо- теју
апостол Павле предао на мистичан начин,
45
Филипљ. 2, 6-7.
односно без посредовања Писма, јер је његову

проповед забележио Лука. А то, односно да је то
сазнање примио као тајну, (велики Дионисије) по-
казује речима: „...Све што је изложено у нашим
свештеним Предањима”. Обрати пажњу и на ње- гово
друго тумачење; наиме, он каже да се Исаи- јине
речи: „Акфео великога савета”, односе на Де- те
рођено у плоти; а Оно је названо „Анфелом” зато што
нам објављује наум (тј. савет, прим. прев.) Очев.
Наиме, пошто нас је (Син) спасао Својим страдањем,
показао нам је да је и Отац имао исту вољу. Исто
тако, (Син) није назван „Анђелом” зато што је нижи
од Оца - а ово је (упућено) аријанцима. Помињање
анђела који Га је крепио, немој посматрати мимо
тумачења Све- тога Писма; наиме, ово треба
посматрати у одно- су према плоти. И на другом
месту у Јеванђељу каже се да су, после (Христовог)
искушавања, анђели пришли и служили Му ,46 и да се
(Христос) уморио од пута и да је огладнео.47 Све ово
пока- зује да је (Христос) узео на себе целовитог чове-
ка, са свим његовим (непорочним) страстима. Но,
рећи ће неко: зашто је потребан анђео, кад је при-
сутно Божанство? Одговорићу, дакле, да већину
Својих чудеса Бог савршава посредством анђела, о
чему говори целокупно божанствено Писмо.
[ш] Ово је сагласно са оним што је (Христос) рекао
Своме Оцу: „Објавих име Твоје људима.”48
46
Ср. Мат. 4,11.
47
Ср. Јов. 4, 6 и Мат.
48
Јов. 17, 6.
ГЛАВА ΠΕΤΑ
[121]
Зашто божанствени Дионисије помиње
имена многих сила, ако Црква учи да сви свети
анђели имају исту суштину? Наиме, Дионисије
Велики, епископ Александрије, који је потекао од
беседника, у коментарима које је написао на спи- се
свога имењака, блаженога Дионисија, каже да
световна мудрост обично назива нерођеном сву
невидљиву природу, а исто тако, суштинама на- зива
ипостаси; и зато, каже, свети Дионисије, по- пут
световних мудраца, не користи ове називе у условном
смислу.
422] Односно када исказују, тојест објашња- вају.
[123] Последњи (тј. најнижи, ирим. ирев.) од ду-
ховних чинова, вели, назива се „Анђелима”, док
чинове изнад овога (велики Дионисије) назива
другачије и даје им имена. У следећем поглављу, на
мистичан начин говори о девет чинова, а сада говори
о томе да виши чинови знају оно чему су нижи
(чинови) научени кроз просветљење. Но, ови (виши
чинови) знају и друго што је онима испод њих
непознато. Но, мада је све тако, поне- кад се дешава
да се сви духовни чинови називају „анђелима” у
општем смислу. И он објашњава за- што се, рецимо, у
Псалму 102. каже: „Благосло-
I'
290 Свеши Максим Исиоаедник
вите Господа, сви анђели Његови”,49 а у Псалму 102:

„Који чиниш анђеле Своје духовима”,50 и слично. Ово
правило, међутим, не може се при- менити у обратном
смислу; наиме, нижи (чинови) не називају се именима
виших (чинова), а ниже (чинове) у тајне познања
упућују виши (чинови).
11241
Односно представља најнижи ред анђел- ских
чинова.
Π25] Можда ће неко питати: да ли су небески
чинови, они виши и они нижи, па чак и они испод
њих, створени такви да би један ред био виши, а други
нижи? А ми одговарамо: и све духовне си- ле Бог је
саздао слободнима; јер, ако је као сло- бодан постао
човек, који се састоји из земаљског праха и душе,
колико ли су тек слободне духовне силе, које не
поседују ништа земљано или тешко? То показује и
божанствено Писмо када говори да је ђаво својом
вољом отпао од анђелског чина; а и сам овај
божанствени човек (тј. велики Дио- нисије, прим.
прев.), два листа раније, говори о анђелским силама:
„Онс духовно уобличавају се- бе у складу са
богоподобијем, пошто надсветски гледају ка
богоначалној подобности, старајући се да образују
свој духовни лик.” Из свега овога по- казује се да
духовне силе поседују своју вољу и да су слободне.
Са правом, дакле, каже да сваки од анђелских чинова
бива просветљен божанстве- ним сазнањима
саобразно свом стремљењу ка до-
44
Пс.
102,21).
Пс.
103.4.
бру, и зато се чинови називају по степенима, у складу

са стремљењем које је у њима. Због тога, каже он
овде, нема смисла да најнижи чин нази- вамо
„Серафимима” и „Престолима”. Обрати па- жњу на то
зашто се сви чинови називају „анђели- ма” (тј.
весницима, прим. прев.): зато што анђели углавном
узвисују свете људе до божанствених озарења која су
спознали.
[126] Односно чин Анђела.
12?
[ ] Преиспуњен овим созерцатељским тајна- ма,
свештени Дионисије овим речима открива да
последњи (анђелски) чин, који се назива „Анђе-
лима”, јерархе Цркве васпитно руководи у њихо- вом
узвођењу ка Богу, док они вшпи чинови, као ниже од
себе, поучавају овај најнижи чин, који је наш
васпитач, али поучавају и оне који су вишега степена.
[128] д то је последњи, односно анђелски чин.
Обрати пажњу на то да (велики Дионисије) сма- тра
како називи свих девет (анђелских) редова је- су
заједнички, пошто, због своје богообразности
приликом светлодавања од Бога, примају зајед- ничко
озарење - иако не у једнакој мери. Отуда, каже, све
умне и бестелесне (анђелске) чинове мо- жемо
заједнички назвати и на неки други начин, односно на
основу њихове боголикости, тојест према сличности
са Богом, доступној свакоме од њих. Сходно томе,
сви небески чинови називају се богообразнима, али
сви они имају другачије уче- шће у надсветлосном
озарењу као дару Божијем, чак и када им се оно, у
зависности од њих самих,
даје у мањој или већој мери. У спису О божан- ским

именима он каже да се божанственима на- зивају само
чиноначалници свакога реда.
[]29Ј
Обрати пажњу на то да „својствима” на- зива
особеност свакога чина.
ГЈ1АВА ШЕСТА
11301
Једино Бог, Који их обоготворава, на пра- ви
начин познаје небеске силе и њихове службе; и оне
пак саме познају себе и све своје, док, ми о њима не
знамо ништа на прави начин, осим оно- га што смо
научили из (Светога) Писма.
[ш] Обрати пажњу на то да постоји девет ре-
дова духовних (сила).
[132]
„Свештеносавршитељем” (ίεροτελεστής)
обично назива или пребожанственог апостола Павла,
или светог Јеротеја, као што је речено у спису О
божанским именима. Овде, међутим, ми- слим да
нема у виду никог другог до самога све- тога Павла.
Јер, нико други о њима (тј. чиновима духовних сила,
прим. прев.) није знао осим њега који беше доспео до
трећега неба.
[Ш1
Први тројични ред:
- Престоли,
- Херувими,
- Серафими.
[Ϊ34] 0 хоме да је он први од свих светих редо- ва, у
близини Божијој.
[135]
Онај ко трезвеноумно и достојно Бога
истражује ову ствар, тај о овом првом, тројичном и
богообразном чиноначалству може видети код
Језекиља, који прво говори о „Престолу” на ко-
јем му се указао Бог, а затим о присутним божан-

ственим Херувимима, док се код Исаије опажају
пресвети Серафими како стоје око Бога. Ова
(сведочанства) показују њихово, у односу на дру- ге
најузвишеније, место уз Бога; а то је, на веома сличан
начин, објашњено у Откривењу светога Јована,
Апостола, Јеванђелиста и Богослова.
[пб] речено је „непосредно”, зато што пред њи-
ма нема другог (небеског) чина. Обрати пажњу и на το
да „Престолима”, односно многооким и многокрилим
„Херувимима” и „Серафимима”, назива најузвишеније
силе, које припадају једној тројичној јерархији.
[1371
Овим се указује на светога Павла.
[Ш1
Два следсћа тројична степена светих чи- нова
духовних (сила) сврстава испод онога најви- шега.
Први од њих чине Господства, а затим Си- ле, па
Власти. А он, поставивши на прво место Власти,
поставио је у средину Господства, а у тре- ћу
литургијску тријаду најпре сврстава Начал- ства,
загим Арханђеле и, коначно, Анђеле. Но, сада их није
у истом поретку поменуо и у следе- ћој глави него их
наводи од најнижега ка најви- шем. Наиме, у
Посланици Римљанима, као и у Посланици Ефесцима,
Апостол (Павле) помиње неколико анђелских чинова,
али не по истом по- ретку. Велики Дионисије,
међутим, казује да је божанствени Апостол у виду
тајне предао овакав наук светитељима.
11391
Наслов, опет, набраја (чинове) од најни- жега
ка вишима, јер Серафими су трећи, Херуви- ми су
други, а Престоли су први. Према томе, у наслову је
обратан редослед (чинова).
11401
Обрати пажњу на то да свако од свеште- них
имена обухвата и значење посебног делова- ња
(свакога) чина, као што показују тумачења имена
светих Серафима и Херувима, јер нема дру- гога чина
пре њих.
11411
Остварујући се, прва богојављања дејству- ју у
првим (чиновима).
[1421
Уместо да каже: „тумаче” и „објашња- вају”.
11431
Пошто велики Дионисије божанственим
умовима приписује богоподобна својства, не тре- ба
мислити да он ове духовне врлине схвата као стечене,
зато што се, каже, оне и код нас јављају, тако што се
свака од њих код другог субјекта ја- вља као његова
каквоћа. Но, тамо нема места за појмове као што су
„стицање” и „субјект”, јер је искључена свака
сложеност или безобличност материје. Наиме, када би
једно било у другоме, односно када би се „стицање”
одигравало у „су- бјекту”, онда та суштина не би
живела по себи ни- ти би могла да, у складу са својом
способношћу,
задобије обожење, само зато што њен чин остаје као

нешто друго у нечему другоме. Сходно томе, својства
за која кажемо да су у њима (тј. божан- ственим
умовима, прим. прев.), сама по себи јесу суштине, а
нису као збивања у субјекту, због тога што је он
невештаствен. Зато велики Дионисије, у четвртој
глави списа О црквеној јерархији, ка- же да својства
која су у њима јесу суштинска.
[144] Обрати пажњу на то да божанствене силе
поседују боголикост као своје својство. А свој- ство је
трајна каквоћа.
Из овога се, дакле, јасно види да оне стичу
врлине као своја слободна својства. Ово опшир- није
разлаже Амон Адријанопољски у својим сло- вима О
васкрсењу писаним против Оригена.
[Μ5] о томе зашто се „Престоли” тако нази-
вају.
[146] (Велики Дионисије) представља Престо- ле
као највишу природу, коју је Бог поставио одмах уза
Себе; они немају додира ни са чим ве- штаственим,
као што показује чињеница да су изузети од сваког
својства приземности, односно нискости и нагињања
наниже, и да се успињу ка Богу, односно да стреме
навише. Ваљано је, да- кле, рекао „надсветски”
уместо „невештаствено” и „умом” и „умствено”. А да
ти не би помислио да „узвишени” пут јесте телесни
пут, поменуо је „не- вештаственост”.
[147!
Овако је речено уместо „тежње надоле”.
Обрати пажњу на то у чему је циљ целокуиног по-
ретка свештених чинова.
[ш] Обрати пажњу на то да је ред светих Пре-

стола назвао „богоносним”, јер он умно „носи” Бога,
Који почива. Но, пошто је блажени Васи- лије
Кападокијски плот назвао „богоносном”, размотримо
зашто је тако рекао. Наиме, Тело Самога Господа је, и
по суштини и по ипостаси, сједињено са Самим Богом
Логосом. Зато (свети) Оци и кажу да Он има Тело и
да се оденуо у Тело. Зашто је онда неумесно рећи да
је и Тело богоно- сно, будући да поседује
нераздвојиво јединство са Богом Логосом, и (зашто је
неумесно рећи) да оно дословно и устину јесте
Његово? Стога се и они (тј. Престоли, прим. прев.),
који по благода- ти имају у себи Бога на начин који је
речима не- исказив и умом непојмљив, називају
„богоносни- ма” пошто, као прве силе, заједничаре у
Богу, и на тај начин предају нижим силама озарење
које су и сами примили.
[149] Тако требе да разумемо израз „по пре-
васходности”. Наиме, „прве суштине” треба схва-
тити као (Богу) близак и по свему једноврстан степен
јерархије, док су остали (степени) по- средни.
[150] Односно тварну.
11511
Обрати пажњу на то да ова три прва чина јесу
изнад сваке невидљиве и видљиве силе.
[ΙΩ] реч је о томе да (прве суштине) нису при-
јемчиве ни за какве вештаствене маштарије, ни- ти
долазе у додир са било каквим унижењем. На- име,
ове божанствене силе не само да су по себи слободне
од скверни и нечистота него оне и не
трпе никакво умањење и не познају никакво уни-

жење ка горему. Схвати то овако: оне нису неиз-
мењиве по природи него, будући да, због свога
усрдног стремљења ка Добру, поседују самоизво-
љење, остају такве какве јесу, као да непромењи- вост
постаје њихово својство. Јер, неизмењив по природи
јесте једино Бог; а да су оне (тј. прве су- штине, прим.
прев.) створене таквима, онда ђаво не би отпао. Са
друге стране, и оне би све биле истога чина - јер, оно
што је по природи добро, то не може трпети умањење.
[153]
Свети (Дионисије) каже да њихово (тј. првих
суштина, прим. прев.) кретање јесте „на исти начин
покретано” (ταυτοκίνητον) зато што је неизмењиво и
неразлично, односио увек једна- ко. А њихова
кретања јесу непрекидне енергије умовања, јер умови
не могу да замукну. Сагледај ово повезано са
неизмењивошћу богољубља и прочитај четврту главу
списа О божанским име- нима, као и осму главу овога
списа.
[ΐΜ] Обрати пажњу на то да се ови свети чино-
ви називају „созерцатељскима” и да богопознање не
стичу као ми, односно посредством символа и
образаца (Светога) Писма.
[135]
Каже се да „созерцавају” они који виде тајне.
Оне се светитељима откривају посредством онога што
се о Богу говори кроз чулно опазиве символе - а то не
можемо ни помислити кад је реч о небеским силама.
[156]
Уместо „Троипостасно Једно Божанство”
речено је „трисветлосно созерцање”.
„Општењем са Исусом” назива заједни-

[1571
чарење у слави и неисказивом блистању Тела

Христовог; јер, (Христос) са Телом седи покрај Ода.
[158]
Иако је овде речено: „Посредством све-
штених образа који изображавају (άποτυποΰσι)
подобије”, а требало је: άποτυπούσαις (датив пар-
тиципа множине женскога рода), не треба ово
сматрати грешком, односно не треба мислити да
велики Дионисије није познавао (граматику); тре- ба,
дакле, знати да се он и овде изражава као истински
Атињанин, а нарочито као Атичанин. Атичанима је,
наиме, својствено да партиципе му- шкога рода
изражавају у женскоме роду, као што код Хомера
Ирида у име Дива (тј. Зевса, прим. прев.) говори Хери
и Атини:
Ούκ έτ’ εφ’ ύμετέρων όχέων πληγέντε κεραυνω, άψ
ές 'Όλυμπον ί'κεστον („Да вас на колима погоди гром,
на Олимп се више не бисте вратиле .”)51 Требало је,
дакле, да уместо партиципа πληγέντε, који је у дуалу
мушкога рода, употреби облик: πληγείσα, у дуалу
женскога рода. На исти начин и комедиографи
користе женски род уме- сто средњега, као и мушки
уместо женскога; а тако поступају и Платон и
Еурипид у Бахант- кињама:
Διανεύων δρομάσι βλεφάροις.
51
ХОМЕР, Илијада, 9, 455-456 (срп. изд. Београд 2004;
превео Милоти Н. Ђурић).
Нико, наиме, не може уместо βλεφάρον, које је

средњега рода, употребити δρομάς, у женскоме роду.
Исто се среће и у Оресту:
Μανιάσι λυσσήμασι.52
[159] Обрати пажњу на то да уподобљавање
Господу Исусу јесте „боготворачко”, односно да чини
„боговима” оне који Му се уподобљавају. Исто тако,
да ти чинови, непосредно и без сим- вола, постају
подобни Христу, примајући то од Њега.
[1бш Обрати пажњу на то да те силе јесу прво-
здане и да (ти небески чинови), као своје силе, по-
седују врлине Госиода Исуса Христа.
[161]
Обрати пажњу на то у ком смислу се ове
божанске силе називају „савршенима”.
[162]
„Разумевањем” разноврсних ствари нази- ва
објашњење којим тумачи и разјашњава запре- тано
свештено Предање; то објашњење неопход- но је
нижим чиновима, а тим пре људима. Јер, без
објашњавања која разлажу многоврсну мудрост
светих виђења, не могу ништа разумети ни они, ни
ми, а ни прва три чина који надилазе ове ниже. Зато
он и говори да сваким од нижих чинова управља
једино претходни, а не нека друга сила, док чиновима
ових узвишенијих редова управља једино Бог, а не
нека друга сила.
[163]
Односно тајновођене.
[164]
Мисли се на сведочанства Писма о ономе о
чему је реч.
52
ЕУРИПИД, Оресш, Београд2010; превео Гага Росић.
[165]
Обрати пажњу на израз „уче”; он показу- је
да они (тј. нижи чинови, прим. прев.) нису та- кви (тј.
научени, прим. прев.) по својој природи.
[166]
Пошто су они виши од свих других (чино-
ва) и пошто нема других сила које су изнад њих,
разумљиво је да они први, и једино они, као нај-
узвишенији, од Самога Бога бивају посвећени у
божанско знање.
Г167]
Обрати пажњу на то да, насупрот (ми-
шљењу) василијанаца и несторијанаца, Исус Хри-
стос, Који се као Човек вазнео (на небеса), јесте Сам
Господ свих духовних сила и Цар славе, као што су
тајнозналци иаучили од оних који кажу: „Подигните
врата, кнезови ваши”, и који питају: „Ко је тај Цар
славе?”, а одмах затим чују: „Го- спод над војскама ”,53
и даље. Исто тако, насупрот мишљењу акефала и
евтихијанаца, иако Он јесте Господ свих, Он је
истовремено и плот и потпуни Човек, чему се, као
нечему чудесном, диве следе- ћи чинови.
Π68] са правом је „божанским делањем” (θεο-
гфу!а) назвао Домострој Господњи ради нас. Јер, све
што се по Његовом Домостроју збило, све то уистину
јесу дела Божија: (Његово) свето Ро- ђење, исцељења,
чудеса при с градању и Васкр- сење.
[169] речи: „Ја говорим правду и суд спасења”,
припадају (пророку) Исаији, и погледај у каквом
смислу их је користио.
53
Пс. 23,7-10.
[ШЈ Овај исказ треба схватити овако: дивим се

томе што прве (небеске суштине), исто као и оне
средње, благодарно жуде за богоначалним озаре-
њима.
[171]
„Досежу до средине”, каже, зато што не
лепршају до крајњих висина него доспевају само до
средине; а „запитати се” (διαπορέΐν) значи „ка- зати”:
„Ко је оно што иде из Едома?”54
[172]
Запази то са коликим страхом и поштова-
љем највиши од свих чинова, као да су средишњи, а
не први, питају једни друге речима које су код Исаије:
„Ко је оно што иде из Едома, у црвеним хаљинама из
Восора?”; а онда, као да су добили допуштење од
Бога, обраћају Му се: „Зашто су ти црвене хаљине?”55
[пз] Обрати пажњу на то како се, по његовим
речима, божански чинови очишћују, просветљу- ју и
усавршавају. Исто тако, обрати пажшу и на то шта је
очишћење умова, а шта је незнање.
[174]
„Преизобилна” овде значи „велика” и
„силна”.
[П5] Обрати нажњу на то да се и саме божан-
ствене силе очишћују и просветљују и усаврша- вају.
11761
Познање на основу стања јесте трајно сти-
цање знања којим бивамо просветљени и које не
одступа од нас.
[177]
Пошто он каже да ови први чинови и сто- је
око Бога и круже негтосредно око Њега, треба
54
Ис.
63,1.
55
Ис.
63, 2.
објаснити како то да они и стоје и крећу се кру- жећи

око Њега. Наиме, најпре се ослања на речи (пророка)
Исаије, који каже: „Серафими стајаху више Њега,
сваки имаше шест крила”, и тако да- ље, па додаје:
„...А двама (крилима) летеше”.56 Па како су, стојећи,
летели укруг? То треба овако схватити: за сваки ум
који је засијао од Бога, Узрочника свега, управо зато
што је засијао од Саздатеља, каже се да се креће око
Њега као око некаквог средишта, при чему то кретање
није просторно већ умно и животно. Такво кретање
ума, дакле, јесте кружно. Све што умује, умује или
зато што јесте ум, или зато што заједничари у уму.
Оно што јесте ум, то умује прво, а оно што
заједничари у уму, умује друго. Дакле, у складу са
тим, односно на основу тога што он умује по то- ме
што јесте ум, може се рећи да се креће. А то кретање
се сматра кружним јер, враћајући се и одвијајући се
око Њега, ум поима и самога себе и Онога Који је пре
њега, од Кога бива обасјан. А пошто је саздан од Бога,
Који је то изволео, ум се, као око средишта, креће око
Њега, а не око љубави према Њему и око стремљења
ка Њему. Они који су други, не сједињују се са онима
који су пре њих, већ то што је постало, наликује на
не- какво коло. Наиме, они који бивају рођени, теже-
ћи да буду у ономе што им је својствено, са свих
страна посматрају Онога Који их рађа. Оно, да- кле,
што својим умовањем кружи око онога што је испред
њега, то уводи иојам кружног кретања.
56
Ис. 6, 2.
304 Свеши Максим Исиоведпик
Но, пошто је Бог свугде, онда се силе Које Га

свуда прате, желећи да Га увек умно поимају, ве- селе
због Њега и играју око Њега као од радости. Каже се,
дакле, да ум јесте у самоме себи, а да истовремено
хита ка самоме себи. А онај ко је у самоме себи и
пројављује бесмртност, тај је у ми- ровању. Наиме, по
бићу, односно по томе што бесмртно бивствује, сматра
се да мирује; но, по томе што хита ка самоме себи, он
се креће, не же- лећи да се расипа на вештаствене
помисли изван себе самога. Дакле, по вечно истој
покретности, он не мирује него се покреће, док по
суштини ко- ја је увек иста, он је у мировању, а не у
кретању. Сваки ум и по природи поседује кретање -
стре- мљење ка Богу и кружење око Њега - као не-
какву кружну путању око једног средишта, као што
кретање кругова поседује једну тачку, одно- сно
средиште, на основу којега настаје. Јер, и по
природној нужности, свако биће игра коло око Бога,
својим бићем (тј. бивствовањем, прим. прев.) стремећи
ка Бићу. Према томе, све је око Цара свега, све је због
Њега, а Он је Узрочник свих до- бара. А тиме што је
рекао да прве (суштине) кру- же непосредно уз Бога,
пошто немају ништа пре Њега, он (тј. велики
Дионисије, прим. прев.) по- казује да и друге и треће,
односно чулне (су- штине), као што је речено,
саобразно себи кру- же око Бога посредством оних
(суштина) које су пре њих.
[178]
Ово припада Језекиљу.
[179]
Како треба да схватимо ово „место” Бо- жије,
пошто Свето Писмо свугде говори да је Бо-
жанство неограничено, да је „небо престо Његов, а

земља подножје ногама Његовим”;57 и опет: „Ко је
горе измерио на мерила и брегове на потег ?”;58 и опет:
„Ако узиђем на небо, Ти си тамо; ако сиђем у ад,
присутан си”?59 Које место је, дакле, Језекиљ приписао
Богу? Но, кажемо да оно што се нама чини као
недоумица, то Бог расветљава онима који Га свом
силином шиту. Јер, божан- ствено Писмо каже: „Ако
неко чува заповести моје, Ја и Отац мој њему ћемо
доћи и у њему ће- мо се настанити.”60 На тај начин се,
дакле, и ду- ховне свле, и душе светитеља, и (душе)
свих оних који чувају заповести, оправдано могу
назвати „местом” пребивања Бога; јер, и на другом
месту (Он) каже: „Почива Дух мој на њима.”
[Ш Обрати пажњу на то да је написао још је- дан
спис - О божанственим химнама.
[ш] о томе шта је то „божанствено место”. [ш] речи;
„Какав ћете ми дом сазидати, гово- ри Господ, или
које је место за почивање моје ?”,61 показују да се овде
не говори ни о чему чулном већ о самим
божанственим умовима. Или, можда, (овим речима)
Бог хоће да покаже да је Божан- ство неописиво. Или,
другачије: ни међу самим онима који су Га слушали,
због њиховог неверја не беше за Бога „места” где би
починуо, као што
57
Ср. Ис. 66,1.
58
Види Ис. 40,12.
59
Пс. 138, 8.
60
Види Јов. 14, 23.
61
Дела ап. 7, 49. - Ср. Ис.
66,1.
Господ каже у Јеванђељима: „Син Човечији нема где

главу склонити.”62
Ц83] Трисвета песма, каже он, као и глас који
славослови „Господа са места Његовог”, не пока- зују
само да је и нижим (анђелским) чиновима предато да
познају и оиевају Бога него означава- ју и нешто
друго: да Бог јесте и Јединица и Мона- да
Троипостасна, да промишља о свему и да је од првих
до последњих (бића) на земљи све устројио
веобухватном целовитошћу, не одржавајући их, по
божанственом Промислу, телесно већ надсу-
штински. А да (Бог) јесте Један и Монада, о томе
сведочи и недостојни Евагрије у трећој глави дру- ге
стотине: Он је Монада; наиме, Божанство је просто и
нераздељиво, и зато (Он) јесте Монада.
говорећи језиком аритметике, монада је проста и
несложена. А Један је зато што је Света Тро- јица
природно сједињена са Собом и зато што обједињује
све оне који Јој се приближавају, у складу са
јеванђелским речима: „...Да и они буду једно, као што
смо ми једно”.63
11841
„Необухватним одржавањем” назива Бо- жије
промишљање и одржавање свега постојеће- га, које
није условљено и одређено оним што је одржавано.
62
Ј1ук. 9,58.
б3
Види Јов. 17,
11.
ГЛАВАОСМА
[185] Најснажније.
[
ш 0 томе шта означавају њихова имена и које су
њихове одлике.
Средњи тројични ред:
- Господства,
- Силе,
- Власти.
[ш|
О томе да свака духовна сила поседује не-
склоност према горему.
[ш|
Овде се он благочестиво подсмева заблу- ди
јелинских философа који су три одређене си- ле
назвали „неумољивима”, а које (по њима) бе- ху
ступиле у постојање од три силе које су им
претходиле; но, не беху саздане нарочито од све-
тлости Божије. И кажу да ове „неумољиве” (силе) јесу
ниже од духовних сила које су њих саздале, да
задржавају и, на неки начин, чувају од пада у
вештаство и саме себе и оне (силе) које су пре њих; и
(кажу) да су слабије од оних које им прет- ходе, па
зато и јесу дужне да себе чувају од пада. Ово се о
њима укратко може рећи. Но, велики Дионисије, по
својој мудрости, говори све супрот- но њиховом
тврђењу. Наиме, ове силе су, каже он, задобиле
постојање тако што су створене од
Бога, и у свом господству имају сличност са Њим, као

што смо и ми створени по (Његовом) подоби- ју. Оне,
каже, због свога господства, поседују неу- мољиво
непријатељство према умањењу, и на не- ки начин
одсецају, одстрањују и обеснажују жељу ка било чему
чулном, а притом не представљају препреку за силе
које су пре њих самих. А све чул- но и телесно назива
слуганством, неслободом и лакомисленошћу. Израз
„ропска потчињеност” користи уместо „слуганство”,
јер она не допушта да ове силе у свом уму имају
истинска бића, што их са непоколебиве утврђености
спушта ка узми- цању својственом таштини. Исто
тако, „неподоб- ношћу” назива вештаствене ствари,
пошто оне никада не остају оно што јесу него се
непрестано мењају.
1189]
„Господоначалством” (Κυριαρχία) назива
Божанство јер је Оно Начело и Узрок сваког го-
сподства.
[19°] Обрати пажњу на то да он свугде говори
како више силе предају оно што имају оним (си- лама)
које су иза њих, и тако укрепљују силе које су од њих
ниже; а познато нам је да је писано ка- ко је анђео
крепио Данила и друге. А што је нај- веће од свега,
(крепио је) и Самога Господа наше- га Исуса Христа,
пошто је Он и Човек, као што је речено у Јеванђељу
по Ј1уки.64
[Ш и ово треба припојити претходном тек- сту;
мислим, наиме, да је реч о истоме.
64
Ср. Лук. 22,43.
Ц92] Онолико колико им је, као анђелима, до-

пуштено, духовне силе предају и власт оним (си-
лама) које су после њих.
[1931
О томе на који начин и од кога бивају
очишћени, просветљени и усавршени средњи
(анђелски) чинови, и о томе да (Свето) Писмо го-
вори како један анђео другоме преноси божан- ствене
символе.
11941
О томе да усавршавања која се збивају кроз
посредне (чинове) јесу блеђа од оних која Бог
савршава непосредно, и која су прва.
[195]
По ономе што се може прочитати код
пророка Захарије, Данила и Језекиља.
[196]
Није рекао да (знање) „бледи” због соп-
ствене слабашности већ због нижег положаја ње-
гових прималаца. То, наиме, показују речи „дру-
госгепеност усавршавања”, које значе да оно што је
(по небеској јерархији) „друго”, то се блеђе уса-
вршава.
[197]
Свештеници су ово сазнање предали вели-
ком Дионисију. „Самопројавнима” је назвао прве
божанствене силе пошто оне саме по себи прима- ју
божанска просветљења. Јер, божанствене да- рове
знања друге силе не примају саме по себи него од
оних (сила) које су изнад њих.
[ш Обрати пажњу на то да свештено Преда- ње
јесте знање о поретку умова.
[199] Потврда казивања пророка Захарије да
други чинови бивају поучени од првих.65
65
Ср. Зах. 2, 3-4.
[200] реч је о онима (тј. житељима Јерусалима,

прим. прев.) који беху предати Вавилоњанину.
[201] Односно „неукроћеним”.
[гог] Погледај, Бог све предузима како би се за-
блудели обратили.
[203] „Благонаклоно” (επιεικώς) овде треба
схватити као „човекољубиво”, или као „сасвим”, или
„у потпуности”.
[204] о томе да се све (небеске) силе називају
заједничким именом „анђели”.
[205] Онај који је испод, другостепен.
[гоб] Можда хита испред пророка, а можда да би
најпре к њему дошао већи анфео.
{2т]
Хоће да покаже како међу анђелским чи-
новима они први саопштавају вољу Божију оним
другима. А израз „изобилно” (κατακάρπως), уме- сто
„веома”, припада Језекиљу.
[208] Добро је, у пророштву Језекиљсвом, Го-
спод рекао да се грешници раздвоје од правед- ника. 66
Види се, наиме, да је то учинио и у Јеванђе- љима,
када је разлучио овце од јаради.67 Ево како је и по
томе Стари Завет сагласан са Новим.
[209] Овде је реч о ономе (анђелу) који беше
обучен у дугу хаљину. Обрати пажњу на то да је
анђео, примајући заповест о нападу, био обучен у
дугу хаљину и да је био опасан појасом, што пред-
ставља одежду која приличи свештенику. Други
анђели су имали секире у рукама, што показује
некакву силу кажњавања. Из овога, дакле, може-
66
Ср. Јез. 9, 4-6.
67
Ср. Мат. 25,32-
33.
мо закључити да се анђели представљају у облич- ју

које је у складу са оним што предстоји да се изврши;
сходно томе, на исти начин треба да за- мислимо и
Серафиме, Херувиме и друге силе, односно да
њихово обличје одговара њиховом чи- ну. Наиме, они
који певају „Трисвету лесму” пред- стављени су са
много лица, јер Слово (Писма) ка- зује да је њихова
песма непрестана и силна. На овакав начин треба да
схваташ и оно што следи.
[21ϋ]
Запази то да је њиме било наговештено
божанствено предизображење, односно да је вер-
нима на чело стављен животворни печат како би
избегли погубљење. Но, тада је било заповсђено да
белег на чело недужних ставе анђели у облич- ју
свештеника - наиме, појас и дуга хаљина пока- зују
њихов свештенички изглед. А сада и ми вер- ни,
изображавајући на свом челу печат Крста, избегавамо
непријатеља. Ево још једне слично- сти Старога
(Завета) са Новим. Обрати пажњу и на то да су ово
три тројична реда духовних сила: прва тријада су
Престоли, затим Херувими, а потом Серафими; друга
тријада су Господства, Силе и Власти, и они се
називају „средњим (чино- вима)”; а трећа тријада су
Началства, Арханђели и Анђели. А сви они се
заједничким именом на- зивају „анђели”.
12111
Овде је реч о потчињености других пр- вима.
[2121
Обрати пажњу на то да се Гаврило не свр-
става међу узвишеније силе већ међу ниже.
12131
Обрати пажњу на то да оно што се данас
збива у Цркви, представља подобије небеске ми-
312 Свеши Макаш Исиоведник
стичне јерархије. Наиме, свештеници стављају печат

животворнога Крста на оне који приступа- ју Тајни,
да би се издвојили од неверних и да би избегли
непријатеља. Осим тога, у светој Цркви се чува
следећи поредак: оно што је одређено да чини
ипсфакон, то не чине они који су нижега чи- на; оно
што чини свештеник, то не чини ђакон; гхросто
речено, свакоме (чину) припада одговара- јућа
служба, а сви они се заједничким именом на- зивају
клирицима и свештенослужитељима, као што се и
(сви анђелски чинови) називају анђели- ма. На основу
овога треба разумети речи божан- ственог Стефана:
„...Ви који примисте Закон на- редбама анђелским, и
не одржасте”.68
68
ГЛАВА ДЕВЕТА
[214] Сам чин Началстава открива

надсуштин- ско чиноначалство Начелотворнога
Начела.
[215] Овде је реч о арханђелском чину и о
томе шта он означава.
[216] реч је 0 свеопштем правилу да сваки (ан-
ђелски) ред обухвата ирве, средње и последње си- ле,
односно три тројична чина.
Επί Можеш рећи и „пресвештени”. Реч је о то-
ме да божанствени Арханђели опште и са онима који
су пре њих и са онима који су после њих.
[2ΐ8] о томе да је то најнижи и свету најближи
анђелски чин.
Последњи тројични ред:
- Началства,
- Арханђели,
- Анђели.
[219] 0 хоме да је последњи чин небеских сила
најдостојнији да се назове „анђелима” (тј. „ве-
сницима”, прим. прев.) зато што је најближи љу-
дима, а људи од њих бивају посвећени у божанске
тајне.
[220] 0 томе да прва тријада управља другом,
друга трећом, а трећа (управља) свештеницима који
су међу људима, а ови примају све што они
савршавају.
[221] о томе да су неки чинови (небеске

јерар- хије) скривени, а неки видљиви.
[222] Неки од (небеских) чинова чиноначал-
ствују над нама. Обрати пажњу на сведочанство из
(Књиге пророка) Данила, о томе да последњи
(анђелски) чин управља нашом јерархијом.
[223] Овде „по поретку” треба читати заједно
са „и од Бога”, тако да се добије: „...Како би се по
поретку и од Бога”, итд.
[224] дко Су добри анђели били уз народе, ка-
ко је онда једино Израиљ знао за Бога? Наиме, сваком
народу је одређен једаи анђео, као што је уз Јудејце
био Михаило, кога он сврстава у по- следњи чин
светих анђела.
[225] Каже да се то не збива због присутних
анђела који их штите него због слободне склоно- сти
самих народа ка ономе што је неприлично.
[226] Обрати пажњу на то да је свако сам
себи виновник и добра и зла. „Самољубље” и
„гордост” означавају и самодопадљивост.
[227] Није Бог изабрао само Израиљ него је
је- дино Израиљ хтео да следи Бога. А то показује и
значење његовог имена: „Ум који види Бога”. На тај
начин треба да схватимо речи из Мојсијеве пе- сме:
„Део Господњи је уже наследства Јаковље- вог”, 69
односно Израиљевог. Но, Бог не љуби са- мо Израиљ,
као што је у више наврата показао Апостол (Павле),
говорећи: „Или Бог није и (Бог) незнабожаца? Да, и
незнабожаца је. Јер,
69
Ср. Закони ион. 32, 9.
један је Бог.”70 А Израиљ је први пошао за Богом,

прсмда је касније и сам одступио (од Њега) и био
изгнан. Дакле, поседујући слободу избора, људи се
опредељују за Бога онда када то пожеле.
[228] о томе да је и сам Израиљ одстугшо (од
Бога).
[229] зато шх0 човек поседује слободу одлучи-
вања.
[2з°] Односно одступање очију ума.
[231] Ово о чему Отац (тј. велики Дионисије,
прим. прев.) овде говори, можемо видети и код
Сунчеве светлости, која продире кроз провидне
материјале, али не и кроз оне чвршће, кроз које она
уопште не продире, или продире слабо. Оно што у
овом случају изазива различитост материја- ла, то у
случају божанског озарења изазива нејед- накост
склоности на основу слободног извољења.
[232] Види како (велики Дионисије)
иаглашава да ми бивамо узрочници примања
божанског оза- рења, односно да од нас зависи да ли
ћемо га при- мити у већој или у мањој мери, или га,
опет, ни- како нећемо примити онда када му се
противимо и када бивамо тврди као да смо од камсна.
Но, Сам Господ каже у Јеванђељима: „Бог може и од
камења овог подигнути децу Аврааму.”71 Оно, дакле,
што је нама тешко и немогуће, то је Богу могуће.
[233] Овим он, дакле, ућуткује неумесну и
неја- сну необразованост неких који се усуђују да твр-
70
Види Римљ. 3, 29-
30.Лук. 3, 8.
71
де како ови божанствени списи припадају Аполи-

нарију, и који, на основу лица која се овде поми- њу,
не закључују о древности овога човека него сматрају
да (списи) погрешно носе Дионисијево име. Но, не
обраћају пажњу на то да (велики Ди- онисије) за себе
каже да се вратио од идолопокло- ника, а да
Аполинарије није био међу њима.
[234] о томе да Бог, Који је по природи добар,
спремно Себе нуди свима, да би и они заједнича-
рили у Његовој светости и да би им душе биле
просветљене. Но, од нас зависи на који начин ће- мо
желети да будемо причасници Његовог знања, како
би се показало наше слободно извољење. Бог,
наравно, није узрочник зала, а (њихово при- суство)
значи удаљавање од Њега. Ствари, дакле, овако стоје:
пошто се о другим народима „нису старали некакви
иноплемени богови”, над свима је било „Једно Начело
свега”. Тако треба читати и друго, што је у средини. А
пошто је и другим на- родима управљало Једно
Божије Начело, значи да су и над њима
свештеноначалствовали њихови анђели.
[235] Обрати пажљу на све у вези са
Мелхисе- деком, јер је он био истински
првосвештеник, ко- ји је, руковођен анђелима, познао
Онога Који је Истински Бог. А (велики Дионисије)
овде говори о „следбеницима”, да би се показала
слобода њи- хове воље, а не изнуђеност.
1236) Обрати пажњу на то да он каже како по-
средством анђела долазе виђења која у сновима виде
Фараон и Навуходоносор, као и њихове обја- ве,
односно тумачења.
12371
Јосиф (је био учитељ) Египћанима, а Да-
нило Вавилоњанима, посредством анђела који су
били уз те народе и кроз виђења им открили во- љу
Божију.
[238] Обрати пажњу на тумачење речи
Мојси- јеве песме: „Кад Вишњи раздаде наследство
наро- дима, кад раздели синове Адамове, постави
међе народима по броју синова Израиљевих. Јер је
део Госиодњи народ Његов, Јаков је удео наследства
Његовог.”72 Не треба, каже, мислити да су наро- ди
подељени другим боговима или анђелима. Јер,
Израиљ није жребом припао Богу, а други наро- ди
сваки неком другом анђелу, тако да (народи) више
никакву службу не приносе Богу. То би, ре- цимо,
значило да је неки народ допао неком анђе- лу, и да се
онда Бог не занима за тај народ, или да се анђео тог
народа више не стара да још нечим угоди Богу. Није
Бог, као равноправни супарник (у тој подели), узео
један народ, а сваки од анђе- ла свој народ, као што се
код Исаије види када ђа- во каже да у својој власти
има северне горе, одно- сно народе, да ће устати
против Бога и да ће се изједначити са Вишњим. 73 Јер,
сва (бића) су слуге Божије, и Он над свима влада; но,
дражи су Му они који Га познају. И зато се каже да
Он влада над њима иако они имају анђела који је уз
њих, као што Израиљ има Михаила. Па зашто се онда
Бог, Који влада над свима, нарочито назива Бо- гом
Израиљевим, а Израиљ Његовим народом?
72
Закони пон. 32,
8-9.
73
Ср. Ис. 14,13-14.
Ми на то кажемо да Бог јесте Бог свих, али се

оправдано назива Богом оних који само Њему
прилазе и само Њему се клањају, док други (на-
роди), клањајући се идолима, присвајају себи дру- ге
богове.
[239] Ваљано тумачи речи: „Постао је
наслед- ство Гоподње.” Према томе, пошто је само
Из- раиљ познао Бога, требало је да се Господ и анђе-
ли Његови старају само о њему. Но, и у том слу- чају
показује се неизмерна и недокучива милост Божија:
наиме, оним (народима) за које се сматра да не
спадају у Његово „наследство”, доделио је посебног
анђела, чувара народа. Јер, „Сунцем обасјава и зле и
добре”,74 и опет: „Није Му мило да умре безбожник
него да се врати и буде жив.”75 Но, можда ћеш рећи:
па како су они којима је Бог доделио анђеле да их
воде и да управљају њима, одступили од Живога Бога
и поклонили се идоли- ма? Ми одговарамо да је свака
присила далеко од оних чији је поглед упрт ка Богу, и
њено место заузима слободна воља. Ономе, дакле, ко
се одлу- чи да буде са Богом, анђео ће бити његов
чувар и заступник. Јер, „Господ”, каже, „зна пут
правед- них.”76 И опет: „Бејах млад, и остарих, и не
видех праведнога остављеног.”77 А ако се неко
одлучи на супротно, неће бити присиљаван од анђела
због свога избора. Јер, такав начин живота више
приличи животињама, и не заснива се на слободи
74
Мат. 5,45.
75
Види Јез. 18,
7ί
Пс. 1,6.
77
Пс. 36,25.
избора. Зато и за Израиљ, који је сагрешио и на-

чинио теле, каже: „Одбацио си познање Бога, и за
срцем својим си пошао”,78 односно: послушао си
своју вољу.
[240] о томе да је и Израиљ, мада је постао
„на- следство Господње”, ипак имао свог анђела -
Ми- хаила.
[241] Овде говори о слободној вољи и о
неуси- љености.
78
Ср. Ос. 4, 6.
ГЈ1АВА ДЕСЕТА
[242] ρ64 је о Начелу и Узроку њиховог усавр-

шавања.
[243] Обрати пажњу на то да (велики
Диониси- је) овде јасно говори о томе зашто чинови
небе- ских сила јесу такви: један је први, други је
сред- њи, а трећи је последњи. Први чин, каже он, а то
су Престоли, Серафими и Херувими, бива про-
светљен божанским познањем због тога што је одмах
уз Бога и што међу њима ништа не по- средује; на тај
начин га, дакле, само Тајноначал- ство очишћује,
просветљава и усавршава. Наиме, ако је створен
такав, односно да буде први, онда му није потребно
ни очишћење ни просветљење, јер је такав већ саздан,
те је достојан првога чи- на. Уосталом, обрати пажњу
на то како овај бо- жанствени човек мало касније
каже да је оно (тј. просветљење, прим. прев.)
„тајанственије” јер је „умственије и у већој мери
упрошћујуће”. Због тога, дакле, први (анђелски) чин
поседује већу способност слободног извољења од
других. Но, ако се он не би простирао више од оних
који су испод њега, и ако не би био мисленији од њих,
не би ни био ближе Богу. А пошто се добровољно
приближио Богу, он се више очишћује и просве-
тљава и усавршава, односно савршава оно што је
„савршено”, а то значи оно што је уз Бога. Ми- слимо

да Писмо на то указује, говорећи: „Присту- пите
Њему и просветлите се, и лица ваша неће се
постидети.”79 Тако размишљај и о осталим сила- ма:
наиме, свака од њих види Бога саобразно сво- јим
способностима. О овоме он још јасније гово- ри на
крају ове главе.
[2441 Сви анђели откривају онима испод себе
просветљења која им долазе од оних што су изнад
њих. Та „откривања” треба схватити у општем
смислу. А израз „од Бога покретани” односи се на
први чин, односно на Серафиме.
[245] Зашто божанствена химна каже да Сера-
фими један другоме узвикују? Зато што они први
објављују божанствене тајне онима другима.
[246] Усходећи од најпростијих поука, које је
Апостол назвао млечном храном,80 до средњих, а од
њих до највиших, односио до хране за оне који су
савршени, он (тј. велики Дионисије, прим. прев.)
показује последњи чин и силу. Но, ово мо- жемо
схватити и другачије, па првом (силом) на- звати
пружање ка ономе што је изнад, средњом обр гање и
кружење око њега, а последњом (си- лом) ону која
уздиже оно што је ниже, што нај- пре можемо
приписати Анђелима.
[247] Но, да би разумео та три (анђелска) чина
који су око Бога, обрати пажњу на то да ум сва- кога
од нас поседује први, средњи и последњи сте- пен
умовања. Ово, дакле, треба схватити овако:
79
Пс. 33, 5.
80
Ср. Јевр.5,12-
13.
сваки ум поседује суштину по којој најпре јесте,

затим (поседује) и силу благодарећи којој одоле- ва
тешкоћама, и на концу (поседује) енергију бла-
годарећи којој бива побожан, тако што чини оно што
му је својствено. Но, то исто (велики Диони- сије)
разјашњава и у следећој глави.
На основу овога, дакле, сасвим јасно и нео-
спорно можемо сматрати да смо малочас писали
истину. Јер, ево како он каже: „Сваки небески и
човечански ум поседује своја прва и средња и по-
следња усхођења, посредством којих сваки (ум) бива
причасник божанских и свештеноначалних озарења.”
Треба, најире, обратити пажњу на то да је (велики
Дионисије) говорио о истом чину љу- ди и горњих
сила; не познајемо ниједнога од љу- ди, ни пророка
ни праведника, који није истакао свој удео у
приближавању Богу. Ево шта каже онај (Павле) који
беше доспео до трећега пеба: „...Него изнуравам тело
своје и савлађујем га, да проповедајући другима, не
будем сам одбачен”.81 А затим (велики Дионисије)
јасно говори и о сло- бодној вољи анђела и о нагону
њиховог стремље- ња. А да му не би приговорио неко
од оних који су спремни на спорење, он, као у
закључку, каже да нико није самосавршен, односно
савршен сам од себе, осим Самога Бога. Према томе,
анђели- ма и људима неопходно је напредовање и
усавр- шавање.
81
1 Кор. 9,27.
ГЛАВАЈЕДАНАЕСТА
[248] Силе друге, односно средње тријаде јесу оне

које су после Господстава. Према томе, нису сви
чинови названи Силама зато што су послед- њи, као у
случају анђела.
[249] 0 томе д Више (суштине) поседују оно што
а
припада онима испод њих, док последње (су- штине)

не поседују оно што припада онима изнад њих. Ово је
нешто раније већ речено, зато што прве (суштине) у
целости примају просветљење, док последње
(суштине) примају само део њега, као што се у
наставку каже. То се може примети- ти и у Цркви:
наиме, свештеник може да саврша- ва све што
припада онима који су му потчињени, односно
ђаконима и другима, док ђакону није до- пуштено да
савршава оно што припада свештени- ку. А да је наша
(човечанска) јерархија по узору на небеску, то смо
већ рекли. И исправно је при- додао израз „у
целости”, јер заједничаре дели- мично. Речи од „не
можемо рећи, као у случају анђела”, па све довде,
треба спојити и тако загго- чети недоумицу.
[25(>]
Зашто се све (небеске суштине) називају
силама? Наиме, последњи чин јесу Началства,
Арханђели и Анђели, а и они се понекад назива- ју
силама.
[251] Као пример суштине можемо навести

природу огња, (као пример) силе способност огња да
осветљава, а (као пример) енергије можемо на- вести
исход његове силе, односно сттособност да осветљава
и спаљује.
[252] рЈме 55сИле” је заједничко: тако се, наиме,
назива посебан (анђелски) чин, односно други чин
средњег тројичног реда, али (се тако назива- ју) и сви
чинови уопште, јер поседују неку силу.
[253] Заменицу „ми” треба схватити у
општем смислу. Обрати пажњу на то да он раније
говори да се анђелски чинови деле на троје: на
суштину, силу и енергију, а овде говори о томе зашто
се сви они називају „силама”.
[254] чини се да овде (велики Дионисије) гово-
ри да су анђелске силе стварањем задобиле јерар-
хијски поредак; но, он то не каже јасно. Наиме, нешто
раније, у претходној глави, јасно тврди да њихово
стремљење и мишљење јесу узроци њи- ховог вишег
или нижег гтоложаја; штавише, каже да се оне
очишћују, просветљавају и усавршава- ју. Можда ће
се, дакле, неко одважити да благо- честиво каже како
је Бог, унапред знајући крета- ње њихове жеље,
саздао и чинове који њима при- личе; и не може се
рећи да они могу одступити од њих, јер су својом
снажном вољом стекли тежњу ка Добру. А Анђели,
као последњи (небески) чин, имају могућност да се
окрену и ка лошему. На- звао их је, наравно,
„блискима свету”; а такав је, чини ми се, био и ђаво
пре свога пада. А ако не- ко о овоме боље зна, молим
га да ме поучи. Обра- ти пажњу на то да су анђелски
чинови саздавањем приведени у постојање по
поретку.
ГЈ1АВА ДВАНАЕСТА
[255] 0 томе зашто се наши свештеници нази-

вају „анђелима”.
[256] Обрати пажњу на следеће: иако
последњи (чинови) не постижу целовитост силе
виших (чи- нова), ипак и они заједничаре у
делимичној пре- мудрости и знању.
[257] 0 хоме шта је целовита премудрост, а шта
делимична. А речи: „према сопственој могућно- сти”,
овде треба схватити: „према сили изво- љења”.
и«] Обрати пажњу на то да израз „бива одре-
ђено” не указује на некакву судбински предодре- ђену
и непреступну нужност, као што многи има- ју обичај
да кажу; напротив, „бива одређено” ка- же се са
значењем „заузима положај” саобразно одређеној
могућности - можда (могућности) ума, а о њој не
треба размишљати.
[259] 0 хоме како се заједничким именом „бо-
гови” називају и анђели и богољубиви људи, схо- дно
речима: „Ја рекох: Богови сте.”82
[260] 0 ХОме како је, и у ком смислу, (богона-
чална скривеност) удостојена божанских имена, и
која су она.
82
Пс. 81,6.
ГЛАВА ТРИНАЕСТА
12611
Запази то да је име „Серафим” мушкога
рода.
[262] Ово каже јер му се то чини супротним
ономе што је речено; јер, претходно је рекао да нижи
(чинови) бивају вођени од оних који су (одмах) изнад
њих, а не од оних највиших, одно- сно трећи чин бива
вођен од средњега, а средњи од онога који је изнад
свих. Он је овде то проту- мачио и разјаснио њихову
различитост.
[263] Нико не може бити посвећен у
божанске тајне уколико се претходно не очисти од
грехова. Серафим се тумачи као „сажигатељ”,
односно „разгоритељ”.
[2б41 Обрати пажњу на то да ово „сасвим” није
речено насупрот (прилогу) „донекле”. Примера ради,
речи: „Не беше сасвим неумесно”, не значе да је то
свакако неумесно, но да је „донекле неу- месно”. Ово
је, дакле, речено и у потврдном сми- слу: „Наиме, не
чини ми се неумесним”, при чему је свој исказ изнео
на философски начин. Са дру- ге стране, ово је речено
уместо „уопште није”, односно као да је рекао:
„Уопште није неумесно.”
12651
Обрати пажњу на то да пророчка божан-
ствена виђења, по његовим речима, изазивају њи-
хови анђели чувари и доводе их у машту видела-
ца. Јер, они су, дакако, видели загонетке и симво- ле,

а не огољене ствари и суштине,
[266] Видиш да су тако поступали анђели
који су пророке посвећивали у откривења: најпре су
их праобразно узвисивали ка Богу, превасходном
Узроку свега, а затим ка првим умовима који су по
положају одмах после Бога и који богообра- зно
руководе јерархијом Божијом. О овоме поу- чава у
наставку.
[267] Обрати пажњу на то да се Промисао Бо-
жији на тајанствен начин простире у свему и да се
један нижи анђео такође назива Серафимом.
[268] Односно по мери могућности оних који
је примају, она распростире и своја озарења.
[269] Користећи се примером, он говори о то-
ме како божанствена озарења до неких (чинова)
доспевају блиставија, а до неких блеђа.
[27°] Овај пример је и раније наводио: „ттрвим
вештаством” назива стакло и сличне ствари, а
„гушћим вештаством” (назива) куће, пећине и слично.
По другом тумачењу, „првим вешта- ством” назива
оно што је танано, ваздушасто и чисто.
[271] Исправно пореди огањ са Богом; наиме,
(Свето) Писмо каже: „Јер, Бог наш је огањ који
спаљује”;83 а огањ једним делом загрева, а другим
спаљује. Тако и Бог: обасјава оне који Му присту-
пају, а спаљује оне који не верују (у Њега), одно- сно
оне који не ходе ка Њему и не приступају Му са
вером.
83
Јевр. 12,29.
\тп\ као (шхо су супроггни) дијамант и вода.

[273]
„Природним” (Дионисије) назива чулне и
видљиве ствари. Треба да знамо да код духовних бића
врлине нису стечене, као код нас; наиме, Бог је жива
и самосавршена и самодовољна Врлина, која се
надсуштински осуштаствљује и изобилно силази и
предаје се духовним бићима која посто- је од Њега
као Узрока суштине. Као Живи Извор врлине, Бог,
колико је могуће, обожује оне који у њој (тј. врлини,
прим. прев.) заједничаре; међу- тим, предавање
(обожења) духовним бићима ко- ја су од Њега
примила постојање, по Промислу се одвија
постепено, а Он тиме не престаје да буде врхунац и
савршенство умова. Дакле, (небески) умови не
поседују, попут нас, стечену врлину; ре- цимо, не
стичу разборитост на основу подвига или учења, или
праведност или трезвеноумност на основу уздржања,
или одважност на основу ва- љаног устројства тела и
нерава. Јер, врлина код њих није нешто што је у
нечему другоме него је она у томе да савршавају своје
дело и да непре- стано стреме ка Богу и ка самима
себи; а та њи- хова тежња ка уподобљавању Богу
јесте врлина. Са друге стране, поредак „једнога у
другоме” одр- жава се у складу са речима: „Живи у
мени душа твоја”, а не на основу предавања учења; а
произ- вољност је у субјекту, кога овде нема, јер они
(тј. субјекти, прсш. прев.) јесу несложени и невешта-
ствени, а њихова обличја, односно животи, нису као у
вештаству. То је, дакле, (велики Дионисије) имао у
виду када је овако писао. А Ти имај на уму наше
напомене изложене три листа раније, јер
Схолије на сиис 0 небеској јерархији 329
и тамо реч „стреме” одговара моме схватању. И Оци

су, наиме, тако схватали, а и он (тј. велики Дионисије,
прим. прев.) тако посматра самоизво- љење анђела,
као што ћеш ускоро видети.
12741
Односно Бог.
12751
Обрати пажњу на то да Бог јесте сушти- на
светлости и да, и по природи и по положају, Он јесте
Врлина.
12761
Обрати пажњу на то да, после Бога, наче- ло
сваке врлине јесу најузвишенији умови, кроз које
најпре задобијамо просветљење Божије.
12771
Обрати пажњу на то да је најузвишенијим
умовима својствено да буду „огњени”.
12781
Ваљано објашњава то да бити Престо ме- ђу
небеским (чиновима) значи поседовати отво- реност
за поимање Бога. „Својством Престола” назива
началност светих Престола која им је жре- бом
додељена.
12791
Реч је о нижим чиновима, који у божан- ским
(тајнама) заједничаре посредством виших (чинова).
[280] Овде објашњава оно што је претходно већ
рекао.
12811
Говори о ономе који је тврдио да Исаија није
угледао Серафима већ некога од нижих ан- ђела. Он
се. наиме, противи таквом мишљењу, које је нешто
раније изложио на почетку главе, где је рекао: „Један
други (човек) ми је пружио објашњење које не беше
сасвим неумесно”, и та- ко даље.
12821
Наиме, види да Серафими имају шест кршта.
[г«з] (Библијски) одељак гласи: „(Анђели) ста-

јаху око престола.”84
[284] Обрати пажњу на то да је (пророк)
Исаи- ја, кога он назива „богословом”, сазнао да је
Бо- жанство непознато и најузвишенијим силама и да
ниједно биће није Њему налик. А бићима смо у
претходној књизи назвали она која поимамо умом и
она која опажамо чулима. У то, дакле, бива по- свећен
пророк после очишћења од сагрешења, о којем ћемо
мало касније говорити.
[285] 0 томе шта је (пророк) сазнао о Сера-
фимима.
[286] Тумачење имена „Серафим”.
[287] Обрати пажњу на то како (велики
Диони- сије) тумачи шест крила светих Серафима.
[288] о томе шта означавају крила.
[289] Нешто раније, на крају десете главе, ре-
као је да сваки небески и човечански ум има прве,
средње и последње чинове. Сходно томе, оправ- дано
је рекао да ова (серафимска) сила поседује шест
крила: двама (крилима) заклања лица, сред- њима
заклања ноге, а помоћу преостала два лети око
Божанства - што је он назвао „преузвишеним
стремљењем”. Размотри шта значи то што Сера-
фими поседују много ногу и много лица, и зашто
покривају неке своје делове.
[290] Тојест онога што је пророк видео.
[2У1]
Ово је, наиме, назначено покривањем ли- ца;
најниже тајне су назначене покривањем ногу, а
средње су назначене средњим (крилима).
84
Ср. Ис. 6, 2 и Откр. 7,11.
[292] реч је о химни: „Свет, Свет, Свет”; а то

значи да анђео, саобразно својим могућностима,
прима божанско просветљење и сам га предаје
пророцима, онолико колико они могу (да приме), а не
онолико колико он зна.
[293] о томе шта представља очишћење и о
то- ме да га Бог остварује на духовним бићима.
[294] Односно очишћење или заједничарење.
[295] Очишћење код људи, наравно, није
исто као код бестелесних (бића).
[296] Односно поред Саме Богоначалности,
то- јест поред Бога.
[297] Открива им се очишћење.
[298] Треба обратити пажњу на следеће: он
ка- же како се све бестелесне силе доста разликују по
богообразности. Наиме, велику сличност са Бо- гом
поседују највиши умови, мању сличност (са Њим),
онолику колико захтева чин, поседују сле- дећи
умови, па тако све до оних последњих; а ма- њу
(сличност са Богом) чак и од оних последњих
поседују наше душе. Јер, наша душа веома заоста- је
за свим (небеским) умовима. Сходно томе, и
божанствено просветљење, које је на неки начин
сабрано и сажето, опажамо у зависности од уда-
љености или блискости Богу, као да и само бо-
жанствено просветљење сабира своје откривање у
јединствену и просту неспознатљивост. Јер, Бог је
непознат не због нашег непознавања мноштва
сазнања (која се Њега тичу) него на основу неке
јединствене бесмртности која нам је сасвим недо-
кучива.
ит Обрати пажњу на то да својство огњено- сти

припада Серафимима; но, иако је анђео тај који
очишћује, ипак је речено да очишћују Сера- фими, а
да пре њих, заправо, очишћује Бог.
13001
Обрати пажњу на то да су свештеници ни- жи
од јерарха; да је једно просветљење, а друго
очишћење; да је једно служитељ (тј. ђакон, прим.
прев.), а друго свештеник; а када свештеници очи-
шћују и просветљују, каже се да тада дејствује је-
рарх (тј. свештеноначалник).
130,1
О томе да Бог, Који јесте и Саздатељ свих
духовних сила, одржава и чува прве суштине од
измене и пада. Треба, наиме, да схватимо да су оне
неизмењиве по томе какве јесу, односно да пре-
бивају у бесмртности, у животу у којем су прими- ле
постојање да би постале светлост. Дакле, Бог их
одржава и чува неизмењенима како не би, по својој
слободној вољи, отпале од своје суштине и запале у
изопачене жеље. Јер, стремљење ка Ње- му јесте дело
њиховог умственог избора, но да ли ће заувек остати
уз Њега, то зависи од Божијег наума. За све им је,
дакле, потребна помоћ Бо- жија.
13021
Обрати пажњу на то да је велики Диони- сије
ово научио од неког другог.
[зоз] 0 хоме да> после Бога, руководитељи јесу
горњи чинови.
[3()4]
Таква је нарав анђела; наиме, и анђео ко- ји је
очистио Исаију рекао је то исто за Сера- фима.
[
зо5] 0ва реченица се, додавањем многих речи,
може преиначити тако да гласи: од твоје способ-
ности умовања зависи да ли ћеш прихватити овај

узрок, или ћеш га сам наћи, или ћеш сазнати од
некога другога, па га вероватно открити у себи
самоме; а ако буде могуће, ти и мени откриј по-
вољно созерцање о анђелима. Обрати пажњу на то да
нам анђели прослеђују оно што нам даје Бог.
[зобЈ Погледај, када „ми отворимо уста ”,85 Бог
нам даје реч, коју нам, заправо, прослеђују анђе- ли;
очито је, дакле, да то чине старајући се о нама.
85
Види Еф. 6,19.
ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА
[жп] Ово је речено Данилу.

[308]
„Слабашном мером” назвао је број људи у
односу на број анђела. То исто рекао је и један други
(човек), односно Дидим Слепи: „Деведесет девет
оваца јесу анђели, а једна изгубљена (овца) смо ми
људи.”
[звд] обрати пажњу на то да и сами анђели, ка-
же, непосредним сазнањем, а не кроз учење, сти- чу
појмове о томе, рецимо, колики је број небе- ских
суштина, и да су они тако просветљени од Бога.
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА
[зШ
Као у случају „платна” или „угља”.
[311]
„Разјашњењима” назива егзегетска тума-
чења којима се символи очишћују од свега што се у
изреченоме чини неумесним.
[зш Претходно је говорио да више силе упра-
вљају оиима које су испод њих, средње онима сле-
дећима, а ове (управљају) човечанским јерархи- јама.
Није, наиме, рекао да један исти чин и пред- води оне
(чинове) који су после њега, и да од њих бива вођен,
него је рекао да први чин руководи оним (чином) који
је после њега, а бива вођен оним који му претходи.
На тај начин треба разу- мети и следеће (чинове).
шз] ов0 што је речено значи следеће: ако би- смо
рекли да први чинови поседују свештено во- ђење
последњих, а затим да ти последњи воде прве чинове,
од којих бивају вођени, то би било неумесно.
[зм] Није неумесно, каже, ако изображења са-
држана у словима Светога Писма припишеш свим
небеским силама; рецимо, да су све оне узвишене,
спасоносне и спознајне, ако не све у истој мери, онда
неке више, а неке мање.
[315]
Ка ономе пгго је изнад и на висини.
[звд обрати пажњу на то зашто сс при изобра-

жавању анђела користи превасходно својство „ва-
трености” и зашто Писмо о свему што је небеско
углавном говори као о нечему „огњеном”, и зашто се
Серафими називају „сажигатељима”.
13171
Тумачење назива „Серафим”.
13181
Наиме, и Бог је сматран ватром.
13191
Чудесан опис природе ватре. Ватру види- мо
расејану у свему, при чему није смешана са оним у
чему је присутна него кроза све прониче. Наиме, не
видимо да она, попут воде која чини видљиву
мешавину са земљом, све спаљује и про- ждире него
да остаје изван свега, односно по свом делању остаје
изван праелемената. И назива је „непознатом” и
„скривеном” зато што је у неким вештаствима
присутна, али не може се видети без трења или без
неке друге материје која ће прими- ти њено деловање,
па се на основу тога показује као „незадржива” и
„невидљива”. Слично треба схватити и остала
својства ватре, која је овај Отац (тј. велики
Дионисије, прим. прев.), побожно их узвисивши,
приписао Богу и анђелским природа- ма. И обрати
пажњу на то зашто је Господ Бог много пута био
виђен као огањ, и у чему је слич- ност огња са Богом.
13201
Обрати пажњу на речи које описују чул- но
опазиву ватру, односно на похвале (њој упуће- не).
Наиме, она раздваја материје, рецимо, олово од
сребра, и разлаже оно што је слепљено. И „не-
измењива” је, јер је немогуће да се сама суштина
ватре, остајући оно што јесте, мења од случаја до
случаја, односно да постаје округла или ваљкаста,
Схолије па спис О небеској јерархији 337
што можемо видети код земних ствари, или да по-

прими својства ваздуха, односно да испари, или да се
стврдне, или да, попут воде, претрпи измену
(агрегатних) стања.
[321]
Никада не стреми надоле.
[322]
Креће се сама од себе.
[323]
0 хоме да ватра нема потребе за нечим другим
иако јој је потребан неки материјал да би се
распалила. Но, Дионисије нема то у виду него да
ватра нема потребе за неким другим елемен- том,
нити се меша са нечим, као што се вода (ме- ша) са
земљом. И зато су је неки називали само- суштином
међу праелементима.
[324]
Анђели су, наиме, саздани по обличју чо-
века.
1325]
Обрати пажњу на разлику између чулне
способности бесловесних животиња и чулне спо-
собности словесних (бића), односно нас. Беслове- сне
(животиње) у целости јесу чулно опажање, и оно их
сачињава, будући да су без разума. Но, код нас су
чула ограничена јер се наше устројство не заснива на
њима већ на уму. И зато постојимо и после смрти,
пошто смо умна душа. Код анђе- ла, међутим, ни у
најмањој мери нема чула, и сто- га наше стање
представља груби одраз њиховог. И (велики
Дионисије) каже да је човек последњи по својим
чулним способностима, али не по томе што остала
жива бића поседују више чула већ зато што су им
чула успешнија и оштрија. И сма- тра тајанственим то
да се анђели користе нама својственим чулима, а да
нас истовремено уве- лико надилазе изобилношћу
умних способности,
као што и човек умом и разумом надилази бесло-

весну нрироду.
[326]
о томе шта означавају „очи” духовних би- ћа,
шта орган „чула мириса”, односно „ноздрве”, шта
(означавају) „уши”, шта (означава) чуло уку- са, шта
„додир”, који он назива „способношћу пипања”, шта
„трепавице” и „обрве”, шта (озна- чава) „младост”,
шта „зуби”, шта „плећа” и „ми- шице”, које назива
„лактовима”, шта „прса”, шта „леђа” и „ноге”, а гата
лакоћа (анђелских) крила и томе слично.
[327]
Овде говори о природним својствима те-
лесног ока; а та својства, као и својства других
људских органа, метафорички примењује на са-
гледавање природних анђелских сила.
13281
„Доток” треба схватити као неизмерно
изливање мудрости: „И излићу од Духа Свога на
свако тело”,86 и слично. Јер, божанско знање, од Бога
ка божанственим људима, пролази кроз ду- ховне
силе, саобразно способности свакога.
[3291 Свака духовна сила, каже, умножава бо-
жанско знање које прима, односно, тумачећи ви-
ђења, разјашњава га да бисмо га могли схватити, као
што ћеш наћи у случају Данила, када му је анђео
објаснио сан који је видео.87
[33ϋ1
Саобразно примању поимања.
13311
Од нас се (као пример) узима срце, као
средиште којем је најпре дарован живот, јер је,
86
Види Јоил
2,28.
87
Ср. Дан. 7.
Схолије на спис 0 небеској јерархији 339
по божанственом Василију, срце прво саздано. А

затим се, као из некаквог средишта, образује читаво
тело, тако да се тај живот распростире свуда по њему.
Према томе, да ли тело оживљава усађена му топлота,
или (га оживљава) дух, или крв - извор свих њих јесте
срце. И зато су неки и сматрали да се све што је
животворно, у целости најпре сабрало и сместило
овде (тј. у срцу, прим. прев.) иако се оно, наравно,
налази свугде у телу, јер не заузима (никакво) место,
нити бива огра- ничено местом, нити бива задржано у
телу. Тако се, дакле, збива и са невидљивим
(анђелским) чи- новима, било да, у складу са
Промислом, службу- ју уопштено, било засебно. Јер,
треба да замисли- мо да су они, на неки начин,
смештени усред срца, као у средишту изворног
живота, премда они не могу бити обухваћени и
ограничени простором или неким од делова тела које
одржавају; и (тре- ба да замислимо) да им је од Бога
заповеђено да промишљају о онима које одржавају.
[332]
Ове речи састави овако: „Очување живо-
творнога дара”, а онда додај: „који, попут срца, до-
лази после њега”.
[333]
Наиме, ноге анђела поседују крила како би
се показало да се они крећу сами од себе, да стреме ка
Богу и да су непричасни за све земаљ- ско пошто код
њих нема страсности, мада су анђе- ли виђани и на
земљи.
[334]
о томе шта значе „лака крила”.
[335]
(Очишћеност) „од сваког спољашњег до-
датка”, као што су храна и одећа, који нас одржа-
вају.
340 Свеши Мшссим Исповедник
[336]
„Многострука Мудрост Божија”. Ово су
апостолске речи;88 но, зашто је божанствени чо- век
назвао мудрост „многоструком”? Премда
„миогострукост” (многообразност, τό ποικίλον)
доводимо у везу са злоделом, велики Дионисије је
овде Мудрост назвао „простом и многоструком”.
Чини се да је ово двоје у супротности. Кажемо, дакле,
да је Мудрост назвао „простом” како би показао да је
Бог несложен и да нема никакве по- требе за
умножавањем. Јер, наравно, Бог није мудар на основу
учења него је Сам по Себи Му- дрост. А назива је
„многоструком” пошто Она по- прима многа обличја,
због немоћи оних који при- мају просветљење; наиме,
Ои је Првосвештеник који „састрадава немоћима
нашим”.89 Или, овако: „простом” се назива Мудрост
Божија пре посту- пања по домостроју. Другим
речима, Она је све саздала као Бог, када је отворено
гтоказала Своју силу праведнима, као у случају
Мојсија и Авра- ама и других; но, када се остварила
тајна (Њеног) домостроја, Мудрост је исправно
названа „мно- гоструком”. А када је (Бог) постао
човек и под- вргао се Закону, и пошто је пострадао и
обрео се међу мртвима, Он је, посредством тела и
слабо- сти која је у њему, савладао сваког
непријатеља, и победио је ад, дарујући васкрсење
онима који у њему беху заточени. У томе је
„многострукост” Његове Мудрости - да помоћу
немоћи победи оне који се сматрају моћнима.
88
Еф. 3,10.
89
Ср. Јевр.
4,15.
[зз7] ц у четвртој глави списа О божанским

именима опширно је објашњено шта значи „ду-
ховно” (νοητόν), а шта „умно” (νοερόν). Но, сада то
разјашњава и сам велики Дионисије. Наиме,
„духовно” је оно што умом поимамо, за шта се
оправдано каже да исијава светлост, док је „умно”
оно што умује и што бива обасјано. Укратко речено,
више суштине су „духовне”, а ниже су „умне”; јер,
оно што умује ниже је од онога што се умом поима.
Дакле, оно што „духовно” блиста јесте Божанска
Природа, а што бива „умно” оба- сјано јесте анђелска
природа.
I3381 Обрати пажњу на то шта представља Је-
зекиљева и Данилова свештеничка одежда.
[339]
Рекли смо већ шта је својствено бестеле-
сним бићима. Но, прочитај и седму главу, у којој је
реч о сабраном и нерасејаном умовању. На тај начин
овај Отац говори о божанским просвеће- њима и о
истоветности која је увек присутна у за- једници
(Лица) Доброга Бога.
[340]
Тојест свега вештаственог.
[341]
О земљомерним алатима говори се код Је-
зекиља и Захарије.90
[3421
Као што је „мач” у Књизи о царевима, и „срп”
код пророка Захарије.
[343]
Мислим да нас велики Дионисије упућује на
Давидове речи: „Ходиш на крилима ветрова”,91
указујући, можда, на Вазнесење Христово; јер, у
наставку, Отац каже да су нестали у виду облака,
90
Ср. Јез. 40, 3; Зах. 1,16 и 2,
2.
91
Пс. 103, 3.
342 Свеши Максим Исповедиик
као што је речено: „И узе Га облак испред очију

њихових.”92
[344] Исправно је рекао: „без проласка време-
на”. Јер, код чулно опазивих ствари, све се збива
унутар времена и спорије. Међутим, код бестеле-
сних и духовних (бића), све се савршава безвре- мено,
вечно и без трајања. Дакле, не треба духов- на бића
повезивати са временом.
13451
Овде, уместо (акузатива) ποίησιν (ствара- ње,
чињење), треба да стоји πνεΰσιν (дување) или πτήσιν
(летење).
[346] Одгоре надоле, као код лествице Јаков-
љеве.
13471
„Ваздушастим дуХОМ” назива ветар.
13481
Друго објашњење зашто се (анђели) на- зивају
„ветровима”.
13491
Обрати пажњу на још један његов непо- знат
спис. А „објашњењем о четири стихије” на- зива
тумачење алегорије о четири праелемента. И, као што
изгледа, тамо је вероватно изложио схватање о
значењу четири праелемента. Погле- дај како речи:
„Дух дише где хоће”, тумачи тако што додаје: „Не
знаш откуда долази и куда иде”.93
13501
Као што облак призива к себи воду из мо- ра
и излива је на лице земље, према речима: „Ко- ји
дозива воде морске и излива их по земљи ”,94 та- ко и
умови, када приме своје знање, они га, попут облака,
распростиру на оне који су испод њих.
92
Дела ап.
1,
93 9.
Јов. 3, 8.
94
Амос 5, 8.
[351]
„Не разливају га”, каже, односно задржа-
вају га; наиме, светлост остаје унутар облака не
бивајући одаслана.
[352]
На другачији начин разматра какво је зна-
чење облака, а у наставку говори о томе шта зна- че
„ћилибар”, и „бронза”. и разне боје, и обличја
животиња када се припишу анђелима.
[3531
„Материнским крилом” назвао је земљу која
прима кише, које јој омогућују да рађа пло- дове.
[354]
О изображењима (анђела) у виду живо- тиња.
[555] Овим је указао на природу лава; кажу, на-
име, да он, у намери да утекне својим ловцима,
бежећи, брише репом сопствени траг како га не би
открили. Зато је за Бога речено: „У мору су пу- теви
Твоји, и стазе Твоје у водама многим, и тра- гови
Твоји неће се дознати.”95 Као што стопе не остају на
води, нити остаје траг лава на земљи, та- ко не остају
ни путање Божије.
[356] Орао је птица са врло продорним видом.
Каже се да он на тај начин разликује своје пти- ће од
туђих: наиме, ако су у стању да гледају у Сунце не
затварајући очи, онда су његови, а ако нису у стању,
избацује их из гнезда као туђе. Та- ко и онај ко није у
стању да гледа право у Сунце Праведности, тај је
туђин у односу на познање Бога.
[?57] Обрати пажњу на то шта означавају „бе- ли
коњи”, шта „врани”, шта „риђи”, а шта „шаре-
95
Пс. 76,20.
ни”. Шта су „неподобна подобија”, то смо у дру- гој

глави овога списа подробно објаснили.
[3581
Уместо: Την κατ’ εύθεΐαν... треба да сто- ји:
...τήν δύναμιν (у преводу на српски нема раз- лике
између ово двоје; прим. прев.).
[359] Још једно тумачење речи „точак”.
[360] Погледај шта „гелгел” значи код
пророка Језекиља.
[361] 0 томе зашто се каже да се небески (чи-
нови), а и Само Божанство, радују.
[362] „Острашћеним задовољством” назива
чо- вечанско задовољство, јер се састоји од лако из-
мењиве привржености телу.
[363] Израз „безбрижност” (немар, ραστώνη)
користи се превасходно за оне који не желе да се
труде, већ другачије проводе живот. Он означава
благостање и одсуство сваког труда. У другом
смислу, овај израз означава лакоћу и душевну
удобност у спокоју и бестрашћу. У вези са анђе- лима,
треба га схватити у одговарајућем смислу.
[36 4] реч „задовољство” (ευπάθεια) позајмио је
из нашег живота; њоме је указао на благостање
(εύεξία) у свему и на стање без патње.
[365] то („неизрециво задовољство”), онакво
какво оно заиста јесте, могу осетити само они ко- ји
су удостојени таквога савршенства, који су по- стали
онакви људи, као што каже овај свети јереј, да су
удостојени и божанствених просветљења што воде ка
познању бића и ка чистом стремље- њу Богу. Обожен,
дакле, тим просветљењима, ум стиче анђелско
задовољство и „безбрижност” ко- ја је њима
својствена; благодарећи таквом стању,
предаје се спокоју, као да је доспео до циља који је

најбољи за спасење спасаваних и бестрасних; па
пошто се насладио обожујућим посетама Божи- јим,
односно посетама које људе чине боговима и чине их
савршенима, он се, колико је могуће, упо- добљује
Богу, Који жели да се сви људи спасу.
Шб] Обрати пажњу на ово: онај ко не зна, не
треба да црвени због свога незнања него нека га
призна и нека не одговара на оно о чему не зна.
Треба имати у виду да су светитељи звања ко- ја
су имали док су још били Јелини, и после свога
приступања Христу, без стида приписивали себи. Ево,
дакле, и овај себе назива Ареопагитом, а бо-
жанствени Јустин је наслову свога списа Против
Јелшт придодао: од Јустина Философа.
СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ
19
ДЕЛА СВЕТОГА МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА

4
Са благословом
Његовог Преосвештенства
Господина др И РИ Н Е Ј А ,
православног Епископа
новосадског и бачког
© за српско издање: Беседа, Нови Сад

АРЕОПАГИТСКИ
списи
са Схолијама
ИСПОВЕДНИКА
Са јелинског изворника иревео

С. Јакшић
весздл
Нови Сад
2019.
О ЦРКВЕНОЈ ЈЕРАРХИј И
'Αγίου Μαξίμου τού Όμολογητού
Σχόλια εις τό Περί τής
έκκλησιαστικής ιεραρχίας
СХОЈ1ИЈЕ НА СПИС
ГЛАВА ПРВА
ш
„Богоделатним” (Дионисије) назива оно
(знање) које Бог остварује, односно које је Он да-
ровао људима; о томе да хришћанска јерархија
усавршава људе и чини их боговима.
[2] о томе да је (и сам Дионисије) из Предања
преузео знање о јерархији.
131
Другим речима, да божанствене и мистич- не
Тајне никоме од непосвећених не откријеш у виду
игре и на непобожан начин, како им не би дао
повода за подсмех.
[4]
О томе да не треба откривати светиње
сквернима нити бацати бисере пред свиње.1
15] Треба обратити пажњу на то да је нестори-
јанцима упућено то да се и Бог назива „Умом”. Овде
реч άγιαστεία (освећеност) означава чисто- ту ради
стицања светости (άγιωσύνη).
1
Ср. Мат. 7, 6.
[6]
Према могућностима ових умних и духов- них
сила; наиме, Исус их не уподобљава Себи у складу
са Својим могућностима, пошто су Њего- ве
могућности, као Бога, бесконачне.
ί7)
Тумачење овога налази се у петој глави списа
О божанским именима.
и
Мислим да се „многим различитостима” овде
називају сваковрсне бриге око плотских же- ља, које
Господ забрањује. „Једнообразним и бо- жанственим
животом” (велики Дионисије) нази- ва потребу да
најпре иштемо Царство Божије и Његову правду,
што је Господ показао када је у молитви рекао: „...Да
буду једно”.2 А такво свој- ство душе назвао је
„свештеним стањем”, које превасходно приличи
онима који су свештенога чина.
[9]
Односно (да будемо озарени) искуственим
разумевањем речи и учења о Богу, зато што за
свештене тајноводствене поуке није довољно са- мо
пуко слушање или изговарање речи него то треба да
буде праћено разумевањем и поимањем свега о чему
се говори. На тај начин и они (који живе) по Богу,
најпрс Му се (и сами) посвећују, а онда то исто и
другима пружају, и тако постају са- вршени, а и
друге чине савршенима.
[10]
Овде говори о девет чинова, о којима је већ
говорио у спису О божанственој (небеској)
јерархији.
[η] о томе шта представља целокупна је-
рархија.
2
Јов.17,11.
Схолије на спис О црквеној јерархији 351
[12]
Односно епископ.
[13]
Овде је реч о кретањима.
[14]
Презвитери (тј. свештеници, прим. прев.).
[15]
Поређење небеске и чулно видљиве јерар-
хије.
[16]
„Чулне представе” јесу (свете) Тајне, као
што су: Крштење, односно Просветљење, и Са-
брање, односно Тајна Причешћа, и друго; но, о
овима ће касније бити речи.
[17]
Односно Бог.
С18]
„Јединствено” (βνιαίως) је речено уместо
„једнообразно” (ένοειδώς) и „на један и исти на-
чин”.
[191
Уместо „опширније”.
[20]
Треба имати у виду да спис (великога
Дионисија) О умним и чулним стварима до нас није
доспео.
[211
Као што нам представља наше часно Пре-
дање, каже он, јерархија јесте све оно што се уопште
созерцава или говори о свештеним Т ајна- ма које су
пред нама и које су предмет (чинодеј- ствовања),
односно (о свештеним радњама) које савршавамо.
„Сажетком” назива обухватање све- га, као што и
„кратким освртом” називамо крат- ко понављање
свега што је претходно речено.
1221
„Свеопште” је све оно што је најсадржај- није.
Он, дакле, каже да началство свакога чина, који се
назива јерархијом, јесте „сажетак” (јерар- хије) који
је превасходнији и општији од сваког појединачног
чина. Примера ради, свештенона- чалник реда,
односно чина презвитера, јесте епи- скоп, који је
дужан да поседује знање, да очишћу-
је, да просвећује и да усавршава; свештеноначал-

ник чина ђакона јесте архиђакон, који је дужан да
познаје литургијске радње; а тако је и са свим
осталим (чиновима).
[23]
„Сажетак” свештених (Тајни) јесте позна- ње
сваког свештеничког чина.
[24]
о томе ко је „Начело” јерархије, и о (Све-
тој) Тројици.
[25]
Обрати пажњу на то да Света Тројица по-
седује знање о сопственом постојању, као што са- да
кажемо да само Она познаје Своју суштину.
[26]
Обрати пажњу на то да и анђели и људи је-
су словесна бића.
[27]
(Без обожења спасаваних није могуће)
спасење.
[28]
0 ТОме шта је обожење.
[29]
у Чему је циљ сваког чина и шта све јерарх
(тј. свештеноначалник, прим. прев.) треба да чи- ни.
Обрати пажњу и на то да свршетак, односно циљ
сваке јерархије, анђелске и човечанске, по речима
Дионисија, јесте исказивање љубави пре- ма Богу и
божанским Тајнама, и све што у настав- ку набраја.
Израз „јединствено савршавање” по- казује да на
свештено служење треба гледати у целости и на
један начин.
[30]
Обрати пажњу на то да Бог покреће духов-
не силе, и на то како ми бивамо просветљени.
[311
ЈБуди, наравно, истинско сазнање саби- рају
споља, односно из посматрања творевине, из
поучних слова и других сличних (извора), док
анђели изнутра примају просветљење својих ми-
саоних способности, али им се и наговештава бо-
Схолије на сиис О црквеној јерархији 353
жанско извољење, односно бивају саздавани бо-

гоподобнима, и тако да познају бића онаква ка- ква
она јесу.
[32]
Треба схватити да просветљења Божија
покрећу божанствене умове изнутра, а не споља. Јер,
он је рекао да их Бог обасјава умствено (тј. духовно,
прим. прев.), пошто оно што умује јесте умно, а оно
што је предмет умовања јесте умстве- но; храна и
укрепљење онога ко умује јесте оно што је предмет
умовања, а то је, заправо, Бог; наиме, бестелесна
(бића) јесу умови, а Он Сам је и умствен и предмет
њиховог умовања, оноли- ко колико им је то могуће;
ступајући у њих, Он их просветљује, тако да их, као
њихов Ум, Он и храни.
[33]
„Раздељеним символима” овде назива ра-
зноврсна учења Светога Писма која, углавном
символичким речима, излажу теорије о божан- ској
природи и о умним бићима. Некад поправља- ју и
праксу, као што се, рецимо, одредбе Закона
објашњавају етичким алегоријама. Но, најчешће се
савршавање (свештених) Тајни посматра кроз
символе и обрасце.
[34]
Обрати пажњу на то шта је природа чове-
чанске јерархије, а шта је божанствено Писмо (тј.
Логије, прим. прев.).
[35]
„Тајносавршитељи” (ιεροτελαιστές) су, ка-
же, Апостоли, које назива и „наставницима” (ка-
θηγεμόνες); „богословским Списима” назива књи- ге
Старога и Новога Завета. „Сасвим невешта- ственим
посвећењем” назива познавање значења Писма, које
су Апостоли стекли од Духа; та зна-
чења је назвао „телесним говором”, од којега је

установљено и учење Новога Завета. „Блиским
небеској јерархији” назвао је просвећење од Духа,
које се збива у владалачкој способности (душе).
1361
Обрати пажњу на оно што се предаје пу- тем
речи, и на то да су мистичне (ствари) предате
неписаном речју. Израз „нису предали” треба
схватити у најопштијем смислу. Појам „свештени
Символи” (велики Дионисије) је користио за Тај- не
о којима ће у наставку бити речи, и које сма- тра
достојнима поступног разматрања.
[37]
О иконама.
[38]
О обједињености (божанствених ствари).
[зу]
Обрати пажњу на то да нам се божанстве-
не Тајне предају и путем неписаних поука.
[4°] 0 Хоме да је човечанска јерархија сим-
воличка и састоји се из чулних представа; другим
речима, ми не приступамо самим огољеним бо-
жапственим стварима већ Тајнама које се саврша-
вају кроз Символе, као што је, по речима Апосто- ла
(Павла), случај са „Чашом благослова” и са „Хлебом
који ломимо”, и слично.
[41]
Односно познати су; и показују неке ства- ри
и тајне.
[42]
О мистичним стварима треба говорити
обазриво.
[43]
Односно уподобљеност Богу и сједињење са
Њим.
|44]
„Почетак”, каже, и пут ка зближавању са
Богом и ка стицању небескога наслеђа јесте бо-
жанствено Крштење. Јер, „ако се ко не роди во- дом
и Духом, неће видети Царство Божије”. 3 Њи- ме (тј.
Крштењем, прим. прев.) човек прелази у више и
спасоносно стање и задобија способност поимања
божанствених речи и ствари.
[«] Потребне су, каже, три ствари за почетак
(испуњавања) заповести: прихватање божанстве- них
Слова, учење божанствене вере и препорађа- ње
посредством божанственог Крштења. Ваљано јс,
дакле, показао да првоначални и изузетни по- крет
ума јссте љубав према Богу, и да некакав по- четак
љубави према Богу јесте наше саздавање од Бога,
односно наше препорађање кроз Крште- ње, којим
започиње наше божанствено постојање. Наиме, наше
саздавање из семена, иако је оства- рено од Бога,
ипак јесте природно, док оно (наше саздавање) које
потиче од Крштења јесте божан- ствено, пошто није
„од крви” ни „од жеље муже-
3
Види Јов. 3, 5.
вљеве”.4 И као што при телесном рођењу најпре

треба ступити у постојање, а онда чинити и под-
носити све што је (постојању) својствено, као што и
људи и бесловесна (бића) чине оно што им при-
личи, тако и при божанственом препорађању кроз
Крштење најпре треба постојати за Бога, а онда
чинити дела љубави према Њему и све оста- ло што
је неопходно за ваљано живљење.
№] Има у виду блаженог Јеротеја, као што је у
више наврага истакао у лретходним словима.
т 0 ТОме шта је изузетно кретање ума.
[48]
Односно пресаздавање и препорађање (на-
шег бивствовања) кроз Крштење, као што (вели- ки
Дионисије) у наставку вели.
1491
Односно препорађање кроз Крштење.
[50]
За природним постојањем следи њему са-
образно поступање.
1511
Тојест Крштеља.
1521
Блистања која Сунце одашиље; мисли се на
зраке.
1531
Имај у виду све што се тиче Озије, Кореја и
Надава.
1541
О томе која су јеванђеља истинска.
[55] реч је о (божанском) Домостроју (тј.
Ова- плоћењу, прим. прев.).
[56] Уподобио га је вером, како
(Дионисије) у наставку казује.
[57] реч је о ономе ко је тек поверовао и жели
да буде просветљен, а већ је посвећен, односно већ је
хришћанин, и сасвим верујући.
4
Јов. 1,13.
О ономе који се сада назива „прихватио- цем

1581
новопросветљених” (тј. „кумом”, прим. прев ).

[59]
У складу са оним што је речено у Закону: „У
свему ћемо слушати реч Божију.”5
[60]
Да ће прихватити овога који је то од њега
искао; зато се и назива „прихватиоцем”.
[61]
Односно јерарху.
[621
Овај одељак треба овако саставити: „При-
хвативши (једнога) од двојице људи, као овцу на
своја рамена”; наиме, од двојице људи, односно
„прихватиоца” и онога који је, у Цркви, присту- пио
Крштењу, он је овога (другога) примио као
заблуделу овцу када се она вратила из заблуде. Јер,
„прихватилац” је био веран и није га требало
примати. Тада свештеник заблагодари Богу. Пре- ма
томе, ако бисмо рекли: „Прихвативши људе”, то би
било сасвим погрешно.
[63]
Уместо έσεβάσθη (= исказао је поштова- ње),
употребљен је облик έσέφθη.
[г,4]
„Умним благодарењем” назива оно благо-
дарењс (тј. Евхаристију, прим. прев.) које се зби- ва у
уму, а „телесним” назива (оно благодарење) које се
збива кроз приклањање главе и поклоње- ње Богу.
[65]
Односно читав клир.
[661
Обрати пажњу на то да се може произно- сити
химна из целокулнога Светога Писма, а не само из
Псалама Давидових. Сходно томе, речи „једну од
химни” означавају песму Марије, сестре
5
Ср. Ису. 1 ,7 .
Мојсијеве: „Певајмо Господу”,6 или Давидов Пса-

лам 33, или само један његов део: „Приступите Њему
и просветлите се.”7
[67]
„Целосним” приступањем (Цркви) назива
оно које потиче из целе душе.
[68]
Обрати пажњу на то да „свештеницима”
назива оне (клирике) који су нижи од еписко- па,
односно оне које назива „презвитерима” и
„ђаконима”, јер они записују имена новопросве-
ћених.
[г,9]
Обрати пажњу и на уписивање новокрште-
нога и његовог кума.
[7
°Ј Изговарајући: „Амин”.
[71]
Овде се набраја све што се чини приликом
крштавања.
[72]
Овде се (са крштаванога) не скида сва оде-
ћа него му се, као што ће се касније показати,
оставља једна хаљина; „служитељима” се овде на-
зивају ђакони.
[73]
Налаже му да се на тај начин моли и да
иште, а да, окренут западу, покаже да одбацује де- ла
таме. Обрати пажњу на то да су у то време са- мо
ђакони разодевали оне који су приступали Крштењу,
док су презвитери чинили све оно што сада чине
ђакони, као што си се малочас уверио. Но, у наставку
ћеш видети и да ђаконе назива „служитељима”, а
презвитере јерејима (тј. све- штеницима, прим.
прев.).
[74]
„Служитељима” назива ђаконе.
7
[75]
„Мајком усиновљења” назива бању (Крш-
тења).
1761
Овај одељак треба овако саставити: „Све-
штену песму надахнућа богоугодних пророка”;
наиме, у наставку, епископ, изговоривши све- штену
песму Светога Духа - јер, „надахнуће бо- гоугодних
пророка” јесте Свети Дух - прихвата (крштаванога)
човека. Но, он (тј. велики Диони- сије, прим. прев.)
не каже: „Песму богоугодних пророка”, пошто су
сви пророци певали једну исту песму, а то је Псалам
28: „Глас је Господњи над водама”,8 а са тим и:
„Алилуја”.
[77]
Односно белу.
[78]
„Најбоготворнијим” (θεουργικωτάτφ). У јед-
ном другом рукопису стоји: „најбогословскијим”
(θεολογικωτάτω). Онај, дакле, ко чита спис на- шега
Оца (Дионисија) О црквеној јерархији, не треба да се
чуди што се у њему неке ствари у обредима помињу
другачије од поретка који сада влада у Цркви, као
што је овде реч о заједничаре- њу у светом
Причешћу после помазања Миром. Природно је,
наиме, било да се оно (тј. Причешће, прим. прев.)
усклади са временским околностима, а сада да се
савршава у одговарајуће време, одно- сно на крају
Литургије божанствених Тајни, када новокрштени и
треба да се причешћују.
А речи: „Враћа се созерцању оних првих”, или
казују да после овога следи молитва, или да после
овога јерарх одлази ка божанственој ЈТи- тургији.
8
Пс. 28, 3.
360 Свеши Макснм Исиоведпик
ш
Ове речи, наиме, значе следеће: епископ
представља икону Бога свих и свега; наиме, оста-
јући свагда у Своме јединству и истоветности и
бивајући неисходно утврђен у Самоме Себи, а ра- ди
спасења свих, Бог Својим промислитељским
делањима простире блистања Своје доброте и би- ва
присутан у свима, не одсуствујући из Свога бо-
равишта. Тако и епископ, бивајући, колико је мо-
гуће, подобије и символ Бога, остаје на истоме месту,
односно у својству црквеног начела, а исто- времено,
по свом промислитељском човекољу- бљу, прелази
ка „другима”, односно снисходи ка ономе ко му се
обраћа, па га поучава, помазује, запечаћује и,
крстивши га, предаје му Дар. Свс те (свештене
радње), будући да су литургијске, јесу „друге” у
односу на своје начело. Па пошто савр- ши све што
је „друго”, (епископ) се враћа у Жртве- ник, где се
символички налази пред Богом; са дру- ге стране,
иако је, ради спасења онога ко је при- ступио
(Крштењу), по поретку прешао на оно што је
„друго”, (егшскоп) се ипак није удаљио од њему
надлежних поступања и остао је унутар оно- га што
је њему својствено, односно у висинима со- зерцања
онога што је уз Бога. Сходно томе, он се „од онога
што је божанствено”, односно од све- те Литургије
(тј. свештенодејства, прим. прев.), изнова враћа до
висине богословског созерцања, вођен и ношен тамо
где изволи Свети Дух. О ово- ме говори и нешто
касније, созерцавајући Тајну Причешћа.
ίδυ]
Јер се водом чисти оно што је нечисто.
[81]
Ова тумачења треба упутити онима који
слушају; наиме, много је оних који ове Тајне не
слушају - њих он назива „мноштвом”.
[82]
„Једнообразним” назива богообразност, а
„умноженима” све оно што постоји као мноштво и
као несвештено.
[83]
Овде говори о томе да је саставио спис о
умним и чулним стварима, и о томе шта он са- држи.
[84]
Разматрања.
[85Ј
Обрати пажњу на то да свако умно виђе- ње и
свака сила, било апђелска, било човечанска, јесте
самовољна и слободна; и о томе како се (слобода)
обрете у злу.
ί86]
Умним бићима (велики Дионисије) припи-
сује два зла: наиме, или се, заволевши зло, (умна
бића) сасвим удаљавају од божанствене светло- сти,
или, презревши меру датог им просветљења, дрско
настоје да је преступе, па хитајући да досег- ну силу
која их надилази, засигурно испуштају ме- ру која им
је дата, док божанствена светлост оста- је
неизмењена.
[87]
Као што израз συνηρτήσθαι означава „сје-
динити се”, тако и άπηρτήσθαι показује да се
(слобода) „удаљава” од сједињења и сродства (са
светлошћу). Понекад овај израз значи и „зависи- ти
од нечега”. Но, овде је коришћен у оном првом
смислу.
188] На основу представе о чулно опазивој све-
тлости, треба да изведеш закључак „саобразан”
поимањима божанских ствари. Јер, писано је: „Што
је повише силе твоје, то не испитуј”, а „што
ти је заповеђено, о томе размишљај”.9 Меру у тим

стварима он назива „сразмером”.
[89]
Односно оно што јој не приличи јер је изнад
ње.
[90]
0 хоме чији образац јесте епископ.
[91]
Овде је јасно да поучава оне који слушају
(Тајну).
т
Обрати пажњу на то да први дар који чо- век
задобија од исправног учења јесте познање себе;
наиме, тиме се он придржава заповести: „Пази на
себе”,10 што је говорио и божанствени Василије. Јер,
тиме се (човек) најпре уподобљује анђелима који
познају себе.
[93] „Видљивим” (велики Дионисије) овде
на- зива предмет созерцања, одиосно оно што је до-
ступно познању. „Хитање” значи да се деловит
(човек) креће ка виђењу, а свештеним „даром”
назива познање сопственог бића.
[94] О томе какав је смисао тога да (новокр-
штавани) приступа свештеноначалнику посред-
ством „прихватиоца”.
[95] о ХОме шта значи „печат”, а шта „уписи-
вање”.
[96] Обојица заједно.
[97] Следбеник.
[98] Односно да нема никакве повезаности са
претходним животом, и да се не сврстава уз било
какво дељење Једнообразнога. Јер, Једно је по свему
слично Себи, док је мноштво (међусобно) неслично,
као што је случај са поделом страсти.
Прсм.
1(1
Тим.
[99] 0 ТОме зашто (крштавани) бива разо-

денут.
[ΐοο] Обрати иажњу на то шта значи дување
оглашених у правцу ђавола.
[ιοί] (Објављујући) Предање символа.
[102]
„Целосно” јединство у Једноме, (Диони-
сије) је схватао у складу са Господњим речима: „...Да
буду једно”,1’ односно имајући у виду „јед- но” - а то
је оно што је Богу угодно. А „стремље- ње” јесте
узвисивање нашега разума ка Богу и његово
удаљавање од свега нискога.
поз] 0 ТОме како и одакле умна својства поста- ју
неизмењива.
[|П4]
Неумољив, неженствен, мужеван, непоко-
лебив, неодступан пред било каквим умањењем. Знај
да су жене које су биле мушких особина на- зивали
мужевнима.
[105] оВде је реч о помазивању.
[шб] Синтакса овог одељка почива на инверзи-
ји. Наиме, овај одељак треба овако саставити:
„Посредством којих (подвига) се он потчињава
Христу, Установитељу подвига, а тим (атлетским)
борбама, као божанственима, посвећеник се ра- дује”,
и тако даље.
Христос:
- Као Бог, установљује подвиге.
- Као Премудар, установљује законе.
- Као Красан, украшава победне венце.
- Као Благ, бори се (заједно са подвиж-
ницима). 11
11
Јов. 17,11.
364 Свеши Максим Исповедншс
[ш] да Христос јесте Бог - то је речено про- тив

несторијанаца.
[ίο«] Говори о Крштењу.
[1091
„Првим међу атлетама” назива Господа, Који
се једино по Својој доброти супротставио си- ли
смрти.
[1ш] Тојест кроз помазање божанственим Ми-
ром.
[111]
„Деловањима” назива грехе и острашће- не
жеље и нагоне, док „битијима” назива делатне
природе демона; сматра се, наиме, да порочна де- ла
немају свога постојања.
[пг] 0 томе шта је смрт и о томе да наш састав јесте
сједињење.
11131
Неки су тврдили да то што је „невидљиво”
јесте ад, односно неопазиво и скривено удаљава- ње
душе у просторе невидљиве за чулне очи.
[ΐΐ4] Често се, наиме, тело преображава, и то не
само у црве већ и у друге животиње. Обрати, дакле,
пажњу на то да он и то „преображавање” назива
„мењањем”; да смрт не представља непо- стојање
наше суштине; да душа, напустивши те- ло, постаје
(за нас) невидљива и да се не вије око тела, као што су
неки говорили; да се погружава- ње у воду исправно
сматра подобијем смрти.
1115Ј
„Богоначалном смрћу” назива тридневно
пребивање Господње у гробу; исто тако, тврди да
Господње речи: „Долази кнез овога света, и у ме- ни
нема ништа”,12 припадају Логосу. „Кнезом све- та” и
ђаволских извољења људи назива Сатану,
12
Јов. 14,30.
Схолије на сиис 0 црквеној јерархији 365
који, по Апостолу (ГТавлу), „има моћ смрти ”13 и који

у Христу није нашао ништа од свога престу- па, јер
„(Он) не учини неправду нити превару”, као што вели
Исаија.14 И стога „не беше могуће да га она држи”, као
што каже (апостол) Петар,15 те је остао „међу мртвима
слободан”, као што ве- ли Давид.16
[ш] Пошто тама, по Апостолу (Павлу),17 пред-
ставља оскврњен живот, она је нешто сасвим
необразно и безоблично, и не поседује обличје
божанственог умовања (јер је сенка и преграда
врлине); сасвим оправдано, дакле, онај ко присту- па
(Крштењу) бива украшен светлошћу и попри- ма
обличје светлости, пошто је постао чедо Све- тлости
и семе Божије; а то, према божанственоме Јовану ,18
значи да прима светлост. А „безоблич- ним”
постојећим стварима назвао је оне које су лишене
обличја, а не оно што никако нема обли- ка, као што
понекад „ружним” називамо оно што је безоблично.
[ш]
Сматрам, наиме, да је велики Дионисије
ућутао из смиреноумља, као да му (силазак Све- тога
Духа), тобоже, није познат. А да је удостојен духа
предзнања, то је открио у својој посланици
јеванђелисту Јовану. Чини ми се, дакле, да (ове речи)
значе следеће: они који су удостојени да
13
Јевр. 2,14.
14
Ср. Ис. 53,9.
15
16
Пс. 87, 5.
17
Ср. Римљ. 13,12-
13.Ср. I Јов. 3, 9.
18
нриме божанственога Духа, који јесу миомирис

Христов и који су, по Апостолу (Павлу),19 сједи- њени
са Њим „у чистоти”, они осећају Његово присуство
тако што говоре језике, или што посе- дују
благодатни дар прорицања, или што чине ис- цељења,
и све друго што се помиње у Делима (апостолским) и
код пребожанственога Павла. Другим речима: они
који духовне ствари поимају као духовни (људи) и
који духовно духовним до- казују, они ће тако
поимати божанствени духов- ни миомирис. Павле,
наиме, каже да миомирис је- су они који проповедају
јеванђелска учења, јер, посредством Крштења, они
нас од живота вере воде ка животу који представља
ослобођење и дар Светога Духа; исто тако,
посредством бого- доличних дела, која представљају
умни миомирис, они показују Царство небеско. Зато и
божанстве- ни Јован, у свом Откривењу, сматра да
молитве светих јесу „чаше тамјана”.20 Са друге стране,
де- ла греха јесу смрад ђавола, као што се каже у
Псалмима: „Усмрдеше се и загнојише ране моје, од
лица безумља мога”,21 односно од мога греха. Зато је
Христос пророковао после изливања ми- ра, 2: а
Господ је „омирисао мирис угодни” од при- носа
ираведнога Ноја. Зато и Јеванђеље једнима, односно
верујућима, јесте „мирис живота”, док „неверујућима
јесте (мирис) смрти”, односно не- всрујућима и
непобожнима (тај исти мирис) по-
« Ср. II Кор. 6,
6.
20
21 Ср. 37,
Пс. Откр.
6. 5,
22
Ср. Мат.
26,12.
Схолије на спис 0 црквеној јерархији 367
стаје „мирис за смрт”, који разобличава дела и осуђује

на пакао, као што изузетно добар мирис истовремено
и пружа задовољство човеку и уби- ја свињу, која не
подноси право благоухање. О то- ме се опширно
говори нешто касније, у четвртој глави, у којој је реч
о (светоме) Миру.
Из Аиосшолских усшанова
Крштење се, дакле, даје уместо смрти Господ-

ње, вода уместо погребења, уље уместо Свето- га
Духа, печат уместо Крста, а Миро је потврда
исповедања.
Ш8] Говори о светом Јеротеју.

[ш] Тојест у складу са свештеним описом све- га
што се видљиво савршава.
Π20] Подразумева се глагол „постојати”.
О заједници.
[122]
0 ТОме да је савршенство немогуће без
Причешћа.
[123]
Израз „главница” користи уместо „неоп-
ходност”.
[т] 0 хоме да ниједно сабрање не доноси са-
вршенство без Причешћа.
[125] И овде се израз „главница” користи
уме- сто „неопходност” и „најважнији услов”.
[126] 0 хоме зашто се назива „Просветљењем”,
и о томе да је то исправно.
[12 7] ЈЈ овде се подразумева глагол „посто-
јати”.
[128]
у Време Оца (Јеротеја) чин јерарха (тј.
свештеноначалника, прим. прев.) подједнако се
задржао у свим помесним Црквама.
[129]
„Светописамским” књигама назива Стари и
Нови Завет.
[Ш 0д СТране нечистих духова.
[131]
„Служитељима” назива ђаконе и оне који се
данас називају ипођаконима.
[132]
„Изабрани чланови” су првођакони, а „је-
реји” су свештеници.
[133]
Ово се збива по обичају који влада у Ри- му.
Тамо, у Жртвенику прислужују само седам ђа- кона,
које (велики Дионисије), мислим, назива
„изабранима”, док остали (ђакони) врше неку другу
службу. И овде обрати пажњу на древност (нашега)
Оца, и на то да, заједно са ђаконима, и презвитери
полажу Хлеб. Тако се свугде поступа, зато што су
ђакони малобројни. Но, у Риму је, сматрам, увек било
оправдано да служе само сед- морица „изабраних”
(ђакона); а вероватно је њих седам на основу
живљења „изабрано” између свих осталих.
[ш] о томе да се и у том тренутку произноси
неки Символ вере, или, боље речено, оно учење или
поука вере које су тада примали.
[135] Ми ОВде не читамо из Диптиха пре цели-
вања; али, у време овога Оца, они су изговарани пре
(целивања), као што бива и на Истоку.
[136] 0 хоме да Су само први међу ђаконима би-
ли присутни у Жртвенику, и то можда они који су се
истицали својим живљењем.
Ф Овде (Дионисије) разјашњава химне које се
поју: рецимо, да је ово Христово, да је оно Хри-
стово, и друго. Показује, такође, и на божанстве- не
Дарове, који се ради њих приносе, односно да они
треба да буду „на остављење грехова и на живот
вечни”, и слична таинствена учења. Но, можда „на
увид” значи да се свети Дарови, који дотад бивају
откривени, после молитве покрива- ју, и остају такви
све до тренутка причешћивања.
Или, можда, говори о подизању и узношењу јед- ног

благосиљања божанственога Хлеба, који све- штеник
узноси, говорећи: „Светиње светима”, што вероватно
јесте истина, као што ћеш видети да је речено при
крају ове главе.
[Ш1
„Изображењима” истина назвао је све оно што
се сада савршава на (евхаристијском) Са- брању.
о томе да су то символи, а не сама ис-
тина.
[140] о томе шта су то „песме” и шта су „чи-
тања”.
[ш] о томе да је (Господ) за Вечером „узео хлеб”,
и тако даље;23 и да се Његова смрт објављу- је све
„докле не дође”,24 према Апостолу (Павлу) и Самоме
Господу, Који каже: „Ово чините за мој спомен .”25
Обрати пажњу и на то да је Господњу Тајну Вечеру
назвао „Символоначалником” са- дашњих
божанствених Тајни, и да ономе ко се не- достојно
причешћује Хлебом и Чашом, причеш- ћивање није
ни од какве користи; штавише, по речима Апостола
(Павла), причестиће се њима себи на осуду .26 Из онога
што следи, оправдано се може рећи да је Христос, по
изласку Јудином са Вечере, предао Тајну Својим
ученицима.
[να] реч је с ЈудИ. Обрати пажњу на то да је (Христос) и
њему предао тајанствени Хлеб и Ча-
23
Ср. Лука 12,
9.1 Кор. 11,26.
24
25
Лука 12,9.
26
СрЛКор.
11,29.
шу, док је Тајне предао Својим ученицима тек ка- да

је Јуда напустио Вечеру, јер је он њих (тј. Тај- ни,
прим. прев.) био недостојан.
{нзГ'5 у складу са стањем” преносно значи „са-
образно познању”, односно значи да (онај ко при-
ступа божанственим Даровима) поседује одгова-
рајуће стање, и да његово приступање није само
телесно него је то и приступање разума, са вером и
духовним осећањем.
[144]
Израз κατα, наглашен на претпоследњем
слогу, значи и „тада”.
[Μ5] реч је о преласку од свега што се саврша- ва
видљиво, ка невидљивим и тајанственим ства- рима
које представљају узроке и праобразе ви- дљивих
ствари. „Узрокованим” се назива све оно што однекуд
другде има узрок свога бића. Прела- зак од свега
„узрокованог” ка „узроцима” јесте прелазак од чулно
опазивих символа ка ономе што је духовно и умно,
односно од онога што је несавршено ка ономе што је
савршено, односно од изображенога ка образу, а од
образа ка исти- ни. Све што припада Староме Завету
јесте сенка, што припада Новоме Завету јесте образ .
(тј. ико- на, прим. прев.), а све што припада будућем
сха- њу јесте истииа.
[146]
„Образима” назива иконе свега што је
невидљиво и тајанствено, односно свега што се
савршава посредством символа. Овим првим (тј.
„образом”) назвао је Тајну (евхаристијског) Са-
брања, и наговештава да ће се „обнажити” његов
смисао, односно оно што се посредством созерца- ња
пројављује.
11471
Ево једног начина разумевања овога по-
главља.
11481
Обрати пажњу на „суштински непокрет- но
мировање”, и на то да епископ јесте образац Божији.
Исто тако, обрати пажњу на то да се о кађењу говори
на три начина: јерарх почиње да кади од Жртвеника,
па се, обишавши читав храм, поново враћа у
Жртвеник.
11491
Још један начин (созерцавања овог погла-
вља).
11501
Трећи начин созерцавања овог поглавља; и
кад је реч о епископу, оно што потиче од „јед- нога”,
бива умножено; а речи „неспутан нижим стварима”
значе да не заједничари у оним мањим стварима.
11511
О томе шта су Псалми. Обрати пажњу на
значење израза „(суштински) проткане”. Но, (велики
Дионисије) је додао и „безмало”; јер, они нису
узајамно сједињени по суштини него сви до- приносе
једноме циљу, односно спасењу људи - и зато је рекао
да су „(суштински) проткане”, а одмах затим додао
„безмало”, ублажујући против- речност израза. Нешто
касније, међутим, помиње једно „надахнуће”, односно
једнодушност, игго значи да је један циљ свих и
свега.
11521
Следи кратак преглед књига Старога За- вета.
11531
Недаћама, као код Јова.
11541
Реч је о љубави у Песми над песмама.
11551
Овде помиње књиге Новога Завета (као што је
претходно помињао књиге Старога За- вета).
11561
Мислим да указује на Откривење божан-
ственог Јована, или његово Јеванђеље - вероват- није
ово друго.
[157] Ово значи „објединио”.
[158] циљ појања Псалама, каже он, јесте да се
опевају Бог и Његови истински служитељи; сами
Псалми поседују заповедну и свеобухватну силу; иста
таква сила, каже он, нужно је присутна у свим
свештеним обредима, која код оних који пе- вају
изазива снажно сећање на Псалме.
11591
Односно величанства (Божија).
11601
обрати пажњу на то да нас складност
псалмопојања учи да треба да будемо у једноми-
слију са Богом и са самима собом.
11611
„То што је сажето”, односно што је неја- сно,
разјашњава се символичким радњама које се
савршавају; наиме, на то указује израз „бива про-
ширено”. Обрати пажњу, такође, да оно што се у
Псалмима саопштава прикривено, то се, по речи- ма
Оца (тј. Дионисија, прим. прев.) разјашњава чи-
тањем Светога Писма.
[Ι62
ίΚο ЊИХ, ОДНОСНО (Свете) Списе, пажљиво
посматра, схвата да сви они говоре о једном и истом
Духу.
11631
Зато што он (тј. Нови Завет, прим. прев.)
собом објашњава Стари Завет.
[164] о томе да је Стари Завет рекао, а Нови
извршио (то што је речено).
11651
Обрати пажњу на то да он Стари Завет
назива „богословљем”, а Нови „богоделањем”.
[166] реч је о онима који Су својом вољом иза- брали да
остану без поуке о овим стварима, па чак и да не чују
за њих.
[167] Односно о светом Крштењу.

[168] Реч је о оглашенима, о онима који су
обу- зети и о онима који су у покајању, и о томе у че-
му они заједничаре.
[169] о томе да оглашени јесу последњи.
[17
°1 Не заједничаре.
[ΐ7ΐ] реч је о онима који се (Крштењем) препо-
рађају.
[пг] Односно мртворођенчад.
[то1
Непосвећени (у веру). Обрати пажњу на то да
међу опседнуте сврстава и оне који непока- јано
остају привржени телесним насладама, као што су
блудници, љубитељи лепих призора и дру- ги који се
предају сличним стварима, а које по врстама набраја
божанствени Апостол, и додаје да са таквима не треба
јести.27 Но, το објашњава и у наставку. Треба,
међутим, знати да се овде не излаже тачна разлика
између таквих људи.
11741
Обрати пажњу на то да онај ко се приса-
јединио Богу, никада неће постати оруђе нечисто- га
духа.
[|75]
Обрати пажњу на то да распусни (људи) више
потпадају под власт демона.
11761
„Оно што истински постоји”, каже, јесу
врлине.
11771
О томе да је вештаство у великој мери
подложно променама.
[ПКЈ Обрати пажњу на следеће: све што нас на-
води на грех, то нам је туђе. Јер, грех нам није
27
Ср. I Кор. 5, 11 .
природан него (нам је природна) способност за свако

добро дело. у складу са Апостолом (Па- влом)28 и са
речима Псалма: „И од туђих (грехо- ва) сачувај слугу
Твога..”29 На основу тога схваташ и Господње речи:
„И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати
ваше?”30 И зато, све што је туђе, не назива се
постојеђим (тј. бићима, прим. прев.); наиме, не
припада нашој природи него нам је страно, док
чинити нешто у складуТа^Јшом при- родом - то је (за
нас) постојеће и то је наше. Дру- гим речима,
„туђим”је (велики Дионисије) назвао све што се тиче
света, зато што не припада нико- ме него потпада час
под једно час под друго, или зато што наш живот не
почива у њима заувек већ има у виду другачије
живљеље, ради којега смо и постали.
Π79] ДруГим речима, да не би (на Сабрању)
остао нико од оних којима управљају страсти, као
што каже у наставку.
[1801
Јасно објашњење.
[181] Оглашени, распусни.
[182] реч је о гШНу оних који бивају
отпуштени (са Сабрања).
Π83] Исмевању изображења.
(‘«41 Обрати пажњу због чега неки верници, по
његовим речима, бивају нападани од демона.
[18.4 на неки начин посредством покајања (тј.
преумљења, прим. прев.).
28
Ср. II Кор.
9, Пс.
29 8. 18,14.
30
Лук. 16,12.
[186] Верници, сједињени са Богом и са самима

собом.
[187Ј
„Саборним” је назвао „химнословље”, или
зато што га сви (присутни верници) певају, или за- то
што се узноси ради свих.
[188]
Обрати пажњу на то да је химну назвао
„Символом” и „Исповедањем” и „Благодарењем”.
[189]
о томе ка којем циљу стреми (свештени)
Символ.
[190]
У складу са речима Апостола (Павла), ко- ји
је рекао: „Све је ваше.”31 „Праобразним лепо- тама”
назива оно што опажамо на божанској при- роди, и у
чему људи, саобразно својим могућно- стима, по дару
(Божијем) могу да заједничаре; или (назива то што је
човек саздан) „по образу и подобију (Божијему)”.
[191]
Односно посредством добара која је Он
припремио за нас.
[192]
Обрати пажњу на то шта (велики Диони-
сије) каже о Христу, односно о Његовом саврше- ном
Очовечењу, а против Аполинарија.
[193]
Запази то да није само свети Хлеб прино-
шен покривен него и божанствени Путир - што данас
не бива.
[т]
Обрати пажњу на то зашто се даје целив.
[195Ј
Обрати пажњу на то да острашћене жеље
поседују својство раздвајања, јер нас раздвајају и од
Бога, и једног од другога, а вероватно и од нас самих.
31
1 Кор. 3, 22.
[1%
] Тојест према људима који су нам слични.
[197] О томе зашто се Диптиси читају после
це- ливања.
[198] Обрати пажњу на то да се притом
читају само Диптиси упокојених, а не и живих, као
што сада бива.
[199] Ове речи потичу из такозваних Прему-
дрости Соломонових. И обрати пажњу на то да их је
користио и наш свети Отац.
[200] (Дионисије) говори да речи дророка о
по- мињању пред Госггодом, не треба схватити тако
као да се памћење Божије обнавља изображава- њем
онога што је поменуто, као што то бива код плотских
умних бића, односно код нас; напротив, памћење
Божије би се оправдано могло назвати знањем
Божијим, којим Он познаје савршене, ко- ји,
благодарећи врлинском животу, у Њему бива- ју
богообразни и достојни непролазног (Божијег) знања
о њима. Обрати пажњу на то како (Диони- сије)
схвата речи овога Псалма.
[201] реч ј е о Символима Тела и Крви.
[202] о томе шта значи умивање руку, и када
се оно обавља.
[гоз] Обрати пажњу то како свети Отац (Дио-
нисије) схвата Господње речи које гласе: „Окупа- ни
нема потребе ишта да пере осим ногу.” 32 Оно, дакле,
што се овде наговештава, односи се на „бању” која
припада (старозаветном) Закону, док је код нас реч о
„умивању” руку. А придеви „не-
32
Јов. 13,10.
спутан” и „слободан” показују да („окупани”) не- ће

приступити нижем живљењу и расположењу.
Другачије посматрано, ако се ове речи схвате
онострано, онда их треба овако разумети: по ре- чима
Писма, онај ко се окупао нема потребе за неким
другим очишћењем осим за прањем својих „крајева”,
односно ногу; а тим крајњим очишће- њем и
свечасним стицањем боголикости оствари- ће свој
пречисти и неоскврњени повратак, благо- образно
ходећи ка ономе што је „друго”; па по- што очува
пуноћу и целовитост богообразности, биће „неспутан”
и „слободан”, зато што је јед- нообразан и зато што се
јединствено враћа ка Једноме.
[204] о томе шта значи то што „умивени”
нема потребе за другим „прањем” осим да опере „кра-
јеве”. „Другима” назива чулне ствари, којима ду- ша
бива привржена кроз уобразиљу.
[205] Обрати пажњу иа то да у Закону нема
„умиваоника” и да посгоји посебан спис о јерар- хији
по Закону, који он не наводи.
[206] Обрати пажњу на истинску савршеност
богонадахнутости свештеника.
[207] Односно очистили су кроз божанствено
свештенодејство.
[208] Овде се (велики Дионисије), као Атиња-
нин, користи атичким дијалектом. Каже, наиме,
(користећи се мушким родом) да „зраци омогућу- ју
(των μαρμαρυγών έξιέντίον) да њихова озаре- ност
допре”, а требало је, користећи се женским родом,
рећи των μαρμαρυγών έφιεισών. О овоме,
као о атичком облику, говорили смо опширније у

седмој глави списа О небеској јерархији. Тамо, да-
кле, прочитај о овоме.
Ш9] „Огледалима” назива душе светих, јер оне
примају божанствену светлост и уподобљавају
(свештеноделатеље) узвишенијој кончини.
[2ш] Обрати пажњу на то зашто се свештено-
началник умива изнад Жртвеника, односно пред
„Светињама”, тојест окренут према њима.
[2ΐ ч т0јест потпуно очишћење.
[212] Божанствени Дарови су тада (тј. у
време светога Дионисија, прим. прев.) вероватно били
покривени све до часа светог причешћивања; а мало
касније он то и показује. Или, још тачније речено,
узвисујући свети Хлеб, свештеноначал- ник је
лроизносио благослов, изговарајући: „Све- тиње
светима”.
[213] Промишљања (Божија) о нама позната
су малобројнима - а можда чак ни малобројнима.
Говори се и о томе ради чега се савршава проско-
мидија.
[214] Односно „у помоћ”.
[215] реч је 0 Човечијем паду.
Шб] Односно добровољно. Овај исказ је пове-
зан са претходним тврђењем; наиме, рекао је (ве-
лики Дионисије) да је „човечанску природу насле-
дио многострадални живот”. А све остало долази
између „затим” и „смртно”.
I217] Удворичком.
[л« преступања.
№9} Тојест смрти.
[220] Наиме, почетак (тј. начело, прим. прев.)

нашега састава потиче од земље, пошто наше те- ло
јесте из ње; сходно томе, после нашега престу- пања
(божанске заповести), и наша кончина бива саобразна
нашем почетку: разлажемо се у земљу, јер је речено:
„Земља си, и у земљу ћеш се вра- тити”33
[22|)
„Живот који узводи” јесте живот који
истражује оно што је узвишено и који стреми ка Богу.
[222] Јцта значи промењивост тела, о томе смо
говорили у спису О божанским именима.
[223] Мучитељским.
[224] Запала је у опасност непостојања због
греха. Наиме, онај ко је грешан, тај на неки начин и
не постоји, јер је зло непостојеће.
[225] (Дионисије) има у виду Очовечење (Го-
спода), јер га је Он остварио из човекољубља.
[226] Обрати пажњу на тачност догматских
учења, изражену мноштвом речи, која оповргава све
јеретике. То што је Сам Бог (тј. Он „самоде- латно”,
прим. прев.) дејствовао у промишљању о нама,
показује да је Логос био Бог, а не да је био један (Бог)
у другоме (Богу), као што неки за- једно са
Несторијем безумно тврде. А речима: „Уистину, али
’без греха’, узео је учешћа у свему што је наше, и
сјединио се са нашим немоћима”, (велики Дионисије)
оповргава и манихејце, и евти- хијевце, и
аполинаријевце, и акефале, и све јере- тике заједно.
33
Ср. Пост. 3,19.
[227] Под „својством” овде не треба разумети

некакву устаљену особину већ њено поседовање и
иребивање, односно стицање.
[228] Обрати пажњу на то да Христос није
по- бедио Сатану снагом већ „правдом и судом”. То
исто вели и Григорије Ниски у свом Катихет- ском
слову.
[229] Богатом.
[230] ц претходно смо исто говорили,
односно да је „необразност” својствена тами незнања,
а означава нашу слободу.
[234 Порочних.
[232] Тојест оних која се тичу Богоначалне
До- броте, као што је речено на почетку ове главе.
[233] ДруГИМ речима: пошто благослови Хлеб
и Чашу светих Дарова. Обрати пажњу на то да
божанствено чинодејствовање (велики Диони- сије)
свугде назива символичким, а свете Дарове назива
„Символима” небеских и истинитијих Да- рова.
[234] РЈ малочас је речено да је божанствени
Дар бивао покривен до часа причешћивања, осим
уколико се под „покривеним” не сматра да је скривен
од многих који су изван, односно од мир- ских људи.
[235] Наиме, (Логос) је примио и умну душу
и земно тело. Тиме се, дакле, саобразио нама, одно-
сно попримио наше обличје, тојест природу. Обрати
пажњу на то да, кроз сједињавање са Хри- стом,
постајемо заједничари божанске природе. Уочи и оно
што се тиче домостроја: ко је Тај Ко-
ји се јавио, и шта означава ломљење Хлеба и ње- гово

раздавање.
[гзб] Односно (оствариле су) крајње и саврше-
но сједињење, тојест истинско и суштинско (сје-
дињење) по ипостаси.
[237]
Неповређеног.
[238]
Обрати пажњу на то у чему је циљ хри-
шћанства.
[239]
Овде (велики Дионисије) говори о Госпо- ду
нашем Исусу Христу, али не у символичком смислу, и
назива Га и нашим „животом појмљи- вим уму”.
Користи израз „свесавршено” јер је (Го- спод) примио
и умну душу и земно тело. И ваља- но је поменуо
„несливено Очовечење”, јер је Он остао Бог иако се
јавио као Човек, задржавајући својства и једне и друге
природе. И обрати пажњу на то да је ово речено
против аполинаријеваца.
[240]
Примио је наше обличје, односно нашу
природу.
[241]
Обрати пажњу на то да, својим сједиње- њем
са Христом, ттостајемо заједничари божанске
природе.
[242]
реч је 0 благодарењу.
[243]
Овде глагол ήγέΐται значи исто што и προ-
ηγείται (= претходи). Наиме, најпре треба да се
причести свештеник, а затим да предаје Приче- шће
осталима. Према томе, заједничарење и при-
чешћивање онога који је савршио проскомидију (тј.
приношење, прим. прев.) претходи раздавању Тајне
осталима.
[244]
0ве речи значе следеће: као што свеште- ник,
уколико се први не причести принесеним Да-
Схолије иа спис 0 црквениј јерархији 383
ровима, није свештен, тако ни они који се дрзну да

друге поучавају, а притом не поступају у скла- ду са
оним што уче, нису свештени. Јер, по речима
Господњим, треба напре чинити, па онда поуча- вати
друге: „Ко изврши и научи, тај ће се велики
назвати.”34
[245]
о томе какав свештеник треба да буде.
[246]
Устројству божанског Закона.
[247]
Односно треба веома да се плаши.
12481
Тојест управитеља. „Управитељем” (αρμο-
στής, од глагола άρμόζειν) су Лакедемоњани на-
зивали предводника кога су постављали у гра- довима
који су били под њиховом управом, како би њихови
поданиди живели у складу са закони- ма. Уосталом,
зато су и Атињани овим именом (άρμοστήρες)
називали оне који су се старали о исправном
живљењу, као што мудри комедио- граф Платон
наводи у својој комедији Изасла- ници (Πρέσβεις). А
овде је (Дионисије) „упра- витељем” ваљано назвао
епископа, предводника Цркве.
[249ΐ Обрати пажњу на то шта значе речи:
„Окусите и видите”.
[250] Тојест ка ономе што је умно и духовно.

[251] Ово је речено уместо: „Пошто епископ
окади целу цркву”.
[252] Односно: „Свет, Свет, Свет”, и: „Али-
луја”.
[253] Кроз њега се, наиме, савршава свака
све- та Тајна.
[254] Обрати пажњу на уистину божанствене
речи; наиме, божанствени људи треба своја врлин-
ска дела да чувају од испразне славе.
[255] Икона (είκών).
[256] дко је праведно.
[2571
Иако је икона истоветна и по свему налик на
праобраз, њена суштина је, каже, ипак разли- чита:
наиме, икона је нежива, а праобраз је жив; другим
речима, праобраз је живо биће, а икона је дело
живописца од воска и боја. Дакле, опажа се разлика
између истоветности и сличности.
[258] Подобије (ομοίωμα).
[2551] Односно онако како приличи божанској
лепоти.
[260] Извршавају.
[261] Обрачи пажњу на то да (Дионисије)
сма- тра да не треба да разглашавамо своја добра
дела.
[262] Наиме, Бог (јер, то означава израз

„Мио- мирис”), Сам чинећи оно што је уистину
добро, не окреће се другима, односно не обраћа
пажњу не оне који, због испразне славе, некад не
прихвата- ју Његове одлуке, нити Он, опет, настоји да
задо- бије славу од људи.
[263] у Спису О божанским именима, често
смо објашњавали шта значи „духовно” (νοητόν, тј.
умом појмљиво, прим. прев), а шта „умно” (νοερόν).
Το исто, дакле, (Дионисије) говори и овде: епискоиу,
који је свет јер је у сродству са божан- ском
светлошћу, Бог открива - не посредством неког
другог учитеља него Сам га просветљујући - тајну
созерцања и (светога) Мира. Зато се епи- скоп не
огрће покривалом приликом божанстве- ног
помазивања Миром него, у складу са Апосто- лом
(Павлом), „откривеним лицем”35 созерцава Тајне. Са
друге стране, онима који су несаврше- ни, потребни
су символи. Стога свето Миро бива покривено
крилима, док епископ посредује изме- ђу Бога и
народа, и кроз тумачење открива сим- воле.
„Созерцатељима” назива епископе, јер су и Јелини
називали „созерцатељима” (θεωρούς) оне који су од
свих били изабрани да питају Бога о будућим
стварима, и да у њихово име приносе жртве како би
Бог био милостив према љима. „Неиодобнима” назива
оне у народу који су неса- вршени - обично тако чини.
[264ΐ ови чинови бивају просветљени загонет-
кама и символима, саобразно својој слабости.
35
II Кор. 3,18.
[2651
Наиме, божанствено Миро усавршава (тј.
освећује, прим. прев.) све што се њиме помазује, као
што то чини и причешћивање светим Телом и Крвљу.
[26ή1
сви који Су омирисали божанствени тајан-
ствени миомирис, заједничаре у њему саобразно
својој достојности.
[267]
рег1 је 0 демонизованима и онима који су
огрезли у бешчашћу, о којима је (Дионисије) го-
ворио и у претходној глави. „Страхом” (πτοία) на-
зива нешто као сметеност, бојажљивост, пре- лест и
слично.
[268]
ровори о онима који су у покајању (тј. пре-
умљељу, прим. прев.).
[269]
реч је о благоустројеном спровођењу и
правилном усхођењу ка светима.
[270]
„Једнообразним” назива сам ум који гле- да
ка Једноме, односно ка Божанству, који се, каже, и
сједињује са Једним и сасвим се испуњава
сједињењем са Њим.
[гч] Читај овај одељак као питање!
[212] о томе да чулно опазиви мирис храни чу- ло
и чини га расположивим.
[273] „Способношћу расуђивања” назива
свој- ство душе да доноси исправне судове, односно
на- зива способност умовања која, ако није очишће-
на од склоности ка ономе што је рђаво, неће, по
његовим речима, осетити божански миомирис.
[274] Богати.
[275] Овако је речено уместо: осећају
пријатни мирис.
[2-76] Израз „умне” (κατά νουν) односи се на

анђеле.
[277]
0 тсше шха означавају дванаест крила. Обрати
пажњу на величину Серафима.
[278]
Мисли се на: „Свет, Свет, Свет”.
[279]
Божанствени Отац (Дионисије) сматра да
вишње силе немају учешћа не само у злу него ни у
забораву.
[28°] ]_[а ваљаи начин довео је умовање (νόησις) у
везу са схватањем (έπηστήμη). Наиме, разло- жно
умовање о нечему доводи до његовога схва- тања.
[281] Говори о својствима Серафима и вели да је
о њима већ говорио.
[ж] Овде (Дионисије) заправо говори о небе- ској
јерархији.
|283]
Созерцање о светим Серафимима. Обра ги
пажњу на то да нам цео овај одељак омогућује да
разумемо оно што је код ГТророка писано о ви-
шњим силама.
[284] рЈзраз „шестострукост” заправо указује
на то да постоји шест крила.
[285] Претходно је било речи о томе на који
на- чин треба разумети „прве”, „средње” и „послед-
ње” силе.
[286] Оне (тј. вишње силе, прим. прев.),
нарав- но, не поседују истинска крила.
[287] Обрати пажњу на то како је (Дионисије)
прихватио то што се тиче серафимских крила, и то да
су они летели, не поседујући ништа што је ниже и
приземно.
[2ад Обрати пажњу на ово прекрасно и нео-

бично созерцање о томе зашто Серафими лице и ноге
скривају („првим” и „последњим”) крилима, док
помоћу оних средњих лете.
[289] Тумачење назива „Серафими”.
[29°] у седмој глави списа О небеској јерархији
објашњено је шта у случају анђела значи „су-
штинско својство”.
[291] И свети анђели знају да Исус, Који нас
освећује, јесте освећен, и знају када и како је освећен.
[292] Односно освећен је када је постао човек.
[293] Овако говори зато што је једна енергија
Свете Тројице. Обрати пажњу на неумољиву пра-
вославност великога Дионисија, и на то како је са-
чувао учење о различитости између Божанстве- ности
Господа Исуса и Његове Плоти. Наиме, као Бог, Исус
освећује све, а Он Исти, као Човек, би- ва освећен од
Оца, од Самога Себе, јер је и Бог, и од Светога Духа;
а небески чинови знају да једно њихово Начело,
односно њихов Узрочник и Са- здатељ, а то је Исус,
још увек бива освећиван - но, Његова суштина остаје
неизмењива, пошто Он јесте Бог. Обрати пажњу на то
да Он Своје Начело познаје из Својих богоделања.
12941
Обрати пажњу на то зашто је божанстве- но
Миро окружено шестокрилим (Серафимима). А
(Христа) је назвао „неизмењивим”, или зато што је
природом постао сасвим сличан нама, осим по греху,
или зато што, примајући Својим Божан- ством
човечанску ирироду, није претрпео измену
Схолије на спис 0 црквеној јерархији 389
или „сенку промене”.36 Обрати пажњу и на израз

„савршено Очовечење”, упућен онима који кажу да
Он није имао ума.
[295] у том смислу је, дакле, речено у Послани-
ци Јеврејима: „Онај Који освећује и онај који се
освећује”.37
[296] Овде (Дионисије) говори о томе зашто
се Миро крстообразно излива у бању Крштења.
[297] Уместо да каже: „Јавно проповеда”.
[298] Наиме, (Христос) је васкрсао у трећи
дан, не бивајући задржан од смрти.
[299] Наиме, (Христос) је васкрсао у трећи
дан, не бивајући задржан.
[зга]
За многе је скривен разлог ове Тајне: зашто
се крштавање савршава у Христу, кад се крштавамо
(тј. погружавамо, прим. прев.) у Ње- гову смрт?
[зш]
Када чујемо да се, говорећи о анђелима,
помињу „суштинска својства”, немамо, наравно, у
виду каквоће које потичу од спољашњих збива- ња,
као што сам и малочас рекао, и као што је ре- чено у
седмој глави списа О небеској јерархији, где се
углавном говори о Богу, Који превасходно јесте изнад
суштине. Сходно томе, нећемо при- хватити
„својство” као каквоћу која се среће код сложених
(бића) него га посматрамо као „свој- ство”
суштинског Божанства, Које природно, по Себи,
поседује све елементе Доброте. Овде, ме-
36
Види Јак.
1,17.
37
Ср. Јевр.
2,11.
ђутим, (Дионисије) казује да божанственост није

самосуштина Божија него слава суштине.
[зо2] Обрати и овде пажњу на то да Христос, као
човек, прима Светога Духа и бива (Њиме) освећен, а
као Бог, предаје Духа. Обрати пажњу и на значење
појма „суштинска божанственост”, и на то да је она
остала „неизмењена”.
[30.3] о томе да се и Жртвеник освећује Миром,
и о томе зашто то бива.
[304] о томе да Исус јесте Жртвеник. Обрати
пажњу и на величину и висину тога Жртвеника, који
јесте Христос.
[305] Упућује на крај Псалма 50.
[306] о томе да је ово названо „обредом
Мира” и о томе зашто га је тако назвао.
[307] Ове речи значе следеће: после сваке
про- јаве и деловања Божијег, које се исказује посред-
ством символа, следи „Алилуја”, као символ про-
рочке химне. Размисли о значењу овога.
[зп8] Обрати пажњу на то да је ово речено про-
тив акефала.
[309] о томе који се Псалам изговара; очито је
реч о некоме који носи натпис „Алилуја”.
ГЛАВА ΠΕΤΑ
[
3ΐο] (Дионисије) користи израз „припада”, јер
сваки свештенички чин поседује одређене му све-
штеничке службе, које су на неки начин придода- те
оној коју не може да преступи. Јер, јасно је у чему је
дело ђакона, а и других чинова. Исто та- ко, „силе” и
„енергије” можемо подвести под исто име, пошго
означавају једно исто. Наиме, за оне који хоће да
изврше неке „енергије”, кажемо да поседују „силу”
да, рецимо, очишћују друге или да их проповедима
просветљују. Но, другачије схва- ћено, можемо их и
разликовати: да силама сма- трамо духовне дарове и
достојанства, а енергија- ма (да сматрамо) служења.
Али, „савршаваним Тајнама” ћемо, очито, сматрати
постављења, од- носно рукогголожења.
[3111
У наставку (Дионисије) објашњава шта је то
„тројична подела” и шта сачињава тријаду ви- ших
чинова, о којима је говорио у првој глави овога списа.
И обрати пажњу на то да у црквеној јерархији постоји
следећа тројична подела:
Наше свештено ггредавање дели се:
- на (свештену) Тајну: а то је (њено) са-
вршавање,
- на савршитеља Тајне,
- и на оне који (њоме) бивају освећени.
[3ΐ2] о томе шта су чинови који су на небесима, и

о томе да служба небеских чинова јесте у по- знању и
стицању Бога, саобразно могућности (прималаца).
Савршитељи јерархијских Тајни је- су први чинови
који су најближи Богу, док они ко- ји
(свештенослужељем) бивају освећени и уведе- ни у
Тајну, јесу они (чинови) који су иза ових, од којих и
бивају посвећени и поучавани.
[313] о томе која је то јерархија која се односи на
оба народа.38
[3Μ] реч је 0 (старозаветној) законској јерар- хији.
[зач Обрати пажњу на то да (Дионисије) не
сматра лако разумљивим и уочљивим созерцање и
алегорију законских одредби.
[3ί6] у Чему су чинодејства у складу са (старо-
заветним) Законом.
13171
Односно од самога Мојсија.
[3181
У складу са речима: „И гледај, те начини све
ово по слици која ти је показана на Гори.”39
[31У] Говори о томе да нова јерархија, која је у
Цркви, представља испуњење свега о чему Закон
говори. О томе у Матејевом Јеванђељу говори и Сам
Господ: „Нисам дошао да укинем (Закон) не- го да
(га) испуним.”40
[320] Обрати пажњу на то да је црквена јерар-
хија у средини, између небеске и законске јерар-
38
Односи се на Јудејце који се држе Закона и на хришћа-
не који следе Јеванђеље.
39
Изл. 25, 40.
40
Види Мат. 5,17.
хије, и да је присутна у обе: у једној духовно, а у

другој по слову, односно кроз символе.
[321] 0 хоме како се чинови деле на троје.
[322] Тојест на свештено знање, на учитеље и
на поучаване.
[323] То је јерархија анђела.
Савршавање служби дели се:
- на очишћење,
- на посвећење,
- на усавршавање.
Чин свештенослужитеља дели се:
- на оне који доносе очишћење непо-
свећенима,
- на оне који доносе просветљење очи-
шћенима,
- на оне који доносе усавршавање про-
светљенима.
Сила свештених обреда дарује се:
- онима који се очишћују,
- онима који бивају просветљени,
- онима који се усавршавају.
1324]
Обрати пажњу на јасно изложену тројич- ну
поделу јерархије.
[325] реч је 0 онима који савршавају свештене
радње.
[326] о хоме шха значи „очишћење”, шта „про-
светљење”, шта „усавршавање”, (велики Дио- нисије)
говорио је пред крај четврте главе списа О небеској
јерархији, и говориће и одавде надаље; а укратко, они
представљају тријаду.
[327] прво усавршавање јесте очишћење не-
савршених; средње (усавршавање) је посвећи-
394 Свети Максгш Исповедник
вање других, а последње - само стицање савр-

шенства.
[328] уМесто: „тријада нижих чинова”.
[329] реч је о тројакој сили свештеника.
[ззш Израз „показано је” (άποδειχθείσης) узет је
из свакодневног језика.
[331] Слушањем одељака божанственог
Писма бивамо очишћени и просветљени за примање
све- штеног Богорођења, док се кроз (евхаристијско)
Сабрање и освећење Мира усавршавамо у знању.
Обрати пажњу на то да се и овде говори о слич- ној
тројичној подели.
Свештенички чин се дели на:
- очишћујући,
- просветљујући,
- усавршавајући.
[332] Наиме, као што је и раније рекао, овде
се дешава исто што и када стакло прими Сунчев зрак,
а дешава се и оно што можемо видети на примеру
ватре и светлости: наиме, кроз танана и прозрачна
тела, светлост блиставо обасјава она густа и тамна; са
друге стране, помоћу дрва која лако сагоревају, ватра
лако успева да упали и тва- ри које по себи нису
горљиве природе.
[333] реч је> дакако, о деловању јерарха.
[334] о томе да се помоћни глагол „јесте”
овде подразумева до краја одељка.
[335] Обрати пажњу на до да се
свештеноначал- ник најпре сам просветљује
боговиђењем, затим просветљење предаје нижима од
себе, а потом усавршава оне којима предаје
просветљење.
Схолије иа сиис 0 црквеној јерархији 395
[336] уочи то да један исти чин јесте први и

по- следњи.
[337] реч је о сили чинова. Наиме, ове речи тре-
ба схватити на следећи начин: све што свештеник
савршава јесте у власти свештеноначалника, јер он
све то савршава посредством чинова који су му
потчињени, а којима је и даровао могућност чи-
нодејствоваља. Но, изузетно је у власти свеште-
ноначалника да сам, а не уз помоћ других, са- вршава
освећење Мира, освећење Жртвеника и рукополагање
свештенослужитеља, које је (Дио- нисије) и назвао
„чинодејствујућим образима бо- жанске силе”.
„Целином”, опет, назива све чино- ве, као што одмах
и објашњава.
[338] То су, наиме, силе које свети Хлеб
усавр- шавају (претварајући га) у Тело Христово, а
Ча- шу (тј. Вино, прим. прев.) у свету Крв, и које воду
(Крштења) претварају у свето очишћење, а оно- га ко
није просвећен усавршавају у усиновљење. И много
тога слично.
[339] Обрати пажњу на то да освећење и
усавр- шавање Мира није дело презвитера, које
(Диони- сије) назива јерејима (тј. свештеницима,
прим. прев.); исто тако, свештеник не може да освети
Жртвеник како би приносио Дарове на њему, ни- ти
може да рукополаже. Ове свештене радње припадају
само свештеноначалнику; а осим њих, свештеник не
може ни да крштава ни да приноси Дарове, него
чинодејствује на ономе што је епи- скоп унапред
савршио.
[340] Искључиво.
[341] Тојест рукоположење.
396 Свети Максим Исповедник
[342] реч је 0 томе да могућност поучавања о

Тајнама јесте у надлежности свештеноначалника.
[343] о томе шта је чин свештеника, односно
презвитера.
[344] Односно у надлежности свештеника.
13451
О томе шта је чин „служитеља”, односно
ђакона.
[346] о томе како ђакони очишћују оне који
приступају чинодејствима.
[3471
Разматрање очишћења. Обрати пажњу на то
да задатак ђакона јесте да свлаче одећу и обу- ћу са
оних који треба да се крсте, да их окрећу најпре ка
западу, а одмах затим да их окрећу ка истоку.
Ρ48] обрати пажњу на то да су тада двери хра- ма
назирали ђакони, а сада то чине ипођакони.
[34У1
Сажетак свега претходног.
[35Ш 0 томе да спископ може да савршава и
свештене радње нижих (чинова), односно први могу
да чине оно што припада другима, и онима после љих;
но, не може да се збива обратно, одно- сно да други
чине оно што припада првима.
[351] Нико не треба да се дрзне и да посегне
за оним што припада вишима.
[352] о Хоме чији обрасци јесу свештенички
чинови, који међу људима савршавају дела Бо- жија.
[3531
О небеским чиновима и о томе како Бог
управља њиховим свештеним делима.
[354]
О рукоположењу епископа, презвитера и
ђакона.
[3551
Сада се то збива на другачији начин.
13561
Није јасно на које колено мисли.
13571
„Именовање”, на неки начин, означава
оглашавање по имену. Наиме, када архијереј
крстообразно запечати (епископа) кога хирото- нише,
он га ословљава по имену: „Запечаћује се тај и тај из
презвитера у епископа, у име Оца и Сина и Светога
Духа”; а исто се збива и приликом рукоположења
презвитера и ђакона.
13581
Обрати пажњу на то да сви свештеници који
су у олтару треба да целивају онога ко је ру-
коположен.
13591
„Поклоњење” јесте приклањање колена, а
„именовање” је оно што сада називају „прогла-
шење”.
[збо] То је оглашавање које се савршава прили-
ком хиротонија, као што је, рецимо, именовање
епископа: „За светога оца, епископа тога и тога”. Или
као што је (именовање) презвитера: „За пре- звитера
тога и тога”; или ђакона: „За нашега брата, ђакона
тога и тога”. Ово именовање бива када се, приликом
хиротоније, возглашава: „Руко- полаганога (тога и
тога) божанска благодат руко- производи (за ђакона
или презвитера).”
13611
Созерцање.
13621
Обрати пажњу овде на човечански живот
Исуса и на богоначалну безгрешност.
13631
О томе шта значи „објављивање”.
13641
Леп и врло неопходан пример да неко чак ни
свога брата није учинио (свештеником) без Бога.
13651
Као Човек, Христос је постао и Архије- реј.
Ово је речено ради акефала и несторијанаца.
[366] Обрати пажњу на то када су ученици би-

ли рукоположени за свештенике, и на то да Исус,
иако јесте Бог, није њих Сам рукополагао него им је
обећао да ће, од стране Оца, послати Духа Све- тога,
што се и збило када им се (Дух Свети) јавио у виду
огњених језика.
[ж] Овако назива Господа због Његове бо-
жанствености.
[368] Односно свети Петар, када је, заједно са
осталима, прибројао Матију Апостолима.
[369] Обрати пажњу на то шта (велики Диони-
сије) говори о избору путем жреба који је пао на
Матију, и шта о томе мисли.
[370] у неким књигама нашао сам да одељак из
Дела апостолских који о овоме говори, гласи ова- ко:
„И бацише коцке за њих”, а у некима: „И ба- цише
коцке њихове.”41 Оно прво, дакле, сагласно је са овим
што божанствени Дионисије овде гово- ри, да „жреб”
(тј. „коцка”, прим. прев.) јесте нека врста символа
који можда указује на откривење или деловање
Светога Духа које пада на онога ко- ји је жребом
изабран. Зато највећи међу свима, Петар, каже за
(Јуду) Искариотскога: „Јер се бро- јаше са нама и
(жребом) беше примио удео слу- жбе ове ”,42 иако
жреб који беше уобичајен за нас, није био
примењиван на Апостоле када их је Го- спод
изабирао.
[37ί] реч је о епископу; јер, само на њега се по-
лаже свето Јеванђеље.
41
Види Дела ап.
1. Види
42 26. Дела ап.
1,17.
тг] Овде се подразумева „постојеће”; наиме,

често се дешава да у реченици недостаје глагол. Но,
обрати пажњу на то колико божанствених
преимућстава поседује епископ.
С373]
Тојест тумачења.
[374] Реч је о презвитерима.
[375] о томе шта представља „преклоњење
ко- лена”.
[376ί
Односно чинови архијереја, јереја и слу-
житеља (тј. ђакона, прим. прев.).
[377] Тојест очишћених, просветљених и
оних који созерцатељски узимају учешћа у Тајнама.
[378] ρ64 је о ђакону који (приликом
рукополо- жења) приклања једно колено.
[379] 0 хоме шта зНачи ΊΌ што прсзвитери при- клањају оба
колена.
[380] о томе шха значи то што архијереј при-
клања оба колена и зашто му се на главу полаже
Свето Писмо.
ГЛАВА ШЕСТА
[381] 0 хоме да Су ТрИ чина који учествују у са-

вршавању Тајни.
[382] о томе ко Су ти који примају очишћење и на
који начин се то збива.
[383] Односно то су оглашени, они који су у
по- кајању и обузети (демонима). У наставку се исти-
че одређена разлика међу њима.
[384] Односно чин оних који су у покајању
јер су сагрешили после Крштења.
[ж] Односно чин оних који бивају опседнути од
демона.
[386] Односно чин оних који се обраћају из је-
реси или из распусности.
13871
Односно чин оних који се нису сасвим
обратили из распусности у живот освећења, или који
су оглашени.
[388] Верни народ.
[389] реч је 0 потпуном очишћењу народа.
Редови оних који се очишћују деле се:
- на оне који бивају удаљени из свеште-
них храмова,
- на верни народ,
- на монахе, односно угоднике.
[390] Обрати пажњу на то да „средњим
чином” назива свештени народ, односно оне који
сачи-
њавају народни (тј. мирски, лаички, прим. прев.) ред,

док монахе, односно угоднике, поставља изнад свих.
[391] Овде (Дионисије) говори о мерилима
мо- нашког живога.
[392] о томе зашто су монаси названи
„терапев- ти” (тј. служитељи, прим. прев.).
13931
О нераздељивом и јединственом (мона- шком)
животу.
[394] „Раздељивима” (Дионисије) назива
живот- не ствари.
[395] о Хоме на који начин се савршава по-
свећење монаха, и о томе зашто монах има засеб- но
чинодсјство посвсћсња, нарсчсња и полагања
(руке).
13961
Обрати пажњу на то да (Дионисије) каже
„свештеник”, а не „свештеноначалник”, и да, сао-
бразно овим речима божанственога Оца, мона- шки
образ (тј. схиму, прим. прев.) не треба да пре- даје
епископ већ само презвитер.
[397] Тојест свих животних искушења, као
што су трговине и друге размене. „Маштањима” нази-
ва изображавање жеља и страсти у души.
[398] о томе како се монах постризава.
[399] обрати пажњу на троструку Ипостас.
πω] о томе зашто се монах тако назива, и у че-
му је његов задатак.
[4ш] ЈЦта је то „одрицање”.
[402] Обрати пажњу на то да овде (велики
Дионисије) говори против лампетијана, односно
месалијана или аделфијана, који су исто што и
маркионити. Наиме, пошто би се предали трого-

дишњем строгом подвигу, они би касније у току свог
живота били толико равнодушни према све- му да су
без икаквог страха чинили и најнепри- личнија дела:
живели су у блуду и разврату, сто- макоугађању и у
међусобним односима; просто речено, предавали су се
свему бесрамном, прав- дајући се безумним речима да
све то чине бе- страсно. Но, и не примећујући да
болују од стра- сти, односно не осећајући патњу, они
муче сами себе и бивају мучени од демона, који су се
наста- нили у њиховим душама - и тако, попут оних
ко- ји су обузети безумљем, више се радују него што
су жалосни.
[■ад Обрати пажњу на то да монаху нису до-
звољене многе ствари за које мирјани имају допу-
штење и власт, као што су: брак, учествовање у
војевању, бављење трговином и друго, због чега се
мирјанин не осуђује.
[404] о томе шта означава постриг.
[405] 0 томе шта означава замена његове одеће.
[40ή] 0 томе шта означава целивање.
[407] 0 томе шта означава непосредно заједни-
чарење.
[408] 0 хоме зашто се рукоположени непосред-
но причешћује.
[409] После рукоположења, сви посвећеници
на исти начин бивају удостојени примања божан-
ствених Тајни, што показује њихову блискост и
јединство са Богом.
[4ΐο] 0 представљају свештени об- реди.

хоме шха
[4Ш
Ево како је наш Отац и овде веома јасно
показао који су то випти чинови, о којима је рани- је
говорио.
[412] Говори о томе да на небу нема никога ко се
очишћује; говори и о анђелима.
Μ13] Обрати пажњу на то да ни код једне од не-
беских сила нема никаквог порока, премда Ори- ген и
његови истомишљеници уче да је сваки по- јединачни
небески ред, саобразно свом преступу, добио своје
име и чин, и да су сви они повезани са најтананијим
телима, за казну због свог скрета- ња ка ономе што је
ниже. Но, очито је да они (тј. анђели, прим. прев.) јесу
пречисти и бестелесни умови, онакви какви су у
почетку створени. А да небеске силе јесу бестелесне,
то си, на другачији начин, сазнао и из досадашњег
текста. Но, ево другачијег тумачења: ниједан од ових
небеских умова никада није изгнан после пада
демона. Наи- ме, то нам нити вели Свето Писмо нити
је то ре- као иједан од богомудрих Отаца. Међутим,
неко ће можда рећи да је овај свети (Дионисије) овде
по снисхођењу говорио да (бестелесни умови), до-
душе, јесу пречисти и непорочни, те немају потре- бе
за очишћењем; па ипак, ако претпоставимо да би неки
од њих могао имати неки порок, такав би, свакако,
прешао на страну супротних сила; το значи да би они
који су остали, и даље били непо- рочни, па и даље не
би имали потребе за очишће- њем. А да је тако, то
нам је јасно показао; наиме,
говорећи о мишљењу које је супротно његовом

истинитом, рекао је: „Јер, када би неки од њих”, што
значи: ако би неко и претпоставио да је неки од њих
преступио, односно да је иступио из њихо- вог збора -
што ја, вели, не говорим, већ (гово- рим) супротно,
односно да они заувек остају пре- чисти, јер бих,
иначе, одступио од онога што је установљено. Дакле,
нека ниједан од Оригенових ученика не мисли да овај
одељак говори у прилог његовом злоумљу, које тврди
како се непрекид- но одвија падање, устајање и
мењање небеских умова, као што Ориген говори у
првом слову сво- га списа О начелима, где каже:
„Свако слово, чини ми се, показује да све шго је
словесно, ма ка- кво оно било, може потећи од било
чега слове- сног”; а недуго затим додаје: „А после
испуњења циља свега, долази до поновног истечења и
пада.” А Евагрије, у седамдесет осмој глави Друге
сто- тине, каже следеће: „Сваки чин небеских сила са-
стоји се или у целости од оних (чинова) који су ис-
под њега, или у целости од оних који су изнад, или од
једних и других.” А у деветнаестој глави Пете
стотине, каже овако: „Од анђелског и арханђел- ског
устројства потиче устројство душе, од душев- ног
потиче устројство демона и људи, а од људ- ског
устројства, опет, потичу анђели и демони [4|4]
(Дионисије) говори о томе шта је очи- шћење и какав
је поредак (небеских сила). Друго тумачење: обрати
пажњу на то да очишћење не- беских сила јесте
просветљење ради стицања са- вршенијег знања, и
обрати пажњу на то да (небе-
Схолије на спшс О црквеној јерархији 405
ске силе) напредују у знању, а да се за демоне не

каже да се очишћују. Све ово је, наиме, речено ра- ди
оних који уче како ће се (демони) спасти зајед- но са
светима, приликом васпостављања свега, које су они
сами измислили.
И15] реч је 0 анђелима, који се просветљују и
усавршавају.
ГЈ1АВА СЕДМА
[416] О томе да сви усопши не одлазе на иста

места, и о васкрсељу.
[417] реч је, наравно, о васкрсењу заједно са
те-
лом.
[418] Овде (Дионисије) говори о праведни-
цима.
[«9] реч је о васкрсењу телеса.
Од оних који верују у васкрсење и Суд:
- једни, као хришћани, уче да душа вас-
крсава заједно са телом,
- други (да васкрсава) без тела,
- трећи (да васкрсава) са другим, туђим
телом, и да има исти живот као сада.
Од оних који су уснули:
- једни су свети,
- други су скверни.
[420] о томе да се тела сједињују са душама.
(Обрати лажњу и на опште васкрсење.)
[421] Овде (Дионисије) говори о смрти греш-
ника, као и о томе шта се збива после смрти, по
веровању Јелина, чије мишљење и излаже. Наи- ме,
најбезумнији међу њима не прихватају чак ни
бесмртност душе - а један од таквих је Бијант (Βίας),
али не онај из Пријене (Πριηνεύς) већ не- ки други;
други сматрају да је (душа) смртна, да
се разлаже попут тела и да одлази у непостојање. А

они најмудрији међу њима, као што су Платон и
њему слични, који су философствовали о бе-
смртности душе, веле да после смрти тело више неће
бити спојено (са душом), и да се у векове ве- кова
нсће вратити ономе са чиме је било спојено. То
показује и израз „једном и заувек” (είσάπαξ), који
значи да се њихово спајаље никада више не- ће
остварити; јер, по њиховим речима, недостој- но је да
се оно што је вештаствено сједињује са душом; а само
душа јесте бесмртна. О овоме раз- личито говоре и
јеретици, као присталице Симо- на Мага, Менандра,
Валентина, Маркиона и Ма- неса, а сада и присталице
Оригенових митова, а не догмата. И погледајте коме
хоће да се прибро- је, и каква учења да споје са
непорочним верова- њем хришћана, они који су
омражени Богу и тре- звсноумним људима!
[422] Односно да васкрсавају само душе, без
тела.
[423] о томе говори и Апостол (Павле),
тврде- ћи да је Господ наш Исус Христос постао
„залог” и доказ нашег општег васкрсења са телима,43
и да се сада у Њему крије наш живот, који ће у Богу
бити откривен при поновном рођењу.44
[ш\ Појавили су се тада неки јеретици, као
присталице Симона Мага и оних са њим, који су
говорили да, када би (после васкрсења) душе и
поседовале тела, она би била ваздушаста. Ваља
43
Ср. Еф. 1 , 1 4 и I Кор. 15, 35-
52.Ср. I Кор. 15, 22.
44
знати да и Ориген тако тврди у једном свом спи- су,

док у другим списима и ово у потпуности по- риче,
учећи како свака телесна природа одлази у небиће.
Прочитај шта су свети мученик Мето- дије и
Олимпије Адријанопољски, епископ Лики- је, писали
против њега о васкрсењу, као и списе Антипатра,
епископа востријског, и схватићеш да Оригенови
списи представљају пуке митове и нај- чудноватије
брбљарије.
[425]
Ово, чини ми се, (Дионисије) говори има-
јући у виду Папија, који је тада био епископ Јера-
поља у Азији и који је живео у исто време када и
божанствени јеванђелист Јован. Наиме, у четвр- тој
књизи својих Тумачења Слова Господњих, он је
помињао уживање у храни и после васкрсења. У такво
учење касније је поверовао Аполинари- је
(Лаодикијски), као што се види из његовог спи- са
који неки називају ХиљадуГодишње (Царство
Божије). Па како, онда, као што неки неразумно
тврде, Дионисијеви списи могу припадати Аполи-
нарију, кад они оповргавају Аполинарија? Но, и
Иринеј Лионски, у свом слову Протшв јересп, го-
вори то исто, а за сведока својих речи наводи по-
менутог Папија.
[426]
Кончина грешника је ужасна и веома
страшна.
[427]
„Другачијим очима” назива очи ума; наи- ме,
пошто се очистио, ум види оно што се збива у аду и
окреће се очекивању пакла, у који дотад ни- је
веровао; зато негодује и гнуша се смрти, желе- ћи да
се никада не обистине оне доње (тј. пакле-
С-холије на сиис О црквеној јерархији 409
не, прим. прев.) казне. И тако, и грешници васкр-

савају са телом.
Η28] Овде је реч о упокојеним свештеницима.
14291
Овде је реч о монасима, праведницима и
мирјанима.
14301
Обрати пажњу на то који се одељци чи- тају
и шта се пева на опелу монаха, а шта на опе- лу
мирјана. Исто тако, (Дионисије) вели да слу- житељи
(тј. ђакони, прим. прев.) поју химне које су сличне и
једнаке са онима које су раније поја- не, и које су
говориле о нелажном обећању вас- крсења.
14311
О томе да су „места” (покоја) усопших са-
образна њиховом живљењу.
14321
Дело „праведности” је да (свакоме) доде- ли
„место” које одговара његовом живљењу.
[433] 0 хоме зашто је неопходна молитва.
[434] 0 ХОме зашто су неопходне химне и
чита- ња. Обрати пажњу и на то какав је био древни
об- ред и чин за усопше.
14351
Говори о томе да при савршавању опела не
бивају удаљени они који су опседнути (демони- ма) и
они који су у покајању, него само оглаше- ни; и
објашњава зашто је тако.
14361
Ништа није сићушно у нашим светим Тај-
нама него је све велико; но, када се те ствари уза-
јамно упореде, разликују се по величини. Наиме, од
свега што се савршава над смртним (људима), велике
и нсупоредиве су Тајне божанске бање (Крштења),
Просветљења и Причешћа. Зато је обред над
усопшима назвао „малим”; но, оглаше- ни чак ни њега
нису достојни.
[43?|
Ово се тиче оних за које Апостол (Павле), у
Првој посланици Коринћанима, каже да се не-
достојно причешћују;45 овде (Дионисије) додаје да они
показују и презир према божанственим Тај- нама.
[438Ј Обрати пажњу на то шта се овом моли-
твом иште.
[439] Односно по ситним сагрешењима.
[440] рекао је: „појмовима који су саобразни”
(нашим умовима), мислећи на „појмове” изражене
речима и називима који су познати и уобичајени, а не
онима који су изнад нашег умног поимања.
[441] Односно онолико колико смо способни
да појмимо. Речима и називима који су нам познати,
Господ је назвао тамошња уживања, говорећи да тамо
нема жалости ни слабости, бола ни уздиса- ња, већ
само светлости. Но, тамошња добра нису таква него
су нам засад ненозната и неразумљи- ва; то је нешто
што „око не виде”46, и тако даље - а оно нам, опет,
колико можемо знати, пружа пример блаженства.
Обрати пак пажњу и на то како он схвата речи: „У
наручју Авраама, Исака и Јакова”.47
[442] Овде (Дионисије) изражава недоумицу у
вези са молитвом коју јерарх савршава за оне ко- ји су
се упокојили у греху.
[443] Обрати пажњу на то да молитве правед-
ника доносе користи само онима који су достојни
45
Ср. I Кор. 11, 20-
34.I Кор. 2, 9.
47
Ср. Мат. 8,11.
Схолије иа спис О црквеној јерархији 411
милосрђа Божијег, били они живи, били усопши; не

доносе, наравно, корист грешнима и достојни- ма
осуде, ни овде ни после смрти.
[444] Јер, ни Саулу, који беше веома рђав,
није користило то што се Самуило молио, нити је Је-
врејима, који беху грешни, користило што се Јеремија
(за њих) молио. Јер, Господ му је рекао: „Не моли се
за народ овај.”48
[445] Буди обазрив, да не би иомислио да
Сун- це „дарује” своју светлост. Наиме, како нешто
што је неживо може ишта даривати, кад је дар исход
слободног извољења? Но, ове речи су, на неки начин,
изговорене у васиитном смислу. Као када би неко
претпоставио да Сунце каже: „Ја да- јем светлост
здравим очима”; а онда неко са бо- лесним очима,
каже: „Дај и мени, ја сам здрав!” Па пошто прими
сијање, изгуби и оно што је ви- део. Исто се збива и
када грешник затражи од праведника да се моли за
њега. Наиме, бивајући заслепљен и примајући
блиставост праведникове молитве, грешник не
допушта да она у њему при- родио дејствује и да га
обасјава, него она у ње- му изазива таму, зато што он
на дарове Божије не одговара чистим животом,
односно зато што одступа од просветљујућих
заповести Божијих. Јер, онај ко греши, тај презире
закон Божији и ништа му не користи молитва
праведника. А да (Дионисије) на овакав начин умује о
Сунцу, то показује и у четвртој глави списа О
божанским именима.
48
Ср. Јер. 7 , 1 6 и 14,11.
[446] о томе како и када молитва праведника

једино бива од користи живоме; онда, каже он, ка- да
се жив (човек), по речима Апостола, каје „пла- чући
са онима који плачу”,49 тако да се испуњава- ју и речи:
„Много је моћна усрдна молитва пра- ведника ”,50 када
се савршава због покајања онога који њу, односно
молитву, иште. Јер, када један, односно праведник,
зида, а други, тојест грешник, разграђује, онда дело
остаје недовршено, као што смо се уверили на
примеру Саула и Самуила.
14471
„Свештеним наумом” овде назива распо-
ложење које његов живот усмерава ка врлини. А
„састрадалник” (у жалости) рекао је уместо „по-
моћник”.
14481
Божанствени Отац (Дионисије) нас уоп- ште
не одвраћа од тога да приступимо божанстве- ном
општењу и да од Бога заиштемо за себе оно што је
најбољс и што је спасоносно, знајући да Апостол
(Павле) заповеда да се молимо без пре- станка ,51 али
не одобрава да неко ко је обузет гор- дошћу, презире
светитеље и ниподаштава њихо- ве молитве.
[449] Одавде (Дионисије) почиње да говори о
томе да молитва користи усопшему. Обрати па- жњу
на то да је и пре њега расправљано о овој не-
доумици.
[450] 0 хоме која наша сагрешења Бог преви- ђа,
благодарећи молитви и прозби свештеника.
49
Види Римљ.
12,15.
50
Јак. 5,16.
51
Ср. I Сол. 5,17.
[45П о томе шта јереј (молитвено) иште.

№2] Односно онима (међу присутнима) који су
праведни и побожни.
[453] Наиме, оно што епископ правилно и до-
следно иште у молитви, то ће добити - али за
праведне. Јер, светоме Петру је речено: „Што све-
жеш на земљи”,52 и тако даље. Епископи се, да- кле,
угледају на светога Петра, као што се мало касније и
каже. Обрати пажњу и на величину, ви- сину и
чистоту јерархије.
μ.Μ] Обрати пажњу на то да ове ствари (епи-
скоп) не иште за грешнике.
[455] Односно од Божанственога Духа.
[456] То је одељак из Посланице Јаковљеве,
ко- ји нас поучава да не треба да се молимо за рђаво
лице или ствар.
[457ΐ реч је о лишавању Причешћа и о одлучи-
вању (појединаца од заједнице) по одлуци јерара- ха.
„Влашћу” (тј. силом, прим. прев.) назива спо- знајну
способност испитивања и расуђивања коју им је Бог
подарио, и којом они раздвајају грешни- ке од
праведника, и обратно.
[458] Обрати пажњу на то да јерарх, уколико,
противно науму Божијем, одлучи некога (од за-
једниде), онда нема уза се божански суд. Наиме,
дужан је да одлучење учини у складу са божан- ским
судом, а не по сопственом извољењу.
[459] Обрати пажњу на то шта је Апостолима
донео Свети Дух, Који им је, по надахнућу Го-
сподњем, дарован после Васкрсења.
5
- Маг. 16,19.
414 Свеиш Макаш Исповедник
[460] Односно светоме Петру.

[461] реч је о ХОме на који начин треба да разу-
мемо јеванђелске речи: „Што свежеш”,53 и тако даље.
1462]
„Свештеним богословљем” назива исказ: „Ти
си Христос, Син Бога живога”,54 који предста- вља
сведочење против василијана, несторијеваца,
павлијанаца и њима сличних.
14631
уМесто: „као што” (καθώς), речено је: „онако
како” (όπως αν).
14641
Није погрешио када је за њих (тј. јерархе,
прим. прев.) рекао: „јерархијско поступање”.
14651
Свето уље се користи код крштаваних на
почетку, а код усопших на крају.
[466] ρ64 је о томе зашто се уљем помазују
они који се крштавају, а зашто усопши.
[467] реч је о томе да свака душа поседује сво-
је тело, па заједно са њим прима и плату за све што је
оно чинило. Зато у освећењу учествују и она и оно.
Израз „обома дарује” сасвим је уоби- чајен.
[468] Тојест божанско законодавство.
[469] Обрати пажњу на то да „целовитим
чове- ком” назива човека који се састоји из умне душе
и тсла, као што показују речи: „чисто созерцање и
познање”; и (обрати пажњу) да „целовитим” на- зива
спасење душе и тела. Стога треба имати у виду
следеће: када, другачијим речима, каже: „...Да
надсуштаствени Исус у целости прими на-
53
Исто.
54
Мат.
16,16.
шу суштину”, треба да схватиш да се Очовечење

збило са умном душом и телом.
[4
™] „Обредним призивањима” назвао је моли-
тве рукополагања. Но, обрати пажњу на то зашто је
њих, односно света призивања и радње, (Дио- нисије)
прећутао.
14711
Тојест обзнањујемо.
[472]
Обрати пажњу на то гата божанствени Отац
каже за Крштење мале деце. О овоме је пи- сао јер га
је о томе питао свети Тимотеј; из овога је јасно да је и
све претходно, односно и остале главе, написао за
некога ко му је поставио пи- тање.
[473]
реч је 0 хоме да је и тада било оних који су
подсмешљиво гледали на наше свете Тајне, као и на
то да, приликом крштавања деце која још увек не
могу да говоре, уместо њих изговарају „одрицања” и
„сједињења” они који их приносе Крштењу. А због
тог подсмеха (Дионисије) дода- је да све Тајне нису
свима познате. Обрати пажњу на то да је и анђелима
много шта непознато.
[474]
„Познати”, односно „знани”.
14751
Обрати пажњу на то шта је (Дионисије)
лреузео од својих иретходника о васпитању деце.
14761
„Предводницима” назива Апостоле.
14771
Обрати пажњу на то коме родитељи пре- дају
своје дете после Крштења: куму, који је по- свећен у
божанствене Тајне, ради свештеног ру- ковођења
детета.
14781
Запази то да и кума назива „руководи-
тељем”.
14791
Односно живот.
СХОЛИЈЕ НА ПОСЈ1АНИЦЕ
СВЕТОГА ДИОНИСИЈА
'Αγιου Μαξίμου τού Όμολογητού
Σχόλια ε’ις τάς του 'Αγιου

Διονυσίου του Αρεοπαγίτου
Έπιστολάς
СВЕТОГА ДИОНИСИ Ј А
ПРВА ПОСЛАНИЦА
[1]
Претпостављам да је ово онај Гај коме је
божанствени јеванђелист Јован написао своју Трећу
посланицу; а ово закључујемо и по онима са којима
је овај божанствени човек општио зајед- но са
Апостолима. У шестој глави списа О цркве- ној
јерархији, (Дионисије) је рекао да се „терапев- тима”
(θεραπευτές, прим. прев.) називају монаси; у истој
глави говорио је и о гоме на који начин они постају
(монаси) - при чему не бивају клири- ци, али ипак
јесу виши од народа. Њима се, како изгледа, дивио
Филон у спису О созерцању или Прозбе; он их,
наиме, назива „терапевтима”, а пред сам крај ове
своје књиге описује њихово жи- вљење. Прочитај
спис овога Филона.
[2Ј
Ове речи, каже, немој схватити у општем
смислу него на следећи начин: наиме, таму раз- гони
светлост, и то нарочито силна (светлост), односно
незнање, које и само јесте тама, престаје
наступањем знања, и то нарочито многих (знања); са

друге стране, незнање о Богу, као што реко- смо, не
наликује незнању које потиче од неуко- сти. Другим
речима, што се више неко просве- тљује знањем о
Богу и што више стиче сазнања о бићима, односно о
умним и умственим стварима, то више ће, успињући
се у познању Бога, спозна- вати Његову
неспознатљивост, тојест стећи ће не- знање о Богу,
(схватиће) да Он јесте Светлост и Знање Које је изнад
свега спознатљивог, тако да ће надаље у тиховању
поштовати немогућност го- ворења о Богу. Сходно
томе, незнање о Богу не схвата се у смислу
„одсуства” знања, него у том смислу да оно само
надилази свако знање и узви- сује се изнад њега,
односно оно открива да је не- ко познао Онога Који је
свакоме и Себи Непо- знат и Непостижив. О овоме се
говори у првој глави списа О мистичком боГословљу
и у другој глави списа О божанским именима.
[3]
Што више, каже он, неко поседује знање о
бићима и истинску Светлост, односно само позна- ње
Истине, то више ће увиђати све оно што је о Богу
непознато; јер, све то се, посредством све- тлости или
знања, не открива већ остаје скривено за оне који ово
двоје поседују. А стицање и напре- довање у њима,
односно у просветљењу и сазна- њу, показује да Бог
јесте невидљив и неспознат- љив. Јер, онај ко је
угледао Бога и ко је разумео шта је видео, засигурно
није видео Њега Самога него нешто од онога што је
Његово, од онога што постоји и што је спознатљиво.
Схолије на Посланице свешога Дионисија 421
[4]
Заједно са овим треба имати у виду и „оно
што постоји и што је спознатљиво”. А у наставку се
каже да (Бог) „не постоји”, јер је „постојање”
својствено створеним бићима, а Бог је и изнад
„иостојања”, пошто је нестворен.
ДРУГА ПОСЛАНИЦА
[5]
О овоме је на разне начине било речи и у
спису О божанским именима\ но на сасвим особен
начин (велики Дионисије) је ово протумачио на крају
једанаесте главе истога списа, где каже: „Како Узрок
свега јесте и Божанственост и До- брота и
Установитељ Божанствености, а (исто- времено је) и
изнад свега тога?” Ово треба овако читати: „Питаш на
који начин Бог јесте изнад на- чела Божанствености.”
А затим одговара: „Ако замислиш да Божанственост
јесте онај дар од Бо- га којим се обожујемо, а да није
Сам Бог, онда добијаш одговор. Јер, Бог, мислим Бог
по Себи, јесте надсуштинска Суштина, а истовремено
је изнад Богоначалства, које нам Сам дарује и пре-
даје, односно изнад нашег обожења и свега по- добног
што уз њега иде.” А затим, изводећи за- кључак, каже:
„Ако дар Божији представља поче- так нашег
обожења, онда је очито да Онај Који је Узрок сваког
почетка и Који јесте Начело (тј. Почетак, прим. прев.),
односно Који јесте нат- почетан, засигурно јесте са
оне стране и такозва- не божанствености односно
богоначалности. Јер, Бог не стиче доброту на основу
односа, као што је случај са нама, него је поседује
независно од било каквог односа, док је ми
поседујемо у одно-
Схолије на Посланице светога Дионисија 423
су према нечему, пошто смо ми измењиви, а Он је

неизмењив.”
[6]
Немам у виду, каже он, Саму Божанстве- ност
и Доброту, која то јесте по суштини, одно- сно (немам
у виду) шта Она Сама јесте, већ до- бротворачки и
обожујући дар Онога Који истин- ски јесте Бог и
истински јесте Доброта. Наиме, Он јесте Начело и
Узрок (нашег) обожења и сти- цања доброте, и у том
смислу, каже он, сматра се да Он јесте изнад сваког
Богоначалства и Добро- тоначалства, схваћеног на
такав начин. И из ово- га, дакле, можеш увидети да
Божанственост и До- брота не представљају саму
суштину Бога; наиме, у једанаестој глави списа О
божанским именима, опширније је објашњено да
једино Бог јесте оно- стран у односу на љих (тј. на
Божанственост и До- броту, прим. прев.).
[71
„Неодносан” је Онај Који не поседује не- што
на основу односа него ствари постоје кроз
уподобљеност и однос према Њему, односно у Њему
заједничаре и Њему се уподобљавају она бића у
којима се (заједничарење и уподобљеност) опажају.
Божанство је, дакле, назвао „неуподо- бивим и
неодносним” из следећег разлога: што више неко
напредује у уподобљености Богу и у односу према
Њему, то више схвата недокучивост уподобљавања и
односа (са Њим).
ТРЕЋА ПОСЛАНИЦА
ί8]
Претпостављам да је Гај поставио питање у
вези са оним пророштвом пророка Малахије ко- је
гласи: „...И изненада ће доћи у храм Свој Го- спод,
Кога ви тражите, и Анђео заветни, Кога ви желите ”.1
А да је (Гај) ово питао на основу овог пророштва,
закључио сам из речи које је (Диони- сије) додао:
„...Мислим да богословље на то ука- зује”. На
задивљујући начин, дакле, он овде бого- словствује о
Господу Исусу Христу. Но, обрати пажњу на то како
објашњава израз „изненада” (έξαίφνης), а обрати
пажњу и на то како објашња- ва да је Христос примио
човечанску суштину.
[9]
Неколико пута је уместо имена „Бог” упо-
требио име „Скривени” (Κρύφιος), а уместо „бо-
жанственост” рекао је „скривеност”, као што је случај
и у претходним словима. Дакле, Бог се овде назива
„Скривеним” јер је невидљив.
ЧЕТВРТА ПОСЛАНИЦА
[ίο] Питаш, каже он, како је то могуће. Но,

обрати пажњу на прилог „овде”, који указује на
(божански) домострој, пошто се Он без њега (тј.
домостроја, ΓιριίΜ. прев.), и као Узрок људи, нази- ва
„Човеком” - јер је Творац људи.
[п]
Тако говори и (Јулије) Африканац у сво- јим
Хроникама\ наиме, Бог се назива истим име- нима као
и све што од Њега потиче, јер је Он у свима и у свему.
Но, у домостроју (спасења) нази- ва се „Човеком”
пошто је читавом Својом сушти- ном примио
(човечанску) суштину (тј. природу, прим. прев.), у
складу са речима: „Јер, у Њему оби- тава сва пуноћа
Божанства телесно.”2 Обрати па- жњу на сваку реч ове
Посланице зато што је она уперена против сваке
јереси - и старије и новије.
[121
Христа, каже он, не одређујемо на основу
Његовог човештва; другим речима, да Он јесте изнад
човека не говоримо тврдећи, на основу ло- госа
суштине, да је Он туђ општој (човечанској) природи,
већ о Њему, очито, говоримо на основу логоса
божанствености. Јер, (Дионисије) је додао: „Он није
само човек”, него је и Бог. Наиме, иако је, каже он,
примио целокупну суштину човека,
2
Кол. 2,9.
426 Свеши Максим Исповедпик
ми Га не раздвајамо од божанствености; јер, до- даје:

„Он није само човек.” А затим, рекавпш ово,
придодаје: „И није само надсуштински”, зато што је и
човек.
[13]
(Исус се, дакле, осуштаствио) „на начин који
је изнад људи”, зато што је (рођен) од Дјеве, а са
друге стране, (осуштаствио се) саобразно љу- дима,
по времену које је провео у (материнској) утроби, или
по томе што је (рођен) по правилима бременитости и
рађања. Истовремено, Он је из човечанске суштине
јер, као што је овај свети Отац рекао, свето Тело
Христово потиче од де- вичанске крви.
|14]
Божанственост (Христову) назвао је и по- сле
(Његовог) Очовечења „надсуштаственошћу”. А
надсуштаственост (Христове божанствености)
показује да је она изнад суштине и мудрости и силе.
[15]
Човеку је, наиме, својствено да потиче од
жене, а Ономе Који је изнад човека, својствено је да
потиче од Дјеве. Обрати пажњу и на то да Хри- стово
Тело јесте земаљско, а не небеско, као што су неки
сматрали.
[16]
Ево и овде се „превасходност” наводи како
би се изразила супротност у односу на све оно што се
схвата у смислу лишености. А затим, оним што следи,
он тумачи своје речи. Наиме, шта је „твр- ђење” (тј.
катафаза, прим. прев.), о томе смо већ говорили у
тумачењу треће главе списа О ми- стичком
богословљу. А на који начин, кад је реч о Господу
нашем Исусу Христу, „тврђења” имају
Схолије на Посланице свешога Диоиисија 427
значење порицања по преузвишености, објашња- ва

се на основу онога што је својствено људима. А ако
износимо „тврђење” о Христу, говорећи да Он јесте
Човек и да, саобразно нашој суштини, потиче од
Дјеве Мајке, онда то (тврђење) има смисао скривеног
и надумног порицања (тј. апо- фазе, прим. прев.). Јер,
онај ко чује (такво тврђе- ње) рећи ће да Он није
човек, пошто је (рођен) од Дјеве, него је изнад човека,
премда по свему дру- гоме јесте човек. Но,
(Дионисије) и ово објашња- ва тако што, називајући
Га Човеком у потврдном смислу, показује да Он није
човек у одричном смислу него да је изнад човека по
свему ономе што је Он чинио.
[17]
Христос, каже (Дионисије), није чинио бо-
жаиствена дела као Бог, јер (их је чинио) са Те- лом, а
не само по Својој божанствености - па ипак, та дела
јесу божанствена. Ни човечанска де- ла није чинио
као Човек; наиме, када би пожелео, по (Својој)
божанској власти, давао је плоти при- лику да
савршава оно што јој је својствено - па ипак, та дела
јесу човечанска. Израз άνδρωθέντος („богомужног”)
значи исто што и ένανθρωπή- σαντος („очовеченог”).
А „богомужно деловање” означава божанско и
човечанско деловање. Тако је (Христос) савршавао
божанска и човечанска дела на нама, тојест ради нас,
односно поживев- ши на земљи - онако како је
требало да се збуде. Обрати, дакле, пажњу на
натприродно и неизре- циво јединство Господа:
наиме, божанска дела Он није савршавао као Бог (јер
је био Човек), нити је човечанска дела савршавао као
Човек (јер је
био и Бог). И зато је божанствени Григорије Бо-

гослов дивно рекао: „Као што су (Христове) при- роде
узајамно смешане, тако се и њихова својства, због
потпуног сједињења, узајамно прожимају.” А да
божанствена дела није чинио као Бог, пока- зује то
што је телесним ногама ходио поврх мора. Јер, Богу је
својствено да воду учини чврстом, али Му није
својствено да ходи телесним ногама. Ни- ти је
Божанству својствено да поседује плот са но- гама и
костима. Са друге стране, Богу је својстве- но да
омогућује да Дјева буде бременита, али Бо- жанству
није својствено да поприми (човечанско) обличје и да
се саобрази другим човечанским је- динкама. Исто то
може се посматрати и обратно: човечанске ствари Он
није чинио као Човек: на- име, био је Човек (Који
потиче) од Д|еве, али не на човечански начин - јер,
који то човек иотиче од девице? Такође, ходити
ногама својствено је човеку, али (ходити) поврх воде
није својствено човеку - јер, који је човек тако чинио?
[18
Ј Нека нико не буде заведен лудошћу, па да
Господа Исуса назове „божанственим човеком”
(θεανδρίτης). Наиме, (Христову) енергију (Дио-
нисије) није назвао „богочовечанском” у смислу да
Он јесте „божанствени човек” (тј. обожени чо- век,
прим. прев.) него је Његову енергију назвао
„богочовечанском”, пошто то јесте енергија Бо- га и
Човека. Зато је и рекао да је Бог „очовечен”, а не да је
човек постао Бог. А сада је, дакле, сме- шану енергију
назвао само „богочовечанском”, јер је (Христос)
поступао само као Бог онда када је, бивајући одсутан,
исцелио капетановог слугу,
док је само као Човек, иако јесте Бог, поступао онда

када је јео и када се жалостио. А мешовито је чинио
чудеса када је посредством помазања да- ривао
слепима вид и када је додиром заустављао течење
(крви) код крвоточиве (жене).
ПЕТА ПОСЛАНИЦА
[19]
Ово што је овде Отац (Дионисије) рекао,
посматрај на примеру телесног вида. Оно, наиме, што
настаје због одсуства светлости, а што осује- ћује
могућности виђења, то исто омогућује и не- сметано
гледање ка Сунцу усред поднева.
ШЕСТА ПОСЛАНИЦА
[20]
Могуће је, каже он, да се онај ко у многим
стварима очито оповргава лаж, и сам огреши о
истинитост, која је једна. Наиме, истина је једна;
скривена је иза мистичног значења догмата, и њу је
потребно истраживати уз помоћ божанске бла-
годати. Примера ради, док је Несторије настојао да
оповргне учења Арија и Аполинарија, а цруги, попут
њега, (да оповргну учења) сличних (јере- тика),
запали су у друге неприличне јереси. Нека нико,
дакле, не следи њихов пример и нека не одбацује
списе Отаца уперене против инославних. Наиме, он
не каже да не треба разобличавати и оповргавати
мишљења непобожних (јер, како би, иначе, и сам
оповргавао речи Елиме, као што се види у спису О
божанским именима?) него да не треба превасходно
говорити против других, одно- сно да треба на поучан
начин и са потпуном тач- ношћу излагати слово
истине, а да оповргавању треба прибегавати тек онда
када се непобожни побуне.
Још једно тумачење:
О томе да не треба оповргавати мишљења
других већ да треба превасходно учвршћивати
сопствено мишљење; исто тако, не треба писати
против веровања или побожности које се чине
неисправнима него (треба писати) у одбрану исти- не.

А зашто он овако говори, објашњава нам сле- дећа
посланица.
[21]
Обрати пажњу на то да треба писати само
ради укрепљења исгине, а не против других.
СЕДМА ПОСЛАНИЦА
[22]
Овај „свети” Поликарп постао је епископ
Смирне у Азији, пошто је слушао светога Јована
Јеванђелиста, као што, у трећој књизи списа Про- тив
лажног знања, вели Иринеј који је мученич- ки
скончао у огњу. Исти овај божанствени Поли- карп
написао је Посланице Филипљанима. Ова посланица
блаженога Дионисија садржи и многа задивљујућа и
чудна запажања о помрачењу Сун- ца које се збило
приликом распећа Христовог.
[231
Израз „бива оповргнуто” односи се на обо- је -
такав је састав ове реченице. Овде је речено: „идол”,
уместо: „подобије”.
124] реч је о софисту Аполофану, који је најпре
био друг великога Дионисија, а касније га исме- вао
због тога што је постао хришћанин, и тврдио је да је
он говорио против Јелина, јер и човечан- ска мудрост
јесте од Бога.
[25] Ову реченицу треба схватити на следећи
начин: „Ја, наравно, не понављам мишљење мно- гих
који су приземно и страсно привржени поет- ским
представама и страстима.”
1261
„Познањем бића” назвао је посматрање
кретања небеса и разматрање других делова тво-
ревине, сагласно са једним одређењем философи- је
које гласи: „познати бића каква она јесу”. Исто
то казују и речи Апостола (Павла) садржане у Првој

посланици Коринћанима: „Пошто, дакле, у
премудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бо- га”,3
а то је, по њему, „мудрост” која се пројављу- је кроз
хармоничност и устројство творевине. Дакле, обрати
пажњу на то да се „познање бића” назива
„философијом”, а њу Апостол, у Првој посланици
Коринћанима, назива „премудрошћу Божијом”. (На
почетку је [Дионисије] навео раз- лог зашто није
писао ни против Јелина ни против других.)
[27]
Из онога што Јелини уче, он наводи (ства-
ралачку) заповест Бога, Узрока свега, и тврди да Бога,
као Устројитеља свега, треба да познамо на основу
тога што је Сунцу и Месецу заповедио да одређују
дан и да чине круг по читавом небу, од- носно од
истока ка западу. А ако они не круже у складу са
небом које их обухвата, при чему се не- бо и сфера
непокретних звезда обрћу од истока ка западу, онда се
Сунце и Месец крећу у обрат- ном смеру, односно од
запада ка истоку - и по то- ме, наравно, треба познати
и заслужено се диви- ти Богу. Саздатељу и
Устројитељу свега. Ово смо, дакле, протумачили
насупрот Аполофану, који каже да тада небо не беше
заустављено за- једно са Сунцем; а у схолијама које
претходе овој, говорили смо о овој теми онако како
јесте. (Реч је о томе да звезде мирују вољом Божијом
и да се оне више не крећу када [Бог] тако науми, као у
случају Исуса Навина и Језекиља.)
3
1 Кор. 1,21.
[28]
Овде (Дионисије) говори о ономе што се
збило у време Исуса Навина, а тиме светога По-
ликарпа подсећа на овај догађај како би се њиме
супротставио Аполофану. Он, дакле, каже: „Ре- ци
му: ’3нај да је Бог - у тренутку када су Сунце и Месец
били на узајамно супротним странама, а притом
Сунце беше залазило - зауставио (не- беска) светила у
месту, а то заустављање беше остварено некаквом
неизрецивом силом њиховог Узрока - Бога. И све је
стајало непомично зајед- но са двама светилима; јер,
ни небо ни звезде ни- су се кретали него су заједно са
двама светилима били непокретни. Но, ход и кретање
свега нису се зауставили само накратко него на читав
дан, та- ко да је, у време Исуса Навина, дан био
двострук, односно трајао је двадесет четири часа, као
што то јасно каже Исус Сирахов у химни Оцима ’.”4 А
затим додаје: „Но, ако Аполофан каже: То ни- је
могуће, јер небо и остале звезде нису заједно са
светилима прекинули свој ход него су се и даље
кретали, а само су се она зауставила’, одговори му
овако: ’Истинскоме Богу и Његовом познању треба,
пре свега, да те врати управо то што је Он покретао
небо које садржи светила, и што је у непокретности
држао светила које оно садржи. Наиме, знак највеће
силе јесте у следећем: иако су се небо и остале звезде
кретали, Сунце и Ме- сец су остали непокретни и
нису, заједно са свим другим телима, били покретани
истом силом ко- јом су сва она стално покретана’.”
4
Ср. Сирах 46,4.
[29]
Он, наиме, каже да се заједно са непокрет-
ношћу неба (а њега је назвао „читавом васеље- ном”)
одиграло и заустављање Сунца и Месеца. Штавише,
каже он, још чудесније је следеће: иако је небо
кружило - јер њега је имао у виду када је рекао: „Све
оне узвишеније и свеобухватније сфере... које собом
обухватају све остале”- Сун- це и Месец (јер они су
„обухваћени”) ипак се ни- су кретали заједно са оним
чиме су обухваћени.
[30]
Додао је реч „скоро” пошто онај дан није
постао сасвим трострук (наиме, трајао је триде- сет
два часа): (десет) од изласка (Сунца) па до тачке у
којој се оно затекло када се збило чудо, десет одаиде
па до истока, и дванаест до коначног заласка. Исти
начин изражавања и овде користи када каже: заједно
са Сунцем и небо је, у периоду од двадесет четири
часа, остварило оно натпри- родно кретање у
супротном смеру - или је то, мо- жда, чинило једино
Сунце?
[31]
Ово што је речено, треба схватити у сле-
дећем смислу: васељена (тј. целокупно иебо, прим.
прев.), покретана овим супротним подстицајима, у
овом временском периоду обрће се у супротном
смеру, односно на надразуман начин креће се уна-
зад. О овоме се говори у Трећој књизи о цареви- ма, а
нарочито у њеном преводу од Симаха, и у Другој
књизи дневника.
[32Ј
Годишње кретање Сунца одвија се на пет
начина: северно уздизање, односно од пролећне
равнодневице до летњег повратника; северно спу-
штање, од летњег повратника до јесење равно-
дневице; јужно спуштање, од равнодневног по-

вратника до зимског повратника; а онда, јужно
уздизање одатле до равнодневног (повратника), и
пето (кретање), које је супротно свему. Дакле, пошто
је поменуо његово петообразно кретање, он је,
придодајући (граматички) члан и (присвој- ну
заменицу) „своје”, показао да је то његово по- знато и
уобичајено кретање. А ово што Отац овде говори,
треба овако схватити: претпоставимо да се тога дана
Сунце у часу излажења налазило у првом одељку
Овна; дакле, вратити се у тај исти одељак Овна било
је немогуће а да се притом не испуни петоструко
кретање које смо поменули, односно триста шездесет
пет дана и једна четвр- тина (дана). И тако, у току
десет часова, а то зна- чи од дванаестог часа у којем
се (Сунце) беше за- текло, до оног положаја где се
окончао његов излазак, односно до првог одељка
Овпа, враћају- ћи се к њему, Сунце је извршило
петообразно кретање, односно употпунило је
годишњи круг. А за других десет часова, после
обратног крета- ња, враћајући се на место на којем се
затекло ка~ да се збило чудо - односно у једном и по
одељку Овна - на сличан начин је, крећући се уназад,
употпунило растојање петообразног кретања; а то је
(Дионисије) показао речима: „крећући се уназад”. Јер,
није било могуће да се (Сунце) поно- во врати у тај
један и по одељак Овна, пошто се већ било удаљило
од њега а да притом нису про- текли дани, како је
речено.
[33]
Ово („словима”) је речено уместо „пове-
стима”.
[34)
Персијанци Сунце називају „Митром”. Да-
кле, продуженост тога дана показао је придевом
„троструки”. Но, поред овога, обрати пажњу и на то
шта овај Отац каже за таму која у време Рас- пињања
Господњег беше завладала по читавој зе- мљи од
шестога до деветога часа.
[35!
Можда мисли на Илиопољ у Египту; у то
време обојица5 су јотп увек тамо учили.
[361
Кажу, наиме, да другачије не може бити
помрачења уколико Месец не заклони Сунце.
[37]
Погледај како он овде, угледајући се на је-
ванђелиста Луку, даје решење ове недоумице.6 Нико
осим њега није описао чудесну страну ово- га
догађаја. Наиме, пошто је божанствени ЈТука рекао
да је од шестога часа, у који се збило рас- пеће
Господње, настала тама и да се Сунце по- мрачило ,7
сви су били у недоумици зашто је он поменуо
иомрачење, кад је Месец тада био четр- иаестодневни
и није било преклапања Сунца и Месеца. Наиме,
скоро сви тумачи, који су живе- ли много година
касније, сматрали су да је то Сун- це изгубило своје
зраке три сата пре деветога ча- са. Но, овде се заступа
чудан начин помрачеља. Каже, наиме, да је Месец,
који је тада био четр- наестодневни (јер тада не беше
време поклапа- н>а), од истока стигао до Сунца у
шести час, и по- дударивши се са њим, зауставио се
скривајући источну страну Сунчевог круга. Јер,
Месец је ода-
5
Мисли се на Ареопагита и
Аполофана.
6
Ср. Лук. 23,44.
7
Ср. Лук. 23,44-45.
тле наишао и ггостепено заузимао Сунчево место, све

док није засенио целокупни његов круг. Но, да је то
било уобичајено помрачење, требало је са исте стране
да се збуде и помрачење и понов- но осветљење.
Примера ради, када Месец сустиг- не Сунце, он
најпре са источне стране заклања део Сунчевог круга,
одакле је и почео да га сусти- же. Одатле, односно од
источног дела, започиње да се појављује Сунчев круг;
јер, крећући се ка за- паду, односно идући паралелно
са Сунцем и пре- тичући га, Месец прво открива ону
страну коју је наире заклонио - а то је источна страна
(Сунца). Но, у време спасоносних Страдања није се
збило тако него супротно. Наиме, Месец је дошао са
истока и сустигао Сунце, а онда је заклонио цели
његов круг. А затим није наставио своју путању ка
западу него је свој ход усмерио опет ка истоку, најпре
откривајући западну страну Сунчевог кру- га. Кретао
се, дакле, уназад, односно ка истоку, што је сасвим
супротно у односу на Сунце, тако да помрачење и
поновно откривање није запо- чињало са исте стране.
У тринаестој глави своје Хронике, јелински летописац
Флегон помиње да се ово помрачење одиграло у
време треће Олим- пијаде, и каже да се оно збило на
неуобнчајен на- чин, али не описује како. Исто
помрачење поми- ње и наш (Јулије) Африканац у
петој књизи Хро- ника, као и Јевсевије Памфил у
својим списима.
ОСМА ПОСЛАНИЦА
[38
Ј Овај Димофил беше монах, као што то и
наслов показује, јер су монахе називали „терапев-
тима” (θεραπευταί). Пошто се грубо понео према своме
свештенику и прекорио га зато што је при- мио неког
човека који се покајао због својих гре- ха, најпре је
избацио покајника, бијући га, затим је отерао
свештеника, а он сам је постао самору- коположени
свештеник. Обрати пажњу на то да су се таква злодела
збивала и у оно време. Оправ- дано га, дакле,
(Дионисије) ословљава са „племе- нити Димофиле”,
јер га прекорева за непримерену силовитост, а не за
његову побожну благочести- вост, и на тај начин га
понижава као монаха.
[39!
Другим речима, када Свето Писмо говори о
томе да је (Мојсије) изазивао одбојност Божију и да је
Бог одвраћао Своје лице од њега, онда оно, каже
(Дионисије), показује да је Мојсије тада би- вао без
кроткости и да је зато страдавао, односно да је био
изван Божијег виђења.
[40]
Погледај, оно што је изузетно и превасход- но
за уподобљеност Богу јесте кроткост; а због своје
кроткости Мојсије је назван слугом Божи- јим.
[411
Славољубље дословно значи жудети за славом
и љубити је. „Богоизабраним” (Дионисије)
не назива некога ко се тако зове (тј. Θεόκριτος,

Теокрит, прим. прев.) већ онога кога Бог сматра
способним да предводиг.
[42]
„Богооцем” назива Давида због Христа. Јер,
божанствени ГТавле каже: „...Изабран за је- ванђеље
Божије, које Бог унапред обећа преко пророка Својих
у Светим Писмима, о Сину Сво- јему, Који је по телу
рођен од семена Давидова”.8 Према томе, оправдано
се Давид назива „бого- оцем”.
[43]
Заиста, у Закону је писано да и запрежној
животињи свога непријатеља треба помоћи ако је
пала.9
[44]
Ка висинама. Обрати пажњу и на човеко-
љубље анђела, на то да се они моле Богу за наро- де и
да прете отпалим силама, односно демонима.
[45]
Реч је о доброти Господа нашега Исуса
Христа, истинскога Бога. Он заиста твори биће (тј.
постојање, прим. прев.), односно (све постоје- ће)
одржава у постојању.
[46]
Пошто је рекао „све”, а у „све” спадају и
нежива и бесловесна (бића), он је, додајући речи:
„саобразно способности свакога од њих”, предо-
строжно осујетио противљење које се појавило.
ич о томе да Господ све љуби и да нас моли да
не отпаднемо од Њега, и да се зато назива Уте-
шитељем.
[48]
„Скрушити се” (θμΰπτεσθαι) овде дословно
значи „раздробити се” (тј. разделити се, прим.
8
Римљ. 1,1-3.
9
Ср. Закоии пон.
22, 4.
прев.). Ова реч се користи и за заљубљенике; наиме,

приступајући општењу са онима у које су заљубљени,
они у телесном смислу остварују ту раздељеност. Зато
се овај пример користи и за друге сличне ствари.
[49] Овде има у виду јеванђелску причу о
блуд- ном сину10 и друге њој сличне. На диван начин
каже: „Он целовит све (свеобухватно целива)”,
посрамљујући овим речима јеретике који су гово-
рили да Бог спасава само душу, али не и тело. Да- кле,
„целовит”, каже он, Господ, Који је примио тело и
душу, спасао је „све” нас, који се састојимо од душе и
тела. Тада је, наиме, било јеретика ко- ји су потицали
од Симона, као што казују Иринеј и Иполит. Исто
умују и они што следе Оригено- ва учења. А израз
„свеобухватно” употребио је уместо „обгрливши”.
[50] Погледај кога (Дионисије) назива
„позва- ним пријатељима”; мало касније он таквима
на- зива добре анђеле. Погледај на који начин схвата
речи: „...Да би Он (Сам) био станиште свих који се
радују”.
[51] „А ти”, каже, „Димофиле, и свештеника
си наружио”, јер је рекао да је покајани бешчасник
достојан сажаљења, односно да је достојан мило- сти.
Чини ми се, дакле, да је Димофил увредио презвитера;
јер, он (тј. Дионисије, прим. прев.) обично
„свештеницима” назива презвитере, као што је јасно
показао у спису О црквеној јерархи- ји. У наставку, он
одмах потврђује ово што је ре-
10
Ср. Лук. 15,11 и даље.
чено. А сам текст се може схватити на два начина:

„Наружио си свештеника који је био благона- клон...”,
и тако даље, али и: „...грешника кога је (свештеник)
сматрао достојним милости”.
[52] Овде „омаловажио си” (Светиње над
све- тињама) значи: „унизио си”, и: „умањио си”; или,
ако није тако, онда „омаловажио си” значи: „узео си у
своје руке”, као што се каже, односно: „узео си
(Светиње) са Жртвеника и однео”, иако Закон каже да
је то допуштено (само) ђаконима и пре- звитерима: „А
свештеници се старају о Свети- њама”, као што
(Дионисије) и вели на следећем листу.
[53] о томе да свештеника, чак и ако греши,
не треба да прекоревају ни ђакон ни монах, а наро-
чито не мирјанин - осим ако није реч о јереси; јер, он
је изнад чина монаха или служитеља, односно ђакона.
Па ако је тако, онда је још недопустивије да неко
оптужује епископа.
[54] Обрати пажњу на то да и свештеници,
за- једно са јерарсима, јесу анђели (тј. весници, прим.
прев.) и тумачи божанствених судова; а да је по-
сланица написана о свештенику кога је монах оте- рао
и наружио, то се из овога јасно види.
[55] Имај у виду да они који хоће да од пре-
звитера науче о божанственим Тајнама, не треба то
сами да чине, чак иако су монаси, него посред- ством
ђакона, и то у одговарајуће време.
[56] Као што смо већ рекли у тумачењу
списа О црквеној јерархији, у поглављу о чину мона-
шког посвећења, презвитери су ти који им преда- ју
монашки образ.
[57] Овде је реч о црквеним чиновима и о

то- ме у чему се садржи служба монаха - јер њих на-
зива служитељима (тј. терапевтима, прим. прев.). О
овоме он говори и у спису О црквеној јерархији.
[58] Ђаконима је поверено чување црквених
врата, као што (Дионисије) каже у сгшсу О цркве- ној
јерархији, у поглављу о свештеничком руко-
положењу, недуго после почетка овог одељка.
[59] о гоме да је и тада постојала завеса око
Жртвеника.
1601
Обрати пажњу на следеће: верује се да онај ко
неовлашћено и противно свештеним канони- ма
приступи Светињама, тај ниједну од њих не мо- же ни
видети, ни чути, ни задобити, па макар их својим
рукама дотакао.
1611
Овде се речи: „у складу са Законом”, одно- се
на обојицу, као и на њега самога.
[62]
Када неко и поступа како ваља, али не са-
образно свом чину и достојанству, он сам престу- па
своју надлежност.
[63]
реч је о демонима који су о Исусу говори- ли
као о Богу.
[64]
О томе да богословље оповргава свакога ко
себи присваја епископство.11
[65]
0 хоме ко може припремати и узимати Светиње,
и о томе да то није сваком доступно.
[66]
Обрати пажњу на разлог због којег се Мој-
сијева сестра Марија огубала.
[67]
На синове Скевине беху насрнули демони
зато што су ови, не верујући у Христа и не будући
11
Ср. I Петр. 4,15.
Схолије на Послинице свешога Дионисија 445
рукоположени, изгонили демоне, а то је било до-

пуштено само „заклињачима”. О овоме се говори у
Делима светих апостола.12
[68]
Обрати пажњу на значење Мојсијевих ре- чи:
„Праведне ствари се постижу на праведан начин ”,13 и
на то да чак ни праведним стварима човек не треба да
тежи када то није у складу са његовим достојанством.
Но, о томе ће бити речи и у наставку. А тиме се
опширније занима Ори- ген у десетој Омилији на
Плач Јеремијин.
169]
Ово показује противљење, као да Димо- фил
тврди како је код свештеника присутна нека- жњена
непобожност.
[70] Одговор на противан став о самодовољ-
ности.
Π1] о томе да речи о анђелском нижем поло-
жају и о чиновима не треба схватити у простор- ном
смислу, односно као да се анђели (простор- но)
приближавају Богу, већ их треба схватити у смислу
способности свакога; наиме, Бог није у не- ком
простору, па, сходно томе, ни умне силе нису у
простору.
[72]
Односно приликом савршавања свештених
Тајни. А каже „христообразно” зато што свеште- ник,
молећи се пред божанственим Даровима, од- носно
Символима, прима на себе Христов чин.
[73]
Не приличи, каже он, да Димофил, који је
монах, исправља ова сагрешења.
12
Ср. Дела ап. 19,13-
16.Ср. Закони пон. 16,
13
20.
|74]
О томе шта значе речи: „Праведне ствари се
постижу на праведан начин”,14 и о томе да је ан-
ђелима дарована праведност.
[751
Другим речима, Димофил треба да казни своју
неразумност и гнев и жељу свога началољу- бља.
Обрати иажњу и на то да се код свих посто- јећих
бића посредством првих (бића) прсдаје дру- гима оно
што им припада.
[76]
Нека разум, каже он, завлада над гневом и
жељом, јер је ово двоје ниже од њега. Наиме, када
разумност овлада њима, она се показује као власт и
сила, тако да се њима не користи било како већ само
за нешто корисно.
[77]
Има у виду божанственога Павла.
[781
Из Прве посланице Тимотеју.
[7У]
Обрати пажњу на похвале достојан цркве- ни
поредак: монахе нека исправљају ђакони, а ове
презвитери, а презвитере епископи, а епископс
Апостоли и њихови наследници. А наследнике
Апостола исправљају они који су њима равни по
чину.
м Обрати пажњу на то да Апостоли, као и
наследници Апостола, јесу виши од епископа и да
свако треба да буде исправљан од онога ко је по чину
светији. А наследници Апостола, сматрам, јесу
садашњи патријарси.
[81]
Запази његову огорченост, или, боље ре-
чено, саосећање овога Оца.
[82]
„Јер, ако Ти не мислиш”, каже он, „да си
служитељ благога Бога, Који је наш (Бог), онда
,Ј
Исто.
си свакако туђ и нама и читавој Цркви.” Обрати

пажњу и на то да се овај преступ беше одиграо у
парохији всликога Дионисија, и да је управо он
учинио Димофила монахом Цркве.
1831
Обрати пажњу на то шта он назива дво-
струким грехом: када неко греши, а не зна да је
згрешио. Ово су речи Јеремијине, који у настав- ку
објашњава: „Јер, два зла учини мој народ: оста- више
мене, извор живе воде”,15 и тако даље.
[84]
Голема и велика и саосећајна утеха за гре-
шнике.
Μ Има у виду Господа, Који не заповеда ни- шта
слично ономе што је Димофил учинио.
[ад
„Он греха не учини, нити се нађе превара у
устима Његовим”,16 каже апостол Павле; а он исти
каже и: „(Он је) ...одвојен од грешника И ви- ши од
небеса”.17
[87]
Односно оно што приличи човекољубљу, а
не тами и мучењу.
[88]
О овоме је реч у Јеванфељу по Ј1уки.18
[89]
Много добара си добио, Оче врло састра-
дални!
[9(,]
Обрати пажњу на то да он за ученике Го-
сподње каже да су били „без заједничарења у Све-
томе Духу” када су затражили да на Самарићаие сиђе
огањ са неба, као што налазимо у Јеван- ђељу.19 Зашто
им Господ каже: „Не зиате какво-
15
Јер. 2,13.
1ή
I Петр. 2,22.
17
Јевр. 7,26.
18
Ср. ЈТук. 23,
19
23.Ср. Лук. 9, 54-
55.
га сте ви духа”? Можда је, наиме, овако рекао да би

указао на какво служење су они изабрани, и каквој
благодати треба да служе. Но, можда је и овај Отац,
имајући у виду савршенство благо- дати коју су они
примили после Васкрсења (Хри- стовог), овако рекао
јер је писано: „Јер Дух Све- ти још не беше дат, зато
што Исус још не беше прослављен.”20
„Свештеноустановитељем” нази- ва светога апостола
Павла, јер га је овај хирото- нисао за архијереја
атинске Цркве, као што је за- бележено у
Апостолским установама.
[91]
Обрати пажњу на дивну, а сада нарочито
корисну поуку о томе да треба да буду поучава- ни, а
не кажњавани они који нешто не знају, као што и
слепима показујемо пут, а не кажњавамо их. Израз
κατά κόρρης неки сматрају слепоочни- цом, неки
образом, а неки, опет, неким другим де- лом главе.
Но, најбоље је да га, као што рекох, сматрамо
слепоочницом. Са друге стране, овај израз (тј. κόρρη,
прим. прев.) Хомер користи у облику κόρση. Ова
именица (тј. κόρρη, прим. прев.) наглашена је оштрим
нагласком на прет- последњем слогу. Дакле, Димофил
је ударио по- кајника у слепоочницу.
[92)
Они, наиме, који се одлуче да некоме на- несу
неправду, или да учине добро дело, каже он, не
остваре увек оно што науме. Очито је, дакле, да се
одсуство воље односи на оне којима се чини добро
дело, а одсуство делања на оне који подно- се
неправду.
20
Јов. 7, 39.
Схолије т Посланице свешога Дионисија 449
[93]
Обрати пажњу на то шта су, по њему, по-
следице за оне који хоће некоме да нанесу неправ- ду,
или да учине добро дело, чак и ако не остваре оно
што су наумили.
Μ реч је о томе да праведници јесу иристали- це,
односно следбеници и сапутници добрих анђе- ла, не
само у будућему веку већ и у овоме животу.
[ед реч је о томе да највеће од свих блага је- сте:
бити увек са Богом.
[96] о томе да грешници бивају кажњени и у
овоме и у будућему животу, јер ће, заједно са де-
монима, бити осуђени од сопствених страсти.
[971
Погледај колико је виђење светога Карпа
препуно сваког ужаса, али и утехе!
[98]
Прекрасна приповест о томе да не треба
проклињати оне који су сагрешили чак и ако су
сагрешили против Бога. Обрати, дакле, пажњу на то
да ова прича садржи неописиво милосрђе Го- спода
нашега Исуса Христа и према онима који се кају. Она
говори и о светости божанственог Картта. То је онај
Карп кога апостол Павле поми- ње у Другој
посланици Тимотеју.21
[99]
„Предобреднима” (тј. предсавршенима, прим.
прев.) Атињани су називали оне молитве које су уз
жртвоприношење изговаране пред обред венчања. А
опет, брак су називали „савр- шенством” јер он
усавршава човека у свему што се тиче живота. А то се
може показати на приме- ру многих комедија које су
песници састављали. Наиме, они су брак називали
тајном и сматрали
21
Ср. II Тим. 4,13.
су да човек треба да буде унапред опредељен и да

буде унапред посвећен, односно да се унапред очисти
ради припреме за тајну - као Кратин у Пилејевој
драми Пилеа. Са друге стране, обреде неког од
такозваних богова називали су „посве- ћење” и
„усавршавање”, јер су усавршавали и во- дили ка
савршенству оне који узимају учешћа у обреду.
Дакле, оним изразима којима су Јелини говорили
безбожно, њима истима је велики Дио- нисије назвао
тајну Истине, и „предсавршенима” је назвао оне
молитве пред Животворном Тајном, усавршавајуће
прозбе за очишћење и причешће пресавршеним и
усавршавајућим даром жртво- приношења. А
„домаћин ми је био”, рекао је уме- сто: „примио ме је
као госта”.
[ΐοα] Постојали су неки дани код идолопокло-
ника које су они називали „иларијама” (тј. радо- сним
данима, прим. прев.), а нски од њих били су засебни
дани радости - када би нско ступао у брак или када би
се коме родио син, док су други називани општим или
свенародним - када би, ре- цимо, био проглашаван
цар, па се приређивало свенародно весеље. У те дане
није било допуште- но носити одећу жалости; наиме,
свакодневно су приређиване представе и
жртвоприношења, а они који су били у жалости,
обустављали су своје оплакивање и пратили су
весеље; и уопште, ти да- ни који су били одређени за
„иларије”, пролазили су у нспрекидном гошћењу.
Постојале су и Ила- рије које су представљале
посебан празник Ри- мљана, приређиван у част мајке
њихових богова, или, боље рећи, демона, као што
каже Димофил
у свом делу О жртвоприношењима и празнова- њима

у старини.
[101]
Односно онолико колико траје овај жи- вот.
Ваља имати у виду да они који су богољуби- ви треба
целога живота да саветују заблуделе и да их приволе
познању истине. Но, обрати пажњу и на следеће: неки
људи говоре противно из неу- кости, користећи се
апостолским речима које гла- се: „Човека јеретика по
првоме и другоме савето- вању клони се”, 22 јер нису у
стању да схвате зна- чење реченога, које постаје
сасвим јасно тек на основу онога што је у наставку
речено. Наиме, одустајање после првог и другог
саветовања по- стаје оправдано када се онај ко
поучава одлучи да одустане јер се уверио да се
поучавани окренуо у другом правцу, а не схвата да
тиме сам себе осу- ђује. Јасно је, дакле, да се пред
свештеним учите- љима разоткрива и стање оних који
им приступа- ју. Но, неки други сматрају да речи: „по
првоме и другоме саветовању”, означавају учења
Старога и Новога Завета.
[ш] Обрати пажњу на то да је апостолско Пре-
дање установило правило ноћног појања Псалама.
[шз] Одричну речцу „не” треба спојити са при-
девом „спокојан” да би смисао био овакав: „Он се
пробуди, не наситивши се многим сном; а сан му
беше испрекидан и неспокојан, јер беше пун пре-
кида.”
[нм] ;ЈМуња” (πρηστήρ) је спирално кретање
пламтећег ваздуха одозго надоле. Она је ужаре-
22
Тит. 3,10.
на, и зато јој име долази од глагола „жарити”

(πιμπραν).
[ΐ°5] Обрати пажњу на то да се анђели указују
светитељима у људском обличју.
[106] Обрати пажњу на то да речи: „...Ноге им
беху без ослонца”, показују да извољење лако
подлеже завођењу; јер, да нису желели, не би пали.
[ш] Обрати пажњу на то да ђаво баца људе у
најцрњу таму, коју он овде назива „провалијом”,
односно „безданом”; а то чини или обмањујући или
гурајући у њу оне који му верују. Некада он, ради
завођења других, узима развратне људе се- би за
сараднике, као што је узео и идолопоклони- ка ради
овога који је сада заведен и о којем је реч. И зато
(Карп) у својем виђењу види људе међу змијама,
односно демонима, који повлаче надоле оне што су
побеђени од ђавола - и од којих нека нас Господ
ослободи!
[108] Обрати пажњу на израз „(приморан) злом”,
односно „грехом”; а то се збива по слобод- ном
извољењу, и дословно се назива „зло”. Изра- зе
„невољно” и „приморани” немој схватити као неку
принуђујућу силу, односно као ђавола, као што
схватају манихејци и масалијани, него овако:
пристајући на наговор да чинимо зло, ми томе ко- ји
нас обмањује дајемо могућност да нас непре- кидно
напада тако што од нас самих прима силу (за борбу)
против нас. У супротном, ако му не би- смо били
послушни, изгубио би силу, јер уз нас је увек помоћ
Божија која нас укрепљује, као што се у наставку и
каже.
[ΐο9] Обрати пажњу на неописиво милосрђе

Божије.
[ΐι°] Мисли се на Карпову руку.
Ш1]
Односно они који (Га) распеше; ово Го- спод
говори Карпу.
[Ш1
Обрати пажњу на то да и Сам Господ на- зива
анђеле „добрима и човекољубивима”.
ДЕВЕТА ПОСЛАНИЦА
11131
Овај свети Тит био је познат Апостолу
(Павлу), који га је поставио за епископа Крита, као
што каже и Посланица коју је божанствени Павле
написао овоме истоме Титу.
[ш] о томе шта садржи спис Символичко бо-
Гословље великога Дионисија.
[И5Ј
„Отискивати” овде значи „пресликавати” и
смештати у свој ум; такво значење преузето је од
живописаца који, имајући у виду истину, сли- кају
иконе. „Оцима неизрециве мудрости” назива пророке.
11161
„Можемо поштовати” (σεφθείημεν) каже са
значењем „(можемо) указати поштовање”,
„почаствовати”, „дивити се” и „бити усхићени”.
Обрати пажњу на то да се речи: „Извор живота се
Сам у Себе излива и Сам у Себи пребива”, одиосе на
поклоњења достојну Тројицу; наиме, овим се показује
и (Њена) једносуштност, одно- сно (показује се) да
Јединица иступа у Тројицу и да у Њој остаје. Тако
говори и Григорије Бого- слов у првом Слову о Сину,
као и у другом слову О миру. Обрати, такође, пажњу
на речи: „...Кроз Себе (Саму) Себе посматра” - и оне
говоре о Све- тој Тројици.
Схолије на Посланице светога Дионисија 455
11171
„Изван њега”, односно „изван символич- ког
изображавања”. И овде он каже „колико ли” уместо
„много”, док „све што је изван” означава оно што овај
израз обично и подразумева.
11181
„Утробу Божију” помиње у складу са ре-
чима: „...Из утробе пре Зорњаче”.23 „Реч је ода- слата
у ваздух”, (Дионисије) каже у складу са стихом:
„Изрече срце моје Реч добру...”24 „Дух је издахнут”,
каже у складу са речима: „Духом уста Његових”. 25
„Крило” помиње у складу са речима: „Јединородни
Син, Који је у наручју Оца”.26 У ви- ду „растиња”
представља Га у складу са речима: „Дрво живота”, 27
и: „Из изданка си, Сине мој, изникао”,28 и:
„Процветаће и узрасти Јаков”;29 а ово је речено о
Христу, Чији плод спасења испу- њава сву земљу, и
томе слично. Дакле, обрати па- жњу у ком смислу су
за Бога употребљене речи: „утроба”, „изрицање
слова”, и друге сличне.
11191
„Изворе вода” он помиње у складу са ре-
чима: „У Тебе је извор живота”, 30 и: „Оставише мене,
извор живе воде.”31 „Блистања” помиње у складу са
речима: „Он Који је сјај славе”,32 и: „Го-
23
Пс. 109,
3. Пс. 44,2.
24
25
Пс. 32, 6.
26
Јов.1,18.
27
Откр. 2,7.
28
Ср. Ис.
29
Ис. 27,6.
30
Пс. 35,10.
31
Јер.2,13.
32
Јевр. 1, 3.
споде, у светлости лица Твога ходиће”, и: „У све-

тлости Твојој видимо светлост”,33 и томе слично.
[120] Пример „промишљања” јесу речи: „Као што
орао покрива гнездо своје”,34 и друго што је с тим у
вези; пример „дарова” јесу речи: „Ти отва- раш руку
Своју”,35 и: „Који даје храну свакоме те- лу”36 _ но?
Можда је ово и показатељ Промисла. Помиње
„пројаве” зато што се (Бог) у обличју чо- века јавио
светима у Староме Завету, док се Дух Свети јавио у
виду голуба. Пример промишљања јесу и кажњавања
бешчасних, јер је пророк рекао: „...Као разјарена
медведица и као лав”.37 Показа- тељи „сила” јесу
„очи” и називи других делова те- ла. „Својства”
наводи у складу са „дијамантом” који помиње Амос; 38
јер, својство божанске при- роде јесте бестрасност и
непропадљивост, као што је трошност својствена
порочним стањима, сходно речима: „Јер, Бог наш је
огањ који спаљу- је.”39 И све остало што је речено,
разумљиво је трудољубивима, а метафорички смисао
и алего- ријски смисао изреченога нису у међусобној
не- сагласности. „Кончине” и „мировања” можемо
схватити као неизмењивост и непокретност бо-
жанске природе, што се показује и на примеру ка-
менова темељаца. „Исхођења” и „дељења” може-
33
Пс. 35,10.
34
Закони пон. 32, 11.
35
Пс. 144,16.
36
Пс. 135,25.
37
Ср. Ос. 13,7-8.
38
Ср. Амос, 7,7-8.
39
Закони пон. 4, 24 и Јевр. 12,
29.
мо схватити као предавање добара која су у Ње- му

присутна по Његовој природи, као што је, ре- цимо,
пример мириса љиљана, откуд се и каже: „цвет
пољски”,40 и: „љиљан у долу”.41 У том сми- слу, дакле,
и „сједињења” треба схватити као по- вратак
створења Богу и спајање са Њим, што је показано на
примеру „крајеугаоног камена”. А „женске хаљине”, о
којима се говори код Исаије,42 означавају
многообразност божанственога Про- мисла, као што и
„ливење” и „ливницу” треба схватити или као
пресаздатељско промишљање, или као силу која
раздваја и очишћује. Но, сасвим је јасан и смисао
ратничког наоружања: оно озна- чава способност
савладавања и уништења про- тивника. „Варварско
оружје” се вероватно одно- си на речи: „У одећи
позлаћеној огрнута”,43 и: „Припаши мач Свој о бедро
Своје, Силни.”44 Јер, „мач” је варварско оружје, као
што казује Фи- ларх. На сличан начин, „ковач” је
сваки занатли- ја који ради са ватром.
[1211
„Трпезама” назива гозбе, као у Јеванђељу по
Луки, када је блудном сину било приготовље- но
угојено теле и друго.45
Π22] Помињући „погрешна обећања”, он има у
виду да се, иовршно посматрано, нека прорица-
40
Пс. 102,15.
41
Песма 2,1.
42
Ср. Ис. 61,3.
« Пс. 44,10.
44
Пс. 44, 4.
« Ср. Лук. 15,11-
32.
ња нису обистинила; примера ради, наводећи са- мо

једно од многих прорицања, поменимо оно ко- је је
изречено Јакову: „Буди господар брату сво- јему”,46 и
још друго што се тиче боравка у царству семена
Давидова, а што се на први поглед није обистинило;
но, по пажљивом посматрању, уоп- штс није тако.
Наиме, оно што је речено Јакову, испунило се кроз
владавину његових потомака и кроз повезивање са
Христом, као што се обећа- ње Аврааму односило на
владавину над земљом и на благослов над народима.
Оно што је обећа- но Давиду, односи се само на
Христа. Слично је, наиме, и са оним што се чини да је
Соломону ре- чено у Псалму 44. Но, таква тумачења,
којих је читаво мноштво, он назива „сваковрсним
мудро- вањима”, не сматрајући да она обманом
изопачу- ју истину него да јасно разматрају питање.
(Реч је о Песми над песмама, коју ови свети-
тељи сматрају светом; но, Теодор Мопсуестијски ју је
врло ружно нападао.)
[123]
„Знаковима” назива све (свештене) радње
које се збивају на символички начин, и које тре- ба
схватити у смислу који надилази њих саме, односно
који је изнад значења које оне привид- но имају и које
намећу пуке (изговорене) речи. Не треба, каже он,
сматрати да оне одражава- ју (стварност) већ да
представљају покривало и образац дубљег смисла и
значења. Каже, да- кле, да символи не наговештавају
мистичка зна- чења ради самих себе већ ради
недостојних, да их
46
Види Пост. 27,29.
они, када се нађу пред њима, не би сматрали до-

стојнима презира.
[124] Он (тј. Дионисије, прим. прев.) тумачи
ово неизрециво и мистичко предање Писма, назива-
јући га „символичким” јер је пророковано кроз
символе, али и „светотајинским” јер је предало са-
вршавање Тајни у символима, посредством све-
штеничког предања. То је „неизрециво”, односно
„мистичко” богословље, каже он, које је препле- тено
са оним што је изрециво, тојест са оним што је о
символу допуштено изрећи, и са оним што је
неизрециво, односно што је тајанствено. Јер, истина и
оно што је непројавно бивају прекри- вени символом,
као што је законском (Пасхом) (прекривена) истинска
Пасха, о којој је речено: „Јер, и Пасха наша, Христос,
жртвова се за нас.”47 Но, други део богословског
предања је пројаван и доступан познању - али не
посредством симво- ла - и назива се философским и
аподиктичким (тј. доказујућим, прим. прев.) делом;
управо он нам предаје етичка, физичка и практична
учења о творевини. Наиме, овај откривенији (део
бого- словља) поседује извесну уверљивост и казује
истину која је повезана са оним што се говори, те
зато, наравно, има смисао доказивања. Са дру- ге
стране, символичко (богословље) не поседује
уверљивост него некакву невидљиву и делатну
божанску енергију која таинствене и созерцатељ- ске
душе, путем мистичких, односно символичких
загонетки, утврђује и на неки начин утемељује у
47
1 Кор. 5,7.
Христу; а то постиже посредством тајни чија се наука

не може преносити речима него ћутањем, и тако што
откривење блистања Божијих просве- тљује ум за
разумевање неизрецивих тајни. Обра- ти пажњу на то
да је богословско предање двоја- ко, и уочи какво је и
које је.
[125] „Символичко” и „светотајинско” је оно
богословље које се заснива на символима, као што су
обреди законског богослужења и нашег
светотајинског свештенодејства, иако су, нарав- но,
наши обреди узвишенији и духовнији. „Фило-
софско” и „аподиктичко” је оно (богословље) ко- је се
заснива на разумевању свега створеног, на пројавама
божанственог домостроја и на теориј- ском
разматрању свега што се у Светоме Писму говори о
Богу.
[126] „Уверава” нас у истину и „чврсто је
пове- зује”; другим речима, (аподиктичко
богословље) као некаквим оковом и печатом
учвршћује исти- нитост реченога и слушаоцима
пружа веродостој- ност. Са друге стране, символичко
богословље, својим стварним стањем и изображењем,
носред- ством светотајинских обреда, приближава
Богу оно што је (Дионисије) назвао „неспознајна тај-
новодства”.
[127] реч је 0 хоме да свештени Символи нису
потребни само законском предаљу већ и свеште- ном
савршавању наших Тајни. Нема ништа нео- бично у
томе што анђели објављују божанствене тајне кроз
загонетке. Можемо видети да и Сам Господ
богословствује кроз приповести.
Два су богословска предања:

Једно је неизрециво и мистичко;
- оно је обредно
- и светотајинско
- и делатно.
Друго је пројавно и доступно познању;
- оно је философско
- и поседује својство доказивања
- и уверавања.
[128| реч је 0 хоме зашто нам се нека учења Светога
Писма предају символички, а нека на са- свим јасан
начин.
[129]
Као што описује (пророк) Захарија, анђео
кроз „загонетке” предизображава и казује о Ису- су
Јоседековом и његовој одећи;48 и код (проро- ка)
Данила (Арханђео) Гаврило говори о Христу и
указује на тајне везане за Њега,49 као и на друге
сличне истинс. Тајне назива „богоделатнима” за- то
што оне чине богом онога ко у њима учеству- је, јер
их Бог остварује.
[130]
„Постављањем трпезе” назива Тајне које се
на божанственој Трпези савршавају са светим Хлебом
и светом Чашом благослова. Обрати пажњу на то да и
Стари и Нови Завет многе исти- не саопштавају кроз
символе, и (види) зашто је тако.
[ш] Мислим да је човечански живот назвао
„недељивим и дељивим” најпре зато што је душа
недељива и бестелесна, а онда и зато што је тело
48
Ср. Зах. 3,1-9 и 6,11-
13.Ср. Дан. 9,21-27.
49
из разних и многих делова. Погледај, наиме, како

(Дионисије) дивно казује о души. Једна њена стра- на,
каже он, јесте недељива, и он је назива „бе-
страсном”; то је оно што је најчистије у души, и што
би се могло назвати „цветом”: а то је ум, ко- ји из себе
излива и разумност; благодарећи том уму, душа јесте
умна, и таквим умом она је у ста- њу да посматра
просте и огољене тајне, лишене символа. Друга њена
страна је дељива, и он је на- зива „страсном”: а то је
сила душе која је са чули- ма повезана духом, који је
између душе и тела; у том духу су смештене силе
чула и помисли које се спознају путем мишљења. То
је, дакле, оно што је у души страсно, јер се оно путем
чула супротста- вља њеној привржености чулно
опазивим ствари- ма. Тај, да тако кажемо, део душе, а
то је ум, није чист нити је способан да непосредно
посматра бо- жанствене, спознатљиве и умне ствари
него му је за то неопходно некакво вештаствено
средство које ће га на неки начин усмеравати ка
ономе што је просто и недељиво, као што символи,
посред- ством онога што је дељиво, односно што је
чулно опазиво и видљиво, усмеравају ум ка ономе
што је неизрециво.
[132]
Умност душе је бестрасна, али не по томе
што је без икаквог учешћа у страстима већ по то- ме
што нема спољашњих разлога за страсност (тј.
страдалност, прим прев.), за разлику од тела, ко- је
подлеже многим рђавим утицајима, које душа не
подноси мимо сопственог извољења. Са друге стране,
страсност душе јесте способност да, по- средством
чулних опажања, поима ствари спољ-
Схолије на Посланице свешоГа Дионисија 463
нога света; а сродно овоме, каже он, (страсност душе)

јесте телесно предавање божанствених тај- ни кроз
символе, посредством којих бивамо вође- ни ка
виђењу невештаствених тајни.
[1зз] реч је 0 томе да и они који су о Богу слу- шали
„јасне” речи, лишене било каквог „покри- вала”,
стварају у себи некакве обрасце како би слушаоце
довели до разумевања.
„Јасно” богословље је, рецимо: „Јавио се Го-
спод Аврааму или Мојсију”, или: „Рече Господ”, 50
или: „Реч Господња која дође пророку”,51 и слично.
То богословље је, дакле, „јасно” јер није израже- но
кроз символе. А под „обрасцем” који ствара- мо
подразумева побожно разматрање (богослов- ских)
речи какво приличи божанској природи.
[ш] Као што, рецимо, божанствени Атанаси- је
тумачи Ипостаси Тројице достојне поклоње- ња
користећи се примером дрвета, а други све- титељи
користећи се неким другим примерима. О томе како
стварање света објављује „оно што је на Богу
невидљиво”, заузимајући тако место символа.
11351
Апостол Павле, наиме, овако говори: „Јер
што је на Њему невидљиво (...) Његова вечна си- ла
(...) на створењима се јасно види”.52 Док Хри- стос
(јер мислим да Њега назива „Истинским Словом”)
каже: „Кад вам казах оно што је земаљ-
50
Ср. Изл. 7.
51
Ср. Јер. 47,1.
52
Ср. Римљ. 1,
20.
ско, па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем

оно што је небеско?”,53 и друго подобно овоме.
[136] Говорећи како нека питања (богослови)
разматрају „са друштвеног и законског станови- шта”,
Дионисије има у виду уважавање и углед врлинских
људи, као и презир и осуду преступ- ника.
„Очишћујућим” и „јасним” он назива поуке и савете
ради предострожности. На „човечански и
посреднички” начин (Логије) поступају када, ре-
цимо, питају: „Где ти је брат Авељ?”,54 или када кажу:
„Сићи ћу да видим”,55 и: „Господ испитује праведника
и безбожника”.56 Сви ови искази има- ју и
„посредничку” улогу: и они који приличе Бо- гу и они
који се сматрају сасвим супротнима, као што су,
рецимо, поређења (Бога) са зверима или са неживим
стварима. А опет, „надсветским и све- тотајинским”
сматра чудесно стварање света са- мо речју и
извољељем (Божијим). „Невидљивим
установљењима”, рецимо, сматра речи: „Јакова
заволех, а Исава омрзох”,57 и друга слична места.
Према томе, Отац је рекао „многообразно”, зато што
нам је Писмо једна учења предало „симво- лички”, а
друга „у чистом виду” и „надсветски”.
[ш]
Једна страна философије је делатна, а друга
созерцатељска. Један пак део њене делатне стране
јесте општи, који се назива и друштвени
53
Јов. 3,12.
54
Пост. 4, 9.
55
Пост. 18,21.
56
Пс. 10, 5.
57
Мал. 1,2-3 и Римљ.
9,13.
Схолије на Посланице свешога Дионисија_ 465
- којем, рецимо, припада установљење закона - а други

део је лични, којем припада етика. Делат- ној страни
припада и домостројитељски део. Исто тако, један део
созерцатељске стране (филосо- фије) назива се
„природним” пошто се тиче чул- но опазивих и
измењивих ствари, и ту спада ко- смологија; но, други
део (созерцатељске стране философије) назива се
„опажајним” и „бого- словским”, и тиче се свега
умственог и вечног. О томе је (Дионисије) на овоме
месту говорио. Созерцатељској страни припада и оно
што се ти- че вечних и чулно опазивих ствари, као што
су астрономија и математика, о којима Свето Писмо
не говори, док Јевреји говоре у књизи Закони по-
новљени.
[ш] реч је о томе да оно што је у Светоме Пи- сму
саопштено символички, односно историјски, нс
садржи пуку историју него „животворно усавр-
шавање”. „Животворним усавршавањем”, опет, назива
то што циљ светитеља јесте да оне који уче,
посредством Светога Писма, усаврше за до- стизање
вечнога живота. А овако говори да би показао
неопходност прибегавања метафори и алегорији.
[,39]
Он пише „прећи” (διαβαίνειν, διαβάλλειν), што
значи и „прећи унутра”, „ући”, односно „ступити
унутар нечега”; овако вели и Диоге- нијан.
[140]
„Натприродним, умственим и божаиским
светлостима” назива Пречисту и Пресвету Троји- цу,
док „умственима” назива оне анђеле који су се
узвисили над другима. А разлику међу њима изло-
жили смо у потпуности у тумачењу списа О бо-

[1411
О „промишљањима”, наиме, говори у складу
са речима Јеванђеља: „Дођох да бацим огањ на
земљу”,58 док о „речима” говори у складу са стихом
код Јеремије: „Није ли реч моја као огањ, говори
Господ.”59 Јасно је, дакле, да „слику огња” другачије
треба схватити у вези са Богом, а другачије у вези са
свим што је умствено, одно- сно са анђелима, са
промишљањима Божијим и Његовим речима.
[1421
Кад се ради о речима Господњим, „слику
огња” треба схватити „у смислу узрочности”; кад је
реч о Богу, (треба је схватити) „у смислу посто-
јања”, а кад је реч о анђелима - „у смислу зајед-
иичарења”. Но, речи „у смислу постојања” и „у
смислу заједничарења” разликују се у следећем: ово
друго изражава суштину која по себи постоји и
поседује стечену богообразност, као што је слу- чај са
анђелима, док речи „у смислу заједничаре- ња”
изражавају неку ствар или Свештене Списе који су
божанствени, односно који потичу од Бога.
[ШЈ реч је 0 томе да се и обрасци поимају у односу на
предмете на које се односе, чак и када представљају
једно исто.
[1441
Прешао је на питање о проблему Прича
(Соломонових), и говори о значењу хране.
[145] Обрати пажњу на то да је пиће назвао
„течном храном”.
58
Лук.
»12,49.
Јер. 23,
29.
Схолије на Посланице свешога Диоиисија 467
[,46]
Овде се даје тумачење Чаше и њеног окру-
глог облика.
[1471
„Беспочетним” назива промишљање Бо- жије;
но, не зато што Бог промишља о бићима као Себи
сабеспочетнима - како верују безумни- ци који
говоре: „Бог и све постојеће јесу једно- времени” -
него зато што је Он (постојао) и пре него што су бића
настала у идејама, у праобрасци- ма Божијим,
односно у Његовим вечним умова- њима (које
божанствени Павле назива „предодре- ђењима”, као
што смо рекли у тумачењу списа О божанским
именима). Саобразно тим идејама и умовањима
Божијим, предизображено је све оно што ће бити
преведено у биће, а Промисао Божији је беспочетно
постојао пре свеколике творевине. Јер, божанском
промишљању, одно- сно предумовању, припада
извољење за сазда- вањем творевине која ће уживати
Његову про- мислитељску доброту. Саобразно томе,
дакле, Промисао, који се назива и „бесконачним”,
доспе- ће до бесмртних анђела, до нас обесмрћених и
до добара приготовљених за нас.
[Μ«] о томе шта значи то што је „Премудрост
саздала Себи дом”,60 што у њему припрема оно што је
речено, и што (Промисао) пребива и изван њега и у
њему.
[ΐ49] γ[ у спису О божанским именима било је
речи о томе да Он истовремено и мирује и креће се.
Обрати пажњу на то да (Дионисије) назива Бо- га
Промислом.
60
Ср. Приче Сол. 9,1.
[Ш рЈ овде је речено „по превасходности”, да не

бисмо изговорене речи схватили у смислу (Бо- жијег)
умањења или непостојања.
[151] Овде, чини ми се, (Дионисије)
објашњава да „пребивање” значи „мировање”; а
„пребивање” (έστια) (тј. бивање, прим. прев.) долази
од глаго- ла έσχί (тј. бити, прим. прев.).
[152] Пошто је фразу: „пребива у Себи”,
изре- као имајући у виду неизмењивост Његове непо-
кретности, и пошто је рекао: „креће се”, имајући у
виду Његово промишљање о бићима, онда би и
једном и другом исказу требало придодати фразу „у
потпуности”, тако да исказ изгледа овако: „Он нити у
потпуности мирује, тако што се не креће
промислитељски, нити се у потпуности креће, та- ко
што иступа из Своје непокретности.”
Обрати пажњу на следеће: када Дионисије каже
да Бог „вечно и мирује и креће се”, он тиме показује
да Његова промислитељска енергија је- сте у
мировању. Док речи: „нити мирује нити се креће”,
откривају Његово мировање у промиш- љању. Све
што је овде речено, више пута смо по- менули у
тумачењу списа О божанским именима.
[153] о томе која храна јесте тврда, а која теч-
на, и о томе да тврда храна представља „трајно са-
вршенство”.
[134]
Кад се говори о Богу, онда он „јединстве-
ним и нераздељивим познањем” назива то када се ум
не раздељује према вештаственим поимањима него
када једнообразно умује о натприродности и
неистраживости божанске природе, поседујући

извежбана чула унутарњег човека.
Π55] Мислим да глагол „раздељивати”, као и оно
што следи, он употребљава у општем зна- чењу.
[156]
Познато нам је, дакле, да они који слуша- ју
науку (Христову) не бивају вођени ка саврше- ном
богопознању на један начин него на различи- те
начине.
(Наиме, он божанствене Логије пореди са ро-
сом, водом, млеком, вином и медом, и говори о то- ме
какво је значење свакога од њих.)
[157]
О томе шта означавају символи.
[158]
Обрати пажњу на то да реч εύωχία (тј. го-
зба, прим. прев.) наш Отац изводи из εύ εχειν (тј.
благовати, прим. прев.).
[1591
Овде именица κουροτρόφος означава онога ко
„храни младе”. А ово је узето од Хоме- ра; јер, κόρος
значи „младић”, а умножавањем јед- нога υ добија се
κούρος, и одатле долази κουροτρόφος.
11601
Обрати пажњу на то у ком смислу се го- вори
да Бог бива „опијен” и од чега то бива, а ка- кво је
наше пијанство, и на који начин се вансеб- ност
доводи у везу са Богом.
[ΐ6ΐ] о томе да је Бог изнад умовања, изнад мо-
гућности умног поимања и изнад бића.
[162]
Обрати узгред пажњу на то у ком смислу се
за Бога каже да је „пијан” и да је „удаљен” од свега.
[163]
0 томе шха представљају такозване „трпе- зе”,
односно „гозбе”, у Царству небеском.
[164]
о томе шта значи „седење за трпезом” у
Царству небеском; о томе да то представља „по-
чинак” и „безбрижно живљење” и томе слично.
[165]
„Радошћу”, односно „Весељем”, овде ис-
правно назива Исуса.
[166]
На који начин (Дионисије) схвата „сан” и
„будност”, кад је реч о Богу.
иет] Обрати пажњу на то шта садржи Симво-
личко богословље. „Подробније”, односно опшир-
није је све изложено и разјашњено.
ДЕСЕТА ПОСЛАНИЦА
[168] Ова посланица, која одашиље радост, до-

стојна је оне свештене древности и онога учени- ка
кога је Исус љубио. А из посланице светоме
Поликарпу, која је седма по реду, може се за-
кључити да је Дионисије, у време њеног писања, имао
око деведесет година. Наиме, у посланици светоме
Поликарпу, он говори како је, живећи у египатском
граду Илиопољу, у време Христовог спасоносног
Распињања, видео неприродно по- мрачење Сунца,
које се збило осамнаесте године царовања Тиберија.
Јер, петнаесте године њего- вог царовања, Господ
Исус беше започео Своју проповед, као што казује
Јеванђеље по Луки. По- што је проповедао три године
и неколико месе- ци, Господ и Бог наш добровољио
страдава, што се збива осамнаесте године
Тиберијевог царова- ња. Укупно је, дакле, Тиберије
царовао двадесет три године, тако да је скоро шест
година од спа- соносних Страдања до Тиберијеве
смрти. Свети јеванђелист Јован беше прогнан на
Патмос, јед- но од острва Киклада, отирилике
последње го- дине царовања Дометијана, који је
царовао пет- наест година и пет месеци. Дакле, од
осамнаесте године царовања Тиберија, када се
одиграло по- мрачење, па до смрти Дометијана,
навршило се
шездесет четири године и приближно седам ме- сеци.

Према томе, претпоставимо да је божан- ственоме
Дионисију, када је видео шта се збило у време
Распињања Господњег, било двадесет пет година, јер
у то време, по моме мишљењу, још увек беше учио;
према томе, (приликом изгнан- ства на Патмос) он је
имао деведесет година. За- точеништво светога Јована
у време царовања До- метијановог помињу и Иринеј,
у трећем и петом делу списа Против јересп, који
бележи и време (његовог заточеништва), и Климент
Александриј- ски, у свом слову Који се богатмш
може спасти.
11691
Обрати пажњу на то да Бог није узрок
одвајаља грешника и њиховог стајања са леве стране,
већ су то проузроковали сами грешници, који су себе
у потпуности одвојили од Бога.
[170]
„Богоименошћу” назива или то што они све
чине у име Божије, или то што они који своје име
добијају по Богу, односно по Христу, живе у складу
са тим именом, и зато се и сами називају боговима.
[171]
„Сунцем Јеванђеља” (Дионисије) сасвим
оправдано назива божанственога Јована. Он, да- кле,
каже: „Са правом оптужујем и прекоревам оне који
хоће да Тебе, Сунце Јеванђеља, ограни- че на овоме
месту; но, молим се да се освесте и да прибегну к
Теби, па да се просветле и тако буду спасени. Јер, као
што се сматра лудим онај ко по- куша да Сунце
заточи у једном месту, тако су и они полудели
сматрајући да ће, заједно са Тобом, и светлост
Јеванђеља ограничити на острву Пат- мосу.”
[172]
Овако је речено уместо: „...Чак ни ако се
нађемо врло далеко од Тебе”. Обрати пажњу на то да
је велики Дионисије пророковао, јасно ре- кавши оно
што је њему, као и самоме светоме Јовану, било
откривено од Бога: да ће овај у нај- скорије време
бити ослобођен заточеништва на Патмосу - што се,
наравно, и обистинило. Јер, као што смо рекли, мало
пре последње године ца- ровања Дометијановог, када
овај беше подигао гоњење (на хришћане), Јован беше
послат на острво Патмос; а затим, у време цареве
смрти, овај велики јеванђелист Јован беше видео
божан- ствено Откривење.
РЕГИСТАР ПОЈМОВА
А анђелски чин, први 84

алегорије 353 анђелско благоустројство 71
Анђсли 48, 64, 66, 67, 68, 69, анђелско живљење 12
70, 73,102,311,313,323 анђели анђелско име 44,45,48,49
43, 48,55,57, 61,63, 75,77, 80, анђсо 46,47, 63,65, 76, 83,
86, 92,218,231, 244,259,271, 310,317, 331, 332, 334, 337
273, 283, 285,289,291,309,310, Анђео великог савета 47, 288
311,316,317,318,325, 327, 333, анђео Господа Сведржитеља
343, 362, 403, 404, 75 Арханђели 51, 65, 66,73,
405,443,460, 466 анђели, 102, 311,313,323 Апостол 294,
бесмртни 467 анђели, добри 321, 374, 412, 434
217,231, 442, 453 Апостола, наследници 224,
анђели, човекообразни 230 446
анђелолики 275 анђелска Апостола, ученици 15, 253
имена 30 анђелска јерархија Апостоли 15,224,247,252, 260,
43 анђелска крила 338 353, 398,413,419, 446,515
анђелска лрирода 341 Апостолске установе 249,
анђелске нрироде 336 367
анђелске силе 12, 86, 258, апостолски мужеви 15,19
338 апостолско Предање 451
анђелски поредак 64 апофаза 37,268 архиђакон
анђелски ред 312 анђелски 352 архијереј
чин 313 анђелски чинови 48, 165,173,177,183, 183,190,192
62, 65, 75,264,285, 290,294, архијерејска сила 170
310, 312,339 архистратизи 29
анђелски чин, последњи
291,314
Б бића, земаљска 273 бића,

безаконик 221 безакоње материјална 273
221,248 безбожник 318, 464 бића,наднебеска 158 бића,
бсзбожни људи 229 најузвишенија 153, 195
бића. небеска 27, 33, 35, 37,
безбожност 228 безгрешност
269, 282
167 безгрешност,
бића, нежива 43, 282 бића,
богоначална 397
неиостојећа 216 бића, нижа
бсзумљс 253,268 безумље,
92,178 бића, познање 210
убиствено 133 безумници
бића, словесна 44, 76,105,
467 бесловесна бића 282
270, 283
бесловесна природа 338
бића, сложена 389 бића,
бесловесне животиње 89, створена 421 бића, Узрок
337 238 бића, умна 12, 34, 44,
бесмртност 304 бесмртност 72,75, 105,116,119,146,151,
душе 406 Беспрекорни 272,273, 361,377 БиКе 304
Бог112 беспримесност 41 биће, добро 81,105
бестелесна бића 261, 331, Биће, Свеопште 81
341, 352, 353 бестелесне очи блага вест 47
152 бестелесне силе 275, 330 Благи (Бог) 6,103, 119,225,
бестелесни умови 35, 403 363
бсстслесност 271 Благи Господ 120 благо 228,
бестрасност53, 121, 132, 456 449 благовесник Господа 189
бестрашће 244, 344 бића, благовесници 47
анђелска 73 благодарења, тајноначална
бића,бесловесна 271,356, 441 43
бића, бестелесна 261, 341 Благодарење 376
бића, блажсна 102 Бића, благодарење 144, 382
Божанска 281 бића, виша Благодарење, јерархијско
92,178 бића,духовна 31,265, 135
271, 283, 328, 331, 338, 342 благодарење, свештено 125,
бића, жива 95 144
благодарење, умно 112,
357
благодат 42, 448
РеГисшар иојмова 479
благодат, божанска 46, 397, Блаженство,

431 Најбогоначалније 105
благодатни дарови 144 блистања, божанска 7
благодат свете Тајне 174 блистање Богоначалства
благодсјства, божанствена 158
216 блистање божанске
благослов мира 125 свстлости 89
благостање, духовно 115 блистање Отачке Доброте
благостаље, свештено 241 68
благотворење 56 блудни син 442,457 Бог 9,10,
благоустројеност 61 Б л 45,52,63,69,71,
агоустрој итељ, 72,83,97,104,111,117,
надсуштински 71 156,167,174,187,218,
благоустројство 47, 50, 61, 224,225,231, 243,253,
64,71,79,143,159 259,267,269, 273,281,
благоустројство, анђелско 284, 286,288, 292,300, 302,
71 304, 306, 314,340, 354, 364,
благоустројство бића 128 380, 385, 388, 421,422,423,
благоустројство небеских 427,428, 429,434,441,456,471
чинова 64 Бог, Вишњи 68 Бог, Добри
благоустројство, свештено 217 Бог, Живи 318 Бог,
117 Истински 68, 316 Бог Логос
благоуханије 121,147 297 Бог, Наддобри и
благоухано миро 274 Добротољубиви 215 Бог,
благочестиви живот 115 Надначални Преузвишени
благочестивост, побожна 81 Бог, Надсуштински 203,
440 204
благочешће 82 благочешће, Бог, Непознати 21 Бог,
анђелско 83 блажена бића Обредоначалник 168 Бог,
102 блажена добра 241 Огањ 237, 327 Бог,
блажена кончина 181,183, Очовечени 205 Бог свих и
228 свега 211 Бог, Скривени 203
блаженство 32, 410 боговидслачки чинови 161
Блажеиство, Богоначално боговиђење 214 богоделање
105,127 130
Блаженство, Божанско 114,
116,117
Блаженство, Божанствено
175,279
богоделање Исусово 46 Божанство 6,11,33, 43, 44, 49,

богодолична красота 39 54, 55, 63, 67, 82,117, 159,
богоимена 6 боголикост 378 202, 344,386,389. 423,248
богољубље 54, 58 Божанство, Свеузрочно 43
богомудрост 8 богоначална бременитости, правила 426
енергија 89, 165
Богоначална Лепога 40 В
богоначална подобност 290 Вавилонски, цар 68
богоначална светлост 68 Вавилоњани 317
богоначална скривеност 44 Вавилоњанин 310
богоначалне аналогије 151 Вазнесење Христово 341,
Богоначални Отац 26 448
богоначално озарење 70
Васкрсење 180, 301, 413
Богоначалност 82, 331
васкрсење 181,406, 408
Богоначалство 32,43,144,
Васкрсење Господње 273
158,168, 202
васкрсење мртвих 247
Богоначалство, Премудро
васкрсење, опште 180,183,
190
251,407
богообразна лепота 127
васкрсење, свесавршепо 193
богообразне силе 152
богообразност119,132, вера 249
446 вера, божанствена 355
богоподобије 80 богопознање верии 311 верни народ 400
298,469 Богородица Марија верници 375, 376 Вечера
252 Богорођења свештелог, 126, 370,371 Вечера,
благодат 154 Богорођење пребожанствена 126
154 богословље 50 Вечера, Тајна 370 вечни
богоуподобљеност Добру 214 покој 241 вгфења 45, 270,
Божанства, пуноћа 425 317 виђења, анђелска 69
Божанственост 422, 423 виђења, блажена 57 виђења,
божанственост 390, 427 божанска 45 виђења,
Божанствеиост Г оспода 388 божанствена 102, 163,326
Божанственост Христова виђења, мистична 91
426 виђења, натприродна 284
Регисшар иојмова 481
виђења, свештеиа 164,177, Господ, Истински 69 Господ

285 Исус 300, 388,428, 470
виђења, умна 149, 361 Господња, слава 58
виђење 64, 78,105,116,125, Господња, смрт 367
129, 206,269,430,449, Господње, Васкрсење 273
452,463 Господње, наследство 319
виђење, пророчко 81 Вино Господње, Распињање 438,
395 472
Вишњи (Бог) 67, 68,132, Господњи, брат 15
317 Господњи, путеви 229
Власти48, 51, 60, 61, 66, 73, Господњи, ум 267
102, 294, 307,311 вода Господоначалство 60, 308
36,79,113,114,115, Господ, Сведржитељ 189
120,125,137, 240,273, Господства 60, 61,66,73, 294,
337, 342, 360, 364, 367, 307,311,323 Господство 51
428,455,469 вода, жива грех 12,120,139, 227,326, 364,
274, 447,455 вода (Крштења) 366, 369, 374, 380, 388,410,
395 воља, божанска 63 воља, 440
Божија 76, 310 воља, грешници 226, 310,408,409,
пребожанствена 106 413, 449, 472
Г д
гелгел 96, 344 гнев Дан 274
34,95,117,223,224, дар, боготворачки 202 дар
234,250,270, 446 гордост Божији 291 дар добри 25
67,116,188,314, 412 горње Дарови 142,190,191,277, 395
силе 322 горње суштине 264 Дарови, божански 188
Господ 56,69,136,147,156, дарови, божански 61 Дарови
187,214,221,274,276, божанских дслања 125
284, 290,297, 305, 315, Дарови, божанствени 144,
318, 358, 363,364,366, 188,369, 371,379 дарови
370, 377, 382, 392,407, Божији 411 Дарови, небески
427,441,447, 463,471 Господа 381 Дарови, освештани 141
Сведржитеља, анђео 74
Господ, Благи 120 Господ
Бог 336
Дарови, пребожанствени Доброта Богоначална 104,

144.188 186,381
Дарови, свештени 107,126, Доброта Богоначална и
135.160.188 Обредоначална169 Доброта,
Дарови, свети 162,369, 381 божанска 112 Доброта,
Дар, пребожанствеии 177 Божија 25 доброта Логоса
дар, свештени 106,110 двери 140 Доброта, Отачка 68
219 добротворачка красота 35
двери, свештене 164 двери добротољубива дела 215
светиње 126 двери храма Добротољубиви Бог 215
124, 396 Дела апостолска 15, Добротоначалство 423
21,22, 45,168,221,222, 229, 247, догмата, нспогрешивост 252
252,257,276, 278, 283, 285, 305, догмати спасења 249
312, 342, 365, догматска учења 380 дом
366, 398, 445 224,238,242, 305, 467 дом
дсмона, делатна природа 364 Премудрости 10, 232
демони 132, 221,374,375, домострој 156, 286,287, 340,
400,403,404, 405, 409, 383
441,450,452 демони, домострој, божански 425
тирански 220 Диптиси, домострој Божији 253
свештени 118 Дјева Домострој Господњи 301
205,286,426,427, Домострој (Оваплоћење)
428 205, 356
Дјева Мајка 427 добра, домострој спасења 425
божанствена 241 Добри Бог домострој Христов 203
10, 34,103, 341 Добри и дрвени престоли 465 Дрво
Наддобри Хрисгос 216 живота 455 Дух 154, 233, 305,
Добро 6,43, 215, 216, 283, 298, 338, 342, 353, 354, 355,
324, 423 добро биће 81 366,373,
Доброделатно Начело 112, 390, 455
134 Духа, ипостасност 11 Дух,
Добродетељно Начело 134 Богоначални 114,121,
Доброиачалства12 Доброта 122,125,130,132,155,
202,226, 389, 422, 423 190
доброта 202 Дух Божански 121,222
Дух, Божанствени 413
Дух, кротки и благи 227
духова, истеривачи 279
Регисишр иојмова 483
духовна бића 31, 34,265, ђакони 124,162,166,173,

271,283,328,331,338, 177,183, 279, 280, 323,
342 358, 369, 396, 409, 443, 446
духовна киша 93 духовна ђаконски чин 170, 352
храна 90 духовне очи
68,116,141 духовне силе Е
290,293, 294, Евхаристија 8,114,121,122,
301,305,309,311,332, 177,357 Евхаристија,
338, 350, 352 духовни вид прсбожанствена 27,123
87 духовни призори 145 Евхаристија, свештена 143
духовно познање 82 духовно евхаристијска молитва
служење 158 Дух, Узношсња 135
нребожанствени 155 Дух евхаристијско Сабрање
Свети 113, 141,168,191, 122,145,148,150,160,
222,278,279, 286, 359, 370, 371,394 Египћани 317
360, 365, 367, 388, 390, елеусинске мистерије 21
397,398,414,447,448, енергија 74, 79 енергија,
456 богочовечанска 205
душа 120,151,192,250, 262, енергија, божанска 459
328, 358,364,378,401, енергија, животна 282
407,442,461,462 душа, енергија огња 87 енергија,
преподобна 192 душа, промислитељска 468
разумна 250 душа, умна енергије 165,298,324, 391
337,381, 382, 413,414 енергије, богоначалне 89
душе 12,109,181,305,402, 407 енергије, богоподобне 82
душе, бесмртност 407 енергије, божанске 158,
душе, божанствене 181 164
душе живе 273 душе, енергије Божије 93 енергије,
свсштене 180 душе, промислитељскс 239
страсност 463 душе, енергије, свештене 195 Ерос
умност 462 6, 102
срос 35, 44,134, 244, 262,
Ђ 271
ђакон 8,164,165,206, 332, ерос, божански 35,95,194
391,397,396,399 ђакона,
посвећење 166
ерос, божанствени 152,173, жртва 220, 221, 385

271 Жртвеник, божанствени
ерос, свештени 119 Ефесци 124,127
294 жртвсни приноси 242
жртве спаљенице 155
Ж жртвоприношсње 449,
жеља 34,95,107,111,133, 450
136,223,224,270, 271,
308,324, 446 жеља 3
мужевљева 355 жеља, завеса 148
телесна 111 жеље 182, 401 завесе 236
жеље, изопачене 332 жеље, завесе, божанствсне 219
острашћене 364,376 жеље, Завет, овај 130 Завет, оиај
плотске 350 жива бића 95, 130 загонетке 114,127,
337 Живи Извор врлине 328 232,235, 327
живљење 163 живљење, заједничарење 122,131,132,
божанствено 140 143,193
живљење, пропадљиво 182 заједничарењс у Богу 117
живљење, свештено 134 заједничарсње у Исусу 27
живот 32, 67,135,174, зајсдничарење у Једноме 119
318, 344,366, 380, 407, заједничарење у Светоме
461 Духу 446 заједничарење у
живота, пуноћа 36 живот, Символима 173 заједничари
бесконачни 180 живот, божанске природе 382
божанствени 139, 192 заклињачи 445 Закон 45,
живот вечни 369,465 живот, 46,167, 215,221, 222, 377, 283,
изворни 339 животиња, 285, 312,
запрежна 441 животиње, 340, 353, 357, 378, 392,
бесловесле 89 живот, 441,443,444 закон 63
пребожанствени 143 Закон, божански 383
живот, свештени 176,180, закони 221
182,184 закон, мојсијевски 134
живот, свештенички 176 Законодавац 221
живот, суштински 12 законодавство, божанско 414
законодавство, божанствено 226, 230, 281, 283, 314,

162 законодавство, 361,380,387,447,452
јерархијско 164 злоба 216, 228 злобник
законодавство, свештено 174 223 злодела 440
Законополагање 285 злоделатно мноштво 139, 216
Законоиолагатељ 224, 287 злодело 340 злоумље 404
Закон, свештени 195 змије 230, 231, 452 знања,
законскајерархија 128,137, благодатни дар 46 знања,
158,159 богословска 72 знања, обиље
законско богослужење 460 52 Знаље 75
Закон, старозаветни 392 знање 21, 31, 39, 40, 55,57, 58,
заповест Бога 434 заповести 62,83,85, 97,160,170,
175,188, 304, 355, 362 171,178,195,206, 233,
заповести анђела 287 235,250,261,309,316,
заповести, божанске 110, 324, 338, 349, 352, 394, 405
214,380 знање, богоначално 58,178
заповести Божије 411 знање, божанско 56, 301
заповести, пречасне 109 знање, божанствено 236
звезда Даница 274 звезда, знање Божије 377 знање,
јутарња 36 звезде 273, 434, вечно 57 знање, јерархијско
435 земаљска бића 272 43 знање о Богу 420 знање,
земаљски прах 290 земаљско свсштено 39,393
тело 250 земља 46,
58,111,120,130, 190, И
251,261,272,282, 305, 306, 336,
337, 339, 342, 343, извољење, слободно 67,
380,413,427, 438, 455, 458, 466 283,315,316,320, 411
Земља живих 186, 241 Извор151
земл»омерне алатке 92, 341 извор живе воде 274, 447
земно тело 381, 382 зла Извор живота 232, 454
дела216 изображења 11, 43,115
зли и добри (људи) 217, 318 изображења, иконична 30
зли слуга 226 зло изображења истине 370
115,116,118,119,126, изображења Свештених
149,152,178,185,187, Списа 87
изображењс 37, 96 икона Један (Бог) 104,105,118,

147,385 икона Бога 119,121,135,306, 378 Једина
невидљивога 267 Тројица 250 Јединица 454,
икона Бога свих и свега 360 306 Јединица, божанска 11
икона Праобраза159 иконе Једииица,Троипостасна 59
64, 97,114,147,146, 354, 455 Јединица, Тројична 105
иконе, чулне 107 иконе, Јединородни Бог Логос 250
свештенообразне 32 Јединородни Син 455
иконографија, богоначална Јединородни Син и Логос
127 249
иконографија, символичка јединство у Једноме 363
153 Једно Божанство,
ипођакон 312,368, 396 Троипостасно 298
ипостас 297,382 Ипостас једноименост, божанска 76
Божанственога Блаженства Једпо 123,127,135,137,145,
175 Ипостаси 267 ипостаси 176,259, 277, 362, 363 Једно
289 Ипостаси, божанске 6 Начело 68, 316 Једнообразни
Ипостаси Тројице 463 362, 386 једносуштност 454
Ипостас, трострука 401 једносуштност Тројице 17
ипостасно постојање 43 Јелини 209, 210,251, 263,
ипостасностДуха 11 ипостас, 345,385, 406, 433, 434,450
човечанска 203 Истине, јелински философи 249,
светлост 247 Истине, Слова 251,258, 307
253 јерарси, богонадахнути 106
јерарх 8, 63, 74,104,116,
Ј 124,162,195
јагњећа кожа 223 јерархија 7, 28, 39, 46, 53, 65,
јеванђелске речи 306, 414 101,102,107,122 јерархија,
јеванђелско Слово 133 анђелска 43 јерархија,
Јеванђеља 310, 315 божанствена 49 јерархија,
Јеванђеља, светлост 472 надсветска 158 јерархија,
Јеванђеља, Сунце 244, 472 небеска 7, 29,41, 43,52, 58, 65,
Јеванђеље 287,288,306, 103, 309,354 јерархија,
308,366, 373, 392, 398, човечанска 70, 197, 353
јерархија, чулпо видљива
447,456, 466, 472
351
јерархије13, 22
Регистар појмова 487
јерархијски чинови 40 Крштења, бања 359,389, 409

јерархијско Предање 38 Крштења, вода 395
јереји 164, 369,413 јудејски Крштења, Тајна 109
народ 69 Јудејци 67, 69, 314, Крштење
392 8,110,117,154,
163,229,278,280, 351,
К 354, 355, 356, 357, 358,
камен 315 360, 365, 366,367, 374,
камен, крајеугаони 36,457 400,415
камење 94,234, 282, 314 крштење 22
ковач 234,457 Красни (Бог)
Крштење мале деце 415 Л
119 красота, богодолична
39, 276 лекар 132 лекарство 131
красота, добротворачка 35 Лепота 55 лепота, анђелска
красота, умна 55,372 64 Лепота, Богоначална 40
красоте, богообразне 140 лепота, богообразна 127, 197
красоте, Божије 146 лепота, божанска 384
красоте, видљивс 260 лепота, божанствена 35,37,
красоте, небеске 36 красоте, 197
умне 35 Крв 395,375,386 крв лепота, видљива 33 лепота
111,191, 339,355 духовних бисера 38 лепота,
крв,девичанска 426 невидљива 27 лепота,
крвоточива жена 429 крсна пребожанствена 39 лепота,
смрт 155 крсно распеће 167 скривена 234 Леиота,
Крст 366 крст 113 умствена 147 лица
Крст, животворни 312 (богообразних умова) 29,263
крстионица 154 Лица Доброга Бога 341
крстообразни знамен 167 лица, свештена 144,176
крстообразни печат 167 лице118
крстообразно Логије 220, 464, 353 Логије,
запечаћивање 166,176, божанствене 468 Логије,
396 Свештене 6,232, 238
крштавање 117,120,192, 279 Логије, умствене 240
крштавање деце 415
Логос 32, 253, 267, 286, 364, молитве светих 366 Монада
380, 381 59, 306 моиада 127,306
Логоса, Очовечење 285 Монада, богообразна 174,
Логос, Бог 297, 286, 297 176
Логос Бога и Оца 249 логос Монада, Троипостасна 306
божанствености 425 логоси монах 9,10,173,201,202, 214,
символа107 Логос, 401,440,443,445, 447
Јединородни Бог 250 монаха, опело 409 монаха,
Логос, Најбогоначалнији 141 философија 175 монаси
логос, натприродни 73 17,176,177,183,
логосност 32, 267 218,219,401,402,409, 419, 440,
Логос(Реч)32 443,444 монашки живот 17
монашки образ 443
М монашки чин 175 монашко
Мајка, Дјева 427 Мајка посвећење 174, 443
усиновљења 113, 359 Месец монофизити 5,12,13,19
211, 212, 434, 435, 436, 438, мудраци, световни 289
439 миријада 85 Мудри Бог 103 мудри
Миомирис, Богоначални цареви 128 мудрова&а,
151,385 наопака 234 мудрост 53, 307,
миомирис 127,151, 366 Мира, 434 мудрост, богоначална 80
освећењс 145 Миро 8, Мудрост, Божија 340
113,119,121,145, 148,154,155 мудрости, изливање 52,
миро, благоухано 274 338
мистагогија, свештеничка мудрости, љубитељи 249
мудрост, неизрецива 232
261
мудрост преподобних
молитва 8,183,233, 350,
богослова 33 мудрост,
359, 409,410,412, 449
проста и многострука 91
молитва, архијерејска 187
мудрост, самосавршена и
молитва праведника 411, 412
свесавршена 44 мудрост,
молитва, пророчка 188
световна 253, 289 мудрост
молитва, свештена 113,124, Свештених Списа 31
125,184,185,186,187
молитвена призивања 165
Регисшар појмова 489
Мудротворачко Начелотворно Начело 65

Богоначалство 195 мужеви, небеска бића 157 небеске
апостолски 15,19 мужевљева, силе 56, 74, 95 небеске
жсља 355 мушке особине 363 суштине 47, 50, 66, 73,74, 87,
89 небески символи 263
Н небески умови 29, 77 небески
надахнућа,скривена 37 чинови 51,58,291 небо
надахнуће 372 надахнуће, 225,230,264, 305, 434, 435,436
божанско 144 надахнуће, небо, треће 284
Господње 413 надахнуће, невештаствена светлост 106
јерархијско 138 надахнуће, невегатаствена и умна
пророчко 113, 359 красота 55
Надахнуће (Христос) 38 невсиггаствено озарење 27
Надзиратељ 8 Надначално невештаственост природе 263
Начело 71 наум 288 невидљиво благоустројство
наум, свештени 188 79
Началства 51, 65, 66 неизмењивост Христа 154
Началства, чин 313 неизобразива узношења 27
началствујућс Силе 65 неизрецивс тајне 33,460
Начело 84,102,104,105, 154, Р1икејски сабор 17 Нови
259, 282,352, 388,422 Начело, Завет 130,310, 311, 354, 355,
Божије 316 Начело 368, 371, 372, 373,451,461
благоустројства 117
Начело, Доброделатно 112 О
Начело, Доброделагно и облак 93
Добродетељно 134 Начело и обожења, Начело 104
Основа 161 Начело и Узрок обожење 19, 27, 55,105,120,
59, 81,308, 423 123,132, 296, 328, 352,
Начело, Једно 68, 69 Начело
422,423
јерархијског знања 43
обожењс, једнообразно 104
Начело, Начелотворно 312
обожење, свештено 103,
Начело обожења 105 Начело,
134
Преузвишено 83 Начело
обожујуће блистање 40
свега 69, 316
обожујуће заједничарење 83
обожујуће подобије 55 Обредоначалник 166,168

обожујуће Тајне 108 обред, свештени 122,123, 160
обожујући дар 423 образ Оваплоћсни Бог 274
61,117, 371 образ анђела 275 Оваплоћење, божанско 356
образац 236, 362 образац Оваплоћење Исусово 46, 206
Божији 372 образац енергије огањ 36, 64, 87, 91, 230, 273,
Божије 93 Образац, 327,336, 447,456,466 огањ у
најлепши 146 образ купини 274 огња, природа
Богоначалне Лепоте 40 324 огња, слика 466 огњена
образи 30, 86,130, 260,262, кола 29 огњена река 96
266,269,371 огњено очишћење 83
образи Богоначалне Силе 162 огњеност 81,88, 94 одежда
образи, божанствени 149 64,310 одежда, свештеничка
образи и праобрази 35 образи 341 Одржитељ 211 освећење
невештаствених озарења 27 146,150 Освсћење
образи, приземни 31 образи, божанствених умова 155
свештени 55,145 образ, освећење божанственог
монашки 401,443 образ, први Жртвеника 155 освећење
127 обрасци 148,150, 259, 262, Мира 144,146, 148,155
266,267,271 обрасци, Отац 141,154,226, 248, 267,
божански 165 обрасци, 280,288,299, 388, 398, 455
истински 37 обред Отац (Бог) 47, 108, 288, 305
114,123,125,195 обрсд Отац (Дионисије Ареоиагит)
Богорођења 114,123 обред 315,336, 341,359,369, 373,377,
венчања 449 обреди 359 387, 403,412, 415, 426,
обреди, пресвештени 132 430,437, 438, 448, 464, 469
обреди, пресвети 235 обреди, Отаца, списи 431 Отац,
свети 177 обреди, спасоносни Богоначални 26 Отац и Бог
134 обреди, тајанствени 126 287 Отац и Син и Свети Дух
обрсд, јерархијски 122,131 397
обредна призивања 415 Отац, Пресвети 191
Обредоначална Доброта 169
Регисишр иојмова 491
Отац, Светлоначални 26 иатријарси 187 Писмо

Отац светлости 25 Оца, (Свето) 33, 59,106,
једноставност 25 Оца, 136,137,140,144,147,
обећање 168 Оци, богомудри 155,158,191,225,263,
402 очи, бестелесне 152 очи, 264, 270, 275, 284, 288,
бестрасне 117 очи,духовне 290,300, 305,321,336,
68,116,141 очи, надсветске 353, 359, 378,394, 464
43,155 очи, небеске 60 очи плодност животворна 96
ума 41,116, 315, 408 очи, плодородна киша 94 плод
умствене 152 очишћени спасења 455 плот 132,142,
8,47,160, 394 очишћени 286, 288, 297, 301, 427, 428
умови 171 очишћсња, сила плоти, ништавност 275
53 очишћења, тајноначална Плот, Исусова 388 плотска
62 очишћење 41, 57, 76, 82, острашћеност 234 плотска
83, 84, 126,138,160,163,164, умна бића 377 плотске жељс
173,177,178,185, 240, 350 плотски нагони 176
279,280, 320, 331,332, побожно живљење 115
378, 394,400,404, 450 побожност 101, 260, 431
очишћење водом 115 подобија 265
очишћење, натпречисто 72 подобија, божанствена 40
очишћење, огњено 83 подобија, неподобна 266
очишћење пророка 76 подобије 266, 299, 308, 360,
Очовечени Бог 205 384,432
Очовечење 130,142, 382, 415 подобије, божанско 45
Очовечење Бога 286 подобије Божије 376
Очовечеље Господа 380 иодобије небеске јерархије
Очовечење Логоса 141,285 311
Очовечење, савршено 389 подобије смрти 364 подобне
Очовечење Христово 10, 154, свештенообразне иконе 32
285, 286, 376,426 подобност, богоначална 44,
290
П позадина (Господња) 284
Палестинци 254 познања, ерос 173 познање
Пасха 459 102,192, 302, 371, 414, 459.461,
Пасха, законска 459 468 познање бића 433,434
Пасха, истииска 459 познање, благочестиво 188
познање Бога 319, 343, 420 посвећења 169, 177,194

познање, богословско 58 посвећсња, чинодејство 401
познање божанске воље 63 посвећење 156,159,160,
познање, божанско 229,320 162,165,166,182,219,
познање Божанства 54 293,393, 450 посвећење
познање, божанствеио 175, ђакоиа 166 иосвећење,
181 јерархијско 167 посвећење,
познање, Божије 67,136 монашко 174, 443
позпање, духовно 82 познање посвећење, пресвештено 42
и виђење Бога познање посвећсње, свештеничко 166,
Истине 420 познањс 168
Истинскога Господа 69 правда 56,140, 301,381
познањс Једнога 135 познање правда, Божија 350 правда,
јерархијских Тајни 12,116 свештена 131 праведна казна
познање надсветских умова 92 праведници 413
152 праведност, богодолична 63
познање савршаваних Тајни Праведност, Богоначална
192 190
познање свештене истине 105 Праведност, Божанска 192
познање свештених озарења праведности, Сунце 36, 274
160 познање Светиња 177 праелементи 336, 337, 342
познање светих Тајни 160 ираобраз 147, 266, 385
познање себе 362 познање Праобраза, Икона 159
сила 194 познање тајне праобраза, красота 126
домостроја 286 Праобрази 125 праобрази
познање Тајни 42, 57 35,115,158 праобрази
позориште анђелских имена видљивих ствари 371
30, 264 помазање уљем 192 праобразне лепоте 135, 376
помазање Миром 359,364 праобразни символи 236
помазивање Миром 121, 385 нраобразност 35 праобраз
посвећеници 46,163,167 постављене трпезе 235
посвећеници у Тајне 162, праобрасци 467 прве
260 суштине 297, 298 Први међу
посвећеност Богу 90 атлетама 120 првођакони 369
првоначална блистања природа, анђелска 341

Богоначалства 51 природа, бесловесна 338
првоначална Лепота 55 Природа, Божанска 341
Првосвештеник 340 природа, божанска 287, 353,
првосвештеник 46, 68, 220, 376,381,456, 463 природа
226,316 Божанства 105 природа
првосвештенство 63, 215 демона 364 природа,
Предања, свештена 242 животворна 93 природа,
презвитер 25,401 презвитери највиша 296 природа,
280, 351, 358, невидљива 289 природа,
369,380,395,396,397, телесна 408 природа,
399,442,446 Премудри човечанска 27,
119,120, 363 Прсмудро 138,139, 379 природе,
Богоначалство 190 анђелске 336 природе, две
Премудрост 6, 32, 75, 238, 287 природе,
239,240 невештаственост 263
премудрост 235 Премудрост, природна доброта 111
Божанствена 238 природни поредак 79
премудрост, Божија 210 причасник божанских Тајни
Премудрости, дом 10,242, 467 132
Премудрости, Творац 85 причасници Божијег знања
препорађање 109, 355, 356 316
пресаздавање 356 Причешћа, Тајна 162, 351,
пресаздатељско 360
промишљање 457 Причешће 125,177, 351,
Пресвештени Списи 101 359, 368, 382,409, 413
Престоли 48, 52, 53, 73, 80, причешће 122,149 Промисао
87,103,291,293,294, 296, 42, 67, 69,79,238, 239,328,
297,310, 320, 329 преступања 339,456, 467 Промисао,
божанских заповести 379, божанствени 306
380 Претеча, Јован 285 Промисао Божији 281, 282,
примрак 9,21 примрак, 327
божански 10 примрак, Промисао, свесавршсни 239
божанствени 206 природа Промисла, символ 238
103,107,110,114, промислитељска дејства 84
117,139,252,273,287,298 промислитељска сила 87,
90
промислитељске енергије 84, просветљење, божанско 94

239,468 просветљење, божанствено
промислитељско делање 25
92,272, 360 просветљење Божије 329
промишљања, умна 237 просветљење од Духа 354
промишљање 7, 25, 59, 90, просветљење,
139,140,239 промислитељско 67
промишљање Божије 6, просветљење, свештено
233,272,280, 379,467 102
промишљање о бићима 468 просветљење, тајноначално
пропадљиво живљење 182 71 просветљујућа дела 280
пропадљивост 120,126,138, просвстљујуће озарење 160
142 просветљујуће созерцање 173
проповед 288,471 пророк проскомидија 379 псаламска
63,77,78,81,82, 83, 266,310,330, свештенословља 124
456,463 Пророци 159, 387 Псалама,
пророци 64,69, 89,113,156, свештенословљење 128,
327,377,454 129
пророци, богонадахнути Псалми 36, 124,129,130,
146,156,359 144, 366, 372, 373, 377,
пророчко богословље 93 390,450
пророчко виђење 81 Псалми Давидови 357
пророчко слово 130 Псалтир 36,183 пут
иророштва 213 111,116,227, 448 путеви
Просветл.ења 123 (Божији) 206 пут,
просветљења Божија 353 животворни 118 Путир 376
просветљења, божанска 309 нут, исираван 45, 283 пут ка
просветљења, божанствена непропадљивости 182
123,174, 344 просветљења, пут очишћења 173 пут
свештеноначална 72 Поновног Рађања 182 пут
Просветљење 8,108,110, праведних 318 пут, рђав 180
111,351,368,409 просветљсње пут, туђи 264 пут, узвишсни
41,46, 57, 83, 109, 296
158,173,178,195,
278, 279,320, 323, 331,
332,361,404, 420
просветљење, богоначално
48,67
Р Савршитељ очишћења 84
разгоритељ 326 разум 32,35, сагрешења 77, 186, 330,410,
44, 84,223, 224, 259, 269, 282, 412,445 сагрешење 224
337, 338, 363,371,446 сажигатељ 326, 336
разумевање неизрецивих саздавање из семена 354
тајни 460 Саздатељ 282, 287, 303
разумна (бића) 282 разумна Саздатељ духовних сила 332
душа 250 разумност 446 Саздатељ свега 434
рађања, пропадљива 139 Саздатељ символа 126
рађања, способност 93 Самарићани 447
рађање 282, 426 Рађање, самосавршена врлина 328
божанствено 110 Рађање, Самосавршенство,
Поновно 180,182 Распиљање Надсавршено 41
Господље 438, 472 Самосавршитељ 158
Распињање Христово 471 самосуштина Божија 390
родитељи, телесни 195 састрадалник 188, 412
Рођење, божанствено 131 Сатана 113, 222, 280, 364, 381
рођење, телесно 356 Свевишњи (Бог) 69
Руководитељ 167,415 Сведржитељ, Господ 75,189
Руководитељ подвига120 Свемудро Богоначалство 195
руконолагани 170, 397 Свети Списи 43
рукополагање 395 светловидеоци 102
рукоположени 169,402 светлојављања 46
рукоположења, обред 177 светлојављање 25
рукоположсње 157,169, 390, Светлоначални Отац 26
395,396,397,399, 402 светлоначални зрак 40
Светлост 32,102,116,117,
С 119,123,186, 241,244, 249,268,
269,420 светлост 32, 39, 40,41,
Сабрање 8,124,127,135, 57, 72,143,158,161,164, 201,
375,394 237, 329,332, 341,361,
сабрање 113,122,123,145, 368 365, 379, 385, 394,410,
Сабрање, свештено 126 411,456
Сабрање, евхаристијско Светлост, Богоначална 179,
122,145,148,150 Савршсни 259
(Бог) 7
свеглост, божанствена 89 свештенодејство 109,124,

светлост, вечна 41 Светлост, 136,137,141, 360, 378
Истинска 222, 420 свештенодејство,
светлост Исусова 126 богоподобно 141
светлости, Отац 25, 26 свештенодејство
светлост, најпрвоначалнија светотајинско 460
124 свештенодслања 140
Светлост, најузвишенија 54 свештеноделатељи 379
светлост, невештаствена 106 свештеноначалник 7, 76, 81,
светлост, пребожанствена 83,84,103,104,111,112,
140 113,114,118,121,125,
светлост Сунца 188 светлост, 127,137,138,140,142,
умна 148 Свето Писмо 6, 143,145,148,154,161,
8,14, 28,29, 162,257, 332, 352, 368,
38,40,43,54,67,77,122, 389, 394, 395,401
124,130,138,141, 153, свештеноначалници 74, 396
233,234,259,260, 261, свештеноначалство 50
284, 292,298, 304, 309, свештенообразне представе
311,327,335,353,357, 86
373, 399,403,440, 460, Свештено Писмо 240, 264
461, 465 свештснопознање 82
свештене радње 114, 134, 192 свсштеносавршитељ 50,
свештсник 8,10, 39, 83,110, 219,292
218, 223,312, 322, 332,357, свештенословље 109,124
382, 396,397, 401, 442, 443 свештенословљење 129,
свештсника, чин 137 140,170
Свештени Списи 31, 32, 34, Свештено Слово 26, 211
37, 45, 48,49, 50, 54, 84, свештенослужсње 102, 219,
87,214,221,226, 242,263, 466 262,392 '
свештеници 114,118,128, свештенослужитељи 235,
137,164,219,221,222, 393,395 '
224, 225, 309, 325,332, свсштенослужитеЛ)И,
358, 362, 369, 378, 394, богообразни 107,195
395, 409, 443, 445 свештенослужитељи,
свештенодејства 131,138 божанствени 107 свештеност
28,146 свештено чинодејство
148 Свештеноустановитсљ
227, 448
свештенство 169,219
свештенство, божанствено Слова, божанствена 108, 355

102 Слова, живогворна 131
Серафими 52, 72,73, 77, 81, Слова, мистична 8 Слова,
82, 84, 87,151,152,153, 154, свештепа 121,130 Слова,
227, 284, 291, 292, Света 172 Слово126 Слово
294,295,303,311,320, Истине 253 Слово, Истииско
321, 326, 327, 329, 330, 236,463 Слово, јеванђелско
332, 336,387, 388 Сила, 133 Слово (Писма) 311
Најбогоиачалнија 102 Сила, Слово, Свештено 26, 211
самоделатна 233 сила, служитељ 10,206 служитељ
спаљујућа 53 Силе Богоначалне Праведности
48,51,60,61,65,66, 190 Служитељ Благога 225
73,74,102, 323 Силе, служитељ (ђакон) 8,165, 332,
Богоиачалне 162 Силе, 399
началствујуће 65 Силе, прве служитељи 83,113, 124,163,
67 Силни (Бог) 457 Символ 174,177,218, 219,225,
376 символа, логоси 107 224,235, 358, 368, 373,
Символ верс 118,134,135, 369 396,401, 409, 443, 444
Символи 125,137,138,141, служитељи Истинскога Бога
155,162,173,177,196, 68
223,354,381,445 Символи, смиреноумље 365 смрт
јерархијски 123 Символи, 18,120,121,136,138,
свештеии 154, 185,192,193, 139,155,167,180,186,
219,354 Символи Тела и 228, 337, 364, 365,366,
Крви 377 символичко 367,379, 389, 407,408,411 смрт
богословљс 242,460 Господња 367 смрт
Символоначалник 126, 370 грешника 406 смртоносна
Син 47,258,288,397,441, 455 задовољства 133
Сина, синовство 11 Син Бога смрт, Христова 15
живога 191, 414 Син Божији снисхођење 155,403
233 Син и Логос Бога и Оца снисхођење Божије 264
249 созерцања 27, 34,131,159, 262
Син човечији 306 Син, созерцања духовних бића 31
Јединородни 455
созерцања, страсност душе 463 страсти

свештеноиачална 145 133,140,142, 149, 182,228, 262,
созерцања, умна 27 375,401, 402, 433, 449 страсти,
созерцање 54, 55, 84, 86, непорочне 288 страх
102,105,114,122,125, 149,172,186,386, 402 страх,
126,135,146,166,152, побожни 117 страхови
173,175,176,184,192, 132,134 Сунца, помрачење
333,360,362, 371,385, 212, 252, 432,471
387,388,392,397, 414 Онце 14,110,188, 211, 212,
созерцање Бога 261 217,273,315,318,343, 356,
созерцање, богодостојно 411,430, 435,436, 437, 438, 439,
114 472 Сунцс, Богоначално 95
созерцање, незаблудно 35 Сунце и Месец 210, 434,
созерцање, трисветло 298 435,436
созерцање, умно 141 Сунцс Јеванђеља 244, 472
созерцатељи 385 Сунце праведности 36, 274
созерцатељи духовних Сунчев зрак 78, 394 Сунчеви
Списа 75 зраци 143 схима, монашка
созерцатељска душа 459 401
сласење 47, 56, 62, 69, 97,
111,112,131,140,141, Т
180,195,216,217,231,
234,242,249, 251, 280, Тајна 38, 39, 40, 56,102,103,
301,345,352, 360,372, 104,105,110,123,170,
414,425,455 спасење и 173,183, 278,213, 349,
обожењс 106 спасење 351,354,362, 382, 389
словесних бића 105 Тајна Вечера 370 Тајна,
Спаситељ 229 Сиаситељево Животворна 450 Тајна
распеће 212 срце 67, Причешћа 162,351, 360
90,187,233, 274, 319, 338, Тајне 107,114,115,117,121,
339, 455 Стари Завет 130, 123,124,125,128,156,
310, 311, 353,368, 371,372, 162,175,177,184,262, 371,385,
373, 451,456, 461 391,399,400, 409,415,
старозаветни Закон 377, 459,460,561 Тајне,
392 Богоначалне 123 Тајне
Страдања, Снасоносна 252 Богоначалства 118
Страдања (Христова) 226,
439, 471
Тајне, божанске 106,109, Тројица, Једина 250

112,132,144,152 Тајне, Тројица, Пречиста и
божанствене 129, Пресвета 465 Тројица, Света
141,149,191,194,195, 196, 6, 8,280,
219,222, 228,232, 235, 239, 306, 352, 388 Тројице,
359, 370,402, 415, 443,445 Ипостаси 463 Тројична
Тајне, јерархијске 12,101, Јединица105 тројична
116,161,392 Тајне, јерархија 294 тројични ред,
наднебеске 107 Тајне, свете први 293 тројични ред,
8,160,162,174, 175,176 последњи 313 тројични ред,
Тајне, свештене 8,27, 30, 62, средњи 307, 324
66, 86, 87,104,117, Тросггрука Ипостас
120,131,132,133,159, Божанског Блаженства
161,163,172,185,257, 260, 114
352, 353
Тајноначалство 27, 28, 50, У
56, 322
Узрок 59, 81,282, 285,287,
тајноводство 345
320,327, 422 узрок 243,
тајносавршитељи 106
333,472 Узрок бића 238
Творац 83 Творац људи 425
Творац подвига 119 Творац Узрок бића 105,210 Узрок -
Премудрости 85 тсрапевти Бог 432 Узрок људи 205,425
8, 401, 419,440, 444 Узрок обожења 423 Узрок
трезвеноумност 328 три постојања бића 32 Узрок
(анђелска) чина 321 тријада сваке јерархије 41 Узрок
чинова 172 трикратно сваког господства 308
одрицање 113 трикратно Узрок сваког очишћења 83
погружавање 120 Узрок сваког почетка 422
Трисвета песма 311 три Узрок свега 207, 434 Узрок
тројична чина 313 свих и свега 43 Узрок
Троипостасна Јединица 59 суштине 328 Узрок
Троипостасна Монада 306 суштинотворни 85 узроци
Троипостасно Једно 371
Божанство 298 Тројица узроци, богодолични 195
17,105, 210, 454 Узрочник 83, 84,183,211,
286,303, 388
узрочник зала 316 Узрочник умови, надсветски 85 умови,

самога бића 80 Узрочник неизобразиви 30 умови,
свих добара 240, 304 небески 7,26,31, 48, 50, 50, 51,
узрочност 237,240,268 Ум 77, 80, 86, 88,
32,267, 268. 349, 353 ум 26, 27, 91, 94,403
30,32, 33, 38, 41, 46,72, умови, очишћени 171 умови,
89,92,109,131, свештени 40, 82, 93, 149
140,147,150,168,169, умствена Лепота 147
173,176,182,186,196, Умудритељ 158
201,203,228,235,241, уподобљавање Богу 39, 58,
263,284, 297,303,314, 105,111,121, 140, 355
322,353, 385,444, 460,462 уподобљавање Господу
ума, вансебност 240 ума, Исусу 300 уподобљавањс
представе 28 Ум Господњи Надбожанскоме и
267 умиваоник, свештени Наддоброме 202
137, 378 уподобљавање Христу 141
умна бића 34, 44, 72, 75,78, усавршавање 62, 93, 393, 465
105,116,119,146,151, усавршавање, надсавршено
272,273,361, 377 Ум, 72
Надсуштински 102 умна и усавршавајуће Тајне 121
словесна бића 76 умна усавршавајући Дарови 123
светлост 148 умне лепоте 253 усиновљења, Мајка 359
умне силе 30, 82, 83,150, усиновљење 113, 149, 395
269,273, 445 Установитељ
умно свештенословљење 129 Божанствености 422
умно созерцање 27,141, 173 Установитељ подвига 363
Умови 92,94 Устројитељ свега 434
умови 61,71,91,104,258, Утешитељ 441 утсшитсљ 188
331 ученици Господњи 447
умови, бестелесни 35,403 учеља, богопредата 118
умови, богољубиви 42 умови, учења, јеванђелска 366
богообразни 29,167 умови, учења јеретика 250 учења
божанствени 11,73, Светога Писма 353, 461
76,155,178,296, 305 умови, учења, свештена 113 учења
логички 5 умови, наднебески Старога и Новога Завста 451
28,50, 58
учсња, хришћанска 254 химне, божанственс 229,

учење, богонадахнуто 116 321
учење, божанствено 115 химне божанствених умова
учеље Божије 227 учење 11
Новога Завета 354 учешће у химне, пророчке 390
Тајнама 399 учитељ хиротонија 165, 395, 397
21,84,109, 249,253, 317, 385 Хлеб 126, 141,354, 369,370,
учитељи, најбожанственији 376, 379, 381, 395, 461 Хлеба,
’ 46 ломљење 382 Хлсб,
божанствеии 135,
Ф 370
фараон 68, 316 философ 18 Хлеб и Чаша благослова 124
философи 17, 247,248 храм124,127,132,133,145,
философи, атински 253 149,164, 372, 424 храм,
философи, грчки 259 божанствени 134 храмови,
философи, истински 210 свештени 260, 400 Христова,
философи, јелински 249, божанственост 426
258,306 Христова смрт 15 Христов
философија 22, 434, 464, долазак 254 Христови,удови
465 181 Христово, Вазнесење 341
философија, богословска 22 Христово Васкрсење 448
философија, истинска 210 Христово, Очовечсње 10,
философија, јонска 251 285, 286, 376 Христово
философија монаха 175 распеће 433 Христово, Тело
299, 395, 426
X Христос 38,113,119,120,
135,137, 138,141,154,156,
хаљина 62, 91, 310,311,
181,183, 186,191, 203, 227, 243,
358
261, 286,287, 288, 345, 363,
хаљине 56
364, 365, 366,369, 370, 381,
хаљине, женске 234, 457
388, 389, 390,397, 414, 425,
хаљине, црвене 56, 302
427, 428, 441,444, 455, 459,
Херувими 51,52, 53 63, 64,
461, 463,469, 470,472 Христос,
75,102, 265,270, 283, 292, 294,
Исус 142,247, 249, 300,
295,311,320 химне
301,308,382,407, 424,426, 449
58,112,141,149,183,
185,357,435
Христос, Јединородни Бог и чинови, свештенички 157,

Логос 250 162,165,174 чиноначалство,
Христос, Наддобри 216 благообразно 71
Христос, Свеузрок 212 човекољубиви Исус 168
хришћани 8 хришћанска човекољубља, тајна 46
вера 13 хришћанска човекољубље 111,141
философија 251 човекољубље, божанско
хришћанско богословље 22 62,225
човекољубље,
Ц добротворачко 143
царски новчић 209 царско човекољубље, Исусово 205
достојанство 94 Цар свега човекољубље,
304 Цар славе 56, 286, 301 промислитељско 360
Царство Божије 218, 240, човскољубље, Христово 203
350,355 човекообразни анђели 230
Царство нсбеско 271, 366, човечанска дела (Божија)
469,470 427
циљ васпитања 92 циљ човечанска природа 139, 379
јерархије 29, 39, 53, човечанско обличје 56,428
105,109, 352 човештво (Исусово) 205
циљ појања Псалама 373 чудеса 213, 221, 288, 301, 429
Црква 224, 249,392 Црква, чудеса, божанска 212,286
Православна 20 Црква чудеса, небеска 212 чулнс
првородних 241 црквсни иконе 107,114,146 чулне
поредак 446 црквени чинови представс 28, 89,104, 354
261 чулне ствари 361 чулни
символи 103,159,
Ч 232,298, 370
Чаша 10,126,233, 238, 370, чулно опажање 89,260,272,
381,467 462
Чаша благослова 124, 135, чулно опазива бића 34, 36,
354, 461 269
чаша, мистична 238 чулно опазива светлост 361
чинови,анђелски 74,290 ЧУЛНО опазиве ствари 12,
чинови, божанствени 72 ' 250, 328, 342,465 чулно
чинови, небески 27,51, 58, опазиви елементи 7
291
РЕГИСТАР ИМЕНА И ТОПОНИМА
Августин 14 Авељ 215, 464 Верија 21 Восор 302

Авијуд 110
Авраам 186, 284, 315, 340, Гаврило 46, 64, 285,311,461
410, 458, 463 Адам 284, 317 Гедеон 283 Георгије
Алиротиоп 248 Амон Пахимер 13 Григорије
Адријанопољски 296 Богослов 268, 428,454
Амоније Сакас 18 Андротион Григорије Ниски 18, 381
248 Аполофан, многобожац Давид, пророк 47,215,265,
9, 10,210, 211,212,213,252, 274,283, 341,357,358,
432,434, 435, 438 Ареопаг 365,441,458 Дамара 247
21,247, 248 Арис 248 Данило, пророк 69, 308,
Аристофан 258 Арон 167,215 309, 314, 334, 338, 341,461
Атанасије Велики 16 Данте Алигијери 14 Декије
Атанасије (Јевтић), епискои 16 Див (Зевс) 299 Дидим
36,122 Атина 15,16, 20, 22,257, Слепи 334 Димофил, монах
249 Атинагора Парамитас 18 10, 214, 217, 222, 223, 225,
Ахав 234 226,
Богородица Марија 15, 286 440,442,445,446, 447,
448,450 Диогенијан 465
Вавилон 259 Валаам 265 Дионисије Александријски
Валентип 407 Василије 16,18
Велики 18, 267, 362 Дионисије Ареопагит 5, 6,
13,15,16,20,21 Дионисије
Коринтски 16 Дионисије,
свети 14
Дометијан 472, 473 Доротсј, Јевсевије Памфил 251,254,

служитељ 10, 207 439
Језекија 212
Евагрије 306, 404 Египат Језекиљ 63, 265,266, 283, 293,
15,21,47, 68,212, 287,438 304,305, 309,310, 341,344,
Егејско море 20 Едом 302 434
Еразмо Ротердамски 17 Јеремија 274, 411, 445, 447,
Ериугена (Јоћаппез бсоШз 466
Епицспа)13 Еурипид 299 Јеротеј 15, 21, 249,253, 292,
Ефес 21, 251 356,368
Јерусалим 63, 64,168, 251,
Захарија, пророк 46, 63, 310
309,341, 461 Зевс 299 Јов 372
Јован, апостол и
Иванка (ЕпсНе νοη 1\
јеванђелист 10,15, 21,
апка)
243, 244,265, 294, 365, 366,
18
373,408, 420,433, 471.472, 473
Игнатије Богоносац 18
Јован Крститељ 285 Јован
Израиљ 66, 69, 314, 315, 317,
Скитопољски 13,17, 19
319
Јосиф 46, 47, 69, 215, 317
Илија 227 Илиопољ 15, 21
Јуда Искариотски 398
Именије 251 Ипатије Ефески
Јудеја 47
13,16 Ирида 299
Иринеј Лионски 408, 433, Карло Ћслави, краљ 14
442,472 Исав 464 Карп 228,230,231,449, 452
Исаија, пророк 77,259, 274, Кесарија 254 Кирило16
284,288,294, 301, 302,303, Климент Александријски
317,329,330, 332, 365,457 21
Исак 186, 410 Исус Навин Климент Римски 250
434 Константинопољ 5
Корнилије, капетан 283
Јаков 258,314,317,342,410,
Крит 10, 21,228, 454
455,458,464
Јаков, брат Госиодњи 15 Лакедсмонија 249 Левити
221 Ликија 408 Ликије 15
Регисшар имет и тоиошиш 505
Лоренцо Вала (Богепго Олимпије Адријанопољски

Уа11а) 17 408
Лудвиг, франачки краљ 14 Ориген 251, 296,404, 407,
Лука 247, 249,287, 288,308, 408,442
457,470
Павле, апостол 15, 21, 206,
Маг 407 210, 228,236,239,247,
Максим Исповедник 13 248, 249,251, 252, 257,
Малахија 274,424 Манес 407 260, 261,278,284, 287,
Марија, Богородица 46, 293,294,314, 322, 354,
221,252, 286, 444 Марија, 365, 366, 370, 376,385,
сестра Мојсијева 357 407,410, 412, 414, 434,
Маркион 407 Матеј 392 441,446, 447,448, 449,
Матија, апостол 168, 398 454,463, 467 Павле, папа
Мелхиседек 68,168, 316 13 Палестина 20 Пантен
Менандар 407 Методијс, 251
мученик 408 Митра, Папије Јерапољски 276,
троструки 212, 438 Михаило, 408
Арханђео 67, 314, 317 Париз 14
Михаило Муцави 14 Михеј Патмос 10,15,21,243,244,
274 471,472,473
Мојсије 45,158, 167,215, Петар, апостол 15,191, 274,
254,261,274, 284,314, 365, 398,413, 414 Петар
317, 340, 358, 392, 440, Ивсрски 18 Петар, римски
445, 462,463 ђакон 251 Петровић,
Александар М. 25
Навуходоносор 316 Надав Платон 254, 299 Платон,
110, 356 Наркис251 комедиограф 383 Поликарп,
Несторије 380 Никита јерарх 10, 21, 209,249, 258,
Ститат 13 Ноје 366 433, 471 Посејдон 248
Нумипије, питагорејац 254 Прокло 18, 21, 22, 253
Озија 220,221,356 Олимп 299 Саул 187,220,412 Самуило
411,412 Севир (Антиохијски)
12 Ссрафими 52,72, 77, 81,
83, 82, 84,87,151,152,153,
154, 284,291,293,294, Теодор Мопсуестијски 458

295,304,311,320, 321, 326, Теокрит 441
327,329,330, 332, Тимотеј 10,15,18, 21, 25,
336,387,388 Сергије, 101,251,276,415,446, 44
еиископ Теодосиопоља 9 Тит, јерарх 10, 21,281,454
13,19 Симон Маг 407 Тома Аквински 14
Синајска гора 159, 285
Сирах128 Сирија 20 Скева Филон 419 Филохор 248
221,444 Смирна 10, 21, 209, Финес 227 Флегон 439
433 Содом 284 Сократ 259 Фотије Цариградски 17
Солун 21
Хера 299 Хесиод 264
Соломон 128, 274,458, 466
Хилдвин (НПЈшпиз) 13,15
Сосипатар, свештеник 10,
Хомср 264, 299, 469 Христу,
15,21,208
Панајотис 5
САДРЖАЈ
Увод
СПИСИ ДИОНИСИЈА АРЕОПАГИТА.....................5
Свети Дионисије Ареопагит О
НЕБЕСКОЈ ЈЕРАРХИЈИ
Глава прва.....................................................................25
Глава друга...................................................................29
Глава трећа...................................................................39
Глава четврта...............................................................43
Глава пета.....................................................................48
Глава шеста..................................................................50
Глава седма..................................................................52
Глава осма....................................................................60
Глава девета.................................................................65
Глава десета.................................................................71
Глава једанаеста...........................................................73
Глава дванаеста............................................................75
Глава тринаеста...........................................................77
Глава четрнаеста..........................................................85
Глава петнаеста............................................................86
Свети Дионисије Ареопагит

О ДРКВЕНОЈ ЈЕРАРХИЈИ
Глава прва...................................
Глава друга.................................
508 Свеши Максим Исиоведншс
Глава трећа.................................................................122
Глава четврта...............................................................145
Глава пета.................................................................... 157
Глава шеста................................................................172
Глава седма................................................................180
(Објашњења)...............................................................194
(Поговор)..................................................................... 197
Свети Дионисије Ареопагит

ПОСЛАНИЦЕ
Прва посланица..........................................................201
Друга посланица........................................................202
Трећа посланица........................................................203
Четврта посланица.....................................................204
Пета посланица..........................................................206
Шеста посланица.......................................................208
Седма посланица.......................................................209
Осма посланица.........................................................214
Девета посланица.......................................................232
Десета посланица.......................................................243
Предговор светога Максима

делима светога Дионисија........................................245
Свети Максим Исповедник
Објашњење натписа..................................................257
Глава прва...................................................................258
Глава друга.................................................................263
Глава трећа.................................................................277
Глава четврта............................................................ 281
Глава пета...................................................................289
Садржај 509
Глава шеста................................................................293
Глава седма................................................................295
Глава осма..................................................................307
Глава девета...............................................................313
Глава десета...............................................................320
Глава једанаеста.........................................................323
Глава дванаеста..........................................................325
Глава тринаеста.........................................................326
Глава четрнаеста........................................................334
Глава петнаеста..........................................................335

Глава прва...................................................................349
Глава друга.................................................................355
Глава трећа.................................................................368
Глава четврта.............................................................384
Глава пета...................................................................391
Глава шеста................................................................400
Глава седма................................................................406

светога Дионисија
Прва посланица.........................................................419
Друга посланица........................................................422
Трећа посланица........................................................424
Четврта посланица....................................................425
Пета посланица..........................................................430
Шеста посланица.......................................................431
Седма посланица.......................................................433
Осма посланица.........................................................440
Девета посланица.......................................................454
Десета посланица.......................................................471
РЕГИСТРИ
Регистар појмова........................................................477
Регистар имена и топонима......................................503
Издаван
веседл
издавачка установа православне
Епархије бачке
Уредник
Епископ новосадски и бачки др Иринеј
Рецензенти
Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије
Еиископ крушевачки др Давид
Компјутерски СЛОГ
Александар Карајовић
Лектор и коректшр
Љиљана Петронијевић
Штампа
Стојков, Нови Сад
Тираж
1.500

Areopagitski spisi комплет

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Areopagitski spisi комплет

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ

ДЕЈ1А СВЕТОГА МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА

© за српско издање: Беседа, Нови Сад

Са јелинског изворника иревео

На саветовању које је 533. године, у Констан-

* Аутор уводног текста, преузетог из књиге Φιλοκαλία

Опширан спис, подељен на тринаест глава,

и слично, да би се завршио излагањем о „Саврше-

Црквена јерархија јесте заједница у којој бо-

прев.), као њен носилац, савршава њене свеште- не

Спис почиње молитвом Светој Тројици: „Тро-

њиве тајне богословља тајанствено прикривене

Постоји десет посланица које потичу од исто- га

штински (Бог) изненада појавио, али да и после

Осим списа које смо претходно навели, сам

беској јерархији, пошто се наводи упоредо са њим.

АУТОР АРЕОПАГИТСКИХ СПИСА

ња Ипатија Ефеског, неколико година касније Јо- ван

десет година касније, император Михаило (Муца- ви)

списа. Но, пошто каснији истраживачи придају значај

ченика.17 Древне приповести помињу да је па- риски

сматрао аутентичнима, засигурно би се на њих позвао

г) у спису О божанским именима, упућеном

приписивао Севиру Антиохијском, који се наводи као

податке, мсрке се применити одређен метод ради

у Атини (Јеротеј), у Солуну (Гај), у Верији (Соси-

Дакле, ево слике која се пред нама појављу- је.

1. „Сваки дар добри[3] и сваки поклон савр-

* Бројчане ознаке унутар угластих заграда односе се на

које до нас благодатно доспева, изнова нас, као

саобразно сопственом упрошћујућем јединству.

што је небеским бићима предато надсветски, [201 а

О томе да се божанствене и небеске тај-

1. Ваљало би, чини ми се, најпре рећи нешто о

користило поетске[27) слике свештених Тајни κακό би

мс сасвим неслична подобија тобожњих откри-

■' Ср. I Кор. 8, 7.

јак[451 начии свештеног откривења: један, као што је и

А ако одрични искази151] који се тичу Божан-

чених символД. Јер, чак и они који су у највећој мери

онда њу треба да замислимо као божански ерос ка

ма,!65] уколико се (сличности) схвате на начин ко- ји

који су упућени у божанске тајне. Тако сви бого-

кву корист од те јерархије могу имати они који је

Шта је јерархија и каква је корист од је-

1. Јерархија,[Т7] по мени, јесте свештени чин и

ће, поприма Његов одраз, а своје дружбенике [81Ј чини

тражи да једни буду очишћивани, а да други очи-

је знано уеавршавајуће предавање (Тајни), треба да

Шта означава име „анђели”

1. Пошто смо, по моме мишљењу, ваљано

Његовој животворној сили, која је изнад сваког

ху знаменити11051 и пре Закона и после Закона, анђели

од стране Самога Бога како би нас поучило да овај

прстку Давиду. А опет, неки други (анђео) донео је

Зашто се све небеске суштине заједни-

1. То је, по нашем мишљењу, разлог зашто

јмм силама. Али, као што он11261 наше[127] божан-

Који је први чин небеских суштина

1. Колико је чинова небеских суштина, који су

столи, као и многооки и многокрили чинови, ко- јм се

О Серафимима, Херувимима и Престо-

1. Прихватајући овакав поредак светих чино- ва

их загреју и разгоре их њима подобним жаром;