Br.115 Cuvjte Se Da Vas Ko Ne Prevari

KWIGA STO PETNAESTA
Recenzenti
Protojerej stavrofor haxi Qubodrag Petrovi}
Protojerej Vajo Jovi}
POSTANITE ZADU@BINAR
PRAVOSLAVNIH KWIGA
Biblioteka Obraz sveta~ki ve} godinama objavquje najva`nija
izdawa iz oblasti pravoslavne duhovnosti. Od 1995. godine do danas
u woj je iza{lo oko stotinu naslova koji su pravoslavnoj Srbiji
ponudili bisere Svetog Predawa. S obzirom na to da ìvimo u
vremenu krize, obra}amo se onima koji su spremni da pomognu
nastavak na{e Biblioteke, postaju}i na taj na~in zadu`binari
mnogih du{a gladnih i èdnih re~i Boìje. êkamo Vas, unapred
zahvalni, i spremni na svaku vrstu dogovora o saradwi.
Prevod s ruskog
Biqana Vi}enti}, 172-249 str.
Zoran Buqugi}, 139-144, 152-156, 302-305, 315-318, 448-469, 482-485, 584-603
ÛVAJTE SE DA VAS
KO NE PREVARI
PRAVOSLAVQE
NA ME\I VEKOVA
str.
Miroslav Golubovi}, 8-55 str.

Antonina Panteli}, 469477, 498-510, 558-573 str.
Tawa Pavlovi}, Ph.D. 56-79 str.; Mladen Stankovi}, 429-446 str.
Marina Todi}, 80-92, 512-519 str.; Neboj{a ]osovi}, 574-581 str.
Prevod s engleskog
Natalija Pavlovi}, 93-130, 324-368, 520-543 str.
Ivan A}imovi}, 257-300 str.;
Ana Radovi}, 157-158, 161-170, 250-256, 305-314, 319-322 str.
Kwigu priredili
Vladimir Dimitrijevi}
Jovan Srbuq
Prevod s gr~kog
Jelena Femi}-Kasapis, 385-428 str.
Dragana Nedeqkovi}, 477-481, 603-622 str.
Urednik izdawa
Jovan Srbuq
BEOGRAD
2007
Uvod za kwigu
[to se vi{e pribliàvamo kraju sveta, to se mnogima sve vi{e ~ini
da kraja sveta ne}e i ne moè biti. Do{li su, kako re~e Apostol, ruga~i
koji ìve po svojim èqama, i koji se izruguju ~iwenici da ovakav svet,
sve vi{e ogrezao u zlu, ne moè da postoji u ovakvom stawu (2.Petr. 3,110).
Zato je ova kwiga tu da nas razbudi i da nam pomogne, da se ne izgubimo,
da se ne igramo pravoslavqa, da ne utonemo u zaborav sebe i svoje du{e.
Odavno su ve} i svetovni nau~nici i pisci uvideli da ìvimo na
kraju ne jedne epohe, nego ~ove~anstva kao takvog. Evo {ta kaè Tom Hart
man u svojoj kwizi Posledwi dani planete Zemqe: U zadwih 24 sata
uni{teno je vi{e od 100.000 hektara tropskih {uma. Punih 13 miliona
tona otrovnih hemikalija ispu{eno je u na{u ìvotnu sredinu. Vi{e od
45.000 qudi je umrlo od gladi, od kojih je 38.000 dece; vi{e od 130 vrsta
biqaka i ìvotiwa izumrlo je delovawem ~oveka. I sve to se dogodilo u
zadwih 24 sata.
Na osnovu istraìvawa koje su sprovele Ujediwene nacije, u pro{lom
veku je uni{tena polovina svetskih obradivih povr{ina, isto tako i 50%
svetskih {uma, a 80% pa{waka i 40% kopnene povr{ine Zemqe trpi zbog
degeneracije tla, dok je 70% glavnih morskih izvora ribe zatrto.
I sve to je samo vrh ledenog brega...
Ali, naravno, ova kwiga ne govori jedino o ekologiji. Ona govori o
celini problema sa kojima se, kao hri{}ani, suo~avamo.
U odeqku Pazimo na vreme! daju se svetoota~ki stavovi o posledwim
doga|ajima s kraja istorije. Po~iwe se blaènim Jeronimom, a zavr{ava
starcima Pajsijem i Emilijanom, Svetogorcima na{ih dana. ^lanak Ale
na Morisona o antihristu pregled je u~ewa o zveri apokalipse iz zapad
ne perspektive. Morison je protestant koji naro~itu pa`wu posve}uje
la`nom u~ewu mnogobrojnih fundamentalisti~kih sekti Amerike da je
papa kona~ni antihrist; pozivaju}i se na Svete Oce, on izlaè zajedni~
ko hri{}ansko predawe, ali i ukazuje na kultove la`nih mesija u mnogim
svetskim religijama, koji tako|e mogu postati osnova za prihvatawe po
sledweg la`nog mesije u zlu ujediwenog ~ove~anstva.
Rat protiv Hrista i Crkve bavi se mr`wom prema Hristu u savre
menom sekularizovanom i repaganizovanom svetu, kao i zamkama najnovi
jih ekumenskih gibawa, koja ho}e da Crkvu izjedna~e s rimokatoli~kom
jeresju.
Priroda se buni je odeqak koji govori o sve ve}em broju prirodnih
katastrofa u ~ove~anstvu, ~iji je duhovni uzrok otpadija od Boga. Teksto
vi Tala Bruka, Teda Blera i Xona Vajtheda govore o katastrofi u kojoj je
uragan sravnio sa zemqom Wu Orleans, grad u kome su orgije izopa~enika
Pravoslavqe na me\i milenijuma
ve} odavno postale pravilo. Istovremeno, ovi ameri~ki hri{}ani su po

kazali kako je Vlada SAD, preko svog ministarstva za vanredne situacije
(FEMA), isprobale uvo|ewe ratnog stawa u mirnodopskom periodu, nago
ve{tavaju}i jednu novu epohu totalitarizma.
Tajna dru{tva, javna globalizacija bavi se ideologijom Wu Ejxa i
uticajem okultizma na oblikovawe svetske politike. To vi{e nije nika
kva tajna, i time se sada bavi ~ak i dnevna {tampa (videti tekst iz Da
ily Telegraph-a, o druìni sa Jejla, Skull & Bones.) Nekad se to zvalo
paranoi~nom teorijom zavere.
Terorizam i totalitarizam ima za ciq da pokaè kako je pri~a o
ratu protiv totalitarizma savr{eni izgovor za uvo|ewe globalnog van
rednog stawa, a poglavqe Kad dràva postane bog obja{wava kako }e
izgleda antihristova svetska vlast, bez nade na pobunu i uspeh u borbi
za slobodu. Amerika, Gr~ka, Rusija svuda i svagda isti problemi, i ista
pri~a o bezbednosti i nadzoru koji nas, u stvari, {titi.
Amerika i Evropa na putu ka carstvu zveri nas podse}aju da je Za
pad odavno metastazirao u zlo}udni tumor planete, i da je, po proro~kim
re~ima Konstantina Leontjeva, prose~ni Evropejac oru|e sveop{teg
razarawa.
Nauka dr Franken{tajna nam nudi kona~an rastanak sa iluzijom o
progresu, pokazuju}i kako se nauka pretvara u crnu magiju, a Mediji i
apokalipsa govore o vrtoglavnoj virtualizaciji ~oveka i wegovog sveta.
Srbija na raskr{}u i Rat za Rusiju pomaù nam da sebe, kao pravoslav
ni narod, smestimo u okvire sada{we istorijske situacije, i da pogledamo
u budu}nost. Na kraju, ûvajte se da vas ko ne prevari daje tekstove koji
nas opomiwu na krajwe trezvenoumqe u duhovnom ìvotu.
Verujemo da }e ova kwiga biti od duhovne koristi svima koji znaju za
Boga i du{u.
Gospode, blagoslovi!
Veliki Ponedeqak 2007.
PAZIMO
NA VREME!
Blaèni Jeronim (Stridonski)

TUMAÊWE XXIV GLAVE
JEVAN\EQA OD MATEJA
Glava XXIV Stihovi 12: I izi{av{i Isus i|a{e od hrama, i pri
stupi{e mu u~enici wegovi da mu pokaù gra|evine hrama. A Isus im re
~e: Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kaèm: Ne}e ostati ovde ni kamen
na kamenu koji se ne}e razmetnuti1). U pravom smislu (juxta historiam)
zna~aj mesta je razumqiv. Ali [u prenosnom] to zna~i da kada je Gospod
iza{ao iz hrama tada su se sva zdawa zakona i sveukupne [wegove] zapove
sti pome{ale u takvom neredu da Judeji ni{ta nisu mogli da ispune; sa
odsecawem glave, svi udovi su zapo~eli me|usobno neprijateqstvo.
Stihovi 34: A kada se|a{e na gori Maslinskoj, pristupi{e mu u~e
nici nasamo govore}i: Kaì nam kad }e to biti i kakav je znak tvoga
dolaska i svr{etka veka? I odgovaraju}i Isus re~e im: ûvajte se da
vas ko ne prevari. On sedi na gori Maslinskoj, odakle dolazi istinita
svetlost poznawa; i pristupaju mu u~enici wegovi nasamo, jer su hteli
da znaju tajne i otkrivewa budu}ih doga|aja, i pitaju ga o tri doga|aja:
U koje vreme }e biti razoren Jerusalim? Kada }e do}i Hristos? Kada }e
nastupiti svr{etak veka?
Stih 5: Jer }e mnogi do}i u ime moje govore}i: Ja sam Hristos. I mnoge
}e prevariti. Jedan od wih je bio Simon Samarjanin, o kome ~itamo u
Delima apostolskim i koji je sebe nazivao velikom silom Bo`jom2), {ire
}i u svojim svitcima izme|u ostalog i slede}e: Ja sam re~ Bo`ja, ja sam
blistav, ja sam ute{iteq, ja sam svemogu}, ja sam sve {to je boànstveno.
S druge strane (Sed), i apostol Jovan govori u svojoj poslanici: I kao
{to ~uste da Antihrist dolazi, i sada su se pojavili mnogi antihri
sti3). Ja mislim da su sve vo|e jeretika antihristi i da u Hristovo ime
u~e ono {to je protivno Hristu. Nije ~udo {to su neke doveli u zabludu,
jer je Gospod rekao: I mnoge }e prevariti.
Stih 6: û}ete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne upla
{ite; jer treba sve to da se zbude. Ali jo{ nije kraj. Dakle, kada ovo
(i o ovome) ~ujemo, tada jo{ ne}emo misliti da ve} nastupa ~as suda; ali
on se odlaè za ono vreme ~iji se znak jasno pokazuje niè.
PAZIMO NA VREME!
Stihovi 78: Jer }e ustati narod na narod i carstvo na carstvo i

bi}e gladi i pomora i zemqotresa po svetu. A to je sve po~etak strada
wa. Ne sumwam da }e i ovo, kao {to je napisano, nastupiti u bukvalnom
smislu, ali mi se ~ini da se i ustajawe carstva na carstvo, i pomor onih
~ija re~ kao ìva rana razjeda oko sebe4), i silna è| [ili: glad fames]
za slu{awem re~i Bo`je5), i pokretawe svecele zemqe, i odstupawe od
istinite vere, sve to pre odnosi na jeretike, koji ustaju jedni na druge
i time donose pobedu Crkvi. A Wegove re~i: A to je sve po~etak strada
wa, boqe se prenose re~ima: muke ra|awa, da bi se u stvarnosti dolazak
antihrista shvatao u smislu wegovog za~e}a, a ne stvarnog ro|ewa.
Stih 9: Tada }e vas predati na muke, i pobi}e vas, i svi }e vas narodi
omrznuti zbog imena moga. Imenom apostola ozna~ava se zajednica (per
sona) svih veruju}ih, a ne da }e u to vreme apostoli jo{ ìveti telesno.
Stihovi 1213: I zato {to }e se umnoìti (abundabit) bezakowe,
ohladwe}e qubav mnogih. Ali ko pretrpi do kraja, taj }e se spasti. On
ne pori~e qubav svih, ve} samo mnogih; jer mnogo je zvanih, ali je malo
izabranih, zato {to }e se kod apostola i wima sli~nih sa~uvati qubav,
o kojoj je napisano: Mnoga voda ne moè ugasiti qubavi6). Tako i (et ipse)
apostol govori: Ko }e nas rastaviti od qubavi Hristove? alost ili
teskoba, ili gowewe, ili glad7) i ostalo.
Stih 14: I propoveda}e se ovo jevan|eqe o Carstvu po svemu svetu za
svedo~anstvo svima narodima. I tada }e do}i kraj [veka]. Znak dolaska
Gospodweg je da }e se po svemu svetu propovedati Jevan|eqe da niko ne bi
mogao smatrati da zasluùje snisho|ewe [zbog neznawa]. A ovo se ili ve}
ispunilo ili treba da se za kratko vreme ispuni, kao {to vidimo. Ustvari,
po mom mi{qewu, nije ostao nijedan narod koji ne zna za ime Hristovo.
Pa ~ak ako u tom narodu i ne bi bilo propovednika, ipak, nemogu}e je da
nije stekao predstavu o veri od susednih naroda.
Stih 15: Kada, dakle, ugledate gnusobu opusto{ewa, o kojoj govori
prorok Danilo, gde stoji ne mestu svetome ko ~ita da razume. Kada
nas poziva da razumemo, tada se pokazuje da je ono {to je re~eno veoma ta
janstveno; a kod Danila ~itamo ovo: A u polovinu nedeqe ukinu}e `rtvu
i prinos; i krilima mrskim, koja pusto{e, do svr{etka odre|enoga iz
li}e se na pusto{8). O ovome i apostol govori9), da treba da se preuznosi
~ovek bezakowa i protivnik svega {to se zove Bog ili svetiwa, tako da
4)2
1)Stihovi
ove glave Jevan|eqa od Mateja navedeni su po prevodu Komisije Svetog Ar

hijerejskog Sinoda SPC. Nap. prev.
2)Dap. 8, 910.
3)1 Jn. 2, 18.
Tim. 2, 17.
Amos 8, 11. Nap. prev.
6)Pesm. 8, 7.
7)Rim. 8, 35.
8)Dan. 9, 27.
9)2 Sol. 2, 38.
5)Up.
10
11
PAZIMO NA VREME!
}e se drznuti da sam sedne u hram Bo`ji i da tvrdi za sebe da je Bog i da

}e wegov dolazak po dejstvu sataninu uzbuniti i dovesti do udaqavawa od
Boga [odpadni{tva] onih qudi koji }e ga primiti. Ovo moè da se shva
ti i prosto tako kao da se odnosi ili na antihrista, ili da se odnosi na
izobraèwe kesara, koje je Pilat postavio u hramu, ili da se odnosi na
statuu Adrijana kao kowanika, koja sada stoji na samom najsvetijem me
stu. A gnusobom, prema drevnoj upotrebi re~i u Svetom Pismu, naziva se
tako|e idol, a dodata je re~ opusto{ewa, zato {to je u opusto{enom i
razorenom hramu bio postavqen idol.
Stihovi 1618: Tada koji budu u Judeji neka beè u gore; i koji bude na
krovu da ne silazi da uzme {to mu je u ku}i; i koji bude u poqu da se ne
vra}a natrag da uzme haqine svoje. Pod gnusobom opusto{ewa moè se
razumeti i svako pogre{no u~ewe (dogma). Kada je ugledamo gde stoji na
mestu svetome, to jest u Crkvi, i kako tvrdi za sebe da je Bog, tada treba
da beìmo iz Judeje u gore, to jest, napustiv{i slovo koje ubija i judejsku
pokvarenost, da se pribliìmo gorama ve~nim, sa kojih ~udesno svetli
Bog10) i prebiva pod onim krovom i u onom obitali{tu u koje ne mogu da
dopru ogwene strele |avola, i da ne silazimo i ne uzimamo ni{ta iz ku}e
na{eg pre|a{weg prebivawa, niti da traìmo ono {to je ostalo iza nas,
nego da radije pretpostavimo sejawe na poqu duhovnih Pisama, da bismo
sa wega dobili plodove, i da ne uzimamo druge haqine, koje je apostolima
zabraweno da imaju. [to se ti~e ovog mesta, to jest u pogledu gnusobe
opusto{ewa, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetome,
Porfirije je napri~ao protiv nas mnogo hulnoga u trinaestom svitku svo
ga dela. Wemu je odgovorio Jevsevije, episkop Kesarijski, trima svitcima:
osamnaestim, devetnaestim i dvadesetim. Apolinarije [Apollinaris, ili
Apollinarius] je tako|e pisao veoma mnogo; on se vi{e nego dovoqno potru
dio da u jednoj kwizi re{i pitawe o kome su se sporili u toliko mnogo
hiqada stihova.
Stih 19: A te{ko trudnicama i dojiqama u te dane. A te{ko onim
du{ama koje nisu dovele svoje plodove u meru rasta ~oveka savr{ena, ne
go imaju tek prve plodove vere, tako da im je potrebno jo{ hrawewa od
u~iteqa. Moè se re}i tako|e i to da u vreme gowewa od antihrista ili
u vreme ropstva pod Rimqanima one koje treba da rode i da doje decu ne}e
mo}i da preduzmu ùrno beàwe jer }e se nalaziti u te{kom poloàju
zbog onoga ko treba da se rodi ili je ve} ro|en (uteri et filiorum sarcina
praegravati).
Stih 20: Nego se molite Bogu da ne bude beàwe va{e u zimu ni u subo
tu. Ako ho}emo ovo da razumemo prema vremenu zauzimawa Jerusalima, to
jest kada je on bio opkoqen od strane Tita i Vespazijana, onda oni treba
da se mole da wihovo beàwe ne bude u zimu ni u dan subotwi, jer }e u pr
vom slu~aju beàwe u pustiwu i na nenaseqene gore spre~avati surovost
hladno}e, a u drugom slu~aju, ako bi hteli da beè, spre~ava ih naru{ava
we zakona, a ako bi hteli da ostanu, tada im preti smrt. A ako razumemo
da se ovo odnosi na svr{etak veka, onda ovim re~ima On u~i tome da ne
ohladni na{a vera i qubav prema Hristu, i da mi u subotu dobrih dela
(virtutum) ne obamremo kao lewivci u delu Bo`jem.
Stih 22: I ako se ne bi skratili dani oni, niko ne bi ostao; ali iza
branih radi skrati}e se dani oni. Skra}ivawe dana treba da razumemo ne
u smislu bezumnog shvatawa o tome onih koji smatraju da }e se promeniti
duìna trajawa (momenta) vremena [wihovog], zaboravqaju da je napisa
no: Zapretio si gordima, prokleti su koji skre}u od zapovesti Tvojih11),
nego treba da razumemo po wihovoj kakvo}i, to jest da }e se smawiti
wihov broj, a ne duìna trajawa [svakoga dana] (ili veli~ina mensura);
kao {to se u blagoslovu govori: Dugim danima (ìvota) ispuni}u ga, i
pokaza}u mu spasewe Moje12), tako i ovde treba razumeti skra}ivawe dana,
da wihovom mnogobrojno{}u (mora), ne bi bila uzdrmana vera veruju}ih.
Stih 23: Tada ako vam ko re~e: Evo, ovde je Hristos ili onde, ne veruj
te. Za vreme judejskog ropstva bilo je mnogo stare{ina koji su za sebe
govorili da su Hristos, tako da su u vreme opsade od strane Rimqana [u
Jerusalimu] bile tri partije. No boqe je ovo shvatiti kao da se odnosi
na svr{etak veka.
Stihovi 24 [i 25]: Jer }e se pojaviti la`ni hristosi i la`ni pro
roci, i pokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude mogu}e,
i izabrane. Eto vam kazah unapred. Kao {to sam ve} rekao, ovo mesto
treba tuma~iti trojako, smatraju}i da se odnosi ili na vreme opsade
od strane Rimqana ili na svr{etak veka, ili na borbu jeretika protiv
Crkve, i takve antihriste koji ustaju protiv Hrista, kriju}i se pod la
`nim znawem.
Stihovi 25, 26: Ako vam, dakle, kaù: Evo ga u pustiwi, ne izlazite.
Evo ga u sobama, ne verujte. Ako vam se neko bude zarekao da Hristos
prebiva u pustiwi neznaboàca, ili u skrivenim u~ewima (dogmatibus)
jeretika, koji obe}avaju da }e vam saop{titi tajne Bo`je, ne izlazite, ne
verujte; ili pak, ako neko ho}e da se uzveli~a pod imenom Hrista, nemojte
odmah takvome ukazivati poverewe (jer, zaista, u vreme gowewa i zlosta
vqawa la`ni proroci }e svagda nalaziti mesta radi obmane).
10)Ps.
75, 5.
11)Ps.
118, 21. Po prevodu crkvenog gr~kog i slovenskog Psaltira vladike Atanasija

(Jevti}a). Nap. prev.
12)Ps. 90, 16. po istom prevodu. Nap. prev.
12
13
PAZIMO NA VREME!
Stih 27: Jer kao {to muwa izlazi od istoka i sine do zapada, tako
}e biti i dolazak Sina ôve~ijega. Ne izlazite, ne verujte da je Sin
ôve~iji ni u pustiwi neznaboàca, ni u tajnim skloni{tima qudi koji
su se odvojili od Crkve (haereticorum), ve} da wegovo u~ewe (fides) blista
od istoka do zapada u Crkvama vaseqenskim. Tako|e treba re}i i to da
Drugi Dolazak Spasiteqa treba da se pokaè u slavi, a ne u unièwu kao
Prvi. Stoga, nerazumno je traìti u mestu malom ili skrivenom Onoga
Koji jeste svetlost svega sveta.
Stih 28: Jer gde je trup, onde }e se i orlovi okupiti. Tajni Hristovoj
mi se u~imo iz primera koji svakodnevno posmatramo u prirodi. Kaù da
orlovi i jastrebovi ose}aju zaudarawe le{ina ~ak preko mora i okupqaju
se nad hranom te vrste. Tako, ako nerazumne ptice, odvojene tolikim pro
stranstvom zemqe i vodama mora, raspoznaju prirodnim ~ulom neznatnu
le{inu i gde ona leì, koliko smo onda mi i svo mno{tvo veruju}ih vi{e
du`ni da se ustremqujemo ka Onome îje muwevito sijawe izlazi od Is
toka i biva vidivo ~ak do Zapada. No pod mrtvim telom to jest, {to se na
latinskom jeziku izraàva re~ju trup (cadaver), zato {to ono pada (cadat)
usled smrti, moèmo da razumemo stradawa Hristova, na koja se kalemimo
da bismo se, kad god u Svetom Pismu o wima ~itali, slo`no sabirali i
kroz wih mogli da pristupamo Re~i Bo`joj, kao {to je, na primer, slede}e
mesto: Probodo{e ruke moje i noge13) i kod proroka Isaije: Kao ovca na
zaklawe bi vo|en14) i ostalo tome sli~no. A orlovima se nazivaju sveti,
~ija se mladost obnovila kao u orla15), koji se pokrivaju perjem i no{eni
su krilima da bi se sabrali na stradawu Hristovom16).
Stih 29: I odmah }e se po nevoqi tih dana sunce pomra~iti, i mesec
svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti
se. Sunce i mesec }e se pomra~iti i svoju svetlost izgubiti, a ostala
svetila }e pasti s neba, i sile nebeske pokrenuti se ne usled umawewa
svetlosti (na drugom mestu ~itamo da }e sunce imati sedam puta ve}u
svetlost [Isto, ?, 30])17), nego zbog toga {to }e u pore|ewu sa istinskom
svetlo{}u sve biti kao senka, tamno na izgled. A ako se ovo sunce koje sa
da sija u vaseqeni, i ako se mesec koji zauzima drugo mesto posle wega, i
ako se zvezde upaqene da sijaju no}u, ako se sve ove sile (a u ovim silama
mi vidimo mno{tvo an|ela) u vreme dolaska Hristovog pretvore u tamu,

onda }e se [svakako] pokolebati i samouverenost onih koji se, smatraju}i
sebe svetim, ne pla{e prisustva na sudu [ili: Sudije].
Stih 30: I tada }e se pokazati znak Sina ôve~ijega na nebu; Pod
ovim znakom treba da razumemo ili znak krsta, da bi, kao {to govore
Zaharija18) i Jovan19) Judeji videli Onoga koga su proboli, ili pak da ga
razumemo kao pobedonosni znak Torèstvuju}eg.
I tada }e proplakati sva plemena na zemqi; i ugleda}e Sina ôve~i
jega gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. Propla
ka}e oni koji nemaju prebivali{te na nebu i zapisani su na zemqi.
Stih 31: I posla}e an|ele svoje s velikim glasom trubnim; i sabra}e
izabrane svoje od ~etiri vetra (ventis vetra), od kraja do kraja nebesa.
O ovoj trubi i apostol govori20), i u Apokalipsisu Jovana ~itamo21).
Iu Starom Zavetu se zapoveda da se naprave trube, kovane od zlata, sre
bra i bakra, da bi objavqivale najuzvi{enije tajne u~ewa.
Stihovi 2233: A od smokve nau~ite pouku: Kada se grane wene ve} pod
mlade i olistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo,
znajte da je blizu pred vratima. Pore|ewem sa drvetom On je nau~io
(kako da) prepoznamo pribliàvawe svr{etka [veka]. Kao {to u slu~aju
kada stabqi~ice smokve postaju ne`ne, a pupoqci se otvaraju u cvetove
i iz kore se pomaqa li{}e, vi znate da je blizu leto i da nastupa vreme
toplog zapadnog vetra i prole}a (Favonii et Veris); tako i kad vidite da
se ispuwava sve {to je prore~eno (scripta), ne mislite da je ve} blizu svr
{etak veka; to je samo kao da je nastao uvod i da su se neki prethodnici
[prete~e] pojavili, da pokaù da je on ve} blizu, da je ve} pred vratima.
Stih 34: Zaista vam kaèm: Ovaj nara{taj ne}e pro}i dok se sve ovo
ne zbude. Gore smo rekli da postoji zaseban nara{taj (pokoqewe gene
ratio) dobrih i zlih. Tako, ovde se ukazuje ili na sav rod ~ove~iji, ili pak
naro~ito na pleme Judeja.
Stih 35: Nebo i zemqa }e pro}i [transibunt], ali re~i moje ne}e pro}i
(ne}e nestati non praeteribunt). Nebo i zemqa }e pro}i usled promena
u wima, a ne kroz uni{tewe; ina~e, na koji na~in }e se sunce pomra~iti
i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde pasti, ako ne bude neba i zemqe
na kojima svetila postoje?
Stih 36: A o danu tome i o ~asu niko ne zna, ni an|eli nebeski, do
Otac moj sam. U nekim latinskim prepisima (codicibus) dodato je: ni
13)Ps.
21, 17. Po navedenom prevodu. Nap. prev.

53, 7. Po prevodu episkopa Atanasija (Jevti}a) sa gr~kog i slovenskog Pari
mejnika. Nap. prev.
15)Ps. 102, 5.
16)U tekstu Tuma~ewa: Is. 46, ?. [Mo`da: Is. 46, 11: Zovem s istoka pticu i iz daqne
zemqe ~oveka koji }e izvr{iti {to sam naumio red.]
17)Is. 30, 26. Po prevodu \ure Dani~i}a: Svetlost }e sun~ana biti sedam puta
ve}a, kao svetlost od sedam dana nap. prev.
14)Is.
18)Zah.
12, 10.
19, 37.
20)1 Kor. 15, 52; 1 Sol. 4, 16.
21)Otk. 8, 713 (i daqe).
19)Jn.
14
15
PAZIMO NA VREME!
Sin, iako ni u gr~kim ni, posebno, u prepisima (exemplaribus) Adamanto

vom [Origenovom] i Nijerijevom, ovog dopisivawa nema. A kako u nekim
prepisima ono postoji, onda, ~ini se, o wemu treba i mi da rasu|ujemo.
Arije i Evnomije trijumfuju, kao da toboè neznawe U~iteqa predsta
vqa slavu za u~enike, i govore: Ne mogu biti jednaki Onaj Ko zna i
Onaj Ko ne zna. Protiv wih treba ukratko re}i slede}e. Po{to je sva
vremena stvorio Isus, to jest Re~ Bo`ja: Sve kroz wega postade i bez we
ga ni{ta ne postade {to je postalo22), a me|u svim vremenima nalazi
se i dan sudwi, kako to onda (qua consequentia), On moè da ne zna deo
onoga {to u celini zna? Treba tako|e re}i i slede}e: {ta je ve}e znawe
Oca ili dana sudwega? Ako pak On zna ve}e, kako onda moè da ne zna
mawe. îtamo slede}e re~i: Sve je meni predao Otac moj23). Ako sve {to
pripada Ocu pripada i Sinu za{to je onda (qua ratione) Otac zadrào
znawe o jednom danu za Sebe i nije hteo da ga zajedno sa Sinom podeli?
Treba tako|e obratiti pa`wu i na to da ako Sin ne zna sam posledwi (no
vissimum) dan vremena, onda ne zna ni pretposledwi (pene ultimum) niti
ijedan od ostalih (omnes retrosum). Jer ne moè biti da ne znaju}i prvo
zna drugo. Dakle, ako se saglasimo da Sin [ili sa dodatkom: Bo`ji] ne zna
za svr{etak veka, onda treba da bude nazna~en i razlog iz koga On to ne
zna. Apostol o Spasitequ pi{e: U kome su sakrivena sva blaga premudro
sti i znawa24). Dakle, u Hristu su sva blaga premudrosti i znawa, ali su
sakrivena. Za{to sakrivena? Posle Svog vaskrsewa na pitawe apostola
u vezi sa danom [svr{etka veka nap. prev.] On je odgovorio jasnije: Nije
va{e znati vremena i rokove koje Otac zadrà u svojoj vlasti 25). Kada
govori: Nije va{e [niste du`ni] znati, On pokazuje da Sam On zna, ali
da nije korisno da to znaju apostoli, da bi svagda, ne znaju}i da se bliì
dan sudwi, ìveli neprekidno (quotidie) tako kao da }e slede}eg dana
morati da predstanu na sud. Najzad, i slede}e jevan|eqske re~i pobu|uju
nas da razumemo to isto. Govore}i tako|e da sam Otac zna, On pod Ocem
podrazumeva i Sina, jer svaki otac je ime (nomen) sina.
Stihovi 3739: Jer kako je bilo u dane Noja, tako }e biti i dolazak
Sina ôve~ijega. Jer kao {to u dane pred potopom je|ahu i pijahu, èwa
hu se i udavahu do onoga dana kad Noje u|e u kov~eg, i ne shvati{e dok ne
do|e potop i odnese sve; tako }e biti i dolazak Sina ôve~ijega. Po
stavqa se pitawe: kako je gore napisano: Jer }e ustati narod na narod i
carstvo na carstvo i bi}e gladi i pomora i zemqotresa po svetu. A to

je sve po~etak stradawa, a sada se predskazuje da }e se zbivati ono {to
je znak mirnih vremena. No [da bi se ovo objasnilo] treba uzeti u obzir,
na osnovu re~i apostola, da }e posle ratova, razdora, pomora, gladi i
zemqotresa i ostalog ~ime se uni{tava rod ~ove~iji, na kratko vreme za
vladati mir, koji obe}ava potpuno spokojstvo (quieta omnia), tako da }e
vera veruju}ih oja~ati, ili }e sa prestankom nevoqa oni stati da se nadaju
da Sudija dolazi. U stvari, to zaista i jeste ono {to ~itamo kod apostola
Pavla: Jer kada govore: Mir je i sigurnost, tada }e nai}i na wih iznenad
na pogibija, kao bol na trudnu ènu, i ne}e izbe}i26).
Stihovi 4041: Tad }e biti dva na wivi: jedan }e se uzeti, a drugi
ostaviti. Dve }e mleti na `rvwevima; jedna }e se uzeti, a druga osta
viti. Tad }e, govori On, biti dva na wivi, a to je kada se u dan smr
ti i suda budu na{la dva ~oveka, koji podjednako obavqaju jedan te isti
posao i kao da seju isto seme, ali ne dobijaju jednak plod svoga rada. Isto
tako bi}e dve ène koje }e mleti zajedno; ali jedna }e se uzeti, a druga
ostaviti. Pod dva ~oveka koji provode vreme na wivi, i pod dve ène koje
jednako mequ, razumi ili Sinagogu i [ili: ili] Crkvu, zato {to se oni,
po svemu sude}i, podjednako trude u zakonu (molere videantur in Lege)
i od jednog istog Pisma dobijaju hleb (farinam terere) zapovesti Bo`jih;
ili pak podrazumevaj ostale jeresi koje iz jednog ili drugog Zaveta, ili
nekakvog jednog [istog], po svoj prilici, dobijaju hleb svojih u~ewa. No
mada oni polaù pravo na jedno [te isto] ime hri{}anina, ipak ne dobi
jaju istu nagradu, jer se jedni od wih uzimaju, a drugi ostavqaju.
Stihovi 4243: Straìte, dakle, jer ne znate u koji }e ~as do}i Go
spod va{. Ali ovo znajte: Kad bi znao doma}in u koje }e vreme do}i lopov,
straìo bi i ne bi dao da mu provali ku}u. Sada On jasno pokazuje za{to
je ranije rekao: A o danu tome i o ~asu niko ne zna, ~ak ni Sin ôve~iji,
ni an|eli nebeski, do Otac sam, zato {to apostolima to nije korisno
da znaju i da bi, u o~ekivawu koje se koleba od neizvesnosti, svagda imali
veru u budu}i dolazak Onoga za Koga ne znaju kada }e do}i. S druge stra
ne, On nije rekao: Jer ne znamo u koji }e ~as do}i Gospod, ve} je rekao: Ne
znate, i, istakav{i primer u li~nosti doma}ina, jasnije pokazuje za{to
je pre}utao o danu svr{etka, govori ovako:
[Stihovi 4447]: Zato i vi budite spremni; jer u koji ~as ne mislite
do}i }e Sin ôve~iji. Ko je, dakle, taj verni i mudri sluga koga postavi
gospodar wegov nad svojim doma}ima da im daje hranu na vreme? Blago tome
slugi koga gospodar wegov, do{av{i, na|e da ~ini tako. Zaista vam ka
èm: postavi}e ga nad svim imawem svojim. Sada On potpunije utvr|uje
22)Jn.
1, 3.
10, 22. U gr~kom tekstu Lk. 10, 22 stoji: sve je meni predao Otac moj, a u latin
skom: Omnia, quae Patris sunt, tradita mihi sunt (Prim. prevodioca sa latinskog na
ruski jezik).
24)Kol. 2, 3.
25)Dap. 1, 7.
23)Lk.
26)1
Sol. 5, 3.
16
i pokazuje razlog za{to o danu i ~asu svr{etka ne znaju, kao {to je rekao
ranije, ni an|eli, ni On sam, do Otac sam; upravo zato {to to nije kori
sno apostolima da znaju. Isto tako je i primer oca porodice [doma}ina]
to jest Sebe i vernih slugu, to jest apostola, uveo da bi ubedio wihovu
uznemirenu misao da u nadi na nagradu sluè saradnicima svojim (conser
vis) hranu u~ewa na vreme.
Stihovi 4849: Ako li taj [kao] r|avi sluga re~e u srcu svome: Ne}e
moj gospodar jo{ zadugo do}i; i po~ne tu}i drugove svoje (conservos), a je
sti i piti s pijanicama. Iz gore navedenog sledi da bri`qivi sluga,
koji svagda o~ekuje dolazak Gospodara, sebi jednakim slugama daje hranu
na vreme, i posle toga biva postavqen nad svim imawem domoupraviteqa
[gospodara], a da, naprotiv, onaj koji se, kao {to govori prorok Jezekiq,
te{i re~ima: pro}i }e mnogo dana 27), i ne misli da }e Gospod do}i usko
ro, taj postaje bezbriàn, provodi vreme besposleno u gozbama i rasko{i,
ali da }e takav sresti (sentiet) ne krotkog doma}ina, nego najstroìjeg
Sudiju.
Stihovi 5051: Do}i }e gospodar toga sluge u dan kada se ne nada, i u
~as kada ne misli, i rase}i }e ga napola, i da}e mu udeo sa licemerima;
onde }e biti pla~ i {krgut zuba. U~i istome, da bi znali da }e Gospod
do}i kada ne misle o Wemu, i savetuje da bdimo i straìmo. Zatim, re~i:
odvoji}e ga (ili: razdeli}e ga dividet eum) [ne zna~e] da }e ga On rase}i
ma~em28), nego zna~e da }e biti udaqen od izabrawa svetih i da }e mu biti
odre|en udeo zajedno sa licemerima, ba{ sa onima koji su bili na wivi
i koji su radili na `rvwevima pa ipak nisu bili ostavqeni. Mnogo puta
smo govorili da licemer jedno pokazuje, a da je drugo u stvarnosti. Isto
tako i na wivi, i u `rvwevima pokazuje se da ~ini isto {to i ~ovek koji
pripada Crkvi, a svr{etak [wegovog dela] govori o suprotnom usmerewu
voqe (diversae voluntatis).
Sa ruskog preveo: Miroslav Golubovi}
27)Jez.
28)Na
12, 22.
ovakvo razumevawe teksta moè da navede gr~ki tekst.
PAZIMO NA VREME!
17
Svetiteq Teofan Zatvornik

IZ TUMAÊWA POSLANICA APOSTOLA
PAVLA O POSLEDWIM VREMENIMA
I O DRUGOM HRISTOVOM DOLASKU
Druga Timoteju 3, 15
Gl. 3, st.1. Ali ovo znaj da }e u posledwe dane nastati te{ka vremena.
Ali ovo znaj, izraz kojim posvedo~ava, da }e nesumwivo biti kao
i u prvoj poslanici: Duh izri~ito govori (1Tim 4,1). Tamo je govorio o od
stupawu od vere, a ovde govori o moralnoj razvra}enosti. Mo`da je to i
razlog {to tamo prihvata svedo~ewe od Duha, a ovde se zadovoqava svojom
re~ju. Posledwi dani obi~no odnose misao na svr{etak veka; ali ovde se
ukazuje na posledwa vremena uop{te. Te{ka vremena tegobna, u kojima
je te{ko ìveti. Apostol izobraàva krajwu iskvarenost naravi i obi
~aja, ali po{to je sa tim nerazdvojno povezano umawewe pravde, mira i
sigurnosti, to je u takva vremena svagda te{ko ìveti i najrazvra}eni
jima, ali naro~ito onima koji ne ìve po wihovom primeru i na wihov
na~in. Postoji predrasuda da se neki dani i vremena nazivaju zlim ili
dobrim u tom smislu da su sami po sebi zli ili dobri. Sveti Zlatousti
razobli~ava takvo mi{qewe. Apostol ne osu|uje dane ili vremena, nego
qude koji tada budu ìveli. Tako i mi imamo obi~aj da vremena nazivamo
zlim ili nezlim po svojstvu dela koje qudi ~ine u wima. A odmah ukazuje
i na uzrok. Koren i isto~nik svih zala, od koga sva ona poti~u, jeste pre
komerno samoqubqe.
St. 2. Jer }e qudi biti samoqubivi, srebroqubivi, hvalisavi, gor
deqivi, hulnici, neposlu{ni roditeqima, neblagodarni, nepobo`ni,
bezose}ajni.
Samoqubqe je koren svih zlih strasti. Ono gu{i bratoqubqe i bogoqu
bqe i u ìvot uvodi wima potpuno suprotan poredak i obi~aje, od kojih
niko nema spokoja. Ali ~udno je to {to je ono samo po sebi kazna. Samoqu
bqivac ~uva samo svoje dobro; ali po{to sam bez drugih ne moè da ìvi
sre}no, samoqubac samim tim {to ne mari za druge, sebi nanosi {tetu ili
sebi zlo ~ini. Sveti Zlatousti razotkriva tu stranu samoqubqa ovako:
Onaj ko je porobqen ovom stra{}u ne moè da pazi ni na svoju sopstvenu
korist. Jer kad neko ne pazi na ono {to se ti~e dobra bli`wega, kako }e,
ne mare}i za korist bli`wega, svoje ~uvati? Kao {to onaj ko ima obzira
prema koristi bli`wega, preko we same i svoju sopstvenu postavqa u bo
qi poloàj, tako }e i onaj ko je zanemaruje prevideti i svoju. Jer ako smo
18
19
PAZIMO NA VREME!
jedni drugima udovi, onda spasewe [dobro] bli`wega nije samo wegovo,
nego pripada i ostalom telu, a gubitak koji je pretrpeo bli`wi ne ti~e
se samo wega, nego nanosi mu~an bol svima. Tako|e ako smo mi zdawe,
onda ma koji wegov deo postradao, opasnost ugroàva svo zdawe; a kada je
on (deo) ~vrst i pouzdan, onda doprinosi da se i sve ostalo ~vrsto drì.
Tako je i u Crkvi. Nisi mario za brata? Sebi samom si u~inio nepravdu.
Kako? Tako {to zbog toga i tvoj deo trpi ne malu {tetu. Onaj, koji vidi
siromaha kome nedostaju najneophodnije potrebe i ne pruà svoje ruke
prema wemu, time srazmerno vi{e postradati nego da je proiza{la najve
}a mogu}a {teta. Upravo tako samoqubac je najve}i nequbivac [mrziteq]
samoga sebe; a bratoqubac je najve}i qubivac i samoga sebe.
Iz samoqubqa ishode sve strasti. Za najva`nije ili rodona~elne me|u
wima smatraju se i jesu gordost, koristoqubqe i slastoqubqe. Na ovom
mestu Apostol vr{i popis prvenstveno plodova gordosti, a od druge dve
pomiwe samo rodona~elnice srebroqubqe i slastoqubqe, zakqu~uju}i
ukazivawem na odnos prema Bogu ìvota ustrojenog po sklonostima prema
wima i po strasnim sklonostima uop{te.
Srebroqubivi. Ukazav{i na koren, posebno nabraja i wegove izdan
ke, od kojih je prvi i najve}i srebroqubqe. Jer kao {to je svako dobro iz
qubavi, tako je i svako zlo iz samoqubqa, suprotnog od qubavi. Qubav
je {iroka i posvuda se razliva, a samoqubqe ste{wava wenu {irinu i
usredoto~ava se samo na sebe (Teof., sv. Zlat.). Srebroqubqem se obi~no
ozna~ava tvrdi~luk sa koristoqubqem [lakomstvo na imawe, strast prema
sticawu]. Posedovati je ìvotna potreba. Da ona ne bi obuzela ~oveka i
da od wega ne bi u~inila tvrdicu, Bog je uloìo u wegovo srce sastrada
we prema onima koji trpe oskudicu, koje otvara riznice dobara za druge.
Ali kada samoqubqe preovlada wime, tada se sastradawe prema drugima
gasi i riznice se zatvaraju. Sve je samo wemu potrebno, i usmerava se pre
ma wemu; drugi ga se ne ti~u. Eto, to je tvrdica.
Hvalisavi, gordeqivi. Drugi plod samoqubqa je gordost. Wena ispo
qavawa su raznovrsna. Na ovom mestu Apostol ukazuje na wena dva vida
i . Hvalisavi , oholi [uobraèni], nad
drugima se preuznose i uzdiù [razme}u] (Teof.). Gordeqivi, ,
uz preuzno{ewe su i prezrivi, druge nimalo ne cene i omalovaàvaju ih,
spremni su da samovoqno, }udqivo i grubo postupaju sa wima.
Odavde sv. Pavle po~iwe da nabraja plodove gordosti. Hulnici,
, ne~astivore~ivi, bogohulni. Od preuzno{ewa je prezriva
i samovoqna nadmenost, a od nadmenosti huqewe (ne~astivore~ivost,
nepravedna ose}awa prema Bogu, ustanak protiv Boga (sv. Zlat.). Ili bo
gohuqewe od jednog i drugog (Ekum.). Jer, prirodno je da, kada zlo iz sa
moqubqa narasta sve vi{e, to dovodi i do pobune protiv Boga (Teof.).
Sveti Zlatousti podrobno razja{wava ovu stranu stvari. Oni koji se

preuznose nad qudima lako }e se preuznositi i pred Bogom. Tako se ra|aju
gresi; oni se ~esto uznose odozdo nagore. Ko je pun po{tovawa prema qudi
ma, tim vi{e ose}a strahopo{tovawe pred Bogom. Ko je poslu{an slugama
sli~nim sebi, taj }e utoliko pre biti pokoran Vladiki; a ko prezire sluge
sli~ne sebi, taj }e postepeno do}i i do prezirawa Samoga Boga. Ne}emo
prezirati jedni druge. To je zla nauka, koja nas u~i da preziremo Boga, pa
samim tim {to preziremo jedan drugoga, mi ve} pokazujemo prezir prema
Bogu, Koji nam je zapovedio da se veoma staramo jedni o drugima. Ako ho}e
te, objasni}u vam to na drugi na~in, primerom. Kajin je prezreo brata,
i odmah je pokazao prezir i prema Bogu. Na koji na~in? Pogledaj kako bez
po{tovawa (, uvredqivo, sva|ala~ki, prekorno, grubo) odgovara
Bogu: zar sam ja ~uvar brata moga? (1Moj 4,9). Isto je i Isav, koji je prezirao
brata, pokazao prezir i prema Bogu (Bogom dana preimu}stva prvorodstva
smatrao je za ni{ta). Bra}a su prezirala Josifa i pokazala prezir i pre
ma Bogu. Izraiqci su prezirali Mojseja i time pokazali prezir i prema
Bogu. I Ilijini sinovi su prezirali narod i pokazali prezir i prema
Bogu. Ho}e{ li da vidi{ suprotne primere? Avram je bio snishodqiv
prema sinovcu i bio poslu{an Bogu, kao {to se vidi iz wegove poslu{no
sti u vezi sa sinom Isakom i svih wegovih ostalih vrlina. Tako isto je i
Aveq, budu}i krotak prema bratu, bio blago~estiv i prema Bogu. Ne pre
zirimo jedni druge da ne bismo nau~ili da preziremo i Boga. Po{tujmo
jedni druge da bismo se nau~ili da po{tujemo i Boga. Ko je drzak prema
qudima, postaje drzak i prema Bogu. A kad se samoqubqe, srebroqubqe i
prezir udruè, {ta onda jo{ nedostaje do potpune pogibije? Sve se razvra
tilo i skupqa se premnogo grehovnih ne~istota.
Neposlu{ni roditeqima, , nepokorni, koji se protive. Raz
metqivost i nadmenost u~e da se ustaje i protiv prirode (protiv davalaca
ìvota Ekum.). Hulnici i neposlu{ni roditeqima: {to je povezano; jer
kako }e onaj ko huli na Boga po~eti da po{tuje roditeqe? (Teof.).
Neblagodarni. Ve} u bogohuqewu i nepo{tovawu roditeqa vidi se
neblagodarnost. Jer kako }e oni koji ne poznaju blagodarnost prema do
brotvoru Bogu, biti blagodarni qudima? (Ekum.). Tako|e, kako }e biti
blagodaran drugim qudima onaj ko je neblagodaran roditeqima? (Teof.).
Neblagodarnost je k}i gordosti, koja smatra da vaqa samo ono {to se
~ini u wenu korist. Ali, ona nije mawe ni plod srebroqubqa, kako obja
{wava sv. Zlatousti: A moè li srebroqubac biti blagodaran? Kome
on moè imati blagodaran? Nikome. On svakog smatra svojim neprijate
qem, èle}i da od svakog oduzme sve. Makar mu dao svo svoje imawe, on
ti ne}e izjaviti nikakvu blagodarnost, nego }e biti nezadovoqan i srdi
}e se {to nisi imao ve}e bogatstvo i nisi ga u~inio posednikom ve}eg.
20
21
PAZIMO NA VREME!
Makarga u~inio vladarem vaseqene, on ti ne}e izjaviti blagodarnost

nego }e misliti da ni{ta nije dobio. Wegova èqa je nenasita: zato je
ona sli~na ùdwi svojstvenoj bolesti, a takve ùdwe su nezasite. Kao
{to onaj ko strada od vru}ice nikada ne moè da utoli neugasivu è| za
pijewem vode, tako ni onaj ko je obuzet stra{}u za sticawem bogatstva
nikada ne moè da zasiti svoju ùdwu. A ne zasi}uju}i se nikada, on ti
ne}e biti ni blagodaran, ma koliko mu davao. Bio bi blagodaran onome
ko bi mu dao onoliko koliko on èli. Ali to niko ne moè da u~ini,
jer je wegova èqa neizmerna. Zato on i ne moè da bude blagodaran bi
lo kome. Nema ~oveka toliko neblagodarnog kao {to je srebroqubac, i
toliko bezose}ajnog, kao {to je koristoqubac.
Nepobo`ni, neprepodobni [bezbo`ni], ili nedostojni [ne
doli~ni], ne onakvi kakvi treba da budu po svom zvawu, dru{tvenom po
loàju, imovinskom stawu i slu`bi, ostavqaju na stranu prepodobije,
ili ono {to je doli~no i obavezno za wih (Teof.).
St. 3. Bezose}ajni, , kojima je tu|a ~ak i qubav prema svo
jim srodnicima, koji su ~ak i svojima nedruzi (Ekum.).
Nepomirqivi [drski, oholi, uhode], klevetnici, neuzdr`qivi, suro
vi, nedobroqubivi.
Nepomirqivi, , nikakve dogovore ne prihvataju radi pre
stanka nesuglasice i razdora, rastaju se jednom zauvek i odbijaju svako
pomirewe, ne izlazi im na o~i [ne dolazi im] jer te ne}e primiti.
Slede}e re~i: drski, oholi, uhode na{i tuma~i, me|utim, izosta
vqaju.
Klevetnici, , to jest oni koji neumesno misle i govore o
drugima r|avo. To su oni koji, ne vide}i u sebi ni~eg dobrog, neku utehu
za sebe nalaze u ruèwu drugih, da bi poquqali dobro mi{qewe o wima,
ali budu}i da govore o drugima napamet [kako bilo], onda se varaju i gre
{e, i zato su zaista klevetnici (sv. Zlat., Teof.).
Neuzdr`qivi, i u jeziku, i u trbuhu, i u svemu drugom (sv. Zlat.).
Surovi, , , osorni i neobuzdani, u pogledu, re~ima i pokreti
ma. Otuda zverstvo, otuda svirepost, kada je neko srebroqubiv, kada je
neko samoqubiv, neblagodaran i neuzdr`qiv (sv. Zlat.). Vidi{ kakvima
ih ~ini samoqubqe i srebroqubqe? Zverima umesto qudi (Teof.).
Nedobroqubivi, , neprijateqi svakog dobra (Teof.),
ili svakog dobrog i blagoqubivog ~oveka.
St. 4. Izdajnici, naprasiti, naduveni, vi{e slastoqubivi nego bo
goqubivi.
Izdajnici , izdajnici [izneveriteqi] prijateqstva (sv.
Zlat.), ili drugarstva (Ekum.), ne radi op{teg dobra, nego radi svojih
li~nih interesa, na zlo drugima.
Naprasiti, , koji nemaju u sebi ni~eg temeqnog (sv.

Zlat.), neodlu~ni, nepostojani (Teof.), nerazboriti (Ekum.): vr
zmaju se tamo-amo ili lome kao medvedi, samouvereno hitri i odlu~ni
u delawu.
Naduveni, , puni uobraènosti, nadmenosti i visokou
mqa (Teof., Ekum.), naduveni, misle}i o sebi mnogo, iako nemaju ni~eg
dostojnog velike pa`we.
Vi{e slastoqubivi nego bogoqubivi. Slastoqubivi, ,
koji ìve radi svog sopstvenog zadovoqstva; u ~emu neko voli da nalazi
zadovoqstvo, to i ~ini. To je najvarqiviji porod samoqubqa i naj{ire se
primewuje: zato je on lakom na plotske slasti, ali, iako je to prvenstveno,
takav je i u pogledu du{evnih, pa ~ak i duhovnih slasti.
Vi{e ... nego bogoqubivi. Slastoqubac, navikao da uìva u slastima,
vi{e ni{ta drugo ne ceni, ni zakon, ni pravdu, ni strah Boìji, i za slast
je spreman sve da proda. Zato ~ak i u Boànskim stvarima (i}i u Crkvu),
ne qubi Boga, nego slast koju pruàju ili obe}avaju Boànski poredak i
zakoni. Vi{e ... nego bogoqubivi. Druga~ije i ne moè biti; jer tamo gde
je qubav u slastima ovoga sveta, nema mesta èqi za Boànskim (Teof.).
udwu za Boànstvenim oni su zamenili sramotoqubqem (Ekum.).
St. 5. Koji imaju izgled pobo`nosti, a sile wezine su se odrekli.
Bez obzira na to {to su takvi po sklonostima i ose}awima srca, oni
se spoqa uzdràvaju da se pokazuju kao takvi, nego, naprotiv, nastoje da
se drè svog spoqa{weg poretka blago~estivog hri{}anskog ìvota, u
kome vi{e ne mogu da odstupaju od wega a da ne pokaù upadqivo svoju
bezbo`nost. Zato je pretvarawe [licemerje] neizbe`na posledica strasti
koje su ovladale qudima, koji se, pri svemu tome, nalaze me|u qubiteqima
pobo`nosti i druè sa wima. Ali u svom krugu oni obi~no ne postupaju
licemerno, nego otvoreno hule na sve {to je Boànsko i rugaju se svemu sve
tom. Na{i tuma~i, razumevaju}i pod pobo`no{}u veru, pi{u ovako o tome.
Ekumenije: Ako je suditi o wima po onome {to govore, oni su pobo`ni, a
ako je suditi po onome {to ~ine, oni se pokazuju i razobli~avaju re~ima
suprotnim wihovim. Teofilakt; Oni samo uzimaju izgled pobo`nosti i
pretvaraju se, a delima je odbacuju. Zapazi da je sila pobo`nosti, ili kao
da su weni nervi, u delima. Zato je pravedno re~eno da je ona bez dela
mrtva. Sveti Zlatousti: Re~ju: izgled [obli~je], Apostol ovde izraàva
ne{to bezdu{no i mrtvo, spoqa{wost, privid, licemerje. Vera bez dela je
samo spoqa{wi izgled bez sile. Kao {to je telo, lepo i u procvatu, ali bez
snage, sli~no naslikanom liku, takva je i prava vera bez dela. Zamislimo
da neki srebroqubac, izdajnik ili naprasit ~ovek drì pravu veru; kakva
je korist od toga ako se on ne odlikuje ni~im {to prili~i Hri{}aninu,
ako ne ~ini ni{ta od onog {to je svojstveno pobo`nosti, nego prevazila
22
23
PAZIMO NA VREME!
zi neznabo{ce svojom bezbo`no{}u i sluì kao zaraza za svoje bli`we i

povod za hulu na Boga, ako sramoti u~ewe svojim delima?
Ceo ovaj odeqak o zlo}udnosti koja }e se otkriti, blaèni Teodorit
zakqu~uje ovako: Sada{wost je, mislim, vreme predskazano od Apostola,
jer na{ ìvot je ispuwen ovim zlim stvarima, i zaodevaju}i se u spoqa
{wi izgled pobo`nosti, delima prigotovqujemo iz sebe kumir [idol]
lukavstva: umesto bogoqubivih postali smo srebroqubivi i omile nam
ropstvo strastima; jednom re~ju, u nama se moè na}i i sve ostalo {to je
predskazao Boànski Apostol. Ne moè se poricati da je ovakav navod
za na{e vreme jo{ umesniji.
St. 5 nastavak. I kloni se ovih. I... ovih, to jest kloni se kako
onih koji druga~ije u~e i svadqivih [prepira~a], tako i onih zlo}udnih.
Ili ovako: kloni se i onih licemera, a o ovima, zlo}udnima, ni govoriti
ne treba. No ako qudi budu takvi u posledwe dane, kako onda on govori: i
kloni se ovih? Verovatno je i tada ponegde bilo takvih; iako ne u ve}oj
meri, ipak ih je bilo (sv. Zlat.). Ili govori u ovom smislu: ako se pojave.
Treba pretpostaviti da }e, po Apostolu, sv. Timotej doìveti posledwe
dane na koje je ukazano, da }e oni po~eti po smrti sv. Pavla, a da }e ih
sv. Timotej sam videti i ovo mu je zapovest za tu priliku: kloni se takvih
(Ekum., Teof.). Ali, pri tom imali na umu jedno ili drugo, ono {to je
ovde navedeno sasvim je prirodno za vremena i lica koja dolaze. Sveti
Zlatousti i kazuje: Nesumwivo je da preko Timoteja Apostol pou~ava sve
verne da se udaqe od takvih qudi. Sve, ne samo savremenike sv. Timoteja,
nego jo{ vi{e one koji budu ìveli posle wega (Ekum.). /.../
istini i vrlini da bi, budu}i pou~eni u veri i obu~eni u dobrim delima,

u vreme koje dolazi, kada neki po~nu da se udaqavaju i odstupaju od istine
u zabludu, ostali nepokolebivi (Amvr.).
Apostol ne ukazuje za{to }e se tako dogoditi, ali, po smislu napred
re~enog, moè se smatrati da }e uzrok tome biti neizvr{ewe odre|ene
zapovesti da se istrajno u~i, }utawe pastira i nemar za propovedawe
istine i pou~avawe duhovnih ~eda. Ako pastiri ne pou~avaju, duhovna ~eda
ostaju u neznawu zdravog u~ewa; ako ne urazumquju gre{nike, ovi ostaju
okoreli u svojoj poro~nosti. Ostaju}i u neznawu istine, oni nakupqaju pra
zne misli i svakojake besmislice, od ~ega otupquju za razumevawe istine.
Okorevaju}i u poro~nosti, postaju nesposobni da primaju urazumqivawa
i obli~avawa. Zato i treba ùriti i zdravim u~ewem ih prosvetliti i
nau~iti vrlinama pre nego {to otupe za primawe onog prvog, i ne postanu
tvrdoglavi za pokornost ovom drugom. Jer kada do|u do toga, tada }e ve}
biti kasno prihvatati se toga, ne}e vi{e slu{ati.
Ali, po{to ne treba da ostaju bez znawa i pravila, {ta }e u~initi?
Nego }e po svojim èqama okupiti sebi u~iteqe. To zna~i takve u~ite
qe koji }e ih ostavqati da mudruju kako im se svi|a i da ìve kako ho}e.
Dostojno je pa`we da }e okupiti sebi, Jelin. , okupi}e
celo mno{tvo ili gomilu u~iteqa, i pri tom }e ih sami okupiti, pri
~emu }e, naravno, biti prihvatani samo oni ugodni, a neugodni }e biti od
ba~eni. I ispada da }e ti u~iteqi zavisiti od u~enika i da ne}e u~iti po
svom, nego po wihovom programu. Ni{ta ne moè biti izraàjnije od ove
re~i: ; ona ozna~ava nesre|enu [raspu{tenu] gomilu u~iteqa,
koji }e pri tom biti rukopolagani [birani i potvr|ivani u svom ~inu]
od u~enika (sv. Zlat.). Ali, prilikom tog izbora ovi ne}e postupati po
zdravom razumu, nego }e birati takve koji }e po~eti da povla|uju wihovim
èqama, i samo }e ono {to im je ugodno i govoriti i ~initi (Teof.).
Da ih ~e{u po u{ima. Postupa}e tako zato {to su navikli da svagda
~uju samo ono {to prijatno golica u{i. To ukazuje i na krasnore~ivost,
ali vi{e na laskawe, ili prilago|avawe ukusu slu{alaca. Samo priklad
ne za to }e birati, pronalaze}i za sebe qude koji bi govorili ono {to
ih zadovoqava i {to laska wihovom sluhu (sv. Zlat.).
I odvrati}e u{i od istine, a okrenuti se bajkama. Budu}i da su ta
kvi, oni vi{e ne mogu imati èqu da ~uju istinu, koja ih i bez obli~avawa
razobli~ava. Zato su se odvratili od we, a okrenuli se bajkama, u~ewima
zanesewa~kim, koja, zaokupqaju}i uobraziqu privla~nim fantazijama,
ostavqaju savest u spokojstvu, ne bude}i je i ne uznemiravaju}i zahtevom
za ispravqawe onoga {to je neispravno u mi{qewu i ìvqewu. Vidi{
li? Oni ne}e padati u zabludu iz neznawa, nego svojevoqno i svesno. Sa
mi }e odvra}ati u{i od istine, sami }e se okrenuti bajkama (Teof.).
St. 3 i 4. Jer }e do}i vreme kada zdrave nauke ne}e podnositi, nego }e
po svojim èqama okupiti sebi u~iteqe da ih ~e{u po u{ima; i odvra
ti}e u{i od istine, a okrenuti se bajkama.
Ovim re~ima Apostol savetuje da (verni) ùre sa u~ewem istine da
bi je zavoleli i da bi se vezali za wu, i da bi zbog ove qubavi i svezanosti
zauvek bili woj verni, odvra}aju}i u{i od svakojakih druga~ijih u~ewa.
Pre nego {to zbace sa svog vrata jaram poslu{nosti istini, privuci
sve wih. Dok me|u tvojim duhovnim ~edima ima takvih koje treba u~iti,
ube|ivati i pokarati istinom, u~ini svaki napor da bi ovo postigao. Sa
ovim ciqem je gore i re~eno: nastoj u vreme i nevreme (sv. Zlat. i Teod.).
Nau~i ih pokornosti istini pre nego {to odstupe od we (Ekum.).
Jer }e do}i vreme kada zdrave nauke ne}e podnositi. Sada oni jo{ uvek
slu{aju i rado prihvataju i u~ewe i urazumqivawe; a posle to vi{e ne}e{
na}i u wima. Sveti Apostol prorokuje i, predvi|aju}i to u budu}nosti,
zapoveda da se duhovna ~eda svakim starawem i trudom neumorno pou~avaju
24
25
PAZIMO NA VREME!
Okrenuti se, , skrenu}e sami sa pravog puta [odstupiti],

hotimice [svesno].
Povodom ovoga Amvrosije pi{e: Takvi }e biti oni koji zaèle da bu
du pou~avani po svom naho|ewu. Od u~iteqa strogih i vernih istini okre
nu}e se onima koji }e ih u~iti onome {to im je srcu milo ~uti. Istina
}e za wih postati gorka i oni }e, ostavqaju}i weno zdravo u~ewe, po~eti
da se zanimaju za basne. Ne}e im biti po voqi da wihova r|ava dela budu
obli~avana; zato }e poèleti u~iteqe koji }e uga|ati wihovim naravima
i navikama. ele da ih ~e{u po u{ima i{tu}i da, pod imenom pravog
u~ewa, ~uju bajke prazne, ali prijatne.
Sveti Zlatousti prime}uje na ovo: Sveti Apostol predskazuje ovo ne
zato da bi se wegov u~enik predao uniniju [o~ajawu], nego da bi to muà
stveno podnosio kada se dogodi. Sli~no je i Hristos govorio: predava}e
vas sudovima, i po sinagogama svojim tu}i }e vas, i pred stare{ine i ca
reve izvodi}e vas mene radi (Mt 10,17). Tako i na drugom mestu bl. Apostol
govori: Jer ja znam to da }e po odlasku mome u}i me|u vas grabqivi vuci
koji ne {tede stada (D.ap. 20,29). On je to govorio zato da bi oni bili bud
ni i da bi vaqano koristili sada{we vreme.
kada je Duh izri~ito govorio samom Apostolu. Tako mu je On zabranio

da govori re~ u Aziji, i nije mu dopustio da ide u Vitiniju (D.ap. 16,67).
U ovom slu~aju moè se smatrati za mogu}e i jedno i drugo: ova re~ se pro
nosila i po crkvama, a sv. Pavle ju je ~uo i od Duha Svetoga. A ~uo je (da
govori) izri~ito (jasno), , razgovetnom [jasnom] re~ju izraèn gla
gol. Kako? On je mogao i u u{ima da odjekne, i da se neposredno u umu i
srcu upe~ati, ali da bude odre|en i re~ju. A takvu re~, , Apostol
je dodao da bi dao na znawe da je svedo~anstvo Duha o ovome o~igledno,
jasno, bespogovorno, tako da uop{te ne ostaje mesta sumwi (sv. Zlat.).
Dakle, nesumwivo znajte, govori, da }e u posledwa vremena odstupiti
neki od vere. Posledwa vremena nisu ona koja }e biti pred svr{etak ve
ka i Drugi Hristov dolazak, nego ona koja }e biti posle nas, slede}a.
Odstupiti zna~i upravo: da }e ostaviti Hristovu veru i postati nehri
{}ani, kao Julijan Odstupnik. Ali, sude}i po niè ukazanim pojavama
dolaze}eg la`nog u~ewa, moè se smatrati da }e to biti odstupawe od
~istote hri{}anske vere. La`no u~ewe }e se zametnuti me|u Hri{}ani
ma i iz hri{}anskih na~ela, pogre{no shva}enih i krivo protuma~enih
~ove~anskim praznim mudrovawem mimo glasa Crkve. I la`ni u~iteqi i
oni koje budu zaveli smatra}e sebe Hri{}anima, pa ~ak i najsavr{enijim
od Hri{}ana, kako se to pokazalo kasnije.
Ali oni koji }e odstupiti bi}e i sami la`ni u~iteqi, ili }e la`ni
u~iteqi biti naro~ito oni ~ije su karakteristike opisane niè, a ovde
se govori samo o onima koji }e biti zavedeni wihovim la`nim u~ewem?
Odstupiti: otvoreno ukazuje na one koji }e odstupiti zavedeni od dru
gih; ali u obja{wewu kako }e odstupiti nemogu}e je ne videti opis na~ina
na koji }e odstupiti i sami zavoditeqi na odstupni{tvo. Bi}e i jedno i
drugo. Kod jednih, praznoumnih, zametnu}e se la`no u~ewe, a oni koji su
zbog wega otpali od jedinstva vere, i time od jednog tela Crkve, zave{}e
i odvu}i druge, kolebqive u veri. To je sv. Pavle predskazao Efescima
daleko pre, u re~i koju je drào wihovim prezviterima, opra{taju}i se
sa wima u Miletu: U}i }e me|u vas grabqivi vuci koji ne {tede stada; i
izme|u vas samih usta}e qudi koji }e govoriti naopako da odvla~e u~eni
ke za sobom (D.ap. 20,2930). Blaèni Teodorit pi{e: Apostol je pokazao da
}e neki, koji su se isprva prisajedinili crkvenom telu, kasnije postati
u~iteqi laì. Jer to zna~e re~i: odstupi}e neki od vere slu{aju}i du
hove prevare. I sv. Zlatousti govori: Nastupi}e vreme, veli Apostol,
kada }e oni koji su postali pri~asnici vere, po~eti da postupaju dostoj
no osudi, daju}i pogubne savete ne samo u pogledu hrane, nego i u pogledu
braka, i svega tome sli~nog.
Slu{aju}i duhove prevare. Eto kako }e se za~eti la`no u~ewe i kakvo
}e biti poreklo odstupni{tva! Dve sile }e mamiti na odstupni{tvo:
Prva Timoteju 4, 12
4, 1. A Duh izri~ito govori da }e u posledwa vremena odstupiti ne
ki od vere slu{aju}i duhove prevare i nauke demonske.
U ovom stihu opredequje se duhovna strana la`nih u~iteqa, to jest
odakle oni pozajmquju svoje la`no u~ewe, a u slede}em, moralna (stra
na), to jest kakvi su oni u pogledu svoje savesti. Iako je krajwe razlobli
~avaju}e, i jedno i drugo ipak moè da se odnosi na sve la`ne u~iteqe,
sa retkim izuzecima. Duh, koji izri~ito [jasno] govori, je Duh Sveti koji
prebiva u Apostolima i preizobilno ih ispuwava svetim darovima Svo
jim, napomiwu}i im {ta je bilo i predskazuju}i im {ta }e biti, sve u
pogledu carstva Boìjeg. On je i svetom Pavlu otkrio {ta }e se desiti
posle ovoga, a sveti Pavle je prosudio da ono {to mu je Sveti Duh otkrio
treba da saop{ti vernima. Re~i: Duh govori, podjednako su bogodoli~ne
kao i izrazi (proro~anski): ovo govori Gospod, i: ovo govori Bog Savaot
(Teod.). Apostol ne pre}utkuje o budu}nosti otkrivenoj Duhom Svetim
za nazidawe i upozorewe crkava, da bi crkve, unapred obave{tene o tome,
bri`qivo pazile da ih taki qudi ne izigraju (Amvr.).
Kome Duh govori, sv. Pavlu, ili svuda po crkvama? Bilo je slu~aje
va da je ono {to duh govori obznawivano po crkvama Boìjim i da je to
Apostol ve} ~uo od crkava. Takvo je bilo svedo~anstvo Duha o suàwstvu
koje je o~ekivalo Apostola u Jerusalimu, o kome je Apostol ~uo i rekao:
ne znam {ta }e mi se dogoditi (D.ap. 20,2223,21,11). Ali bilo je slu~ajeva
26
27
PAZIMO NA VREME!
duhovi prevare i nauke demonske; jedna iznutra, a druga spoqa. Neki

}e po~eti da slu{aju duhove prevare, da prihvataju la`na shvatawa, da
ih priznaju istinitim, i da odstupaju od vere koja objavquje istinu o la
`nim shvatawima i uverewima koja su prihvatili. Vidivom odstupawu
od vere, izraènom u otpadawu od Crkve, prethodi unutra{we otpadawe
od we koje proisti~e od sagla{avawa sa savetima [nagovarawima] duhova
prevare koji nisu u skladu sa verom. Duhovi prevare to su ne~iste sile,
sluge oca laì, demoni ili besovi [zlodusi]. Oni su nazvani varqivim
zato {to navode na la` prevarom, prela{}u, obmanom. Prikrivaju la`
prividom istine i zavode. Ali kako neposredno sami, ili preko drugih
qudi? Apostol to ne razlikuje, nego pokazuje samo otkuda la`. Slu{a
}e, veli, duhove prevare, i odstupi}e od vere. Moè se ovako pretposta
viti: zapaziv{i lica, lakomija na novine, duhovi laì }e ih iznutra
skrenuti s puta istine ka odstupni{tvu, a zatim }e, uz wihovu pomo}, i
druge po~eti da zavode i spoqa, propovedawem wihovog la`nog u~ewa,
i iznutra, prela{}ivawem u pomislima. Kako ni zavo|ewa ovih posled
wih, ili wihovog kona~nog pristanka na la` ne moè biti bez unutra
{weg uticaja duhova prevare, to Apostol ovo unapred i iznosi na videlo
kao po~etni uzrok otpadawa od istinske vere u la`. Tu biva isto {to
i prilikom pada u greh. U greh vuku i primeri drugih i neka sopstvena
htewa, ali samo zavo|ewe i pad ne mogu biti bez u~e{}a ne~istih sila.
One pomu}uju um i varqivim prelestima okruùju greh, a voqa prista
je na greh. Za ovim unutra{wim padom ve} sledi i spoqa{wi. Tako i u
otpadawu od vere, potpunom ili samo u nekim ta~kama, u~estvuju i
sopstvene pobude, i re~i drugih, ali kona~na saglasnost na prihvatawe
laì i povo|ewe za wom ne moè pro}i bez pomu}ivawa od duhova laì
koji, prikrivaju}i la` obmawuju}im prividom istine, grabe [otimaju,
iznu|uju] taj pristanak na wu (la`). To apostol izraàva i re~ima:
slu{aju}i duhove prevare.
Naukama demonskim Apostol je nazvao na~in gledawa na hri{}anstvo
koji se stvara iznutra pod dejstvom duhova prevare i koji zatim, zaodeva
ju}i se u odgovaraju}e izraze, biva u opticaju me|u qudima u vidu nekog
posebnog u~ewa, kao sablazan i sklonost ka odstupawu od istine u la`.
U svesti veruju}ih ne~isti duhovi napadaju isprva neku posebnu stranu
vere, u kojoj im je lak{e da predstave prividnu neuverqivost istine i
varqivu osnovanost woj suprotne laì. Kad uspeju u tome, u~e kako da se
po duhu te laì prestroji i svo hri{}ansko u~ewe. Kada to obave i for
mirano gledi{te dobije svoj izraz i ustrojstvo, la`no u~ewe je gotovo.
Posle toga ne~isti duhovi raspaquju svoje u~enike revno{}u toboè po
istini Boìjoj i ovi nezadrìvo streme da rasprostrawuju la`no u~e
we koje su im duhovi prevare usadili. Oni koji ga slu{aju poslu{ni su
demonskom u~ewu jer je ono od wih (demona) zapo~elo. Pri tom ni oni,
zli duhovi, ne dremaju, nego ùre da bez okoli{ewa sabla`wivo uti~u
na du{u u koju im ulaz otvara pa`wa posve}ena wihovom la`nom u~ewu.
Tako drugi poslenik (nauke demonske) zavodi veruju}e na odstupawe od ve
re. Kako je neugodno poreklo la`nog u~ewa i revnosti la`nih u~iteqa!
Slu{aju}i demone, pi{e Teofilakt, la`ni u~iteqi su nalazili nedo
statke u nekim jelima i nisu odobravali brak. Me|utim, Apostol pod tim
razume i sve druge jeresi; jer sve one su od prelesti duhova laì i nauke
demonske. AAmvrosije navodi za{to: [ta boqe moè biti unapred re
~eno o la`nim u~iteqima i la`nom u~ewu {to bi verne pobudilo da ih
izbegavaju ili vi{e osu|uju, nego ako wihovo gledi{te nazovu prele{}u
i wihovo u~ewe demonskim? Posle ovoga, kad ~uje re~ protivnu istini,
svako }e ve} znati da je to u~ewe izmi{qeno od demona, kao {to je Duh
Sveti predskazao preko Apostola. I u tome }e, razume se, imati najja~u
pobudu da odvra}a od wega svoje u{i.
St. 2. U licemerju la`qivaca, ~ija je savest spaqena.
Kako rasprostraniteqi demonskih u~ewa uspevaju da odvla~e qude za
sobom? Licemerjem. Uzimaju izgled qudi nekako osobenih, koji su pojmi
li svu premudrost i odevaju se u masku svetosti, i time, pridobiv{i na
klonost slu{alaca, ~ine to da ovi rado piju otrov wihovog la`nog u~ewa
i bivaju zavedeni. To je Apostol izrazio re~ima: u licemerju la`qivaca.
Sveti Pavle ih je nazvao la`qivcima zato {to su u wihovom u~ewu, kao
la`nom, samo re~i i re~i, i nema ni~eg {to odgovara stvarnosti, kao ni
u privi|ewima. Zatim, budu}i da la` ne moè da odràva odgovaraju}e
[doli~no] naprezawe moralne snage, ovi la`qivci, naravno, povla|uju
sebi u mnogome, pa ~ak i u stvarima koje im, kao nedoli~ne, zabrawuje
wihovo u~ewe, {to ipak ne mogu da ~ine javno, jer bi to podrivalo wi
hov u~iteqski ugled i samo u~ewe. Otuda wihovo neizbe`no licemerje
ili briga da izgledaju sveti i neporo~ni, vode}i ìvot koji nije svet i
neporo~an. To je jedna strana licemerja. Woj se, moèmo re}i, neizbe`no
prisajediwuje i druga, naime: kada ~ine dela protivna u~ewu, tada u du
{i onih koji ga propovedaju oslabquje ili sasvim i{~ezava uverenost u
osnovanost samoga u~ewa, i oni tada postaju propovednici bez ube|ewa
ili licemerni u~iteqi. Ovu stranu naro~ito isti~u na{i tuma~i ovih
Apostolovih re~i. U licemerju, pi{e Ekumenije zna~i: u spretnosti i
lukavoj prepredenosti, kojom se, iako znaju da su dogmati koje su pripre
mili la`ni, dovijaju da svoje la`ne re~i predstave kao istinu. Tako|e
kod Teofilakta: To {to la`no kazuju, ne ~ine iz neznawa, nego, znaju}i
da je la`no, pritvorno u~e tome kao da je istinito (iz sv. Zlat.). Blaè
ni Teodorit to ocewuje uop{tenije: Staviv{i na sebe ime Hri{}ana,
u~e sasvim protivno.
28
PAZIMO NA VREME!
Sveti apostol Pavle podse}a na takvo licemerje radi spre~avawa bu

du}ih odstupawa od vere. Jer ni{ta ne odvra}a od u~iteqa kao uvi|awe
licemerja u wima.
îja je savest spaqena. Licemerje se i spoqa donekle vidi, a spaqe
na savest je sasvim unutra{wa stvar. Samo se u svojoj krajwoj meri ono
pokazuje kao neka drska bestidnost kojom neko poku{ava da postigne ci
qeve za koje je svestan da su zli. Da bi spre~io zavo|ewe wihovim u~ewem
Apostol je, izme|u ostalog, i ovom mi{qu u~inio upozoravaju}u opomenu
o ovoj karakteristi~noj osobini la`nih u~iteqa,: ako primeti{ lice
merje, pa`qivo ga razmotri i uvide}e{ one ~ija je savest spaqena. Sama
savest nikada ne ne biva sasvim spaqena, ali du{a moè do}i do takve
neosetqivosti za wene savete i obli~avawa, da se moè u~initi da sa
vesti nema, da je spaqena. Apostolu se ~ini da la`ni u~iteqi ne ìve
saglasno u~ewu i da re~ kojom pou~avaju nije saglasna wihovom ube|ewu.
Wegova savest nije mogla to da ostavi bez obli~avawa, i, razume se, ob
li~avala ih je. Ako sada, bez obzira na to, nastavqaju da stalno ìve i
delaju u tom istom duhu, onda je o~igledno da su svoju savest ve} ugu{ili
ili su postali gluvi za wene savete, kao da im je savest spaqena. Blaè
ni Teodorit pi{e: Apostol ih je nazvao onima ~ija je savest spaqena,
pokazuju}i wihovu krajwu nesavesnost; Zato {to ièèno mesto, umrtviv
{i se, gubi pre|a{wu osetqivost.
Spaqenost savesti moèmo shvatiti kao oprqivawe, ili ta~nije ìgo
sawe savesti. Za to povod daje jelinsko: .
zna~i ìgosati [nagoreti, usijati] znak [ìg]. Na istoku vlasnici utiskuju
znake na ìvotiwe [ìgo{u ih], i po wima i oni sami i drugi prepoznaju
da su to wihove ìvotiwe. Sli~ne znake na ~elu saznawa la`nih u~iteqa
utiskuje i savest, tako da oni koji imaju o~i da vide vide i poznaju da
oni pripadaju onima koji su vinovni i dostojni osude ovde i spremni za
osudu tamo, na sudu Boìjem, da nose osudu sami u sebi. Blaèni Teofi
lakt pi{e: Budu}i da su znali za mnoge svoje ne~istote, wihova savest
je imala utisnute znake [ìgove] wihovog ne~istog ìvota (isto i kod
Ekum.). Ovo obja{wava Amvrosije: Kao {to stavqawe ìga povre|uje ko
ù i upe~a}uje znak, tako i savest obeleàva la`ne u~iteqe za propast,
zbog wihove la`qivosti, po kojoj oni lukavo jedno drè u umu, a drugo
izraàvaju re~ima. Apostol daje na znawe da takvi ne mogu da se izmene
na boqe da bi se spasli: jer kao {to ìg (na ìvotiwama) ne moè da se
izmeni, tako ni wihova du{a ne moè da se ispravi. Ni{ta nije gore od
licemerja....
U~ewe o Drugom Hristovom Dolasku

Prva Soluwanima 5, 13
29
Opisav{i Drugi Dolazak Gospodwi i ono {to }e tada biti sa onima

koji su usnuli i ìvima koji ostanu, sveti Pavle sada pristupa poukama
koje same po sebi proisti~u iz ovog u~ewa. Glavna pouka je da bdimo i
budemo trezni, paèwe na sebe i dela svoja, ~ime se rukovodi ispravan
ìvot (5,411). Kao silu koja podsti~e i odràva budnost i trezvewe u~e
we o Danu Gospodwem moèmo imati samo u slu~aju ako neprestano imamo
na umu ovaj dan i neprestano ga o~ekujemo, a ovo posledwe se upe~a}uje
u umu uvereno{}u u iznenadnost javqawa Gospoda, te misao o tome sv.
Pavle i stavqa na prvom mestu, kao prelaz na svoju pouku (5,13). Vreme
posledweg Gospodweg javqawa nije poznato. Ne udaqavaj ga, niti pribli
àvaj. Stoj na straì, jer }e Gospod iznenada do}i, i dati svakome po
delima wegovim.
5, 1. A o vremenima i rokovima, bra}o, nije potrebno da vam se pi{e.
Odgovaraju}i na wihovo pitawe o wegovom Drugom dolasku Gospod je
i sv. Apostolima rekao: Nije va{e znati vremena i rokove koje Otac za
drà u svojoj vlasti (D.ap. 1,7).
Vremena i rokovi, obe re~i se upotrebqavaju kao istozna~ne (up. Lk
1,57i 2Tim 4,6, D.ap. 20,18i Lk 21,36). Ali tananiji poznavaoci jezika razlikuju
ih tako {to pod vremenom, podrazumevaju svako neodre|eno vreme,
a pod rokom, odre|eno vreme u kojem je pogodno ili treba da se
desi neka stvar ili doga|aj. Ovde Apostol ima na umu odre|eni trenutak
Gospodweg javqawa, tako da u pogledu toga kada }e se zaista Gospod javiti,
nije potrebno pisati im [bra}i, u~enicima]. Obe re~i u Pismu ~esto
stoje zajedno (D.ap. 7,1, Dan 2,21, Prop 3,1). One su ovde u mnoìni da ozna~e,
kako neki naga|aju, okolnosti u vezi sa javqawem Gospoda, pripremne za
wega, za koje su odre|eni odgovaraju}i momenti, upravo zbog neodre|eno
sti dana i ~asa tog doga|aja.
Nije potrebno da vam se pi{e, to ne zna~i da o tome uop{te ne treba
govoriti i znati, nego da nije potrebno da im se pi{e, nije potrebno da
se sada pi{e ponovo, zato {to im je o tome re~eno li~no i oni to znaju.
A znaju da o tome niko ni{ta ne moè znati, niti, prema tome, bilo {ta
odre|eno napisati.
Ne vidi se da je me|u Soluwanima o tome bio ma kakva prepirka ili
nedoumica, ili pogre{no mi{qewe. Napomiwe im se da izvuku pouku o
trezvewu i budnosti i da hode u svetlosti nade. Apostol kao da govori:
bilo je potrebno da vam za utehu pi{em {ta je sa onima koji su usnili o
dolasku Gospodwem, i ja sam napisao. A kada }e sam dolazak biti, o tome
ne treba da vam pi{em. Jer, kao {to znate, o tome se ni{ta odre|eno ne
moè re}i, i raspitivati se o tome bila bi puka radoznalost koju ne treba
30
31
PAZIMO NA VREME!
zadovoqavati. Zato sv. Zlatousti, pristupaju}i tuma~ewu ovog mesta, pre

svega prekoreva za znatièqu. îni se da ni u ~ijoj prirodi, kazuje on,
nema toliko radoznalosti i ùdwe za znawem nevidqivog i skrivenog,
kao u ~ove~anskoj. U woj se ovo obi~no ispoqava kad je um jo{ nesavr{en
i neobrazovan. Tako neiskusna deca neodstupno uznemiravaju i vaspita~e,
i nastavnike, i roditeqe mno{tvom pitawa u kojima se ne sadrì ni{ta
osim, na primer: kada se zbiva ba{ to, a kada ba{ ovo? To se doga|a i sa
onima koji odrastaju i sazrevaju, iz razmaènosti ili zato {to nemaju od
re|eno zanimawe. Tako obrazovan, na{ um silno èli da da sazna, pa ~ak
i da shvati mnogo toga, a naro~ito vreme svr{etka veka. I {ta je ~udno
ako to zanima nas, kada je i same sv. Apostole to najvi{e zanimalo? Tako
su oni pre stradawa (Hristova) pristupili Hristu govore}i: Kaì nam
kada }e to biti i kakav je znak tvoga dolaska i svr{etka veka (Mt 24,3)?
A posle wegovog stradawa i vaskrsewa iz mrtvih tako|e su Mu govorili:
kaì nam, ho}e{ li u ovo vreme uspostaviti carstvo Izraiqevo (D.ap.
1,6)? I ni o ~emu drugom prethodno Ga nisu pitali. Ali tako nije bilo
posle. Kada su se udostojili Svetoga Duha tada ne samo da sami ne pitaju,
nego odvra}aju od toga i druge koji pate od iste neumesne radoznalosti.
Poslu{aj {ta sada govori blaèni Pavle: A o vremenima i rokovima,
bra}o, nije potrebno da vam se pi{e.
St. 2. Jer vi sami dobro znate da }e Dan Gospodwi do|i kao lopov u
no}i.
Sami ne po svom sopstvenom poimawu ove istine, nego iz pre|a{wih
pouka sv. Apostola (Teod.). Dobro znate, znate ta~no, sa takvom odre|eno
{}u koja ne dopu{ta bilo kakve sumwe i kolebawa, ne znate vreme, nego
znate da }e Gospod do}i u nevreme: iznenada }e se pojaviti. Dan Gospodwi:
kod svetih Proroka to je dan za koji je Bog obe}ao da }e u wemu naro~i
tim na~inom pokazati svoju blagost, svemo} i pravdu (Jl 2,31, Mih 4,6, Jez 13,5,
Is 2,12). U Novom Zavetu Dan Gospodwi je iskqu~ivo dan Drugog Hristovog
Dolaska, kada }e Gospod Hristos ponovo do}i na zemqu u slavi svojoj da po
vaskrsewu mrtvih izvr{i sud nad svim qudima i kona~no zavr{i ustroja
vawe Svog ve~nog carstva, ukqu~uju}i tu i stra{na znamewa na nebu i
zemqi, koja }e, po re~i samoga Gospoda, pratiti ovaj dolazak. Pored Dan
Gospodwi (2Pet 3,10) on se naziva jo{ i: dan Gospoda na{ega Isusa Hrista
(1Kor 1,8, 5,5, 2Kor 1,14); dan Isusa Hrista (Flp 1,10,2, 16, 2Sol 2,2).
Kao lopov. Upore|ewe je uzeto iz re~i Samog Gospoda i nije uobi~aje
no samo za Ap. Pavla (2Pet 3,10). Upodobqava se lopovu samo iznenadnost
Vladikinog dolaska (Teod.). Kada svi spavaju uvereni da nema nikakve
opasnosti, prikrada se lopov. Tako }e se prikrasti i Dan Gospodwi. Ali
to nije skriveno od nas i ~esto se napomiwe zato da nas ~as taj ne bi za
tekao iznenada, kao lopov bezbri`nog doma}ina. Za lopova je povoqno
vreme duboka no}. Mo`da }e i Gospod do}i u pono}, kao ènik u pri~i o
deset devojaka. Neki u~iteqi Crkve su smatrali da se to moè dogoditi
u pono} Svetlog Hristovog vaskrsewa, kao {to je bilo javqawe An|ela na
prvu pashu judejsku u Egiptu (Jeronim, u tuma~ewu Ev. Mt 26, 6; Lakancije
Instit. 7, 9). Nije li otuda sveno}no bdewe na praznik Svetlog Hristovog
Vaskrsewa i u ostale nedeqe (kao na Atonu).
Da }e do}i, gr~. ide [dolazi, nastupa, pribliàva se], u skladu sa
o~ekivawem Wegovog iznenadnog dolaska, za koji se moè re}i da }e na
stupiti u svakom trenutku: evo dolazi [ide], ili je radi izraàvawa
nesumwivosti Wegovog dolaska delo privedeno kraju, dolazi [ide], kao
u Poslanici Rimqanima: otkriva se gnev Boìji s neba (Rim 1,18). Pod Da
nom Gospodwim u pravom [uèm] smislu ne moè se razumeti i ~as smrti
svakog ~oveka. Jer i on iznenada snalazi i posle wega odmah sledi pret
hodno re{ewe udela svakog, kao tada kona~no. Neka svako moralno-pou~no
primewuje na sebe iznenadan dolazak Dana Gospodweg, kao iznenadno nastu
pawe smrtnog ~asa, koje isku{avamo posvuda i u ne malom broju. I{~ekuj
Gospoda, do{ao On u nastavku tvog ìvota, ili ne do{ao. Ako i ne do|e,
ipak }e do}i smrt, koja je za tebe odlu~uju}i trenutak. Ako dugotrajni
nedolazak Gospoda moè da oslabi ube|ewe da }e On svakog ~asa do}i, on
da ni{ta drugo nije tako mo}no da ga obnovi kao ube|ewe da svakog ~asa
treba da nastupi smrt. Vrlo su ~esta podse}awa na ovo. Wu i o~ekuj. Auz
wu je za tebe i Dan Gospodwi i stra{na presuda Gospoda o tebi. Sveti
Zlatousti pi{e: Poslu{aj {ta govori Pavle: vi sami dobro znate da
}e Dan Gospodwi do}i kao lopov u no}i, ne samo sveop{ti dan, nego i
za svakog sopstveni. Jer ovaj posledwi upodobqava se prvom, zato {to
mu je sli~an i srodan. Zna~aj koji prvi ima za sve u celini [skupa], ima
i posledwi za svakog pojedina~no. (I ne{to ve}i). Nije li za svakog kraj
wegovog ìvota svr{etak veka? Za{to pokazuje{ tako mnogo znatièqe
za sveop{tu kon~inu i radi ~ega time pri~iwava{ sebi àlost? Ali,
ono {to se s nama zbiva u drugim slu~ajevima prime}ujemo i u sada{wici.
Kao {to i u drugim slu~ajevima, ne obra}aju}i pa`wu na sopstvena dela,
razmatramo tu|a, govore}i: taj je takav bludnik, a onaj je prequbnik, ovaj
je ukrao, onaj u~inio nepravdu, a o svojim ne kazujemo ni re~i, naprotiv,
vi{e se brinemo o postupcima svih drugih qudi negoli o svojim sopstve
nim, tako i ovde svako od nas, ne brinu}i za svoju kon~inu, èli da zna o
op{tem svr{etku. Ako se ti dobro pripremi{ za svr{etak svog ìvota,
onda od sveop{teg ne}e{ pretrpeti nikakvo zlo. Bio on daleko, ili bli
zu, to nimalo ne}e uticati na odluku o na{em udelu. Ba{ zato Hristos
i nije kazivao o wemu. Poslu{aj {ta On govori Apostolima: Nije va{e
znati vremena i rokove koje Otac zadrà u svojoj vlasti (D.ap. 1,7). Po
sle ovoga za{to biste pokazivali svoju qubopitqivost? Eto {ta su ~uli
32
33
PAZIMO NA VREME!
oni koji su bili sa Petrom kad su ushteli da saznaju vi{e nego {to im je
bilo potrebno da znaju.
St. 3. Jer kada govore: Mir je i sigurnost, tada }e nai}i na wih izne
nada pogibija, kao bol na trudnu ènu, i ne}e izbe}i.
Gospod dolazi tako neo~ekivano ne zato {to namerno ho}e da sve izne
nada zatekne nespremnim, nego }e tako biti zbog bezbri`nosti qudi. U
proro~anskom duhu sv. Pavle se misleno prenosi u posledwa vremena i vi
di da }e se qudi tada pona{ati isto kao i u dane Noja, uop{te ne misle}i
da je stra{na nevoqa spremna da se razbesni nad wihovim glavama. Gospod
kazuje: Kako je bilo u dane Noja, tako }e biti i dolazak Sina ôve~ijega.
Jer kao {to u dane pred potopom je|ahu i pijahu, èwahu se i udavahu do
onoga dana kad Noje u|e u kov~eg, i ne shvati{e dok ne do|e potop i odnese
sve; tako }e biti i dolazak Sina ôve~ijega (Mt 24,3739). Moèmo pret
postaviti da je ovde Apostolovo skriveno pore|ewe iznenadnog dolaska
Gospodweg sa neo~ekivanim prepadom neprijateqa ili sa svim slu~ajevi
ma nenadanih nesre}a zemqotresa, nepogoda i sli~nih. Kada govore: ko
}e re}i? Oni koji }e ìveti pred dolazak Gospoda, ali koji su o~igledno
zaboravili na ovaj dolazak, koji preziru istinu, ne mare za spasewe, koji
povla|uju svojim strastima, ne misle}i o skorom sudu i odluci o svom po
sledwem udelu. Govore, to jest koji }e se sloìti u svom umu i srcu i uspo
kojiti se u ube|ewu da je trajan mir i sigurnost, da je sve spokojno unutra
i da je ograda napoqu pouzdana, da su ~vrsti temeqi blagostawa i bezbedno
sti; kao qudi koji mirno ìve na svojim imawima i ni o ~emu drugom ne
razmi{qaju do o: jedi, pij i veseli se. Sli~no razmetawe od strane la`nih
proroka i Boìji sud za to iznosi na videlo prorok Jezekiq (13,10i daqe).
Nai}i }e iznenada pogibija nevoqa koja na sve nale}e, sve ru{i i pri
tom nema izlaza iz we, nema se ~ovek gde skloniti: i ne}e izbe}i. Mo`da
bi dobro bilo jedno sredstvo potpuno uni{tewe: gore, padnite na nas;
ali ono nije pri ruci, ostaje samo uàs i o~ajawe. U drugoj poslanici Apo
stol opisuje da }e se Gospod Isus javiti s neba i to sa an|elima sile svoje,
u ogwu plamenom, da bi osudio one koji ne poznaju Boga i ne pokoravaju se
jevan|equ Gospoda na{ega Isusa Hrista. Takvi }e biti osu|eni na ve~nu
pogibao od lica Gospodwega i od slave sile wegove (2Sol 1,79). Apostol pred
stavqa Drugi Hristov Dolazak sa zastra{uju}e strane, podsti~u}i Solu
wane na budan i trezven ìvot, da i oni ne bi zapali u bezbri`nost qudi
ovoga sveta, ovde izraènu re~ima: mir je i sigurnost, u kome caruje greh
koji privla~i gnev Boìji, ~ega zacelo nisu svesni oni koji su bezbri`ni
iz samoobmane. Svi }e gajiti druga~ije nade i èqe, a eto {ta }e nai}i!
Kao bol na trudnu ènu. Zatim se izraàvaju i iznenadnost, i beziz
lazan poloàj koji se ne moè izbe}i, i krajwa mu~nost nevoqe. Trudna
èna zna da }e se uskoro poroditi, ali trenutak ra|awa spopada je odjednom
nepredvi|eno, a takav }e biti i Hristov dolazak (Teod. i Ekum.). Svi

}e znaci biti ve} jasni, ali trenutak dolaska ne}e biti poznat i do}i }e
iznenada. Jer u koji ~as ne mislite do}i }e Sin ôve~iji (Mt 24,44). Jer
kao {to muwa izlazi od istoka i sine do zapada, tako }e biti i dola
zak Sina ôve~ijega (Mt 24,27).
Pritom Sveti Zlatousti isti~e jednu nedoumicu, koju i re{ava: Tre
ba obratiti pa`wu na slede}u okolnost: ako antihrist do|e, ako Ilija
do|e, na koji na~in }e onda kada govore: Mir je i sigurnost, nai}i na wih
iznenada pogibija? Ti doga|aji, kao znaci dolaska (Hristovog) obznani}e
o onom danu. Ali Hristos ne}e davati predznamewa o Sebi, nego }e do}i
iznenada i neo~ekivano. Tako ni trudnoj èni vreme da rodi ne dolazi
neo~ekivano, govori Apostol; jer ona zna da }e kroz devet meseci biti po
ro|aj. Me|utim ovo vreme joj nije sasvim poznato, jer jedna ra|a kroz sedam
meseci, druge pak kroz devet, a dan i ~as poro|aja u svakom slu~aju su neiz
vesni. Dakle, eto za{to je Pavle govorio o tome. Zaista, on koristi ta~no
pore|ewe! Nema mnogo predznaka ra|awa; zato su mnoge, ne predvi|aju}i
ga, ra|ale na putevima i van svog doma. Ali Apostol je tim pore|ewem
hteo da ukaè ne samo na neizvesnost vremena, nego ujedno i na neumoqi
vost stradawa. Jer kao {to trudnu ènu, koja se bezbri`no zabavqa, smeje
i ni{ta ne predvi|a, iznenada spopadaju neizreciva stradawa i mu~e po
ro|ajni bolovi, upravo tako }e biti pogo|ene du{e tih qudi po nastupawu
onog dana. I ne}e izbe}i.
Udaqiv{i se malo od glavnog toka izlagawa i wegove povezanosti,
povodom re~i o bolovima trudne ène, moèmo pre}i na razmi{qawe o
zna~ewu sada{weg stawa ~ove~anstva. Ono li~i na obrazovawe deteta u
maj~inoj utrobi. Kad nastupi trenutak wegovog potpunog obrazovawa, tada
je kraj i sada{wem na~inu wegovog postojawa: rodi}e se novo. Za svakog
Hri{}anina kr{tewe je po~etak novog ìvota, dela dobro~instva, podvizi
samoispravqawa, àlosti trpqewa nevoqa i gnusoba predstavqaju period
trudno}e i obrazovawa novog ~oveka, a smrt }e biti ra|awe. Sav sada{wi
period do svr{etka veka za sve i svakog period je trudno}e.
Druga Soluwanima 2, 112

Pouke o ispravnoj veri
Me|u Soluwanima se rasprostranilo uverewe da toboè nastaje Dan
Gospodwi. Jedni su o tome govorili u proro~kom duhu, drugi su se poziva
li na re~ koju su navodno ~uli od Apostola, a na{lo se i takvih koji su
ukazivali na poslanicu koju je navodno napisao sv. Pavle, u kojoj se po
tvr|ivala ista misao. Slu{aju}i to Soluwani se nisu potrudili da ono
{to ~uju provere onim {to su od Apostola ~uli, nego su istog ~asa kako
su ~uli, poverovali i zapali u pometwu: jedni od straha, drugi od radosti
34
35
PAZIMO NA VREME!
{to }e, evo, uskoro ugledati Gospoda i okupiti se oko Wega. Apostol im
sada pi{e da tako ne treba da gube glavu ni zbog ~ega, st. 1, 2, znaju}i
unapred da dolasku Gospoda treba da prethodi pojava antihrista i sa wo
me povezanih okolnosti, kao {to im je to li~no Apostol govorio, dok je
bio kod wih, st. 35. Znajte, i drìte se tog znawa, da ima ne{to {to
zadràva pojavu antihrista. Kada se to {to zadràva ukloni, tada }e se
javiti antihrist, a posle wega Gospod da ga ubije duhom usta svojih i
uni{ti svo wegovo delo, st. 68.
Takav je poredak svetskih zbivawa, po prednameri Boìjoj, po planu
Wegovog promi{qawa o rodu ~ove~ijem. Tu je vidqiv i unutra{wi, skri
veni zakon koji wima upravqa, i posledwi ciq ka kome sve ide.
Ovim su pogre{na mi{qewa Soluwana bila potpuno ispravqena i
wihova pometwa trebalo je da bude sti{ana. Ali sv. Pavle je blagorasu
dio da re{i jo{ jedno pitawe vezano za to, a koje je prirodno moglo da
nastane povodom predskazawa o javqawu antihrista, i da ponovo uzmuti
umirivanu bra}u, naime: ako taj antihrist bude takav bogoborac, ne}e
li onda biti od wega i neke opasnosti za nas, za samu veru na{u i nadu
na{u? Ne bi li on pogubio i nas? Apostol odgovara na to mogu}e pitawe:
ne uznemiravajte se. ôvek bezakowa zaista }e do}i, po dejstvu sataninu,
naoruàn svime {to moè da prelesti, ali }e prevariti i zavesti samo
one koji ne primi{e qubav istine. Bog }e poslati silu obmane da dejstvu
je u wima i oni }e poverovati laì, st. 812. A vi koji ste poverovali i
zavoleli istinu nemate ~ega da se bojite. Vi ste izabrani za spasewe i za
zadobijawe slave Gospoda, za to {to ste poverovali i bili osve}eni bla
goda}u Duha Svetoga, st. 1314. Stoga, ostanite verni predawu kojem smo
vas nau~ili, {to }e vam Gospod i podariti, st. 1517.
Sveti Zlatousti govori da se ovde sv. Pavle doti~e velikih tajni.
Po~ev{i u prvoj poslanici svoju re~ o drugom, ponovnom dolasku Gospo
da, Apostol je pisao: Ovo vam kazujemo re~ju Gospodwom (1Sol 4,15). Iako
ovde to ne govori, ipak, sve {to je kazao nije wegovo li~no gledi{te, ne
go nesumwivo otkrivewe Boìje. Apostol pi{e u proro~anskom duhu. U
Apostolovim pisanim delima nadahnutim Duhom Boìjim dopu{teno je
videti wemu svojstvena li~na mi{qewa i savete samo onda kad ona sama
o tome govore, a kada ne govore, tada sve {to je wima re~eno treba da bude
smatrano za bogonadahnute istine. Takva je i ova re~ sv. Apostola Pavla.
Ovu primedbu izazvali su neki inoslavni na zapadu.
Sve misli nazna~ene u ponu|enom kratkom pregledu ove glave poveì
mo i smestimo pod slede}e ta~ke: a) ispravqawe pogre{nih mi{qewa o
Drugom dolasku Gospodwem i otkrivewe o antihristu, st. 18.; b) opisivawe
spletki antihrista i ukazivawe na to koga }e obmanuti, 912.; v) svetli
udeo vernih ukoliko se drè vere.
Ispravqawe pogre{nih mi{qewa o Drugom dolasku

Gospodwem i otkrivewe o antihristu, 2, 18.
St. 12. Ali vas molimo, bra}o, u pogledu dolaska Gospoda na{ega Isu
sa Hrista i na{ega sabrawa u Wemu. Ne dajte se lako pokolebati umom,
niti upla{iti, ni duhom, ni re~ju, ni poslanicom toboè na{om kao
da je ve} nastao Dan Hristov.
Molimo. Moli, ali u toj molbi vidqiv je prekor. Sve je bilo obja{we
no podrobno, ali, evo, pojavile su se tu|e re~i i sve je zaboravqeno, odmah
su bili zavedeni. Apostol sada govori: molimo vas da to ne dozvolite sebi,
molimo vas onako kako popustqivi nastavnik moè da moli svoga u~enika
koji se pokazao nemarnim. Jelinsko navodi na ovakav na~in izra
àvawa: kao da pitamo, podrazumevaju}i: za{to je tako u~iweno?
U pogledu dolaska Gospoda... i na{ega sabrawa u Wemu. U pogledu, u
vezi sa dolaskom ... i sabrawem... Dolazak Gospoda, kod sv. Pavla uvek je
Wegov li~ni dolazak sa neba radi zavr{avawa Wegovog blagodatnog car
stva carstvom slave i izvr{ewa suda nad onima koji se protive istini.
Na{e sabrawe u Wemu, i ovde kao i u prvoj poslanici, kada }e svi ver
ni i sveti biti uzneseni na oblacima u sretawe Gospodu u vazduhu (1Sol
14,17). U Wemu jelinsko , k Wemu, oko Wega. On je centar; svi Wegovi
se razme{taju oko Wega, svako u svom ~inu, i ~ine jednu celinu koja ìvi
Jednim Gospodom, sveblaèna i svesvetla. Takvu ute{nu i svetlu sliku
sv. Apostol unapred uspostavqa u umovima Soluwana, jer je odmah posle
ovoga trebalo da govori o mra~nom liku antihrista i delima wegovim, da
ih ovim posledwim ne bi zbunio, a ujedno i zato da im savetuje da ne treba
da brinu o danu i ~asu javqawa Gospoda, nego o tome da postanu dostojni da
Ga sretnu u vazduhu, o ~emu im je jasno govorio na kraju prethodne glave.
Ne dajte se lako. Ne istog ~asa ~im ~ujete re~, ne odmah, ne bez razmi
{qawa. Oni su ve} dozvolili sebi da zapadnu u pometwu. Zato je misao
Apostola ova: za{to je to dopu{teno? On im skriveno izraàva svoj pre
kor {to su zapali u pometwu ~im su ~uli, ne razabrav{i ko govori i da
li istinu govori.
Lako se pokolebati umom, pomeriti se sa mesta, ta~ke oslonca, ili
potresti, pokolebati temeqe uma, gubiti glavu, gubiti se, zbuwivati se.
Jelinska re~ upotrebqava se za uznemirenost od straha, radosti, àlosti.
Niti upla{iti, sa jelinskog upla{iti se od iznenadnog udarca. Pove
rovav{i da }e se Gospod pojaviti svakog ~asa, upla{ili su se kao gromom
pogo|eni, ne znaju}i {ta da zapo~nu i ~ega da se prihvate.
Ni duhom. Podrazumeva se ne duh laì, nego onaj duh koji se projavio
u ~lanovima Crkve, duh proro{tva, ili otkrivewa i prozrewa u tajne Bo
ìje. Tako svi sveti oci Zlatousti, Teodorit, Damaskin, Ekumenije i
Teofilakt. Na sabrawima Hri{}ana na neke je nailazio Duh i obuzimao
36
37
PAZIMO NA VREME!
ih, oni su ustajali i po~iwali nadahnutu re~. Ta re~ se najvi{e ticala

sazdawa Crkve u veri i qubavi, ali je mogla da obuhvati i pro{lost i da
prozire u budu}nost. Bilo je lica koja su se naro~ito odlikovala darom
prozirawa u budu}nost. Kada je sv. Pavle govorio da Duh svuda u crkvama
svedo~i govore}i da ga ~ekaju okovi i stradawa (D.ap. 20,23), podrazumevao
je taj proro~ki duh koji se u tada{wim crkvama projavqivao zbog ~istote
vere i ìvota prvih veruju}ih. Ne moè se tvrditi da je neko me|u Solu
wanima u tom duhu govorio o nastajawu Dana Gospodweg. Mo`da niko i
nije govorio tako, i sv. Pavle, samo predupre|uju}i takav slu~aj, govori:
makar vam neko po~eo govoriti i u proro~kom duhu, ne verujte, da biste
spre~ili svaku mogu}nost prevare. Tako i sv. Zlatousti: Makar vam to
rekao neko ko ima duh proro{tva, ne verujte. Jer kad sam bio kod vas, obja
snio sam vam sve {to se ti~e tog predmeta: zato ne treba da mewate svoje
mi{qewe o onome ~emu ste bili jasno nau~eni. Iz toga {to su poslanica,
koju je toboè Apostol pisao, i re~, koju je toboè on rekao, zaista bili
objavqeni radi potvr|ivawa mi{qewa o nastupawu Dana Gospodweg, moglo
se sa verovatno}om zakqu~iti da su to zaista bila pokazivawa i takvih
uticaja proro~kog duha. Ali o~iglednost da se ovde ~ini da re~ i posla
nica pripadaju sv. Pavlu, a da re~i: ni duhom, nikako ne mogu da se da se
pripi{u wemu, znatno smawuje tu verovatno}u, primoravaju}i nas da i u
smislu ove izreke vidimo neku naro~itu primesu. Kao da je Apostol hteo
da izrazi ovu misao: ne verujte ne samo kada vam (la`no) objavquju re~ to
boè moju i poslanicu toboè moju, nego i kad bi neko me|u vama, poznat
kao prorok, zaista po~eo tako da u~i, ne primajte wegove re~i. Ovo je po
smislu sli~no Apostolovim re~ima Galatima: ako vam an|eo s neba (1,8).
Ako nekom bude ugodno da prihvati da su Soluwani u stvari ~uli savete
od onih koji su govorili u proro~kom duhu, onda treba podrazumevati: kao
da je, kao da je u proro~kom duhu, a ne da je stvarno u proro~kom duhu, jer
ovaj istinski duh nije la`qiv. Sveti Damaskin pi{e: Niko da vas ne
pla{i, ni onaj ko izgleda da govori po Duhu otkrivewa. To bi moglo da se
dogodi i bez naro~ite zle namisli. Imaju}i na umu da Dan Gospodwi ne}e
do}i na vidqiv na~in, i utvrdiv{i se u odluci da po re~i Gospoda svako
dnevno o~ekuje Wegovo javqawe, neko je mogao da preurani sa zakqu~kom da
tako ve} zaista jeste: nastaje dan, i da zatim, odu{eviv{i se tom mi{qu,
kaè o tome re~ i na sabrawu vernih. Takav ~ovek mogao je da izgleda kao
onaj ko govori u duhu, dok je govorio od sebe. Nije svaka nadahnuta re~ od
Duha. Da se veruju}i povodom toga ne bi izloìli opasnosti od zablude,
u Crkvi obitava dar rasu|ivawa duhova.
Ni re~ju, ni poslanicom. Re~ je ovde, neki smatraju, re~ Samog Gospoda,
po predawu preneta, ili pak Wegova re~ u Evan|equ napisana (Mt gl. 24,
Mk gl. 13, Lk gl. 21). Ali o~igledno je da pod re~ju ovde treba razumeti re~
koja poti~e od Apostola Pavla, kao i poslanicu, samo la`no pripisiva

ne wemu, kao {to pokazuju re~i: toboè na{om. Svoju re~ i poslanicu
Apostol izlaè niè, u 15. stihu, kao jedini izvor Boìjeg otkrivewa za
Soluwane. A sada, imaju}i la`na mi{qewa o nastanku Dana Gospodweg,
jedni du govorili: sam Apostol je tako reko; drugi: tako je napisano u
wegovoj poslanici. Ili su govorili, jedan: ~uo sam; a drugi: pa, evo i
poslanice. Re~i: poslanicom, nema u jelinskom tekstu, nego stoji samo:
toboè na{om. Zato skoro svi tu frazu pripisuju ne samo poslanici, ne
go i re~i. Ima i takvih koji je pripisuju i duhu, ali to proizvodi nered
u re~ima i ~ini ih nejasnim.
Kao da je ve} nastao, sa jelinskog: kao da je ve} tu [kao da je ve} na
stupio], Dan Gospodwi (Hristov), posledwi dan, dan kona~nog re{ewa
udela svih i svakog. U tome je sva pogre{nost u mi{qewima Soluwana.
Svagda treba o~ekivati dolazak Gospoda, po zapovesti Samog Gospoda, ali
ne treba odre|ivati momenat dolaska, jer wega niko ne moè znati osim
Boga. Soluwani su ga opredelili i time pogre{ili, prisvojiv{i Boì
je pravo za sebe. Apostol ih urazumquje i kao da govori: ne treba tako da
zakqu~ujete, i nemojte tako ~initi, ma ko vas ube|ivao u to. Ne vidi se
da je bilo nekih zlonamernih {iriteqa laì, ina~e bi Apostolova re~
bila i silnija i odre|enija. Kao da je ta misao mogla da se rasprostrawu
je nehotice, iz nepa`we. Neko je rekao na sabrawu: Gospod tek {to nije
do{ao!, drugi je potvrdio: pa i Apostol kao da je tako govorio, a tre}i je
dodao: ma i u poslanici je tako napisano, ili: ima i poslanica o tome.
I svuda je po~elo govorkawe o tome i to ih je sve dovelo do zabune. Ali
niko nije do{ao na misao da razmotri stvar. Re~ Apostola o iznenadnosti
dolaska Gospodweg kao da je opravdavala zakqu~ak da tek {to nije do{ao
i da je pred vratima! Ekumenije navodi da su oni bili zbuweni zbog ne
znawa i pla{qivosti.
St. 35. Da vas niko ne prevari ni na koji na~in; jer ne}e do}i dok naj
pre ne do|e otpadni{tvo i ne pojavi se ~ovek bezakowa, sin pogibli, koji
se protivi i preuznosi iznad svega {to se zove Bog ili svetiwa, tako
da }e sam sesti u hram Boìji kao Bog, tvrde}i za sebe da je Bog. Zar ne
pamtite da sam vam ovo kazivao jo{ kad sam bio kod vas?
Da vas niko, ili im izraàva svoju èqu, ili daje upozorewe: pazite,
~uvajte se, ili jasno zapoveda da nikog ne slu{aju. Ne prevari. Oni su
ve} podlegli prevari. Sada, ispraviv{i wihov na~in mi{qewa, govori da
se ubudu}e nepokolebivo drè istinitog na~ina mi{qewa, ne podleù}i
obmani. Ni na koji na~in. Ni na koji od pokazanih i razobli~enih na~i
na, ili ni na koji drugi na~in. Tako ih upozorava i odvra}a od zabluda
sa svih strana (Zlat.). Tim jednim izrazom odbacio je sve vidove prevare
u isti mah (Teodor.).
38
39
PAZIMO NA VREME!
Jer ne}e... dok... Jer dok ne do|e otpadni{tvo... A {ta treba iz toga
da usledi, nije re~eno. To treba da dopuni sam ~italac; i ono se samo od
sebe dopuwuje, to jest dok (ako) najpre [prethodno] ne do|e otpadni{tvo,
ne}e do}i ni Dan Gospodwi. Ekumenije pi{e: Za ove re~i potrebno je
dodati: ne}e biti ni dolaska Gospodweg (pre pojave antihrista~; nap.
V. D.). Za{to je Apostol propustio da navede ovakve re~i? Ne zato {to
je zaboravio, progovoriv{i o svojstvima antihrista, nego zato {to je re
{io da upotrebi uobi~ajenu figuru pre}utkivawa, ili prelaèwa preko,
kao {to se vidi iz petog stiha. Zar ne pamtite?... Apostol je rekao: dok
najpre ne do|e otpadni{tvo i ~ovek bezakowa, takav i takav ... I jo{ bi
mo`da trebalo dodati ne{to pribli`no tako; ali on prekida re~ i kao
da govori: ma za{to o tome mnogo pisati? Setite se {ta sam vam rekao...
Prisetiv{i se re~enog, trebalo je da imaju na umu i to da dok se ne pojavi
taj ~ovek bezakowa, Gospod ne}e do}i. Tu im otkriva, a preko wih i nama,
najve}i znak dolaska Gospodweg (Teod.).
(Dok) ne do|e otpadni{tvo. Re~ otpadni{tvo, sama, bez poja{wewa
za{to i kako, ne daje odre|eno, jasno zna~ewe. Zato samo po sebi nastaje
pitawe {ta ovde podrazumeva Apostol? Svi stari tuma~i smatraju da je
otpadni{tvo ovde upotrebqeno umesto otpadnik i da ozna~ava samog
antihrista. Sveti Zlatousti pi{e: Ovde govori o antihristu i otkriva
velike tajne. [ta je to otpadni{tvo? Otpadni{tvom on naziva samog
antihrista, jer }e ovaj pogubiti mnoge i dove{}e do otpadni{tva: da bi
prevario, kako je re~eno, ako bude mogu}e, i izabrane (Mt 24,24). Isto i
Teodorit: Otpadni{tvom je Apostol nazvao samog antihrista, dav{i
mu ovo ime po delima wegovim, zato {to }e ovaj poku{ati da dovede sve
do otpadni{tva od istine. Tako i svi drugi; samo Ekumenije posle toga
dodaje, naga|aju}i: Ili otpadni{tvom naziva udaqavawe od Boga, samo
delo (a ne lice).
Zapadni inoslavni tuma~i tu ne podrazumevaju lice, nego naro~itu
pojavu u ìvotu ~ove~anstva, ali ne svaki od wih jedno te isto. Bliè
su, svakako, istini oni koji, kao Ekumenije, podrazumevaju odstupni{tvo
od Boga, od vere i istine, koje se pomiwe i na drugim mestima Pisma. Po
{to ova re~ ovde nije obja{wena nekom dodatnom re~ju, onda wen smisao
treba odrediti prema daqem toku izlagawa. Re~i koje slede za wom: ~ovek
bezakowa, koji se preuznosi iznad svega {to se zove Bog i ostale, upu}uju
na razumevawe da }e se i otpadni{tvo pribli`no tako desiti, to jest,
u religiozno-moralnoj oblasti. Prema tome, videti u tom otpadni{tvu
bilo {ta politi~ko, na primer ustanak Judejaca ili pad zapadne Rimske
Imperije, zna~i udaqavati se od onoga {to je hteo da kaè sveti Pavle.
Otpadni{tvo pape i wegovih od istinite Crkve, a zatim jo{ dubqe otpad
ni{tvo Lutera i Kalvina od istine, otpadawem od papske otpale crkve,
de{avala su se u religioznoj oblasti, ali kako je kod Apostola sa otpad

ni{tvom tesno povezana pojava antihrista, a wega nema, onda pod wim
[otpadni{tvom] ne treba podrazumevati i te doga|aje.
Apostol o~igledno govori o onom odstupni{tvu koje }e se desiti u
posledwe dane pred Drugi dolazak Gospoda. Ovo on pomiwe u drugim po
slanicama. U Prvoj poslanici Timoteju pi{e: A Duh izri~ito govori da
}e u posledwa vreme odstupiti neki od vere slu{aju}i duhove prevare
i nauke demonske (1Tim 4,1). Sli~no tome u wegovoj 2 Tim 3, 1 i u drugoj po
slanici sv. Petra 3, 1. Sveti Juda svedo~i da su svi Apostoli o tome govo
rili jednako: Setite se re~i koje su ve} kazali apostoli Gospoda na{eg
Isusa Hrista, jer vam govorahu da }e se u posledwe vreme pojaviti ruga~i
koji }e hoditi po svojim bezbo`nim èqama. Ovo su oni koji stvaraju
razdore... (Jud st. 17,19). I Sam Gospod je predskazao da }e na svr{etku veka
izi}i mnogi la`ni proroci i prevari}e mnoge, i da }e ohladneti qubav
mnogih, zato {to }e se umnoìti bezakowe (Mt 24,1112), tako da kada on
do|e, ho}e li na}i veru na zemqi? (Lk 18,8).
Po ovim svedo~anstvima misleno se ocrtava veoma neute{na slika
moralno-religioznog stawa qudi u posledwa vremena. Jevan|eqe }e biti
svima poznato. Ali jedan deo qudi mu ne}e verovati, a drugi, najve}i, pod
le}i }e jeresima, ne drè}i se bogopredanog u~ewa, nego }e se, sastavqa
ju}i za sebe svoju veru, povoditi za wom, mada na osnovu re~i Pisma. Tim
samoizmi{qenim verama ne}e biti broja. Zapo~eo ih je papa, a wegovo
delo nastavili su Luter i Kalvin. A to {to su ovi potowi utemeqili
svoje li~no shvatawe vere samo iz Pisma, dalo je jak podsticaj izmi{qa
wu vera. Wih je i sada ve} veoma mnogo, a bi}e ih jo{ vi{e. Svako carstvo
ima svoje ispovedawe, a u wemu svaka oblast, a daqe, svaki grad, a pred
svr{etak, mo`da }e i svaka glava imati svoje ispovedawe [veroispovest].
Tamo gde sami sebi stvaraju veru, a ne prihvataju bogopredanu, druga~ije
i ne moè biti. I svi takvi }e prisvajati sebi ime Hri{}ana. Me|u wi
ma }e biti i onih koji }e dràti istinitu veru, kako je ona je predana
od svetih Apostola i kako se ~uva u pravoslavnoj Crkvi, ali veliki deo
wih }e samo po imenu biti pravoverni, a u srcu ne}e imati ono ustrojstvo
koje vera zahteva, jer }e zavoleti sada{wi vek. Eto kakva {iroka oblast
otpadni{tva se o~ekuje. Iako }e se hri{}ansko ime ~uti svuda, i svuda
biti vidivi hramovi, poredak i obredi crkveni, ipak }e sve to biti samo
privid, a unutra istinsko otpadni{tvo. Na osnovu toga }e se pojaviti an
tihrist i odrasta}e i pokazati se u tom istom duhu privida bez su{tine
stvari. Zatim }e, pokoriv{i se satani, otvoreno otpasti od vere i, naoru
àn wegovim varqivim lukavstvima, sve one koji se ne drè istinitog
hri{}anstva, zavesti na otvoreno otpadni{tvo od Gospoda Hrista, nagnav
{i ih da wega samog smatraju za boga. Ne}e biti obmanuti izabrani, ali
40
41
PAZIMO NA VREME!
on }e poku{ati da prevari i wih, ako bude mogu}e. Da se to ne bi desilo,

skrati}e se ti zli dani. Do}i }e Gospod i uni{ti}e antihrista i svo we
govo delo pojavom svoga prisustva.
Eto kakvo otpadni{tvo, treba pretpostavqati, podrazumeva Apostol!
Ono je zapravo delo, ~iwenica, a ne lice [li~nost], ali takvo da je u te
snoj vezi sa licem [li~no{}u], sa ~ovekom bezakowa i sinom pogibli. To
}e biti otpadni{tvo u koje }e qude odvu}i glavni otpadnik antihrist.
Odstupni{tvo qudi u la`ne vere i u nehri{}anske sklonosti srca pri
premi}e tle za izopa~ewe antihrista i popri{te za wegovo delovawe.
Ali tu se ne podrazumeva ovo otpadni{tvo, nego ono koje }e izazvati an
tihrist. On }e se pojaviti i nastojati da tim vidqivim otpadni{tvom
zavr{i unutarwe otpadni{tvo. To }e biti bu~no i razmetqivo otpadni
{tvo, jedino sasvim dostojno takvog imena, zbog ~ega kod Apostola i stoji
sa odre|enim ~lanom. Mo`da zato ono nije obja{weno kod wega ni nekom
drugom dodatnom re~ju, kao {to su kasnije Julijana nazvali Odstupni
kom, ne poja{wavaju}i zbog ~ega. Dakle, u re~ima Apostola: dok najpre
ne do|e otpadni{tvo i ne pojavi se ~ovek bezakowa, ne ozna~avaju se dva
perioda, nego jedno posledwe vreme u kome }e se desiti i jedno i drugo.
Sveti oci su to i izraàvali razumevaju}i pod otpadni{tvom otpadni
ka, antihrista, koji }e izazvati sveop{te otpadni{tvo. I sam Apostol
Pavle stavqa otpadni{tvo u zavisnost od ovoga, kao {to se vidi iz st. 9
i daqe, a sv. Jovan Bogoslov u Otkrivewu 13, 4 i daqe. Inoslavni zapadni
tuma~i odstupili su od misli sv. Pavla, podrazumevaju}i ovde to pri
premno odstupni{tvo.
ôvek bezakowa, prebezakoni, proèt bezakowem, ~ija je su{tina
bezakowe. Bezakono }e se roditi, bezakono }e ìveti, sam bezakonuju}i
i {ire}i bezakowe svuda, u bezakowu }e i poginuti. On }e biti potpuno
ostvarewe bezakowa, i u wemu ne}e biti ni~ega osim bezakowa. Ne}e ga
odlikovati samo bogoborstvo, iako }e ono biti o~iglednije od svega, nego
svaki greh. On je nazvan ~ovekom bezakowa zato {to }e ~initi mno{tvo
bezakowa i druge }e dovesti do toga da ih ~ine (Zlat.). I sam }e mnogo
nagre{iti i mnoge druge }e zavesti u mnoge grehove (Ekum.).
Ali on }e biti ~ovek kao i svaki drugi, koji se sastoji od du{e i te
la, samo }e biti potpuno oru`je satane. Ne satana u obli~ju ~oveka, i ne
vaplo}ewe satane, nego ~ovek u kome }e ìveti satana i dejstvovati kroz
wega kao svoje sveposlu{no oru|e. Sveti Zlatousti pita: A ko }e on bi
ti? Zar satana? I odgovara: Ne, nego neki ~ovek koji }e primiti svu
wegovu silu [energiju]. Isto i Ekumenije: Ne}e satana biti antihrist,
nego ~ovek kojim je ovladao satana i u kome ovaj dejstvuje. On }e biti neki
Jevrejin ve{t u magiji i u spravqawu melema.
Sin pogibli, pogibeqan, koji je sebe svojevoqno predao propasti i

koji hodi u wu, svestan da }e propasti [poginuti]. Kod nas su sli~ne tome
fraze: propao ~ovek [propalica] ili o~ajnik. Takav je bio i Juda (Jn 17,12),
takva je i ona zver iz bezdana koja }e posle svog bogoborstva oti}i u pro
past (Otk 17, 8i 11). Izraz sin pogibli mo`da ozna~ava i krajwu razvra}e
nost, ali to je za antihrista ve} re~eno u izrazu ~ovek bezakowa; ovde se
ve} ukazuje na wegov àlostan kraj. Ali ne}e samo on poginuti, nego }e
i mnoge druge dovesti do propasti. Zave{}e ih da se povode za wegovom
voqom i u~ewem i time }e ih pogubiti [upropastiti], kako se niè govo
ri (st. 12). Nalazi}e zadovoqstvo u tome da zavodi druge na svoj pogibeq
ni put; sva wegova briga bi}e o tome kako da upropasti {to vi{e qudi.
Nazvan je sinom pogibli zato {to }e i sam poginuti (Zlat.); i sam }e
poginuti i druge }e povu}i u propast (Ekum.); ili }e biti za wih uzrok
propasti (Teod.).
Koji se protivi. Ne ukazuje se na to kome i ~emu }e biti protivnik.
Slede}e re~i i sav daqi tok izlagawa daju mogu}nost da se to odredi. Iz
wih se vidi da }e se on protiviti Bogu i Gospodu Hristu. Mo`da: protiv
nik svake istine, a naro~ito hri{}anske istine, pa prema tome i spa
sewa ~ove~ijeg roda; ali to je jedno te isto. Sveti Zlatousti ga naziva
bogoprotivnik, koji se kod sv. Jovana Bogoslova naziva anti
hristom (1Jn 2,18i 22,4, 3, 2Jn 7). moè da zna~i jo{ i umesto-Bog,
to jest onaj ko postavqa sebe umesto Boga, isto kao {to antihrist moè
da zna~i i onaj ko umesto Hrista sebe isti~e. Slede}e re~i Apostola
to opravdavaju. On }e po svemu biti protivnik Boga i Hrista, svega Bo
ànskog i hri{}anskog, da bi umesto wih postavio sebe ili primorao da
wega smatraju za boga i hrista. Evo re~i sv. Zlatoustog: On }e biti neki
bogoprotivnik odbaci}e sve bogove i zapovedi}e da se pokla
waju wemu umesto Bogu. Teodorit op{irnije: Pogubiteq [upropastiteq]
qudi [satana] podraàva o~ove~ewe Boga i Spasiteqa na{eg; i kao {to
je Gospod, uzev{i ~ove~ansku prirodu, izvr{io na{e spasewe, tako }e i
on, izabrav{i ~oveka sposobnog da primi u sebe svu wegovu delotvornost,
poku{ati da wime prevari sve qude, nazivaju}i sebe hristom i bogom i
razobli~avaju}i la`nost takozvanih bogova koje je sam podràvao u pro
teklim vekovima.
I preuznosi iznad svega {to se zove Bog ili svetiwa. Pi{u}i Korin
}anima, Pavle je upotrebio re~: takozvani bogovi, u tom smislu {to ih
nazivaju bogovima, a oni nisu bogovi. Tamo je bilo potrebno da istakne
istinu da mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve i za kojega smo
mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz wega (1Kor
8,56). Ovde Apostol ima drugi ciq. On ho}e da pokaè ne istinitost jed
nog Boga protiv svih la`nih bogova, nego duh preuzno{ewa protivuboga i
42
43
PAZIMO NA VREME!
antihrista iznad svega {to se smatra bogom. Zato je ovde sve {to se zove
Bog svako stvorewe koje u to vreme qudi budu smatrali bogom. Kako }e u
to vreme biti istinskih po{tovalaca jednog Boga u Trojici oboàvanog,
to }e i on biti obuhva}en istim pojmom. Antihrist }e se uzvi{avati iz
nad svega toga, daju}i na znawe, naravno, da je svaki po{tovani bog ni{ta
u pore|ewu s wim i da samo wega treba po{tovati kao Boga. Ove izraze
Apostol je mogao da pozajmi od Proroka Danila, koji pi{e: podignu}e
se i uzvisi}e se iznad svakoga bog, i ~udno }e govoriti na Boga nad bogo
vima... Ne}e mariti ni za bogove svojih otaca (ne}e obratiti pa`wu na
wih) ... niti }e za koga boga mariti [ne}e hteti da zna za wega], nego }e
se uzvi{avati nada sve (Dan 11,3637). Svetiwa, to je predmet pobo`nog
religioznog po{tovawa, predmet ili po{tovan kao boànstvo ili radi
Boga po{tovan, to jest ili boànstvo, ili hram, sve{tene stvari i radwe,
sve {to ulazi u ~in [obred] spoqa{weg bogopo{tovawa. U prvom smislu
svetiwa bi}e isto {to i sve {to se zove Bog. Apostol kao da govori:
koji se preuznosi iznad svega {to se zove Bog, ili {to je isto, svetiwa.
U drugom (smislu) daje se novo obele`je preuzno{ewa, da }e protivubog
i antihrist smatrati nedostojnim sebe svaki vid bogopo{tovawa koji za
teknu me|u qudima, da }e svaki prezreti, odbaciti i kona~no zavesti svoj
novi: jer }e sebe ista}i kao boga, a boga nema bez bogopo{tovawa. Prva
misao ovde je umesnija, ali ni druga ne treba da nam bude tu|a; jer to da
}e on sesti u hram kao bog jeste ve} deo ~ina bogopo{tovawa, kao {to se
vidi, glavni, izvorni, po kome }e biti utemeqeno i sve drugo, i ~ime }e
se zameniti svako drugo bogopo{tovawe.
Tako da }e sam sesti u hram Boìji kao Bog. Crkva je ovde hram ,
zdawe. A kakav je to hram? Evo odgovora drevnih tuma~a, sv. Zlatoustog:
Zase{}e u hramu Boìjem, ne samo jerusalimskom, nego i svuda u crkvama.
Teodorita: Crkvom Boìjom Apostol naziva hram u kome }e antihrist
oteti za sebe predsedavawe, poku{avaju}i da izda sebe za boga. Teofilak
ta: Se{}e u hram, ne u jerusalimski strogo uzev, nego jednostavno u crkve
Boìje i u svaki hram Boìji. A negde }e biti centralno mesto delovawa
antihrista i bi}e, razume se odre|eni momenat u kome }e se on pojaviti
kao takav. Glavni hram tog mesta i podrazumeva Apostol. U taj hram }e za
sesti kao Bog, a zatim }e u tom smislu sesti i u svaki drugi hram koji }e
li~no posetiti. Ili }e mo`da u jedan hram li~no zasesti, a u drugim }e
svoje zasedawe posvedo~iti na neki drugi na~in. U Otkrivewu se govori
o liku zveri. Ne}e li wega postaviti svuda u hramovima? Samo po sebi se
razume da }e on, kad izazove {iroko otpadni{tvo od hri{}anstva, oteti
od Hri{}ana i hramove. Po{to }e posle toga u wima biti neumesno da
ostane hri{}anski poredak i ustrojstvo, to }e zavesti ne{to novo, po du
hu novog boga. I tu }e prvo mesto zauzimati ono ~ime }e se obeleàvati
zasedawe antihrista u hram. A u koje mesto sam do|e tamo }e sam li~no
zasesti, kao Bog. U svakom slu~aju, u re~ima Apostola predskazuje se ~iwe
nica, a ne izraàva se ideja. Zato neki neumesno pretpostavqaju da ovde
zasedawe u hramu zna~i da }e antihrist proglasiti sebe bogom i da }e ga
svi priznati za takvog.
Tvrde}i za sebe da je Bog. Okruì}e sebe takvom pompom u hramu, stvo
ri}e sebi ambijent posredstvom varqivih znamewa, da }e svi koji mu pri|u
videti u tome toboè projavqivawe Boga, kao {to je nekada Irod, obukav
{i se u carsku haqinu i sev{i na presto da sudi pred narodom, izgledao
ovome kao ne{to neobi~no, tako da se ~udio {to ni wegov glas kao da ni
je bio qudski, nego boànski (D.ap. 12,21i 22). Sveti Zlatousti je govorio:
Trudi}e se da se pokaè kao bog; jer }e u~initi velika dela i pokazati
velike znake. Ekumenije: Koristi}e svaki poku{aj delima, znacima i
~udesima objavi}e da je navodno bog.
Zar ne pamtite da sam vam ovo kazivao jo{ kad sam bio kod vas?
Apostol je prekinuo svoju re~, kao {to je ve} istaknuto, i, izostavqaju
}i zakqu~ak da dok se sve to ne dogodi Gospod ne}e do}i, skre}e pa`wu
Soluwanima na ono {to im je li~no govorio i pruà im mogu}nost da
sami dopune neokon~anu re~. Ovo sam kazivao, govorio je o tome, o onim
okolnostima koje }e prethoditi dolasku Gospodwem. Kazivao je, ali oni
su zaboravili: ose}aju se prekor i pouka u re~i koja izlazi iz bogonadah
nutih usta. Zaboravili su ili su mo`da na svoj na~in tuma~ili, budu}i
zbuweni rasprostrawenim la`nim re~ima, i pobrkali shvatawe o nepre
stanom o~ekivawu Gospoda sa presudnim nastupawem Dana Gospodweg. Tako
sv. Pavle u svemu {to je spomenuto o pojavi antihrista ni{ta novo nije
rekao. On je sve to obja{wavao u prvoj propovedi. Dakle, u~ewe o svr{et
ku veka i okolnostima koje }e mu prethoditi i posle wega uslediti, to
jest re~ o Drugom Hristovom dolasku, sudu, raju i paklu, ~inila je neotu
|ivi deo prvobitne propovedi jevan|eqa i neophodan predmet najranijeg
verovawa. Prema tome, ubudu}e verni ne treba da se lakomisleno odnose
prema ovim stvarima i, drè}i se drugih ~lanova vere, da dopu{taju sebi
stvarawe svojih li~nih gledi{ta o tome, mimo u~ewa predanog od Aposto
la i u Crkvi ~uvanog.
Primetimo uzgred da se o antihristu nigde ne govori tako odre|eno
kao ovde. Ali da nije nastala nedoumica kod Soluwana, sv. Pavle ne bi
pisao o tome, zadovoqavaju}i se li~nom, neposrednom re~ju Soluwanima,
veruju}i da oni dobro i verno pamte ono {to im je kazivano. Da Aposto
lova re~ o antihristu nije do{la do nas u Pismu, nego kroz predawe od
Soluwana, re~ zaista apostolska i bogonadahnuta, i mi se dràli ovog
u~ewe samo po ovom predawu, sa kakvom bi dubokomislenom nadmeno{}u
sada istupali protiv nas oni koji ne prihvataju predawe inoslavni,
44
45
PAZIMO NA VREME!
obli~avaju}i nas za verovawe u nejasne glasine predawa, kako imaju obi

~aj da se izraàvaju? Oni su ve} ovde uspeli da nature pone{to od svojih
izmi{qotina. Sveti Pavle samo ovde govori sa takvom odre|eno{}u, a u
drugim poslanicama to vi{e i ne pomiwe. Dakle, kaù da je Apostol iz
menio na~in pou~avawa iz prve propovedi, a da se zatim ve} uzdràvao da
govori o okolnostima Drugog dolaska. U stvari, iz toga proisti~e samo
to da Apostol vi{e nije pisao sa takvom odre|eno{}u, mada je to pomi
wao na mnogim mestima; a nije pisao zato {to je sve podrobno objasnio u
prvoj propovedi, pomiwu}i i mogu}nost odstupawa od istine kao {to se
to dogodilo sa Soluwanima, i time spre~avaju}i zabludu, a stoga i povod
da pi{e o tome.
St. 6. I sad znate {ta ga zadràva da se ne javi (antihrist) do u svo
je vreme.
I sad, neki ovako: znate da }e se sada, u ovo vreme pojaviti ono {to
antihrista spre~ava; a drugi ovako: sad znate {ta ga zadràva. Prvom u
prilog govori to {to se i u sedmom stihu govori sli~no: onaj koji sad za
dràva, i pri tom kao da je tako jednostavnije i jasnije; a u prilog drugom
red re~i u jelinskom tekstu, po kome ovo mesto ne moè da se prevede
druga~ije nego: sad znate. Prihvatili jedan ili drugi sklop, glavna mi
sao teksta ostaje jedna te ista, jer sila re~i nije u tome. Na{ slovenski i
ruski prevod ima drugu varijantu prevedenih re~i: sad znate. Sad, to jest
setiv{i se onog {to sam vam kazivao li~no, i imaju}i na umu ono {to je
napisano pre ovoga, vi znate. Tu kao da je kod svetog Apostola svojevrsno
pre}utkivawe. Dav{i Soluwanima da shvate i ono {to je tek napisano i
li~no protuma~eno, on iz toga izvodi zakqu~ak: i evo, vi sad znate {ta
ga zadràva, i otuda lak je prelazak na glavni predmet ovog dela poslani
ce: a ono {to ga zadràva uzrokuje i da Gospod odlaè svoj dolazak. Samo
time on je ve} rasejao sve wihove nedoumice.
[ta ga zadràva ono {to spre~ava, zaustavqa (Ekum.). A {ta je
to {to ga zadràva da se ne javi, ili {to ga zaustavqa, spre~ava? (Zlat.).
Pitawe nije na odmet. U tom izrazu glavna je misao Apostola (zajedno
sa drugim: tajna bezakowa ve} dejstvuje). Ali ipak sama on ne daje jasan
pojam i otvara {iroko poqe za naga|awa. Za nas je najbezopasnije da se
pridràvamo ota~kih mi{qewa. Navedimo ih i izvedimo iz wih op{ti
zakqu~ak. Sveti Zlatousti pi{e: Jedni smatraju da pod tim treba razu
meti blagodat Svetoga Duha, a drugi Rimsku dràvu. Isto ponavqaju
Teodorit, Ekumenije i Teofilakt, iako neki od wih pretpostavqaju i dru
ga mi{qewa. Tako Teodorit pi{e: Pod onim koji zadràva neki razumeju
rimsko carstvo, a neki blagodat Duha, to jest antihrist ne}e do}i dok bude
blagodati Duha. I daqe: Smatram istinitim ono {to su drugi utvrdili.
Bogu je blagougodno da se antihrist javi u vreme svr{etka (sveta i veka).
Zato Boìja odluka ne dozvoqava da se on javi sada. Ali smatram da ovaj

izraz sadrì u sebi jo{ i drugi smisao. Po{to je Boànstveni Apostol
znao da je Gospod rekao da }e se jevan|eqe propovedati svim narodima i
da }e tada do}i kraj (Mt 24,14), ali je tako|e video da jo{ uvek preovlada
va sluèwe idolima, to je, drè}i se Vladikinog u~ewa, rekao da }e se
najpre uni{titi mo} sujeverja i svuda zasijati spasonosna propoved, i da
}e se tada javiti protivnik istine. Fotije kod Ekumenija: Javi}e se u
svoje vreme, odnosno kad nastane vreme koje mu je Bog odredio i dopustio,
ili izvoleo da bude. Sevir kod istog Ekumenija: Duh Sveti zadràva i
ne dopu{ta bezakoniku da se javi. Kada se Ovaj, zbog umnoàvawa zla u qu
dima, udaqi i odstupi, tada }e taj bezakonik dobiti slobodu da se pojavi
i stupi na scenu, ne}e imati ko da to spre~i.
Iz navedenih mi{qewa svako i sam moè lako da izvede zakqu~ak: ka
da se jevan|eqe pronese po svim narodima koji ìve na zemqi, i izabere
iz wih sve one koji su sposobni da ga prime, i radi toga budu ove{tani i
preporo|eni blagoda}u Svetoga Duha, tada sada{wi poredak stvari vi{e
ne}e imati radi ~ega da ostane i nastupi}e }e kraj sveta [svr{etak veka]
ili posledwi dani, u kojima je Gospod predodredio da ponovo do|e da su
di svima ìvima na zemqi, da bi jedne uveo u carstvo slave Svoje, a druge
predao gorkom udelu kojega su sami izabrali. Ovom dolasku Gospoda, po
Apostolu, prethodi}e javqawe antihrista, u kome }e Bog dopustiti zlu
da se otkrije u svoj {irini i sili da bi se pokazali i sami sebe razobli
~ili oni koji su wegovi udeonici. Dakle, po{to rod ~ove~iji ve} preda
sve one koji su Boìji i vi{e se od wega ne budu mogli o~ekivati, a svi
oni koji nisu Boìji, zbaciv{i masku, iza|u na videlo, tada }e ètva bi
ti spremna. Gospod }e poslati èteoce a zatim }e biti kraj svemu. Kao
{to sazrevawe ètve ima svoj odre|eni rok, tako }e i te posledwe pojave
imati svoje Bogom odre|eno vreme. I dobro i zlo ve} su posejani, razvijaju
se i rastu. A sazre}e i jedno i drugo u svoje vreme. Pre tog odre|enog roka
ovo se ne moè dogoditi. Sada, kao {to je na pitawe za{to se èteoci
ne pojavquju na poqu pravi odgovor da vreme jo{ nije do{lo i da ètva
nije spremna, tako je i na pitawe: za{to se ne vide ta o~ekivana svetska
zbivawa, pravi odgovor: jo{ nije do{lo Bogom odre|eno vreme za wihovo
projavqivawe. Ali ovamo spada i pojava antihrista. Dakle, ni on se ne}e
pojaviti iz istog razloga. A evo {ta ga zadràva. Boìja odluka, kako su
kazivali blaèni Teodorit i blaèni Fotije posle wega, koja jedina uvo
di doga|aje na svetsku scenu, ili ih povla~i sa we, ne da ugodi bilo kome,
nego po svom planu upravqawa svetom, za nas neshvatqivom.
Bogu je bilo ugodno da nam u Svojoj re~i otkrije neke od ciqeva upra
vqawa svetom. Ako ih primenimo na na{ predmet, moèmo i u wima vi
deti ono {to zadràva antihrista. Svet se odràva [traje, opstaje] zato
46
47
PAZIMO NA VREME!
da bi sila spasewa koju je Gospod uloìo u na{ rod, kao kvasac u testo,
izvr{ila svoje delo. Sila spasewa je Boànska Re~ [Slovo, Logos] i bla
godat prihvativa verom i ostvariva u ìvotu samoodri~u}om revno{}u
za bogouga|awe. Slovo Boìje hodi po zemqi, budi uspavane i dovodi ih
do izvora blagodati, i oni, bivaju}i preporo|eni, postaju delatnici
[sudeonici] svog spasewa u slavu Gospoda, Koji svima ustrojava spasewe.
Takve pojave su svuda, i me|u nevernima i me|u zabludelima, i me|u pra
voveruju}ima. Jer ni svi zvani nisu izabrani, kao {to ni sve ribe koje su
se na{le u mreì nisu pogodne za trpezu. Onima, ro|enim odozgo, koji se
ne rodi{e od krvi, ni od èqe telesne, ni od èqe muèvqeve, nego od
Boga, ... dade vlast da budu ~eda Boìja (Jn 1,1213). Upravo od wih Gospod i
gradi Svoje duhovno carstvo. Oni su materijal koji se na zemqi priprema
za nebo Re~ju Boìjom i blagoda}u, kada im se predaju svojom slobodnom
voqom. Kada ove sile izaberu sa zemqe sav pogodan materijal i carstvo
Boìje se potpuno sazda, tada }e spasewe Gospodwe izvr{iti Svoje delo
i sada{wi poredak stvari ne}e imati razloga da ostane. Svet se odràva
zato {to svi pogodni za carstvo Hristovo jo{ nisu u{li u wega, ili ih
jo{ nije u{lo onoliko koliko je potrebno. I druge ovce imam, rekao je
Gospod, koje nisu iz ovoga tora, i te mi vaqa privesti, i ~u}e glas moj i
bi}e jedno stado i jedan pastir (Jn 10,16). Kada se to dogodi, tada je kraj,
i tada }e se pojaviti antihrist. Zato }e pojava koja ga zadràva biti to
{to sila spasewa, koju je Gospod uloìo u na{ rod, jo{ nije sasvim zavr
{ila svoje delo. Weno produèno dejstvo zadràva ga. Kad ona prestane
da dejstvuje, tada }e i on stupiti na scenu. Ako rastavimo to op{te na de
love koji ga ~ine, dobi}emo: antihrista spre~ava da se pojavi to {to jo{
nisu svi ~uli jevan|eqe i {to ga nisu svi primili, i {to blagodat Duha
Svetoga jo{ prebiva u rodu ~ove~ijem i jo{ ima posla u wemu. Kao {to
smo videli jedni oci i u~iteqi Crkve su isticali jednu, a drugi drugu
stranu sile koja dejstvuje u na{em spasewu i koja zadràva pojavqivawe
antihrista. Ali to je isto kao da svaki od wih ukazuje na obe, jer su one
nerazdvojne.
Na{i tuma~i smatrali su, izme|u ostalog, i Rimsko carstvo za silu
koja zadràva antihrista. U wihovo vreme, kada je Rimsko carstvo jo{
postojalo, moglo se na to ukazivati na osnovu Danilovog proro~anstva.
U na{e vreme nekoj sli~nom mi{qewu moè se pridavati va`nost samo
u slu~aju da pod Rimskim carstvom razumemo carsku vlast uop{te, i to
ovako: carska vlast, imaju}i u svojim rukama sredstva da zadràva narodna
kome{awa i sama se drè}i hri{}anskih na~ela, ne}e dopustiti narodu
da se udaqi od wih, i zadràva}e ga (antihrista). Kako }e glavno delo an
tihrista biti da sve odvu~e od Hrista, to se on i ne}e javiti dok carska
vlast bude imala mo}. Ona mu ne}e dati da se razgrana i spre~ava}e ga da
deluje u svom duhu. Eto to i jeste ono {to ga zadràva. A kada carska vlast
padne i narodi svuda zavedu samoupravu [republike, demokratije], tada }e
antihrist nesmetano delovati. Satani ne}e biti te{ko da priprema gla
sove u prilog odricawa od Hrista, kako je to pokazalo iskustvo za vreme
francuske revolucije. Ne}e imati ko da kaè: veto kao onaj ko ima vlast.
A smireno iskazivawe vere ne}e hteti ni da ~uju. Dakle, kada svuda bude
zaveden takav poredak koji }e biti pogodan za {irewe antihristovskih
stremqewa, tada }e se i antihrist javiti. A do tog vremena }e po~ekati i
bi}e zadràn. Na ovakvo razmi{qawe navode re~i svetog Zlatoustog, koji
je u svoje vreme carsku vlast predstavqao pod vidom Rimske dràve. Ka
da, veli, prestane postojawe Rimske dràve (to jest carske vlasti), tada
}e do}i antihrist. Dotle dok se bude bojao te dràve [te carske vlasti],
niko se ne}e brzo pot~initi antihristu, ali nakon {to ona bude sru{ena
[ta vlast prestane], uspostavi}e se bezvla{}e i on }e se ustremiti da
ugrabi svu vlast, i ~ove~ansku i boànsku.
Moè se opravdano prigovoriti da }e sam narod ~uvati svoju veru. Ali,
kako smo napred ve} govorili, te{ko je pretpostaviti da }e vera tokom vre
mena sve vi{e ja~ati. Prijatno je nailaziti na svetlu sliku hri{}anstva u
budu}nosti koju daju neki pisci, ali ona nije opravdana. Hristovo carstvo
kao da se blagodatno {iri, raste i ispuwava, ali ne vidivo na zemqi, nego
nevidivo na nebu, licima tamo i ovde, u zemaqskim carstvima, priprema
nim spasonosnom silom Hristovom. A predodre|eno je da na zemqi bude
vladavina neverja i zla. Ono se o~igledno i {iri, a kada bude ve} sasvim
preovladalo, tada }e stvar biti tek na po~etku. Neka samo neko uticajan
da primer ili neko mo}an svoj glas, i otpadni{tvo od vere po~e}e da se
de{ava. Taj podsticaj }e dati i antihrist. Zato se moè smatrati da je ono
{to zadràva antihrista ujedno i to {to u qudima jo{ nema odgovaraju}e
spremnosti da ga prihvate, {to jo{ nisu prevagnuli neverje i bezbo`nost
i {to je u rodu ~ove~anskom jo{ uvek mnogo vere i dobra.
Posle svega {to je re~eno same po sebi su razumqive re~i: da se ne ja
vi do u svoje vreme. Da se ne javi ne Gospod i ne otpadni{tvo, nego ~ovek
bezakowa antihrist. Svoje vreme ne ono koje bi on hteo da izabere, ne
go ono koje mu je predoodre|eno Boànskom Promi{qu. On se ne}e javiti
protiv voqe Boìje. U Boìjim planovima upravqawa svetom stoji i on,
i priprema za wega i posledice toga. To nije zato {to Bog ho}e takvo zlo
qudima, nego zato {to }e qudi sami sebe do toga dovesti. Bog je odloìo
taj trenutak do posledwe mogu}nosti, o~ekuju}i da se javi jo{ neko ko
èli da se obrati k Wemu i da Mu sluì. Kad vi{e ne bude bilo mogu}e
takvog nekog o~ekivati, Gospod }e udaqiti ruku koja zadràva i zlo }e
se ra{iriti i antihrist se javiti. Bog je dao slobodu i ne èli da je od
uzima, ali svagda je uokviruje uputstvima i zapovestima, a ~ovek, ako ih
48
49
PAZIMO NA VREME!
slu{a, moè da je dobro usmeri svojim izborom. Ali On ne primorava i

~eka da sloboda sama izabere dobro. Ako izabere zlo sama je kriva. Ipak,
to ne naru{ava Boìje dobre namere. Gospod }e dobiti sve Svoje, i ne}e
pretrpeti nikakav gubitak zbog odstupawa mnogih. A oni }e dobiti svoje:
zavoleli su propast i ona }e do}i na wih.
St. 7. Jer tajna bezakowa ve} dejstvuje, samo dok se ukloni onaj koji
sad zadràva.
Bezakowe, greh dejstvovao je u rodu ~ove~ijem jo{ od doba Adamovog
prestupa, i mada nije sasvim razumqiv ni po svom poreklu ni po sili ob
mane qudi, svi su ga ve} iskusili i upoznali koliko je on veliko zlo. Zato
treba smatrati da pod re~ju tajna bezakowa Apostol podrazumeva ne{to
naro~ito. I satana ima svoje dubine (Otk 2,24), svoje skrivene zamisli i
planove, sve u satanskom duhu. Wegova pogubna dejstva su vidiva, a wegovi
daqi ciqevi skriveni. Kao da Apostol nagove{tava: ono ~emu je do sada
stremio satana o~igledno se ve} pokazalo. A {ta je sada zamislio jo{ se
ne vidi. Tajna je u tome {to se wegove zamisli jo{ nisu otkrile. Ranije je
dejstvovao tako, sada je po~eo druga~ije, a kako, jo{ se ne vidi. On je po~eo
da dejstvuje druga~ije zato {to je i Bog druga~ije delovao na rod ~ove~iji
u Gospodu Isusu Hristu. Do Hristovog dolaska on se ve} prilagodio kako
da qude skre}e sa puta, a sada, vide}i kako ga krst Hristov odasvud prite
{wuje, tek je po~eo svoje nove podvale.
Ako uzmemo u obzir tajnu pobo`nosti, o kojoj isti Apostol govori
na drugom mestu, onda po na~elu suprotnosti moèmo navesti i u ~emu je
tajna bezakowa. Tajna pobo`nosti je u vaplo}ewu Boga: Bog se javi u telu
(1Tim 3,16), a to je Isus, zvani Hristos, Bog Re~ [Logos] Koji je primio na
Sebe ~ove~ansku prirodu. Vera u ovo uni{tava carstvo greha, satansko.
Tajna bezakowa, koju je satana izmislio, bi}e satanina lukav{tina kojom
}e podrivati i izopa~avati ovu veru. Radi toga je on, na{av{i se pred
licem hri{}anstva, neznabo{ce drào u wihovim prelestima, predsta
vqaju}i im Hrista sa krajwe poniàvaju}e strane, kao raspetog na krstu.
U predawima o mu~enicima to je svagda bio prvi prigovor protiv vere
i obli~avawe veruju}ih od strane neznaboà~kog razuma. A u onima koji
su se, vide}i u Hristu ne obi~nog ~oveka, obra}ali k Wemu, on je na sve
na~ine poku{avao da zaseni i izvrne tajnu vaplo}ewa Boga Re~i u Wemu.
On (satana) je to ve} i po~eo da izaziva kod judejstvuju}ih Hri{}ana, kod
evionita i doketa. Ni kasnije se nije zaustavio, nego je u svakom veku iz
mi{qao novu prevaru radi prevla{}ivawa veruju}ih i slabqewa ili izo
pa~avawa wihove vere u Bogovaplo}ewe. I sada je, na zapadu, tu{ta i tma
hristoboraca i svi oni, ma kako razli~iti u pojedina~nim gledi{tima,
slaù se u jednom, u neverovawu u vaplo}ewe Boga Re~i u Hristu Isusu.
Upravo ovo zlo }e rasti, i Sin ôve~iji kada do|e, ho}e li na}i veru na
zemqi (Lk 18,18). Eto kakva }e se tajna tada otkriti i postati stvarnost!..
Tajna bezakowa, razume se, pretpostavqa moralno razvra}ewe, a wegovo
preovladawe u posledwa vremena u Otkrivewu se predstavqa u vidu ène
velike bludnice na ~ijem je ~elu napisano: tajna (Otk 17,5), ali moralna
iskvarenost Hri{}ana bi}e spoqa, a unutra }e biti neverovawe u Gospoda.
Moralnom kvarewem oni }e biti dovo|eni do neverja, a kada neverje bude
ovladalo srcem, tada poplava nemorala vi{e ne}e imati granica. Neverje
je skrivena pokreta~ka sila bezakowa, tajna koja se u wemu krije.
Ovako tajnu bezakowa shvataju na{i stari crkveni tuma~i. Blaèni
Teodorit pi{e: Mislim da je Apostol ovim ozna~io nastale jeresi, zato
{to wima |avo mnoge dovodi do odstupawa od istine i do otpadni{tva.
A nazvao ih je tajna bezakowa, zato {to je u wima skrivena zamka bezako
wa. Upravo zato je i dolazak antihrista Apostol gore nazvao otkrivawe,
javqawe. Jer ono {to je svagda pripremao tajno tada }e proglasiti otvore
no i javno. Isto govori i sv. Damaskin: Apostol naziva tajnom bezakowa
u~ewa jeretika i wihove la`ne dogmate. Jer oni prethode wemu, probija
ju}i mu put i pripremaju}i vreme obmane. Jeresi su iza{le na svet od vre
mena apostolskih. Sli~no govori i Jevan|elista Jovan: Kao {to ~uste
da antihrist dolazi, i sada su se pojavili mnogi antihristi (1Jn 2,18),
podrazumevaju}i jeretike.
Tajna bezakowa ve} dejstvuje, skre}e pa`wu da satanina prevara
ve} dejstvuje i da su se javili antihristi prethodnici [prete~e]. Apo
stol ovim ho}e da rasudi: mogao bi se javiti i glavni antihrist, ali ima
neko ko ga zadràva. Ko? Bog i Gospod na{ Isus Hristos. Wegovo vaplo
}ewe jo{ nije zavr{ilo Svoje delo. Wegova spasonosna sila je po~ela da
dejstvuje tek od vremena silaska Svetoga Duha. Treba joj dati vremena da
svuda prodre i oìvotvori sve one koji su sposobni da prime weno ìvo
tvorno dejstvo. Kada ona zavr{i svoje delo tada }e i tom sinu pogibli
biti dozvoqeno da nastupi. Ovi momenti su skriveni u odlukama Boìjeg
promi{qawa. Zato moèmo re}i da upravo te zamisli i odluke Boìje
zadràvaju antihrista.
Prethodno je rekao: ono {to ga zadràva, a ovde govori: onaj koji
sad zadràva; podrazumeva jedno isto, samo sa dve strane: tamo odluku
Boìju, a ovde Samog Boga i Gospoda, Koji izvr{ava svoju odluku. Re~i:
dok se ukloni, ne zna~e: uni{ti, prestane da postoji, nego da se ukloni,
odstrani, udaqi, si|e sa scene, da prekine svoju zadràvaju}u delatnost.
Sad ne samo u vreme Apostola, nego u sva vremena, dokle god to danas
traje (Jev 3,13). Time Apostol obuhvata sve vreme dok onaj koji zadràva
bude zadràvao.
Ekumenije pi{e: Prema tome, kad nastane vrhunac Boìjeg opredeqe
wa, i vreme odre|eno za dejstvo onog koji sad zadràva bude isteklo, tada
50
51
PAZIMO NA VREME!
}e se ve} sasvim nezadrìvo javiti bezakonik. Isto i Teofilakt: Kada

se ispuni Boìje opredeqewe koje sad zadràva da se ne javi antihrist,
nasta}e wemu odre|eno vreme i tada }e se on javiti.
St. 8. I tada }e se javiti bezakonik, kojega }e Gospod Isus ubiti du
hom usta svojih i uni{titi pojavom svoga prisustva.
I tada, kada nestane onaj koji zadràva, ili bude uklowen, povu~e se,
udaqi, javi}e se, iza}i na videlo, do}i na svet i po~eti da dejstvuje, bezako
nik, koji ne}e hteti da zna ni za kakav zakon, i koji }e dejstvovati samo po
savetovawu pogubiteqa roda ~ove~ijeg, da bi ugodio svojoj razvratnoj, zloj
i gordoj naravi. Javi}e se kao svetski vladar, kome }e se svi pokloniti,
kako je gore nazna~eno. Apostol ne opisuje ceo tok doga|aja kako }e to
on posti}i, iako na~ine koje }e koristiti, pokazuje niè. Ovde pak samo
unapred kazuje da }e Gospod, ma kako velik se onaj pokaè, samo dahnuti
i onaj }e nestati.
Kojega }e Gospod Isus ubiti, li{iti ìvota, zadati smrtonosni
udarac, usmrtiti kao ~oveka smrtnog, dostojnog svake kazne. Duhom usta
svojih, ili re~ju, ili dahom: re}i }e re~, ili }e samo dahnuti, i ìvot
onoga }e prestati. Po Ekumeniju, duh usta je zapovest i naredba, i kao da
je duvawe. Jo{ je Isaija provideo da }e iza}i izdanak iz korena Jesejeva...
i da }e duhom usana svojih ubiti bezbo`nika (Is 11, 1i 4). I u Otkrivewu
Hristos Gospod, zvani Logos [Re~] Boìji, prikazuje se tako {to iz usta
wegovih izlazi ma~ o{tar sa obe strane, o~igledno kao znak odlu~nosti,
brzine i bespo{tednosti pravednog suda Boìjeg i gneva koji ga prati,
usled ~ega }e i zver i la`nog proroka wenog, koji je mnoge prevario ~ude
sima i znacima svojim, On baciti u jezero ogweno, koje gori sumporom (Otk
19,15i 20). Zato moèmo smatrati da i ovde kod Apostola ubijawe duhom
usta wegovih zna~i kona~no re{ewe udela bezakonika wegovim bacawem
u pakao.
I uni{titi, uprazniti [ukinuti] wegovo mesto, iskqu~iti ga [izbri
sati] iz ìvih, isto {to i ubiti. Jelinska re~ daje nagove{taj i da }e
uni{tewem bezakonika Gospod izruìti i razoriti i dela wegova. Sva
pompa wegova, svi obmawivi prividi i{~eznu}e i svi }e uvideti wegovu
ni{tavnost i la`nost wegove pritvornosti. Pojavom svoga prisustva ili
~inom dolaska, samim dolaskom, ili na~inom dolaska, vidom u kome se on
bude de{avao. I jedno i drugo ozna~ava da, kao {to i{~ezava dim pred li
cem vetra i kao {to se topi vosak pred licem ogwa, tako ni pred licem
Gospoda Koji dolazi da sudi bezakonik i svo delo wegovo ne}e opstati, i
sve }e biti razvejano kao prah. Dolazak Gospodwi }e biti tako veli~an
stven, svemo}an i stra{an za ~oveka bezakowa i za sve gre{nike! Blaèni
Teodorit pi{e: Apostol je, koliko je to bilo mogu}e, pokazao veli~inu
Vladikine mo}i, jer, do{av{i s nebesa, veli, samo }e re}i re~ i pogubi
teqa }e predati kona~noj pogibiji. Ovo je predskazao i Prorok Isaija,

jer rekav{i: iza}i }e izdanak iz korena Jesejeva, i opisav{i kakav je to
izdanak, dodao je: i duhom usana svojih ubi}e bezbo`nika. (Is 11, 1i 4).
Ali mislimo da se u ovoj slici moè videti i sveo~i{}uju}a sila
Drugog dolaska Gospodweg u ogwu plamenome, kako je gore pomenuto (2Sol
1,8). Sada se svaki greh i bezakowe, samouvereno delatni, {ire po ulica
ma i raskr{}ima sveta, pome{ani sa vrlinom i pravdom, pa ~ak i preo
vla|uju}i nad wima. A tada }e se razlu~iti pravednici od gre{nika, i
ovi potowi }e biti zatvoreni u jedno bezizlazno mesto. Na sceni sveta
osta}e samo ~istota, svetost i pravda. To {to ima da se zbude, o~i{}ewe
svega {to postoji, Apostol i opisuje pod vidom uni{tewa bezakonika i
dela wegovih pojavom prisustva Gospodweg. Do}i }e Gospod, i kao {to
svetlost izgoni tamu, a vetar maglu, tako }e i On osujetiti svaku nepravdu
i greh i prognati ih u mesto koje im je predodre|eno. I nasta}e svesvetlo
carstvo istine i dobra.
O toj ni{tavnosti bezakonika i svoj wegovoj prividnoj pompi pred
veli~inom i silom Gospoda, Apostol kazuje pre opisivawa wegovih obma
na, varqivih i opasnih za nemo}i na{e, da bismo uzdawe i nadu na Gospo
da budno i krepko odràli, i da slikom antihristovih lukavstava, koja
sledi, ne izazove uninije i strah kod Soluwana. On im im savetuje: do}i
}e se sin pogibli, ali ne bojte se, eto u kakvog Gospoda verujete! Sveti
Zlatousti pi{e: Javi}e se bezakonik. A {ta }e biti potom? Odmah posle
toga kod Apostola sledi uteha, jer dodaje: kojega }e Gospod ubiti. Kao {to
ogaw, ~im se pojavi blizu, jo{ pre nego {to se sasvim pribliì dovodi do
obamrlosti i uni{tava male ìvotiwe koje se ~ak i daleko nalaze, tako
}e i Hristos samom svojom pojavom i dolaskom ubiti antihrista. Dovoq
no }e biti samo to {to }e se On pojaviti i sve to }e poginuti. Tek {to
se Gospod pojavi, ve} }e u~initi kraj obmani.
Opis antihristovih prevara i ukazivawe

na one koje }e obmanuti 2, 912.
I re~eno je dovoqno za uspokojewe Soluwana. Ali Apostol je video
mogu}nost da odatle izvu~e pouku i pobudu da se strogo i iskreno drè
primqene Boànske istine. Zato je nastavio re~ o antihristu, izobraà
vaju}i wegovu la`nost i qubav prema laì onih koji }e se prilepiti za
wega na svoju propast. Tu se re{avaju slede}a pitawa. Kako }e antihrist
uspeti? Posredstvom la`nih znakova i obmana (st. 9,10). Kako }e mu povero
vati? Poverova}e laì zato {to u wima samima nema istine i iskrenog
odnosa prema woj (st. 10i 11). [ta }e se zbog toga desiti? Svi, neverni i
nepravedni bi}e osu|eni (st. 12). Otuda zakqu~ak: radujte se {to ste pri
mili istinu i {to se we drìte. Samo to }e vas izbaviti od podvala anti
52
53
PAZIMO NA VREME!
hrista, od povo|ewa za wim i od pogibeqnih posledica toga. Pod Hristom

Gospodom vi ste u bezbednom uto~i{tu. Samo se drìte.
St. 9 i 10. Onoga je dolazak po dejstvu sataninu sa svakom silom i zna
cima i ~udesima la`nim, i sa svakom prevarom nepravde me|u onima koji
propadaju, zato {to ne primi{e qubav istine da bi se spasli.
Takav }e biti antihrist! On }e se do}i naoruàn svim la`nim znaci
ma i svakom obmanom, varqivim re~ima, izmi{qenim predawima i luka
vim suprotstavqawem lica i stvari.
Onoga je dolazak. Nije re~ o samom dolasku, nego o tome kakvo }e on
biti. Je stoji umesto nesumwive budu}nosti. Stvar je re{ena wegov
dolazak }e biti onakav kakav se ovde izobraàva. Tako je presudio i bla
goizvoleo Svepromisliteq Bog.
Po dejstvu sataninu ne}e (takav) biti wegov dolazak, jer on }e do
}i na svet po op{tem zakonu nastanka qudi, nego naoruàvawe wegovim
znamewima. On }e dejstvovati sataninom silom. I u Otkrivewu se govori
da mu a`daja (stara) dade silu svoju i vlast veliku (Otk. 13,2). Satana }e
na wega utro{iti svu svoju silu, jer je kraj i wemu samom.
Sa svakom silom i znacima i ~udesima la`nim. Sve je to jedno te
isto prividna zadivquju}a ~udesa. On }e podraàvati Gospoda i svete
Apostole. Samo u wima je bilo sve istinito i radi istine, a kod wega }e
biti sve prividno i la`no radi laì, da bi joj dao maha. U Otkrivewu se
pribli`no pokazuju neka od ovih ~udesa: u~ini da i ogaw silazi s neba na
zemqu pred qudima, na~ini lik zver i dade mu duh, tako da on progovori
(Otk. 13,1315), i sli~na. Ali sve }e to biti magijska ~udesa i trikovi. Sve
ti Zlatousti pi{e: On }e pokazati veliku silu, ali u tome ne}e biti ni
~ega istinitog. Sa ~udesima la`nim, govori, ili obmawivim, ili onim
koja dovode u zabludu. Ciq svega }e biti da se ~ini prevara. Apostol je
to predskazao da se ne bi prelastili (oni koji }e ìveti) tada. Teodorit
dodaje: ûdesa ne}e biti istinita, nego }e takva zavodqiva ~udesa tvori
ti i spretno{}u ruku, jer }e prikazivati kao zlato ono {to uop{te nije
zlato i ~initi {to{ta drugo {to }e uskoro biti razobli~eno. Ekumenije
ne{to odre|enije: Bi}e la`nih znakova i ~udesa ili zato {to }e ih on
pokazivati prividno i odvla~iti pa`wu, ili zato {to }e wima dovoditi
u zabludu, tako }e predstavqati stvari da moè prevariti i veruju}e.
Sa svakom prevarom nepravde. To je drugi vid wegovih metoda, obma
wivawe, dovo|ewe u zabludu re~ima i raznim smicalicama i lukavstvima.
Pusti}e u opticaj svakojake obmane i re~ju i delom, prevare nepravde,
jedno predstavqati za ne{to drugo. ûdesima }e izazivati op~iwenost, a
tim zavo|ewem }e pridobiti qude da poveruju laì i da otpadnu od isti
ne. Prevara je u wegovoj ruci, po Proroku Danilu, i prevarom }e pogubiti
mnoge (Dan 8,25).
Me|u onima koji propadaju. Ma kako velika i raznovrsna budu nasto

jawa i metodi antihrista da bi prevario i zaveo u svoju la`, ipak }e on
imati uspeha samo u krugu onih koji budu istoga duha sa wim, to jest onih
koji su otpali od Boga i Gospoda, srcem preziru Wegove propovedi i, zna
ju}i da wihov put vodi u propast, ne skre}u sa wega, predav{i se svojoj
sudbini u o~ajawu. Po{to je sam on sin pogibli, uspe}e da privu~e k
sebi samo ne koji propadaju. I ti koji propadaju poginu}e ne po Boìjoj
odluci, nego zato {to su zavoleli pogubni na~in ìvota i imaju takvu
narav. Bog sve upotrebqava da bi urazumio i obratio gre{nike, i kada
ih vi{e ni~im ne moè osvojiti, niti se o~ekuje da je to mogu}e, predaje
ih u ruke wihove samovoqe. A svako u svom ìvotu sre}e qude koji, ma
{ta im govorili, stalno teraju po svome, kao skameweni i obeznaweni.
Za vreme svoje propovedi sveti Apostoli su svuda nailazili na takve i
posvedo~ili ustima sv. Pavla da je re~ o krstu ludost onima koji ginu,
a sila Boìja nama koji se spasavamo (1Kor 1,18), i da su oni sami ovima
(koji propadaju) miris smrti za smrt, a drugima (koji se spasavaju) mi
ris ìvota za ìvot (2Kor 2,15). A za vreme antihrista wegova ludost }e
onima koji propadaju izgledati kao mudrost, a wegov pogubni smrad kao
miomiris. Tada }e biti isto kao prilikom epidemija kolere, koje zahva
taju samo one koji su joj skloni.
Zato {to ne primi{e qubav istine da bi se spasli. Eto za{to su
me|u onima koji propadaju! Zato {to nisu primili spasonosnu istinu. Bog
je video da propadaju qudi koji su pali u bezdan greha i u pogibeqne uze
robovawa strastima i wihovom seja~u, |avolu. Zbog toga je poslao Sina
Svog Jedinorodnog da im pripravi put izlaza i da pokaè da je to vera u
Wega i blagodat koja se prima po veri. Blagovest o ovome svuda su prone
li sveti Apostoli. Oni koji su je primili u{li su me|u spasavane, a oni
koji je nisu primili ostali su me|u onima koji propadaju. Takvi su bili
za vreme Apostola, takvi su i posle wih sve do sada, takvi }e biti i u po
sledwe dane. Apostolsko bogoprosvetqeno oko uma vidi svo to mno{tvo
i daje im natpis: oni koji propadaju. Pred licem Soluwana bili su ti
koji propadaju zbog neverja. Apostol kao da govori: evo me|u onima koji
nisu primili na{u spasonosnu re~ on }e imati uspeha, ali ne me|u vama
koji ste poverovali i me|u onima koji }e kao vi poverovati. Dostojno je
pa`we da apostol svojom re~ju obuhvata ne samo one koji nisu primili
hri{}ansku istinu jer nisu hteli da je slu{aju, nego i one koji su je ~uli
i razumeli u ~emu je stvar, ali je nisu primili, pa ~ak i one koji su je
primili umom, ali je nisu zavoleli srcem. Obuhvata ne samo nevernike,
nehri{}ane, nego i Hri{}ane po imenu, ali ne i u srcu, koji su ravno
du{ni prema veri koju ispovedaju i ne trude se da budu poslu{ni wenim
zahtevima i da, postaju}i Hri{}ani, opravdaju ime koje nose. Jer govori:
54
55
PAZIMO NA VREME!
ne primi{e qubav istine, nisu zavoleli istinu, we nema u wihovim sr

cima, mada je i uvi|aju. Uvi|aju istinu, a srce drè na strani protivnoj
istini. Zato su sami u sebi la` i, budu}i takvi, zavole{e la`.
Su{tinska spasonosna istina je da je Bog poslao u svet Sina Svoga
Spasiteqa sveta. Zato sveti oci re~i: ne primi{e qubav istine, tuma
~e ovako: ne primi{e Hrista Gospoda. Jer On je i qubav bezgrani~na i
istina svesavr{ena. Sveti Zlatousti pi{e: Qubavqu istine on naziva
Hrista, jer Hristos je bio i jedno i drugo, i do{ao je radi jednog i drugog
iz qubavi prema nama i da bi otkrio istinito zna~ewe svega. Tako isto
Teodorit i svi drugi. Ali to je jedno te isto. Jer potrebno je ne samo pri
miti jevan|eqe nego i sjediniti se sa Gospodom, ili u tom sjediwavawu je
i pravo primawe jevan|eqske istine. Samo onaj ko se prilepquje za Gospo
da Isusa Hrista, ko postaje jedan duh sa Wim, samo onaj ko se pricepquje
Wemu kao jedinom istinitom ìvom ~okotu, taj se i istrè iz mno{tva
onih koji propadaju.
St. 11. I zato }e im Bog poslati silu obmane da veruju u laì.
Ovo je stra{na moralno-pou~na kazna Boìja! Posla}e, ne tako {to
}e namerno poslati ono {to ne èle, nego }e dozvoliti da na wih do|e
ono {to èle i i{tu. Zli duh prevare i laì stalno nastoji da zavlada
svima, da sve pomra~i i uvu~e u la`, ali Bog mu to ne dozvoqava kad me|u
onima koji se ne drè istine ima jo{ takvih koji daju nade na obra}ewe,
koji se jo{ nisu sasvim predali i prepustili la`nim putevima i jo{ se
spremaju da jednom napuste la` i stanu na stranu istine, ne dopu{ta
da oni iznutra [u sebi] pretrpe nasiqe od wega (zlog duha), jer on moè
da pokoleba i tvrde u veri, a ne samo one slabe. A kada oni najzad sasvim
klonu i predaju se putu propasti koji su izabrali, pristanu na wega i
sjedine se srcem, a o tome da ga napuste prestanu i da razmi{qaju, tada
}e Bog skloniti Svoju ruku, koja zadràva zlog duha prevare, i on }e se,
pu{ten, ustremiti na wih i prodreti u wihovo srce i tamo po~eti da is
poqava dejstvo obmane, da primamquje u la`, i privu}i }e ih. Oni }e
prihvatiti la` svim srcem, a zatim }e je pokazati i izvan sebe, napoqu,
i o~igledno da }e po}i za antihristom. Ali time }e se desiti samo to
da }e iza}i na videlo ono {to se skriva unutra. Sveti Zlatousti pi{e:
Za{to je, kaè{ ti, Bog dopustio da se sve to dogodi? Ne boj se, vozqu
bqeni, nego poslu{aj {ta govori (Apostol): (antihrist) }e preovladati
samo nad onima koji propadaju, koji, makar on i ne do{ao, ne bi povero
vali. Teodorit dodaje: A ovo: posla}e im Bog silu obmane, Apostol je
rekao umesto dopusti}e da se pojavi la` da bi se pokazali qubiteqi
lukavstva. Jer ovu obmanu Bog ne}e poslati, nego }e je uni{titi re~ju
usta svojih. Ekumenije: Posla}e, ne shvataj tako kao da je Bog poslao,
nego Apostol tako obi~no izraàva ono {to je Bog dopustio. Teofilakt:
Posla}e, umesto da dopusti da do|e. Pazi, najpre su odbacili istinu,

i tada ih je Bog ostavio, a la` ovladala wima.
St. 12. Da budu osu|eni svi koji ne verova{e istini, nego zavole{e
nepravdu.
Da budu osu|eni, pravedno }e biti podvrgnuti osudi. Bog }e dopusti
ti i otkri}e se wihov zlo moralno-religiozno ustrojstvo, i oni }e sazre
ti za sud. La` je samorazobli~avaju}a i oni koji se drè laì sami sebe
razobli~avaju. Oni }e biti bez odgovora na sudu, samo zbog toga {to su
poverovali o~igledno pogibeqnoj laì a nisu poverovali o~igledno spa
sonosnoj istini. Svi koji ne verova{e istini, nego zavole{e nepravdu.
Sa jelinskog, svi ti koji, svi koji nisu poverovali, kao i ostali koji
nisu ìvom verom primili u srcu jevan|eqsku istinu, a ìvot svoj, svoja
ose}awa i sklonosti nisu uspostavili po wenim zahtevima, nego, naprotiv,
srcem svojim nisu marili, blagoizvoleli su da ~ine svaku nepravdu, po
gre{na mudrovawa i nevaqale obi~aje i vodili gre{an na~in ìvota, na
lazili zadovoqstvo u tome da ~ine nepravedna dela i da greznu u wima.
Najo~iglednije wihovo razobli~avawe bi}e to {to }e poverovati anti
hristu. Sveti Zlatousti pi{e: Bi}e zatvorena usta onih koji su osu|eni
na propast. Na koji na~in? Ne bi poverovali u Hrista i kad antihrist
ne bi do{ao, ali on }e do}i sa ciqem da ih razobli~i. Radi toga da oni
tada ne bi rekli da, po{to je Hristos (po svoj prilici ~ovek) nazvao sebe
Bogom, onda upravo zbog toga i ne}emo poverovati u Wega, jer smo ~uli
da je Bog jedan, i da je od Wega sve, i usled toga nismo poverovali. Taj wi
hov izgovor (radi opravdawa) oduze}e im antihrist. Jer kad on do|e i, bez
obzira na to {to ne}e zapovediti ni{ta pravedno, nego samo bezakowe, a
oni poveruju u wega samo zbog wegovih la`nih ~udesa, tada }e im se za
tvoriti usta. Jer ako ne veruje{ Hristu, utoliko pre ne treba da veruje{
antihristu. Prvi je govorio da je On poslan od Oca, a ovaj posledwi (}e
govoriti) sasvim drugo. Upravo zato Hristos i govori: Ja sam do{ao u ime
Oca svojega i ne primate me; ako drugi do|e u ime svoje, wega }ete primiti
(Jn 5,43). Ali zar smo mi, re}i }e, videli znamewa? I Hristos je u~inio
mnogo velikih ~uda, zato bi pre trebalo poverovati u Wega. Pored toga,
o antihristu je bilo mnogo toga predskazano: da je bezakonik, da je sin
pogibli, da }e wegov dolazak (sa pompom) biti po dejstvu sataninu, dok,
naprotiv, o Hristu, da je On Spasiteq i da }e doneti neizmerna dobra.
Isto kazuju Teodorit, Ekumenije i Teofilakt.
Sa ruskog preveo Miroslav Golubovi}
56
Lav Tihomirov
APOKALIPTI^KO UÊWE
O SUDBINI SVETA I WEGOVOM KRAJU
Nekoliko uvodnih re~i
O~ekivawe kraja sveta i dolaska antihrista, koje je ~esto izazivalo za
brinutost kod hri{}anskog dela ~ove~anstva, opet je aktuelno u dana{we
vreme. Uporedo sa o~ekivawem napretka i obnovqenog ìvota, ~esto moè
te susresti i qude, koji su udubqeni u tajanstvene stranice Apokalipse i
moète ~uti pri~e o misti~nim vizijama, koje najavquju kraj sveta. Bilo
bi isuvi{e jednostavno ako kaèmo da takva raspoloèwa predstavqaju
posledicu stra{nih udaraca, koje je Rusiji naneo japanski rat ili pak
ovog haoti~nog i pomahnitalog previrawa, koje nas je zahvatilo sada.
Ipak, o~ekivawa kraja sveta su se pojavila mnogo ranije. Ona se dovode
u vezu sa imenom prepodobnog Serafima Sarovskog. Vladimir Solovjev
je ve} izlagao svoja Tri razgovora, kada je kod nas, na prvi pogled, sve
u dru{tvu stajalo dobro. I sam Solovjev je bio samo istaknuti prenosi
lac op{teg, rasprostrawenog raspoloèwa. Jo{ pre japanskog rata su se
pronosile glasine, preko re~i raznih jurodivih1) i blaènih, o ro|ewu
antihrista. âk se poku{avalo izra~unati koliko on ima godina. Ne{to
kasnije je prete~om antihrista nazivan izvesni hipnotizer i avanturista
Filip. Tokom protekle dve godine (19051907) o pribliàvawu kraja sveta
je ~esto govorio jedan tako popularan propovednik kao {to je otac Jovan
Kron{tatski; istovremeno, oni koji ~itaju Apokalipsu ~esto nisu ~ak ni
vernici, ali ipak poseduju onu du{evnu osetqivost, koja im ne dozvoqava
da se pridruè masama koje trijumfuju povodom savremenog progresa, na
topqenog krvqu i propra}enog prekidawem svih nekoristoqubivih veza,
gubitkom po{tovawa prema svetiwi religijskoj, porodi~noj i dru{tvenoj.
U takvo jedno doba i usred takvih raspoloèwa ni za koga nije besko
risno ako podeli sa drugima, koje tako|e zanima ta problematika, op{te
zakqu~ke, do kojih je on sam do{ao, ~itaju}i eshatolo{ka mesta u Svetom
Pismu.
Ali, da li uop{te treba da se toliko udubqujemo u ~itawe Apokalip
se? Postoje i oni koji nisu pristalice takvih istraìvawa. Oni se pozi
vaju na re~i Spasiteqeve da nama nije dato da znamo granice ovozemaqskog
ìvota i nalaze da je udubqivawe u eshatologiju ~ak i opasno, jer se na
taj na~in lako moè do}i do pogre{nih mi{qewa, lako se moè izgubiti
energija, premda rade}i za dobrobit qudi, i tome sli~no.
1)jurodivi
ludi Hrista radi
PAZIMO NA VREME!
57
Kaù tako|e da je Apokalipsa dostupna samo razumevawu onih qudi

koji su dostigli posebno uzvi{eno stawe svoga duhovnog ja.
Ne mogu da se sloìm sa takvim mi{qewima, a da prvo ne napravim
ve}e napomene. Te{ko}e u razumevawu Apokalipse, Danilovih proro~an
stava i ostalog, naravno, nisu sporne. Me|utim, Apokalipsa nije data samo
zbog proroka. Ni najmawe. To misti~ko Otkrivewe predstavqa obra}awe
celokupnosti veruju}ih, pripadnicima nekoliko crkava, te mno{tvu qu
di, kojem su pripadali i oni koji su bili daleki od savr{enstva: da ima{
ime da si ìv, a mrtav si (Otk. 3,1).
A umesto zakqu~ka, Jovan Bogoslov ipak nam kaè: Blago onome koji
drì rije~i proro{tva kwige ove (Otk. 22,7). Pa i Sam Spasiteq skretao
nam je pa`wu da budemo prijem~ivi u odnosu na znake vremena: A vi se
~uvajte; eto vam sve kazah naprijed (Mk. 13,23). On ~ak prekorava one ko
ji umeju da razlikuju lica neba i zemqe, a znakove vremen ne razlikuju.
Dakle, ja polazim od pretpostavke da je posve}ivawe pa`we eshatologiji
obavezno za hri{}ane.
Ali, jasno je da posvetiti pa`wu ne zna~i biti pasioniran, lakomi
slen i subjektivan, i upravo da bi se izbegla subjektivnost i lakovernost
u problematici koja je od tolikog zna~aja, kao {to je predvi|awe doga|aja
u ìvotu sveta i wegovog kraja, treba se u eshatolo{kom ~itawu pridrà
vati svih mera predostro`nosti protiv tako ne~eg.
Ciqevi proro~anstva
Izme|u ostalog, kako ja smatram, treba da imamo u vidu da su ciqevi
proro~anskih otkrivewa o budu}im doga|ajima u svetu dvojaki. Ponekad
proro~anstvo ima za ciq da nam d uputstvo kako da se pona{amo, i u
tom slu~aju ono je uvek razumqivo. Tako, na primer, Spasiteq je posebno
detaqno govorio o doga|ajima, koji se odnose na ru{ewe Jerusalima; i sva
ta proro~anstva su toliko jasna, da su hri{}ani, upravo zahvaquju}i upo
zorewima Spasiteqevim, mogli da se blagovremeno spasu od nevoqa, koje
su sna{le wihove druge sunarodnike prilikom uni{tewa Judeje. Ponekad
je, obrnuto, proro~anstvo toliko nejasno, da postaje razumqivo tek kad se
gleda retrospektivno, kada smo mi ve} doìveli wegovo ispuwewe. Tako,
na primer, te{ko da je neko od savremenika apostola Jovana Bogoslova
mogao shvatiti da }e progona hri{}ana biti ba{ deset. Ali, nekoliko
vekova kasnije, kada je ve} vreme progona oti{lo u pro{lost, nije bilo
te{ko izra~unati koliko ih je bilo. Sada se ~ak u uxbenicima ra~una
deset progona, i nama postaju jasne re~i: podnosi}ete patwu oko deset
dana. To je ~ak izuzetno ta~na definicija, zato {to bi, u stvari, bilo
pravilnije re}i ne deset progona, nego oko deset progona. Jer, ako
se uzme u obzir da je epoha od 250 do 270 godina trajawe jednog progona,
58
59
PAZIMO NA VREME!
onda ih je svega bilo devet, a ako se ra~una po imenima imperatora, onda

jedanaest.
Kakva je ipak svrha proro~anstva, koje je mogu}e shvatiti tek onda ka
da se ispunilo? Ono, o~igledno, ima za ciq ne upozorewe, ne instrukciju
za delovawe, nego u~vr{}ivawe vere u Boga. Videv{i na primeru istorij
skih ~iwenica ispuwewe onoga, {to se, i pored toga {to nam je bilo ne
poznato, odvijalo pred o~ima Onog Koji zna tajne stotinama i hiqadama
godina unapred, mi se moèmo uveriti da zaista postoji Neko Ko sve zna,
Ko nadahwuje proroka. Takva pomo} na{oj veri postaje tim neophodnija,
{to se qudi vi{e udaqavaju od vremena apostola i {to se lak{e kod nas
moè pojaviti pitawe: gde su ta obe}awa Wegovog Dolaska? Posebno je
zna~ajno da takav oslonac postoji pred kraj vremena. Kada do|e antihrist,
i la`na ~uda neprijateqska zaslepe svakoga, me|u svecima }e i glasovi
zamuknuti i proro{tvo }e prestati proro~anstva Apokalipse }e ta
da postati dragocen oslonac hri{}aninu protiv sumwi koje nas i protiv
na{e voqe mu~e. Upravo zato je, ~ini mi se, posledwe doba opisano u Apo
kalipsi sa takvim detaqima, dok su najbliè istorijske epohe opisane
relativno kratko i zbirno.
Dakle, ako imamo na umu ta dva su{tinski razli~ita ciqa Otkrivewa,
mi ne smemo da budemo zbuweni zbog nemogu}nosti da trenutno razumemo
mnoga mesta u wemu.
Pone{to je u wemu predvi|eno za na{e doba, i ta mesta su nam i razu
mqiva. Pone{to je pak dato tek za budu}nost, i takva mesta je besplodno
poku{avati rastuma~iti, dok ne do|e vreme, za koje je to proro~anstvo
predvi|eno.
Drugu neophodnu predostro`nost protiv gre{aka u ~itawu eshatolo
{kog {tiva predstavqa ispravan sistem tog ~itawa.
Kao obi~an osnov hri{}anske eshatologije sluì Apokalipsa svetog
Jovana Bogoslova i proro~anstva Danilova. Ali, oba izvora karakteri{e
velika nerazumqivost proro~anskih sozercawa, prikrivenost, simboli~
nost i ona posebna slikovitost, kojoj je duhovno sozercawe prinu|eno da
pribegne u odslikavawu predmeta, koje je pak nemogu}e predstaviti na{im
qudskim re~ima i pojmovima, pa ~ak i slikama.
Da bi se savladale te{ko}e u shvatawu tih delova proro~anstava pre
poru~uje se pa`qivo prou~avawe proro~anske simvolike, da bismo bili
u stawu da na neki na~in de{ifrujemo prikrivena mesta. To je uistinu
neophodno, ali ja mislim da nikakvo de{ifrovawe ne}e pomo}i i ne}e
nas spasti od gre{aka, ako mi ne budemo imali na umu osnovno op{te pra
vilo ~itawa Svetog Pisma. To pravilo glasi da mi nikada ne treba da
obja{wavamo Pismo samo na osnovu pojedinih fragmenata, izvu~enih iz
wega, te da moèmo smatrati pravilnim samo ono shvatawe, koje je zasno
vano na skupu svega onoga {to je otkriveno po datom pitawu ili predmetu
u Svetom Pismu.
U pogledu budu}ih de{avawa sa svetom i wegovog kraja, postoji mno
go mesta u Svetom Pismu, nezavisno od Apokalipse i proroka Danila, a
ta mesta su ~esto u stawu da nam daju temeq za razumevawe proro~anskih
sozercawa. Takve ta~ke oslonca, prilikom ~itawa Apokalipse, predsta
vqaju proro~anstva Samog Spasiteqa u Jevan|eqima i eshatolo{ka mesta
u Poslanicama apostola Pavla, Petra, Jude i samog Jovana. Ukazivawe na
budu}e doga|aje Spasiteq i apostoli ne ~ine vi{e u vidu simboli~kih
slika i sozercawa, nego u vidu direktnih fakti~kih poruka ili konkret
nog istorijskog pripovedawa. Ovde je sve jasno i precizno i nisu dozvoqe
na nikakva subjektivna tuma~ewa.
Prilikom ~itawa Apokalipse ja i postavqam kao pravilo da se nerazu
mqivo obja{wava uz pomo} razumqivog i ne dopu{tam nikakva tuma~ewa,
koja bi bila u kontradikciji sa jasnim re~ima Spasiteqa i apostola.
Ta predostro`nost je posebno zna~ajna kod pitawa hilijazma (od gr~.
hiqada; rel. u~ewe o hiqadugodi{wem Carstvu Bo`jem na zemqi),
sudbini jevrejskog naroda i Carstvu Bo`jem na zemqi.
O sedam perioda svetske istorije hri{}anstva

Posle tih uvodnih napomena, poku{a}u da u kratkim crtama obrazlo
ìm svoje sopstveno vi|ewe istorije hri{}anskog sveta kroz navode iz
proro~anstava.
[to se ti~e proro~anstvom predvi|ene istorije budu}nosti, ne postoji
nijedan izvor korisniji nego {to je Apokalipsa. Ali, istovremeno, slika
koju ona prikazuje je najsloènija i, kako se meni ~ini, takva da ne moè
biti shva}ena kao obi~no hronolo{ko izlagawe budu}ih doga|aja.
Delimi~no ta gre{ka postoji i u poznatoj kwizi pukovnika Bejninge
na Pribliàvawe Drugog Dolaska Spasiteqevog, br. 1. (Ona se ponavqa
i u novoj obimnoj wegovoj kwizi.)
On upore|uje doga|aje iz istorije sa sukcesivno uzetim mestima iz
Apokalipse, koja izraàvaju otkrivewe puteva Bo`jih. Takvim se mesti
ma, kao {to je poznato, smatraju skidawe pe~at, zvuci truba itd. Kod
pukovnika Bejningena se ovako prosle|uje istorija: prvi pe~at to su
apostoli me|u paganima; drugi pe~at ratovi Rimske imperije; tre}i
pe~at razne nesre}e u imperiji, glad, kuga i sl.; peti pe~at progon
(Galerija) itd. Zatim idu zvuci truba. Preseqavawe naroda to je prva
truba itd. Posle svega po~iwe upore|ivawe doga|aja sa peharima gneva
Bo`jega, pri ~emu se prvi pehar upore|uje sa pojavom Voltera, drugi pe
har sa francuskom revolucijom itd. Peti pehar se povezuje sa Pariskom
komunom, a {esti sa turskim ratom... Ostaje jo{ sedmi pehar, i sledi
60
61
PAZIMO NA VREME!
kraj sveta... Ja se ne}u detaqno zaustavqati na istorijskim pore|ewima

pukovnika Bejningena i ograni~i}u se na napomenu da smatram da su ona
ve}im delom proizvoqna i neargumentovana.
[to se pak ti~e Apokalipse, ja smatram da je istorija doga|aja u svetu
skrivena ili je otkrivena u woj kroz mozaik, koji je na mnogo sloèniji
na~in sastavqen. Meni se ~ini nesumwivim da se Apokalipsa sastoji od
celog niza pojedina~nih proro~anskih sozercawa, koja obuhvataju sad jednu,
sad drugu stranu doga|aja, ponekad se vra}aju}i ka jednom istom doga|aju
i po nekoliko puta. Doga|aji, koji su otkriveni za o~i Onog Koji zna taj
ne, de{avaju se ~as na nebu, ~as na zemqi, a ~as se spu{taju u preispodwu
dubinu. Za neke me|u wima ne postoji hronologija, jer to nije evolucija
bilo kakvog procesa, nego stawe stvari. Onde pak, gde se radi o na{oj ovo
zemaqskoj istoriji, koja se razvija evoluciono hronolo{ki redosled se
moè pratiti i kroz sozercawa svetog Jovana.
Hronolo{ki redosled doga|aja se ispoqava kroz, kako se meni ~ini,
nekoliko delova Apokalipse: 1) u pouci, namewenoj za sedam Azijskih
crkava, gde je ciq otkrivewa u najve}oj meri pou~an, takav da veruju}im
qudima d uputstvo kako da se pona{aju; 2) u pripovedawu o skidawu pe
~ata sa kwige, koju je otvorilo Jagwe: ovde su date kratke smernice za ka
rakteristi~ne osobenosti predstoje}ih (za nas sada ve} u velikoj meri
pro{lih) doga|aja; 3) u redosledu zvukova truba An|eoskih (od 8-e glave),
gde se izlaè, kako nam se ~ini, ubita~no delovawe duhovnih sila na ovoze
maqski svet, {to Bog dozvoqava; iako je te{ko sa sigurno{}u tvrditi da
se to ne odnosi samo na posledwu epohu u trajawu sveta; 4) u hronolo{kom
redosledu izloèna je i generalno istorija posledwih vremena trajawa
sveta, izme|u ostalog, izlivawe sedam pehara gneva Bo`jega.
U dana{we vreme ja }u poku{ati da rasporedim zvukove truba ako ne
po svim, ono bar po nekim od sedam epoha svetske evolucije, u svojstvu do
datka poukama za crkve i skidawu pe~ata.
Osim doga|aja, koji su izloèni hronolo{ki, neke epizode od najve
}eg zna~aja se naziru u pojedina~nim sozercawima, kao {to je javqawe
ene, koja je obu~ena u sunce, pojava a`daje i pojava ène bludnice. Za
te epizode se ne navodi o~igledna hronolo{ka odrednica, i ona se mora
odre|ivati stohasti~ki, po pretpostavkama. Sa velikom podrobno{}u
Apokalipsa se tako|e zaustavqa, ~ak na dva razli~ita mesta, na posled
woj borbi antihrista i Hrista.
[to se pak ti~e ~uvene 20-te glave Apokalipse, koja se vrlo ~esto
shvata kao zaseban hronolo{ki momenat u istoriji i pri tome sluì kao
oslonac za hilijasti~ko u~ewe, ja smatram da ona treba da bude u stvarno
sti priznata kao op{ti, ponovni, saèti pregled celokupne, ranije izlo
ène, slike svetske borbe satane protiv Gospoda Boga. Odmah zatim kao
ponovno, saèto sozercawe sledi posebno i najzad posledwe sozercawe

Novog Jerusalima, koje su pripremila sozercawa devetnaeste glave.
Takva je u op{tim crtama ta sloèna slika, koju ja ni izbliza nisam
jo{ iscrpeo u nizu sazrcawa, od kojih ~as svako uzajamno ukqu~uje delove
onog drugog, a ~as su u potpunosti nepodlo`na hronolo{kom odre|ivawu
wihovog mesta u istoriji. Ipak, kao {to je re~eno, za ve}i broj doga|aja
moè se proslediti neka hronolo{ka uzastopnost, u skladu sa kojom se,
bar za mene, svetska istorija, od Dolaska Iskupiteqa pa do kraja sveta,
van sumwe, razbija na sedam zasebno okarakterisanih epoha.
Wihova odlike su, kao prvo pouka crkvama, kao drugo pripovedawe
o skidawu pe~ata, a kao tre}e, moè biti zvuci truba.
Ja, me|utim, moram prethodno najpre da objasnim za{to smatram pouku
upu}enu ka sedam Azijskih crkava karakteristikom sedam epoha u budu}
nosti. Obi~no se 2. i 3. glava Apokalipse, gde se izlaù te pouke, smatraju
samo i iskqu~ivo poukama, predvi|enim upravo za tih sedam crkava, koje
su tada naizgled predstavqale jednu eparhiju svetoga Jovana Bogoslova.
Ali, ja nikako s tim ne mogu da se sloìm. Naravno, Otkrivewe Jovana
Bogoslova, ako se doslovno shvati, upu}eno je tim crkvama (wih sedam): u
Efesu, Smirni, Pergamu, Tijatiri, Sardisu, Filadelfiji i Laodikiji...
Ali, za{to samo wima? To bi se te{ko moglo shvatiti. Jo{ najstariji
me|u tuma~ima, od onih ~ija su dela sa~uvana do danas, Andrej Kesarijski
prime}uje: Mnogo je bilo tamo{wih crkava, a on pi{e samo za wih sedam
i u nastavku daje razja{wewe te okolnosti da se to ~ini zbog samog
broja sedam, koji ozna~ava ono misti~ko u crkvama, koje se svuda nalaze,
i u znak saglasnosti tog broja sa svakodnevnim ìvotom, u kome postoji
period od sedam dana (Tuma~ewe Apokalipse, slovo prvo, 14).
U Evropi, Aziji i Africi je zaista bilo mnogo crkava 91. godine po
Hristovom ro|ewu (godine Otkrivewa Jovanovog). (Osim Azije, koja je
ukqu~ivala i Frigiju, Miziju, Kariju i Libiju), postojale su, na primer,
crkve u Aleksandriji, Antiohiji (gde se po prvi put pojavila re~ hri
{}ani), Jermeniji, a posebno u gradu Edesu, Atini, Beriji, u Vizantiji,
Vitaniji, Galatiji, u Damasku, Etiopiji, [paniji (Gvadiha i Elvira), u
Indiji (crkve sv. Vartolomeja), u Jerusalimu (koja se ina~e raspala 70te godine), u Kapadokiji, Korodru, Kesariji, Kilikiji, na Kipru (kome
je pripadalo i ostrvo Patmos), Korintu, Kritu, u Liviji, Pontu, Pano
niji, Parti, Rimu, Sinopi, Skitiji, Solunu, u Filipima. U navedenim
provincijama crkve, naravno, ~esto nisu bile ni{ta mawe mnogobrojne
nego u Aziji. One koje se pomiwu u Apokalipsi nisu bile ni glavne,
ni najva`nije, pa ~ak ni one koje imaju budu}nost. Istina, Efes je bio
prestonica apostola Jovana, koji je tu i preminuo. Ali, apostol Jovan
je poznavao i druge crkve. Neposredno pre izgnanstva u Patmos, gde se
62
63
PAZIMO NA VREME!
desilo Otkrivewe i gde je tako|e bila Kiparska crkva, sveti Jovan je

bio dovezen iz Efesa u Rim (progon Domicijana), gde je pretrpeo svoje
slavno mu~eni{tvo... Za{to se Otkrivewe ne obra}a Rimu, niti drugim
najzna~ajnijim crkvama, nego samo Azijskim? Zar se ono ne ti~e celog
hri{}anskog sveta?
Ali, van sumwe je to da se Spasiteq obra}a svim hri{}anima. Sam
opis nebeskih motiva u viziji pokazuje da je Hristos govorio kao glava Va
seqenske Crkve. Spasiteq je naslikan izme|u sedam svetionika, dok drì
u rukama sedam zvezda ti svetionici su sedam crkava, a zvezde wihovi
an|eli. Efeskoj crkvi nare|uje da se napi{e: Tako govori Onaj {to dr
ì sedam zvijezda u desnici Svojoj, i {to hodi posred sedam svije}waka
zlatnijeh (Otk. 2,1)... I daqe se kaè: Tako govori Onaj {to ima sedam
duhova Boìjih i sedam zvijezda (Otk. 3,1)... Uprkos tome {to je crkava
bilo mno{tvo, Spasiteq se prikazuje kako hoda me|u wih sedam. Ali, ka
ko Spasiteq u Svojoj desnici drì sve crkve, biv{e, sada{we i budu}e,
i ide izme|u wih tokom celokupnog postojawa sveta, meni se ~ini da je
o~igledno da sedam Azijskih crkava ima samo simboli~ki zna~aj i da se
preko wih Spasiteq obra}a celoj Vaseqenskoj Crkvi u nekih sedam we
nih oblika i sedam trenutaka postojawa.
Ta pretpostavka se pojavquje neumitno. ûveni Oberlen (Prorok Da
nilo i Apokalipsa sv. Jovana, str. 262) tako|e zapaà tim povodom da je
sedam azijskih crkava zapravo predstavqalo celu Crkvu.
Ja nalazim da su oni predstavqali tipove Crkve, kao i trenutke we
nog postojawa, odnosno da su azijske crkve imale tipi~ne osobenosti onih
stawa, kroz koja }e kasnije pro}i Vaseqenska Crkva za celokupno vreme
svog postojawa na zemqi. Na taj na~in se pouke i upozorewa, u liku Azij
skih crkava, daju za svaki period postojawa Vaseqenske Crkve, zbog ~ega
i treba da ra~unamo da tih perioda ima sedam.
Ako je to tako, onda karakteristika kako nam o tome svedo~i Otkri
vewe za svaku od tih sedam Azijskih crkava, koja je i odgovarala, naravno,
poloàju svake od wih u to vreme predstavqa isto tako karakteristiku
sedam uzastopnih perioda postojawa Vaseqenske Crkve na zemqi, i na ne
ki na~in ukqu~uje kratak letopis Wenog postojawa u budu}nosti.
Drugu, istu takvu, hroniku budu}ih de{avawa sa ~ove~anstvom pred
stavqa kwiga, koja je zape~a}ena sa sedam pe~ata. Ovde opet vidimo uka
zivawe na sedam epoha.
Staro tuma~ewe Andrije, arhiepiskopa kesarijskog, govori da pod kwi
gom treba podrazumevati premudro pam}ewe Bo`je, kao i dubinu boànskih
sudova, ili, kako se on izraàva na drugom mestu, boànskih sudbina.
Sama tuma~ewa Andrije Kesarijskog, {to se ti~e prvih pe~ata, neposredno
se nadovezuju na prve epohe hri{}anske istorije. Tako, pod prvim pe~atom
Metodije (jedan od najstarijih tuma~a, koga citira Andrija Kesarijski)

porazumeva red apostolski, koji je krenuo da osvaja svet Hristovom isti
nom. Drugi pe~at Andrija primewuje na vremena mu~enika, a pod tre}im
podrazumeva neku vrstu otpadni{tva; pod ~etvrtim pak nesre}e, koje se
mo`da odnose i na wegovo vreme ìvota, dok u petom unapred vidi neko
budu}e progawawe, koje }e se desiti ve} kasnije, posle wegovog doba; pod
{estim pe~atom pak podrazumeva prelazak od progona ka vremenima pred
dolazak antihrista, a pod sedmim pe~atom se podrazumeva kraj ovozemaq
skog ìvota.
Raspolaù}i, na taj na~in, dvema hronikama ìvota i istorije sveta
od Prvog Dolaska Hristovog do Drugoga, mi ih moèmo spojiti u jedno, i
onda }emo dobiti pripovedawe ne{to podrobnije.
Tre}u dopunsku hroniku, moè biti, daju nam An|eoske trube te pred
stoje}e nevoqe, koje An|eli gromoglasno najavquju i koje se sve, o~igledno,
odnose na sferu borbe sotone protiv hri{}anskog sveta.
Druga sozercawa Apokalipse daju nam jo{ vi{e detaqa o pojedinim
epizodama te istorije budu}nosti, koja je za nas delimi~no ve} i pro
{lost. Rasporediti te epizode po odgovaraju}im hronolo{kim mestima je
veoma zahtevan posao, i tu moè do}i do neslagawa. Ipak, uprkos tome,
u Apokalipsi mi moèmo da pratimo istoriju Hri{}anske Crkve, koja
je pogruèna u istoriju ~ove~anstva i koja se nalazi pod uticajem borbe
Neba i preispodwe, odnosno Boànske sile, koja qude vodi ka spasewu, i
satanske zlobe, koja ih vu~e u propast.
Karakteristika sedam epoha postojawa sveta

ili hiqadugodi{weg carevawa Hrista na zemqi
Pristupaju}i poku{aju da u kratkim crtama okarakteri{emo sadràj
svake od sedam epoha hri{}anske istorije sveta, ja moram da napomenem
da skup tih epoha smatram istorijom hiqadugodi{weg carevawa Hrista
na zemqi.
Kao {to je poznato, mnogi ~ekaju hiqadugodi{we carstvo Hristovo
na zemqi, kao posebnu epohu koja treba da nastupi posle uni{tewa anti
hrista. Ja ne prihvatam takvo mi{qewe kao prvo, zato {to ga je Crkva
jo{ od davnina odbacila, a kao drugo zato {to ni kod jednog apostola, u
eshatolo{kim mestima u poslanicama, nema nikakvog pomiwawa o hiqa
dugodi{wem carstvu posle poraza antihrista, nego se jasno ukazuje na to
da }e Drugi dolazak Hrista biti i posledwi. Kod Samog Spasiteqa isto
tako nema nikakvih pomiwawa o hilijasti~koj vladavini; obrnuto ve
oma jasno je re~eno da }e Drugi dolazak biti u neposrednoj vezi sa krajem
sveta. Carstvo Bo`je ili Nebesko pak, prema jasnom u~ewu Spasiteqevom,
nastupilo je pre 1900 godina, za vreme Wegovog Prvog Dolaska.
64
65
PAZIMO NA VREME!
Karakteristike razvijawa Carstva Bo`jega na zemqi Spasiteq je dao

u vidu mno{tva pri~a sa velikom jasno}om.
Najzad, u samoj Apokalipsi, glava 20-ta, koja predstavqa glavni oslo
nac onima koji o~ekuju tih posebnih osetilnih hiqadu godina, pre moè
biti shva}ena kao saèti ponovni osvrt Onog Koji tajne zna na sve ono
{to je on govorio ranije.
Andrija Kesarijski, ponavqaju}i tuma~ewa iz najdavnijih vremena,
kaè direktno: Hiqadu godina je razdobqe od vaplo}ewa Gospoda do dola
ska antihrista. Ja i prihvatam upravo to tuma~ewe. Kako su raspore|eni
doga|aji u ìvotu sveta u to vreme, koje se naziva hiqadugodi{wim ne
u aritmeti~kom smislu, nego u smislu izvesne punote vremena i kako
se istorijski ono razbija, po Apokalipsi, na sedam razli~itih epoha?
Ve} u Spasiteqevo doba Carstvo Bo`je ili Nebesko ({to je jedno isto)
pribliìlo se qudima i nastupilo za neke me|u wima. To Carstvo Bo`je,
koje se nalazi unutar nas, ispoqava se i na vidqiv na~in, {to vidimo i na
primeru apostola, koji su ga videli u sili i slavi za vreme Preobraèwa
Gospodweg. Ono postoji na vidqiv na~in tako|e u Crkvi, ovde na zemqi
i na nebesima, {to vidimo u Apokalipsi u liku staraca, koje je Gospod
u~inio carevima i prvosve{tenicima. Sveci, koje je Gospod izvoleo da
proslavi, caruju sa Gospodom na zemqi me|u onima koji se pokoravaju Hri
stu, odnosno koji ispravno veruju i u veri ìve.
A istovremeno, Carstvo Bo`je je porinuto i u svetovni ìvot, me|u
preostalo ~ove~anstvo, u kome ono deluje, kao kvasac, koji postepeno na
rasta testo, ili pak kao mreà, koja hvata i dobru i lo{u ribu, od koje se
ostavqa samo prva, dok se druga izbacuje napoqe.
Uop{te uzev, Carstvo Bo`je a ono predstavqa i hiqadugodi{wi
period sveobuhvatno je opisao Spasiteq, kako u vidu op{teg procesa
razvoja, tako i u svojim odnosima prema pojedinim li~nostima. Op{ti
pak karakter svetskog procesa, u kome sazreva Carstvo Bo`je, moè da se
vidi iz pri~e o p{enici i kukoqu. Oni su ostavqeni da rastu uporedo
sve do vremena kada }e p{enica sazreti za ètvu, a onda }e ona biti po
`wevena za ìtnice rajske, dok }e kukoq biti izba~en u ogaw ve~ni. Taj
zajedni~ki rast p{enice i kukoqa se deli na sedam epoha.
Ni za jednu od tih epoha se ne mogu utvrditi ta~ne granice, koje bi je
odvajale od prethodne i od slede}ih. Epoha predstavqa izvesni dominant
ni tip, odre|eni duh hri{}anskog dela ~ove~anstva, koji se ne pojavquje
odmah, koji ne nestaje odmah, odnosno ne u svim krajevima jednako ili
istovremeno. Zbog toga, s druge strane, dok u jednim krajevima traje duh
ranije epohe, u drugima se razvio druga~iji duh. Zato epohe, ako uzmemo
ceo svet, kao da zahvataju jedna drugu i, samim tim, tek pribli`no mogu
da budu odvojene jedna od druge po decenijama ili ~ak vekovima.
Uostalom, isto to se odnosi i na druge epohe kulturnog i duhovnog

ìvota ~ove~anstva. Nikakav ta~an datum ne moè izraziti kada se za
vr{ila epoha klasi~ne kulture, kada je nastao i prestao da postoji duh
Sredwevekovnog doba itd. Isto to moramo re}i i za raspodelu epoha Apo
kalipse po razli~itim vekovima svetske istorije.
Sa tom napomenom pristupam odre|ivawu granica svake epohe.
Prva me|u wima Efeska obuhvata vreme apostolskih propovedi,
to jeste doba od vremena Spasiteqevog pa do epohe progona hri{}anskih,
iako su progoni bili po~eli jo{ za vreme apostol 64. godine, dok je Ot
krivewe svetog Jovana Bogoslova dato godine 91. Najvi{i konkretni izraz
Crkve prvog perioda bila je, naravno, Jerusalimska crkva apostolskog
doba, koja je ve} 91. godine bila raspar~ana, potisnuta iz grada i morala
se kriti s druge strane Jordana.
Otkrivewe odaje visoku pohvalu toj prvoj, Efeskoj eposi postojawa
Crkve. Napomenu}u da sam naziv Efes ima zna~ewe 'èqeni', 'poèqni'...
Taj simbolizam kod imen moè se zapaziti i u drugim epohama... U Efe
ski period treba da se svrsta i pojava ene, koja je ogrnuta suncem, a koju
progawa a`daja. Ta ena je Crkva... Pod prvim pe~atom Efeska epoha
se ozna~ava kao pobedonosna propoved kowanik na belom kowu. On je iza
{ao kao pobedonosac, i radi pobede... U pouci, upu}enoj Efeskoj Crkvi,
Spasiteq tom periodu odaje visoku pohvalu, izme|u ostalog, i za to {to
je ona bila u stawu da napravi razliku izme|u pravih i la`nih apostola
i da zamrzi jeretike. Me|utim, Otkrivewe ve} Crkvi prebacuje za to {to
je napustila svoju qubav. Pretpostavka je da se to odnosi na gubitak onog
duha, koji je ~inio da su vernici imali sve zajedni~ko, i ne samo srce i
veru, nego i imovinu; i nije me|u wima bilo ni siroma{nih ni bogatih,
kako kaù Dela apostolska.
I kaè Gospod Opomeni se, dakle, otkuda si spao, i pokaj se, i prva
djela ~ini; ako li ne, do}i }u ti skoro, i dignu}u svije}wak tvoj s mjesta
wegova... (Otk. 2,5).
Ta se pretwa ostvarila u slede}em, Smirnskom periodu, periodu pro
gon...
Ta epoha je za pojedine krajeve po~ela pre nego {to se razlegao upozo
ravaju}i glas Apokalipse. Konkretno, Jerusalimska Crkva je bila uznemi
rena jo{ za vreme ru{ewa Jerusalima 70-te godine. Ali, ona pri tome nije
stradala, nego se samo sklonila s druge strane Jordana. Tamo su hri{}ani
nastavili da postoje u crkvenoj zajednici i imali su svoje episkope. Za
tim, kada je Jerusalim ponovo po~eo da se naseqava, hri{}ani su, naravno,
bili i u wemu, dok nije kona~no razru{en 130. godine, kada je imperator
Adrijan ~ak promenio ime Jerusalima u Eliju Kapitolinu i postavio
hram Jupiteru na mestu judejske svetiwe. To bi, zapravo, bilo pravilnije
66
67
PAZIMO NA VREME!
smatrati {irewem gnusobe opusto{ewa na svetom mestu, a ne postavqawe

xamije Omara, kako smatra pukovnik Bejningen.
Bilo kako bilo, svije}wak Jerusalimske Crkve bio je dignut s mjesta.
Ona je na duè vreme ostala bez uticaja i ~ak je Patrijar{ija ovde bila
osnovana tek 451. godine.
Kao {to je napred re~eno, u prvi period spada po~etak vizije o eni,
koja je ogrnuta suncem, dok nastavak i kraj wegov prelaze ne samo u drugu,
nego i u tre}u epohu. Ta ena je, prema veoma starom verovawu, ozna~ava
la Crkvu. Sotona je za vreme Spasiteqeve smrti na krstu bio pobe|en.
U to vreme se na Nebu odigrala borba, i a`daja (sotona) je bila zba~ena
na zemqu, gde je u svom besu èlela da uni{ti potomstvo ène, ogrnute
suncem, odnosno, shodno tuma~ewu Andrije Kesarijskog vernike koji su
se spasavali. Za prvu trubu je re~eno: Prvi an|eo zatrubi, i posta grad
i ogaw, smije{ani s krvqu, i pado{e na zemqu; i tre}ina drva izgorje, i
svaka trava zelena izgorje (Otk. 8,7). Ne usu|uju}i se da zauzme odre|eni
stav prema toj borbi, koja se odigrala na nebu, Andrija Kesarijski smatra
da se to odnosi iskqu~ivo na posledwa vremena. Ali, dete enino je bi
lo uzeto na nebo, dok je ona sama odletela u pustiwu, odnosno u okruèwe
paganskih naroda, gde joj je bilo su|eno da se sakrije. \avo je poku{avao
da je uni{ti, pu{taju}i za wom reku, ali zemqa je upila vodu. Kako Ober
len ovo tuma~i, to se odnosi na najezdu varvara, koji je trebalo da uni{te
Crkvu, sakrivenu u predelima rimske vlasti. Ali, zemqa (odnosno narod)
upila je vodu, usisala varvare, i a`daja je u silnom besu po~ela da iznalazi
druge na~ine da se izbori sa ostalijem sjemenom wezinijem (Otk. 12,17).
Ta epizoda, koja je zapo~ela tokom prve epohe, zavr{ava se tokom tre
}e. Prva pak epoha Apokalipse traje svega nekoliko desetina godina, ne
vi{e od stotine.
Druga epoha Smirnska, po samom svom simboli~kom nazivu izraàva
ne{to pogrebno. Ona je ostvarewe pretwe Bo`je, izraène u prvoj eposi, i
ogwem progona o~i{}ena je, po{to je pala s kratkotrajne visine, Crkva.
Iza drugog pe~ata se nazire da je ta epoha trebalo da skine mir sa
zemqe, tako da se qudi me|usobno ubijaju. I drugi an|eo zatrubi, i kao
velika gora ogwem zapaqena pade u more; i tre}ina mora posta krv (Otk.
8,8). To, mogu}e, ozna~ava krvave progone. More simboli~ki uop{te ozna
~ava ~ove~anstvo. A u Re~i Bo`joj, upu}enoj Smirnskoj Crkvi, napomiwe
se da }e protiv hri{}ana govoriti oni koji sebe nazivaju judejima, a u
stvari predstavqaju zbornicu sotoninu (Otk. 2,9). Poznato je da su kleve
te jevrejske bile razlog prvog progona, a i ina~e oni su uvek okretali
Rimqane protiv hri{}ana. Nazivawe judeja zbornicom sotoninom, moè
biti, pokazuje da su oni u tom slu~aju bili u slu`bi oru|a borbe a`daje
protiv ene, koja je ogrnuta suncem.
Re~ Bo`ja, upu}ena Smirnskoj Crkvi, odnosno hri{}anima druge epo

he, ube|uje ih me|utim, da se ne pla{e onoga {to im predstoji da podne
su u tamnicama i progonima, i upozorava da }e patwa trajati samo oko
deset dana... Taj posledwi izraz, kako sam ja napomenuo ranije, treba
dovesti u vezu sa deset progona hri{}ana. Progoni su se de{avali: 1) za
vreme Nerona 64. godine, 2) za vreme Domicijana 91. godine, 3) za vreme
Trajana 98. godine, 4) za vreme Marka Aurelija 177. godine, 5) za vreme
Septima Severa 202. godine, 6) u Dekijevo vreme 250. godine, posle ko
ga je neprekidno trajao progon od strane imperatora Gala 252. godine, 7)
za vreme Valerijana 257. godine, 8) u doba Aurelijana 275. godine, 9)
u Dioklecijanovo vreme 303. godine i 10) za vreme Maksimijana 311.
godine. Progona je bilo, kako se obi~no smatra, deset. Toliko i izlazi,
ako se vreme Dekija i Gala ra~una kao jedno doba. Ako se pak posmatraju
kao dva progona (jer su to, ipak, dva razli~ita imperatora), onda je pro
gona bilo jedanaest. Ako se pak ra~una ceo period 250257 god. kao jedan
neprekidni progon, onda ih je bilo svega devet. A najta~nije }e biti ako
kaèmo oko deset.
U samom po~etku Smirnske epohe ispunilo se proro~anstvo Spasite
qevo vezano za ru{ewe Jerusalima i hrama 70-te godine, prilikom koga
su hri{}ani, zahvaquju}i svojoj doslednosti u po{tovawu re~i Spasite
qevih, blagovremeno uspeli da izbegnu propast...
Ta naporna katarzi~na epoha trajala je pribli`no do vremena Konstan
tina Velikog, to jeste preko 200 godina. Ona je zapaèna po tome {to Re~
Bo`ja ne ~ini Smirnskoj Crkvi nijedan prekor, ve} samo kaè: znam...
tvoju nevoqu, i obe}ava da }e vjernome dati vijenac ìvota, tako da ne}e
mu nauditi druga smrt (Otk. 2,911). Prema tuma~ewu Andreja Kesarijskog,
to zna~i da vjerni ne}e biti podvrgnuti drugom sudu. U samoj Apokalipsi
(glava 7.) mi zatim vidimo na nebesima pred prestolom i Jagwetom qude u
belim ode`dama sa palminim gran~icama; i An|eo obja{wava Onom Koji
tajne zna da su to oni koji su do{li od nevoqe velike... Svi oni jo{ pre
Drugog Dolaska Spasiteqa su pred prijestolom Bo`jim, i sluè mu dan
i no} u crkvi Wegovoj (Otk. 7,1415)...
Prve dve epohe su u Apokalipsi predo~ene toliko jasno da se lako
prepoznaju. Ali, tre}a se epoha razumeva ne{to teè.
Tre}a epoha Pergamske Crkve pre svega je u znaku ~iwenice da Crkva
ìvi tamo gdje je prijesto sotonin (Otk. 2,13), i to se uzima kao okolnost
koja ju osloba|a krivice. [ta to zna~i? Crkva se i ranije skrivala u pu
stiwi, me|u paganima, gde je tako|e vladao sotona. Ali, treba pretposta
viti da, dok je to bilo samo skloni{te za qude, makar i ne hri{}ane,
samo po sebi ono nije donosilo nikakva isku{ewa, nije davalo ni zasluge,
a ni greh. To se nije shvatalo ni kao olak{avaju}a okolnost.
68
69
PAZIMO NA VREME!
Ali, u Pergamsko doba, izgleda, do{lo je do nekakvog ozbiqnog mewawa

okolnosti, koje su do te mere iskomplikovale poloàj Crkve, da ju Hristos
posebno pohvaquje zbog toga {to se ona ipak, i u takvom poloàju, drì
Wegovog imena i {to se nije odrekla vere.
Ja pretpostavqam da sve to zna~i da je u Pergamsko doba Crkva ve} bila
pustila ~vrste korene u pustiwi i ve} postala dominiraju}a, dràvna
Crkva. To ju je postavilo u sami centar onog svetovnog interesovawa i sva
kodnevnih briga, u kojima sotona ja~a svoj presto. Onda postaje jasno za{to
o~uvawe vernosti Hristu, u toliko sloènom i te{kom poloàju, predsta
vqa veliku zaslugu, zbog koje je Crkva i bila posebno pohvaqena.
Me|utim, za to vreme na ra~un Crkve se iznose i mnogobrojne zamerke
zbog prisustva raznih jeresi, pri ~emu je Gospod govorio da }e On Li~no
do}i i obra~unati se sa jereticima, ma~em usta Svojih... Kada se koristi
takav izraz, to uvek zna~i da }e ma~ usta Gospodwih pobediti. Zbog toga
Pergamsku epohu nesumwivo treba smatrati tako|e epohom Vaseqenskih
Sabora, koji su pobedili jeres.
Ali, iako je istina i pobedila u vreme tre}e epohe, tajanstveni glas,
prilikom skidawa tre}eg pe~ata, kaè: Oka p{enice za gro{, i tri oke
je~ma za gro{, a uqe i vino nemoj uskratiti (Otk. 6,6). Mislim da to zna
~i, u prvoj polovini re~enice, da }e se pojaviti krajwa neravnopravnost u
pogledu duhovnih kvaliteta kod qudi. Dok se u drugom delu fraze daje, van
sumwe, pouka kako da se sa~uvaju blagodatne Tajne, po svemu sude}i Evha
ristija i Sve{tenstvo. Ne moèmo a da ne naglasimo da onom ko pobedi
u toj eposi Gospod obe}ava da }e dati kao nagradu da okusi manu nebesku,
{to, prema tuma~ewu Andrije Kesarijskog, ozna~ava Pri~e{}e Svetim
Tajnama. Povrh toga, onom ko pobe|uje daje se beli kamen, na kome je novo
ime zapisano, kojega niko ne zna osim onoga koji primi (Otk. 2,17).
Ne insistiraju}i na svojoj pretpostavci, mislim da beli kamen treba
da zna~i svetost, a novo ime koje nikome nije poznato, osim onoga ko ga
dobija zna~i izvesni prelazak Crkve u stawe nevidqivosti. Odnosno,
moè se zakqu~iti da je, od vremena kada je Crkva pretvorena u dràvnu,
postalo ve} nevidqivo na prvi pogled i nepoznato ko joj stvarno pripada,
tako da samo onaj ko li~no dobije misti~ko novo ime ose}a da je on zaista
Hristov. O mno{tvu pak drugih vidqivih ~lanova Crkve ve} nije mogu}e
suditi ko su oni zapravo: hri{}ani ili ne, da li oni idu ka spasewu ili
pak ne razmi{qaju o tome?
Kolika je duìna trajawa Pergamskog perioda? Pretpostavqam da se
ona provla~i pribli`no od Konstantina Velikog do onog doba kada hri
{}anske dràve po~iwu da o~igledno trijumfuju nad paganskima, jer je
posledwa okolnost ozna~ena kao znak slede}e, ~etvrte epohe. U tre}i pe
riod, verovatno, spada i onaj fragment kada a`daja pu{ta vodu, kao reku,
za enom koja beì. Po mi{qewu Oblerlena, to je najezda varvara na

Zapadnu Evropu, ali, moè biti, jo{ pre bi moglo zna~iti najezdu muha
medanskih naroda, koji su neuporedivo vi{e pretili eni, nego varvari
iz vremena preseqavawa naroda.
Iza tre}e An|eoske trube se krije padawe s neba velike pelen zvezde,
koja je gor~inom natopila tre}inu voda, i od pijewa te vode su umrli mno
gi. Zvezda uvek ukazuje na neku veliku i sna`nu li~nost; sotonu, an|ela
ili ~oveka. U datom slu~aju to moè biti prorok Muhamed, koji je naneo
prvi teàk udarac Hri{}anstvu.
Sve u svemu, Pergamska epoha obuhvata otprilike vreme Vizantijske
dràve, a u Zapadnoj Evropi epohu Karla Velikog i wegove monarhije.
Od onog vremena kako se Crkva razdelila na razne dràve i narode,
koje su sa nejednakim uspehom ispuwavale obaveze i misiju hri{}anske
dràve, periode je posebno te{ko razgrani~iti u razli~itim mestima
u jednim mestima zavr{avaju se ranije, a u drugima kasnije, tako da je
jedan period zahvatao deo drugog. Pribli`no, tre}u epohu moèmo ra~u
nati od 4. veka pa do 14., odnosno ona se podudara sa takozvanim Sredwim
vekovima istorije.
êtvrta epoha Tijatirske Crkve obuhvata prvenstveno Novu epo
hu. Otkrivewe kaè da su crkvena dela tog vremena ispuwena i qubavqu,
i verom, i ~ak da su posledwa dela wena ve}a od prvih. Ali, Hristos tako
|e prekoreva tu epohu zbog jeresi i razuzdanosti, koja je prikazana u vidu
ène Jezaveqe, koja je sama sebe nazivala proro~icom. Apokalipsa tako|e
pomiwe dubine sotonske, koje se ispoqavaju u odre|enim u~ewima. Mogu}e
je da pod tim treba podrazumevati antihri{}anske uticaje, kojima je bila
obeleèna epoha Renesanse, uporedo sa uspesima nauke i qudske misli. A
mo`da se pod tim podrazumevaju izopa~ene jeresi, koje mnogi povezuju sa
ordenom templara i masonstvom. Ta mesta su ina~e neka od vrlo mra~nih
mesta u Apokalipsi.
êtvrta an|eoska truba ozna~ava pomra~ewe tre}eg dela Sunca, Meseca
i zvezda. Taj simbol obi~no ozna~ava najvi{e u~iteqske ~inove Crkve. I
naravno, Tijatirska epoha predstavqa tu pojavu veoma slikovito.
Pouka, koja nam se daje u vreme te epohe ìvota Crkve, o~igledno, spre
~ava nas da traìmo novine, na neki na~in nas podse}aju}i da je razot
krivawe Istine ve} zavr{eno ranije, tako da se daqe u tom smislu nema
kud i}i. Takav smisao, o~igledno, imaju i re~i: koje imate drìte dokle
do|em(Otk. 2,25). Moè biti da su poku{aji novog tuma~ewa hri{}anstva
u ono vreme, ili od tog vremena postali ve} opasna obmana sotonskih du
bina... Ako je tako, onda se na to vreme moè odnositi kraj 12. glave Apo
kalipse, vezano za delovawe a`daje, koja, po{to nije uspela da uni{ti e
nu rekom, otide da se pobije s ostalijem sjemenom wezinijem... (Otk.12,17).
70
71
PAZIMO NA VREME!
Me|utim, sve u svemu, ~etvrta Tijatirska epoha sluì veoma delu Bo`
jemu, tako da joj Apokalipsa obe}ava vlast nad neznabo{cima, koje }e ona
pasti s gvozdenom palicom (Otk. 2,2627), odnosno sa velikom sigurno{}u
i autoritetom. To zaista predstavqa osobinu hri{}anske dràve od 15.
veka, kada je Evropa zavladala polako svim paganskim zemqama, obra}aju
}i wihove narode u hri{}anstvo i vladaju}i wima. To je epoha gvo`|a i
krvi, a pod ~etvrtim pe~atom je kowanik, kome bje{e ime smrt, a po
sle wega sledi pakao, tako da je na ~etvrtom dijelu zemqe wemu dato da
ubije ma~em i gla|u i smr}u i zvjeriwem zemaqskijem (Otk. 6,8). Pusto{ewa
u trajawu te epohe u samim hri{}anskim zemqama su poznata iz istorije,
pa i pagani, premda i skru{eni kao sudovi glineni, tako|e su odgovarali
na to okrutnim pusto{ewima hri{}anskih zemaqa.
Gde pozicionirati pribli`ni kraj ~etvrte Tijatirske epohe?
Mo`da odgonetku za to treba potraìti u Rusiji i Ruskoj Crkvi.
Rusija je ro|ena u doba tre}e epohe, i uzela je vrlo ìvo u~e{}e u ~etvr
toj. U woj se na veoma tipi~an na~in razvila hri{}anska dràva, upravo
sa konzervativnim tonom Tijatirske epohe, koja kao da je prihvatila pouku:
koje imate drìte dokle do|em. To je tipi~na deviza ruske vere, od po
~etka postojawa Rusije, pa do nedavnog doba. Rusiji je tako|e bilo su|eno
da aktivno u~estvuje u tome da pase pagane èzlom gvozdenim, i oni su
dugo bili skru{eni pred wom upravo kao sudovi glineni... Nalazimo
da se, vezano za Rusku Istoriju, za kraj ~etvrtog perioda moè smatrati
pribli`no 19. vek, dok se cela epoha procewuje na trajawe od pet stole}a.
Na{e doba je, izgleda, ve} van sumwe iza{lo iz okvira Tijatirske epohe.
[estu epohu, Filadelfijsku, mi, o~igledno, jo{ nismo doìveli. Tako da
na{e doba treba da bude uvr{teno u petu epohu.
Peti period Sardijske Crkve spada generalno u tu`ne periode.
Sardijska Crkva ~ak simboli~ki, po svom nazivu, podse}a na uzaludne uzda
nice u svemo} bogatstva, jer apokalipti~ki Sardis predstavqa upravo
stare Sarde ~uvenog kneza Kreza. Apokalipti~ka odlika te epohe kao da
nam podme}e ogledalo koje odraàva na{ pseudohri{}anski lik. Znam
tvoja djela, da ima{ ime da si ìv, a mrtav si (Otk. 3,1). I stvarno, ceo
svet tek sada nosi naziv hri{}anskog, ali nigde nas suprotnost izme|u
naziva ìvota Svete Rusije, Pravoslavqa i potpune umrtvqenosti vere
ne poga|a do te mere kao kod savremene Rusije (po~etak HH veka).
Gospod za Sardijski period ne pronalazi nikakvu utehu. On nas samo
ube|uje da se pokajemo i preti da }e na na{u razvratnu epohu do}i kao lu
pe`, i ne}e{ ~uti u koji }u ~as do}i na tebe (Otk. 3,3).
Tek nekoliko qudi iz Sardisa, prema Apokalipsi, ne opogani{e svo
jijeh haqina, i Gospod obe}ava da }e ih obu}i u svetlost, u bijele haqine
(Otk. 3,4).
To je epoha takvog pada, da du{e umrlih (pod petim pe~atom) ve} na

laze da je nastupilo vreme za posledwi sud nad svetom... Ali, strpqivost
Bo`ja jo{ nije presu{ila, te je du{ama re~eno da budu spokojne jo{ krat
ko vreme, dokle se navr{e i drugari wihovi i bra}a wihova, koji vaqa da
budu pobijeni kao oni (Otk. 6,11).
Zaista, sa Sardijskom epohom svet hri{}anski jo{ nije nepovratno
propao. U wemu se jo{ kriju velike snage za preporod, koji }e biti i sud
bina epohe koja sledi za ovom Filadelfijske.
Pojava zveri i ène prequbnice. Pre nego {to pre|emo na {estu
epohu svetske istorije, neophodno je da se ovla{ zaustavimo na dvema zaseb
nim epizodama sozercawa Onog Koji tajne zna. To je upravo pojava zveri
i pojava ène prequbnice.
U koje doba moèmo svrstati pojavu zveri? Pretpostavqam da bi
se sazrcawe Apokalipse u tom slu~aju moralo dopuniti eshatolo{kim
mestima iz Poslanica apostola Jovana i Pavla. Posledwi kaè da je so
tona, koga je Spasiteq pobedio, naumio neku vrstu tajne bezakowa, koja
je ve} delovala u vreme apostola Pavla, ali pojavi antihrista u najve}oj
meri smeta ne{to {to ga spre~ava, ili neko Koji sad zadràva (2Sol. 2,7).
Ostvarivawe antihrista u potpunosti tada jo{ nije bilo mogu}e, iako su
pojedini antihristi ve} tada postojali, kako izjavquje apostol Jovan.
Ali, ta pojava zveri antihrista i zveri la`nog proroka, koji mu pomaè,
o kome govori 13. i delimi~no 11. glava Apokalipse, odnose se o~igledno
na ve} sasvim posledwe dane, na sedmu (Laodikijsku) epohu. U na{e doba
antihrist, koji je ve~no spreman da bude ro|en, koji ve~no postoji poten
cijalno, skoro da nije zabeleèn u Apokalipsi.
Ali, {to se ti~e ène prequbnice, veoma je mogu}e da se wena poja
va moè vezati za petu epohu.
[ta je to èna prequbnica, èna koja je izdala Boga, koja je ~inila
razvrat sa carevima ovozemaqskim? Oberlen veoma ubedqivo dokazuje da
to nije ni{ta drugo nego posrnula Crkva... On taj lik ne dovodi u vezu ni
sa jednom pojedina~nom crkvom, dakle na primer sa Rimskom, kao {to to
vole da ~ine drugi protestanti. Prema Oberlenu, u istoriji Crkve uvek
paralelno postoje dva elementa: 1~ista i svetla Nevesta Hristova, koja
nikoga ne voli, osim svog Nebeskog enika i koja mu je uvek verna, 2dru
gi pak element, prequbnica, koja je postala svetovna, koja izdaje Hrista
zbog sveta, koja ~ini prequbu sa carevima ovozemaqskim... Zbog toga Ober
len ne ukazuje ni na kakav pojedina~ni momenat pojave ène prequbnice.
Meni se ~ini da je mogu}e, ipak, i druga~ije tuma~ewe. U Apokalipsi,
u 17. glavi, pojava ène prequbnice pre kao da se de{ava u nekom odre
|enom trenutku, i u svakom slu~aju Onaj Koji zna tajne ju je video ve} u
pustiwi, odnosno u vreme kada se Crkva sakrila u pagansku sredinu, {to
72
73
PAZIMO NA VREME!
zna~i ne u toku prve epohe. Da, unose}i se misaono u sve ~etiri prve epo
he te{ko je pretpostaviti koji }e biti trenutak wene pojave tokom jedne
od wih. âk ni analogiju sa Jezaveqom ~etvrte epohe èna prequbnica
ne predstavqa. Ta razvratnica jednostavno igra ulogu proro~ice. ena
prequbnica je, pre svega, izdajnica, kao drugo ona predstavqa neku vr
stu spokojnog pada u ìvotiwstvo, zbog najniìh ovozemaqskih blaga.
Ali, wena pojava se vrlo lako moè povezati sa petom epohom, ako zaista
èna prequbnica jeste posrnula Crkva.
Me|utim, ja ne bih bio tako siguran da je to bila Crkva. Najstariji
tuma~i Apokalipse, koje je kompilirao (prim. prev. navodnici moji)
Andrija Kesarijski, smatraju ènu prequbnicu nekom vrstom carstva.
Ona se u samoj Apokalipsi naziva gradom, koji caruje nad carevima ovoze
maqskim. Ali, ako je to carstvo, onda je to carstvo o~igledno takvo koje
je ranije veoma tesno bilo povezano sa Bogom, sa Hristom, sli~no Crkvi.
U protivnom prepu{tawe samog sebe ne Bogu, nego blagu ovozemaqskom u
svakom slu~aju ne bi bilo prevara, ne bi bilo prequbni{tvo. Prequbom
se u Bibliji naziva pona{awe naroda izraiqskog, ali nikako ne persij
skog ili nekog drugog carstva, koje nikada sa Gospodom i nije stupalo u
zaruke Zaveta. Prequbnicu kod proroka predstavqa djeva Izraiqa, ali
ne k}er Vavilonska.
Ako se uzme u obzir sve to, moèmo zamisliti da je èna prequbnica
niko drugi do Rusija, koja je prevarila Boga. Nijedna nacija nije toliko
povezivala svoje gra|ansko politi~ko delovawe sa crkvenim, kao {to
je to Rusija. Samo drevni Izraiq predstavqa u tome sa wom analogiju, jer
je ~ak i Vizantija nosila u sebi nasle|e politi~ke ustanove starog Ri
ma, dok je Rusija, sli~no Izraiqu, ro|ena istovremeno kada je obru~ena s
Gospodom. Ako je ta tu`na pretpostavka ta~na, onda }e i sud nad velikom
prequbnicom, i weno uni{tewe od strane 12 careva, vazala antihristovih,
sve }e se to mo}i istorijski dovesti u vezu sa sudbinom Rusije. Uostalom,
to su sudbine, koje tek predstoje u budu}nosti, zato {to se odnose na sedmu
epohu. Pojavqivawe Rusije u svojstvu ène prequbnice (ako je to zaista
ona) treba da u ovom slu~aju poveèmo sa na{om, petom epohom.
Ako zvuci truba mogu da budu dovedeni u vezu sa karakteristikama
istorijskih epoha sveta, onda peta truba (koja odgovara Sardijskoj eposi)
ukazuje u na{e doba na izuzetan razmah sila pakla. Neka zvezda, koja
je pala s neba, kako se kaè tamo, otvorila je bunar bezdana, iz ~ijeg
su zamra~enog dima iza{li stra{ni, neverovatne veli~ine i oblika ska
kavci, koji su ranama mu~ili qude koji nemaju pe~ata Bo`jega na ~eli
ma svojim (Otk. 9,34). Pod tim skakavcima Andrija Kesarijski, koji (iako
je to povezivao sa krajem sveta) podrazumeva lukave demone, pri ~emu
kose ènske ozna~avaju sladostra{}e i pobude bludne, dok zubi lavovski
ukazuju na ubistvenost i otrovnost, a oklope gvozdene okrutnost srca.

Ujed tih skakavaca, sli~no ujedu {korpije, krajwe je mu~ewe za qude, koji
nemaju pe~ata Bo`jega... I u te dane traì}e qudi smrt, i ne}e je na}i
(Otk. 9,6)... Sam car bezdana Apolion ili Avadon usmrtiteq okre}e na
qude te skakavce, i mu~ewe koje }e oni izazvati traja}e u toku misti~kih
pet meseci, {to se naravno ne sme shvatiti doslovno.
[esta epoha Filadelfijska. Koliko god da je peta, Sardijska epo
ha pala, sa wom se ne zavr{ava svetska misija hri{}anstva. Ono jo{ tre
ba da ima epohu velikog uzdizawa duhovnog, skoro nevi|enog, jer {estoj,
Filadelfijskoj crkvi Hristos u Apokalipsi ne iznosi nijednu zamerku,
nego joj samo daje pohvale. Toga nije bila udostojena ~ak ni prva epoha,
ve} druga (mu~eni~ka) i {esta, koja po simboli~kom zna~ewu re~i Fila
delfija ozna~ava bratsku qubav.
U vreme te epohe Crkva }e broj~ano biti mala malo ima{ snage, ka
è se u Apokalipsi, ali ona ~vrsto drì re~ Hristovu, i kao nagrada
za to pred wom se poklawaju Jevreji. Zna~ajno je to mesto. Evo, kaè
Gospod, dajem one iz zbornice sotonine, koje govore da su Jevreji, i nijesu,
nego laù; evo }u ih u~initi da do|u i da se poklone pred nogama tvojima,
i da poznadu da te ja qubim (Otk. 3,9).
Drugim re~ima, treba da pretpostavimo da }e upravo u doba Filadel
fijske epohe uslediti obra}awe Izraiqa Hristu, o ~emu sa takvom sigur
no{}u govori apostol Pavle. U sedmoj glavi Apokalipse zabeleèna je
zasebna vizija, koja se de{ava posle skidawa {estog pe~ata i pre nego
{to je skinut sedmi pe~at, odnosno, samim tim pripada periodu Fila
delfijske epohe. U toj viziji se stavqa pe~at na ~ela slugama Bo`jim iz
svih kolena Izraiqevih. Odatle se moè videti da su Judeji, koji su na
tom mestu nazvani zbornicom sotoninom, igrali ipak nekakvu ulogu
u delu sotoninom. Pobe|eni velikom moralnom snagom Filadelfijske
Crkve, oni se okre}u Hristu, ali ne svi do jednog u etnonacionalnom
smislu, ve} samo oni koji su obeleèni pe~atom Bo`jim. Do}i }e, kako je
re~eno, iz zbornice, a ne cela zbornica. Nagla{avam taj detaq kako bih
opovrgao mi{qewe onih koji su (kao i pukovnik Bejningen) spremni da
prihvate vladavinu Judeja nad svetom, kao neku vrstu dobra i ispuwewa
proro~anstava. To je pogre{no.
Ne govori samo Apokalipsa, nego sam Hristos u Jevan|equ kaè Jude
jima: Kada biste vi bili djeca Avraamova, ~inili biste djela Avraamo
va... Vi ~inite djela oca svojega... Va{ je otac |avo; i slasti oca svojega
ho}ete da ~inite (Jn. 8,39,41,44). Jer ono nije Jevrejin, kaè apostol Pa
vle, koji je spoqa Jevrejin... (Rim. 11,26). I mada apostol Pavle kaè i
tako }e se spasti sav Izraiq (Rim. 11,26), me|utim on obja{wava u devetoj
glavi iste te Poslanice: A nije mogu}e da rije~ Bo`ja pro|e: jer nijesu
74
75
PAZIMO NA VREME!
svi Izraiqci, koji su od Izraiqa... To jest, nijesu ono djeca Boìja {to
su po tijelu djeca, nego djeca obe}awa primaju se za sjeme (Rim. 9,68).
Dakle, u vreme Filadelfijske epohe, nalazim, desi}e se spasewe tako
zvanog svog Izraiqa, odnosno onog koji i jeste istinski Izraiq, i iza}i
}e iz zbornice sotonine.
Ujedno s tim Gospod, za nagradu Filadelfijskoj Crkvi, obe}ava da }e
je sa~uvati od trenutka isku{ewa, koje }e zadesiti celu vaseqenu. To je
ve} vreme uo~i zavr{etka istorije sveta, i Spasiteq kaè Filadelfij
skoj Crkvi: evo, do}i }u brzo; drì {to ima{ (Otk. 3,11).
U Filadelfijskoj Crkvi }e se, treba pretpostaviti, sa~uvati do kraja
sveta ~ista Nevesta Hristova. Ali, verovatno, ve}ina takozvanih hri{}a
na }e padati sve niè, jer svet prelazi u sedmu epohu, Laodikijsku, koju
}e Gospod sa odvratno{}u izrignuti iz usta Svojih.
Samo se po sebi razume da o dugotrajnosti Filadelfijske epohe sada
ne postoji mogu}nost da se iznose bilo kakva mi{qewa. Ali, posle we
nastupa posledwa, sedma epoha.
Sedma epoha Laodikijska. Na karakteristikama te epohe se ne}u
zadràvati. Ona je najtu`nija od svih, i zavr{i}e se velikim nevoqama,
koje su podrobno opisane u Apokalipsi. Zavr{i}e se ona dolaskom anti
hrista i wegovom kratkovremenom vladavinom. Zatim }e ve} nastupiti
kraj sveta.
[to se ti~e problematike kraja sveta, postoje velika neslagawa: kako
shvatiti taj kraj? Mnogi smatraju da je to samo hiqadugodi{we carstvo
Hrista na zemqi, koje pada izme|u. Svoje pak mi{qewe o hiqadi godina
ja sam izneo prethodno.
Ja mislim da mi ne znamo koji su rokovi. Moèmo pretpostaviti da

su, od sedam epoha trajawa sveta, ~etiri ve} minule, da jedna te~e, dok
su druge dve tek predstoje}e. Ali, koliko }e godina, vekova ili hiqada
godina sa~initi trajawe pete, {este i sedme epohe mi to ne moèmo
znati. Duìna trajawa epoha, sude}i po pro{losti, veoma je neujedna~e
na. Prva nije imala ni stotinu godina. Tre}a je bila zahvatila celi mi
lenijum. Koliko }e potrajati peta, koliko }e biti potrebno da potraje
Filadelfijska epoha da bi se spasli svi, koji jo{ treba da se spasu? Pa
i na{oj eposi je, uprkos wenoj grehovnosti, nazna~eno: Straì i utvr
|uj ostale koji ho}e da pomru (Otk. 3,2). Zna~i, i petoj eposi se ukazuje
na delawe kakvim }e, najverovatnije, i biti pripremqena mogu}nost na
stupawa svetle Filadelfijske epohe. Iz toga sledi da smo mi u svakom
slu~aju obavezni da radimo, a koliko vremena to, mislim, ne zavisi
od unapred utvr|enog roka, koji nam je na neki na~in nametnut, ve} od
uspe{nosti na{eg rada. [to uspe{nije mi radimo, {to vi{e qudi spa
savamo, tim je duì rok, jer }e svet nestati tek onda, kako mi se ~ini,
kada niko ne bude hteo vi{e da bude uz Boga i da ide ka spasewu. Povo
dom ovog mesta jedan ceweni sve{tenik mi je postavio pitawe: da li ja
smatram da je stvar u broju onih koji }e biti spaseni, ili se pak zadatak
hri{}anske epohe sastoji u tome da se dostigne visoko stawe svetosti?
Ja ne mogu da se odlu~im da ostanem pri vrlo krutom stavu. îni mi se
najverovatnijim da su i koli~ina i kvalitet ovde u prili~no tesnoj pove
zanosti. Me|utim, pitawe koje mi je postavqeno neka ostane ~itaocima
na razmi{qawe.
U sedmoj glavi Apokalipse je re~eno: An|eo, koji ima{e pe~at Boga
ìvoga, povika... An|elima, kojima bje{e dano da kvare nebo i zemqu, go
vore}i: Ne kvarite ni zemqe, ni mora, ni drveta, dokle zape~atim slu
ge Boga na{ega na ~elima wihovima (Otk. 7,23). Koliko }e vremena biti
potrebno za to? Ne kaè se. Apokalipsa pokazuje op{ti tok istorijskog
procesa od vremena Spasiteqa do kraja sveta i ukazuje na ukupni broj pe
rioda razvoja, koji za to vreme Crkvi i svetu predstoje, ali izra~unavawa
vremena, koje je su|eno svetu da proìvi tokom tog razvoja, ~ini mi se, ne
nalaze za sebe nikakvog oslonca u predskazawima Svetog Pisma.
U Spasiteqevim re~ima se ukazuje na op{te znake nastupawa kraja
sveta, ali se u hronolo{kom smislu susre}e, pre svega, vrlo nejasna fra
za: Ovaj nara{taj ne}e pro}i dok se ovo sve ne zbude, a posle toga sledi
afirmativna izjava: A o danu tom i ~asu niko ne zna, ni an|eli nebeski,
do Otac Moj sam (Mt. 24,3436). Ne defini{u}i rokove, Spasiteq je ipak
ukazivao na to da uvek o~ekujemo: Pazite, straìte i molite se Bogu,
jer ne znate kad }e vrijeme nastati (Mk. 13,33). Ono }e nastupiti neo~e
kivano, ali treba da bude predvi|eno, kroz posmatrawe zrelosti sveta za
O rokovima svr{etka sveta i dolaska

antihrista, izraènim broj~ano
Po~eo sam besedu od onih o~ekivawa bliskog kraja sveta, koja se sada
{ire me|u hri{}anima. Kako treba da bude re{eno pitawe o ispravnosti
tih o~ekivawa? Da li je mnogo vremena ostalo celom svetu da ìvi, i da
li vredi da se jo{ brinemo o podr{ci Hri{}anskoj misiji, a tim pre o
podr{ci Hri{}anskoj dràvi?
Mnogi tuma~i Apokalipse se slaù u tome da je kraj sveta blizu. Ober
len 30-tih godina se nije nadao da }e svet doìveti vi{e od 200 godina.
Isto takvo mi{qewe je imao Vladimir Solovjev. Pukovnik Bejningen,
pomo}u de{ifrovawa proro~anske azbuke, odre|uje da je kraj sveta 1932.
godine.
Meni se ~ini da su sva ta izra~unavawa i pretpostavke veoma subjek
tivni, ~ak i onda kada se taj subjektivizam zaogr}e naizgled matemati~kom
formom izra~unavawa pukovnika Bejningena.
76
77
PAZIMO NA VREME!
svr{etak: A od smokve nau~ite se pri~i: kada se wezina grana pomladi i

stane listati, znate da je blizu qeto (Mk. 13,28).
Iste te pouke da se uvek o~ekuje kraj, ali bez ukazivawa na vremena
i rokove, postoje kod apostola Pavla. Apostol Petar nas podse}a da je
za Gospoda jedan dan kao hiqada godina, i hiqada godina kao jedan dan, i
ponavqa: ali }e do}i dan Gospodwi kao lupe` no}u (2Pet. 3,8, 10).
Svi apostoli ukazuju, sli~no Spasitequ, na neke znake pojavqivawa
antihrista i Drugog Hristovog Dolaska, ali u potpunosti pori~u mogu}
nost utvr|ivawa rokova. Ono na {ta ukazuje Apokalipsa dato je u veoma
neodre|enim izrazima. Oni se poku{avaju rastuma~iti, ali, mislimo da
se proro~anstvo ne izlaè iz tog razloga u toliko nejasnom obliku, da bi
bila mogu}a odgonetka.
U svakom slu~aju, mi vidimo iz toga da se kraj sveta o~ekivao jo{ od
vremena apostola. Sveti Jovan Bogoslov je pisao: Djeco! Po{qedwe je vri
jeme, i kao {to ~uste da }e do}i antihrist, i sad mnogi antihristi
posta{e; po tom poznajemo da je po{qedwi ~as (1Jn. 2,18). Apostol Pavle
je povodom brakova govorio: A ovo vam govorim, bra}o, jer je ostalo vrije
me prekra}eno, da }e i oni koji imaju ène biti kao oni koji nemaju... jer
prolazi obli~je ovoga svijeta (1Kor. 7,2931).
O~ekivawa kraja sveta bila su toliko napeto izraèna kod hri{}a
na onog vremena, da su sami apostoli morali da ube|uju veruju}e da ne
preuveli~avaju blizinu kraja. U tom pogledu apostol Pavle u Poslani
ci Soluwanima na sjajan na~in ukazuje na one okolnosti, pod kojima }e
nastupiti kraj sveta i koje u wegovo vreme jo{ nisu bile sazrele. Moè
biti da je, upravo radi toga da se ukaè na to da je taj put dug, i bila data
Apokalipsa, koja, iako je i govorila: vreme je blizu i da, do}i }u skoro,
ipak je samim sadràjem pokazane slike budu}nosti objasnila i relativ
nost te blizine.
O~ekivawa kraja sveta su se i kasnije ponavqala, svaki put se pokazu
ju}i kao pogre{na. Pod takvu sumwu ja postavqam i savremena o~ekivawa.
U svakom slu~aju, meni se ~ini da qudi, kao {to su Oberlen i V. Solovjev,
u svojim poku{ajima da doku~e vreme svr{etka, stoje na ~vr{}em tlu
nego pukovnik Bejningen. Oni se ne oslawaju na broj~ana izra~unavawa,
nego na ocenu duhovno-moralnog stawa ~ove~anstva. Bilo da su wihova
o~ekivawa bliskog kraja ispravna ili ne, ipak, meni se ~ini da je upravo
na takav na~in predvi|awa ukazivao Spasiteq. A od smokve nau~ite se
pri~i, odnosno, kako ja smatram, posmatrajte duhovno-moralnu evoluciju
sveta, i kada vidite znake, onda znajte da je to vreme blizu. Ja li~no se
ne prihvatam toga u ovim svojim redovima. Ali, ne}e biti beskorisno da
zamislite op{tu sliku svetske istorije sa ta~ke gledi{ta razvoja dela
Bo`jega. Ona je, ~ini mi se, takva.
Gospod Bog je u svet poslao Spasiteqa, Koji je, delovawem Duha Sveto
ga, podigao ~ove~anstvo na put ka spasewu; snaga Boànske blagodati data
je ~ove~anstvu radi stvarawa Crkve, Neveste Hristove, iz samog sebe, u
kojoj treba da se u toku odre|enog vremenskog perioda sjedine sa Hristom
svi oni koji mogu biti spaseni.
S druge strane, sile zla drevne zmije (prim. prev. navodnici moji),
tako|e ulaù napor u borbi protiv Boga, u istoj toj ~ove~joj sredini, bra
ne}i svoju prevlast. Zbog toga su sile zla i stvorile neku vrstu tajne
bezakowa, koja je po~ela da deluje jo{ u vreme apostolsko.
I eto, u samom ~ove~anstvu traje borba dobra i zla. Ona predstavqa
razvojni proces, ~ije su pojedine faze ukazane u Apokalipsi, ali duìna
trajawa tih faza, a samim tim i ukupni rok trajawa istorije sveta nije
naveden. Ti rokovi, ja mislim, nisu ni predodre|eni Bo`jim promislom
u smislu ne~ega nasilnog, neizbe`nog, nego su unapred zadati samo u smi
slu predznawa Bo`jeg.
Treba da se setimo u~ewa apostola Pavla o predodre|enosti. Gospod
je sve predodredio, ali samo u tom smislu da je On sveznaju}i i da ono {to
je unapred spoznao to je i predodredio.
Obi~ni razum, koji poseduje ~ovek, a u jo{ ve}oj meri an|eli i demoni,
moè da predvidi samo ono {to predstavqa logi~ki zakqu~ak iz stawa
stvari i odnosa snaga. Me|utim, u pogledu delovawa slobodne voqe takvom
se logikom ni{ta ne moè predvideti. Eto za{to sotona, na primer, ne
moè znati da li }e on upropastiti onog sveca koga isku{ava. Kada bi
on znao zasigurno da ne}e uspeti u svojim poku{ajima, verovatno, on tada
ne bi uzalud tro{io snagu. Ali, on to ne zna. On samo vidi da, prema sa
stavu svojih du{evnih snaga, taj ~ovek moè da posrne, i ~ak se ponekad
~ini da }e neizostavno morati da posrne. Ali, onaj koji se isku{ava ima
porive slobodne voqe u pravcu dobra ili zla, i wihovo delovawe sotona
ve} nikako ne moè da predvidi. Samo Boànski Razum sve to zna ne za
kqu~uju}i logi~ki, nego neposrednim sveznawem, sozercawem same slike
budu}nosti, koja jo{ nije ni naslikana... sli~no kao {to mi posmatramo
sliku onoga {to je u pro{losti...
Tako, zahvaquju}i Svojoj osobini sveznawa, Gospod zna kako }e u budu}
nosti proticati borba dobra i zla, i samo po tome predodre|uje spasewe
jednih i propast drugih.
U svetskom procesu borbe izme|u dobra i zla ogromnu ulogu ima slobo
da ~ove~anstva da bira dobro ili zlo. Od we zavisi uspe{nost delovawa
jednog i drugog, a stoga i duìna trajawa rokova ovog ili onog stadijuma
borbe, a usled toga, samim tim i ukupna duìna trajawa razvoja sveta.
Apostol Pavle je govorio Soluwanima da dan Gospodwi ne}e nastupiti
dok ne do|e do otpadni{tva i dok se ne pojavi ~ovek greha, sin pogibeqi
78
79
PAZIMO NA VREME!
(antihrist), ~ije se pojavqivawe danas ne~im usporava i koji }e se javiti

~im to {to ga zadràva bude uzeto iz svoje sredine. Kada }e se to {to
ga zadràva uzeti, dav{i mogu}nost tajni bezakowa da nadvlada? Meni se
~ini to se moè desiti uvek. Jo{ se u vreme apostolsko smatralo da je
mogu} dolazak antihrista, jer su antihristi, odnosno protivnici Hri
stovi, postojali i pre 19 vekova. Sam Onaj Koji tajne zna je smatrao da je
mogu}e da je to ve} posledwe vreme. Pa ipak, posledwe vreme tada jo{
nije bilo nastupilo. Vremena i rokovi sakriveni su i od samih An|ela.
âk Sin ôve~ji, po Svojoj qudskoj (a ne po boànskoj) prirodi, nije to
mogao znati. Sve se to obja{wava, kako mi se ~ini, samo time {to u stva
ri ti rokovi zavise od kretawa slobodne voqe ~oveka u pravcu dobra ili
zla. U voqi je Gospodwoj da se spase {to je mogu}e vi{e qudi i, eto, mo
è biti, te`wa slobodne voqe ~ovekove ka Bogu i jeste ono {to zadrà
va, ono {to ne da antihristu da se pojavi. Postoji obja{wewe da je ono
{to zadràva delovawe Duha Svetoga. Ali, delovawe Svetoga Duha i
ne}e biti ukloweno, dok ne do|e do otpadni{tva slobodne voqe ~oveka u
odnosu prema Bogu.
Takvo delovawe slobodne voqe bi moglo da se desi i u vreme apostol
sko. Da se, prema predvi|awu Bo`jem, pokazalo da spasewa i ìvota u Bo
gu èli samo malobrojna grupa veruju}ih rane Crkve, onda bi ono {to
zadràva bilo uzeto i tada bi i kraj sveta nastupio bez odlagawa. Pravi
antihrist brzo bi izrastao iz nekog od sitnih antihrista te epohe. Zbog
toga su Spasiteq i apostoli upozoravali hri{}ane da budu svaki ~as
spremni. Ali, samo to upozorewe je izazivalo nove pobude slobodne voqe
ka stvarawu Tela Hristova i, predvi|aju}i jo{ veliko mno{tvo onih koji
su sposobni da se spasu, Gospod nije hteo da ukloni ono {to zadràva.
Tako je bilo za vreme apostola, tako je bilo i kasnije, tako }e ostati
zauvek. Antihrist je uvek spreman da se pojavi, ~im ga puste sami qudi.
Dana{we vreme, na primer, ima mno{tvo znakova kraja sveta, i u pravu su
nadasve oni koji nas upozoravaju: Deco, posledwa su vremena... Ta vreme
na su zaista posledwa po svojoj prirodi, po koncentraciji sila zla i po
slabqewu stremqewa qudskog prema Bogu. A da li su ta vremena posledwa
po rokovima, odnosno hronolo{ki? To, ~ini mi se, ne moèmo da znamo.
Mislim, kada bi slobodna voqa qudi dobila opet polet, makar pobu|ena
ogavnim prizorom gnusobe opusto{ewa, i kada bi se opet vinula ka Bogu,
onda bi antihrist, ve} sasvim spreman da zakuca na na{a vrata, ponovo
bio ba~en u svoju provaliju... do nekih povoqnijih okolnosti.
Dakle, ja smatram da rokovi nisu odre|eni. Oni zavise od nas, qudi, od
slobodne sklonosti prema dobru ili zlu, Bogu ili sotoni. U odre|ivawu
pozitivnosti svakog perioda i celokupnog roka trajawa ìvota sveta u~e
stvuju tri elementa. Dva su me|u wima nepromenqiva i jedan promenqiv.
Sotona je svakog trenutka spreman da uzme vlast nad svetom i da pusti u

svet uvek spremnog za to antihrista. Drugi element je spasonosna bla
godat Bo`ja, koja je isto tako uvek, nezavisno od rokova, spremna da nas
za{titi. Obe te snage su suprotne po svojim ciqevima i stremqewima,
jednake po odre|enosti i nepromenqivom intenzitetu u pra}ewu svojih
ciqeva i nastojawima. Ali, postoji i tre}i elemenat a to je sam ~ovek.
Napor wegove slobodne voqe da sledi Boga ili sotonu velika je promen
qiva veli~ina. Upravo weno delovawe i re{ava pitawe o duìni trajawa
rokova. Wih je predvideo Gospod Bog, i u tom smislu je predodre|eno kako
Boànsko delovawe blagodati, tako i dopu{tewe zla. Ali, sve je to pred
vi|eno i predodre|eno samo u zavisnosti od qudske slobodne voqe. Gospod
nas ne prisiqava ni na jedno, ni na drugo.
Ta okolnost zavisnost rokova od nas samih i jeste, kako se meni
~ini, razlog {to nam rokovi nisu otkriveni. Wihovo poznavawe bi spu
tavalo na{u slobodnu voqu razli~itim razmi{qawima kao {to su to
ne}e tako brzo ili svejedno, ni{ta ne moè{ promeniti... Me|utim,
potrebno je da na{e ~iwewe ili ne~iwewe bude uslovqeno druga~ijim raz
mi{qawima, slobodnim tragawem za dobrom ili zlom, slobodnom èqom
da se bude uz Boga ili, obrnuto, uz sotonu.
Sa te ta~ke gledi{ta za hri{}anina nije potrebno broj~ano izra~una
vawe rokova, nego razlikovawe duhovno-moralne zrelosti dobra i zla, zato
da bismo se borili za dobro protiv zla i da bismo stvarali delo Bo`je u
skladu sa stawem u kome se nalazi svet. U tom smislu razlikovawe lica
vremena je neophodno i korisno. Meni se ~ini da je samo u tom smislu na
wega Spasiteq i ukazivao. U tom istom smislu i u Apokalipsi se kaè:
Blago onome koji drì rije~i proro{tva kwige ove (Otk. 22,7).
Prevela sa ruskog: Tawa Pavlovi}, Ph.D.
80
Protojerej Maksim Kozlov

ESHATOLO[KE PREDSTAVE
ATONSKIH PODVI@NIKA
POBO@NOSTI DRUGE
POLOVINE HH VEKA
Ovaj referat }e biti posve}en eshatolo{kim predstavama dvojice
istaknutih podvi`nika pobo`nosti Svete Gore Atonske, na{ih savreme
nika: starca Pajsija (Eznepidisa) i arhimandrita Emilijana (Vafidisa),
stare{ine manastira Simonopetra na Atonu i duhovnog nastavnika èn
ske obiteqi u ~ast Blagovesti Presvete Bogorodice u Ormiliji. Starac
Pajsije je ostavio bogato pisano nasle|e, kako kwige koje je napisao on
sam, tako i kwige, koje su sa~iwene na osnovu wegovih beseda o duhovnom
ìvotu s raznim licima. Pet tomova propovedi i pouka arhimandrita Emi
lijana, koje je nedavno objavila zajednica ènskog manastira Blagovesti
Majke Boìje u Ormiliji, duhovna deca su izabrala iz ogromne riznice
star~evih pouka to su zapisi usmenih beseda snimqenih na magnetofon
ske trake, i kad ih ~itamo kao da ~ujemo glas ìvog ~oveka koji s nama
govori o mogu}nosti susreta sa Hristom ovde i sad, za svakoga ko u~estvuje
u Tajnama Crkve, o realnosti bogopoznawa i preobraàja svoje prirode iz
grehovne u ~istu i bogopodobnu.
Sveti Oci drevne Crkve ~esto ponavqaju: Qudi se ne ra|aju kao sve
ci, oni to postaju. Propovedi i pouke staraca Pajsija i Emilijana su svo
jevrsni priru~nici: Kako postati sveti? koje su napisali qudi, koji
ovu svetost nisu dostigli u dalekoj Vizantiji, ve} u dana{wem svetu, u
istom onom u kojem mi ìvimo. Iako su ove pouke i propovedi izgovore
ni u razli~itim okolnostima, pred razli~itim auditorijumima: pred mo
nasima atonskih manastira, pred studentima i predava~ima teolo{kih
fakulteta, pred sestrama Blagove{tenskog manastira u Ormiliji i pred
mirjanima svako od nas }e u wima prona}i duhovno seme, koje je posejano
radi wega.
Postoji jo{ jedan razlog koji nas je podstakao da se obratimo nasle|u
upravo ove dvojice podvi`nika pobo`nosti, a to je {to obojica pripadaju
tradiciji duhovnog ìvota i podviga Svete Gore Atonske, tradiciji, koja
je po svojoj va`nosti izuzetna za sve vaseqensko Pravoslavqe. Na Atonu
se kao nigde drugde s takvom o~igledno{}u i neposredno{}u otkriva sam
smisao re~i Predawe, odnosno, predavawe duhovnog iskustva s kolena na
koleno. Ovo preno{ewe iskustva je skoro u svim drugim pomesnim Crkvama
i obiteqima vaselenskog Pravoslavqa, u ovom ili onom veku, na kratko
PAZIMO NA VREME!
81
ili na dugo, bilo prese~eno spoqa{wim okolnostima. I, verovatno se samo

u udelu Presvete Bogorodice na svetoj Atonskoj gori, u toku mnogih stole
}a iskustvo duhovnog ìvota neprestano prenosilo od jednog podvi`nika
pobo`nosti drugom, ne samo i ne toliko putem pou~avawa kroz kwige, ko
liko kroz realno zajedni~arewe u navikavawu na molitvu i bogoop{tewe.
Arhimandrit Lazar (Aba{idze) u nedavno objavqenim Kelejnim zapisi
ma1), mo`da s izvesnim polemi~kim zao{travawem, ali ne bez osnova,
pi{e o Atonu: Sve na{e mona{tvo, tamo, u domovini, izgleda nam tako
jadno, nakazno, kao nekakva beìvotna parodija mona{tva. Nekada nam se
~inilo da ni{ta uzvi{eno i lepo u duhovnom smislu u na{e vreme ve} ni
ne moè da postoji, a ovde odjednom ~ovek vidi skladan hor, zbor otaca
koji sve~ano kora~aju, koji u jednodu{nom strogom poretku, hrabrih lica,
odva`nog hoda, bodrim korakom idu ka nebu... Monasi su ovde sasvim dru
ga~iji, uop{te nisu onakvi kao oni koje smo imali prilike da upoznamo
u na{im krajevima. Moè se re}i da su nam do danas iz mona{kog sveta
bile poznate samo mona{ke ode`de i nazivi: isku{enik, monah, igu
man, arhimandrit. A same isku{enike, monahe i igumane do sad nismo
sretali. Jo{ jedno ~udno ose}awe me ovde progawa od samog po~etka: svaki
put kad vidim nekog Svetogorca u meni se ra|a nametqiv ose}aj da ga ve}
poznajem i da sam ga negde video. Iako, kad po~nem da se prise}am, shvatam
da nikog sli~nog nisam poznavao i nikad nisam sreo. Ne shvatam odakle
poti~e ovo ose}awe bliskosti, kao da se odavno znamo i kao da smo negde
ve} dugo ìveli u kom{iluku, da smo se mnogo puta sretali...1
Obojici staraca polazi za rukom da maksimalno jednostavno kaù
ne{to o najsloènijem. Zahvaquju}i dvama talentima, propovedni~kom i
podvi`ni~kom, oni govore o istom onom o ~emu govore i sveci drevne Cr
kve, ali savremenim i nama pristupa~nim jezikom, punom primera i pri~a,
i ~esto neo~ekivanim pore|ewima iz svakodnevnog ìvota. Wihove re~i
su pouzdane i poseduju izuzetnu jednostavnost i dubinu, jer ne prenose ap
straktnu teoriju, ve} put stradawa qudske du{e koja teì ka Bogu.
Kod ove dvojice podvi`nika pobo`nosti ne}emo na}i sistematsko
izlagawe eshatologije, ali veoma mnogo toga u wihovim poukama direkt
no ili indirektno proizilazi iz tema koje su neposredno povezane s es
hatologijom. Kako isti~e starac Emilijan: Eshatologija nije prosto
jedna od osnovnih glava iz uxbenika pravoslavne dogmatike, koja govori
o Stra{nom Sudu, ve} je sama sr`, Alfa i Omega pravoslavne vere. Mi
udi{emo wen vazduh i postajemo gra|ani Nebeskog Jerusalima, prestajemo
da se zanimamo samo za zemaqska dobra. Odri~emo se svog starog, palog
~oveka i biramo ìvot u Crkvi s wegovim neprekidnim preobraàjem
1)Vidi
u Bog i du{a u 21. veku, Obraz sveta~ki, Bgd, 2006.
82
83
PAZIMO NA VREME!
du{e, upodobqavawem Bogu ili, boqe re~eno, upodobqavawem Bogo~oveku.2

Upravo ovim se obja{wava to {to su isihasti HH veka, isto kao i isiha
sti XIV veka svedo~ili o eshatolo{kim dimenzijama na{e pravoslavne
tradicije, jer je do{lo spasewe i na{ je ìvot sakriven sa Hristom u
Bogu (Kol. 3,3).
Prva velika tema koje se doti~u oba podvi`nika pobo`nosti, ali
starac Pajsije verovatno detaqnije, jeste savremeno stawe sveta: Godine
u kojima ìvimo su veoma te{ke i veoma opasne, ali }e na kraju kraje
va, Hristos pobediti.3 Starac Pajsije sada{wu epohu karakteri{e kao
kriti~nu: U svim dràvama se vidi bura, veliki mete`! Nesre}ni svet
neka Bog prostre Svoju ruku kipi kao ekspres-lonac. A gledajte {ta
rade qudi na vlasti! Kuvaju-kuvaju, sve bacaju u ekspres-lonac, a on ve}
pi{ti! Uskoro }e ventil izleteti!4 Starac Pajsije nas i na{e savreme
nike poziva da se zamislimo o osobenostima na{eg vremena: Jo{ nismo
spoznali to da se |avo upiwe da upropasti tvorevinu Boìju. Napravio
je pankiniju (pankinija zna~i svi zajedno, zajedni~ki posao u ko
jem u~estvuju svi stanovnici manastira ili skita) da bi upropastio svet,
razbesneo se zato {to je u svetu po~elo da se pojavquje blago starawe (o
du{i, nap. V. D.). Razjaren je, zato {to zna da mu ne preostaje jo{ dugo da
deluje (v. Otk. 12,12). Sad se pona{a kao zlo~inac, koji kad ga qudi opkole
kaè: Nema mi spasa, uhvati}e me! i lomi sve unaokolo... Svet gori!
Da li to shvatate? Obru{ilo se veliko isku{ewe. \avo je raspalio takav
poàr da ~ak i ako se svi vatrogasci okupe, ne}e mo}i da ga ugase. Duhovni
poàr ni{ta nije ostalo celo. Preostaje nam samo da se molimo da nam
se Bog smiluje... Ceo svet ide u istom pravcu. Sveop{ti haos. Ne moè se
re}i: U ku}i je malo napukao prozor ili ne{to drugo, daj da popravim.
îtava ku}a se sru{ila. Svet je postao razoreno selo. Situacija je odav
no izmakla kontroli. Jedino ako Bog odozgo ne{to u~ini... Svet ima ~ir,
koji je poùteo i samo {to nije pukao, ali jo{ nije sazreo. Zlo zri, isto
kao onda u Jerihonu (v. Is. Nav. 6,23), koji je trebalo raskuìti, podvrgnuti
dezinfekciji.5
Starac Pajsije smatra da je jedan od glavnih uzroka sada{weg stawa
sveta to {to se promenio sistem vrednosti greh je u{ao u modu. Jo{ je
u IV veku jedan veoma uman i pronicqiv ~ovek, sveti Antonije Veliki,
predskazao da }e nastupiti vreme kad }e qudi biti bezumni i ako vide
nekoga ko nije bezuman, usta}e protiv wega i govori}e: Ti si bezuman,
zato {to ne}e li~iti na wih. Sloìmo se da je to u mnogome re~eno za
na{ svet iza ogledala, u kojem je sve prevrnuto i izokrenuto. Do savre
menog doba elementarni ose}aj samoo~uvawa je primoravao dru{tvo da
izabere sistem odnosa koji bi mogao sam da se organizuje, sistem, u kojem
postoji jasna hijerarhija vrednosti, kad ono {to treba da bude na prvom
mestu nije potisnuto na dvadeseto mesto, a ono {to se nalazi na dvade

setom ne}e biti stavqeno na prvo, kad crno ne}e biti nazvano ne samo
belim, ve} ni sivim. Postojawe ovakvog sistema se druga~ije naziva i
red, norma, zakon. Promena ovog sistema, odricawe od wega, ~ini ìvot
principijelno nenormalnim, o ~emu starac Pajsije i govori: Ali je naj
gore {to dana{wi qudi, masovno se odu{evqavaju}i grehom i vide}i da
neko ne prati duh vremena, ne gre{i, da ima kap pobo`nosti ovog ~ove
ka nazivaju zaostalim, nazadnim. Ovakve qude poga|a to {to neko ne gre
{i. Oni greh smatraju progresom. A to je najgore. Kad bi savremeni qudi
koji ìve u grehu to barem priznavali, Bog bi im se smilovao. Ali oni
opravdavaju ono za {ta nema opravdawa, i pevaju himne grehu. A smatrati
greh progresom i govoriti da je moral odìveo svoj vek jeste, osim svega
ostalog, najstra{nija hula na Svetog Duha.6
Starac Pajsije navodi mnogo primera izvrtawa iskonskog moralnog
zakona, koje u savremenom svetu postaje sve ja~e, ono ja~a uz pomo} rekla
me, {tampe, TV-a, qudi oko nas. To su i pozivi da se ~ovek odrekne svih
kompleksa i tvrdwa o relativnosti i neobaveznosti svake istine, koli
ko qudi, toliko i istina; i pozivi da se od ìvota uzme sve, po{to se
jednom ìvi, a besmrtnosti nema; i parola nasla|uj se svim {to ti se
svi|a, i progla{avawe da novac predstavqa najve}u vrednost, za koju se
sve moè kupiti: qubav, vlast, obrazovawe, slava, prijateqi, porodi~na
sre}a, profesija, sloboda, spoqa{wa privla~nost; i apologija cinizma,
~astoqubqa, samouverenosti u postizawu svojih ciqeva, sigurnosti u sebe;
i ideologija povla|ivawa svojim kapricima, qubavi samo prema sebi. Qu
di, koji ìve po takvim na~elima, kako svedo~i na{e sopstveno iskustvo,
ima mnogo, ali se na wihovim licima vidi neizbrisiv pe~at nezadovoq
stvo, briga, strah: a {ta ako ne ostvarim, a {ta ako izgubim ono {to ve}
imam? Qudima koji ìve u svetu predmeta i telesnih naslada uvek ne{to
nedostaje, oni su nezasiti, zavidqivi, nesre}ni, po{to sre}u shvataju kao
ostvarewe svojih èqa koje su nezasite. Starac Pajsije ispravno isti~e
da takve qude neizbe`no, u ovom ili onom obliku, razobli~ava savest, on
navodi primer koji se proro~anski ispuwava na na{e o~i: Francuska
nije neka tamo zemqa u razvoju, ona kora~a ispred mnogih. Me|utim, bez
obzira na to, u toku posledwih godina (ovo je re~eno u novembru 1988. god.)
80 hiqada Francuza je pre{lo u islam. Za{to? Pa zato {to je kod wih
greh postao moderan, ali ih savest razobli~ava i oni èle da je umire.
Drevni Grci su èle}i da opravdaju svoje strasti smislili za sebe dvana
est bogova. Isto tako su se i Francuzi potrudili da na|u za sebe takvu
religiju koja bi opravdala wihove strasti, da ih ovo pitawe vi{e ne bi
uznemiravalo. Islam im, moè se re}i, odgovara: èna moè{ da uzme{
koliko ho}e{, a u drugom ìvotu pilava koliko ho}e{, pavlake koliko
84
85
PAZIMO NA VREME!
ti du{a èli, a med prosto samo te~e. I ako se mrtvac posle smrti ope
re toplom vodom, on se (navodno) ~isti od grehova ma koliko da ih ima.
Oni kod Alaha idu ~isti! A {ta je tu jo{ potrebno? Sve je tako zgodno!
Ali Francuzi ne}e na}i mira. Oni teè ka unutra{wem miru, ali ga ne
}e na}i zato {to za strasti nema opravdawa.7
Oba starca se u svojim poukama doti~u realije savremene epohe kao {to
je tehni~ki progres. Starac Pajsije direktno govori o tome da je epoha
mnogih pogodnosti jednaka epohi mno{tva problema,8 starac Emilijan
ovom problemu posve}uje besedu Pravoslavna duhovnost i tehnolo{ka
revolucija. Nijedan od staraca nije protivnik kulture, ali oni èle
da istaknu da ne treba kultura da upravqa ~ovekom, ve} ~ovek kulturom,
da hri{}anin, a posebno monah, ne bi trebalo da padne u zavisnost od
savremenih tehni~kih sredstava, da treba da ih koristi s rasu|ivawem
kako bi bio u stawu da svoje snage usmeri na duhovnu borbu. Danas se tema
tehni~kog progresa analizira s razli~itih pozicija: jedni se zalaù za
wegovu za{titu, drugi izri~u anateme. Katoli~ka crkva je u odredbama
II Vatikanskog koncila prakti~no usvojila ideologiju progresa, dala je
wenu apologiju s religiozne ta~ke gledi{ta. Marsel Lefevr i wegovi
sledbenici su principijelno osudili pristup poslekoncilskog katoli
cizma, ova tema je razmatrana i u Osnovama socijalne koncepcije Ruske
Pravoslavne Crkve, koje su prihva}ene na jubilarnom Arhijerejskom Sa
boru. Arhimandrit Emilijan nas poziva da se razaberemo: da li s ta~ke
gledi{ta pravoslavnog bogoslovqa postoji su{tinska razlika izme|u
davna{weg problema razvoja tehnologija i stvarnosti u kojoj danas ìvi
mo. On postavqa pitawe da li razgovor o nastupawu nove epohe u istoriji
~ove~anstva, o tre}oj tehnolo{koj revoluciji, predstavqa odre|eno po
ve}awe razmera promena u uslovima na{eg ìvota. Wegov principijelni
odgovor je slede}i: Dostignu}e dana{wih tehnologija jeste uspostavqawe
poretka u kojem se sve okre}e naopako. Nekad se ~ovek trudio da svoja
znawa upotrebi na dobro, a danas proni~e u najdubqe prirodne zakone i
me{a se u wih. Verovatno }e ovi eksperimenti dati korisne rezultate,
ali je stra{no to {to se ~ovek ni pred ~im vi{e ne zaustavqa. Kuda nas
to vodi? [ta }e pomo}i da se priroda spase i sa~uva to {to }e ~ovek
dobrovoqno ograni~iti svoje mogu}nosti ili, nasuprot tome, wihov raz
voj do beskona~nih razmera?9 Zatim, starac Emilijan, ne samo da nabraja
revolucionarne promene do kojih je do{lo, ve} vi{e pokazuje kakav je
istinski ciq tehnologija i koji su pravoslavni bogoslovski i eti~ki
kriterijumi, koji opravdavaju ovu ili onu tehnologiju ili je odbacuju kao
nedopustivu. Arhimandrit Emilijan pravilno ukazuje na to da ~ovek, kako
bi sa~uvao svoju vlast nad prirodom u procesu razvoja tehnologija ne sme
da prekora~i razumnu, slovesnu granicu. Jer, tehnologija nije ne{to {to
postoji samo po sebi, nego zamisao o primeni na dobro unutra{wih zako

na i prirodnih elemenata, zemaqskih i nebeskih. A sam ~ovek ima, po
Grigoriju Nisijskom, pravilno ustrojstvo, on se ustremquje prema nebu
i gleda u vi{wi svet. Upravo to ukazuje na wegovo carsko dostojanstvo.10
Daqa razmi{qawa Starca se svode na to da je progres u tehnologiji vi{e
nego relativan, jer su nove mogu}nosti nove slobode za ~oveka; u teoriji
sistema postoji slede}i pojam: mogu}nosti sistema su weni stepeni slo
bode. A savremena industrijska dostignu}a, informaciona opremqenost
u postindustrijskom vremenu, ekolo{ka kriza sve nas to primorava da
se zamislimo nad pitawem: A ~emu ~oveku sluì ovaj nezasiti idol, ovaj
nekontrolisani mehanizam, ~ije je ime savremene tehnologije? Starac
postavqa pitawe: Za{to je celo qudsko dru{tvo danas pot~iweno wima
i radi na stvarawu hrane za wih?, se}a se svoje besede s mitropolitom
Minskim Filaretom, koji mu je naveo primer da se sva proizvodwa nekih
ogromnih metalur{kih kombinata za preradu gvo`|a tro{i za izradu
novih ma{ina za dobijawe istog ovog gvo`|a. Dakle, u {irem kontekstu,
razvoj tehnologija ve} radi na re{avawu problema koje sam stvara. Starac
ispravno zapaà: Tehnologije su plod razuma ~oveka, koji je stvoren po
liku i podobiju Boga i same po sebi nisu {tetne. Ali kad se nerazumno
i nezadrìvo usmeravaju prema nekom haosu, postaju demonske i umesto
svetlosti donose tamu.11 Moè se re}i da ovim re~ima starac Emilijan
govori sli~no onome {to je pre nekoliko godina jedan poznati moskovski
sve{tenosluìteq odgovorio na pitawe o kompjuteru: Da li je on demon
ska zamka? Ovaj klirik je odgovorio slede}im aforizmom: Kompjuter,
naravno, nije od besa, nego od progresa, ali putem progresa idemo u zagrqaj
besa. Ako se kaè vi{e nau~nim re~ima, opasnost se ne sastoji u tehno
logijama samima po sebi, ve} u hiru i {pekulisawu wihovom upotrebom,
koja ima za ciq da uspostavi totalitarnu vlast nad qudskim ìvotom i
koja pretenduje na re{avawe svih problema uz pomo} tehni~kih sredstava,
zanemaruju}i zakone morala i metafizike. Starac Pajsije o ovome govo
ri na slede}i na~in: Qudski komfor je prevr{io sve granice i zato se
pretvorio u te{ko}u. Umnoìle su se ma{ine i umnoìle su se brige.
Ma{ine i gvo`|urija ve} komanduju ~oveku pretvoriv{i wega samog u ma
{inu. Zato su i qudska srca postala gvozdena. Uz sva postoje}a tehni~ka
sredstva ~ovekova svest ostaje neobra|ena. Nekada su qudi radili uz po
mo} ìvotiwa i odlikovali su se samilo{}u. Ako bi ~ovek na nesre}nu
ìvotiwu natovario ve}i teret nego {to je ona mogla da ponese, ona bi
pala na kolena i wemu bi je bilo ào. Ako je bila gladna i àlosno ga
gledala, steglo bi mu se srce. Se}am se kako smo patili kad nam se razbo
lela krava smatrali smo je ~lanom svoje porodice. A danas qudi imaju
posla s gvo`|urijom i wihova srca su tako|e gvozdena.12
86
87
PAZIMO NA VREME!
Savremena tehni~ka sredstva se stalno razvijaju i razvijaju bez kra

ja. Ona se razvijaju brè od qudskog razuma, zato {to u wihovom razvoju
pomaè |avo. U staro vreme, qudi su nemaju}i sva ova sredstva, sve ove tele
fone, faksove, svu ovu gomilu pomagala, imali ti{inu i jednostavnost.13
Pritom, kako ispravno ukazuje arhimandrit Emilijan, Crkva i crkvena
tradicija nisu neprijateqski raspoloèni prema progresu i tehnologija
ma. Naprotiv, monasi su vekovima postizali ozbiqne rezultate u nau~nom
i tehni~kom stvarala{tvu. Monasi su na Zapadu u sredwem veku obnavqali
kulturu, koja je bila uni{tena varvarskim najezdama. Manastiri su bili
àri{ta prirodnih nauka, u wima su se razvijali matematika, zoologija,
hemija, medicina. Monasi su smislili uzoravawe ledina u zemqoradwi.
Mnoga dostignu}a monaha su u{la u osnovu razvoja tehnologija.
Sveti Atanasije Atonski je na Svetoj Gori napravio mehani~ku ma{i
nu za me{ewe testa, koju su pokretali volovi, {to je monasima omogu}i
lo da ne propu{taju bogosluèwa. Sve sfere svoje delatnosti monasi su
obogatili sli~nim izumima.
Me|utim, starac Emilijan ukazuje na to da su Sveti Oci na tehnologi
je koje su dopustive ili nedopustive u manastiru, a {ire i u crkvenom
ìvotu, primewivali dva glavna kriterijuma. Prvi od wih je umerenost.
Uz pomo} ovog kriterijuma se biraju zanati koji ne}e poremetiti mir, a
ujedno }e izbaviti od suvi{nih briga i mu~ewa. Po prepodobnom Petru
Damaskinu: Sve ono {to je preko neophodnog, odnosno, {to ne donosi ko
rist spasewu du{e i odràvawu telesnih snaga, sluì kao prepreka za
onoga ko èli da se spase.14
Prirodno je da ovo pravilo nije primewivo samo na manastirski
ìvot, ve} predstavqa metod za odre|ivawe stepena nu`nosti kori{}e
wa ove ili one tehnologije uop{te. Treba da ga se pridràvamo u slu~aju
da ne èlimo da nas uni{te tehnologije koje sami primewujemo. Drugi
kriterijum o kojem pi{e arhimandrit Emilijan jeste budnost. Po wego
vom mi{qewu, najstra{niji proizvod postindustrijske epohe jeste in
formacioni bum, koji je u stvari lukavi smislio kao na~in da qudima
odvu~e pa`wu od wega samog. Po arhimandritu Emilijanu, ~ovek koji je
zatrpan milionima sli~ica, televizijskih emisija i drugih proizvoda
sredstava za masovno informisawe, gubi mir, prisebnost, sposobnost za
sozercavawe, okre}e se ka spoqa{wem, postaje sam sebi tu|, jednom re~ju,
gubi razum. Ako odrastao ~ovek ili dete gledaju televizor oko 35 sati ne
deqno, kako da, pita starac Emilijan, wihov um i srce ne postanu sli~ni
Scili i Haribdi?
Sli~nu misao iskazuje i starac Pajsije: Jedan ~ovek mi je rekao: Te
levizor je, o~e, dobra stvar. Jaja su, odgovorio sam mu, tako|e dobra
stvar, ali ako se pome{aju s koko{jim izmetom, nisu vi{e ni za {ta.
Stelevizijom i radijom se de{ava upravo to. Danas ~ovek ukqu~uju}i ra

dio prijemnik da bi ~uo vesti mora da se pomiri s tim da }e osim vesti
morati da ~uje i neku pesmicu... Televizija je qudima nanela ogromnu {te
tu. Ona posebno pogubno deluje na malu decu. Jednom su kod mene u kolibu
do{li sedmogodi{wi de~ak i wegov otac. Video sam kako je kroz deteto
va usta pri~ao televizijski demon, sli~no kao {to demon govori ustima
|avoimanih. To je isto kao kad bi se dete rodilo sa zubima. Danas se retko
mogu videti normalna deca deca su se pretvorila u ~udovi{ta. Deca ne
misle svojom glavom, ona prosto ponavqaju ono {to su videla i ~ula. Eto,
na taj na~in neki uz pomo} televizije èle da namagar~e svet.15
Arhimandrit Emilijan isti~e da savremeni veruju}i crkveni qudi
priznaju da im je te{ko da ostave slike iz sveta, da se radi trezvewa duha,
unutra{we ravnoteè, rada koji donosi zadovoqstvo, mir u porodici, ko
rist u dru{tvenom ìvotu, usredsrede na molitvu, da se spasu od bure koja
guta du{u. Kona~ni zakqu~ak arhimandrita Emilijana jeste: Svet indu
strije vodi ka pravom paganstvu.16 Ali, on tako|e ukazuje na to da u~ewe
Otaca Crkve o budnosti naoruàva ~oveka, pomaè mu da spre~i razorne
posledice epohe tehnologije. Oru`je na{ega vojevawa nije telesno nego
silno Bogom za ru{ewe utvr|ewa (2Kor. 10,4), kaè apostol Pavle. Budnost
~uva svakog ~oveka. Ono je stalno zajedni~arewe u dobru u ovom i budu}em
ìvotu, i put koji vodi u Carstvo na{ih du{a i budu}eg veka.17
U vreme gospodarewa tehnologije ~ovek postaje potro{a~ i rob proiz
voda koje je napravio. Zatim, ~uvaju}i ovaj status, on dospeva u jo{ jedno
ropstvo informacija i slika, koje ispuwavaju wegov ìvot.
Arhimandrit Emilijan nas poziva da se naoruàmo umereno{}u i
budno{}u, koje su izvu~ene iz iskustva na{e mona{ke tradicije, po{to
one ukidaju ropstvo svakog ~oveka i ~uvaju wegovo zdravqe i du{evnu do
brobit.
Pritom opravdano moèmo re}i da i arhimandrit Emilijan, a poseb
no starac Pajsije, smatraju da je savremena epoha bliska vremenu Drugog
dolaska, a mo`da mu ~ak i neposredno prethodi. Starac Pajsije otvoreno
pi{e: ivimo u apokalipti~ka vremena. [ta su, po va{em, su{e, vreme
bez ki{a, koje trpimo iz godine u godinu? Zar je nekad bilo su{a poput
dana{we?... Drve}e jedno se su{i, drugo je pogo|eno bole{}u... Qudi se
razboqevaju i umiru.18 Ali, zavre|uje pa`wu to {to po~iwu}i razgovor o
antihristu, ta~nije, odgovaraju}i na pitawe koje mu je postavqeno o anti
hristu, starac Pajsije pre svega govori o Hristu: Hajde da popri~amo o
Hristu... Hajde da budemo {to je mogu}e bliì Hristu. A ako smo sa Hri
stom, za{to da se pla{imo antihrista?19 Starac Pajsije vidi znamewe
posledwih vremena u mnogim pojavama procesa, koji bismo nazvali glo
balizacijom. S wegove ta~ke gledi{ta to su i ekumenizam, i zajedni~ko
88
89
PAZIMO NA VREME!
trì{te, i jedna velika dràva, i jedna religija, skrojena po zajedni~koj

meri. On se doti~e i problema savremenih elektronskih dokumenata i
li~nih karti, u kojima kao u pojavama istog ovog globalisti~kog proce
sa vidi nesumwivu duhovnu opasnost: A kasnije onaj ko ne bude ìgosan
brojem 666 ne}e mo}i ni da prodaje, ni da kupuje, ni da uzima u zajam, ni
da se zaposli. Mislim da ovim sistemom antihrist ho}e da pot~ini sebi
ceo svet. Qudi bez obzira da li su crveni, crni ili beli koji se budu
nalazili van ovog sistema, ne}e mo}i da rade, posta}e socijalni izop{te
nici. Tako }e (antihrist) biti nametnut uz pomo} sistema, koji kontro
li{e sveop{tu ekonomiju, i samo }e oni koji budu primili pe~at ìg s
brojem 666 mo}i da stupaju u trgovinske odnose.20 Starac smatra da Crkva
mora da izdejstvuje od dràve to da nova li~na karta barem ne bude oba
vezna, on smatra da, ako pozicija koju Crkva zauzme bude ozbiqna, ako se
prema slobodi vernika pokaè po{tovawe i ako ko ho}e uzme novu li~nu
kartu, a ko ne}e ostane sa starom, svejedno samo malobrojni qudi ~vrstih
ube|ewa ne}e primiti tri {estice. Wih o~ekuju isku{ewa zato {to }e
ostali ustati protiv wih. Ve}ina qudi }e primiti li~ne karte s brojem
zveri. Oni koji budu èleli mir i komfor primi}e nove li~ne karte, a
pobo`ni qudi }e ostati sa starim dokumentima, i zato }e wihov ìvot
biti krajwe teàk. Daqa slika, koju starac daje, u izvesnom smislu krajwe
zgusnutu sliku, analognu kwizi Tri razgovora Vladimira Solovjova, koji
se mogu primeniti na realije s kraja HH veka. Starac ukazuje na to da }e
tri i po godine biti te{ke. Bi}e te{ko onima koji ne pristanu na novi
sistem. Trudi}e se da ~oveka oteraju u zatvor stalno nalaze}i za to neki
novi povod. Pro}i }e godina i odve{}e ga na ispitivawe u drugi grad da
bi predmet bio razmatran u drugom sudu, iz tog grada }e ga povesti u tre}i.
A onda }e re}i: Izvini, nisi kriv. Da si bio ìgosan, proverili bismo
te za minut. A ovako nismo bili u stawu da izvr{imo kontrolu.
Na pitawe: da li }e ìg biti stavqan na silu? Starac Pajsije je od
govarao: Do toga ne}e do}i zbog u~tivosti. Jer, oni }e biti korektni,
kao {to i dolikuje Evropqanima. Ispoqi}e najve}u plemenitost! Ne}e
mu~iti qude, ali ako ne bude imao pe~at, ~ovek ne}e mo}i da ìvi... âk
i ako bude imao zlatne dukate ili dolare, ne}e mo}i da ih koristi. Zato
}e, navikav{i se ve} sad na jednostavan i umeren ìvot, mo}i da preìvi
ove godine. Treba imati malo zemqice, odgajiti malo p{enice i krompira,
posaditi nekoliko maslina, i tada }e drè}i neku ìvotiwicu, kozicu,
nekoliko koko{aka, hri{}anin mo}i da prehrani svoju porodicu... Ali,
naravno, ova ograni~ewa ne}e dugo trajati: oko tri godine, tri i po. Zbog
izbranih }e se dani skratiti (V., Mt. 24,22), oni ~ak ne}e ni primetiti ka
ko }e ove godine pro}i. Bog ~oveka ne}e ostaviti bez pomo}i... Sad }e se
razbesneti oluja, nastupi}e kratkotrajna diktatura antihrista satane.
A onda }e se Hristos ume{ati, rasturi}e sav taj antihristov sistem, zga

zi}e zlo, i On }e ga na kraju krajeva preokrenuti u dobro.21
Moèmo da se sloìmo ili da se ne sloìmo s ovim vi|ewem slike
posledwih vremena, koju je naslikao atonski podvi`nik, ali ona ima isto
toliko prava na postojawe koliko i Tri razgovora Vladimira Solovjova,
koja su pomiwana u dana{wem referatu protojereja Valentina Asmusa, ili
proro~anska predskazawa, koja se pripisuju prepodobnom Serafimu ili
posledwim Optinskim starcima. U svakom slu~aju, re~ima starca Pajsi
ja je svojstven duh trezvene crkvenosti i pastirske brige za to da du{e
hri{}ana ne prebivaju u nepa`wi i dremeù, posebno u dana{we lukavo
vreme. Isto tako je va`no ukazati na to da je obojici staraca, za razliku
od sekta{ke svesti, svojstven iskonski trezveni crkveni eshatolo{ki
optimizam. Starac Pajsije kaè: Danas, kad se ~ovek nalazi u okruèwu
tolikih opasnosti, Bog ga ~uva kao majka dete koje prohodava. Danas nam
Hristos, Presveta Bogorodica i Sveci pomaù vi{e nego u ranija vremena,
ali mi to ne shvatamo... Danas Bog dopu{ta sna`ne potrese. Dolaze te{ka
vremena. êkaju nas velika isku{ewa. Hajde da to ozbiqno shvatimo i da
po~nemo da ìvimo duhovno. Me|utim, ovaj duhovni rad }e vredeti ako ga
budemo obavqali s rado{}u, po svojoj èqi... Mnogi Sveci bi molili da
ìve u na{e vreme kako bi se podvizavali.22
Arhimandrit Emilijan ukazuje na to da je posle vaplo}ewa Sina Boì
jeg Crkva ve} sad slika Nebeskog Jerusalima, dru{tvo oboènih qudi,
novi ìvot u svim svojim projavama...: kroz u~estvovawe u crkvenom ìvo
tu i svedo~ewe toga da obnovqeni ìvot (Rim. 6,4, 7,6) u Duhu Svetom nije
utopija, ve} beskona~na i radosna realna stvarnost, ostvarewe proro~kih
predskazawa. Re~i Gospoda ima neki me|u ovima {to stoje ovde koji ne}e
okusiti smrti dok ne vide Carstvo Boìje da je do{lo u sili (Mk. 9,1)
postaju jasne kroz asketski ìvot i svecelo prepu{tawe voqi Gospoda.23
Arhimandrit Emilijan nas poziva da ne zaboravimo da antihrist ne}e pod
neti Drugi dolazak. Starac smatra da sekiracije povodom vremena Drugog
dolaska i uspostavqawa Carstva Boìjeg predstavqaju qudska mudrovawa.
Priziva nas da ne zaboravimo da se, po{to smo u Crkvi, ve} nalazimo u
doba Hristovog dolaska i u tom kontekstu bojazni: Da li se antihrist ve}
rodio? Da li 666 prethodi Hristu? Da li je êrnobiqska katastrofa
neposredni vesnik budu}ih eshatolo{kih katastrofa? blede pred re~i
ma Apostola do}i }e Dan Gospodwi kao lopov no}u (2Petr. 3,10).
Dan Gospodwi }e do}i kao lopov no}u, kad ga niko ne o~ekuje. Evo kako
}e Spasiteq do}i u Drugom dolasku. Iznenada, kao kad bi se ti odjednom
probudio ujutru i gle, Hristos, voqeni Car na{eg srca stoji pred tobom.
Ovom nebeskom veli~inom ute{i}e nas Bog Koji drì u Svom dlanu ceo
svet. Ne bojte se mra~nih sila. Ne bojte se antihrista. Hristos upravqa
90
ìvotom i On je putovo|a svih, sekunda za sekundom, trenutak za trenut

kom, ka posledwoj kona~noj slavi. On ima vlast nad svom tvarju i nad svim
svetom. Tih i krotak, On }e usmeriti i na{a srca prema ve~noj slavi...
Verni }e se obradovati u Hristu, ustoli~i}e Ga na tronu kao Cara svojih
srca... Drugi dolazak }e biti najsvetlije, kona~no otkrovewe na{eg bla
ènstva. Vidite li? Bog hita i ispred nas i zajedno s nama. Pohitajmo i
mi, deco Boìja, Wemu u susret...24
Zavr{avaju}i svoj referat ponovo èlim da kaèm ne{to o neprola
znoj va`nosti iskustva atonskih podvi`nika za nas. U na{e vreme, kad
toliko nedostaju ìvi primeri, kad su se umnoìle re~i i kwige, ali
su sve malobrojnija ìvotna iskustva, kad se samo odu{evqavamo svetim
podvi`nicima iz pro{losti, ne shvataju}i koliko je velik bio wihov
trud, toliko je va`no da znamo da su ovde i sad, pored nas, ìveli i ìve
podvi`nici pobo`nosti, sveci s ~ijim iskustvom se moè do}i u dodir,
i da moèmo da uloìmo napor da im budemo sli~ni. I govore}i re~ima
starca Pajsija: Dobri Bog }e uzeti u obzir specifi~nosti na{eg vremena,
i uslove u kojima moramo da ìvimo, i traì}e od nas odgovor u skladu
s tim. I ako preduzmemo makar mali podvig, dobi}emo ve}i venac nego
hri{}ani drevne epohe.25
I premda, naravno, spremnost da sve doga|aje u ìvotu doìvqavamo
u svetlosti Drugog Hristovog dolaska, moè da se ostvari napre~ac, i
vi{e je ideal nego ostvarewe, pouke dvojice atonske sabra}e po podvigu
podse}aju nas da je posle Bogovaplo}ewa vreme rastvoreno u Pashalnoj
ve~nosti i da je ìvot svakog od nas, u svako vreme, put koji vodi ka ka
piji Vaskrsewa.
Bogoslovska konferencija Ruske Pravoslavne Crkve
Eshatolo{ko u~ewe Crkve
(Moskva, h/k Danilovski 1417. novembar 2005. god.)
Napomene
1
Arhimandrit Lazar (Aba{idze), Raspiwawe na krstu Qubavi (kelejni zapisi), izd.

Saratovske Eparhije, Saratov, 2005. g., str. 268269. (U kwizi Bog i du{a u XXI veku,
Obraz sveta~ki, 2006.)
2 Starac Emilijan, Besede i pouke, O obnovqenom ìvotu, str. 280, prevod izd.
Hrama svete mu~enice Tatjane (po gr~k. izd. Manastira Blagovesti Majke Boìje u
Ormiliji, podvorje manastira Simonopetra), M., 2005. g.
3 Blaènopo~iv{i Starac Pajsije Svetogorac, Besede, izd. dom Sveta Gora (prva
publ. Manastira Svetog Apostola i Jevan|eliste Jovana Bogoslova u Surotiju, So
lun), t. 1, uvod, str. 21, M., 2003. g.
lun), t. 1, str. 21, M., 2003. g.
PAZIMO NA VREME!
5
91
Blaènopo~iv{i Starac Pajsije Svetogorac, Besede, izd. dom Sveta Gora (prva
lun), t. 1, str. 24, M., 2003. g.
lun), t. 1, str. 40, M., 2003. g.
lun), t. 1, str. 41, M., 2003. g.
lun), t. 1, str. 143, M., 2003. g.
9 Starac Emilijan, Besede i pouke, t. 1, str. 265, prevod izd. Hrama svete mu~. Tatjane
po gr~k. izd. Manastira Blagovesti Majke Boìje u Ormiliji, podvorje manastira
Simonopetra.
10 , 8, PG 44, 144B.
Simonopetra.
lun), t. 1, str. 143144, M., 2003. g.
lun), t. 1, str. 144, M., 2003. g.
14 , , . , . 69, . 3234.
lun), t. 1, str. 147, M., 2003. g.
Simonopetra.
Simonopetra.
lun), t. 1, str. 120121, M., 2003. g.
lun), t. 1, str. 181, M., 2003. g.
lun), t. 2, str. 187188, M., 2003. g.
lun), t. 2, str. 194195, M., 2003. g.
92
22
Blaènopo~iv{i Starac Pajsije Svetogorac, Besede, izd. dom Sveta Gora (prva
lun), t. 1, str. 33, 35, M., 2003. g.
23 Starac Emilijan, Besede i pouke, O obnovqenom ìvotu, t. 1, str. 281282, prevod
izd. Hrama Svete mu~. Tatjane po gr~k. izd. Manastira Blagovesti Majke Boìje u
Ormiliji, podvorje manastira Simonopetra.
24 Starac Emilijan, Besede i pouke, Smernice duhovnog ìvota, t. 5, str. 274275,
Ormilija, 2003.
lun), t. 1, str. 2829, M., 2003. g.
Sa ruskog prevela Marina Todi}
PAZIMO NA VREME!
93
Alan Morison
TAJNA BEZAKOWA
Biblijska i istorijska studija o antihristu
U ovoj studiji, bavi}emo se jednom dosta slo`nom temom osobinama
i identitetom antihrista, prema na~inu na koji je on opisan u Svetom Pi
smu. O ovoj temi je dosta raspravqano tokom cele istorije hri{}anstva, a
i u na{e vreme. Va`no je me|utim imati na umu da Crkva postoji izme|u
Prvog i Drugog dolaska Hristovog u i{~ekivawu blaène nade. Crkva po
stoji u svetu koji sadrì primese zla u svim aspektima postojawa. Drugi
dolazak Hristov predstavqa}e, izme|u ostalog, i kona~ni Bo`ji lek za
re{avawe problema zla nastalog ~ovekovim Padom. Drugi dolazak ne}e
biti samo unapre|ewe ili nastavak dosada{weg poretka. Da budem potpu
no iskren, Drugi dolazak Hristov }e predstavqati kraj istorije kakvom
je mi danas znamo.
Budu}i da }e javqawe antihrista biti posledwe poglavqe u kosmi~
koj istoriji greha, i da }e najaviti Drugi dolazak Isusa Hrista, Koji }e
ponovo do}i u telu, to je sigurno tema koja je vredna na{e pa`we mada
}e weni elementi nu`no biti te{ki. Pisac ove studije }e istraìti i
pitawe ispravnog pristupa prema stavu koji ve} dugo godina vlada me|u
wegovom bra}om protestantima da je rimski papa antihrist ({to je stano
vi{te koga se i on sam jedno vreme pridràvao). Ova i druga stanovi{ta
bi}e preispitana u svetlu dokaza iz Svetog Pisma.
Neophodno je, me|utim, imati u vidu da je ovo ~lanak a ne kwiga, te
da neka od pitawa kao {to su odre|eni aspekti preteristi~kog stanovi
{ta (u okviru kojeg se tvrdi da su Neron odnosno Kaligula, izme|u osta
lih, bili antihrist) ovde ne mogu biti adekvatno razmotrena; moè se
jedino usput primetiti da je Domicijan, koji je carevao nakon Nerona i
Kaligule, posle 90. godine n. e., zasigurno bio mnogo gori i od jednog i od
drugog. Domicijan je Crkvu gonio jo{ okrutnije od svojih prethodnika.
Neron nije bio antihrist, jer da je to bio slu~aj posle wega vi{e ne bi
bilo zlih careva; isto tako, Neronova smrt nije re{ila veliki problem
zla u ~itavoj istoriji qudskog roda, {to ve}ina nas vidi u svakodnevnom
ìvotu. Najve}a primedba na ovu teoriju jeste to {to do Drugog dolaska
Hristovog nije do{lo u anti~kom svetu, ve} nam on tek predstoji.
Posledwih godina, biblijska doktrina o antihristu suo~avala se sa
dva glavna problema. Prvo, u mnogim konfesijama se o woj apsolutno ni
{ta ne moè ~uti, kao da ona nikada nije ni postojala. Drugo, kada se o
woj i govori, ona se ~esto zaodeva u prili~no senzacionalisti~ko ruho i
servira uz odre|ena spekulativna eshatolo{ka u~ewa.
94
95
PAZIMO NA VREME!
I mada je ta~no da postoji veliki broj nejasno}a po ovom pitawu, to

ne bi trebalo da nas spre~i da se wim pozabavimo. Mnogo toga je nejasno
u vezi sa stvarawem sveta, ali to nas ne spre~ava da se tim pitawem ba
vimo. Mnogo toga je nejasno u vezi sa raspe}em Hristovim, a ipak na tu
temu je napisano bezbroj kwiga, ~lanaka i beseda. Ukoliko odlu~imo da
ne propovedamo ili razgovaramo zato {to je ne{to tajna, onda bi nam zai
sta preostalo vrlo malo tema za diskusiju. Ukoliko bismo od diskusije i
prou~avawa odustajali samo zbog ~iwenice da je wihov predmet nemogu}e
razumeti u potpunosti, onda nam ne bi preostalo gotovo ni{ta. Mi, narav
no, u svemu treba da budemo vo|eni re~ima: [to je tajno, ono je Gospoda
Boga na{ega, a javno je na{e i sinova na{ih dovijeka (5.Moj. 29,29). Uprkos
tome {to je tema antihrista obavijena velom tajne, Sveto Pismo nam daje
mnogo informacija o ovom pitawu. Prema tome, moramo u~initi sve {to
moèmo uz Bo`ju pomo} da ovaj predmet prou~imo sa umereno{}u i
ose}awem strahopo{tovawa.
Gr~ka re~i antichristos u biblijskim spisima a srpska re~ antihrist
je wen direktni prevod sa~iwena je od dve re~i, anti i christos. Na gr~
kom, prefiks anti ima dva zna~ewa, kako vidimo u Strongovom leksikonu:
protiv, suprotno ali i za, umesto, na mestu (ne~ega). Mi ~vrsto
verujemo da se obe ove ideje istovremeno mogu primeniti na antihrista
prikazanog u Svetom Pismu.
Koncept koji se nalazi u osnovi ideje o antihristu jeste ovaj: Demon
ska sila koja se istovremeno suprotstavqa Bogu i Wegovom Hristu i
nastoji da uzurpira Wihovu vlast, pa da zatim ustanovi svoju vladavinu
svetom svetom koji, zapravo, pripada svome Tvorcu. Suprotstavqawe
Hristu i uzurpirawe Wegove vlasti i vladi~anstva posebno je opredeqe
we satane, jo{ od po~etka vremena. Primer toga nalazimo u Jevan|equ po
Luki, 4, 5, 6: I izvede ga |avo na goru visoku i pokaza mu sva carstva ovo
ga svijeta za tren oka. I re~e mu |avo: Tebi }u dati svu vlast ovu i slavu
wihovu, jer je meni predana, i kome ho}u dajem je.
Ta~no je da je satana nakon pada postao barem u strogo pravnom smi
slu knez odnosno vladar ovoga sveta, jer je tada Adam izgubio pravo
da bude gospodar nad Bo`jom tvorevinom.1) Me|utim, pobedom Hristovom
na Krstu, satana je isteran iz uzurpiranog kneèvstva i izveden na sud
(Jovan 12,31, up. Otk. 12,9).
Iako zna da malo vremena ima (Otk. 12,12) {to ga dodatno razjaruje
satana i daqe uporno nastavqa da gradi svoje carstvo na zemqi, i to
na jedan lukav i pritvoran na~in. U tome i jeste wegova himera wegova
velika zabluda, wegova samoobmana: satana, iako zna da je poraèn, ipak
misli da zaista poseduje svet i wegova carstva i da s wima moè da radi
{to god poèli. Ne mogav{i da istrpi konkurenciju, on Hrista smatra
uqezom. Satana }e nastaviti da ìvi u ovoj zabludi dok wu kona~no ne
razbije sama sila Drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista.
Stvarni identitet antihrista ve} dugo vremena je predmet naga|awa,
tako da je antihrist imao mnogo lica tokom istorije Crkve. Antihrist
nije uvek predstavqan kao pojedinac. Na primer, rimskim carevima Nero
nu, Domicijanu i Kaliguli kasnije su pridodati Muhamed, Hitler i Sadam
Husein kao potencijalni antihristi. âk se i arijanska jeres pomiwala
kao mogu}nost.
Bilo je jo{ nebuloznijih identifikacija. Hengstenberg i wegova {ko
la poistovetili su antihrista sa socijalnim radikalizmom i vojnim de
spotizmom koji je karakterisao vladavinu Napoleona tre}eg.1 Gode i
drugi tvrdili su da je antihrist onaj negativni liberalizam, koji, zajed
no sa gotovo cini~nim senzualizmom, dejstvuje u modernoj civilizaciji
kao najdestruktivniji agens demoralizacije.2 Ne moè se pore}i da su
svi ovi qudi i pokreti bili u~esnici u univerzalnom duhu antihrista,
ali tvrditi da su oni predstavqali najve}eg protivnika Bo`jeg ~ista je
besmislica. I mada su ovi qudi imali mnogo od odlika antihrista, wima
nedostaje jo{ mnogo toga da bi bili progla{eni za kona~nog antihrista.
U posledwih nekoliko stotina godina, rimski papa (kao i sama insti
tucija papstva) ~esto je nazivan antihristom. Zastupnici ovakvog stava
odva`no tvrde da oni koji se ne pridràvaju dogme o papi kao antihristu
u velikom broju slu~aja, bojimo se, nikada nisu seli i temeqno prou~i
li ovo pitawe.3 Ovaj tekst je, me|utim, nastao kao rezultat temeqnog
desetogodi{weg istraìvawa. U jednom periodu svog ìvota, pisac ovog
teksta se i sam pridràvao ideje da se re~i ~ovjek bezakowa iz Druge
poslanice Soluwanima 2, 3, 4 odnose na instituciju rimskog papstva. Me
|utim, {to je vi{e istraìvao ovo pitawe, to je postajao sve uvereniji
da se biblijski detaqi jednostavno ne slaù sa tom dogmom. Shvativ{i
da je Sveto Pismo sigurno va`nije od doktrina pojedina~nih qudi, ose
tio je èqu da objektivno prou~i ne samo ovaj predmet, ve} i veliki broj
drugih. A kakva je radost i sloboda prou~avati Sveto Pismo bez me{awa
verovawa i ideja qudi (Gal. 5,1)!2)
1)Mada
bi se sa ~isto juridi~kog stanovi{ta mogao ispravno nazvati knezom ovog

sveta (jer je Adamovim Padom stekao pravo na takvo knezovawe pod vrhovnom vla{}u
Boga), Satana nikada nije bio istinski vlasnik, jer, u istini, Gospodwa je zemqa
i {to je god u woj (Ps. 24, 1; 1. Kor. 1, 26).
2)[ibolet
je biblijska re~ koja ozna~ava kriterijume obavezne za punopravno ~lanstvo

u nekoj grupi. Ona vodi poreklo od re~i koju su qudi od Galada koristili da provere
96
97
PAZIMO NA VREME!
Veliki je broj publikacija, od navodno akademskih do potpuno besmi

slenih, ~ija je svrha da opravdaju doktrinu o papi kao antihristu. Jedan
autoritativan ~lanak uglavnom akademske prirode pojavio su u dobro po
znatom i po{tovanom ~asopisu Reformed.4 U wemu se doktrina o papi
kao antihristu izlaè u svom najbeskompromisnijem obliku, uz pozivawe
na esej pod nazivom Prikaz antihrista ènevskog teologa Frensisa
Turetana (16231687), koga mi ina~e veoma po{tujemo u vezi sa mno{tvom
drugih pitawa.5
Prema mom uverewu, za stanovi{te o papi kao antihristu najzaslu
`niji su prvobitni protestantski reformatori iz 16. i 17. veka. Oni su
ovakvo shvatawe {irili uglavnom iz istorijskih razloga, a posebno zbog
toga {to su morali da opravdaju svoje odvajawe od Rimokatoli~ke Crkve.
Ukoliko analiziramo wihove spise o papi kao antihristu, uvide}emo da
se oni neizbe`no javqaju u takvom kontekstu.6 U istoriji Crkve, bilo je
mnogo slu~ajeva kada su sekundarne doktrine podizane na nivo {iboleta,
kako bi se iskoristile za opravdavawe sekta{kog raskola. Takav je bio
slu~aj i sa idejom o papi kao antihristu.
U krugovima u kojima je verovawe u doktrinu o papi kao antihristu
obavezno, ~esto se sa iskqu~ivo{}u tvrdi da }e svi koji u wu ne poveruju
nu`no prihvatiti stanovi{te Rima i Rimokatoli~ku crkvu priznati za
nepogre{ivu hri{}ansku denominaciju. To je, me|utim, samovoqna taktika
za zastra{ivawe, ~iji je ciq da qude spre~i da preispituju svoju navodno
pravovernu poziciju.
U ovoj kratkoj studiji, prou~i}emo biblijska i istorijska spomiwawa
antihrista, nakon ~ega }emo ispitati odlike i karakter antihrista na
osnovu podataka predo~enih u Svetom Pismu.
otuda znamo da je posqedwi ~as (1.Jov. 2,18). Po ovome raspoznavajte Duha

Boìjeg: Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu do{ao, od
Boga je; a svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu do{ao,
nije od Boga; i to je duh antihrista, za kojega ste ~uli da dolazi, i sada
je ve} u svijetu (1.Jov. 4,2,3). I dok se ovi tekstovi odnose na samog anti
hrista (pri ~emu se drugi odnosi jo{ i na duh antihrista), druga dva
teksta se odnose iskqu~ivo na princip ili duh antihrista: Ko je la
`qivac ako ne onaj koji pori~e da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist,
koji odri~e Oca i Sina (1.Jov. 2,22). Jer mnoge varalice izi|o{e u svijet,
koji ne priznaju Isusa Hrista da je do{ao u tijelu; takav je varalica i
antihrist (2.Jov. 7).
Antihrist dolazi, i sada su se pojavili mnogi antihristi. Posto
ji kqu~na razlika izme|u osobe koja je antihrist i onoga {to se moè
nazvati miniantihristima varalicama i la`nim u~iteqima, posebno
onima koji pori~u Vaplo}ewe Sina Bo`jeg i Bogo~oveka Isusa Hrista.
Kao {to je ve} napomenuto, prefiks anti ne zna~i samo protiv ve}
i umesto odnosno na mestu (nekoga). Prema tome, glavni koncept o
antihristu jeste da on predstavqa demonsku silu koja se istovreme
no suprotstavqa Bogu i Wegovom Hristu i nastoji da uzurpira Bo`ju
vlast, pa da zatim ustanovi svoju dalekose`nu vladavinu svetom sve
tom koji, zapravo, pripada svome Tvorcu. (Lk. 4,5,6, Kol. 1,15,16, Jev. 1,2).
Dakle, odre|eni delovi Biblije se jasno odnose na generi~ke osobine
antihrista (npr. 1.Jov. 2,22), i mogu se primeniti na brojne pojedince i
pokrete tokom ~itave istorije Crkve. Postoje, me|utim, i odlike koje se
pripisuju specifi~nom pojedina~nom protivniku Boga i Wegovog Hri
sta u kome }e sve te generi~ke osobine dosti}i svoj vrhunac i ispuwewe
(npr. 2.Sol 2,3,4).
Teolozi smatraju da se biblijska spomiwawa antihrista ne mogu sve
sti samo na ~etiri eksplicitna javqawa ove re~i u poslanicama svetog
apostola Jovana. To ne bi trebalo da nas ~udi, imaju}i u vidu re~i koje
je Gospod izrekao posle Pada, rekav{i da }e ustanoviti neprijateqstvo
izme|u sjemena zmije (dece |avolove, up. Jov. 8,44) i sjemena ène (pre
svega, Hrista, ali i sve izabrane dece Bo`je, up. Gal. 3,16), ~ime je pokre
nut sukob kosmi~kih razmera koji }e biti okon~an tek Stra{nim sudom
o Drugom dolasku Hristovom (1.Moj. 3,15, Otk. 20,9,10).
Iako gore navedeni tekstovi predstavqaju sva direktna, eksplicitna
spomiwawa re~i Antihrist u Bibliji, to ne zna~i da se antihrist ne
spomiwe vi{e nigde u Svetom Pismu. Postoje samo dva stiha u Bibliji u
kojima se Otac, Sin i Duh Sveti eksplicitno pomiwu zajedno (Mat. 28,19,
Gal. 4,6), ali to ne zna~i da u Svetom Pismu nema i drugih stihova kojima
se o~igledno otkriva istina o Trojedinom Bogu.
I. BIBLIJSKA SPOMIWAWA ANTIHRISTA

O biblijskim spomiwawima }emo govoriti u dva dela: prvi }e se od
nositi na eksplicitna spomiwawa, a drugi na implicitna.
1. Direktna, eksplicitna spomiwawa

Sama re~ antihrist predstavqa prevod gr~ke re~i antichristos. Ova
re~ se javqa na samo ~etiri mesta u Svetom Pismu u dve kwige Novog
Zaveta istog autora. Tri puta se javqa u Prvoj poslanici svetog apostola
Jovana, a jednom u drugoj wegovoj poslanici: Djeco, posqedwi je ~as, i kao
{to ~uste da antihrist dolazi, i sada su se pojavili mnogi antihristi;
da li je neki ~ovek od Jefrema. Qudi od Jefrema nisu znali da pravilno izgovore
slovo { (Sud. 12, 5, 6).
98
99
PAZIMO NA VREME!
2. Implicitna, proro~ka spomiwawa
Tajna bezakowa se probija kroz posqedwi ~as qudske istorije pe

riod od vaznesewa Hristovog do Wegovog povratka (up. 1Jov. 2,18).3) Dok god
bude trajao ovaj posqedwi ~as, pojavqiva}e se i nestajati mnogo anti
hrista, ali su to sve tek prethodnici kona~nog antihrista i ne smeju se
zameniti sa wim.
Ima i komentatora koji smatraju da se Hristove re~i iz Jevan|eqa
od Jovana 5, 43 zapravo odnose na antihrista; Gospod Isus Hristos ovde,
u razgovoru sa neveruju}im Jevrejima, Sebe upore|uje sa nekom drugom oso
bom rekav{i: Ja sam do{ao u ime Oca Svojega i ne primate Me; ako drugi
do|e u ime svoje, wega }ete primiti. [podvla~ewe autora]. Na ovo }emo
se vratiti ne{to kasnije.
Sva novozavetna spomiwawa antihrista imaju koren u starozavetnim
proro~anstvima. Zbog toga }emo sada dati pregled imlicitnih proro~kih
spomiwawa u Starom Zavetu.
i. Implicitna, proro~ka spomiwawa u Novom Zavetu

Prvo od ovih spomiwawa je svakako odlomak iz Druge poslanice So
luwanima 2, 3, 12. Kako pi{e Leon Miros u Novom biblijskom re~niku:
Pavle ne koristi termin 'antihrist', ali se '~ovjek bezakowa', o kome on
govori u Drugoj poslanici Soluwanima 2, 3 i daqe, jasno odnosi na to
bi}e.7
U ovom odlomku, sveti apostol Pavle govori o Drugom dolasku Hri
stovom, do koga }e do}i nakon {to se dese dve stvari: 1) apostasija,
otpadni{tvo (o ~emu }emo kasnije vi{e govoriti) i 2) pojava ~ovjeka
bezakowa, za koga se smatra da zapravo predstavqa antihrista. Sasvim
je jasno da se u ovom pasusu govori o pojedincu. Gr~ka re~ koja se ovde
koristi jeste anthropos, ~ovek, u jednini. Pavle nikada ne govori figu
rativno ili simvoli~ki, a da pri tom ~itaocima ne objasni da to ~ini
(npr. Gal. 4,24).
Druga poslanica Soluwanima predstavqa potpuno razli~iti ànr od
Otkrivewa Jovanovog, koja obiluje starozavetnim simvolizmom. U ovom od
lomku iz Druge poslanice Soluwanima, iako je re~ o tajni, nema nikakvih
nejasno}a. Zaista, ono {to pi{e ne daje nam nikakvog povoda da ~oveka
bezakowa shvatimo na bilo koji na~in osim bukvalno, zbog ~ega on mora
biti konkretan pojedinac vrhunac istorijskog bezakowa qudi a ne niz
pojedinaca ili poloàj koji mogu zauzimati brojni qudi.
Jo{ jedno implicitno proro~anstvo o antihristu nalazimo u Kwizi
Otkrivewa, glava 12. Ove imamo sliku tajne bezakowa, koju Pavle po
miwe u Drugoj poslanici Soluwanima, a koja svoje ispuwewe doìvqava
u carstvu zemaqskom koje antihrist uspostavqa. U Otkrivewu 13 tako|e
imamo dve zveri, koje su sinonim za zver i la`nog proroka kojima }e se
u Kwizi Otkrivewa kasnije suditi (Otk. 19,20,20,10). U odre|enom smislu,
ove dve zveri simvol su tajne bezakowa koja dejstvuje preko dràvnih
sistema i sistema verskih, nau~nih i filosofskih verovawa u ~itavom
jednom dobu, mada }e do wenog vrhunca i ispuwewa do}i tek tokom kratke
vladavine apsolutne inkarnacije qudske pobune i greha vladavine pra
vog antihrista. Mnogi komentatori se slaù sa tvrdwom Filipa E. Hjuza
koji za zver iz Otkrivewa 13 kaè: Zver bi trebalo smatrati duhom an
tihri{}anstva koji se preko qudi manifestuje tokom ~itave hri{}anske
ere, mada }e svoju finalnu i najve}u silu dosti}i tek za vreme vladavine
~oveka zla na kona~nom vrhuncu sveukupne istorije.8
Ovaj proces je identi~an onom navedenom u 1. Jov. 2, 18: Djeco, posqed
wi je ~as, i kao {to ~uste da antihrist dolazi, i sada su se pojavili mnogi
antihristi; otuda znamo da je posqedwi ~as.
ii. Implicitna, proro~ka spomiwawa u Starom Zavetu

Dan. 7, 8,11: Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste me|u onijema,
a tri prva roga i{~upa{e se pred wim; i gle, o~i kao o~i ~ovje~ije bjehu
na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari. Gledah dokle se postavi{e
prijestoli, i starac sjede, na kom bje{e odijelo bijelo kao snijeg, i kosa
na glavi kao ~ista vuna, prijesto mu bija{e kao plamen ogweni, to~kovi
mu kao ogaw razgorio. Rijeka ogwena izlaà{e i tecija{e ispred wega,
tisu}a tisu}a sluà{e mu, i deset tisu}a po deset tisu}a stajahu pred
wim; sud sjede i kwige se otvori{e. Tada gledah radi glasa velikih rije
~i koje govora{e onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zvijer i tijelo joj
se ra{~ini i dade se da izgori ogwem.
Naj~e{}e tuma~ewe Kwige proroka Danila 7 jeste da ovaj mali rog
predstavqa finalnog, potoweg antihrista. Me|utim, treba napomenuti
da se mali rog iz Kwige proroka Danila 8, 9 odnosi na seleukidskog
kraqa Antioha Epifana, a ne na antihrista. Kao {to }emo kasnije vide
ti, Antioh Epifan je bio jedan od miniantihrista, praslika (simvol
ili prethodnik) kona~nog antihrista, pa se prema tome opisuje na isti
na~in.
Iz gore navedenih stihova iz Kwige proroka Danila moèmo videti
da, iako antihristova usta govorahu velike stvari, ipak dolazi do Stra
{nog suda i on biva uni{ten. Jovan istu sliku opisuje u Otkrivewu. Ali
3)Ovaj
posqedwi ~as istorije vreme od Hristovog Vaznesewa do Wegovog drugog

dolaska tako|e je poznat pod nazivom posledwi dani (Djela 2,17; Jev. 1,2). Treba
napraviti razliku izme|u posqedweg ~asa ili posqedwih dana i posledwega
vremena (Dan. 12, 4, 9).
100
101
PAZIMO NA VREME!
neka se zna da svaki put kada se govori o antihristu ili se on pomiwe

u Svetom Pismu odmah za tim takore}i u istom dahu biva otkriveno
ili da on ne}e odneti kona~nu pobedu nad vernicima, ili da }e oni na
kraju biti pobedioci, ili da }e svi wegovi planovi propasti, a on biti
uni{ten dolaskom Hristovim (1.Jov. 2,24,27,4,4, 2.Jov. 9b, Dan. 7,11,12,22,25,26,
2.Sol. 2,8, Otk. 14,1,20). Takav naglasak na krajwoj pobedi neophodan je da
ukrepi narod Bo`ji, jer Sveto Pismo isto tako nedvosmisleno pokazuje
da }e tokom vladavine antihrista on na uàsan na~in goniti, pa ~ak i
nadvladati vernike, potpuno uni{tiv{i wihov zemaqski uticaj (Dan.
7,25,12,7, Otk. 13,7,15).
Rog je u Svetom Pismu simvol snage ili mo}i (videti npr., 1.Sam. 2,1, Ps.
132,17, Pla~. 2,17). Zbog toga je ispravno antihrista, to najmo}nije qudsko
bi}e zla koje }e ikada biti ro|eno, nazvati malim, a ne velikim rogom
(hebrejski: zehayr, mali, Dan 7, 8). Kako navodi Strongov leksikon, koren
ove hebrejske re~i jeste re~ koja zna~i biti bezna~ajan.9 Drugim re~i
ma, povr{nom, bezvernom posmatra~u bi se moglo u~initi da je antihrist
mo}an (jer }e on svakako biti uàsavaju}i protivnik), ali u kontekstu
sveukupnog poretka stvari a posebno u pore|ewu sa silom i snagom Go
spodwom takav se rog moè smatrati samo malim! Ovo nikada ne smemo
da zaboravimo. Jer, ta nas istina podse}a ne samo na prevlast Boìju, ve}
i na nu`nu podre|enost |avola svome Tvorcu. Sveto Pismo nam nepresta
no pruà takvu utehu u svetlu uàsnog progona (npr. Otk. 2,10,11, Mt. 10,22,
Lk. 21,17,19, Jn. 16,33).
Ukoliko sada bacimo pogled unazad na celokupnu istoriju sveta,
uo~i}emo antitezu osnovnu duhovnu borbu koja se vodi sve od vremena
iz Kwige postawa 3,15 izme|u Semena ène i semena zmije. U pitawu je
duhovni sukob nastao u vreme Pada, koji }e trajati sve do Stra{nog suda
na kraju vremena.
U pitawu je sukob izme|u dva carstva: Carstva Bo`jeg, koje je stvarno,
oku nevidqivo, a opet beskona~no; i carstva sataninog, koje je iluzorno,
ovosvetsko i privremeno. To je sukob koji se nalazi u osnovi celokupne
istorije sveta od Pada do Kona~ne Pobede i sam ga je Bog takvim predo
dredio (1.Moj. 3,15). Isus taj sukob podràva kada kaè: Ne mislite da sam
do{ao da donesem mir na zemqu; nisam do{ao da donesem mir nego ma~ (Mt.
10,34). I opet: Mislite li da sam do{ao da mir dam na zemqi? Ne, kaèm
vam, nego razdjeqewe (Lk. 12,51). Do ove podele dolazi prirodno, kada god
i gde god se propoveda Jevan|eqe. Jedna grupa (ovce) ~uje Hristov glas, a
druga (jarad) odbacuje re~i Hristove i ostaje u sataninom zemaqskom car
stvu (Jn. 10,1,5, 2.Kor. 2,14,16, Mt. 25,31, i daqe). Satani je od samog po~etka isto
rije qudskog roda glavni ciq i namera bilo da osnuje carstvo na zemqi.
Gospod je ~esto spre~avao da se ova wegova namera u potpunosti ostvari
(npr. u vreme Potopa i Vavilonske kule, itd.), jer se jo{ nije bilo ispu
nilo vreme za weno ostvarewe i krajwi sud.
Greh je u{ao u ovaj svet zbog laì da ~ovek moè sam sobom postati
bog. Kako u~i Biblija, ova la` }e svoj vrhunac, ispuwewe, rasplet, kulmi
naciju i ostvarewe doìveti sa dolaskom ~oveka poznatog kao antihrist,
koji }e se proglasiti otelovqewem Boga. Ono {to je otpo~elo prevarom
na{ih praroditeqa svoj zenit dostiè u antihristu tom savr{e
nom ~oveku bezakowa. îtava istorija kre}e se ka uàsnom otkrivewu
i najsilnijem primeru onoga {to ~ovek odvojen od Hrista jedino moè
da postane: ka antihristu.
Eto za{to Jovan koristi tajanstveni broj 666 u vezi sa antihristom:
Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izra~una broj zvijeri; jer je broj ~ovje
kov, i broj wezin je {est stotina {ezdeset i {est (Otk. 13,18).
Ni u gr~kom jeziku ispred re~i ~ovjek nema neodre|ene pokazne zame
nice. Kaè se da je 666 broj ~ovekov, i ta~ka. Gospodwi broj je sedam, 777,
{to bi predstavqalo Boànsku Trojicu. ôvekov broj je 6, i on }e uvek
biti mawi od 7, ma koliko ~ovek nastojao da se proglasi Bogom. 666 jeste
trojstvo broja 6. Antihrist je inkarnacija onoga {to ~ovek moè da po
stigne na zemqi, a {to je suprotstavqeno veli~anstvenom delu Gospodwem
prikazanom u boànstvenom savr{enstvu broja 777. 666 je broj ~oveka a
ne Boga, koga mi nikada ne}emo dosti}i uprkos svim na{im planovima,
pretenzijama ili te`wama.
Kada se javi antihrist, zavlada}e neograni~ena mr`wa prema svemu
{to je dobro i ispravno (kao i prema onima koji dobro i ispravno ~ine).
Nastupi}e rastu}e bezakowe, bezbo`ni{tvo, nemoral, odstupawa od zako
na Bo`jeg i stra{an progon svetiteqa. Me|utim, moramo uvek zapamtiti
da }e ukratko posle javqawa antihrista istinski Gospod Hristos ponovo
do}i i doneti sud, vaskrsewe i obnovu ~itavog sveta.
3. Tipolo{ka spomiwawa antihrista u Svetom Pismu

Ukoliko Bibliju analiziramo malo dubqe ({to je neophodno u~initi
ako èlimo da razumemo svu wenu punotu), uvide}emo da su li~nosti iz
Starog Zaveta i wihove sudbine zapravo posluìli kao tipovi. Tip
je obrazac, neka vrsta primera ili prethodnika, simvol koji je toliko
snaàn da se iz wega moè izvu}i obiqe lekcija za one koji su voqni da
u~e iz primera. Pavle govori ba{ o ovim tipolo{kim primerima kada
kaè: A sve ovo wima se doga|a{e za primjer, a napisa se za pouku nama,
na koje do|e svr{etak vijekova (1.Kor. 10,11).
Drugim re~ima, glavne li~nosti iz Svetog Pisma i istorijski doga|aji
u kojima su oni u~estvovali imaju duhovni zna~aj koji mora biti shva}en
ukoliko èlimo da razumemo svu dubinu Bo`jeg promisla. Gr~ka re~ koja
102
103
PAZIMO NA VREME!
se u gore navedenom stihu prevodi kao primjer jeste re~ typos, iz koje
izvedena na{a re~ tip. Prema tome, ove stvari se wima doga|a{e da bi
posluìle kao tipovi ili obrasci, duhovni primeri iz kojih moèmo
da u~imo i duhovno uzrastamo.
Primere ove vrste tipologije ~esto nalazimo u ìvotima brojnih
kqu~nih li~nosti iz Starog Zaveta. Uzmimo, na primer, Mojsija. Wegov
ìvot i iskustvo predstavqaju pravi model biblijske tipologije. Na
primer: Mojsije narod Bo`ji izvodi u slobodu iz faraonskog ropstva, i
kroz pustiwu ih vodi u Obe}anu zemqu. Hristos, isto tako, Svoj narod iz
vodi u slobodu iz |avolskog ropstva, vode}i ih kroz pustiwu ovoga sveta
u ìvot budu}eg veka. Mojsije je praslika, tip Hrista, kao {to su to
bili Samuilo i David. Iz wihovog ìvota, izvodimo op{te tipolo{ke
lekcije koje su od ogromnog zna~aja za na{ duhovni ìvot, na{e uzrastawe
kao dece Boìje i na{e razumevawe sebe samih u odnosu na svet koji nas
okruùje i na na{e bli`we.
Sveto Pismo sadrì odre|eni broj praslikovnih spomiwawa antihri
sta ili duha antihrista. Ta spomiwawa su najava kona~nog antihrista
i prikazuju odre|ene karakteristike koje }e on imati, pa su ovi tipovi
antihrista ~esto pogre{no shvatani kao sam antihrist. Upravo zbog toga
moramo biti veoma oprezni kada nekog ìvog ~oveka preuraweno progla
{avamo ~ovekom bezakowa.
Prvi tip antihrista u Svetom Pismu jeste Nevrod: Hus rodi i Ne
vroda; a on prvi bi silan na zemqi; bje{e dobar lovac pred Gospodom; zato
se kaè: dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod. A po~etak carstvu wegovu
bje{e Vavilon... (1.Moj. 10,8,10).
Prethodnu civilizaciju je izbrisao potop, a Nojev unuk, Nevrod, osno
vao je carstvo sme{teno u delu Mesopotamije poznatom pod imenom Senar.
Unutar ovog carstva, leào je grad koji }e postati poznat kao Vavilon.
Babylon je gr~ki prevod hebrejske re~i babel.
O ovom Nevrodu se kaè da je silan na zemqi i dobar lovac pred
GOSPODOM (1.Moj. 10,8, 9). Ova fraza pred GOSPODOM zna~i u lice
GOSPODU, u smislu da se Nevrod pona{ao kao da je ne{to posebno pred
Bogom i gordeqivo izazivao Boga.
Kada shvatimo da ime Nevrod poti~e od hebrejskog glagolskog oblika
nimrodh, {to zna~i pobunimo se ili usprotivimo se,10 shvatamo da je
ovde re~ o velikom mo}niku koji se protivi Bogu i sopstvenim snagama
gradi zemaqsko carstvo. Prema tome, moèmo re}i da ovaj Nevrod ne samo
{to predstavqa sliku svog duhovnog oca satane, ve} je on istovremeno tip
i prethodnik krajweg buntovnika, ~ovjeka bezakowa, za koga apostol
Pavle proro~ki kaè da }e u posledwe dane predvoditi duhovni Vavilon
(2.Sol. 2,2,12).
Jo{ jedan praobrazni primer antihrista je i sam Vavilon:

Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj }e vrh biti do neba, da ste~emo
sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemqi (1.Moj. 11,4).
Ovo je najava duha antihrista qudska bi}a ne samo {to se trude da
zauzmu Bo`je mesto, ve} Mu se i suprotstavqaju na svaki na~in. Drugim
re~ima, oni kolektivno osnivaju prvo svetsko, vaseqensko, autonomno, po
liti~ko i versko dràvno ure|ewe. To je otelovqewe duhovne gordosti i
sigurni pokazateq toga da je ovo nastojawe qudi demonskog porekla.
Drugi tipolo{ki primer antihrista jeste opis vavilonskog kraqa
u Kwizi proroka Isaije 14,13,14: A govorio si u srcu svom: iza}i }u na
nebo, vi{e zvijezda Boìjih podignu}u prijesto svoj, i sje{}u na gori
zbornoj na strani sjevernoj; iza}i }u u visine nad oblake, izjedna~i}u se
s vi{wim.
Postoji upe~atqiva sli~nost izme|u gore navedene izjave o vavilon
skom kraqu: Iza}i }u u visine nad oblake, izjedna~i}u se s vi{wim (Isa.
14,13), i izjave qudi vavilonskih: Hajde da sazidamo ... kulu, kojoj }e vrh
biti do neba, da ste~emo sebi ime (1.Moj. 11,4). To pokazuje da je vavilon
ski kraq praslika antihrista i odraz satane. Ne treba da nas ~udi to {to
opet nailazimo na odjek satanskog duha. Jer antihrist }e predstavqati
satanofaniju na zemqi. Kada se ovaj javi, satana }e antihristu preneti
svoju mo}, tron i vlast (Otk. 13,2b).
Ono {to vaì za kraqa vavilonskog iz Kwige proroka Isaije 14, 13 va
ì i za kneza tirskog opisanog u Kwizi proroka Jezekiqa 28, 1, 2: [to se
ponese srce tvoje, te veli{: ja sam Bog, sjedim na prijestolu Bo`jem usred
mora; a ~ovjek si a ne Bog i izjedna~uje{ srce svoje sa srcem Bo`jim.
I opet, ovo tipolo{ko spomiwawe se odnosi isto toliko na satanu
koliko i na antihrista. Kontekst je pobuna. Satana je bio prvi buntov
nik protiv Boga. Antihrist }e na vrhuncu bezakowa biti posledwi.
Onda pobune vi{e ne}e biti.
Opis Antioha Epifana jo{ jedno je praslikovno spomiwawe antihri
sta: I iz jednoga od wih izide jedan rog malen i naraste vrlo velik pre
ma jugu i istoku prema krasnoj zemqi. I naraste sve do vojske nebeske, i
obori na zemqu neke od vojske i od zvijezda, i pogazi ih. I naraste sve do
poglavara toj vojsci (Dan 8, 9, 11a).
Ve} smo videli da je mali rog iz Kwige proroka Danila 7 proro~ko
spomiwawe antihrista. Ovde se iste re~i koriste da se opi{e Antioh
Epifan seleukidski kraq koji je vladao od 175164. godine pre Hrista,
progawao qude Bo`je i skrnavio hram. Skrnavqewe hrama je omiqena de
latnost onih koji postupaju u duhu antihrista; u Jevan|equ po Mateju
24,15 nalazimo primer toga, koji je istovremeno i tipi~no dvostruko pro
ro{tvo o uni{tewu Jerusalima pod Titom 70. godine nove ere i o tome
104
105
PAZIMO NA VREME!
kako }e antihrist sesti u hram Bo`ji kao Bog, tvrde}i za sebe da je Bog
(2.Sol. 2,4).
Drugi tip antihrista u Svetom Pismu jeste Juda Iskariotski, koga
Gospod Isus naziva sinom pogibli (Jn 17,12). Istom ovom frazom ozna~a
va se i antihrist u Drugoj poslanici Soluwanima 2, 3. Naredni tip an
tihrista prikazan u Svetom Pismu jeste Irod, vladar opisan u Djelima
apostolskim 12, 21, 23: I u odre|eni dan obu~e se Irod u carsku haqinu,
i sjev{i na prijesto odrà im govor; a narod klica{e: Glas Bo`ji, a ne
~ovje~iji! Ali odjednom udari ga an|eo Gospodwi, jer ne dade slave Bogu;
i budu}i izjeden od crva izdahnu.
Irod je tip antihrista jer se predstavqa kao Bog i dozvoqava da ga
po{tuju kao Boga, ali ubrzo biva uni{ten svemo}nom rukom Bo`jom (up.
2.Sol. 2,8).
Jo{ jedno praslikovno spomiwawe antihrista (koje se moè smatrati
i eksplicitnim) jeste opis la`nih hristosa i la`nih proroka u Jevan
|equ po Mateju 24, 24: Jer }e se pojaviti la`ni hristosi i la`ni pro
roci, i pokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude mogu}e,
i izabrane. Ovo mno{tvo la`nih hristosa i la`nih proroka samo su
pripremni antihristi, koji spremaju put za dolazak kona~nog la`nog
hrista, antihrista.
Sveto Pismo, prema tome, obiluje tipolo{kim spomiwawima anti
hrista svih onih qudi koji se, po{to steknu vlast, progla{avaju Bogom,
a zatim bivaju osu|eni zbog samopreuzno{ewa, gordosti i nepriznavawa
Tvorca.
Po{to smo analizirali Sveto Pismo i biblijska spomiwawa antihri
sta, da}emo saèt pregled istorijskog razvoja u~ewa o tom pitawu.
49,17: Dan }e biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda kowa za ki~i
cu, te pada kowik nauznako, kao i zbog neobi~ne ~iwenice da se Dan ne
pomiwe u spisku plemena u sedmoj glavi Otkrivewa Jovanovog.
U to prvo vreme, dakle preovladavalo je stanovi{te ranih Otaca Cr
kve. Me|utim, kako je hri{}anstvo i samo po~elo da se upli}e u vladavinu
zveri (to jest, svetovnih vlasti), javila se sasvim pogre{na ideja da je
zadatak Crkve da izgradi carstvo Bo`je na zemqi, dok je ideja o bliskom
dolasku Hristovom po~ela da bledi. Kada se to desilo, i koncept o anti
hristu je vremenom izgubio zna~aj u verskom razmi{qawu qudi.
II. KRATKA ISTORIJA UÊWA O ANTIHRISTU

1. Stanovi{te ranih Otaca Crkve
Rani Oci Crkve dosta su pisali o antihristu. Ve}ina je imala ne{to
da kaè na tu temu, ali najzna~ajniji su spisi Irineja Lionskog, Ipolita,
Laktancija i Ilarija iz Piktavijskog.11
Svi oni su smatrali da }e antihrist biti pojedinac koji }e se javiti
u budu}nosti, a ne niz pojedinaca ili neko odre|eno zvawe, i da }e wegov
dolazak blisko prethoditi Drugom dolasku Gospoda Isusa Hrista. Po{to
je nekih stotinu godina vladalo verovawe da je povratak Gospoda Isusa
blizu, a Sveto Pismo jasno kaè da Wegovom dolasku mora prethoditi ja
vqawe antihrista, i rani Oci Crkve traìli su antihrista.
Ve}ina je smatrala da }e on biti Jevrejin, a neki su ~ak tvrdili da
}e biti iz plemena Danovog na osnovu proro~anstva iz Kwige postawa
2. Antipapsko raspoloèwe
Oko 11. veka, po~ela je da se {iri ideja da mo} papstva predstavqa
pretwu po razvoj dru{tva. Sa zahuktavawem sukoba izme|u careva i papa,
javila se ideja da bi papstvo vrlo lako moglo da bude kandidat za antihri
sta. U vreme albiàna (13. vek), valdeàna (1316. vek) i u~enika Xona
Husa (13721415) i Xona Vajklifa (13301384), ova ideja o Rimu je ve} bila
{iroko prihva}ena. Osim toga, smatralo se da onaj koji sad zadràva
iz Druge poslanice Soluwanima 2 jeste zapravo svetovna vlast, za koju se
verovalo da predstavqa obnovu starog Rimskog carstva.
3. Rimokatoli~ko stanovi{te
Ovde vaqa napomenuti da rimokatoli~ko stanovi{te predstavqa na
stavak verovawa ranih Otaca Crkve da je antihrist pojedinac koji tek
treba da do|e i koji }e biti uni{ten Drugim dolaskom Hristovim.
4. Stanovi{te reformatora
Reformatori su verovali da je papstvo antihrist, a rimokatolici tog
doba su za antihrista progla{avali Martina Lutera (14831546). U Apo
logiji augsbur{ke ispovesti (1531, ~iji je autor bio Filip Melanhton
u saradwi sa Luterom), kaè se slede}e: Papa ima najvi{u mo} i u sve
tovnoj i u duhovnoj oblasti, oba ma~a, i svetovni i duhovni. /.../ Ukoliko
na{i protivnici zastupaju ideju da qudski obredi zadobijaju iskupqewe,
blagodat i opro{taj grehova, oni zapravo osnivaju carstvo antihristovo.
Carstvo antihristovo jeste novi vid sluèwa Bogu, koji name}u qudi, a
ne Hristos. Tako, muhamedansko carstvo ima obrede i ~inove kojima nasto
ji da se iskupi pred Bogom, pori~u}i ~iwenicu da su qudi svojom verom
pred Bogom ve} iskupqeni, Hrista radi. I papstvo }e, dakle, postati deo
carstva antihristovog, ukoliko tvrdi da qudski obredi iskupquju ... U
jedanaestom poglavqu prorok Danilo kaè da }e upravo qudski obredi
predstavqati formu i sastav carstva antihristovog.
106
107
PAZIMO NA VREME!
Melanhton (14971560), kao {to vidimo, zastupa stanovi{te o dvostru

kom antihristu, jer pomiwe i Muhameda i papu {to su ~inili i drugi teo
lozi evropskog pokreta Reformacije kao {to su Martin Bucer (14911551),
Hajnrih Bulinger (15041575) i Johanes Piskator (154601625).
U Luterovim [malkaldskim spisima (1537, ~ija je svrha bila da se
opovrgne doktrina koja }e kasnije biti utvr|ena na rimokatoli~kom Tri
dentskom koncilu), kaè se da je papski ~in zauzimawa vlasti: mo}ni
dokaz da je [papa] pravi antihrist. Ovo stanovi{te o papi kao antihri
stu prihvatili su vode}i {vajcarski teolozi doba Reformacije: Ulrih
Cvingli (14841531), an Kalvin (15091564), Teodor Beza (15191605) i
Frensis Turetan (16231687).
Krajem 16. veka, jezuit po imenu Alkazar kako bi odvratio pa`wu sa
pape izneo je preteristi~ko stanovi{te da je rimski car Neron (3768.
godina n. e.) bio antihrist, a da su se proro~anstva iz Svetog Pisma, kao
na primer ono iz Druge poslanice Soluwanima 2, ve} ostvarila u vreme
rane Crkve. Hugo Grotijus (15831645) daqe je razradio istu tu ideju u
Holandiji, tvrde}i da je Kaligula (1241. godina n. e.) bio antihrist,
{to su nema~ki racionalisti kasnije prihvatili. Bilo je i onih koji su
smatrali da je Simon vra~ar (Djela 8,9i daqe) predstavqao ostvarewe pro
ro~anstva o antihristu.
Me|utim, shvatawe da je papa ili papstvo antihrist jeste ono koje je
ostalo uvreèno u reformisti~koj dogmi i ispovedawu. Irski ~lanovi
vere (1615), koje je verovatno izradio biskup U{er, utvr|uju (u ~lanu 80):
Rimski papa ne samo {to je nije vrhovni poglavar vaseqenske Crkve Hri
stove, ve} wegova dela i doktrina jasno pokazuju da je on ~ovek bezakowa
~ije se javqawe predvi|a u Svetom Pismu, koga }e Gospod Isus ubiti du
hom usta Svojih i uni{titi pojavom Svog prisustva.
U Vestminsterskom ispovedawu vere (1644) zajedno sa Savojskom de
klaracijom (1658) i Drugim londonskim baptisti~kim ispovedawem vere
(1689), obe od kojih su samo kopije Vestminsterskog ispovedawa ({to je
bio vode}i trend u protestantizmu tog vremena) tako|e nalazimo jedan
pasus u kome se rimski papa, odnosno institucija papstva, identifikuju
kao ispuwewa proro~anstva o ~ovjeku bezakowa iz Druge poslanice apo
stola Pavla crkvi u Solunu (2.Sol. 2,3,4).
I tako su denominacije koje se ~vrsto drè ovih principa, takvu tra
diciju nastavile do dana{weg dana, mada su neke od wih ovaj ~lan izbri
sale ili ga proglasile neobavezuju}im za svoje ~lanove.
I prinstonski profesor teologije ârls Hox (17971878) u svom tro
tomnom delu Sistematska teologija tako|e se pridràva ideje o pa
pi kao antihristu. Me|utim, postmileniristi~ki teolozi reformisti,
Benxamin Vorfild (18511921) i Loren Betner (19011990) zagovarali su
preteristi~ku ideju da su proro~anstva o antihristu ve} ispuwena tokom

vladavine rimskih careva.
Ovde bi trebalo da napomenemo da je stanovi{te o papi ili papstvu
kao antihristu naj~e{}e udruèno sa postmileniristi~kim shvatawem
o Drugom dolasku Hristovom. Ovo prirodno proishodi iz ideje reformi
sta da je reformacija zadala smrtni udarac papstvu, od koga se ono nikada
ne}e oporaviti, a osnov za tu tvrdwu nalaze u Drugoj poslanici Soluwa
nima 2, 8: kojega }e Gospod Isus ubiti duhom usta svojih i uni{titi
pojavom svoga prisustva. Prema tome, kada su puritanci shvatili da je
pro{lo dosta vremena od prve pojave papstva a da ono jo{ nije uni{teno,
morali su da prona|u neko racionalno obja{wewe za ovo odstupawe i
tako je nastalo ono {to mi nazivamo puritanskom teorijom vremenskog
razmaka! Stari protestanti su tvrdili da je propovedawe istinske Re~i
Gospodwe od strane reformista (duh usta Wegovih) papskog antihrista
uni{tilo na duhovnom planu, a da }e do wegovog kona~nog uni{tewa do}i
tek kad Gospod ponovo do|e u telu (pojava Wegovog prisustva). Prema
tome, izme|u prvog i drugog dela ovog stiha uba~en je vremenski razmak
neograni~enog trajawa kako bi se stih uskladio sa teorijom.12
Ne bi trebalo da zaboravimo da nazvati nekog antihristom predstavqa
najozbiqniju mogu}u optu`bu i da se ne sme uzimati olako. Antihrist, na
ime, beznade`no srqa u propast i ne moè biti obra}en, {to ne moèmo
sa sigurno{}u tvrditi ni za jedno qudsko bi}e koje danas ìvi na zemqi.
Kasnije }emo re}i ne{to vi{e o tome.
Posle 17. veka, protestantska zajednica je u{la u period intenzivne
obnove, tako da su razmi{qawa o li~nosti antihrista donekle izbledela.
Me|utim, tokom 19. veka interesovawe za ovo pitawe se ponovo probudilo
kod odre|enih nau~nika.
Po{to je postalo sasvim o~igledno da papstvu ne samo {to nije zadat
smrtni udarac ve} da ono raste, qudi su po~eli da se okre}u svetoota~kom
u~ewu na ovu temu. Na primer, Henri Alford (18101871), anglikanski
nau~nik i kenterberijski biskup od 1857. do 1871. godine izri~ito je opo
vrgnuo ideju o papi kao antihristu i istakao da rani Oci Crkve predsta
vqaju primer ispravnog tuma~ewa. I drugi nau~nici su se ugledali na
wega, kao na primer Xon Idi (18101876) u [kotskoj. Ali wegov zemqak,
Patrik Ferbern (18051874) nastavio je ~vrsto da se pridràva ideje o
papi kao antihristu.
U prvoj polovini dvadesetog veka, Plimutsko bratstvo i fundamen
talisti uop{te prihvatili su stanovi{te da }e se antihrist javiti u
budu}nosti, kao li~nost. Ova ideja je ra{irena uglavnom kroz u~ewe o
verskim epohama, mada joj je pridodata nova dimenzija, to jest, da }e anti
hrist do}i tek nakon {to sveti u|u u Carstvo nebesko. Ve}ina modernih
108
109
PAZIMO NA VREME!
pravoslavnih komentatora veruje da }e antihrist biti li~nost koja }e se

javiti u budu}nosti.
Sada je vreme da detaqnije odgovorimo na jedno ~esto i prili~no kon
troverzno pitawe: Da li je papa antihrist? Na ovo pitawe }emo odgovo
riti na osnovu Svetog Pisma, kroz pregled jedinstvenih odlika i karakte
ra antihrista koje ovog ~oveka bezakowa izdvajaju od drugih qudi.
dejstvuju.14 Time se, me|utim dokazuje i previ{e, jer, mada je tajna bezako
wa u apostolovo vreme bez sumwe dejstvovala, papstvo tada jo{ uvek nije
postojalo i javilo se tek mnogo godina nakon apostolskog perioda.
Od kqu~ne va`nosti je i ~iwenica da su svi rani Oci smatrali da
~ovjek bezakowa nije neko zvawe ili uticaj, ve} pojedinac inkarnacija,
koncentracija i kulminacija bezakowa dok je parousia povratak Gospoda
Isusa u telu da svetu sudi i donese Svoje carstvo.15 Prema tome, nije ta~na
Turetanova tvrdwa16 da samo rimokatoli~ki pisci kaù da je antihrist
fenomen koji se vezuje iskqu~ivo za kraj vremena. Turetan zatim odbacu
je svedo~ewe ranih Otaca Crkve tvrde}i da je uvek lak{e govoriti o
proro~anstvima koja su se ispunila nego o onima koja tek treba da budu
ispuwena.17 On, prema tome, zakqu~uje da, budu}i da se papstvo javilo
tek nakon wihovog vremena... oni nisu pozvani da govore o ovom predme
tu.18 Ova tvrdwa, me|utim, zasniva se na prethodnoj pretpostavci da su
oni koji papstvo identifikuju sa antihristom u pravu {to, kako }emo
videti daqe u tekstu, uop{te nije dokazano.
Kqu~ za razumevawe stihova iz Druge poslanice svetog apostola Pavla
Soluwanima a posebno za utvr|ivawe identiteta antihrista nalazi
se u konceptu uzurpirawa, odnosno uqeza. Antihrist dolazi na vlast
grubo parodiraju}i istinskog Hrista; on Ga opona{a progla{avaju}i sebe
Bogom (2.Sol. 2,4) i ~ine}i ~uda (2.Sol. 2,9).4) Podse}amo da, u gr~kom jeziku,
anti zna~i umesto. Prema tome, budu}i da je Hristos pojedinac koji se u
svetu javio u jedinstvenom istorijskom trenutku, i antihrist mora
biti isto to. [kotski prezviterijanac dr Xon Idi u odli~noj egzegezi
gr~kog teksta napomiwe: Osoba opisana na taj na~in jeste ~ovek, anthro
pos pojedinac, a ne serija ili niz qudi, niti personifikacija zlih sila,
niti poglavar neke qudske organizacije. Ovaj ~ovek, koji je sa~iwen od
bezakowa i predstavqa personifikaciju zla, jeste protivHristos, 'onaj
koji se suprostavqa'; obojica su pojedinci, obojica se projavquju ili 'ob
javquju' kao li~nosti, obojica imaju osoben karakter s tim {to jednoga
odlikuje pravednost, a drugoga greh. Jednome je sudbina ìvot i slava,
drugome propast i smrt!19
Ba{ kao {to su mnogi miniantihristi koji su otpali od Hrista u
vreme apostola Jovana bili pojedinci, tako }e i antihrist koji je krajwa
kulminacija svih wih biti pojedinac (1.Jov. 2,18,19). ôvek bezakowa }e
o~igledno biti ìv u vreme Drugog dolaska Hristovog, a Hristova pojava
(parousia) }e ga uni{titi. (2.Sol. 2,8). Antihrist }e se, dakle, javiti u
periodu od samo jednog qudskog ìvotnog veka. Papstvo je, s druge strane
III. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANTIHRISTA

Biblijski odlomak koji je kqu~an za utvr|ivawe identiteta antihri
sta jeste Druga poslanica Soluwanima 2, 3,12. U vezi sa ovim stihovima,
u ~lanku iz ~asopisa Banner of Truth (Barjak istine) koji smo citirali u
prologu, pi{e: Na osnovu dokaza koje apostol Pavle iznosi u ovom odeqku
Svetog Pisma, jedini na~in za utvr|ivawe identiteta antihrista jeste
istraìvawe anala crkvene istorije kako bi se utvrdilo da li je u hri
{}anskoj crkvi postojala neka li~nost koja bi odgovarala ovom opisu. Ka
ko se ispostavilo, jedina crkvena institucija koja u potpunosti odgovara
gore pomenutim dokazima jeste institucija papstva.13
Me|utim, ukoliko je ova izjava ta~na, onda je svaki pojedina~ni papa
morao imati sve karakteristike koje apostol Pavle izlaè u ovom delu.
Zbog toga }emo sada, uz pomo} Biblije, izvr{iti detaqnu analizu Druge
poslanice Soluwanima 2, 3,12 kako bismo utvrdili identitet posledweg
neprijateqa Hrista i Wegovog stada.
Prva karakteristika antihrista:
1. ANTIHRIST JE LI^NOST I POJEDINAC
Tre}i stih bez sumwe pokazuje da antihrist nije generi~ki princip
ili institucija, ve} pojedinac. Gr~ka re~ koja se ovde koristi jeste
anthropos, ~ovek, u jednini. Kao {to je ve} re~eno, apostol Pavle ni
kada ne govori figurativno ili simvoli~ki, a da prethodno ~itaocu ne
nazna~i da to ~ini. Druga poslanica Soluwanima svetog apostola Pavla
napisana je u potpuno druga~ijem ànru od Kwige otkrivewa. Biblija
nam ne daje povoda da zakqu~imo da ~ovjeka bezakowa treba da shvatimo
bilo kako osim bukvalno, tako da on mora biti specifi~ni pojedinac, a
ne niz pojedinaca ili neko zvawe. Sama ta ~iwenica je dovoqna da se od
baci svaka mogu}nost da je institucija papstva sama po sebi antihrist
posledwih dana.
Turetan, ipak, tvrdi da antihrist nikako ne moè biti jedna osoba, ve}
se nu`no odnosi na zvawe ili niz osoba sa odre|enim zvawem u vidqivoj
crkvi; on ovaj zakqu~ak izvodi na osnovu izjave apostola Pavla u Drugoj
poslanici Soluwanima 2, 7 da antihristova prva projavqivawa ve} sada
4)Demonsko
carstvo je oduvek priznavalo Boànsku prirodu Hristovu i vaseqensku

realnost Wegove ~udotvorne sile (Lk. 8,28, Djela 8,13,1819,19,15, Jak. 2,19).
110
111
PAZIMO NA VREME!
aktivno stole}ima, i wegovi su nosioci bili mnogi. Osnovno zna~ewe ce

log poglavqa iz Druge poslanice Soluwanima je bez sumwe da }e pred kraj
veka nastupiti kratka vladavina jednog potpuno gre{nog ~oveka, koja }e
iznenada biti prekinuta dolaskom Cara svega.
Poput svetog apostola Jovana, i apostol Pavle govori o qudima koji

su prethodnici antihrista, a ne, kao {to tvrdi Turetan, o samom anti
hristu koji bi na neki na~in dejstvovao. Ne moè se re}i da je papstvo ve}
dejstvovalo u vreme apostola Pavla, ni kao institucija ni kao neotkrive
ni pristup. Zastupnici ideje o papi kao antihristu na ovo odgovaraju da
je apostol Pavle sigurno doìveo boànsko otkrovewe o postojawu nekog
predpapskog oblika organizacije, {to je obi~nim vernicima bilo nemo
gu}e spoznati. Ali ovo je samo zamena teza kojom se ne daje nikakvo vero
vatno tuma~ewe. Zapravo, tek se u drugom veku u Rimu javila eparhijska
organizacija crkvenog ìvota. Prvi episkop episkop koji je preuzeo drevnu
pagansku titulu Pontifex Maximus je to zvawe imao od 440. do 461. godine.
Moramo imati u vidu, kako ispravno tvrdi profesor F. F. Brus da je
svaka identifikacija tajne bezakowa neprihvatqiva ukoliko ona ne
bi bila razumqiva za hri{}ane kojima je Druga poslanica Soluwanima
prvobitno upu}ena.20 Tajna bezakowa, koja pori~e istinu Hristovog
vaplo}ewa, direktno se moè uporediti sa onim {to apostol Pavle nazi
va tajnom pobo`nosti, utvr|enu Hristovim vaplo}ewem: I zaista
velika je tajna pobo`nosti: Bog se javi u tijelu (1.Tim. 3,16). Biti anti
hrist zna~i poricati da se Bog javio u telu (1.Jov. 4,3).
Re~ tajna se u Novom Zavetu koristi da ozna~i ono {to je skriveno
za neduhovno oko, ali {to je vidqivo onome koji je prosvetqen od Gospo
da (up. 1.Kor. 2,14). Sam apostol Pavle tajnu defini{e kao ono o ~emu se
}utalo... a sad objavqeno... i obznaweno... (Rim. 16,25). Apostol Pavle je
Soluwanima ve} govorio o ovim stvarima kada je bio kod wih (2.Sol. 2,5).
Tajna bezakowa je dejstvovala u wegovo vreme.
Sveti apostol Pavle za antihristove sledbenike kaè da su to oni
{to zavoqe{e la` [gr~ki: to pseudos] (2.Sol. 2,11). U nekim verzijama
prevod sa gr~kog je neadekvatan, pa se ovde kaè neku la`. Me|utim, to
nije tek neka la` to je ona, ta~no odre|ena la`. Na koju se to la` ovde
misli? Svakako, misli se na la` koju je na{im praroditeqima u rajskom
vrtu izrekao satana (1.Moj. 3,4,5), koji je i sam otac laì (Jn 8,44) ista ona
la` koja je bukvalno inkarnirana u antihristu: da ~ovek moè da bude bog
po prirodi i da sopstvenim mo}ima moè da stekne besmrtnost.
Prema tome, tajna bezakowa, kao uticaj {to tajno dejstvuje u svetu
pripremaju}i tle za javqawe ~oveka koji }e biti samo otelovqewe bezako
wa, jeste svaki fenomen ovoga sveta koji doprinosi uspostavqawu antihri
{}anskih uslova nad kojima }e antihrist vladati. Drugim re~ima, tajna
bezakowa je svaki uticaj ili pokret koji {iri la` o obogotvorewu
~oveka i mogu}nosti ve~nog ìvota izvan Hrista. Ova zlo}udna tajna
se odvija na dva razli~ita, premda komplementarna, nivoa, egzoteri~nom i
ezoteri~nom jedan od kojih je spoqa{wi, a drugi ne{to prikriveniji.
Naredna karakteristika antihrista jeste:

2. OTPADNI[TVO KOJE MU DONOSI VLAST, A ÎJI JE ON
DEO, JESTE APSOLUTNO
Otpadni{tvo koje }e utabati put za pojavu antihrista (2.Sol. 2,3) i
predstavqati osnovnu odliku wegove vladavine nije samo poricawe prin
cipa hri{}anske vere ve} i poricawe svakog Boìjeg zakona, svakog usa
mqenog {apata Hristovog. Pred dolazak antihrista, ovo otpadni{tvo
}e obuhvatiti ne samo hri{}ane, ve} ~itavo ~ove~anstvo.
Qudi }e tada otpasti ~ak i od onih dobrih i neophodnih svetovnih
stvari koje su ustanovqene kroz sveprisustvo op{te blagodati Bo`je npr.
od korisnih zakona, policije za borbu protiv kriminala, nacionalne od
brane, ograni~avaju}e mo}i dràve, itd.
Ne treba da se zavaravamo: kada se antihrist pojavi, on }e pomi{qa
ti da promijeni vremena i zakone (Dan 7,25) na takav na~in da u to ume{a
~itav svet. Kako kaè Metju Henri u svom komentaru ovog stiha, ciq an
tihrista jeste da ukine sve zakone i institucije religije, i da sve qude
navede da govore i rade ono {to on èli. On }e pogaziti zakone i obi~aje,
i qudske i Bo`je. Ta otpadija }e biti potpuna i globalna, i ne}e biti
ograni~ena samo na pojedine oblasti.
To je jo{ jedan od razloga za{to antihrist ne moè biti papa niti
institucija papstva.
Tre}a karakteristika antihrista jeste:
3. WEGOVI PRETHODNICI SU DEJSTVOVALI JO[ U VREME
APOSTOLA PAVLA
Hri{}ani iz prvog veka znali su za antihrista i o~ekivali su da
se on vremenom pojavi. Apostol Jovan primaocima svoje prve poslanice
poru~uje: ûste da antihrist dolazi, a zatim dodaje, i sada su se poja
vili mnogi antihristi (1.Jov 2,18,4, 3). Iako se pravi antihrist o~eki
vao u budu}nosti, op{ti princip antihrista je ve} dejstvovao u vidu
mnogobrojnih vesnika wegovog dolaska. Parodiraju}i prethodnike pravog
Mesije, i antihristu }e wegovi prethodnici pripremiti put. Eto o ~emu
govori apostol Pavle kada govori o tajni bezakowa, koja je ve} ener
gi~no dejstvovala u vreme nastanka poslanice (2.Sol. 2,7a). U tom smislu,
demoni su Gospoda Isusa stavili na mnogo vi{i tron nego {to to ~ine
mnogi hri{}ani dana{wice!
112
113
PAZIMO NA VREME!
Egzoteri~ni (spoqni) aspekti tajne bezakowa funkcioni{u kroz

politi~ku manipulaciju i borbu za prevlast, koju smo videli na delu
prilikom izgradwe velikog broja ogromnih imperija koje su predvodili
samoobogotvoreni despoti (praslike ili prethodnici antihrista), a
koje su tokom istorije nastajale a zatim nestajale. Apostol Pavle je ve
rovatno u velikoj meri bio svestan ovog aspekta i wegovog otelovqewa u
korumpiranom rimskom carstvu wegovog vremena, zbog ~ega je i mogao da
kaè da tajna bezakowa ve} deluje u wegovo sopstveno vreme. Ezoteri~
ni (skriveni) aspekti tajne bezakowa deluju kroz okultisti~ku obmanu
i dejstvo. Posle Hristove pobede na Krstu i {irewa Jevan|eqa {irom
sveta, sataninoj mo}i je zadat smrtni udarac (Kol. 2,15; up. Otk. 12,9; 13,3a).
Budu}i da vi{e nije mogao da dejstvuje tako otvoreno preko qudi kao {to
je ~inio u vremenu pre Hrista, morao je da radi na prikriven na~in, kroz
progone ogromnih razmera koje su sprovodile dràvne vlasti (Otk. 12,13),
i reku la`nih u~ewa (Otk. 12,15). Ve}ina komentatora smatra da se re
ka koju zmija ispu{ta iz usta zapravo odnosi na jeresi koje je satana pro
izveo da bi utopile ènu narod Bo`ji, ranu Crkvu u ~inu jarosti
nakon pobede Hristove na Krstu. To je bila su{tina tajnog dejstvovawa
sataninog. Isto tako, budu}i svezan od strane Gospoda, satana mora da de
legira svoju mo} antihristu: I dade joj a`daja silu svoju i prijesto svoj
i vlast veliku (Otk. 13,2).
U apostolsko doba, postojao je veliki broj takvih uticaja koji su dej
stvovali tajno. To se naro~ito odnosi na sinkreti~ke sisteme gnosti~ke
prirode, koje apostol Pavle spomiwe na drugim mestima (Kol. 2,18,23).
Upravo to apostol Pavle uglavnom podrazumeva pod tajnom bezakowa
koja ve} dejstvuje. Apostol Jovan tako|e pomiwe takve sisteme verovawa,
koji su delovali jo{ u ranom apostolskom dobu, i kaè da su oni u duhu
antihrista (1.Jov. 2,18,23). Bili su to prethodnici kasnijih sekti koje su
se javile na Zapadu, kao {to su templari, katari, masoni, rozenkrojceri,
teosofi, kao i u~ewa o novoj svesnosti, neognosti~ka, odnosno Wu Ejx
u~ewa, dana{wice.
Antihrist }e biti vrhunac i egzoteri~nog i ezoteri~nog aspekta iste
demonske sile koja je zavela na{e praroditeqe u Edenskom vrtu. Dve zveri
u Kwizi Otkrivewa 13 predstavqaju snaàn simvol toga (obogotvorewe
svetovne vlasti i privla~na snaga la`ne religije). U tom smislu, ni pap
stvo ni bilo koji od papa koji su do sada ìveli, ne mogu biti antihrist,
jer bi, da je to slu~aj, svaki pojedina~ni papa do sada ({to zna~i preko 300
wih) otvoreno pozdravqao svaki uticaj kojim se {iri la` satane.
Mada je ta~no da je papstvo, u odre|enim trenucima u istoriji, popri
malo samoobogotvoravaju}e elemente svetovne politi~ke mo}i, nisu se
sve pape pona{ale na taj na~in. Osim toga, gnosti~ke antihri{}anske
sekte kao {to su masoni i rozenkrojceri bile su barem zvani~no osu|ene

od strane Vatikana. Istinski antihrist }e ove sekte ukoliko mu ukaù
po{tovawe odobravati, jer je upravo on rezultat i plod svega za {ta su
se one od davnina zalagale.
êtvrta karakteristika antihrista jeste:
4. ON IMA SU[TINSKE ODLIKE ANTIHRISTA
U prvoj poslanici, apostol Jovan opisuje dve generi~ke odlike onih
koji imaju duh antihrista, a koje, logi~no je, moraju vaìti i za samog
antihrista. Prva od ovih generi~kih odlika antihrista jeste
i. Poricawe u~ewa o vaplo}ewu Sina Bo`jeg

Po ovome raspoznavajte Duha Boìjeg: Svaki duh koji priznaje da je
Isus Hristos u tijelu do{ao, od Boga je; a svaki duh koji ne priznaje da
je Isus Hristos u tijelu do{ao, nije od Boga; i to je duh antihrista, za
kojega ste ~uli da dolazi, i sada je ve} u svijetu (1.Jov 4,23).
U ovom delu Jovan nam poru~uje da je osnovni element antihrista
poricawe u~ewa o vaplo}ewu Sina Bo`jeg. Prema tome, budu}i da }e an
tihrist biti kulminacija svih tih mawih antihrista koji su mu pret
hodili, poricawe vaplo}ewa }e zasigurno biti i wegova vode}a odlika.
Papstvo, me|utim, nikada nije poreklo vaplo}ewe Hristovo.
Barem {to se ti~e doktrine o vaplo}ewu, jedno od wenih najzna~ajnijih
izlagawa bio je svakako tomos pape Lava I (Lav Veliki, s. 461), koji u pi
smu Flavijanu (13. jun 449. godine) daje pozitivno izloèwe dvaju priroda,
boànske i ~ove~anske, objediwenih u Hristu. Upravo je ovo veliko delo
zajedno sa nikejskim Simvolom vere i dva Kirilova pisma u potpuno
sti uvr{}eno u Halkidonski oros iz 451. godine, koji kaè:
I tako sleduju}i Svetim Ocima, svi saglasno pou~avamo ispoveda
ti jednog i istog Sina, Gospoda na{eg Isusa Hrista, Wega istog savr{e
nog po Boànstvu, i Wega istog savr{enog po ~ove~anstvu, i Wega istog
istinitog Boga i istinitog ôveka, iz razumne du{e i tela, jednosu{t
nog [homoousios] Ocu po boànstvu, i Wega istog jednosu{tnog nama po
~ove~anstvu, u svemu podobnog nama, osim greha, ro|enog od ve~nosti od
Oca po boànstvu, i Wega istog u posledwe dane radi nas i radi na{eg
spasewa od Djeve Marije Bogorodice [theotokos] po ~ove~anstvu. Wega
jednog istog Hrista, Sina, Gospoda, Jedinorodnog, u dve prirode neslive
no, neizmenqivo, nerazdeqeno, nerazlu~no poznatog tako da sjediwewem
nije naru{ena razlika priroda, ve} je {ta vi{e sa~uvano svojstvo sva
ke prirode i sjediwuje se u jedno Lice i jednu Ipostas [hupostasis] ne
u dva lica razdvojenog, ve} Wega istog jednog Sina Jedinorodnog, Boga
Logosa, Gospoda Isusa Hrista, kao {to nam isprva objavi{e proroci za
114
115
PAZIMO NA VREME!
Wega, i kao {to nas sam Gospod Isus Hristos nau~i i predade nam Sim
vol Otaca.
Da li je zaista mogu}e da je osnovni i kqu~ni dogmatski dokument u
~itavoj istoriji hri{}anske Crkve mogao napisati antihrist koji odba
cuje Boga i pori~e Hrista?
Zagovornici stava o papi kao antihristu re}i }e da rimokatolici,
mada tvrde da podràvaju doktrinu o vaplo}ewu, ovu doktrinu pori~u
svojim delima; npr. kroz obred mise. Me|utim, u odlomku iz Prve posla
nice apostola Jovana 4, 3 konkretno se govori o onome {to se ispoveda
ili priznaje re~ima [gr~ki: homologeo]. Ista gr~ka re~ se koristi u
Poslanici Jevrejima 10,23a: Drìmo se ~vrsto u ispovijedawu nade bez
kolebawa. Zna~i, re~ je o onome {to qudi javno ispovedaju. Duh antihri
sta i, logi~kim sledom, postupci antihrista podrazumeva aktivno,
otvoreno, verbalno poricawe realnosti Hristovog vaplo}ewa. To nije
dan papa nikada nije u~inio. Prema tome, ni papa ni papstvo nikako ne
mogu biti antihrist.5)
Naredna generi~ka odlika antihrista jeste:
Peta karakteristika antihrista jeste:

5. ANTIHRIST SEBE PROGLA[AVA BOGOM
Apostol ~oveka bezakowa opisuje kao onoga koji se protivi i pre
uznosi iznad svega {to se zove Bog ili svetiwa, tako da }e sam sjesti u
hram Boìji kao Bog, tvrde}i za sebe da je Bog (2.Sol. 2,4). Ovo samoobo
gotvorewe jeste skup dva razli~ita faktora:
ii. Poricawe Trojedinog Boga

Ko je la`qivac ako ne onaj ko pori~e da Isus jeste Hristos. Taj je an
tihrist, koji odri~e Oca i Sina. Svaki koji odri~e Sina, ni Oca nema; a
koji priznaje Sina, ima i Oca. (1.Jov 2,22,23).
Slede}a karakteristika antihrista jeste poricawe doktrine o Troj
stvu, a posebno odnosu Oca i Sina unutar Svetog Trojstva. Poricati Oca
i Sina zna~i istovremeno poricati i Duha Svetoga, jer je to Troje jedno
(Mat. 28,19, 1.Pet. 1,2). Vidite jo{ i va`nu izjavu o Svetoj Trojici i antihri
stu u Prvoj sabornoj poslanici svetog apostola Jovana 4, 2, 3.
I u ovom slu~aju, Vatikan nije nikada javno porekao ovu doktrinu.
Osim toga, ukoliko poricawem Oca i Sina ~ovek postaje pri~asnik duha
antihrista (1.Jov. 2,22), kako onda zagovornici ideje o papi kao antihri
stu obja{wavaju zvani~ni Simvol vere koji se ispoveda u Rimokatoli~koj
Crkvi: Verujem u jednoga Boga Oca ... i u jednoga Gospoda Isusa Hrista...
i u Duha Svetoga, Gospoda ìvotvornog, koji od Oca i Sina ishodi?
antihrist to nikada ne bi izgovorio, niti bi dopustio da to izgovara
bilo ko drugi.
5)Morisonov
tekst se bavi protestantsko-fundamentalisti~kom zabludom o papstvu.

No, za pravoslavne, veliki inkvizitor iz Vatikana je svakako antihristovska voqa za mo}, koja je sebe proglasila nezabludivom po pitawima vere, i, samim tim,
prete~a antihrista (V. D.).
i. Protivqewe i preuzno{ewe iznad svega {to se zove Bog

Antihrist ovde doprinosi kona~nom ostvarewu satanske vizije: proti
vqewa i preuzno{ewa iznad svega ~emu ~ovek pripisuje boànski status i
svega {to ~ovek po{tuje kao sveto. To je apsolut. Kao {to smo videli, ta
gordost je tipski prikazana u slu~aju kneèva vavilonskih (Isa. 14,13,14)
i tirskih (Jez. 28,2a, 6), i najavqena u hvalisavim tvrdwama mnogih drugih
qudskih vladara (npr. Iroda, Djela 12, 21, 22).
Me|utim, papstvo uop{te ne ispuwava ovaj aspekt proro~anstva o
antihristu. Papa javno po{tuje Oca, Sina i Svetoga Duha, i sebe javno
progla{ava slugom slugu Bo`jih. Kako o papi u svom odli~nom delu
Diskusija o ~oveku bezakowa napomiwe Xon Idi, u saètom komentaru
na Poslanicu Soluwanima: U svemu {to ~ini ~ak i u spaqivawu jere
tika, organizovawu krsta{kih pohoda protiv nevernika, u iskvarenoj i
beskrupuloznoj diplomatiji /.../ u ~inovima divqe okrutnosti i najve}e
mogu}e ambicije, ili u ~iwewu nepobo`nih i iskvarenih dela od kojih
bi se ve}ina qudi upla{ila papa sve vreme priznaje boànsku vlast i
ispoveda pot~iwenost boànskom vo|ewu.21
To je zapravo Ahilova peta ideje o papi kao antihristu. Jer, umesto
da sebe preuznosi iznad svih predmeta verskog po{tovawa, kako Sveto Pi
smo eksplicitno kaè u vezi sa antihristom, papa ~esto stvara predmete
po{tovawa i otvoreno ih sam po{tuje! Papu Ivana Pavla II ~esto vidimo
kako odaje po{tovawe Dalaj Lami i drugim verskim liderima, pa ~ak i
bogovima i svetili{tima velikog broja svetskih religija.
Neki }e re}i da se papa, iako spoqa odaje po~ast ovim stvarima, u
sebi preuznosi iznad wih. I mada to moè biti slu~aj, opet se ne slaè
sa slikom antihrista iz Svetog Pisma. Jer ~ovek bezakowa prikazan u
Drugoj poslanici Soluwanima 2, 4 uop{te se ne}e pretvarati da oboà
va mno{tvo mrtvih stvari koje je ~ovek uzdigao na status boga. On ne}e
priznati da bilo {ta na svetu ima boànski status ili da je vredno po
{tovawa, sem wega samoga. To nijedan papa nikada nije u~inio.
Zato je pravo ~udo da se u ~lanku objavqenom u ~asopisu Banner of
Truth iznosi tvrdwa da su neverovatne izjave i pona{awe razli~itih
papa do kraja ispunile ovu karakteristiku antihrista o kojoj nam
govori apostol Pavle.22 Uop{tene izjave poput ove samo }e dovesti do
116
117
PAZIMO NA VREME!
umawewa verodostojnosti istinske nauke hri{}anstva. Kako da o~uvamo

kredibilitet kao branioci Istine ukoliko smo u toj meri spremni da
je iskrenemo kako bismo dokazali da je na{ li~ni sistem verovawa is
pravan? Drugi faktor samoobogotvorewa antihrista iz Druge poslanice
Soluwanima 2, 4 jeste:
Iz ovih stihova je jasno da }e postojati neki na~in da se antihristo

vi sledbenici ozna~e. Taj znak }e im omogu}iti da prodaju i/ili kupuju
stvari neophodne za ìvot. Ovaj opis u mnogome podse}a na zapovest koju
Gospod daje u Starom Zavetu, rekav{i da vernici treba da budu tako usred
sre|eni na zapovesti Gospodwe da treba da ih veù sebi na ruku za znak,
i neka ti budu kao po~eonik me|u o~ima (5.Moj. 6,8,11,18). Mnogi Jevreji
su ovo bukvalno shvatili, te na ~elu i ruci nose kutijice sa Bo`jim za
povestima ispisanim na svitku unutra. Me|utim, ove stihove ne treba
shvatati bukvalno, jer se oni zapravo odnose na na~in na koji ~ovek ìvi
svoj ìvot. Ovakvo opredeqewe je bilo znak raspoznavawa onih koji su
zaista predstavqali narod Gospodwi u Izraelu.
U Kwizi otkrivewa 13, 16 vidimo da }e i antihrist uvesti odre|eni
na~in raspoznavawa svojih sledbenika. Mi nemamo nameru da naga|amo
kakav }e taj znak biti, ili kako }e se primewivati. To }e biti dovoqno
jasno kada se desi. [ta god to bilo, istinski vernici u Hristu }e odbiti
da ga prime, i time sebe dovesti u velike te{ko}e. To }e, zapravo, biti
glavna razlika izme|u pravih i la`nih hri{}ana, ba{ kao {to je to u
starozavetnim vremenima bio slu~aj sa znakom iz Pete kwige Mojsijeve
6,8.
Tako|e treba primetiti da je ova ekonomska kontrola globalna i da
obuhvata ~itav svet: I u~ini sve... Takvu univerzalnu kontrolu nikada
do sada nije imao nijedan svetovni ili verski lider. Prema tome, sasvim
je izvesno da se antihrist jo{ uvek nije javio.
ii. Antihrist sedi u hramu Boìjem kao Bog

Zagovornici ideje o papi kao antihristu svi do jednog smatraju da to
zna~i da }e antihrist imati neko zvawe u Hri{}anskoj Crkvi.23 Me|u
tim, postoji odre|eni broj ~iwenica koje se sna`no suprotstavqaju ovom
stanovi{tu.
Prvo, Rimokatoli~ka crkva, kao institucija, nije Crkva, sa ~im }e
se sloìli i zagovornici ideje o papi kao antihristu! Dakle, ne moè
biti i jedno i drugo. Svesni smo da apostol Pavle Hri{}ane figurativ
no naziva hramom Boìjim (1.Kor. 3,16, up. 1.Kor. 6,19). Me|utim, on tu ne
govori o Crkvi kao organizmu, ve} o svakom pojedina~nom verniku u kome
obitava Duh Sveti. âk i ukoliko bi se ova metafora pro{irila tako da
se odnosi na celokupno Telo Hristovo kao Hram Boìji, to i daqe ne bi
ukqu~ivalo Rimokatoli~ku crkvu, instituciju pod kontrolom Vatikana,
koja o~igledno nije deo Tela Hristovog.
Zapravo, ova re~enica se odnosi iskqu~ivo na antihristov poku{aj da
svrgne Boga sa prestola. Ilustracije radi, govore}i o knezu tirskom, tipu
antihrista, prorok Jezekiq kaè da knez tirski pripisuje sebi boànski
status i sedi na prijestolu Boìjem (Jez. 28,2). To, me|utim, nema nikakve
veze sa wegovim pripadawem starozavetnoj crkvi ili narodu Boìjem.
Pavle proro~ke starozavetne slike (kao {to ~ini i u drugim delovima
odlomka iz Druge poslanice Soluwanima) koristi kako bi pojasnio {ta
ho}e da kaè ~itaocima tog vremena kojima je starozavetni deo Svetog
Pisma bio poznat.24 Ba{ kao {to se Hristove re~i da fariseji sede na
Mojsejevoj stolici odnose na wihovu navodnu mo} i vlast (Mat. 23,2), ta
ko se i opis da ~ovjek bezakowa sedi na Svetom mestu Bo`jem odnosi na
wegovo nastojawe da preotme Bo`ju mo} i vlast da Boga zameni sobom,
a sebe nametne svetu kao boànskog vladara.
[esta karakteristika antihrista jeste:
6. ANTIHRIST ]E QUDE POTÎNITI SEBI PUTEM EKONOM
SKE MO]I
I u~ini sve, male i velike, bogate i siroma{ne, slobodwake i robove,
da im dadu ìg na desnoj ruci wihovoj ili na ~elu wihovom. Da niko ne
moè ni kupiti ni prodati, osim ko ima ìg, ime zvijeri ili broj imena
wezina (Otk. 13,16).
Sedma karakteristika antihrista jeste:

7. ANTIHRIST DOLAZI KAO LANI HRISTOS
Va`no je imati u vidu da }e dolazak antihrista predstavqati gro
tesknu imitaciju Drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista. Antihrist }e,
zapravo, biti posledwi la`ni Hristos, i to }e ~initi toliko uspe{no
da }e veliki broj qudi biti prevaren, i poverovati da je on Mesija koji je
do{ao da re{i sve probleme sveta. Antihrist ne}e prevariti samo svet,
ve} i mnogo onih koji ispovedaju da su hri{}ani!
Nekoliko je na~ina na koji }e antihrist imitirati istinskog Hrista.
Evo prvog od wih:
i. Antihrist }e tvrditi da je on jedini Mesija

Antihrist }e sebe predstaviti kao mesiju koji je ponovo do{ao na
zemqu, i koji je spreman da zavlada svetom. To vidimo iz opisa zveri koja
izlazi iz zemqe, ima dva roga kao u jagweta, ali zapravo govori kao
a`daja (Otk. 13,11). U pitawu je govor laì a`daja u ode}i jagweta. An
tihrist }e osnovati carstvo na zemqi u wenom sada{wem obliku, imiti
118
119
PAZIMO NA VREME!
raju}i ve~no duhovno carstvo Hristovo koje }e svoje ispuwewe doìveti

na Novom Nebu i Novoj Zemqi (Isa. 65,17, 2.Pet. 3,13, Otk. 21,1).6)
Treba primetiti da apostol Pavle u Drugoj poslanici Soluwanima
govori o dva dolaska parousias. Nakon re~i o svetlosti Hristovog
dolaska [gr~ki: parousia] (2.Sol. 2,8), apostol Pavle nas opomiwe: onoga
je dolazak [gr~ki: parousia] po dejstvu sataninu (2.Sol. 2,9). Zna~i, posto
je dva dolaska Hristov i satanin. Jedan je ~in Bo`ji. Drugi je po dejstvu
sataninu. Antihrist dolazi kao la`ni Hristos.
Slede}i na~in na koji }e antihrist opona{ati istinskog Hrista je
ste:
vati da se vratilo doba Bo`jih ~udesa, antihristov dolazak }e zapravo

biti propra}en vraxbinama ogromnih razmera.
Isto tako, moè se pretpostaviti da }e wegovo prisustvo biti zaista
satansko, kao da je sam satana na zemqi: I dade joj a`daja silu svoju i pri
jesto svoj i vlast veliku (Otk. 13,2). Da bi antihrist kao qudsko bi}e
mogao da ima svu silu sataninu, wegov presto i vlast, te{ko nam je i da
zamislimo. Me|utim, ovo ne}e biti puki trik; wegova vladavina }e biti
nadahnuta najmra~nijom satanskom silom koja se moè zamisliti. Kako
kaè X. P. Lang o Drugoj poslanici Soluwanima 2, 9: ûdesa ~ovjeka
bezakowa ~ine mra~ne sile tame. I mada ona, u su{tini, nisu ni{ta kre
ativno, ve} su to samo uobraèwa, imitacije, manifestacije la`ne snage
koja i nije ni{ta drugo do tu`na bespomo}nost, monstruoznost bez ijednog
elementa iskupqewa, ona ipak nisu samo igrarija. U celoj Bibliji magija
se tretira na ozbiqniji na~in nego {to bi to bilo slu~aj da je u pitawu
samo isprazno razmetawe ve{tinama koje zapravo ne postoje.25
Ovaj aspekt opona{awa ima zna~ajne implikacije za ideju o papi kao
antihristu. Ta~no je da su pseudo~uda i vizije ~esto bili odlika ri
mokatoli~ke vere u pro{losti. Ali uàsna zloba satanskinadahnutog
antihrista u velikoj meri }e prema{iti sve {to je Vatikan, odnosno ne
ko od wegovih papa ili {ti}enika, ikada u~inio. Osim toga, glavni save
znik antihrista, zver iz zemqe (Otk. 13,11), poznata kao la`ni prorok
(Otk. 19,20), ~iwa{e znamewa velika, pa u~ini da i ogaw silazi s neba
na zemqu pred qudima (Otk. 13,13). Prema saznawima ovog pisca, takve
grandiozne ~inove kosmi~ke magije do sada nije izveo niko!
ste:
ii. Tvrdi}e da je Bog

Gospod Hristos je jasno objavio Svoju boànsku prirodu (npr. Jn. 5,17,18,
8,58,10,30, Lk. 20,31,33). I antihrist }e se, veran svojoj strategiji opona{a
wa, predstaviti kao vaplo}eni Bog i o~ekivati da ga kao takvog slave
(2.Sol. 2,4, Otk. 13,4).
ste:
iii. Bi}e poslu{an nekom
Isus, vaplo}eni Sin Bo`ji, bio je poslu{an Ocu, u smislu Troji~ne
ikonomije i Wegovog posredni~kog delovawa (Jn. 12,49,50, 1.Kor. 15,24,28). An
tihrist }e to opona{ati kroz poslu{nost svom ocu, satani, ~iju }e mo}
imati. Zato apostol Pavle da kaè: Onoga je dolazak po djejstvu satani
nu (2.Sol. 2,9). A`daja (satana) je ta koja }e antihristu dati silu svoju
i prijesto svoj i vlast veliku (Otk. 13,2). On }e biti podre|en jedino
satani i dejstvova}e po wegovoj uàsnoj mo}i, ba{ kao {to je Gospod Isus
Hristos bio poslu{an Bogu Ocu i dejstvovao po Wegovoj boànskoj mo}i,
po Wegovoj zapovesti. Eto u ~emu se sastoji to opona{awe.
ste:
iv. îni}e znake i ~udesa
Poput istinskog Hrista, i antihrist }e ~initi ~uda, ali }e to biti
~udesa la`na: Onoga je dolazak po djejstvu sataninu sa svakom silom
i znacima i ~udesima la`nim (2.Sol. 2,9). Iako }e obmanuti svet povero
je nemogu}e opona{ati Hristovo nebesko carstvo u realnosti. Carstvo
zemaqsko je najvi{e {to satana moè da ostvari, u svom o~ajawu zbog nemogu}nosti
da opona{a carstvo Hristovo. Od kako je Hristos Svojim Raspe}em porazio |avola
i vazneo se na nebo, stara zmija nema vi{e nikakav pristup nebu i wena sfera aktivnosti je ograni~ena na zemqu i wenu najbliù okolinu.
6)O~igledno
iv. Do}i }e kao jedan od Trojice

Antihrist }e nastojati i da opona{a Svetu Trojicu, ali }e wegov biti
trijumvirat zla satana je zamena za Boga Oca, antihrist za Isusa Hrista
Sina, a druga zver (ili la`ni prorok, kako se naziva u Otkrivewu 13, 11
i 19, 20) zamena je za Duha Svetoga.
Kqu~ za razumevawe sada{weg doba leì u ~iwenici da antihrist
osnovu svoje mo}i gradi koriste}i Hristov kalup. To je jedna od wegovih
glavnih odlika. Priprema za dolazak antihrista zaodenuta je u kvazihri
{}anske okolnosti (videti Otk. 12,8,9) ba{ kao {to je i sam Hristos pred
video i prorekao (Lk. 10,18, Jn. 12,31). Satana moè da deluje samo na zemqi,
i on je zato koristi na najboqi mogu}i na~in, nude}i savr{enstvo, mir
i Zlatno doba svakom ko krene za wim. Me|utim, ba{ kao {to nije mogao
da ispuni obe}awe na{im praroditeqima da ne}e umreti ukoliko po
kleknu pred wegovim laìma, on isto tako ne moè da stvori istinsko
120
121
PAZIMO NA VREME!
nebo na zemqi, {to }e istorija bez sumwe pokazati. Obe}awe o Zlatnom

dobu koje nudi satana i wegovi sledbenici, uvek }e biti samo jedna velika
obmana koja je, u najboqem slu~aju, kosmi~ki ekvivalent ùrke na brodu
koji tone ta obe}awa su prazne re~i, deo ogromne globalne obmane. Ka
da se kona~no pojavi, antihrist }e biti predstavqen kao istinski Hri
stos, do{ao na zemqu da na woj ustanovi svoje carstvo. I {to je veoma
bitno, u samom srcu sataninog plana nalazi se obmawuju}e hiperpseudo
hri{}anstvo.
Prema tome, kqu~na odlika antihrista i to odlika koju mnogi ~esto
ignori{u jeste da }e on do}i kao imitacija istinskog Hrista, kao po
bednik, kao mesija. Zbog toga }e ne samo mnogi hri{}ani biti obmanuti
i poverovati da je antihrist istinski Hristos, ve} bi ga i pripadnici
velikog broja svetskih religija mogli smatrati za dugo o~ekivanog spa
siteqa.
Ako se antihrist predstavi kao istinski Hristos, on }e onda, prirod

nim sledom, morati da u~i da je Isus Hristos bio samozvanac, a ne pravi
Sin Boìji, a svet }e biti spreman da takvo u~ewe prihvati.
Zamislite slede}u situaciju: Mi ve} ìvimo u svetu koji mrzi Hrista
istinskog Hrista. Kako vreme bude prolazilo, doktrina o Sinu Bo`jem
bi}e izloèna sve è{}im napadima.26 Ubrzo }e ~ak i Da Vin~ijev kod,
i sve zapawuju}e jeresi koje on podrazumeva, delovati kao de~ja igra. Kada
se javi antihrist kona~ni samozvanac koji }e se predstaviti kao Hristos
koji je ponovo do{ao u svet {ta mislite, ko }e biti obmanut? Ne samo
stanovnici hri{}anskog sveta koje ne}e biti te{ko kontrolisati, ve} i
pripadnici najve}eg broja svetskih religija.
Zanimqiva je i va`na ~iwenica da se koncept o dolasku Svetskog
u~iteqa koji osniva Zlatno doba na zemqi moè na}i u velikom broju
svetskih verskih sistema, kao i u okultisti~koj literaturi. U ovom tre
nutku postoji veliki broj verskih grupacija koje ìve u i{~ekivawu
takvog dolaska.
Na primer, muslimani {iiti veruju da je Bog odredio da potomci
porodice Ali budu izvor duhovnog vo|stva zajednice.27 ^lanovi ove
porodice poznati su kao imami. Me|utim, u 9. veku, dvanaesti imam iz
ovog roda je nestao, {to je dovelo do prekida u liniji imama. Zbog toga
{iiti sada o~ekuju povratak (raxa) o~ekivanog Imama, koji }e pono
vo uspostaviti vladavinu pravde i mira na zemqi.28 Zna~aj koji ovo
i{~ekivawe Mahdija, kako se on naziva, ima za svetsku religiju ne sme
se zanemariti. [iiti naime veruju da }e pred kraj sveta, pre Posledweg
dana (Kijama), Mahdi, koji se naj~e{}e identifikuje sa Isusom na Drugom
dolasku, uspostaviti vladavinu pravde na zemqi. Mahdi je kqu~na figu
ra u {iizmu i identifikuje se sa Skrivenim imamom koji }e se ponovo
pojaviti i vladati kako zapoveda Bog.29
Ajatolah Homeini bio je {iit, a wegovu Iransku revoluciju iz 19789.
godine podstakli su upravo {iiti. Vredi napomenuti da je posle ove re
volucije ajatola Homeini progla{en za Vilayat Faquih odnosno najvi{eg
svetovnog predstavnika Skrivenog imama ili Mahdija koji tek treba
da do|e u Iranu.30 [iiti {irom sveta imaju ogromnu mo}. Ukoliko bi
se pojavio Svetski u~iteq koji bi mogao da ispuni wihova i{~ekivawa,
wegovi sledbenici bi bili zaista brojni.
Ne o~ekuju samo milioni muslimana {iita Svetskog u~iteqa koji
}e uspostaviti vladavinu mira i pravde na zemqi. Klasi~ni budizam
tako|e u~i o budu}em Svetskom u~itequ koji }e i}i stopama osniva~a
budizma, Sidarte Gautame Bude, koji je ìveo u {estom veku pre nove
ere. Jo{ dubqa veza se otkriva kada shvatimo da je ime wihovog o~ekiva
nog u~iteqa Bodi{atva Maitreja, {to u potpunosti odgovara imenu
Osma karakteristika antihrista jeste:

8. ANTIHRIST ]E SLUITI SATANI I BITI PREDVODNIK
SVETSKE RELIGIJE
Sveto Pismo pokazuje da }e antihrist dejstvovati silom i vla{}u sa
mog satane: I dade joj a`daja silu svoju i prijesto svoj i vlast veliku
(Otk. 13,2). Ova a`daja se u Kwizi otkrivewa jasno identifikuje kao sta
ra zmija, koja se zove |avo i satana, koja zavodi svu vaseqenu (Otk. 12,9).
Antihrist }e energiju dobijati od satane: Onoga je dolazak po dejstvu
[gr~ki: energeia] sataninu (2.Sol. 2,9). Ovo antihrista ~ini najve}im sa
tanistom svih vremena.
Antihrist ne}e biti samo satanista, ve} }e svi wegovi sledbenici
bez izuzetka satanizam po{tovati kao svoju religiju: I pokloni{e
se a`daji koja dade vlast zvijeri (Otk. 13,3). A`daja je satana ili |avo.
Antihrist }e stvoriti svet satanista |avopoklonika koji }e se u isto
vreme klawati antihristu, kao sinu |avola. Kako kaè sveti apostol Jo
van: I pokloni{e se zvijeri (Otk. 13,4).
Pokloni}e se a`daji satani. Pokloni}e se zveri antihristu koja
energiju dobija od a`daje. To zna~i da }e nastupiti najve}e po{tovawe sa
tane koje se ikada vidqivo manifestovalo u celokupnoj istoriji qudskog
roda, iako }e ono biti zasnovano na ogromnoj obmani. Eto ka ~emu se svet
kre}e, ve} u ovom trenutku.
Deveta karakteristika antihrista jeste:
9. ANTIHRIST ]E ISPUNITI SVA PROROÂNSTVA O SVET
SKOJ RELIGIJI
122
123
PAZIMO NA VREME!
Uzvi{enog u~iteqa koji }e, kako neognostici dana{wice o~ekuju, do}i

kao Svetski u~iteq.
Ovde postoji jo{ jedna zanimqiva veza: u neognosti~koj ideologiji,
eteri~no pribeì{te u kome prebivaju takozvani Uzvi{eni u~iteqi
naziva se [ambala. U religiji tibetanskog budizma, isto ime, [ambala,
odnosi se na: misti~no carstvo kojim upravqaju nosioci kala~akra tantre
(tantre to~ka vremena). Kaè se da je kraq Suhandra iz [ambale primio
ovu tantru od Bude kada je ovaj imao osamdeset godina i da ju je poverio
svojim naslednicima, za posledweg od kojih, Rigdena Pema Karpu, o~ekuje
se da se vrati i uspostavi [ambalu kao univerzalno carstvo.31
Evo jo{ jedne religije koja sadrì ideju o dolaze}em U~itequ sveta
koji }e osnovati Zlatno doba na zemqi. Ovde vaqa napomenuti da tibetan
ski Dalaj Lama, tako uticajan me|u neognosticima dana{wice, ima ulogu
sli~nu ulozi ajatolaha Homeinija, utoliko {to predstavqa najvi{eg
svetovnog predstavnika Bude sve do dolaska Maitreje koji }e 'usposta
viti [ambalu kao univerzalno carstvo'.
I jevrejski narod jo{ uvek ~eka svog Mesiju (hebrejski: Mashiyach),
koji }e doneti univerzalnu vladavinu mira i pravde na zemqi. Ova ~iwe
nica poprima zaista zloslutni karakter kada se razmotre tajanstvene re
~i Gospoda Isusa upu}ene nevernim Jevrejima; Gospod im, naime, kaè da,
iako Ga ne prihvataju kao Mesiju, ako drugi do|e u ime svoje, wega }ete
primiti (Jovan 5,43). Iz ovoga po~iwemo da shvatamo pravi identitet
U~iteqa sveta koji se i{~ekuje u tolikom broju svetskih religija. Kako
kaè Avgustin Iponski (354430), komentari{u}i re~i Gospoda Isusa
Jevrejima iz Jevan|eqa po Jovanu 5,43: Gospod je nagovestio da }e oni
primiti antihrista Koji }e traìti sopstvenu slavu.32 Sli~no to
me, Ilarije Piktavijski kaè: Jevreji prema tome nisu primili Gospoda
Isusa Hrista Koji je bio Sin Boga i Bog, ali }e primiti samozvanca koji
sebe naziva Bogom.33
Ovaj samozvanac ne}e obmanuti samo Jevreje, ve} i sve druge qude
ovoga sveta, navode}i ih da pomisle da je on ispuwewe svih wihovih pro
ro~anstava.
Brojne druge grupe pridràvaju se verovawa koja su zna~ajna za kon
cept o dolaze}em U~itequ sveta. Jedna od takvih grupa su ameri~ki Ho
pi Indijanci, koji su doprineli nastanku kalendara Wu Ejxa. Naime,
jedno drevno proro~anstvo Hopi Indijanaca sadrì posebne datume koji
su, kako se smatra, povoqni za veliki evolutivni skok koji se povezuje
sa dolaskom U~iteqa sveta. Ovo proro~anstvo je imalo veliki uticaj na
kalendar budu}ih doga|aja, kako ga predstavqa pokret Novog doba. Jo{
jedna ~iwenica koju posebno nagla{avaju pripadnici Wu Ejxa jeste da sva
proro~anstva sredwoameri~ke kulture Maja koju oni izuzetno po{tuju
kulminiraju u 2011. godini, pa se nadaju da }e do tog doba wihov zemaq

ski milenijum biti ve} dobro utvr|en.
Kakav treba da je stav hri{}ana o svim ovim mileniristi~kim o~e
kivawima i dolasku U~iteqa sveta? Naime, nakon {to je ideju o budu}em
Zlatnom dobu na zemqi izmislio kao deo svoje strategije Posledwih da
na i na~in lagawa qudi i wihovog odvajawa od ~iwenice ve~nog ìvota
na Novom Nebu i Novoj Zemqi, satana je zatim podgrejao i staru ideju o
dolaze}em U~itequ sveta koji }e uspostaviti vladavinu mira i pravde
na zemqi a sve to u grubom nastojawu da opona{a Drugi dolazak Hrista
Koji }e uspostaviti carstvo nebesko (Jn. 18,36, Lk. 17,20, 2.Pet. 3,12,13, Isa. 65,17,
Otk. 21,1,5).34
Mnogi pripadnici Nove duhovnosti tog svog dolaze}eg U~iteqa sve
ta ~ak nazivaju Hristom {to }e bez sumwe i nastaviti da ~ine, kako bi
neupu}ene i nekriti~ne nominalne hri{}ane uverili da je u pitawu Isus
Hristos koji se vratio na zemqu. I svakako, uop{te nije nemogu}e da }e se
u bliskoj budu}nosti zaista pojaviti neko nalik na ovog o~ekivanog U~i
teqa sveta, sa velikim okultnim mo}ima i politi~kom uverqivo{}u.
Svetovni qudi danas ùde za jakim liderom koji }e ih predvoditi u
predstoje}im godinama neizvesnosti. Takav jedan lider bi svakako morao
da bude ekumenskog i me|uverskog opredeqewa, i to u velikoj meri, kako
bi zadovoqio o~ekivawa svih sekti i religija koje i{~ekuju wegov dola
zak. Imaju}i u vidu sinkretisti~ki pogled na svet koji trenutno prevla
dava, to nije nemogu}e. Kada se takav lider pojavi, to bi vrlo verovatno
mogao biti antihrist.
I kako Sveto Pismo kaè, mogu}e je da }e tada nastupiti velika ob
mana (2.Sol. 2,9,11), posebno kada se ima u vidu ~iwenica da je mnogo prote
stanata koji tako|e o~ekuju da }e Isus osnovati zemaqsko carstvo mira i
pravde na zemqi, i da }e vladati iz Jerusalima!
Setimo se Gospodweg upozorewa da }e la`ni hristosi biti toliko
uverqivi da }e prevariti ~ak i odabrane (Mt. 24,24). Setimo se i kako On
nagla{ava: Eto vam kazah unaprijed (Mt. 24,25), ba{ kao {to ~ini i u
Drugoj poslanici Soluwanima 2, koju Xon Lang ispravno opisuje kao iz
uzetno vaàn deo proro~ke re~i.
Deseta karakteristika antihrista jeste:
10. WEGOV DOLAZAK JE DO SADA BIO ZADRAVAN
I sad znate {ta ga zadràva da se ne javi do u svoje vrijeme. Jer tajna
bezakowa ve} djejstvuje, samo dok se ukloni onaj koji sad zadràva (2.Sol.
2,6,7).
Brojne su teorije o zna~ewu ovih stihova, ali najzastupqenija jeste da
se oni odnose na mo} dràvnog zakona koja onemogu}ava tajni da isuvi{e
124
125
PAZIMO NA VREME!
napreduje, pre nego {to za to sazri vreme, prema Bo`jem promislu. Zapra
vo, satanino nastojawe da izgradi zemaqsko carstvo od po~etka je zadrà
vano, a posebno je spre~avano u vreme Potopa i ru{ewa Kule vavilonske.
Apostol Pavle, me|utim, ponovo stavqa naglasak na ovo zadràvawe, go
vore}i o rastu}oj satanskoj tajni bezakowa koja }e kona~no dovesti do
pojave antihrista.
Neki smatraju da se zadràvawe iz Druge poslanice Soluwanima od
nosi na Duha Svetoga Koji dejstvuje kroz Crkvu i Koji }e biti ukloweni.
Ima i onih koji smatraju da je re~ o povla~ewu Bo`je blagodati iz sveta.
Drugi stav (koji posebno zanima pisca ovog teksta) jeste da je sila
koja zadràva an|elske prirode. Ovo se u Bibliji pomiwe na nekoliko
mesta, posebno kada se kaè da }e se zlo zadràvati sve do trenutka, kada,
po Bo`jem promislu, ono mora da nastupi. Na primer, u kwizi Otkrivewa
9,13,15 o kraju vremena pi{e: I {esti an|eo zatrubi, i ~uh jedan glas od
~etiri roga zlatnoga `rtvenika koji je pred Bogom, gdje govori {estome
an|elu koji ima{e trubu: Odrije{i ~etiri an|ela koji su svezani na ve
likoj rijeci Eufratu. I bi{e odrije{ena ~etiri an|ela pripremqena za
~as, i dan, i mjesec, i godinu, da pobiju tre}inu qudi.
Dobri an|eo tada osloba|a ~etiri demona koji su do tada bili zadrà
ni. Sli~no tome, na drugom mestu se opisuje kako satana biva zadràn da
ne obmawuje narode i da ih ne podsti~e na sveop{ti progon Bo`jeg naroda:
I vidjeh an|ela gdje silazi s neba, koji ima{e kqu~ od bezdana i lanac
veliki u ruci svojoj. I uhvati a`daju, staru zmiju, koja je |avo i satana, i
sveza je na hiqadu godina (Otk. 20,1,2).
Mnogi veruju da je an|eo koji zadràva Hristos; drugi misle da je
to arhangel Mihailo. U svakom slu~aju, naglasak je u ovim stihovima sta
vqen na silu koja ograni~ava i zadràva zlo sila tame sve do trenutka
koji je Bog predodredio.
Mo`da se zadràvawe u Drugoj poslanici Soluwanima 2,7 odnosi
i na an|ele i na vladavinu prava koju sprovode svetovne vlasti. Postoji
mnogo razloga da smatramo da na zemaqsku vlast na tajanstven na~in uti
~u an|elske sile (videti npr. Dan. 10,13,2021). Ovo zadràvawe, ipak, za sada
ostaje tajna, koja }e jednog dana biti potpuno razja{wena.
Pismo nedvosmisleno govori o ve~nosti koja ~eka arhineprijateqa Bo`

jeg, zajedno sa onima koji ne znaju za Boga ili ne po{tuju Jevan|eqe (2.Sol.
1,7,8, Otk. 20,10). Zna~ewe ovog stiha, kao i cele 2. glave Druge poslanice
Soluwanima, jeste da }e ~ovjek bezakowa vladati kratko vreme pre nego
{to povratkom Gospodwim bude izbrisan sa lica zemqe. Za vreme te krat
ke vladavine, on }e zapo~eti uàsan progon vernika na zemqi (Otk. 13,7).
Ta~no je da je papstvo, u odre|enom trenutku u istoriji, tako|e u~estvo
valo u okrutnom progonu istinskih hri{}ana. Me|utim, progon koji }e,
prema opisu u Svetom Pismu, zapo~eti antihrist jeste progon svetskih
razmera, progon potpun, krajwe surov, ali koji, isto tako, blisko pretho
di dolasku Hristovom (Dan. 7,21,25,12,7). Antihrist je, dakle, eshatolo{ka
li~nost, koja se pojavquje na kraju vremena, a ne neka li~nost koja veko
vima postoji.
Eshatolo{ka priroda antihrista predstavqa problem za postmile
nariste i predlaga~e teorije o papi kao antihristu. Ve} smo rekli da
su puritanci iz sedamnaestog veka ~ija je eshatologija bila uglavnom
postmileniristi~ka i koji su zastupali ideju o papi kao antihristu
umetnuli razmak neodre|enog vremena izme|u fraze duhom usta svo
jih i fraze pojavom svoga prisustva iz Druge poslanice Soluwanima
2,8.35 Ovo nalikuje elegantnom na~inu na koji su {kotski teolog Tomas
âlmers (17801847), kao i jedno kasnije izdawe Biblije pod nazivom Scofi
eld Reference Bible iz 1909. godine, uspeli da obnove verovawe o postojawu
vremenskog razmaka neodre|enog trajawa u stihu iz Prve kwige Mojsijeve
1,2, kako bi se biblijsko u~ewe uskladilo sa teorijama o geolo{kim do
bima. Me|utim, tu se ne moè umetati nikakav vremenski razmak, a isto
to vaì i za 9. stih Druge poslanice Soluwanima 2.
U ovom stihu, sveti apostol Pavle koriste}i starozavetnu termi
nologiju koristi klasi~no biblijsko sredstvo paralelizma da opi{e
isti ~in na dva razli~ita na~ina. Prvi deo stiha zasniva se na pore|e
wu izme|u mo}nog duha Gospodweg u stvarawu (Ps. 33,6) i uni{tewu (Isa.
11,4), dok drugi deo predstavqa odjek re~i Psalmopojca koji kaè: Boè
od osvete, Gospode, Boè od osvete, pokaì se! Podigni se, sudijo zemaq
ski, podaj zaslugu oholima. Dokle }e se bezbo`nici, Gospode, dokle }e se
bezbo`nici hvaliti? (Ps. 94,1,3).
Poku{aj da se 8. stih iz Druge poslanice Soluwanima 2 podeli na dva
dela, i to tako da se svaki od tih delova poveè sa dva razli~ita hronolo
{ka doga|aja odeqena sa nekoliko stotina godina, rezultat je èqe da se
tekst prilagodi kako bi se uklopio u unapred osmi{qeni sistem. Ovaj
stih, me|utim, opisuje samo jedan doga|aj: povratak Gospoda Isusa Hri
sta u telu, kojim }e samouspostavqena kratka vladavina antihrista
biti u potpunosti uni{tena.
Jedanaesta karakteristika antihrista jeste:

11. ON JE U POTPUNOSTI ESHATOLO[KO BI]E
I tada }e se javiti bezakonik, kojega }e Gospod Isus uni{titi du
hom usta svojih i uni{titi pojavom svoga prisustva (2.Sol. 2,8).
Sama pojava Gospoda Isusa uni{ti}e ~ovjeka bezakowa. Ali, on ne
}e biti samo uni{ten. Suprotno verovawu mnogih hri{}ana dana{wice
(koji ~ak i ne veruju u postojawe bi}a po imenu satana ili |avo), Sveto
126
127
PAZIMO NA VREME!
Dvanaesta karakteristika antihrista jeste slede}a:

12. ANTIHRIST JE OSU\EN NA PROPAST
Ba{ kao {to re~i ~ovjek bezakowa (2.Sol. 2,3v) predstavqaju opis pri
rode antihrista, tako i re~i sin pogibli [gr~ki: apoleia, uni{tewe] iz
Druge poslanice Soluwanima 2,3d, opisuju wegovu kona~nu sudbinu. Ono
{to mu prirodno sleduje, kao kazna za nepokajane, bogohulne radwe, jeste
ve~na smrt. Juda Iskariotski, koga Gospod opisuje istim ovim re~ima, za
sluìo je sli~nu sudbinu (Jn. 18,12, Dap. 1,25).
Zbog ove povezanosti sa Judom, neki su tvrdili da ovaj stih zna~i da je
papa antihrist. Silogisti~ka logika kojom su dolazili do ovog zakqu~ka
je slede}a: prva premisa Juda, kao sin pogibli, bio je la`ni apostol;
druga premisa zbog toga {to je antihrist jedina druga li~nost u Svetom
Pismu koja se opisuje kao sin pogibli i on mora biti la`ni apostol.
Zakqu~ak zbog toga {to papa la`no tvrdi da je apostol Hristov, onda on
mora biti antihrist. Ovo tuma~ewe je tipi~no za spekulativnu i neosno
vanu logiku s kojom se hri{}anstvo tako ~esto suo~ava u ovo doba smutwe.
To je kao kad biste rekli da }e antihrist svakako biti direktor banke,
zato {to je Juda Iskariotski ~uvao kasu Gospoda Isusa i apostola!
Budu}i da ne postoji sumwa u vezi sa stra{nom ve~nom sudbinom
~ovjeka bezakowa, va`no je da ne jurimo bezglavo umova zaslepqenih
predrasudama i bez objektivne potvrde iz Svetog Pisma da antihristom
proglasimo bilo koje ìvo qudsko bi}e koje mi mo`da ne simpati{emo.
Ovim se jo{ jednom opovrgavaju tvrdwe zagovornika ideje o tome da

se antihrist ve} javio kao papa. Jer da je ta postavka ta~na, onda bi sve
{to vaì za sledbenike antihrista moralo vaìti i za sve rimokatolike
svih vremena koji su ìveli pod papskom vla{}u, a ko bi se usudio da to
tvrdi za Avgustina, Bernara, Anselma, Bleza Paskala, i ostale? âk su
i Luter i Kalvin prvobitno pripadali rimokatolicizmu. Da je papstvo
zaista antihrist, onda oni uop{te ne bi bili u mogu}nosti da se odreknu
svog gospodara. Nijedan od onih koji prihvate antihrista ne}e pobe}i iz
wegovih kanxi. Gospod }e se postarati da bude tako (2.Sol. 2,11,12, up. Otk.
14,9,11).
Primedba: Ukoliko je to ta~no, za{to Gospod u Otk. 18,4 poziva
vernike da se odreknu antihrista i iza|u iz rimokatolicizma?
Odgovor: Ova primedba se zasniva na pogre{nom tuma~ewu. Biblij
ski Vavilon, naime, nije rimokatolicizam. Ni antihrist nije rimoka
tolicizam, mada je Rim svakako doprineo nastanku ovog Vavilona, i mada
}e antihrist, vo|en svojim gospodarom, wime vladati. Tajni Vavilon je,
zapravo, postojao mnogo pre papstva. On je bio simvol svetovnog sistema
bezakowa u svim wegovim oblicima: politi~kom, verskom i privrednom.
To je najverovatnije kontekst u kome sveti apostol Petar upotrebqava
re~ Vavilon u svojoj Prvoj poslanici 5,13 da ozna~i iskvarenu prirodu
rimske carske vlasti koja goni Crkvu.7)
U gore navedenom stihu iz Kwige otkrivewa 18,4 Hristos poziva ver
nike da se odvoje od sile obmane iskvarenog i antihri{}anskog sistema
u svetu, koji }e na kraju vremena dosti}i svoj vrhunac. Ovaj stih je kruna
prethodnih {est tekstova u kojima se narod Bo`ji poziva da se odvoji od
sveta (up. Isa. 48,20,51,11, Jer. 50,8,9, 51,6,8, Zah. 2,6,7, 2.Kor. 6,17,18). Prema tome,
ovaj stih ne moèmo da tuma~imo kao poziv upu}en protestantima, jer bi
to onda predstavqalo tendencioznu i pogre{nu primenu Svetog Pisma.
Da rezimiramo, osnovne odlike antihrista, jasno izloène u Svetom
Pismu, jesu slede}e: iako je mnogo mawih antihrista do{lo i pro{lo
tokom vekova antihrist je pojedinac koji }e se u svetu javiti kao eshato
lo{ka li~nost, kratko vreme pre Stra{nog suda. Wegov dolazak je zadr
àvan tokom ~itavog doba Crkve Hristove. Antihrist sebe progla{ava
vaplo}enim Bogom. On je vrhunac potpunog otpadawa od zakona Bo`jih
i svetiwe koja pori~e wegovo samoprogla{eno boànstvo; osim toga, on
poziva i druge na ovakvu otpadiju. On vatreno pori~e u~ewe o vaplo}ewu
Hristovom i Trojedinom Bogu. Antihrist nastoji i da uzurpira jedinstvenu
Bo`ju prirodu i mesijanstvo Hristovo. On }e ispuniti sva mesijanska
Trinaesta karakteristika antihrista jeste:

13. SVI WEGOVI SLEDBENICI ]E BITI PROKLETI
I zato }e im Bog poslati silu obmane, da vjeruju laì; da budu osu
|eni svi (2.Sol. 2,11,12).
Ove re~i jasno pokazuju da svi verni sledbenici ~ovjeka bezakowa
imaju slede}e odlike: 1) ne mogu da se pokaju i 2) ~eka ih ista ve~na sud
bina kao i ~ovjeka bezakowa. Bog im, na Stra{nom sudu, {aqe dejstvo
gre{ke (bukvalni prevod sa gr~kog). Drugim re~ima, oni }e ogreznuti u
svom verovawu u la` (la` da je antihrist vaplo}eni Bog) da bi primili
osudu Bo`ju. Bog, na nekoliko mesta u Svetom Pismu, po Svojoj svemo}i
~ini ne{to sli~no (npr. Isu. 11,20, 1.Sam. 2,25, up. 1.Pet. 2,8, 1.Sol. 5,9).
Ukoliko su svi verni sledbenici ~ovjeka bezakowa tako beznade`no
obmanuti i pravedno osu|eni od Boga, iz toga logi~ki proishodi odre|eni
broj ~iwenica: prvo, nijedan istinski hri{}anin nikada se ne}e ubro
jati u sledbenike ~ovjeka bezakowa; drugo, nijedan od wegovih vernih
sledbenika nikada se ne moè pokajati i postati hri{}anin; tre}e, svi
wegovi sledbenici }e biti prokleti. Tako }e izgledati budu}nost, nakon
javqawa antihrista.
7)Istorijski
Rimu.
podaci pokazuju da je Petar posledwe godine svog ìvota proveo u
128
PAZIMO NA VREME!
proro~anstva svih svetskih religija o kraju vremenu. On }e imati i svog

~oveka za odnose sa javno{}u i propagandistu okultistu, maga koji se
u Kwizi otkrivewa identifikuje kao zver iz zemqe i la`ni prorok.
Qude }e sebi pot~initi koriste}i ekonomsku mo}. Bi}e satanista i uve
{}e globalnu religiju satanizma. Divqa~ki }e progawati i ubijati sve
istinske hri{}ane. Osu|en je na propast dolaskom Hristovim. Svi wegovi
sledbenici tako|e }e biti prokleti.
Prema tome, nakon {to smo prou~ili neke od glavnih odlika antihri
sta, ~ovjeka bezakowa, name}e se zakqu~ak da se ni papstvo kao instituci
ja niti ijedan papa koji je do sada ìveo ne mogu nazvati antihristom.
Iako ne bismo i{li toliko daleko da tvrdimo da identifikovawe
papstva sa antihristom pripada nivou mawe obrazovanih protestant
skih krugova,36 svakako smo saglasni sa tvrdwom da je nazivawe pape
antihristom suprotno svakoj vaqanoj egzegezi.37 Zagovornici mita o
papi kao antihristu pokazuju zapravo hermeneuti~ku spremnost da Sveto
Pismo tuma~e previ{e slobodno. Mi smatramo da je ideja o papi kao an
tihristu vi{e ustupak u~iwen sistemima, predrasudama i mnewima qudi,
nego iskreno, dosledno i objektivno izlagawe Re~i Boìje.
Iako institucija papstva ima mnogo odlika antihrista, pa prema
tome predstavqa istinskog prethodnika ~ovjeka bezakowa, ona nikako ne
moè biti sam antihrist jer ne ispuwava mnoge od kqu~nih biblijskih
kriterijuma koji moraju biti ispuweni da bi se ne{to sli~no uop{te i
moglo tvrditi.
Mogu}e je da izme|u Vatikana i javqawa ~ovjeka bezakowa postoji
bliska povezanost. To ne bi trebalo da ~udi budne posmatra~e procesa
ovoga sveta, kao ni rastu}i broj tradicionalnih katolika koji zapravo
priznaju postojawe ove mogu}nosti. Ali tvrdwa da je institucija papstva
oduvek predstavqala otkrivenog antihrista nije odrìva u svetlu bi
blijskih podataka. Pravi antihrist }e biti toliko zao, tako dosledno
predan ciqu uni{tewa Crkve pravo otelovqewe antitheosa, antiboga,
bogomrsca koji èli da zauzme Hristovo mesto da }e ~ak i najgori papa
koji je ikada ìveo pored wega delovati kao malo dete.
Prema tome, ono {to mi kao hri{}ani treba da u~inimo za one koji
su obmanuti u~ewima Rima i ve}ine najve}ih protestantskih denomina
cija, jeste da se molimo za sve wih, a ne da ih vre|amo (1.Tim. 2,1,4); da ih
u~imo pravoj istini, a ne da zauzimamo stav ogor~enog neprijateqstva ko
ji je tako lako izlazio iz pera protestantskih pisaca tokom posledwih
nekoliko stotina godina.
EPILOG
129
Po{to smo pokazali da papstvo ne ispuwava sve kriterijume da bude

progla{eno antihristom, neizbe`no stièmo do zakqu~ka da parousia
~ovjeka bezakowa tek predstoji. U me|uvremenu, tajna bezakowa sve
ja~e dejstvuje u svetu, i to iskqu~ivo prema Bo`joj voqi i dopu{tewu
oblikuju}i doga|aje i qude u skladu sa u~ewima i namerama carstava
zla i sila tame. Ona ~eka samo da se ukloni onaj koji zadràva i da se po
javi ~ovjek bezakowa, nakon ~ega }e nastupiti kratka epoha anarhije, i
kona~no, kraj ovog zlog doba.
Na kraju ove studije, i za utehu svima vama, nave{}emo re~i Henrija Al
forda: Ako nam kaù da je ovo vi|ewe budu}nosti ~ove~anstva prili~no
pesimisti~no, odgovori}emo, prvo, da mi ne naga|amo o fenomenima sveta,
ve} tuma~imo re~ Boìju; drugo, da verujemo u Onoga u îjim se rukama
svako zlo okre}e na dobro i îjim }e delovawem ishod ove borbe, koja
}e oblikovati i premeriti istoriju sveta, biti kona~no dobro za ~oveka
i proslavqawe Wegove bezgrani~ne qubavi u Hristu; i tre}e, da za one
koji veruju u Wega nema vi|ewa koje je pesimisti~no. Oni znaju da se sve
kre}e ka dobru; usred borbe, svesni su da je svaki doga|aj od koristi za
wih, da je sve {to nalikuje na poraz, zapravo uspeh, i da je ~ak i kona~ni
stra{ni doga|aj samo vesnik pobede, u kojoj }emo svi mi koji smo se bori
li za Gospoda i Boga na{ega, imati blistav i ve~ni udeo.
Preporu~ena literatura
Henri Alford, Gr~ko Sveto Pismo (Moody Press, 1968), tom VIII, 5, Prolegomena
na Drugu poslanicu Soluwanima, str. 5569. Nije neophodno znati starogr~ki da
bi ste mogli ~itati i razumeti ovaj odli~an uvodni esej koji sadrì sveobuhvatnu
analizu istorije i egzegetsko razmatrawe ove teme.
Xon Idi, Komentar na Poslanice Soluwanima, (Macmillan, 1877), Esej o ~ovjeku be
zakowa, str. 327370. Odli~na egzegeza i argumentovano rasu|ivawe. Ovo je jedna od
najtemeqnijih analiza ovog pitawa.
X. P. Lang, Komentar Svetog Pisma, (Zondervan, 1960), str. 124143. Jo{ jedno temeq
no tuma~ewe Druge poslanice Soluwanima 2,3,12, podeqeno u poglavqa sa slede}im
naslovima: Egzegetski i kriti~ki pristup, Doktrinski i eti~ki pristup, Omili
ti~ki i prakti~ni pristup.
Napomene
1
[afHercogova enciklopedija verskog znawa, Funk & Wagnalls, 1887, tom I, str. 92.
Ibid.
3 Banner of Truth Magazine, br. 335336, avgust/septembar 1991, str. 8.
4 Banner of Truth Magazine, op. cit., str. 18.
5 Turetanovo polemi~ko delo u tri toma: Elenkti~ka teologija je odli~no delo,
veoma lako za ~itawe, i sadrì ogroman broj teolo{kih informacija.
2
130
Ibid., str. 1, gde se navodi da Turetanovo delo: Prikaz antihrista predstavqa

wegovu sedamnaestu debatu o tome za{to protestanti moraju da se odvoje od
Rimokatoli~ke Crkve.
7 D. R. V. Vud (ur.) et al., Novi re~nik Biblije, IVP, 1996. Iz ~lanka pod naslovom:
Antihrist.
8 Filip Exkam Hjuz, Kwiga otkrivewa: komentar, Wm. B. Eerdmans/IVP, 1990,
str. 145.
9 V.prevod u: Braun, Drajver&Brigs: hebrejsko-engleski leksikon Starog Zaveta.
10 H. K. Leupold: Prikaz Postawa, Wartburg Press, 1942, str. 366.
11 Najboqi izvor za ove spise jeste vi{etomna serija ~iji je urednik Filip [af,
Prednikejski oci i Nikejski i poslenikejski oci, serije I & II, izdava~: Wm.
B. Eerdmans.
12 Za raspravu o ovom pitawu videti: X. P. Lang, op.cit., str. 130. Videti i ~lanak X.
Marselusa Kika: Antihrist u kwizi: Xej. P. Grin (ur.): Enciklopedija hri
{}anstva, Nacionalna fondacija za hri{}ansko obrazovawe, 1964, str. 263264.
Umetawe proizvoqnih vremenskih razmaka usred proro~anstava da bi se ova uklo
pila u unapred zami{qenu shemu oduvek je predstavqalo omiqenu aktivnost tokom
~itave istorije.
14 Ibid., str. 4.
15 Npr. Irinej, Tertulijan, Justin Mu~enik, Origen, Zlatousti, Kirilo Jerusalimski,
Avgustin, Jefrem. Za daqu analizu ovog pitawa, sa obiqem citata iz gore navede
nih Svetih Otaca, videti: Henri Alford: Gr~ki novi zavet, Moody Press, 1968,
tom III, str. 5657.
17 Ibid., str. 5. 18 Ibid.
19 Xon Idi, Komentar na Prvu i Drugu poslanicu Soluwanima, Macmillan, 1877, str. 269.
20 F. F. Brus, Prva i Druga poslanica Soluwanima, tom 45, u: Svetski komentar Bi
blije, World Books, 1982, str. 187.
21 Xon Idi, op.cit., str. 353.
22 Banner of Truth Magazine, op.cit., str. 3.
23 Npr. Banner of Truth Magazine, op.cit., str. 2.
24 Videti: R. L. Heris et. al., Teolo{ki re~nik Starog Zaveta, Moody Press, 1980,
tom. 11, str. 411412, koji sadrì iscrpnu analizu hebrejskih re~i yashab, {to zna~i
sedeti, i shebet, {to zna~i stolica, u vezi sa Bo`jim prebivali{tem.
25 X. P. Lang, Komentar Svetog Pisma, Zondervan, 1960, str. 131.
26 Videti: Tal Bruk, Zavera da se u}utka Sin Bo`ji, Harvest House, 306.
27 Xon R. Hinels (ur.), Re~nik religije, Penguin, 1984, str. 161.
28 Ibid., str. 162164. 29 Ibid., str. 198. 30 Ibid., str. 58. 31 Ibid., str. 294.
32 Avgustin Iponski, Traktati o Jevan|equ po Jovanu, Traktat XXIX, 8.
33 Ilarije iz Poitijersa, O Boànskoj Trojici, kwiga IV, poglavqe xxvi.
34 Videti fusnotu na 118 strani.
35 Videti stranu 104.
36 Oksfordski re~nik Hri{}anske Crkve, op.cit., str. 64.
37 Vilijem Hendriksen, Komentar na Drugu poslanicu Soluwanima, Banner of Truth,
1972, str. 175.
Sa engleskog prevela Natalija Pavlovi}
RAT
PROTIV
HRISTA
I CRKVE
132
Mr@wa prema Hristu
i obnova paganizma
O, kakva mr`wa prema Gospodu Vaskrslome i Vaskrsitequ! Da ni~eg
drugog nema, to bi bio dovoqan znak da su ova na{a vremena posledwa. Jer,
bez Hrista nema ìvota ni ~oveku, ni svetu. Zapadni ratovi u kulturi
naro~ito se vode oko lika Gospodweg.
Krajem osamdesetih godina 20. veka, Martin Skorseze se proslavio
filmom Posledwe Hristovo isku{ewe, ra|enom po romanu gr~kog bogo
odstupnika Nikosa Kazancakisa. U tom filmu, Juda je predstavqen kao
borac za pravdu i nacionalnu nezavisnost Jevreja, koji izdaje Hrista
da bi se ispunilo wegovo poslawe. (Hrista, kaèmo, jer je Skorsezeov
Hrist kukavica koja se pla{i stradawa.)
Najve}i udarac ideolozima novog Vavilona svakako je zadao film Me
la Gibsona Stradawe Hristovo, u kome je s bolnim, jecaju}im realizmom
prikazano raspe}e Gospodwe, posle mnogih mu~ewa, ali je ispove|en i kraj
Starog Zaveta (razdirawe zavese u jerusalimskom hramu) i vaskrsewe pra
voga Mesije. Holivud je zapenio od besa i mr`we (s obzirom na ~iwenicu
da su mnogi wegovi ~elnici istomi{qenici Ane i Kajafe, to nije bilo
~udno) i re{io da se osveti: po romanu provincijskog profesora engle
skog jezika, Dena Brauna, plagijatora kwige Sveta Krv, Sveti Graal
Bejxenta, Lija i Linkolna, snimqen je film Rona Hauarda Da Vin~ijev
kod, u kome je Hrist prestavqen kao mu` Marije Magdaline i osniva~
dinastije Merovinga. National Geographic, jo{ jedna od ustanova za po
pularizaciju globalizma putem nauke, 2006. je objavio broj posve}en tzv.
Judinom jevan|equ, u kome se dokazuje da je Juda, izdav{i Hrista, ispunio
svoj boànski zadatak (re~ je o apokrifu gnosti~ke sekte kainita, koji
su u~ili da je Bog Starog Zaveta zao, pa su po{tovali sve starozavetne
zlikovce, od Kaina do Jude, kao borce protiv Jahvea.) Posledwi se pojavio
reìser Xejms Kameron, sa tobo`wim dokumentarcem Isusova izgubqena
grobnica. Film je emitovan po~etkom marta 2007. na kanalu Discovery,
i odmah je izazvao burne reakcije, ne samo vernika, nego i nau~nika, koji
su dokazali da je re~ o najobi~nijem falsifikatu. âk je i jevrejski arhe
olog Amos Kloner, koji je nadgledao iskopavawe pe}ine u Talpiotu, gde
su tobo` na|eni grobovi Hrista, wegove ène (Marija Magdalina, ko bi
drugi?) i sina Jude, uzviknuo: Grobnica u Talpiotu pripadala je jednoj
porodici sredweg staleà iz prvog veka posle Hrista (Ve~erwe novosti,
28. februar 2007.) Time je porekao Kameronovu tezu.
Otkuda takva borba protiv Hrista?
RAT PROTIV HRISTA I CRKVE
133
Za{to su boq{evici 1922. u Svija`sku podigli spomenik Judi, i za

{to se snimaju dokumentarci poput Kameronovog?
Re~ je o onome {to je litvanski hri{}anski mislilac Antanas Ma
cejna definisao kao ma~ koji razdvaja du{e o vaskrsewu. Jer, kako Ma
cejna kaè, nije vera u Hrista kao Mesiju razlikovna crta hri{}anske
samosvesti, nego vera u vaskrsewe Hristovo. I obrnuto, poricawe vaskr
sewa Hristovog jeste neosporan znak antihristovog duha. Ako mislimo
religiozno, ve~iti neprijateq Bo`ji odli~no zna da je Hristos vaskrsao.
Ali on to nikad ne}e priznati i objaviti svetu. On moè da prizna isto
ri~nost Hristovu, Wegovo mesijanstvo, Wegov ogroman uticaj na qudsku
istoriju, ali nikada ne}e priznati Wegovo vaskrsewe (Kameron tako i
kaè: Nikada nisam sumwao da nije postojao istorijski Isus, koji je hodao
Zemqom pre 2000 godina. Ali tek sada su prona|eni arheolo{ki dokazi
za to. Dakle, on i wegov kolega Simhe Jakobovic, s kojim je radio film,
pori~u samo vaskrsewe; sve ostalo moè.)
Hristov podvig je, kaè Macejna, bio ontolo{ki dubinsko preobra
àvawe qudske prirode. Svakodnevno spokojstvo sveta se ru{i, odvojeni
su, ma~em re~i Bo`je, otac od sina i majke od k}eri (Mt. 10,35). Grehovno
jedinstvo sveta je sru{eno, i najve}a revolucija u istoriji ostvarena je. Za
to se svet mogao pomiriti s Varavom (Barabom), ali ne i sa Hristom (Luka
23,18). Svet moè da se pomiri s pqa~ka{ima, ali ne i sa Vaskrslim.
Kult Jude nije nimalo slu~ajan u na{e doba. Negda hri{}anski Zapad
je IZDAO Hrista, i sad èli da opravda onoga koji je to prvi u~inio,
za materijalna dobra za trideset srebrwaka. Ali je stra{no biti u Ju
dinom dru{tvu. Jer, Juda se obesio. I stra{no je {to se Judino dru{tvo
progla{ava otvorenim, jer je re~ o otvorenosti groba i zjapu jame u koju
}e baciti telo samoubice. I stra{no je znati da je islamski Pakistan,
zbog vre|awa Hrista, zabranio prikazivawe Da Vin~ijevog koda, a da
je u Americi i Evropi to bio block-buster. I to je jedno od zloslutnih
znamewa vremena.
Drugo zloguko znamewe skoro da nije ni uo~eno u na{oj pravoslavnoj jav
nosti. To je obnova, sa dràvnom dozvolom, anti~kog paganizma u zemqi na
~ijem je jeziku napisano Jevan|eqe, u Gr~koj. Odlukom Prvostepenog atin
skog suda oboàvawe olimpijskih bogova predstavqa priznatu religiju,
kojom se ne kr{e zakoni gr~ke dràve. Odluka je doneta na osnovu zahteva
verskog udruèwa Elinais, koje u svom statutu ima odràvawe ven~awa
i sahrana uz prisustvo `re~eva i `re~ica Zevsa i wegovih savladara,
a od Ministarstva prosvete i kulture traì}e se odobrewe da se `rtve
demonima (jer, bogovi pagana su demoni, a Gospod je nebesa stvorio (Ps.
95,5)) prinose na mestima negda{wih idoli{ta (recimo, na Akropoqu, ko
ji je u doba Vizantije bio pretvoren u hram Majci Bo`joj, a koga su gr~ki
134
135
sekularisti, posle oslobo|ewa Gr~ke od Turaka, ostavili kao muzejski

prostor; po{to, kako Rusi kaù, sveto mesto prazno ne biva, demoni i
demonopoklonici ho}e ponovo da ga preuzmu.) Ovo je marginalna grupa ne
sre}nika, ali ~iwenica je da Gr~ka u Evropskoj Uniji biva primorana da
prizna ono {to je Hristos davno zgazio Svojim vaskrsewem.
Religiozni karakter istorije

Macejna smatra da je istorija zajedni~ka delatnost Boga i ~oveka u
vremenu, i dodaje: Za hri{}anina istorija nikad nije samo ovostrani
proces, jer wen istinski izvor, iz koga ona nastaje nije ovde. PROLOG
ISTORIJE JE NA NEBESIMA. /.../ KULTURA JE ÔVEKOVO STVA
RALA[TVO /.../ Wegova vaplo}ena nada i pobeda nad silama prirode /.../
Imaju}i to u vidu, istorija se moè nazvati procesom KULTURNOG NA
STAJAWA; procesom sve ve}eg ovladavawa zemqom, otkrivawa riznica
prirode i usiqenog ukqu~ivawa prirodnih sila u oblast qudskog posto
jawa. U TOM SMISLU ISTORIJA JE OSVE[]IVAWE ÔVEKA U
SVETU /.../ Gde god da se pojavquje ~ovek, dime se ne samo ogwi{ta, nego i
`rtvenici; diù se ne samo ku}e, nego i hramovi; ~uju se ne samo svadbene
pesme, nego i himne sve{tenika. Na taj na~in, religiozni ìvot je DRUGA
osnovna forma ~ovekove istorije /.../ U tom smislu, ISTORIJA JE ÔVE
KOVO SAMOOSVE[]EWE (KAD JE RE^ O PITAWIMA KOJA ON
POSTAVQA) WEGOVOG POREKLA, PRIZVAWA I CIQA /.../
DELATNI UÊSNIK ÔVEKOVE SUDBINE JE SAM BOG. Bez
Mene ne moète ni{ta ~initi (Jn. 15,5) te re~i Hristove jasno ukazu
ju na istorijski put kojim ~ovek mora da ide da bi do{ao do razre{ewa
tajne svog postojawa. /.../ Religija je u su{tini odnos dvaju li~nosti. Po
svojoj sopstvenoj voqi, ~ovek moè da stvori kulturu, ali ne i religiju.
Pitawe ~ovekovog postojawa, koje se su{tinski moè pokrenuti samo u
oblasti religije, zahteva odgovor Bo`ji, da bi uop{te moglo da se re{i
/.../ Upravo zato {to je religija DIJALOG I UZAJAMNO DELOVAWE,
ona je u stalnoj opasnosti da je ~ovek prekine. Mada je ~ovek po prirodi
religiozan, jer odnos sa natprirodnim odgovara wegovoj unutarwoj su{ti
ni, on ipak moè jer je slobodan da za}uti u tom dijalogu i da zemqu,
koja se nalazi pod vla{}u wegovom, iskqu~i iz uzajamnog op{tewa s Ne
bom. Nema i ne moè biti nikakvog ONTOLO[KOG ATEIZMA, ali
postoji PSIHOLO[KA bezreligioznost, svesno odvra}awe od Boga,
uporno }utawe u svakodnevici. /.../ Bo`ji poredak je poredak postojawa.
Naru{iti ga zna~i naru{iti sebe, drugim re~ima blagodariti sebi za
svoje postojawe, {to je odvratno. Zato svako poricawe Bo`jeg poretka
u najdubqem smislu jeste ru{ewe postojawa, a samim tim ru{ewe i sop
stvenog bitija. BUNT ÔVEKA PROTIV BOGA ZNAÎ UNI[TEWE
SAMOG SEBE. Pa ipak, smrtnici nikad ne prestaju da se bune protiv
Boga. Vavilonska kula ostaje nesagra|ena, i tako }e biti do kraja istori
je. Ali {ta je kultura ako ne stalni napor ~ove~anstva da zavr{i gradwu
te kule? Istorija nije samo religiozni proces; ona je istovremeno pro
ces obezboèwa ~ove~anstva. /.../ RELIGIJA, A NE KULTURA, ÛVA
KQU^ TAJNE ISTORIJE. U procesu religije, a ne u procesu kulture,
O ANTIHRISTU I DUHU WEGOVOM

(PO ANTANASU MACEJNI)
Uvod
Litvanski hri{}anski mislilac, Antanas Macejna, begunac od sovjet
skog reìma, pod uticajem Dostojevskog i Vladimira Solovjova napisao je
neke od najumnijih savremenih kwiga na temu hri{}anske eshatologije. U
studiji Tajna bezakowa, nastaloj povodom Solovjovqeve Kratke povesti
o antihristu, Macejna daje niz misti~nih uvida u prirodu borbe izme|u
Hrista i antihrista i posledwih vremena Crkve i ~ove~anstva. Evo neko
liko inspirativnih teza iz wegove rasprave.
Borba dobra i zla
Macejna upozorava da zlo nije puki nedostatak dobra, nego delatna,
li~nosna sila voqe zlih duhova i zlih qudi, koja vodi neprestanoj borbi.
Za koga je zlo zla sila, za wega je istorija stalna borba, koja obuhvata
i nebo i zemqu, jer u woj ne u~estvuje samo ~ovek, nego i Bog. Jednom }e
ta borba postati odlu~na. Jednom }e napetost izme|u sila zla i dobra po
stati tako sna`na, da }e razoriti sav zlom zahva}eni svet. Tada }e dobro
pobediti, ali ta pobeda }e i okon~ati zemnu istoriju /.../ VASKRSEWE
JE ZALOGA POBEDE DOBRA. U tome je sila i delo Hristovo. Svojim
Drugim dolaskom Hristos }e okon~ati tu borbu sa zlom, vaskrsavaju}i sve
qude i osloba|aju}i celokupno bitije od sile zla. Ali, do tog blagoslo
venog ~asa sva istorija je stalna borba /.../ NA[A ISTORIJA ZAVR[A
VA SE NAJVE]IM MOGU]IM TRIJUMFOM ZLA NA ZEMQI, ALI
ISTOVREMENO I WEGOVOM KONA^NOM PROPA[]U. Antihrist
}e biti pobe|en i zba~en. Ali, s wim }e istovremeno biti zba~ena i sva
na{a istorija. Pobeda dobra otkriva nadistorijski lik ìvota. Pojava
Hristova i Wegovo snisho|ewe na zemqu jeste po~etak druga~ije egzisten
cije, koja vi{e nije zemna istorija.
136
137
vreme ide ka svom kraju: adesse festinant tempora. Istorija je objektiva

cija na{eg odnosa prema Bogu. Upravo tu je wena blagodatnost, ali isto
vremeno i opasnost, jer je odre|ewe u odnosu prema Bogu neizbe`no. [ta
je istorija u svetlosti Hri{}anstva? Ni{ta drugo do vreme koje nam je
Bog dao. /.../ Filosofsko vreme je apstraktni i op{ti tok stvari; me|u
tim, religiozno vreme je NA[E VREME, vreme koje nam je povereno, vre
me koje nam je darovano, samim tim li~no i konkretno. RELIGIOZNO
VREME JE ODRE\IVAWE I NALAGAWE OBAVEZA, od kojih zavisi
na{a sudbina. Da bismo svojim ìvotima dali ovaj ili onaj smisao ne
treba nam ni{ta drugo do vreme. Na taj na~in, u svetlosti hri{}anstva
vreme se javqa kao najdragoceniji od svih prirodnih darova Bo`jih. Dok
god imamo vremena, na{a sudbina je u na{im rukama /.../ Vreme je jedino
mesto na kome moèmo sresti Boga /.../ JAVQENOST BOGA U ISTO
RIJI JE OSNOVNI USLOV ISTINITE VERE. Smisao istorije je u
pripremi za to javqawe. Najdubqi smisao tog zadatka je u tome da u~ini
mogu}im susret Boga i ~oveka stvaraju}i preduslove za to da taj susret
postane LIÂN i zato neraskidiv SAVEZ.
va preko qudi (gesta Christi per homines), nego i dela |avoqa preko qudi
(gesta diaboli per homines). Istorija pre Hrista bila je duga priprema za
Bogo~ovekovo javqawe; posle Hrista, u woj zri javqawe |avo~oveka.
Bog i vreme
Vreme je jedino mesto na kome moèmo sresti Boga; i to se desilo
u istoriji javio se Hristos, punota bogo~ove~anskog jedinstva. Dugo i
èqno ~ekani Hristos je, po Macejni, upravo Bog istorije, Alfa i Ome
ga, po~etak i kraj, prvi i posledwi (Otk. 22,13). Macejna odlu~no tvrdi:
rtva na Golgoti bila je najve}a istorijska `rtva: to je bilo spasavawe
istorije od wenog kretawa ka ni{tavilu. Posle vaskrsewa Gospodweg, u
svojim projavama istorija je slobodni odgovor ~oveka na iskupiteqski
podvig Hrista.
Izbor Hrista je ~inilac koji dejstvuje i u dru{tvu; on je istorijska
sila. Rase, narodi, jezici, talenti, porodica ni{ta vi{e nema zna~aja
poput vernosti Hristu. Ali, i odstupawe od Hrista je dru{tveni ~ini
lac ono sazdaje dru{tvo zveri, antihrista. I to dru{tvo se bori protiv
Crkve. U istoriji, kao vremenu razdvajawa i prostoru borbe, dolazimo
do poimawa smisla ovog procesa: U prirodnom poretku pobe|uje zlo, a u
natprirodnom dobro. Napetost izme|u ovo dvoje i dovodi do razarawa
prirodnog poretka. U tom smislu, kraj sveta ne}e biti nekakva prirodna
katastrofa, nego nezaustavqivo kretawe sveta ka zlu, to jest totalno nasi
qe satane na zemqi. Fizi~ka razarawa bi}e plod duhovne opogawenosti. U
tom smislu, ideologija progresa smutila je umove qudi kao obogotvorewe
budu}nosti na ra~un pro{losti i sada{wosti (Ber|ajev). Po{to je drama
qudske istorije drama slobode, nikakvog progresa (osim tehni~kog)
u woj nema, jer, kako kaè Macejna, tu se projavquju ne samo dela Hristo
Sebi~nost
Sebequbac ne moè da prekora~i granice samozatvorenosti. \avo je
prvi sebequbac, koji ne voli ni Boga, ni ~oveka, ni tvorevinu. Qubav je
uvek sila usmerena ka postojawu, jer onaj koji voli izlazi iz sebe. Stvore
ni po Wegovoj slici, mi smo samom svojom ontologijom okrenuti od sebe
ka Wemu, ve~nom Drugom na{e qubavi.
Ako se tvarno bi}e zaqubi u sebe, na|e se na putu ka nebitiju, i apso
lutno ogluvi za sve {to ga okruùje: Ako se zagledamo u sebe, suo~avamo
se sa suprotnom usmereno{}u lika Bo`jeg i moramo da biramo: ili }emo
se vratiti u bitije, ili }emo u sebi razoriti bogopodobije.
U tom smislu, |avo je najusamqenije bi}e na svetu, ~ije je postojawe
za wega samog postalo tamnica. On je u stalnom monologu: potpuni bezbo
`nik kao potpuni samoqubac. Samoqubqe je put |avola u istoriji, put na
kome }e se javiti i antihrist.
Zato je Hristos Svoju nauku zasnovao na samoodricawu, koje ~oveka
vodi u zajednicu s Jagwetom Bo`jim. I zato se razlikuje hri{}ansko mi
losr|e, kao sluèwe bli`wem, od antihristove humanitarne pomo}i,
koja ~oveka pretvara u roba.
Sebequbac uskoro po~iwe da mrzi i sebe i svet, i dobija voqu da razori
sve {to ìvi. Zato je bratomrzac ~ovekoubica (1.Jov. 3,15): bratomr`wa
je vrhunac sebequbqa.
Hristos kao prete~a
Da bi antihrist uspeo u svom planu, on lik Hristov mora da rastvo
ri u qudskoj kulturi. Hristos mora biti progla{en za prete~u, za zna
~ajnu istorijsku li~nost ali nevaskrslu. Antihristovi poverenici,
osvajaju}i zemaqsku vlast i mo}, stalno nude Crkvi da im se prikloni,
da bi dobila privilegije. Macejna kaè: Zasesti u senci zemaqskih
prestola i prikloniti se zemaqskim vladarima to je najzna~ajnija i
stalna pretwa Crkvi. Pod uticajem te pretwe najlak{e je otpasti od
Boga, jer to odràva izgled pobo`nosti uz odricawe od wegove sile
(2.Tim. 3,5). Takvi hri{}ani podràvaju ono spoqa{we u religiji, ali joj se
rugaju iznutra: umesto Cara Hrista oni na presto uzvode zemaqskog cara,
umesto milosti Bo`jih primaju darove vlastodr`ca. Antihrist odli~no
zna tu slabost hri{}ana i zato im uvek nudi svoje darove. On stalno zove
hri{}ane da mu pri|u i sednu u hladovini wegovog prestola i da se tako
zaklone od sun~ane vreline boja.
138
Antihrist je uvek spreman da prizna socijalni zna~aj hri{}anstva i

wegovu moralnu ulogu; ali, duh li~nosti i celog istorijskog perioda ras
kriva se samo u odnosu prema Hristu kao Bogo~oveku, koga la`ni mesija
ho}e da prizna, ali samo kao svog prete~u.
Ideja prete~e ozna~ava da je pred nama glasnik budu}e stvarnosti, koji
nije sama ta stvarnost. On simvolizuje tu stvarnost, ali nije stvarnost
sama wegov smisao je u i{~eznu}u u onom {to }e do}i... Zato Hristos ne
moè biti ni~iji prete~a: On je Prvi i Posledwi (Otk. 22,13). ôvekovo
prizvawe je da bude prete~a; a to nije misija Sina Bo`jeg. ôve~anstvo,
negda hri{}ansko, zato je i zapalo u }orsokak: Nijedan od vlastodràca,
koji u posledwe vreme govori o Hri{}anstvu, ne ispoveda Hrista Boga,
vaplo}enog, postradalog, umrlog, vaskrslog, nanovo dolaze}eg. Nijedna od
wih Crkvu ne priznaje kao boànsku ustanovu, kao samoga Hrista. [to
je najgore, i sami hri{}ani su se na to navikli, i smatrali bi javno ispo
vedawe Hrista kao Boga za ne{to netakti~no.
Poricawe vaskrsewa
Dana{wi hri{}ani ne ìve verom u vaskrsewe. Neki su skloni da ve
ruju da bi se Hri{}anstvo moglo spasiti i da je Hristos ostao u grobu. Za
boravili su upozorewe Sv. Pavla da je bez vaskrsewa na{a vera uzaludna
(1.Kor. 15,14). Zaboravilo se da je smisao istorije promewen vaskrsewem Go
spodwim. Jer, vaskrsewe je povezano sa verom u ~ovekovu besmrtnost: Ako
je ~ovek besmrtan, vaskrsnu}e; ako ne vaskrsne, nije besmrtan; ako pak nije
besmrtan sav wegov ìvot je ~udovi{na besmislica, kaè Macejna.
Bez vere u to, qudi padaju u o~aj. Zato je osnovna crta savremenog ~ove
ka o~ajawe, ~ije srce pro`dire besmisao ispovedawa zemqe kao jedine
otaxbine. Zato i borba protiv Hrista, koja po~iwe od sitnih, nau~nih,
sumwi, a zavr{ava krvavim progonima hri{}ana.
Nada
Qubav bez `rtve je prazna, nepostoje}a. Ali, one se mogu roditi samo
iz slobode. Zato je Hristos i dao slobodu; veliki i stra{an dar. Pla~u}i
nad Jerusalimom (Mt. 23,37), Hristos pla~e nad qudskom slobodom, koja }e
toliko puta u istoriji biti porugana i oskrnavqena. Antihrist ne pla~e
nad ~ovekom. Dok }e Hristos qubavqu i `rtvom (Svojom!) stvarati jedin
stvo ~ove~anstva u Crkvi, antihrist }e to jedinstvo stvarati na spoqwi
na~in, politi~kom silom.
No, Crkva, izgnana iz sveta u pustiwu, i u to doba }e pobediti. Pobedi}e
svojim ispovedni~kim i mu~eni~kim svedo~ewem da ovaj svet nije kona~na
i jedina stvarnost. Pobedi}e ispovedaju}i vaskrsewe Hrista i ~ove~anstva.
Pobedi}e Onim Koji je ve} pobedio, Spasiteqem na{im i Nadom na{om.
139
Sve{tenik Anatolij Trepa~ko

TANAK LED BEZBO@NOSTI
Protiv onih koji odri~u Boànstvenost Isusa Hrista
Te{ko je da neko drugo pitawe moè da tako sna`no obuzme svetsku
religioznu pa`wu dana{wice kao {to je pitawe o li~nosti Isusa Hri
sta. Jer to pitawe je pitawe hri{}anstva u svetskoj istoriji. Tu pali um
razmatra Onoga Koji je budu}i naj~istiji me|u ~istima, Svojom probode
nom rukom pomerio temeqe carstva i izveo iz svog tela bujicu ve~nosti
i jo{ i sada vlada vremenima. Istina, na{e vreme nema veliku sklonost
za dogmatska pitawa, ve} je sklonije istorijskim pitawima. Borba pro
tiv hri{}anskog u~ewa prenesena je u oblast ìvota Isusa Hrista. Ali
kakve tu suprotnosti izbijaju! Tu se postavqa pitawe o razlici izme|u
preve~nog Sina Boìjeg i sina Josifa drvodeqe!
Ova suprotna gledi{ta veoma su stara, mada danas sekularni pristup
Jevan|equ dostiè otvoreno bogoborstvo!
Za vreme pashalnog perioda 1996. godine, kada su dve milijarde qudi
slavile Vaskrsewe Hristovo, ~asopis Tajm je objavio op{iran ~lanak
pod naslovom: The Gospel Truth o dobro organizovanoj i finansiranoj
bogobora~koj grupi Jesus Seminar koja je podigla veliku pra{inu i koja
se trudi da svojim petim jevan|eqem tokom posledwih godina opovrgne
istorijsku istinitost Jevan|eqa koja su svi prihvatili i ~ije je postoja
we bilo neosporna ~iwenica ve} u posledwem desetle}u 2. veka, koja su
imala izuzetan zna~aj za istoriju ~ove~anstva i uvek su se smatrala ka
nonskim kwigama Crkve.
To dovoqno dokazuju dela sv. Irineja Lionskog, prepis kwiga Novog
Zaveta, poznat pod nazivom Muratorijevog kanona (170. godine posle Hri
sta.), sirijski i latinski prevodi Novog Zaveta iz 2. veka. Tako|e i delo
Justina Mu~enika koji je napisao svoju op{irnu apologiju 138. godine. Iz
jo{ ranijeg vremena, naime s po~etka 2. ili s kraja 1. veka posle Hrista,
poti~e citat poslanice Varnave koji ve} citira Jevan|eqe sv. apostola
Mateja. Dakle, podaci koje posedujemo ne samo o sastavqawu, nego i o crkve
nom priznawu Jevan|eqa, poti~u ~ak s kraja 1. stole}a, iz perioda toliko
bliskog ìvotu Hristovih u~enika ~ija imena Jevan|eqa nose. O la`nim
u~ewima sv. Irinej u svom delu Protiv jeresi govori slede}e: Verodo
stojnost ~etiriju Jevan|eqa je tako velika, da ih ~ak jeretici priznaju,
i svaki od wih se trudi da potvrdi svoje u~ewe na osnovu tih Jevan|eqa.
Dakle, ako ~ak i na{i protivnici, navode}i protiv nas dokaze, upotre
bqavaju iste kwige, na{ dokaz je nesumwiv i istinit.
140
141
Ono {to tako sna`no privla~i u Jevan|eqima jeste istorijska stvar

nost li~nosti Isusa Hrista. Seminar pak pravi poku{aje da s filo
sofskog gledi{ta potpuno ukine samu istoriju. Sva jevan|eqska istorija
se pretvara u mit koji svoje poreklo duguje pesni~kom duhu prvobitne
hri{}anske zajednice. Ali ako je Isus Hristos, kako se On pred nama po
javquje u Jevan|eqima, proizvod zajednice, ~iji je onda proizvod bila sama
ta zajednica? âk je i Ernest Renan, francuski istori~ar i filosof koji
je umro pre sto godina, bio ube|en da je snaga istorije suvi{e velika da
bi se ona mogla pretvarati u mit, kao {to to ~ini Seminar. Renanova
kwiga o Isusovom ìvotu, koja je podigla toliku pra{inu pre 130 godi
na, u tom pogledu predstavqa ~ak i korak natrag u pore|ewu s nema~kim
slobodnim misliocem i wegovim savremenikom Fridrihom [trausom, od
kojeg i Seminar pozajmquje svoje bogobora~ko u~ewe. Renan donekle pri
znaje vrednost istorijskoj stvarnosti, on ta~no kaè da tom neobi~nom
dejstvu koje je vr{io Isus mora odgovarati uzrok koji se sastoji u Wegovoj
li~nosti; da Isus Hristos ne moè biti izmi{qotina Wegovih ìvoto
pisaca, da jevan|eqska istorija mora predstavqati stvarnost. Prilikom
posmatrawa samog kraja u kojem se dogodila ta istorija, ona je dobila za
wega opipqivu ìvotnost. Prema Renanovom gledi{tu, Isus je ~ovek
neobi~nih razmera. Ali on se trudi da izbegne priznawe koje nije mogao
da u~ini zbog svog op{teg naturalisti~kog pogleda na svet. Renan pribe
gava lepim i visokoparnim re~ima samo da ne izgovori jednu re~, naime,
da je li~nost Hristova ~udo i da je su{tinsko poreklo Wegove li~nosti
natprirodno. Natprirodno postojawe i ~udo Seminar kategori~ki od
bacuje, jer wegovi pripadnici ne priznaju nikakav svet izvan granica
ovog smrtnog sveta, nikakvog li~nog i slobodnog Boga, jednako kao {to
ne priznaju ni li~nu besmrtnost. Me|utim, prema hri{}anskom u~ewu,
~udesa sa~iwavaju bitan deo ìvota Hrista Spasiteqa! Seminar je pre
spreman da ih proglasi za obmanu i da unizi eti~ki karakter Hristov,
a da ne prizna Wegovu natprirodnu svemo}. Optuùju Hrista kako je On
navodno pribegavao svakojakim smicalicama koje ne mogu da se odrè ~ak
ni pred prose~nim moralom. Ne, sve dok postoje Jevan|eqa, sve dotle }e
ona svojom uzvi{eno{}u biti opovrgavawe ovakvog prqawa Onoga Koji je
bio naj~istiji od ~istih.
Obratimo se Jevan|eqima da razmotrimo u kakvom obliku nam ona
prikazuju li~nost Gospoda i Boga i Spasa Isusa Hrista.
Sam Isus Hristos iza sebe nije ostavio nikakve spise. On nije bio
filosof ili osniva~ religije u obi~nom smislu te re~i. Wegova li~nost
i Wegovo delo to su Wegovi spisi koje je On veli~anstvenim slovima
upisao u istoriju ~ove~anstva, i uticaj Wegovog duha na na{a srca to
su spisi koje On svakodnevno i sve do danas pi{e u nama neizbrisivim
slovima. Ali Wegovi u~enici su pisali i kwige iz kojih se bliè upo

znajemo s Wim, i zahvaquju}i kojima se tako|e sa~uvalo i odràvalo o
Wemu i usmeno predawe i propovedawe, koje se od dana Pedesetnice {iri
po celom svetu. Pismena svedo~anstva su oslonac i potkrepqewe na{e
vere. Ona slikaju pred nama lik Onoga Koga poznajemo i volimo, u svojoj
sve{tenoj jednostavnosti, u toliko ìvim, uzvi{enim i ~istim crtama,
s takvom ìvotnom toplinom i ubedqivo{}u, da mi priznajemo u wima
prst Boìji i cenimo ih kao najboqe i najdostojnije nasle|e koje posedu
jemo na zemqi.
Prvi predmet hri{}anskog u~ewa bilo je posvuda{we pri~awe jevan
|eqske istorije, jer je propoved Jevan|eqa bila propoved o Isusu Hristu.
îwenice iz Wegovog ìvota, re~i koje je propovedao, sudbina koju je do
ìveo, Wegova stradawa, Wegova smrt i Vaskrsewe to su teme apostolske
propovedi. Celokupno interesovawe hri{}anske zajednice usredsre|eno
je na li~nost Isusa Hrista i na Wegovu istoriju. S kakvom ta~no{}u je
preno{ena ta istorija moèmo videti iz one temeqnosti s kojom apostol
Pavle u Prvoj poslanici Korin}anima, u glavi 15. nabraja svedoke vaskr
sewa Hristovog. Apostolske poslanice nam pokazuju kako je u prvobitnoj
zajednici bilo jarko se}awe na ìvot wihovog Gospoda Isusa Hrista. Kada
~ak i ne bismo imali jevan|eqskih svedo~anstava, sve najva`nije doga|aje
iz Hristovog ìvota mogli bismo saznati iz tih poslanica. A one su pi
sane 20 ili 30 godina nakon Hristove smrti, to jest, jo{ za ìvota prvog
nara{taja hri{}anskog sveta. Svi doga|aji iz Hristovog ìvota, kako je
o wima svedo~io apostol Pavle rimskom namesniku Festu nisu se doga|a
li u nekom uglu (D.ap. 26,26) nego pred o~ima svih.
Dovoqno je pogledati sve{teni lik Spasiteqa koji tako prevazilazi
sve qudsko i koji je ujedno tako ìvotan i istinit da bismo sagledali
Wegovu istorijsku istinitost. Wegov opis u Jevan|eqima uvek pokazuje
Wegovu duhovnu vernost Sebi, ne samo uop{te, nego i u svakoj pojedinoj cr
ti, u svakoj re~i, ~ak u svakom, reklo bi se, slu~ajno prenesenom Wegovom
postupku. Naro~iti utisak ostavqa pri~a o Gospodwim stradawima, pri
~a koja u potpunosti odbacuje svaki prigovor zapawuju}om samobitno{}u
u svakom pogledu. Dovoqno je ~ak, ne upu{taju}i se u daqa istraìvawa,
samo pro~itati i saslu{ati ono {to je napisano u Jevan|equ, pa se proè
ti nepokolebqivim uverewem da sve to ne moè biti izmi{qotina, da je
Isus doista u svim su{tinskim pojedinostima ìveo upravo onako kako
se o Wemu pripoveda u tim kwigama.
Seminar pak tvrdi: da je Isus Hristos postojao On bi bio obi~an
farisej koji ide stopama Hilela i koji Sam nije izneo nijednu novu misao.
Ali u ovom stavu besmislenost prema{uje drskost. Mi imamo dovoqno po
dataka koje daje o Hilelu Talmud: sva sli~nost se zasniva na sli~nosti
142
143
Hristovih re~i (Mt. 7,2) s jednim Hilelovim izrazom. Ali se Hilel ni po

~emu ne razlikuje od svojih drugova u wihovom besmislenom mudrovawu o
slovu zakona. O umu ovog naj~uvenijeg jevrejskog u~iteqa moè se suditi
na osnovu wegovog razmi{qawa o jajetu. On raspravqa o tome da li se mo
è uzeti u ruke i jesti jaje koje je sneseno u subotu?!
Sastav Seminara je raznolik, ali sve objediwuje ista pretenzija
da sebi daju titulu nau~nika, naravno, zahvaquju}i materijalnoj mo}i
takvih zainteresovanih lica poput Pola Verhovena, direktora filma
[ou gerl; mnogi nose po~asno zvawe Reverend, ali wihov zajedni~ki ciq
je da iskvare svet bezbo`no{}u, i oni moraju imati na umu re~i pravog
nau~nika, osniva~a empirijskog pravca u filosofiji, Fransisa Bekona:
Ateizam ili bezbo`nost jeste tanak sloj leda preko kojeg jedan ~ovek
moè da pre|e, a ceo narod moè da propadne.
Budu}i da nau~nici Seminara uop{te ne poznaju svetoota~ku lite
raturu, nave{}emo radi wih barem citate ili izreke o Hristu i Bibliji
onih mislilaca koji su, iako nisu bili pravoslavni hri{}ani, {iroko
poznati savremenom zapadnom svetu. A za nas, pravoslavne, wihove re~i
je korisno poslu{ati zato {to, iako smo, po milosti Boìjoj, i ubrojani
u svetu Crkvu Hristovu, ipak je pokatkad li~na vera u boànstvo Isusa
Hrista kod nekih od nas vrlo slaba.
Poznati ameri~ki pedagog i mislilac [ajler Matijus kaè: Niko
nikada nije imao takvu qubav, i u srcu qudskom nikada nije bilo ni~eg
sli~nog po dobroti i veli~ini onome, {to nam pripoveda o Wemu Biblija.
Taj sveti lik koji zablista kao zvezda u no}i nad siroma{nim putnikom
i koji umiruje wegovu dubinsku ~e`wu, wegova najskrivenija nadawa i
èqe... Izbaviteq od svake nevoqe, od svakog zla! Iskupiteq greha! Spa
siteq kakvim opisuje Biblija Gospoda Isusa Koji putuje ~ine}i dobro, a
Sam nema gde da prikloni glavu; Koji ne {tedi Svoje snage u naporima i
ne suprotstavqa se uvredama, Koji ostaje smiren sve do same Svoje smrti
na krstu, da bi zavr{io Svoje delo; On Koji je do{ao u svet da ga spase,
Koji je primio u wemu bi~evawa i mu~ewa, i Koji je oti{ao iz wega s tr
novim vencem na glavi! Da li si ikada ~uo i{ta sli~no, i nisi li klonuo
duhom? Zaista je to tajna i mi ne moèmo da je shvatimo. Ali ona poti~e
od Boga, s nebesa, jer ona nosi nebeski pe~at i ispuwena je Boànskim
milosr|em... Za jednu takvu ideju ~ovek je u stawu da sebe preda na porugu
i mu~ewe, a ko moè da se podsmeva i da se izruguje nad tim, takav mora
biti lud. Onaj pak ~ije je srce na pravom mestu, pada na kolena i moli se
(The Messianic Hope in the New Testament).
Isto tako je ârls Dikens u svojim predsmrtnim ~asovima rekao: Po
veravam svoju du{u milosr|u Boìjem kroz Gospoda na{ega i Spasiteqa
Isusa Hrista i savetujem svoju dragu decu da se trude da se pokorno ruko
vode u~ewem Novog Zaveta. U kwizi Confidential Correspondence of the

Emperor Napoleon with the Empress Josephine, ~ak je i nadmeni Napoleon
Bonaparta pisao: Aleksandar Makedonski, Cezar, Karlo Veliki i ja osno
vali smo velike dràve; ali na ~emu su po~ivale tvorevine na{ih genija?
Na sili. Samo je Hristos osnovao Svoje carstvo na qubavi i sve do danas
milioni qudi su spremni da umru za Wega... Kada prihvatamo Boànski ka
rakter Hristov, hri{}ansko u~ewe nam nudi algebarsku ta~nost i jasno}u,
tako da ~ovek biva zapawen wegovom nau~nom dosledno{}u i jedinstvom.
Priznajem da je celokupno Hristovo postojawe, od po~etka do kraja tajan
stveno tkivo; ali ta tajanstvenost odgovara onim nedoku~ivim pojavama
kojih je puno svako postojawe: odbacite je i ceo svet }e postati zagonetka,
prihvatite je i mi }emo dobiti ~udesno obja{wewe ~ovekove istorije.
Jevan|eqe poseduje tajno svojstvo, ne{to {to mo}no deluje, neku toplinu
koja uti~e na razum i koja prodire u srce. Jevan|eqe nije prosto kwiga,
ve} ìvo, delatno bi}e, sila koja pobe|uje sve {to joj se suprotstavqa. Ta
kwiga mi nikada ne}e dosaditi i ja je ~itam svaki dan s jednakim zadovoq
stvom. Du{a, o~arana lepotom Jevan|eqa vi{e ne pripada sebi; ona je sva
u vlasti Boga. On usmerava sve wene misli i sposobnosti, ona je Wegova.
[ta }e vam jo{ dokaz za Boànstvo Isusa Hrista? I uz takvu Wegovu savr
{enu mo} On ima samo jedan ciq duhovno savr{enstvo ~ovekovo, o~i{}e
we wegove du{e, wegovo sjediwewe sa istinom, blaènstvo wegove du{e.
Sam an ak Ruso koji je imao dosta zabluda, ipak je godinu dana pred
smrt 1778. godine, pisao svom prijatequ: Je li to mogu}e da je sve{tena
Li~nost ~iju istoriju sadrì Sveto Pismo bila obi~an ~ovek? Gde je
mu{karac, gde je filosof koji bi mogao tako da ìvi bez slabosti i bez
ta{tine? Kada Platon opisuje zami{qenog pravednika, optuènog za sva
kojake krivice, no koji je zasluìo najvi{e nagrade zbog vrline, tada on
ta~no opisuje karakter Isusa Hrista. Kakva beskrajna nesrazmera izme|u
sina Sofroniskovog i Sina Marijinog. Sokrat umire ~asno, okruèn svo
jim u~enicima, slu{aju}i najne`nije re~i; to je najlak{a smrt od koje bi
~ovek èleo da umre. Isus umire u muci, u be{~a{}u, kao predmet sveop
{teg izrugivawa to je najstra{nija smrt, smrt koje se ~ovek boji. Uzima
ju}i ~a{u sa otrovom, Sokrat blagosiqa onoga koji nije mogao da mu je ne
da bez suza; Isus, dok pati na stra{nim mukama, moli se za Svoje najgore
neprijateqe. Ako je Sokrat ìveo i umro kao filosof, Isus je ìveo i
umro kao Bog. Ponovo pro~itajte kwige filosofa sa svom visokoparno{}u
wihove dikcije kako su jalova, kako su ni{tavna kada uporedite wihova
dela sa Svetim Pismom. Veli~ina Svetog Pisma me zapawuje.
ûveni advokat i besednik Danijel Veboter (17821852) proro~ki upo
zoravaju}i ameri~ki narod na budu}u plimu bezbo`nosti, pisao je: Ako
budemo ìveli pod rukovodstvom na~ela koja se prou~avaju u Bibliji,
144
na{a zemqa }e napredovati i biti uspe{na; a ako mi i na{e potomstvo

potcenimo wene pouke i autoritet, niko ne zna kako }e nas iznenadno ka
tastrofa oslabiti i sahraniti svu na{u slavu u dubokom mraku. Biblija
je kwiga iznad svih kwiga, za pravnike isto tako kao i za bogoslove, i ja
àlim ~oveka koji ne moè da na|e u woj bogati izvor misli i pravila po
na{awa. Verujem da je Isus Hristos Sin Boìji. ûdesa koja je On ~inio
u~vr{}uju u mojoj du{i Wegov li~ni autoritet i u~vr{}uju u meni veru
u ono {to On tvrdi.
U li~nosti Isusa Hrista hri{}ani svih vremena su na{li svoj mir
i svoju radost. Sav ìvot Crkve jeste ispovedawe Wega. Sva wena delat
nost, sva wena obrednost, wena propoved, wene molitve i pesme, weni
sve{teni praznici nisu ni{ta drugo do svedo~anstvo o Hristu, i sva ve
{tina re~i i slikovitog izlagawa, koju je Crkva od samog po~etka svog
sluèwa prihvatila, jeste slavqewe Hrista. Nikada Seminaru i wima
sli~nim lukavim bezbo`nicima ne}e po}i za rukom da Ga otmu qudima i
ne}e i{~upati kamen temeqac iz zdawa ~ove~anstva! Wemu su upravqena
srca svih, pred Wim se priklawaju kolena. I lik Gospoda na{ega Isusa
Hrista, onakav kakav nam se ukazuje u Jevan|eqima, uvek }e vr{iti svoj
tajanstveni uticaj na qudske du{e.
Preveo sa ruskog Zoran Buqugi}
145
EKUMENIZAM?
Naravno, ekumenizam.
Pravoslavni ekumenisti i daqe svedo~e. Jer, wihovo opravdawe je
da su oni u ekumenskom pokretu zato {to treba ne{to da svedo~e. [ta?
To vi{e niko ne zna. Verovatno svedo~e da nemaju {ta da svedo~e. Jer, ka
ko kaè Paskal, mi verujemo samo onim svedocima koji su dali da im se
prereè grkqan za ono {to svedo~e. Dakle, mu~enicima. Martir je, na gr~
kom, i mu~enik i svedok. Svedok koji svedo~i mu~eni{tvom. A ekumenisti
svedo~e da na tri vere okom namiguju/, a nijedno pravo ne veruju (Sveti
Nikolaj i~ki); i da im je pozdrav: Pomoz Bog, ~ar{ijo, na sve ~etri
strane (kao {to je pevao jedan srbski udvorica: Sviram Titu, sviro sam
i Draì, / kome treba, neka me potraì.)
U svedo~ewu se daleko doguralo. Donedavni veliki inkvizitor,
{ef Kongregacije za verou~ewe, najpoznatiji rimokatoli~ki dogmati
~ar, kardinal Jozef Racinger, sada je papa Benedikt XVI. Wegov osnovni
stav, iskazan u deklaraciji Dominus Jezus, objavqenoj 2000. godine, jeste
da rimokatoli~ka jeres moè biti Crkva Majka, i da, kao takva nema
nikakve crkve sestre i drugo plu}no krilo (kako su se predstavqali
pravoslavni ekumenisti, u dijalogu s Rimom oni su bili drugo plu}no
krilo, sestrinska crkva, Marija koja razume Martu, itd.).
A protestanti?
Ameri~ki episkopalci ve} blagosiqaju sodomite kao bra~nike, i
iz svojih bogoslu`benih (?) kwiga izbacili su sve uvredqivo za Jevreje.
Ima, po izve{taju UN iz 1989, preko dvadeset hiqada grupacija koje
sebe nazivaju crkvama, a protestanti su.
Svedo~ewe pravoslavnih ekumenista je ba{ uspelo. Naro~ito trpeze
qubavi. Jer, ekumenski dijalog se uvek zavr{i nekom trpezom qubavi.
No, slava Bogu. Sveta Gora i daqe ispoveda da je Hristos Glava Crkve,
i wena jedina Istina. Donosimo pismo Svetogoraca s kraja 2006. da se
vidi {ta vaistinu pravoslavni bogoslovi misle o ekumenizmu u wegovoj
najnovijoj, kancerogenoj fazi.
146
147
SAOP[TEWE SVE[TENE
OP[TINE SVETE GORE
Papina poseta Fanaru i Arhiepiskopova poseta Vatikanu mo`da su

obezbedili izvesne koristi svetovne prirode, ali su se tokom tih poseta
odigrali razli~iti doga|aji koji nisu bili u skladu sa obi~ajima pravo
slavne eklisiologije, ili su preuzete obaveze koje ne}e doneti koristi
ni Pravoslavnoj Crkvi, ni inoslavnim hri{}anima. Pre svega, Papa
je primqen kao da je kanonski Episkop Rima. Tokom slu`be, Papa je no
sio omofor; oslovqavan je od strane Vaseqenskog Patrijarha pozdravom
blagosloven da je onaj koji dolazi u ime Gospodwe kao da je on Gospod
Hristos; blagosiqao je skup i odràno mu je mnogoqestvije kao najsve
tijem i najblaènijem Episkopu Rima. Tako|e papina horostasija na
Pravoslavnoj Boànstvenoj Liturgiji sa omoforom, ~itawe O~e na{a,
wegov liturgijski zagrqaj sa Patrijarhom, bili su projave ne~ega vi{eg
od zajedni~ke molitve. I sve ovo u vremenu kada papska institucija nije
promenila ni{ta u svojom jereti~kim u~ewima i svojoj politici; napro
tiv, Papa vidqivo promovi{e i poku{ava da nametne uniju zajedno sa
dogmama papskog primata i nepogre{ivosti, i ide ~ak i daqe, sa me|ure
ligijskim zajedni~kim molitvama i sve-religijskom hegemonijom Rimskog
pape koja iz toga proizlazi.
[to se ti~e prijema Pape u Fanaru, posebno smo oàlo{}eni ~iwe
nicom da su mediji nastavili da ponavqaju istu, neta~nu informaciju,
da je tropare koji su tada pevani, spevao monah sa Svete Gore. Koristimo
priliku da odgovorno obavestimo sve hri{}ane da wihov autor nije bio,
i nikad ne moè biti, monah sa Svete Gore.
Onda je tu i nastojawe Wegovog Blaènstva Atinskog Arhiepisko
pa da zapo~ne odnose sa Vatikanom u pogledu dru{tvenih, kulturnih i
bio-eti~kih pitawa, kao i ciq da zajedni~ki brane hri{}anske korene
Evrope (stavovi koji se tako|e nalaze u Zajedni~koj Deklaraciji Pape i
Patrijarha u Fanaru), od kojih oboje moè izgledati ne{kodqivo ili ~ak
pozitivno, s obzirom da je wihov ciq da odneguju miroqubive me|uqudske
odnose, Ipak, va`no je da ni{ta od ovoga ne stvori utisak da se Zapad i
Pravoslavqe temeqe na istim osnovama, ili da zavede nekog da zaboravi
distancu koja odvaja pravoslavno Predawe od onoga {to se obi~no naziva
evropski duh. (Zapadna) Evropa je optere}ena nizom antihri{}anskih
institucija i akata, kao {to je krsta{ki pohod, sveta inkvizicija, tr
govina robqem i kolonizacija. Optere}ena je tragi~nom podelom koja se
odigrala u obliku protestantskog raskola; ru{ila~kim svetskim rato
vima, ~ovekocentri~nim humanizmom i ateizmom. Sve ovo su posledice
teolo{kih devijacija Rima od Pravoslavqa. Jedna za drugom, papske i pro
testantske jeresi postepeno su izbacili smirenog Hrista Pravoslavqa
i na Wegovo mesto ustoli~ili su gordog ~oveka. Sveti vladika Nikolaj
Ohridski i i~ki napisao je slede}e iz Dahaua: [ta je onda, Evropa
Kareja, 30. 12. 2006.
Nedavna poseta Pape Benedikta XVI Vaseqenskoj Patrijar{iji pri

likom praznika Svetog Andreja (30.11.2006.) i naknadna poseta Wegovog
Blaènstva Atinskog Arhiepiskopa Hristodulosa (14.12.2006.) dale su
povoda mnogim utiscima, procenama i reakcijama.
Mi }emo pro}i mimo onih stvari koje je svetovna {tampa vrednovala
kao pozitivne ili negativne, da bi se usredsredili na one stvari koje se
ti~u na{eg spasewa, radi kojeg ostavismo svet da bi ìveli u pustiwi
Svete Gore.
Kao monasi Svete Gore, po{tujemo Vaseqenskog Patrijarha, pod ~iju
jurisdikciju spadamo. êstvujemo i {tujemo Najsvetijeg Vaseqenskog Pa
trijarha Vartolomeja i radujemo se svemu {to bogoqubivo i sa mnogo truda
radi za Crkvu. Posebno pomiwemo neumornu i stalnu odbranu neotu|ivih
prava Vaseqenske Patrijar{ije, u nepovoqnim uslovima u kojima ona po
stoji, kao i starawe o Pravoslavnim Crkvama i brigu koja se posve}uje
da se projavi poruka Pravoslavne Crkve {irom sveta. Daqe, mi, monasi
Svete Gore po{tujemo Najsvetiju Crkvu Gr~ke, iz koje ve}ina nas poti~e,
i cenimo Wegovo Blaènstvo wenog prvojerarha.
Ipak, doga|aji koji su se odigrali tokom nedavnih poseta Pape Fanaru
(Konstantinopoq) i Wegovog Blaènstva Arhiepiskopa Vatikanu izazva
li su duboku àlost u na{im srcima.
Mi èlimo da posve}ujemo ceo svoj ìvot ~uvawu zavetne istine Sve
tih Otaca, koja nam je ostavqena u nasledstvo od strane svetih osniva~a
na{ih svetih manastira i blaènog spomena otaca preminulih pre nas.
Trudimo se najboqe {to moèmo da ìvimo svetu tajnu Crkve i nepomu
}ene Pravoslavne Vere, saglasno onome {to nas dnevno u~e boànstvene
molitve, sveta ~itawa i uop{te u~ewe Svetih Otaca izloèno u wiho
vim delima i u odlukama Vaseqenskih Sabora. ûvamo na{u dogmatsku
svest kao zenicu oka svoga koju izgra|uje udubqivawe u bogoqubive
podvige, a i pobede nad raznovrsnim jeresima Svetih Otaca Ispovedni
ka, naro~ito na{eg oca me|u Svetima, Grigorija Palame, Svetih Mu~e
nika Svete Gore i Sve{tenog mu~enika Kozme Prvog, ~ije Svete mo{ti
celivamo sa svakom ~a{}u i proslavqamo se}awe na wega. Bojimo se da
}utimo kad god se postave pitawa koja se ti~u zavetne istine Svetih
Otaca. Na{a odgovornost, prema pobo`nim ocima i bra}i celokupnog
bratstva Svete Gore i prema blago~estivom narodu Crkve koji gleda na
atonsko mona{tvo kao na nepotkupqivog ~uvara Svetog Predawa, te{ka
je i velika.
148
149
Papa i Luter... To je Evropa, u svojoj su{tini, ontolo{ki i istorijski.

Sveti pak starac Justin Popovi} tome dodaje: Drugi Vatikanski Kon
cil predstavqa renesansu svih evropskih humanizama... zbog toga {to se
Koncil uporno drì dogme papske nepogre{ivosti i zakqu~uje: Nesum
wivo, na~ela i pokreta~i (zapadno)evropske kulture i civilizacije su
hristobora~ki. Eto za{to je tako va`no izloìti smirenu moralnost
Pravoslavqa i podràti istinski hri{}anske korene ujediwene Evrope;
korene koje je Evropa imala tokom prvih vekova hri{}anstva, u vreme ka
takombi i sedam Vaseqenskih Sabora.
Preporu~qivo je da Pravoslavqe ne optere}uje sebe tu|im gresima i,
daqe, ne treba da se stvara utisak kod dehristijanizovanih Evropqana
zbog reakcije na zastrawivawe Zapadnog hri{}anstva, da je Pravoslavqe
sa wim istovetno prestaju}i time sa svedo~ewem da je ono jedina istinita
Vera u Hrista, i jedina nada narodima Evrope. Potpuno je o~evidna nemo}
Rimokatolika da se odvoje od odluka docnijih svojih (a po wima Vaseqen
skih) sabora, koji su legitimizovali filiokve, primat, nepogre{ivost,
svetovni autoritet Rimskog Pontifeksa, stvorenu blagodat, bezgre{no
za~e}e Svete Bogorodice, uniju. Uprkos svemu ovome, mi pravoslavni na
stavqamo sa takozvanom tradicionalnom razmenom poseta, ukazivawem
po~asti Papi koje pripadaju pravoslavnom episkopu i potpuno zanemaru
jemo niz svetih kanona koji zabrawuju zajedni~ke molitve, dok teolo{ki
dijalog iznova trpi brodolom, i, nakon {to biva izvu~en iz dubina, pono
vo propada dole.
Svi pokazateqi dovode do zakqu~ka da se Vatikan ne kre}e ka odrica
wu od svojih jereti~kih u~ewa, ve} samo ka wihovoj reinterpretaciji,
drugim re~ima ka wihovom prikrivawu. Rimokatoli~ka eklisiologija
varira od jednog kruga do drugog, od takozvane otvorene eklisiologije
Enciklike Un Unum Sint do eklisiolo{ke iskqu~ivosti Enciklike
Dominus Jesus. Treba primetiti da su oba gorepomenuta gledi{ta u su
protnosti sa pravoslavnom eklisiologijom. Samosvest svete Pravoslavne
Crkve ne dozvoqava priznawa drugih, inoslavnih crkava i veroispovesti
kao sestrinskih crkava. Sestrinske Crkve su jedino pomesne Pravo
slavne Crkve iste vere. Nijedno drugo pomiwawe sestrinske crkve, osim
pravoslavnih, nije teolo{ki dopustivo. Filiokve je promovisano od
strane Rimokatoli~ke strane kao jo{ jedan zakonit izraz u~ewa u pogle
du isho|ewa Svetog Duha, i teolo{ki ekvivalent Pravoslavnom u~ewu da
je isho|ewe samo od Oca pogled koji, naàlost, podràvaju i neki od
na{ih teologa.
Uostalom, Pontifeks smatra Primat za svoje neotu|ivo pravo, kao
{to se moè zakqu~iti iz nedavnog brisawa titule Patrijarh Zapada
od strane aktuelnog Pape Benedikta XVI; tako|e iz wegovog pozivawa na
globalnu misiju apostola Petra i wegovih naslednika tokom omilije u

Patrijar{ijskom Hramu, kao i iz wegovog nedavnog govora, u koji je ukqu
~eno i slede}e: ... unutar zajedni{tva, sa naslednicima Apostola, ~ije
je vidqivo jedinstvo garantovano od strane naslednika apostola Petra,
ukrajinska katoli~ka zajednica (unijatska) uspela je da o~uva ìvim sveto
predawe, u wegovoj celosti (Catholic Newspaper, No. 3046/184-2006).
Unija se primewuje i osigurava na mnoge razli~ite na~ine, uprkos
povremenim suprotnim proklamacijama Pape. Ovakav dvoli~an stav je
o~igledan, izme|u ostalog, i iz provokativne intervencije prethodnog
Pape, Jovana Pavla II, kojom je doveo pravoslavno-rimokatoli~ki dija
log u Baltimoru do katastrofe, kao i iz pisma koje je poslao aktuelni
Papa Kardinalu Lubomiru Husaru, Unijatskom Arhiepiskopu Ukrajine. U
ovom pismu od 22.2.2006, nagla{eno je slede}e: Imperativ je osigurati
prisustvo dveju velikih nosilaca jednog predawa (isto~nog i zapadnog)...
Misija koju preduzima grkokatoli~ka Crkva, koja je u punom op{tewu sa
naslednikom apostola Petra, je dvojaka: s jedne strane, ona mora vidqivo
o~uvati isto~no predawe unutar Katoli~ke Crkve; s druge strane, ona
mora biti naklowena spajawu dveju predawa, svedo~e}i da ona ne samo da
mogu da se me|usobno usklade, ve} da zajedno predstavqaju su{tinsku zajed
nicu u svojim razli~itostima. Gledano u ovom svetlu, gestovi qubaznosti
kao {to su posete Pape Fanaru i Atinskog Arhiepiskopa Vatikanu, bez
preduslova jedinstva u veri, mogu u neku ruku stvoriti pogre{an utisak
jedinstva, i time odvratiti inoslavne da gledaju na Pravoslavqe kao na
istinitu Crkvu, i s druge strane, onesposobiti ~ula mnogih pravoslavnih
kad je u pitawu ~istota verou~ewa. [ta vi{e, oni mogu nagnati neke od
vernih i revnosnih pravoslavnih, koji su duboko zabrinuti neprili~nim
de{avawima protivnim Svetim Kanonima, da se odvoje od tela Crkve i
stvore nove raskole.
Stoga, iz qubavi prema Pravoslavqu, ali sa bolom u pogledu jedinstva
Crkve, i u èqi da o~uvamo pravoslavnu veru od svih novotarija, svedo~i
mo svima i svakom ono {to je posvedo~eno na Vanrednoj Dvostrukoj Svetoj
Skup{tini Sve{tene Op{tine Svete Gore od 9/22 aprila 1980:
Verujemo da na{a Sveta Pravoslavna Crkva jeste Jedina Sveta Ka
toli~anska i Apostolska Crkva Hristova, koja ima punotu Blagodati i
Istine, i, sa ovog razloga, neprekinuto apostolsko prejemstvo. Nasuprot
tome, Zapadne crkve i veroispovesti su na mnogim mestima izvito
perile veru Jevan|eqa, apostola i Svetih Otaca i li{ene su blagodati,
istinitih Svetih Tajni i apostolskog prejemstva...
Dijalog sa inoslavnima ukoliko je usmeren da ih obavesti o Pra
voslavnoj veri kako bi oni postali prijem~ivi za boànsko prosve}ewe
koje bi im otvorilo o~i da bi se mogli vratiti Pravoslavnoj veri nije
150
za osudu. U svakom slu~aju teolo{ki dijalog ne mogu pratiti zajedni~ke

molitve, u~e{}e u liturgijskim okupqawima i slu`bama sa bilo koje
strane i bilo kakve druge aktivnosti koje mogu stvoriti utisak da na{a
Pravoslavna Crkva priznaje Rimokatolike kao potpunu Crkvu i Papu kao
kanonskog (istinitog) Rimskog Episkopa.
Ovakve radwe zavode pravoslavne, kao i rimokatoli~ke vernike, kojima
se predo~ava pogre{an utisak o tome {ta Pravoslavqe misli o wima...
Boìjom milo{}u, Sveta Gora ostaje verna kao i pravoslavni narod
Gospodwi veri svetih Apostola i Svetih Otaca, tako|e i iz qubavi pre
ma inoslavnima, kojima se su{tinski pomaè kada pravoslavni svojim
neodstupnim pravoslavnim stavom ukaù na razmere wihovog duhovnog
obolewa i na~in na koji se oni mogu izle~iti.
Propali poku{aji postizawa jedinstva u pro{losti u~e nas da je za
stalno jedinstvo, prema voqi Boìjoj, unutar Istine Crkve, neophodan
preduslov druga~iji na~in pripreme i smer od onoga koji smo sledili u
pro{losti i koji se izgleda sledi do dana{weg dana.
Sa zajedni~kog Sabrawa svih predstavnika i predstojateqa

dvadeset Svetih Manastira Svete Gore Atonske
PRIRODA
SE BUNI
152
Viktor Trostnikov
GOSPODE, IZBAVI NAS
OD ZEMQOTRESA I POTOPA
Stra{no je o tome govoriti, stra{no je ~ak i pomisliti. Betonske
plo~e od nekoliko tona padaju na tebe i ti se pretvara{ u spqo{tenog
~oveka, poput onih qudi od {per plo~a koje nose na motkama demonstranti.
Jo{ gore je kada neki deo tvog tela postane spqo{ten noge ili ruke ili
kuk, kada prestanu da rade bubrezi i ti najpre jau~e{, a zatim po~iwe{
da ludi{, te peva{ i razgovara{ sa samim sobom. Ali postoji ne{to jo{
gore, ne{to stra{nije od ~ega nema ni~eg stra{nijeg: zatrpano je tvoje
malo dete, ono pla~e, zove te u pomo}, a ti ni{ta ne moè{ da u~ini{...
Da, boqe bi bilo da ne razmi{qamo i da ne govorimo o tome, ali sve
se to nedavno dogodilo. ôvek bi hteo da povi~e: Ne, to Bog ne moè do
pustiti! Ali krik zamire na usnama, jer je Bog dopustio taj uàs. Gde
je Wegovo milosr|e?
Tako nas nedavni zemqotres u oblasti Neftegora vra}a problemu te
odiceje, ili opravdawa Boga, problemu koji nije davao mira mnogim
filosofima, ukqu~uju}i i velikog Lajbnica. Uostalom, ne samo nefte
gorski, ve} svi zemqotresi na{eg stole}a, na koje nas podse}a ta nesre}a
na Sahalinu. [ta je to po~elo da se zbiva u 20. veku? Pre toga 150 godina
se predstava o zemqotresu dovodila u vezu s Lisabonom razru{enim 1755.
godine nije bilo ni~eg novijeg a onda je krenulo: 1906. godine se ru{i
San Francisko, 1908 Mesina, 1927. godine Jalta i Alupka, 1948. godi
ne zbrisan je s lica zemqe A{habad, zatim se ru{i polovina Ta{kenta,
zatim se zemqa propiwe u gusto naseqenim seoskim oblastima îlea,
zatim u Meksiku, a posle toga u centralnoj Kini, 1988. godine potpuno je
uni{ten Spitak u Jermeniji, 1994. godine Kobe, i katastrofa u Neftegor
sku. Stvara se utisak da je stihija prosto pomahnitala. Zar ne prorokuje
o na{em vremenu Jevan|eqe, nazivaju}i ga po~etkom bolesti: I bi}e gla
di, i pomori, i zemqotresi po svetu (Mt. 24,7)? Jer gladi i pomori su ve}
postojali posle gra|anskog rata kod nas, a zatim, gotovo bez prekida, u
raznim zemqama Afrike gde svake godine od gladi umiru stotine hiqada
qudi. Nije li to povezano s pribliàvawem kraja sveta?
Pitawe je vrlo ozbiqno i zato }emo se za sada udaqiti od teodiceje
i obratiti eshatolo{koj temi. I zaista, dana{wa tektonska aktivnost
jedan je od onih znakova koje Sveto Pismo dovodi u vezu s pribliàvawem
posledwih vremena. Ali hteli bismo ne samo da znamo da }e posle tih i
tih doga|aja nastati kraj svega, ve} da shvatimo za{to tom kraju treba da
prethode ti doga|aji. O tome Pismo ne govori i time kao da nama samima
PRIRODA SE BUNI
153
prepu{ta da se zamislimo nad tim, pa se, prema tome, zamislimo i mi nad

zemqotresom. [ta je zemqotres? Abnormalno i uznemireno pona{awe ze
mqe, wena bolest, ne{to poput groznice ili napada ka{qa. Za{to pred
kraj sveta bolest zemqe treba da se pogor{a?
Tim povodom se mogu izneti i neke pretpostavke. U posledwim vreme
nima u qudima }e ja~ati zloba (po Jevan|equ ohladi}e se qubav), umno
ì}e se greh, pravednici }e biti retki, na wih }e gledati kao na bele
vrane. Sve to vidimo u savremenoj bezbo`noj civilizaciji koja sve daqe
odvodi qude od ispuwavawa Zapovesti. Greh nije ni{ta drugo do propust,
nedostatak, defekt qudskog ja, odnosno, bolest duha. I ta bolest se mo
è preneti sa ~oveka na svet u kojem on ìvi. U po~etku se takva misao
~ini ~udnom, ali razmisliv{i malo, ~ovek dolazi do zakqu~ka da to ne
samo {to nije ~udno, nego je i zakonito. Re~i sv. apostola Pavla Sva tvar
zajedno uzdi{e i tuguje do sada. A ne samo ona, nego i mi koji prve darove
duha imamo, i mi sami u sebi uzdi{emo ~ekaju}i usinovqewe (Rim. 8,2223)
obi~no se pripisuju samo ìvoj tvari, ali danas postaje jasno da ih treba
pripisivati celokupnoj tvorevini, to jest, i mrtvoj materiji. Stvar je
u tome da, kako je relativno nedavno bilo ustanovqeno ta~nim izra~una
vawima, sve karakteristike fizi~ke vasione takozvane kosmi~ke kon
stante, kao i broj~ani parametri koji ulaze u zakone prirode obrazuju
jedinstveni skup koji omogu}ava stvarawe biolo{kih polimera, to jest,
obezbe|uju mogu}nost nastanka piramide ìvota sa ~ovekom na wenom vrhu
(antropni ~inilac, kako su ga nau~nici nazvali). Kada se taj skup ma
kar malo promeni (prema posledwim podacima za 1050) nikakvog ìvota
u vasioni ne}e biti. To zna~i da je svet u samom svom temequ zami{qen
tako da u wemu moè da u telu ìvi slobodno i razumno bi}e mi, qudi.
Fizi~ari su se veoma iznenadili kada su napravili ovo otkri}e, ali za
nas, hri{}ane, u wemu ne treba da bude ni~eg iznena|uju}eg, jer mi znamo
da prirodna okolina nije rezultat slu~ajne evolucije bezli~ne prirode,
ve} tvorevina sveznaju}eg premudrog Tvorca Koji je unapred zamislio da
kruni{e stvarawe prvih pet dana stvarawem {estog dana, to jest, ~ovekom.
Dakle, piramida na kojoj se uzdiè ~ovek jeste ne samo slojevita hijerar
hija ìvog sveta, ve} hijerarhija svega postoje}eg po~ev od elektrona i
protona. Fizika je podno`je geologije, geologija je podno`je biologije,
biologija je podno`je zoologije, zoologija je podno`je antropologije, an
tropologija je podno`je istorije, a istorija je podno`je spasewa, odgajawa
bogopodobnog svetog ~oveka. Upravo su s qudskom sveto{}u na najfiniji
na~in uskla|ene sve mere i teìne kosmosa, ra~unaju}i tu i one koje su
formirale zemqinu koru i magmu i upravqaju procesima koji se u wima
odvijaju. Ako pak, na lo{ na~in iskoristiv{i svoju slobodu, ~ovek odbi
je da bude svet, ta uskla|enost propada i nastaje kriza koja se {iri na
154
155
PRIRODA SE BUNI
sve spratove piramide. Uzro~no-posledi~na zavisnost deluje u woj ne sa

mo odozdo navi{e, nego i odozgo naniè. Kada bi geologija bila ne{to
druga~ija, ~ovek ne bi mogao da postane bogopodobno bi}e, ali ako ~ovek
koji je pozvan da primi Boìji Lik odbacuje tu mogu}nost i prima drugi
lik, geologija tako|e mora donekle da se promeni, jer celokupna tvorevi
na je proèta uzajamnom zavisno{}u. A kada se mewa geologija, udaqava
se od prvobitne zamisli i tektonika, te po~iwu zemqotresi koji nisu
bili predvi|eni voqom Bo`jom. Drugim re~ima, bolest zemqe u posled
wa vremena nije ni{ta drugo do simptom apokalipti~nog pogor{avawa
bolesti qudskog roda.
Ova ideja se moè izraziti razumqivije, ne pribegavaju}i jeziku nauke.
Upadaju}i u sablazni, qudi ja~aju satanu koji se hrani wihovim gresima,
i on se nadima kao {umski krpeq koji se napio krvi. A po{to je glavni
ciq satane potresawe i razgradwa Boìjeg sveta, oja~an qudskim zlom on
po~iwe da potresa svet ja~e, ukqu~uju}i tu i samu zemqu. Pu{taju}i ga u
svoju du{u, mi mu, ni sami ne budu}i toga svesni, otkrivamo pristup u ko
ru i magmu koji obrazuju, s na{om du{om, jedinstvenu kosmi~ku celinu.
U Gogoqevoj pripoveci Stra{na osveta postoje zanimqivi redovi:
êsto se doga|alo po celom svetu da se zemqa tresla od jednog kraja do
drugog; to se zbiva od toga, tuma~e {kolovani qudi, da negde blizu mo
ra postoji planina iz koje izbija plamen i reke vatre. Ali starci koji
ìve i u Ma|arskoj i u Gali~koj zemqi, boqe to znaju i kaù: to ho}e da
se podigne veliki, veliki mrtvac koji je izrastao iz zemqe, i on potresa
zemqu. Taj mrtvac je veliki gre{nik koji je prodao svoju du{u satani i
postao izvr{ilac wegove voqe. Tek sada, posle otkri}a antropnog ~inio
ca, ispostavqa se da ovaj Gogoqev tekst nije pesni~ka izmi{qotina, ve}
veoma ta~no obja{wewe su{tine zemqotresa!
Pravilno smo u~inili {to nismo po~eli od teodiceje, ve} od esha
tologije sada }e nam biti lak{e da opravdamo Boga. Zapravo Wega i
ne treba opravdavati, jer smo za stradawa u elementarnim katastrofama
krivi mi sami one su posledice na{e gre{nosti i kazna su za wu. Narav
no, svaku kaznu Bog dopu{ta i u tom smislu On je kriv za na{a fizi~ka
stradawa. Ali On ih dopu{ta upravo iz ~ovekoqubqa, jer u predsmrtnoj
muci ~ovek moè da preosmisli svoj ìvot, da se pokaje i spase. Tako da
u doìvqenom bolu hri{}anin uvek treba da vidi Boìju milost.
Ja sam Gospod Bog tvoj, Bog revniteq, koji pohodi grehe ota~ke na
sinovima do tre}ega i ~etvrtoga kolena, onih koji me mrze (Izl. 20,5)
jedno je od mogu}ih obja{wewa Boànskog suda koji ka`wava decu ~ije
vlastito prestupni{tvo (onih koji me mrze) poti~e od krivice otaca, o
~emu je po predznawu poznato Gospodu, i Koji moè ~ak da spre~i kaznu
takvih tako {to }e ih smr}u uzeti.
Ako je Jovan Prete~a u utrobi majke ve} kada je imao {est meseci li
kovao zbog Spasiteqa (Lk. 1,41), mogu}nost ovakve pobo`nosti govori i o
mogu}nosti bezbo`ja u ovakvom uzrastu. Tako su se na poro|aju blizanci
Isav i Jakov borili (Post. 25,22), ~iji smisao nam obja{wava sam Isav:
Pravo je {to mi je ime Jakov, jer me ve} drugi put prevari. Prvenstvo
mi uze, pa eto sada mi uze i blagoslov (Post. 27,36).
Uzalud pobih sinove va{e, kaznu ne primiste (Jer. 2,30) Gospod otkri
va kroz proroka Jeremiju da je On dopustio ubistvo dece Izraiqske od ruku
neprijateqa, ali to nije obratilo tvrdokorni narod na put pokajawa, jer
Izraiqci su u~estvovali ~ak i u `rtvovawu sopstvene dece idolima.
Na pitawe apostola o slepome od ro|ewa: Ravi, ko sagre{i, ovaj ili
roditeqi wegovi, te se rodi slep? (Jn. 9,2), Spasiteq daje na znawe da we
gova gre{nost ili gre{nost roditeqa nije bila uzrok slepila, te, prema
tome, stradawa povezana s tim nisu bila posledica posebnog greha koji
bi na taj na~in morao da bude ka`wen. Ali Spasiteq ni ne odri~e tu mo
gu}nost. Stradawe slepoga moglo je da bude dopu{teno da on ne bi postao
jedan od onih koji su odbacili Spasiteqa. Zato Gospod kaè da se kroz to
stradawe na tom ~oveku sada mogu javiti blagodatna dela Boìja, usled
kojih on dobija ne samo fizi~ko, nego i duhovno isceqewe veru koju je
slepi neustra{ivo ispovedao pred farisejima, ne boje}i se da bude izba
~en iz sinagoge.
U slu~aju proroka Jeliseja (o kojem su znali neznabo{ci Vetiqa i
wihova deca da je on prorok Boga Istinitog), ovaj nije mogao da dopusti
da se vre|awem wega, proroka Bo`jeg, vre|a Ime Boìje i prokleo je ne
znaboà~ku decu (4Car. 2,24). Bog je dopustio da ih rastrgnu dve medvedice.
Neznaboà~ki grad je morao biti obuzet spasonosnim strahom, a u toj deci
su bili ka`weni gresi wihovih roditeqa.
Gospod Bog je {tedar, i milostiv, dugotrpeqiv i mnogomilostiv,
i istinit, i ~uva pravdu, i ~ini milost hiqadama, opra{ta bezakowa
i nepravde i grehe, i krivoga ne}e o~istiti, koji navodi grehe otaca na
decu, i na decu dece, do tre}ega i ~etvrtoga kolena (Izl. 34,67) milost
Boìja ne sme da postane uzrok samovoqe gre{nika, a wihova kazna je po
vod za javqawe sve veli~ine milosti Boìje.
Koja du{a zgre{i ona }e umreti, sin ne}e nositi bezakowa oca svo
jega niti }e otac nositi bezakowa sina svojega; na pravedniku }e biti
Primedba uredni{tva: o stradawu dece

Neka ne umru o~evi za sinove, ni sinovi za o~eve; svaki za svoj greh neka
umre (Pon. zak. 24,16) takav je princip qudskog suda bio dat u Otkrivewu,
jer sudija ne moè posedovati Boànsko provi|ewe u odnosu na qude koji
spadaju u wegovu sudsku nadle`nost.
156
pravda wegova, a na bezbo`niku }e biti bezbo`nost wegova. Ako bi se bez

bo`nik obratio od svih grehova svojih koje u~ini, izdrào bi sve uredbe
moje i tvorio sud i pravdu, doista }e ìveti i ne}e umreti. Bezakowa
wegova {to ih je god u~inio ne}e mu se vi{e spomiwati, u pravdi svojoj
koju ~ini ìve}e. Zar je meni milo da umre bezbo`nik, govori Adonaj Go
spod (Jez. 18,2023) ciq ovakvog suda je: obratite se i pro|ite se svih
grehova svojih, i ne}e vam bezakowe biti na spoticawe (Jez. 18,30). Svako
}e odgovarati za svoj li~ni greh, ali postoji jo{ i ogrehovqenost qudske
prirode, grehovnost koja poti~e od pada Adama i Eve.
U te dane ne}e se vi{e govoriti: oci jedo{e kiselo gro`|e, a sinovi
ma trnu zubi. Nego }e svaki za svoj greh umreti; ko god jede kiselo gro`|e
tome }e zubi trnuti (Jer. 31,2930) smisao ove pri~e je da kazna za greh
ne pada uvek u ovom ìvotu na same gre{nike, nego na wihovo potomstvo,
u kojem isti gresi wihovih predaka prelaze meru bezakowa koju je odredi
la Boànska premudrost, te moraju da se prekinu ka`wavawem. Ovde se ne
govori samo o individualnom grehu svakog ~oveka, nego i o grehu qudske
prirode, radi ~ijeg iskupqewa se vaplotio Gospod. U Novom Zavetu, o kojem
govori Gospod, Spasiteq je iskupio qudsku prirodu, te ako pojedini qudi
~ine grehovna dela, oni sami }e i odgovarati za wih, po{to se u kr{tewu
s wih skida praroditeqski greh.
Po zapovesti Gospodwoj zbi se to Judi da bi ga odbacio od sebe za
grehe Manasijine po svemu {to be{e u~inio; i za krv pravu koju be{e pro
lio napuniv{i Jerusalim krvi pravedne; zato Gospod ne hte oprostiti
(4Car. 24,34) gnev Gospodwi protiv Jude nije prestao zbog sagre{ewa ca
ra Manasije, jer bezakowa u judejstvu su se nastavqala preko onih koji su
ponavqali wegova sagre{ewa.
Iz svega izloènog moè se zakqu~iti da ako nam, zbog nemo}i qudske,
mogu biti nepoznati uzroci Boànskih odluka o na{em ìvotu i ìvotu
na{ih bli`wih, ipak moèmo biti sigurni da nijedan ~ovek koji ìvi u
ovom svetu ne}e biti li{en milosti Boìje, koja pou~ava pokajawu radi
spasewa, u kakve god uàsne okolnosti takav ~ovek dospeo.
PRIRODA SE BUNI
157
Vladimir Sitin
ôveânstvo se suoâva sa
pretwom SAD geofizi^kim oru@jem
Prema mi{qewu mnogih nau~nika, ekolo{ke katastrofe koje su za
desile Evropu i Aziju za vreme leta, svedo~e o postojawu nekih op{tih
globalnih razloga iza wihovog porekla. Kao prvo, oni misle da postoji
mogu}nost tajnog i nedozvoqenog kori{}ewa geofizi~kog oru`ja.
Vredno je pomena da su krajem 70-tih SAD i SSSR potpisale ugovor
o zabrani kori{}ewa novih inèwerskih izuma u geofizi~koj sferi za
vojne svrhe. U stvari, ovi izumi su stvoreni pod izgovorom nau~nih istra
ìvawa ili dvosmislenih tehnologija.
Prema mi{qewu mnogih stru~waka, ono {to obuhvata ove izume je
HAARP, program za visoko frekventna radioaktivna istraìvawa. Ne
davno, u vremenu 80-tih, ameri~ki nau~nik, koji je sastavio ovaj program
dobio je patentno pravo za zamisao promene atmosferskih slojeva, jonos
fere ili magnetosfere.
Juri Solomatin, poslanik Vrhovne Rade, ukrajinskog parlamenta, iz
javio je da su SAD ve} konstruisale visoko-frenkventne oda{iqa~e koji
mogu da zagreju atmosferu do temperature plazme. Ova plazma se moè
kontrolisati u vasioni i moè jako uticati na procese u atmosferi, jo
nosferi i magnetosferi Zemqe. Gore pomenuti oda{iqa~i se nalaze u
norve{kom gradu Tromzu i vojnoj bazi na Aqasci u SAD.
Me|utim, istraìva~i ukazuju na opasnost, nakon postavqawa tre}eg
najsna`nijeg oda{iqa~a na Grenlandu, od ameri~kog geofizi~kog oru`ja
koje }e biti u mogu}nosti da pokrije Evroaziju od Atlantskog do Tihog
okeana.
Teoretski, ovo oru`je moè stvoriti poplave, tajfune i tornada u bilo
kom delu zemaqske kugle ili paralisati civilne i vojne elektronske kon
trolne sisteme, ukqu~uju}i i one za komunikaciju, u bilo kojoj zemqi.
Ukrajinska dokumenta su izloìla da bi se neuobi~ajene prirodne
katastrofe i kataklizme, ba{ kao i tehnolo{ke katastrofe, nalik va
zdu{nim nepogodama u Lavovu, mogle odnositi na ameri~ka isprobavawa
geofizi~kog oru`ja slabijeg intenziteta. Bilo kako bilo, glavni problem
je {to ni ameri~ki politi~ari ni stru~waci za tehniku, niti ~itava
me|unarodna javnost ne znaju da li }e biti mogu}e izbrisati efekte geo
fizi~kog oru`ja, u slu~aju da se koristi u punoj snazi, i spre~iti kata
strofe. Va`no je napomenuti da bi prvo kori{}ewe novog geofizi~kog
oru`ja masovnog uni{tewa punim kapacitetom moglo dovesti Zemqu do
ivice globalne katastrofe.
158
159
PRIRODA SE BUNI
Ovo je razlog zbog koga su ~etiri odbora Dràvne Dume, ruskog parla
menta, razmatrale globalnu pretwu HAARP-a duè od godine dana, kako
svedo~e izve{taji, i odlu~ile da podnesu àlbu predsedniku Vladimiru
Putinu, Ujediwenim nacijama i dugim me|unarodnim organizacijama, par
lamentima i vladama svih zemaqa, nau~nim krugovima i sredstvima javnog
informisawa, protiv istraìvawa u okviru HAARP-a.
Uz to, general Andrej Nikolajev, predsedavaju}i skup{tinskog odbora
za odbranu, Tatjana Astraknina, ~lan odbora za informacionu politiku
Dume, Jurij Perunov, vode}i ruski stru~wak u oblasti interakcije izme
|u visoko-frenkventnih elektromagnetnih zra~ewa i prostora u blizi
ni zemqe, i Jurij Solomatin, sekretar odbora Vrhovne Rade za ekolo{ku
politiku i uklawawe posledica êrnobila, izjavili su za {tampu da se
globalna pretwa od kori{}ewa geofizi~kog oru`ja pove}ava u okviru
HAARP-a.
Uzimaju}i u obzir gore navedene ~iwenice, relevantne vladine or
ganizacije moraju temeqno pretresti problem potencijalne opasnosti
za Ukrajinu i namernog kori{}ewa HAARP-a od strane SAD i drugih.
U tom ciqu, oni treba da zahtevaju od vlade SAD da obezbedi podrobne
informacije o ovom oru`ju masovnog uni{tewa, da ga analizira i odre
di poziciju Ukrajine u op{toj ugroènosti. [tavi{e, Ujediwene nacije
treba da odlu~e glasawem da li da omogu}e kontrolorima oru`ja pristup
SAD, kao {to je to slu~aj u Iraku.
oksidira i spaja se s oksidom barijuma ~ije je svojstvo da vezuje molekule

ugqen-dioksida. Tako se neutrali{e ugqendioksid, odgovoran za klimatsko
zagrevawe. Prah aluminijuma ima dvostruku funkciju presudnu za stvara
we ozona: tokom sloènog procesa aluminijum {aqe u svet ultravioletnu
svetlost, kao i svetlost sunca, pretvaraju}i zemaqsku toplotu kroz tzv.
Velsbah ~estice. Te infracrvene zrake zemqa zaobilazi, uzrokuju}i
zna~ajno hla|ewe zemqine povr{ine. Ono {to je posebno brinulo nau~
nika koji je radio na ovom projektu, a koji je bio poznat pod pseudonimom
Deep Shield, bila je ~iwenica da je Svetska zdravstvena organizacija
razmatrala najteè mogu}e posledice koje su podrazumevale i eventualnu
smrtnost ~etrdesetak miliona qudi godi{we. Posebno bi bili ugroè
ni deca, stariji i slabi, kao i osobe s respiratornim problemima (Geo
politika, 1.5.2006.) Uz to, veli [teter, u gorwim slojevima atmosfere
postoje mikroorganizmi kojih nema na povr{ini zemqe. Ova strana tela
bi, zahvaquju}i tzv. hemotragovima, to jest ve} pomenutim materijama
koje vezuju ugqendioksid, mogle na}i put do qudskih plu}a. Aluminijum
koji se izbacuje u atmosferu, pokazala su istraìvawa, omiqena je hrana
tzv. nano-bakterija. Tragovi aviona koji ispu{taju ove otrove (u ime
za{tite zemqe od efekta staklene ba{te) li~e na gusti dim s finim
kristalima leda koji nestanu u nekoliko minuta. Nisu to kondenzovani
oblaci, nego hemijski oblaci, koji dugo ostaju u vazduhu, polako se razi
laze}i pre nego nestanu.
Sa engleskog prevela Ana Radovi}
O KLIMI I QUDIMA
Ogledi sa klimom
[vajcarski novinar istraìva~ Gabrijel [teter se posvetio izu
~avawu hemijskog manipulisawa atmosferom. Svoje analize objavio je u
uglednim ekolo{kim ~asopisima Prostor i vreme i urnal Franca
Vebera. Godine 2005, wegovi tekstovi izazvali su ozbiqno uznemirewe
evropske javnosti. Evo {ta [teter kaè o ameri~kom patentu Velsbah
koji sluìo za poboq{awe stawa u atmosferi: Patent Velsbah zasno
van je na tri supstance: aluminijumu, barijumu i jednom sinteti~kom no
siocu na bazi polimera. Barijum uveden u atmosferu putem hemotragova
Drve}e
Godine 2003, apelacioni sud drugog distrikta na Floridi doneo je od
luku po kojoj TV Foks nije izvr{ila krivi~no delo kada je primoravala
svoju novinarku Xejn Ejkr da laè o onome {to zna. Xejn i wen mu` Stiv
Vilson, tako|e novinar, napravili su reportaù o tome kako mlekari
na Floridi u krave ubacuju gen RBGH, produkt genetskog inèweringa
firme Monsanto. Kako kaè Tom Hartman, sud je odlu~io da je TV kanal
Foks imao pravo da naru~i da wihovi reporteri laù ili da, ako ne}e da
laù, dobiju otkaz. Dakle, la` je danas sastavni deo informisawa, pa i
u oblasti ekologije, u kojoj se pravo (uàsno!) stawe stvari neprestano
prikriva.
Vi{e od 75% obradivog tla koje je postojalo pre no {to su Evropqani
naselili Ameriku uni{teno je. Spaqivawem drve}a, ugqa i nafte svake
godine ~ovek u atmosferu ubaci 6 milijardi tona ugqenika, {to je ~etiri
puta vi{e nego 1950. godine. Taj ugqenik, svojim nagomilavawem, stvara
efekat staklene ba{te.
Drve}e je glavni izvor kiseonika na planeti ono udi{e ugqen di
oksid, a izdi{e kiseonik. Jedno drvo ki{nih {uma Amazona povla~i,
160
tokom svog ìvotnog veka, 11 miliona litara vode kroz svoj korenski si
stem i osloba|a ga kao vodenu paru, a i uvla~i vodu u zemqi{te, spre~ava
ju}i ga da postane pustiwa. Bez {uma, koje pumpaju vodu u atmosferu, ima
mawe vlage koja se kondenzuje u ki{ne oblake. Gde su nekad bile {ume, a
sad je golet, ki{e dugo ne padaju, i stvara se pustiwa.
Sada se, u svetu, svake godine uni{ti 38 miliona jutara ki{nih {uma
da bi drve}e oti{lo za ogrev ili industrijsku preradu. U Ju`noj Ameri
ci, ki{ne {ume se uni{tavaju da bi se na wihovo mesto posejala trava, ko
ju pase stoka, jer Amerika, taj trbuh sveta (Du{an Mikqa) svake godine
uveze 100 miliona tona govedine iz El Salvadora, Gvatemale, Nikaragve,
Hondurasa, Kostarike i Paname. Ju`na Amerika, koja uni{tava svoje ki
{ne {ume zarad ameri~kih hamburgera, ima 58% ukupnih svetskih ki{nih
{uma (19% je u Africi, a 23% u Okeaniji i Ju`noj Aziji.)
Bez {uma nema ni obradivog zemqi{ta. Za 400 godina postojawa, jedna
{uma stvori 30 cm obradivog tla. Vi{e od 300 tona obradivog tla gubi
se u svetu svakog minuta.
Od onoga ko drvo moè pose}i, / od wega se nadaj svakoj nesre}i, ka
è Milovan Danojli}, pesnik.
Do kada }emo mo}i da di{emo?
Za to vreme, planeta se neprestano zagreva.
Okeani
Godine 1994, Organizacija Ujediwenih nacija objavila je izve{taj
koji kaè da je 70% zaliha ribe iz okeana potpuno iskori{}eno ili
prekomerno iskori{}eno. Morski biolozi Boris Vorm i Ransom Majers
zapisali su, u svom ~lanku objavqeno 15. maja 2003. u ~asopisu Nature da
su okeani izgubili 90% velikih grabqivih riba (ajkule, tune, itd.), {to
moè imati strahovite posledice po eko-sistem.
Nove bolesti
Jadno ~ove~anstvo stalno poku{ava da pobegne od smrti; ali, ne spasa
va se u ivome Bogu, nego preko nauke. I zato se javqaju sve nove i nove
bole{tine. Godine 1997, u Hong Kongu se pojavio pti~iji grip. Te iste
godine, u SAD je otkrivena bakterija stafilokoke, otporne na najja~i
antibiotik na svetu, vanklimicin. Tuberkuloza se tako|e vra}a: 1993. go
dine, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je TVS za globalnu opa
snost: Tuberkuloza trenutno ubija vi{e odraslih qudi svake godine, nego
SIDA, malarija i tropske bolesti zajedno. Da, naravno, tu je i bolest
ludih krava, koju uzrokuju zaraèni proteini, prioni, a koja je nastala
zato {to su zapadni profitoqupci u koncentrat kojim su hranili stoku
ubacivali samlevene ostatke uginulih krava. Da se ne baci, zar ne?
PRIRODA SE BUNI
161
Tal Bruk
Grad u ru[evinama
razmatrawa sudbine Wu Orleansa

Posmatrao sam Wu Orleans nakon {to ga je pogodio uragan ~etvrtog
stepena nazvan Katarina. Pet dana je pro{lo dok novinski izve{taji ni
su postali uàsniji: qudi koji se dave, ubijaju me|usobno, samoubistva i
silovawa na otvorenom, besramna pqa~kawa radwi jedne za drugom (~ak i
jedan deo policije u bekstvu sa ukradenom robom), a gra|ani, ~ak i radni
ci obezbe|ewa, bivaju ubijeni nasumice na ulicama totalna anarhija.
Bilo je otre`wuju}e i obeshrabuju}e gledati. To je bilo kao da je ogromna
maska strgnuta s lica poznatog grada, otkrivaju}i {ta se kr~kalo ispod
povr{ine.
Gaj Dinmor, pi{u}i za engleski Financial Times, izve{tava o drasti~
nom re{ewu nakon sedmodnevne anarhije: Wu Orleans je pod vojnom okupa
cijom, i qudi u odu{evqewu ma{u velikim konvojima trupa koje tutwe,
sa nekim od svojih vozila maskiranim u pustiwi koja se ili vra}aju ili
su na putu ka Iraku.
Kao u ratnoj oblasti, vojne baze se utvr|uju u gradu podeqenom na zo
ne, dok je ratna mornarica pomerila ratne brodove uz reku Misisipi za
helikopterske operacije.
Vojni zakon i policijski ~asovi su na snazi. Sve ovo zajedno sa dola
skom na hiqade trupa sedmi~no, nakon {to je uragan Katarina potopio
velike oblasti koje su bile ispod nivoa mora, ohrabrilo je donedavno
gnevne stanovnike koji su ìveli u haosu masovnog uni{tewa i strahu od
pqa~ka{a i zlo~ina~kih bandi.
A {ta je sa zaka{wewem i haosom, kao i anarhijom, zbog koje bi trebalo
dovesti vojsku? Novinar Robert Tracinski je bio tamo, usred de{avawa,
i iznosi teoriju za{to je do{lo do tolikog zaka{wewa.
On vrlo brzo shvata da se ovo razlikuje od obi~nih prirodnih katastro
fa u nekim va`nim aspektima, jer su `rtve nepogode silovane i tu~ene;
tu~e izbijaju, svuda pesnice sevaju, svuda su noèvi i pi{toqi; izbijaju
poàri, le{evi zaga|uju ulice; a na policijske i spasila~ke helikoptere
se otvara vatra. Sve je li~ilo na proteste Watts Riots u Los An|elesu pri
kojima radnici obezbe|ewa nisu mogli da rade u zoni nasiqa.
Tracinski je bio zapawen, da se preko i iznad potrebnih rezervi, na
hiqade oruànih trupa u oklopnim vozilima pojavilo kao da su gu{ili
pobunu neprijateqa. On i wegov kolega novinar su o~ekivali da }e pri~a
biti o ki{i, vetru i poplavama, ali je ispalo da je pri~a o silovawima,
ubistvima i pqa~kama.
162
163
PRIRODA SE BUNI
Tracinski opisuje kako su nevini qudi bili zarobqeni izme|u dve mno
gobrojne grupe kriminalaca i primalaca dràvne socijalne pomo}i.
Ovi {ti}enici dràve su ...ìveli u hrpama svog sopstvenog sme}a,
mrzovoqno se àle}i da se drugi qudi ne brinu dovoqno o wima da bi on
da pucali na one koji dolaze da ih spasu. To nije samo opis nereda. Ovo
je savr{eni rezime ~etrdesetogodi{we istorije dràve u blagostawu i
wenih javnih stambenih projekata.
Dug period haosa i anarhije u Wu Orleansu blisko i li~no suo~a
va nas sa jo{ jednim pitawem. [ta bismo mi uradili kada bi ovi nemi
ri izbili u na{em kom{iluku i gradu? Da li bi se ve}ina od nas samo
{}u}urila u mraku, ~ekaju}i da budemo ubijeni, opqa~kani ili silovani?
Ovo bi bile na{e opcije da je ukinut ustavni amandman o pravu na samo
odbranu. Zamislite da Vam neko kaè da sa~ekate kada zovete policiju
koja je preuzela ulogu va{eg za{titnika dok ruqa urla pred vratima
a slu`benik na broju 911 Vam govori da policija ne moè da dospe do Va
{e ku}e jo{ najmawe 9 sati! Ovo Vam ostavqa mogu}nost da se sakrijete
i sa~ekate suo~avawe sa sramnom i bespomo}nom smr}u.
Dok su se TV reporteri ~udili kako je moglo da pro|e 5 dana nakon
uragana a da qudi u Wu Orleansu jo{ uvek nisu imali ni hrane ni vode,
mogli su da vide i ~iwenicu da FEMA nije preduzela nikakvu akciju 3
dana nakon uragana, odlaù}i dolazak delotvorne pomo}i do petog dana
od potopa 80% teritorije Wu Orleansa.
Ovaj ogromni nedostatak reagovawa se brzo pretvorio u javno nasiqe
po{to su neki na kraju bili primorani da pitaju da li je ovakvo odlagawe
iscenirano da bi se stvorio takav nered koji }e opravdati vojnu dikataturu
i ukidawe ustavnih prava. Ili da li je vo|stvo bilo nedelotvorno? Gde je
bio êrtof iz Homeland Security sve ovo vreme? On izgleda kao jedan od
posledwih qudi u narodu koji zna da postoji problem. I nije li guverner
Lujzijane ispustio kontrolu ne rade}i ni{ta danima?
Dr Pol Kreig Roberts, pomo}nik sekretara Dràvne blagajne u Re
ganovoj vladi i biv{i saradnik glavnog urednika ~asopisa Wall Street
Journal ra{irio je dezinformaciju da FEMA nije mogla reagovati jer
guverner Lujzijane nije objavio vanredno stawe. Ova izmi{qena pri~a
je opozvana. Satima posle {tampawa ove dezinformacije, posramqeni
Washington Post se povla~i objavquju}i ~lanak, koji glasi: ^lanak ob
javqen 4. septembra o posledicama uragana Katarina neta~no kaè da
guverner Lujzijane Katlin Babineuks Blanko nije proglasila vanredno
stawe 26. avgusta.
Potraga za odgovorno{}u se nastavqa.
Ali ~iwenica je da se Wu Orleans suprotstavqa i prirodnim i moral
nim zakonima ve} duè vreme i da je donedavno prolazio neka`weno. Ipak
zakoni uzroka i posledice se ne mogu ve~ito izigravati, i sada{wi potop

je bio neizbe`na posledica, jer je grad bio upozoravan vi{e puta.
Grad zadovoqstva, sa svojom poznatom gurmanskom kuhiwom, sada je
podse}ao na xinovsku ~orbu od blata, kanalizacionih i poplavnih voda,
i tela. Na ogromnim prostorima videli su se samo krovovi ku}a kako {tr
~e iznad vode. Stepen uni{tewa je bio uznemiravaju}i kada su se stvarne
scene snimqene iz helikoptera pojavile na televiziji. Ja sam slikao tela
zarobqena u poplavqenim ku}ama. Nakon nedequ dana helikopteri koji su
leteli na visini od 30 km iznad zemqe izvestili su da se jak smrad koji
izaziva mu~ninu pojavio iznad zaga|ene vode.
Opisan kao velika kotlina, Wu Orleans je izgra|en pribli`no 244 m
iznad nivoa vode obli`wih jezera, reka i potoka, kao i samog okeana. Ovaj
prkosni akt protiv zakona prirode izgleda kao potpuna ludost. To je prizi
valo potop, kao {to su ga prizivali razvrat, teravenke i javne slobode.
Wu Orleans, poznat po svojim vudu vraxbinama, paganskim religija
ma, ve{ti~arewu i okultizmu i po shvatawima koja dozvoqavaju sve vrste
moralnih sloboda i perverzija, bio je samo nedequ dana daleko od svog
godi{weg festivala Southern Decadence (Ju`na dekadencija). Tada
preko 125000 homoseksualaca napune ulice Francuske ~etvrti, opijaju}i
se i ukqu~uju}i se u seksualne odnose koji se izvode javno i u barovima,
uz paradu Mardi Gras. êsto su seksualne slobode neraskidivo vezane sa
vraxbinama.
Na zvani~nom Southern Decadence vebsajtu www.SouthernDecadence.
com, stoji da je ovaj godi{wi doga|aj pro{le godine doveo u Wu Orleans
125000 uìvalaca, da se od 1997, kada je bilo preko 50000 uìvalaca
svake godine ovaj broj pove}avan za 1000. Ove godine, godi{wica 34. So
uthern Decadence je bila zakazana za period od srede, 31. avgusta do po
nedeqka 5. septembra 2005. godine. Me|utim, ove godine ne~uvena javna
orgija je bila zaustavqena potopom.
Grad koji je toliko dugo veli~ao zadovoqstvo sada je doìvqavao uà
se koji su bili nezamislivi wegovim stanovnicima par dana pre udara
uragana.
Dejvid Uzborn, britanski novinar, pi{u}i za list The Independent,
izve{tava kako su se qudi {}u}urili u New Orleans Superdome, mestu
koje je prokqu~alo u ludosti od ubistava, silovawa, samoubistava, abor
tusa i smrada qudskih fekalija. Uzborn pi{e:
Devan Alen je jedanaestogodi{wak... pri~a o stvarima o kojima ni
jedno dete ne treba da vidi. Gledao je trenutak kada je ~ovek stajao na jed
noj od terasa i vrisnuo tako da su svi mogli ~uti da je izgubio sve u oluji
i da }e i on umreti. Naglava~ke je sko~io na {kolsko igrali{te ispod
sebe. Glava mu je bila razmrskana. Dejvan nije trebalo to da vidi. Niti je
164
165
PRIRODA SE BUNI
trebalo da ~uje pucweve pi{toqa. Niti {apat devoj~ica koje su silova

ne i ubijene noèm, ba{ tu pored wega u Superdome. Ili {apat de~aka
koji je silovan.
Bio sam prepla{en, kaè Dejvan. Znao sam da postoje silovawa ko
ja se negde doga|aju, i rekli su da ima qudi koji kidnapuju de~ake. On se
se}a pomenutog samoubistva: Samo je sko~io bez oklevawa.
brojati desetinama hiqada. Uprkos ovim upozorewima stru~waka, Bu{ova

administracija je donela odluku da preusmeri finansirawe za za{titu
od uragana ka ratu protiv terorizma. Prema onome {to je Voltera Ma
estri, vrhovni za nadzor vanrednih stawa, rekao wuorleanskom ~asopisu
Times-Picayune (8. jun, 2004.): Izgleda da je novac preba~en u predsed
ni~ki buxet da bude uloèn u dràvnu bezbednost i rat u Iraku.
Ponovo se postavqa pitawe da li je odgovor FEMA-e odloèn dok pre
ìveli, o~ajni za hranom i vodom, nisu po~eli da pqa~kaju? [ta bi se
time postiglo? Pol Kreig Roberts odgovara na ovo pitawe dok slike 82.
padobranske patrole Wu Orleansa po~iwu da se pojavquju na TV-u. Bio je to
presedan koji, naàlost, nema nikakav zna~aj za neupu}enu populaciju.
Bezakowe je obezbedilo pokri}e da federalna vlada naru{i zakon Pos
se Comitatus Act i po{aqe redovne vojne trupe da zavedu red nadzirawem
gra|anske populacije. The New York Times, od 8. septembra i The Washing
ton Post od 4. i 11. septembra, objavquju da su federalne i aktivne deùrne
trupe kori{}ene zajedno sa Nacionalnom gardom i policijom.
Jo{ jedna `rtva koju Uzoborn pomiwe kaè: Imali smo ubijawa, abor
tuse, bebe koje se ra|aju, toalete koji su bili prepuni i bilo je te{ko,
te{ko, te{ko. rtva ne okleva kada je zaokupqaju pitawima o detaqima.
Pri~a o dve devoj~ice koje su silovane i ubijene u unutra{wosti skloni
{ta. Jedna od wih je imala 7 godina. Ona kaè da je druga imala 16 godina
i bila skroz rasporena noèm nakon {to je bila silovana u ènskom ku
patilu. Ve}ina onoga {to kaè je sli~no opisima nekoliko drugih osoba
evakuisanih iz skloni{ta. Sedmogodi{weg de~aka su tako|e silovala
dva mu{karca.
U moru haosa, predsednik SAD se na kratko pojavio na TV-u u jednom
visoko za{ti}enom podru~ju, grle}i dve rasplakane crnkiwe.
Sve je podse}alo na wegovo pojavqivawe na nosa~u aviona u pilotskoj
uniformi kada je izjavio da }e rat u Iraku uskoro biti zavr{en. Ba{ kao
i tada, Bu{ je ponovo bio okruèn vodom, ali je voda ovog puta potapala
ulice Wu Orleansa.
Mediji su pitali {ta je sa obalskim nasipima? Zar oni nisu mogli
biti oja~ani?
Za vreme prethodnih uragana, helikopteri Nacionalne garde Lujzijane
su unapred poleteli i postavqali ogromne pe{~ane xakove na bedemima
{irom Wu Orleansa (me|utim, mnogi od wih su sada bili daleko, u rato
vima {irom sveta). Da li bi se obalski nasipi odràli pod Katarinom,
uraganom ~etvrtog stepena? Verovatno ne, ali bi smawili {tetu. Ovo
jo{ uvek podse}a na nedavne planove za oja~avawe bedema. U ~emu je bio
problem?
Dr Pol Kreig Roberts pi{e:
Finansirawe obalskih nasipa u Wu Orleansu ... je drasti~no smawe
no uprkos negodovawu i upozorewu stru~waka, ukqu~uju}i i finansirawe
za projekat simulirawa uragana (Hurricane Pam) vo|en od jula 2004. kada
je 270 stru~waka provelo 8 dana procewuju}i uticaj glavnog uragana koji
poga|a Wu Orleans. Simulirawe je predvidelo da }e dràva i lokalni
zvani~nici biti zaprepa{}eni, da }e bujica pre}i obalske nasipe i pre
plaviti ve}i deo grada, da }e vi{e od milion qudi biti primorano da na
pusti svoje domove na godinu dana ili ~ak duè, i da }e se smrtni slu~ajevi
Dr Roberts komentari{e:
Za{to vlada SAD ne moè da se usredsredi na potrebe Amerike i
ostavi druge dràve na miru? Za{to su ameri~ke trupe rasturene preko
mora do ta~ke izdr`qivosti umesto da {tite sopstvene granice od masov
ne najezde nezakonitih doseqenika? Za{to ameri~ki helikopteri raznose
domove umesto da ~uvaju ameri~ke ìvote u Wu Orleansu?
Gorwa primedba, upu}ena od strane rastu}eg broja medijskih glasova,
koje pokriva celi politi~ki spektrum od liberala do konzervativaca,
ukazala je na to da je ovo pitawe morala isto toliko koliko i politike.
U sredi{tu sada{weg stawa, ~ovek ne moè da se ne pita da li je sud
bina Wu Orleansa najava onoga {to bi se moglo desiti drugim ameri~kim
gradovima u neizvesnoj budu}nosti. Zaista, pla{im se da je haos na uli
cama Wu Orleansa, sa opsadnim stawem kao lekom, samo spoqni omota~
dubqeg i sloènijeg problema u celoj naciji.
Zamislite da vam je dat nekada veli~anstven, otmen, prekookeanski
brod, a onda se on razbije u luci u trenutku dok se nacija uzda u vas sa
kormilom u rukama. To je moje tuma~ewe kako je dràvna administracija,
uz korumpirane politi~are, izneverila Ameriku. Neophodno nam je samo
ispitivawe nacije kao nikada ranije, jer se sve ve} vidi?
Prema onome {to je Wu Orleans otkrio, postoje oba zakona, i prirod
ni i moralni. Kr{ewem ovih zakona nastupaju posledice. Za naciju koja
je izgubila za{titu od Boga skoro svaka posledica je mogu}a. Ovo {to
trenutno vidimo u Wu Orleansu nije dobar znak. Samo se nadam da se lek
cije ne zaborave ~im se grad ponovo izgradi.
166
Ted Baer
Pqa^ka, kra\a, velika vlada
i ameri^ke liberalne elite
Qudi }e ili biti samodisciplinovani ili }e im biti potreban bi~
tiranije, da parafraziramo ~uvenog sociologa XIX veka Aleksis da Tokvi
evila. On je zabelaìo da su stanovnici SAD veoma samodisciplinovani
jer su duboko religiozan, hri{}anski narod.
Me|utim, za posledwih pedeset godina, mediji u dogovoru sa samopro
gla{enom nomenklaturom {kolskog sistema, uklawaju religiozne sadràje
iz javnog ìvota i iz obrazovnog sistema koji sluì na{oj deci.
Kakvi su to sadràji koji ih toliko uznemiravaju? Za{to se bore
protiv wih?
Pa, to su ovakva na~ela: Ne kradi, Ne ubij, Ne poèli ni{ta {to
je tu|e, na~ela koja su imala svoj smisao u svetlu biblijskog na~ela da je
strah Gospodwi po~etak mudrosti, i predivnog zakqu~ka da je poznawe
Isusa Hrista vrhunac svake mudrosti.
Po{to se ogroman broj qudi vi{e ne pridràva ovih na~ela, bilo je
uàsnih kra|a i pqa~ki u Wu Orleansu posle tragedije koju je uragan Kata
rina prouzrokovao. Odgovor {tampe i medija je poziv na vojnu intervenciju
vlasti. Dakle, bez na~ela samodiscipline, prepu{teni smo bi~u tiranije.
Me|utim, pre sto godina, uragan istog ru{ila~kog stepena sravnio je
Galveston u Teksasu, biser Zalivske obale. Iako su bogatstvo i imovina
nestali zajedno sa hiqadama ìvota, narod je pokazao visok stepen samo
kontrole. Zajednici nije trebalo da se ume{a vlada SAD. Element kri
minala posle nesre}e je bio zanemarqiv.
Do nedavnog uni{tewa Wu Orleansa, Galvestonski uragan je bio po
znat kao najve}a prirodna katastrofa u istoriji Amerike. Razlika izme|u
ove dve katastrofe je u stepenu bezakowa koji je sada zahtevao naoruàne
trupe.
Trenutno bezakowe je direktna posledica uraganske snage nihilisti~
kih poruka medija, koji su godinama odbacivali svaku pristojnu misao i
moralno na~elo u ovoj zemqi.
Kada je Rusija si{la u gulag Sovjetske Unije, Aleksandar Solèwicin
je tvrdio da je to zbog toga {to su qudi zaboravili Boga. Kada qudi pqa~
kaju, kradu i ubijaju svoje bliske susede zbog pokvarene ovsene ka{e, to je
zbog toga {to su zaboravili Boga. Operaciju lobotomije, odsecawa ~eonog
dela mozga, koja je izazvala ovaj pogubni gubitak pam}ewa i moralni pad
Amerike, obavilo je tajno udruèwe: samoproklamovana intelektualna
elita, sredstva javnog informisawa i humanisti~ki akademski svet.
PRIRODA SE BUNI
167
Samo porazom ovog zlobnog tajnog udruèwa mi moèmo povratiti

svete moralne i duhovne korene koji su sazdali SAD u svetionik nade za
mudre qude kao De Tokvil.
Xon Vajthed
Ispla]ivawe duga za Katarinu
i ameri^ka vlada u senci
Jer seju vetar, pa }e èti oluju, prorok Osija 8,7
Dok oni opusto{eni uraganom Katarina zapo~iwu spor i temeqan

proces oporavka, vreme je za procenu na~ina na koji se federalna vlada
priprema i suo~ava sa ovakvim vanrednim stawima. U junu ove godine
Bu{ova administracija smawila je finansirawe korporacije inèwera
Wu Orleansa za $71 milion ogromno smawewe za jednu fiskalnu godi
nu. Kako Dolan Media objavquje u to vreme: Smawewe zna~i da lokalne
inèwerske firme ne}e biti pla}ene za projekte o odbrani od urgana i
za{titi od potopa. Tako|e, istraìvawe kojim bi se odredili na~ini za
{tite te oblasti od uragana ja~ine 5 je odloèno.
Nekoliko stvari je jako o~igledno. Prvo, Amerikanci su izgubili
kontrolu nad svojom vladom. Pored rutinskog ~ina glasawa a ~ak samo
polovina to i ~ini Amerikanci nemaju pravi glas o tome kako wihova
vlada funkcioni{e. Drugo, oni koji imaju mo} vlasti ~esto nemaju najbo
qe interese za nas u srcu. Ovo nije jasnije ilustrovano od vlade u senci
poznate kao FEMA i wenih finansirawa crnih operacija.
Predsednik Karter je 1979. godine, potpisao izvr{ni nalog koji je
premestio mnoge od organizacija za humanitarnu pomo} u jednu veliku
agenciju poznatu pod imenom Federal Emergancy Management Angency,
ili FEMA. Nakon doga|aja koji su se desili 11. septembra, FEMA je po
stala jedna od ~etiri vode}a ogranka novog odeqewa Homeland Security
Bezbednost domovine. Trenutno, FEMA ima 2,500 redovnih radnika i
pribli`no 5,000 uvek pripravnih rezervista.
FEMA je na~elno zaduèna za prirodne katastrofe. Me|utim, prava
svrha agencije je mnogo {ira i obuhvata bilo koje vanredno stawe dràve
koje se odnosi na terorizam ili gra|anske nemire. Wen navodni ciq je da
obezbedi opstanak vlade SAD.
Zbog toga {to katastrofe imaju potencijal da prouzrokuju haos, FEMA
je pro{irila mo}i koje nisu date ni jednoj drugoj vladinoj organizaciji.
Ona ima mo} da razvija planove, da preuzima kontrolu nad mehanizmima
168
169
PRIRODA SE BUNI
proizvodwe, isporuke, energetskim izvorima, zaradama, platama, i upli

vom novca za vreme vanrednog stawa dràve. FEMA je tako|e ovla{}ena
da preuzme na~ine prevoza, rukovodi medijima kao i restoranima hrane,
preuzme kontrolu na aerodromima i da zarobqava i usmerava gra|ane.
Kongres je ~ak spre~en da istraì ove akcije {est meseci nakon {to je
vanredno stawe objavqeno.
Stoga, FEMA u su{tini ima mo}i da zanemari Ustav, dok poku{ava
da povrati red u periodu nakon katastrofe pretvaraju}i na ovaj na~in
zemqu u vojnu diktaturu.
Nema sumwe da FEMA-i treba sposobnost da bi zadobila izvore do
stupne u trenutku pruàwa pomo}i. Problem je {to je sva vlast data FE
MA-i do{la preko predsedni~kih uredbi, a ne preko Kongresa i Senata.
Kao takva, FEMA, koju vode neizabrani zvani~nici, posta}e najmo}niji
vladin autoritet za vreme vanrednog stawa.
Veoma malo qudi je, me|utim, ~ulo za ovu mo}nu organizaciju. Retkim
prilikama, FEMA }e imati nekoliko naslova kada agencija organizuje
pomo} za one pogo|ene nesre}ama, zemqotresom ili uraganom, kao {to je
slu~aj sa Katarinom.
Jedini put kada je FEMA dobila va`nu medijsku pa`wu je bilo za
vreme poku{aja pomo}i nakon uragana Endru u ranim 90. Nakon uragana,
FEMA je bila pozvana da predvodi poku{aje pomo}i, ali nedostajalo je
sredstava da bi se obezbedio odgovaraju}i stepen neophodne podr{ke.
Zbog FEMA-inih neadekvatnih sredstava za ovakve nesre}e, organiza
cija je potpala pod detaqna ispitivawa i tajne oko organizacije su po~ele
da isplivavaju na povr{inu. Ono {to je proiza{lo iz kriti~kog vi|ewa
je da je FEMA provela mnogo vi{e sati za crne operacije nego za pomo}
posle nesre}e. Zaista, za vreme propasti zbog uragana Endru, otkriveno je
da je FEMA usmerila tolike svoje napore na stvarawe bunkera i pripre
mawe za{tite za izabranu nekolicinu u slu~aju vanrednog stawa nacije,
da je samo 6% svog finansirawa usmereno na to {to za {ta je ona bilo
stvorena u prvom navratu pravo pripremawe za prirodnu katastrofu.
Ono {to jo{ vi{e zabriwava je {to samo odre|en broj ~lanova Kongresa
sa najvi{om potvrdom o proveri kod organa bezbednosti imao bilo kakvu
ideju o tome da je FEMA tro{ila $1.3 milijarde plus novac od poreskih
plati{a u tajnosti, neprirodni projekat crnih operacija.
Dok je ovaj novac tro{en, vlada SAD je dramati~no smawivala zna~aj
pripreme obi~nih gra|ana za vanredne okolnosti, tro{e}i mawe od 50
centi po gra|aninu do 1991.
Mnogi gra|ani veruju da je FEMA vlada u senci koja }e preuzeti ko
mandu svakog trenutka. Zbog toga {to joj je dato malo medijske pa`we i
{to zapravo nema kongresne odgovornosti, slabo {ta znamo o zvani~nim
delovawima FEMA-e. Jedno je sigurno, FEMA ~ini vi{e od samog obezbe

|ivawa pomo}i nakon prirodnih katastrofa. Dve odvojene, ali ne nu`no
i uzajamno nepovezane prilike u bliskoj vezi sa FEMA-om nude nam boqe
razumevawe wihove mo}i i pretwu koju oni mogu doneti gra|anskim slobo
dama za vreme vanrednog stawa nacije.
Prva prilika odnosi se na okolnosti vezane za malo poznatu ve`bu
zvanu Rex-84. Nakon {to je predsednik Krater stvorio FEMA-u, malo je
u stvari ura|eno da bi se ona unapredila, dok Ronald Regan nije preuzeo
poloàj. Za vreme prvih dana u nadle{tvu Regana, on je potpisao izvestan
broj direktiva o principima civilne za{tite i spremnosti da se izvr{i
hitna mobilizacija.
U ovom periodu, Regan je tako|e postavio Luis O. Gifrida, biv{eg
generala, na ~elo FEMA-e. Za vreme Gifridovog vo|stva FEMA-e, on je
najvi{e obra}ao pa`wu na spre~avawe unutra{wih gra|anskih nemira i
odloìo na stranu brigu o prirodnim katastrofama i pomo}i u slu~aju
nuklearnog rata. Do 1982. ovo isticawe gra|anskih nemira je dovelo do
stvarawa zajedni~kog FEMA-Pentagon ~asopisa poznatog kao The Civil/
Military Alliance in Emergency Management (Gra|anski/vojni savez za
nadzor vanrednih stawa), koji je zanemarivao delove Posse Comitatus Act
koji spre~ava kori{}ewe vojske u civilnoj primeni zakona. Ovaj novi
gra|anski savez dao je vojsci i FEMA-i preko potrebne snage da steknu
sredstva u poku{aju spre~avawa unutra{wih gra|anskih nemira.
Celokupna ova priprema vodila je do ve`be Rex-84, koja je izvedena u
prole}e 1984. Rex-84 je u stvari bila tajna operacija obu~avawa koju su za
jedno vodili FEMA i Ministarstvo odbrane da bi obu~ili 34 federalne
organizacije kako da iza|u na kraj sa unutra{wim gra|anskim nemirima.
U neke od poznatijih organizacija koje su ~inile deo ve`be Rex-84 ubraja
ju se CIA i tajna obave{tajna slu`ba. Program za obu~avawe je predvi|ao
gra|anske nemire, demonstracije i {trajkove koji bi oteàvali kontinu
alni rad vlade. Da bi se suprotstavila ovim nemirima, vojsku bi trebalo
ovlastiti da premesti grupe qudi, da uhapsi delove populacije i zavede
opsadno stawe da bi normalizovala rad vlade. Ova ve`ba je predvidela
najmawe 100.000 gra|ana SAD, identifikovanih kao pretwa dràvnoj bez
bednosti, koji treba da budu uhap{eni i ba~eni u logore na neodre|eno
vreme. Po zavr{etku ve`be dràvni tuìlac SAD Vilijam Smit, izrazio
je ozbiqnu zabrinutost po pitawu wene zakonitosti.
Bu{ova sada{wa administracija povezana je sa personalom iz FEMA-e
i Rex-84 za vreme Reganove administracije. Xon Brinkerhof, koji je igrao
glavnu ulogu u planirawu opsadnog stawa u vreme kada je Gifrid bio vo
de}i ~ovek FEMA-e, sada sara|uje sa uticajnim institutom za dràvnu
bezbednost Anser (Anser Institute for Homeland Security). On je nedavno
170
objavio tekst u kom se diskutuje o legalnosti kori{}ewa vojnog persona

la na ulicama Amerike. A nedavno priznawe Bu{ove administracije da
postoje nadgledani kampovi u SAD tako|e podsti~e zabrinutost jer su
ti isti kampovi za obuku su bili deo Rex-84 obu~avawa.
Jo{ jedno vi|ewe FEMA-e je Mount Weather (Dom ameri~ke tajne vla
de), u blizini Blumonta, podzemni bunker veli~ine malog grada. Ovaj
objekat je jedan od brojnih rasutih po zemqi, koji bi, kako se navodi, bio
kori{}en u slu~aju nacionalnog vanrednog stawa, kao za{titni objekat
visokih vladinih zvani~nika.
Bunker Mount Weather, koji je sagra|en na obronku planine, sadrì
bolnicu, krematorijum, prostore za ru~avawe i rekreaciju, prostorije za
spavawe, rezervoare pija}e i hladne vode, sistem za pomo} u slu~aju opa
snosti, i radio/televizijski studio koji ~ini deo sistema za emitovawe
programa u slu~aju opasnosti. Na ovaj na~in }e izabrana elita u slu~aju
opasnosti imati sigurno skloni{te, dok }e poreske plati{e koje su pla
}ale ra~une za ovakve tajne objekte biti prepu{tene sebi.
Uloga FEMA-e u ovom objektu je navodno da uspostavi pomo}nu vladu
u slu~aju prirodne katastrofe. Tako|e verovatno postoji i predsedni~ka
kancelarija u Mount Weather koju je FEMA opremila i koja redovno do
bija strogo poverqive podatke od slu`be nacionalne bezbednosti i svih
federalnih ministarstava i organizacija.
Ovaj objekat, najve}im delom, je bio tajna za sve, ukqu~uju}i i kongres,
sve do saslu{awa podkomiteta Gorweg doma za ustavna prava 1975. Za vreme
ovog saslu{awa, neke neznatne informacije o raznim objektima su ispli
vale na povr{inu, ali detaqi o wima su jo{ uvek nepoznati.
Senatori su bili odbijeni u svojim potragama za podatke o Mount We
ather. Na primer, svedo~e}i, pre podkomiteta Gorweg doma, general vojnog
vazduhoplovstva, Lesli V. Brej, rekao je: Nemam tu slobodu da ta~no opi
{em {ta je uloga i zadatak, kao ni snagu koju mi imamo u Mount Weather
ili na bilo kom drugom odre|enom mestu.
Daglas Li, rukovodilac personala podkomiteta, je prokomentarisao
slede}e: Ne razumem {ta oni poku{avaju da sakriju tamo. Mount Weather
nam je jednostavno isuvi{e blizu. Ne verujem da je postojala bilo kakva
uspe{na kongresna kontrola sistema. Do sada, Kongres nema nikakvog uvi
da, niti u buxet niti u bilo {ta drugo u vezi objekta Mount Weather.
Ostavqeni smo sa mno{tvom pitawa. Da li je sveobuhvatna za{tit
ni~ka snaga FEMA-e zaista za prirodne katastrofe? Koja je istinska
svrha ogromnih podzemnih bunkera? Za{to je FEMA neobja{wiva na{im
izabranim predstavnicima? I da li mi zaista imamo vladu u senci koja
ne odgovara ni na ~ija pitawa?
TAJNA
DRU[TVA,
JAVNA GLOBALIZACIJA
WU EJX I NOVI POREDAK
172
Vje~eslav Aleksejev, Andrej Grigorjev

SHVATAWE WU EJXA
RELIGIJA ANTIHRISTA?
Poslije reko{e: hajde da sazidamo Grad i kulu, kojoj
}e vrh biti do neba, da ste~emo sebi ime (Postawe 11,4)
Situacija u savremenom svetu i Wu Ejx pokret

Te`wa ~oveka ka samoobogotvorewu je poku{aj zauzimawa u vasioni
mesta koje pripada Bogu. Ona je protivprirodna i nezakonita tvar ne
moè da bude jednaka svom Tvorcu. Po{to je rezultat sablazni, uzdizawe
sebe se neizbe`no pretvara u svoju suprotnost. U rajskom vrtu Adam i Eva
su, zaèlev{i da postanu bogovi, okusili plod sa drveta poznawa, ali to
je postao uzrok wihovog dubokog pada. Ako je ranije ~ovek gospodario nad
svojim telom i prirodom, posle pada je dospeo u zavisnost od wih postao
je plot (Postawe, 6,3). U svojim daqim poku{ajima samoutvr|ewa ~ovek
je teìo da pre svega stekne vlast nad materijom koja ga pori~e. Upravo
ta voqa za vla{}u nad materijalnim svetom koja odri~e Boga se i nalazi
u osnovi savremenog nau~no-tehni~kog progresa. Nije slu~ajno to {to je
prve korake na tom putu u~inio dom Kaina. Upravo Kain je bio graditeq
prvog grada, a wegov potomak Tuvalkain pronalaza~ kovawa gvo`|a. Me
|utim, ni pobeda nad materijom nije u stawu da zadovoqi ~oveka. Uspesi
u pokoravawu prirode postepeno ogoqavaju wegov skriveni kona~ni ciq
da se zavlada natprirodnim svetom i postane Bog. Posle izgradwe grada
preduzet je poku{aj podizawa Vavilonske kule i osvajawa neba. Savremena
civilizacija u tom pogledu ponavqa doga|aje iz pro{losti. Kakva je u tom
slu~aju wena budu}nost? Proro{tva Svetog Pisma glase: zbog poku{aja
samoobogotvorewa }e uslediti pad svetom }e zavladati globalna kri
za. Istorija ~ove~anstva }e se zavr{iti Drugim dolaskom Isusa Hrista.
Posle ru{ewa Carstva antihrista i Stra{nog Suda, On }e sazdati novo
nebo i novu Zemqu.
U dvadesetom veku je hri{}ansko vi|ewe budu}nosti skoro potisnuto
nau~nim prognozama. Za savremenog ~oveka Apokalipsa je u najboqem
slu~aju alegorija, on jednostavno vi{e nije u stawu da doìvqava budu}
nost u pojmovima kao Carstvo antihrista ili Drugi Hristov dolazak.
[tavi{e, ovi pojmovi nestaju ~ak za same teologe. Za Tejarom de [arde
nom mnogi su u potpunosti odbacili biblijska proro~anstva o kraju sveta
zameniv{i ih u~ewem o beskona~nom socijalnom progresu. Danas se kre
tawe u budu}nost tretira kao proces koji se razvija po ~isto zemaqskim
zakonima. Ipak, ma kako ~udno zvu~alo, ba{ danas se kroz filosofske i
173
nau~ne ocene budu}nosti sve vi{e probija istinitost hri{}anskog poi

mawa istorije.
Treba pre svega obratiti pa`wu na ose}aj grani~nosti na{eg doba
ili, izraàvaju}i se biblijskim jezikom, wegovu punotu (Gal. 4,4). To nije
samo granica izme|u dva istorijska perioda, ve} granica izme|u istorije
i ne~eg drugog. [ta }e biti iza te granice?
Po~nimo od optimisti~ke varijante. Danas mnogi u svetu ìve u predo
se}awu po~etka nove epohe. Skok u organizovanosti dru{tva i u kvalitetu
ìvota koji su napravile zemqe Zapada se ose}a kao znak bliskog ra|awa
na planeti potpuno nove civilizacije, oslobo|ene od vlasti materije.
Futurolozi X. Nesbit i P. Eburdin u svojoj ~uvenoj kwizi [ta nas ~eka
90-tih godina? Megatrendovi. 2000 g. pi{u o 2000. godini kao o granici.
Takva o~ekivawa na granici vekova nisu ni{ta novo. Me|utim, nikada
pre ona nisu imala tako mo}ne osnove. Muwevit razvoj nauke i tehnolo
gije je u~inio da èqa za vla{}u nad materijom postane brzo ostvariva.
Trijumf ~oveka tako se zove posledwa glava kwige X. Nesbita i P.
Eburdina. Po wihovom mi{qewu, oslobo|ewe stvarala~kih snaga ~oveka
}e biti jedan od najva`nijih znakova nove ere. Drugi atribut nove civi
lizacije }e biti wen globalni karakter. Ameri~ki futurolog Frensis
Fukujama u popularnom tekstu Kraj istorije? (1989) prime}uje da su
fundamentalna politi~ka pomerawa koja se danas de{avaju usmerena na
utvr|ewe jedinstvenog svetskog poretka i zavr{etak istorije u wenom
dosada{wem smislu.
Po re~ima Vladimira Solovjova, brz progres je simptom kraja1. Ovde se
pod krajem istorije podrazumeva propast sveta. Ako se odvojimo od religi
oznog shvatawa ovog doga|aja i usmerimo na ~isto nau~ne prognoze, postaje
stvarno o~igledno da je danas za ~ove~anstvo zajedno sa realnom perspek
tivom trijumfa podjednako realna mogu}nost globalne katastrofe.
Pesimisti~ke prognoze date 70-tih godina su naterale da se obrati
pa`wa na globalne probleme. Otada su zastra{ivawa ekolo{kom krizom
ve} dosadila i nekako pobledela na fonu dostignu}a u nauci, tehnici i
kvalitetu ìvota. Me|utim, problemi ostaju problemi. Ve}ina wih ne
samo da nije re{ena, ve} se i produbquje. Progres je dodirnuo, uglavnom,
one probleme koji neposredno uti~u na kvalitet ìvota (na primer, nivo
zaga|enosti u velikim gradovima). Ipak je o~igledno da se globalni priti
sak civilizacije na prirodu poja~ao. D. Medouz, ~lan Rimskog kluba, koji
je 1972. godine objavio u svetu poznati referat Granice rasta, je skoro u
intervjuu izjavio da se, po wegovom mi{qewu, stawe od tada pogor{alo u
celini onako kako je bilo prognozirano pre dvadeset godina2.
Ovakva ocena je, mo`da, previ{e pesimisti~na, barem do iscrpqewa
osnovnih prirodnih resursa koje je prognozirano za 90-te godine nije
174
175
do{lo na trì{tu sirovina, osim nafte i gasa, ponuda prevazilazi po

tra`wu3. Ipak, ne moèmo a da ne priznamo da se situacija za dvadeset
godina stvarno promenila na gore. Ve} od sredine 80-tih godina su postali
primetni prvi simptomi globalne ekolo{ke krize. Godine 1985. je zabele
èno naglo smawewe ozonskog sloja iznad Antarktika, a dve godine kasnije
iznad Arktika. 1986. godine je prilikom istraìvawa posledica gomila
wa ugqenika u atmosferi otkriveno da je ranije predskazivano povi{ewe
temperature povr{ine planete po~elo. Godine 1987. je Severnu Ameriku,
Evropu, Kinu i Ukrajinu zadesila su{a. Prvi put u celoj istoriji Sjedi
wenih Dràva je sakupqen prinos koji nije dovoqan za zadovoqewe potre
ba zemqe4. Ostaje nam samo da pretpostavqamo da li je ovaj doga|aj prvi
simptom naru{avawa globalne klimatske ravnoteè, ili je ona izazvana
drugim uzrocima. Paradoks se krije u tome {to i pored obiqa teoretskih
modela, mi do danas te{ko zami{qamo kako realno funkcioni{e na{a
planeta. Potpunim znawem o svetu raspolaè samo Bog Koji ga je stvorio.
Poku{aji vladawa na osnovu ~isto qudskih i stoga ograni~enih znawa ne
izbe`no izazivaju procese ~iji je karakter nepredvidiv.
Me|utim, problem nije toliko u nepotpunosti na{ih znawa. Ne tre
ba zaboraviti da ~ovek nastavqa da bude plot (Postawe, 6,3). Vlast ploti
je tolika da ~ak ni svest o opasnosti izabranog puta ne dozvoqava da se
promeni pravac kretawa. Kao ilustracija moè da posluì ne samo demo
grafska eksplozija koja traje u zemqama tre}eg sveta, ve} i strategija
ekonomskog razvoja zemaqa Zapada. êsto se zaboravqa da se visok nivo
standarda u wima obezbe|uje usled intenzivnog tro{ewa neobnovqivih
prirodnih resursa. Me|utim, industrijski razvijene zemqe, ~ine}i mawe
od 25% svetskog stanovni{tva, tro{e danas oko 75% energetskog goriva5.
Zlatna milijarda onih {to ìve u razvijenim zemqama eto ko nosi
lavovski deo odgovornosti za zao{travawe ekolo{kih problema. Uzroci
otpo~ete globalne promene klime se kriju u prekomernom tro{ewu pri
rodnih resursa upravo u razvijenim zemqama. Tako, Sjediwene Dràve
na ~ijoj teritoriji ìvi samo 5% svetskog stanovni{tva proizvode oko
25% mase ugqenika koji se izbaci u atmosferu (podaci za 1986. god6). Glo
balni interesi ~ove~anstva se neizbe`no sudaraju sa odbijawem visoko
razvijenih zemaqa da se odreknu visokih ìvotnih standarda. Posledwi
primer je u tom pogledu ishod Konferencije OUN za ìvotnu sredinu koja
je odràna u Rio de eneiru, i na kojoj zahvaquju}i SAD nije potpisana
konvencija koja bi ograni~ila izbacivawe ugqenika.
Danas se o budu}nosti planete uglavnom sudi prema stawu relativno
malog broja stanovnika koji ìve u zemqama Zapada. Me|utim, mnogo pre
nego {to sve zemqe budu mogle da ìve u istom takvom komforu, planeta
}e biti iscrpqena, a wena ekolo{ka ravnoteà nepovratno poreme}ena.
U prognozama grupe eksperata UNESKO-a iz 1987. godine se napomiwe da

}e se ~ove~anstvo ve} u narednih deset godina suo~iti sa ozbiqnim eko
lo{kim problemima. Svet u koji ulazi na{a civilizacija posle relativ
no spokojnog perioda razvoja }e se odlikovati velikim brojem lokalnih
konflikata, ekonomskom i politi~kom nestabilno{}u, pove}awem jaza u
nivou standarda me|u zemqama i opasno{}u od uspostavqawa novih tota
litarnih reìma7. Ako pogledamo u budu}nost, vidimo da civilizaciju
~eka perspektiva ekolo{ke krize planetarnih razmera. Niz kompjuterskih
modela sagra|enih od strane zapadnih futurologa nam daje samo 3040
godina za weno spre~avawe. Sli~nu prognozu tako|e daje veliki doma}i
futurolog I. Bestuèv-Lada.
Globalni problemi pi{e on ako se nad wima zamislimo ozbiqno,
poraàvaju svojom bezizlazno{}u i prakti~nom nerazre{ivo{}u, barem
kod ovakvog stawa stvari, i ako ne{to i dokazuju, onda samo neizbe`nost
globalne katastrofe ne kasnije od slede}eg veka, ~ak wegove prve polo
vine8.
Sasvim je mogu}e da je pretwa ekolo{ke krize prili~no preterana.
Postoji ~itav niz optimisti~nijih prognoza. Simptomati~no u vezi s tim
je to da su u zborniku referata Problemi budu}nosti (pregled ~asopisa
Futurist, M, 1987) istovremeno objavqena dva ~lanka: u jednom je dokazi
vano da smo na ivici propasti, a u drugom da je civilizacija u stawu da bez
te{ko}a podnese ne samo posledice efekta staklene ba{te, nego i atom
sku zimu. Me|utim, mi bismo hteli da skrenemo pa`wu ne toliko na sam
problem ekolo{ke krize, koliko na to kako se ona doìvqava u dru{tvu
i kakve pomake u pogledima na svet izaziva. Politi~ki uspesi zelenih
svedo~e o tome da se ekolo{ki problemi ocewuju kao veoma aktuelni.
Ne moèmo re}i da te probleme autori optimisti~kih prognoza ne
prime}uju. Na primer, X. Nesbit i P. Eburdin im posve}uju izvesnu pa`wu
u svojoj kwizi. Ujedno oni smatraju da je optimizam povoqnija strategija,
po{to mra~ne prognoze izazivaju apatiju koja postaje uzrok wihovog ostva
rewa. Optimisti se nadaju da }e se u procesu samog razvoja civilizacije ot
krivati izvori za re{avawe novonastalih problema. Treba ipak obratiti
pa`wu na jednu karakteristiku ponu|enih recepata za spasewe. Ako su za
pedesete i {ezdesete godine bile karakteristi~ne nade u nauku i tehnolo
giju, kasnije je do{lo do shvatawa toga da su problemi koji su pred svetom
isuvi{e duboki i da ne mogu biti re{eni ~isto tehnokratski. Znawa sama
po sebi u spoju sa te`wom ka neograni~enoj potro{wi postaju izvor novih,
sve teìh problema. Zadatak je u tome da se pre svega ograni~e potrebe.
Problem opstanka civilizacije je problem promene qudske svesti. Erih
From je u kwizi Imati ili biti? u vezi s tim primetio: Po prvi put
u istoriji fizi~ki opstanak qudskog roda zavisi od radikalne promene
176
177
qudskog srca9. Me|u prvima koji su do{li do ove misli bili su ideolozi
Rimskog kluba poznate nevladine organizacije koja se bavi globalnim
modelirawem. Wegov tvorac Aurelio Pe~ei, kao i autori prvih refera
ta D. Medouz i E. Pesteq su povezivali promenu svesti sa ra|awem nove
etike u ~ijoj bi osnovi bila svest o globalnim problemima.
Te{ko je verovati u to da }e se qudi odvojiti od svakodnevnih stva
ri i proèti se ose}ajem za globalno. Jedino poznato sredstvo stvarno
duboke transformacije svesti je religija. U tom pogledu je interesan
tan referat u Rimskom klubu Ciqevi za ~ove~anstvo (1977) podnela
grupa istraìva~a na ~elu sa Ervinom Laslom. Analiziraju}i osnovne
religiozne sisteme budizam, hinduizam, taoizam, judaizam, islam i
hri{}anstvo oni su poku{ali da daju elemente nove svetske religije.
Takav {irok opseg, me|utim, ne zna~i da su simpatije ~lanova Rimskog
kluba prema raznim religijama podjednake. Aurelio Pe~ei je ve} u kwi
zi Qudske osobine (1977) hri{}anstvu uputio snaàn prekor10. Drugi
veliki ideolog Rimskog kluba X. Forester se {ire izjasnio. Savremena
ekolo{ka kriza je uslovqena, po wegovom mi{qewu, ekspazionisti~kim
duhom judeo-hri{}anske religiozne tradicije, konkretno, orijentacijom
na neograni~eno ra|awe11.
Sudovi o neekologi~nosti hri{}anstva su uop{te postali veoma popu
larni. Kao putokaz u tom smislu je posluìo ~lanak L. Vajta Istorijski
koreni na{e ekolo{ke krize koji je objavqen u zborniku Ekologija i
religija u istoriji (1974). Osnovni defekt hri{}anstva on je video u bi
blijskoj koncepciji transcendentnog Boga koji se nalazi van prirode koju
je Sam stvorio. Ukloniv{i animizam koji je naselio prirodu bogovima,
hri{}anstvo je, po wegovom mi{qewu, otkrilo psiholo{ke mogu}nosti
za eksploataciju prirode. Drugi izvor negativnog odnosa prema prirodi
L. Vajt je video u antropocentrizmu hri{}anstva koje samo u ~oveku vidi
lik Bo`ji, a sav preostali svet tretira kao ne{to stvoreno wemu na ko
rist. U istom zborniku ova rasu|ivawa je podrào sam posednik kqu~eva
svetske istorije Arnold Tojnbi. Kao i X. Forester i D. Medouz, Tojnbi
vidi spasonosni izlaz u okretawu ka isto~wa~kom misticizmu1).
Tako da se ~ak i prilikom racionalnog pristupa problemu budu}no
sti javqa neizbe`no religiozni aspekt. Ra|awe nove religije koja bi
mogla da izmeni svest ~oveka je, po mi{qewu mnogih, jedina {ansa za
opstanak civilizacije. U vezi s ovim treba obratiti pa`wu na to da se
posledwih decenija formirao pokret koji pretenduje na ulogu takve reli

gije. Taj pokret koji je dobio naziv Wu ejx (Novo doba) je zasnovan na
dalekoisto~nom misticizmu i nudi shvatawe budu}nosti koje je antipod
hri{}anskom. Wegovi simboli su Vodolija i duga. Oslawaju}i se na astro
lo{ke prognoze wuejxeri govore o bliskom kraju epohe Ribe koja je bila u
znaku uticaja hri{}anske Crkve i o dolasku epohe Vodolije. Oni o~ekuju
u bliskoj budu}nosti duhovni preobraàj ~ove~anstva. Po mi{qewu mno
gih proroka Wu ejxa, to }e ostvariti Spasiteq koji }e izraàvati
voqu natprirodnog sveta. On }e izvesti civilizaciju iz stawa globalne
krize i probuditi skrivene duhovne snage qudi. U tarotu znak Vodolije
simbolizuje qudskog genija. Epoha koja }e do}i na planetu u tom znaku }e
biti doba nezapam}enog procvata ~ove~anstva. Ono }e se objediniti oko
nove svetske religije koju }e doneti Spasiteq i u ~ijoj }e osnovi biti
klawawe wemu kao Bogu.
Sve ovo, me|utim, ne zna~i da wuejxeri vide re{ewe svih globalnih pro
blema samo u Spasitequ. Oni smatraju da takav potencijal poseduje sam
wihov pogled na svet. Orijentalni misticizam za razliku od hri{}anstva
ne pravi o{tru granicu izme|u ~oveka i prirode i ne zabrawuje misti~ke
kontakte s wom. Po{to je iznikao u nedrima paganstva, dalekoisto~ni
misticizam se lako spaja sa prirodopoklonstvom. U tom pogledu shvatawe
Wu ejxa je stvarno ekolo{ki pogled na svet, on u potpunosti odgovara
zahtevu za religiju koji je izrekao poznati ideolog zelenih J. Huber, koji
je primetio da danas nije vi{e dovoqno sluìti Bogu i drugim vi{im
silama, nego treba sluìti prirodi12. Ovaj princip se ostvario u paro
li koju su izrekli wuejxeri: Zemqa je na{a Crkva13.
Shvatawa Wu ejxa postaju danas duhovna osnova pokreta zelenih. Da
bi se uverili u to dovoqno je da pogledate ~asopise koje izdaju zeleni. To
se podjednako odnosi i na doma}a izdawa. Na primer, ~asopis ôvek i pri
roda se za posledwe godine postepeno pretvorio od ~asopisa za o~uvawe
prirode u poluokultni ~asopis. Simptomati~no je tako|e da se ekolo{ka
komuna u Fajndhornu ([kotska), poznata po svojim visokim prinosima,
danas pretvorila u jedan od centara Wu ejx pokreta, a Dejvid Spengler
ranije jedan od wenih direktora postao jedan od najpoznatijih proroka
nove ere14. Kako svedo~i ~asopis Put ka sebi, duh Wu ejxa je vladao
na Globalnom forumu religija koji je organizovan pod okriqem OUN-a
paralelno sa Konferencijom za ìvotnu sredinu u Rio de eneiru (jun
1992.)15.
Ekologija zauzima u pogledu na svet Wu ejxa posebno mesto. Wuejxeri
ma je svojstveno da neograni~eno {ire granice te discipline. Dubinska
ekologija koju su stvorili je u~ewe ne samo o biolo{kim me|usobnim
vezama, ve} i o misti~kom jedinstvu svih ìvih bi}a i sveta u celini.
1)Do
toga da je hri{}anstvo nedovoqno ekologi~no do{ao je i na{ poznati borac za

prirodu Sergej Zaligin. Po wegovom mi{qewu, do{lo je vreme da se stvori novo,
savremeno i nau~no zasnovano (?!) paganstvo (Zaligin S. Razumni savez sa prirodom
// Na{ savremenik, 1987, 1).
178
179
Pomi{qewu wuejxera, ako ~ovek stekne sposobnost misti~kog op{tewa,

to }e mu obezbediti harmoniju u odnosima sa prirodom. Ova ideja ve} ima
svoje prakti~no ostvarewe. Tako, recimo, Barbara Has iz Instituta za
spiritualne nauke u Santa-Barbari tvrdi da je uspostavila telepatski
kontakt sa delfinima koji, po wenim re~ima, upozoravaju ~ove~anstvo
na blièwe ekolo{ke katastrofe16. Godine 1985. u Australiji na semina
ru zelenih sa u~e{}em posade wihovog poznatog broda Rejnbou vorior
(Dugin ratnik) je stvoren Veliki savet svih ìvih bi}a. U stawu
transa u~esnici seminara su osetili misti~ke impulse koji su i{li od
ìvotiwa i biqaka koje qudi ugroàvaju, i postali su medijumi-posred
nici izme|u qudskog dru{tva i prirode17. Od tada se zasedawa Saveta
odràvaju redovno, 1990. je jedno od wih odràno u Moskvi18.
Me|u wuejxerima su popularni projekti prelaska na kori{}ewe ~isto
prirodnih izvora energije (sunca, vetra i dr.). Osnova za to su ne samo
ekolo{ki razlozi, nego i sama mitologija shvatawa Wu ejxa. Poput pa
gana, wuejxeri su skloni da personifikuju prirodne stihije. X. Lavlok
je u kwizi Gea: novi pogled na ìvot Zemqe (1979) aktualizovao ponovo
drevnu mitolo{ku predstavu o Zemqi kao o gigantskom razumnom bi}u.
Mnogi sledbenici shvatawa Wu ejxa smatraju ìvima i razumnima pla
nete, zvezde, kao i vasionu u celini. Jedan od elemenata wihove prakse je
duhovno stapawe sa ìvotom prirode i Kosmosa.
Ekolo{ki misticizam Wu ejxa bi stvarno mogao da doprinese ve}oj
harmoniji u odnosima s prirodom. Me|utim, wuejxeri pretenduju na ne{to
vi{e. Po wihovom mi{qewu, misti~ki nivo je naro~iti, vi{i nivo posto
jawa i vasione. Oni smatraju da je ovladavawe wime od strane civilizacije
kqu~ za re{ewe svih globalnih problema. Na tom putu se re{avaju istovre
meno dva zadatka. Upoznavawe sa misti~kim ose}awima }e dati mogu}nost
stavqawa pod kontrolu qudske ploti, a ovladavawe misti~kim znawima
}e omogu}iti da se prevlada nepotpunost racionalnog mi{qewa i pomog
ne da se efektivno upravqa materijalnim svetom. Na taj na~in, wuejxeri
gledaju na svoj pogled na svet kao na strategiju opstanka ~ove~anstva.
X. Lili je u kwizi U centru ciklona (1972) ovako izrazio ovu misao:
Duboko sam ube|en u to da je iskustvo vi{ih stawa svesti neophod
no za opstanak qudske vrste. Ako svako od nas uspe da iskusi barem niè
nivoe stawa satori, onda postoji nada da ne}emo di}i planetu u vazduh
ili na neki drugi na~in uni{titi ìvot. Ako svi qudi na planeti, a na
ro~ito oni koji poseduju vlast, budu mogli da vremenom redovno dostiù
vi{e nivoe i stawa, na Zemqi }e postati jednostavnije i radosnije. Takvi
problemi kao zaga|ewe sredine, uni{tewe drugih vrsta, hiperprodukci
ja, nepravilno kori{}ewe prirodnih resursa, glad, bolesti i ratovi }e
biti re{eni19.
Dakle, ekolo{ki pogled na svet zasnovan na isto~nom misticizmu

~ijem su se ra|awu nadali teoreti~ari Rimskog kluba ve} postoji. Kada
se katastrofa u~ini neizbe`nom, ono {to je nemogu}e postaje jedina mo
gu}nost da se preìvi. Mogu}e je da je delimi~no upravo zbog toga Wu
ejx pokret bio podràn i od strane onih koje je, uop{teno govore}i, te
{ko svrstati u kategoriju mistika. Visoku ocenu novom pogledu na svet
su dali ~lan Rimskog kluba Ervin Laslo i poznati futurolog X. Nesbit.
Od ponu|enih mogu}nosti izlaska iz krize I. Bestuèv-Lada je tako|e
najvi{om ocenom ocenio upravo radove wuejxera Marka Satina, Hejzel
Henderson, Merilin Ferguson. Po wegovom mi{qewu, treba u~initi sve
mogu}e da bi se epoha Vodolije pribliìla koncentrisanim zajedni~kim
naporima20. Naravno, takvo saose}awe sa Wu ejx pokretom se te{ko moè
objasniti samo nadom u ~udo. Kod futurologa je interesovawe za shvatawa
Wu ejxa izazvano pre time {to je ono tesno povezano sa praksom bu|ewa
skrivenih duhovnih sila. Jo{ je u kwizi Qudske osobine (1977) Aure
lio Pe~ei po~eo da se bavi skrivenim sposobnostima qudskog mozga kao
izvora re{ewa globalnih problema. Danas je samo stvarala{tvo postalo
problem. Masovno potro{a~ko dru{tvo u kome gospodari moda, zabave i
karijerizam te{ko se moè smatrati najboqim mestom za stvarala~ki duh.
Potpuno otkrivawe stvarala~kog potencijala je mogu}e samo u slu~aju da u
ìvotu postoji duhovna dimenzija. Shvatawe Wu ejx re{ava taj zadatak.
I ne samo to, u svojoj praksi ono se usredsre|uje upravo na bu|ewe skrive
nih snaga psihe. Qudi su svojevremeno poku{ali da podignu Vavilonsku
kulu da bi stekli sebi ime (Postawe, 11,4). Danas ih tera da izvr{e napad
na nebo ne samo ùdwa za samouzvi{ewem, ve} i èqa za opstankom.
Wuejxeri gledaju na svoj pokret kao na sintezu tradicija Zapada i
Istoka, kao na za~etak civilizacije novog tipa. Po wihovom mi{qewu,
ona }e biti me{avina savremenih zapadnih tehnologija sa orijentalnom
tehnikom promene svesti. Zahvaquju}i tome ~ovek }e mo}i da stavi pod
kontrolu ne samo spoqa{wi, ve} i unutra{wi svet. Kolosalne mogu}no
sti nove civilizacije }e omogu}iti da se re{e svi globalni problemi i
stvori dru{tvo koje }e prebivati u materijalnim i duhovnim vrednosti
ma. Takva slika budu}nosti }e se ve}ini nesumwivo u~initi privla~nom.
Me|utim, za hri{}anina je ocena modela budu}nosti nemogu}a van biblij
skih proro{tava. Pismo prori~e da }e ~ove~anstvo biti objediweno u
budu}nosti samo jednom svetskom religijom poklowewem antihristu.
Apostol Jovan pi{e: I kao {to ~uste da antihrist dolazi, i sada su se
pojavili mnogi antihristi; otuda znamo da je posledwi ~as (1Jov. 2,18). Duh
antihrista se u ovoj ili onoj meri javqa u svakom u~ewu koje protivre~i
Crkvi. U vezi s tim se javqa pitawe: treba li Wu ejx smatrati jednim
od la`nih u~ewa ili je ono centar kristalizacije religije antihrista
180
181
kao takve? Samo postavqawe pitawa na ovaj na~in ~oveku koji je van hri
{}anskog mi{qewa }e se nesumwivo u~initi potpuno apsurdnim i ~ud
nim, naro~ito ako se na ovaj problem pogleda kroz prizmu mirotvora~ke
i ekolo{ke aktivnosti wuejxera. Me|utim, u oceni ovog ili onog pokreta
treba umeti videti ne samo dobre ciqeve koji se deklari{u, nego i pogled
na svet u celini, ukqu~uju}i wegove mra~ne strane i mogu}e posledice
tog tvr|ewa. U Povesti o antihristu Vladimir Solovjov opisuje Spasi
teqa ~ove~anstva kao velikog humanistu koji je ponudio put za re{ewe
svih globalnih problema, kao nosioca nove duhovnosti, pri ~emu je wegov
la`ni prorok isto~ni mag i teosof. U bogoslovqu, po~ev od crkvenih
otaca (Kiril Aleksandrijski, Jefrem Sirijski, Jovan Damaskin), se stvo
rila tradicija gledawa na antihrista kao na religioznog sablazniteqa.
Kako prime}uje S. Bulgakov, uobi~ajeno se smatra da }e antihrist biti
produkt Zapada, a da }e wegov la`ni prorok u sebi sabrati okultne sile
Istoka21. Svi ovi stavovi nas navode da se s podozrewem odnosimo prema
pokretima koji pretenduju na ulogu univerzalne sinteti~ke religije. Ali
pre nego {to povu~emo neke analogije, treba da razmotrimo pogled na svet
i praksu shvatawa Wu ejxa u celini.
Interesantno je da je pojava kontrakulture bila potpuno neo~ekivana

za ve}inu sociologa. Isto tako nepredvidive su bile i posledice wene
propasti. U prognozi koju su 1971. godine dali poznati sociolozi G. Kan i
B. Brjus-Brigs se kaè da }e kontrakultura u bliskoj budu}nosti prestati
da postoji, a zajedno sa wom }e izgubiti svaki uticaj i misti~ki kultovi.
Daqi razvoj doga|aja je pokazao neosnovanost ovakve prognoze. Iz celog
vatrometa kontrakulture upravo se misticizam pokazao kao najstabilnija
i najperspektivnija forma svesti.
Vr{e}i eksperimente sa psihodelicima T. Liri je otkrio da oni bude
skrivene misti~ke snage psihe. On je poku{ao da proglasi upotrebu droga
za sakrament i da na toj osnovi stvori Psihodeli~ku 'crkvu'. Ali kako
je sve vi{e dolazilo do raspada psihodeli~kog pokreta, T. Liri je do{ao do
zakqu~ka o neefektivnosti narkotika za transformaciju svesti i po~eo
je sve vi{e da se priklawa isto~nom misticizmu. Wegov najbliì kolega
Ri~ard Alpert se, posle putovawa u Indiju, vratio u domovinu kao guru
Ram Das i po~eo da na{iroko propagira isto~nu tehniku meditacije23.
Kontrakultura se raspala, ali je ostavila posle sebe teàk trag u vi
du narkomanije, istovremeno daju}i impuls ~itavom spektru misti~kih
pokreta. Od wih je jedan od najja~ih danas Wu ejx pokret. Prakti~no svi
wegovi osniva~i su u pro{losti imali iskustvo psihodeli~kog {irewa
svesti. Danas kori{}ewe narkotika ne igra u Wu ejx pokretu zna~ajnu
ulogu, ali svejedno, wuejxeri naro~ito podvla~e vrednost psihodeli~kog
iskustva ste~enog 60-tih godina. Merilin Ferguson u svojoj poznatoj kwi
zi Zavera Vodolije (1980) napomiwe da je iskustvo sa narkoticima na
po~ecima pokreta bilo korisno, jer je omogu}ilo da se sru{e okovi racio
nalnosti i da se prodre u natprirodni svet. U okultnoj praksi pro{losti
radi uspostavqawa veze sa duhovnim svetom u nizu slu~ajeva su kori{}eni
narkotici i osloba|awe seksualne energije. Na omladinsku kontrakulturu
se moè gledati kao na krupan socijalni eksperiment tog tipa.
Mnogi misti~ki kultovi nastali u rezultatu wenog raspada imaju
relativno jasno u~ewe i formiranu strukturu, na primer, Dru{tvo za
svesnost Kri{ne ili Misija boànske svetlosti. Me|utim, Wu ejx
pokret se tu ne ubraja. On predstavqa ~itav konglomerat grupa i zajednica.
Prili~no te{ko je povu}i jasne granice tog pokreta, isto tako je te{ko
odrediti ta~an datum wegovog ro|ewa. Moè se samo re}i da je Wu ejx
pokret nastao negde po~etkom 70-tih godina. Sve ovo, me|utim, ne zna~i
da je pokret ne{to sasvim amorfno i stoga nesposobno da pretenduje na
ulogu celovitog pogleda na svet. Uprkos svojoj raznorodnosti, Wu ejx
pokret poseduje unutra{we jedinstvo koje omogu}uje wuejxerima da lako
razlikuju svoje od tu|ih. To jedinstvo se obezbe|uje pre svega ne jedna
ko{}u pogleda, ve} naro~itim misti~kim odnosom prema ìvotu koji se
Nastanak Wu ejx pokreta

Da bi shvatili duh Wu ejx pokreta, va`no je da pre svega otkrijemo
impulse koji su izazvali wegovu pojavu. Sredina u kojoj je po~eo da se kri
stali{e je bila omladinska kontrakultura. [ezdesete godine se mogu
ozna~iti kao doba potrage za novim pogledom na svet. Kao {to je poznato,
motiv koji je odredio omladinsku kontrakulturu je bio stihijski bunt
protiv tradicionalnog dru{tva, wegove racionalnosti, morala i reli
gije. To je bio poku{aj da se u dru{tvu izvr{i duhovna revolucija preko
raznovrsnih eksperimenata za pro{irewe svesti, i to uz pomo} seksa,
narkotika, rok-muzike, politi~kog protesta i misti~kih kultova. Iz
ovog spektra osnovni ferment kontrakulture su postali narkotici (psi
hodelici). Isterani sa Harvardskog univerziteta psiholozi T. Liri i R.
Alpert su istupili s idejom psihodeli~ke revolucije. Oni su smatrali
da }e {iroka primena psihodelika omogu}iti da se u kratkom roku radi
kalno izmeni postoje}e dru{tvo. Po podacima T. Lirija u periodu psihode
li~nog buma sa narkoticima se upoznalo oko 60% ameri~kih studenata22.
Ipak, bez obzira na odsustvo ozbiqne kontrole wihovog {irewa, poku{aj
psihodeli~ke revolucije je pretrpeo potpuni krah. Ve} krajem 60-tih go
dina su postali primetni simptomi umora od psihodeli~kih eksperime
nata wihovo dejstvo je bilo jako, ali kratkotrajno i previ{e razorno.
U hipikolonijama je posle bure entuzijazma zavladao haos. Omladinska
kontrakultura je u celini u{la u fazu krize.
182
183
hrani kontaktima sa natprirodnim svetom. Predstave wuejxera o svetu

izrastaju iz wihovog misti~kog iskustva, zato ih je zgodnije razmatrati
kroz prizmu prakse tog pokreta.
tizmom. To je povezano s tim {to wuejxeri uop{te ne dele ~oveka na duh,

du{u i telo. Po wihovom mi{qewu, svako ispoqavawe ìvota tela i du{e
nosi u sebi element duhovnosti. Pritom se usavr{avawe ~oveka na fizi~
kom i psihi~kom planu tretira kao stepenik za ono glavno osloba|awe
skrivenih duhovnih sila ~oveka.
Wuejxeri se slaù sa isto~wa~kim mi{qewem o postojawu kod ~oveka
takve vrste sila. Me|u wima je popularna shema uzeta iz joge po kojoj su
skrivene duhovne snage skoncentrisane u naro~itim energetskim centrima
~akrama koje se nalaze du` ki~menog stuba. Najve}e koli~ine energije
su skoncentrisane u dowem centru koji se nalazi kod po~etka ki~me. Tu si
lu koja se zove kundalini ~esto predstavqaju u vidu zmije koja se sklup~ala
i spremna je da sko~i gore uz kanal. Neke metode meditacije omogu}uju da
se ~akre otvore i da se kundalini dovede u sahasraru-~akru koja se nalazi
na vrhu glave. Ispuniv{i je, zmijska sila budi nadsvest ~oveka.
Rezultati osloba|awa kundalini su sasvim neobi~ni, te{ko ih je
ne shvatiti kao ne{to boànsko. Duhovna praksa postaje ovde osnova
predstave o boànstvenosti qudske prirode koja je jedan od najva`ni
jih elemenata shvatawa Wu ejxa.
Hri{}anstvo, kao {to je poznato, polazi od direktno suprotnog pogle
da na qudsku prirodu. U skladu sa Svetim Pismom ~ovek je bio stvoren po
obli~ju Bo`jem (Postawe, 1,27). Me|utim, pad je uni{tio to bogopodobije,
od tog trenutka su{tina ~oveka je postalo wegovo robovawe grehu. Duh
~ija je funkcija bila op{tewe s Bogom je potamneo. Kakva je u tom slu~aju
priroda qudskih skrivenih snaga? Kineski sekta{ Vo~man Ni u kwizi
Skrivene snage du{e ih izjedna~ava sa onim natprirodnim sposobnosti
ma kojima je raspolagao Adam u Edemskom vrtu. Posle pada du{a ~oveka
se na{la pod vla{}u ploti (Postawe, 6,3). Vo~man Ni smatra da natprirod
ne snage du{e Adama pritom nisu nestale, ve} da su pohrawene u woj. Po
wegovom mi{qewu, upravo te du{evne snage se osloba|aju u asketskoj i
meditativnoj praksi Dalekog Istoka.
Okultne snage nemaju duhovnu, ve} du{evnu (psihi~ku) prirodu, same
su po svojoj prirodi neutralne, me|utim, wihovo osloba|awe je povezano
sa opasnostima duhovnog karaktera. Opasnost se pre svega krije u tome
{to se ekstrasenzorno{}u, boànstveno{}u skrivenih snaga du{e ma
skira gre{nost qudska. Putu psihi~kog samousavr{avawa hri{}anstvo
suprotstavqa put duhovnog usavr{avawa kroz pokajawe. Bog je Duh, i samo
On moè da preporodi duhovnu prirodu u ~oveku.
Ako se u kwigama Blavacke i Jelene Rerih jo{ i podvla~i neophodnost
pravqewa razlike izme|u duhovnog i du{evnog (psihi~kog), u shvatawu
Wu ejxa se ti pojmovi, u su{tini, izjedna~avaju. Du{evno se kao oblast
la`nog predstavqawa tobo`weg dejstva Svetog Duha nalazi pod naro~itom
Duhovna praksa wuejxera

Ona je neobi~no raznolika i obuhvata sve aspekte qudskog ìvota.
Slede}e nabrajawe i klasifikacija wenih formi pomaè u izvesnoj meri
da se oseti wena mnogolikost.
Duh
Iskustvo vi{ih
nivoa svesti
(meditacija,
kori{}ewe halucinogena,
slobodno disawe)
Kosmi~ka svest, iskustvo ìvota posle smr

ti, uspomene na pro{le reinkarnacije, puto
vawa kroz natprirodni svet
Kontaktirawe
(meditacija)
~eneling, kontakti sa NLO-om i vanzemaqci

ma, misti~ki kontakt sa prirodom
Klasi~ne okultne
nauke
Astrologija, magija, mantika (tarot, Ji |ing

i dr.), kabala, alhemija
Psihotrening
Psihoanaliza, ge{taltpsihologija, humani

sti~ka psihologija, neurolingvisti~ko progra
mirawe, seminari Erharda, senzorno bu|ewe,
holodinamika, pozitivno mi{qewe, stvarala~
ka vizualizacija, lajfspring, psihosinteza
Parapsiholo{ka
istraìvawa
Telepatija, telekineza, vidovitost, bioenerge

tika, ~itawe aure
Netradicionalno
le~ewe
Ekstrasenzorno le~ewe, akupunktura, home

opatija, holisti~ka masaà, kineziologija,
hiromantija, etarska gimnastika, rolfing,
kranioskarakna terapija, manualna terapi
ja, polarna terapija, plesna terapija, psiho
hirurgija, psihofizi~ka integracija, reiki,
reinkarnaciona terapija, biopovratna sprega
(biofeed-back)
Rehabilitacioni
sistemi
i treninzi tela
Isto~ne ve{tine, makrobiotika, hatha-joga, ho

lotropno disawe, ci-gun, rebefing, vajvej{n,
bejbi-joga, duhovno aku{erstvo
Du{a
Telo
Uz svu raznolikost prakse Wu ejxa u wenoj osnovi se nalazi jedan

op{ti princip orijentacija na samousavr{avawe ~oveka. Kako svedo~i
tablica koju smo naveli, wuejxeri {iroko koriste ne samo duhovne, ve}
i fizi~ke i psihi~ke metode treninga koji nemaju nikakve veze sa okul
184
185
kontrolom demonskih sila. Apostol Jakov pi{e o ovome slede}e: Ovo nije
ona mudrost {to silazi odozgo nego zemaqska, ~ulna, demonska (Jakov. 3,15).
Gubitak kriterijuma razlikovawa izme|u du{evnog i duhovnog moè da
postane izvor demonske opsednutosti. Ovo se moè pokazati na primeru
tako va`nog elementa prakse Wu ejxa kao {to je kontakt sa duhovima.
Kontaktirawe. Pristalice shvatawa Wu ejxa se pridràvaju koncep
cije reinkarnacije du{a. Oni smatraju da se u procesu mnogih ponovnih
ra|awa du{a ~oveka koji u sebi budi skrivene snage moè da podigne u du
hovni svet. Duhovi koji tamo ìve formiraju Hijerarhiju, pri ~emu ~uvaju
sposobnost stupawa u kontakt sa na{im svetom. Wuejxeri nazivaju duhove
Hijerarhije majstorima, mahatmama, duhovima svetlosti ili duhovima-vo
di~ima. Lola Dejvis u kwizi Svetska religija Nove ere (1983) pi{e da
je duhovna evolucija ~oveka uop{te nemogu}a bez vo|stva od strane duhova
Hijerarhije. Uspostavqawe veze s wima se u Wu ejx pokretu ozna~ava ter
minom chanelling (~eneling) koji se moè prevesti kao kontaktirawe.
Kontakt se naj~e{}e uspostavqa u procesu meditacije, pritom se ~ovek u
stawu pasivne koncentracije trudi da vizualizuje lik duha i da se preda
wegovom vo|stvu. U Wu ejx pokretu, osim onih koji intelektualno za
snivaju wegovu ideologiju (u~iteqi), postoji naro~ita kategorija qudi
koji su uspostavili tesne odnose s duhovima i sluè kao kanal za preno
{ewe informacija iz natprirodnog sveta (proroci). Dejvid Spengler,
jedan od najpoznatijih proroka i autor mnogih kwiga iz oblasti Wu ej
xa, tvrdi da je uspeo da ostvari telepatsku vezu sa samim Spasiteqem
Majtrejom24. Drugi poznati medijum Xudi Najt je povezana sa duhom
koji se zove Ramta. On, na primer, kaè da se rodio kao ~ovek u prestoni
ci Atlantide pre 35 hiqada godina. Uz pomo} magije je osvojio svet, onda
je postao mahatma na Tibetu, a sad se nalazi na sedmom nivou neba, iznad
svih duhova i bogova25. Ramta moè satima da govori kroz Xudi Najt, on
odgovara na pitawa, izlaè svoje stavove, izri~e proro{tva. Xudi Najt
pritom postaje potpuno bezvoqno oru|e u rukama duha ona se nalazi u
stawu transa, wen glas, gestikulacija, pona{awe se potpuno mewaju. To je
slu~aj krajweg manipulisawa ~oveka od strane duha. U Wu ejx pokretu
se moè otkriti samo nekoliko sli~nih primera (Xejn Roberts kroz koju
govori duh Set; Xek Parsel koji kontaktira sa duhom Lazarisom). Ali sa
mo kontaktirawe sa duhovima je me|u wuejxerima veoma rasprostraweno.
Razra|eni su specijalni kursevi meditacije koji omogu}avaju uspostavqa
we veze sa duhovima-vodi~ima. Takav je, na primer, Silva metod kontro
le uma kroz koji je pro{lo ve} oko 6 miliona Amerikanaca26. Vrhunac
bavqewa kontaktirawem sa duhovima je bio sredinom 80-tih godina. U
tom periodu izlaze bestseleri zvezde Wu ejx pokreta, ameri~ke film
ske glumice [irli Meklejn, U te{koj situaciji (1983) i Igraju}i pod
zracima svetlosti (1984) u kojima ona opisuje svoje kontakte sa duhovima

i misti~ka putovawa u natprirodnom svetu. Nadaqe se interesovawe za
kontaktirawe sa duhovima donekle smawilo, me|utim, do danas taj oblik
okultne prakse ostaje veoma popularan. Postoje cela izdawa koja se bave
publikovawem saop{tewa iz duhovnog sveta. Kao primer moè da poslu
ì ~asopis Duh govori (Spirit speaks) iz koga su odlomci objavqivani
nedavno u ~asopisu Put ka sebi (1992, br. 2) koji se bavi propagandom
ideja Wu ejxa kod nas.
Mnoge kwige iz Wu ejx pokreta su napisane pod neposrednim utica
jem duhova. To ima u krajwem vidu oblik automatskog pisma. Na primer,
kwige Xejn Roberts koje su postale bestseleri je, kako ona tvrdi, napisao
duh Set koji je pokretao wenu ruku. U drugim slu~ajevima uticaj duhova
ima blaù formu sugerisawa. Tako, fizi~ar Fritjof Kapra prime}uje
povodom svoje ~uvene kwige: Kada sam pisao Tao fizike, ponekad mi
se ~inilo da ne pi{em ja, ve} da neko pi{e preko mene. Doga|aji koji su
usledili potvr|uju taj ose}aj27.
Kao {to je poznato, kontakti sa duhovima su bili {iroko primeweni
u praksi spiritista. Svojevremeno se i Blavacka bavila spiritizmom.
Me|utim, kasnije je do{la do zakqu~ka da medijumi uspevaju da stupe u
kontakt samo sa niìm duhovima koji imaju demonsku prirodu. Blavacka je
insistirala na neophodnosti razlikovawa psihi~kog i duhovnog, tvrdila
je da kretawe putem psihi~kog razvoja dovodi do skretawa u sferu zla. Sa
mahatmama, vi{im duhovima, madam Blavacka je komunicirala telepatski.
Osim toga, woj i wenim najbliìm saborcima su mahatme pisale pisma.
Me|utim, grafolo{ka ekspertiza je pokazala da ih je sve izmislila sama
Blavacka. Takva simulacija komunikacije sa duhovnim svetom nije mogla
da zadovoqi teosofe, i zato je ve} Alisa Bejli morala aktivno da koristi
telepatske kontakte sa duhovima. Ali razlike izme|u ovakve prakse i spi
ritizma su vrlo tanane. U shvatawu Wu ejxa je kultivisawe pasivnosti
svesti karakteristi~no za spiritizam i predavawe sebe uticaju duhova
dobilo je jo{ ve}i zna~aj, nego u teosofiji. Wuejxeri su se vratili i na
neke ~isto spiritisti~ke postupke kontaktirawa na primer, dobijawe
informacija iz natprirodnog sveta uz pomo} automatskog pisma.
Sa hri{}anske ta~ke gledi{ta, duhovi spiritizma, kao i duhovi Wu
ejxa imaju demonsku prirodu. Crkva u~i ~oveka op{tewu sa Bogom, a
ne sa palim an|elima. Pismo ~ak stavqa strogu zabranu na op{tewe sa
duhovima. Jo{ je u Starom Zavetu napisano: neka se ne na|e u tebe... ni
baja~, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mr
tve (5.Mojs. 18,1011). U slu~aju kontakta sa duhom treba ih, po savetu apo
stola Jovana, ispitivati da li su od Boga (1.Jov. 4,1). Jedan od kriterijuma
pritom je koliko saop{tewa iz duhovnog sveta odgovaraju Svetom Pismu
186
187
i Predawu Crkve. Apostol Pavle pi{e: Ali ako vam i mi ili an|eo s
neba propovijeda jevan|eqe druk~ije nego {to vam propovijedasmo, ana
tema da bude! (Gal. 1,8). Za one koji se nalaze van Jevan|eqa takav ~isto
dogmatski na~in razlikovawa duhova }e se te{ko pokazati ubedqivim.
Ipak }e se svi, o~ito, sloìti da ne moè drvo dobro plodove zle ra|a
ti (Mt. 7,18). âk zdrava logika pomaè da se shvati da je kontaktirawe
sa duhovima u najmawu ruku nezdrava pojava. Mnogi medijumi pate od di
socijacije li~nosti i potpuno su ih porobili duhovi. O opasnosti koja
preti od kontaktirawa sa duhovima pi{u ponekad i sami wuejxeri. âk
i takav superoptimista kao {to je [irli Meklejn je bila prinu|ena da
prizna da se za vreme svojih putovawa u natprirodni svet ponekad sreta
la sa bi}ima s kojima je morala da se bori. Psiholog-wuejxer X. Klimo u
kwizi êneling: istraìvawe informacije dobijene parapsiholo{kim
naukama (1987) upozorava da preterano bavqewe ~enelingom moè da po
stane uzrok degradacije dru{tva.
Treba tako|e uzeti u obzir da demonski karakter veza s duhovima moè
da poprimi skriven oblik. Ketrin Lederman, ranije aktivistkiwa Wu
ejx pokreta, prime}uje da je ~im je poku{ala da se rastane od ovog u~ewa,
sa ~u|ewem otkrila da se nalazi pod despotskim uticajem duhova ~ija dej
stva nije mogla da kontroli{e28. Ne{to sli~no se dogodilo i sa Xoanom
Mihelsen. Ona je radila kao asistentkiwa isceliteqke koja se u stawu
transa pod vo|stvom duhova bavila psihohirurgijom odstrawivawem
tumora bez kori{}ewa hirur{kih instrumenata. U svojoj kwizi Zavod
ni~ka strana zla (1982) Xoana Mihelsen napomiwe da su joj se pojavile
sumwe kad se ispostavilo da se stawe mnogih pacijenata za neko vreme
ponovo pogor{avalo. Trude}i se da odgovori na to pitawe nai{la je na
neo~ekivani otpor duha s kojim je bila povezana. To se zamalo zavr{ilo
za wu tragi~no. Kao i u slu~aju Ketrin Lederman, spasewe je za wu do{lo
od vere u silu Gospoda Isusa Hrista.
Psiholozi tuma~e kontaktirawe sa duhovima kao rezultat naro~ite
aktivnosti podsvesti koja se u slu~ajevima duhovnog nasiqa moè posma
trati kao ispoqavawe patologije. Me|utim, sa hri{}anske ta~ke gledi{ta,
iza ove aktivnosti stoji naro~ita realnost svet palih duhova. O tome
ne svedo~e samo psihi~ki problemi kod medijuma, ve} i to {to ih duhovi
stalno dezinformi{u. êsto se doga|aji odvijaju prema slede}oj shemi:
~ovek dobija redosled predskazawa koja se ta~no ispuwavaju, a zatim mu
se saop{tava proro{tvo o nekakvom grandioznom doga|aju (na primer, o
globalnoj katastrofi ili ro|ewu novog doba na planeti) koje pretrpi
ogroman krah. U tom pogledu dobar primer predstavqa slu~aj ameri~kog
medijuma Edgara Kejsa. Jednom je otkrio da moè u stawu transa da pra
vilno postavi dijagnozu, onda je po~eo da veruje svim saop{tewima koja
je dobijao u tom stawu, i na kraju se predstavio kao prorok (on je, recimo,
predskazao da }e se krajem 60-tih godina desiti stra{na katastrofa koja
}e izazvati spu{tawe zapadne obale Amerike i izdizawe dela Atlanti
de)29. Skok istog tipa od uspe{nih mikropredskazawa prema grandioznim
proro{tvima koja se ne dese je karakteristi~an i za wuejxere. Dolazak
Majtreje i nove ere je predskazivan mnogo puta, i to 1967. g. (Dejvid Spen
gler), 1982. g. (Benxamin Krim), 1986. g. (Xon Prajs)30. Kada se ~ovek pot
~ini onostranim silama, neizbe`no }e pre ili kasnije dospeti u glupu
situaciju. Intelekt i obrazovawe su ovde nemo}ni. H. Argueles, profesor
istorije umetnosti na îka{kom univerzitetu, je izu~avaju}i kalendar
Maja do{ao do zakqu~ka da su Maje bili vanzemaqci, a da wihov kalendar
u skrivenom obliku sadrì proro{tvo o ra|awu nove ere na zemqi. Po
prora~unima H. Arguelesa, ona treba da otpo~ne 2012. g, a u avgustu 1987.
g. je predskazao da }e biti doga|aj koji je nazvao harmoni~nom konvergen
cijom. Ona }e se dogoditi blizu Nijagarinih vodopada, bi}e pra}ena te
lepatskim kontaktima s vanzemaqcima i pojavqivawem NLOa. U dato
vreme hiqade wuejxera se skupilo na tom mestu. Ne treba ni govoriti da
je ovo proro{tvo bilo proma{eno31.
Broj ovakvih prevara je skoro beskona~an. Ovakvo samoraskrinkava
we duhova se moè u~initi ~udnim. Me|utim, iskustvo svedo~i da to ne
smeta razvoju Wu ejx pokreta. Oni koji su dospeli u zavisnost od duhova
nisu skloni da previ{e obra}aju pa`wu na dezinformacije. Na primer,
duh Ramta preko Xudi Najt je predskazivao Tre}i svetski rat 1985. godi
ne, kao i to da }e u Turskoj biti otkrivena gigantska piramida koja vodi
u centar Zemqe. Propast ovih proro~anstava nije nimalo zasmetao Xudi
Najt, ona je prenela uskoro novo proro~anstvo Ramte globalnu katastro
fu i uspostavqawe Nove ere32 1988. godine.
Novinar-wuejxer X. Fi{er je posvetio problemu dezinformacije i
psihi~kih problema kod medijuma kwigu koja ima simptomati~an naziv
Gladni duhovi (1990). Po{to je bio ~lan jedne od grupa koja je prak
tikovala ~eneling, X. Fi{er je sakupio saop{tewa dobijena od duhova
i sproveo novinarsku istragu. Na svoje duboko razo~arewe, otkrio je da
veliki deo informacija koje su duhovi saop{tavali o svojim biv{im rein
karnacijama nije odgovarao stvarnosti (poloàj naseqa, zapisi u kwigama
ro|enih i umrlih itd.). Sve ovo je zajedno sa psihi~kim poreme}ajima kod
nekih ~lanova grupe nateralo X. Fi{era da izvede zakqu~ak o demonskoj
prirodi duhova s kojima su stupali u kontakt. U posledwoj glavi kwige on
predlaè povratak na razlikovawe psihi~kog i duhovnog koje je postojalo
ranije u teosofskim sistemima. Po wegovom mi{qewu, duhovi koji obita
vaju u dowim slojevima astralnog sveta imaju psihi~ku prirodu i mogu da
predstavqaju opasnost za medijume. Interesantno je da je X. Fi{er svoju
188
189
kwigu posvetio majci koja je, kako on pi{e, kao hri{}anka uvek insisti
rala na tome da demoni postoje33.
Promewena stawa svesti. Bu|ewe skrivenih snaga psihe omogu}ava
~oveku da do|e u dodir sa realno{}u koja je principijelno druk~ija od
uobi~ajene. Stawa psihe u kojima to postaje mogu}e se ozna~avaju razli
~itim terminima pro{irena svest ([. Meklejn), magi~na realnost
(M. Le{an), drugi prostor (X. Lili), ali naj{iru upotrebu ima termin
izmewena stawa svesti koji su ponudili psiholozi R. Masters i X. Hau
ston. Iskustva ovog tipa su najva`niji element prakse Wu ejx pokreta.
Wuejxeri ga posmatraju kao prodor u vi{e nivoe svesti.
U izmewenim stawima svesti ~ovek se sre}e sa najneo~ekivanijim
efektima stvari mogu da postanu providne, svetlucave; oko ìvih bi}a
postaje primetna aura; ponekad se pojavquju duhovna bi}a s kojima ~ovek
moè da stupi u kontakt; javqa se sposobnost prodirawa u najdubqu su{ti
nu stvari; postaje mogu} kontakt sa svetovima principijelno razli~itim
od zemaqskog, itd. Svi ovi fenomeni su samo mali deo ogromnog sveta iz
mewenih stawa svesti. Istraìva~i okultnog ~esto poku{avaju da uspo
stave wihovu hijerarhiju bave}i se klasifikacijom ovog tipa fenomena.
Na primer, u teosofskim sistemima se izdvaja ~itava lestvica oblika
postojawa materijalni, astralni, kauzalni, mentalni i dr.
Izlazak van granica uobi~ajene svesti i preìvqavawe promewenih
formi se ~esto nazivaju misti~kim iskustvom. Granice ovog termina su
vrlo promenqive. U {irem smislu mistika je li~no iskustvo u spozna
vawu natprirodnog. Me|utim, u uèm smislu pod misti~kim iskustvom se
podrazumeva potpuno specifi~no preìvqavawe gde ja nestaje spajaju}i
se sa duhovnim univerzumom. U hijerarhiji nivoa svesti ovo iskustvo se
nalazi na samom vrhu. Nadaqe kada budemo govorili o misti~kom iskustvu
ovog tipa, stavqa}emo taj termin u navodnike (misti~ko iskustvo)2).
Postoji mnogo termina za ozna~avawe tog stawa nadsvest (A. Ro
zenfeld), kosmi~ko vi|ewe (S. Kin), vi{a svest (A. Vejl). Me|utim
naj~e{}e je u upotrebi termin kosmi~ka svest koji je uveo 1901. godine
kanadski psiholog Ri~ard Bak. Merilin Ferguson je u kwizi Revolucija
mozga (1979.) opisala ovo stawe na slede}i na~in:
Gubitak granica ega i neo~ekivano poistove}ivawe sa celokupnim

ìvotom koji proìma vasionu; neobi~ni ose}aj za boje; vibracije; elek
tri~ni ose}aji; ose}aji pro{irewa svesti; nestanak straha, naro~ito
straha od smrti; razni {umovi; vetar; ose}aj oslobo|enosti od fizi~kog
tela; blaènstvo; duboko prodirawe u su{tinu stvari; ose}aj oslobo|e
wa; pome{anost ~ula (sinestezija), kada boja zvu~i, a zvuk ima vizuelne
dimenzije; ose}aj da su svi ovi doìvqaji jedina realnost, a da je uobi~a
jena svest samo bedna senka istinskog postojawa34.
Sastavni element kosmi~ke svesti je ose}aj da su vasiona, planete
i uop{te svi predmeti iz okoline ìva bi}a. Video sam pi{e Ri~ard
Bak da vasiona nije satkana od mrtve materije, nego da ìvi35. ôveku
koji je bio u tom stawu se vi{e ne}e u~initi besmislenim ni okultna te
orija o nebeskim telima kao ìvim bi}ima36, niti predstava X. Lavloka
o Zemqi kao ìvom razumnom organizmu. Ove ideje se neposredno preì
vqavaju u stawu kosmi~ke svesti. Isto tako se preìvqava i besmrtnost
du{e. U samom sebi sam pi{e Ri~ard Bak osetio prisustvo ve~nog
ìvota. To nije bilo ube|ewe da }u posti}i besmrtnost, to je bio ose}aj
da ve} vladam wime. Video sam da su i svi qudi isto tako besmrtni, da je
takav svetski zakon. U stawu kosmi~ke svesti se javqa ose}aj ve~nosti
ne samo sopstvene du{e, ve} i prirode. Hri{}ansko u~ewe o stvorenosti
~oveka i prirode se na taj na~in zamewuje predstavom o wihovom ve~nom
postojawu.
U misti~kom iskustvu ~ovek ne otkriva Boga kao Li~nost. Atribut
kosmi~ke svesti je gubitak granica ja i stapawe svesti sa bezli~nim
Kosmosom. Tom iskustvu odgovara karakteristi~na za Wu ejx pokret pred
stava o Bogu kao o bezli~nom duhu koji proìma vasionu. Kao {to je ve}
bilo re~eno, wega uop{te pre nazivaju vi{i razum ili kosmi~ka svest,
nego Bog. D. V. Kandiba koristi termin koji podse}a na nau~ne termine:
univerzalno psihi~ko poqe vasione (skra}eno UPPV) i ~ak àli {to
ga mnogi iz svoje neprosvetqenosti i daqe nazivaju Bogom37.
Ako je za hri{}ane Bog Li~nost koja objektivno postoji van ~oveka,
za wuejxere se Bog nalazi u subjektivnoj realnosti. Stapawe sa Kosmosom
se postiè putem meditacijskih ve`bi za pro{irewe svesti. Subjek
tivnost Boànstvenog dovodi do brisawa granica izme|u realnosti i
ma{te, izme|u ja i sveta. Na ovom efektu je zasnovana popularna u Wu
ejx pokretu praksa kreativne vizualizacije i mi{qewa pozitivnim mo
gu}nostima u kojoj se zami{qawe èqenog tretira kao na~in wegovog
dostizawa. U kwizi Centar ciklona (1972) Xon Lili prime}uje da sve
stvari koje se mogu zamisliti ve} postoje. [irli Meklejn uop{te dola
zi do solipsizma ube|ewa da je ~itav svet samo predstava wene svesti.
Ona, na primer, pi{e: Ja sam stvorila sve {to vidim, ~ujem, dodirujem,
2)Po~ev
od kwige Rudolfa Otoa Misticizam Istoka i Zapada izdvajaju se dva tipa

misti~kog iskustva introvertni (ponirawe u sebe) i ekstravertni (vi|ewe
jedinstva) (Kimeqev, J. A. Filosofski teizam: tipologija savremenih formi. M.,
1993, s.75). U prvom slu~aju, karakteristi~nijem za tradicionalne isto~ne kultove,
~ovek otkriva Apsolut u dubini svog sopstvenog Ja. Prilikom ekstravertnog mi
sti~kog iskustva kome teì Wu ejx du{a se osloba|a od tela i spaja sa Kosmosom.
Predmeti i ìva bi}a pritom gube svoju razdvojenost i doìvqavaju se kao ne{to
apsolutno jedinstveno.
190
191
miri{em, sve {to volim, mrzim, o ~emu ma{tam. Ja jesam svoja vasiona...
Mogu}e je da je Hari (wen biv{i mu`) bio samo moja iluzija38.
Kada Boga progone iz kosmosa, wegovo mesto zauzima ~ovek. Koncen
tri{u}i duhovnu energiju i otkrivaju}i u sebi boànsku prirodu, ~ovek
stupa na put samoobogotvorewa. Stapaju}i se sa kosmi~kom sve{}u on
se u posledwem trenutku ose}a kao Bog jedina apsolutna li~nost u ko
smosu. [irli Meklejn prime}uje da je ciq transformacije psihe spozna
vawe toga da ste Vi Bog, vi ste vasiona. U filmu snimqenom po jednoj
od wenih kwiga ona je tr~ala u vodu Tihog okeana radosno vi~u}i: Ja sam
bog, ja sam bog!39. Sa hri{}anske ta~ke gledi{ta, upravo u tom tipu isku
stva je osnovni greh prakse Wu ejxa. Sama pomisao o mogu}nosti vi|ewa
sebe kao Boga za hri{}ansku svest je potpuno neprihvatqiva. Kao {to
je poznato, pad Adama i Eve se desio zato {to su, ku{ani zmijom, hteli
postati kao bogovi i znati {to je dobro {to li zlo (Postawe, 3,5). Danas
istu èqu sugeri{u svojim sledbenicima duhovi Wu ejxa. Za hri{}a
ne je pogubnost tog puta o~igledna. Ali za one koji su van Crkve ovakva
ocena }e se u~initi pristrasnom. Daqe }emo poku{ati da pokaèmo da
se zlo ideologije Wu ejxa prime}uje ~ak na uobi~ajenom, o~iglednom za
ve}inu qudi, nivou. Me|utim, prethodno treba napraviti kratki pregled
pogleda na svet Wu ejxa.
diletante koji su se bavili stvarawem okultnih sistema. To se prvo odnosi

na Jelenu Blavacku. Hindusi koji su komunicirali s wom su bili jednostav
no {okirani time kako ona koristi religiozne pojmove hinduizma. Isto
tako bezobzirno je postupala i sa budisti~kim doktrinama. Centralna
ideja budizma (u ruskom sa dva d) o postojawu kao patwi joj se u~inila
previ{e mra~nom. Zato je Blavacka izmislila nekakav ezoteri~ni budi
zam u koji su je toboè posvetile indijske mahatme. U tom tajnom u~ewu
koje ona naziva budizam (s jednim d) nirvana se posmatra ne kao apso
lutno utrnu}e ja, ve} kao stawe najvi{e inicijacije. Smesa budisti~kih
i hinduisti~kih doktrina, wihovo kvarewe i vulgarizacija su odbili od
Teosofskog dru{tva koje je stvorila Blavacka ~ak i tako liberalnu neo
hinduisti~ku organizaciju kao {to je Misija Ramakri{ne3). U recen
ziji bro{ure Blavacke Kqu~ za teosofiju (1889) Vladimir Solovjov je
primetio da budisti nisu otkrili Indiju zbog svoje krajwe kulturne
nepismenosti41.
Vulgarnost poimawa dalekoisto~nih ideja svojstvena teosofiji je u
ideologiji Wu ejxa ponovqena i uve}ana. Ovde nalazi svoj odraz sam
duh epohe. Savremeni ~ovek nema vremena da pa`qivo i postepeno izu~i
neku doktrinu ili praksu, tempo savremenog ìvota negira tradiciju kao
takvu. Zagwuren u savremeni ìvot subjekt moè da usvoji samo ono {to
je jednostavno i efektivno. Moè se ceo ìvot posvetiti izu~avawu joge
ili zenbudizma, me|utim, wuejxeri su otkrili da se promewena stawa
svesti mogu posti}i daleko jednostavnijim metodama. Kao primer moè
da posluì popularna u Wu ejx pokretu tehnika disawa koja se zove re
befing. Ova metoda se sastoji od dubokog i ~estog disawa koje se obavqa
uz meditativnu muziku. Za svega 2030 minuta efekat hiperventilacije
izaziva hipoksiju mozga i dovodi do brzog formirawa promewenog stawa
Pogled na svet Wu ejxa

Nije te{ko primetiti da su osnovne ideje Wu ejxa bezli~nost Boga,
boànstvenost ~oveka, zakon reinkarnacije uzete iz dalekoisto~wa~kog
misticizma. Na pogled na svet Wu ejxa Orijent je izvr{io veoma jak uti
caj. Pri ~emu je on bio kako direktan, tako i posredan preko okultnog
sistema pro{losti, naro~ito preko radova Blavacke, Ane Bezant, Alise
Bejli i Rudolfa [tajnera.
Religiozna kultura Dalekog Istoka je mnogovekovna tradicija kojoj
se ne moè odre}i intelektualna istan~anost i psiholo{ka dubina. Da
bi se shvatila, treba uloìti mnogo napora, ukqu~uju}i i ~isto inte
lektualni. Stoga su pozajmice iz isto~ne filosofije uvek bile pra}ene
upro{}avawem i kvarewem wenih ideja.
Ameri~ki transcedentalisti (po~etak 19. veka) su o~igledno bili
prvi koji su po~eli da {ire na Zapadu dalekoisto~ne doktrine. O duhov
nom lideru tog pokreta, Ralfu Emersonu, jedan od istraìva~a Orijenta
je primetio: U delima Emersona se ne ose}a nikakva stroga nau~na di
sciplina... on ne razume tu interesantnu filosofiju koju citira. Zato
orijentalni autori koje on ho}e da u~ini svojim saveznicima ~esto kod
wega zauzimaju pozicije o kojima u ìvotu nisu ni pomi{qali40. Isto
nerazumevawe dalekoisto~ne filosofije je odlikovalo sve filosofe-
3)Razlike
izme|u Teosofskog dru{tva i Misije Ramakri{ne su tako|e odre|ivane

time {to su teosofi bili okultisti, a monasi Ramakri{ne mistici. Ciq teosofa
je u sticawu tajnih znawa i otkrivawu okultnih sposobnosti, a ciq Ramakri{ne u
stapawu sa Apsolutom. Ramakri{na je govorio: Ne treba se obra}ati za pomo} ~udo
tvorcima i onima koji demonstriraju svoje okultne sposobnosti. Ti qudi su skrenuli
s puta Istine. Wihovi umovi su dospeli u zamku psihi~kih sila koje su kao om~e
razasute du` puta koji vodi Bramanu. ûvaj se okultnih sila i nemoj da teì{ da
ovlada{ wima. Jedan od u~enika Ramakri{ne mu je ispri~ao da je u procesu medita
cije mogao da vidi doga|aje koji su se de{avali na velikom rastojawu. Ramakri{na
mu je odgovorio: Sine moj, uzdrì se od meditacije nekoliko dana. Te sposobnosti
su prepreka na putu ka spoznavawu Boga (Tako je u~io Ramakri{na. M., 1993, str.
35). Neprihvatawe od strane monaha Ramakri{ne diletantizma teosofa je postalo
izvor napregnutosti u odnosima me|u wima. Teosofsko dru{tvo je sa svoje strane
odgovaralo neprijateqstvom prema Misiji Ramakri{ne, wegovi ~lanovi su, na pri
mer, u~inili sve mogu}e da Vivekanda ne dospe na Kongres religija u îkagu.
192
193
svesti (ose}aj blaènstva, ispuwenost bujicama energije, ose}aj razdvoje

nosti od tela, u nekim slu~ajevima halucinacije).
Shvatawe Wu ejxa nudi ~itav spektar takvih upro{}enih metoda
prosvetqewa. Ono predstavqa svojevrsni duhovni supermarket. Wegov ko
mercijalni duh se moè osetiti u uvodu jedne reklamne bro{ure posve}ene
sahaxa-jogi. U woj se obe}ava da se bu|ewe skrivenih sila ovde postiè
bez muke i nekih pokajawa ili postova, a da ne govorimo o ìvotu punom
samopo`rtvovawa od strane tragaoca... Sada ne treba prou~avati kwige,
ne treba u~iti propovedi, davati milostiwu, ne treba pokoravati plani
ne, ispoqavati inicijativu. Jer je nastalo doba uìvawa42.
Indijska novinarka Gita Mehta je nazvala u~iteqe ovog tipa agentima
karma-kole, prodavcima brzorastvornog prosvetqewa43.
Po nekim va`nim momentima shvatawe Wu ejxa se, bez obzira na
svoje dalekoisto~no odelo, duboko razlikuje od orijentalnog misticizma.
Naro~ito se treba zaustaviti na jednoj takvoj razlici. Orijentalni mi
sticizam gleda na materiju kao na zlo i sa dubokim pesimizmom ocewuje
boravak ~oveka u ovom svetu. Za askete Istoka bu|ewe skrivenih sila je
mu~an i blagorodan put oslobo|ewa du{e od vlasti materije. U tom po
gledu wuejxeri predstavqaju wihovu potpunu suprotnost. Za wuejxere nije
karakteristi~an negativan odnos prema materiji. Wihov ose}aj sveta je
iskqu~ivo radostan, proèt je optimizmom i hedonijom. To se ti~e ne sa
mo telesne, nego i duhovne prakse. Nije slu~ajno {to u vezi s tim wuejxeri
koriste u opisivawu svog misti~kog iskustva seksualnu terminologiju.
Svest je postala kaè [irli Meklejn moja nova erogena zona44, a
Ram Das pi{e: Vi postajete i lingam, falus, i joni, vagina, postajete ka
ko ono {to ulazi u Boga, tako i ono {to se otvara radi primawa Boga45.
Wuejxeri uop{te nemaju obi~aj da suprotstavqaju telesno i duhovno. Oni
gledaju na duhovnu evoluciju ~oveka kao na prelaz iz dobrog sveta u jo{
boqi. Shvatawe Wu ejxa je pre bliè hedonisti~kom Zapadu, nego asket
skom Istoku.
Wuejxeri tretiraju svoj pogled na svet kao sintezu celokupnog reli
gioznog iskustva sveta. U stvari, on je pre mehani~ki skup upro{}enih
ideja i praksi uzetih iz najrazli~itijih religija. Okultni sistemi iz
pro{losti, na primer, teosofija Blavacke ili antroposofija [tajnera
su bili sistemi, u wima su se sakupqene ideje barem nekako povezivale.
Ideologija Wu ejxa je u tom pogledu najbliè na putu ka besistemnosti,
ona se ovde skoro progla{ava za princip.
Po{to ideje i prakti~ne metode uzete iz razli~itih u~ewa u shvatawu
Wu ejxa imaju upro{}en izgled, ovde nije uobi~ajeno dugo i}i za jednom
idejom. Teodor Rozak je prou~avaju}i misti~ke kultove San Franciska, gra
da koji je jedan od centara ovog pokreta, otkrio da neki traìteqi mewaju
mar{rute svojih misti~kih putovawa skoro svake nedeqe ako je danas to

primena metoda zen-budizma u ve{tini ga|awa iz luka, sutra to moè biti
pra}ewe joge ili bavqewe aikidoom, ali obavezno }e biti ne{to egzoti~
no46. Moè se u~initi da je takva nepostojanost znak ìvahnog uma, ali
u su{tini ona pre svedo~i o neprincipijelnosti. Rutina u izvr{avawu
crkvenih rituala se pritom zamewuje zamornom rutinom povr{nih duhov
nih eksperimenata. Ovome treba dodati da na duhovnom trì{tu koje je
stvorio Wu ejx veliku ulogu igra moda. Rebefing, holotropno disawe,
lajfspring ili jo{ ne{to s vremena na vreme postaje centar pa`we i po
sle eksplozije interesovawa odlazi na periferiju Wu ejx pokreta.
Dogmatika Wu ejxa Iz gore re~enog se moè ste}i utisak da je
shvatawe Wu ejxa ne{to sasvim nesistemati~no i protivre~no. Stoga
treba naro~ito podvu}i da Wu ejx pokret, uprkos svoj svojoj neuobli~e
nosti, raspolaè ~itavim nizom ideja koje ga ne tako javno, ali sasvim
jasno odvajaju od drugih religioznih pokreta. Te ideje su ve} delimi~no
navo|ene. Nabrojimo ih:
1. Bog nije Li~nost, on je apstraktni Duh koji proìma vasionu i is
poqava se u svemu postoje}em.
2. ôvek je nosilac tog Duha, po svojoj prirodi on je boànstven i nosi
u sebi rezerve skrivenih duhovnih snaga. Zadatak ~oveka je da ih probudi
i postane ~ovekobog.
3. Posle smrti du{a prelazi u drugo telo, qudska sudbina se pritom
odre|uje uticajem karme uticajem izvr{enih u pro{lim reinkarnacija
ma dobrih i zlih postupaka.
4. Usavr{avaju}i se tokom mnogih reinkarnacija ~ovek moè da dosegne
natprirodni svet; du{e koje u wemu postoje, u zavisnosti od stepena svog
savr{enstva, obrazuju Hijerarhiju koja uti~e na tok zemaqske istorije.
5. Najvi{i duhovi mogu da se reinkarniraju u na{em svetu da bi done
li qudima skriveno znawe; oni postaju u~iteqi ~ove~anstva, to su bili
Buda, Kri{na, Isus, Konfu~ije i dr. Wihova u~ewa su elementi jedne
sveop{te religije.
6. Naro~itu ulogu u shvatawu Wu ejxa igra sama predstava o blizi
ni ra|awa Nove ere koja se u mnogim slu~ajevima povezuje sa dolaskom
Spasiteqa, Majtreje. Pritom se Nova era kod wuejxera doìvqava kao
stawe celog ~ove~anstva. Karakteristi~na crta shvatawa Wu ejxa je
duh globalizma. Wuejxeri smatraju da }e u rezultatu ra|awa Nove ere
biti stvoren novi ~ovek. Glava Asocijacije humanisti~ke psihologije
Xin Hauston je primetila da }e to biti skok koji se po svojim razmerama
moè uporediti sa rastojawem izme|u neandertalca i savremenog ~oveka.
Kao rezultat globalne transformacije svesti na planeti }e se pojaviti
rasa ~ovekobogova47.
194
195
Ideologija Wu ejxa se moè uporediti sa jezgrom u okultnoj subkul

turi oko koga se u zavisnosti od broja zajedni~kih ideja, koncentri{u
najrazli~itije okultne grupe. To je svojevrsni analog ekumenisti~kog
pokreta u okultnoj sredini. Wuejxeri imaju obi~aj da slede princip ko
nije protiv nas, s nama je, ~ak i oni koji uop{te ne dele sve one ideje ko
je smo nabrojali se doìvqavaju kao istomi{qenici. Ponesenost duhom
globalizma im dozvoqava da u svoje ubroje, na primer, proroke noosfere
Tejara de [ardena i V. I. Vernadskog. A V. I. Vernadski je uop{te shvatao
noosferu u materijalisti~kom duhu.
Me|utim, tolerancija wuejxera uop{te nije bezgrani~na. Za hri{}an
ske doktrine nema mesta u shvatawu Wu ejxa. One se uklapaju u shvatawe
Wu ejxa ako su veoma izvitoperene. Ideja reinkarnacije je u principu
odsustvovala u judejskoj tradiciji. Wuejxeri se ipak uporno trude da je
prilagode hri{}anstvu. Isus Hristos se, po wihovom shvatawu, pretvara
iz Boga u u~iteqa. Centralno hri{}ansko u~ewe o vaskrsewu se odbacu
je, gre{nost ~oveka se zamewuje wegovom boànstveno{}u. Mnogovekovna
tradicija zasnovana na hri{}anskim dogmatima se negira kao ne{to do
sadno i neduhovno. Iz we se biraju samo oni elementi koji predstavqaju
otvoreno skretawe od osnova hri{}anstva, na primer, gnosticizam ili
u~ewa sredwevekovnih misti~ara.
Ideje koje su u osnovi shvatawa Wu ejxa u potpunosti ga odvajaju
od hri{}anstva, ali u isto vreme postaju zgodno oru|e za ujediwavawe
svih drugih religija. Ako je Bog koji je Li~nost izvor samo jednog u~ewa,
bezli~ni misti~ki duh je u stawu da se vaploti u bilo kom u~ewu. Ideja
bezli~nog Boànstva daje mogu}nost da se sve religije posmatraju kao
razli~iti putevi ka jednoj istoj misti~koj istini.
Okultni sistemi iz pro{losti su obuhvatali samo deo iskustva ~ove
~anstva. Ovo se odnosi ~ak na takvu pretenziju na sveop{tu sintezu kao
{to je tajna doktrina Blavacke. [to se ti~e Wu ejx pokreta, on stvar
no predstavqa ne{to sinkretisti~no. Wuejxeri se mogu optuìti za
eklekti~nost i nedostatak sopstvenih originalnih koncepcija, ali to
je upravo povezano s tim {to je u toku mnogovekovne istorije okultizma
ve} bio nakupqen ogroman broj ideja i prakti~nih metoda. Shvatawe Wu
ejxa ga koncentri{e u sebi. Ono ima elemente svih svetskih religija.
Savremena parapsiholo{ka istraìvawa su ovde pome{ana sa vra~awem
primitivnih naroda. Praksa Wu ejxa obuhvata i metode telesne terapije
i stapawe duha sa kosmi~kom sve{}u. Na kraju, shvatawe Wu ejxa obuhvata
svo istorijsko iskustvo od anti~kih ezoteri~nih u~ewa i sredwevekovne
alhemije do savremenih pseudonau~nih teorija okultnog.
Evolucija osnovnih ideja Wu ejxa Religija Wu ejxa ne samo da sadr
ì u koncentrisanom obliku svo okultno-misti~ko iskustvo ~ove~anstva,
ve} i zavr{ava evoluciju osnovnih ideja okultizma. Tri od wih bezli~

nost Boga, boànstvenost ~oveka, reinkarnacija du{a su nastale veoma
davno u isto~noj (Upani{ade), a kasnije i u zapadnoj tradiciji (orfizam,
pitagorejstvo). Onda je u hinduizmu nastalo u~ewe o avatarama, vaplo}e
wima Apsoluta, koji donose na Zemqu skriveno znawe (ono je omogu}ilo,
konkretno, da se u~ewe Bude koje je ranije tretirano kao jeres prilagodi
hinduizmu. Buda je progla{en za jednog od avatara boga Vi{nua). Kasnije,
ve} u 19. veku, pokret Ramakri{ne je ra{irio u~ewe o avatarama na Isusa
Hrista i razradio u~ewe o misti~kom jedinstvu svih religija.
Na Zapadu su predstave o u~iteqima skrivenog znawa prvi put nasta
le u epohi Renesanse. Humanisti su tako|e preduzeli poku{aj ostvarewa
sinteze svih religija i stvarawa na wihovoj osnovi sinteti~kog okultnog
pogleda na svet. Ali do kraja 19. veka ova koncepcija nije nailazila na
ve}i odziv. Tek zahvaquju}i Tajnoj doktrini Blavacke ideja univerzalne
religije i predstava o Velikim Posve}enicima su dobili {iru upotrebu.
Zahvaquju}i Blavackoj na{iroko je postao poznat i tako|e mit o postoja
wu mahatmi vi{ih duhova koji formiraju Hijerarhiju i tajno usmeravaju
istoriju ~ove~anstva. Kasnije se ta ideja otkriva u u~ewima najrazli~i
tijih okultnih dru{tava, po~ev od sledbenika Reriha i zavr{avaju}i sa
grupama bliskim crnoj magiji.
Predstava o novoj eri je stvorena posledwa. Ipak, ona ima dugu isto
riju. Koreni ideje nove ere su u epohi Renesanse. Upravo u tom periodu
su hri{}anske predstave o budu}em kraju ~ove~anstva zamewene idejom
progresa. Italijanski humanisti su o~ekivali po~etak zlatnog veka
koji su predskazale Sibile, a s kojim su oni povezivali procvat nauka i
umetnosti. Daqe je izre~eno nekoliko ~isto ateisti~kih varijanti ideje
svetle budu}nosti. Religiozni smisao je u taj pojam unela, o~igledno, samo
Blavacka. U wenom u~ewu se nova era povezivala sa ra|awem [este rase
koja }e vladati okultnom sve{}u. Mi smo tek Peta rasa, i po prora~uni
ma Blavacke, nova era }e nastati tek za 25 hiqada godina. Ali uskoro
su rokovi ra|awa nove ere bili zna~ajno pomereni. Alisa Bejli, koja se
po~etkom veka nalazila na ~elu jedne od teosofskih grupa, je proricala
nastupawe nove ere za kraj na{eg veka. ^lanovi Teosofskog dru{tva
na ~elu sa Ani Bezant, sledbenicom Blavacke, su smatrali da je svet sa
svim sazreo za novu eru. Me|u wima je nastala ideja Spasiteqa, bude
Majtreje koga su o~ekivali budisti Orijenta. Godine 1910. Ani Bezant
je proglasila za Spasiteqa Kri{namurtija sina jednog od ~lanova
Teosofskog dru{tva koji je posedovao sposobnost padawa u trans (kasni
je je odbacio titulu Spasiteqa i raskinuo sa Teosofskim dru{tvom).
Predstave o novoj epohi i wenom osniva~u budi Majtreji su kasnije
{irili Nikolaj i Jelena Rerih (ona je prorekla da }e po~etak nove ere
196
197
biti 1936. godine)48. Napokon je ideja duhovne transformacije dru{tva

postala osnova celog pokreta omladinske kontrakulture. Ve} tada su
po~eli da se {iroko upotrebqavaju termini akvarijska epoha ili do
ba Vodolije, tako popularni kod wuejxera. Po~etkom veka je Alisa Bejli
proricala da }e 1975. godine ~ove~anstvo biti spremno za progla{avawe
ideja nove ere. Stvarno, ba{ sredinom 70-tih godina je stvoren pokret
koji je za svoj ciq postavio pripremu ~ove~anstva za weno ro|ewe.
Od nastanka ideje nove ere okultizam je dobio crte dovr{enosti.
Sada on ukqu~uje ne samo pogled na svet i praksu transformacije svesti,
nego i socijalni projekat. U shvatawu Wu ejxa predstava o novoj eri
je dobila sasvim posebno mesto. Ranije je ta ideja izgledala neodre|eno
i apstraktno, danas se konture budu}eg ustrojstva sveta ve} jasno naziru
kroz otkrovewa proroka nove ere. Ova ideja ne samo da proìma teoret
ske stavove wuejxera, nego i pokorava sebi okultnu praksu. Dugo vremena
je wen ciq bilo samo prodirawe u natprirodni svet. Tek sredinom na{eg
veka su sledbenici Alise Bejli otpo~eli sa kolektivnim meditacijama
da bi pribliìli nastupawe nove ere. Danas wuejxeri ~esto pribegavaju
ovakvim meditacijama. Jedna je, na primer, bila organizovana 31. decem
bra 1986. godine dana kada je po proro~anstvu Xona Prajsa trebalo da
nastupi nova era (kako je kasnije obja{weno, dolasku Spasiteqa su
zasmetali konzervativni hri{}ani koji su mu se duhovno usprotivili).
Po mi{qewu wuejxera, ro|ewe nove ere }e se dogoditi kada broj qudi
koji su ispuweni ovom ideologijom i koji meditiraju da bi Spasiteq
Majtreja stigao, dostigne izvesnu kriti~nu masu.
samo predstava o Bogu kao o bezli~nom duhu. ôvek ga moè koncentrisati

u sebi i na taj na~in postati jedina boànska li~nost u vasioni.
Dolazak Gospoda Isusa Hrista su najavili proroci Boga, religija
antihrista danas tako|e preìvqava svojevrsni proro~ki period. Odre
|enost s kojom proroci Wu ejxa govore danas o novom svetu omogu}ava
da se ta predstava uporedi sa biblijskim proro~anstvima o Carstvu anti
hrista. Naravno, poku{aji da se iza savremenih doga|aja prepozna korak
zveri koja izlazi iz bezdana kod mnogih moè da izazove samo podsmeh.
Ipak }emo rizikovati da preduzmemo taj poku{aj. Na to nas navodi samo
Pismo. U Apokalipsi je napisano: Blaèn je onaj koji ~ita i oni koji
slu{aju rije~i proro~anstva (Otk. 1,3). To zna~i da se iza {krtih re~i
biblijskih proro~anstava mogu videti neki jasni i nedvosmisleni znaci
pribliàvawa Carstva antihrista.
1. Pogledajmo pre svega samog antihrista. Apostol Pavle u Drugoj Po
slanici Soluwanima pi{e da }e on biti ~ovjek bezakowa, sin pogibli...
tako da }e sam sjesti u hram Boìji kao Bog, tvrde}i za sebe da je Bog
(2Sol. 2,34). Iz re~i Apostola sledi da }e antihrist biti ~ovek koji se
izdaje za Boga. Odgovara li to liku Majtreje? Proroci Wu ejxa pi{u
da }e se on roditi na Zemqi kao ~ovek. Iz Pisma znamo da }e prilikom
svog Drugog dolaska Gospod Isus Hristos si}i s neba, ali u po~etku, kao
{to je poznato, On se tako|e rodio na Zemqi u liku ~oveka. Ali razlika
izme|u Wega i Spasiteqa wuejxera ima apsolutni karakter. Isus Hri
stos je Bog koji je uzeo qudski lik, koji... nije smatrao za otimawe to
{to je jednak sa Bogom, nego je sebe ponizio uzev{i obli~je sluge, postao
istovjetan qudima, i izgledom se na|e kao ~ovjek (Filip. 2,67). Kretawe
je ovde bilo silazno. Spasiteq wuejxera ima potpuno druk~iju prirodu.
U skladu sa u~ewem Wu ejxa, pre nego {to je postao vi{e bi}e u vasio
ni, on je tokom mnogih reinkarnacija kao ~ovek otkrivao u sebi boàn
sku prirodu. Tako da je Spasiteq produkt uzlazne evolucije ~oveka. To
sasvim odgovara biblijskom liku antihrista ako je Hristos Bogo~ovek,
onda je antihrist ~ovekobog.
2. Isus Hristos je svojevremeno rekao: Ja sam do{ao u ime Oca svo
jega i ne primate me; ako drugi do|e u ime svoje, wega }ete primiti (Jv.
5,43). Ovo mesto se, po~ev od ranih apologeta, razmatra kao proro~anstvo
o zacarewu antihrista. ôvek koji sebe smatra za Boga neizbe`no gleda
na sebe kao na najvi{u li~nost. Prema u~ewu Wu ejxa, Majtreja }e do}i
i upravqa}e svetom u svoje ime kao najvi{i duh Hijerarhije.
3. Antihrist je onaj koji se protivi i preuznosi iznad svega {to se
zove Bog ili svetiwa (2Sol. 2,4). U trinaestoj glavi Apokalipse koja opi
suje wegovo zacarewe pi{e: I dana joj bi{e usta koja govore ohole rije~i
i huqewa... I otvori usta svoja za huqewe na Boga, da huli Ime wegovo, i
Nova era i biblijska proro~anstva

Dakle, shvatawe Wu ejxa je kona~ni produkt okultno-misti~ke tra
dicije i koncentri{e u sebi svo iskustvo ~ove~anstva u ovoj sferi. Ali
ima li osnove za tvrdwu da }e upravo ta tradicija da posluì kao izvor
za formirawe religije antihrista? Da bismo dali odgovor na ovo pitawe
treba pre svega da se obratimo Pismu. U Bibliji se spomiwu dva osnovna
oblika la`nih religija: paganstvo koje je u skrivenom obliku u stvari
klawawe duhovima zla (5Mojs. 32,17, Ps. 106,37, 1Kor. 10,20) i stavqawe ~oveka
na mesto Boga (Postawe, 3,5, 2Sol. 2,4). Upravo od poku{aja ~oveka da postane
bog je i po~ela zemaqska istorija |avo je obe}ao qudima da }e okusiv{i
sa drveta poznawa dobra i zla postati bogovi. Poku{ajem dostizawa neba
gra|ewem Vavilonske kule po~ela je i poslepotopna civilizacija (Postawe,
11,4). Religija obogotvorewa ~oveka }e biti ta koja }e zavr{iti qudsku
istoriju (2Sol. 2,4, Otk. 1322gl.).
Ova religija ne}e morati da odri~e Boga, ali }e shvatawe Wegove pri
rode biti takvo da }e se ~ovek pokloniti sebi samom. Tom ciqu odgovara
198
199
dom wegov, i one koji stanuju na nebu (Otk. 13,56). Ima li osnova za optu
ìvawe wuejxera za bogohuqewe? Da bi se ubedili da je to stvarno tako
dovoqno je oslu{nuti {ta govore duhovi s kojima kontaktiraju wuejxeri.
Wihove re~i su prepune uvreda na ra~un ne samo Crkve i hri{}ana, ve}
i Boga. Za wih je Bog hri{}ana samo jedan od niìh duhova ~ija se vlast
na Zemqi bliì kraju. Na primer, duh Ramta preko Xudi Najt saop{tava
da }e se uskoro sukobiti sa Jehovom i pobediti Ga.
4. Gospod Isus Hristos je rekao o posledwem vremenu: jer }e se pojavi
ti la`ni hristosi i la`ni proroci, i pokaza}e znake velike i ~udesa (Mt.
24,24). Apostol Pavle u Drugoj Poslanici Soluwanima tako|e upozorava
da }e dolazak antihrista biti sa svakom silom i znacima i ~udesima la
`nim (2Sol. 2,9). Me|utim, Hristov dolazak je tako|e pra}en ~udesima. U
~emu je razlika? Pre svega u tome {to je osnova hri{}anskog duha vera, a
ne ~udesa. Apostol Pavle pi{e: Jer vjerom hodimo a ne gledawem (2Kor.
5,7). Bog je obi~no ~inio Svoja ~udesa samo u odre|enim istorijskim momen
tima, kada je bilo neophodno produbiti shvatawe istina vere. îm bi se
novo shvatawe utvrdilo, odmah je nestajala potreba za ~udesima. Apostol
Pavle je u periodu {irewa jevan|eqske vesti ve} predvideo svr{etak do
ba ~udesa: proro{tva }e nestati, jezici }e zamuknuti (1Kor. 13,8). To ne
ozna~ava da ~udesa potpuno i{~ezavaju, ali ipak osnovni izvor znawa o
Bogu postaje Crkva i weno ~udo nad ~udima Liturgija. Mi treba da ve
rujemo, a ne da traìmo ~udo.
U skladu sa u~ewem Wu ejxa treba se odre}i svih dogmata i prihva
titi samo ono {to odgovara ~ulnom iskustvu. Wuejxeri nude da se uz po
mo} meditacije stupi u dodir sa natprirodnim svetom i uveri se u wego
vu realnost. Duhovi s kojima oni stupaju u kontakt im preko ~udesa daju
dokaze svog natprirodnog porekla. ûdesa su, na taj na~in, sama osnova
shvatawa Wu ejxa.
Proroci Wu ejxa tvrde da }e se pojave ~udesa pove}avati kako se
pribliàva nova era i da }e ih najvi{e biti u trenutku wenog zvani~
nog uvo|ewa. Zacarewe Majtreje }e biti pra}eno grandioznim ~udesima.
To sasvim odgovara biblijskom opisu obiqa ~udesa prilikom dolaska na
vlast antihrista. Svoj vrhunac }e dosti}i u vreme utvr|ewa na vlasti
antihrista.
5. Pismo kaè da }e antihrist stvoriti novu svetsku religiju u ~ijoj
}e osnovi biti klawawe wemu kao Bogu I pokloni{e se woj svi oni
koji ìve na zemqi (Otk. 13,9). Prema u~ewu Wu ejxa, Majtreja }e tako|e
postati tvorac svetske religije. On }e objediniti sve religije pro{lo
sti. Budisti }e prihvatiti Spasiteqa kao budu Majtreju, hinduisti kao
Kalki, muslimani kao Imama Mahdija, Jevreji kao Mesiju, hri{}ani kao
Hrista. Svi narodi sveta }e mu se pokloniti kao Bogu.
6. Antihrist }e istovremeno biti i protiv Hrista, ali i la`ni

Hristos. Religija antihrista ne}e odricati Hrista, u woj }e biti isko
ri{}eno Wegovo ime (Mt. 24,24), ali }e uz to biti iskvareno samo shvata
we Wegove prirode. Apostol Jovan pi{e: Ko je la`qivac ako ne onaj ko
pori~e da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist, koji odri~e Oca i Sina
(1Jov. 2,22). Iz re~enog sledi da }e religija antihrista negirati da je Isus
bio Bog i Spasiteq sveta Hristos. Oslu{nimo sada {ta o Hristu govo
re okultisti. Oni ne pori~u Gospoda Isusa Hrista, wihov ciq je da nas
oslobode samo od dogmatskog shvatawa Wegove li~nosti. Teosofi su
smatrali Isusa Hrista Velikim Iniciranim koga su poslali na Zemqu
duhovi Hijerarhije. On je ìveo, propovedao istinu i umro, ali po{to je
bio ~ovek, nije mogao da vaskrsne. Kao i teosofi, i wuejxeri odri~u to da
je Isus bio Bog i Spasiteq sveta. Po wihovom mi{qewu, on je samo jedan
od mnogih u~iteqa koje su slali duhovi Hijerarhije da bi objavio Isti
nu. U tom smislu On stoji u istom redu sa Budom, Kri{nom, Muhamedom,
Konfu~ijem4).
7. U trinaestoj glavi Apokalipse koja opisuje zacarewe antihrista
se tvrdi da }e on uzeti na sebe sav obim zemaqske vlasti, ukqu~uju}i re
ligioznu, politi~ku i ekonomsku. Wegovo Carstvo }e biti teokratsko po
svojoj prirodi. Od svih savremenih religija samo Wu ejx pretenduje na
totalnu sintezu svih sfera dru{tvenog ìvota. Prema prorocima Wu
ejxa, Spasiteq }e skoncentrisati u svojim rukama svu silu vlasti. We
govo carstvo }e predstavqati produètak kosmi~ke hijerarhije, svako }e
zauzeti u woj mesto u zavisnosti od toga koliko je uspeo da se pro`me du
hom Wu ejxa u trenutku dolaska Spasiteqa.
8. Carstvo antihrista }e biti globalno. U Apokalipsi pi{e: I dana
joj bi vlast nad svakim rodom i narodom i jezikom i plemenom (Otk. 13,7).
Danas se svet razvija u pravcu sve ve}e integracije. Ali od svih krupnih
religioznih pokreta samo Wu ejx slavi potpuno stapawe ~ove~anstva u
jednu celinu do nestajawa nacija. Prema prorocima Wu ejxa, sav svet }e
se u budu}nosti ujediniti pod vla{}u Spasiteqa.
4)Me|u
wuejxerima je popularna legenda o tome da je Isus pre svog propovedawa u

Judeji boravio u Indiji gde je izu~io jogu, ve{tinu isceqivawa i ezoteri~nu fi
losofiju. Kao osnova za ovu legendu je posluìla kwiga Nepoznati ìvot Isusa
Hrista (1874) ruskog putnika N. Notovi~a koji je toboè otkrio na Istoku tragove
Isusovog boravka. Kasnije je Levi Douling koristio taj izvor za fabrikaciju svoje
Akvarijanske Biblije (1908) koju je predstavio kao otkrovewe. Postepeno su legen
di pridodavana nova otkri}a i otkrovewa. Tako je A. Faber-Kajzer objavio 1976.
godine kwigu Isus je umro u Ka{miru gde je dokazivao da je Isus posle raspe}a
ostao ìv, oti{ao u Indiju, oènio se i umro tamo u poodmaklim godinama.
200
201
9. U Prvoj Poslanici Apostola Pavla Timoteju pi{e: A Duh izri

~ito govori da }e u posqedwa vremena odstupiti neki od vjere slu{aju}i
duhove prevare i nauke demonske (1Tim. 4,1). U Apokalipsi je tako|e na
pisano da }e carstvo antihrista postati stani{te demonima i tamnica
svakome duhu ne~istome (Otk. 18,2). Ova dva mesta se mogu tuma~iti kao
aluzija na to da }e religija antihrista ujediwavati mno{tvo pseudoduhov
nih u~ewa. Shvatawe Wu ejxa, kako smo ve} rekli, upravo i predstavqa
sintezu tog tipa.
10. Carstvo antihrista }e biti totalitarno I u~ini da budu pobi
jeni oni koji se ne poklone liku zvijeri (Otk. 13,15). Mogu li se okriviti
wuejxeri za to {to spremaju represiju? Takva pretpostavka }e se sigurno
u~initi apsurdnom, naro~ito ako se setimo koliko oni govore o qubavi
prema ~ove~anstvu. Ne}emo, ipak, zaboravqati koliko je krvi ve} bilo
proliveno radi izgradwe sveop{te sre}e. Oslu{nimo pa`qivije ono
{to kaù wuejxeri o novoj eri. Wihova otvorenost se ~ini ~udnom i
preteranom radi se o ... fizi~kom uni{tewu onih koji ne}e da prihva
te novu svest. Oni taj proces nazivaju o~i{}ewem Majke-Zemqe. Duh
Spasiteqa s kojim je uspostavio vezu Dejvid Spengler je izjavio da ne
moè biti nikakvog kompromisa sa onima koji }e se suprotstaviti no
vom mi{qewu. Poznata me|u wuejxerima proro~ica Rut Montgomeri je u
intervjuu novinama Magic blind (1986) izjavila: Milioni }e preìveti,
a milioni (!) ne}e, rekav{i da ne o~ajavamo, jer u su{tini smrti nema
pobijeni }e biti jednostavno preba~eni u obliku du{a u druge sveto
ve. Dejvid Spengler pritom kaè da }e oni biti poslati u unutra{wi
svet (analog ada) radi ispravqewa49. Najporaznije je to da istrebqewe
onih koji druk~ije misle wuejxeri planiraju kao svojevrsni akt qubavi.
Xon Anderhil, na primer, pi{e: Mi smo ili izraz qubavi ili wene su
protnosti, i po{to nastavqamo da se polarizujemo, konflikt ovih dveju
sila je neizbeàn, on }e na}i izraza i na fizi~kom planu brat protiv
brata, sestra protiv sestre... Me|utim, nema razloga za strah to je na{
put o~i{}ewa i ujediwewa.
Treba re}i da se ovakve izjave te{ko mogu svrstati me|u slu~ajne pri
medbe za koje se hri{}anski kriti~ari tendenciozno ka~e. Autori kwige
Nema potrebe za Novom erom (1988) koja je napisana sa ~isto svetovnih
humanisti~kih pozicija prime}uju da je odvratna ideja o~i{}ewa po
pulacije op{ta karakteristika Wu ejx pokreta50.
Projekt o~i{}ewa je sasvim zakonit produkt okultne tradicije
~ije su pristalice oduvek gajile netrpeqivost prema Crkvi. Blavacka je
prema woj otvoreno izraàvala svoju mr`wu. U pismu mahatmi koju je Ni
kolaj Rerih doneo u Moskvu je izraèno veliko zadovoqstvo zbog ru{ewa
Crkve u Rusiji5). Sam Nikolaj Rerih je u bro{uri [ambala svetle}a (No

vosibirsk, 1991, str. 11) proricao da }e neprijateqi [ambale prilikom
uspostavqawa nove ere biti uni{teni. Sve to potpuno odgovara proro
~anstvima Apokalipse koja kaù da }e antihristu biti dato da ratuje
sa svetima i da ih pobijedi (Otk. 13,7).
11. Po Apokalipsi i Jevan|eqima, pre nego {to zavlada antihrist
bi}e globalna kriza nevoqa velika (Mt. 24,21). Jevan|eqe o tome ovako
govori: usta}e narod na narod i carstvo na carstvo; i zemqotresi veli
ki bi}e po mjestima, i bi}e gladi i pomori, i strahote i znaci veliki
bi}e s neba (Lk. 21,1011). U u~ewu Blavacke ra|awe nove ere je, iako se
povezivalo sa globalnim prestrojavawem na planeti (spu{tawe i podiza
we kontinenata), u celini tretirano kao dugotrajan evolucijski proces.
Daqe se na taj doga|aj gledalo kao na rezultat brze, katastrofalne pro
mene. Alisa Bejli je, naprimer, proricala promenu nagiba zemqine ose i
globalnu planetarnu katastrofu. Kod savremenih proroka nove ere bu
du}a katastrofa dobija lik ekolo{kog gr~a. Kako kaù duhovi Wu ejxa,
jedino sredstvo za spasewe u uslovima krize je sticawe nove duhovnosti
u okviru civilizacije.
12. Pad Adama i Eve se, kao {to je poznato, dogodio zato {to su okusi
li sa drveta poznawa dobra i zla (Postawe, 2,17). Satana ih je sablaznio
Boànskim znawem postali su kao bogovi i saznali {to je dobro {to
li zlo (Postawe, 3,5). Na ovom mestu se moè videti aluzija na to da }e reli
gija antihrista imati okultni karakter. Zanimqivo je da sami okultisti
izvore svojih tajnih znawa vide ba{ u tom plodu koji su okusili Adam i
5)Nije
naodmet navesti ceo tekst pisma mahatma koji je N. Rerih doneo boq{evicima:
Mi na Himalajima znamo {ta vi radite: ukinuli ste crkvu koja je postala rasadnik
laì i sujeverja. Uni{tili ste malogra|an{tinu koja je postala provodnik predra
suda. Sru{ili ste tamnicu vaspitawa. Uni{tili ste porodicu licemerja. Spalili
ste vojsku robova. Zgazili ste sebi~ne pauke. Zatvorili ste kapiju no}nih jazbina.
Spasili ste zemqu od izdajica za novac. Priznali ste da je religija u~ewe sveobu
hvatne materije. Priznali ste ni{tavnost li~ne svojine. Pogodili ste evoluciju
zajednice. Ukazali ste na svrhu poznawa. Poklonili ste se lepoti. Doneli ste deci
svu mo} kosmosa. Otvorili ste prozore dvoraca. Videli ste kolika je neophodnost
gra|ewa domova Op{teg Dobra! Mi smo zaustavili ustanak u Indiji kada je bio pre
vremena, tako|e smo potvrdili pravovremenost va{eg pokreta i {aqemo Vam svu na
{u pomo} utvr|uju}i Jedinstvo Azije! Znamo da }e se mnoga gra|ewa obaviti godina
283136. [aqemo Vam pozdrav, Vama koji traìte Op{te Dobro! Rerih je tako|e
nudio î~erinu u ime istih mahatmi kutiju sa svetom za Indijce himalajskom ze
mqom da se stavi na grob brata na{eg Mahatme Lewina (Sidorov V. Na vrhovima.
Pri~e. M., 1988, str. 52). U svemu ovome je lako prepoznati visokoparni stil samog
Reriha. Najverovatnije je da se Rerih nije ni sa kakvim mahatmama sretao, ve} da mu
je pismo izdiktirao unutra{wi glas.
202
203
Eva. Oni smatraju da je taj doga|aj bio prvi akt poznawa Boànskog i neo
phodna etapa na ~ovekovom putu ka Bogu.
13. Osnova religije antihrista }e biti ~ovekobo{tvo. To zna~i da }e
wena veza sa satanom biti skrivena. Ipak }e u odre|enom trenutku posta
ti o~igledna za sve. U Apokalipsi pi{e da }e se svi pokloniti ne samo
zveri (antihristu), nego i a`daji koja joj dade silu svoju i prijesto
svoj i vlast veliku (Otk. 13,3). U Carstvu antihrista }e prisustvovati
satanska trojica: antihrist la`ni prorok satana. Figura antihrista
se nazire u proro{tvima apologeta nove ere. Prete~e la`nog proroka
vidimo me|u glasnicima novog doba. A {ta se moè re}i o odnosu wuej
xera prema samom knezu ovoga sveta? Kako god ~udno zvu~alo, ali mnogi
proroci nove ere prema wemu izraàvaju otvorenu simpatiju. U kwizi
Dejvida Spenglera Razmi{qawa o Hristu (1977) se mogu, na primer, na}i
slede}e izjave: Primawe Lucifera je ukqu~ewe u Novu eru, Lucifer je
an|eo unutra{we evolucije ~oveka, Lucifer radi u svakom od nas da bi
nas doveo do nove ere 51.
Kult Lucifera je mawe-vi{e zajedni~ki za sve nijanse okultizma.
Na osobit na~in, nedogmatski je, recimo, Blavacka razumevala siè o
Luciferu. U Tajnoj doktrini ona je tome posvetila glavu pod nazivom
Sveti satana. Bejlijeva je svojevremeno osnovala izdava~ku ku}u Lucifer
Publishing Company koja je kasnije promenila naziv u Lucis Trust. Danas
se tu {tampaju kwige wuejxera.
breme grehova svojih otaca i, sve u svemu, nasle|uju smrtnost i ogrehovqe

nost zbog prestupa Adama i Eve. Ali za{to jedni moraju da odgovaraju
za grehove drugih? Za razliku od hri{}anstva orijentalni misticizam
nudi ovde veoma jednostavno i elegantno re{ewe patwe qudi i wihova
neravnopravnost su kazna za grehe koje su po~inili u pro{lim ìvotima.
U kwizi Izvode}i zakqu~ke pisac Somerset Mom kaè da je za wega raz
log gubqewa vere bio nemogu}nost mirewa postojawa Boga sa postojawem
zla u svetu. Po wegovom mi{qewu, samo doktrina reinkarnacije moè da
da smisao mukama qudi i da omogu}i da se ne o~ajava. Moramo priznati
da je ovo veoma uspe{no re{ewe problema. Paradoks se, me|utim, sastoji
u tome da, obja{wavaju}i tako sjajno postojawe patwi i nejednakosti, tim
samim opravdava i sakralizuje predstavu karme. Duh Ramta, na primer,
u~i: Svako ko gladuje ili pati je sam izabrao svoje iskustvo (po zakonu
karme), ostavite ih same i dozvolite im da se razvijaju u skladu sa wiho
vim èqama i potrebama52.
To nije slu~ajno izopa~ivawe, niti intelektualni trik. Takav na~in
mi{qewa i delawa je karakteristi~na crta indijske religiozne tradicije.
Jelena Rerih je, na primer, sa negodovawem pisala o tome da zakon karme
sluì na Dalekom Istoku kao osnova za odbijawe pomo}i onima koji pate53.
Ako je verovati Borhesu, ~ak je i Mahatma Gandi govorio protiv otvarawa
bolnica, po{to dobrotvorstvo samo odga|a iskupqewe grehova54. Sli~no
je razmi{qala i Blavacka ~ovek je sam kriv za svoje patwe i zato se ne
treba me{ati u wegovu karmu.
Ovaj zakqu~ak iz zakona karme je zbunio mnoge teosofe. Ani Bezant
je, na primer, smatrala da bli`wem treba pomagati, savla|uju}i zakon
karme sli~no kao {to savla|ujemo zakon zemqine teè55. Ali karma je,
za razliku od zemqine teè, eti~ki zakon, te je kr{ewe wegovo greh samo
po sebi. Osim toga, poku{aji da se pomogne bli`wem uprkos zakonu kar
me su jednostavno besmisleni ~ovek svejedno mora do kraja da plati za
svoja nedela.
Sve ovo, naravno, ne zna~i da se zakon karme uop{te ne moè protuma
~iti u duhu qubavi prema bli`wem. Sama pomo} jednog ~oveka drugom se
moè tuma~iti kao ispuwewe zakona karme. Na primer, Braman âterxi
pi{e da je saznawe o patwama bli`weg za ~oveka pokazateq toga da su ga
vi{i zakoni izabrali radi pomo}i drugom ~oveku56. Ali u tom slu~aju
nam ni{ta ne smeta da gledamo kao na karmu ~ak i na zlo koje pri~iwa
vamo drugome. Tako u Bhagavad-Giti Kri{na predlaè Arxuni da uni
{ti u bici saplemenike jer je takva wihova karma. ârls Menson, vo|a
fanatika, koji je izvr{io ritualno ubistvo filmske glumice [eron
Tejt, je tvrdio da sve {to radi odgovara karmi. Na kraju, i sami wuejxeri
Etika wuejxera
Prema jednom od proro~anstava, tajna bezakowa se ne}e otkriti sve
dok se ne ukloni onaj koji sad zadràva (2Sol. 2,7). Pod onim koji zadr
àva ovde ~esto razumevaju Crkvu. Krhku ravnoteù izme|u dobra i zla
odràva na Zemqi upravo ona. Stoga }e odstupawe od vere pred kraj sveta
postati uzrok dubokog moralnog raspada. Ali ovo znaj da }e u posqedwe
dane nastati te{ka vremena, pi{e apostol Pavle. U spisku poroka on
pre svih navodi samoqubqe i gordost (2Tim. 3,12). To moè da zna~i da }e
religija antihrista da sakralizuje poroke, i pre svega gordost. Izvr{imo
u vezi s tim analizu etike koju kultivi{u wuejxeri.
Predstava reinkarnacije U osnovi etike Wu ejxa je, uzeta iz dale
koisto~nog misticizma, predstava karme o neizbe`nosti osvete za gre
he po~iwene u pro{lim inkarnacijama. Ova ideja bi, ~ini se, mogla da
postane osnova za zdrav moral. Ona ~ak poseduje prividna preimu}stva u
odnosu na biblijsku koncepciju posmrtne plate.
Za hri{}ansku teologiju je najteì problem teodiceje odbrana
Boga pred licem zla i patwi koji vladaju u svetu koji je On stvorio. U su
{tini je taj problem racionalno nerazre{iv. Prema Bibliji, qudi nose
204
205
gledaju na ispuwewe zakona karme kao na teku}i proces o~i{}ewa Maj

ke-Zemqe6).
Kako pokazuje iskustvo, za predstavu karme je karakteristi~na ve}a
neosetqivost prema sudbini bli`weg u pore|ewu sa hri{}anskom dok
trinom plate za greh. Hri{}aninu ni na pamet ne pada, kao Alisi Bejli,
da u prvom svetskom ratu vidi iskustvo Arxune i da u wemu otkriva
pozitivni momenat koji se sastoji u tome da su mnogi kroz ratna strada
wa platili svoje karmi~ke dugove57. U hri{}anstvu je plata za greh sme
{tena u budu}nost u vreme Stra{nog Suda. [to se ti~e na{eg sveta,
ovde patwa tako|e moè da bude kazna za greh, ali ne uvek. Kada je ~uo za
Galilejce koje je Pilat ubio, Isus je rekao da nisu bili gre{niji od dru
gih Galilejaca. Osamnaest qudi koje je zatrpala Siloamska kula tako|e
nisu bili vi{e krivi od drugih ìteqa Jerusalima (Luk. 13,14). Na kraju
krajeva, patwa je rezultat prvorodnog greha ~ije posledice nose svi qudi
i zato uop{te nije obavezno spajati patwe sa konkretnim gre{kama datog
~oveka. Mi ne znamo za{to Bog dopu{ta nezasluène patwe, ali upravo
odsustvo ~vrste veze izme|u krivice i patwe nam omogu}ava da bez dilema
pomaèmo bli`wem.
Iz hri{}anske koncepcije plate za greh, izuzev retkih slu~ajeva, nika
da nisu izvo|eni zakqu~ci o nemoralnosti pomagawa bli`wem. Poku{aji
da se to u~ini su se neizbe`no sudarali sa zapove{}u qubavi. Bog ne zah
teva od ~oveka da meri krivicu bli`weg, ve} da mu pomaè.
Uprkos zakonu pravi~nosti, Crkva zahteva od ~oveka da ne odgovara
na zlo zlom. I ne samo to, pravi~nost kr{i Sam Bog Koji po Svojoj
milosti opra{ta ~oveku grehe. Duhovni ìvot u hri{}anstvu odre|uje
op{tewe sa Bogom, a ne bezli~ni i neumoqivi zakon karme. N. Ber|ajev
pi{e o tome ovako:
Boànska qubav nije pravi~nost; u woj se daje daleko vi{e nego {to
bi se po pravi~nosti davalo. To i jeste tajna Hrista, tajna obilne, blago
datne qubavi koja razbojniku jo{ danas obe}ava dostizawe Carstva Bo`jeg.
Razbojnik po pravednosti i nu`nosti nije dostojan da bude sa Hristom i
da vidi Carstvo Bo`je, on mora da preìvi jo{ hiqadu mu~nih reinkar
nacija. Teosofija ne}e da zna za tu tajnu Hristovu, za to ~udesno i blago
datno oslobo|ewe od pritiska pro{losti, od vlasti vremena, skra}ewa
beskona~nog vremena u jedan tren58.
U Jevan|equ pi{e: I pozna}ete istinu, i istina }e vas osloboditi
(Jv. 8,32). To zna~i da pravo obja{wewe mora da re{i problem ne samo in
telektualno, ve} i prakti~no. Ako orijentalni misticizam intelektual
no obja{wava patwe, hri{}anstvo nalazi na~ina za wihovo ublaàvawe.
To nas tera da pomislimo da je obja{wewe koje daje zakon karme la`no.
Stvarno, kako proizilazi iz rasu|ivawa samog Somerseta Moma, predstava
karme, u su{tini, samo pomera re{ewe problema za neodre|en broj koraka
unazad. Svejedno }e na kraju ~ovek do}i u isku{ewe da svali odgovornost
za obiqe zla u svetu, za sopstveno nesavr{enstvo i nesposobnost da se po
bedi greh svali na postojawe ovog sveta kao uzrok svega toga, bio to li~ni
Bog hri{}ana ili bezli~ni Apsolut hinduista.
Svaki poku{aj da se racionalno objasni zlo vodi wegovom opravdavawu,
davawu zlu mesta u svetu. A zlo je ono ~ega ne treba da ima. Sa hri{}an
ske ta~ke gledi{ta, intelektualno re{ewe problema nastanka zla je van
granica qudskog razuma. Ali zalog istine je ovde to {to se ispostavqa
da je hri{}anstvo sposobno da problem zla prakti~no re{i.
Manu hri{}anske ideje posmrtne plate vide tako|e u tome {to je ona
zasnovana na predstavi o neponovqivosti ìvota qudima predstoji
jedanput umrijeti, a potom sud (Boìji) (Jev. 9,27). Posle smrti ~ovek ne
moè da promeni svoju sudbinu. U hinduizmu takve bezizlaznosti nema
~ovek ima mogu}nost da u slede}im reinkarnacijama iskupi grehe i sto
pi se sa Apsolutom.
ôvek ne èli apstraktnu besmrtnost, ve} produètak svog ìvota,
ali u boqim uslovima. Zato Indija koja ispoveda ideju reinkarnacije
nije znala za onaj strah od smrti koji je uvek postojao na Zapadu, ~ak i u
periodu vladawa Crkve. Me|utim, spasavaju}i od straha od smrti, pred
stava reinkarnacije smrt, u stvari, izjedna~uje sa dobrom. N. Ber|ajev pri
me}uje tim povodom: U~ewe o reinkarnaciji je odricawe tragike smrti
i izmirewe sa smr}u kao sa blagodatnim momentom kosmi~ke evolucije.
Ahri{}anstvo je priznavawe tragike smrti i borba sa smr}u59. Obez
vre|uju}i smrt, u~ewe o reinkarnaciji time obezvre|uje i ìvot. Po{to
se ìvot ponavqa stalno iznova, postupak kao {to je ubistvo u izvesnoj
6)Kao
{to je poznato, Tamerlan je sebe smatrao bi~em Bo`jim, svojevrsnim oru|em

karme. ûdno je, me|utim, {to ga veliki humanista Nikolaj Rerih smatra maltene
za oru|e progresa. U kwizi Altaj Himalaji on pi{e: Zar nije Tamerlan bio ve
liki dezinfikator? On je poru{io mnogo gradova. Mi znamo {ta zna~i poru{iti
glinene gradi}e pune svakakve zaraze. Evo mi smo pro{li kroz dvanaest gradova. [ta
se moè u~initi sa wima? Radi narodnog dobra ih treba spaliti i pored planirati
nove naseobine. Dok dogorevaju stara, qude treba naterati da se okrenu novim mesti
ma. Medijum Ala Ter-Akopjan ovako komentari{e to mesto: O, te divne Rerihove
kvrgave re~i sa mirisnim cvetovima misli! Kao u ikebani kvrga i cve}e! Te{ko
je razumeti gde je ona ovde videla cve}e misli, a {to se ti~e kvrga, wih kod Reriha
stvarno ima mnogo. Me|utim, stvar nije toliko ni u kvrgavosti stila Reriha. Ala
Ter-Akopjan uop{te ne prime}uje ~udovi{nost samog smisla wegovih re~i. To ve}
samo po sebi navodi na odre|ena razmi{qawa (Ter-Akopjan A. Kontakteri apoka
lipti~nih dana. M., 1992, str. 16).
206
207
meri gubi svoj uàsni smisao. Ovaj efekat se moè ilustrovati, na pri
mer, slede}im dijalogom sa duhom Ramtom:
Dakle, vi smatrate da ubica, u su{tini, ne ~ini ni{ta lo{e?
To je ta~no... Ubijeni }e se ponovo vratiti (zahvaquju}i preseqewu
du{a). ivot je ve~an, on traje. Ja ne ose}am ga|ewe prema tom aktu. Sve
stan sam ga, razumeo sam ga, iznad wega sam60.
Proroci Wu ejxa govore}i o planovima o~i{}ewa Majke-Zemqe
umiruju publiku upravo time da smrti, u su{tini, nema i da }e se zbog
toga oni koji su istrebqeni u procesu uspostavqawa nove ere ponovo
vratiti na Zemqu u skladu sa zakonom preseqewa du{a. Plan o~i{}ewa
Majke-Zemqe, naravno, nije ni{ta vi{e do fantasti~an projekat. Me|u
tim, ideje Wu ejxa postaju izvor opravdawa ubistava koja se doga|aju ve}
danas. To se moè pokazati na tome kako Wu ejx re{ava problem abortusa.
Mogu li se vr{iti abortusi? Jedan od duhova odgovara da, ako su rodite
qi isuvi{e zauzeti sopstvenim duhovnim rastom, onda je sasvim mogu}e.
ivot nije ne{to neponovqivo, du{a deteta moè da sa~eka slede}u in
karnaciju. I ne samo to, kako kaè isti duh, abortus uop{te nije ubistvo,
ispada da du{a deteta unapred zna da }e roditeqi izvr{iti abortus i ne
usequje se u takav plod61.
Tako da sama predstava reinkarnacije i karme moè da postane izvor
eti~kih poreme}aja. Ali u shvatawu Wu ejxa wih ra|a ne samo ponu|eni
mehanizam plate za greh, koliko ono kako se ovde razumeva sam greh. U shva
tawu Wu ejxa postoji potpuno druk~ija nego u hri{}anstvu predstava o
ovoj stvari, te stoga wuejxeri imaju potpuno druk~iju etiku.
Priroda ~oveka: gre{nost ili boànstvenost? Sa hri{}anske ta~ke
gledi{ta, zlo je samostalna sila koja ne prisustvuje samo u ~oveku, ve} i
u duhovnom svetu. Delimi~no ovu ta~ku gledi{ta deli i teosofija mada
se ~ovek ovde tretira kao boànsko bi}e, on se, me|utim, moè priklo
niti sferi zla. [to se ti~e shvatawa Wu ejxa, ono je bliè monizmu
orijentalnih kultova wuejxeri gledaju na zlo kao na neko nesavr{eno
postojawe koje nestaje sa duhovnim razvojem. Po wihovom mi{qewu, svi
putevi razvoja vode dobru. Ako je sa hri{}anske ta~ke gledi{ta ~ovek bi
}e obeleèno prvorodnim grehom, za ideologiju Wu ejxa je on boànsko
stvorewe. Zadatak se sastoji samo u tome da se to shvati i u punoj meri
se ostvari priroda. Kako pi{e Xon Prajs, ideja prvorodnog greha je pot
puno la`na, vi{a religija ima posla ne sa grehom, ve} samo sa duhovnim
razvojem62.
Qubav prema sebi ili qubav prema bli`wem? Ideologija Wu ejxa za
razliku od hri{}anstva uop{te ne koncentri{e svoju pa`wu na problem
zla i greha. Isto tako razli~ito je ovde i shvatawe duhovnog razvoja: ako
je to u hri{}anstvu put smirewa pred Bogom i qubavi prema bli`wem, u
shvatawu Wu ejxa je put kultivisawa... qubavi prema sebi. Jedino zlo

koje moè da postoji je nedostatak qubavi prema sebi kaè Edvard Gard
ner63. Ovu ideju podrobno razra|uje omiqeni wuejxerima guru Raxni{:
Bhagvane, ti u~i{ qude da se brinu za sebe pre nego se brinu za
druge. îni mi se da je to suprotno mnogim religijama sveta koje u~e da
se sluì ~ove~anstvu.
To nije samo protiv mnogih religija, nego protiv svih svetskih
religija. Sve one u~e da se sluì drugima, nesebi~no. Ja mislim da je
egoizam normalna pojava. Nesebi~nost je dodata. Egoizam je deo va{e
prirode... Treba da to prihvatite. I ako je to deo va{e prirode, onda
mora da bude ne{to veoma bitno, jer ga ina~e ne bi uop{te bilo. Vi ste
preìveli upravo zbog egoizma, zato {to ste morali da se brinete za se
be. U suprotnom bi ~ove~anstvo odavno nestalo... Ja vas u~im da budete
prirodni, apsolutno prirodni, bestidno prirodni. Da, u~im vas egoizmu.
Niko pre mene ovo nije govorio. Niko nije smeo to da kaè. I svi su
oni bili egoisti! Za{to monah mu~i sebe? Postoji razlog. On ho}e da
zasluì raj i sva wegova zadovoqstva. Ako `rtvujete sedamdeset godina
zadovoqstva radi ve~nih radosti, onda je to dobar biznis. Ja ne mislim
da je to nesebi~nost64.
Raxni{ je sve ovo izrekao sa svojstvenom mu bestidno{}u i sklono{}u
ka skandalima. U stvari, wuejxeri, po pravilu, ne doìvqavaju qubav pre
ma sebi u tako gruboj, egoisti~noj formi. Oni ~e{}e ovaj ose}aj shvataju
u vi{em smislu kao qubav prema sopstvenim duhovnim mogu}nostima, po
verewe u sebe ili, prema re~ima Lujze Hej, kao praznik postojawa sopstve
ne li~nosti. Tako|e ne treba misliti da su wuejxeri radi samopotvr|ewa
spremni da potpuno zaborave na druge qude. U wihovim razmi{qawima
postoji svojevrsna osnova qubavi prema bli`wem. Wuejxeri polaze od to
ga da samo ako oceni{ i zavoli{ sebe, moè{ da voli{ i druge. Raxni{
o tome pi{e ovako:
Za{to ja u~im egoizmu? Ja èlim da vi pre svega budete svoj sopstve
ni cvet... Da li je ruà egoisti~na kada cveta? Da li je sunce egoisti~
no kada sija?... Ja kaèm qudima: prvo budite egoisti, potpuni egoisti
cvetajte. Procvetajte i zamiri{ite, a onda to {irite. Onda pomaì
te onim nesre}nim qudima koji su imali istu sposobnost kao i vi, ali
ìvot im nije dao mogu}nost da idu unutra, da osete ukus svoje sopstvene
boànstvenosti65.
Slediti du`nosti ili je odbaciti? Zasnivawe qubavi prema bli
`wem kroz qubav prema sebi je daleko od toga da bude novo. Humanista
epohe Renesanse Fran~esko Patrici je ~ak qubav prema Bogu izvodio iz
qubavi prema sebi. Ali nijedna svetska religija pre shvatawa Wu ejxa
nije na toj ideji gradila etiku. Wuejxeri polaze od toga da je ~ovek dobar
208
209
po svojoj prirodi, da samo treba da je potpuno otvori, i da }e ~ovek bez

ikakve moralne prinude mo}i da se pona{a kako treba. Sudovi o tome da
se treba obuzdavati kod wuejxera izazivaju ga|ewe. Po wihovom mi{qe
wu, pojam du`nosti treba ukinuti. Neki oblici psihotreninga to omogu
}avaju. Kako kaè A. Jakovqeva, biv{i urednik ~asopisa Put ka sebi,
posle treninga lajfspring weni pogledi na problem du`nosti su se iz
korena promenili:
Ja ne moram da ìvim s muèm samo zato {to su nam jednom stavili
pe~at kod mati~ara da smo mu` i èna, ili zato {to imamo dete. Ja mogu
da ga ostavim u bilo kom trenutku. Sada za mene ne postoji re~ du`nost.
Za mene jedino postoji re~ ho}u. I ako dosad nisam oti{la od muà, to
samo govori o tome da ho}u da budem s tim ~ovekom66.
Svoje neprihvatawe moralne prinude wuejxeri opravdavaju wenom ne
efektivno{}u. Wihova ta~ka gledi{ta se moè ilustrovati su|ewima
Aurobindo Gho{e. Mada je wegovu filosofiju te{ko u potpunosti ubro
jiti u shvatawe Wu ejxa, u datom slu~aju on sasvim adekvatno izraàva
poglede wuejxera. [ri Aurobindo pi{e da moralna hirurgija ima dve
mane. Pre svega ona ne donosi istinsko o~i{}ewe. Dovoqna je mala pu
kotina i prigu{ene èqe ponovo ovladavaju ~ovekom. Ako on uz pomo}
stroge discipline ipak uspe da slomi izvore amoralnih impulsa, moè
se u~initi da se ~ovek re{io ne samo zla, nego i duha ìvog ìvota on,
po izrazu Gho{e, postaje bezbojan i li{en arome67.
Donekle sli~na razmi{qawa se mogu na}i i kod apostola Pavla. U
svojoj Poslanici Rimqanima on pi{e: htjeti imam u sebi, ali u~initi
dobro ne nalazim... Ali vidim drugi zakon u udima svojim koji se bori
protiv zakona uma mojega, i porobqava me zakonom grijeha koji je u udima
mojim (Rim. 7,18,2324). U zakonu postoji ne{to {to umrtvquje ìvot. On
osu|uje ~oveka, ali pritom ne daje snagu za oslobo|ewe od vlasti greha.
I ne samo to, zakon moè ~ak da isprovocira greh. Apostol Pavle pi{e:
Nego ja grijeha ne poznah osim kroz zakon; jer ni za èqu ne bih znao da
zakon ne kaza: Ne poèli! A grijeh uzev{i povod kroz zapovijest izazva
u meni svaku èqu; jer je grijeh bez zakona mrtav. A ja ìvqah nekad bez
zakona; a kada do|e zapovijest, grijeh oìvqe, a ja umrijeh, i na|e se da mi
zapovijest data za ìvot bi na smrt (Rim. 7,710).
Zna~i, moralni zakon je nemo}an sam po sebi, on nije u stawu da spa
se ~oveka od amoralnih postupaka. ôvek mora da ima èqu da postupa
eti~no. Za razliku od hri{}ana wuejxeri se trude da re{e ovaj problem
kultivi{u}i qubav prema sebi. Zavoleti sebe je daleko lak{e nego zavo
leti bli`weg. Ovde nije potreban rad na sebi. Ali privla~nost etike
Wu ejxa se ne obja{wava samo odsustvom samoprinude u woj. Stvar je u
tome da kultivisawe qubavi prema sebi stvarno pomaè da se re{i niz
problema. Mnogima upravo to pomaè da se oslobode kompleksa niè

vrednosti i razviju svoje stvarala~ke potencijale7).
Sre}an ~ovek ose}a prirodnu èqu da podeli svoju sre}u sa okolinom.
Ali te{ko da je mogu}e sagraditi celovitu etiku na takvom efektu. Eti
ka koja je zasnovana na qubavi prema sebi moè da funkcioni{e samo
u sre}nom dru{tvu, ali ~ak i u tom slu~aju samo do odre|enih granica.
ôvek nije uop{te dobar po svojoj prirodi. âk ~isto povr{no posmatra
we svedo~i o tome da zla u wemu ima u najmawu ruku ne mawe nego dobra, i
{to se vi{e ulazi u dubinu qudske du{e zla ne biva mawe. Upravo zato u
osnovi etike treba da bude qubav prema bli`wem. Problem se, me|utim,
nalazi u tome {to ~ovek nije u stawu da se sam oslobodi egoizma. Ali ka
ko pi{e u Jevan|equ, [to je qudima nemogu}e Bogu je mogu}e (Lk. 18,27).
Svojom krvqu Gospod Isus Hristos osloba|a ~oveka od svih grehova. Qu
bav prema Bogu je u hri{}anstvu najvi{a zapovest. Upravo ona omogu}ava
qubav prema bli`wem. I ne samo to, o~i{}ewe od greha daje mogu}nost
i za pravu qubav prema sebi. Hri{}anstvo ne odri~e qubav prema sebi
kao takvu, ono samo zahteva da qudsko ja zauzme svoje mesto u hijerarhiji
posle Boga i bli`weg.
Kod wuejxera je ta hijerarhija izvrnuta prvo treba zavoleti sebe, a
onda i druge qude. Qubav prema sebi je ovde i na~in da se zavoli Bog. Kit
Trejmen u vezi sa ovim pi{e: Ja smatram da smo mi poslani na Zemqu ra
di ispuwewa dveju zapovesti. Prva je da upoznamo i zavolimo sebe. Druga
da upoznamo i zavolimo Boga. Pritom je ovo drugo nemogu}e, ukoliko
nije postignuto ovo prvo68.
7)Predstava
o qubavi prema sebi kao o dobru je bila ~vrsto zasnovana u humanisti~koj

psihologiji. Erih From u kwizi ôvek za sebe pravilno prime}uje da se qubav pre
ma sebi i qubav prema bli`wem uop{te ne iskqu~uju. Ako je qubav prema bli`wem
vrlina, onda i qubav prema sebi tako|e treba da bude vrlina, po{to je ja tako|e
qudsko bi}e. Biblijska zapovest Qubi bli`wega svojega kao samoga sebe (Mk. 12:31)
o~igledno podrazumeva po{tovawe sopstvene li~nosti, wene punote i jedinstveno
sti. E. From polazi od toga da qubav prema sebi obavezno podrazumeva qubav prema
bli`wem. Na egoizam on gleda kao na neuroti~nu reakciju. Po wegovom mi{qewu,
egoista u dubini du{e mrzi sebe i trudi se da to sakrije od sebe povi{enom pa`wom
prema sopstvenoj li~nosti. U stvari su ova razmi{qawa potpuno izmi{qena, mogu
}e je sasvim iskreno voleti sebe i ne mariti za sve ostale, a s druge strane, moè se
voleti bliski ~ovek do potpunog samozaborava. Izme|u qubavi prema sebi i qubavi
prema bli`wem nema tesne veze. Sam E. From priznaje da je postizawe prave quba
vi prema sebi (koja se prenosi na bli`weg) sloèn zadatak, koji kada re{avamo,
nailazimo na mnoge unutra{we prepreke. To ga tera da delimi~no rehabilituje
autoritarnu etiku koja je zasnovana na samoprinudi i da prizna da je ona neophod
na barem u odre|enoj etapi razvoja dru{tva.
210
211
U shvatawu Wu ejxa etika je isto kao u hri{}anstvu sagra|ena tako

da ~ovek ima èqu da postupa moralno. Ali hri{}anstvo pritom ~uva
predstavu o du`nosti. Isus Hristos je rekao: Ne mislite da sam do{ao da
ukinem Zakon ili Proroke; nisam do{ao da ukinem nego da ispunim (Mt.
5,17). Bogo~ovek je osnova hri{}anske etike Wegova qubav daje ~oveku
snagu i èqu da ispuwava zapovesti. Ali to ne zna~i da je ìvot ~ovekov
postao bezbriàn, on }e neizbe`no morati da dopuwuje blagodat shvata
wima o du`nosti. [to se ti~e religije Wu ejxa, ovde se etika gradi na
ube|ewu da }e ~ovek, kada sebe zavoli, po~eti da se pona{a moralno. Pred
stava o du`nosti se ovde sasvim odstrawuje kao prepreka na putu ka samo
usavr{avawu. Po{to se kod ~oveka pritom mogu pojaviti svakakve èqe,
wuejxeri smatraju da nema nikakvog moralnog zakona koji bi bio obavezan
za sve svako je slobodan da odlu~uje {ta je za wega dobro, a {ta lo{e.
Svako iskustvo ima vrednost. Kako prime}uje duh Ramta, svaki va{ lo{
postupak pro{iruje va{u svest69. Etika bez pojma du`nosti je besmisli
ca, ona je u religiji Wu ejxa, u su{tini, ukinuta, weno mesto zauzima
briga za sopstveni duhovni razvoj.
Moral i transcendentno iskustvo. Qubav prema sebi se tretira u shva
tawu Wu ejxa kao put razvoja sopstvene boànstvenosti. Mo`da weno raz
vijawe, isto kao op{tewe s Bogom u hri{}anstvu, moè da obezbedi eti~no
pona{awe? Ispostavqa se da to uop{te nije tako. Stvar je ovde u jednoj
principijelnoj razlici izme|u transcendentnog iskustva u hri{}anstvu
i shvatawu Wu ejxa. Na Boga se u hri{}anstvu gleda kao na Apsolutno
Dobro. U trenutku li~nog susreta sa Bogom ~ovek postaje svestan Wegove
apsolutne svetosti i sopstvene duboke gre{nosti. [to se ti~e shvatawa
Wu ejxa, ovde se misti~ki doìvqaji odvijaju s onu stranu moralnih ka
tegorija. Iskustvo boànstvenosti koje ~ovek sti~e se ose}a kao nekakva
vi{a istina u odnosu na koju se svakodnevne predstave o dobru i zlu ~ine
mawe va`ne. Kako prime}uje [ri Aurobindo, prosvetqeni ~ovek se vi{e
ne rukovodi pojmovima dobro i zlo70. Oni postaju za wega samo qudske
ocene, nesavr{ene i iluzorne po svojoj prirodi.
Zajedno sa ose}ajem iluzornosti eti~kih kriterijuma pojavquje se ta
ko|e i ose}aj iluzornosti zla. Tako da ako se na po~etku okultnog puta
zlo doìvqavalo kao nesavr{enstvo, kako se transformi{e svest javqa se
ose}aj da zlo uop{te realno ne postoji svet po~iwe da se doìvqava kao
apsolutno pravilan. Na vrhuncu misti~kog iskustva u stawu kosmi~ke
svesti taj doìvqaj dostiè najvi{i izraz. Alen Vots, poznati istra
ìva~ zen-budizma ga opisuje ovako:
Naj~udesnija crta tog doìvqaja (satori) je u ube|ewu da je sav taj
neopisivi svet pravilan, toliko pravilan da na{i obi~ni nemiri po
staju sme{ni, na wihovo mesto dolazi ose}aj ogromne radosti... Doìvqaj
~ini da nam postane potpuno jasno to da je sva vasiona izraz qubavi... Na

neki na~in to ukqu~uje u sebe ~ak i uni{tavawe u biolo{kom svetu, da
jedno bi}e ìvi pro`diru}i drugo71.
Biblijski proroci su u trenucima najve}e religiozne ozarenosti vi
deli svetost Boga i svoju gre{nost. Videli su nepravednost i zlo u svetu.
[to se ti~e shvatawa Wu ejxa, ovde na vrhuncu misti~kog iskustva ne
staje sama predstava o dobru i zlu, a zajedno s wima i etika. Weno mesto
zauzima doìvqaj harmonije sveta koji je po svom karakteru blizak estet
skom. U vezi s tim je simptomati~no da se jedna glava iz kwige D. Redjara
Astrologija li~nosti (M., 1991) zove Estetika umesto etike.
Po{to doìvi iskustvo kosmi~ke svesti i vrati se u realni svet,
~ovek gleda na sve {to se doga|a u wemu drugim o~ima. Sada on po~iwe da
shvata {ta je imao u vidu Herman Hese kada je u romanu Sidarta pisao:
îni mi se da je sve {to postoji dobro smrt kao i ìvot, greh kao i
svetost, mudrost kao i glupost. Kod ovakvog ~oveka ne}e izazvati protest
ni razmi{qawe Ramakri{ne koji je jednom izjavio:
Apsolut nije povezan ni sa dobrom ni sa zlom... Kakav god bio greh,
zlo ili patwa koje nalazimo u svetu, oni su patwa, zlo ili greh samo u od
nosu na nas... Bojim se da }ete morati da prihvatite doga|aje koji se zbivaju
u vasioni kakvi jesu... Ja vidim, ja shvatam da su sve tri stvari `rtva,
`rtvenik i onaj koji prinosi `rtvu ista supstancija. O, kakvo vi|ewe72.
U kosmi~koj svesti se zlo doìvqava kao izraz aktivnosti Boga. Her
man Hese u vezi s tim pi{e o va`nosti vi|ewa boànstvenog, sudbonosnog
i u zlu i u nakaznosti, po{tovati ih i blagosiqati73. U hinduizmu je
predstava o boànstvenosti zla vaplo}ena u panteonu zajedno sa bogom
Vi{nu, ~uvarem sveta, u wemu postoji bog propasti i smrti [iva. Ali
iz klawawa zlu ovde ne proisti~e te`wa ka vr{ewu zla. U hinduizmu je
misti~ko iskustvo ~vrsto ograni~eno moralnim zakonom. ôvek koji ìvi
u svetu mora da ispuwava ceo niz moralnih zapovesti i ritualnih pravi
la. Prema u~ewu joge, duhovni rast je nemogu} bez prethodnog ve`bawa u
vrlini i asketizmu.
Neprihvatawe asketizma i morala dovodi do neobi~ne me{avine u Wu
ejx shvatawu boànskog i amoralnog. Simbol te sredine je figura Raxni
{a. Wegovo u~ewe se ne moè u potpunosti svrstati u shvatawe Wu ejxa,
ali ipak wegova popularnost me|u wuejxerima nije slu~ajna. Ovog ~oveka
je te{ko svrstati u kategoriju prevaranata. Kao mislilac nije trivijalan
i o~igledno ima bogato iskustvo misti~kih doìvqaja. Ali sve to mu nije
smetalo da vodi krajwe zlo~ina~ki na~in ìvota. Za Raxni{em se vukao
~itav {lep novinskih raskrinkavawa koja se ti~u wegovih seksualnih
zlo~ina (ukqu~uju}i i silovawe maloletnica) i sumwivih finansijskih
operacija. U SAD je osu|en na preko stotinu godina robije.
212
213
Odnos prema seksualnosti: hri{}anstvo i religija Wu ejxa. U

hri{}anstvu se seksualni nagon tretira kao normalni element qudske
prirode. Po{to je wegovo mesto na najniòj stepenici hijerarhije duhdu{a-telo, on mora da bude pod kontrolom duha. Za wuejxere je takav stav
potpuno neprihvatqiv. Oni smatraju da seksualni nagon sadrì u sebi
ne{to boànsko i da ne zahteva ograni~ewa. Erotika je primetan element
kulture Dalekog Istoka, dok je u sferi duhovne prakse ovde oduvek vladao
asketizam. To se ~ak odnosi na seksualnu tehniku tantra-joge. Ona nije za
bava, ve} teàk i opasan trening za bu|ewe kundalini. Skretawe u sferu
erotskih emocija se smatra ovde za poraz. Partneri se jedno prema drugom
odnose pre svega kao prema rezervoarima psihi~ke energije.
U teosofskim sistemima se seksualni element isto~ne duhovne tradi
cije ignorisao ili opovrgavao. Jelena Rerih je, recimo, uvek sa ga|ewem
govorila o tantra-jogi. Ali ve} su ameri~ki bitnici (50-te godine 20.
veka) lako usagla{avali bavqewe zen-budizmom sa seksualnom razuzdano
{}u, ~ime su izazvali veliki bes Alena Votsa. Kasnije se u omladinskoj
kontrakulturi bavqewe orijentalnim misticizmom ~vrsto spojilo sa sek
sualnom revolucijom. Wuejxeri nastavqaju tu tradiciju iz religiozne
kulture Istoka su pretpostavili asketizmu praksu tantra-joge. Me|utim,
ono {to postoji u shvatawu Wu ejxa pod nazivom tantra-joga je u stvari
samo wena vulgarna kopija. U u~ewu omiqenog wuejxerima seks-gurua Rax
ni{a ona je erotizovana, upro{}ena i pome{ana sa frojdizmom.
Predstava o tantra-jogi wuejxera se moè ste}i po seminarima koje je
drào u Moskvi u~enik Raxni{a Svami Virato. Urednik ~asopisa Put
ka sebi Aleksandra Jakovqeva ovako opisuje svoje utiske:
Kada smo pri{li ulazu u salu, nai{li smo na obave{tewe: Molimo
vas da obu}u, ode}u i razum ostavite ovde. Zavirili smo unutra... Tamo je
posred sale veselo plesao apsolutno go Svami Virato (urednik ameri~kog
~asopisa New Frontier). Posle toga su neki zauvek napustili trening.
Ostali su se neodlu~no lomili. Najsmelija je bila èna-prevodilac...
Tako treba, treba rekla je i skinula ode}u. Za wom su to u~inili i
ostali.
Daqe je usledio ples, me|usobno razgledawe, razmena utisaka o vi|e
nom. Razmatrana su duboka, vrela pitawa. Na primer: Za{to bi ti hteo
(ili ne bi hteo) da provede{ vreme sa mnom u krevetu? Svami Virato je
govorio svoje mudrosti i u~io duhovnom pogledu na sloène ìvotne pro
bleme. Kako bi vi, recimo, iza{li na kraj sa ovom sloènom dilemom:
Va{oj èni je ro|endan. A vi ste se, recimo, zadràli u Minsku. Ali
vi èlite da woj bude dobro. [ta }ete pretpostaviti, da ona provede taj
dan sa qubavnikom (i omogu}i sebi mnogo uìvawa) ili da od vas dobije
na poklon bomboweru (od koje }e se izbubuqi~ati i udebqati se)?
Pravilan odgovor je: treba poèleti èni mnogo uìvawa u prisnom

kontaktu sa qubavnikom. Ako ste izabrali drugo, moète li stvarno bi
ti sigurni u to da je volite? A. Jakovqeva pi{e:
Neki parovi su za vreme treninga po~iwali da se sva|aju, neki su se
posle treninga zauvek rastali, a kod nekih su odnosi pre{li na kvalitet
no druk~iji, vi{i, duhovniji nivo74.
Pred nama je trening seksualnog rastere}ewa. Ali kakve veze ima s
tim, sve u svemu, tantra-joga? Wuejxeri je o~igledno brkaju sa kama-sutrom.
âk i one ve`be koje se koriste na najvi{im treninzima tantra-joge pred
stavqaju samo wene odvojene, upro{}ene elemente.
U orijentalnoj praksi su seksualne manipulacije barem ograni~ene
prirodnim odnosima me|u polovima. [to se ti~e wuejxera, oni predlaù
da se ne zadràvamo u tako uskim okvirima. Po wihovom mi{qewu, mi tre
ba da se odreknemo svih ograni~ewa u seksualnom eksperimentisawu. Duh
Set je preko proro~ice Xejn Roberts izjavio, na primer, da je za ~oveka
uop{te prirodno da bude biseksualan, a Vera Adler u kwizi Kada ~ove
~anstvo u|e u Novo doba (1981) tvrdi da }e u budu}nosti biti ozakowena
sva seksualna izopa~ewa75.
Sa hri{}anske ta~ke gledi{ta postoji odre|eni, od Boga osve{tani
red koji vezuje mu{karca i ènu, roditeqe i decu. Predstava o reinkarnaci
ji du{a ~ini sve te odnose relativnim i uslovnim u pro{lim ìvotima
mu{karac je mogao da bude èna, sin i majka su mogli da budu qubavnici,
zato je sve dozvoqeno. Evo {ta je, na primer, izjavio duh Zoli:
Seks i seksualno sjediwewe, pri ~emu je nebitno da li izme|u mu{kar
ca i mu{karca, ène i ène ili mu{karca i ène sve je to op{tewe...
Ako postoji po{tovawe izme|u oca i k}eri, oca i sina, majke i k}erke,
majke i sina i svi oni su u tim godinama koje im omogu}uju da uìvaju u
seksualnom sjediwavawu, sa visine na{eg shvatawa u tome nema apsolutno
ni~eg za osudu... Kada se radi o deci koja jo{ nisu do{la u te godine kada
su psihi~ki sposobna za seksualno sjediwewe, te{ko je govoriti o po{to
vawu. Ali u tim odnosima postoji saglasnost. Dete i druga individua koja
ga zlostavqa su se dogovorili da steknu to iskustvo... To je uzajamni akt,
uzajamno dejstvo karme i energija.
Ose}aj stida ili ga|ewa koji se moè pojaviti posle incesta ili ho
moseksualnog ~ina, po mi{qewu Zoli, je rezultat izopa~uju}eg uticaja
hri{}anske religiozne tradicije; duh savetuje:
Ako je do{lo do incesta, pre svega se potrudite da se oslobodite
ose}aja krivice... Sistem stavova koji je prihva}en u dru{tvu eto {ta
pravi od toga problem. Problem stvara ne sam ~in, ve} ose}aj krivice
koji ga prati76.
Komentari su ovde, po svemu sude}i, suvi{ni.
214
215
Wuejxeri vole da zadovoqavaju svoje potrebe. To se ti~e ne samo seksu

alnog nagona, nego i svega ostalog. Za wuejxere je uop{te karakteristi~no
da ne suprotstavqaju duh i telo, oni pre èle da vide wihovo jedinstvo.
Zato za razliku od hri{}ana oni ~esto vide direktnu vezu izme|u duhov
nog rasta i materijalnog boga}ewa. Oni, na primer, razra|uju specijalne
duhovne metode sticawa novca. Tako je Samaja Roman pod rukovodstvom
duha Grina napisala nekoliko bestselera na tu temu (na primer, Stica
we novca: duhovni zakoni bogatstva i sre}e, 1981).
Ve}ina wuejxera, naravno, te{ko da se zami{qa nad sudbinom onih ko
ji druk~ije misle u novom svetu. Wih uglavnom interesuje zdravqe, sop
stveni razvoj i karijera. U svim brojevima ~asopisa Put ka sebi nema
nikakve informacije o projektima o~i{}ewa Majke-Zemqe i samo se u
jednom ~lanku odobrava incest i homoseksualizam. Ipak, naopaki elemen
ti u shvatawu Wu ejxa postoje. I vi{e od toga, oni se mogu otkriti kod
mnogih poznatih proroka nove ere. Iskustvo svedo~i: {to dubqe ~ovek
mewa svoju svest u duhu Wu ejxa, to {iri postaju wegovi pogledi u obla
sti seksualnog morala i on lak{e prihvata projekte o~i{}ewa planete
od onih koji druk~ije misle.
Hri{}anski kreacionizam se doìvqava kao budala{tina. A okul

tisti~ke evolucionisti~ke teorije su jo{ glupqe. Misli Blavacke o
nestalim rasama i mitskim potonulim kontinentima nisu ni{ta drugo
do plod neobuzdane fantazije. Zar nisu besmislene teorije koje tvrde
da su se prve dve izvorne rase razmnoàvale vegetativno preko pupoqaka
ili da su qudi sproveli pripremne etape evolucije na... Mesecu?78 Susret
sa ovakvim koncepcijama nas nehotice tera da se setimo proro~kih re~i
apostola Pavla o vremenima kada zdrave nauke ne}e podnositi, nego }e
po svojim èqama okupiti sebi u~iteqe... I odvrati}e u{i od istine, a
okrenuti se bajkama (2Tim. 4,34).
Hri{}ani imaju potpuno pravo da govore o gre{kama Petra i Pavla,
jedini apsolutni autoritet je za wih Isus Hristos, ali samo zato {to je
On Bog. U okultizmu su granice izme|u qudskog i boànskog blede. Svako
ko je postigao prosvetqewe postaje bog, i zato se sve {to on kaè pretva
ra u apsolutnu istinu. Stoga sve besmislice koje su izricali osniva~i
okultnih sistema wihovi u~enici neizbe`no pretvaraju u dogmu. Poklo
nici para Rerih se uprkos o~iglednosti do danas odnose prema krvavom
mahatmi Lewinu kao prema znaku osetqivosti Kosmosa79. Sledbenici
Blavacke sa dubokim strahopo{tovawem ponavqaju sve gluposti kojima
je prepuna wena Tajna doktrina. Okultizam nije mawe dogmati~an od
hri{}anstva. Na tu karakteristiku je svojevremeno skrenuo pa`wu N.
Ber|ajev. On je, konkretno, pisao:
Ma koliko da teosofija ustaje protiv svih tradicionalnih religij
skih autoriteta i protiv svake vere kao egzoterike, ona sama zadràva
princip autoriteta i zahteva od ~oveka slepu veru. Autoritet u~iteqa i
vera u u~iteqe pa to je osnova teosofskog puta. U~enik mora da veruje
onome {to ne zna, a obi~no on zna veoma malo, mnogo zna samo u~iteq...
îtawe sa strahopo{tovawem kwige Aka{a-Hronika koju je napisao
[tajner uz strah da se ne pome{aju Saturn i Jupiter nije slobodno znawe,
ono pre podse}a na autoritarnu veru. Nesre}a je u tome {to put [tajnera
i put {tajnerovaca ima malo toga zajedni~kog. Put [tajnera je put gnozi
sa, a put {tajnerovaca put vere. Teosofija i antroposofija ustaju protiv
crkvene vere kao de~jeg stawa, a sami traè veru niù po svom kvalitetu.
Nekriti~ki, pokoran odnos prema u~itequ se preporu~uje kao metod, kao
disciplina i put ka posve}ewu. Predlaù da se samo teosofsko u~ewe
prvo prihvati autoritarno, na veru, bez kritike i provere sopstvenim
iskustvom i obe}avaju da }e vremenom sve to biti saznato autonomno i
iskustveno. Ali za{to onda teosofija s visine gleda na zahtev autorita
tivne vere u crkvenom u~ewu?80
Mnogi od onih koji se bave okultizmom su qudi kreativnog duha.
Ali to ih uop{te ne spasava od dogmatizma. Kada kriterijum istine
Religija Wu ejxa kao sablazan

U Jevan|equ o la`nim prorocima-ku{a~ima pi{e da dolaze u odije
lu ov~ijem, a iznutra su vuci grabqivi (Mt. 7,15). Religija antihrista }e
upravo biti takva sablazan. Antihrist ~ovek greha, sin pogibli }e
se izdavati za Boga (2Sol. 1,34). Na vidqiv na~in }e se sablazan ispoqiti
u ~udesima i znamewima (2Sol. 2,911, Mt. 24,24). Ali to }e tako|e biti sa
bla`wavawe la`nim duhovnim u~ewem.
Isus Hristos je rekao: po plodovima wihovim pozna}ete ih (Mt. 7,16).
Kada ~ovek stupi na la`ni duhovni put, wegova svest se postepeno mewa
tako da plodovi mogu da ga {okiraju u po~etku. U shvatawu Wu ejxa se
takav la`ni hod moè otkriti ne samo u etici.
Od pluralizma ka netrpeqivosti. Misao koja otvara pristup za novo
mi{qewe se ~ini potpuno razumnom duhovna istina mora da postoji
u svim religijama. Me|utim, po~ev{i sa negirawem dogmatizma i nekih
razumnih stvari, wuejxeri dolaze do ideja koje su, blago re~eno, ~udne, i
koje oni odmah pretvaraju u dogme.
Privrènost ideji reinkarnacije zahteva od okultista da dogmat o
telesnom vaskrsewu Isusa Hrista smatra apsurdnim. Ali zar nije ve}a
glupost tvrdwa ~oveka-nau~nika da su ameri~ki astronauti videli na Me
secu nadrilekara Porfirija Ivanova? Borave}i tamo posle svoje smrti
kao astralno telo, on im je toboè pomogao da otklone kvar na kosmi~
kom brodu77.
216
217
postane misti~ki doìvqaj, ~ovek gubi sposobnost razumnog prosu|ivawa

tekstova. Ako mu se prilikom ~itawa kwiga Jelene Rerih pojavi ose}aj
onostranosti, on }e sve {to je ona napisala doìvqavati kao ostvarewe
apsolutne istine. Ako preìvqava misti~ko ozarewe, sve {to primi u
tom stawu on doìvqava kao istinu u posledwoj instanci.
U hri{}anstvu postoji izvesna ravnoteà izme|u dogmata i razuma.
Postoji odre|en broj istina koje se primaju na veru i koje po~ivaju na te
meqima Pisma. Okultna u~ewa osloba|aju ~oveka od autoriteta Crkve,
ali po{to dobije tu slobodu, on ne postaje ~ovek znawa, on po~iwe svemu
da veruje. Po{to je istina svuda prisutna, sve postaje autoritet, ~ovek se
ponovo ogra|uje dogmama i to daleko ~udnijim i brojnijim.
Svepro`dirawe se ~esto progla{ava za {irinu pogleda i religioznu
trpeqivost. Treba, me|utim, obratiti pa`wu na to da takvo sveprihvatawe
moè na ~udan na~in da pre|e u netrpeqivost. Takva tendencija u izve
snoj meri ve} postoji u Sjediwenim Dràvama. Jedan student-hri{}anin
iz Stenfordskog univerziteta je ovako opisao pluralizam koji se gradi
danas u Americi: Ako poku{am da nametnem svoje mi{qewe, iza}i }u
van granica dozvoqenog... Prema hri{}anima se pokazuje tolerancija, ali
ovi su zato du`ni da se bez re~i slaù sa svime81. Ako hri{}anin poku
{a da osudi homoseksualizam ili abortuse, brzo }e ga staviti na svoje
mesto i osuditi za nekorektnost. Oni koji se pridràvaju danas uskih
hri{}anskih pogleda imaju sve mawe {anse da naprave karijeru. U navod
noj borbi za pluralizam sve ve}e preimu}stvo u dru{tvu dobija sasvim
odre|en pogled na svet koji je srodan shvatawima Wu ejxa.
Religiozni pluralizam sam po sebi ne garantuje slobode od netrpeqi
vosti. U Rimskoj imperiji su gowewa hri{}ana bila vr{ena upravo u doba
religioznog pluralizma. Duhovna sloboda u Rimu je bila ograni~ena samo
jednim uslovom priznavawem boànstvenosti imperatora. Hri{}anstvo
je bilo jedina religija ~ije su pristalice odbijale da to ~ine. U shvatawu
Wu ejxa uz sav wegov pluralizam potencijalno postoji analogno ograni
~ewe povezano sa priznavawem boànstvenosti Majtreje.
Shvatawe Wu ejxa je maksimalno pluralisti~no, me|utim, ovde se su
sre}emo i sa krajwim manifestacijama netrpeqivosti. Prema shvatawima
wuejxera, u~vr{}ewe nove ere }e biti pra}eno globalnom ~istkom u kojoj
}e stradati ne samo aktivni protivnici novog reìma, ve} i svi kojima
nije bliska svest Wu ejxa. Ala Ter-Akopjan u kwizi Kontakteri apoka
lipti~nih dana (M., 1992, str. 16) pi{e da }e kancerogeni qudi-}elije,
kosmi~ko sme}e, du{e onih koji su u svom razvoju za{li u }orsokak i nisu
realizovali svoje skrivene mogu}nosti biti uni{teni.
Postavqa se pitawe: kako moè sveprihvatawe da pre|e u tako krajwe
oblike netrpeqivosti? Pre nego {to odgovorimo, poku{a}emo da pokaè
mo kako prelazi u svoju suprotnost druga karakteristi~na za svest Wu

ejxa te`wa uzdizawe ~oveka.
Uzdizawe li~nosti i obezli~avawe. Okultna znawa privla~e ~oveka
time {to ga uzdiù do stawa Boga. Dejvid Spengler, jedan od najpoznatijih
proroka nove ere, pi{e: Ako hri{}ani traè patwe, pokajawe, samoo
dricawe, sledbenici Wu ejxa traè izobiqe, qubav, pove}awe individu
alnog i kolektivnog blagostawa82. Osloba|aju}i svoje skrivene psihi~ke
snage ~ovek se uzdiè. Me|utim, kako se on pewe na vi{e nivoe svesti,
tako se program wegovog razvoja radikalno mewa. Ta promena je povezana
sa u~e{}em u misti~kom iskustvu. Kako smo ve} spomiwali, sadràj pro
mene je doìvqaj stapawa sa bezli~nom kosmi~kom sve{}u u kojoj nestaje
ose}awe granica sopstvenog ja. Zahvaquju}i svojem intenzitetu i dubini
misti~ki zanos ~ini da odustajawe od li~nosti bude èqeno i lako. Od
tog trenutka ~ovek po~iwe da gleda na svoj ego ve} kao na nekakvu pre
preku u stapawu sa bezli~nom kosmi~kom sve{}u.
U romanu Somerseta Moma O{trica britve glavni junak, ~ovek ve
oma neuobi~ajen i upe~atqiv, u potrazi za duhovnom istinom dospeva u
Indiju i u jednom od a{rama doìvqava stawe samadhi. Od tog trenutka
se wegov odnos prema ìvotu u potpunosti mewa. U odgovor na primedbu
da pri stapawu sa Apsolutom li~nost i{~ezava, on kaè: [ta je to in
dividualnost, ako ne izraz egoizma? Dok ga se du{a ne oslobodi, ona ne
moè da se slije sa Apsolutom.
Kada se misticizam {iroko rasprostrani, takav skok svesti postaje
socijalni fenomen. To se, konkretno, odnosi na omladinsku kontrakulturu.
Ameri~ki psiholog D. Gutman je podvla~io da je uz sav stihijski individu
alizam omladine upravo u tom periodu postala jasno primetna tendencija
ka obezli~avawu i kolektivizmu. On o tome pi{e ovako:
Po{to jasne granice ega predstavqaju prepreku za èqeno rastvara
we li~nosti u kolektivnoj ili kosmi~koj nadsvesti, mr`wa prema egu se
izraàva u kontrakulturi intenzivno i otvoreno... U toj psihodrami ego
igra ulogu zlo~inca koji odseca li~nost od nadli~nih centara qubavi i
ìvotne punote i koji zatvara put ka unutra{woj riznici stvarala~ke
spontanosti i harmonije83.
[to je ubedqivije uobli~ena teza, to s ve}om o~igledno{}u zahteva
antitezu. Stoga posle povratka iz stawa kosmi~ke svesti ~ovek obi~no
naduvava svoje ja do kosmi~kih dimenzija. Na primer, Xon Lili ocewu
je sebe kao ~oveka koji je dostigao najvi{a stawa svesti... I vratio se
odatle sa izve{tajem84. Ocena svojih vrednosti podgrejana misti~kim
ose}ajem ~esto prerasta u maniju veli~ine. Tako je D. V. Kandiba, po{to
je preìveo stawe dubokog transa, po~eo da gleda na taj doga|aj kao na naj
ve}e otkrivewe u istoriji planete. Po wegovom mi{qewu, duhovna stawa
218
219
Isusa, Bude, Kri{ne, Zaratustre nisu ni{ta drugo do pojedina~ni slu~a

jevi jedinstvene i velike Svesti Kandibe (skra}eno SK)85.
Te{ko da se na sve ovo moè gledati samo kao na samooboàvawe.
Misti~ko iskustvo se stvarno doìvqava kao ne{to naro~ito i nagoni
~oveka da sebe doìvi kao Boànsku Li~nost. F. Merel-Volf u kwizi
Putevi u druge dimenzije (Kijev, 1979, str. 115) pi{e:
Ponegde u onom {to sam napisao prime}ujem odre|eni oblik koji u
znatnoj meri moè da se u~ini kao izraz samouverenosti. Primetio sam
istu formu i u delima drugih koji su pisali sa iste ta~ke gledi{ta. Ra
nije me je to ~ak qutilo kao nekakva nepotrebna pretencioznost.
Me|utim, po{to je doìveo misti~ki zanos, F. Merel-Volf dolazi
do zakqu~ka da ~ovek u stawu Probu|ene Svesti ima pravo da prori~e u
ime Kosmosa.
Jer koji se uzdiè ponizi}e se, a koji se ponizi uzvisi}e se (Mt. 23,12)
ovaj citat iz Jevan|eqa ta~no pokazuje razliku izme|u hri{}anstva i
religije Wu ejxa. Stvarno, hri{}anski put uvek po~iwe od pokajawa i
uo~avawa svog ni{tavila pred Bogom. Me|utim, poniàvaju}i se, ~ovek
se u isto vreme uzvisuje Bogom. Bog je Najvi{a Li~nost i potpuno op
{tewe s Wim je mogu}e samo u slu~aju da ~ovek tako|e postaje li~nost.
Bog èli da se svi dobri potencijali u ~oveku razviju, a da Wegov lik
u wemu bude uspostavqen. Tako da razlike u shvatawu prirode Boga od
re|uju rezultat duhovne evolucije u jednom slu~aju je to ukidawe li~
nosti prilikom rastvarawa u bezli~nom okeanu energije i preterano
samohvalisawe, u drugom (pravoslavnom) sticawe li~nosti u procesu
dijaloga sa Bogom.
Neokomunizam? Misti~ki zanos, ~ak ako se samo jednom javi, potresa
~oveka i duboko mewa wegovu svest. Svojevremeno je za kanadskog psiho
loga Ri~arda Baha upravo iskustvo kosmi~ke svesti postalo podstrek za
ma{tawa o budu}em novom dru{tvu86. Mogu}e je da ba{ u misti~kom
iskustvu treba traìti korene nekih socijalnih projekata koji postoje
u shvatawu Wu ejxa. Doìvqaju u kosmi~koj svesti totalnog jedinstva
vasione odgovara te`wa wuejxera da se ~ove~anstvo pretvori u nekakav
totalitet. Oni bi hteli da obri{u sve granice izme|u dràva i nacija.
Merilin Ferguson i Vera Adler predlaù da se prevazi|e ~ak i tradici
onalna porodica kao previ{e egoisti~na i separatisti~ka struktura87.
Wuejxeri ~ak poku{avaju da izjedna~e seksualne razlike. Po wihovom
mi{qewu, mu{karci treba da postanu ènstveniji, a ène muèvnije.
U shvatawu Wu ejxa je postala {iroko rasprostrawena gnosti~ka pred
stava o harmoni~nom ~ovekuandroginu koji sadrì i mu{ke i ènske
osobine. Qubav wuejxera prema homoseksualcima je umnogome odre|ena
upravo ovom idejom.
U kwizi Evolucija svesti: li~nosna i planetarna transformacija

(1982) wuejxer B. Mekvotres pi{e da ìvimo u prelaznom periodu izme
|u epohe individualizma, kada je duhovna transformacija bila svojstvo
pojedinih li~nosti, i epohe kolektivne transformacije svesti ~iji }e
rezultat biti nastanak op{teplanetarnog razuma. Ovde se nema u vidu sa
mo jednostavno stapawe ~ove~anstva u jednu celinu i unifikacija svesti.
Kako smo ranije rekli, u misti~kom aktu se individualno ja rastvara u
Kosmosu. Ne{to sli~no mora da se dogodi u novoj eri. Po mi{qewu Gre
gorija Bejtsona, predstava o ja je la`na psiholo{ka kategorija zapadne
kulture8). Poput Merilin Ferguson i on smatra da }e posle utvr|ewa
nove ere granice izme|u pojedinih li~nosti nestati9).
Ta patolo{ka èqa da se ostvari kolektivizacija du{a je osobina
religije Wu ejxa. Kako saop{tava uredni{tvo ~asopisa Spirit Speaks,
ìvot }e nas ujediniti sve u jednu celinu, ìvot to smo svi mi zajedno
ili niko. U tom novom ìvotu pojedini qudi }e postati samo titraj na
povr{ini bujice svesti koja se stalno mewa88. Prema jednom ~udnom pro
jektu individualne du{e }e preko kompjuterskih mreà biti slivene u
jedinstven op{teplanetni Megarazum89.
Xejms Veb u svom istraìvawu iz istorije okultizma ukazuje na posto
jawe fundamentalne veze izme|u pojave komunizma, nacizma i okultnog
preporoda. Po wegovom mi{qewu, ti pokreti predstavqaju razne strane
jedinstvenog procesa90. Stvarno, svi oni su postali odgovori na krizu ko
ja je zahvatila hri{}anstvo. Uz sve razlike oni su povezani dubinskim
nitima i prodiru jedan u drugi.
Svojevremeno je N. Ber|ajev nazvao teosofiju kosmi~kim komuni
zmom91. To se jo{ u ve}oj meri moè primeniti na shvatawe Wu ejxa. U
socijalnim fantazijama wuejxera se moè otkriti ~itav niz analogija sa
8)Mejsi
X. Jedinstvena ekologija// Jedan svet za sve: konture globalne svesti. M.,

1990, str. 97. Prema koncepciji koju je ponudio X. Lavlok u kwizi Gea: Novi pogled
na ìvot Zemqe (1979), mi smo samo }elije tela gigantskog svesnog superorganizma
Gee (Majke-Zemqe). Na{ ciq je da to shvatimo i da se stopimo sa drugim ìvim
bi}ima u jedinstvenu celinu.
9)Wuejxeri smatraju da je obezli~ena seksualnost jedno od sredstava stapawa qudskih
du{a u op{teplanetarnu svest. Sa druge strane, neki apologeti seksualne revolucije
izraàvaju misli o neophodnosti kolektivizacije du{a. U pornografskom romanu
E. Arsana Emanuela Mario, obu~avaju}i mladu Emanuelu teoriji erotizma, pred
stavqa joj sliku svojevrsne utopije za koju kao obrazac sluì neko mitsko pleme
u Indiji. Stalna razmena partnera je ovde progla{ena za vrlinu. I vi{e od toga,
egoisti~na me|usobna vezanost se ka`wava zakonom. Po mi{qewu Marija, bezli~
na seksualnost erosfera koja je u su{tini jena od etapa noosfere ujedini}e
~ove~anstvo u jedinstvenu celinu. Rezultat te evolucije }e biti novi, kolektivni
~ovek sa mno{tvom tela i jedinstvenim razumom.
220
221
komunisti~kom utopijom. Manifest globalne civilizacije Metjua Fok

sa izaziva nehoti~ne asocijacije sa Manifestom komunisti~ke partije
K. Marksa i F. Engelsa. Ovde nalazimo istu nadu u izgradwu idealnog dru
{tva. Wuejxeri, kao i marksisti, povezuju stvarawe raja na planeti sa revo
lucijom, ali u sferi duha. Za wih je to tako|e skok iz carstva nu`nosti u
carstvo slobode. Za marksiste je jedinica istorije dru{tveno-ekonomsko
ure|ewe, za wuejxere epoha. Oni u~e da u skladu sa objektivnim astrolo
{kim zakonima epoha Vodolije mora da smeni epohu Riba. Za wuejxere je
to tako|e nekakvo finalno stawe ~ove~anstva carstvo apsolutne sre}e
u kome }e svi materijalni i duhovni problemi biti re{eni.
Radi izgradwe nove ere wuejxeri su, isto kao i marksisti, spremni
da sru{e ostatke starog sveta. Uop{te nije slu~ajno i to {to su mnogi
okultisti svojevremeno ispoqili ~udnu simpatiju prema Oktobarskoj
revoluciji. U kwizi Osnove shvatawa sveta nove epohe (Riga, 1991, t. 1,
str. 27) A. Klizovski je, na primer, pisao:
Na zamenu stare civilizacije novom treba gledati kao na normalnu
pojavu koja proizilazi iz osnovnih zakona evolucije... Naravno, do takvih
zamena ne dolazi bezbolno i one su pra}ene patwama za ~ove~anstvo, ali
glavni uzrok patwi nije sama promena koja je neizbe`na, ve} nepoznavawe
zakona evolucije.
Na revoluciju u Rusiji je gledao kao na neizbeàn proces koji }e posta
viti temeqe za novo dru{tvo. Kao sledbenik u~ewa para Rerih A. Klizov
ski je samo ponovio wihovu ocenu sovjetske vlasti. Me|utim, Rerih nije
bio u tom pogledu uop{te usamqen10).
Sli~nost socijalnog projekta wuejxera i marksista je odre|ena time
{to u oba slu~aja imamo posla sa utopijom. Istorija bi trebalo, ~ini se,
da upozorava na opasnost od utopizma. Kraj na{eg veka je ipak postao doba
novog procvata utopijskog mi{qewa. Ako je ranije utopija imala ateisti~
ki karakter, danas je dobila religiozno-misti~ke oblike. Bauk kruì
planetom, bauk gnosticizma ocenio je tu situaciju J. A. [rejder92.
[ta moèmo da o~ekujemo od nove utopije? Treba pre svega da znamo da
svaka utopija ima u sebi dve mane: 1) prakti~no je neostvariva, 2) ostva
rena utopija je totalitarna dràva. U shvatawu Wu ejxa izvor totali
tarizma je pre svega slika nove ere kao nekakvog bezli~nog prinudnog
jedinstva koje se javqa kao rezultat duhovne revolucije.
Svaka revolucija, ~ak i ako se doga|a u sferi duha, neizbe`no posta
vqa pitawe o kontrarevolucionarima. U datom slu~aju to su mo`da, na
primer, pravoslavni hri{}ani. Malo je verovatno da }e oni posle zacare
wa Majtreje odjednom promeniti svoje nazore i sliti se sa svima i poklo
niti mu se kao Bogu. Proroci Wu ejxa su primorani da ovako ili onako
tuma~e taj problem. Neki od wih smatraju da }e elementi neprijateqski
za novi poredak biti uni{teni kosmi~kim silama, drugi su sami sprem
ni da sprovedu takvu ~istku.
Hijerarhija i sloboda. Totalitarizam u shvatawu Wu ejxa se ra|a ne
samo iz ideje bezli~nosti Boànstva, ve} tako|e iz predstave o hijerar
hijskoj strukturi Kosmosa. Te dve ideje su tesno povezane i ra|aju jedna
drugu. Svako totalitarno dru{tvo to nije samo obezli~enost, ve} i hije
rarhija. Sa ta~ke gledi{ta hinduizma, Bog se ispoqava u svim qudima i
u tom smislu su svi oni jednaki. Ali ovde se neizbe`no javqaju oni koji
su razvili svoju boànstvenost. Sva bi}a u vasioni se brzo postrojavaju u
hijerarhiju u zavisnosti od toga koliko su svesni svoje boànske su{tine.
U toj hijerarhiji ~ovek gubi ne samo svoju li~nost, ve} i slobodu. Ovde se
otkriva jo{ jedan laàn tok ideologije Wu ejxa.
Kontakt ~oveka sa Kosmosom po~iwe od doìvqaja slobode i svojih
neograni~enih mogu}nosti. Evo kako o tome pi{e Raxni{:
ivot je ~isto platno, on postaje ono {to nacrtate na wemu... ôvek
je potpuno slobodan. U tome je lepota ~oveka, wegova veli~ina... Vi tre
ba sami sebe da stvorite, da sazidate... Vi moète da omogu}ite sebi da
postanete cvet svesti ili robot. Ali zapamtite: odgovorni ste samo vi,
samo vi i niko drugi93.
Bude}i skrivene snage du{e, ~ovek, ~ini se, stvarno dobija realnu mo
gu}nost da postane apsolutno slobodan. Me|utim, vremenom se situacija
postepeno mewa. Doìvqaj euforije u procesu stapawa sa Kosmosom nije
jedini efekat koji izaziva meditacija. êsto wen rezultat postaju kon
takti sa duhovima kosmi~ke hijerarhije koji zahtevaju strogu poslu{nost.
Hteli bismo da ilustrujemo taj fenomen eksperimentom koji je opisao X.
Lili u kwizi Centar ciklona:
Leào sam na podu izme|u dva zvu~nika i slu{ao muziku koja je bila
veoma glasna. Odjednom sam se obreo u onome {to sam kasnije nazvao ko
smi~kim kompjuterom. Ja sam jednostavno bio program u ne~ijem ogromnom
kompjuteru. U wemu su dejstvovale gigantske sile. Kroz mene je prolazila
bujica fantasti~ne energije i informacije. Ni{ta u woj nije pretposta
vqalo neki drugi ose}aj. Bio sam obuzet uàsom i panikom. Programirao
sam se drugim neosetqivim programima vi{im od mene i drugima koji su
10)Zanimqivo
je da je veliki prijateq Sovjetskog Saveza Romen Rolan istovremeno

ispoqavao duboko interesovawe za duhovnost Indije i, konkretno, za u~ewe Ra
makri{ne i Vivekanande. U jednoj svojoj kwizi on je pisao: Postavio sam sebi
paradoksalan zadatak: da ujedinim vatru i vodu, pomirim misao Indije i Moskve...
Doktrina SSSR i doktrina Gandijeve Indije su za mene bila dva najspasonosnija
iskustva koja mogu da spre~e katastrofu koja preti ~ove~anstvu (Sidorov V. Na
vrhovima. M., 1988, str. 52).
222
223
jo{ vi{i od ovih. Informacija koja je u mene ulazila je bila besmislena.

Besmislen sam bio i ja.
Sav taj kompjuter je bio rezultat bezose}ajnog plesa odre|ene vrste ato
ma u nekom delu sveta koje su oìvqavale i pokretale organizovane, ali
besmislene energije. Putovao sam kroz kompjuter kao program koji kori
ste drugi programi. Svuda sam nailazio na bi}a sli~na meni koja su bila
nedobrovoqni programi u toj ogromnoj kosmi~koj zaveri, tom kosmi~kom
plesu energije i materije koji nema ni smisla, ni qubavi, ni qudske vred
nosti. Kompjuter je bio apsolutno bestrasan, objektivan i zastra{uju}i.
Sloj kona~nih programera sa spoqne strane je bio vaplo}ewe samog |avola,
ali ipak i oni su bili samo programi. Nije postojala nikakva nada, ili
{ansa, ili mogu}nost da se napusti taj pakao. Iskusio sam fantasti~nu,
ko{marnu patwu u utrobi tog kompjutera otprilike za tri sata planetar
nog vremena, ali za celu ve~nost za vreme putovawa94.
Ovde je ose}aj zavisnosti od kosmi~kih hijerarhija dobio krajwe bo
lesni~ki oblik. Obi~no se veza sa duhovima doìvqava blaè. Ipak,
ulaze}i u kosmi~ke oblasti ~ovek ovako ili onako dospeva u zavisnost od
duhova-vodi~a11). âk i kod takvog apostola totalne slobode i odgovorno
sti kakav je Raxni{, neo~ekivano otkrivamo slede}u izjavu:
Predajte se boànstvu, predajte se bilo ~emu ~ak drvetu zato {to
nije toliko va`no kome ste se predali, koliko to {to ste se predali... I
gde god da se to dogodilo uvek }e se pojaviti onaj ko }e postati odgovoran
za vas. Eto {ta zna~i inicijacija95.
Ovaj skok od slobode ka zavisnosti N. Ber|ajev demonstrira na prime
ru pore|ewa dvojice velikih okultista Paracelzusa i Rudolfa [tajne
ra. U prvoj figuri je ovaplo}en duh Renesanse oslobo|enost od dogmi i
stvarala~ka 'radost' poznawa tajni sveta. U antroposofiji [tajnera taj
radosni ose}aj ve} nestaje. Wegovo u~ewe je, kako kaè N. Ber|ajev, te
àk put... mu{trawa koji dovodi dotle da ~ovek otkrije svoju zavisnost
od kosmi~kih hijerarhija96.
Na tom putu ~ovek ne samo da gubi svoju slobodu, ve} i postaje opa
san za slobodu drugih. Kosmi~ka hijerarhija istupa kao model za soci
jalnu hijerarhiju. Ako se qudi dele na inicirane i profane, onda tu ni
o kakvoj ravnopravnosti ne moè biti ni govora profani moraju da
se pot~iwavaju posve}enima, a ovi svom u~itequ. âk i u filosofskom
sistemu Aurobindo Gho{e koji je, reklo bi se, zasnovan na plemenitim
i humanim principima u {emi razvoja dru{tva u posledwoj etapi poja
vquju se figure duhovnih vo|a koji su pozvani da usmere ~ove~anstvo
na odre|eni put.
Ron Habard, osniva~ sajentologije, je jednom primetio slede}e: Po
{to je sajentologija donela totalnu slobodu, ona mora da poseduje vlast i
autoritet i da zahteva totalnu disciplinu97. Ovde se sudaramo sa kobnim
dijalekti~kim skokom od apsolutne slobode ka apsolutnoj zavisnosti. U
Wu ejx pokretu uz svu wegovu amorfnost i pluralisti~nost potencijal
no postoji mogu}nost istog takvog skoka. To se moè pokazati na primeru
figure Raxni{a. Dobro je poznata wegova kritika represivnog karaktera
zapadnog dru{tva. Me|utim, razmi{qawa Raxni{a o nu`nosti totalne
slobode se nekako ne uklapaju sa onim poretkom koji je on uveo u svom a{ra
mu. On najmawe podse}a na Rableovu telemitsku opatiju koja se rukovodila
samo jednom zapove{}u: îni {ta ho}e{. A{ramiti rade po dvanaest
sati dnevno i u svemu se pot~iwavaju svojim rukovodiocima. Na zbuwena
novinarska pitawa Raxni{ je sa svojstvenom mu otvoreno{}u odgovorio:
Zakoni materije i duha su potpuno razli~iti, znawe nije demokrati~no
i ne zavisi od ve}ine. Znawe je uvek autokrati~no... Ono nikad ne dolazi
odozdo, ve} samo odozgo98.
Okultiste u hri{}anstvu odbija ponièwe ~oveka. Ali Hristos je re
kao: Uzmite jaram moj na sebe i nau~ite se od mene; jer jaram je moj blag,
i breme je moje lako (Mt, 11,2930). Ako se u hri{}anstvu ropstvo pretva
ra u slobodu, u okultizmu sloboda prelazi u ropstvo. N. Ber|ajev u vezi
s tim pi{e:
ôvek ovde ostaje u potpunosti pot~iwen kosmi~kim silama i hije
rarhijama, duhovima i demonima prirode. Sudbinom ~oveka rukovodi ne
Hristos, ne Bog, ve} kosmi~ka hijerarhija, posve}eni. Ali to zna~i povra
tak prehri{}anskoj svesti. Hri{}anstvo je oslobodilo ~oveka od vlasti
kosmi~kih sila, spasilo ga od demonolatrije i pot~inilo wegovu sudbinu
neposredno Bogu. To je bio vrhunski ~in koji je izvr{ilo hri{}anstvo.
Jedan paradoks hri{}anstva je taj {to stavqaju}i ~oveka daleko ispod
Boga ono ga istovremeno uzvisuje iznad drugih bi}a ukqu~uju}i i an|ele.
Kako pi{e apostol Pavle, zaista se ne prisajedini an|elima, nego se
prisajedini sjemenu Avraamovu (Jev. 2,16). Od svih stvorenih bi}a samo je
~ovek u punoj meri podobije Bo`je.
11)Wuejxeri
imaju sklonost da u Kosmosu vide samo vaplo}ewe dobra i duhovnosti. U

to ih uverava pomo} od strane duhova-vodi~a i doìvqaj euforije prilikom sta
pawa sa Kosmosom. Me|utim, prilikom dubqeg prodirawa u taj svet wegov izgled
se drasti~no mewa. X. Lili umesto svojih duhova-savetodavaca otkriva dva surova
manipulatora, R. Monro se posle doìvqene euforije sre}e sa hladnom, ravnodu
{nom prema emocijama ~oveka, duhovno{}u vladara astralnog sveta. Kosmos na koji
toliko vole da se pozivaju okultisti je bezli~an i apsurdan. ûdovi{ne sile koje
tamo dejstvuju su ravnodu{ne prema sudbini ~oveka. Kako prime}uje junak kwiga
Karlosa Kastanede mag don Huan, za Kosmos su qudi samo sme}e, ni{ta. Jedina mo
gu}nost da preìvi{ u magijskom svetu a da se ne pretvori{ u marionetu duhova
je da postane{ nat~ovek.
224
225
Hri{}anstvo je s jedne strane teocentri~no, a s druge antropocen

tri~no u odnosu prema Kosmosu, ono postavqa ~oveka neposredno licem
pred Boga. Odnosi izme|u ~oveka i Boga su li~ni i dramati~ni, jer je i
~ovek li~nost i Bog je li~nost. Ovi odnosi se ne smeju shvatati evolucio
nisti~ki. Svako evolucionisti~ko shvatawe ozna~ava nadmo} i vladavinu
Kosmosa. Hri{}ansko u~ewe uop{te ne priznaje da an|elske hijerarhije
rukovode qudskim sudbinama kao {to misle teosofska i okultna u~ewa.
Uloga an|elskih hijerarhija je medijumska i posredni~ka, ali oni ne sto
je izme|u ~oveka i Boga99.
Hri{}anstvo orijenti{e ~oveka na dodir sa Bogom, a okultizam na
stapawe sa Kosmosom i kontakt sa duhovima Hijerarhije. Hri{}anstvo
koncentri{e ~oveka na o~i{}ewe od greha, okultizam na sticawe naro
~itog, boànskog znawa. Pretenzija na posedovawe takvog znawa postaje
izvor ne samo utopije, nego i hijerarhije. U isto vreme hri{}anski dog
mat o gre{nosti ~oveka postaje izvor jednakosti. Biblija tvrdi: svi su
za{li, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema nijednoga (Ps.
14,3). Misao o gre{nosti ~oveka se moè u~initi kao klevetawe ~oveka.
Me|utim, upravo jednakost u grehu u spoju sa zapove{}u qubavi prema bli
`wem ~ini svaku hijerarhiju relativnom i uslovnom.
Stvarala{tvo u novoj eri. Ideologija Wu ejxa privla~i svojim
stvarala~kim duhom. Me|u wuejxerima stvarno ima mnogo originalnih i
spontanih qudi. U isto vreme skre}e na sebe pa`wu jedna crta bez obzi
ra na kult samoizraàvawa kwige wuejxera se ne odlikuju niti naro~itom
dubinom, niti originalno{}u. U raznim varijantama se u wima odavno ve}
samo presipaju jedne te iste ideje. Opadawe stvarala{tva se jasno vidi na
primeru najkrupnijih figura Wu ejx pokreta. Svojevremeno je Fritjof
Kapra napisao dobru kwigu Tao fizike, ali drugi wegovi radovi su
ispali mnogo banalniji. Ne{to sli~no se dogodilo i sa ameri~kim pi
scem Ri~ardom Bahom, autorom Galeba Xonatana Livingstona. U wegovoj
prvoj pri~i jo{ i postoji izvesna originalnost, dok su mu kasnije kwige
dosadne i besadràjne.
Takav pad je zakonit rezultat pristupa stvarala{tvu koji wuejxeri
kultivi{u. Oni se sa ga|ewem odnose prema temeqnom promi{qawu stva
ri, za wih je va`nija spontanost. Wuejxeri ~esto rade po intuiciji oni
jednostavno pi{u sve {to im padne na pamet. O~igledno je da takva vrsta
samoizraàvawa ima malo zajedni~kog sa pravim stvarala{tvom koje
zahteva ogroman napor i uz svu svoju iracionalnost je pot~iweno ne mawe
strogim zakonima od racionalnog mi{qewa.
N. Ber|ajev je jednom primetio povodom teosofije: Ona je predodre
|ena ne za kreativne qude, ne za mislioce i umetnike i ne za svece ona
lovi kulturnu masu osredwih koja ima odre|ene duhovne zahteve100. Teo
sofija, po mi{qewu Ber|ajeva, gasi izvore stvarala{tva. Stvarno, biti

kreativna li~nost zna~i stvarati ne{to novo i stremiti savr{enstvu.
Osloba|aju}i svoje skrivene psihi~ke sposobnosti ~ovek zaista dobija
mogu}nost za samoostvarewe. Ali stapaju}i se sa bezli~nom kosmi~kom
sve{}u on dostiè neku granicu duhovne evolucije i gubi sam preduslov
stvarala{tva. Od tog trenutka sve se degeneri{e u opis preìvqenog is
kustva, a ~ovek se srozava na nivo pukog prenosioca istina koje prenosi
Najvi{i Razum ili duhovi Hijerarhije. Kako prime}uje N. Ber|ajev, okult
ne istine su opisno znawe poput geografije ili mineralogije koje nije
dobijeno stvarala~kim naporom101.
Okultizam ne samo da gasi stvarala~ki duh, ve} i potkrada ~oveka.
Kit Tremejn prime}uje da je probala da ustanovi gde prolazi najfinija
granica izme|u misli koje je stvorila moja sopstvena svest i onih koje
su duhovi ubacili, i do{la do slede}eg zakqu~ka: jedna od osobina ideje
koju je usadio duh je wena novina102. ôveku, dakle, ostaje samo ono naj
trivijalnije i najdosadnije. Kao primer ovde moè da posluì li~nost
Blavacke. Wena Tajna doktrina je dosadno i besmisleno delo. Jedino
{to ostavqa utisak u radu Blavacke je wegov obim i ogroman broj cita
ta. Moèmo se samo diviti wenom pam}ewu i sposobnosti da uobli~ava
tekstove. Ako se tome doda jo{ i kwièvni stil kojim su napisane neke
wene kwige, postaje o~igledno pred nama je neuobi~ajena èna. Zanimqi
vo je, me|utim, da Blavacka nije pripisivala zaslugu za svoje kwige sebi,
ve} mitskim mahatmama koji su toboè pisali wenom rukom. Ovu misao
nalazimo i kod sledbenika Blavacke. Tako, J. P. Pisareva u kratkoj bio
grafiji Blavacke pi{e:
Da je... ona sama smislila svoju Tajnu doktrinu, sa svim bezbrojnim
citatima i napomenama, ona bi bila èna ogromne u~enosti koja je bogzna
gde ste~ena, ali i izuzetan genije po{to se tako individualno stvarala
{tvo kakvo je wena Tajna doktrina ne moè na}i ni u jednoj epohi103.
Pad stvarala{tva na putu koji su probili okultisti se moè pokazati
na primeru umetnosti. Poznato je da je nastanak mnogih pravaca u umet
nosti po~etka veka bio pod jakim uticajem okultizma. To se, na primer,
odnosi na avangardizam u slikarstvu. Teosofskim u~ewem su se bavili, na
primer, V. Kandinski i K. Maqevi~ osniva~i apstrakcionizma i supre
matizma104. Ve} u tom periodu se me|u umetnicima koji su se zaintereso
vali za okultno izgradila koncepcija umetnosti kao forme magije. Danas
istu ideju izraàva na stranicama ~asopisa Put ka sebi K. Jarikov105.
Umetnosti se ovde pripisuje uloga kqu~a koji otvara vrata u duhovni svet.
Ali na kraju uspon umetnosti se preokre}e u pad, po{to na tom putu ona
gubi sopstvene estetske kriterijume i pretvara se u nekakvu primewenu
disciplinu. Figurice K. Jarikova koje ukra{avaju korice ~asopisa Put
226
227
ka sebi su nakazne, ali zato, prema uveravawima redakcije, nose veliku

koli~inu bioenergije. Takva umetnost se ve} pretvara u naro~it ànr.
Tako, pri moskovskom klubu ekstrasensa Arijadna postoji cela sekcija
koja se bavi energetskim slikarstvom106.
Danas se meditativno slikarstvo i muzika sve ~e{}e koriste u proce
su koncentracije pa`we. Do samog stvarawa takve vrste umetnosti dola
zi u stawu transa. Bez obzira na siroma{no izvo|ewe, ono se predstavqa
kao neko veliko otkrovewe. To je sasvim razumqivo, po{to je misti~ko
iskustvo potpuno ekstraordinarno, ali ono je istovremeno i neizrecivo.
Poku{aji da se ono ogrne u nekakvu formu su na kraju osu|eni na neuspeh.
Meditacija je uzlazno kretawe od sveta formi ka svetu bezobli~nog, a
umetnost silazno kretawe. âk ako poput lame Govinde vidimo u umet
nosti samo put koji pomaè da se postigne misti~ki zanos, svejedno joj se
odri~e posedovawe vlastitog smisla ~oveku koji je potpuno prosvetqen
umetnost uop{te nije potrebna107.
Mistik ose}a u stvorenom delu ne{to {to je samo on proìveo, ali to
ne moè da se prenese drugima za wih je to samo skup besmislenih spoje
va. âk ako gledaoci i uspeju da u toj besmislici ugledaju neki misti~ki
smisao, on ve} ne pripada umetniku, ve} samo wima. Slika ovde vr{i ulo
gu izazova koji dozvoqava da se iza|e van granica racionalnog iskustva
i da se stupi u dodir sa misti~kim. Slika se svodi na mandalu prikaz,
i ako se meditira nad wim, moè se iza}i u drugi nivo svesti. U to da je
sve to ipak umetnost nas uverava samo komformizam ~oveka, wegov strah
da ne{to ne razume. U romanu Hulija Kortasara Kraj igre se spomiwe
nekakav ~ovek koji je nekoliko godina proveo sede}i pokraj vrata svoje
ku}e i gledaju}i zavrtaw na podu. No}u ga je uzimao i stavqao pod du{ek.
U po~etku je zavrtaw bio povod za podsmehe, zatim za sveop{ti bes, na
kraju su se svi smirili i re{ili da u tome svakako ima ne~ega. Zavrtaw
je postao ceo svet. Ne{to sli~no se de{ava i u umetnosti. Trebalo je da
estete glasno izjave da je Crni kvadrat K. Maqevi~a izvanredno umet
ni~ko delo, pa da svi nehotice po~nu da misle da je u tom kvadratu stvarno
ne{to skriveno. Upravo na tu vrstu kvadrata i zavrtwa se svodi na
kraju slikarstvo u stilu Wu ejxa.
Sadràjno siroma{tvo takve umetnosti se kompenzuje neobi~nom
plodno{}u wegovih autora. Oni su u stawu da zatrpaju trì{te svojom
produkcijom. Neki A. V. Martinov se sreo jednom sa lete}im tawirom.
Vanzemaqka koja je iza{la iz wega mu je prorekla: Bi}e{ ~arobwak, pi
sa}e{ stihove. Posle toga mu se stvarno odvezao poetski dar i za jednu
jesen je napisao oko 600 pesama, prevazi{av{i i Pu{kina108. Guru [ri
înmoj, kako glasi reklama, je napisao vi{e od 800 kwiga, komada, poe
ma, eseja, pri~a; on je autor hiqade slika i oko 7000 duhovnih pesama i
kompozicija109. Moè se, svakako, posumwati, vredi li sve to makar jedne

Bahove fuge ili jednog od pet velikih romana Dostojevskog.
Nacionalizam i kosmopolitizam. Wuejxeri optuùju hri{}ane za evro
pocentrizam i suprotstavqaju mu svoj kosmopolitizam. Treba, me|utim,
re}i da predstava o hijerarhiji ne stavqa u neravnopravan poloàj samo
qude, ve} i cele nacije. U tom pogledu naro~ito interesovawe predstavqa
u~ewe o izvornim rasama koje je Blavacka izloìla u Tajnoj doktrini.
Prema Blavackoj, u procesu kosmi~ke evolucije na planeti su se jedna za
drugom promenile pet rasa. U nedrima savremene, arijske rase danas se for
mira {esta rasa u pore|ewu sa kojom }emo mi biti, kako pi{e Blavacka,
samo izrodi. O~igledno je da su prethodne rase onda isti takvi izrodi u
odnosu na nas. Nisu podjednako vredne ni nacije, po{to pripadaju raznim
podrasama arijaca. Osim toga, neki od wih, na primer Rusi, su delimi~no
sa~uvali krv ~etvrte rase i zato su, izgleda, tako|e defektni110.
U~ewe o izvornim rasama ima uspeha i me|u wuejxerima. Mnogi od
wih se tako|e pridràvaju predstave o grupnoj karmi koja dovodi u nejed
nak poloàj nacije i cele rase. Sudbina nekih od wih u svetu krize koja
}e prethoditi ro|ewu nove ere se procewuje pesimisti~ki. Naprimer,
Tamara Globa upozorava: Ako narod nije uspeo da sakupi kvalitete u to
ku vremena datog mu za evoluciju, da se pripremi za novu etapu i promeni
to }e stvarno za wega biti kraj sveta111. Dakle, budu}i raj na Zemqi
ne o~ekuje sve za neuspele nacije i one {to druk~ije misle tamo ne}e
biti mesta.
Ekolo{ki problemi i ideologija Wu ejxa. Danas mnogi vide u ze
mqama Zapada ostvarewe utopije, zaboravqaju}i na one globalne probleme
koje wihovo blagostawe ra|a. Ideologija Wu ejxa je religiozna utopija.
Ona mnoge privla~i svojom ekologi~no{}u. Ideologija Wu ejxa se na
lazi danas na ~elu pokreta zelenih, iako pritom odnos wuejxera prema
problemu ekolo{ke krize ima neki neozbiqan, romanti~ni karakter. Oni
prave seanse uspostavqawa veze sa ìvotiwama koje ~ovek ugroàva, orga
nizuju bu~ne demonstracije povodom nekoliko ise~enih drveta, a da pritom
nemaju ni{ta protiv visokih standarda potro{we. Oni, o~igledno, ra~u
naju na spasonosnu pomo} Kosmosa. Me|utim, ako se ostavi po strani taj
~udesni na~in razre{avawa ekolo{kog problema, nije te{ko, bez tre}eg
oka, videti kakav poredak moè biti uspostavqen ako civilizaciju zadesi
ekolo{ka kriza, i koje }e zemqe dospeti u novi Nojev kov~eg.
Mogu}e je da je jedini kardinalni na~in da se re{i ekolo{ki pro
blem radikalno smawewe broja stanovnika. Kompjuterski modeli pokazu
ju da bi optimalan broj bio 0,51 milijarda qudi112. A nas je danas ve}
preko 5 milijardi. Wuejxeri taj problem jednostavno re{avaju oni daju
Kosmosu pravo da izvr{i ~istku stanovni{tva s tim da se sa~uvaju samo
228
229
qudi duhovno sazreli za novu eru. Neki su sami spremni da u~estvuju u

takvim ~istkama.
Razmotrili smo ~itav niz aspekata religije Wu ejxa. U svima postoji
u ovom ili onom obliku naopak ishod ~ovek je dolazio do stvari koje su
potpuno suprotne onima od kojih je po~iwao. ôvek stupa na put novog
mi{qewa, odu{evqen idealima slobode, samoobogotvorewa i humanizma,
ali na kraju dolazi do ukidawa li~nosti i slobode, do projekta fizi~kog
uni{tewa onih koji druk~ije misle.
moè okultno u~initi svakodnevnim? Nau~no znawe je danas postalo osno

va postojawa dru{tva, zato se ~ini da je upravo nauka najja~a prepreka na
putu konstituisawa shvatawa Wu ejxa. Me|utim, doga|aji posledwih de
setak godina svedo~e pre o suprotnom uprkos o~ekivawima, orijentalni
misticizam je pokazao sposobnost stapawa sa nau~nim znawem.
Nauka. Blavacka je svojevremeno izjavqivala da je teosofija sinteza
nauke i religije. Krajem 19. veka ovu pretenziju dru{tvo nau~nika nije
uzelo za ozbiqno. Kasnije se situacija po~ela da mewa pojavile su se
dodirne ta~ke izme|u okultizma i nauke. Taj proces se pre svega dotakao
psihologije. Sigmund Frojd je 1921. godine pisao:
Poja~ano interesovawe za okultno uop{te ne mora da krije opasnost za
psihoanalizu. Mi, naprotiv, moramo da budemo spremni za to da }e se me|u
wima javiti uzajamna simpatija. Savez i saradwa izme|u psihoanaliti~a
ra i okultista se moè, dakle, pokazati dopustivom i perspektivnom.116
Takav savez se ispoqio u delu Frojdovog u~enika Karla Junga koji je
niz svojih kwiga posvetio psiholo{kim problemima okultizma.
Interesovawe psihologa za okultno je stvorilo posebnu disciplinu
parapsihologiju. Bez obzira na sav napor, ona do sada nije stvorila teori
ju paranormalnih pojava i nije stekla status punopravne nauke. Me|utim,
ovde skre}e pa`wu na sebe sama promena u odnosu prema takvim pojavama.
Klasi~na nauka ih je tretirala kao gre{ke percepcije, slu~ajne doga|aje
ili rezultat prevare. Danas se postojawe paranormalnih pojava ve} ne
negira. O tome svedo~i, na primer, ~iwenica da je Parapsiholo{ka aso
cijacija 1969. godine bila pozvana u Ameri~ku asocijaciju za razvoj nau
ke najautoritativnije udruèwe nau~nika Amerike koje izdaje poznati
~asopis Science.
Na samim po~ecima svog postojawa parapsihologija se sa izvesnom
oprezno{}u odnosila prema okultizmu (na primer, Londonsko dru{tvo
psihi~kih pojava je raskrinkavalo trikove medijuma i otkrilo prevaru sa
pismima mahatmi iza koje se krije Blavacka). Danas mnogi parapsiholozi
tesno sara|uju sa okultistima. Istraìvawe psihodeli~kog iskustva i
promewenih stawa svesti je dovelo u Wu ejx pokret Xin Hauston i Sta
nislava Grofa. Asocijacija humanisti~ke psihologije Xin Hauston i Aso
cijacija transpersonalne psihologije Stanislava Grofa su danas postale
oblasti sinteze izme|u psihologije i shvatawa Wu ejxa13).
Budu}nost Wu ejx pokreta

Wuejxeri gledaju na ra|awe nove ere ne samo kao na jedinu {ansu za
opstanak, ve} i kao na neizbe`ni put za ~ove~anstvo koji za wega sprema
kosmi~ka Hijerarhija. Ima li realnih osnova za stav da je utvr|ewe shva
tawa Wu ejxa neizbe`na perspektiva? X. Nesbit i P. Eburdin u kwizi
[ta nas ~eka 90-tih? Megatendencije. 2000. g. prori~u da }e budu}a dekada
biti godine dubokog religioznog preporoda ~ove~anstva. Ali to }e biti
religioznost novog tipa. Uticaj tradicionalnih hri{}anskih konfesi
ja }e naglo opasti. U prvi plan }e iza}i sinteti~ki religiozni pogled
na svet zasnovan na dalekoisto~nom misticizmu. Po wihovom mi{qewu,
upravo je shvatawe Wu ejxa ta religija slede}eg milenijuma113.
Ovoj prognozi u potpunosti odgovara porast interesa za isto~ni misti
cizam koji se beleì posledwih desetak godina. Broj ~lanova Teosofskog
dru{tva je ~ak u najboqim godinama bio ograni~en na nekoliko stotina.
[to se ti~e Wu ejx pokreta, broj wegovih pristalica samo u Sjediwenim
Dràvama dostiè 1020 miliona qudi12). Kako kaù X. Nesbit i P. Ebur
din, sledbenici ideologija Wu ejxa su najobrazovaniji i najuspe{niji
qudi koji su se rodili posle Drugog svetskog rata. Upravo ta grupa danas
odre|uje osnovne pravce ameri~kog na~ina ìvota114.
Jedan od kriti~ara religije Wu ejxa prori~e raspad pokreta zbog
toga {to se wegov pogled na svet te{ko moè sloìti sa savremenom
naukom115. Me|utim, nauka i racionalizam uop{te nisu mogli da ometu
nastajawe tog pokreta i wegovo pretvarawe u element masovne svesti, zato
nema posebnih osnova za nadu da }e nauka biti sposobna da ga sru{i. Moè
se svejedno u~initi neverovatnim to da je shvatawe Wu ejxa u stawu da
zahvati celo dru{tvo. Interesovawe za okultno je naj~e{}e ventil kroz
koji izlazi nezadovoqstvo svakodnevnim, racionalnim svetom. Da li se
12)1973.
godine 58% Amerikanaca je imalo iskustvo ekstrasenzorskog doìvqaja, a

27% je imalo kontakt sa du{ama umrlih; 1983. godine su ti pokazateqi porasli
na 66% I 42%. Tira` New Age Journal-a se pove}ao sa 50 hiqada 1983. godine
na 165 hiqada 1989. (Nesbit X., Eburdin P. [ta nas ~eka 90-tih? Megatendencije.
2000. godina. M., str. 337).
13)Zanimqivo
je da je jo{ 1968. god, kada se humanisti~ka psihologija bavila ~isto

psiholo{kim problemima, jedan od wenih osniva~a, Abraham Maslou, prorekao:
Ja moram da kaèm da gledam na humanisti~ki pristup Tre}u silu u psihologi
ji kao na pripremnu etapu za êtvrtu Psihologiju, transpersonalnu, transhuma
nu, orijentisanu pre na Kosmos, nego na ~oveka (The New Age Rage. Ed. Hogt K.,
Yamomoto J. I., New Jarsey, 1987, p. 108).
230
231
Jo{ je zanimqivije to da se interesovawe za misticizam dotaklo i

fizike najracionalnije od prirodnih nauka. Ono je po~elo da se pri
me}uje jo{ u toku revolucije u fizici koja je izazvana ra|awem kvantne
mehanike i teorije relativiteta. Poznato je da su, na primer, Hajzenberg,
Openhajmer, [redinger, Plank i Ajn{tajn ispoqavali interesovawe za
isto~wa~ku filosofiju. Tada je taj interes imao pre karakter hobija, ali
kasnije, 70-tih godina je potraga za paralelama izme|u teorijske fizike i
isto~nog misticizma postala tema specijalnih istraìvawa. Ovde treba
spomenuti kwigu poznatog fizi~ara Dejvida Boma Kvantna teorija kao
pokazateq nove organizacije fizike (1971) i naro~ito kwigu Fritjofa
Kapre Tao fizike: istraìvawe paralela izme|u savremene fizike i
isto~wa~kog misticizma (1975), koja je, za razliku od akademskog rada
D. Boma, izlagala iste ideje u popularnoj formi i postala me|unarodni
bestseler.
U savremenim fizi~kim teorijama se stvarno moè otkriti niz inte
resantnih analogija sa idejama dalekoisto~nog misticizma. Tako, pred
stava o neraskidivoj vezi izme|u posmatra~a i objekta u kvantnoj meha
nici nailazi na odziv u ideji budisti~kog filosofa Nagarxune o tome
da stvari dobijaju svoju prirodu u me|usobnim odnosima. Predstava o
Brahmanu kao o apsolutnom bi}u i istovremeno praznini podse}a na neke
savremene teorije vakuuma. Misao o postojawu duboke veze izme|u porekla
metagalaktike i elementarnih ~estica asocira na drevnu misti~ku ideju
o jedinstvu Makro i Mikrokosmosa. Model pulsiraju}e vasione podse
}a na hindusku predstavu o cikli~nosti razvoja Kosmosa. Isto~wa~ko
mi{qewe, po istraìva~u zen-budizma Alanu Votsu, ima sli~nosti sa
principima teorije relativiteta. Ovome se moè dodati da je konstruk
cija osmostruka puta spasewa Bude bila iskori{}ena u sistematici ele
mentarnih ~estica, a pri~a o biserima Indrine ogrlice je posluìla
kao osnova za jednu teoriju14).
Kao izvor novih, neo~ekivanih ideja dalekoisto~na mitologija stvar
no moè da bude korisna u nau~noj aktivnosti. Ali ipak analogije koje
smo nabrojali, ma kako interesantne bile, u ve}ini slu~ajeva su i ostale
samo analogije. I. Prigoìn i I. Stegers prime}uju da je svojevremeno
racionalizam sholastike odigrao odre|enu ulogu u stvarawu nauke, danas,
po wihovom mi{qewu, u relacijama nauke i religije je prisutan suprotan
proces nauka svojim autoritetom daje na teìni misti~kim tvrdwa
ma117. Uzajamno dejstvo izme|u nauke i orijentalnog misticizma danas je
korisnije za misticizam, nego za nauku. Simptomati~no je u vezi s tim to

da je uspeh u fizici mikrosveta do{ao ne u okviru butstrapnog modela X.
ûa, ve} kao rezultat razvoja tradicionalnijih, zapadnih, teorija118.
Krajem 60-tih godina neurofiziolog Karl Pribram je iskazao hipotezu
po kojoj mozak koristi u svom radu holografski princip obrade i ~uvawa
informacije. Misao o tome da svest predstavqa holografski odraz realno
sti, a u okviru vasione, nije mogla da ne izazove asocijacije sa misti~kim
principom sve u svemu. Uskoro je K. Pribram, mo`da pod uticajem svog
druga Alena Votsa, neograni~eno pro{irio svoju hipotezu i po~eo da po
smatra kao holograme vasionu i sve objekte koji u woj postoje. Hologram je
postao magi~na re~ koja obja{wava sve tajne sveta. Holografski princip
je u{ao u modu. Ve} su ne samo neurofiziolozi, nego i fizi~ari, psiholo
zi, kulturolozi poku{avali da interpretiraju ~iwenice u svetlosti tog
principa. Naro~itu popularnost je stekao me|u nau~nicima bliskim Wu
ejx pokretu, koji su u wemu videli za~etak nove nau~ne paradigme. Radi
se, dakle, ne samo o novoj fizici, nego i o novoj nauci uop{te. Wene
konture wuejxeri vide tako|e u teoriji vasione koja se sama organizuje E.
Jan~a, radovima I. Prigoìna o disipativnim strukturama, S. Grofa iz
transpersonalne psihologije i nove nauke o ìvotu R. [eldrejka.
Da li su nade u ra|awe nove nau~ne paradigme opravdane? Na ovo pita
we je te{ko odgovoriti. Danas se date koncepcije ne slaù u ne{to jedin
stveno. Osim toga, one su veoma raznorodne po svom nivou; ako su radovi
I. Prigoìna i D. Boma ozbiqna nauka, psiholo{ka koncepcija S. Grofa
i nova nauka o ìvotu R. [eldrejka su skup spekulacija. Mnogi od onih
koje wuejxeri svrstavaju u svoje (na primer, I. Prigoìn) te{ko da }e
rizikovati da se podvedu pod novu nauku. To dru{tvo pre pripada vanna
u~nim krugovima. To je svojevrsna pop-nauka koja je neo~ekivano nastala
i stekla autoritet kao i prava nauka, sa svojim institutima i nau~nim
izdawima. Tu se moè, recimo, svrstati ~asopis ReVision i serija New
Science Library iz izdava~ke ku}e [ambala ~iji je urednik psiholog
i metodolog Ken Vilber, a posve}ena je analizi avangardnih aspekata na
uke. [to se ti~e nau~nih instituta, najstariji od wih je Esalen koji
je stvorio poznati aktivista kontrakulture M. Marfi. U wemu su radi
li slede}i poznati aktivisti nove nauke: S. Grof, K. Vilber, E. Jan~,
G.Bejtson.
Filosofija. Uticaj iracionalizma je dotakao i filosofiju nauke. Da
nas ovde ve} postoje koncepcije koje podrivaju tradicionalni racionalni
pristup nau~noj delatnosti. Tako, poznati filosof nauke Pol Fajerabend
u svojoj popularnoj kwizi Protiv metode: poku{aj anarhisti~ne teorije
saznawa (1976) dokazuje da nauka u svojim temeqima nije racionalnija
od mita, religije ili filosofije. On smatra da se u nau~noj delatnosti
14)Prirodne
nauke u borbi sa religioznim pogledom na svet. M., 1988, str. 3435; Kura
kin O. D. Fizika i realnost: o idejnom paralelizmu izme|u savremene fizike i da
lekoisto~ne mudrosti // Matematika, prirodne nauke, kultura. M., 1982, str. 66.
232
233
moè oslawati na ideje koje su pozajmqene iz najrazli~itijih izvora,

ukqu~uju}i misti~ko iskustvo i okultna znawa.
Nauka u principu moè da se sloì sa svakim pogledom na svet, po
{to ona sama to nije. Ono {to se obi~no naziva nau~ni pogled na svet
predstavqa odre|enu filosofsku koncepciju koja se krije u pogledu na
svet kao na materijalni objekt koji funkcioni{e u skladu sa fizi~kim
zakonima. Taj model sveta je nastao tek u Novo vreme, od svih koji su ra
nije postojali on je jedini koji je negirao postojawe duhovne dimenzije.
U epohi Renesanse koja je prethodila Novom dobu nauka je bila organski
element okultnog pogleda na svet i ~inila je deo prirodne magije. Otpav
{i od natprirodnog nauka je u na{em veku ispoqila te`wu da se vrati u
nedra okultizma.
Danas filosofi sve ~e{}e govore o svr{etku epohe koja je po~ela u
Novo doba, i o bliskom ra|awu nove paradigme (pogleda na svet) koju na
zivaju postmodernizam. Kakav }e biti taj novi pogled na svet za sada jo{
nije jasno. Danas mu se obi~no pripisuje negirawe predstave o apsolutnoj
istini, eklekti~nost, izme{anost najrazli~itijih formi kulture. Sve
ove crte otkrivamo i u religiji Wu ejxa.
Stanislav Grof povezuje formirawe novog pogleda na svet sa ponov
nim otkri}em fenomena natprirodnog. Ali taj pogled na svet vi{e ne}e
imati ni{ta zajedni~ko sa predawskim hri{}anstvom (Pravoslavqem),
wegova osnova }e postati okultizam119.
Danas je ideologija Wu ejxa jedini krupni religiozni pokret koji
pretenduje na totalnu sintezu svih sfera ìvota. Wuejxeri smatraju da
}e se u novoj eri nauka, umetnost, filosofija, politika sliti u jedin
stvenu celinu. Osim sa novom fizikom i transpersonalnom psihologi
jom shvatawe Wu ejxa van granica duhovne sfere se asocira uglavnom
sa tri fenomena holisti~kom medicinom, misti~kom ekologijom i kon
cepcijom novog svetskog poretka. Me|utim, uticaj shvatawa Wu ejxa
je u stvari daleko {iri. To se moè pokazati na primeru prodora ideja
Wu ejxa u ekonomiju.
Ekonomija. Wuejxeri se kriti~ki odnose prema savremenoj ekonomiji
koja je zasnovana na konkurenciji i te`wi da se maksimalizuje dobit. Hej
zel Henlerson u kwizi Politika sun~ane ere: alternative ekonomici
(1981) prori~e da }e u novoj eri ekonomski mehanizam biti regulisan
duhovnim vrednostima, da }e konkurencija ustupiti mesto kooperaciji,
monopolizam decentralizaciji. Me|utim, primena shvatawa Wu ejxa
u ekonomiji nije povezana sa tim poluutopijskim projektom. Ispostavilo
se da kori{}ewe metoda kao {to su tarot, meditacija, astrologija, ~ene
ling, kreativna vizualizacija daje ekonomski efekt. U jednom fantasti~
nom romanu Filipa Dika kompanije budu}nosti koriste za prognozirawe
situacije na trì{tu profesionalne vidovwake. Danas ta fantazija po

staje realnost. Astrolog V. Angermajer je ta~no prorekao krizu na berzi
1987. godine i ekonomski pad 1989. godine. Nezavisno od toga da li je on
uspeo da razume neke ekonomske cikluse ili je to bila slu~ajnost, pogodak
prognoze je ostavio utisak na biznismene i dao podstrek razvoju ekonom
ske astrologije120.
Danas mnogi menaxeri po~iwu svoj radni dan kratkom meditacijom.
Kako je pokazala anketa sprovedena me|u predsednicima kompanija dràve
Kalifornija, oko polovine wih koristi ove ili one metode pro{irewa
svesti. Najkrupnije firme kao {to su IBM, Proctor and Gamble, AT&T,
General Motors su zaposlili eksperte za biznis iz Wu ejx pokreta. Danas
ameri~ke korporacije tro{e godi{we oko 4 milijarde dolara na pla}awe
tih konsultacija121.
Medicina. Druga sfera u kojoj shvatawe Wu ejxa donosi prakti~nu
'korist' je medicina. Wuejxeri polaze od ideje jedinstva duha i tela, oni
smatraju da se bolest mora le~iti kako na fizi~kom, tako i na duhovnom
nivou. Svoju medicinu oni nazivaju holisti~kom (celovitom). Ranije na
drilekarstvo i medicina su bili u razli~itim dimenzijama. Danas se
granice me|u wima gube. Ekstrasenzorno le~ewe, akupunktura, manual
na terapija i mnogi drugi netradicionalni metodi su postali zakonit
elemenat savremene medicine. U Sjediwenim Dràvama je ve} stvorena
specijalna dràvna slu`ba koja se bavi testirawem i izdavawem serti
fikata koji daju dozvolu za bavqewe takvim stvarima. Interesovawe za
netradicionalnu medicinu je dobilo me|unarodni karakter. Ne tako davno
pri UNESKO-u je stvorena Me|unarodna asocijacija isceliteqa, a 1992.
godina je od strane te organizacije bila progla{ena za godinu netradi
cionalnih metoda le~ewa.
Politika. Uspostavqawe nove ere zahteva jedinstvo celog sveta, zato
se wuejxeri aktivno trude na tom poqu. U centru wihove politi~ke doktri
ne je borbeni pacifizam i mondijalizam. Doìvqaju totalnog jedinstva
bi}a u kosmi~koj svesti odgovara wihova te`wa da se obri{u sve granice
i svet u~ini homogenim. Ova te`wa nalazi odraz u projektima decentra
lizacije ekonomije (Hejzel Henderson), debirokratizacije i prelaska na
dru{tvo koje se sastoji od autonomnih, samoupravnih jedinica (Merilin
Ferguson). Ujedno s tim drugi oblik prakse wuejxera kontakt sa duhovima
ih tera da vide u novom svetskom poretku produètak kosmi~ke hije
rarhije. Dejvid Spengler i niz drugih poznatih wuejxera gledaju na novu
eru ne samo kao na rezultat duhovne evolucije ~ove~anstva, ve} i kao na
socijalni poredak koji }e doneti Hijerarhija. Otud sklonost wuejxera da
u novom dru{tvu, uporedo sa amorfno{}u, vide i ne{to sasvim suprot
no ~vrstu hijerarhijsku organizaciju. Vera Adler, na primer, prori~e
234
235
da }e u novoj eri planetom upravqati vlada od dvanaest apostola sa

Spasiteqem na ~elu. Ideja svetske vlade je veoma popularna me|u wu
ejxerima. Kongres planete koji su oni sazvali 1983. godine u Torontu se
izjasnio za najhitnije stvarawe takve strukture. Wen za~etak wuejxeri
vide u organizaciji OUN-a.
Osnovno oru|e wuejxera je propaganda. Ovom zadatku sluì niz me|u
narodnih organizacija Wu ejx pokreta. Tu spada, na primer, organiza
cija Gra|ani planete koju je 1972. godine stvorio poznati borac za mir
Donald Kejs i zamenik generalnog sekretara OUN Miler. Za propagandu
svojih ideja wuejxeri aktivno koriste strukture OUN-a i naro~ito UNE
SKO. O stepenu wihovog uticaja ovde govori, na primer, ~iwenica da je
1991. godina progla{ena za godinu Blavacke. Kancelarije organizacija
wuejxera Gra|ani planete i Svetska dobra voqa se nalaze u Wujorku
neposredno u kompleksu OUN-a.
Astrolog Grigorij Kva{a na stranicama ~asopisa Put ka sebi (1993,
br. 2/3) predskazuje dolazak novog pokolewa politi~ara koji }e biti te
sno povezani sa ekstrasenzorstvom i okultizmom. U Sjediwenim Dràva
ma se to ve} de{ava. Tako je kongresmen-demokrat ârls Rouz, predsednik
grupe kongresa za planirawe budu}nosti, pridobijao za svoju delatnost
ekstrasense i spiritiste. On je tvrdio da pribli`no ~etvrtina ~lanova
Kongresa SAD-a ima posla sa takvim stvarima, kao {to su proricawe,
ekstrasenzorstvo, telepatija. Poznato je i to da je biv{i spiker Predstav
ni~kog doma Xim Rajt uzimao ~asove iz tehnike proricawa. Proro~ica En
Geman tvrdi da X. Rajt ima izuzetne ekstrasenzorne sposobnosti. Senatordemokrata Klejborn Pel, predsednik senatskog komiteta za me|unarodne
odnose, poznat je kao propagandista tehnike estrasenzorne recepcije i
poklonik [irli Meklejn122.
Obrazovawe. Predmet naro~ite brige wuejxera je usa|ivawe novog
mi{qewa u glave pokolewa koja dolaze. Jo{ je po~etkom veka Alisa Bej
li u kwizi Obrazovawe u Novoj Eri iza{la s idejom prodora okultizma
u sistem obrazovawa. Danas se taj program aktivno ostvaruje. Wuejxeri
su ne samo stvorili celu mreù nastavnih centara, ve} su prodrli i u
sistem dràvnog obrazovawa. Jedan od wuejxera je ovako objasnio neophod
nost takvog prodora:
Uveren sam da borba za budu}nost ~ove~anstva mora da bude otpo~eta
i izvr{ena u {kolskim u~ionicama od strane u~iteqa koji su pravilno
shvatili svoju ulogu vesnika nove ere. [kolske u~ionice moraju da po
stanu arena konflikta izme|u le{a hri{}anstva koji propada i nove
svesti123.
Prema amandmanu He~a, u dràvnim {kolama je propaganda religio
znih u~ewa zabrawena. Poku{aji da se 70-tih godina u {kole uvede preda
vawe transcedentalne meditacije su se zavr{ili neuspe{no. U dana{wem

trenutku se metode pro{irewa svesti uprkos ustavu predaju u {kolama
barem sedam krupnih gradova Sjediwenih Dràva (kao fakultativni
~asovi).
* * *
Dakle, Wu ejx je vi{emilionski pokret koji se dinami~no razvija i
ispoqava u svim sferama ìvota dru{tva. Mada danas broj tradicional
nih hri{}ana prevazilazi u znatnoj meri broj wuejxera, treba uzeti u obzir
da porast uticaja shvatawa Wu ejxa nije modni hir, ve} jaka tendencija
povezana s tim da veoma odgovara duhovnoj situaciji na{e epohe. U celom
nizu slu~ajeva Wu ejx je potpuno neodoqiv za savremenog ~oveka:
1. Karakteristika savremene kulture je pluralizam. Predstava o tome
da postoji ne{to {to se zove apsolutna istina, obavezna za sve, danas je
jednostavno iza{lo iz mode. Odustajawe od pojma istine kao kategorije mi
{qewa se dotaklo ~ak i nauke, da i ne govorimo o filosofiji i religiji.
Ideja da samo jedna religija poseduje istinu se savremenom ~oveku ~ini
potpuno besmislenom. I ne samo to, pretenzija na posedovawe apsolutne
istine se danas moè u~initi ~ak opasnom. Mnogi smatraju da treba da
se odreknemo pretenzija na apsolutnu istinu u svim spornim pitawima
koja se ti~u pogleda na svet, po{to je od misli ja posedujem istinu samo
jedan korak do zakqu~ka zna~i vi treba da mi se pot~iwavate. U dvadese
tom veku netolerancija je postala jedan od najstra{nijih grehova. Stoga je
hri{}anstvo koje insistira na svojoj iskqu~ivosti i gleda na sve ostale
religije kao na la`ne puteve ka Bogu danas nepopularno. U o~ima savre
menika ono biva poraèno u borbi protiv dalekoisto~ne filosofije ko
ja omogu}ava da se sve religije tretiraju kao razli~iti putevi ka jednoj
istini. Univerzalizam ~ini shvatawe Wu ejxa veoma privla~nim za
savremenog ~oveka. Upravo se taj pogled na svet danas ~ini najpogodnijim
za ujediwewe na{eg razjediwenog sveta. Kako kaè poznati ideolog ze
lenih J. Huber, {irewe orijentalne filosofije i teorija miroqubive
koegzistencije predstavqaju dve strane jednog istog procesa124.
2. Sve ve}a integracija sveta i svest o dubokoj me|usobnoj povezanosti
izme|u zemaqa stimuli{e mi{qewe u globalnim kategorijama. Isto~wa~
ki misticizam, kao i ideologija Wu ejxa imaju ve}u sklonost prema glo
balisti~kom mi{qewu, nego hri{}anstvo. Nije slu~ajno {to je prorok
noosfere V. I. Vernadski u tom pogledu vi{e cenio isto~wa~ku filoso
fiju15). Karakteristi~na za dalekoisto~ni misticizam ideja jedinstva
15)U
kwizi Filosofske misli naturaliste (glava Nau~na misao kao planetna poja
va) V. I. Vernadski je, konkretno, pisao: Filosofija Orijenta, uglavnom Indije,
u vezi sa novim stvarala~kim radom koji se u woj de{ava pod uticajem ulaska u
236
237
celog sveta, kao i jedinstva svega ìvog, doprinosi odustajawu od antropo

centrizma i daje mogu}nost za uspostavqawe harmoni~nijih odnosa sa pri
rodom. Popularnost orijentalne filosofije, kako je primetio F.Kapra,
se obja{wava umnogome time {to je ona ekologi~nija od hri{}anstva.
Stvarno, aktivnost hri{}ana u ekolo{kom pokretu je barem za stepen ni
à nego kod wuejxera. Katoli~ka crkva svojom pozicijom neprihvatawa
kontraceptivnih sredstava izaziva optu`be na ra~un hri{}anstva zbog
zao{travawa problema prenaseqenosti. Sve ovo nagoni mnoge da u shvata
wu Wu ejxa vide jedini duhovni izlaz iz ekolo{ke krize.
3. Savremeni ~ovek je izgubio sposobnost da veruje u dogmate. On je
sklon da prihvati bilo koju doktrinu samo na osnovu logi~kih dokaza
ili ~ulnih podataka. Me|utim, u osnovi hri{}anstva je vera. Bog je za
hri{}ane objektivna realnost, ali da se dokaè Wegovo postojawe ili
primi preko ~ula je nemogu}e. Po mi{qewu hri{}ana, postoji poseban,
tre}i put poznawa kroz veru. Upravo u tom aktu Bog daje ~oveku potvrdu
Svog postojawa i omogu}ava razumevawe religioznih istina. Svojim tru
dom ~ovek ne moè da zadobije poznawe Boga. Dalekoisto~ni misticizam
nudi jedan drugi put Bog se nalazi u subjektivnoj realnosti ~oveka, da
bi se u{lo u kontakt sa natprirodnim svetom dovoqno je pravilno ura
diti ve`be meditacije. Za savremenog, orijentisanog na nauku ~oveka,
takav eksperimentalni pristup poznawu natprirodnog sveta se ~ini
neoborivim.
4. Oslobo|ewe od vlasti prirode je pokidalo ose}aj zavisnosti ~oveka
od Boga. Kako je primetio ateistateolog Ditrih Bonhofer, svet je postao
punoletan, ~ovek danas èli samostalno da re{i sve svoje probleme, ukqu
~uju}i i one iz sfere duha. Kako prognoziraju futurolozi, slede}e stole}e
}e postati vek psihotehnike. O tome, konkretno, svedo~i {iroki pokret
za fizi~ko i psihi~ko samousavr{avawe koji se pojavio posledwih 20-tak
godina. Religija Wu ejxa ne samo da aktivno koristi u svojoj praksi wego
ve metode, ve} ih i duhovno osve}uje. Zato ~ak i one grupe ~ija aktivnost
nema veze sa okultizmom postepeno potpadaju pod uticaj religije Wu ej
xa (na primer, Asocijacija humanisti~ke psihologije koja je po~ela kao
udruèwe psihologa koji se bave problemom stvarala~ke samorealizacije
je posledwih godina postala element i sastavni deo pokreta Wu ejxa).
Hri{}anstvo koje je skoncentrisalo pa`wu na problem gre{nosti i zavi
snosti ~oveka od Boga za razliku od shvatawa Wu ejxa ima danas mawe
{anse da stane na ~elo pokreta za razvijawe qudskih potencijala.
5. Aktivnost savremenog dru{tva je pot~iwena principu efektivno

sti. Ako se religija pokaè ekonomski isplativom, ona ima {anse da
dobije podr{ku. Za razliku od hri{}anstva religija Wu ejxa ima mogu}
nost da ponudi metode koje pove}avaju efektivnost proizvodwe. U nekim
slu~ajevima preduzima~i se trude ve} da ih nasilno uvedu u praksu. Kao
primer moè da posluì skandal koji je izbio oko firme Pacific Bell ~ija
administracija je poku{ala da natera svih 67 hiqada svojih saradnika da
koriste u radu tehniku pro{irewa svesti koju su preporu~ili eksperti
za biznis iz Wu ejx pokreta125. Sam ekonomski mehanizam, na taj na~in,
nagoni dru{tvo da pravi izbor u korist Wu ejx ideologije.
6. Danas je dominiraju}i tip odnosa prema ìvotu postao hedonizam.
Seksualna revolucija koja se nedavno odigrala je oslobodila ~oveka od
zabrana u telesnoj sferi. Te`wa za dobijawem zadovoqstva umnogome od
re|uje tako|e i wegov odnos prema kulturi. Shvatawe Wu ejxa idealno
odgovara toj situaciji: ono nudi ~oveku ~itav spektar uìvawa od ~isto
fizi~kih do duhovnih. Ono je hedonisti~ko po svojoj prirodi i zato pobe
|uje u odnosu na hri{}anstvo koje i daqe nastojava na nu`nosti ograni
~avawa telesnih èqa i smirewa u sferi duha.
7. Osobenost savremene epohe je narcisizam usredsre|enost ~oveka
na vlastito ja. S druge strane, na{ vek je postao doba ra|awa masovnog
dru{tva koje niveli{e li~nost. Usamqena gomila je termin kojim je
tu paradoksalnu situaciju izrazio sociolog D. Rismen. Wu ejx religi
ja, koja teì da sve probleme re{i posredstvom kultivisawa ja i koje
stapa du{e individua u jedinstvenu planetarnu svest, idealno izraàva
psihologiju usamqene gomile. Hri{}anstvo je u tom pogledu wen potpu
ni antipod ono na paradoksalan na~in sjediwuje nadli~nosnu etiku za
snovanu na sluèwu Bogu i bli`wima sa predstavom o vrednosti qudske
li~nosti.
8. Hri{}anstvo je nastalo, pre svega, kao religija onih koji pate i
potla~eni su. Ali danas se ve} ceo niz zapadnih zemaqa pretvorio u oazu
blagostawa. Savremena elita koja je sabrala u svoje ruke ogromnu poli
ti~ku i ekonomsku vlast ima potrebu za drugom religijom. Jo{ u vreme
misionarskih putovawa Vivekanande na Zapad (kraj 19. veka) wegovi sled
benici su postali uglavnom obezbe|eni i obrazovani slojevi dru{tva.
Udovoqavawe materijalnih potreba i te`wa ka socijalnom napretku u
celini za wih nije bio nasu{ni problem. Ba{ zato su bili tako pogodni
za usmeravawe ka samousavr{avawu. Po mi{qewu Raxni{a, za istinsko
religiozno progledavawe je sposoban samo ~ovek koji je sit. U vezi s tim
nije slu~ajno {to su sledbenici Wu ejx pokreta najobrazovaniji i najbo
gatiji qudi Amerike. Ako Wu ejx shvatawe postane religija savremene
elite, ono }e se neizbe`no pretvoriti u vladaju}i pogled na svet.
indijsku kulturu zapadne nauke, predstavqa za nauke o ìvotu mnogo ve}i interes
od zapadne filosofije koja je duboko proèta ~ak i u materijalisti~kim svojim
delovima impulsima jevrejsko-hri{}anskih religioznih traèwa.
238
9. Osobenost na{e epohe je emancipacija èna. X. Nesbit prori~e

da }e budu}ih deset godina postati doba aktivnog dolaska èna u sferu
politike i ekonomije. Wu ejx shvatawe u tom pogledu se nalazi u pogod
nijem poloàju, jer ono, za razliku od hri{}anstva, obogotvorava ènski
pol, pa i u duhovnom pogledu. Wuejxeri vole da porede Boga ne sa Ocem,
nego sa Majkom.
X. Lavlok, autor koncepcije Gee Majke-Zemqe pi{e o neizbe`nosti
propadawa mu{ke, agresivne religioznosti hri{}anstva i wene zamene
miroqubivom, ènskom religiozno{}u Wu ejx pokreta. Po mi{qewu
wuejxera, ona }e mo}i ne samo da ujedini ~ove~anstvo, nego i da obezbedi
harmoniju sa prirodom. Ova ideja je postala osnova pokreta ekofemini
zma, tesno povezanog sa Wu ejx ideologijom.
Karakteristi~na crta samog Wu ejx pokreta je mno{tvo èna u wemu.
Mnogo ih je ne samo me|u medijumima, ve} i u redovima onih koji pou~ava
ju boànskoj mudrosti. Merilin Ferguson, Hejzel Henderson, Vera Adler
sve one su ne samo proroci nove ere, ve} i aktivne feministkiwe.
10. Hri{}anstvo se te{ko moè uskladiti sa evolucionisti~kim
predstavama. Uskla|ivawe je do sada postizano obi~no po cenu kr{ewa
dogmata. Stoga se predawski hri{}ani pre drè u~ewa o Bo`jem stvara
wu ni iz ~ega. Me|utim, danas gospodare evolucionisti~ke predstave o
svetu. Okultni evolucionizam Wu ejx shvatawa, kakve god fantasti~ne
forme imao, je ipak bliì savremenom svetu od hri{}anskom u~ewu o
stvarawu kosmosa.
11. Danas ~ovek ìvi u okruèwu tehnosfere koju je sam stvorio.
Katoli~ki sociolog J. [izdek u vezi s ovim prime}uje da okruènost
tehni~kim proizvodima koji demonstriraju qudsku mo} postaje izvor sa
mosabla`wivawa. Gde po{tovawe ~oveka dolazi do obogotvorewa istog,
tamo vi{e nema mesta za veru u Boga pi{e on126.
Wu ejx religija zasnovana na ideji boànstvenosti ~oveka i wegovoj
sposobnosti za beskona~nu evoluciju, boqe odgovara nau~no-tehni~kom pro
gresu od hri{}anstva koje pesimisti~ki gleda na budu}nost i usredsre|uje
~oveka na doìvqaju svoje nemo}i i zavisnosti od Boga. Wu ejx shvatawe
je delimi~no nasledilo negativan odnos prema tehnici karakteristi~an
za kontrakulturu. Me|utim, danas me|u wuejxerima je popularnija ideja
harmonije izme|u tehnike i duhovnosti. Na primer, [irli Meklejn pi{e
o nu`nosti sinteze zapadne tehnologije i isto~ne tehnike promene svesti
ili, kako se ona izraàva, duhovnih tehnologija.
Sa hri{}anske ta~ke gledi{ta, po{to tehnika daje ~oveku ogromnu
vlast nad svetom, ona za wega predstavqa svojevrsnu sablazan, jer postaje
izvor gordosti. Tehnika moè, s jedne strane, da iskvari ~oveka daju}i mu
mogu}nost da previ{e lako zadovoqava svoje potrebe, ne u znoju lica
(Postawe, 3,19),
239
kako to zahteva Gospod. S druge strane, ona postavqa pred

~oveka povi{ene zahteve i tera ga da se okre}e skrivenim rezervama psihe.
Ovde otkrivamo oblast tesnog kontakta Wu ejx religije sa savremenom
tehnikom ona ne samo da sakralizuje tehni~ki progres, ve} i nudi metode
psihotreninga koje omogu}avaju da se pove}a efektivnost proizvodwe.
Tehnika je jedan od faktora konsolidacije sveta danas. Kompjuterske
mreè i sredstva za masovno informisawe su pretvorili planetu u jedin
stven informacioni sistem. U principu, kompjuterizacija daje mogu}
nost stvarawa centralizovanog sistema kontrole kupovine i prodaje. To
se moè ovako zamisliti: svaki ~ovek }e dobiti individualni kod koji
odgovara wegovom ra~unu. Nevidqiv za qudsko oko, on }e se nanositi na
telo (recimo, na ruku ili ~elo) i ra~unati u trenu kupovine ili prodaje.
Ovaj bezazleni, sa svakodnevne ta~ke gledi{ta, projekat nagoni hri{}ane
da budu oprezni i da se sete poznatog mesta iz Apokalipse:
I u~ini sve, male i velike, bogate i siroma{ne, slobodwake i robo
ve, da im dadu ìg na desnoj ruci wihovoj ili na ~elu wihovom, da niko ne
moè ni kupiti ni prodati, osim ko ima ìg, ime zvijeri ili broj imena
wezina (Otk. 13,1617).
Mno{tvo izu~avalaca vide u ovome proro{tvo o komjuterskom siste
mu kontrole trì{ta. Specijalista za kompjutersku tehniku Tejks Mars
zasniva ovu misao u svojoj kwizi Trzaj ka Armagedonu (1981).
Za razliku od hri{}anstva, Wu ejx je li{en takvih sumwi u pogledu
kompjuterizacije. [tavi{e, samo novodopsko mi{qewe pokazuje sklonost
ka kompjuterskim analogijama. U duhovnom svetu wuejxera vladaju bezli~
ni zakoni. Sam Kosmos u wihovoj interpretaciji se pretvara u ogromni
duhovni mehanizam. X. Lili u kwizi Modelirawe Boga (1985) izdvaja dva
lika Kosmosa svesno ìvo bi}e i kosmi~ki kompjuter127. Novodopsko
negirawe jedinitosti li~nog ja izjedna~ava ~oveka sa duhovnim meha
nizmom. Xon Lili, na primer, tretira qudski mozak kao biokompjuter.
Kako smo ve} spomenuli, prema nekim projektima wuejxera upravo }e kom
pjuterske mreè biti iskori{}ene za ujediwewe individualnih du{a u
jedinstven op{teplanetni Megarazum.
Osim kompjutera, drugi najva`niji element tehnike okrenute ~oveku
su sredstva za masovno informisawe, i konkretno, televizija. Ne moè
se re}i da hri{}anski teolozi nisu u stawu da se prilagode sredstvima
telekomunikacije. X. Nesbit naro~ito podvla~i wihovu sposobnost da
uspe{no spoje arhai~ne biblijske doktrine sa ultrasavremenom tehnikom
emitovawa128. O tome svedo~i popularnost hri{}anskih TV emisija. Ali
ipak, postoje}e tendencije govore o neminovnom opadawu wihovog utica
ja: Crkva sve vi{e predaje televiziju Wu ejx pokretu. To je povezano
ne samo sa krizom Crkve, nego i sa samom specifi~no{}u sredstava za
240
241
masovno informisawe. Hri{}anstvo po svom sklopu ima mawe srodnosti

s medijima. Neodvojiv element duhovnog ìvota hri{}anina je ~itawe
Svetog Pisma i itija svetih. Tekst Svetog Pisma i pouke Svetih Ota
ca imaju u o~ima veruju}ih naro~it sve{teni smisao koji ne moè biti
zamewen nikakvim videomaterijalom. Tekst Biblije i itija svetih su
napisali qudi potpuno druge epohe i oni odraàvaju svoj doìvqaj sve
ta, i izu~avawe toga zahteva odre|eni napor. U Wu ejx shvatawu takvih
svetih tekstova nema, zato se ono lako prenosi preko sredstava za javno
informisawe. Po{to je televizija danas u odre|enoj meri istisnula
~itawe, Wu ejx shvatawe ima vi{e {anse da zadobije popularnost od
hri{}anstva.
Filosof Mar{al Mekluan tretira sredstva informisawa kao osnovu
koja ra|a svest odre|enog tipa. Po wegovom mi{qewu, televizija i sred
stva za javno informisawe oblikuju danas novu svest koja u sebi sjediwuje
mitsko mi{qewe karakteristi~no za drevna dru{tva sa usmenom komuni
kacijom i racionalno mi{qewe ~ija je osnova bilo {tampawe kwiga. Uz
svo preterivawe karakteristi~no za koncepcije Mekluana, nije mogu}e
ne videti da televizija stvarno ostavqa dubok utisak na svest ~oveka.
Ona ne samo da ga ispuwava odre|enom informacijom, ve} i odre|uje sam
karakter wegove aktivnosti, ~ine}i da postane otvoreniji za praksu Wu
ejxa. Ako ~itawe stimuli{e konstruisawe slika i samostalno tragawe
za smislom, televizija nudi gotove slike i sugeri{e pasivno predavawe
doìvqajima.
Sredstva za javno informisawe stvaraju kaleidoskop slika i sièa ko
ji su slabo me|usobno povezani. Delovawe te bujice na svest, po mi{qewu
sociologa A. Mola, dovodi do formirawa naro~itog tipa kulture koju je
on nazvao mozai~nom. Wena karakteristi~na crta je odsustvo unutra{we
povezanosti i eklekti~nost129. To je ~ini otvorenom za Wu ejx ideolo
giju u ~ijoj su osnovi iste crte.
Hri{}anski socijalni filosof Najl Poustman tako|e prime}uje da
se pod uticajem sredstava javnog informisawa i, konkretno, televizije
danas formira nova svest. Ako je ranije kultura bila orijentisana na
re~, savremena kultura sve vi{e postaje ikonografska orijentisana na
sliku. Kwiga ustupa mesto videu. Koncentracija koja je karakteristi~na
za ~itawe se zamewuje pasivnim predavawem slikama koje televizija emi
tuje; logiku zamewuju ~ula i asocijacije; apstraktne pojmove konkretne
slike; kontinuum sakupqenog znawa eklekti~ni i protivre~ni video
materijal. Druge osobine nove kulture po N. Postmanu su odustajawe
od predstave apsolutne istine; orijentacije na uìvawa i vrednosti
zasnovane na hitnom nagra|ivawu; li{enost ose}aja istorije i te`wa za
prebivawem u sada{wem vremenu130.
Popularne seanse V. Ka{pirovskog i A. ûmaka su pokazale da se hip

noti~ki i okultni uticaj moè prenositi preko televizijskih kanala. Po
mi{qewu Tamare Globe, razvoj televizije se toboè nalazi pod uticajem
okultnih sila, konkretno planete Uran. Od ove planete tako|e zavisi us
postavqawe na Zemqi nove ere. Tamara Globa prori~e da }e 1996. godine,
kada Uran bude u Vodoliji, televizija doìveti nekakav revolucionar
ni skok i odigrati va`nu ulogu u uspostavqawu nove ere131. Neki drugi
proroci Wu ejxa tako|e ukazuju na naro~itu ulogu televizije prilikom
uspostavqawa na planeti nove ere. Na primer, Benxamin Krim pi{e da
}e se Majtreja u trenutku svog zacarewa telepatski obratiti svim stanov
nicima planete i odjednom se pojaviti na ekranima svih televizora132. Sve
to primorava neke hri{}ane da se sete mesta iz Apokalipse koje glasi da
}e la`nom proroku biti dato da liku zvijeri dade duh, da lik zvijeri i
progovori i u~ini (Otk. 13,15). Oni vide u tim re~ima proro{tvo o ulozi
televizije u uspostavqawu vlasti antihrista.
Tehnika sama po sebi je duhovno neutralna. Ona moè da bude iskori
{}ena kako za dobro, tako i za zlo. Me|utim, poro~nost ~oveka postaje
uzrok toga {to tehnika postaje ne{to demonsko. Ona po~iwe da igra ulo
gu zmije-ku{a~a i da gura ~oveka u zagrqaj la`ne duhovnosti. Ameri~ki
sociolog A. Zurher prime}uje da savremenom nau~no-tehni~kom progresu
odgovara drugi tip religiozne svesti od onog koji postoji u hri{}anstvu.
A Zurher ga ozna~ava terminom okeansko Ja i odre|uje kao svest koja je
zasnovana na univerzalnim vrednostima, apstraktnim idejama i mistici
zmu133. Ove osobine sasvim odgovaraju Wu ejx religiji. Okeanskom Ja,
kako proisti~e iz re~enog, odgovara ne samo tehni~ka baza savremenog
dru{tva, ve} i duhovna situacija epohe u celini.
Nova svest i zemqe tre}eg sveta. Wu ejx ideologija pre svega
pripada razvijenim zemqama Zapada. To, me|utim, ne zna~i da van wihovih
granica ne postoje pretpostavke za wegovo formirawe. Na primer, u ze
mqama u razvoju se svest bliska Wu ejxu stvara na osnovu sinkreti~kih
i paganskih kultova. To se moè pokazati na primeru umbande kulta ko
ji je nastao u Brazilu i predstavqa me{avinu katolicizma sa lokalnim
verovawima Indijanaca i Crnaca. Katolicizam u umbandi je uglavnom
predstavqen po{tovawem svetih i Djeve Marije (svaki svetac je, pritom,
predstavqen i jednim od lokalnih duhova). Osnova prakse umbande je us
postavqawe kontakta sa duhovima i magija.
Zanimqivo je da je sredinom 20. veka ovaj lokalni i ~isto prakti~ni
kult pokazao sklonosti ka univerzalizmu. Na prvom kongresu umbandi
sta koji je odràn 1941. godine u Rio de eneiru jedan od bogoslova je
izjavio: Umbanda sinteti{e sve religijske tokove, ona je skupila u sebi
osnove svih religija i rezimira osnove svih filosofija. Ova pretenzija
242
243
na univerzalnost je, naravno, preterana, me|utim, umbanda je stvarno sa

èla u sebi elemente najrazli~itijih religioznih tradicija. Teosofija,
antroposofija, joga, budizam fragmenti svih ovih sistema postoje u um
bandi. Naro~itu ulogu u ovom kultu igra spiritizam (uglavnom u inter
pretaciji francuskog okultiste Alena Kardeka). Spiritizam u umbandi
je zakoniti nastavak paganskih religija Indijanaca i Crnaca u kojima
va`nu ulogu igra trans i kontakt s duhovima134. Danas je u toku proces
konsolidacije umbandista u jedinstvenu op{tenacionalnu organizaciju.
Umbanda se fakti~ki pretvara u nezvani~nu dràvnu religiju Brazila.
Udruèwa umbandista aktivno u~estvuju u predizbornoj kampawi. Wihov
uticaj je toliki da gradske vlasti nekoliko velikih brazilskih gradova
moraju da pruàju finansijsku podr{ku ovom kultu.
Kao i Wu ejx, i umbanda se odlikuje eklekti~no{}u i sposobno{}u
da primi elemente najrazli~itijih religioznih sistema. Spiritizam um
bande odgovara ~enelingu u praksi Wu ejxa. Na Globalnom forumu reli
gija odrànom u Rio de eneiru u julu 1992. godine pod pokroviteqstvom
OUN-a do{lo je do bratimqewa umbandista i vra~ara iz najrazli~itijih
zemaqa sa wuejxerima.
Nova svest i Rusija. Svest bliska po duhu Wu ejxu se stvara i u
zemqama biv{eg komunisti~kog bloka. U Rusiji se taj proces komplikuje
jo{ i time {to ovde jo{ odavno postoji analog Wu ejx pokreta u vidu
mnogobrojnih pristalica teozofskog u~ewa Reriha (iva etika, agni-jo
ga). Dovoqno je, recimo, baciti pogled na bro{uru Neizbe`nost neobi~
nog (Novosibirsk, 1991) (intervju sa A. Dmitrijevom) i otkri}emo isti
onaj skup poznatih ideja: predstavu Zemqe kao ìvog razumnog organizma,
upozorewe na ekolo{ku katastrofu koja preti planeti i nada u misti~ki
preporod ~ove~anstva koji priprema [ambala i weni poslanici lete}i
tawiri. iva etika, naravno, nije sasvim identi~na religiji Wu ejxa.
Od ideja koje razlikuju agni-jogu od verovawa wuejxera treba posebno ista
}i dve, to je neprihvatawe mogu}nosti osloba|awa tela i nada u naro~itu
ulogu Rusije u novoj eri.
Vera u sjajnu budu}nost Rusije je uop{te veoma karakteristi~na za ru
ske okultiste. Oni se nadaju da je Rusija svojim patwama ve} isplatila
svoje karmi~ke dugove i da }e u bliskoj budu}nosti mo}i da izvr{i duhov
ni proboj. Tamara Globa u zborniku Vodolija znak Rusije (M., 1992, str.
58) pi{e da }e se upravo u Rusiji roditi budu}i Spasiteq16).
Dve zemqe Rusija i Amerika nalaze se na {avu izme|u Istoka i

Zapada. Za ameri~ke transcendentaliste, konkretno Ralfa Emersona,
sredi{wi poloàj Amerike je bio pokazateq toga da }e upravo ovde bi
ti ostvarena sinteza mudrosti Istoka i Zapada. Blavacka je perspekti
ve ra|awa {este rase tako|e povezivala sa Amerikom. S druge strane,
Alisa Bejli je ukazivala na naro~itu ulogu Rusije u uspostavqawu nove
ere. U pro{losti je Rusija dala svetu ~itavu plejadu ~uvenih okultista
Blavacku, Jelenu i Nikolaja Rerih, Gur|ijeva, Uspenskog. Danas se du
hovni vakuum koji je zavladao posle pada komunisti~kog reìma aktivno
ispuwava okultnom sve{}u. Bez obzira na sve, nade koje okultisti imaju
u vezi sa Rusijom su o~igledno iluzorne. Stvar nije samo u tome {to je
Ruska Pravoslavna Crkva jedna od najkonzervativnijih u svetu. Okolno
sti su takve da je Rusiji u istorijskom periodu koji sledi odre|ena uloga
provincije, prirepka razvijenijih zemaqa. Wu ejx je produkt pre svega
zapadne civilizacije.
U proro~anstvu o padu Vavilona se u predstavi o prestonici carstva
antihrista prepoznaje vrhunac urbane trì{ne civilizacije. O toj veli
koj bludnici je re~eno: èstokim vinom bluda wezina napoji{e se svi
narodi (Otk. 18,2). Rusija je svojevremeno napojila svet otrovom komunizma.
Ali izvor nove religiozne svesti se o~igledno ovde ne nalazi.
Gospod Isus Hristos je do{ao na Zemqu u trenutku kad je civilizovani
deo zapadnog sveta bio objediwen u okviru Rimske imperije. To je obezbe
dilo brzo {irewe jevan|elske vesti. Karl Jaspers u kwizi Smisao i svr
ha istorije kaè da je u na{e doba zahvaquju}i integraciji svet postao
u izvesnom smislu mawi od Rimske imperije135. Pad ateisti~kih reìma
u Rusiji i zemqama Isto~ne Evrope je najva`niji korak na putu integra
cije sveta. Nije slu~ajno {to je bro{ura M. S. Gorba~ova Perestrojka i
novo mi{qewe za nas i za sav svet, bez obzira na svoju banalnost stekla
popularnost me|u wuejxerima. Oni gledaju na Gorba~ova kao na ~oveka ko
ji izvr{ava planove Hijerarhije za ujediwewe sveta i pripremu za dola
zak mesije. [ri înmoj koji je sprovodio meditacije mira pri OUN-u
16)Od
agni-joga se mogu ~uti dobre re~i na ra~un Crkve, me|utim, na{i okultisti su
u su{tini prema woj raspoloèni neprijateqski i teè pre paganstvu. Evo, na pri
mer, kakvu ocenu Crkve je dao D. V. Kandiba: Delimi~no raskrinkana u socijalizmu
judejska Crkva je po~ela da se ugne`|uje u vi{e e{alone nove vlasti i ima dogo
vor s wom. I opet se ruski narod podvrgava tu|em judejsko-hri{}anskom opijumu...
Staroruska {kola hipnotizera, ekstrasensa i narodnih isceliteqa koju smo mi

ponovo stvorili je sa velikim trijumfom uspostavila u celom svetu prioritet Ru
sa u trans- kulturi... Izuzetni prakti~ni rezultati na{e {kole unose apsolutnu
uverenost u to da je hri{}anstvo na ruskoj zemqi od sad pobe|eno i da }e staroruske
Vede zameniti judejsko-hri{}ansku Bibliju (Kandiba D. V., Kandiba V. N. Osnove
SK-terapije, Kijev, 1989, str. 31).
Ni{ta mawe odlu~na nije ni Tamara Globa, ona smatra da je vreme sila koje pro
ri~u kraj sveta i razqu}uju Vodoliju do{lo do kraja. Ona upozorava da kada Vodoliju
izbezume, ona postaje slobodna od àlosti, apsolutno neustra{iva, u woj dolazi
do preokreta pravi astralni vojnik (Vodolija znak Rusije. M., 1989, str. 56).
244
245
u Wujorku je posvetio mahatmi Gorba~ovu celu seriju himni i pesama.

U zborniku Jedan svet za sve: konture globalne svesti (M, 1991) lider
perestrojke se na{ao u istom dru{tvu sa tako poznatim prorocima Wu
ejxa kao {to su Fritjof Kapra i Hejzel Henderson.
Proces perestrojke je sada zahvatio sav svet. Merilin Ferguson po
~iwe kwigu Zavera Vodolije re~ima o neprimetnom, ali globalnom po
svojim posledicama radu na duhovnoj transformaciji dru{tva koji je u
toku danas u svetu. Znaci tog procesa se mogu videti ne samo u sovjetskoj
perestrojci, nego i u dolasku na vlast u SAD nove administracije. Ako je
Ronald Regan izraàvao u svojoj politici voqu konzervativnih hri{}ana,
Bil Klinton je ve} politi~ar novog tipa. Mada je baptista po veroispo
vesti, to mu ne smeta da se zalaè za odbranu prava homoseksualaca, reci
mo. [to se ti~e zamenika predsednika Ala Gora u wegovim pogledima
na svet se moè otkriti neposredni uticaj religije Wu ejxa. U svojoj
kwizi Zemqa na tasu vage: ekologija i qudski duh on potpuno ponavqa
razmi{qawa wuejxera o nu`nosti duhovne revolucije kao puta izlaska
iz ekolo{ke krize. Za ilustraciju misli o prisustvu Boga u prirodi i u
~oveku on koristi holografski princip, omiqen kod wuejxera136. New
Age Journal (jul-avgust 1992.) je sa rado{}u stavio fotografiju Ala Go
ra na svoje korice137.
Dakle, sama situacija u savremenom svetu u svom duhovnom, socijalnom
i tehni~kom aspektu doprinosi odustajawu od hri{}anstva i u~vr{}ewu
ideologije Wu ejxa. Jo{ nedavno je u okultnoj sredini vladao ezoterizam.
Danas je okultizam egzoteri~an on je otvoren za sve. âk se ni najsumwi
viji projekti o~i{}ewa Majke-Zemqe posebno ne kriju. Mi smo svedoci
zavere koja proìma sav svet. To je zavera Vodolije. Te{ko da je mogu}e
spre~iti, po{to je to, ako moèmo da se posluìmo nazivom romana Her
berta Velsa, otvorena zavera. Za savremeni svet, li{en hri{}anskih
vrednosti, put Wu ejxa se ~ini prirodnim i jedino mogu}im. Stvarno,
ko bi danas pomislio da kaè ne{to protiv integracije sveta, globalnog
mi{qewa i pluralizma u pitawima pogleda na svet? Stvar je, me|utim,
u tome da van Boga ~ak i dobre namere mogu da dovedu ~oveka do ludosti.
Qudi su se jednom ujedinili da bi sagradili Vavilonsku kulu. Ujediwewe
sveta ~iji smo svedoci danas }e nesumwivo postati pretpostavka za novi
juri{ na nebo. Me|utim, kako glase proro~anstva Biblije, taj poku{aj }e
se zavr{iti padom Vavilona i krahom carstva antihrista.
svetu mora da dostigne svoju zrelost, i dobro i zlo. Kona~an ciq istorije
je pobeda Carstva Bo`jeg. Kraj razvoja ovog sveta }e biti zacarewe anti
hrista. Carstvo Bo`je }e zavladati ne zbog postepene evolucije i razvoja,
nego tek posle svetske katastrofe. Kraj istorije nije hristijanizacija
sveta sve do potpune pobede hri{}anskih vrednosti u svim sferama posto
jawa, nego sve ve}e neprijateqstvo sveta prema Crkvi do kona~nog izbaci
vawa hri{}anstva iz sfere kulture takav je tok istorije.
Biblijska proro~anstva kaù: Hristos jo{ nije do{ao na Zemqu ne
zato {to svet nije u dovoqnoj meri hri{}anski; naprotiv, On nije do{ao,
jer svet nije jo{ dovoqno odstupio od Boga. Pred kraj istorije ne}e do}i
do mira, ve}, naprotiv, do poja~awa borbe, ne}e do}i do saveza izme|u Bo
ga i ovosvetske ta{tine, ve} do dubokog konflikta me|u wima. Religija
antihrista koja obogotvorava ~oveka }e ostvariti najsna`niji poku{aj
da ukloni posledice greha, ne odstraniv{i sam greh. To je kraj istorije,
svr{etak razvoja cele kulture tu|e Bogu. Ta kultura }e biti vrhunac qud
ske pobune, poku{aj da se ostvari juri{ na nebesa.
ôveku li{enom duhovnog vida }e se ~initi da svet dostiè svoj tri
jumf. Po svedo~anstvu Pisma, pojavi}e se takav kulturni model koji }e,
o~ito, zadovoqiti hiqadugodi{wu ~e`wu ~ove~anstva. Na wenom ~elu }e
biti mo}an ~ovek koji }e biti prijateq naroda, zahvaquju}i ~emu }e se
narodi izbaviti od ratnih opasnosti. Kao organizator ~ove~anstva on }e
uneti red u beznade`ni haos masa. On, vrhunac qudske mo}i, on, antihrist,
}e pobuditi ogromno odu{evqewe i uliti svest o sigurnosti i miru, a kao
gospodar sveta }e zahtevati boànske po~asti za sebe samog.
Ali sve ovo }e se de{avati bez Boga, bez blagodati, samo na osnovu nade
u sebe, kroz slavqewe sopstvene sile i obogotvorewe qudskog duha. Stoga
}e onog ko se bude protivio antihristu nazvati neprijateqem ~ove~anstva,
buntovnikom, i zbog toga uni{titi. Sistem antihrista }e predstavqati
spoj dràve i religije, on }e biti anticrkva koja ukida slobodu savesti
i uspostavqa religiozno nasiqe.
Pre dve hiqade godina Sin Bo`ji je si{ao na Zemqu da bi Ga raspeli.
Krst Hristov se spoqa ~inio kao poraz Gospoda, kao pobeda sila zla. Ali
upravo u Krstu Hristovom se ispoqila duhovna sila Spasiteqa. Smr}u na
krstu Hristos je uni{tio vlast satane. Crkva Isusa Hrista kao sau~esni
ca Hristovih patwi tako|e mora da pro|e svoju Golgotu, doba kada dano
joj bi (zveri) da ratuje sa svetima i da ih pobijedi (Otk. 13,7). Ali posle
Golgote dolazi pobeda i slava Vaskrsewa. Stoga se pripremimo za budu}u
bitku. I neka svim vernim hri{}anima budu na utehu re~i Gospoda na{eg
Isusa Hrista: Ne boj se, malo stado, jer bi voqa Oca va{ega da vam da
de Carstvo (Lk. 12,32) i Ako je Bog s nama, ko }e protiv nas? (Rim. 8,31).
Ma kako bio snaàn satana, budu}nost pripada Hristu i Wegovoj Crkvi.
Zakqu~ak
Hri{}anski pogled na istoriju se ne moè svesti ni na pesimizam,
ni na optimizam. Gledaju}i u budu}nost, Crkva vidi ne samo neizbe`nost
zacarewa antihrista, ve} i blizinu Drugog Hristovog dolaska. Sve u ovom
246
Hristos je rekao: Sazida}u Crkvu svoju, i vrata pakla ne}e je nadvladati

(Mt. 16,18) i ni{ta ne moè da uni{ti Wegovo obe}awe. Hristos nam je
ostavio re~i: Ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jv. 16,33).
Hristos je kona~no pobedio, ali se satana jo{ nije predao. Naprotiv,
prema Pismu, ba{ smrtno rawen i oboren, on vodi rat i priprema svoju
posledwu bitku. Hteli to ili ne, znamo li to ili ne znamo, ali svi mi smo
uvu~eni u tu duhovnu bitku. Najve}i ulog u tom ratu nisu tuma~ewa i teo
rije, ve} ve~ni ìvot ili smrt. Danas je pred svakim ~ovekom izbor: ili
da ostane u vlasti onog {to je do{ao da ukrade i zakoqe i upropasti (Jv,
10,10), ili da po|e za Onim Ko nas je stvorio i mukama Krsta nam darovao
ve~ni ìvot. Neutralnog puta nema. Kojim putem }e{ ti, ~itao~e?
Napomene
1
Solovjov V. S. Tri razgovora o ratu, progresu i kraju svetske istorije, ukqu~uju}i

kratku povest o antihristu. M., 1991, str. 103.
2 Materijali za seminar Perspektive ~ove~anstva na pragu novog milenijuma. Novo
sibirsk, Akademgorodok. 1993, 28. april 2. maj, str. 31.
3 Gvi{iani D. M. Uvodni ~lanak za kwigu E. Pesteqa Izvan granica rasta (M.,
1988, str. 20).
4 Isto, str. 9.
5 Peres de Kueqar H. Sinteza globalne politike u oblasti ekologije i razvoja // Jedan
svet za sve: konture globalne svesti. M., 1990, str. 158.
6 Koptjug V. A. Konferencija OUN za ìvotnu sredinu i razvoj (Rio de eneiro, jun
1992. god.). Informacioni pregled. Novosibirsk, 1992, str. 12.
7 World Problems by the year 2000. Report of the scientific workshop held at UNESCO.
Paris, 1988, p. 3136.
sibirsk, Akademgorodok. 1993, 28. aprila 2. maja, str. 55.
9 From E. Imati ili biti? M., 1991, str. 18.
10 Pe~ei A. Qudske osobine. M., 1980, str. 38.
11 Kosolapov V. V., Gon~arenko A. N. 21. Vek u ogledalu futurologije. M., 1987, str. 133.
12 Huber J. Dru{tvo duge: ekologija i socijalna politika // Novi socijalni pokreti i
sociokulturni eksperimenti. Broj 1. M., 1989, str. 14.
13 Capra F., Spretnak C. Green politics. N.Y., 1984, p. 55.
14 Nesbit X., Eburdin P. [ta nas ~eka 90-tih godina? Megatendencije. 2000. g. M.,
1992, str. 325.
15 Put ka sebi, 1992, 1.
16 Tremejn K. I leptir pole}e. M., 1993, str. 93.
17 Mejsi X. Jedinstvena ekologija // Jedan svet za sve: konture globalnog shvatawa. M.,
1990, str. 94.
18 Put ka sebi, 1993, 5/6.
19 Lili X. Centar ciklona. Kijev, 1993, str. 14.
sibirsk, Akademgorodok, 1993, 28. aprila 2. maja, str. 61.
21 Bulgakov S. Jovanova Apokalipsa. M., 1993, str. 109.

22
247
Balagu{kin J. G. Kritika savremenih netradicionalnih religija. M., 1984, str. 214.

Isto, str. 211.
24 Marrs T. Dark Secrets of the New Age: Satan`s Plan for a One World Religion. Westche
ster, 1987, p. 19.
25 Not necessarily the New Age: Critical Essays. Ed. R. Basil, N.Y., 1988, p. 19.
26 Marrs T. Dark Secrets of the New Age: Satan`s Plan for a One World Religion. Westche
ster, 1987, p. 109.
27 Isto, r. 86.
28 Vera i ìvot, 1990, 3.
29 Marrs T. Dark secrets of the New Age: Satan`s Plan for a One World Religion. Westche
ster, 1987, p. 258.
30 Isto, r. 253.
31 Not necessarily the New Age: Critical Essays. Ed R. Basil, N.Y.; 1988, p, 12.
32 Isto, r. 197.
33 Fisher Joy. Hungry Ghosts. L., 1990, p.3
34 Sire J. The Universe Next Door. L., 1988, p. 178
35 Xejms V. Raznovrsnost religioznog iskustva. SPb., 1992, s. 3 18.
36 Lidbiter ^. Astralni plan. Novosibirsk, 1993, str. 15.
37 Kandiba D. V. Vi{a joga. Kijev, 1990, str. 8.
38 Sire J. The Universe Next Door. L., 1988, p. 169; Not necessarily the New Age: Critical
Essays. Ed. R. Basil. N.Y., 1988, p. 199.
39 Not necessarily the New Age: Critical Essays. Ed. R. Basil. N.Y.., 1988, p. 16.
40 Zikova J. P. Istok u stvarala{tvu ameri~kih transcendentalista // Istok-Zapad.
Istraìvawa. Prevodi. Publikacije. M., 1988, str. 92.
41 oq K., Vidrin D. Kuda ide poklonik. Isto~ne religije, kultura, omladina. Kijev,
1988, str. 47.
42 Jogi Mahaxan. Uzlazak. Toqati, 1989, str. 8586.
43 Mehta G. Karma-cola, N.Y., 1979, p. 177.
44 Not necessarily the New Age: Critical Essays. Ed. R. Basil. N.Y., 1988, p. 191.
45 Ram Das. Zrno za mlin. Kijev, 1993, str. 238.
46 Balagu{kin J. G. Kritika savremenih netradicionalnih religija. M., 1984, str. 12
47 Sire J. W. The Universe Next Door. L., 1988, p. 180
48 Pisma Jelene Rerih. T. 2. Novosibirsk, 1992, str. 76.
49 Marrs T. Dark Secrets of the New Age: Satan`s Plan For a One World Religion. Westche
ster, 1987, p. 21.
50 Not necessarily the New Age: Critical Essays. Ed. R. Basel. N.Y., 1988, p. 18.
ster, 1987, p. 73.
52 Not necessarily the New Age: Critical Essays. Ed. R. Basil. N. Y., 1988, p. 348.
53 Pisma Jelene Rerih. T. 2. Novosibirsk, 1992, str. 169.
54 Borhes H. L. Kolekcija: pri~e, eseji, stihovi. SPb., 1992, str. 522.
56 Braman âterxi. Skrivena religiozna filosofija Indije// Taoska joga. Bi{kek,
1993, str. 364.
57 Bejli A. Privi|ewe: svetski problem. M., 1993, str. 69.
58 Ber|ajev N. Teosofija i antroposofija u Rusiji. M., 1991, str. 7.
59 Ber|ajev N. U~ewe o reinkarnaciji i problem ~oveka // Nauka i religija, 1991, 9.
23
248
60
Not necessarily the New Age: Critical Essays. Ed. R. Basil, N.Y., 1988, p. 348.
Put ka sebi, 1992, 2.
ster. 1987, p. 196.
63 Put ka sebi, 1993, 2/3.
64 Bhagvan [ri Raxni{. ivot. Qubav. Smeh. M., 1993, str. 70.
65 Isto, str. 72.
66 Put ka sebi, 1992, 5.
67 Satprem. [ri Aurobindo, ili Putovawe svesti. SPb., 1992, str. 65.
68 Trejmen K. I leptir pole}e. M., 1993, str. 158.
69 Not Necessarily the New Age: Critical Essays. Ed. R. Basil. N. Y., 1988, p. 192.
70 Satprem. [ri Aurobindo, ili Putovawe svesti. SPb., 1992, str. 66.
71 Balagu{kin J. G. Kritika savremenih netradicionalnih religija. M., 1984, str. 190.
72 Rolan R. ivot Ramakri{ne. ivot Vivekande. Kijev, 1991, str. 165.
73 Hese H. Pisma po krugu. M., 1987, str. 105.
74 Put ka sebi, 1992, 7.
ster. 1987, p. 109.
76 Put ka sebi, 1992, 2.
77 Kapten J. A. Osnove meditacije. SPb., 1990, str. 108.
78 Isto, str. 165.
79 Rerih N. Zajednica. Ulan-Bator, 1927, str. 39.
80 Ber|ajev N., Teosofija i antroposofija u Rusiji. M., 1991, str. 19.
81 Jones P. The Gnostic Empire strikes back. Phillipsburg, 1992, p. 86.
82 Marrs T. Dark Secrets of the New Age: Satan`s Plan For a One World Religion, Westche
ster. 1987, p. 196.
83 Gurevi~ P. S. Da li je misticizam preporo|en? M., 1984, str. 144.
85 Kandiba D. V., Kandiba V. N. Osnove SK-terapije. Kijev, 1987, str. 17.
86 Uspenski P. D. Tertium organum. SPb., 1992, str. 223.
ster, 1987, p. 175.
88 Put ka sebi, 1992. 2.
ster, 1987, p. 172.
90 Webb J. The Flight from Reason. Vol. 1. Age of the Irrational. L., 1971, p. 218.
91 Ber|ajev N. Filosofija slobodnog duha. M., 1994, str. 180.
92 [rejder J. A. Utopija ili ustrojstvo?// Globalni problemi i op{tequdske vredno
sti. M., 1990, str. 21.
93 Bhagvan [ri Raxni{. ivot. Qubav. Smeh. M., 1993, str. 9.
95 Bhagvan [ri Raxni{. Meditacija: ve{tina unutra{we ekstaze. Puna, 1977, str. 94.
96 Ber|ajev N. Smisao istorije. M., 1990, str. 137.
97 Balagu{kin J. G. Kritika savremenih netradicionalnih religija. M., 1984, str. 128.
98 Tka~eva A. A. Nove religije Istoka. M., 1991, str. 167.
99 Ber|ajev N. U~ewe o reinkarnaciji i problem ~oveka // Nauka i religija, 1991, 9.
100 Ber|ajev N. Teosofija i antroposofija u Rusiji. M., 1991, str. 5.
61
249
101
Isto, str. 3.
Tremejn K. I leptir pole}e. M., 1993, str. 9.
103 Pisareva J. P. Jelena Petrovna Blavacka // Za~aran ìvot. Barnaul, 1992, str. 110.
104 Bajdin V. Kosmi~ki bunt ruske avangarde // Rosijsij jeègodnik, 1990, 2.
105 Umetnost kao vid magije // Put ka sebi, 1992, 3.
106 Levinson M., Levinson J. Isceqivawe: putevi i mogu}nosti. M., 1993, str. 109.
107 Lama Anagarika Govinda. Stvarala~ka meditacija i vi{edimenzionalna svest. M.,
1993, str. 150.
108 Kapten J. A. Osnove meditacije. SPb., 1991, str. 156.
109 [ri înmoj. Meditacija: usavr{avawe u Bogu. M., 1992, str. 248.
110 Lidbiter ^. Astralni plan. Novosibirsk, str. 55.
111 Ruski astrolo{ki zbornik Tamara. M., 1991, str. 20.
112 Hrapko N. Kosmi~ki brod budala // Energija, 1992, 3.
113 Nesbit X., Eburdin P. [ta nas ~eka 90-tih? Megatendencije. 2000. g. M., str. 323.
114 Isto, str. 337.
116 Griguqevi~ I. Proroci nove istine. M., 1983, str. 200.
117 Prigoìn I., Stegers I. Red iz haosa. M., 1986, str. 93.
118 Prirodne nauke u borbi sa religioznim pogledom na svet, M., 1988, str. 35.
119 Grof S. Van granica mozga. M., 1992, str. 47.
120 Astrologija: vek 20. M., 1991, str. 4.
121 Nesbit X., Eburdin P. [ta nas ~eka 90-tih godina? Megatrendovi. 2000. godina.
M., 1992, str. 339.
122 Boa K. Lavirinti vere. M., 1992, str. 234.
123 Marrs T. Dark secrets of the New Age: Satan`s Plan For a One World Religion, Westche
ster. 1987, p. 233.
124 Huber J. Dru{tvo duge: ekologija i socijalna politika// Novi socijalni pokreti i
sociokulturni eksperimenti. M., 1989, str. 19.
125 Nesbit X., Eburdin P. [ta nas ~eka 90-tih godina? Megatrendovi. 2000 g. M., 1992,
str. 339.
127 Nalimov V. V. U potrazi za drugim smislovima. M., 1993, str. 83.
128 Nesbit X., Eburdin P. [ta nas ~eka 90-tih godina? Megatendencije. 2000 g. M.,
1992, str. 321.
129 Mol A. Sociodinamika kulture. M., 1973, str. 45.
130 Postman N. Amusing Ouerselves to Death: Public Discours in the Age of Show Bisness.
N.Y., 1985, p. 9.
131 Ruski astrolo{ki zbornik Tamara. M., 1991, str. 21.
132 Marrs T. Dark Secrets of the New Age: Satan`s Plan For a One World Religion.
Westchester, 1987, p. 70.
134 Griguqevi~ I. G. Religiozni sinkretizam u Latinskoj Americi // Lokalni i sin
kreti~ki kultovi. M., 1991, str. 181.
135 Jaspers K. Smisao i svrha istorije. M., 1991, str. 141.
136 Gor E. Zemqa na tasu vage: ekologija i qudski duh. M., 1993, str. 266.
137 Jones P. The Gnostic Empire strikes back. Phillipsburg. 1992, p. 177.
102
Sa ruskog prevela Biqana Vi}enti}
250
Karen Grifin
Da li je verovawe
u organizovawe jedne vlade sveta
nedosti@na paranoja?
251
kontrolisan u feudalnom stilu od strane centralnih svetskih banaka

koje sara|uju. (str. 324)
Dejvid Rokfeler
Lesli Stal u {ezdesetominutnom govoru o paravojnoj Miliciji Mi

~igena za te qude, neprijateqe federalne vlade, kaè da su takozvane
patriote. Zatim, tonom totalnog ~u|ewa, ona izjavquje: Oni u stvari mi
sle da postoji tajni plan kojim }e nametnuti jedan totalitarni svetski
sistem u SAD... Stru~waci kaù da to nije slu~aj, ve} da je ~itavo pita
we jedinstvene vlade nedosti`na paranoja. Naravno, ona nije imenovala
pomenute stru~wake. Da li je verovawe u zaveru kojom }e se ustanoviti
Novi svetski poredak zaista nedosti`na paranoja? Hajde da pitamo te
stru~wake.
Po{to se trenutno Ujediwene nacije pribliàvaju svojoj pedesetogo

di{wici, podr{ka biznisa za brojne probleme u koje je ova organizacija
ukqu~ena na me|unarodnom nivou nikada nije bila neophodnija i hitnija...
Raspadom Sovjetskog Saveza, mogu}nost prosve}enog ameri~kog vo|stva je
mo`da ~ak i ve}e nego {to je to bilo u 1939. god., po~etkom Drugog svetskog
rata, ili 1945. kada je zapo~eo Hladni rat. Ali, ovaj sada{wi trenutak
mogu}nosti, za vreme ~ijeg postojawa bi mogao biti izgra|en poredak
mira i me|uzavisnosti ne}e biti za dugo otvoren. Ve} sada postoje mo}ne
snage koje prete da }e uni{titi sve na{e nade i napore da uspostavimo
stabilnu strukturu globalne saradwe. (Izgovoreno na 28. sve~anom ru~ku
ambasadora UN, 14. septembra 1994, cit. prema: Poslovni savet za bri
fing UN, br. 2/1995, str. 1)
Dr Karol Kvigli
Zbigwev Bèìnski
Pokojni dr Karol Kvigli, profesor istorije u u~ili{tu Ministar

stva spoqnih poslova na univerzitetu u Xorxtaunu, i mentor predsednika
Bila Klintona, jasno je izloìo: Zaista postoji i oduvek je postojala, i...
me|unarodna mreà koja, kako radikalna desnica veruje, donekle funkci
oni{e na na~in isti kao i komunisti. U stvari, ova mreà, koju moèmo
ozna~iti kao Grupe Okruglog Stola, nema nikakvih antipatija prema sa
radwi s komunistima ili sa bilo kojom drugom grupom, {to ~esto i ~ini.
Ja sam upoznat sa radom ove mreè jer sam je prou~avao 20 godina i bilo
mi je dozvoqeno da, dve godine u ranim {ezdesetim, ispitujem dokumen
ta i poverqive snimke u vezi sa ovom mreòm. Nemam ni{ta protiv we,
niti onoga ~emu grupa stremi, ~ak sam ve}i deo svog ìvota bio blizak
woj i wenim stavovima, ali se u su{tini ~udim zato {to ta grupa èli
da ostane nepoznata, a ja verujem da je wena uloga u istoriji toliko zna~aj
na da treba da je poznata (Tragedija i nada, Mekmilan, 1966, str. 950).
Tako|e u Tragediji i nadi Kvigli tvrdi da je krajwi ciq uspostavqawe
sistema u kome }e se sloboda i izbor pojedinca kontrolisati u okviri
ma vrlo uskih alternativa samom ~iwenicom {to }e biti numerisan od
ro|ewa i pra}en, kao broj, kroz obrazovne ustanove, vojnu obavezu i druge
dru{tvene du`nosti, preko poreskih obaveza, zdravstvenih i medicinskih
procesa, do kona~nog penzionisawa i nov~ane nadoknade nakon smrti.
Ovo bi bilo ni{ta mawe do sistem finansijske kontrole celog sveta
pod privatnim nadzorom ... koji je u stawu da upravqa politi~kim siste
mom svake zemqe i svetskom ekonomijom u celosti. Ovaj sistem (}e) biti
Filozofiju Trilateralne komisije, koju su stvorili Rokfeleri, obe

lodanio je Zbigwev Bèìnski u kwizi Izme|u dva veka, koju je svo
jevremeno izdao Viking Press, Wujork. Po{to je to pisao 1970. godine,
Bèìnski navodi da su planovi vladaju}e elite za ameri~ku budu}nost
direktno povezani sa tehnolo{kim udarom i da ukqu~uju postepeno ra
|awe kontrolisanijeg i usmerenijeg dru{tva. Ovim dru{tvom bi mogla
da upravqa elita /.../ koju ne spre~avaju sprege tradicionalnih /.../ vred
nosti. Ova elita se ne bi dvoumila da postigne svoj krajwi politi~ki
ciq koriste}i najnovije moderne tehnike za uticawe na javnost i dràwa
dru{tva pod stalnim nadzorom i kontrolom. Godine 1968. u januarskom
izdawu lista Encounter, Bèìnski izve{tava do tan~ina o konclogoru
u koji treba pretvoriti SAD. On kaè: Zaista }e biti mogu}e zahtevati
skoro stalni nadzor nad svim gra|anima i odràvati savremene, potpune
dosijee, koje pored uobi~ajenih podataka, sadrè ~ak i najli~nije podat
ke o zdravstvenom i privatnom pona{awu gra|anina. Ovi dosijei }e biti
predmet trenutnog dostavqawa podataka vlasti.
Xorx Bu{ Stariji

îtajte re~i biv{eg predsednika Bu{a vrlo pa`qivo: Iz ovih te
{kih vremena /.../ moè izroniti Novi svetski poredak /.../ jedno razdobqe
u kojoj narodi sveta, na istoku i zapadu, severu i jugu, mogu napredovati i
ìveti u harmoniji... Danas, Novi svetski poredak poku{ava da bude ro|en
kao svet sasvim razli~it od onog za koji mi znamo. Svet u kome vladavina
252
253
zakona zamewuje zakon xungle... Ovo je vizija koju ja delim sa gospodinom

Gorba~ovom.
bogatstava, sada je potpuno jasna. Nakon toga u dokumentu stoji da Savet

bezbednosti Ujediwenih nacija, vo|en najve}im nacionalnim anglosakson
skim snagama... obavesti}e sve nacije da }e prevazi|ene ideje nacionalnog
suvereniteta biti odba~ene i da Savet bezbednosti ima potpunu zakonsku,
vojnu i ekonomsku prevlast u bilo kojoj oblasti sveta, i da }e ovo biti
osnaèno od strane va`nijih (anglosaksonskih) nacija saveta... Ujediwene
nacije }e preuzeti sve prirodne resurse /.../ da bi ih koristili i ~uvali
za dobrobit vi{ih nacija, ~lanica Saveta bezbednosti... Sve pomenuto
konstitui{e novi svetski poredak...
Obrazovawe
Bilo bi te{ko preciznije iskazati ciqeve totalitaraca u oblasti
obrazovne propagande, nego {to je to u~iweno u Pismu s povodom br.
1, X. D. Rokfelerove komisije za op{te obrazovawe. Jo{ 1904, najavqeno
je: Sawamo da imamo neograni~ena bogatstva i narod koji se prepu{ta
u savr{enoj poslu{nosti na{im oblikotvornim rukama. Sada{we obra
zovne konvencije blede u wihovim mislima, i neoptere}eni tradicijom,
mi sprovodimo svoju dobru voqu na zahvalnom i ose}ajnom seoskom stanov
ni{tvu. /.../ Zadatak koji sebi zadajemo je veoma jednostavan, kao {to je
i veoma lep, a sastoji se u obu~avawu ovih qudi ba{ ovakvih kakvi su da
ìve savr{eno idili~an ìvot ba{ tamo gde jesu. Tako da }emo organi
zovati svoju decu i u~iti ih da rade besprekorno stvari koje su wihovi
o~evi i majke radili nesavr{eno, u domovima, u radwama i na farmama.
Dr Harold Rags je 1933. u delu Velika tehnologija, obelodanio kako oni
planiraju da uvedu Ameriku u pot~iwenost novom socijalizmu: Nova jav
na svest treba da se stvori. Kako? Samo kreirawem na desetine miliona
individualnih svesti i wihovim povezivawem u novu dru{tvenu svest.
Stari stereotipi se moraju razbiti i moraju se formirati novi pravci mi
{qewa u Americi. (str. 32). ...Kroz {kole sveta mi }emo ra{iriti novi
koncept vlasti, jedne koja }e obuhvatiti sve aktivnosti ~ove~anstva, koja
}e zna~iti neophodnost nau~ne kontrole i funkcionisawa ekonomskih
delatnosti u interesu svih qudi. (str. 271) Svako petogodi{we dete u
Americi koje se upisuje u {kolu je mentalno bolesno, jer dolazi u {kolu
sa ve} usa|enom odano{}u prema svojim izabranim predstavnicima, prema
ocima osniva~ima SAD, prema institucijama, prema o~uvawu ovog obli
ka vlasti... patriotizma, nacionalizma, suvereniteta... Sve ovo dokazuje
da je dete bolesno, jer je stvarno zdrav pojedinac onaj ko je odbio sve to
i postao ono {to ja nazivam pravim me|unarodnim detetom budu}nosti
(Dr Pirs, Harvardski univerzitet, 1973).
Ujediwene nacije
Isti ovi ciqevi su bili jo{ jednom jasno izloèni u dokumentu koji
je bio dostupan u tajnim krugovima 1991., na septembarskoj konferenciji
o ~ovekovoj okolini i razvoju Ujediwenih nacija (UNCED) odrànoj u
Des Moinesu u Ajovi. Zahvaquju}i jednom ameri~kom patrioti koji je bio
prisutan na sastanku, mi sada imamo kopiju tog dokumenta. Ovde su neki
kratki odlomci: Vreme je ozbiqno /.../ postoje globalne nestabilnosti...
Potreba za ~vrstom kontrolom svetske tehnologije, oruànih i prirodnih
Masonerija
Isti izvorni plan je jasno izloèn u ~lanku pod naslovom Boìji
plan u Americi, autora Vilijama Smita, u najpoznatijem masonskom iz
dawu ({kotski obred), magazina Novo doba 1950: Vi{a sila ({ifro
vano ime za boga masona) je izabrala... nordijsku rasu da pokrene Novo
doba sveta, Novus Ordo Seclorum (Novi svetski poredak). Sudbina
je izabrala nordijski narod... Anglosaksonce. Koriste}i wih, plan je
posve}en ujediwewu svih rasa, religija i veroispovesti. Ovaj plan, po
sve}en novom poretku stvari treba da stvori sve novo, novu naciju, novu
rasu, novu civilizaciju i novu religiju, nesekta{ku religiju, koja je ve}
prepoznata i prozvana religijom velike svetlosti. Vrhovni komandor
slobodnih zidara, Albert Pajk, poru~uje nam da ne sumwamo u to. (Eti
ka-moral i dogma, str. 321). Ako pogledamo istoriju, lako moèmo uvideti
da je vode}a ruka sudbine izabrala ameri~ke javne {kole da prokr~e put
novoj rasi, novoj religiji i novoj civilizaciji... Svaka majka, otac ili
starateq, koji su odgovorni za uskra}ivawe slobode misli, slobode voqe
ili slobode duha, su najpodliji zlo~inci na ovoj planeti, jer svom detetu
oduzimaju Bogom dano pravo da postanu deo Boìjeg velikog plana... za
ra|awe Novog doba sveta. Tako su govorili stru~waci za Novi poredak i
jednu svetsku vladu.
254
ârls Lorenc
Tajno udru@ewe koje
povezuje Bu[a i Kerija
Otkri}e da su vode}i kandidati za izbor predsednika bili ~lanovi
udruèwa Mrtva~ke glave uzdrmalo je elitu.
U samom sredi{tu univerzitetskog kompleksa u Jejlu stoji grobnica,
mra~na i nezgrapna, razru{ena, i zakqu~ana u gustom snegu zimskih oluja,
koju ne pose}uju oàlo{}ene udovice.
Sagra|ena da bi imitirala gr~ko-egipatske hramove, ona je upravna
zgrada bratije Mrtva~ke glave (Skull & Bones), najelitnijeg i najskri
venijeg tajnog udruèwa u Americi, a ona je postala neverovatan centar
ovogodi{wih predsedni~kih izbora. Ispostavqa se da su ~etiri vode}a
kandidata Bele ku}e na novembarskim izborima bili studenti Jejla-ge
neracije {ezdesetih: predsednik Bu{ i demokratski suparnici, guverner
Hauard Din, gospodin Xon Keri i gospodin Xozef Liberman.
[tavi{e, dvojica od wih su kostura{i. I senator Keri, sada{wi
demokratski favorit, i predsednik Bu{ pripadaju udruèwu starom 172
godine, ~iji je ciq da svoje ~lanove postavi na poloàje vlasti. Ovogodi
{wi predsedni~ki izbori su izgleda predodre|eni da budu prvi na kojima
}e se ~lanovi Mrtva~ke glave suprotstaviti jedan drugom.
Fenomen jejlovaca, po kome su poznati biv{i studenti univerzite
ta u Jejlu, izazvao je èstoke rasprave zbog ovog o~itog elitizma, jer u
demokratskoj dràvi od skoro 300 miliona qudi vlast treba da se bira
izme|u kandidata koji spadaju u 4000 diplomaca sa Jejla iz {ezdesetih
godina 20. veka.
Dana{wim, jo{ uvek nediplomiranim studentima Jejla to izgleda
krajwe neobi~no, izjavio je Xejkob Lajbenluft, student i dopisnik uni
verzitetskih novina, Dnevne vesti Jejla. Nekima je to razlog za ponos,
nekima za stid.
U stvari, Jejl, sa godi{wom {kolarinom od $28,400, odavno je dovodio
diplomirane studente iz univerzitetskog kompleksa u Wu Hejvenu, Konek
tikat, gde je osnovan 1731., na najvi{e poloàje.
Mrtva~ka glava je najekskluzivnija organizacija univerziteta.
^lanovi su joj bili raznovrsni, od predsednika SAD Vilijama Tafta,
preko Henrija Lusa, osniva~a Time-Life novinarskog carstva, i Averela
Harimana, poslovnog ~oveka i diplomate, do predsednika Xorxa Bu{a
Starijeg.
Aleksandra Rubins, diplomirani biv{i student Jejla i autor kwige
koja obelodawuje informacije o Mrtva~koj glavi i tajnama Grobnice,
255
rekla je: Za~u|uju}e je da su mnogi kandidati sa Jejla, ali je jo{ ~udnije to

{to posmatramo borbu za predsednika izme|u dva ~lana Mrtva~ke glave.
To je maleno udruèwe sa samo 800 ~lanova i 15 novih ~lanova godi{we.
Ali oduvek je bio op{ti stav Jejla da svoje studente dovodi u dràvnu
administraciju. To je ideologija elite koja probija svoj put koridorima
mo}i i jedina svrha Skull & Bones je mo}.
Vreme koje obeleàva ~etiri kandidata na Jejlu obuhvata period od
1960, kada je gospodin Liberman zapo~eo studije, preko dolaska senatora
Kerija 1962. i gospodina Bu{a dve godine kasnije, do 1971., kada je gospo
din Din diplomirao ovo je period od blistave nade Kenedijevog predsed
ni~kog mandata do nemira i razo~arawa oko Vijetnama.
Gospodin Liberman i gospodin Keri su radili u jednom odboru, ali
u drugim slu~ajevima ova ~etvorica odaju utisak kao da se uop{te nisu
znali u to vreme. Me|utim, svi su oni bili studenti istorije i politi~
kih nauka, i ~ak su neki od profesora i univerzitetskih mentora bili
predava~i svima.
Robert Dal, tada{wi upravnik Odseka politi~kih nauka, rekao je:
Mnogi od nas su imali predose}aj da smo bili profesori budu}im lide
rima, ali ja mislim da niko od nas nije ni pomislio da smo u~ili toliko
predsedni~kih kandidata.
Na Jejlu su sva ~etvorica pokazivali nagove{taje razli~itih karakter
nih crta koje }e ih na kraju pokretati napred, na razli~itim putevima,
ka vrhu ameri~ke politike.
Gospodin Liberman, unuk imigranata, do{ao je iz dràvne {kole, kao
korisnik one nezvani~ne kvote od 10% mesta za Jevreje koje se Jejl u to vre
me drào. Potiti~ki ambiciozan, vodio je ~asopis The Yale Daily News,
poloàj koji je najtraèniji me|u studentima univerziteta.
Senator Keri je zapam}en kao onaj koji juri za predsednikovawem jo{
od bruco{kih dana. Jedan od wegovih savremenika je rekao: On je bio
opsednut politikom do te mere da je to iskqu~ivalo sve ostalo. U mlada
la~ko doba, to je malo jezivo. Izlazio je sa Xenet O~inklos, polusestrom
prve dame Xeki Kenedi, pobedio na izborima za predsednika politi~ke
unije Jejla, i bio je sve~ano uveden u Mrtva~ku glavu pre nego {to se
prikqu~io Mornarici SAD za odsluèwe roka u Vijetnamu.
Suprotno, sa druge strane, gospodin Bu{ je dobijao niske ocene na uni
verzitetu i malo se interesovao za politiku. Pridruìo se studentskom
udruèwu Sports jock i sledio o~eve stope prikqu~iv{i se Mrtva~koj
glavi.
Do trenutka dolaska gospodina Dina 1967, Jejl je dozvolio pristup
ènama i postavqao vi{e zahteva u oblasti znawa za one koji polaù
prijemni, ne gledaju}i toliko na wihovo socijalno poreklo. Budu}i ver
256
montski guverner omalovaìo je stavove Jejla i napustio udruèwe posle

jedne rasprave u kafi}u.
Nije sigurno da li je zale|e ova ~etiri ~oveka sa Jejla plus kod glasa
~a. Gospodin Din izgleda posramqen, rekav{i jednom da je studirao u Wu
Hejvenu, Konetikat, da bi izbegao pomiwawe imena Jejl. Gospodin Bu{
olako uzima godine svog studirawa, navodno uìvaju}i u dobrom glasu o
svojoj druèqubivosti, a ne o u~ewu.
Pri~a o Skull & Bones je problemati~nija. Gospodin Keri se nervozno
smejao kada je bio pitan o svom i ~lanstvu gospodina Bu{a na televiziji.
Obojica ste bili ~lanovi 'Mrtva~ke glave'; {ta nam to govori?, bio je
upitan. Da. Ne puno, odgovorio je Keri.
Nije iznena|uju}e da rituali kluba fasciniraju mnoge Amerikance.
Robinsova kwiga opisuje dru{tveni klub misterioznih pravila, riznicu
relikvija od Hitlerove srebrne kolekcije do lobawe indijanskog pogla
vice Xeronima, kao i stalnu prostitutku.
Ona kaè da obredi sve~anog uvo|ewa u klub obuhvataju rvawe u bla
tu, podno{ewe udaraca, i zahtev da novi ~lan ispri~a svoju seksualnu
istoriju dok u toku inicijacije leì nag u mrtva~kom sanduku. Napre
dovawe kostura{a stvara mogu}nosti wegovim kolegama, i Robinova
kaè da je predsednik Bu{ postavio deset pripadnika Skull & Bones u
svoju vladu.
Nedavno je anketirala 100 od procewenih 800 postoje}ih kostura{a
o kandidatu za koga bi voleli da bude pobednik na izborima. Senator Keri
ili predsednik Bu{, bilo je pitawe. Mo`da odgovor i ne za~u|uje toliko,
po{to su se obojica ponu|enih zavetovala da }e raditi za interese drugo
va iz Skull & Bones: Oni su odgovorili da im je svejedno. Bilo koji da
pobedi, za wih je to sigurna pobeda.
Daily Telegraph, 1. februar 2004
257
Li Pen
MRA^NA APOKALIPSA
Krvava pohota humanitaraca
Proroci teosofije i wuejx pokreta obe}avaju slavnu budu}nost za celo
~ove~anstvo. Uskoro. Od 1875. Jelena Petrovna Blavacka, Alis A. Bejli,
Dejvid Spengler,1 Nil Donald Vol{,2 Robert Miler,3 Barbara Marks Hu
bard, Nik Banik i drugi okultisti~ki pisci kaù da moèmo nadvladati
smrt, uzdi}i se ka boànstvu i graditi raj na zemqi ako shvatimo da smo
bogovi, i da je celo ~ove~anstvo Jedno.
Ova poruka moderna interpretacija zmijinih laì u raju (Post. 3,45)
obezbedila je slavu i bogatstvo svojim propovednicima. Od jeseni 1995.
do jeseni 1999, 2,5 miliona qudi kupilo je Vol{ove kwige,4 koje su brbqi
va, ute{na interpretacija teosofske dogme. Rabin Majkl Lerner, koji se
ranije brinuo o duhovnosti Hilari Klinton, hvali Vol{ove kwige: Is
postavqa se da su sva tri toma Razgovora sa Bogom briqantna dela duhov
nog diskursa, mo}na kritika duhovno mrtvih verzija savremene religije,
i izazov za one koji imaju sekularnu predstavu o sebi da ponovo razmotre
metafizi~ke temeqe svojih najdubqih uverewa.5 Nik Banik, uspe{ni bi
znismen iz Oregona koji tvrdi da je reinkarnacija apostola Pavla, zaradio
je od izdava~a milion dolara unapred za svoja otkrovewa.6
Mo}ni prijateqi Wuejx pokreta

Avatari wuejxa imaju prijateqe i izvore finansirawa na viso
kim poloàjima.7 Barbara Marks Hubard je jedan od direktora Svetskog
dru{tva budu}nosti,8 uporedo sa autorom Xonom Gardnerom (osniva~em
Op{teg ciqa), Solom Linovicem (biv{im ambasadorom Organizacije
ameri~kih dràva), Robertom MekNamarom (ranije ministar odbrane
Sjediwenih Dràva i predsednik Svetske banke), Irvingom [apirom
(biv{i predsedavaju}i E.I. du Pont de Nemours & Co.) i Morisom Stron
gom (generalni sekretar UN konferencije za ìvotnu sredinu i razvoj).9
Lorens S. Rokfeler je finansirao rad Metjua Foksa10 i Barbare Marks
Hubard. Zauzvrat, Barbara Marks Hubard opisuje Rokfelera kao svog vo
qenog patrona11, i kaè Rokfelerova intuicija o 'Hristu XXI veka'
duboko me je nadahnula.12 Rokfeler je tako|e osnovao Lindisfarn udru
èwe, koje podràva rad Xejms Parks Mortona (koji je dugo godina bio
militantni avangardni stare{ina episkopalnog hrama sv. Jovana Bogo
slova u Wujorku), Dejvida Spenglera i drugih wuejx veli~ina.13 Robert
Miler, koji je bio pomo}nik generalnog sekretara Ujediwenih nacija
(UN) i kancelar UN Univerziteta za mir u Kostariki, osvojio je nagradu
258
259
UNESKOa za obrazovawe u oblasti mira 1989. za svoj teosofski Plan

svetskog nukleusa.14
Mnogi posmatra~i wuejx pokreta odbacuju wegova u~ewa na isti na
~in na koji Wusvik magazin opisuje pisawe Vol{a i Xejmsa Van Praga
kao religiju bez te{kih delova... R. Lorens Mur, profesor istorije
na Kornelu, kaè da je ovo poznata tema u ameri~kom spiritualizmu, se
}aju}i se barem transcendentalista. 'Ako ~itate dovoqno toga', kaè, sve
glasi isto: {a{avo, ponavqaju}e, ide lako.15 Reporter koji je intervjui
sao Nika Banika za Vilamet vik, portlandski, oregonski nedeqni list,
nudi jednako jasno odbacivawe Banikovih wuejx u~ewa: On je prona{ao u
apostolu Pavlu ono {to izgleda da je idealan glasnik koji bi dopirao do
pripadnika sredwe generacije koji stare i tragaju za pogodnom teologi
jom; on im nudi liberalnu poruku koja se svodi na mir, qubav i slobodnu
telefonsku liniju ka va{em unutra{wem Bogu.16
Oni se pla{e prenaseqenosti naro~ito me|u narodima Tre}eg sveta.

Ovi teosofski pisci zastupaju slawe qudi koji nisu voqni da pristupe
wuejxu u drugu dimenziju, i smawewe svetske populacije na dve milijarde
ili mawe. Takva je krvava pohota milosrdnih.
Sve ovo proisti~e iz gnosti~kog verovawa koje je izrazila Alis Bejli:
Za ~uvare Boìjeg plana i one koji sprovode nove pravce kretawa, for
malna strana ìvota, spoqa{wi opipqivi izraz, u potpunosti je od
drugostepenog zna~aja. Va{e vi|ewe je ~esto iskrivqeno bolom i patwom
kojima je podvrgnuta forma (bilo va{im sopstvenim ili onim kod drugih,
pojedina~no ili masovno)... Smrt nije katastrofa koje se treba pla{iti;
delo Uni{titeqa u stvari nije okrutno ili nepoèqno.17 (Forma je
wuejxizraz za li~nost.) Wuejx avatari prigrlili su brutalnu verziju
spiritualnog darvinizma. Kako kaè Barbara Marks Hubard, 'Zlo' }e se
pojaviti da uni{ti i zaista ho}e. Ono }e uni{titi sve one koji se ne
mogu uskladiti sa planom u wegovoj nadolaze}oj fazi, jer je ìvot usmeren
ka budu}nosti. Priroda je mawe zainteresovana za individualni opstanak,
nego za evoluciju celine ka svagda vi{im stepenima slobode, jedinstva
i svesti o Bogu.18 Ona |avolu dodequje kqu~nu ulogu u evoluciji: Zlo
|avo jeste proces evolutivne selekcije koji neprekidno odstrawuje
slabije od ja~ih.19
Duh-vodi~ Dejvida Spenglera kaè da je patwa samo deo sveta forme
koji ima malo zna~aja; duh se bavi onim {to je tvoj ve~ni ìvot, bo
ànsko prisustvo koji hranim i grlim. Ako forme moraju biti uni{tene
kako bi ovo Prisustvo bilo oslobo|eno, onda neka tako bude.20 U drugoj
prilici, Spenglerova avet (spiritual guide) je slegala ramenima povodom
smrti miliona qudi: Na na{em nivou, mi prirodno ne poistove}ujemo
ìvot sa fizi~kim telom, stoga, za nas, gubitak va{e fizi~ke forme ni
je tragedija na na~in na koji moè biti za vas. Smrt miliona qudi sama
po sebi nije tragedija za nas, jer ona jednostavno zna~i wihovo ro|ewe za
na{e podru~je.21
Zloduh Nila Donalda Vol{a misli isto tako. Hitler je svojim `rtva
ma u~inio uslugu ubiv{i ih; wegova dela su bila gre{ke, ne zlo~ini:
Gre{ke koje je Hitler pravio nisu povredile ili o{tetile one ~iju je
smrt izazvao. Te du{e su oslobo|ene iz svog zemaqskog ropstva, poput lep
tira koji se pojavquju iz ~aura. ...Sve {to se de{ava u univerzumu de{ava
se savr{eno. Bog nije pogre{io dugo vremena. Kada uvidite apsolutno sa
vr{enstvo u svemu ne samo u onim stvarima sa kojima se slaète, nego
(mo`da i naro~ito) onima sa kojima se ne slaète postiète inicija
ciju.22 Ako postizawe inicijacije zna~i da moèmo uvideti apsolut
no savr{enstvo u Gulagu ili Au{vicu, koja bi ga pristojna osoba ikada
poèlela?

Naàlost, wuejx i teozofsko u~ewe nije samo zbirka budalastih, ute
{nih otrcanih fraza. U stvari, ovaj pokret je daleko gori. Wuejx i teo
sofski gurui Blavacka, Bejli, Miler, Marks Hubard, Vol{, Spengler i
drugi ~vrsto se protive hri{}anskoj ortodoksiji. Oni veruju da je pad
bio uspiwawe ~ove~anstva ka znawu, pomognuto luciferom koga oni sla
ve kao nosioca svetlosti i slobode. Oni o~ekuju bliski, apokalipti~ni
preokret koji }e voditi ~ove~anstvo ka wuejxu. Kasnije, postoja}e svetska
vlada i novi ekonomski poredak da bi se oja~ala pravilna raspodela.
(Vidi ~lanak New Age & Globalist Strategies: Unity, Collectivism, & Con
trol, in Volume 23:424:1 of the Journal). Osim toga, mnogi wuejx lideri
promovi{u hedonisti~ki gledaj svoja posla moral koji je stvorio pusto{
u zapadnom dru{tvu od {ezdesetih godina. Hri{}ani slave jednog Boga,
Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetoga Duha. Nasuprot tome, wuejx proroci
nude nesveto trojstvo: qudsko samoobogotvorewe, lucifersku religiju i
kolektivisti~ku zemaqsku Utopiju, duhovnu verziju komunizma.
U svojoj gordosti, u~iteqi wuejxa i wihovi globalisti~ki saveznici
tragaju za Utopijom koja bi obuhvatila ceo svet. [to je ve}a gordost koju
poseduju osoba ili pokret, ve}i je i wihov bes kada nai|u na otpor, i ve}i
je o~aj koji osete kada se ru{e wihove grandiozne vizije. Gordost, bes i o~aj
su duhovni koreni okrutnosti i ubistva. Moglo bi izgledati ~udno {to
teosofski proroci bivaju optuèni za ove stvari. Na kraju krajeva, oni
i wihovi sledbenici su kulturni, dobro povezani qudi; kaù da je wihov
ciq poboq{awe qudske rase i Zemqe. Ipak, teosofski i wuejx u~iteqi
veruju da su dva svetska rata bila neophodna za qudsku evoluciju, i da su
poro|ajne muke wuejxa po~ele atomskim razarawem dva japanska grada 1945.
260
261
Wuejx nemoral
Metju Foks kaè: Pohota je blagoslov; on samo povla~i liniju ka

da postoji predanost ili kada se koristi seksualnost... na sadisti~ki
na~in.33 Foks citira [ivu, tvorca i uni{titeqa stvari i gospodara
plesa, govore}i: Falus je isto {to i ja. On privla~i moje verne meni
i stoga mora biti oboàvan; Foks zatim kaè: Ovo je jezik kosmi~kog
Hrista.34 Ima li jo{ pitawa o prirodi kosmi~kog Hrista? Je l vam
jasno ko je taj?
U wuejxu, tradicionalne porodice }e nestati. Brak }e biti prolazna
veza, i plemenske stare{ine }e odgajati decu. Barbara Marks Hubard ka
è, Raspad prokreativne porodi~ne strukture porodice HH veka jeste
vitalni poreme}aj potreban za prodor saradni~ke porodi~ne strukture
HHI veka.35 Wen bliski duh kaè da u wuejxu, Vernost partnera je zarad
wihovog izabranog dela, bilo da to treba da bude pobo`no dete ili pobo
`no delo u univerzumu. Kada je ~in upotpuwen, partnerstvo se produàva
ako postoji jo{ ne{to {to treba obaviti. Ono je sa qubavqu okon~ano
ako vi{e nema ni~eg {to treba da stvori upravo taj par. Svako pronala
zi slede}eg partnera, ili partnere, bez ikakve senke tuge, jer ni{ta nije
razdvojeno me|u onima koji su potpuno povezani sa Bogom.36 Etika orgije
postaje etika wuejxa. Vol{ov bog predlaè da bi roditeqi trebalo da
brigu o svojoj deci prepuste ~itavoj zajednici: Predajte odgajawe dece
u ruke svojih po{tovanih Starijih. Roditeqi vi|aju svoju decu kada god
poèle, ìve sa wima ako tako izaberu, ali nisu samo oni odgovorni za
wihovu negu i vaspitawe. Telesne, dru{tvene i duhovne potrebe dece za
dovoqava cela zajednica, uz obrazovawe i vrednosti koje nude stariji.37
U wuejxu, to je novi model vaspitawa.
Zarad boànskog bi}a, Vol{ov bog osu|uje vernost i bra~ne zavete:
Izdaja samog sebe u nameri da se ne izda drugi i pored svega je izdaja. To
je najvi{a izdaja.38 Va{i bra~ni zaveti, kako ih danas tuma~ite, teraju
vas da date vrlo nepobo`nu izjavu.39 Ako se li{ite slobode, li{avate
se svoje prirode. A to nije svetiwa, to je bogohulstvo.40 (Mo`da je ovo
poruka koju je Vol{ o~ajni~ki èleo da ~uje; on ima pet neuspelih brako
va iza sebe.41) Zaista, ~lanove porodice koji ne}e da se presele u wuejx
treba napustiti. Barbara Marks Hubard kaè, Ali ako ~lanovi va{e
porodice izaberu da ostanu gde jesu, nemamo moralnu obavezu da suzbijamo
sopstveni potencijal u wihovu korist. Zapravo je suzbijawe potencijala
'nemoralnije' nego prerastawe na{ih biolo{kih odnosa.42
Teosofi koji se vi{e drè starijih u~ewa Blavacke i Bejlija ne slaù
se sa Vol{em, Foksom i Hubardovom u pogledu seksualnosti. Benxamin
Krem, portparol Majtreje, la`nog Hrista, kaè, Porodica je osnovna
jedinica koja obezbe|uje najboqe uslove i karmi~nu situaciju za pravil
nu evoluciju. Ona ne moè biti zamewena bez posledica.43 Krem tako|e
Ba{ kao {to wuejx u~iteqi izopa~uju teologiju i obezvre|uju qudski

ìvot, isto tako pervertiraju i moral.
Nebeski vodi~ Nila Donalda Vol{a rekao mu je, Nema takve stvari
poput Deset Zapovesti... Boìji Zakon nije zakon.23 Vol{ev duhovni vo
di~ je tako|e kazao: Shvati da su 'dobro' i 'zlo' delovi tvoje uobraziqe.24
Vol{ev bliski duh protivi se poslu{nosti Boìjoj voqi: Poslu{nost
nije rast, a rast je ono za ~im ùdim.25 Umesto toga, duh predlaè popu
stqivost prema sebi: Nijedna vrsta evolucije nikad se nije desila kroz
li{avawe. Ako treba da evoluira{, to ne}e biti zato {to si u stawu da
se uspe{no li{ava{ stvari za koje zna{ da 'prijaju', ve} zato {to dozvo
qava{ sebi ova zadovoqstva i nalazi{ ~ak ne{to ve}e. Jer kako moè{
znati da je ne{to 've}e' ako nikad nisi probao 'mawe'?26
Kao posledicu, Vol{ev bog odobrava seksualnu aktivnost dece i ti
nejxera, govore}i: U prosve}enim dru{tvima podmladak nikad nije obes
hrabren, prekorevan, ili 'ispravqan' kada po~iwe da pronalazi uìvawe
u prirodi samog svog bi}a. ...Seksualne funkcije su tako|e shva}ene i
tretirane kao potpuno prirodne, potpuno ~udesne, i potpuno u redu.27
Vol{ov |avolak ne kaè da li to prosve}eni mali{ani rade nasamo, sa
svojim drugovima, bra}om i sestrama ili odraslima. Da bi bio siguran
da poruka dopire do dece, Vol{ev bog kaè da {kole treba da teku}i
program zasnovan na ~iwenicama zamene programom zasnovanim na vred
nostima, ukqu~uju}i kurseve o takvim stvarima poput samouzdizawa, po
{tovawa drugih, radosnog seksualnog izraàvawa, po{tewa, tolerancije,
razlika i sli~nosti, eti~ke ekonomije, kreativne svesti i mo}i uma.28
(Koliko se od ovog programa ve} u~i u ameri~kim dràvnim {kolama?)
Duhovni vodi~ Barbare Marks Hubard kaè da je konfuzija u seksualnom
identitetu dobra stvar; u novom dobu, Va{a adolescencija bi}e radost.
Bi}ete androgini.29
Vol{ev |avolak odobrava me{awe seksualnih ~inova sa okultnim ritu
alima: Pruìte sebi obilno zadovoqstvo, i mo}i }ete da i drugima
pruìte obilno zadovoqstvo. Majstori tantri~nog seksa su ovo znali.
Zato oni podsti~u masturbaciju, koju neki od vas zaista nazivaju grehom.30
Vol{ev sablasni vodi~ tako|e tera, Pome{ajte ono {to nazivate svetim
sa svetogrdnim, jer dok ne vidite va{e oltare kao vrhunsko mesto za vo|e
we qubavi, i va{e spava}e sobe kao krajwa mesta za oboàvawe, ne vidite
ni{ta.31 Kada govori sam Vol{, radije nego {to citira boga, on kaè,
Predvi|am svet u kome }emo mo}i da vodimo qubav sa bilo kim, na bilo
koji na~in (sic) to èleli, bilo kad, bilo gde. (Naravno da oni moraju bi
ti voqni i saglasni.) ...Molim vas da razumete, ne govorim o seksu, a ipak
istovremeno, govorim.32
262
263
kaè da Hijerarhija ne smatra homoseksualnost normalnom.44 Spengler

vi{e puta kritikuje razarawe brakova koje vernici wuejxa sprovode u te
`wi za samorazvojem.45
Sa apoteozom slobodne qubavi wuejx sladostrasnika dolazi duhov
no opravdawe za upotrebu droga koje mewaju svest kao da stradali od
pomame za drogama iz {ezdesetih godina nisu i daqe rasuti po na{im
ulicama i bolnicama. Hjuston Smit, autor Svetskih religija (standard
ni komparativni uxbenik iz oblasti religije) sada otvoreno podràva
enteogene (entheogens, prim.). Smit je upravo objavio Pro~i{}avawe
vrata percepcije: religiozni zna~aj enteogenih biqaka i hemikalija.
On kaè da upotreba droga u religioznim obredima moè pribliìti
qude Bogu, i obuhvata istoriju ove prakse od eleusinskih misterija an
ti~ke Gr~ke i indijske svete some do savremenih pristalica unapre|ewa
religije putem hemije: Oldosa Hakslija, Timoti Lirija, Gordona Vosona
(strastvenog istraìva~a magijskih pe~uraka),46 i Alberta Hofmana
(pronalaza~a LSD).47 Smitovo interesovawe za religiozne droge datira
od wegovog prijateqstva sa gore pomenutim poznatim li~nostima u ranim
{ezdesetim.48 1997, hvalio je zbirku eseja pod naslovom Enteogeni i bu
du}nost religije, govore}i da eseji uspostavqaju najboqe pojedina~ni
uvid u religiozni zna~aj hemijski uslovqenih misti~nih iskustava koji
se pojavio do sada.49
Barbara Marks Hubard supstance za pro{irewe uma uporedo sa
pokretom za gra|anska prava predstavqa kao na~in da se podstakne dru
{tvena promena: Ekolo{ki pokret, antiratni pokret, Apolo svemirski
program, ènski pokret, pokret za gra|anska i qudska prava, nova muzika,
transcendentalna meditacija, joga i supstance za pro{irewe uma su sku
pa ohrabrili generaciju mladih da posluì kao instrument dru{tvene
transformacije koja teì da porodi jo{ uvek nevidqivog dru{tvenog
leptira.50 (Tradicionalni teosofi se ne slaù. Dejvid Spengler kaè:
uzimawe droga ne predstavqa put u kulturu i svet wuejxa.51 Benxamin
Krem opisuje predloge za legalizaciju droga kao ravne legalizovanom
ubistvu,52 i kaè: Ne uzimajte droge, halucinogene ili ma koji drugi
tip droge.53)
Pristalice enteogena imaju publiku me|u mo}nima. Hjuston Smit je
prisustvovao Forumu o stawu sveta Gorba~ovqeve fondacije 1995.54 Od
dvanaest autora Enteogena i budu}nosti religije, ~etvoro je prisustvova
lo ili govorilo na Forumu o stawu sveta 1996. i 199755 (En i Aleksandar
[algin i Robert Xes 1996; Xek Kornfild i Robert Xes 1997.). Poborni
ci halucinogenih droga tako|e se povezuju sa ve{ti~arskim pokretom
VIKA. Konvencija PanteaKon ve{tica se odràva svakog februara u
Katedral Hil hotelu u San Francisku; najskorije okupqawe je privuklo
1200 neopagana, dvostruko vi{e od broja prisutnih 1999.56 Na PanteaKo

nu februara 2000, Dejl Pendel, jedan od dvanaest autora Enteogena i
budu}nosti religije, govorio je o Eros: muza i drugi otrovi; rekao je
da upravo zavr{ava Farmako/Gnoziju, drugi tom svoje trilogije o mo}i
biqaka, herbkraftu, i Putu otrova.57 Na PanteaKonu 1999. Pendel je go
vorio o Putu otrova i kvantumskoj tantri.58
Kada jednom na{a tela, umovi i du{e budu razoreni slobodnim seksom,
drogama koje iskrivquju um i poigravawem sa svetom duhova, mi moèmo
i moramo izabrati da umremo. Kako kaè Barbara Marks Hubard,
Oni koji moraju da stvaraju vi{e biraju da nastave da ìve sve dok ne
zavr{e svoj posao. Kada osetimo da je na{a kreativnost stigla na kraj
svog puta, velikodu{no biramo da umremo. U stvari, izgleda nemoralno
i budalasto nastaviti ìvot... Kada smo stari i umorni od ìvota i ne
èlimo vi{e da ìvimo, u~imo da umremo po izboru, kako ~ine neki uro
|eni~ki narodi.59 Ona namerava da se odazove svojim uverewima kada do
|e weno vreme da umre: Moj prioritet je da, kada se osetim ispuwenom
ovim ìvotom, pozovem svoje voqene (sic), svoju porodicu, svoje prijateqe.
U zna~ajnoj sve~anosti pripremi}u se da u|em u misteriju slede}e faze
ìvota i zatraìm blagoslove onih koje volim. Biram da svoj u~inim
prelazak velikodu{no.60 Nil Donald Vol{ isto tako je naklowen euta
naziji: Suludo je misliti da je beskrajna patwa ono {to Bog zahteva, i
da je brz, human kraj patwama 'zlo'.61 Duhovni majstori Benxamina Krema
se ne slaù, govore}i da eutanazija i samoubistvo ometaju postizawe
ciqa du{e.62)
Tejar de [arden izlaè tvrdokorno, darvinovsko opravdawe eutana
zije. On kaè da sna`ni moraju da razmotre nove na~ine na koje }e po
stupati sa odba~enima od ìvota u bolnicama: Kako bi trebalo da
procenimo napore koje rasipamo u svim vrstama bolnica na spasavawe
onog {to tako ~esto nije ni{ta vi{e nego jedan od otpadaka ìvota? Ne
{to duboko istinito i lepo (mislim na veru u nezamenqivu vrednost i
nepredvidiva bogatstva sadràne u svakoj pojedinoj li~nosti) o~igledno
je skriveno u istrajnoj `rtvi da se spase qudska egzistencija. Ali, zar
ne bi trebalo da ova zabrinutost ~oveka za pojedinog bli`weg bude urav
noteèna uzvi{enijom stra{}u, ro|enom iz vere u onu vi{u li~nost koju
treba o~ekivati... od dostignu}a na{e evolucije {irom sveta? Do koje
mere razvoj sna`nih (u meri u kojoj moèmo odrediti ovo svojstvo) ne bi
trebalo da ima prednost nad o~uvawem slabih? Kako moèmo pomiriti,
u stawu maksimalne efikasnosti, brigu rasutu na rawene sa hitnijim
potrebama bitke?63 Tejarova uverewa su dosledna u~ewu Alis Bejli da
su @ivot, wegov ciq i wegova usmerena nameravana sudbina ono {to je
va`no; ...kada se forma pokaè neadekvatnom, ili previ{e bolesnom, ili
264
265
previ{e onesposobqenom za izraàvawe tog ciqa, nije sa stanovi{ta

Hijerarhije nikakva katastrofa kada ta forma mora da nestane.64
U~iteqi wuejxa u~e gledaj svoja posla etici, a milijarderski ber
zanski {pekulant Xorx Soro{ finansira napore da se javna politika
prilagodi novoj nemoralnosti. Soro{ je finansirao Projekat o smrti u
Americi, koji je usmeren na preoblikovawe kulture i iskustva umirawa
u Americi.65 Ve}ina subvencija unapre|uje bolni~ku negu i poboq{anu
kontrolu bola za umiru}e. Me|utim, jedan od primalaca subvencija sa
35 000 dolara jeste Izbor u umirawu,66 posledwa inkarnacija Dru{tva
za eutanaziju u Americi, osnovanog 1938. Izbor u umirawu favorizuje le
galizaciju samoubistva uz pomo} lekara67 kao i sam Soro{.68 Soro{ je
tako|e finansirao programe zamene igala za narko-zavisnike,69 kampawe
za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe,70 i grupe koje }e braniti
ènski pristup sveobuhvatnoj reproduktivnoj zdravstvenoj za{titi, ukqu
~uju}i abortus71 me|u kojima su i Katolici za slobodan izbor, Centar
za reproduktivni zakon i politiku (za odbranu od abortivnog zakonodav
stva 'parcijalnog ra|awa'), Savet za inostrane odnose (da razmotri kako
presude po pitawu ènskih qudskih prava u me|unarodnim okvirima uti
~u na bezbednost i ekonomske interese SAD), Nacionalna federacija za
abortus, Planirano roditeqstvo, Politi~ki institut nacionalne snage
pederskih i lezbijskih ciqeva i Savet SAD za seksualne informacije
i edukaciju.72 Nil Donald Vol{ hvali Soro{ev rad: Ted Tarner i Xorx
Soro{ poklonili su milione dolara. Oni su podstakli snove ~ove~anstva
ostvarewima svojih sopstvenih snova, oìvqenih.73 Ne pomiwe, me|utim,
snove `rtava abortusa, finansiranih Soro{evim parama.
i Hrista. Gorba~ov kaè: Tako|e nam je potreban novi me|unarodni eko

lo{ki pravni kodeks ukorewen u Zemaqskoj poveqi sporazum sli~an
Deklaraciji o qudskim pravima Ujediwenih nacija. ...Ja se nadam da }e
ova poveqa biti vrsta Deset Zapovesti, 'Propoved na Gori', koja obezbe|uje
uputstvo za qudsko pona{awe prema ìvotnoj sredini u slede}em veku i
kasnije.78 Moris Strong kaè: Pravi ciq Zemaqske poveqe je taj {to
}e ona u stvari postati poput Deset Zapovesti, poput Univerzalne
deklaracije o qudskim pravima.79 Uz takvu oholost od strane autora
Zemaqske poveqe, ne bi trebalo da ~udi {to Gorba~ovqeva globalna eko
lo{ka organizacija, Me|unarodni zeleni krst, predlaè da bi sve qudske
vrednosti trebalo da budu podre|ene utvr|enom ciqu Zemaqske poveqe:
Za{tita biosfere, kao op{ti interes ~ove~anstva, ne sme biti pot~i
wena pravilima dràvnog suvereniteta, zahtevima slobodnog trì{ta
ili pravima pojedinaca.80
Gordost wuejxa
Gordost samopo{tovawe do plus beskona~no za{titni je znak
lidera wuejxa. (Kako bi druga~ije mogli da planiraju globalnu utopiju i
odbacuju tradicionalne moralne kodekse koje je ve}ina ~ove~anstva pri
hvatala hiqadama godina?) Xorx Soro{ kaè: To je vrsta bolesti kada
sebe smatrate nekom vrstom boga, tvorcem svega, ali mi predstavqa pri
jatnost sada kada sam po~eo da to proìvqavam.74 Barbara Marks Hubard
sada ima boànske pretenzije, govore}i, unutra{wi glas, vodi~, 'Voqeno'
vi{e bi}e koje mi je davalo znake iz daleka trideset pet godina, otelovqu
je se u meni.75 Robert Miler kaè, Ako bih ikada bio progla{en svetim
od strane Organizacije ujediwenih religija, voleo bih da budem nazvan
ili poznat kao: Sveti Robert od Maunt Rejsara.76
Mihail Gorba~ov i Moris Strong, tvorci Zemaqske poveqe radikal
nog ekolo{kog ugovora koji }e biti predloèn UN na usvajawe77 izgle
da da vide sebe kao vrhovne zakonodavce, legitimne naslednike Mojsija
Okrutnost paganizma
Nekolicina ovih lidera wuejxa dobijaju duhovnu inspiraciju iz pa
ganskih civilizacija koje su u~estvovale u masovnom `rtvovawu qudi.81
Miler veli~a religiju i filozofiju uro|eni~kih naroda, naro~ito
izvanredne kosmologije Maja (sic), Acteka, Inka (sic) i drugih; trebalo
bi da postoji globalni duhovni odsek koji prou~ava uro|eni~ke duhovno
sti i obrede koji poti~u iz wihovog prisnog odnosa sa prirodom i tvore
vinom.82 Barbara Marks Hubard se nada party-jem planetarnog ro|ewa
do 2012; ona bira datum zasnovan na majanskom kalendaru.83 Duhovnosti
i obredi Maja, Acteka i Inka su obuhvatali qudske `rtve. Izvr{ni di
rektor URI (Organizacija ujediwenih religija) ârls Gibs je rekao da
bi uro|eni~ke religije bile ukqu~ene u URI na isti na~in kao {to
bi bio obuhva}en svako drugi. ...Upravo sam bio u Oksfordu i ...tamo je
uro|eni~ka religija vera druida.84 Savremeni druidi u~estvuju u URI;85
drevni druidi su `rtvovali qude bogovima.86
Kao {to su drevni bogovi pili qudsku krv, tako je i teosofska hijerar
hija. Benxamin Krem je rekao, namerna je bila odluka hijerarhije da Prvi
svetski rat bude produèn do 1918. Uni{tavawe ìvotiwskih tela ~oveka
omogu}ilo je krvi ~oveka koja predstavqa ìvotiwski ìvot da bude
prolivena u zemqu. Ovo je bilo veliko po~etno iskustvo za ìvotiwsko
carstvo, ukqu~uju}i ìvotiwsku prirodu ~oveka.87
Revolucija, rat i atomske bombe: pokreta~i qudske evolucije

Komunisti~ki i fa{isti~ki lideri od Lewina nadaqe okrutno
su uni{tili qudski ìvot i slobodu u te`wi za kolektivnim utopijama.
Rekli su, Da biste napravili omlet, morate da razbijete jaja i prema
266
267
Crnoj kwizi komunizma, pribli`no 20 miliona je ubijeno pod sovjetskim

komunizmom17), a 65 miliona je stradalo od kineskih komunista.88
Teosofi odobravaju ova dela; nijedno krvoproli}e nije preveliko ako
unapre|uje wihovu verziju qudske evolucije. U septembru 1939,89 Alisa Bej
li je klicala: Hitler, koji je podigao oja|ene qude na svoja ple}a; Lewin,
idealista, Staqin i Franko su sjajne i izvanredne li~nosti koje su bile
osobito osetqive na voqu za mo}, svi su bili izrazi [ambala snage i
poja~ano su naglasili {ire qudske vrednosti.90 Foster Bejli, koji je na
stavio rad Alis Bejli nakon wene smrti, napisao je da je ruska revolucija
bila izvanredan uspeh hijarhije.91 Spiritualna hijerarhija Fostera
Bejlija, hijerarhija uzvi{enih majstora tvrdila je da je kineska kultur
na revolucija hijerarhijski projekat. Zadivquju}e promene su postignute
u tom kratkom periodu.92 Benxamin Krem hvali Mao Cedunga kao sjajnog
pokreta~a. ...Niko ko nije bio proèt voqom da bude boànski mo}an nije
mogao podi}i 500 miliona qudi ni od ~ega do velike nacije.93
Od po~etka Drugog svetskog rata do svoje smrti 1949, Alisa Bejli je
napisala da je rat bio neophodan za Novo doba koje treba da do|e. Verova
la je da bi Novom dobu prethodio Destruktivni ciklus, u kome stari
poredak prolazi i ono {to je stvoreno qudska civilizacija sa svojim
prate}im institucijama uni{teno je.94 Bejlijeva je pripisala zasluge
Hijerarhiji uticajnih spiritualnih majstora za Wihovu odluku, done
tu po~etkom ovog veka, koja je ubrzala u sredi{tu koje zovemo qudska
rasa one potencije i stimulativne energije koje su proizvele tog vrhov
nog destruktivnog pokreta~a, Svetski rat (19141945).95 U aprilu 1943,
Bejlijeva je rekla: Jedan od ciqeva koji stoje iza prisutnog holokausta
(Drugi svetski rat) bila je potreba za uni{tewem neadekvatnih formi...
Zakonu uni{tewa je dopu{teno da deluje kroz samo ~ove~anstvo, i qudi
sada uni{tavaju forme kroz koje mnoge qudske mase funkcioni{u.96 (Razo
riti formu ne zna~i seckawe kancelarijskog materijala; to je teosofska
{ifra za ubijawe qudi.) Posle rata, Bejlijeva je napisala da su ûvari
Boìjeg plana videli Drugi svetski rat kao vrhunsku hirur{ku opera
ciju koja je u velikoj meri bila uspe{na u uklawawu nasilne strepto
kokne klice i infekcije koja je pretila ìvotu ~ove~anstva.97 Stoga:
operacija je sprovedena u nameri da produì priliku i o~uva ìvot, a
ne da o~uva formu. Operacija je u velikoj meri bila uspe{na.98 Me|utim,
ona je upozorila da bi dva svetska rata mogla biti samo po~etak nesre}e:
Klica, budimo sigurni, nije iskorewena i ~ini svoje prisustvo osetnim
u zaraènim oblastima tela ~ove~anstva. Mogla bi biti potrebna druga
hirur{ka operacija.99
Poput Alise Bejli i Benxamina Krema, Tejar de [arden pozdravio je

svetske ratove kao prilike za qudsko jedinstvo i napredak. U martu 1945,
pisao je o Drugom svetskom ratu kao o poro|ajnoj krizi za novo ~ove~an
stvo preduhitriv{i re~i koje koristi Barbara Marks Hubard da opi{e
sada{wu situaciju ~ove~anstva: Kona~no, prisutan rat; rat koji je prvi
put u istoriji rasprostrawen koliko i sama planeta; sukob u kome se su
daraju qudske mase velike poput kontinenata; katastrofa u kojoj izgleda
da smo zbrisani sa zemqe kao individue koje gledi{te moè doneti na
{im probu|enim o~ima osim poro|ajne krize, gotovo nesrazmerno male
u odnosu na ogromnost onog {to je su|eno da se izrodi?100 U decembru
1945, Tejar opisuje Drugi svetski rat kao novo me{awe qudskog testa;
ono je uporedo sa Prvim svetskim ratom podstaklo qudsko jedinstvo:
Ma koliko okolnosti bile brutalne i surove, nema toga ko ne bi opazio
neizbe`ne posledice ovog novog me{awa qudskog testa ... tokom ovih {est
godina, uprkos osloba|awu tolike mr`we, qudski monolit nije se raspao.
Naprotiv... poja~ao je svoj poro~ni stisak na sve nas. Prvo 19141918, za
tim 19391945 dva uzastopna poja~awa pritiska. Svaki novi rat, na koji
se ukrcavaju nacije sa ciqem da se odvoje jedne od drugih, samo rezultira
u wihovoj pome{anosti i vezanosti u jo{ teè razmrsiv ~vor. [to vi{e
teìmo da odgurnemo jedni druge, vi{e prodiremo jedni u druge.101
Savremeni teosofi Korin Meklaflin i Gordon Dejvidson postavqa
ju op{ti princip za rat kao uzro~nika promene: Ako je mir odràn po
svaku cenu u nameri da nastavi ogromne nepravde i materijalisti~ke,
rasipni~ke na~ine ìvota, duhovna smrt moè biti posledica. Fizi~ka
smrt je samo smrt telesne, prirodne forme, koja }e u skladu sa Ve~nom
Mudro{}u biti ponovo ro|ena u drugoj formi. Moramo biti oprezni u
pogledu tvrdoglavog idealizma koji vi{e voli ideal mira nego evoluci
ju ~ove~anstva. Moèmo biti tako zaqubqeni u mir da to vodi inerciji,
stagnaciji, i iznad svega ostalog, privrènosti materijalnoj ugodnosti.
Mir i rat nisu istinske suprotnosti; mir i promena jesu.102 Ovo je Cre
do naci-fa{izma, u modernoj verziji.
Teozofski pisci su tako|e na{li razlog da prestanu da brinu i da
preporu~uju atomsku bombu.
U eseju pod naslovom Osloba|awe atomske energije, napisanom 9. avgu
sta 1945, Bejlijeva je pozdravila osloba|awe atomske energije... 6. avgusta
1945, u vezi sa bombardovawem Japana kao najve}i duhovni doga|aj koji
se desio od kada se ~etvrto kraqevstvo prirode, qudsko kraqevstvo, poja
vilo.103 O atomskoj bombi je rekla: Ova 'spasonosna sila' jeste energija
koju je nauka pustila u svet radi uni{tewa, pre svega, onih koji nastavqaju
(ako to rade) da prkose Silama svetla koje deluju kroz Ujediwene naci
je. Onda }e kako vreme prolazi ova oslobo|ena energija uvesti u novu
17)Ruske
procene se kre}u do 100 miliona (nap. V. D.).
268
269
civilizaciju, novi i boqi svet i prefiwenije, duhovnije uslove.104 Bejli

jeva je videla prvu upotrebu ove energije u atomskom spaqivawu Hiro{i
me i Nagasakija kao neizbe`nu i poèqnu; stare forme (koje su ometale
dobro) morale su biti uni{tene; razbijawe i nestajawe onog {to je r|avo
i nepoèqno uvek mora prethoditi izgradwi dobrog i poèqnog i èqe
nom pojavqivawu onog {to je novo i boqe.105 (Zanimqiva je podudarnost s
~iwenicom da je Bejlijeva mrzela nazadno hri{}anstvo a Nagasaki je
bio grad sa najstarijom hri{}anskom zajednicom u Japanu.106) Po wenom vi
|ewu, atomska bomba se pojavila iz prvog A{ram zraka, deluju}i zdruèno
sa petom grupom zraka; sa dugoro~ne ta~ke gledi{ta, wena namera je bila
i jeste potpuno dobrotvorna.107 Bejlijeva je rekla da dobrotvorna bomba
pripada Ujediwenim nacijama za upotrebu (ili, nadajmo se, naprosto za
prete}u upotrebu) kada agresivna akcija u delu bilo koje zemqe podiè
svoju ru`nu glavu. Nije su{tinski va`no da li je ta agresija gest bilo
koje posebne zemqe ili grupe zemaqa, ili da li su je izazvale politi~ke
grupe bilo koje mo}ne religiozne organizacije, poput Rimokatoli~ke cr
kve, koja jo{ uvek nije u stawu da politiku ostavi na miru.108
Barbara Marks Hubard je nuklearne eksplozije 1945. videla kao prekret
nicu ~ove~anstva, po~etak na{ih kolektivnih poro|ajnih bolova. Bio je
to znak da bi Kosmi~ko Dete, ~ove~anstvo, moglo ili ubiti sebe ostaju}i
egocentri~nom sve{}u u utrobi Zemqe, ili se umesto toga emancipovati
za univerzalnu svest i akciju.109 U wenoj najnovijoj kwizi, Svesna evolu
cija, Marks Hubardova nagla{ava glavnu misao: Nepovratna promena u
pravcu svesne evolucije po~ela je 1945. kada su Ujediwene nacije izru~ile
atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki. Ovim uàsnim oslobo|ewem mo
}i mi smo prodrli u jednu od nevidqivih tehnologija prirode atom i
zadobili mo} koju smo nekad pripisivali bogovima.110 Poput Bejlijeve,
Marks Hubardova pi{e s vatrenim optimizmom o sudbini ~ove~anstva
~im smo nau~ili da koristimo na{e nove boànske mo}i.
Dejvid Spengler je isto tako pozdravio otkri}e atomske energije.
Rekao je da je eksplozija prve atomske bombe 1945, plus kasnije istra
ìvawe nuklearne energije, bila znak da je ~ovek po~iwao da otkriva,
kroz svoju egzoteri~nu nauku, realnost eteri~nog domena.111 Duh koji je
govorio Spengleru u prenosima neograni~ene qubavi i istine rekao je:
Ako nuklearna naprave budu upotrebqene, otkri}e se moja energija. Sve
{to }e preostati je od onog {to jesam i sve {to nije od mene nesta}e, ka
ko bi sledilo drugi zakon i drugu sudbinu.112 (Mo`da je zemaqska mani
festacija Spenglerovog duha bio dr Strenxlav.) Spengler i daqe hvali
okrutna u~ewa Alise Bejli; on kaè: wena dela se odlikuju svojim odsu
stvom senzacionalizma i emocionalizma, svojim nagla{avawem grupnog
rada i planetarne slu`be, i svojim usmeravawem pa`we na intelektualnu
disciplinu pome{anu sa duhom dobre voqe i qubavi.113 Preuzimaju}i od

Bejlijeve opis dva svetska rata i bombardovawa Hiro{ime kao uni{ta
vawe neadekvatnih formi, Spengler kao da ima novu definiciju pojmova
dobre voqe i qubavi.
Ubrzo nakon {to je bomba pala na Hiro{imu, Tejar je likovao, U na
{em nedavnom ovladavawu atomskim jezgrom dosegli smo primordijalne
izvore Energije Evolucije.114 U septembru 1946, posle ameri~kih nukle
arnih proba na Pacifiku, Tejar je zakqu~io himnu bombi govore}i, Zbog
svih svojih ratnih atributa, nedavne eksplozije na Bikiniju oglasile su
dolazak na svet ôve~anstva umirenog i spoqa i iznutra. One progla{ava
ju dolazak Duha Zemqe.115 (Tejarovo progla{ewe spiritus mundija nagove
{tava objavu biskupa Svinga na samitu Inicijative ujediwenih religija
(URI) 1997. da se duh kolosalne energije rodio u slabinama zemqe.116)
Odre|ivawe datuma za wuejx Apokalipsu

Za proroke wuejxa, posledwa vremena su danas. Alisa Bejli, Barbara
Marks Hubard, Dejvid Spengler, Nil Donald Vol{ i drugi su predvideli
da }e se skok u Wuejx dogoditi izme|u 20002015.
Jelena Blavacka je rekla, U dvadesetom veku neki boqe obave{ten
u~enik, i daleko boqe pripremqen, mogao bi biti poslat od majstora mu
drosti kako bi dao kona~ne i nepobitne dokaze da je... izvor svih religija
i filozofija sada poznatih svetu... napokon prona|en.117 Alisa Bejli je
primenila ovo proro~anstvo na sebe i svoje sledbenike,118 i o~ekivala da
se Univerzalna crkva pojavi krajem ovog veka119 drugim re~ima, sada.
Bejlijeva je rekla, Pi{em za generaciju koja }e pristupiti aktivnom iz
raàvawu misli na kraju ovog veka; oni }e inaugurisati okvir, strukturu
i materijal Novog doba.120 Ona kaè da je problem koji stoji pred Hije
rarhijom taj da osigura da Plan moè biti materijalizovan kako treba
tako da zavr{etak ovog veka i po~etak slede}eg predskazuju da Boìje
namere za planetu i ~ove~anstvo zauzimaju pravilan smer i razmeru.121
Barbara Marks Hubard kaè, Mi smo na pragu muwevitog skoka u
svesti i akciji. Potreban nam je jo{ samo jedan stepen povezanosti da
rasvetlimo i spojimo novi svet koji iskrsava u na{oj sredini.122 Godine
1998. ona je izrazila nadu da }e Wuejx po~eti do 2008. Verujem da }emo u
slede}ih 10 godina... imati globalno bu|ewe i po~eti da svesno i eti~ki
koristimo svoje ogromne kolektivne mo}i za evoluciju na{e vrste.123 Od
tada, Marks Hubardova je produìla posledwi rok za dolazak Novog doba.
Sada se nada planetarnoj pedesetnici do 2012, apokalipti~ne godine
prema majanskom kalendaru.124
Nil Donald Vol{ kaè da }emo izme|u 2000. i 2015 videti pojavu
nove duhovnosti u svetskim razmerama; duhovni pokret koji obuhvata naj
270
271
vi{e misli kojih su se qudi ikada dràli... i proizvodi ve}e iskustvo u

na{im svakodnevnim ìvotima u pogledu toga ko smo mi zaista kao bi}a
boànskog nasle|a.125 Wegov bog je rekao: Va{e je bu|ewe rase. Va{e
vreme ispuwewa je blizu.126 Vol{ kaè: Kaza}u vam o budu}nosti koju
predvi|am. Pre svega, vi{e ne}emo imati nikakav strah od Boga. To }e
biti najve}i evolucioni prodor u istoriji qudske rase. Dan kada }emo
prestati da se pla{imo Boga bi}e dan koji zauvek mewa ìvot na zemqi.
Toga dana }emo prestati da se pla{imo smrti.127 Vol{ predvi|a utopiju
u kojoj se odri~emo straha Bo`jeg, koji Biblija opisuje kao po~etak mu
drosti (Ps. 111,10) i izvor ìvotu da se ~ovjek sa~uva od zamki smrtnijeh
(Pr. 14,27). U carstvu koje Vol{ prièqkuje, mi radije prihvatamo smrt
nego {to izbegavamo wene zamke. Naprotiv, obe}awa jedinog, istinitog,
ìvog Boga su ve}a i milosrdnija od obe}awa Vol{evog boga. U Carstvu
Nebeskom, smrti ne}e biti vi{e (Otk. 21,4).
Gordon Dejvidson, teosofski autor Duhovne politike koji hvali URI
kao primer pojave avatara sinteze128, kaè da se u 2000. godini ~ove~an
stvo suo~ava sa predstoje}im silaskom [ambala energije129. Ovaj sila
zak ne bi bio radostan doga|aj; Dejvidsonov mentor, Alisa Bejli, rekla je
da su evropski diktatori iz 30tih godina dvadesetog veka bili upravo
izrazi [ambala energije130.
Dejvid Spengler je tako|e primao poruke iz etra, progla{avaju}i bli
skost wuejxa. Xon, duh sa kojim je Spengler komunicirao 20 godina,131
rekao je da }e proces razlagawa koji vodi ka Novom dobu trajati do
prve dekade slede}eg veka oko 2010.132 Xon je tako|e rekao Spengleru
da Hrist ne}e uzeti telesno obli~je kao posebna osoba pre prekret
nice veka.133 Kada se Hrist pojavi a Spenglerov duhovni vo|a upu}uje
na Hrista kao na to134 Delovawe Hristovog principa je planetarno,
pri ~emu mnogo svog uticaja usmerava na nivo dru{tvenih i me|unarod
nih pitawa.135
Nema razloga da hri{}ani prihvate wuejx pisawa kao istinita pro
ro~anstva. Me|utim, wuejx vra~ari ~ija pisawa obuhvataju posledwih 60
godina, slaù se u pogledu bliskog, apokalipti~nog dolaska Novog doba.
Moèmo o~ekivati od privrènika wuejxa }e ~initi najvi{e {to mogu
kako bi ispunili svoja sopstvena proro{tva.
Alisa Bejli je opisala Drugi svetski rat, sa svim wegovim neizreci

vim uàsima, wegovim svirepostima i wegovim kataklizmi~kim nesre}a
ma kao metlu Oca svih, koja ~isti prepreke na putu Wegovog Sina koji
se vra}a.136 Ove prepreke su qudi, ne bezli~ne sile ili institucije.
Bejlijeva kaè da je dolazak novih ideala, nove civilizacije, novih na~i
na ìvota, obrazovawa, religioznog predstavqawa i upravqawa137 neiz
beàn, ali Oni mogu, me|utim, biti odloèni od strane reakcionarnih
tipova qudi, ultrakonzervativnih i zatvorenih umova i onih koji se sa
nepopustqivom odlu~no{}u drè svojih voqenih teorija, svojih snova i
vizija, svojih tuma~ewa i svojih osobitih i ~esto uskih shvatawa predsta
vqenih ideala. Oni su ti koji mogu da zadrè, i zadràvaju ~as oslobo|e
wa.138 Nije veliki korak za teosofe da zakqu~e da ~as oslobo|ewa treba
ubrzati tako {to }e reakcionarni tipovi qudi biti skloweni s puta.
Alisa Bejli je zapo~ela da pi{e o dolaze}oj selekciji ve} u martu
1934. Rekla je: Ovo je svanu}e Novog doba... Rasa uvek po~iva na jakima,
i uvek je mnogo zvanih a malo izabranih. Ovo je okultni zakon. ...Da vam
ovaj rasprostraweni preokret i katastrofa koja sleduje mnogima ne bi
izgledali nepravedno, dozvolite da vas podsetim da je ovaj jedini ìvot
samo sekund vremena u ve}oj i {iroj egzistenciji du{e, i onima koji pro
padaju i bivaju ometeni uticajem mo}nih sila koje sada preplavquju na{u
planetu i pored svega toga svest }e 'pristupiti' boqim stvarima uporedo s
mno{tvom onih koji uspevaju, ~ak i ako su wihove fizi~ke mo}i uni{tene
u procesu.139 Kada je Bejlijeva napisala ovo, nacisti su upravo preuzeli
vlast; namerno izazvana glad i politi~ke ~istke de{avale su se u Sovjet
skom Savezu; Japan je otpo~eo rat protiv Kine. Mnogo, mnogo fizi~kih
formi bilo je uni{teno u to vreme. Odbacivawe qudi kao formi od
strane Bejlijeve nagove{tava verovawa samoubila~ke sekte Vrata raja
(Heavens Gate). Oni su videli qudska tela kao privremena sredstva, ko
ja treba odbaciti kako bi se dosegao vi{i nivo egzistencije.140
U septembru 1939,141 Bejlijeva je pisala o blagotvornim i traènim
aspektima po~etka Drugog svetskog rata: Danas posmatramo smrt civili
zacije ili ciklus inkarnacijom ~ove~nosti... svuda je prisutan vapaj za
promenom i za onim novim formama religioznog, politi~kog, obrazovnog
i ekonomskog ìvota rase koje }e primiti slobodniji i boqi duhovni
izraz. Ovakva promena ubrzano nastaje i neki smatraju da je poput smrti
uàsna i da je treba izbe}i ako je mogu}e. To je zaista smrt, ali je bla
gotvorna i potrebna.142 Alisa Bejli je veli~ala pokoq Drugog svetskog
rata kao na~in na koji }e Gospodar bola i Gospodari sudbine dovesti
do korisne i transformisane svesti sveta: Bol je uvek bio o~i{}uju}i
~inilac, kojim se sluè Gospodari sudbine kako bi ostvarili oslobo|e
we. Nagomilani bol prisutnog rata i nasle|eni bol ranije faze (zapo~et
Selekcija qudske rase

Kao sastavnom delu bliskog globalnog preobraàja, lideri wuejxa se
raduju selekciji qudske rase. Izabrani me|u qudima }e preìveti da
bi stupili u wuejx. Mnogi drugi }e umreti o~ekivawe koje ovi gurui
posmatraju sa ravnodu{nom smireno{}u.
272
273
1914.) dovodi do korisne i transformisanee svesti sveta. Gospodar bola je

si{ao sa svog prestola i danas gazi zemaqskim putevima, donose}i bedu,
patwu i teror onima koji ne mogu da tuma~e wegove ciqeve.143
Niko nije tako okrutan kao utopista koji posmatra tradicionaliste
kako spre~avaju tok istorije. Po mi{qewu Bejlijeve, rat i genocid su bili
deo Boìjeg plana, boànstveno spremawe ku}e radi uklawawa prepreka
povratku Hrista i dolasku Novog doba. Stoga, razumno je zapitati da
li }e savremeni wuejx i teozofski lideri koji predskazuju i odobravaju
budu}i proces selekcije biti nakloweni ubijawu svojih reakcionar
nih protivnika.
Godine 1941, Tejar de [arden je rekao da }e svet sutra{wice biti
ro|en od 'izabrane' grupe onih... koji }e odlu~iti da u blizini postoji
ne{to veliko {to ~eka na nas, i dati svoj ìvot da to dostignu. Qudi
moraju da odlu~e za ili protiv napretka, sada. A oni koji kaù ne
upravo moraju biti izostavqeni.144 On je predvideo razdvajawe dva
sve posebnija i nepomirqiva tipa qudi, onih koji veruju u progres i
onih koji ne veruju; ovo bi vodilo ka ro|ewu novog sloja u biosferi145
razdvajawe izabranih elemenata planetizacije (globalizacije) od ot
padaka koji ne veruju u progres. Rekao je: Moglo bi, onda, izgledati da
veli~anstveni fenomen ~iji smo sada svedoci predstavqa novu a mo`da i
kona~nu podelu ~ove~anstva, zasnovanu ne vi{e na bogatstvu, ve} na veri
u progres... Sjedne strane, postoje oni koji jednostavno èle da od sveta
naprave udobno mesto za ìvot; s druge strane, oni koji ga mogu shvatiti
samo kao ma{inu za progres ili jo{ boqe, organizam koji progredi
ra. S jedne strane, 'buròaski duh' u svojoj su{tini, a sa druge istinski
'trudbenici Zemqe', oni od kojih sa sigurno{}u moèmo predskazati da
}e, bez nasiqa ili mr`we, jednostavno putem biolo{kom nadmo}i, oni
sutra ~initi qudsku rasu. Sjedne strane otpaci; sa druge, uzro~nici i
elementi planetizacije.146
Tokom nekoliko decenija, u kwigama sa naslovima poput Sre}an ro
|endan, planeto Zemqo, Otkrivewe: poruka nade za novi milenijum,
i Kwiga sastvarawa, Barbara Marks Hubard je predskazala li~no iz
umirawe147 za qude koji ne}e postati svesni wuejx programa i koji ne}e
upra`wavati svoju sastvarala~ku mo}. Do}i }e do evolutivnog pro
cesa selekcije zasnovanog na va{im kvalifikacijama i sastvarala~koj
mo}i... Kvantni skok je vreme selekcije onoga {to evoluira iz onog {to
pogor{ava osobine vrste. Vrsta poznata kao egocentri~no ~ove~anstvo }e
izumreti. Vrsta poznata kao holicentri~no ~ove~anstvo }e evoluirati.148
Proces selekcije }e iskqu~iti sve koji su iskqu~ivi.149 (Da li ste ve
rovali da je evolucija slu~ajan proces? Razmislite ponovo.) Oni koji
ne evoluiraju, oni koji ne veruju u potencijal za preobraàj }e zauvek
nestati sa ove obale evolucije bi}e izumrle vrste poput dinosaurusa.150

Oni koji prevazilaze sebe }e prevladati, a oni koji to ne ~ine }e pro
pasti, pogor{ati genetske osobine i umreti za ovo posebno planetarno
iskustvo. Egocentri~na bi}a ne mogu opstati u sinergi~nom svetu.151 U
vreme kvantnog skoka: Opsta}e svi oni qudi koji su u stawu da sara|uju
sa onima koji prevazilaze sebe. Svi oni elementi koji ostaju u stawu ego
centri~nosti, odràvaju}i iluziju o razdvajawu, posta}e izumrli. ...Samo
}e onaj spektar qudske svesti obilato sposoban da se uskladi sa celinom
i ~uje unutra{wi glas Boga (sic) opstati. Upravo kako su izumrli kroma
wonski i neandertalski qudi, tako }e i sebi~ni qudi.152 Ukazuju}i na
nepoèqne qude kao elemente (forme), ona sledi primer nacista, ko
munista i drugih koji svoje protivnike verbalno ra{~ove~e {to je prelu
dijum za wihovo uni{tavawe.
Barbara Marks Hubard upozorava da }e selekcija, ako do we do|e, biti
nasilna: Ili }e dobro preovladati, spojiti, povezati i privu}i ve}inu
~ove~anstva da postupa sa qubavqu zarad ìvota ve~nog, ili }e nasilna
selekcija egocentri~nih otpo~eti.153 Ona kaè da qudski rod ne}e biti
zaduèn za selekciju: Do}i }e do selektivnog procesa ne na osnovu samog
na{eg delovawa, koji }e 'odlu~iti' {ta je sposobno da napravi slede}i
korak evolucije, i elimini{e ono {to je destruktivno i nedostojno pro
duètka.154 Za Barbaru Marks Hubard, satana je deo procesa selekcije
koji }e odvojiti nevernike od vernika, koji }e proizvesti samoizabrane
od samoodba~enih, tako da }e nakon {to muke prestanu, samo oni vezani za
celinu opstati.155 Ona kaè da êtiri Jaha~a Apokalipse ~ekaju, osta
ju}i zadràni do jednog stra{nog procesa selekcije: Beli Kow i osvaja~
stvorewa/qudske prirode, Crveni Kow i mo} ubijawa; Crni Kow i mo}
uni{tewa onih koji su u oskudici; Bledi Kow na kome sedi jaha~ zvani
Smrt, spremna da ubije one koji biraju da ostanu egocentri~ni, ma~em,
gla|u, smr}u, i zverima zemaqskim. Svi su na kapiji, gotovi da oslobode
svoju mo} i silu.156
Barbara Marks Hubard hvali biskupa Xona Sponga iz Wu Xersija kao
pouzdanog tuma~a Biblije.157 Weno brbqawe o dolaze}oj nasilnoj selek
ciji egocentri~nih obezbe|uje zloslutnu kulisu za Spongovu izjavu da u
slede}em pokolewu ne}e biti vremena kada }e Hri{}anska Crkva obavqa
ti posao kao obi~no. Oni koji se ustale na takvoj stazi glasa}e za svoju
smrt.158 Sa sli~nim verbalnim nasiqem, pristalica liberalizma kod
episkopalaca kaè da su tradicionalisti koji prete {izmom crkveni
teroristi koji poku{avaju da upere oru`je u glavu crkve; on prime}uje
da je me|unarodna zajednica davno odlu~ila da ne}e biti pregovora sa
teroristima koji prete da }e di}i avion u vazduh ako im ne bude udovoqe
no.159 Zaista a mi znamo {ta se obi~no radi sa teroristima smrtna
274
275
kazna ili doìvotna robija ako teroristi preìve dovoqno dugo da im

se sudi i da dobiju presudu.
Nil Donald Vol{ kaè da }e pre zaokreta ka Novom dobu biti haosa,
u velikoj meri stvorenog od onih koji ne èle da prave zaokret, koji ne
mogu da prihvate ciq 'boqeg' i Novog Jevan|eqa Jedinstva.160 Protivno
Barbari Marks Hubard, Vol{ nikad ne kaè da }e qudski rod biti podvrg
nut selekciji. Me|utim, on kaè: Barbara Marks Hubard ovaj nevero
vatni futurista, ovaj veli~anstveni predskaziva~ dru{tvenih zbivawa
jeste pticapeva~ica na{eg novog jutra.161 Predvi|awa g|e Hubard,
naravno, ukqu~uju selekciju.
Robert Miler kaè da }e svi oni koji se drè uverewa suprotnih
onima favorizovanim u slede}oj fazi evolucije nestati.162 Protivnici
UN i ostali antievolucioni, zaslepqeni, sebi~ni qudi }e imati du{e
privezane u posebnom delu svemira, jer su bili usporavaju}e sile, istin
ska odstupawa u evoluciji i usponu ~ove~anstva.163
Dejvid Spengler kaè da }e oni koji ne ulaze u Novo doba izgubiti,
na neko vreme, svoj pristup eteri~nim nivoima mo}i i sposobnost da kon
troli{u ili uti~u na doga|aje na Zemqi. Mo`da }e oni biti u poziciji
da posmatraju i koriste se ovim doga|ajima ({to je prili~no verovatno)
ali ne}e imati mo} uticaja. Bi}e pomereni iz aktivnog stawa ka relativ
no pasivnom.164 Relativno pasivno stawe poput stawa le{a? Mo`da
je tako; Spengler o~ekuje li~no raspadawe miliona li~nih svetova165
kada Novo doba po~ne; razdvajawe dva sveta se moè desiti putem ne~eg
tako prozai~nog poput umirawa qudi u veoma velikom broju zato {to oni
ne mogu ìveti u miru unutar sebe i sa svojim svetom.166
Izjave poput ovih navedene u kwizi Otkrivewe: ro|ewe Novog do
ba i Misli o Hristu, protivre~e Spenglerovoj nedavnoj tvrdwi da on
nikad nije verovao u neophodnost katastrofe koja bi o~istila zemqu pre
nego {to moè otpo~eti wuejx.167 Nau~no istraìvawe Wuejx pokreta Vu
ter Hanegrafa kaè da se na Dejvida Spenglera ponekad ukazuje kao na
oca wuejxa, prvenstveno zbog Otkrivewa: ra|awa Novog doba (ORND)...
Izgleda da je Spengler u~inio promi{qen napor da se ogradi od kulti~
ne atmosfere ORND kako bi postao prihvatqiv za {iru javnost... Ova
promena smera ne zna~i, me|utim, da se zreli Spengler odrekao svog mla
dala~kog dela. ...âk i u ranim devedesetim godinama dvadesetog veka tra
dicionalna okultna predstava ostaje vrlo ìva u Spenglerovom umu.168
Korin MekLaflin i Gordon Dejvidson kaù da je slede}e osloba|awe
[ambala energije u qudsku svest planirano za 2000. godinu. ...Ova visoko
volta`na energija sinteze }e staviti na probu svaku osobu i instituciju
kako bi utvrdila da li su uskla|ene sa Vi{om Voqom.169 [ambala energija
uni{tava one materijalne forme koje su nadìvele svoju korisnost i koje
ometaju slobodno izraàvawe Boìjeg Svetla. ...Kada prepreke wegovom

slobodnom izraàvawu budu uklowene, ujediwuju}a sila oslobo|ena od
[ambale }e... stvoriti ujediwewe i me|uzavisnost na religioznom, dru
{tvenom, politi~kom i ekonomskom planu.170 Drugim re~ima, [ambala
energija }e reakcionare skloniti s puta, dozvoqavaju}i globalno jedin
stvo. (Wihova kwiga, Duhovna politika, ima pogovor Dejvida Spenglera
i predgovor Dalaj Lame.)171
Svi proroci wuejxa kaù da je izumirawe reakcionara za na{e dobro,
po~etak na{eg kosmi~kog prevaspitavawa. Dejvid Spengler kaè da oni
koji nisu uskla|eni sa energijom Novog doba prelaze u dimenziju, na me
sto ko moè da kaè gde gde }e ponovo prona}i ravnoteù i sklad. Za
wih nema mesta u novom svetu;172 oni }e biti poslati tamo gde uzori iz
pro{losti jo{ uvek imaju prevlast za wihovo najvi{e dobro.173 U pre
no{ewima bezgrani~ne qubavi i istine, duh je rekao Spengleru da }e oni
koji ne uspeju da naprave rez biti poslati ko moè re}i u kom pravcu u
duhovni ekvivalent gimnazije za adolescente: Oni }e ostati u toj obla
sti i stawu svesti koje pogoduje wihovoj adolescenciji; ali ja }u biti sa
wima i u budu}im danima otkri}u im se kada budu dozvolili da se takvo
otkrivewe dogodi.174 Barbara Marks Hubard kaè da }e svi koji izabe
ru da ne evoluiraju izumreti; wihove du{e ponovo nastati u druga~ijem
planetarnom sistemu koji }e posluìti kao de~iji vrti} za prelazak sa
egocentri~nog na holicentri~no postojawe.175 Ona dodaje: Oni koji nisu
dovoqno obrazovani da se usklade sa projektom, da doìve proces Boìjeg
pro~i{}ewa dokle je potrebno, sve dok ne nau~e kako da iskustveno po
znaju Boga ili nameru stvarawa.176 Marks Hubardova kaè da oni koji su
odba~eni selekcijom nikad ne}e reinkarnirati na Zemqi; du{a moè
u~iti drugde u svemiru. Kada bude spremna odabra}e planetarni sistem
na pravom stepenu za edukaciju koju ona zahteva.177
Nik Banik, koji je govorio o stawu liderske du{e na Forumu o sta
wu sveta 1998,178 upozorio je da oni qudi koji ne ìve po zakonima Boì
jim uskoro (izme|u 2000te i 2010te) ne}e vi{e u~estvovati u na{em
svetu.179 Neposlu{ni qudi }e biti poslati na druga~iji vibracioni
nivo180 i to nije stvar kazne,181 nego poboq{awa na{e karme.182 Nije
li lepo znati da svi ovi dobrotvorni duhovi-vodi~i i qubazni qudi èle
da se uvere da smo mi hri{}ani pravilno prevaspitani?
Preìveli nakon selekcije bi}e samo odu{evqene pristalice celo
snog sistema koji se razvija. Kako kaè Barbara Marks Hubard: Samo oni
koji su izabrali da koriste svoje mo}i u svom ìvotnom veku bi}e vaskr
snuti i ponovno pripojeni sa netaknutim genetskim kodom i uspomenama.
Wihova tela }e biti ponovo materijalizovana. Ovo je univerzalni zakon:
Samo dobri evoluiraju dobro zna~i ono {to je sposobno da se uskladi
276
277
sa celosnim sistemom koji se razvija.183 Dejvid Spengler se slaè: Ukoli

ko smo potpuno nemilosrdni u tom pogledu i stvari posmatramo u okviru
pojmova darvinovske teorije o opstanku najsposobnijih, najsposobniji u
wuejxu su oni koji mogu... prebroditi ubrzane promene na{eg vremena a da
ne budu izba~eni iz svog centra du{evne ravnoteè... Ovi qudi su oni koji
}e opstati.184 Maks Hubardova kaè da }e preìveli nakon selekcije
biti no{eni evolutivnim tokom, voleti pro{ireni izbor, razli~itost,
fleksibilnost, dvosmislenost, neizvesnost, odgovornost i sposobnost
da se odgovori, i biti u stawu da sastvaraju, ujediwuju, sadejstvuju i vo
le svakog kao ud svog tela.185 Naslednici novog carstva g|e Hubard }e
pro}i sve dana{we testove politi~ke korektnosti, i bi}e visoko kvali
fikovani da sluè kao biskupi u Wu Ejx hramovima.
ako nastavimo da se brojno uve}avamo!190 Robert Miler predlaè Bra~ni

sertifikat UN za novi milenijum: jedan zahtev bi bio da par pristaje
da ima samo jedno ili dvoje dece.191 Kao korak ka demokratskim Ujediwe
nim nacijama, on kaè da je informacije o reproduktivnom zdravqu i
planirawu porodice neophodno u~initi dostupnim svim qudima.192 Mi
ler hvali UN, koje su putem svojih konferencija o svetskoj populaciji
i antipopulacione delatnosti spre~ile da se rodi 2 milijarde i 200
miliona qudi izme|u 1952. i 2000.193
Politi~ki i poslovni lideri se slaù u pogledu pretwe prenaseqeno
sti. 1997. je Gorba~ov rekao, u toku izvesnog prelaznog perioda porodice
bi trebalo da se ograni~e na jedno dete; kada se svetska populacija bude
ustalila, biv{i komunisti~ki premijer bi razmotrio uve}awe na{eg
sledovawa na dvoje dece po porodici.194 Ted Tarner èli da smawi svet
sku populaciju sa trenutnih 6 milijardi na 2 milijarde, govore}i Naci
onalnom udruèwu za planirawe porodice i reproduktivno zdravqe u
februaru 1999: To bismo mogli da postignemo na vrlo human na~in, ako
bi svako usvojio politiku ra|awa jednog deteta tokom 100 godina.195 Eli
ta podràva svoje re~i dolarima. Deo poklona od milijardu dolara koje
je Ted Tarner darovao nameweno je programima UN za kontrolu ra|awa
koje finansira Populacioni fond UN ukqu~uju}i 21 milion dolara
kojim se ciqa na adolescentne devojke u zemqama koje se proteù od Ma
lavija do Salvadora, od Mongolije do Mauritanije.196 U ostale zna~ajne
donatore UNFPAe spadaju Rokfeler fondacija i Svetska banka,197 kao
i Bil Gejts.198 U julu 2000, Fondacija Dejvida i Lusil Pakard predala je
13 miliona dolara za kampawu za pove}awe podr{ke Sjediwenih Dràva
globalnoj kontroli populacije.199
Forum o stawu sveta 1995. je izdao direktive crkvama, pozivaju}i cr
kve da stvaraju ekumenisti~ku, ekolo{ku teologiju usredsre|enu na obno
vqenom smislu za po{tovawe ìvotne sredine... religiozne institucije
moraju se uhvatiti u ko{tac sa pitawima polnosti, kontracepcije, abor
tusa i planirawa porodice i preuzeti daleko ve}u odgovornost u pogledu
problema kontrole rasta populacije.200
Liberalni hri{}ani su popustili i slaù se da ima previ{e qudi.
Na Biskupskoj konferenciji episkopalaca 1997. biskup Sving je upore
dio suludu ekspanziju stanovni{tva sa eksponencijalnim rastom algi
u jezeru: Danas, mnogi qudi ukazuju na analogiju dvadeset devetog dana, i
ovi qudi su u pravu. Kada god je jezero posednuto algama, alge se dvostru
ko umnoàvaju svakog dana. Ovom eksponencijalnom porastu je potrebno
trideset dana da potpuno prekrije jezero i oduzme sav kiseonik. Vratimo
li se na dvadeset deveti dan, sve se ~ini bezazlenim i izgleda da je sve
'pod kontrolom'. Ono {to se ne shvata jeste eksponencijalna ~iwenica koja
Ko{mar prenaseqenosti
Wuejx i teosofski lideri imaju prakti~an razlog za svoj prezir prema
qudskom rodu. Ne samo da propovedaju o budu}oj selekciji; oni tako|e
predlaù politiku koja }e sada smawiti broj qudi na planeti, ~ak i pre
wuejx verzije O~i{}ewa.
U poznim godinama devetnaestog veka, Blavacka se zauzimala da ar
mije poderanih i siroma{nih budu pou~avane astrolo{ki zasnovanom
obliku prirodnog planirawa porodice; ako bi u~ili astrologiju u
meri... u kojoj se to odnosi na wene skrivene uticaje na ra|awe, onda bi
bilo malo potrebe za strahom od porasta populacije.186 U ~etrdesetim
godinama dvadesetog veka kada je svetska populacija bila upola mawa
nego danas Alisa Bejli je rekla, izvesna fizi~ka ograni~ewa bi treba
lo nametnuti, jer je sada o~igledno da preko izvesne granice planeta ne
moè da prehrani ~ove~anstvo.187 Re{ewa koja nudi Bejlijeva je te{ko
ostvariti; eugenika, i preoblikovawe qudske seksualnosti tako da se qudi
poput ìvotiwa i biqaka pare i razmnoàvaju samo u izvesnom perio
du godine: Naglasak }e u budu}nosti biti pomeren sa te`we za ra|awem
velikih porodica ka te`wi za ra|awem kvaliteta i inteligencije u
potomstvu. Ovo }e ukqu~iti nauku ~iju iskrivqenu i egzoteri~nu indi
kaciju predstavqa eugenika. ...Istinska promena koja je nu`na u qudskoj
svesti pojavi}e se jedino kada sam qudski rod bude podvrgnut ritmi~nom
zakonu pod kojim, na primer, ìvotiwa proìvqava funkciju, ili sezon
ski zakon pod kojim funkcioni{u oblici u biqnom carstvu prenose}i
ovako ~itav koncept na vi{i ciklus evolutivne spirale.188
Duhovni vodi~ Barbare Marks Hubard je rekao: Prenaseqenost na
Zemqi mora prestati.189 Hubardova se govore}i u svoje ime, a ne u ime
svoje utvare sloìla: Jo{ jedno udvostru~ewe svetske populacije }e uni
{titi sistem koji nas odràva u ìvotu. Na{a Majka nas ne}e izdràvati
278
279
}e zbrisati sav ìvot pre svitawa.201 Metju Foks, koga je biskup Sving
rukopoloìo u ~in sve{tenika 1994. rekao je: Prekomerna qudska popu
lacija je smrtna opasnost... to je jedan od razloga iz kojih sam pristupio
episkopalnoj 'crkvi', zbog odsustva predrasuda i pragmati~nog stava u
pogledu kontrole ra|awa.202 U govoru koji je odrào 1997. pred Forumom
UN, biskup Xejms Otli, koji je tada bio anglikanski posmatra~ u UN, na
veo je rast qudske populacije kao prvu od sedam vrlo opasnih posledica
naru{avawa zajednice qudskih bi}a sa Bogom i celom tvorevinom.203 (U
ostala zla su ubrojane takve stvari poput zaga|ewa okeana, izumirawa vr
sta, i oru`ja za masovno uni{tewe.) Bujne jezerske alge, smrtna opasnost
i pretwa uporediva sa oru`jem za masovno uni{tewe kakvi izopa~eni
i mizantropski na~ini da se sagleda rastu}e mno{tvo qudi, koji su stvo
reni po liku Boìjem!
Hans King, katoli~ki bogoslov koga je papa kaznio 1979. zbog nepra
vovernih u~ewa, predloìo je globalnu etiku, propis koji je prihva}en
od strane me|unarodnog me|ureligijskog pokreta. Globalna etika ispove
da po{tovawe za sav ìvot: Ne treba {iriti dominaciju ~ove~anstva
nad prirodom i kosmosom, ve} radije treba negovati ìvqewe u skladu sa
prirodom i kosmosom. Mi se zalaèmo za po{tovawe ìvota, celokupnog
ìvota.204 Postoje, me|utim, dve smrtonosne rupe u etici. Kako King
re~e, Takva deklaracija mora biti SPOSOBNA DA DOVEDE DO KON
SENZUSA. Otuda, moraju biti izbegnute izjave koje bi a priori bile odba
~ene od strane jedne od velikih religija, a kao posledica sporna moralna
pitawa (poput abortusa ili eutanazije) morala bi biti iskqu~ena.205 Po
novim propisima, aborteri i doktori za samoubistva bi neometano nasta
vili svoju smrtonosnu trgovinu.
Druga globalna etika koja je predloèna, Zemaqska poveqa, kaè
da treba da sa svim ìvim bi}ima postupamo saose}ajno i {titimo ih
od okrutnosti i svirepog uni{tewa.206 Me|utim, postoji kaveat (sudski
prigovor, prim.) koji iskqu~uje nero|enu decu iz saose}awa prema svim
ìvim bi}ima poziv da se obezbedi op{ti pristup zdravstvenoj nezi
koji pospe{uje reproduktivno zdravqe i odgovornu reprodukciju.207 Za
zvani~nike UN, reproduktivno zdravqe je {ifra za abortus i kontra
cepciju.
Politika Ujediwenih nacija ve} sledi ove predloge globalne etike.
Pakistan je upravo odbio subvenciju u oblasti obrazovawa od 250 mili
ona dolara zato {to bi ona zahtevala da pakistanske {kole pou~avaju o
prednostima malih porodica.208 UN su zahtevale da Kolumbija legalizu
je abortus kako bi se povinovala Konvenciji o eliminaciji svih oblika
diskriminacije èna.209 Populacioni fond UN (UNFPA) je odobrio
obuku i sredstva kineskoj Dràvnoj komisiji za planirawe porodice, koja
rukovodi kineskom politikom jednog deteta.210 (Komunisti~ki reìm je

nedavno izjavio da }e oja~ati ovu politiku 'efikasnijim... administrativ
nim merama i zakonima'.211) UNFPA je tako|e podrào program prinudne
sterilizacije u Peruu.212
Pomodni rasizam
Teku}e i predloène populacione politike ne}e podjednako uticati
na sve nacije. Kao i obi~no, Tre}i svet }e biti na dnu piramide u Novom
svetskom poretku. Mnogi avatari wuejxa su propovedali da stvari treba
tako da stoje kad su u pitawu inferiorne rase.
Pre 1950, avatari wuejxa su govorili bezobzirnije o rasi nego {to je
sada uobi~ajeno. Blavacka je 1888. rekla: Qudski rod je o~igledno podeqen
na dobro obave{tene qude i nià qudska bi}a. Intelektualna razlika
izme|u arijevskih i drugih civilizovanih naroda i takvih divqaka poput
ostrvqana Ju`nog mora, neobja{wiva je po bilo kojim drugim osnovama.
Nema tog kulturnog korpusa, niti generacija obrazovanih usred civiliza
cije, koji bi mogli podi}i takve qudske primerke poput Bu{mana, cejlon
skih Vedha i nekih afri~kih plemena, do istog intelektualnog nivoa kao
i Arijevce, Semite i takozvane turanske narode. U wima nedostaje sveta
iskra i oni su ti koji su jedine inferiorne rase planete, koje sada za
hvaquju}i mudrom prilago|avawu prirode koja uvek deluje u tom pravcu
brzo izumiru. Qudski rod je zaista 'jedne krvi', ali ne i iste su{tine.213
Ona je izumirawe inferiornih rasa videla kao deo qudske evolucije:
grupe kojima je priroda mawe naklowena weni neuspesi }e... nestati
iz qudske porodice a da ne}e ostaviti ~ak ni traga za sobom.214
Alisa Bejli je isto tako o~ekivala da }e qudska tela vrlo slabog
kvaliteta nestati, uzrokuju}i sveop{tu izmenu rasnih tipova ka vi{em
standardu.215 Bila je naklowena primeni okultnih rasnih teorija u {kola
ma wuejxa: Mladi }e qudi onda biti u~eni sa stanovi{ta wihove mogu}e
pozicije na evolutivnoj lestvici i bi}e grupisani kao: a) Lemurijanci,
sa fizi~kim predispozicijama; b) Atlanti|ani, sa emocionalnom superi
orno{}u; v) Arijevci, sa mentalnim te`wama i sklonostima; g) nova rasa,
sa grupnim kvalitetima i sve{}u, i idealisti~kom vizijom.216 Rase su
sada nejednake, ali je ovo stawe privremeno: Tokom velikog evolutivnog
procesa, qudi i rase se razlikuju po mentalnom razvoju, fizi~koj izdr
`qivosti, stvarala~kim sposobnostima, razumevawu, senzibilitetu i
svojoj poziciji na civilizacijskoj lestvici; ovo je, me|utim, privremeno,
jer isti potencijali postoje u svima nama bez izuzetka, i oni }e se ispo
qiti kada do|e vreme.217 Rekla je: Nova rasa se formira u svakoj zemqi,
ali prvenstveno u onim zemqama gde treba traìti pete ili kavkaske
rase.218 Nova rasa }e se odlikovati po stawu svesti koje je arijevska
280
281
ili mentalna svest ili stawe mi{qewa... Ovo stawe svesti }e na}i svoj
izraz u qudima koji se rasno razlikuju koliko Japanac i Amerikanac, ili
crnac i Rus.219 Bez obzira koliki broj preporoda je potreban, arijevsko
stawe svesti je ono u koje najzad prelaze svi qudi.220
Tejar de [arden je bio naklowen eugenici kao na~inu da se progre
siraju}e krilo ~ove~anstva pozabavi ustaqenim i definitivno nepro
gresivnim etni~kim grupama. Na ovom poqu apostoli kontrole ra|awa
(mada pre~esto nadahnuti uskogrudom èqom da olak{aju pojedina~ne
tegobe) u~ini}e nam uslugu time {to }e nam otvoriti o~i ka anomaliji
dru{tva koje se interesuje za sve izuzev obnavqawa sopstvenih temeqa.
Sada se eugenika ne ograni~ava samo na jednostavnu kontrolu ra|awa.
Sve vrste povezanih pitawa, jedva postavqenih do sada uprkos svojoj hit
nosti, dodaju se eugenici. Koji bi osnovni stav, na primer, trebalo da
zauzme progresiraju}e krilo ~ove~anstva prema ustaqenim ili izvesno
neprogresivnim etni~kim grupama? Zemqa je zatvorena i ograni~ena po
vr{ina. Dokle treba da toleri{e, rasno ili nacionalno, oblasti mawe
aktivnosti?221
Tejar pravi neke pretpostavke koje bi etni~ke grupe mogle biti usta
qene i definitivno neprogresivne. U aprilu 1927, napisao je: Vidim
rastu}u mogu}nost za drugu pretpostavku, naime, da su Kinezi zaostali
primitivci, `rtve ometenog razvoja ~ija je antropolo{ka supstanca infe
riorna naspram na{e... Ni hri{}anski stav qubavi za ceo qudski rod, niti
qudske nade u organizovano dru{tvo ne smeju nas navesti da zaboravimo
mogu}nost da 'qudski stratum' nije homogen. Ako nije, bilo bi neophodno
da se za Kineze, kao i za crnce, prona|e posebna uloga, koja ne bi morala
(na osnovu biolo{ke nemogu}nosti) biti ista kao kod belaca. Ne dopadaju
mi se ova predvi|awa. Ali, ona bi jednog dana mogla postati neminovna.
Nije li pravi na~in da se osvoji svet kori{}ewe wegovih nedostataka, a
ne wihovo poricawe, ako su oni nepopravqivi?222
Ono {to su u~iteqi wuejxa nekada govorili jasno, wihovi inicirani
sledbenici sada govore u {iframa.
Tokom svog planetarnog pokloni{tva 1996, biskup Sving, episkopal
ni osniva~ URI, naveo je Pakistan i sredwi pojas planete kao primer
prenaseqenosti, govore}i: Svet se sada davi u qudima. To se moè jasno
videti. Pakistan je veliki samo koliko i Teksas, a ipak je osma najnase
qenija zemqa na svetu. ...Posvuda, kroz sredwi pojas planete, davimo se u
qudima. To je ironija, ali nedostatak vode }e nam re}i kada poplava bude
po~ela. Veliko ~udo ra|awa je, pukom veli~inom brojeva, preokrenulo
Nojevu pri~u.223
Robert Miler kaè da bi prava planetarna vlada mo}ne UN tre
balo da defini{e koliko qudi moè podneti svaka zemqa, i sprovedu
mere u skladu sa tim sa posebnom pa`wom prema zemqama u razvoju sa

visokom stopom porasta stanovni{tva.224 On nastavqa: Ujediwene na
cije, bogate zemqe i lokalne zemqe bi trebalo da daju 'mali broj de~ijih
dodataka' koji bi bili obustavqeni nakon odobrenog malog broja dece.225
Miler podsti~e beli zapadni svet da preuzme domen kontrole populacije
iz rasnih razloga: Kontrola populacije nije oblast poslovnog interesa:
interes je sve ve}i broj potro{a~a i nova trì{ta. Ali, beli zapadni
svet bi trebalo da bude èstoko zainteresovan, jer }e kroz nekoliko de
cenija wihova deca i deca wihove dece biti zanemarqiva u svetu, bi}e
nadomak i{~eznu}a.226
U pogledu qudske jednakosti, Robert Miler kaè: Sve vi{e se divim
hinduskoj politikologiji, koja kazuje da su qudska dru{tva rukovo|ena
kastinskim sistemom: kraqevima ili centralnom vladom, vojskom, trgov
cima i sve{tenicima. Obi~ni gra|ani su najnià, slugawska kasta, dok
ima brakova izme|u vi{ih, vladaju}ih kasti.227 Sada, kao i u doba impe
rije, sahabi i brahmani znaju {ta je najboqe za porodice Tre}eg sveta, kao
i na bilo kom drugom mestu.
Pravi ciq: depopulacija planete

Triler roman Toma Klensija Duga {est pri~a o zaveri bogate grupe
ekoterorista koji nameravaju da o~iste planetu od suvi{nog stanovni
{tva tako {to }e izazvati zarazu na koju su samo oni imuni moè izgle
dati kao nemogu}a fantazija, besmislica no}nih mora. Me|utim, u stvar
nom ìvotu ima onih koji veruju ba{ kao i negativci u Klensijevom
delu da je qudski rod parazitska vrsta na povr{ini planete, koji vi{e
uni{tava nego {to stvara.228 Ovi qudi koje Dejvid Spengler opisuje
kao ekstremne zastupnike sna`nog ekolo{kog pokreta koji kao da qud
ska bi}a smatraju zarazom koja pusto{i zemqu229 nisu zadovoqni pla
nirawem porodice i reproduktivnim pravima. Oni èle da idu daqe,
i svedu stanovni{tvo planete na dve milijarde ili mawe. Kako je jedan
pisac rekao: Mizantrop sam ne zbog toga {to mrzim qude pojedina~no,
nego zato {to mrzim vrhunac imperijalizma ~ove~anstva nad svetom pri
rode. ...Mizantrop sam jer qude volim koliko i kojote, ma~i}e i detli}e,
a vidim da je jedini na~in da se svi pomenuti odrè u ìvotu u tome da
se razmotri drasti~an pad brojnosti vrste homo sapiens.230
U intervjuu za Glasnik UNESKA iz novembra 1991, akIv Kusto je
rekao: [ta bi trebalo da uradimo kako bismo otklonili patwu i bolest?
To je odli~na ideja, ali verovatno ne sasvim delotvorna na duè staze. Ako
poku{amo da je primenimo, moèmo ugroziti budu}nost na{e vrste. Stra
{no je {to to mora da se kaè. Svetska populacija se mora ustaliti, a da
bi smo to postigli moramo ukloniti 350 000 qudi dnevno. Tako je uàsno
282
283
pomisliti na to da to ne bi trebalo ni da kaèmo. Ali, op{ta situacija

u koju smo dovedeni je àlosna.231 To je 127 750 000 qudi godi{we, ili 1,27
milijardi qudi koje treba eliminisati svake decenije.
Teosof Benxamin Krem kaè da }e podela svetskih rezervi i novo
shvatawe blagostawa i prosperiteta stvoriti uslove u kojima }e svetska
populacija dramati~no oslabiti. ...Uz ekolo{ku ravnoteù i razumnu
ispuwenost ìvotnih standarda ova planeta moè komotno podneti 3
do 3,5 milijardi qudi.232 Wegove procene planetarne nosivosti su najve
likodu{nije me|u svima koje je ponudio bilo koji od ovih oboàvalaca
Majke Zemqe.
Medijski magnat Ted Tarner je strpqiviji; on }e dozvoliti 80 do 100
godina kako bi se umawila populacija Zemqe sa 6 milijardi na 2 milijar
de putem globalne dobrovoqne politike jednog deteta.233 U intervjuu
za ekolo{ki E magazin, on je rekao: Mogli bismo da imamo 10 milijardi
qudi koji ìve ispod granice siroma{tva, ili bismo mogli da imamo dve
milijarde qudi koji ìve dobro, imaju kolor TV i automobil. Planeta
moè da podnese taj broj qudi, a tako je bilo 1930. ...A kako sti}i dotle
vrlo je komplikovano. To }e iziskivati mnogo obrazovawa i poboq{awa
u zdravstvenoj nezi. Li~no, mislim da bi populacija trebalo da bude pri
bli`nija onoj kada smo imali uro|eni~ke naseobine, daleko pre pojave
zemqoradwe. Pre petnaest hiqada godina, bilo je negde izme|u 40 i 100
miliona qudi. Ali (istraìva~i populacije) Pol i En Erlih su me ube
dili da, ako ho}emo modernu infrastrukturu, sa komercijalnim letovima
i me|udràvnim autoputevima {irom sveta, bi}e nam potrebno oko dve
milijarde qudi da to podrì.234
Ekofeministi~ki teolog Rozmeri Redford Rauter ima nisko mi
{qewe o ~ove~anstvu. U tekstu pod nazivom Ekofeminizam, ona kaè,
napredak qudskog ìvota i kulture je u skladu sa znatnim smawewem
qudske populacije. Napredak vanqudskog ìvota zahteva takvo sma
wewe.235 Dodala je: Prirodi nije potrebno da mi vladamo wome, ve}
upravqa sobom jako dobro i boqe bez qudi. Mi smo paraziti u lancu is
hrane u prirodi, koji tro{e sve vi{e, i vra}aju premalo kako bi ponovo
uspostavili i odràli ìvotni sistem koji nas hrani.236 Onima koji
su prisustvovali ekolo{koj konferenciji u maju 1998. re~eno je: Dobar
ba{tovan plevi i prore|uje svoje sadnice da bi obezbedio dovoqno pro
stora za pravilan rast biqaka. Moramo traìti najmilostiviji na~in
da plevimo qude. ...Umesto pokreta za ìvot (prolife, prim.) moramo da
razvijamo 'duhovnost reciklaè' ... duhovnost koja nas ukqu~uje u obnovu
planete i sebe. Moramo da se po|ubrimo.237 Nekoliko meseci kasnije,
Rauter je nacionalnoj konferenciji Poziva na akciju, liberalnoj, disi
dentskoj katoli~koj organizaciji, rekla koliko qudi mora biti ba~eno
na gomilu komposta: Moramo se vratiti na nivo populacije iz 1930.238

oko dve milijarde qudi.
Ernest Kolenbah, autor Ekotopije i drugih ekolo{kih bestselera, ne
davno je objavio Ekologija: xepni vodi~. On predvi|a i zastupa smawewe
svetske populacije na milijardu qudi: Jednostavno je previ{e potro{a~
ki nastrojenih qudi u odnosu na kapacitet podnosivosti ove planete.239
Grube procene sugeri{u da bi oko milijardu qudi, koriste}i obnovqivu
energiju i druge tehnologije koje smawuju uticaj na ìvotnu sredinu, mo
glo trajno da opstane na Zemqi na nivou potro{we koji je blizu onom u
modernim industrijskim zemqama.240 On veruje da bi civilizacija mo
gla da nastavi da napreduje u toku znatnog smawewa qudske populacije,
koje je potrebno da bismo smawili na{e uticaje na ìvotnu sredinu, uz
poboq{awe 'kvaliteta ìvota', a ne pove}ane nivoe potro{we.241 Poput
marksista, koji su se pozivali na istorijsku nu`nost kako bi opravda
li svoju okrutnost, Kolenbah priziva prirodu: Na duè staze, priroda
}e primeniti osnovna pravila odrìvosti; ona ne prihvata izuzetke.242
Ova mizantropska ose}awa je objavio University of California Press, a ne
Terrorist Press.
Jan Frensen, demograf i raniji ~lan {taba UN Populacionog fonda,
oti{ao je jo{ daqe.243 Tokom brifinga za Evropski parlament na temu
populacije u oktobru 1999. rekao je, ao mi je {to je populacija svedena
na reproduktivno zdravqe protiv mikronivoa qudskih prava. Frensen
je rekao da bi prava briga trebalo da bude broj qudi koji planeta moè
primiti na odrìv na~in; on veruje da je kapacitet podnosivosti plane
te od 700 miliona do milijardu qudi. Dejv Formen, osniva~ Prvo Zemqa!
ide najdaqe od svih, govore}i da bi populacija trebalo da bude svedena
na 100 miliona qudi.244
Ovi qubiteqi ~ove~anstva i prijateqi napretka diskretno ostavqa
ju ne{to neizre~enim: {ta raditi sa 4 milijarde (ili vi{e) suvi{nih
qudi ìvih danas?
Qudsko izumirawe: osveta Gee

Drugi avatari wuejxa dovode svoju mizantropiju do logi~kog zakqu~
ka; oni sagledavaju mogu}nost qudskog izumirawa sa zemqocentri~nom,
reptilskom hladnokrvno{}u.
Xin Hjuston, koja je pomogla Hilari Klinton da stupi u vezu sa duhom
Eleonore Ruzvelt,245 najavquje sa kojim izborom se suo~ava ~ove~anstvo:
Moglo bi se desiti da qudska rasa zavr{i kao ogroman, neuspe{an ekspe
riment kroz narednih dvadeset pet godina. Planeta }e slegati ramenima,
nek propadnu a delfini }e naslediti zamqu.246 Barbara Marks Hubard
isto tako nudi alternativu: Ili }emo evoluirati, ili izumreti.247
284
285
Vilijem Irvin Tompson, wuejx kolega pre~asnog Xejmsa Parks Mortona i

Dejvida Spenglera,248 rekao je: Mogli bismo ba{ sve da pokvarimo i to bi
moglo dovesti do katastrofe, ali ~ak i katastrofe teè da budu, na kraju
dugog puta, podstrek za evoluciju. Mogli bismo ~ak i da je okon~amo kad
su qudska bi}a u pitawu i da ne moèmo vi{e da nastavimo eksperiment,
ali biosfera ne}e prestati da evoluira. Ako ste misti~ni, ne}ete se
obavezno identifikovati sa prolaznim komadom mesa zvanim hominoidi.
...To je ono {to su [ri Orobindo i wegova saradnica Majka rekli da je
~ovek prelazna ìvotiwa i da smo stigli do kraja puta. Ali naposletku,
kako su istorija i kosmos tako neizmerni, to nije zaista kraj, to je samo
zatvarawe poglavqa.249
Robert Miler tako|e misli da moèmo izumreti: Zemqa }e se osveti
ti svojim najnaprednijim vrstama koje su po~ele da je uni{tavaju. ...Bog
nam ne}e dozvoliti da uni{tavamo Wegovu tvorevinu i okon~amo Zemqinu
bri`qivu, ~udesnu evoluciju tokom milijardi godina. On bi radije dozvo
lio da ~ove~anstvo bude uni{teno.250 U Dolasku kosmi~kog Hrista, Me
tju Foks je rekao, Predloèno je da sazovemo Konferenciju Ujediwenih
Vrsta konferenciju daleko reprezentativniju nego {to su Ujediwene
nacije i postavimo ovo jedino pitawe za deset miliona predstavnika
(jednog za svaku vrstu): 'Da li qudskoj vrsti treba da bude dozvoqeno da se
produì na ovoj planeti?' Glasalo bi se najverovatnije 9 999 999 prema 1
da mi qudi, sa svojom dualisti~kom mr`wom prema zemqi, jednih prema
drugima, i prema svom sopstvenom postojawu, budemo prognani na neko uda
qeno mesto u galaksiji tako da Majka Zemqa moè da nastavi svoje ra|awe
lepote, divote, boja i zdravqa.251
eqa za izumirawem je krajwi izraz onog {to je Malkolm Magerix
nazvao najstrastvenijom èqom liberala.
himnu Prometeju, daju}i joj duhovnu usmerenost. Blavacka je rekla: Ve}ina

budu}eg qudskog roda bi}e sastavqena od slavnih Adepata.253 Sredinom
1990tih godina, Robert Miler je rekao: ~ove~anstvo pronalazi sebe u
plodnosti... globalnog, me|uzavisnog, univerzalnog doba; to je radikalni
skok; kosmi~ki doga|aj prvostepenog zna~aja koji je verovatno jedinstven u
univerzumu: ra|awe globalnog mozga, srca, ~ula i du{e za ~ove~anstvo.254
Barbra Marks Hubard isto tako kaè, Stojimo na pragu najznamenitijeg
doba qudske istorije.255 Kaè bog Nila Donalda Vol{a: Dvadeset prvi
vek bi}e doba bu|ewa, susretawa sa Tvorcem. ...Ovo }e biti po~etak zlat
nog doba Novog ôveka.256
Me|utim, wuejx obe}awe utopije jeste la`. Blavacka, Alisa i Foster
Bejli, Spengler, Vol{, Miler, Marks Hubardova i wihove wuejx kolege
jedva da skrivaju svoju mr`wu prema Bogu, svoje odbacivawe qudske tradi
cije i morala, i svoj prezir prema ve}ini ~ove~anstva. Za ve}inu nas, ovi
avatari obe}avaju smrt.
Za duhovnu elitu, avatari obe}avaju mo}, tajno znawe i ~lanstvo u
duhovnoj hijerarhiji samo ukoliko }e oni prihvatiti lucifersku
inicijaciju. Tejar de [arden je predloìo da kada qudski rod dostigne
zrelost, rasa odvoji sebe od ove planete i pristupi jednoj istinskoj, ne
povratnoj su{tini stvari, ta~ki Omega; ovo bi bio fenomen verovatno
spoqa blizak smrti, ali u stvarnosti jednostavan preobraàj i dolazak
do najuzvi{enije sinteze.257 Sledbenici puta Alisa Bejli }e otkriti
da svaki kontakt sa Inicijatorom vodi iniciranog bliè centru ~iste
tame.258 Ona tera svoje sledbenike ka Velikom odricawu, kona~nom ve
likom prenosu, zasnovanom na odricawu od onoga {to je eonima ozna~ava
lo lepotu, istinu i dobrotu.259 Benxamin Krem kaè da na ovoj ~etvrtoj
inicijaciji, telo du{e vi{e nije potrebno, tako da je uni{teno.260
Spengler kaè da je veliki inicijator Lucifer,261 i da Lucifer
dolazi da nam da kona~ni dar celovitosti. Ako ga prihvatimo, onda je on
slobodan i mi smo slobodni. To je luciferijanska inicijacija. To je ona
s kojom }e se mnogi qudi sada, i u danima pred nama, suo~iti, jer je to ini
cijacija u Novo doba.262 Spengler tako|e kaè: Sada dolazi vreme kada
treba da postanemo sluge evolucije i... da oslobodimo svetlost, qubav, mu
drost koja }e doneti na{e odricawe duhovnog blaga do wegovog ostvarewa,
u okultnom iskupqewu sveta.263 Zatim: bi}emo pozvani da se slobodno
odbacimo od Zemqe i u neizmernosti kosmi~kog iskustva, i glas prirode
kakav znamo vi{e ne}e biti prisutan. On }e biti zamewen mnogo ve}om
mo}i i ritmom, i ako ne steknemo tu unutra{wu snagu bi}emo nesposobni
da funkcioni{emo u prisustvu takve mo}i.264 Sve se svodi na to da se
Bogu kaè: Boqe vladati u paklu, nego biti sluga u raju.265
Zakqu~ak
Za javnu upotrebu, avatari wuejxa najavquju blistavu budu}nost qudskog
spokojstva, slobode, mo}i i duhovnog jedinstva. Godine 1946. Tejar de [ar
den je predvideo tehnologiju HHI veka, ukqu~uju}i genetski inèwering
i nanotehnologiju. Rekao je da je osloba|awe nuklearne energije bilo
jednostavno prvi ~in koji bi nas mogao voditi ka takvim podvizima
poput vitalizaciji materije putem stvarawa supermolekula. Remodelo
vawe qudskog organizma posredstvom hormona. Kontrola nasle|ivawa i
pola manipulacijom genima i hromozomima. ...Pobu|ivawe i obuzdavawe
nedoku~ivih intelektualnih i delotvornih mo}i jo{ uvek skrivenih u
qudskom mno{tvu. ...Nemamo li razlog da se nadamo }emo na kraju biti u
stawu da preuredimo svaku vrstu materije, prate}i rezultate koje smo do
bili na poqu nuklearne energije?252 Drugi wuejx u~iteqi ponavqaju ovu
286
U svom apokalipti~nom romanu Ta grozna snaga, K. S. Luis je opisao

prirodu ovog istog isku{ewa za Marka Stadoka, koji je traìo inicija
ciju u unutra{wi krug nau~nika-magova: Ovde, najzad je ovde (tako mu je
wegova èqa {aputala) bio unutra{wi krug svega, krug ~iji je centar
bio izvan qudske rase kona~na tajna, najvi{a mo}, posledwa inicijaci
ja. îwenica da je bio gotovo sasvim uàsan nije ni najmawe umawila we
govu privla~nost.266 Stadokova zavr{na inicijacija ako je i{ao dotle
ukqu~ivala bi oboàvawe makroba, duhova sa daleko ve}om mo}i i in
teligencijom od bilo kog ~oveka. Kako je wegov ku{a~ opisivao makrobe,
Stadok je istovremeno bio uàsnut i namamqen: Ovi stvorovi... vejali
su smrt na qudski rod i na svaku radost. Ne uprkos ovom, nego usled ovog,
stra{na gravitacija ga je o~aravala i vukla i usisavala ka wima. Zar je
ikada mogao znati plodonosnu snagu pokreta suprotnog prirodi koji ga je
sada drào u {aci; pobuda da se preokrenu sva odbijawa i da se svaki krug
crta u smeru koji je suprotan smeru kretawa kazaqki na satu?267
Biskup Sving, osniva~ URI, je rekao: Ili }e Sjediwene religije
imati jasno izraèn duhovni impuls daleko iznad svojih pojedina~nih do
meta, ili ih jednostavno ne}e biti.268 Makrobi ili bi}a gora od wih
jesu tama na kraju tog puta, nakon {to je jasan duhovni impuls wuejx
pokreta postigao svoj ciq. Hilari Belok je 1931. upozorila na tu satan
sku, posthri{}ansku religiju: Kada do|u bogovi Novog paganizma, oni
ne}e samo imati nedostatke, poput gr~kih bogova, ne}e samo biti la`ni;
oni }e biti zli. To se moè izraziti ukratko, rekav{i da }e Novi paga
nizam, suludo o~ekuju}i pobedu, pasti, pre nego {to postane svestan gde
se nalazi, u satanizam.269
Ideje imaju posledice. Opaka teologija i opaka filozofija nisu be
zna~ajne. Wuejx i teozofski pokret, zasnovan na jereti~koj teologiji i
izopa~enoj filozofiji, nema dodir sa stvarno{}u po pitawu Boga, qudske
prirode i dru{tva. Opasno je dati mo} onima koji nemaju dodir sa stvarno
{}u; istorija dvadesetog veka to dokazuje. U~ewa wuejx pokreta ukqu~uju
elemente gnosticizma, prve velike jeresi koja je prkosila Crkvi, i mo
dernizma, najnovije jeresi. Kada se prva i posledwa jeres spoje, kao {to se
~ini da se sada de{ava, koje je ime i kakva je priroda duhovnog deteta koje
}e biti ro|eno iz tog braka? Kako je zapitao Jejts: A kakva se surova zver,
~iji je ~as najzad do{ao, vu~e prema Vitlejemu da bi bila ro|ena?270
Ne moèmo znati dan ili ~as kada se hri{}anstvo mora podvrgnuti
posledwem ku{awu svoje vere. Bog nas priziva na budnost, vernost, i po
slu{nost bez obzira koliko daleko ili koliko blizu to moè biti.
287
Napomene
1
Za vi{e informacija, vidi Ron Rhodes, The New Age Christ of David Spangler, Jo
urnal of the Spiritual Counterfeits Project, Vol. 23:223:3, 1999, pp. 2029
2 Za vi{e informacija, vidi John Winston Moore, Conversations With the God of this
Age: Neale Donald Walschs connections with the dark side, Journal of the Spiritual Co
unterfeits Project, Vol. 22:222:3, 1998, pp. 3447
3 Za vi{e informacija o Blavatskovoj, Bejlijevoj, Marks Hubardovoj i Mileru, vidi
Lee Penn, The United Religions: Globalist and New Age Plans, Journal of the Spiritual
Counterfeits Project, Vol. 23:223:3, 1999, pp. 3673; Lee Penn, New Age & Globalist Stra
tegies: Unity, Collectivism, & Control, Volume 23:424:4, 2000, Journal of the Spiritual
Counterfeits Project, pp. 4270; i ~lanci ~iji su autori Tal Brooke, Brooks Alexander,
and Warren Smith, Journal of the Spiritual Counterfeits Project, Vol. 19:23, 1995
4 Linda Quigley, Communicating with God: Author Walsch turns chats into best sellers,
The Tennessean, October 27, 1999
5 Rabbi Michael Lerner, God Tells Neale Walsch Some Interesting Stuff, review of bo
oks 1, 2, and 3 of Conversations With God, San Francisco Chronicle and Examiner Book
Review, December 20, 1998, p. 10
6 Doreen Carvajal, In Books, Its Boom Time for Spirits: Angels, Conversations With
God, Even Fairies and Elves Sell Well, New York Times, November 11, 1997, page E1;
Bob Young, St. Nick, Willamette Week, Vol. 24, Issue 8, December 23, 1997, p. 18
7 Za dodatne informacije o rastu}em uticaju Wuejx pokreta, vidi Lee Penn, New Age
& Global Strategies: Unity, Collectivism, & Control, Volume 23:424:1, 2000, Journal of
the Spiritual Counterfeits Project, pp. 4749
8 Foundation for the Future, Humanity 3000 Symposium, http://www.futurefoundation.
com/symposiumpage.html, p. 3
9 World Future Society, 1999 promotivni spisak adresa; imena i informacije o identi
tetu su preuzete iz impresuma datog na s. 2 bro{ure; 7910 Woodmont Avenue, Suite
450, Bethesda, Maryland 20814
10 Matthew Fox, The Coming of the Cosmic Christ: The healing of Mother Earth and the
Birth of a Global Renaissance, Harper San Francisco, 1988, p. xi
11 Barbara Marx Hubbard, Conscious Evolution: Awakening the Power of Our Social Po
tential, New World Library, Novato, California, 1998, p. viii
12 Barbara Marx Hubbard, The Revelation: A Message of Hope for the New Millennium,
Nataraj Publishing, Novato, CA, 1995, 0. 350
13 The Lindisfarne Association, History of the Association, http://redwood.pacweb.com/
lindisfarne/history.html, p.1
14 Robert Muller, New Genesis: Shaping a Global Spirituality, World Happiness and Coo
peration, P. O. Box 1153, Anacortes, Washington 98221, 1993, pp. 194195 (biografska
skica); za razmatrawe World Core Curriculum, vidi Lee Penn, The United Religions:
Globalist & New Age Plans, Journal of the Spiritual Counterfeits Project, Vol. 23:223:3,
199, pp. 3940
15 Jerry Adler, Heavens Gatekeepers They give the people what they want: talkative
spirits and a laidback God, Newsweek, March 16, 1998, p. 65
16 Bob Young, St. Nick, Willamette Week, Vol. 24, Issue 8, December 23, 1997, p.p. 18
17 Alice A. Bailey, Education in the New Age, 1954, Lucis Publishing Company, New York,
pp. 111112
288
18
Barbara Marx Hubbard, Happy Birth Day Planet Earth: The Instant of CoOperation,
Ocean Tree Books, Santa Fe, New Mexico, 1986; pp. 2627
19 Barbara Marx Hubbard, Happy Birth Day Planet Earth: The Instant of CoOperation,
Ocean Tree Books, Santa Fe, New Mexico, 1986; p. 22
20 David Spangler, Revelation: The Birth of a New Age, Lorian Press, 1976 (fifth Lorian
Press printing 1984), p. 89
21 David Spangler, Excerpts from Conversations With John, http://www.most.org.pl/newci
vi/millennium matters/spirit72.html, p. 5
22 Neale Donald Walsch, Conversations With God: An Uncommon Dialogue, Book 2, Hamp
ton Roads Publishing Company, Inc., 1997; p. 42
Nataraj Publishing, Novato, CA, 1995, p. 165
30 Neale Donald Walsch, Conversations with God: An Uncommon Dialogue, Book 2, Hamp
ton Roads Publishing Company, Inc. 1997; p. 77
ton Roads Publishing Company, Inc. 1998; p. 56
32 Kathy Close, Interview with Neale Donald Walsch: Beginning A Dialog With The Divi
ne, http://www.conversationswithgod.org/interview.htm, pp. 56
33 Carolyn Craft, May 19, 1999 interview with Matthew Fox, Wisdom Radio; transcript
34 Matthew Fox, The Coming of the Cosmic Christ, Harper San Francisco, 1988, p. 176;
wegov navod iz Shiva je od Eugene Monick, Phallos: Sacred Image of the Masculine,
Toronto, Inner City Books, 1987, pp. 2930
35 Barbara Marx Hubbard, Conscious Evolution: Awakening the Power of Our Social Potent
ial, New World Library, Novato, California, 1998, p. 208
37 Neale Donald Walsch, Conversations with God: An Uncommon Dialogue, Book 3,
Hampton Roads Publishing Company, Inc., 1998; pp. 3536
38 Neale Donald Walsch, Conversations with God: An Uncommon Dialogue, Book 2, Ham
pton Roads Publishing Company, Inc., 1997; p. 97
40 Neale Donald Walsch, Conversations with God: An Uncommon Dialogue, Book 23, Ham
pton Roads Publishing Company, Inc., 1998; p. 210

41
289
Doreen Carvajal, In Books, Its Boom Time for Spirits: Angels, Conversations With God,
Even Fairies and Elves Sell Well, New York Times, November 11, 1997, page E1; Neale
Donald Walsch, Friendship with God: An Uncommon Dialogue, G. P. Putnams Sons,
New York, 1999, p. 307 Do kraja svog tre}eg braka mislila sam da sam spremna da
odustanem, ali sam zapravo morala da pro|em kroz ovo jo{ dva puta, pre nego {to
sam bila u stawu da postignem to da dugotrajna veza funkcioni{e.
42 Barbara Marx Hubbard, The Book of CoCreation Part II The Promise Will Be Kept:
The Gospels, The Acts, the Epistles, Foundation for Conscious Evolution, San Rafael,
California, 1993 (privately published), p. 60
43 Benjamin Crme, Maitreyas Mission: Volume Three, Share International Foundation,
Los Angeles, 1997, p. 161
45 David Spangler, Emergence: The Rebirth of the Sacred, Delta/Merloyd Lawrence; pp.
154155; vidi tako|e David Spangler, A Pilgrim in Aquarius, Findhorn Press, 1996, pp.
135136
46 R. Gordon Wasson, Stella Kamrisch, Jonathan Ott, et. Al., Persephones Quest: Enth
eogens and the Origins of Religion, Yale University Press, 1992, onlajn rezime i prikazi
sa http://www.amazon.com
47 Huston Smith, Cleansing the Doors of Perception: The Religious Significant of Entheoge
nic Plants & Chemicals, Tarcher/Putnam, 2000, onlajn rezime i prikazi sa http://www.
amazon.com
48 Huston Smith, Cleansing the Doors of Perception: The Religious Significant of Entheogenic
Plants & Chemicals, 2000, onlajn rezime i prikazi sa http://www.amazon.com
49 Robert Forte, Brother David SteindlRast, Jack Kornfield, Terence McKenna, Ann and
Alexander Shulgin, Robert Jesse, Dale Pendell, Thomas Riedlinger, Thomas Roberts,
Rick Strassman, Eric Sterling, Entheogens and the Future of Religion, Council on Spiritual
Practices, onlajn rezime i prikazi sa http://www.amazon.com
50 Barbara Marx Hubbard, Conscious Evolution: Awakening the Power of Our Social Pote
ntial, New World Library, Novato, California, 1998, pp. 1011
52 Benjamin Crme, Maitrayas Mission: Volume Two, Share International Foundation, Los
Angeles, 1993, p. 165
53 Benjamin Crme, Maitrayas Mission: Volume Two, Share International Foundation, Los
Angeles, 1993, p. 383
54 State of the World Forum, Toward a New Civilization, izve{taj iz maja 1997. o forumima
iz 1995. i 1996, spisak onih koji su prisustvovali konferenciji 1996, s. 25
55 State of the World Forum, Toward a New Civilization, izve{taj iz maja 1997. o forumima
iz 1995. i 1996, spisak onih koji su prisustvovali konferenciji 1996, s. 34; 1996 State
of the World Forum, Creative Approaches to the Drug Crisis: Final Report; Robert
Jesse, Alexander Shulgin, and Ann Shulgin govorili su na zasedawu na temu Drugs,
Technology, and the Mind in the TwentyFirst Century, (Droga, tehnologija i svest u
dvadeset prvom veku) http://www.worldforum.org/1996forum/round drugs.html; State
of the World Forum, Participants za 1997, http://www.worldforum.org/1997forum/1997
Participants.html
290
56
Privatni intervjui Li Pena u maju i junu 2000, sa nekoliko qudi koji su prisus
tvovali PanteaKon okupqawima 1999. i 2000.
57 Ancient Ways, PantheaCon 2000, spisak predava~a, http://www.ancientways.com/
presenters00.html
58 Ancient Ways, PantheaCon 1999, spisak predava~a, http://www.ancientways.com/pr
esenters99.html
59 Barbara Marx Hubbard, Conscious Evolution: Awakening the Power of Our Social Pot
ential, New World Library, Novato, California, 1998, p. 205
60 Barbara Marx Hubbard, Conscious Evolution: Awakening the Power of Our Social
Potential, New World Library, Novato, California, 1998, p. 205
61 Neale Donald Walsch, Conversations With God: An Uncommon Dialogue, Book 3, Hampto
n Roads Publishing Company, Inc., 1998; p. 147
62 Benjamin Crme, Maitreyas Mission: Volume Two, Share International Foundation, Los
Angeles, 1993, p. 521
63 Pierre Teilhard de Chardin, Human Energy, prevod J. M. Cohen, Collins, St. James Place,
London, 1969, prvo izd. 1962; pp. 132133
p. 112
65 Project Death in America (PDIA), PDIA Grants Program; http://www.soros.org/death/
gran2txt.html, p. 1
66 Project Death in America (PDIA), PDIA Grants Program; http://www.soros.org/death/
gran2txt.html, p. 17
67 Choice in Dying, A Letter From The Director, http://www.echonyc.com/~choice/back
ground.htm, pp. 34; linked to the Soros web site document Death and Dying Resource
Links, http://www.soros.org/death/dietext.html
68 George Soros, Reflections On Death In America, November 30, 1994 govora u
Kolumbijskom prezbiterijanskom centru (Columbia Presbyterian Medical Center),
http://www.soros.org/gapherdata/generalinfo/publications/speeches/113094 Reflections
on Death in America.txt, p. 5
69 William Shawcross, Turning Dollars Into Change, Time, September 1, 1997, p. 54
70 Peter Newcomb, et. Al., The Forbes 400, ~lanak o Xorxu Soro{u, Forbes, October
12, 1998, p. 184
71 Open Society Institute, Reproductive Rights Grantmaking, http://www.soros.org/tprr/
guidelin.htm, p. 1
72 Soros Foundation, Program on Reproductive Health and choice: Grants, http://soros.
org/repro/grants.htm
73 Neale Donald Walsch, Friendship with God: An Uncommon Dialogue, G. P. Putnams
Sons, New York, 1999, p. 34
74 Peter Newcomb et. al., The Forbes 400, article on George Soros, Forbes, October 13,
1997, p. 181
75 Barbara Marx Hubbard, Voices of Conscious Evolution, Vol. 1, Winter 2000, p. 1
76 Robert Muller, 2000 Ideas And dreams For A Better World, Idea 1340, 12 March 1998,
http://www.lsw.org/ideas/Rmideas.html
77 Za pojedinosti o Zemaqskoj poveqi, vidi Lee Penn, New Age & Globalist Strategie
s: Unity, Collectivism, & Control, Volume23:424:1, 2000, Journal of the Spiritual
CounterfeitsProject, pp. 6263, i Lee Penn, The United Religions: Globalist & New Age
Plans, Volume 23:223:3, 1999, Journal of the Spiritual Counterfeits Project, pp. 6366

78
291
Green Cross International, Interview, Los Angeles Times, May 8, 1997, http://www4.gve.
ch/gci/GreenCrossFamily/gorby/newspeeches/interviews/IaTimes.html, pp. 34
79 The Earth Charter Campaign, Interview: Maurice Strong on a 'Peoples Earth Charter,
March 5, 1998, http://www.earthcharter.org/welcome/mstrong.htm, p. 3
80 The Earth Charter Campaign, The Earth Charter: The Green Cross Philosophy, http://
earthcharter.org/report/special/greencross.htm, p. 5
81 Za pregled drevnog i savremenog paganizma i obi~aja prino{ewa qudskih `rtava,
vidi Hannes Stein, Return of the Gods, First Things, November 1999, pp. 3438
82 Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams For A Better World, Idea 1043, May 19, 1997;
http://www.lsw.org/ideas/Rmideas.html; u dokumentu je preneta ortografija kakvu je dao
Miler. Miler je hvalio duhovnost Acteka, Inka i Maja u ostalim idejama istog
dokumenta: ideas 477 (October 30, 1995), 759 (August 7, 1996), 1040 (May 16, 1997), and
1445 (June 26, 1998)
83 Michael Toms, August 9, 1999 intervju sa Barbrom Marks Hubard, Wisdom Radio,
http://wisdomchannel.com /tvrd/transcripts/episode_transcript.asp?
84 Kristen Fairchild, If a United Nations, Why Not a United Religions: An Interview
With Charles Gibbs, The Spire, February 1997, http://www.gracecom.org/thespire/text
ures/gibbs2.html, p. 4
85 United Religions Initiative, 72 Hours Geographical Listing of Projects Underway,
project in Mobile, Alabama, http://www.unitedreligions.org/newsite/72 hours/projects.
htm, p. 34
86 Eerdmans Handbook to the Worlds Religions, Eerdmans, Grand Rapids MI, 1994, p.
118
87 Benjamin Crme, Maitreyas Mission: Volume Two, Share International Foundation,
Los Angeles, 1993, p. 403; s obzirom na karakter hijerarhije kako ga je opisao Krem,
wegova poricawa da bi dolazak wuejxa doneo sa sobom ubijawe velikih razmera (pp.
172 i 223) od male su va`nosti.
88 Stephane Courtois et. al., The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression,
Harvard University Press, 1999, p. 4
89 Alice A. Bailey, The Externalisation of the Hierarchy, 1957, Lucis Publishing Company,
New York, ISBN 0853301069, p. 105 ff.
New York, ISBN 0853301069, p. 133
91 Foster Bailey, Running Gods Plan, Lucis Publishing Company, New York, 1972, p. 12
92 Foster Bailey, Running Gods Plan, Lucis Publishing Company, New York, 1972, p.
1213
Angeles, 1993, p. 165
94 Alice A. Bailey, The Rays and the Initiations: Volume V, A Treatise on the Seven Rays,
1960, Lucis Publishing Company, New York, pp. 553554
pp. 111112
292
98
Alice A. Bailey, Education in the New Age, 1954, Lucis Publishing Company, New York,
pp. 111112
pp. 111112
100 Pierre Teilhard de Chardin, Life and the Planets: What is Happening at this Moment
on Earth?, The Future of Man, preveo Norman Denny, Harper & Row, New York and
Evanston, 1964, p. 117
101 Pierre Teilhard de Chardin, A Great Event Foreshadowed: the Planetisation of Man
kind, The Future of Man, preveo Norman Denny, Harper & Row, New York and
Evanston, 1964, pp. 126127
102 Corinne McLaughlin and Gordon Davidson, Spiritual Politics: Changing the World from
the Inside Out, Ballantine Books, New York, 1994, p. 51
New York, p. 491; vidi tako|e Alice A. Bailey, Problems of Humanity, 1947, Lucis
Publishing Company, New York, p. 81: The release of the energy of the atom is definite
ly the inauguration of the New Age.
New York, p. 497
New York, p. 497498
106 John McManners, The Oxford Illustrated History of Christianity, Oxford University
Press, 1992, p. 515
New York, p. 548
New York, p. 548
113 David Spangler, A Pilgrim in Aquarius, Findhorn Press, 1996, p. 56
114 Pierre Teilhard de Chardin, The Heart of Matter, preveo Rene Hague, Collins, St. James
Place, London, 1978, first pub. 1976; p. 96
115 Pierre Teilhard de Chardin, Some Reflections on the Spiritual Repercussions of the
Atom Bomb, The Future of Man, preveo Norman Denny, Harper & Row, New York
and Evanston, 1964, p. 147
116 Bishop William Swing, Opening Address to the 1997 URI summit conference, http://
www.unitedreligions.org/youth/welcome/swingspeech.htm, p. 2
117 H. P. Blavatsky, The Secret Doctrine: The Synthesis of Science, Religion, and Philosophy,
Vol I Cosmogenesis, Theosophical University Press, 1999, p. xxxviii
New York, p. 510, S tim u vezi, ne zaboravite mudro proro~anstvo H. P. B. (Helena
Petrovna Blavatsky) koje se ti~e doga|aja na kraju ovog veka.

119
293
Alice A. Bailey, The Externalisation of the Hierarchy, 1957, Lucis Publishing Company,
New York, p. 510
120 Alice A. Bailey, The Rays and the Initiations: Volume V, A Treatise on th eSeven Rays,
1960, Lucis Publishing Company, New York, p. 109
121 Alice A. Bailey, The Destiny of the Nations, 1949, Lucis Publishing Company, New
York, p. 11
122 Barbara Marx Hubbard, Live from the Peace Room, December 1999 newsletter, p. 1
124 Michael Toms, August 9, 1999 intervju sa Barbrom Marks Hubard, Wisdom Radio,
http://www.wisdomchannel.com/tvrd/transcripts/episode_transcript.asp?
125 Neale Donald Walsch, Welcome to the New Millennium, Magical Blend, Issue 64, May
1999, p. 46
126 Neale Donald Walsch, Conversations with God: An Uncommon Dialogue, Book 3,
Hampton Roads Publishing company, Inc., 1998; p. 340
127 Kathy Close, Interview with Neale Donald Walsch: Beginning a Dialog With The Divine,
http://www.conversationswithgod.org/interview.htm
128 Gordon Davidson, The Significance of Intergroup Work for the Externalization of the
Hierarchy, http://web.ukonline.co.uk/bristol.goodwill/intwork.htm, p. 1
129 Gordon Davidson, The Significance of Intergroup Work for the Externalization of the
Hierarchy, http://web.ukonline.co.uk/bristol.goodwill/intwork.htm, p. 5
New York, p. 133; za izjavu da je Dejvidson sledbenik Alis Bejli, vidi Corrine McLa
ughlin and Gordon Davidson, Spiritual Politics: Changing the World from the Inside Out,
Ballantine Books, New York, 1994, pp. 5 and 16
131 David Spangler, A Pilgrim in Aquarius, Findhorn Press, 1996, Acknowledgements,
and pp. 5051, 8081
132 David Spangler, Excerpts from Conversations With John, http://www.most.org.pl/
newcivi/millennium matters/spiritZ2.html, p. 1
New York, p. 618
New York, pp. 278279
New York, p. 7
140 Ron Rhodes, Alien Obsession: What Lies Behind Abductions, Sightings, and the Attracti
ons of the Paranormal, Harvest House, 1998, pp. 114116
New York, p. 105
294
142
Alice A. Bailey, The Externalisation of the Hierarchy, 1957, Lucis Publishing Company,
New York, p. 116
144 Pierre Teilhard de Chardin, Letters to Two Friends 19261952, The New American
Library, 1968, p. 154
146 Pierre Teilhard de Chardin, A Great Event Foreshadowed: the Planetisation of Man
kind, The Future of Man, preveo Norman Denny, Harper & Row, New York and Ev
anston, 1964, pp. 138139
Potential, New World Library, Novato, California, 1998, ISBN 1577310160, p. 80
158 Bishop John S. Spong, Billy Graham: A Man of Integrity for Yesterdays World, The
Bishops Voice, http://newark.anglican.org/vox30339.html
159 Nat Brown, Bishops in the Playground, http://andromeda.rutgers.edu/~lcrew/assay45.
html; objavqeno kao deo rasprave na Episkopalnoj generalnoj konvenciji, na sajtu
koji vodi liberalni aktivista u Episkopalnoj crkvi
160 Neale Donald Walsch, Friendship With God: An Uncommon Dialogue, G. P. Putnams
161 Neale Donald Walsch, predgovor za Barbara Marx Hubbard, Conscious Evolution:
Awakening the Power of Our Social Potential, New World Library, Novato, California,
1998, p. xi

162
295
Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams For A Better World, Idea 1748, http://www.lsw.
org/ideas/RMideas.html
163 Robert Muller, My Testament to the UN: A Contribution to the 50th Anniversary of the
United Nations, World Happiness and Cooperation, P.O. Box 1153, Anacortes, Wash
ington 98221; pp. 148149
164 David Spangler, Revelation: The Birth of a New Age, Lorian Press, 1976 (5th Lorian
167 Za Spenglerovu tvrdwu da je on uvek odbacivao gledi{te da ~i{}ewe planete mo
ra prethoditi wuejxu, vidi David Spangler, A Pilgrim in Aquarius, Findhorn Press,
1996, pp. 4546 and p. 145147. Me|utim, Spengler je prizao potrebu za ~i{}ewem u
Refleksijama o Hristu, (koje su imale 3 izdawa izme|u 1977 i 1981 vidi s. 8485
za relevantne citate), i u Revelation: The Birth of a New Age (koje je imalo 5 izdawa
izme|u 1976 i 1984 vidi s. 6365, 7378, 8789, 136, 160173 za relevantne citate),
i Excerpts from Conversations With John, http://www.most.org.pl/newcivi/millenn
ium matters/spiritZ2.html. Hanegraf opisuje delo ranog Spenglera kao jedno od
najjasnijih primera apokalipsizma me|u wuejx autorima. (Wouter J. Hanegraaff,
New Age Religion and Western Culture: Esotericism in the Mirror of Secular Thought,
State University of New York Press, 1998, s. 353).
168 Wouter J. Hanegraaff, New Age Religion and Western Culture: Esotericism in the Mirror
of Secular Thought, State University of New York press, 1998, p. 104; vidi tako|e
p. 39: Otkrivewe: ra|awe wuejxa, bez obzira na wegov poloàj u kontekstu
Spenglerovog li~nog razvoja, mora biti smatran jednim od osniva~kih tekstova
Wuejx pokreta.
the Inside Out, Ballantine Books, New York, 1994, endorsements on p. i, and foreword
by His Holiness the Dalai Lama, pp. xiiixiv
296
178
State of the World Forum, People, http://www.worldforum98.org/people/letter B.html,

p. 11; State of the World Forum, Schedule: Friday Roundtable Discussions panel on
The State of the Leadership Soul, http://worldforum.org/schedule/roundtable Friday.
html, pp. 56
179 Kirstin Miller, The Story Angels Want Told: An Interview with Nick Bunick, Psychic
Reader, October 1997, Vol. 22, no. 10, p. 7
Reader, October 1997, Vol. 22, no. 10, p. 7
Reader, October 1997, Vol. 22, no. 10, pp. 78
182 Bob Young, St. Nick, Willamette Week, Vol. 34, Issue 8, December 23, 1997, p.p. 24
184 David Spangler, Reflections on the Christ, Findhorn Lecture Series, 3rd ed., 1981; p. 85
186 G. P. Blavatsky, The Secret Doctrine: The Synthesis of Science, Religion, and Philosophy,
Vol. I / Cosmogenesis, Theosophical University Press, 1999, p. 228, footnote
p. 134
p. 133136
191 Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams for a Better World Idea 976, March 13, 1997,
192 Robert Muller and Douglas Roche, Safe Passage into the TwentyFirst Century: The
United Nations Quest for Peace, Equality, Justice, and Development, Continuum, New
York, 19967, p. 119
193 Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams for a Better World Idea 1024, March 13, 1997,
194 Mikhail Gorbachev, Finding Our Way Five Years After the Rio Earth Summit, dosta
vqeno za Green Cross International on April 15, 1997 in Washington CD, http://www.
wwwr.gve.ch/gci/GreenCrossFamil/gorby/newspeeches/Georges%20WaxhUNI.html,
p.6
195 Catholic World News, CNN Founder Calls For OneChild Policy, Insults Pope, Feb
ruary 17, 1999, http://www.cwnews.com/news/getstory.cfm?recnum=9645; Robert Stacy
McCain, Turner supports onechild policy The Washington Times, February 17, 1999;
http://www.washtimes.com/culture/culture2.html, pp. 12
196 Catholic World News. Turner Gives Another $21 Million to UN Population Control,
July 27, 2000, http://www.ewtn.com/vnews/getstory.asp?number=5435
197 United Nations Population Fund, Progress Report on UNFPA Support to Partners in
Population and Development: Report of the Executive Director, July 10, 1998, http://
ww.unfpa.org/exbrd/partner.htm, p. 2

198
297
The Coffee Bars Must Be Getting Crowded In Palo Alto & Seattle, Scan section, The
American Enterprise, JanuaryFebruary 1999, Vol. 10, No. 1, p. 16
199 Catholic World News. US Foundation Launches ProPopulation Control Program,
July 12, 2000, http://www.ewtn.com/vnews/getstory.asp?number=4969
200 Sam Keen, Convener, The Global Crisis of Spirit and the Search for Meaning, Sep
tember 30, 1995, http://www.well.com/user/wforum/transcripts/themes/2spirit2.html, p.
2 vi{e nije dostupno na Internetu
201 Bishop William Swing, Excerpts: Bishops Address (to the 1997 Diocesan Convention),
Pacific Church News, December 1997/January 1998, p. 34
202 Virginia Lee, Science and Spirit: Conversations with Matthew Fox, Ph.D. & Rupert
Sheldrake, Ph.D., Common Ground, Summer 1997, http://www.comngrnd.com/fox.
html, pp. 67
203 Bishop James Ottley, Redeeming Creation, June 27, 1997; http://www.aco.org/united
nations/earthsp.htm, p. 1
204 Hans Kung, Explanatory Remarks Concerning a 'Declaration of the Religions for a
Global Ethic', http://astro.temple.edu/~dialogue/Antho/kung.htm, p. 6
205 Hans Kung, Explanatory Remarks Concerning a 'Declaration of the Religions for a
Global Ethic', http://astro.temple.edu/~dialogue/Antho/kung.htm, p. 1
206 The Earth Charter Campaign, The Earth Charter Benchmark Draft II, April 1999,
http://www.earthcharter.org/draft/, p. 3
207 The Earth Charter Campaign, The Earth Charter Benchmark Draft II, April 1999,
http://www.earthcharter.org/draft/, p. 4
208 Catholic World News, UN Offers $250 Mil to Pakistan If Teaches Population Control,
August 10, 2000, http://wwwewtn.com/vnews/getstory.asp?number=5802
209 Catholic World News, UN Commission Demands Colombia Legalize Abortion, Febru
ary 5, 1999, http://www.cwnews.com/news/getstory.cfm?recnum=9555, p. 1
210 David Morrison, Population Control Efforts: A Gross Abuse of Human Rights, Family
Research Council Insight, http://www.frc.org/insight/is98h1pp.html
211 United Press International, China: BirthControl Laws to Be 'Perfected', may 8, 2000;
downloaded from http://www.newsmax.com
212 David Morrison, Population Control Efforts: A Gross Abuse of Human Rights, Family
Research Council Insight, http://www.frc.org/insight/is98h1pp.html
213 H. P. Blavatsky, The Secret Doctrine: The Syntheses of Science, Religion, and Philosophy,
Vol. II Anthropogenesis, Theosophical University Press, 1999, p. 421, fusnota; vidi
tako|e pp. 162, 168, 249, 446, 779, i 780 za sli~ne izjave. Na s. 425, ona protivre~i ovim
izjavama, i govori protiv deqewa ~ove~anstva na superiorne i inferiorne rase.
214 H. P. Blavatsky, The Secret Doctrine: The Syntheses of Science, Religion, and Philosophy,
Vol. II Anthropogenesis, Theosophical University Press, 1999, p. 446
215 Alice A. Bailey, The Destiny of the Nations, 1949, Lucis Publishing Company, New
York, p. 125
216 Alice A. Bailey, Education in The New Age, 1954, Lucis Publishing Company, New
York, p. 71
217 Alice A. Bailey, Problems of Humanity, 1947, Lucis Publishing Company, New York,
p. 90
218 Alice A. Bailey, Education in The New Age, 1954, Lucis Publishing Company, New
York, p. 118
298
219
Alice A. Bailey, The Rays and the Initiations: Volume V, A Treatise on the Seven Rays,
220 Alice A. Bailey, Esoteric Psychology: Volume II A Treatise on the Seven Rays, Lucis
Publishing Company, New York, 1942, p. 379
221 Pierre Teilhard de Chardin, Human Energy, preveo J. M. Cohen, Collins, St. Jamess
Place, London, 1969, first pub. 1952; pp. 132133
222 Pierre Teilhard de Chardin, Letters to Two Friends, 19261952, The New American
Library, 1968, pp. 6768
223 Bishop William Swing, Journeying where the soul of this world was born, Pacific Chur
ch News, April/May 1996, p. 31
224 Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams for a Better World Idea 1732, http://www.
lsw.org/ideas/Rmideas.html
225 Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams for a Better World Idea 1732, http://www.
lsw.org/ideas/Rmideas.html
226 Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams for a Better World Idea 773, http://www.lsw.
org/ideas/Rmideas.html
227 Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams For A Better World, Idea 1096, 10 July 1997,
228 Tom Clancy, Rainbow Six, Berkley Books ed., New York, 1999, p. 734
229 David Spangler, A Pilgrim in Aquarius, Findhorn Press, 1996, p. 141
230 Phil Werrei and Ohm Speckled Moonbeam, In Defense of Misanthropy, Earth
First!: The Radical Environmental Journal, http://www.earthfirstjournal.org/feature.c
fm?ID=16&issue=v197
231 Bahgat Elnadi and Adel Rifaat, Interview With JacquesYves Cousteau, The UNESCO
Courier, November 1991, p. 13
233 Tracey C. Rembert, Ted Turner: Billionaire, Media Mogul...And Environmentalist
(Interview), E Magazine, January/February 1999, Volume X, number 1, p. 10
234 Tracey C. Rembert, Ted Turner: Billionaire, Media Mogul...And Environmentalist (Int
erview), E Magazine, January/February 1999, Volume X, number 1, p. 10; vidi tako|e
Michael Taylor, Visions of Tomorrow: Pros weigh in on looming problems raised by
Chronicle readers as they contemplate the coming century, San Francisco Chronicle,
June 20, 1999; downloaded from http://www.sfgate.com, p. 3, za tvrdwu Pola Erliha
da stanovni{tvo Zemqe treba da broji dve milijarde: 'Evo nas na {est milijardi
qudi na Zemqi', rekao je Pol Erlih, profesor na populacionim studijama na Sten
ford univerzitetu, koji je nagra|en presti`nom nagradom Plava planeta pro{le
nedeqe. 'A to je otprilike tri puta vi{e nego {to bi planeta trebalo da ima. Oko
dve milijarde je optimalno'
235 Rosemary Radford Ruether, Ecofeminism, http://au.spunk.org/library/pubs/openeye/
sp000943.txt, p. 1
236 Rosemary Radford Ruether, Ecofeminism, http://au.spunk.org/library/pubs/opene
ye/sp000943.txt, p. 5
237 Michael S. Rose, Feminist Theologian Urges Religious To Find A Way To 'Weed Out
People', The Wanderer, June 11, 1998, p. 1
238 Ann Sheridan, CTA Conference Presents The Reality of Unreality, The Wanderer,
November 12, 1998, p. 1

239
299
Ernest Callenbach, Ecology: A Pocket Guide, University of California Press, 1998, p.

68
240 Ernest Callenbach, Ecology: A Pocket Guide, University of California Press, 1998, p.
23
36
115
243 Informacije u ovom pasusu preuzete su iz Catholic Family and Human Rights Institute,
UNFPA Briefing Makes Light of High Mortality in Africa, October 15, 1999, Friday
Fax, Vol. 2, no. 49, http://www.cfam.org/FAX/fax 1999/faxv2n49.html
244 Nicholas GoodrickClarke, Hitlers Priestess: Savitri Devi, the HinduAryan Myth, and
NeoNazism, New York University Press, 1998, p. 228, citing Dave Foreman, Around
the campfire, Earth first!, June 21 1987, p. 2, and Whither Earth First!?, Earth First!,
November 1, 1987, p. 20
245 Za vi{e informacija, vidi Craig Branch, Jean Houston Profile of the New Age
Advisor to Hillary Clinton, Journal of the Spiritual Counterfeits Project, Vol. 22:222:3,
1998, pp. 6469
246 Jean Houston OnLine, CountryLivings Article Genius Jean Houston, http://www.
jeanhouston.org/articles/genius.jean.html, p. 4
247 Barbara Marx Hubbard, Conscious Evolution: Awakening the Power of Our Social Potent
ial, New World Library, Novato, California, 1998, p. 60
248 Interview With William Irwin Thompson, http://www.levity.com/mavericks/thomson.
htm, p. 2
249 Interview With William Irwin Thompson, http://www.levity.com/mavericks/thomson.
htm, pp. 12, 14, 1516
250 Robert Muller, 2000 Ideas And Dreams for a Better World Idea 1294, 25 January
1998, http://www.lsw.org/ideas/Rmideas.html
251 Matthew Fox, The Coming of the Cosmic Christ: The Healing of Mother Earth and the
Birth of a Global Renaissance, Harper San Francisco, 1988, p. 15
252 Pierre Teilhard de Chardin, Some Rejlections on the Spiritual Repercussions of the
Atom Bomb, The Future of Man, preveo Norman denny, Harper & Row, New York
and Evanston, 1964, p. 144; elipsa je bila u izvornom tekstu
253 H. P. Blavatsky, The Secret Doctrine: The Synthesis of Science, Religion, and Philosophy,
Vol. II Anthropogenesis, Theosophical University Press, 1999, p. 446
254 Robert Muller, Foreword: Preparing for the Next Millenium; p. 3; http://www.silcom
.com/~origin/sbcr/sbcr012
255 Barbara Marx Hubbard, The Evolutionary Journey: A Personal Guide to a Positive Fut
ure, Evolutionary Press, San Francisco, 1982, p. 11
256 Neale Donald Walsch, Friendship with God: An Uncommon Dialogue, G. P. Putnams
300
259
Alice A. Bailey, The Rays and the Initiations: Volume V, A Treatise on the Seven Rays,
Angeles, 1993, p. 579
261 David Spangler, Reflections on the Christ, Findhorn Lecture Series, 3rd ed., 1981, p. 44
262 David Spangler, Reflections on the Christ, Findhorn Lecture Series, 3rd ed., 1981, p. 45
263 David Spangler, Towards a Planetary Vision, Findhorn Publications, 1977; p. 75
264 David Spangler, Explorations: Emerging aspects of the new culture, Findhorn publications
lecture series, 1980, p. 99
265 John Milton, Paradise Lost, Book 1, stih 263
266 C. S. Lewis, That Hideous Strength: A Modern FairyTale for GrownUps, Collier Boo
ks, Macmillan Publishing Company, 1946, pp. 259260
267 C. S. Lewis, That Hideous Strength: A Modern FairyTale for GrownUps, Collier Books,
Macmillan Publishing Company, 1946, p. 269
268 Bishop William Swing, The Coming United Religions, United Religions Initiative and
CoNexus Press, 1998, p. 22
269 Hilaire Belloc, The New Paganism, in Essays of a Catholic, TAN Books and Publis
hers, Inc., 1931, p. 12
270 William Butler Yeats, The Second Coming, 1921.
Sa engleskog preveo: Ivan A}imovi}
TERORIZAM
I
TOTALITARIZAM
302
TERORIZAM I TOTALITARIZAM
Kratki uvod
Da, zaista, ko stvara teroriste?
U odbrani slobode, jednakosti i bratstva, borba protiv terorizma
uvek je bila izgovor za ukidawe slobode, jednakosti i bratstva. Ovi te
kstovi govore o tome kako se globalna demokratija pretvara u globalni
GULAG.
Viktor N. Trostnikov
NESRE]A NA[EG DOBA
O terorizmu
Jedan od najakutnijih problema savremenog sveta jeste terorizam. Danas u svim zemqama moraju da se organizuju specijalne jedinice za borbu
protiv ovog zla koje neprestano raste. O wemu je snimqen ogroman broj
filmova, tako da je ono, reklo bi se, postalo znamewe na{e epohe.
Po svom odre|ewu, terorizam je akt nasiqa koji ima za ciq da zastra{i
ne samo one na kojima se primewuje, nego i mnoge druge qude. Doslovno, to
je izazivawe uàsa. U ovakvom op{tem smislu on postoji od pamtiveka.
U Bibliji nalazimo mnogo opisa teroristi~kih akcija kako od strane
neprijateqskih plemena prema Izraiqu, tako i u uzvratnim akcijama. U
sredwem veku teror je bio uobi~ajeno sredstvo u ratu. Wemu su pribegavali
vojvoda od Albe u Holandiji, inkvizicija u [paniji, poqske vojvode u
Zapadnoj Ukrajini, a klasi~an primer je Vartolomejska no} u Francusko
j. Nakon 200 godina u istoj zemqi je postojao ~ak ~itav jedan period koji
istori~ari nazivaju Teror. Revolucionari koji su èleli da usre}e ~ove
~anstvo zastra{ivali su one koji nisu hteli da postanu sre}ni masovnim
pogubqewima ne samo wih, nego svih redom. U posledwih 100 godina talas
terorizma je dopro do Rusije pristalice progresa su po~ele da ubijaju po
licijske ~inovnike i carske administratore. Postavqen za predsednika
vlade Stolipin je za izvesno vreme zaveo red, ali zatim je i sam pao kao
`rtva atentata, a uskoro je kod nas po~eo takav uàs pred kojim je bledelo
sve {to se doga|alo ranije: teror, i beli, i crveni, i drugih boja, ~iji se
broj `rtava meri milionima. Boq{evici su na kraju krajeva prevazi{li
po surovosti sve svoje konkurente i tako su zapla{ili narod da mu je ovaj
ostajao pokoran desetle}ima...
Pa ipak, nekada{wi teror nije bio takav kakav je danas. Re~ je jedna
ista, ali je wegovo ispoqavawe u osnovi razli~ito. Nekada je teror uvek
bio usmeren na lica koja spadaju u ovu ili onu skupinu ili ovaj ili onaj
303
narod koji su hteli da zastra{e, danas su pak wemu izloèni qudi koji
emaju nikakve veze ni sa ~im. I prilikom eksplozije bombi na èlezni
n
~koj stanici u Bolowi, koju su izvr{ili teroristi Crvenih brigada, i
prilikom napada gasom u tokijskom metrou koji je organizovala sekta Aum
Sinrike, poginuli su potpuno nevini qudi. Isti takvi gra|ani koji s
teroristima nemaju nikakve veze postaju wihove `rtve prilikom otmice
aviona, o ~emu stalno slu{amo. Pojava koja danas uznemirava svetsku javn
ost zapravo je nova pojava i, kao i sve novo, mora biti promi{qena.
Prema spoqa{wim motivima vr{ewa svojih napada, savremeni teroriz
am se moè podeliti na idejni i koristoqubivi. U svom krajwem izrazu
idejni terorizam je ~esto grupni i predstavqa nasiqe usmereno od strane
neke skupine protiv same sebe kolektivno samoubistvo. Takav ~in je bio
izvr{en nekada u Gvajani, a nedavno u SAD. Tu je nemogu}e videti bilo
kakvu korist u zemaqskom smislu, sve se ~ini radi metafizi~ke ideje.
Kao primer ~istog koristoqubivog terorizma mogu da posluè mnogo
brojne otmice talaca radi dobijawa otkupa za wih. Razmotrimo najpre
drugu varijantu.
eqa da ~ovek dobije mnogo novca stvar je koja je svakom shvatqiva.
Moèmo zamisliti i to da su neki nemoralni qudi spremni da se dokopaju
novca po svaku cenu. Istina, tu treba precizirati: ne po cenu vlastitog
ìvota, jer mrtvome novac uop{te nije potreban, ve} samo po cenu ìvota,
stradawa i svake {tete drugih. Ovakvih moralnih nakaza, razume se, bilo
je u svakom dru{tvu u svakoj epohi. Za{to ranije nije bila praktikovana
otmica talaca koja je sli~na dana{woj?
Sve je vrlo jednostavno: ranije nije bilo takve instance koja bi bila
spremna da plati novac samo zbog toga da bi bandit sa~uvao neke qudske
ìvote, svejedno ~ije. Traìti od neke porodice otkup za zarobqenog srodn
ika imalo je smisao i decu su otimali u svim vremenima, ali uhvatiti neke
prolaznike i izjaviti: Dajte novac, ili }u ih ubiti bilo je apsurdno.
Pojedinci bi rekli: to nije na{a stvar, a policija bi postupila nedvo
smisleno potrudila bi se da oslobodi taoce, a ako bi ih terorista ubio,
ubila bi i samog teroristu, tako da bi takav ~in bio zapravo samoubistvo.
Danas pak, ~ak ako teroristu i uhapse, ne}e ga pogubiti, a u najgorem sl
u~aju }e ga li{iti slobode. Ali ono {to je najva`nije danas postoji
instanca koja je spremna da otkupi bilo koga dràva. Ne, naravno, zato
{to je ona danas postala bole}iva, ve} zato {to se na nivo vlasti gde se
donose dràvne odluke mogu danas probiti samo oni koji imaju iza sebe
glasove bira~a, a da bi se neko dopao bira~ima mora da izgleda human.
Mo`da je to paradoks, a mo`da zakonitost, ali se u na{e vreme koje je obe
leèno svetskim i gra|anskim ratovima sa dosad u istoriji nevi|enim
brojem ubijenih i s genocidima ogromnih razmera, malogra|anima jako
304
305
d opala apstraktna ideja humanizma. Zato lider koji bi rekao: Neka pogi
nu taoci, ali bandite koji su ih zarobili treba napasti i uni{titi da se
drugi ne bi usudili da u~ine isto, ne}e imati uspeha na izborima.
Humanost je zaista lepa ukoliko daje dobre plodove. Ali ako rezim
iramo prividni humanizam politi~ara koji se poga|aju sa otmi~arima
aviona i qudi, samo da oni ne diraju taoce, on se pokazuje negativnim. Hu
manost ovde i sada pretvara se u antihumanost daleko ve}ih razmera i
na drugim mestima, jer postupawe u rukavicama s tim nitkovima koji se
zaklawaju iza potpuno nevinih qudi nadahwuje druge nitkove, te koristoq
ubivi terorizam postaje nova vrsta kriminala koja prerasta u pravu ka
tastrofu.
Teorijski je o~igledno da bi se ta katastrofa mogla zaustaviti jednom
i zauvek: istovremeno u celom svetu treba doneti zakon prema kojem
prilikom otmice talaca izvr{na vlast nema prava da daje za wih otkup,
ve} je du`na da po~ne napad na teroriste ~ak i po cenu rizika za taoce.
Ukoliko bi se taj zakon strogo po{tovao, posle dve-tri lekcije banditi
bi shvatili da tu nemaju nikakve {anse i koristoqubivi terorizam bi
zauvek prestao. Da, nekoliko desetina nevinih qudi bi poginuli, ali
to bi bile posledwe `rtve prinesene za spasewe hiqada qudi, wihova
bi se imena sa~uvala u istoriji kao imena heroja, premda i prinudnih.
Ali po{to politi~arima nije potreban istinski humanizam, ve} privid
humanizma, niko od wih takav zakon ne}e predloìti, jer ga suparnici
mogu odmah prikazati kao takvog nemilosrdnog jastreba, da }e se wegova
karijera zavr{iti. Kao u bajci o carevom novom odelu, niko se tu ne odlu
~uje da kaè prvu razumnu re~.
Postoji i druga varijanta koja vi{e uvaàva ìvote talaca: doneti,
opet u svim zemqama, ~lan zakona, koji bi predvi|ao za koristoqubivi
terorizam smrtnu kaznu. Neka se u rizi~nim slu~ajevima ne preduzima na
pad i neka se da otkup, ali ako zatim terorista nekako bude uhva}en, mora
biti pogubqen. Jasno je da bi se pri tome broj onih koji èle da se okor
iste bole}ivo{}u vlasti naglo smawio. Ali i ova varijanta se spoti~e
o prividnu humanost, tim vi{e {to je sada u modi boriti se za ukidawe
smrtne kazne uop{te. Taj predlog je apsolutno ne~ove~an, jer }e to odmah
dovesti do bezakowa, a zveri u qudskom obliku, koje sada obuzdava samo st
rah za svoj ìvot, po~e}e da ubijaju ne stotine, ve} desetine hiqada qudi;
osim toga taj predlog je i antireligiozan, jer posledwa {ansa zlo~inca
da spase svoju du{u sastoji se, u skladu sa svakom religijom, u tome da
predsmrtnom du{evnom mukom i pokajawem iskupi svoj greh.
No, a {ta da kaèmo o idejnom terorizmu? U po~etku se ~ini da se
wime mogu baviti samo umobolni qudi. Ali, ako pa`qivije pogledamo,
pokaza}e se da to nije psihi~ki poreme}aj, ve} duhovna poreme}enost,
useqewe demona u ~oveka. U to nas uveravaju svetoota~ka dela gde su

ìvo opisani slu~ajevi demonizovanosti, koji u potpunosti podse}aju na
epopeju sekta{kog vo|e [ona Asahare, osniva~a Aum [inrikjo, koji je
naredio napad otrovnim gasom na putnike tokijskog metroa. U po~etku
demon raspaquje u ~oveku neizmernu gordost, govore}i mu da je on najboqi
i najja~i, da je wegova misija da usre}i druge qude, a zatim ga baca u
stra{nu depresiju iz koje moè da iza|e samo na jedan na~in ubistvom.
U toj fazi opsednuti moè ubiti nekog ~oveka iz svoje okoline ili sa
moga sebe, ali u oba slu~aja tim ~inom demon potvr|uje svoje vlasni{tvo
nad wim i odvla~i du{u u pakao.
Neprijateq na{eg spasewa se useqavao u qude uvek, ali nikada
demonizovanost nije poprimala ovakve razmere kao danas. Razume se da se
satanski terorizam ne moè zaustaviti nikakvim policijskim merama
ovaj rod se izgoni postom i molitvom.
Ina~e, i duhovno slepilo savremenog dru{tva, koje nije u stawu da
razlikuje istinski humanizam od la`nog, i pove}avawe akata idejnog
terora govori o tome da je na{a civilizacija te{ko i opasno bolesna.
Paolo Emilijani
Ko stvara teroriste?
Atentat na London je odavno visio u vazduhu. Posle 11. septembra i
z vani~nog progla{ewa sezone borbe protiv terorizma, to je li~ilo
na tako logi~an ciq za teroristi~ke bande koje, prema Bu{u i Bleru,
operi{u po svetu.
Velika Britanija je u~estvovala u svim atlantskim agresivnim ratov
ima i predstavqa, zajedno sa SAD, najistureniji odred Zapada. Zato su
svi smatrali da je prosto sudbina da se, pre ili kasnije, spozna cena
takvog anga`mana. Mo`da se [panci pitaju za{to je Madrid okrvavqen
pre engleskog glavnog grada i mo`da to nikada ne}e saznati.
Sve do 10. septembra 2001. svetska scena bila je, bar prividno, vrlo razn
olika. Me|unarodni terorizam, takav kakav danas postoji, nije postojao
i Amerikancima, barem onim prose~nim, nije ni padala na um mogu}nost
napada na wihovoj teritoriji. Naravno, bilo je izuzetaka, ali su takvi
autori ostajali u senci, pobu|uju}i sumwu da se moglo raditi o unutra{w
im pitawima SAD.
306
307
Po sloènosti napada, po zna~aju ciqeva i po razornim rezultatima,

pravi kamen me|a{ je upravo 11. septembar.
Amerikanci, koji su ve} deset godina neprekidno napadali Irak (za
jedno sa Britancima) i nametali ira~koj naciji sramni embargo koji je
ubijao milione nemo}nih, saznali su i kako izgleda teror u wihovoj ku}i.
Naravno, ni ovom prilikom ne moèmo da ostavimo po strani sumwe ko
je doista stajao iza tog napada u SAD i da li su ameri~ke slu`be, ako ne
organizovale taj {okantni udar, barem znale i zbog svojih potreba pre}u
tale da se napad sprema.
O~igledno je da je svako ko je imao ekstremna negativna ose}awa
prema atlantisti~koj politici i wenim krvavim posledicama, uz svo
duboko po{tovawe prema nevinim `rtvama, bio zadovoqan kada je video
da su kriminalci ispla}eni istom monetom terora. Na taj na~in se mogu
objasniti narodne manifestacije radosti u Palestini ili Iraku odmah
posle vesti o napadu.
zaboravimo, postoje i spoqni faktori zainteresovani da se planetarni

rat nastavi. Misao najpre poleti ka Izraelu, koji je, prema svim egzaktnim
analizama, izvukao maksimalnu korist iz prethodnih ratova i odavno pri
tiska da se uni{te vlade koje brane nacionalni suverenitet na celom
Bliskom Istoku. Naravno, ni to nije dovoqno da se pretpostavi direk
tna ume{anost Mosada u bilo koju pomenutu akciju. Wegova struktura je
svakako koristan obave{tajni instrument, ali to nije nikakav dokaz.
Tragovi dugih repova

Ali, to ne pokazuje nikakvu vezu izme|u onoga ko je planirao i izveo
teroristi~ku akciju i pomenutih naroda.
[tavi{e, vremenom su se pojavile uznemiravaju}e kontradikcije
izme|u stvarnosti i zvani~ne verzije koju su dale ameri~ke vlasti. Na
primer, niko ne bi mogao poverovati da jedan od dokaza za ume{anost
maglovito identifikovanih islamskih integrista, za koje se tvrdi da
su razneli neki avion, moè da bude pronalaèwe nekog paso{a ili Ku
rana na zgari{tima. Ali, atlantska sila je uspela da ostvari ~udo, jer
je nametnula da bude sveop{te prihva}ena verzija doga|aja koju bi svako
pametan odbio da prihvati.
Kada je svet obi{la vest o atentatima u Londonu, nigde nije bilo ma
nifestacija radosti.
Pa ipak, znamo, Britanci nisu ni{ta mawe odgovorni od Amerikanaca,
niti uìvaju ve}e simpatije me|u narodima koji su upoznali engleski
despotski kolonijalizam.
Izgleda, me|utim, da ~etiri godine nisu protekle uzalud.
Jedanaesti septembar je posluìo da opravda dva rata, a {ta }e opr
avdavati 7. juli?
To je pitawe koje su sebi odmah postavili narodi koji se bore za svoju
slobodu i koji su u tim napadima videli pretpostavku za nove nesre}e.
Agresija na Avganistan, nema vi{e nikakve sumwe u to, planirana je
pre ru{ewa kula bliznakiwa. [ta je jo{ planirano? Napad na Siriju?
Na Iran? To, naravno, ne zna~i da se automatski potvr|uju zavereni~ke
teze, koje bi svele atentate na ameri~ke unutra{we matrice. Ali, ne
Neko, ipak, vu~e konce

U svakom slu~aju, i neki drugi }e izvu}i nesumwivu korist iz ove
nove klime teroristi~ke uzbune, pa ni to ne moè da bude dokaz i wiho
ve ume{anosti. âk }e i italijanska vlada sada imati slobodne ruke da
uvede vanredne mere koje }e oja~ati wenu mo} kontrole, ali ni najve}i
idiot me|u italijanskim centrolevi~arima, koji u Berluskoniju vide
apsolutno zlo, ne bi nikada ni pomislio da je on, na bilo koji na~in, u
dosluhu sa teroristima.
Ipak, neko vu~e konce.
Zvani~na verzija navodi da je to Bin Laden, ali je te{ko poverovati
u tu pri~u. Al Kaida je organizacija koja ne postoji teritorijalno, niti
ima narodnu podr{ku. Bin Laden nema i nikada ne bi mogao ni da ima
uticaj van uèg saudijskog podru~ja. Povrh toga, CIA JE STVORILA
I ISKOVALA Bin Ladena radi borbe protiv Rusa, pa je te{ko poverova
ti da bi ~oveku koga su jenkiji stvorili ujeo za ruku svoga tvorca. Kada
bi to ipak bilo istina, morali bismo videti manifestacije radosti
simpatizera Al Kaide, sre}nih zbog uspe{nog napada na London, {to
se, kao {to smo rekli, nije dogodilo.
Me|utim, znamo da je lako na}i o~ajnike spremne na sve, u izvesnim
regionima, i da je jo{ lak{e instrumentalizovati ih, ali, ruku na srce, ni
je re~eno da moraju biti iste nacionalnosti, iste rase i iste religije.
Stoga, iskreno àlimo zbog nevinih `rtava u Londonu, ali nismo
podlegli àlosti na taj na~in da zaboravimo da je u Faluxi ili u Basri
bilo vi{e `rtava, ili da ubijawe Palestinaca traje neprestano, ili da
nema kraja srpskim nevinim `rtvama na Kosovu, a sve u potpunoj medijskoj
blokadi.
To je rat. Na nekim mestima borba je jasna, a negde je zamagqena. Zato,
budimo oprezni. Na{ neprijateq ne sme olako da zadobije emotivnu pred
nost, jer nikada ne smemo biti spremni da podrìmo nove takve ratove,
ba{ kao {to uvek i svakako odbijamo teroristi~ku logiku.
Iz ~asopisa Evropa nacija
308
Majkl Rupert
UVID U VREMENSKI REDOSLED
DOGA\AJA OKO 11. SEPTEMBRA
Ukoliko CIA i vlada nisu bili ukqu~eni u napade koji
su se dogodili 11. septembra, {ta su onda oni radili?
CIA se u julu srela sa Bin Ladenom, ali im je on umakao
Francuski dnevni list Le Figaro je 31. oktobra objavio senzaciju. Dok

je pro{log jula u Dubaiu primao terapiju protiv hroni~ne bubre`ne infekcije, Osama bin Laden sreo se sa najvi{im funkcionerom CIA, po svoj
prilici-verovatno {efom organizacije. Sastanak je odràn u ameri~koj
bolnici u Dubaiu, u kojoj je Bin Laden imao privatnu sobu, u vreme kada
je traèn kao begunac zbog bombardovawa dve ameri~ke ambasade i ovogod
i{weg napada kojim je uni{tena ameri~ka navigaciona razara~ka raketa
U.S.S.Cole. Prema nalazu obave{tajne slu`be 2000. godine, Bin Laden je
bio na dohvatu ruke, izjavio je predsednik Bil Klinton pre odlaska sa
vlasti u januaru. Ipak, 14. jula wemu je bilo dozvoqeno da napusti Dubai
privatnim mlazwakom i nisu angaòvali vojnike ratne mornarice da
obore wegov avion.
Oliver Nort, jedini koji za vreme vladavine Regana i Bu{a nije
bio ume{an u aktuelni rat poslao je 1985. godine ratnu mornaricu i
komandose u napad protiv terorista na brodu Achille Lauro. U svojoj
biografiji, U poàru, objavqenoj 1991., dok opisuje teroristu Abu Abasa,
Nort je napisao: Nekada sam se ~udio: Koliko je Amerikanaca potrebno
da pogine, da bismo mi ne{to u~inili? Mogli bismo pogledati broj
Amerikanaca koje je navodno ubio Osama bin Laden pre 11. septembra, i
postaviti isto pitawe.
Situacija se pogor{ava, i to znatno. Potpuniji uvid u vremenski redos
led bitnih doga|aja pre i nakon napada bomba{a samoubica 11. septembra
2001, a za {ta se okrivquje Osama bin Laden, potvr|uje ono {to je CIA
prethodno ve} znala o wima i uverqivo ukazuje na to da je ameri~ka vlada
sau~estvovala u izvr{avawu zlo~ina. Tako|e razja{wava da su doga|aji ko
ji su se dogodili od 11. septembra zasnovani na jednom planu.
ôvek se pita kako su ova de{avawa mogla pro}i nezapaèno od str
ane glavnih medija ili biti posmatrana kao slu~ajni doga|aji. Po{to
se to nije dogodilo, kako je mogu}e da se stru~ne novinske agencije nisu
zaprepastile, ili u najmawu ruku barem malo posumwale?
309
* * *
1. 1998. i 2000. Biv{i predsednik Xorx H. V. Bu{ putuje u Saudijsku
Arabiju u ime Carlyle grupe, jedanaeste po veli~ini u vojnoj industriji
SAD. Za to vreme on se tamo li~no sastaje sa saudijskom kraqevskom
porodicom i porodicom Osame bin Ladena. (Izvori: Wall Street journal,
27. septembar 2001. tako|e pogledati i FTW, deo IV, broj 7 Najboqi neprijateqi koje novac moè kupiti http://www. copvcia.com/members/car
lyle.html.)
2. Januar, 2001. Bu{ova administracija nare|uje FBI i obave{tajnim
slu`bama da odustanu od istrage koja ukqu~uje bin Ladenovu porodic
u, kao i dva ro|aka Osame bin Ladena (Abdula i Omara) koji su ìveli
na adresi Falls Church, VA, tik uz upravnu zgradu CIA-e. Ovo je sledilo
nakon biv{ih nare|ewa koja datiraju iz 1996. god, onemogu}avaju}i napore
da se ispita bin Ladenova porodica. (Izvori: BBC Newsnight, dopisnik
Greg Palast, 7. novembar, 2001.).
3. 13. februar, 2001. Dopisnik UPI za terorizam, Ri~ard Sejl, dok
je istraìvao slu~aj bin Ladenovih sledbenika u Alkaidi, izve{tava
da je Slu`ba dràvne bezbednosti pratila bin Ladenove {ifrovane ko
munikacione veze. âk i da ovo ukazuje na to da je bin Laden promenio
sisteme u februaru, to se ne poklapa sa ~iwenicom da vlada uporno is
ti~e da su napadi bili planirani godinama.
4. Maj 2001. Dràvni sekretar, Kolin Pauel daje $43 miliona za
omo} talibanskom reìmu, navodno da bi pomogao gladnim zemqor
p
adnicima, koji umiru od gladi od ~asa uni{tewa useva za proizvodwu opi
juma u januaru. Uni{tewe useva je bilo po naredbi talibanskog reìma.
(Izvori: The Los Angeles Times, 22. maj, 2001.)
5. Maj, 2001. Pomo}nik {efa dràvne bezbednosti, Ri~ard Armi
ta`, profesionalni tajni agent, odlazi u Indiju na putovawe o kome je
informisana javnost, dok direktor CIA, Xorx Tenet, odlazi u tihu posetu
Pakistanu, i pose}uje pakistanskog vo|u generala Perveza Mu{arafa.
Armita` ima dugotrajne i stabilne veze sa pakistanskom obave{tajnom
slu`bom i on je primalac najvi{eg gra|anskog odlikovawa od strane
Pakistana. Logi~no bi bilo pretpostaviti da je Tenet dok je boravio
u Islamabadu, tako|e sreo svog pakistanskog kolegu, general-potpukov
nika Mahmuda Ahmada, glavnokomanduju}eg ISI, na, kako je obja{weno,
neobi~no dugom sastanku. (Izvori: Indijska novinska agencija SAPRA,
22. maj, 2001)
310
311
6. Jun 2001. Nema~ka obave{tajna slu`ba, BND, upozorava CIA-u i

Izrael da teroristi sa Sredweg istoka planiraju otmicu poslovnih avi
ona, koje bi koristili kao oru`je za napad na va`na obele`ja ameri~ke
i izraelske kulture. (Izvori: Frankfurter Allgemeine Zeitung, 14. sep
tembar, 2001.)
11. Avgust, 2001. FBI pritvara islamistu povezanog sa bin Ladenom

u Bostonu. Izvori francuske obave{tajne slu`be potvr|uju da je ovaj
~ovek kqu~ni ~lan bin Ladenove mreè, a FBI saznaje da je on uzimao
~asove letewa avionom. U vreme svog hap{ewa, on je posedovao tehni~
ke informacije o avionima tipa boing i priru~nike za letewe. (Izvori:
Reuters, 13. septembar)
7. Jul, 2001. Tri ameri~ka funkcionera: Tom Simons (biv{i ambasad

or SAD u Pakistanu), Karl Inderfurt (biv{i pomo}nik ministra
inostranih poslova za odnose sa Ju`nom Azijom), i Li Koldren (biv{i
stru~wak Ministarstva inostranih poslova za Ju`nu Aziju), sre}u se
sa funkcionerima pakistanske i ruske obave{tajne slu`be u Berlinu i
saop{tavaju im da SAD planiraju vojni udar na Avganistan u oktobru.
Jedna francuska kwiga, objavqena u novembru, Bin Laden- La Verite Inter
dite, raskrinkava da su talibanski predstavnici ~esto prisustvovali
raznim bitnim sastancima zapadnih zvani~nika. Britanska dokumenta
potvr|uju da je pakistanski ISI prenela pretwe talibanima. (Izvori:
The Guardian, 22. septembar, 2001, The BBC 18. septembar, 2001, The Inner
Press Service, 16, novembar, 2001.)
8. Leto 2001. Prema pri~i, objavqenoj 26. septembra u britanskom
istu The Guardian, dopisnik Dejvid Lei objavquje da je funkcioner
l
ministarstva za odbranu SAD, dr Xefri Star, posetio Taxikistan u janua
ru. Felisiti Lorenc iz Guardian-a je utvrdila da su ameri~ki renxeri
tako|e obu~avali specijalne trupe u Kurdistanu. Postojali su nepotvr
|eni izve{taji da su se specijalne trupe Taxika i Uzbeka obu~avale na
Aqasci i Montani.
9. Leto 2001. (provereno) [ef pakistanskog ISI-ja, tajne slu`be,
Mahmud, nare|uje svom pomo}niku da prebaci novac u vrednosti $100,000
Mohamed Ati, ko je prema mi{qewu FBI, vode}i terorista u samoubila~
kim otmicama. Mahmud zatim daje ostavku, nakon {to je prenos novca
raskrinkan u Indiji i potvr|en od strane FBI. (Izvori: The Times of
India, 11. oktobar, 2001.)
10. Leto 2001. Jedan Iranac poziva telefonom policiju SAD da bi
upozorio o predstoje}em napadu na Svetski trgovinski centar u sedmici
oko 9. septembra. Nema~ka policija potvr|uje pozive, ali izjavquje da
obave{tajna slu`ba SAD ne}e otkrivati daqe podatke. (Izvori: German
News Agency online.ie, 14. septembar, 2001.)
12. Leto 2001. Ruska obave{tajna slu`ba obave{tava CIA da su 25

ilota terorista obu~avana naro~ito za samoubila~ke misije-zadatke.
p
Ovo je objavqeno u ruskoj {tampi i novinske tekstove je preveo za FTW
penzionisani slu`benik CIA.
13. 414. jul, 2001. Osama bin Laden prima terapiju protiv bubre`ne
infekcije u ameri~koj bolnici u Dubaiju i sastaje se sa funkcioneri
ma CIA koji se nakon posete vra}aju u Upravu CIA 15. jula. (Izvori: Le
Figaro, 31. oktobar, 2001.)
1 4. Avgust 2001. Ruski predsednik Vladimir Putin daje nalog rusk
oj obave{tajnoj slu`bi da upozori vladu SAD na najuverqiviji mogu}i
na~in o predstoje}im napadima na aerodrome i zgrade vlada. (Izvori:
MS-NBC, intervju sa Putinom, 15. septembar)
15. Avgust/Septembar, 2001. Berzanski indeks The Dow Jones Indust
rial Average opao je za 900 poena u roku od tri sedmice pre napada. Preds
toji krah najve}e berze.
16. 310. septembar, 2001. MS-NBC objavquje 16. septembra da je
slu{alac, koji se javio u radio emisiju tok {ou Kajmanskih ostrva
par dana pre 11. septembra, preneo nekoliko upozorewa o bin Ladenovom
predstoje}em napadu na SAD.
17. 111. septembar, 2001. Za vreme ve`be, operacije Swift Sword
(Britka sabqa) 23000 vojnika britanskih trupa punom parom putuju ka
Omanu. Iako su napadi 11. septembra izazvali te{ko}e u pregrupisavawu,
masivna operacija je ostvarena kao {to je planirano. U isto to vreme
dve grupe ratnih transportera SAD stiù u vojnu bazu tik uz pakista
nsku obalu. U isto vreme tako|e nekih 17000 vojnika SAD pridruùju se
NATO trupama u Egiptu koje su brojnije od 23000 vojnika, u operaciji
Bright Star (Blistava zvezda). Sve ove snage su u pripravnosti pre nego
{to je prvi avion pogodio Svetski trgovinski centar.
312
313
(Izvori: The Guardian, CNN, FOX, The Observer, profesor me|unaro

dnog prava Fransis Bojl, Univerzitet u Ilionoisu.)
(Izvori: Washington Times, 15. jun, 2001; FOX News, 16. oktobar, 2001;
FTW, 26. oktobar, 2001. http://www. copvcia.com/members/magic_carpet.
html; FTW, tom IV, br. 6, 18. septembar, 2001. http://www. copvcia.com/
members/sept1801.html; FTW, tom 3, br. 7, 9/ 30/ 00 http://www.copvcia.
com/stories/may_2001/052401_promis.html.)
18. 67. septembar, 2001. 4744 prodajnih opcija ({pekulacija da }e

d o}i do pada akcija na berzi) su kupqene na berzi udruènih aviokompa
nija, nasuprot samo 396 opcija za kupovinu ({pekulacija da }e do}i do
porasta akcija na berzi). Ovo je dramati~an i nenormalan porast u broju
prodatih tzv. prodajnih opcija. Mnogi od UAL prodajnih su kupqeni
preko nema~ke banke, Deutschebank/ABBrown, firme-preduze}a kojim je
upravqao sada{wi izvr{ni direktor CIA, A. B. Bazi Krongard.
(Izvori: Hercli{ki me|unarodni politi~ki institut protiv te
rorizma, http://www. ict.org.il/, 21. septembar, The New York Times; The
Wall Street Journal.)
19. 10. septembar, 2001. 4516 prodajnih opcija su kupqene na berzi
ameri~kih aviokompanija, u pore|ewu sa 748 opcija za kupovinu. (Izvo
ri: ICT)
20. 611. septembar, 2001. Druge aviokompanije ne pokazuju bilo
kakav na~in trgovawa sli~an onima koje su primewivali UAL i Amerika.
Kupovina prodajnih opcija kod obe aviokompanije je bila 600% iznad
normale. Ovo je bilo u vreme kada je Reuters (10. septembar) daje poslovnu
izjavu u kojoj stoji: Berza avionskih kompanija moè biti spremna da
poleti.
2 1. 610. septembar, 2001. Kupqena je jako velika koli~ina prodajnih
opcija u Merrill Lynch, Morgan Stanley, AXA (re)osigurawu, koja duguje
25% ameri~kih aviokompanija, i Munch Re. Na sve ove kompanije su
direktno-neposredno uticali napadi 11. septembra. (Izvori: ICT, gore;
FTW, IV deo, br. 7, 18. oktobar, 2001, http://www.copvcia.com/members/
oct152001.html.)
22. Dokumentovano je da su CIA, izraelski Mossad i mnoge druge obav
e{tajne slu`be nadgledali berzansko poslovawe u pravo vreme koriste
}i visoko modernizovane programe za koje je objavqeno da vode poreklo
od softvera Promis. Ovo treba da bude znak za obave{tajne slu`be o
budu}im vrstama napada. Promis je, kako se objavquje ve} u junu 2001, bio
vlasni{tvo Osame bin Ladena, i kako se zakqu~uje iz nedavnih izve{taja
FOX-a, i FBI i Ministarstvo pravosu|a potvr|uju da je kori{}en na
skupovima obave{tajnih slu`bi SAD. To dokazuje da je CIA imala jo{
vi{e prethodnih upozorewa o predstoje}im napadima.
23. 11. septembar, 2001. Gen Mahmud iz pakistanske slu`be ISI, pri
jateq Mohamed Ate, pose}uje Va{ington, u ime talibana. (Izvori: MSNBC, 7. oktobar)
24. 11. septembar, 2001. U vremenskom intervalu od 35 minuta, od 8:15
AM do 9:05 AM, saznaje se da su FAA i vojska obave{teni da su 4 aviona
istovremeno oteta i da im je promewen pravac leta, ali to niko ne sa
op{tava predsedniku Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Tek u 9:30 avioni
vojnog vazduhoplovstva se uspiwu da ih presretnu, ali tada je prekasno.
Ovo zna~i da je vlast ~ekala 75 minuta pre nego {to }e dati nalog za
uzletawe aviona, iako je bilo poznato da su ~etiri istovremene otmice
doga|aj koji se nikada nije desio u istoriji do tada. (Izvori: CNN, ABC,
MS-NBC, The Los Angeles Times, The New York Times)
25. 13. septembar, 2001. Kina je brzo primqena u ~lanstvo Svetske
t rgovinske organizacije, nakon 15 godina neuspelih poku{aja. (Izvori:
The New York Times, 30. septembar, 2001.)
26. 15. septembar, 2001. Dnevni list The New York Times objavquje
da Majo [atug III istog trena daje neopozivu ostavku, na mesto direktora
Aleks Braunovog (A. B.) odeqewa Deutschebank.
28. 10. oktobar, 2001. Pakistanske novine The Frontier Post objavquju
da je ambasador SAD, Vendi âmberlejn, oti{ao u posetu pakistanskom
ministru za naftu. S obzirom na nedavna geopoliti~ki kretawa sada
se ponovo razmatra pokretawe prethodno napu{tenog Unocal cevovoda,
koji se prostire od Turkmenistana, preko Avganistana, do Pakistanske
obale, u ciqu prodaje nafte i gasa Kini.
29. Sredina oktobra, 2001. Berzanski indeks, The Dow Jones Indust
rial Average, nakon naglog pada koji je preìveo, povratio je ve}inu
svojih akcija koje je izgubio posle napada. Iako je jo{ uvek nemo}an i
neza{ti}en od izve{taja o negativnim prihodima-rashodima, krah je bio
spre~en velikim ulivawem novca od vladine potro{we za odbrambene
314
315
programe, donacijama za o{te}enu privredu, i planiranim smawewem

poreza na profit za korporacije.
Karl Rihter
ATOMSKE BOMBE PROTIV TERORISTA?
Vratimo se sada na Le Figarovu pri~u 31. oktobra, onu koja obja{wava

sastanak Osame bin Ladena sa funkcionerom CIA u Dubaiu.
Pri~a kaè: Za vreme svog boravka u bolnici, Osama bin Laden je
bio pose}ivan od mnogih ~lanova svoje porodice (od kojih poti~e pri~a
da je on tobo` crna ovca) i statusnih li~nosti iz Saudijsko-arapskih
emirata. Za to vreme mnogi qudi su vi|ali lokalne predstavnike CIA-e
kako koriste lift i odlaze do bin Ladenove sobe.
Nekoliko dana kasnije funkcioner CIA-e se pohvalio svojim
prijateqima da je posetio saudijskog milionera. Iz pouzdanih izvora se
saznaje da je ovaj agent CIA-e posetio je upravnu zgradu CIA-e 15. jula, dana
nakon bin Ladenovog odlaska u Kvetu.
Prema razli~itim arapskim diplomatskim izvorima i izvorima
francuske obave{tajne slu`be, ta~an podatak je bio prene{en do CIAe, zabrinute oko teroristi~kih napada na interese SAD u svetu, koji
ukqu~uju i teritoriju same SAD.
Krajwe zabrinuti, oni (funkcioneri ameri~ke obave{tajne slu`be
na sastanku sa funkcionerima francuske obave{tajne slu`be) su zahte
vali od svojih francuskih kolega ta~ne detaqe o alìrskim aktivistima
(koji su povezani sa bin Ladenom preko bankarskih ustanova u Dubaiju), bez
obja{wewa pravog razloga svog ispitivawa. Kada je postavqeno pitawe:
êga se pla{ite u narednim danima?, odgovor Amerikanaca je bio nesh
vatqiva ti{ina.
Tokom daqe istrage, FBI je otkrila izvesne planove, koje su godinama
zajedno sastavqali CIA i wihovi islamski prijateqi.
Iako je Le Figaro izvestio da je potvr|eno od strane bolni~kog osobqa da je bin Laden tamo boravio kao {to je objavqeno, pri~e po {tampi
objavqene 1. novembra sadràvale su izjave bolni~kog osobqa da su ovi
izve{taji neta~ni. Prvog novembra, kako izve{tava novinska agencija
Ananova, CIA demantuje bilo kakav susret Osame bin Ladena sa bilo
kojim ~lanom osobqa CIA.
Rat budu}nosti je po~eo
sa sajta www.globalresearch.ca
Frensis Fukujama je stra{no pogre{io. Nekoliko godina posle kraha

komunizma svet je daqi od kraja istorije nego ikad. Nestanak opasnosti
sa Istoka nije u~inio zemaqsku loptu ni bezbednijom, ni mirnijom. I
niko vi{e ne govori o kona~noj pobedi zapadnog liberalnog modela, kako
ga je zami{qao Fukujama. Igra se nastavqa.
Od dveju velikih sila pro{losti preostala je samo jedna. Ali Va{i
ngton ne zna za meru, poku{avaju}i da uspostavi novi svetski poredak
na {to je mogu}e ve}em delu onoga {to je preostalo od wegovog sovjetsk
og konkurenta koji je kapitulirao. NATO danas vr{i u Sredwoj Aziji
zajedni~ke manevre sa Uzbecima, Kazasima i Kirgizima i spreman je da
proguta biv{e zapadne satelite SSSR, pre svega Poqsku, Ma|arsku i
ê{ku.
Izaziva~i nemira 21. veka

Frontovi budu}ih sukoba na na{oj planeti ne}e vi{e prolaziti izme
|u Istoka i Zapada, izme|u konkurentskih ekonomskih i vojnih blokova.
Mogu}e je da stratezi Pentagona sada ve} àle za vremenima sukoba izme|u
Istoka i Zapada: na karti sveta mogle su se zabadati {arene zastavice
koje ozna~avaju prijateqe i neprijateqe, bipolarna konfrontacija blo
kova unosila je jasno}u u odnose. Kada se jedna strana naoruàvala, druga
je podsticana na to isto i obrnuto. Situacija u svetu je bila vidqiva,
protivnik se mogao lokalizovati.
Remetioci mira, s kojima }e morati da imaju posla politi~ari 21. veka,
izgledaju druga~ije. Novi neprijateq celog sveta naziva se me|unarodnim
terorizmom. Ali te{ko}e ve} po~iwu odmah sa odre|ewem terorizma. Ter
orista ko je to? Da bi dobio etiketu teroriste, da li je potrebno da
neko bombom razori civilni avion sa svim putnicima ili je za to dovoqno
da snabde sitnim novcem omrznute politi~ke skupine? I kako se boriti
protiv novog protivnika?
\avo je obuzeo SAD kada su avgusta 1998. godine zvani~no proglasile
krsta{ki rat protiv me|unarodnog terorizma. Predsednik Klinton je
rekao posle raketnih udara 20. avgusta: To }e biti dug i dugotrajan rat
izme|u slobode i fanatizma, izme|u zakona i terorizma. [to se ti~e tvr
dwe da }e rat biti dugotrajan, to je ta~no, samo {to SAD ne}e mo}i da
pobede u toj borbi i niko ne}e mo}i, jer se me|unarodni terorizam ako se
samo ne radi o izmi{qenim protivnicima koje ameri~ka propaganda, kada
316
317
joj to zatreba, vadi kao ma|ioni~ar zeca iz {e{ira ne moè pobediti

samo vojnim sredstvima.
Ve} je prvi udar koji je Va{ington naneo u avgustu po logorima za
obuku islamskih boraca u Avganistanu i po fabrici u Sudanu gde se
navodno proizvodilo hemijsko oru`je, bio proma{aj. Koga su pogodile u
avganistanskim planinama 70 najsavremenijih i najskupqih ameri~kih
raketa, od kojih su najmawe dve pogodile pakistansku teritoriju, do sada
nije poznato. U svakom slu~aju, nisu pogodile teroriste u koje su ciqale,
ina~e bi ameri~ki mediji ve} odavno obavestili o tome svetsku javnost. A
o tome da fabrika u Sudanu koju su raznele ameri~ke rakete nije proizvo
dila hemijsko oru`je, ve} lekove, saop{tila je iste ve~eri {ifrovanom
porukom nema~ka ambasada u Sudanu. U woj je stajalo: Obustavqawe pro
izvodwe lekova ima}e te{ke posledice za snabdevawe lekovima velikog
broja stanovni{tva.
Drugo, bilo koji oruàni sukob s takvim prividnim neprijateqem

kao {to je me|unarodni terorizam, unapred je osu|en na pretvarawe u
kockarsku igru, i SAD }e sve brè gubiti posledwe ko~nice koje su ih
jo{ uvek obuzdavale na areni svetske politike. U pro{losti su morale
da uzimaju u obzir mogu}u reakciju komunisti~kog protivnika, ali su
ta vremena pro{la. Posledwih godina kauboji su mogli da zbace masku:
ovde je lokalni rat (Irak), tamo je masovni bojkot (Libija, Iran i opet
Irak), tamo nekoliko raketa (Bagdad Ju`ni Irak, 1991, 1993. i 1996).
Samozvani svetski {erif se vi{e ne brine o takvim sitnicama kao {to
je me|unarodno pravo. Bila je to akcija zastra{ivawa izjavio je jedan
visoki ameri~ki ~inovnik posle raketnih udara u avgustu, i dodao je bez
uvijawa: Pravna lukavstva su tu neumesna.
Osama bin Laden je ~ovek kojeg je finansirala CIA

âk se i nimalo antiameri~ki nastrojeni Frankfurter algemajne
cajtung, distancirao od tih akata i progovorio o gre{kama svetske
supersile. Levi berlinski RAC (26. avgust 1998) je rezimirao: Imix
Va{ingtona u arapskom svetu je stradao posle bombardovawa farmace
utske fabrike u Sudanu; na wegovoj su se ionako o{te}enoj lakiranoj
povr{ini pojavile nove ogrebotine. Liga arapskih zemaqa jednoglasno
je osudila vojnu akciju SAD. Nesvrstane zemqe glasno zahtevaju od Va{
ingtona nadoknadu {tete, a u islamskom svetu su se poja~ala antiameri
~ka raspoloèwa. Jedna egipatska islamisti~ka organizacija je izjavila:
'Milijarda muslimana je spremna da pretvori svoja tela u bombe'.
Rat budu}nosti je po~eo. Slede}i udari po ameri~kim institucijama
su programirani, protivudari svetskog àndarma tako|e. To je |avolski
krug.
Ovde treba ista}i dve ~iwenice. Prvo, me|unarodni terorizam u
prvim godinama posle raspada SSSR na pikantan na~in je oja~ao zahva
quju}i podr{ci samih SAD. Ako je danas radikalna islamska milicija
talibani uspostavila sredwovekovni reìm na Hinduku{u, ne treba
zaboraviti da su upravo Amerikanci dugi niz godina snabdevali talibane
novcem i oru`jem. I Osama bin Laden, islamski multimilioner i nav
odno zakulisni organizator eksplozija ameri~kih ambasada u Najrobiju
i Dar-es-Salamu, od 80-ih godina je dobijao novac od CIA-e za stvarawe
upori{ta u avganistanskim planinama, koja su Amerikanci u avgustu 1998.
godine morali da razaraju. Tobo`we ~udovi{te s kojim su SAD stupile
u borbu prokomentarisao je jedan vojni ekspert ironijom sudbine bilo
je stvoreno uz wihovu pomo}.
SAD postaju opasne za ceo svet

Spoqna politika SAD ve} je odavno usmerena k tome da se odbace
kao nepotrebne pravne i ugovorne obaveze koje su sputavale wihovu poli
tiku topovwa~a. U budu}nosti se SAD u slu~aju konflikta vi{e ne}e
optere}ivati postizawem me|unarodnog konsenzusa i o~ekivati saglasnost
OUN. Ovakvu dijagnozu postavqa Alen Gre{ u Mond diplomatik od
11.9.1998.
Tre}e, zajedno s politi~kom drsko{}u raste vojna nepredvidqivost
savremene svetske velike sile broj 1. Zajedni~ko istraìvawe Berlinskog
informativnog centra transatlantske bezbednosti i Anglo-ameri~kog
informacionog saveta za bezbednost podsetilo je tih dana na neprijatnu
~iwenicu da savremena doktrina Pentagona, koja je na snazi od februara 1996.
godine, predvi|a primenu atomskog oru`ja protiv nedràvnih organiza
cija, kao i wihovih ustanova i operativnih centara. Dakle, u budu}nosti
}e atomskim raketama po~eti da tuku po omrznutim politi~arima?
SAD se o~igledno nalaze na putu da postanu pretwa za ceo svet. Ko
s predumi{qajem i bez potrebe preti pucwavom iz atomskih topova po
vrapcima, moè to i da u~ini. Svetski àndarm postaje realna opasnost za
celo ~ove~anstvo. Neka drhte za svoj ìvot i Malajci koji rade na farmi
za gajewe ra~i}a ona tako|e pripada bin Ladenu.
Sve novi neprijateqi sveta
i{e se ne radi o borbi s takozvanim teroristima, ve} o ~iwenici
V
da Pentagon daje zna~ajan doprinos rastu}oj nestabilnosti u celom svet
u. Ju~e je CIA bila sponzor talibana, danas isti ti talibani ometaju
ameri~ke projekte izgradwe naftovoda u ovom regionu. U spoqnu politiku
Va{ingtona vi{e niko ne moè da se pouzda. Wegovi saveznici se pretva
raju u neprijateqe i obrnuto.
318
319
Ako je 1991. godine svetskoj javnosti Sadama Huseina prikazivala

kao novog Hitlera, posledwih nedeqa ameri~ka propaganda je za novog
neprijateqa sveta proglasila saudijskog milionera Osamu bin Ladena
~oveka koji smatra filmsku kameru |avolskim izumom, pa ipak se slika
pred kamerama sa automatom kala{wikov, toliko zar|alim da svog
vlasnika moè da raznese prilikom prvog pucwa. Ali CIA istrajava na
svome: bin Ladenu pripisuje podizawe u vazduh Svetskog trgova~kog centra
u Wujorku i napad na ameri~ke vojnike u Somaliji 1993. godine, atentat
na egipatskog predsednika Mubaraka, najmawe dva atentata na Klintona,
pa ~ak i atentat na papu 1981. godine! On je univerzalno ~udovi{te, tu se
ni{ta ne moè prigovoriti, ni Stiven Spilberg boqe ne bi izmislio.
Ali moè li se ovaj problem re{iti uz pomo} atomskih raketa?
Niko ne moè opravdavati atentate u kojima ginu nevini qudi. Ali u
eksplozijama iznad Lokerbija, u Najrobiju i Dar-es-Salamu treba videti
neposrednu posledicu potpunog naru{avawa vojne ravnoteè na na{oj plan
eti. Budu}i da nijedna zemqa na svetu ne moè vi{e da bude ozbiqna pret
wa Velikom satani svojim avionima i podmornicama, a da ne govorimo o
tenkovima, po wemu treba tu}i tamo gde je rawiv: po wegovim gradovima,
aerodromima, ambasadama. Takva je logika o~ajawa antiameri~kih teror
isti~kih skupina.
Posledice ovakve konfrontacije nije te{ko predvideti. Oru`je koje }e
se primewivati u budu}im ratovima izme|u zakona i terorizma posta}e
jo{ efikasnije, jo{ minijaturnije, tehni~ki jo{ savr{enije. Eksperti
ve} govore o novoj generaciji satelita-{pijuna, od ~ijih se elektronskih
o~iju ni{ta ne}e sakriti. U budu}nosti }e mini-kompjuteri, maskirani
u obliku bubica, mo}i da prodru kroz ventilacione cevi u fabriku u lib
ijskoj pustiwi, da uzmu tamo uzorke vazduha i tla i predaju dobijene poda
tke neposredno najblièm ameri~kom satelitu. Sistemi obrade podataka
daqinske veze mogu automatski da sastavqaju za ~itave zemqe karte pri
jateqskih veza lica koja me|usobno razgovaraju telefonom.
Stvarnost je ve} odavno prevazi{la Orvelove fantazije. Ono {to
garantuje apsolutnu vojnu nadmo} na vojnim poqima budu}nosti, vodi ist
ovremeno totalnoj kontroli sopstvene zemqe. Aerodromi, tuneli metroa,
javna mesta, restorani i privatni stanovi sve }e se nalaziti pod stalnom
kontrolom, i me|unarodni terorizam daje zgodan izgovor za to.
Veliki Brat kojeg je opisao Orvel dolazi iz Amerike. A zapadnoevro
pski, a naro~ito nema~ki politi~ari, igraju ulogu wegovih pomaga~a. I
ne}e biti ~udno ako front novog rata uskoro pro|e i kroz na{u zemqu.
1998.
Nafta iza Bu[ove kampawe

i kampawe Bu[a mla\eg
Ba{ kao {to se rat u Zalivu, 1991. god., vodio samo zbog nafte, tako i
novi sukob u Ju`noj i Centralnoj Aziji nije ni zbog ~ega drugog do zbog
pristupa obilnim izvorima nafte, svedo~e indijske analize.
Uticaj i vojno prisustvo SAD u Avganistanu i centralnim azijskim
dràvama, koji nije da ne podse}a na onaj u naftom bogatim dràvama
u Zalivu, bio bi glavni strate{ki dobitak, izjavio je V. R. Raghavan,
strate{ki analiti~ar i biv{i general indijske vojske. Raghavan misli
da izvesnost vojnog prisustva Zapada u oblasti koja se proteè od Turs
ke do Taxikistana nije mogla proma}i stratezima koji sada pripremaju
vojnu kampawu kojoj je ciq promena politi~kog sistema u Avganistanu,
koji je optuèn od strane Ujediwenih dràva za pruàwe uto~i{ta Osa
mi bin Ladenu.
Tamo gde se u Avganistanu nekada 'velika igra' odnosila na careve
i komesare koji su traìli prilaz toplim vodama Persijskog zaliva,
danas se odnosi na postavqawe gasovoda i naftovoda na podru~ju neisko
ri{}enih naftnih zaliha centralne Azije. Prema svedo~ewu Azerbejxan,
Kazahstan, Turkmenistan i Uzbekistan zajedno imaju 15 biliona barela
utvr|enih naftnih rezervi. Iste dràve tako|e imaju zalihe gasa koji
dostiù ne mawe od devet triliona kubnih metara. Jo{ jedno istraìvawe
Instituta za avganistanske studije odre|uje celokupnu vrednost rezervi
nafte i gasa u centralnim azijskim republikama negde oko $3 triliona
ameri~kih dolara po pro{logodi{wim cenama.
Avganistan ne samo da moè da igra va`nu ulogu u postavqawu cevovoda koji povezuju Centralnu Aziju sa me|unarodnim trì{tem, ve} i sama
dràva ima zna~ajne naftne i gasne izvore. Za vreme sovjetske okupacije
Avganistana, koja je trajala decenijama, Moskva je procenila i potvrdila
da su avganistanske prirodne rezerva gasa verovatno oko pet trilion
a kubnih stopa i sredinom 70-tih proizvodwa je dostigla 275 miliona
kubnih stopa dnevno. Ali sabotaà antisovjetskih muxahedina i suparni
~kih grupa u gra|anskom ratu koji je sledio iza sovjetskog povla~ewa 1989.
prakti~no je zatvorila proizvodwu gasa i okon~ala ugovor o dostavqawu
gasa u nekoliko evropskih zemaqa.
Najva`nija avganistanska poqa prirodnog gasa koja se pripremaju za
eksploataciju obuhvataju Jorkvaduk, Kovaja, Gorxedak i Jatimtak, i sva
se nalaze na 9 km odstojawa od grada [eberghana u severnoj provinciji
Jovzjan.
320
Proizvodwa prirodnog gasa i isporuka pod avganistanskim talibanskim

vladarima je u nadle`nosti Avganistankog gasnog preduze}a koje je 1999.
zapo~elo popravku cevovoda do grada Mazar-i-[arif. Proceweno je da
su avganistanske mogu}e zalihe nafte i kondenzovanog gasa 95 miliona
barela. Do sada, poku{aji da se iskoriste avganistanske naftne rezerve
ili iskoristi jedinstveni geografski poloàj Avganistana kao rask
r{}a evropskog i ju`noazijskog trì{ta su ometeni stalnim gra|anskim
ratom.
UNOCAL ~ije je sedi{te u Kaliforniji i koji poseduje 46.5 procenata
uloga u Centralnoazijskom GAS-u (CentGas), grupa kompanija koja ima za
plan ambiciozno postavqawe cevovoda preko celog Avganistana, odustala
je razo~arana nakon nekoliko neuspe{nih godina. Cevovod je trebalo da
se prostire 1272 km od turkmenistanskih Dauletbad poqa do Multana u
Pakistanu i da bude vredan 1,9 milijardi dolara. Dodatnih $600 milio
na bi bilo iskori{}eno za sprovo|ewe cevovoda do sirovinski energijom
siroma{ne Indije.
Stru~waci za energetiku u Indiji, kao {to je R. K. Pa~auri, koji
predvodi Tata institut za energetsko istraìvawe (TERI), predo~avali
su dugo dràvnim planerima da obezbede pristup naftnim derivatima iz
centralnoazijskih republika, sa kojima Wu Delhi po tradiciji odràva
dobre odnose. Drugi saradnici u CentGas-u su kompanija Arabian Delta
Oil Company iz Saudijske Arabije, vlada Turkmenistana, indonezijski
petroleum (INPEX), japanski ITOCHU, koreanski Hyundai, i pakistanska
Crescent Group.
Prema mi{qewu posmatra~a, postoji problem u vezi neizvesnosti
toga kome }e pripasti dobit Severna alijansa, talibani, avganistanski
narod, ili, pak, da li }e uop{te iko od wih imati ikakve koristi. Me|u
tim, neposredni razlog za povla~ewe UNOCAL-a bili su nedvosmisleno
napadi krstare}im raketama SAD na teroristi~ke kampove Osame bin
Ladena u Avganistanu, avgusta 1998, kao odmazda za bombardovawe wihovih
ambasada u Africi. UNOCAL je tada izjavio da }e projekat morati da sa~
eka dok Avganistan ne dostigne mir i stabilnost neophodnu za sticawe
kreditirawa od me|unarodnih agencija, i vladu koja je reorganizovana od
strane SAD i Ujediwenih nacija.
Koalicija protiv terorizma, koju trenutno gradi predsednik Xorx V.
Bu{ je prva iole mogu}a prilika za ostvarewe UNOCAL-ove èqe. Ako
koalicija ostvari uspeh, kako je Raghavan izjavio, postoji mogu}nost pon
ovnog plodnog oblikovawa energetskih planova za 21 vek.
321
Xon Vajthed
Bez mesta za skrivawe
stalno ste posmatrani
Gde god da odete i {tagod da radite, posmatrani ste.
Kada koristite mobilni telefon, ostavqate informacije o tome kada
ste zvali, koga ste zvali, koliko dugo je trajao razgovor, ~ak i gde ste
bili u tom trenutku. Kada koristite ATM karticu ostavqate snimak gde
i kada ste koristili tu karticu. âk je na mnogim mestima postavqena
i video kamera.
Ali to nije sve. Prema Patriotskom zakonu SAD od Va{e banke se
zahteva da preispita Va{e transakcije ukoliko bilo koji detaq pobu|uje
sumwu, ili ustanovi da ste u kontaktu sa bilo kakvim nepoèqnim osob
ama navodno, u potrazi za teroristima. Ukoliko postoje bilo kakve
nejasno}e, Va{a banka obave{tava vladu, koja pruà takve informacije
obave{tajnim slu`bama i policiji u celoj zemqi (na lokalnom, okru`nom,
dràvnom i federalnom nivou).
Kada kupujete hranu u samouslugama, poru~ite ko{uqu direktno ili
preko besplatnog telefonskog poziva ili sli~no, sve ove transakcije
ulaze u bazu podataka informacionih kompanija. Na ovaj na~in one Vas ta
~no odre|uju koja ste vrsta potro{a~a. Zar to nije dovoqno zabriwavaju}e
da vladine obave{tajne slu`be rutinski sakupqaju milijarde ovakvih
podataka o tome {ta ste radili i gde ste ìveli ~itav ìvot, o Va{oj
nepokretnoj imovini, o svim Va{im telefonskim brojevima, automobili
ma koje ste posedovali, i tako u nedogled?
Me|utim, najmawa wihova gre{ka moè Vas ìgosati za ceo ìvot.
Uzmite, npr. Marka Frosta iz Tampa na Floridi, poslovnog ~oveka i oca
dvoje dece, koji je jednostavno èleo da glasa na predsedni~kim izbori
ma 2000. godine. Kada je poku{ao da glasa, radnik zaduèn za nadgledawe
izbora mu je rekao: Izvinite, gospodine, Vi ste po~inili zlo~in. Vi ne
moète glasati. Iako je to bila gre{ka, i Frost nikada nije bio osu|ivan
zbog bilo kog zlo~ina, ipak mu nije bilo dozvoqeno da glasa.
Frost je bio `rtva aqkavog poku{aja vladinih funkcionera da koriste
zabeleène poverqive informacije da bi iz bira~kih spiskova izbrisali
prestupnike i druge qude koji nemaju pravo glasawa, pi{e Robert OHar
ou u svojoj kwizi Bez mesta za skrivawe (2005), koja obelodawuje mnogo
toga. Ovo je bila jasna demonstracija onoga {to se moè dogoditi kada
se vlada i slu`ba za poverqive informacije udruè protiv pojedinaca,
beleì OHarou. Ovakvo kori{}ewe kompjuterizovanih li~nih podataka
moè, i to se ~esto de{ava, izbe}i kontroli.
322
Odgovorna organizacija za Frostovo iskqu~ewa bila je kompanija

ChoicePoint, ~ije je sedi{te u Xorxiji i ~ija je delatnost formirawe
baze poverqivih podataka. Wihova Internet stranica predstavqa se
ponosno kao vode}i nacionalni dobavqa~ slu`bi identifikacionih
i kreditnih potvrda. êsto nazivan poslovnim informacionim posr
ednikom, ChoicePoint dostavqa preduze}ima podatke o radnicima koji
traè zaposlewe, osiguravaju}im dru{tvima podatke o rizi~nosti novih
klijenata, a zakonodavnim slu`bama i dràvnoj bezbednosti podatke o
osumwi~enim za zlo~ine.
ChoicePoint je tajna agencija obave{tajne slu`be. Od 1997, ChoicePoint
je kupila 58 preduze}a. Kao {to OHarou isti~e u skora{wem intervjuu
(www. democracynow.org), sve ovo obuhvata skladi{tewe DNK podataka,
biometriju, otiske prstiju. Oni postaju stru~waci za otiske prstiju. Imaju
oko 19 milijardi otisaka, kako kaù, {to ih ~ini najve}om {pijunskom
slu`bom iz senke u SAD. Tako da kada poku{ate da na|ete posao, postoji
{ansa da }e to preduze}e oti}i do ChoicePoint-a, da proveri Va{e zale|e...
A jedan momak koji se brine zbog toga, definisao je takvo pona{awe kao
primicawe dru{tvu slova srama, gde ste za ~itav ìvot ìgosani za bi
lo {ta {to ste u~inili dok ste bili mladi i neozbiqni.
Me|utim, nedavno je otkriveno da i kriminalci imaju pristup toj
bazi podataka. Lopovi su zadobili pristup preko ukradenih identifika
cionih kartica da bi kreirali navodno zakonita poslovawa. Onda su kre
irali 50 ChoicePoint-ovih ra~una i omogu}ili prilaz imenima, adresama
pojedinaca, brojevima socijalnih osigurawa i izve{tajima o kreditima.
ChoicePoint izjavquje da bi taj bezbednosni prekr{aj mogao uticati na
ìvote 144778 qudi.
KAD DR@AVA
POSTANE BOG
PRIPREME ZA
VLAST ZVERI
324
Li Pen
KADA DR@AVA POSTANE BOG
Tokom Prvog svetskog rata, ameri~ki aktivista Rendolf Born upo
zorio je: Rat je zdravqe dràve.1 Wegovo proro~anstvo se pokazalo kao
istinito: razdobqe koje je usledilo nakon 1914. godine bilo je razdobqe
apsolutnog rata i apsolutne dràve. înilo se da }e sa raspadom biv{eg
Sovjetskog Saveza, stawe trajnog rata, trajne mobilizacije i trajnog vanred
nog stawa biti okon~ano. Me|utim, desilo se upravo suprotno: Amerika
i ~itav svet sada postavqaju temeqe hajtek totalitarizma, uz paralelan
proces oduzimawa slobode, ba{ kao {to je u skoro celom svetu bio slu~aj
izme|u 1914. i 1945. godine.
Presedani od 1790. godine do Drugog svetskog rata

Obe partije u Americi bore se da zadobiju saveznu vlast, {to je trend
koji je bio prisutan mnogo pre Rata protiv terorizma. Zakoni navedeni
daqe u tekstu postavili su presedan za regulativu koja se danas sprovodi
i predlaè.
Zbog mogu}nosti rata sa Francuskom, godine 1798. Savezna vlada je
usvojila Zakone o strancima i pobuni.2 Zakonom o pobuni progla{eno je
krivi~nim delom svako {tampawe ili objavqivawe la`nih, malicioznih
ili skandaloznih izjava usmerenih protiv ameri~ke vlade, predsednika,
ili Kongresa, podsticawe opozicije protiv zakona Kongresa, kao i svako
pruàwe pomo}i stranim silama u pripremawu zavere protiv Sjediwenih
Ameri~kih Dràva.3 U skladu sa ovim zakonom, uhap{eno je oko 25 qudi,
od kojih je 10 ka`weno kaznom zatvora. Budu}i da je bilo predvi|eno da
Zakon o pobuni ostane na snazi do 1801. godine, on je, po svemu sude}i, bio
usvojen da bi se onemogu}ila politi~ka aktivnost i novinarska delatnost
opozicione partije neposredno pred predsedni~ke izbore 1800. godine.
Ovi zakoni nisu bili popularni, a reakcija na wih pomogla je Tomasu Xe
fersonu da pobedi na izborima 1800. godine.
Za vreme Gra|anskog rata, predsednik Linkoln suspendovao je pravo
habeas corpus sve do kraja rata. Vojska je u tom periodu uhapsila na hiqa
de qudi, ukqu~uju}i politi~are i urednike novina orijentisanih protiv
rata, a jedan gra|anin je na kratko zadràn u pritvoru zato {to je Linkol
na nazvao pravom budalom.4 Po{to je rat zavr{en, dràvni advokati su
poku{ali da odbrane opravdanost ovih postupaka pred Vrhovnim sudom,
rekav{i da predsedni~ka ovla{}ewa tokom rata moraju biti neograni
~ena, te da su Prvi, êtvrti, Peti i [esti ustavni amandman i gotovo
polovina Poveqe o pravima mirnodopske odredbe ~ija primena mora
KAD DR@AVA POSTANE BOG PRIPREME ZA VLAST ZVERI
325
biti suspendovana tokom ratnog stawa.5 Vrhovni sud je osudio ovu apolo
giju despotizma, izjaviv{i u presudi u slu~aju Miligan iz 1866. godine
da Ustav Sjediwenih Ameri~kih Dràva predstavqa zakon i za vladu i
za narod, podjednako i u ratu i u miru, te da {titi sve klase qudi, u svako
vreme i u svim okolnostima.6
Sa Prvim svetskim ratom, Velika vlada utvr|ena je kao trajna odli
ka ameri~kog dru{tva. Naime, kada je Amerika 1917. godine u{la u rat,
gra|anske slobode su nestale. Zakonom o {pijunaì iz 1917. godine i Za
konom o pobuni iz 1918. godine, vlastima je dozvoqeno da stave u pritvor
veliki broj pacifista, socijalista i drugih koji su se suprotstavqali
ratu.7 Komitet o informacijama od javnog zna~aja zemqu je zasuo pri~ama
o uàsima koje su po~inili takozvani Huni, i pozvao Amerikance da
hamburgere preimenuju u sendvi~e slobode, a sauerkraut, nema~ku re~
za kiseli kupus, u kupus slobode. Mnoge savezne agencije koje su tokom
Prvog svetskog rata bile zaduène za kontrolu privrede, ukqu~uju}i
Upravu za ratno finansirawe, postavile su presedane za birokratiju pro
jekta Novi dogovor.8 Milioni Amerikanaca su regrutovani, a ostatak je
po prvi put imao obavezu da Poreskoj administraciji podnese poreske
prijave.9 Nakon rata, dràvni tuìlac Mi~el Palmer uhapsio je i depor
tovao 6.000 stranaca koji su bili osumwi~eni za levi~arsku aktivnost.
Za vreme Progona crvenih koji je usledio, suspendovano je pet ~lanova
Skup{tine dràve Wujork, a jedan kongresmen je u dva navrata izba~en
iz Doweg doma Kongresa.10 Prvi svetski rat je bio glavna proba za ono
{to }e dràva uraditi u Drugom svetskom ratu, Hladnom ratu i Ratu pro
tiv terorizma.
Tokom Drugog svetskog rata, Amerika je 110.000 svojih stanovnika ja
panskog porekla zatvorila u logore. Od ovih zarobqenika, dve tre}ine su
bili ameri~ki dràvqani.11 Prilikom dono{ewa presude u slu~aju Kore
masu protiv SAD iz 1944. godine, Vrhovni sud se povinovao Ruzveltovoj
administraciji i odobrio da se dràvqani SAD tretiraju kao ratni zaro
bqenici. Tek krajem osamdesetih godina 20. veka vlada SAD je dala javno
izviwewe zbog toga i ponudila kompenzaciju preìvelima.
Gubitak slobode tokom mirnodopskog

perioda devedesetih godina 20. veka
âk i u periodu izme}u pada Sovjetskog Saveza i po~etka Rata protiv
terorizma, obe partije su sara|ivale u dono{ewu ~itavog niza programa
i zakona koji su predstavqali atak na privatnost.
Godine 1994. Kongres i Bela ku}a su jo{ uvek bili pod kontrolom de
mokratske partije. Na zahtev FBIa, Kongres je usvojio Zakon o podr{ci
komunikacionog sistema u sprovo|ewu zakona, kojim je pro{irena obaveza
326
327
telekomunikacionih kompanija da pomognu policiji u vr{ewu elektron

skog nadzora.12 U to vreme, za takav vid prislu{kivawa bilo je neophodno
sudsko odobrewe; nakon usvajawa PATRIOTSKOG zakona iz 2001. godine,
prislu{kivawe se moè vr{iti i bez naloga suda.
U avgustu iste godine, dràvni tuìlac Xenet Rino osnovala je radnu
grupu pod nazivom Za{tita lekara koji vr{e abortuse od nasiqa, ~iji je
zadatak bio da istraì nasiqe motivisano suprotstavqawem abortusu i
gra|ansku neposlu{nost. Ovu grupu su sa~iwavali predstavnici FBIa,
Ameri~ke slu`be za kontrolu po{te, Ameri~ke {erifske slu`be, i Bi
roa za alkohol, duvan i vatreno oru`je isti oni kriminalci koji su
izvr{ili ubistva u Rubi Rixu i Vakou. Godine 2000. ve} je bilo jasno da
ova grupa uglavnom istraùje grupe u okviru pro-life pokreta i pojedince
koji nisu imali nikakve veze sa zlo~inima protiv klinika za abortus.
Dokumenta objavqena pod pretwom sudskih tu`bi pokazala su da je FBI
prikupqao dosijee o kardinalu OKonoru iz Wujorka, pastoru Xeriju Fal
velu, Nacionalnoj konferenciji katoli~kih biskupa, Feministki~kom
pokretu za ìvot, Pokretu èna za Ameriku, Ameri~koj ligi za ìvot,
Hri{}anskoj koaliciji, i drugim po{tenim aktivistima pro-life pokre
ta. Neki agenti FBIa su se suprotstavili ovakvom nadzoru iz pravnih i
eti~kih razloga, ali su wihove primedbe odba~ene na vi{im instancama
Ministarstva pravde.13 Dràvni tuìlac Xon E{kroft o~uvao je ovu
radnu grupu, tako da ona i daqe postoji.14
Godine 1996. predsednik Klinton je usvojio Zakon o borbi protiv te
rorizma i smrtnoj kazni. U skladu sa odredbama ovog zakona, oteàni su
uslovi pod kojima optuèna lica u krivi~nim slu~ajevima mogu da koriste
pravo habeas corpus kako bi uloìla àlbu na presudu.15
Iste te godine, republikanska ve}ina u Kongresu usvojila je Zakon o
li~noj odgovornosti i mogu}nostima za rad iz 1996. godine ({to je pred
sednik Klinton potpisao).16 Ovim zakonom se od svih dràva zahtevalo
da osnuju registar novozaposlenih lica kod svih poslodavaca i da saveznoj
vladi dostave ime zaposlenog, podatke o wegovim primawima, adresu i broj
socijalnog osigurawa. Ova baza podataka, Nacionalni direktorijum novo
zaposlenih radnika, zajedno sa saveznom Slu`bom za locirawe roditeqa
koristi se za izvr{ewe naloga za pla}awe izdràvawa dece. Dràva sada
moè da prati ko koga zapo{qava, i kada to ~ini. Bu{ova administracija
predlaè da se ova baza podataka pro{iri, tako da kazina i trkali{ta
budu u obavezi da bez odlagawa prijave sve kockare koji osvoje preko 5.000
dolara.17 Kao i kada je u pitawu baza podataka o novozaposlenim licima,
tvrdi se da ovaj plan omogu}ava sprovo|ewe prinudne naplate zakasnelih
pla}awa za izdràvawe dece. Tako|e 1996. godine, Kongres je usvojio zakon
kojim se uvodi de facto nacionalna li~na karta u skladu sa odredbom
Izdavawe voza~kih dozvola i uporedivih identifikacionih dokumena

ta od strane dràva, sakrivenom na strani 716. Objediwenog zakona o
raspodeli buxetskih sredstava. Me|utim, ovaj tajni zakon ukinut je 1999.
godine, po{to su ga obelodanili protivnici ideje o uvo|ewu nacionalne
li~ne karte.18 Uprkos mno{tvu mera usmerenih protiv privatnosti koje
su usvojene posle 11. septembra, zakon o uvo|ewu nacionalne li~ne karte
jo{ uvek nije usvojen.
Godine 1998. obe stranke su sara|ivale na izradi regulative o mo
bilnim ure|ajima za prislu{kivawe, ~ija bi primena zna~ila da bi bio
dovoqan samo jedan nalog za prislu{kivawe da se prislu{kuju svi tele
foni koje osumwi~eni koristi u jurisdikciji koju nalog pokriva. Prema
tome, ukoliko osumwi~eni poseti prijateqa ili ro|aka i telefonira iz
wihovog stana, wihovi telefoni mogu biti prislu{kivani u skladu sa
jedinstvenim nalogom. Nakon 11. septembra, ovo ovla{}ewe je pro{ireno,
tako da nalog o mobilnom prislu{kivawu sada moè da pokrije ~itavu
naciju.19
Krajem devedesetih godina 20. veka, otkriveno je da su obave{tajne agen
cije SAD, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda jo{ od
1971. godine odràvale ECHELON sistem {pijunaè. U svom modernom
obliku, ovaj sistem je u stawu da presretne i obradi mnoge oblike prenosa
podataka, i to {irom sveta. Tvrdi se da ECHELON moè da presretne ~ak
tri milijarde oblika komunikacije svakog dana, ukqu~uju}i telefonske
razgovore, imejl poruke, materijal koji se snima sa Interneta, satelit
ske prenose, itd. Sistem ECHELON prikupqa sve te prenose bez ikakve
diskriminacije, a zatim traì najpotrebnije informacije, koriste}i
programe ve{ta~ke inteligencije. Neki izvori tvrde da sistem ECHE
LON pro~e{qa nekih 90 procenata celokupnog internetskog saobra}aja.
...ECHELON je prvobitno kori{}en u svrhe za{tite nacionalne bezbed
nosti. On i daqe ispuwava tu svrhu. Na primer, znamo da ECHELON pri
kupqa informacije o Severnoj Koreji. Me|utim, nacionalna bezbednost
nije jedini interes sistema ECHELON. Neki izve{taji ukazuju na to da
je industrijska {pijunaà postala deo aktivnosti ovog sistema. I mada
trenutno raspoloìve informacije ukazuju da samo visoki dràvni zva
ni~nici imaju direktnu kontrolu nad zadacima ECHELONa, informa
cije koje se dobijaju na ovaj na~in mogu biti prosle|ene drugim licima
ukoliko to isti ovi zvani~nici odlu~e. Prema tome, veliki broj ovih
informacija prosle|en je ameri~kim kompanijama, u nastojawu da im se
d konkurentna prednost nad drugim, mawe obave{tenim kompanijama.
...Osim toga, vlada zabrinutost da bi se aktivnosti ECHELON a mogle
koristiti za suzbijawe politi~kog neslagawa. Mnoga od ovih pitawa sa
dràna su u izve{taju pripremqenom na zahtev Evropskog parlamenta.
328
329
[tavi{e, koliko je poznato, ne postoje sredstva za spre~avawe takve

zloupotrebe ovla{}ewa. ...ECHELON je strogo poverqiv sistem, koji
se sprovodi uz minimum ili ~ak potpuno odsustvo nadzora nacionalnih
parlamenata ili sudova. Najve}i deo onoga {to je poznato o ovom sistemu
poti~e od nezvani~nih izvora i iz poverqivih dokumenata. Prosta istina
jeste da ne postoji na~in da se precizno utvrdi svrha u koju se ECHELON
koristi. Postoje, me|utim, dokazi, mada wihov dobar deo predstavqaju sa
mo dokazi na osnovu indicija, da je preko sistema ECHELON (i wegovog
pandana u Britaniji) vr{eno zna~ajno naru{avawe privatnosti. Navodi
o naru{avawu privatnosti ukqu~uju tajni nadzor politi~kih organiza
cija, kao {to je Amnesty International. ...Me|utim, ono {to jo{ vi{e
uznemirava jeste ~iwenica da }e se, ukoliko se pokaè da su ove tvrdwe
ta~ne, ispostaviti da su Agencija za nacionalnu bezbednost i woj srodne
organizacije verovatno zaobi{le veliki broj zakona i to u velikom bro
ju zemaqa. Mnoge nacije imaju zakone koji spre~avaju takvo naru{avawe
privatnosti. Ipak, postoje sumwe da se ECHELON sluìo razli~itim
oblicima prevare da bi izbegao ova pravna ograni~ewa. Na primer, kruè
glasine da odre|ene dràve ne koriste sopstvene agente za {pijunirawe
sopstvenih gra|ane, ve} za to angaùju agente iz drugih zemaqa.20 Koliko
je poznato, ECHELON je i daqe aktivan.
U decembru 1998. godine, regulatorni organi Centralne banke Amerike
izradili su predlog regulative upoznaj svog klijenta, u skladu sa kojom
se od banaka zahteva da utvrde profil svojih klijenata i da policijskim
organima podnose izve{taje na zahtev (bez naloga) u roku od 48 sati. Ovi
planovi su ostavqeni po strani 1999. godine, po{to je vi{e od 250.000
qudi poslalo svoje komentare na ovaj zakon, negoduju}i protiv usvajawa
predloène regulative. Ipak, nakon 11. septembra, usvojen je i ovaj i jo{
mnogo sli~nih predloga.21
je i 11. septembar omogu}io dalekose`ne promene na~ina na koji {titimo

svoju domovinu. Predsednik Bu{ predvodi zemqu tokom ovog perioda krize
i promena. Osnivawem Ministarstva za nacionalnu bezbednost, on je ob
jedinio i racionalizovao na{a nastojawa da za{titimo svoju domovinu;
osnovao je novi centar za integraciju i analizu informacija o pretwama
i terorizmu; FBI je pod wegovim vo|stvom transformisan u agenciju posve
}enu borbi protiv terorizma; sru{io je birokratske prepreke i pravne
barijere koje spre~avaju razmenu vitalnih informacija izme|u doma}ih
policijskih i stranih obave{tajnih agencija; a u saradwi sa Kongresom
zvani~nicima je obezbedio nove instrumente, kao {to je PATRIOTSKI
zakon, za pronalaèwe i zaustavqawe terorista.22
Obe stranke zajedno u~estvuju u ovom procesu. U septembru 2001. godine,
demokratski lider Doweg doma Kongresa, Ri~ard Gepard izjavio je: Mi se
trenutno nalazimo u jednom novom svetu gde moramo da izvr{imo ponovnu
procenu odnosa izme|u slobode i bezbednosti. ...Ne}emo vi{e imati isti
stepen otvorenosti i slobode kao do sada.23
A dràva je u najve}oj mogu}oj meri iskoristila sve prilike koje joj
je pruìo ovaj katastrofalni doga|aj.
Samo {est dana nakon septembarskih napada, dràvni tuìlac
E{kroft je ve} odaslao prvi nacrt zakona koji }e kasnije prerasti u
PATRIOTSKI zakon. E{kroft je, izme|u ostalog, predloìo i suspen
dovawe prava habeas corpus.24 U skladu sa ovim pravom, proisteklim iz
britanske Magna Cartae iz 1215. godine, dràva je du`na da zatvorenici
ma dopusti da budu saslu{ani pred sudom, kako bi sud mogao da odlu~i da
li je wihovo dràwe u zatvoru opravdano. Ukidawe ovog prava zna~ilo bi
da vlasti mogu bez ikakvih problema da vas strpaju u zatvor, po sopstve
nom naho|ewu, i to na neograni~en vremenski period. Xejms Sensenbrener
(republikanac, dràva Viskonsin), predsedavaju}i Pravosudnog komite
ta Doweg doma, nedvosmisleno je izjavio da ovaj predlog ne moè da bude
uvr{}en u novi zakon. Tako je i bilo suspendovawe prava habeas corpus
nije na{lo mesta u PATRIOTSKOM zakonu.
Administracija je tako|e predloìla osnivawe sistema vojnih sudova
koji bi bili merodavni u svim slu~ajevima koji se ti~u zatvorenikane
prijateqskih boraca, bili oni Amerikanci ili strani dràvqani. Ovi
tribunali bi optuènog mogli da osude i na smrtnu kaznu. Osim toga,
ne bi postojala nikakva kontrola presuda vojnog tribunala od strane
civilnog suda u pogledu kazne, presude ili toga koliko je uop{te osnova
no dràti optuènog u zatvoru kao neprijateqskog borca.25 U skladu sa
predloènim pravilima Ministarstva pravde, tribunali optuènima
i wihovim advokatima mogu da onemogu}e pristup informacijama za ko
je tuìoci smatraju da treba da budu za{ti}ene iz razloga nacionalne
Zatvarawe Amerike nakon 11. septembra

Odmah nakon teroristi~kog napada 11. septembra, savezna vlada je agre
sivno po~ela da radi na zadobijawu novih ovla{}ewa koja bi joj omogu}ila
da vodi novi rat neizvesnog trajawa.
U aprilu 2004. godine, u svedo~ewu pred Kongresnom komisijom za do
ga|aje od 11. septembra, tada{wi Savetnik za nacionalnu bezbednost Kon
doliza Rajs izjavila je da su ti napadi omogu}ili odlu~ne i sveobuhvatne
promene u Americi: Odlu~ne i sveobuhvatne promene su nekada mogu}e
tek nakon katastrofa. To su doga|aji koji ra|aju novi konsenzus koji nam
omogu}ava da prevazi|emo stare na~ine razmi{qawa i delovawa. I ba{
kao {to je Drugi svetski rat doveo do su{tinske reorganizacije na{e na
cionalne odbrane i do formirawa Saveta za nacionalnu bezbednost, tako
330
331
bezbednosti, bile one poverqive ili ne. Razgovore izme|u advokata i

klijenta bilo bi mogu}e pratiti, a od advokata neprijateqskih boraca
bi se zahtevalo, bez obzira na privilegovan odnos advokata i klijenta, da
obelodane sve ste~ene informacije iz razloga nacionalne bezbednosti.
Pravila daqe predvi|aju da advokatima odbrane ne}e biti dozvoqeno da
angaùju spoqne stru~wake, a da zarobqenici ne}e imati pravo àlbe
u civilnim sudovima. Vrhunac ovog savremenog oblika lettre de cachet26
jeste da ova pravila predvi|aju da vlada ima pravo da neprijateqske
borce neograni~eno drì u zatvoru, ~ak i ukoliko ih vojni tribunali
proglase nevinim.
Dràvni tuìlac E{kroft je izjavio: Jedanaestog septembra, ame
ri~ka ulica predstavqala je ratnu zonu.27 Ako je to ta~no, onda se ratna
pravila mogu primeniti svaki put kada vlada odlu~i da se razra~una sa
svojim doma}im protivnicima.
Svako ko podràva grupu okrivqenu da u~estvuje u doma}em terorizmu

moè i sam da postane predmet istrage, ~ak i ako pruà samo finansijsku
pomo} i nije svestan koje su sve aktivnosti te grupe.32 Smernice koje je
2002. godine izdalo Ministarstvo pravde agentima daju {iroka ovla{}e
wa da zapo~nu antiteroristi~ku istragu, iz gotovo bilo kog razloga: Da
bi bila pokrenuta teroristi~ka istraga, dovoqno je da postoje 'razumne
indikacije' ... {to zna~i da je istragu mnogo lak{e pokrenuti nego kad
bi bilo neophodno dokazati postojawe 'opravdane sumwe'. ...Priroda pona
{awa u kome u~estvuje teroristi~ke organizacije opravdava zakqu~ak da
je neophodan uslov [za pokretawe krivi~ne istrage] zadovoqen, ~ak i ako
u~esnici, koliko je poznato, nisu izjavili ni{ta {to bi ukazalo da oni
podràvaju ili planiraju nasiqe ili druge zabrawene radwe.33
Na osnovu naloga koji izdaje tajni Sud za prismotru stranih obave
{tajaca (osnovan za vreme Karterove administracije 1978. godine), FBI
moè da pose}uje biblioteke i kwiàre i tamo preuzima spiskove kwiga
koje osumwi~eni kupuju ili pozajmquju. Prodavnicama i bibliotekama
zabraweno je da osumwi~ene obaveste da su informacije o wima dostavqe
ne vladi.34
Agenti sada imaju pravo da izvr{e pretres doma osumwi~enog, za {ta
je potreban nalog, ali vi{e nisu du`ni da osumwi~enog odmah obaveste
o pretresu. Ovo je povratak na tajne operacije nadzora koje su vr{ene za
vreme predsednika X. Edgara Huvera; to vaì za sve istrage, a ne samo
istrage vezane za terorizam. 35
Zakon federalnim agentima sada dozvoqava da koriste sistem za
prislu{kivawe, po imenu Carnivore. Carnivore, poznat i pod nazivom
DCS1000, jeste ure|aj koji dràva koristi da prati sav imejl saobra}aj
koji se odvija preko jednog provajdera internet usluga. Ovaj ure|aj moè
da skenira elektronsku po{tu kako bi otkrio sumwivu sadrìnu.36 Danas
se pod sumwivom sadrìnom podrazumevaju re~i bomba ili Alah; u ne
kom novom reìmu, sistem }e mo`da hvatati svakog ko u imejlu upotrebi
re~ pokret za ìvot, hri{}anski ili neustavni. Da bi koristila
sistem Carnivore, dràva ne mora da dokaè postojawe opravdane sumwe
da je u pitawu po~iwen ili planiran zlo~in.37
Kada je PATRIOTSKI zakon na brzinu usvojen u Kongresu, dràva je
to opravdala potrebom borbe sa terorizmom. Me|utim, vlada svoja nova
ovla{}ewa koristi da kazni prekr{aje svake vrste: osumwi~ene za tr
govinu narkoticima, poslovni kriminal, ucewiva~e, proizvo|a~e de~je
pornografije, osumwi~ene za prawe novca, {pijune, pa ~ak i korumpirane
strane lidere. ...U jednoj studiji koju je Glavni kontrolni ured, istra`no
telo Kongresa, sproveo u januaru, zakqu~eno je da je, iako je broj 'isle
|ivawa terorista' u Ministarstvu pravde naglo porastao nakon napada
PATRIOTSKI zakon
Savezni atak na Povequ o pravima otpo~eo je dono{ewem PATRIOT
SKOG zakona, koji je usvojen muwevitom brzinom, za mawe od dva meseca po
sle teroristi~kih napada 11. septembra 2000. godine. Ovaj zakon je usvojen
uz minimalnu parlamentarnu raspravu28 i veliku dvostrana~ku podr{ku.
U Dowem domu Kongresa 356 poslanika je glasalo za, a 66 protiv ovog zako
na, dok je u Senatu samo jedan senator glasao protiv (Sen. Rasel Fajngold,
demokrata, dràva Viskonsin).29 Trenutni nosilac liste demokrata na
predsedni~kim izborima, Xon Keri, glasao je za PATRIOTSKI zakon.
Me|u odredbama ovog zakona nalazimo i slede}e odredbe, svaka od ko
jih predstavqa naru{avawe autenti~ne Poveqe o pravima:
Doma}i terorizam je definisan {iroko kao: svaki ~in opasan po
qudske ìvote kojim se kr{e zakoni Sjediwenih Ameri~kih Dràva ili
bilo koje dràve, i koji o~igledno ima za ciq da (1) izvr{i zastra{iva
we ili prinudu civilne populacije; (2) da zastra{ivawem ili prinudom
uti~e na dràvnu politiku; odnosno (3) da masovnim razarawem, ubijawem
ili kidnapovawem uti~e na postupke dràve. Kako kaè Ameri~ka unija
za gra|anske slobode (ACLU), u skladu sa ovom definicijom organizacija
za borbu protiv abortusa Operation Rescue i demonstranti protiv globa
lizacije mogli bi biti progla{eni doma}im teroristima;30 isto vaì i
za velike {trajkove sindikalnih organizacija ili masivne proteste pro
tiv rata, prilikom kojih dolazi do zastoja saobra}aja. (Zastra{ivawe
je {irok pojam; agenti Agencije za bezbednost u saobra}aju uhapsili su
nekoliko putnika zato {to su im ovi drsko odgovorili, obrazloìv{i
to re~ima da podizawe glasa na radnike obezbe|ewa predstavqa oblik
zastra{ivawa).31
332
333
11.septembra, 75 procenata presuda koje je ministarstvo klasifikovalo

kao 'me|unarodni terorizam' bilo pogre{no klasifikovano. Veliki broj
ovih presuda odnosio se na obi~nije zlo~ine kao {to je krivotvorewe
dokumenata.38
FBIu je dovoqan i mawi povod da pokrene istragu. Godine 2003. jedan
tamnoputi mladi} sedeo je u kafi}u u Atlanti i ~itao ~lanak protiv
vlade. Nekoga od prisutnih u lokalu taj prizor je upla{io, pa je FBI bez
odlagawa dobio dojavu. Mladi}a, koji je ina~e radio u kwiàri, zatim su
posetila dva FBI agenta i pretraìla mu automobil, a jedini zlo~in ko
ji je po~inio jeste to {to je vi|en kako ~ita ~lanak koji mu je prosledio
otac: 'Oru`ja masovne gluposti' Hala Kroutera, iz ~asopisa Weekly Planet,
nezavisnog izdawa iz grada Tampe.39 Ovaj ~lanak je predstavqao o{tru
kritiku na~ina na koji su privredni interesi zatrovali nacionalne medi
je, sa posebnim osvrtom na Fox News i Ruperta Merdoka bespo{tednu i
izuzetno preciznu analizu ameri~kog novinarstva nakon 11. septembra.40
Upitan u vezi sa ovim incidentom, portparol FBIa, specijalni agent
Paris izjavio je: 'U razdobqu nakon 11. septembra, FBI ima odgovornost
da istraì sve dojave o potencijalnoj teroristi~koj aktivnosti', kaè
Paris. 'Ho}e li se qudi zbog toga buniti, ho}e li doìvqavati odre|ene
neprijatnosti s vremena na vreme? Naravno da ho}e. ...Izgubi}e ne{to
svoje udobnosti, ali }e to biti nadome{teno pove}anom bezbedno{}u.41
Kako kaè [ulc: Mra~an }e biti onaj dan kada ameri~ki dràvqani
~itawe po~nu smatrati pretwom; a kada se savezna vlada sa tim saglasi,
zavlada}e potpuna tama.42
Neke odredbe PATRIOTSKOG zakona su trajne; druge su predvi|ene
da prestanu da vaè u decembru 2005. godine, osim ukoliko ih Kongres ne
obnovi.43 Bu{ i E{kroft, me|utim, ve} ube|uju Kongres da ne treba da
ograni~i wihovu primenu.44 Kako u aprilu 2004. godine izve{tava agenci
ja Associated Press: Napraviv{i od ameri~kog PATRIOTSKOG zakona
glavnu temu svoje kampawe za drugi mandat, Predsednik Bu{ je unapred
osudio svako predloèno razvodwavawe tog zakona koji on smatra kqu~nim
u borbi protiv terorizma.45 Bu{ je izjavio: Ukidawe PATRIOTSKOG
zakona bi policijske i obave{tajne slu`be li{ilo neophodnih instru
menata za rat protiv terorizma, i predstavqalo svesno ignorisawe trajne
pretwe po nacionalnu bezbednost.46
Bu{, po svemu sude}i, ne uvi|a da postoji protivre~nost izme|u po
litike koju sada vodi i wegove tvrdwe u obra}awu naciji 2002. godine da
nijedan narod na Zemqi ne èli da bude potla~en, niti teì pot~iwe
nosti, niti s rado{}u ~eka da mu tajna policija u pono} zakuca na vra
ta. ...Amerika }e predvoditi sve narode tako {to }e braniti slobodu i
pravdu, jer su ovo vrednosti koje su ispravne, istinske i nepromenqive za
sve qude na svetu. Ne postoji nijedna nacija koja je vlasnik ovih aspira
cija, kao {to ne postoji nijedna nacija koja je iz wih izuzeta. Mi nemamo
nameru da name}emo svoju kulturu, ali Amerika }e uvek ~vrsto braniti
nepromenqive zahteve qudskog dostojanstva: vladavinu prava ... ograni~e
na ovla{}ewa dràve ... po{tovawe èna ... privatnu svojinu ... slobodu
govora ... ravnopravan pristup pravdi... i versku toleranciju.47 Me|utim,
ono {to predsednik Bu{ stvarno misli verovatno najboqe prikazuje jed
na nezvani~na primedba koju je u decembru 2000. godine rekao liderima
Kongresa: Bi}e trenutaka kada se ne}emo slagati i to je sasvim u redu.
Da je ovo diktatura, bilo bi mnogo lak{e, pod uslovom, naravno, da sam
ja diktator.48
Posle PATRIOTSKOG zakona

Na{im dràvnicima nisu dovoqna ni ovla{}ewa koja im dodequje PA
TRIOTSKI zakon. Majndi Taker, portparol Ministarstva pravde 2001.
godine, izjavila je nakon usvajawa zakona: Ovo je samo prvi korak. Bi}e
jo{ regulative.49 Weno proro~anstvo se pokazalo istinitim.
Savezni islednici sada mogu da prislu{kuju razgovore izme|u advoka
ta i wihovih klijenata u zatvoru, a da im za to nije potrebno prethodno
odobrewe suda.50 Toliko o privilegovanom odnosu advokata i klijenta.
U martu 2004. godine, FBI je Saveznoj komisiji za komunikacije pred
loìo da svi veliki provajderi internet usluga ponovo poveù svoje mre
è i redizajniraju svoje usluge tako da policijskim agentima olak{aju
prislu{kivawe.51 Kompanijama je dat rok od 15 meseci da usaglase svoje
poslovawe sa ovom regulativom, i dozvoqeno im je da tro{kove tog usagla
{avawa ugrade u cenu koju napla}uju od korisnika.
Nedavnim sudskim presudama, FBIu je dozvoqeno da instalira soft
ver za ~itawe tastature na kompjutere odre|enih lica i to bez naloga. U
okviru programa Magi~na lampa, FBI predmetima istrage moè da {aqe
i spajver, a vode}i proizvo|a~i antivirusnog softvera saglasili su se
da svoje protivvirusne i firewall programe dizajniraju na takav na~in da
ne ometaju virus FBIa.52 Ove odredbe vaè za sve federalne istrage a ne
samo za lov na teroriste.53
Ministarstvo pravde je FBI ovlastilo da {pijunira crkve, xamije i
javne skupove, ~ak i kada ne postoje specifi~ne prethodne indicije da
je re~ o kriminalnoj aktivnosti.54 Na taj na~in, FBI se vra}a na praksu
kori{}enu u okviru COINTELPRO programa iz perioda od 19561971.
godine, kada je FBI ubacivao svoje agente u organizacije za za{titu gra
|anskih prava, organizacije protiv rata, organizacije ameri~kih crnaca
i druge disidentske organizacije, da bi wima manipulisao i podsticao
podele unutar wih.55
334
335
Nekoliko senatora, ukqu~uju}i senatora âka Hagela (republikanac,

dràva Nebraska), predlaù da se obnovi nacrt zakona o vo|ewu rato
va.56 U Americi, ovaj nacrt je prethodno kori{}en tokom Gra|anskog ra
ta, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata i ve}eg dela Hladnog rata
(19481973).
Ministarstvo odbrane trenutno izra|uje sistem pod nazivom Sistem
informacija o terorizmu (TIAS, Terrorist Information Awareness System,
prvobitno nazvan Sistem totalnih informacija), za {ta je na samom
po~etku izdvojeno 200 miliona dolara. Ovaj program bi pretraìvao po
datke iz postoje}ih privatnih i dràvnih baza podataka, traè}i sumwi
ve obrasce pona{awa. Sistem TIAS bi mogao da kontroli{e podatke o
bankama i kreditnim karticama, avionskim putovawima i iznajmqivawu
automobila, kao i medicinske kartone, recepte za lekove, informacije
o kupovini preko interneta, i drugu evidenciju u elektronskom obliku.
Sistem TIAS bi tako|e omogu}io stvarawe nacionalne baze podataka o
vlasnicima i kupcima oru`ja, uprkos zakonima usvojenim 1986. i 1993.
godine kojima se zabrawuje formirawe takvog nacionalnog registra o
oru`ju.57 Svako moè biti predmet pretrage, i to bez naloga. Osim toga,
u okviru TIASa bio bi izra|en i softver za identifikaciju pojedina
ca snimqenih kamerama za video nadzor na javnim mestima.58 Javnost je
burno reagovala protiv ovakvog sistema, zbog ~ega je Kongres po~etkom
2003. zabranio wegovo daqe finansirawe. Me|utim, re~ je o opasnoj rupi
u zakonu: ukoliko predsednik potvrdi da je TIAS neophodan za nacionalnu
bezbednost, moè se nastaviti sa izgradwom ovog sveobuhvatnog online
registra o svakom pojedina~nom Amerikancu.59 Po~etkom 2003. godine,
ve} je postojao radni prototip sistema, a federalne agencije izvan Mi
nistarstva odbrane izrazile su zainteresovanost za wega.60
Ministarstvo pravde zatraìlo je odobrewe Vrhovnog suda da strane
dràvqane uhap{ene izvan SAD drì na neograni~eni vremenski period
u zatvoru Gvantanamo Bej, pri ~emu ovim zarobqenicima ne bi bio pripi
san ni status ratnih zarobqenika niti bi imali prava (ukqu~uju}i sud
sku reviziju wihovog statusa) koja nelegalni stranci imaju u ameri~kom
pravosudnom sistemu. Isto tako, administracija je zatraìla odobrewe
vi{eg suda da dva ameri~ka dràvqanina progla{ena neprijateqskim
borcima drì u vojnim zatvorima neograni~eno, bez mogu}nosti komu
nikacije sa spoqnim svetom.61 U avgustu 2002. godine, novine Wall Street
Journal pisale su o planovima Ministarstva odbrane da uhapsi jo{ neke
ameri~ke dràvqane za koje se sumwa da su neprijateqski borci.62
Administracija tako|e zahteva da Vrhovni sud podrì wenu odluku
o de facto suspenziji prava habeas corpus: Sud je obavezan da postupa u
skladu sa odlukama izvr{ne vlasti u pitawima nacionalne bezbednosti i
vojnim pitawima, a to je posebno potrebno kada su u pitawu izuzetno ose

tqive i va`ne odluke [o dodeli statusa neprijateqskog borca] kao {to je
ova.63 Prema tome, Administracija tvrdi da ima pravo da svakoga spusti u
pravnu crnu rupu koju progla{ewe neprijateqskim vojnikom podrazumeva,
i to bez ikakve sudske revizije ove presude. Licima optuènim za zlo~ine
povezane sa terorizmom, vlada nudi izbor koji vi{e nalikuje na prinudu:
izjasnite se krivim i odrecite se su|ewa sa porotom, ili }ete biti uhap
{eni kao neprijateqski borac na neodre|eni vremenski period.64
Jedan od novinara lista Newsweek navodi razloge kojima je viceadmi
ral Xejkobi, direktor Bezbednosne obave{tajne agencije, obrazloìo ova
kve postupke: Za{to wemu [Hoseu Padiqi, jednom od dvojice uhap{enih
Amerikanaca progla{enih neprijateqskim borcima] ne treba dozvoliti
su|ewe? Obja{wewe admirala Xejkobija je fascinantno: pre svega, zato
{to mo`da postoji ne{to {to su islednici propustili, ili {to bi mogli
otkriti ukoliko u nekom trenutku na nekom drugom mestu budu uhap{eni
novi osumwi~eni. Tako|e, ukoliko bude potrebno da ga ponovo ispituju,
bilo bi lo{e da Padiqa ima bilo kakvo ose}awe nade: 'Svako zaka{we
we u dobijawu informacija od Padiqe moglo bi imati izuzetno ozbiqne
posledice po nacionalnu i javnu bezbednost.' Drugi razlog koji je zaista
zastra{uju}i jeste ~iwenica da bi Padiqa mogao da otkrije 'izvore i
metode'. To jest, on bi na sudu mogao da govori o sredstvima koje su isledni
ci koristili da bi ga naterali da govori. Prema tome, wemu se nikada ne
sme dozvoliti da govori. Ukoliko sudovi prihvate ovakve argumente, onda
mi Amerikanci moèmo slobodno da se oprostimo sa svojim pravima. A
~itaju}i admiralov izve{taj, morate se zapitati da to mo`da i nije ciq:
da predsednik i wegovi qudi dobiju pravo da sve Amerikance tretiraju
kao Hosea Padiqu, sve dok ne dobiju odgovore koje o~ekuju.65
Presedani koje sudske presude (koje se o~ekuju u leto 2004. godine) u
ovim slu~ajevima postave, kasnije }e se primewivati na prava svih qudi
koji budu predmet naloga izvr{ne vlasti; ove odluke }e uticati na sve, a
ne samo na strance, naturalizovane dràvqane ili muslimane.
U martu 2003. godine, vlada je najavila planove da uvede sistem kompju
terizovane kontrole svih avionskih putnika; ovaj sistem nazvan je CAPPS
II (Computer Assisted Passenger PreScreening System: Sistem kompjuterske
kontrole putnika). Ukoliko èle da putuju avionom, Amerikanci }e biti
provereni u dràvnoj bazi podataka, i zatim klasifikovani kao zeleni
(mogu da putuju), ùti (mogu da putuju, ali prethodno je neophodno izvr
{iti temeqan pretres) ili crveni (zabraweno im je da putuju, i predaju
se policiji). Lica koja budu stavqena na crnu listu ne}e znati za{to su
ozna~eni kao ùti ili crveni i ne}e mo}i da se usprotive takvoj klasi
fikaciji.66 Bu{ova administracija je 2005. godine zahtevala da se pove}a
336
337
finansirawe ovog sistema, a kompanije American Airlines, JetBlue, i Nor

thwest Airlines dràvi su ve} ustupile na milione evidencija o putnicima
kako bi se ovaj sistem mogao testirati.67
Po~etkom 2003. godine, jedan od zaposlenih u Ministarstvu pravde
bez odobrewa je objavio Zakon o unapre|ewu doma}e bezbednosti iz 2003.
godine, poznat i pod nazivom PATRIOTSKI zakon II.68 Ovaj zakon, po
slat potpredsedniku êjniju i predsedavaju}em Gorweg doma Hastertu pre
nego {to je neovla{}eno objavqen, u velikoj meri bi pove}ao ovla{}ewa
saveznih organa za sprovo|ewe zakona. Odredbe su ukqu~ivale odobravawe
nadzora Amerikanaca osumwi~enih za prikupqawe informacija za neku
stranu silu, ~ak i ako je data aktivnost legalna.69 (Tako, na primer, neko
ko priprema izve{taj za Amnesty International, {to je svakako strana or
ganizacija, moè biti predmet nadzora; isto vaì i za osobu koja pripre
ma izve{taj za Vatikan). Federalni agenti koji nezakonito {pijuniraju
Amerikance bili bi izuzeti iz krivi~nog gowewa ili gra|anske parnice,
ukoliko postupaju u dobroj veri na osnovu nare|ewa svojih nadre|enih.70
Ta~ka Zabrana otkrivawa informacija o istrazi pritvorenika osumwi
~enih za terorizam zna~ajno bi olak{ala tajna hap{ewa i pritvor.71
Primenom odredbe Odgovaraju}i pravni lekovi u vezi sa aktivnostima
nadzora bila bi ukinuta obaveza da se za sprovo|ewe nadzora prethodno
dobije odobrewe saveznih odnosno dràvnih sudova, kojim se, ina~e, ograni
~avaju prava policije da {pijunira Amerikance.72 Kori{}ewe tehnologije
za {ifrovawe i ostali kompjuterski zlo~ini bili bi ka`wivi dodatnom
kaznom zatvora od pet godina.73 U skladu sa ovom odredbom, kori{}ewe
{ifrovanog imejla radi planirawa blokade klinike za abortuse {to
predstavqa kr{ewe zakona FACE iz 1994. godine bilo bi ka`wivo jo{
duòm kaznom zatvora.) Amerikanci optuèni da podràvaju doma}i ili
me|unarodni terorizam mogli bi da izgube dràvqanstvo; nakon toga bi
ih bilo mogu}e dràti u pritvoru na neograni~eno vreme kao imigran
te bez dokumenata u sopstvenoj zemqi.74 Predlog zakona daqe utvr|uje da
namera od odricawu od nacionalne pripadnosti ne mora da bude iskazana
re~ima, ve} se o wenom postojawu moè zakqu~iti iz pona{awa svakog
pojedinca.75 Zakon o unapre|ewu doma}e bezbednosti tako|e predvi|a i
odbacivawe takve odluke suda u skladu sa kojom se od savezne vlade zahteva
da obelodani imena lica koja su uhap{ena nakon 11. septembra.76
Zakon o unapre|ewu doma}e bezbednosti jo{ uvek nije usvojen, ali
tekst ovog zakona jasno pokazuje {ta bi vlada èlela da uradi, kad bi samo
mogla. Mo`da }e delovi ovog zakona biti usvajani jedan po jedan. Na pri
mer, u novembru 2003. godine, Kongres je usvojio predlog zakona kojim se
FBIu daju ve}a ovla{}ewa da zahteva evidenciju preduze}a, bez prethodnog
odobrewa sudije ili velike porote. Prethodno, banke i druge finansijske
organizacije su bile du`ne da dostavqaju te podatke u teroristi~kim

slu~ajevima; novi zakon uvodi istu obavezu za prodavce automobila, zala
gaonice, kazina i druge privredne subjekte.77
Nekoliko sudija Vrhovnog suda izjavilo je da se tome ne}e protiviti.
U martu 2003. godine, sudija Antonin Skalija izjavio je na skupu na Uni
verzitetu Xon Karil: Prava koja uìvate mnogo su ve}a od onoga {to se
striktno zahteva Ustavom, jer Ustav utvr|uje samo minimume; za vreme
rata za{tita prava se svodi na ustavni minimum.78 Ubrzo posle napada
na Svetski trgovinski centar, sudija Sandra Dej OKonor izjavila je da
postoji verovatno}a da Amerikance ~ekaju ve}a ograni~ewa slobode nego
{to je to ikada bilo slu~aj u na{oj dràvi.79 Godine 1998. glavni sudija
Renkvist je u svojoj kwizi Svi zakoni sem jednog: gra|anske slobode u rat
no doba, pisao: U ratnom periodu, predsednik moè da postupa tako da
maksimalno iskoristi svoja pravna ovla{}ewa, ali to ne zna~i da sme da
prekora~i granice tih ovla{}ewa.80 Zna~i, troje od devet sudija ve} je
potvrdilo da }e na prvi predsednikov mig, u~initi sve {to on èli.
Mu~ewe i taoci
I kako rat protiv terorizma napreduje, prakse koje Amerika koristi
po~iwu da nalikuju na praksu wenih nekada{wih komunisti~kih i tre
nutnih muslimanskih neprijateqa.
Kada je u pitawu tretman neprijateqskih vojnika zarobqenih u Avga
nistanu i Iraku, ameri~ke trupe koriste metode mu~ewa koje su Sovjeti
usavr{ili tokom montiranih procesa u tridesetim godinama pro{log
veka. Zatvorenike u zatvoru CIAe u vazduhoplovnoj bazi Bagram u Avgani
stanu vojna policija prebija, primorava da stoje ili kle~e dugo vremena,
baca o zidove, li{ava sna izlaù}i ih svetlu 24 ~asa dnevno, onemogu}ava
im da koriste analgetike kako bi ublaìli bolove od zadatih povreda i
na drugi na~in ih pot~iwava stresu i prinudi.81 (Ovaj postupak, koji
su Sovjeti nazvali konvejerom, bio je veoma efikasan na~in na koji je
sovjetska policija primoravala stare boq{evike tokom trajawa Velike
~istke da priznaju da su krivi za zlo~ine koje nisu po~inili.) Kako je
jedan vojni zvani~nik izjavio za Washington Post: Ukoliko makar jednom
niste prekr{ili ni~ija qudska prava, onda verovatno ne radite svoj po
sao kako vaqa.82 Ukoliko se i ovaj nivo torture pokaè kao neuspe{an,
SAD zatvorenike {aqe u Jordan, Egipat, Maroko i Siriju, gde bivaju pod
vrgnuti najgoroj mogu}oj torturi. Kako kaè drugi ameri~ki zvani~nik:
Mi ih ne prebijamo na mrtvo. Mi ih samo {aqemo u druge zemqe gde }e
ih isprebijati na mrtvo.83
Imaju}i u vidu potrebe i isku{ewa koja rat podrazumeva, tortura do
bija sve ve}i broj javnih pristalica, kako levi~ara, tako i pripadnika
338
339
centra i desnice. U jesen 2001. godine, Alan Der{ovic, profesor na Har

vadskom pravnom fakultetu, braniteq O. X. Simpsona i nekada{wi borac
za gra|anska prava, predloìo je da se sudijama dozvoli da izdaju naloge
za mu~ewe; on isto to predlaè Izraelcima, kako bi lak{e isle|iva
li Palestince osumwi~ene za terorizam.84 Der{ovic kaè da se dokazi
ste~eni mu~ewem ne mogu priznati na krivi~nom su|ewu, ali se mogu ko
ristiti u gra|anskom postupku protiv osumwi~enog (npr. na saslu{awu
radi deportovawa ili nekom drugom gra|anskom postupku koji bi na{e
inventivno Ministarstvo pravde moglo da izmisli), ili na krivi~nom
su|ewu protiv nekog tre}eg lica.85 Komentator Xonatan Alter izjavio je
u novembru 2001. godine: U ovoj jeseni gneva, ~ak i najve}i liberal pone
kad uhvati sebe kako razmatra opciju ... mu~ewa. On zatim predlaè da se
najuporniji teroristi izru~e na{im mawe prefiwenim saveznicima.86
Novinar ~asopisa Atlantic Monthly opredequje se za jedan pragmati~an
pristup: Bilo bi pametno da predsednik ponovi da Amerika podràva
me|unarodne sporazume kojima se zabrawuje mu~ewe, a isto tako bi bilo
pametno da ameri~ki islednici koriste sve metode prinude koji funkci
oni{u. Tako|e bi bilo pametno ne diskutovati o tome ni sa kim.87 Pet
Bjukenan, tradicionalista koji se uglavnom suprotstavqa jednostranom
kori{}ewu dràvne mo}i, ipak kaè: Ali ukoliko je moralno povesti
rat i ubiti na hiqade qudi da bi se spre~ili potencijalni teroristi~ki
napadi na teritoriji SAD, za{to ne zadati bol jednom ~oveku ukoliko bi
to zaustavilo budu}e teroristi~ke ~inove na doma}oj teritoriji?88
Komentatori pi{u; vojska i CIA sprovode u delo. Izve{taj Newswe
eka iz avgusta 2003. godine kaè: Osumwi~eni su izolovani i nemaju
pristup nikakvim informacijama, ~ak ni o dobu dana. Islednici imaju
ovla{}ewe da daju ili uskrate odobrewe za sve telesne funkcije, ukqu~u
ju}i san. Ve}ina qudi se u takvim okolnostima slomi neverovatnom brzi
nom. Ukoliko se to pokaè kao neuspe{no, prelazi se na grubqi tretman.
Me|utim, morate da ~itate izme|u redova izjave [viceadmirala] Xejkobija
da biste to shvatili. Po{to je neprijateqa u ratu protiv terorizma izu
zetno te{ko identifikovati i po{to on ne vodi onu vrstu rata na koju su
SAD do sada potro{ile milione dolara, Xejkobi kaè da su neophodna
'inovativna i agresivna re{ewa'. Uveden je 'grubqi program' u okviru ko
ga 'isle|ivawa na velikom broju lokacija {irom sveta sprovodi osobqe
DIAe [Bezbednosne obave{tajne agencije] i drugih organizacija u okviru
obave{tajne zajednice.' Kako mi je objasnio jedan od Xejkobijevih podre|e
nih u Ameri~koj mornarici, namera je da ve}ina najbitnijih negativaca
ostane izvan Amerike. Po svemu sude}i, na svetu postoji dovoqan broj cr
nih rupa u kojima se mogu razmek{ati negativci, mada je samo nekolicina
wih poznata javnosti. 'Najinteresantnije u vezi sa ovim isle|ivawem jeste
~iwenica da ameri~ka vlada i vojska koriste neodre|eni (dràvni) status

Avganistana, Dijega Garsije, Gvantanamo Beja, Iraka i avionskih nosa~a
kako bi izbegli odre|ena pravna pitawa vezana za grube metode isle|iva
wa', rekao mi je moj prijateq. 'Bez obzira kakve humane izjave na{a dràva
objavqivala u vezi sa torturom, ne sprovode dràve isle|ivawa, ve} po
jedinci. [ta spre~ava nestrpqivog vojnika, na mestu li{enom pravnog
statusa, da udari jednog od mnogih bezimenih, dehumanizovanih qudi?89
Dakle, zarobqeni se prvo li{avaju sna, a zatim se prelazi na druge meto
de sa kojima bi se sovjetski islednici iz doba montiranih procesa 1937.
godine svakako saglasili.
Ako se mu~ewe pokaè kao nedovoqno, moè se pribe}i i taktici uzi
mawa talaca {to je praksa koju su Nemci do kraja iskoristili tokom
dva svetska rata. Kako se navodi u pri~i objavqenoj u listu Washington
Post u julu 2003. godine o reakciji SAD na gerilski otpor u Iraku: Pu
kovnik Dejvid Hog, komandant 2. brigade 4. pe{adijske divizije izjavio je
da se za prikupqawe obave{tajnih podataka koriste i grubqi metodi. U
sredu ve~e, rekao je on, wegovi vojnici su uhapsili suprugu i }erku jednog
ira~kog generala. Ostavili su poruku: 'Ukoliko èli{ da ti porodica
bude oslobo|ena, predaj se.' Takva taktika je opravdana, rekao je on, jer:
'U pitawu je obave{tajna operacija sa zatvorenicima, a ovi qudi imaju
informacije.' One }e biti pu{tene, naravno, dodao je on kasnije. Taktika
je upalila. Hog je izjavio da se general u petak pojavio na predwoj kapiji
ameri~ke baze i da se predao.90 Eto koliko je na{a zemqa napredovala od
Karterove administracije. Godine 1980. govorilo se da je Amerika talac
Iranaca. Danas, kada se porodice osumwi~enih Ira~ana otimaju ukoliko
to situacija zahteva, u pitawu su taoci Amerike.
Zagovornici torture i hap{ewa talaca kaù da su ovi ~inovi u ratno
vreme opravdani, posebno kada su u pitawu teroristi koji bi, pobu|eni
upotrebom ovih metoda, mogli da otkriju lokaciju bombe koja samo {to
nije eksplodirala. Opet nailazimo na primer iste one utilitaristi~ke
logike koja razbija tabue, a koju su liberali u {ezdesetim i sedamdesetim
godinama koristili kako bi ukinuli zakone protiv abortusa. Zagovornici
legalizacije abortusa rekli su da je to neophodan, premda tragi~an na~in
da se re{i problem trudno}a koje nastaju kao rezultat silovawa i incesta,
predstavqaju pretwu po ìvot majke ili je u pitawu ozbiqno deformisan
fetus. Trideset pet godina kasnije, imamo situaciju gde se vr{i 1,3 mili
ona abortusa godi{we;91 na svakih 1.000 ro|enih beba, 250 biva ubijeno u
utrobi majke.92 Imaju}i u vidu op{ti pad moralnih vrednosti i na~in na
koji tabui nestaju nakon {to budu prekr{eni u posebnim slu~ajevima,
usu|ujem se da predvidim slede}e: ukoliko osumwi~ene za terorizam po~
nemo da mu~imo 2004. godine, tortura }e do 2014. godine postati uobi~ajen
340
341
metod za isle|ivawe rutinskih zlo~ina, dok }e se ve} 2024. godine pri

kazivati na kablovskoj televiziji (ili wenom ekvivalentu).
U svom antiutopijskom romanu 1984. koji je napisan 1948. godine, Xorx
Orvel daje predvi|awe onoga {to se upravo sada de{ava: Svaka nova poli
ti~ka teorija, ma kakvim se imenom zvala, vodila je natrag u hijerarhiju
i kruto ustrojstvo. A u op{tem obnavqawu surovih pogleda koje je po~elo
oko 1930. godine, postupci koji su odavno bili napu{teni, ponekad i po
nekoliko stotina godina hap{ewe bez suda, pretvarawe ratnih zarobqe
nika u robove, javna pogubqewa, mu~ewe zatvorenika, uzimawe talaca i
raseqavawe celih naroda ne samo da su ponovo u{li u obi~aj nego su
ih tolerisali, pa ~ak i branili, qudi koji su se smatrali prosve}enim
i naprednim.93
Ameri~ka vojska je ve} izradila politike za civilni pritvor. Jedan

dostupni dokument, Operacije pritvora/raseqavawa koje sprovodi vojna
policija, objavqen u avgustu 2001. godine, opisuje na~in na koji bi vojska
trebalo da postupa sa ratnim zatvorenicima i civilnim pritvorenici
ma.103 Izra|ene su sveobuhvatne politike za raspored104 i upravqawe105
logorima, kao i dodatak sa pravilima o upotrebi sile radi kontrolisawa
zatvorenika.106 Ovaj dokument, sam po sebi, nije plan za nastanak ameri~
kog GULAG-a. Taj priru~nik je namewen za upotrebu na okupiranoj teri
toriji u inostranstvu. U wemu se navodi da prema zatvorenicima treba
postupati humano u skladu sa me|unarodnim pravom i da ih ne treba mu
~iti.107 Me|utim, jednim potezom pera vlasti bi mogle upotrebiti sli~
nu proceduru i na doma}oj sceni a, imaju}i u vidu praksu vojske u logoru
Gvantanamo, nije ba{ izvesno da }e zatvorenici biti tretirani humano
ili u skladu sa me|unarodnim pravom.
Jo{ jedan vojni dokument, izdat u decembru 1997. godine, pod nazivom
Programi prinudnog rada za civilne zatvorenike, utvr|uje postupke
za angaòvawe saveznih zatvorenika nièg stepena bezbednosti za rad u
vojnim bazama u SAD.108 Ovaj dokument, u svojoj sada{woj formi, deluje
bezazleno, ali on pokazuje da vojska i Ministarstvo pravde rade zajedno
na raspodeli i upravqawu ameri~kim zatvorenicima. Ovo su samo neki
od javno objavqenih planova, a ko zna koliko je tajnih.
Nakon teroristi~kih napada 2001. godine, savezna vlada je vojsku
uvela u policijske stanice. U februaru 2004. godine, jedan vojni {pijun
je zahtevao da mu Pravni fakultet Univerziteta u Teksasu preda video
snimak nau~ne konferencije, kako bi mogao da prona|e tri ~oveka sa
Bliskog Istoka koji su ne{to sumwivo prokomentarisali u razgovoru
sa vojnim advokatima prisutnim na toj konferenciji.109 U nedavno ob
javqenom konkursu za mesto oficira za vojnu {pijunaù u Northcomu,
novooformqenoj vojnoj komandi za severnoameri~ki kontinent, navodi
se da }e uspe{ni kandidat sprovoditi teroristi~ke istrage, kao i is
trage ostalih zna~ajnih vidova kriminalne aktivnosti, kao {to su
narkokarteli i prawe novca velikih razmera, {to su prekr{aji ~iju
istragu naj~e{}e sprovode Tajna slu`ba, FBI i Agencija za borbu pro
tiv narkotika.110
Komandant Northcoma, general Ralf Eberhart kaè da tradicija i
presedan ne bi trebalo da ometaju borbu protiv terorizma. Kako navodi
list Wall Street Journal, u septembru 2002. godine, Eberhart je grupi na
cionalnih gardista rekao da bi vojska i Nacionalna garda trebalo da
'promene svoj radarski domet' kako bi spre~ile terorizam. 'Ne treba samo
da budemo na oprezu, ve} i da dubqe u|emo u istragu', rekao je on, dodav{i:
'Ne moèmo dopustiti da nas u tome ometu kultura i navike.'111
Militarizacija sprovo|ewa zakona

Amerika je, u pro{losti, uvek pravila razliku izme|u unutra{wih
policijskih i vojnih operacija. Povodom zlostavqawa koje su tokom Rekon
strukcije izvr{ile vojne snage SAD, Kongres je 1878. godine usvojio zakon
Posse Comitatus, kojim je zabraweno da se vojska koristi u svrhe sprovo|e
we zakona u SAD. To je nekada zna~ilo da vojnici ne mogu da u~estvuju u
{pijunirawu, pretresu, hap{ewu ili zatvarawu ameri~kih dràvqana.94
âk i pre 11. septembra, ova razlika izme|u policijskih i vojnih ope
racija po~ela je da se gubi. Za vreme rata u Vijetnamu, vojska je prekr{ila
zakon Posse Comitatus tako {to je {pijunirala aktiviste pokreta protiv
rata.95 Da bi sproveo rat protiv droga, Kongres je relaksirao ograni~e
wa za kori{}ewe vojske u policijskim operacijama,96 tako da su ameri~ki
vojnici pruìli logisti~ku podr{ku u opsadi i masakru u Vakou 1993.
godine.97 Sredinom devedesetih, posle bombardovawa u Oklahoma Sitiju
i napada na Svetski trgovinski centar 1993. godine, Kongres je glasao za
kori{}ewe vojske u Americi nakon velikih teroristi~kih napada.98
Vojna ovla{}ewa ukqu~uju i predsednikovo ovla{}ewe da nakon ka
tastrofe na doma}em tlu objavi vanredno stawe u skladu sa Zakonom o
pobuni,99 a manifestaciju ovog ovla{}ewa vidimo u vojnim planovima ob
javqenim u februaru 1991. godine, za vreme mandata Bu{a starijeg (Plan
o gra|anskim nemirima Ministarstva odbrane, poznat po imenu Garden
Plot100), kao i za vreme Klintonove administracije, 1994. godine.101 Van
redni planovi za slu~aj pobune tokom odràvawa Nacionalne konvencije
republikanaca 2000. godine u Filadelfiji sadràli su i odredbu o upo
trebi Mornarice kao centra za obradu zatvorenika u slu~aju masovnih
hap{ewa; planovi koji su trenutno na snazi predvi|aju mogu}nost kori
{}ewa 82. desantske jedinice vojske SAD kako bi se, u slu~aju vanredne
situacije u zemqi, ponovo uspostavio mir.102
342
343
Ameri~ka vojska planira da u Iraku testira nova nesmrtonosna

oru`ja, po~ev od ove godine. Jedno od ovih oru`ja je megafon, veli~ine sa
telitske antene, koji moè da emituje snimqena upozorewa na arapskom.
Ukoliko se pobuwenici ne razi|u, ovaj ure|aj }e ih zaglu{iti bukom od
145 decibela na razdaqini od 300 metara. To je daleko iznad qudskog praga
bola; direktor firme koja je proizvela ovo oru`je kaè da se time proiz
vede efekat ekvivalentan migreni, {to }e qude naterati da padnu na
kolena.112 Ukoliko se ovo oru`je uperi u pe}inu sa islamskim gerilcima,
mogu}e je da ne}e biti nikakvih posledica po obi~no stanovni{tvo. Me
|utim, postoji verovatno}a da }e se ono koristiti i u gradovima, gde bi
moglo da ugrozi i nevine qude ukqu~uju}i decu, bolesne i starije koji
ne bi mogli da pobegnu.
Amerikancima to mo`da deluje kao nebitno. Na kraju krajeva, sasvim
je mogu}e da je jedina alternativa kori{}ewu ovog ure|aja pucwava iz va
trenog oru`ja. Osim toga, mete su stanovnici okupirane neprijateqske
teritorije.
Ovako hladnokrvan stav je pogre{an, i to iz vi{e razloga. Ameri~ka
policija i bezbedwaci sada imaju niz novih, nesmrtonosnih vrsta oru`ja
na raspolagawu, ukqu~uju}i gumene metke, dezorijenti{u}e granate, i pu
{ke za omamqivawe (tasere). Svo to oru`je vojska je prvobitno proizvela
za svoje potrebe.113 Wegovu upotrebu su kasnije prihvatili doma}i poli
cijski organi. Isto bi se moglo desiti i sa ostalim novim oru`jem.
Osim toga, {iroka upotreba nesmrtonosnog oru`ja vlastima daje flek
sibilnija i izuzetno mo}na sredstva za kontrolu javnih protesta, {traj
kova i gra|anske neposlu{nosti. U situacijama kada bi ina~e oklevali
sa upotrebom pi{toqa, gasa ili ~ak vodenog topa, sada mogu koristiti
ova nova sredstva. Da li }e ovo oru`je biti upotrebqeno protiv Amerika
naca koji ostvaruju svoja prava zagarantovana Prvim amandmanom ili ne
zavisi}e iskqu~ivo od uzdrànosti i dobre voqe dràvne vlasti {to
su odlike koje su danas zaista retke.
Savet za inostrane odnose je u februaru 2004. godine predloìo da
bi Pentagon trebalo intenzivnije da istraùje i stavqa u upotrebu nove
generacije neletalnog oru`ja.114 To bi ukqu~ivalo lasere za imobilizaci
ju vozila i oru`ja sa usmerenom energijom koja zagreva koù svojih meta.
(Prototipi za ovu posledwu vrstu oru`ja, poznatog i pod nazivom snop
bola, postojali su jo{ 2001. godine.)115
Imaju}i u vidu proces militarizacije ameri~kih policijskih organa,
velika je verovatno}a da }e ova sredstva po~eti da se koriste i u samoj dr
àvi. Ameri~ka {erifska slu`ba, Savezni zavod za zatvore, i 20 dràvnih
zatvorskih sistema ve} koriste elektro{ok pojaseve.116 Ova sredstva,
na daqinsku komandu zatvorskog ~uvara, zatvoreniku daju elektro{ok
ja~ine 50.000 volti, {to izaziva izuzetan bol i gubitak kontrole nad
telesnim funkcijama. Amnesty International preispituje upotrebu ovih
ure|aja, smatraju}i da se ona vrlo lako mogu koristiti u svrhe mu~ewa. U
svakom slu~aju, ukoliko moderna policija prihvata elektro{ok pojase
ve, za{to onda ne bi koristila snopove bola i sve druge uàse visoke
tehnologije koje bi na{i nau~nici mogli da izmisle?
Dràvni i lokalni zvani~nici

pridruùju se napadu na slobodu
Nije samo savezna vlada èqna jo{ ve}e vlasti. I zvani~nici saveznih
dràva i lokalne uprave pokazuju isti libido dominandi.
Dràvne i lokalne vlasti primenile su disciplinsku politiku nul
te tolerancije u dràvnim {kolama, kako bi omogu}ile blagovremeno
reagovawe na nasiqe, seksualno zlostavqawe i zloupotrebu droga. Zbog
takve politike, me|utim, ~esto se de{ava da deca budu suspendovana ili
~ak izba~ena iz {kole zbog trivijalnih incidenata. Kako pi{e jedan no
vinar: U gradu Medison, u dràvi Viskonsin, Kris [mit, u~enik {estog
razreda sa besprekornim vladawem, umalo nije bio suspendovan na godinu
dana zato {to je doneo kuhiwski no` u {kolu zbog projekta iz prirode
i dru{tva. Upitana u vezi sa ovim slu~ajem, Valensija Daglas, pomo}nik
{kolskog inspektora u Medisonu izjavila je: 'Mi ne smemo da kaèmo:
Ti si dobro dete, tako da nema veze {to si pogre{io.' Prema tome, jedan
jedanaestogodi{wak je odveden iz {kole u lisicama zato {to je nacrtao
pi{toq; jedan osmogodi{wak }e mo`da biti izba~en zato {to je nosio
privezak za kqu~eve na kome je bila jeftina grickalica za nokte; jedan
|ak petog razreda je suspendovan zato {to je nacrtao kako avion udara u
Svetski trgovinski centar ... Takvih pri~a ima jo{ mnogo.117 Politiku
nulte tolerancije podstakao je savezni Zakon o {kolama bez oru`ja iz
1994. godine, kojim je zahtevano da {kolski okruzi primene politiku nulte
tolerancije u pogledu oru`ja, ili }e ostati bez saveznog finansirawa.
Godine 2000. policija dràve Nevada uhapsila je ~oveka koji je odbio
da d li~ne podatke, iako nikada (pre) nije bio uhap{en niti optuèn
za neki zlo~in. U martu 2004. godine, Vrhovni sud je saslu{ao ovaj slu~aj;
u zavisnosti od presude suda, moè se desiti da zahtev policije: Va{a
dokumenta, molim preraste u zakonsku obavezu.118
Guverner dràve Merilend je, u aprilu 2002. godine, potpisao paket
zakona kojima se dràvi daju pro{irena ovla{}ewa za prislu{kivawe
osumwi~enih, za progla{avawe karantina u slu~aju epidemije ili biolo
{kog terorizma, za zaplenu lekova u slu~aju vanrednog stawa, i za spro
vo|ewe mera koje guverneru daje {iroka ovla{}ewa da ograni~i li~ne
slobode gra|ana i dràvne aktivnosti ~uva kao poverqive u slu~aju da
344
345
se dràva suo~ava sa nekom ozbiqnom pretwom.119 Pre usvajawa ovih za

kona, jedna od wihovih donosilaca objasnila je: 'Ja shvatam da usvajawe
ovog zakona zna~i da je mogu}e prislu{kivati ne~iji telefon zbog neo
preznosti u saobra}aju, {to ja, u normalnim okolnostima, nikada ne bih
podràla', kaè Dejna Li Dembrou (demokrata, Montgomeri). 'Ali posle
napada 11. septembra, moja poruka je nek se nose.'120 Mnoge druge dràve
uvode sli~ne mere, neke od kojih su zapravo lokalna verzija PATRIOT
SKOG zakona.121
U martu 2004. godine, Vrhovni sud Kalifornije je presudio da Catho
lic Charities, ogranak Katoli~ke crkve zaduèn za socijalnu brigu, u svoju
ponudu pomo}i u lekovima za zaposlene mora da uvrsti ve{ta~ku kontra
cepciju, bez obzira na to {to se rimokatolicizam o{tro suprotstavqa
upotrebi takvih sredstava. Sud je ovo opravdao rekav{i da organizacija
Catholic Charities nije verska organizacija, pa prema tome ne ispuwava
uslove za izuze}e iz trenutnih dràvnih zakona o obezbe|ivawu sredsta
va za kontracepciju zaposlenima.122 Ovakva sudska praksa otvara vrata za
jo{ ve}e me{awe vlade u verovawa i praksu hri{}ana.
Godine 2004. republikanski guverner Floride, Xeb Bu{, lobirao
je za kreirawe elektronskog sistema pra}ewa svih lica koja prepisuju
ili koriste lekove na recept. Ciq je da se otkriju lekari koji prepisuju
preveliki broj kontrolisanih supstanci lekova za smirewe i analge
tika, kao {to su Valijum i OxyContin, kao i da se otkriju pacijenti koji
ciqano traè doktore voqne da im obezbede ove pilule.123
Godine 2002. policija u Virxinija Bi~u, u dràvi Virxinija, du`
gradske obale mora instalirala je kamere za nadzor povezane sa kompju
terima u policijskoj stanici. Snimke dobijene na ovaj na~in analizira
softver za prepoznavawe likova; oni se zatim upore|uju sa bazom podata
ka koja }e vremenom sadràti na hiqade snimaka po~inilaca zlo~ina i
ozbiqnih prekr{aja za kojima se traga, kao i nestalih lica, lica odbeglih
od ku}e i lica na spisku terorista FBIa.124 Nekoliko gra|ana krajwe
nekriti~ki pozdravqa ovaj sistem. 'Ako idete na plaù, ne moète o~eki
vati privatnost', kaè Fuler [~lan savetodavnog komiteta za utvr|ivawe
smernica za primenu novog sistema]. 'Samim tim {to ste iza{li u javni
domen, ve} se odri~ete dela privatnosti.' Turisti koji su u sredu {etali
ovim delom grada rekli su da misle da je sistem dobra ideja. 'To je radi
na{e za{tite. Ako niste ni{ta skrivili, nemate ~ega da se pla{ite', ka
è Boni Saterli, tridesetdevetogodi{wakiwa iz Xonstauna, u dràvi
Pensilvanija.125
Ve} u jesen 2003. godine, postalo je jasno da softver za prepoznavawe
likova nije ba{ mnogo koristan kada se upotrebqava u bezbednosne svrhe.
Testovi na Aerodromu Logan u Bostonu pokazali su da ovi sistemi prika
zuju veliki broj la`nopozitivnih rezultata, i da je za upravqawe wima

neophodno brojno osobqe. U gradu Tampi, na Floridi, policija je obusta
vila upotrebu softvera za prepoznavawe likova snimqenih kamerama za
nadzor. Virxinija Bi~, me|utim, nastavqa da koristi ovaj sistem, iako
on nijednu snimqenu osobu nije povezao ni sa jednim osumwi~enim licem
iz online fajla.126
Godine 2004. u gradu Brunsvik, u dràvi Xorxija, usvojen je novi zakon
kako bi se spre~ili protesti protiv samita grupe G8, koji }e se u ovom
gradu odràti ovog leta. Svi podnosioci zahteva za dozvolu za demonstra
cije moraju da poloè depozite jednake ocewenom tro{ku koji }e grad
snositi za ~i{}ewe i policijsku za{titu. Demonstracije mogu trajati
najvi{e 2 sata i 30 minuta. Znakovi i parole se ne smeju nositi na {tapo
vima koji mogu da se koriste kao oru`je. Znakovi ne smeju biti ve}i od 0.5
x 1 metar. ...Grupa od {est ili vi{e lica du`na je da zahtev za izdavawe
dozvole podnese najmawe 20 dana pre demonstracija. U odluci gradske vla
de nije preciziran nikakav limit za depozite, i navodi se da }e zahtev za
dozvolu biti odbijen ukoliko postoje izgledi da bi demonstracije mogle
da dovedu do zagu{ewa saobra}aja, oteàvawa trgovine ili opasnosti po
javnu bezbednost.127 Ostali okruzi u Xorxiji po{li su za primerom Brun
svika, a Ameri~ka unija gra|anskih sloboda je pokrenula tu`bu kako bi
blokirala usvajawe ovakvih propisa. Vlasti u Xorxiji su izgleda upoznate
sa nekom dopunom Prvog amandmana u skladu sa kojom vlasti imaju pravo
da napla}uju nadoknadu licima koja èle da ostvare pravo na mirno oku
pqawe i na upu}ivawe peticija Vladi radi ispravqawa nepravdi.
U skladu sa presudom Petog okru`nog apelacionog suda iz marta 2004.
godine, policija Lujzijane moè da vr{i kratke pretrese domova i kance
larija i bez naloga za pretres odnosno hap{ewe. Portparol policije Wu
Orleansa, kapetan Marlon Defilo, izjavio je da }e se nova ovla{}ewa za
pretres, koja odmah stupaju na snagu, koristiti umereno. 'Da bismo uop{te
do{li moramo imati neki legitimni razlog, a ako takvog razloga nema,
onda nemamo pravo da vr{imo pretres', izjavio je Defilo.128
Konzervativci su se u pro{losti pozivali na prava pojedina~nih
dràva kako bi se odbranili od preimu}stva saveznih zakona. Me|utim,
kako pokazuju trenutno raspoloìvi podaci, zvani~nici pojedina~nih
dràva i lokalne uprave gaze gra|anske slobode sa istom lako}om kao i
wihove kolege na saveznom nivou.
Tehnologije za sprovo|ewe tiranije

Nove tehnologije daju sve ve}u potencijalnu mo} privrednim i vladi
nim zvani~nicima koji èle da nas prate i posmatraju na{e pona{awe.
Tirani su oduvek znali kako da primoraju na poslu{nost, ~ak i bez viso
346
347
kih tehnologija; Neron, Crveni Kmeri, i genocidni vojnici u Ruandi i

Sudanu nisu imali potrebe za mikro~ipovima i bazama podataka. Pa
ipak, nova tehnologija }e u mnogome olak{ati zadatak onima koji èle
da nas kontroli{u.
Kompanija Applied Digital Systems Inc. i wena podru`nica Digital
Angel Inc., trenutno prodaju ~ipove koji se mogu ugraditi u ìvotiwe i
qude, kao i ure|aje za pra}ewe stoke, letilica i vozila. Ova kompanija
tvrdi da 1 milion ku}nih qubimaca u SAD i wih 10 miliona u Evropi
nosi ~ipove wene proizvodwe.129
Applied Digital trenutno promovi{e VeriChip, ugradivu identifikacio
nu plo~icu veli~ine zrna pirin~a. Ove plo~ice se ~itaju uz pomo} skener
skih instrumenata koji podatke zatim razmewuju sa Globalnim registrom
korisnika VeriChipa.130 Ova firma tvrdi da VeriChip moè imati veliki
broj potencijalnih upotreba: VeriChip se moè koristiti za kontrolu
ovla{}enog pristupa dràvnim objektima i zgradama privatnog sektora,
nuklearnim elektranama, nacionalnim laboratorijama za istraìvawa,
zatvorima i osetqivim prevoznim sredstvima. Upotreba VeriChipa omo
gu}ila bi pove}anu bezbednost na aerodromima, bezbednost avio prevo
znika, bezbednost na brodovima za krstarewe, inteligentni transport i
upravqawe saobra}ajem u lukama. Na ovim trì{tima, VeriChip bi mogao
da funkcioni{e samostalno, kao tehnologija za verifikaciju identiteta
na koju se ne moè uticati ni na koji na~in, ili zajedno sa drugim bezbed
nosnim tehnologijama, kao {to su standardni identifikacioni bexevi
i napredna biometrijska sredstva (tj. skeneri mre`wa~e, ~ita~i otisaka
prstiju ili ure|aji za prepoznavawe likova). Kompanija je nedavno izne
la na trì{te VeriPass(tm) i VeriTag(tm), koji }e bezbednosnom osobqu
na aerodromima i u lukama omogu}iti da VeriChip korisnika poveù sa
wegovim odnosno wenim prtqagom (tokom prijavqivawa i u avionu), sa
spiskovima putnika i posade i sa softverskim bazama podataka avio kom
panije ili policije. Upotreba VeriChip tehnologije u svrhe kontrolisawa
ovla{}enog pristupa mogla bi da ukqu~i i ~itav niz proizvoda {iroke
potro{we kao {to su personalni kompjuteri, laptop kompjuteri, automo
bili, mobilni telefoni, pa ~ak i ku}e ili stanovi. ...U finansijskom
svetu tako|e postoji ogroman, mada jo{ uvek neiskori{}en potencijal za
upotrebu VeriChip tehnologije za utvr|ivawe identiteta; ova tehnologija
bi onemogu}ila kra|u identiteta i neovla{}en pristup (naro~ito preko
bankomata) bankarskim ra~unima i ra~unima kreditnih kartica.131
Kompanija promovi{e i upotrebu VeriChipa umesto identifikaci
onih kartica zaposlenih,132 {to zna~i da }e svi koji èle da se zaposle
u kompanijama koje ovaj sistem koriste morati da pristanu na ugradwu
~ipa. Naredni proizvod za pra}ewe, VeriTrack, promovi{e se na slede}i
na~in: Namena VeriTrack tehnologije jeste pra}ewe, posmatrawe i za{ti

ta svih sredstava unutar jedne organizacije ili kompanije, ukqu~uju}i i
qude. Upotrebom VeriTracka dobi}ete jednu boqe kontrolisanu i produk
tivniju sredinu, u kojoj se svakodnevne poslovne aktivnosti odvijaju na
delotvoran i efikasan na~in.133 Eto u ~emu je problem ove tehnologije:
ona qude, stvorene po obli~ju Bo`jem, svodi na nivo imovine: sredstava
unutar jedne organizacije ili kompanije.
Applied Digital prodaje i proizvod Digital Angel sredstvo za loci
rawe nalik na ru~ni sat, koje podatke prenosi GPS prijemniku. Digital
Angel utvr|uje lokaciju osobe koja ga nosi sa precizno{}u od plus/minus
20 metara, a registruje i temperaturu sredine u kojoj se ona nalazi, kao i
da li je ta osoba pala ili ne. Ovaj proizvod kupuju fizi~ka lica: Na{i
klijenti kupuju Digital Angel sisteme kako bi mogli lak{e da lociraju
voqenu osobu ili ku}nog qubimca, kako bi mogli da saznaju da li ta osoba
ima neki problem, da li je pala ili odlutala, kako bi obezbedili bezbed
nost starijih lica, dece svih ~lanova porodice. ...Ovaj sistem kupuju
stariji gra|ani, porodice koje dosta putuju i provode vreme odvojeno od
svojih najdraìh, lica koja se profesionalno staraju o drugim licima,
zaposleni u hitnim slu`bama, jednom re~ju, svi koji se brinu za lokaciju
i dobrobit nekoga ko je poveren wihovoj brizi.134 Kada su u pitawu kom
panije i vladine agencija, firma poru~uje: Tehnologija Digital Angel se
lako prilago|ava velikom broju komercijalnih primena ukqu~uju}i: upra
vqawe voznim parkom; prijava i vra}awe prilikom kra|e vozila, opreme
ili proizvoda; pra}ewe po{iqki i kontejnera visoke vrednosti; pra}ewe
lica ka`wenih uslovnom kaznom; pra}ewe stoke i ugroènih ìvotiwskih
vrsta; nadzor nuklearnog otpada, nadzor udaqenih rezervoara sa vodom, i
tako daqe. ...Moète unaprediti li~nu sigurnost i bezbednost lica koja
stalno putuju tako {to }ete ih opremiti kompaktnim monitorima male
teìne koji mogu da: precizno odrede wihovu lokaciju, prate wihovo fi
zi~ko stawe i emituju upozorewe ukoliko nastane neki problem. Ova teh
nologija je od neprocewive vrednosti za locirawe i za{titu direktora,
vatrogasaca, policije, zaposlenih u hitnoj pomo}i to jeste svih onih
~iju lokaciju i stawe je neophodno brzo utvrditi.135
Koliko god zloslutna bila upotreba ove tehnologije u budu}nosti, ona
jo{ uvek nije prihva}ena u celom svetu. Centri za distribuciju VeriChip
proizvoda postoje u Argentini, Brazilu, îleu, Meksiku, Paragvaju, [pa
niji i Urugvaju.136 U Americi, 12 lekara u 7 dràva vr{e implantaciju
ovog ure|aja.137 Kompanija Applied Digital (i wene podru`nice, ukqu~uju}i
Digital Angel) 2003. godine je zabeleìla prodaju u vrednosti od 95 mili
ona dolara.138 Cene akcija kompanije Digital Angel (DOC, kojima se trgu
je na ameri~koj berzi) i kompanije Applied Digital (ADSX, ~iji je naziv
348
349
nedavno promewen u ADSXD, kojima se trguje na NASDAQ berzi) znatno

su niè od wihovih rekordnih nivoa zabeleènih 2000. godine.
Ovakvo stawe stvari je, bez sumwe, razo~aravaju}e za kompaniju Ap
plied Digital. Kada je u decembru 1999. godine dobila patent za ugradivi
~ip, firma je izjavila: Verujemo da bi potencijalno globalno trì{te
za ovaj ure|aj i sve wegove primene moglo da prema{i 100 milijardi
dolara.139 A u februaru 2000. godine, elitna organizacija Svetski ekonom
ski forum kompaniji Applied Digital dodelila je nagradu za Tehnolo{kog
pionira, kao priznawe za zasluge u kreirawu i razvijawu tehnologije,
~ime je ova kompanija 'dala pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom raz
voju i dru{tvenom napretku.'140
Eto {ta elita smatra dru{tvenim napretkom: nekada smo ogrlice
i plo~ice sa imenom stavqali svojim ku}nim qubimcima, zatim smo u
ku}ne qubimce i stoku po~eli da ugra|ujemo ~ipove, dok sada ve} postoje
planovi da se elektronske plo~ice sa imenima po~nu ugra|ivati u qude.
Svetski mo}nici o~igledno smatraju da su qudi samo razumna stoka, koju
treba nadzirati i kontrolisati u korist wihovih vladara.
U tom kontekstu, slaba nam je uteha to {to je neokonzervativni ko
mentator Bil ORajli VeriChip po~etkom 2002. godine pozdravio kao
talas budu}nosti koji za mene ima smisla.141 U isto vreme, televizij
ski evangelista Pet Robertson je u svojoj emisiji pod nazivom 700 Club
nastojao da umiri strahove hri{}ana da }e ugradivi ~ip predstavqati
ìg Zveri.142
(Barem za sada, Robertson je u pravu. ig koji se opisuje u Kwizi
otkrivewa 13,16,18 primi}e oni koji pod prinudom priznaju antihrista
kao svog vladara, i samo }e oni mo}i da kupuju i prodaju. U Bibliji se
ne kaè kako }e se qudi izjasniti o tome da li antihrista priznaju ili
ne; ìg na desnoj ruci ili ~elu mo`da treba razumeti simvoli~ki ili
bukvalno. Ugradwa ~ipova se danas vr{i na dobrovoqnoj osnovi, a vla
davina antihrista jo{ uvek nije nastupila tako da VeriChip i sli~ni
ure|aji ne predstavqaju ìg. Me|utim, ovim ugradivim ure|ajima qudi
se navikavaju na takav vid kontrole koju nijedan slobodan ~ovek pre samo
jednog veka nikada ne bi prihvatio. Ukoliko ure|aj umawuje otpor koji
qudi tradicionalno ose}aju prema ovakvoj kontroli, onda od wega zaista
treba zazirati.)
Ostale nove tehnologije koje olak{avaju pra}ewe populacije ukqu
~uju:
U skladu sa regulativom Savezne komisije za komunikacije, mobilni
telefoni danas sadrè ure|aj koji utvr|uje lokaciju osobe koja telefoni
ra sa precizno{}u od plus/minus nekoliko stotina metara.143 Navodno,
svrha ovog ure|aja jeste locirawe korisnika mobilnog telefona koji,
na primer, zove hitnu pomo}. Sa smawenim tro{kovima tehnologije i

unapre|ewem GPS sistema (sistema globalnog pozicionirawa), posta}e
mogu}e utvrditi lokaciju korisnika mobilnih telefona sa precizno{}u
od ispod 100 metara.
GPS ure|aji u automobilima voza~ima daju uputstva tokom vo`we
nepoznatom teritorijom; oni tako|e pokazuju gde se voza~ u svakom trenut
ku nalazi. Godine 2001. postojalo je oko 100.000 automobila opremqenih
ovim ure|ajem; neki analiti~ari o~ekuju da }e do 2009. godine, broj takvih
automobila iznositi 6 miliona.144
Privatne kompanije ve} koriste ove ure|aje za pra}ewe svojih klijena
ta; kompanija za iznajmqivawe automobila, Acme Rental Company, napla
tila je jednom klijentu kaznu od 450 dolara zato {to je prekora~io brzi
nu, i to na osnovu podataka iz svog GPS sistema i u skladu sa ugovornom
odredbom koja kompaniji daje pravo da naplati 150 dolara po incidentu
za klijente koji prekora~e ograni~ewe brzine.145 Ovog klijenta ulovio je
~ip u iznajmqenom automobilu, a ne policija.
Kamere sa softverom za prepoznavawe likova skeniraju vozila i pe
{a~ki saobra}aj na semaforima, sportskim stadionima, u {oping centri
ma i na drugim javnim mestima.146 One su u {irokoj upotrebi za hvatawe
voza~a koji prekora~uju brzinu i koji prolaze kroz crveno svetlo. U SAD
je u upotrebi vi{e od 11 miliona kamera za nadzor.147
Biometrijskom tehnologijom dobijaju se digitalni snimci pojedina~
nih karakteristika (otisaka prstiju, lica, ruku, rukopisa, {eme govora,
zenice i mre`wa~e). Ovi podaci se koriste za utvr|ivawe identiteta
qudi. Biometrijski podaci su sve ~e{}e deo privatnih sistema za iden
tifikaciju, a bilo je i predloga da se uvede nacionalna li~na karta koja
bi, izme|u ostalog, sadràla i ove podatke.148
Podaci o kori{}ewu kreditnih, debitnih i diskontnih kartica po
tro{a~a pokazuju wihova kretawa i wihove potro{a~ke navike.149
Tehnike pretrage podataka kori{}ewe ve{ta~ke inteligencije ka
ko bi se skenirawem ve}eg broja baza podataka uo~ili obrasci pona{awa
omogu}avaju kompanijama da qude zasipaju ciqanim neèqenim porukama
(spam). Osim toga, ove tehnike dràvnim slu`benicima pruàju i sveo
buhvatnu sliku toga {ta qudi kupuju, s kim su u kontaktu i gde putuju.
âk i pre 11. septembra, otpo~elo se sa upotrebom ovih tehnika; od firme
ChoicePoint, kompanije za profilisawe podataka, 35 saveznih agencija je
kupilo obimne elektronske dosijee o Amerikancima.150
Bar kodovi ve} predstavqaju zastarelu tehnologiju. Naredni korak
u pra}ewu proizvoda jeste i RFID plo~ica (za identifikaciju radio
frekvencijom). Fondacija Electronic Frontier Foundation (EFF) obja{wa
va: RFID plo~ice su maju{ni kompjuterski ~ipovi povezani sa minija
350
351
turnim antenama koje se mogu pri~vrstiti na fizi~ke objekte. Jedna od

naj~e{}ih primena RFIDa zasniva se na ~iwenici da mikro~ip sadrì
elektronski kod proizvoda sa kapacitetom dovoqnim da obezbedi jedin
stvenu identifikaciju za sve proizvode na svetu. Kada RFID ~ita~ emi
tuje radio signal, plo~ice u blizini odgovaraju tako {to ~ita~u preno
se pohrawene podatke. U slu~aju pasivnih RFID plo~ica (bez baterija),
domet ~ita~a varira od blizu 2 centimetra do 2030 metara, dok aktivne
(samopogonske) plo~ice imaju znatno ve}i domet. Podaci se, naj~e{}e,
{aqu kompjuterskom sistemu koji se koristi, na primer, upravqawu lan
cem nabavke ili kontroli inventara.151
Analiti~ari u EFFu identifikovali su slede}e potencijalne zlou
potrebe RFID plo~ica, do kojih moè do}i ukoliko wihova upotreba ne
bude vaqano regulisana:
Tajna ugradwa plo~ica. RFID plo~ice se mogu ugraditi u ili na pred
mete i dokumenta bez znawa lica koje rukuje tim stvarima. Po{to radio
talasi lako i be{umno putuju kroz tkaninu, plastiku i druge materijale,
mogu se ~itati i RFID plo~ice u{ivene u garderobu ili pri~vr{}ene na
objekte koji se nose u ta{nama, torbama, koferima i tako daqe.
Jedinstvena identifikacija za sve objekte na svetu. Elektronski kod
proizvoda bi mogao omogu}iti da svaki objekat na svetu ima jedinstvenu
identifikaciju. Kori{}ewe jedinstvenih identifikacionih brojeva mo
glo bi dovesti do nastanka globalnog sistema za registrovawe predmeta,
u kome je svaki fizi~ki objekat identifikovan i povezan sa kupcem ili
vlasnikom u trenutku prodaje odnosno prenosa.
Ogromna agregacija podataka. Kori{}ewe RFID sistema podrazumeva
stvarawe ogromnih baza podataka pohrawenih na jedinstvenim plo~ica
ma. Sa rastom kompjuterske memorije i kapaciteta za obradu, mogu}e je da
}e ova evidencija vremenom biti povezana sa li~nim identifikacionim
podacima.
Skriveni ~ita~i. RFID plo~ice sa odre|ene razdaqine mogu ~itati
nevidqivi ~ita~i. Ove ~ita~e je mogu}e ugraditi u gotovo svaku sredinu
gde se okupqaju qudska bi}a ili nalaze predmeti. RFID ~ita~i su ve}
eksperimentalno ugra|ivani u podne plo~ice, u{ivani u tepihe i podne
prostirke, sakrivani u ramovima vrata, i bez traga ugra|ivani u police
i {tandove u prodavnicama, tako da je potro{a~u gotovo nemogu}e da zna
da li ga neko u datom trenutku 'skenira'.
Pra}ewe i profilisawe pojedinaca. Ukoliko jedinstveni broj RFID
plo~ice otkrivao li~ni identitet, pojedinci bi mogli biti profilisani
i pra}eni bez wihovog znawa ili odobrewa. Na primer, plo~ica ugra|ena
u cipelu mogla bi da sluì kao de facto identifikator osobe koja je no
si. âk i ukoliko bi li~ni podaci bili op{te prirode, utvr|ivawe toga
{ta je ta osoba obukla ili {ta nosi moglo bi da je poveè, na primer, sa

odre|enim doga|ajima, kao {to su politi~ke demonstracije.152
Promoteri RFID tehnologije koja je ve} u komercijalnoj upotrebi i
kompanijama pomaè prilikom kontrole inventara pori~u osnovanost
ovih strahova. Ali EFF odgovara: Vizija proizvo|a~a RFID tehnologije
jeste svet u kome RFID ~ita~i formiraju 'sveobuhvatnu globalnu mreù'.
Nije neophodna sveprisutna mreà ~ita~a da bi se pratili objekti ili
qudi povezani sa wima. Na primer, sasvim je lako pratiti automobile
koji putuju me|udràvnim autoputem 95, ~ak i ako se RFID ~ita~i ne na
laze na svakih nekoliko metara. Dovoqno je da ~ita~i budu postavqeni
na ulaznim i izlaznim rampama. Isto tako, da bi se pratilo kretawe po
jedinaca u odre|enom gradu, nije nu`no imati ~ita~e na svakih deset me
tara; dovoqno je da oni budu postavqeni na strate{ke lokacije kao {to
su ulazi zgrada. ...Neki zagovornici RFID sistema brane ovu tehnologiju
isti~u}i da }e plo~ice povezane sa ve}inom potro{nih dobara sadràti
samo serijski broj. Me|utim, ovaj broj bi se zapravo mogao koristiti kao
delovodni broj koji odgovara podacima sadrànim u jednoj ili vi{e baza
podataka povezanih na Internet. Na primer, kada potro{a~ kupi proizvod
sa RFID plo~icom koja je kompatibilna sa elektronskim kodom proizvo
da, informacije o tom potro{a~u automatski se dodaju u bazu podataka.
Dok potro{a~ ide svojim poslom, fajl moè biti oboga}en dodatnim in
formacijama: 'U{ao u sud u Atlanti u 12.32', 'Stigao na benzinsku pumpu
u 14.14', itd. Takvim podacima mogao bi da pristupi svako ko ima pristup
bazi podataka, bilo da je ovla{}en ili ne. ...Pasivne RFID plo~ice pred
vi|ene za najve}i broj potro{nih dobara ne mogu da funkcioni{u same,
{to zna~i da ih mora aktivirati i pretraìvati ~ita~ koji se nalazi
u blizini. Prema tome, pasivne plo~ice nemaju sposobnost satelitskog
komunicirawa. Me|utim, ambijentalni ~ita~i mogu ~itati informacije
pohrawene na pasivnim RFID plo~icama, a zatim podatke o wihovom pri
sustvu i lokaciji preneti satelitima. Ova tehnologija je ve} kori{}ena
za pra}ewe, u realnom vremenu, lokacije proizvoda koji su prevoèni po
kretnim vozilima u severnoameri~kom lancu nabavke. ...U nastojawu da
ublaè strahovawa potro{a~a o mo}i ovih plo~ica, proizvo|a~i RFID
sistema isti~u da su ove plo~ice 'veoma skupe'. Me|utim, sa napretkom i
padom cena tehnologije, postoji verovatno}a da }e sve vi{e potro{a~kih
dobara imati ove plo~ice i da }e one postajati sve mawe i sve savr{enije
izrade. Predvi|amo da }e wihov razvoj nalikovati razvoju drugih tehni~
kih proizvoda kao {to su kompjuteri i digitroni.153
Novinar saradnik ~asopisa InfoWorld, jednog od vode}ih ~asopisa u
oblasti informacionog sistema, kaè da bi ìvot u RFID svetu mogao
da izgleda otprilike ovako: Zamislite ovu sliku: sa porodicom sedite u
352
353
restoranu u va{em omiqenom {oping centru, uìvate u masnoj piletini

iz MekDonaldsa i nasla|ujete se toplom ~okoladom, kada va{ sto odjed
nom okruì kordon radnika iz obezbe|ewa, koji, sa pi{toqima uperenim
u vas, vi~u: 'Spustite pecivo i ruke uvis!' Koliko god vam bilo te{ko da
se odvojite od peciva, poslu{ate {ta vam kaù. [ta se de{ava? Va{a
èna se ve} pita da ne vodite mo`da tajni dvostruki ìvot, ali u pitawu
je ne{to mnogo mawe egzoti~no. Naime, prodavac u butiku je zaboravio
da deaktivira RFID plo~icu ugra|enu u xemper koji ste upravo kupili.
Kada ste pro{li pored RFID ~ita~a povezanog na WiFi mreù on je oba
vestio obezbe|ewe, a nakon {to ste usput pro{li pored velikog broja
takvih RFID ~ita~a, utvr|eno je da ste u restoranu.154
Ameri~ki istraìva~i tvrde da su skener mozga funkcionalnu mag
netnu rezonancu koristili zajedno sa psiholo{kim testirawem kako bi
utvrdili postojawe rasizma kod belaca.155 I mada su ove tehnike jo{ uvek
prili~no nerazvijene, {ta }e se desiti za 10 ili 20 godina? Koje druge ka
rakteristike }e mo}i da se uo~e skenerom mozga, i sa kakvim posledicama
po objekte takvih eksperimenata?
Kako prime}uje jedan analiti~ar: Uvo|ewe novih tehnologija umawi
lo je cenu nadzora, tako da sada moè da se sprovodi jedan sistem koji bi
ina~e bio nenormalno skup. Kao rezultat toga, neki zaista nasilni postup
ci su postali isplativi.156 Budu}i da se snaga kompjutera potencijalno
udvostru~ava svakih 18 meseci, a tro{kovi ~uvawa podataka i wihovog
preno{ewa preko Interneta opadaju, sve nasrtqivije tehnologije postaju
ekonomski izvodqive. Danas svako moè da zavr{i u bazi podataka. A ako
se desi da se na osnovu tih podataka izvedu neki neta~ni zakqu~ci o na{em
pona{awu, to }e nas pratiti do kraja ìvota, jer nikada ne}emo imati
priliku da se suo~imo sa onima koji nas optuùju niti da se opravdamo.
Kongresni centar za istraìvawa procewuje da na svakog osumwi~enog te
roristu ispravno identifikovanog upotrebom dràvnog sistema pretrage
podataka do|e 200 pogre{no identifikovanih lica.157
Zaposleni i stru~waci koji izra|uju i primewuju ove sisteme po svemu
sude}i smatraju da upotreba nove tehnologije u svrhe naru{avawa privatno
sti uop{te nije sporna. Po~etkom avgusta 2001. godine, jedan ~asopis o in
formacionim tehnologijama objavio je pri~u u kojoj se opisuju potencijal
no nasilni na~ini upotrebe beì~nih ure|aja za utvr|ivawe lokacije.158
îtaocima je postavqeno pitawe: Da li upotreba beì~ne tehnologije za
utvr|ivawe lokacije ozbiqno ugroàva privatnost? 89% ~italaca koji
su odgovorili preko Interneta reklo je ne.159 Godine 2003. Xejms Votson
(jedan od pronalaza~a dvostruke spirale DNK, i prvi direktor Projekta
qudski genom) predloìo je da bi genetski podaci celokupne populacije
Evrope i Amerike trebalo da budu pohraweni u jedinstvenoj me|unarodnoj
bazi podataka, rekav{i da }e to ìvot u~initi bezbednijim.160 Drugim

re~ima, stru~waci se ne}e suprotstavqati naru{avawu privatnosti; oni
~ak smatraju da to uop{te i nije problem.
Otpor
U SAD raste otpor prema ovakvom naru{avawu sloboda. U maju 2003.
godine, Dowi dom je odbacio predlog administracije da se CIA i vojsci
dozvoli da kontroli{u li~nu i poslovnu evidenciju ameri~kih gra|ana.
Iste godine, Senat je blokirao finansirawe programa Potpune obave
{tenosti koji je predloìo Pentagon, a ~ija je svrha bila da se prikupi
i analizira {irok spektar informacija o Amerikancima ukqu~uju}i
medicinsku, radnu i kreditnu evidenciju.161 Dik Armi, konzervatnivni
republikanac koji se nalazi na ~elu Doweg doma, izbacio je odredbu o uvo
|ewu programa TIPS iz predloga zakona kojim je osnovano Ministarstvo
za nacionalnu bezbednost; u skladu sa ovom odredbom, po{tanski radnici,
voza~i kamiona, dostavqa~i i drugi koji imaju pristup na{im domovima
ili kancelarijama imali bi obavezu da prijave svaki sumwivi razgovor
ili aktivnost. Dràvni tuìlac E{kroft, me|utim, i daqe nastoji da
uvede ovaj program.162
Kada je u pitawu obi~an narod, organizuju se komisije za odbranu
Poveqe o pravima. Ovaj pokret, koji je februara 2002. godine osnovan u
Northemptonu, u dràvi Masa~usets, sada se pro{irio na 130 velegrada,
gradova i okruga u 25 dràva.163 Tri dràve Havaji, Aqaska i Wu Mek
siko usvojile su rezolucije kojima se suprotstavqaju PATRIOTSKOM
zakonu.164
Ipak, sve ove aktivnosti samo su sporadi~na pozadinska odbrana pro
tiv èstokog napada na slobodu.
Kuda sve to vodi?

I dok politi~ke, ekonomske i verske slobode polako nestaju, seksual
ne slobode postaju sve ve}e, {to se jasno vidi i iz odluke Vrhovnog suda
iz 2003. godine kojom su ukinuti svi zakoni o sodomiji. Xastin Raimon
do, pisac i antiratni aktivista, obja{wava da su ovi naizgled razli~i
ti trendovi zapravo blisko povezani: Da vidimo: Vrhovni sud je, dakle,
doneo odluku da policajci vi{e ne mogu da tek tako upadnu u moju sobu,
da me uhvate usred sramnog ~ina, i da mene, i oh, mog partnera, strpaju u
zatvor. Jao, kakvo olak{awe! Me|utim, oni i daqe imaju pravo da upadnu
u moju kancelariju, da me uhapse kao ozlogla{enog 'neprijateqskog borca',
da me strpaju iza re{etaka i zatim bace kqu~ a sve to u ime borbe pro
tiv 'terorizma'. Ovo je zaista paganski pristup: nijedno zadovoqstvo nije
zabraweno, ali politika je potencijalno opasna. ...Rimskim robovima
354
355
bilo je dopu{teno mnogo toga {to bismo mi danas nazvali slobodom; ima
li su slobodu da bludni~e, da u~estvuju u svakoj vrsti poroka, da donose
vanbra~nu decu na svet, kako bi u {to ve}oj meri udovoqili ukusu svojih
gospodara koji su, u doba Rimske imperije, postali prili~no dekadentni.
...A kada ve} govorimo o dekadenciji, zar je slu~ajno to {to ista televizij
ska stanica koja tako vatreno podràva rat i Bu{a u isto vreme emituje
i najniè oblike zabave? Ratna stranka se nada da }emo biti isuvi{e
zaokupqeni ostvarewem li~nih Satirikona da bismo primetili {ta se
de{ava u svetu i u zemqi.165
Sli~no vi|ewe moderne kulture 1979. godine daje i Malkom Magerix,
tradicionalista i desni~ar: Ovo su na{a tri jaha~a apokalipse: pro
gres, sre}a, smrt. Pod wihovom vla{}u, u tragawu za op{tim bogatstvom
dolazimo do op{te iskvarenosti; u tragawu za op{tim mirom, do op{teg
rata; u tragawu za op{tim obrazovawem, do op{te nepismenosti; u traga
wu za svedozvoqenim seksom, do op{te sterilnosti; u tragawu za op{tom
slobodom, do op{teg ropstva. 166
Istovremeno sa izmenama zakona i kulture deluje i nekoliko zloslut
nih trendova:
Umnoàvawe zakona i propisa zna~i da gotovo svako iz bilo kog raz
loga moè biti ka`wen zatvorskom kaznom ili oduzimawem novca odno
sno imovine. Zakoni i propisi se mewaju (i mnoè) velikom brzinom, a
nove teorije sudske prakse pro{iruju wihov delokrug u toj meri da niko
ne moè biti siguran da }e ostati sa prave strane zakona.167 âk ni pore
ski organi vi{e nisu u stawu da daju dosledne informacije o sopstvenim
poreskim pravilima.
Ova poplava zakona je jednim delom i rezultat odumirawa savesti.
Budu}i da qudi zaboravqaju na Zakon pisan u srcima wihovim (Rim. 2,15),
vlasti nastoje da sprovedu Deset Bo`jih zapovesti koriste}i u te svrhe
krivi~ne zakonike u nekoliko tomova. Umnoàvawe zakona je, tako|e, i
rezultat na{eg poku{aja da stvorimo utopiju koja bi bila delo ruku ~ove
kovih, a u kojoj ne bi bilo konflikta, rizika niti nejednakosti. Pravna
metastaza koja iz toga proishodi dokaz je moralnog neuspeha kako onih
koji vladaju tako i onih kojima se vlada.
Jo{ jedan razlog za umnoàvawe broja zakona jesu brze dru{tvene,
ekonomske i tehni~ke promene, kao i rast svetske populacije, i pove}ana
me|unarodna trgovina i migracije. Aktivnosti koje su u slabo naseqe
nim grani~nim oblastima potpuno bezazlene mogle bi, u gradovima ili
predgra|ima, izazvati epidemiju. Za mawe od jedne decenije, mogle bi se
javiti nove industrije, i isto toliko brzo nestati. Osim ukoliko ne do|e
do globalnog nuklearnog rata ili druge planetarne katastrofe, tehni~
ke promene i dru{tveni napredak nastavi}e da se ubrzavaju. Neizbeàn
rezultat, ~ak i za one koji po{tuju tradiciju Zapada, bi}e novi propisi
za upravqawe te{ko predvidivim sporednim efektima biotehnologije,
nanotehnologije, globalizacije i drugih oblika napretka. Za one koji
se trude da o~uvaju hri{}ansko nasle|e slobode, ovo je otre`wuju}a opome
na. Preterani broj zakona i propisa jednim delom je rezultat ne moralnog
neuspeha, ve} napora qudi da se izbore sa efektima privrednog rasta i
tehni~kih promena.
Svi gore pomenuti trendovi zna~e da se zakoni mogu mewati, i to,
naizgled, proizvoqno, da je wihova primena {iroka i da su potpuno od
se~eni od tradicije koju su dana{wi qudi primili od svojih porodica,
zajednica ili verskih poglavara. Ve} vidimo prve rezultate ovog procesa:
moralni autoritet zakona opada, a kriminal raste. Ono {to nas ~eka na
kraju ovog puta jeste antiutopija u kojoj }e kriminal cvetati, a jedino
ograni~ewe }e biti spoqa{wa sila sada poznata pod nazivom pove}ane
mere bezbednosti. Kriminal i terorizam deo su ove dijalektike: qudi
se odri~u svojih prava zarad bezbednosti, vlasti im udovoqavaju u tome,
nasiqe na neki na~in preìvqava, a obru~ se steè sve vi{e.
Dokle bi nas ovaj proces mogao dovesti, ako mu Bog ne stane na put?
Do uspostavqawa totalitarne vladavine dràve i korporacija u onome
{to je nekada nazivano Slobodnim svetom, a sve sa ciqem kontrolisawa
populacije. Barem na po~etku u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi
ovo }e biti meka diktatura, koja }e se sprovoditi vi{e putem dru{tve
nog pritiska i ekonomske kontrole, nego putem terora. Dolaze}i reìm
vi{e }e nalikovati na Vrli novi svet i Farenhajt 451 nego na 1984.
Jedan internet {tos koji je kruìo po~etkom 2004. godine daje odli~an
opis toga kako bi ìvot pod novim reìmom mogao da izgleda:
Operater: Hvala {to ste pozvali piceriju Domino. Koji je broj va{e
nacionalne li~ne karte?
Mu{terija: Dobro ve~e. Hteo bih da naru~im...
Operater: Prvo mi morate dati broj nacionalne li~ne karte.
Mu{terija: Broj je, sa~ekajte trenutak, da, evo, broj je: 6102049998
4554610.
Operater: Hvala, gospodine [ien. Zna~i, ìvite u Ulici Medoulend
Drajv 1742; broj telefona je 4942366. Broj va{e kancelarije u osigurava
ju}em dru{tvu Linkoln je 7452302, a broj mobilnog telefona 2662566.
Va{a imejl adresa je sheehan@home.net. Odakle zovete, gospodine?
Mu{terija: Molim? Kod ku}e sam. Odakle sve to znate?
Operater: Pa, prikqu~eni smo na SNB.
Mu{terija: [ta vam je to SNB?
Operater: Sistem nacionalne bezbednosti. Ovo }e oduzeti samo 15
sekundi va{eg vremena za naru~ivawe.
356
357
Mu{terija: (uzdi{e) Pa, dobro, hteo bih da naru~im dve pice sa me

som.
Operater: Mislim da ne}e mo}i.
Mu{terija: Kako to mislite?
Operater: Vidite, va{ zdravstveni karton i pokretni senzori pokazu
ju da imate vrlo visok krvni pritisak i izuzetno visok nivo holesterola.
Nacionalna zdravstvena slu`ba ne}e dozvoliti tako nezdrav izbor.
Mu{terija: [ta?!?! [ta mi onda preporu~ujete?
Operater: Mogli biste da probate niskokalori~nu picu od soje. Si
gurna sam da }e vam se dopasti.
Mu{terija: A za{to to mislite?
Operater: Pa, pro{le nedeqe ste u lokalnoj biblioteci uzeli kwigu
'Gurmanski recepti od soje'. Zato sam to predloìla.
Mu{terija: Dobro. Da}ete mi onda dve porodi~ne pice.
Operater: To je taman dovoqno za vas, va{u ènu i ~etvoro dece, a va
{a 2 psa mogu da pojedu ostatke. Ukupan iznos je 49,99 dolara.
Mu{terija: Da}u vam broj kreditne kartice.
Operater: ao mi je, ali mora}ete da platite gotovinski. U minusu
ste.
Mu{terija: Oti}i }u do bankomata i podi}i gotovinu pre nego {to
stigne va{ raznosa~.
Operater: Bojim se da ni to ne}e mo}i. I va{ teku}i ra~un je u mi
nusu.
Mu{terija: Nema veze! Samo po{aqite pice. Ima}u novca. Koliko
vam treba vremena?
Operater: U malom smo zaka{wewu. Sti}i }e za nekih 45 minuta. Ako
ùrite, moète ih podi}i kad krenete po gotovinu, mada }e vam verovatno
biti nezgodno da nosite pice na motorciklu.
Mu{terija: Stanite! Otkud znate da vozim skuter?
Operater: Ovde pi{e da su vam kola oduzeta, zato {to ste zakasni
li sa ratom kredita. Ali Harli ste ve} otplatili, a ju~e ste napunili
rezervoar.
Mu{terija: More, da vam ja!
Operater: Ja bih vam posavetovala da pripazite kako se izraàvate.
3. jula 2006. godine ste ve} bili osu|eni zato {to ste ne{to opsovali
policajcu, a vidim da ste 2. septembra opet osu|eni zbog nepo{tovawa
suda po{to ste na su|ewu opsovali sudiju. I da, vidim da ste upravo od
sluìli kaznu od 90 dana u Dràvnom zatvoru. Je li ovo va{a prva pica
po povratku u dru{tvo?
Mu{terija: (Bez teksta)
Operater: Da li ste èleli jo{ ne{to?
Mu{terija: Da, imam kupon za dva besplatna litra kokakole.

Operater: ao mi je, ali na{ oglas sadrì klauzulu o izuze}u u skla
du sa kojom ne smemo da nudimo besplatna gazirana pi}a dijabeti~arima.
Nacionalni zdravstveni plan to ne dozvoqava. Hvala {to ste pozvali
piceriju Domino!
Uprkos gore navedenim pretwama, i u Americi, Zapadnoj Evropi i
drugim razvijenim nacijama Britanskog komonvelta i daqe vladaju zna
~ajne slobode. Da nije tako, niti bih ja mogao da istraùjem materijal za
ovaj ~lanak, niti bi on ikada mogao da bude objavqen, a ovaj ~asopis bi
se, ukoliko bi uop{te bio dostupan, prodavao u vidu ru~no {tampanog
samizdata. Ve}ina qudi, u ve}ini dràva i istorijskih razdobqa, nije
imala slobodu da javno kritikuju reìm. Ta sloboda je blagoslov, sjajno
nasle|e, dar Bo`ji.
Blagoslov se, me|utim, moè i izgubiti, privremeno ili trajno. Blud
ni sin je prosuo svo svoje nasle|e ìve}i razvratno (Lk. 15,13), i tek po
{to se pokajao, primqen je u dom oca svoga (Lk. 15,21,24). Isav je pro{ao
gore; on se svog prvena{tva odrekao zarad hqeba i ~inije so~iva (1.Moj.
25,31,34), a taj gubitak i prvena{tva i o~evog blagoslova bio je nepovratan
(1.Moj. 27,35,38).
Ovi biblijski presedani ilustruju za{to, i kako, gubimo slobodu. Kri
vicu, jednim delom, snosi zastra{ena i pohlepna populacija. Tokom posled
wih 100 godina, Amerikanci su slobodu prodali za bezbednost i dràvnu
pomo}: za ~iniju so~iva. Ovaj izbor, koji se stalno ponavqa jo{ od 1912.
godine, doveo je do predvidivih rezultata: do dràve koja je mnogo mo}nija
i nasilnija od britanskog reìma koji smo zbacili Revolucijom. Moglo
bi se re}i da qudi sami sebi kuju okove. Isto se de{ava {irom Zapada.
I to nije sve. Od 1789. godine, utopijske antihri{}anske ideologije
ra{irile su se me|u inteligencijom i upravqa~kim klasama {irom sveta.
Ove moderne obmane ukqu~uju jakobinizam, socijalizam, komunizam, fa{i
zam, nacionalsocijalizam, darvinisti~ka verovawa u rasnu superiornost
i premo} belog ~oveka, kao i politizirane, nasilne oblike islama i ci
onizma. Sve ove ideologije zasnovane su na laìma, i iziskuju upotrebu
sile kako bi zadobile i o~uvale mo}. Te{ko da }e se sloboda odràti u
svetu koji vrvi od qudi koji veruju u ove obmane.
Period od 1914. godine nadaqe predstavqa doba globalnog rata; od
mah nakon dva svetska rata, usledio je Hladni rat, a zatim sada{wi Rat
protiv terorizma. (Za izbijawe ovih ratova zaslu`ni su upravo vernici
gore pomenutih utopijskih ideologija.) Rat neminovno pove}ava ovla{}e
wa dràve, a kada ponovo zavlada mir, narodu nikada ne budu vra}ene sve
slobode koje su postojale pre rata.
358
Gubitak slobode na Zapadu dvostruki je zlo~in. Elita nam oduzima

slobodu primewuju}i silu, prevaru, i propagandu, a narod narod na to pri
staje. Ovo je ne samo zlo~in protiv ~ove~nosti, ve} u isto vreme i zlo~in
protiv Boga Koji nas je stvorio slobodne, po Svom obli~ju. Godine 1755.
Benxamin Frenklin je predo~io prirodne posledice ovakvog postupawa:
Oni koji se odreknu su{tinske slobode, kako bi zadobili malo privre
mene bezbednosti, ne zasluùju ni slobodu ni bezbednost.168
Vreme }e pokazati da li }emo i mi biti kao bludni sin, i povratiti
svoju slobodu kroz pokajawe i poslu{nost Bogu Koji je Tvorac i Izvor
na{e slobode. Neka bi nas Bog, u Svojoj prevelikoj milosti, sa~uvao od
Isavove sudbine!
Napomene
1
Pol Xonson, Istorija ameri~ke nacije, Harper Collins, 1997, str. 643.
Microsoft Encarta Reference Library 2003. 19932002 Microsoft Corporation. Sva
prava zadràna.
3 Microsoft Encarta Reference Library 2003. 19932002 Microsoft Corporation. Sva
prava zadràna.
4 Net Hentof, Rat protiv Poveqe o pravima i rastu}i otpor, Seven Stories Press,
2003, str. 98.
2003, str. 9899.
2003, str. 99.
7 Pol Xonson, Istorija ameri~ke nacije, Harper Collins, 1997, str. 647
8 Pol Xonson, Istorija ameri~ke nacije, Harper Collins, 1997, str. 645647.
11 Harvi A. Silvergejt i Karl Takei: Preko praga: dok se mi bunimo protiv Patriotskog
zakona, Ministarstvo pravde Xona E{krofta juri mnogo ve}u zverku, 511. mart 2004,
http://www.bostonphoenix.com/boston/news_features/top/features/documents/03650084.
asp, od{tampano 5. 4. 2004.
12 Deklan MekKalah i Ben ârni: FBI pro{iruje listu za prislu{kivawe, CNET
News, 12. mart 2004, http://news.com.com/21001028_35172948.html, od{tampano 2.
4. 2004.
13 Pol Likudis: Ve}ina dioceza po{tuje 'Dalasku povequ', The Wanderer, 15. januar
2004, http://www.thewandererpress.com/a1152004.htm, od{tampano 6. 4. 2004; Louel
Ponte, Hri{}anski terorizam, FrontPageMagazine.com, 4. jun 2003, http://www.
frontpagemag.com/Articles/ReadArticle.asp?ID=8207, od{tampano 7. 4. 2004; NewsMax.
com, Katoli~ki biskupi, ~lanovi pokreta za ìvot, pod federalnom prismotrom,
NewsMax.com, 26. jun 2000, http://www.newsmax.com/articles/?a=2000/6/25/164336,
od{tampano 26. 6. 2000.
14 Tomas A. Droleski, Bog je mo}niji od laòva, Seattle Catholic, 29. septembar 2003,
http://www.seattlecatholic.com/article_20030929.html, od{tampano 7. 4. 2004.
2

15
359
Harvi A. Silvergejt i Karl Takei: Preko praga: dok se mi bunimo protiv Patriotskog
16 NetworkUSA (Kolekcija vebsajtova posve}enih va`nim pitawima u vezi sa slobodom
i pravima), Odabrani izvodi iz: Zakona o li~noj odgovornosti i mogu}nostima za
rad iz 1996. godine (Slu`beni list 104193), http://www.networkusa.org/fingerprint/
page2/fpnewhiredir193.html, od{tampao 7. 4. 2004.
17 CBS News, Dràva traì svoj deo, CBSNews.com, 24. januar 2003, http://www.cbsnews.
com/stories/2003/01/24/national/main537839.shtml, od{tampano 7. 4. 2004.
18 [arlot Tvajt, Institut Kato, Za{to ne ugraditi mikro~ip, http://www.cato.org/
dailys/020702.html, od{tampano 6. 4. 2004; Liza Din, [ta za vas zna~i neusvajawe
nacionalne li~ne karte, NewsMax.com, 15. novembar 1999, http://www.newsmax.
com/commentmax/articles/Lisa_Dean.shtml, od{tampano 1999; vi{e nije dostupan
na Netu.
2003, str. 1920.
20 Ameri~ka unija za gra|anske slobode, Odgovori na ~esto postavqana pitawa o
sistemu Echelon, Echelon Watch, 7. februar 2002, http://archive.aclu.org/echelonw
atch/faq.html, od{tampano 7. 4. 2004.
21 Xejms Bovard, Terorizam i tiranija: gaèwe slobode, pravde i mira da bi se svet
oslobodio zla, Palgrave/Macmillan, 2003, str. 8384.
22 Kondoliza Rajs, Svedo~ewe Kondolize Rajs pred Komisijom za doga|aje od 11.
septembra, transkript, New York Times, 8. april 2004, http://www.nytimes.
com/2004/04/08/politics/08RICETEXT.html?ei=5062&en=01c04750583fd9d9&ex=108
2174400&partner=GOOGLE&pagewanted=print&position=, od{tampano 9. 4. 2004.
2003, str. 142.
25 Informacije u ovom pasusu preuzete su iz: Harvi A. Silvergejt i Karl Takei: Preko
praga: dok se mi bunimo protiv Patriotskog zakona, Ministarstvo pravde Xona
E{krofta juri mnogo ve}u zverku, 511. mart 2004, http://www.bostonphoenix.com/
boston/news_features/top/features/documents/03650084.asp, od{tampano 5. 4. 2004.
26 Francuska monarhija je koristila lettre de cachet u periodu pre 1789. godine za hap{ewe
i zatvarawe qudi bez suda; videti: Sajmon [ama, Gra|ani: hronika Francuske
revolucije, Vintage Books, 1989, str. 102
2003, str. 153.
28 Xejms K. Vajt, Qudi, ne mesta: okvir politike za analizu pitawa o privatnosti
lokacija, prole}e 2003, pripremqeno za Informativni centar o elektronskoj
privatnosti, http://www.epic.org/privacy/location/jwhitelocationprivacy.pdf, od{tampano
8. 4. 2004, str. 19.
2003, str. 11.
360
30
Net Hentof, Rat protiv Poveqe o pravima i rastu}i otpor, Seven Stories Press,
2003, str. 23.
2003, str. 2324.
33 Net Hentof, Rat protiv Poveqe o pravima i rastu}i otpor, Seven Stories
Press, 2003, str. 2829; citira publikaciju Ministarstva pravde od 30. maja 2002,
Smernice dràvnog tuìoca za istragu op{tih zlo~ina, reketa{ke delatnosti
i teroristi~kih aktivnosti.
2003, str. 12, 35.
2003, str. 19.
2003, str. 21.
2003, str. 21.
38 Erik Lihtblau, Amerika koristi Zakon o terorizmu da suzbije zlo~ine od trgovine
narkoticima do prevare, New York Times, 28. septembar 2003.
39 Mark [ulc, Oprez: FBI vas mo`da posmatra, Creative Loafing Atlanta, 17. jul 2003,
http://atlanta.creativeloafing.com/20030717/rant.html, od{tampano 21. 4. 2004. [ulc je
li~nost koju je FBI ispitivao zbog toga {to je vi|en kako ~ita ~lanak Hala Kroutera:
Oru`je masovne gluposti, (Hal Krouter, Oru`je masovne gluposti, Creative Loafing
Charlotte, 4. jun 2003, http://charlotte.creativeloafing.com/newsstand/20030604/news_
cover.html, od{tampano 21. 4. 2004.)
http://atlanta.creativeloafing.com/20030717/rant.html, od{tampano 21. 4. 2004.
2003, str. 16.
44 Informativni centar o elektronskoj privatnosti, Ameri~ki Patriotski zakon,
1. april, 2004, http://www.epic.org/privacy/terrorism/usapatriot/, od{tampano 13. 4.
2004.
45Associated Press, Bu{ ponovo promovi{e ameri~ki patriotski zakon, CNN.com,
http://edition.cnn.com/2004/ALLPOLITICS/04/20/bush.patriotact.ap/, od{tampano 20.
4. 2004.
46 Associated Press, Bu{: obnovite Patriotski zakon, ina~e..., Wired News, 17. april
2004, od{tampano 17. 4. 2004.
47 CNN, Bu{ovo obra}awe naciji, CNN.com transkript, 29. januar 2002, http://www.
cnn.com/2002/ALLPOLITICS/01/29/bush.speech.txt/, od{tampano 20. 4. 2004. Elipsa
u originalnom tekstu.

48
361
CNN, Vesti: prenos mo}i: sastanak budu}eg predsednika Bu{a sa kongresnim

liderima na Kapitolu, transkript programa prikazanog 18. decembra 2000, http://
www.cnn.com/TRANSCRIPTS/0012/18/nd.01.html, od{tampano 20. 4. 2004.
2003, str. 134.
2003, str. 12.
51 Deklan MekKalah i Ben ârni: FBI pro{iruje listu za prislu{kivawe, CNET
News, 12. mart 2004, http://news.com.com/21001028_35172948.html, od{tampano 2.
4. 2004.
2003, str. 44.
2003, str. 13.
2003, str. 2627.
56 AFP, Senator o izgledima da }e Amerika uvesti obavezno sluèwe vojnog roka kako
bi pove}ala prisustvo u Iraku, Yahoo! News, 20. april 2004, http://story.news.yahoo.
com/news?tmpl=story&u=/afp/20040420/pl_afp/us_iraq_military_draft_040420163408,
od{tampano 20. 4. 2004.
2003, str. 4649.
2003, str. 12.
65 Kristofer Diki, Ima na~ina da vas nateramo da pri~ate, Newsweek, 22. avgust
2003, http://msnbc.msn.com/id/3068190/, od{tampano 11. 4. 2004.
362
66
Net Hentof, Rat protiv Poveqe o pravima i rastu}i otpor, Seven Stories Press,
2003, str. 111112.
67 Informativni centar o elektronskoj privatnosti, Profilisawe putnika, 1.
april 2004, http://www.epic.org/privacy/airtravel/profiling.html, od{tampano 14. 4.
2004; Associated Press, Objavqeni podaci o ameri~kim putnicima, Wired News, 10.
april 2004, http://www.wired.com/news/privacy/0,1848,63018,00.html?tw=wn_story_top5,
od{tampano 14. 4. 2004.
2003, str. 84.
2003, str. 81.
2003, str. 80.
77 Erik Lihtblau, Zakonodavci odobrili pro{irewe ovla{}ewa FBI u borbi protiv
terorizma, New York Times, 20. novembar 2003, deo A, str. 23, red 5.
2003, str. 105.
2003, str. 105.
2003, str. 105106. Renkvistova kwiga se moè na}i na sajtu amazon.com.
2003, str. 66.
2003, str. 66.
2003, str. 66.
84 Viki Hadok, Neizrecivo: moè li se opravdati mu~ewe ili prinuda u svrhe otkrivawa
istine?, San Francisco Chronicle, 18. novembar 2001, http://www.sfgate.com/cgibin/ar
ticle.cgi?f=/chronicle/archive/2001/11/18/IN238544.DTL, od{tampano 28. 1. 2002.
85 Xoel Miler, Nasumi~na vatra, Mu~ewe na zahtev javosti!, World Net Daily, 4.
decembar 2001, http://www.worldnetdaily.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=25539,
od{tampano 25. 1. 2002.
86 Xonatan Alter, Vreme da se razmisli o mu~ewu, Newsweek, 5. novembar 2001; autor
poseduje od{tampan tekst.

87
363
Mark Bauden, Mra~na ve{tina isle|ivawa, Atlantic Monthly, oktobar 2003, http://
www.theatlantic.com/issues/2003/10/bowden.htm, od{tampano 20. 4. 2004.
88 Patrik X. Bjukenen, Argumenti u prilog mu~ewu, World Net Daily, 10. mart 2003,
http://www.worldnetdaily.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=31437, od{tampano 13.
4. 2004.
89 Kristofer Diki, Ima na~ina da vas nateramo da pri~ate, Newsweek, 22. avgust
2003, http://msnbc.msn.com/id/3068190/, od{tampano 11. 4. 2004.
90 Tomas E. Riks, Amerika usvaja agresivnu taktiku protiv ira~kih boraca, Washington
Post, 28. jul 2003, strana A01, http://www.washingtonpost.com/ac2/wpdyn/A54345200
3Jul27?language=printer, od{tampano 14. 4. 2004.
91 Institut Alan Gutmaher, Kratki pregled ~iwenica: indukovani abortus, http://www.
guttmacher.org/pubs/fb_induced_abortion.html#ref1, od{tampano 20. 4. 2004.
92 Centar za kontrolu bolesti, Pra}ewe abortusa: SAD, 1999, 29. novembar 2002, http://
www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/ss5109a1.htm, od{tampano 20. 4. 2004.
93 Xorx Orvel, 1984, New American Library, 1961, str. 168169 (iz: Teorija i praksa
oligarhijskog kolektivizma, kwiga unutar romana.)
94 Robert Blok i Geri Filds, Da li se vojska u{uwala u nacionalnu policiju?, Wall
Street Journal, 9. mart 2004, http://www.dowjonesnews.com/sample/samplestory.asp?Sto
ryID=2004030904000010&Take=1, od{tampano 2. 4. 2004.
97 DOJgov.net, Ameri~ka vojska je koristila tenkove u Vako opsadi i time povredila
Posse Comitatus, 16. oktobar 2003, http://www.dojgov.net/Waco01.htm, od{tampano
2. 4. 2004.
98 Robert Vindrem, Rastu}a uloga vojske u dràvi, MSNBC, 17. april 2001, http://www.
msnbc.com/news/546844.asp?cp1=1, od{tampano 17. 4. 2001.
99 Robert Vindrem, Rastu}a uloga vojske u dràvi, MSNBC, 17. april 2001, http://
www.msnbc.com/news/546844.asp?cp1=1, od{tampano 17. 4. 2001. Zakon o pobuni
predstavqa, u skladu sa vojnim navodima, ta~ke 331335. i 672. poglavqa 10. Kodeksa
SAD. (Videti: http://www.au.af.mil/au/awc/awcgate/dod/d302512p.txt, od{tampano 5.
4. 2004).
100 Kako se navodi u razli~itim dokumentima Ministarstva pravde, ukqu~uju}i:
Ameri~ka vojska, Priru~nik 27100, Priru~nik 27100, 7. poglavqe, SAD kao bojno
poqe, 1. mart 2000, http://www.au.af.mil/au/awc/awcgate/dod/d302512p.txt, od{tampano
5. 4. 2004.
101 Ministarstvo odbrane, Vojna pomo} u slu~aju gra|anskih nemira, Direktiva
br. 3025.12, 4. februar 1994, http://www.au.af.mil/au/awc/awcgate/dod/d302512p.
txt, od{tampano 5. 4. 2004. Ovaj dokument se poziva na operaciju Garden Plot kao
izvor.
102 Robert Vindrem, Rastu}a uloga vojske u dràvi, MSNBC, 17. april 2001, http://www.
msnbc.com/news/546844.asp?cp1=1, od{tampano 17. 4. 2001.
103 Sedi{te, Ministarstvo vojske, Priru~nik br. FM 319.40, Operacije pritvora/
raseqavawa koje sprovodi vojna policija, 1. avgust 2001, http://www.adtdl.army.
364
mil/cgibin/atdl.dll/fm/319.40/toc.htm, od{tampano 6. 4. 2004. Ovaj URL je link na

sadràj, a tu se nalaze linkovi za svako od poglavqa ovog dokumenta.
104 Sedi{te, Ministarstvo vojske, Priru~nik br. FM 319.40, Operacije policijskog
pritvora/raseqavawa koje sprovodi vojna policija, 1. avgust 2001, http://www.adtdl.
army.mil/cgibin/atdl.dll/fm/319.40/ch6.htm, od{tampano 6. 4. 2004; ovo je 6. poglavqe:
Objekti za pritvor/raseqewe.
army.mil/cgibin/atdl.dll/fm/319.40/ch5.htm, od{tampano 6. 4. 2004; ovo je 5. poglavqe:
Civilni pritvorenici,
army.mil/cgibin/atdl.dll/fm/319.40/appb.htm, od{tampano 6. 4. 2004; Dodatak B,
Upotreba sile i mere za kontrolu pobuna.
army.mil/cgibin/atdl.dll/fm/319.40/ch1.htm#part1, od{tampano 6. 4. 2004. Videti, na
primer, deo Za{tita zarobqenika i pritvorenika u ovom poglavqu.
108 Sedi{te, Ministarstvo vojske, Program prinudnog rada za civilne zatvorenike,
9. decembar 1997, http://www.army.mil/usapa/epubs/pdf/r210_35.pdf, od{tampano 6. 4.
2004.
109 Robert Blok i Geri Filds, Da li se vojska u{uwala u nacionalnu policiju?,
Wall Street Journal, 9. mart 2004, http://www.dowjonesnews.com/sample/samplestory.
asp?StoryID=2004030904000010&Take=1, od{tampano 2. 4. 2004.
112 Vilijem B. Arkin, Tihi vrisak Pentagona: po~iwe upotreba soni~nih ure|aja koji
mogu da nanesu bol ili ~ak izazovu trajnu gluvo}u, Los Angeles Times, 7. mart 2004;
http://www.defenseaerospace.com/cgibin/client/modele.pl?session=dae.3301371.1078
866848&prod=35072&modele=feature, od{tampano 2. 4. 2004.
113 Vilijem B. Arkin, Tihi vrisak Pentagona: po~iwe upotreba soni~nih ure|aja koji
mogu da nanesu bol ili ~ak da izazovu trajnu gluvo}u, Los Angeles Times, 7. mart
2004; http://www.defenseaerospace.com/cgibin/client/modele.pl?session=dae.330137
1.1078866848&prod=35072&modele=feature, od{tmpano 2. 4. 2004
114 Xonatan Markus, Americi nare|eno da pove}a proizvodwu nelegalnog oru`ja,
BBC News, 26. februar 2004, http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/3489824.stm,
od{tampano 2. 4. 2004.
115 CNN, Najnovije oru`je Pentagona: 'snop bola', CNN.com, 2. mart 2001, http://www.
cnn.com/2001/TECH/science/03/02/new.weapon.02/, od{tampano 4. 3. 2001.
116 Amnesty International USA, Elektro{ok pojasevi u SAD: raste zabrinutost,
1999, http://www.amnestyusa.org/rightsforall/stun/cruelty/cruelty2.html#Growing,
od{tampano 20. 4. 2004.

117
365
Vendi MekElroj, Nulto strpqewe za nultu toleranciju, FOXnews.com, 25. novembar

2003, http://www.foxnews.com/story/0,2933,103983,00.html, od{tampano 8. 4. 2004.
118 Informativni centar o elektronskoj privatnosti, Hibel protiv [estog suda
dràve Nevada, 29. mart 2004, http://www.epic.org/privacy/hiibel/default.html,
119 Metju Mosk, Antiteroristi~ke mere postaju zakon u Merilendu; paket mera dràvi
daje velika ovla{}ewa u slu~aju vanrednog stawa, Washington Post, 10. april 2002,
strana B01, objavio Centar za slobodu informacija, http://foi.missouri.edu/terror
ismfoi/mdantiterrorlaw.html, od{tampano 13. 4. 2004.
120 Metju Mosk, Zbog straha od terorizma, Merilend daje ve}a ovla{}ewa policiji,
Washington Post, 25. mart 2002, strana A01, http://www.washingtonpost.com/ac2/wpdyn
?pagename=article&node=&contentId=A120992002Mar24, od{tampano 13. 4. 2004.
121 Metju Mosk, Zbog straha od terorizma, Merilend daje ve}a ovla{}ewa policiji,
Washington Post, 25. mart 2002, strana A01, http://www.washingtonpost.com/ac2/wpdyn
?pagename=article&node=&contentId=A120992002Mar24, od{tampano 13. 4. 2004.
122 Wall Street Journal, nepotpisan uredni~ki ~lanak, Sekularni apsolutizam:
nereligiozna levica poku{ava drugima da nametne svoje stavove o religiji, WSJ.
com Opinion Journal, 14. mart 2004, http://www.opinionjournal.com/editorial/feature.
html?id=110004819, od{tampano 16. 3. 2004.
123 Mark Holis, Guverner Bu{ lobira za bazu podataka o lekovima, SunSentinel.
com, 10. april 2004, http://www.sunsentinel.com/news/local/southflorida/sflfdrugli
st10apr10,0,2863299.story?coll=sflahomeheadlines, od{tampano 14. 4. 2004.
124 Sowa Bari{i}, Policija testira softver za prepoznavawe likova, Associated
Press/Yahoo News, 4. jul 2004, na Internetu na slede}oj adresi http://www.cleartest.
com/testinfo/face_software.htm, od{tampano 14. 4. 2004.
125 Sowa Bari{i}, Policija testira softver za prepoznavawe likova, Associated
Press/Yahoo News, 4. jul 2004, na Internetu na slede}oj adresi http://www.cleartest.
com/testinfo/face_software.htm, od{tampano 14. 4. 2004.
126 Xon Lejden, Antiteroristi~ki sistem za prepoznavawe likova nije pro{ao testove,
The Register, 3. septembar 2003, http://www.theregister.co.uk/2003/09/03/antiterror_face_
recognition_system_flunks/, od{tampano 14. 4. 2004.
127 Rus Bajnum, Dràva Xorxija usvaja zakone protiv javnih protesta, Seattle Post
Intelligencer, 18. april 2004, http://seattlepi.nwsource.com/national/apus_story.asp?cat
egory=1110&slug=Summit%20Protest%20Laws, od{tampano 20. 4. 2004.
128 TheNewOrleansChannel.com, Sud odobrava pretrese bez naloga, 26. mart 2004, http://
www.theneworleanschannel.com/news/2953483/detail.html, od{tampano 29. 3. 2004.
129 Digital Angel Corporation, O nama, http://www.digitalangel.net/about.asp, od{tampano
6. 4. 2004.
130 VeriChip Corporation, VeriChip: sa vama u svakom trenutku, http://www.4verichip.
com/, od{tampano 6. 4. 2004.
131 Applied Digital Solutions, VeriChip Corporation: Technology That Cares, http://www.
adsx.com/prodservpart/verichip.html, od{tampano 6. 4. 2004.
132 VeriChip Applied Digital Solutions, Prikaz proizvoda VeriGuard, http://
www.4verichip.com/veriguard.htm, od{tampano 6. 4. 2004.
133 VeriChip Applied Digital Solutions, Proizvod VeriTrack, http://www.4verichip.com/
veritrack.htm, od{tampano 6. 4. 2004.
366
134
Digital Angel Corporation, Naj~e{}e postavqana pitawa, http://www.digitalangel.

net/works_faq.asp, od{tampano 6. 4. 2004.
135 Digital Angel Corporation, Naj~e{}e postavqana pitawa, http://www.digitalangel.
net/works_faq.asp, od{tampano 6. 4. 2004.
136 VeriChip Applied Digital Solutions, Prodaja: ovla{}eni distributeri VeriChipa,
http://www.4verichip.com/veridistributors.htm, od{tampano 6. 4. 2004.
137 VeriChip Applied Digital Solutions, Prodaja: ovla{}eni centri za prodaju VeriCh
ipa, http://www.4verichip.com/vericenters.htm, od{tampano 6. 4. 2004.
138 Applied Digital Solutions, Izve{taji kompanije Applied Digital Solutions za ~etvrti
kvartal 2003. godine i finansijski rezultati na kraju godine, 15. mart 2004, http://
www.adsx.com/news/2004/031504.html, od{tampano 6. 4. 2004.
139 Applied Digital Solutions, Istorija patenata/vlasni{tva i tehni~ki prikaz, http://
www.adsx.com/prodservpart/patentsproprietary.html, od{tampano 6. 4. 2004.
140 Applied Digital Solutions, Kompanija Applied Digital Solutions dobija nagradu
'Tehnolo{ki pionir' od Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u [vajcarskoj,
2. februar 2000, http://www.adsxmty.com/ADS/ADS/docs/pressrel/pioneer.html,
141 Applied Digital Solutions, 'Talas budu}nosti!' VeriChip u ORajlijevom programu
Faktor (Fox News), 5. februar 2002, http://www.adsx.com/news/2002/020502.html,
142 Xuli [irs, Oni èle da odmah dobiju identifikacione ~ipove, Wired News, 6.
februar 2002, http://www.wired.com/news/print/0,1294,50187,00.html, od{tampano 6.
4. 2004.
privatnosti, http://www.epic.org/privacy/location/jwhitelocationprivacy.pdf,
od{tampano 8. 4. 2004, str. 22.
od{tampano 8. 4. 2004, str. 1.
od{tampano 8. 4. 2004, str. 45.
od{tampano 8. 4. 2004, str. 15.
od{tampano 8. 4. 2004, str. 15.

149
367
Xejms K. Vajt, Qudi, ne mesta: okvir politike za analizu pitawa o privatnosti

150 Informativni centar o elektronskoj privatnosti, Privatnost i javna evidencija,
28. april 2003, http://www.epic.org/privacy/publicrecords/, od{tampano 20. 4. 2004.
151 Electronic Frontier Foundation, Mi{qewe o upotrebi RFIDa za proizvode {iroke
potro{we, 14. novembar 2003, http://www.eff.org/Privacy/Surveillance/RFID/rfid_posi
tion_statement.php, od{tampano 20. 4. 2004.
154 Efraim [varc, Realnost: RFID bi mogao da nam izmeni ìvote, InfoWorld,
17. februar 2004, http://www.infoworld.com/article/04/02/13/07OPreality_1.html,
od{tampano 20. 4. 2004.
155 Skener mozga 'utvr|uje rasne predrasude', Ananova.com, http://www.ananova.com/
news/story/sm_838829.html?menu=news.latestheadlines, od{tampano 13. 4. 2004.
od{tampano 8. 4. 2004, str. 18.
158 CIO Confidential, Od ìca do beì~nih sistema: ako se ne pobunimo, tehnologija
za locirawe }e mo`da ozna~iti kraj li~ne slobode i privatnosti, CIO, 1. avgust
2001, http://www.cio.com/archive/080101/confidential.html, od{tampano 2. 8. 2001; jo{
uvek dostupno preko ovog linka.
159 CIO OnLine, Brza anketa, CIO, 31. jul 2001, http://www2.cio.com/poll/previous.
cfm?ID=170, od{tampano 8. 4. 2004.
160 Stiv Konor, Pionir kaè: uzmite svima otisak prsta i DNK, Independent.
co.uk, 3. februar 2003, http://news.independent.co.uk/world/science_medical/story.
jsp?story=375107, od{tampano 3. 2. 2003.
2003, str. 13.
2003, str. 1314.
2003, str. 143.
368
Xastin Raimondo, Kultura imperijalizma: 'slobodno' bludni~ite, ali oprezno s

politikom, Antiwar.com, 27. jun 2003, http://www.antiwar.com/justin/j062703.html,
166Malkolm Magerix, Velika èqa liberala, objavqeno u: The Portable Conservative
Reader, ur. Rasel Kirk, Viking Penguin Inc., 1982, str. 623.
167 Vi{e detaqa o stawu sloboda u Americi pre 11. septembra moète na}i u: Xejms
Bovard, Izgubqena prava: uni{tewe ameri~ke slobode, Palgrave, 2000.
168 Benxamin Frenklin, Pensilvanijska skup{tina: odgovor guverneru, 11. novembar
1755, citat u: Bartleby.com, Great Books Online, http://www.bartleby.com/73/1056.
html, od{tampano 12. 4. 2004.
NISU ZNALI DA SE NE SME
165
369
(Hjuman Rajts Vo~ iznosi nova svedo~anstva o razmerama

mu~ewa koja vr{e ameri~ke trupe nad zarobqenicima)
Ameri~ke trupe su podvrgle ira~ke zarobqenike te{kim batinawima i
drugim uàsavaju}im mu~ewima u jednoj bazi u centralnom Iraku od 2003.
do kraja 2004. godine. To se veoma ~esto odigravalo po neposrednom nare|e
wu ili uz odobrewe visokih oficira, o ~emu sami vojnici svedo~e u novom
izve{taju Hjuman Rajts Vo~a, objavqenom u Wujorku 24. septembra 2005.
Novi izve{taj Leadership Failure: Firsthand Accounts of Tortur of
Iraqi Detainees by the U. S. Armys 82nd Airborne Division (Slabosti u
komandovawu: Svedo~anstva iz prve ruke o mu~ewu ira~kih zarobqenika
od strane 82-ge divizije ameri~ke vojske) donosi iskaze vojnika o zlou
potrebama koje su nad zarobqenicima po~inile trupe 82-ge vazdu{ne di
vizije stacionirane u bazi Fob Mjerkuri, kraj Faluxe.
Dva narednika i jedan kapetan ameri~ke vojske opisuju te{ka batina
wa zarobqenika koja su bila svakodnevna, rutinska, kao i druge okrutne
i nehumane postupke. Na primer, jedan vojnik je, prema svedo~ewu, bejzbol
palicom brutalno slomio noge zarobqeniku.
Zarobqenici su tako|e primoravani da ispruènim rukama drè po
sude s vodom od pet galona (oko 19 litara) i da rade druge stvari sve dok
ne padnu od iscrpqenosti. Vojnici su im stavqali i hemijske supstance
na koù i na o~i, prisiqavali ih na ostajawe u dugotrajnim te{kim po
loàjima tela, na li{avawe sna i izlagali ih ekstremno niskim i viso
kim temperaturama. Terali su zarobqenike da prave piramide od gomile
svojih tela i mu~ili ih gla|u i è|u. Vojnici su opisali i zlostavqawa
kojima su prisustvovali ili u kojima su u~estvovali u jednoj drugoj bazi
u Iraku, kao i za vreme prethodnog slu`bovawa u Avganistanu.
Mu~ewa na zahtev Military inteligence

Prema svedo~ewu vojnika, izloènom u septembarskom izve{taju Hju
man Rajts Vo~a, ~lanovi ameri~kog personala su maltretirali zarobqe
nike u toku ispitivawa ili jednostavno da bi se opustili. U brojnim
slu~ajevima oni su izjavili da su zlostavqawa izri~ito nare|ivali ~la
novi sekcije Military Intelligence (Vojna obave{tajna slu`ba) pre ispi
tivawa i da su nadre|eni oficiri u ovoj sekciji i van we bili upoznati
sa mu~ewima. Svedo~anstva pokazuju da su zlostavqawa bila rezultat
slabosti u civilnom i vojnom komandovawu, kao i konfuzije u tuma~ewu
pravila za ispitivawe i primeni enevske konvencije. Ona opovrgavaju
izjave Bu{ove administracije da su zlostavqawa koja su ~inile ameri~ke
370
371
snage protiv zarobqenika u inostranstvu bila retka, izuzetna i da nisu

imala veze sa politikom ameri~ke administracije.
Administracija je traìla od vojnika da izvuku informacije od zaro
bqenika ne objasniv{i im {ta je dozvoqeno, a {ta je zabraweno, izjavio je
Tom Malinovski, direktor va{ingtonskog biroa Hjuman Rajts Vo~a. A ka
da su mu~ewa obelodawena, {to je bilo neizbe`no, rukovodioci su sve sva
lili na vojnike na terenu, umesto da oni li~no preuzmu odgovornost.
Vojnici su imali svoje termine za tehnike zlostavqawa: poput smo
king (pu{iti), kao i naziv PUCs, {to je skra}enica za Persons Under
Control (osobe pod kontrolom). Izraz smoking a PUCs je zna~io iscr
pqivawe zarobqenika fizi~kim ve`bama (ponekad do gubqewa svesti),
ili prisiqavawe da stoje u bolnim poloàjima. Postojao je i nepristo
jan izraz koji je zna~io te{ko tu}i ili mu~iti zarobqenike. Vojnici su
izjavili da su ~lanovi sekcije Military Intelligence (Vojna obave{tajna
slu`ba) redovno nare|ivali vojnicima da primene na zarobqenicima
smoke (pu{ewe) pre ispitivawa.
Jedan narednik je izjavio Hjuman Rajts Vo~u: Svi u logoru su znali da
ako je neko hteo da se oslobodi svojih frustracija u~estvovao je u PUC-y.
To je bio sport, na neki na~in... Jednom je do{ao (neki narednik) i slomio
nogu jednom zarobqeniku metalnom bejzbol palicom marke 'mini Louisville
Slugger'.
Oficir koji je dao izjave Hjuman Rajts Vo~u neprestano je poku{avao,
tokom 17 meseci, da svojim pretpostavqenim izrazi svoju zabrinutost zbog
tretmana zarobqenika i da dobije jasnija pravila o dozvoqenom postupawu
sa wima, ali uvek je dobijao odgovor da treba da zanemari zlostavqawa i
da ima u vidu svoju karijeru. Taj oficir smatra da nije shvatan ozbiqno
sve dok se nije obratio ~lanovima Kongresa da bi im izrazio svoju zabri
nutost. Po{to je oficir zakazao sastanak sa saradnicima senatora Xona
Mek Kena i Xona Varnera, wegov pretpostavqeni mu nije dao dozvolu da
napusti bazu. Par dana kasnije oficira su pozvali istraìteqi Divizije
za istraìvawa kriminalnih akata armije i Biroa Generalnog inspekto
rata, a istovremeno je bio obave{ten da je armija pokrenula formalnu
istragu. Mnogobrojni poku{aji Hjuman Rajts Vo~a da stupi u kontakt sa
predstavnicima 82-ge vazdu{ne divizije povodom navedenih optu`bi osta
li su bez odgovora.
vojnim jedinicama: To je bilo prihva}eno. Komanda je propustila da d

jasne smernice, pa smo ih mi sami razvili. Oni su hteli informacije, a
sve dok neki zarobqenik ne umre, stvar je prolazila. Mi smo shvatali da
se dizala buka zbog zarobqenika koji umru, pa smo pazili na to. Pazili
smo da im ne slomimo ruke ili noge i da se ne dese sli~ne stvari.
Svedo~anstva vojnika dovode u sumwu tvrdwu Bu{ove administracije
da vojna i civilna komanda nemaju nikakvu ulogu u zlostavqawima. Ofi
cir koji je pomenut u izve{taju izjavio je Hjuman Rajts Vo~u da on veruje
da su zlostavqawa kojima je prisustvovao u Iraku i Avganistanu delom
bila prouzrokovana i odlukom predsednika Bu{a, iz 2002. godine, da se
ne omogu}i za{tita zarobqenicima u Avganistanu koju garantuje enev
ska konvencija o ratnim zarobqenicima: Mislio sam (u Avganistanu)
da je komandna hijerarhija ukqu~uju}i i nacionalnu komandu (predsednik
Bu{ i sekretar odbrane Donald Ramsfeld) utvrdila okvirima svoje poli
tike da mi treba grubo da ispitujemo te momke... Znali smo da enevska
konvencija utvr|uje granice, ali u vama se ra|a zabuna kada dràvni se
kretar za odbranu i predsednik daju ovakve izjave da se enevska konven
cija ne primewuje na zarobqenike... Da sam znao da moramo da po{tujemo
enevsku konvenciju, kao oficir bih poveo istragu o ne~emu {to je bilo
sumwivo pona{awe.
Osloba|awe od frustracija
Svedo~ewe vojnika kao da je svesno formulisano tako da ostavqa uti
sak kako u vojnim jedinicama vlada konfuzija u tuma~ewu legalnih mera
koje se mogu primewivati prema zarobqenicima. Jedan od pomenutih na
rednika opisao je kako su zlostavqawa zarobqenika bila prihvatana u
Priru~nik za qudskost
Oficir je bio mi{qewa da je odluka Bu{a o Avganistanu inficirala
i politiku u Iraku kada je re~ o zarobqenicima i wihovom ispitivawu:
U jedinicama politi~ki ni{ta nije promeweno. Irak je bio oslikan
kao deo rata protiv terorizma, dakle ne kao posebna dràva, ve} kao deo
jednog mnogo {ireg rata.
Jedan od narednika je rekao u izve{taju o svome slu`bovawu u Iraku:
enevska konvencija je dovedena u pitawe i mi nismo znali da moramo da
je po{tujemo... Nikada nismo imali brifing o enevskoj konvenciji.
Hjuman Rajts Vo~ je pozvao ameri~ku vojsku da sprovede temeqnu istra
gu o zlostavqawima opisanim u izve{taju, kao i o svim ostalim takvim
slu~ajevima, o~ito veoma brojnim. Organizacija je insistirala da se ta
istraga ne ograni~i samo na niè vojne ~inove, kao {to je to bio slu~aj u
prethodnim istragama, ve} da se ispita i odgovornost u celokupnoj vojnoj
hijerarhiji. Obnovqen je i poziv administraciji da imenuje specijalnog
tuìoca za {iroku krivi~nu istragu o vojnom i civilnom personalu,
ukqu~uju}i i funkcionere vi{eg nivoa, koji bi mogao biti ume{an u zlo
stavqawa protiv zarobqenika u Iraku, Avganistanu i drugde.
Hjuman Rajts Vo~ je isto tako pozvao ameri~ki Kongres da osnuje spe
cijalnu komisiju, sli~nu komisiji za 11. septembar, koja bi se bavila
372
373
pitawima maltretirawa zatvorenika i da donese zakon koji zabrawuje

bilo kakvu formu tretmana ili ispitivawa zarobqenika koji nisu pred
vi|eni Priru~nikom ameri~ke vojske o vojnoj istrazi (U. S. Army Field
Manual on Intelligence Interrogation) ili koji su zabraweni Konvencijom
protiv mu~ewa.
Onda kada iskusni armijski oficir iza|e iz svojih vojnih okvira da
bi rekao da ne{to sistematski nije u redu, administracija i kongres tre
ba da ga saslu{aju, izjavio je Malinovski. To zna~i da treba da se omo
gu}i obavqawe stvarno nezavisne istrage o politi~kim odlukama koje su
dovele do zloupotreba i da se trupama na terenu saop{te jasna i legalna
pravila o ispitivawu.
(Izvor: Vohnr)
U svome ~lanu 99 ...2 pi{e: Jedan takav projekat prikupqawe (podata

ka) moè da se ostvari... i u slu~aju opasnosti po javnu sigurnost: a) U
slu~aju da postoje realni pokazateqi koji izazivaju sumwu da konkretna
osoba namerava da u~ini ili ~ini mnogobrojna i izuzetno ozbiqna krivi~
na dela, ili b) U slu~ajevima gde sveukupna procena konkretnog lica, a
naro~ito na osnovu krivi~nih dela koje je u~inilo do odre|enog trenutka,
dozvoqava da se pretpostavi da }e to lice i u budu}nosti ~initi izuzetno
ozbiqna krivi~na dela. U istom ~lanu ...6: Ako posebna kontrola nije
dozvoqena ustavom jedne od ~lanica, onda se, za ovu ~lanicu, sa posebne
kontrole automatski prelazi na suptilan nadzor.
U ~lanu 92...2: Odluke se mogu doneti na osnovu opasnosti po javni red
ili nacionalnu sigurnost koje moè da izazove prisustvo jednog stranog
dràvqanina na doma}em prostoru. Takav moè da bude naro~ito slu~aj:
b) Stranca za koga postoje osnovane sumwe da je na~inio ozbiqna krivi~
na dela... ili za koga postoje realni pokazateqi da namerava da izvr{i
sli~na dela na prostoru jedne od ~lanica.
Vidimo, izme|u ostalog, da ovaj sporazum ru{i duh na{eg krivi~nog
sistema, koji se oslawa na dokazana protivzakonita dela, a ne na sumwu
ili na indikacije. Ovim sporazumom se bezrezervno ru{i osnovno na~elo
dràve prava, tj. pretpostavka nevinosti, a ustanovquje se pretpostavka
krivice gra|ana. Donedavno, ako bi nas neko okrivqavao za ne{to treba
lo je da dokaè pred vlastima da smo krivi, a od sada se dozvoqava nadzor
gra|anina, i to samo iz razloga sumwe da u wemu postoji raspoloèwe da
i u budu}nosti na~ini kakvo nezakonito delo! Ubudu}e }e, dakle, sam gra
|anin morati da dokazuje svoju nevinost.
Jeromonah Hristodul Svetogorac

[ENGENSKI SPORAZUM
MALO ISTORIJE
Neki, koji se nalaze iza celog procesa stvarawa Evropske unije i po
ku{avaju da pokre}u sve konce na svoj poznati na~in, iznenada, u potpu
noj tajnosti, potpisali su jedan sporazum druga~iji od ostalih. Godine
1985. 14. januara, Nema~ka, Francuska, Luksemburg, Holandija i Belgija
u gradu [engenu u Luksemburgu, potpisali su istoimeni sporazum. Weni
~laniceosniva~i kasnije ~ine jo{ jedan korak daqe, potpisuju}i 19. ja
nuara 1990. g. dogovor o primeni [engenskog sporazuma, jedan skup zakona
koji se sastoji od 142 ~lana. 1990. sporazum potpisuje Italija, 1991. woj
se pridruùju [panija i Portugalija. Novembra 1992. sporazum potpisuju
Gr~ka i Austrija, a decembra 1996. Danska, [vedska i Finska.
Sadràj sporazuma
Nemogu}e nam je ovde izneti sve ~lanove sporazuma, jer bi to prestavqa
lo jednu celu kwigu. Prene}emo vam samo saèto {ta se ovim sporazumom
nalaè narodima potpisnica, a ko èli moè analiti~nije da se infor
mi{e u kwigama koje sadrè sve odredbe i wihove ~lanove.
Ovaj dakle sporazum, dakle, po prvi put u istoriji zahteva ozakowi
vawe nadzora nad svim gra|anima! U celosti sporazum govori kako ovaj
nadzor treba da se odvija.
Nedemokrati~nost sporazuma
Zbog na~ina na koji je stvoren ceo scenario sporazuma, i potpisivawe
od strane wihovih osniva~a~lanica potpisnica 1985., u najve}oj mogu}oj
tajnosti, tako da su narodi tek 1988. saznali {ta je u~iweno, mi{qewa
smo da su oni koji su ga stvorili bojali se da ga iznesu na svetlost dana,
te su ga zato otkrivali malo po malo. Kada su narodi saznali sadràj spo
razuma odmah su odasvud otpo~eli protesti dràva, naroda, gra|ana, ~ak
i nekih unutar Evropskog parlamenta. [ta tada ~ine pokreta~i ovog spo
razuma? Kazali su: U pravu ste {to se pla{ite, zato mi u nameri da vam
pomognemo da se re{ite opravdanog nemira da bi se ostvario sporazum,
obavezujemo svaku potpisnicu ~lanicudràvu da najkasnije do po~etka
validnosti ovog dogovora, donese obavezni nacionalni zakon, kako bi osi
gurala jedan nivo za{tite podataka li~nog karaktera. (A {ta je sa ostalih
99 nivoa?). 2. Preno{ewe podataka li~nog karaktera koje je predvi|eno
ovim Sporazumom ne moè biti ostvareno dok se odredbe o za{titi poda
374
375
taka li~nog karaktera koje su predvi|ene ~lanom 1, ne donesu na prostoru

~lanica potpisnica na koje se odnosi prenos informacija.
Smatraju}i, dakle, neophodnim dono{ewe jednog nacionalnog zakona
o za{titi gra|anina od strane [engenskog sporazuma, o~igledno priznaju
da sporazum zaista deluje protiv slobodnih gra|ana. Drugim re~ima, oni
prvi priznaju upravo ono u {ta se mi kasnije uveravamo.
No pogledajte, bra}o, kako poku{avaju da nas prevare i iznude na{
pristanak prevarom i laìma.
broju, paso{u, osigurawu, poreskim obavezama, kao i voza~ku dozvolu, li~ni

broj bankovnog ra~una. Ukratko, re~ je o jednom li~nom broju koji }e pra
titi gra|anina u svim wegovim odnosima prema dràvi i u svim wegovim
aktivnostima. Odnosi}e se na sve {to se ti~e jednog lica. Ovaj broj }e
se koristiti svuda i uvek, tako da bez wega niko ne moè da posluje ili
ostvari bilo kakav kontakt.
Pogledajmo sada gde }e se nalaziti ovaj jedinstveni kod. Svaki jedin
stveni mati~ni kod nalazi}e se u nacionalnoj bazi podataka, koja }e biti
spojena sa nadnacionalnom bazom podataka u Strazburu i u Briselu, a posto
ja}e i veza sa nacionalnim bazama podataka ~lanicadràva. Tamo }e se
nalaziti elektronski dosije svakog gra|anina pod na{im novim jedinstve
nim mati~nim brojem, ~ekaju}i da se popuni podacima o tom gra|aninu.
Pogledajmo sada kako }e se prikupqati ovi podaci! Uvi|ate da nadzor
trista pedeset miliona gra|ana od strane wih hiqadu nije mogu}e. Zato,
da bi se ostvarila kontrola, jedinstveni mati~ni kod mora}e da prati
gra|anina u svim wegovim ìvotnim aktivnostima i u svim wegovim od
nosima, kako bi se podaci prikupqali primenom tog koda.
Nije navedeno na koji na~in }e se ovaj jedinstveni broj dati svakom
~oveku, i nigde u okviru sporazuma nije navedeno kako }e se dati i gde }e
se postaviti. Prema tome, budu}i da zakonom nisu obavezni gde treba da se
postavi i {ta treba da sadrì, data im je vlast, blanko, i da ga postave
gde èle i gde im je najkorisnije, kao i da stave koji god broj sigurnosnog
koda poèle (666). Nismo ih obavezali na na~in primene ove kontrole;
prema tome potpisali smo i ovlastili smo ih blanko. Sme{no je sada
da }utimo i da slu{amo svakog kako nam govori da ne}e biti elektronske
li~ne karte, ili da ona ne sadrì broj 666, ili da ne}e do}i do upotrebe
sistema E.A.N. 13, ili sve ono {to iznalaze kako bi nas umirili i spre
~ili na{e protivqewe. Su{tina je u tome {ta smo mi potpisali a ne
{ta oni govore ili obilno obe}avaju. (Kada neko na~ini neki sporazum
i potpi{e ga, va`nost ima sve ono {to napismeno sadrì taj sporazum i
{to su potpisnici predvideli da on sadrì. Nikakva obe}awa i obave
zivawa van sporazuma nemaju zakonskog osnova i va`nost. Na primer, ako
neko na~ini sporazum sa nekim preduzima~em o izgradwi jedne zgrade, ko
ji sadrì: tro{kove, tempo izgradwe, prostor na kome se izvode radovi,
na osnovu kog plana i na koji na~in }e se ostvariti isplata, sve to ima
va`nost i obavezu za preduzima~a. Ali, na~in na koji }e se ostvariti grad
wa i sredstva koja }e se upotrebiti, ukoliko nisu obuhva}eni sporazumom
pripadaju slobodnom izboru preduzima~a; da li }e, dakle, iskopavawe teme
qa biti obavqeno od strane radnika lopatama ili uz pomo} ma{ina, ili
}e betonirawe temeqa biti ru~no ili opet elektri~nim me{alicama).
Ukratko, skre}emo vam pa`wu na to da na na~in primene sporazuma nisu
Nacrt zakona
Za{tita lica od obrade podataka li~nog karaktera (u Gr~koj)
Kako se [engenski sporazum dovodi u vezu sa brojem 666
[engenski sporazum je teoretski zakonski okvir u kojem se ve} i zako
nom daje mogu}nost prikupqawa informacija o gra|anima, marginalizuju
}i na taj na~in sve temeqne zakone svih evropskih ustava, koji su prema
evropskom pravu pokazivali po{tovawe prema li~noj slobodi gra|ana.
Ukida se slobodan razvoj li~nosti ~oveka. To je, dakle, jedan sistem ko
ji dozvoqava da neki qudi vr{e globalnu kontrolu i nadzor na li~nom
nivou. I kao {to smo objasnili, zato reaguje svaki gra|anin, gledaju}i
kako uni{tavaju neprikosnoveno dobro, li~nu slobodu, i ru{e temeqne
principe ustava na kojima je zasnovana li~na sloboda.
U ovome se, dakle, svi slaèmo, nezavisno od ideologije, da je nemo
gu}e ozakoniti ukidawe slobode ~oveka, {to je i u~iweno prihvatawem
[engenskog sporazuma.
No, osim teoretskog dela sporazuma i wegovog zakonskog okvira, po
stoji i druga strana koja se odnosi na wegovu prakti~nu primenu. Kako,
dakle, i na koji na~in }e biti mogu}e elektronsko prikupqawe podataka
(pra}ewe), preno{ewe li~nih podataka i wihova obrada. Pogledajmo ko
ji na~in upotrebe su izabrali. Potrebno nam je malo pa`we kako bismo
shvatili {ta se zapravo doga|a, jer svi gledaju da ceo problem da pro|e
tako prikriveno, kako bi izbegli reakcije.
Zakon 2472/97, o Za{titi lica od obrade podataka li~nog karaktera
u svom ~l. 8 navodi da treba da do|e do upotrebe jedinstvenog koda. Ovaj
zakon je svojim izglasavawem izdejstvovao izglasavawe zakona 1599/86 M.
Kucojorge koji je na osnovu ~l. 2 odredio primenu E.K.A.M. (jedinstvenog
koda li~nog broja). E.K.A.M. je oblikovan sa 13 brojeva i simbola i jedin
stven je na svetu za svakog gra|anina. Najverovatnije }e biti ostvaren na
na~in ve} poznatog bar koda koji se nalazi na proizvodima sa sistemom
E.A.N.13, koji kao {to nam je ve} vrlo dobro poznato sadrì i broj 666.
Jedinstveni mati~ni broj }e pratiti svakog gra|anina i sadrà}e podatke
li~ne karte, izvode iz mati~nih kwiga, informacije o glasawu, bira~kom
376
377
obavezni, tj. da jedinstveni mati~ni broj koda mogu da upotrebe na bilo

koji na~in. Na primer: li~nom kartom, ili bilo kojom biznis karticom,
ili bilo kakvom zdravstvenom kwiìcom ili bilo kakvim mikro~ipom
na ruci ili na ~elu.
U okvirima dogovora o {engenskom sporazumu predloèn je kao naj
odgovaraju}i na~in postavqawe jedinstvenog mati~nog koda na ruci ili
na ~elu, kako ne bi postojala opasnost, ako se postavi na nekoj karti ili
kwiìci, da bude izgubqen ili ukraden, usled ~ega bi moglo do}i do zlo
upotrebe. Odlu~eno je da se ova odluka preispita, po{to prethodno sve
zemqe na~ine gre{ke potpisuju}i i priznavaju}i {engenski sporazum.
Gospodin K..., pravnik pri kancelariji evropskog saveta u Luksemburgu
kaè: Dogovoreno je, u okvirima [engenskog sporazuma, postavqawe je
dinstvenog koda na ruci ili na ~elu, i nagla{ava: To {to je dogovarano
re~eno je upravo tako kako sam vam preneo.
Da rezimiramo, sporazum ima dva lica: jedno je teoretsko i pravno u
kojem je i su{tina stvari a drugo je na~in wegove primene. Wegovom teo
retskom i pravnom stranom ukidaju se svi ~lanovi svih evropskih ustava
koji ~uvaju qudska prava i slobodu li~nosti i zajednice. Na taj na~in
se uni{tava pojam o slobodnom gra|aninu i uspostavqaju elektronski
kontrolisani poslu{nici jedne nekontrolisane vlasti. Ono ~emu se svi
protivimo je {to ovaj sporazum uni{tava li~nu slobodu, ozakowuje supti
lan nadzor te prema tome, tajno prikupqawe podataka. Suptilan zna~i da
drugi ne zna niti da ga prate, niti da o wemu skupqaju podatke, niti to
kako se oni prikupqaju. Ustanovquje se ideja sumwivog na osnovu op{tih
i neograni~enih sumwi. Ozakowuje se mogu}nost nadzora i prikupqawe po
dataka o licima za koja se samo naslu}uje da su u budu}nosti raspoloèna
da u~ine ne{to protivzakonito! Protivimo se i na~inu wegove primene
jer preti savesti stotinama miliona hri{}ana upotrebom me|unarodnog
kodnog broja 666 i postavqawu koda koji se nalazi na proizvodima sada
na ~elu ili na ruci. Sveto Pismo nam ukazuje da se svim ovim nastoji na
porobqavawu ~oveka u meri koja nam do sada nije poznata.
Dakle, protivqewe pe~atu i broju je u su{tini protivqewe jedino
zarad slobode. Jedna opasnost na koju nas upozorava Sveto Pismo i pred
kojom blede sve ostale opasnosti.
Ovih nekoliko re~i je zato da bismo znali {ta nastoje da nam nametnu
i za{to se protivimo [engenskom sporazumu.
ovog sporazuma. Iako ho}emo da verujemo opravdawima za stvarawe ovog

sporazuma, ne bismo nikako smeli da previdimo ovu, namerno stvaranu,
nedemokrati~nost zbog koje moè da se ostvari jedna diktatura, koja se
jasno nazire u S.I.S.u (Sistem informacija [engen).
Narod u Gr~koj je, poreskom objavom E9, muwevito pozvan da izjavi u
detaqe sve {to poseduje, bez mogu}nosti da razmisli {ta mu se doga|a,
i sa poreznicima koji su jednom rukom dràli slu{alicu, da bi se i sa
mi obavestili, a drugom su prihvatali poreske izjave. U istom trenutku
u skup{tini se izglasavao zakon koji je davao potpisnicima sporazuma
pravo da kontroli{u sve {to ~inimo, pra}ewem svih li~nih osetqivih
tema, dok nameravaju da sve kodiraju kodom koji ozna~ava proizvode. Tre
bali bismo svi da znamo da uspostavqawu jedne diktature prethodi weno
planirawe. Poznati diktatori brinu o tome da sve stave pod kontrolu,
kako bi posle uspostavqawa diktature mogli da ugu{e svaki protest.
Starac Pajsije je u svojoj veoma zna~ajnoj poslanici koju je svetu uputio
1987. jasno pisao da: Iza savr{enog sistema 'servis kartice' i sigurnosti
kompjutera, krije se globalna diktatura, ropstvo antihrista. (Otk. 13,16).
Ako sada ne shvatimo {ta se doga|a, uskoro ako budemo i hteli ne}e biti
mogu}nosti da reagujemo.
Mra~ni krugovi koji ustrojavaju temeqe ove globalne diktature po
ku{avaju da nagovore narode da potpi{u i priznaju sporazum pre no {to
shvate kako }e sistem delovati, jer, kada to narodi shvate, sigurno je da
im se ne}e svideti, ali vi{e ne}e mo}i da se usprotive. Tako poku{avaju
po svaku `rtvu da primoraju vlade da prihvate i priznaju wihove zakone,
unutar kojih }e se kasnije kretati. Ovi zakoni ih ovla{}uju i u pra}ewu
gra|ana i kontroli svakog protesta i u izdavawu elektronskih karata,
ali i u preno{ewu jedinstvenog li~nog mati~nog broja iz li~ne karte na
ruku ili na ~elo.
Stvarawe globalne diktature koja se navodi u 13. glavi Otkrovewa
ostvaruje se matemati~kom ta~no{}u i brzim koracima. [to se ti~e po
liti~ke voqe to je ve} doga|aj. Razvoj tehnologije elektronskih ra~unara
stiè na vreme, daju}i sa svoje tehnolo{ke strane mogu}nost globalne
kontrole. Jedinstveni bar kod koji ozna~ava proizvode, preko koga i ko
jim se sakupqaju podaci ve} je realnost. Me|unarodni kod osigurawa, je
konkretni broj Otkrovewa, 666, bez ikakve sumwe ili obmane od strane
onih koji upravqaju nama. Ono zapisano u Apokalipsi 13. 1617, pitawe
je vremena kada }e se ostvariti. Sistematski se ve} sprovodi u delo.
Pred nama su odse~ci iz novina i reklame banaka koje preporu~uju upo
trebu dlana za polagawe i podizawe novca.
Temeqi jedne globalne diktature

[engenski sporazum u su{tini zna~i stvarawe jedne ogromne banke
podataka, u kojoj }e se prikupqati i ~uvati podaci o svim gra|anima u~e
snicima u sporazumu. Svi bezrezervno priznaju demokratski nedostatak
378
379
Novi na~in sakupqawa i obrade podataka

Pojedini jo{ nisu shvatili kako }e se sakupqati i skladi{titi wiho
vi li~ni podaci i misle da postoje neki qudi koji }e ih pratiti na tra
dicionalan na~in. Zato }emo se ovde osvrnuti na novi globalni ekonom
ski sistem, koji se polako name}e i stvara bezgotovinsku zajednicu. Ciq
im je da gotovinu zamene jednim kodiranim brojem. Ho}e svakome ~oveku
na svetu da daju jedan jedinstveni kodirani broj, koji ne}e posedovati dru
gi ~ovek na zemqi. Na prvom nivou ovaj kod se daje na jednoj kartici ili
elektronskoj identifikaciji i postepeno se prenosi na ruku ili na ~elo.
Uskoro bi se zabranila upotreba gotovog novca i ko bi ga posedovao bio bi
ka`wavan. A to }e se ostvariti propagandom u ciqu kontrolisawa nezako
nitih transakcija. Ali }e u isto vreme kontrolisati i svaku transakciju.
Sistem }e dakle raditi na slede}i na~in: Koju kod transakciju da
u~ini neki ~ovek to }e biti ostvareno na osnovu jedinstvenog koda wego
ve li~ne karte ili nekog mikro~ipa na wegovoj ruci ili ili ~elu elek
tronskim putem. Npr. gospodin N.N. je zaposlen u nekoj firmi. Kada na
kraju meseca treba da bude ispla}en sa ra~una wegovog gazde prenosi se
na wegov koji ima broj koda 520.1578349 i koji je wegov li~ni broj koda
suma u iznosu od 30.000, dinara, wegova plata. Slede}eg dana N.N pro
verava da li je na wegov ra~un preneta odre|ena suma i uverava se da je
ona zaista tu. Znaju}i da na svome ra~unu ima ovaj novac, ~ini razne tran
sakcije, uvek elektronskim putem i svaki put zaduùju}i svaki iznos na
svome kodu. Zna~i svaki put se elektronski prenosi odre|ena koli~ina
novca sa wegovog ra~una na ra~un drugog. Kada se odigravaju transakci
je, kodovi se spajaju sa bankama preko elektronskih ma{ina on line i na
taj na~in se beleì svaka promena koju pokazuje svaki od kodova, da bi
se potom vlasnicima prikazao ra~un u detaqe, ali istovremeno, da bi se
dostavile informacije i raznim drugim slu`bama u slu~aju da su im po
trebne. Pogledajmo kako se na ra~unaru nacionalne baze podataka beleì
tok jednog dana kodiranog broja:
PRIKUPQAWE PODATAKA 18. marta 1998.

5.45 Napunio je benzin za 1.000, dinara na [elovoj pumpi u ulici
Vo`dovoj br. 4
7. 15 Telefonirao je na broj 222777. Poziv od jednog impulsa 5 dinara
7.17 Telefonirao je na broj 355872. Poziv od jednog impulsa 5 dinara
7.35 Kupio je burek sa spana}em 50 dinara i kafu 30 dinara u radwi
Na }o{ku, Pobedina 62
10.40 U JATu je kupi o jednu avionsku kartu do Ni{a letom 925 za
21.00
14.30 Ru~ao je u restoranu Kruna, Bulevar Nemawi}a 124. Jeo je: be~
ku {niclu 100 dinara, salatu 30 dinara, hleb 10 dinara. Popio je litar
vina. Rubinov [ardone 150 dinara.
17.30 Kupio je Politiku 20 dinara i ~asopis Nacional 30 dinara
18.00 Telefonirao je na broj 018/592 6734, u trajawu od 7 minuta. 45
dinara.
18.15 U kafeu Alan ul. Pu{kinova 33, popio je jedan viski, 100 di
nara
18.55 U radwi LILA, Cara Konstantina 65, kupio je odelce za bebu
od 4 meseca, vrednost 650 dinara.
20.40 U radwi Srbija, koja se nalazi na Sur~inskom aerodromu kupuje
jednu ~okoladu bez mleka 50 dinara i paklu cigareta Fast.
22.30 Pla}a 250 dinara za Taksi br NI433333
KRAJ BELE[KE DNEVNOG NADGLEDAWA
Nacionalna baza podataka

Strogo poverqiva stranica dnevnog nadgledawa
18. mart 1998. li~ni kod 520.1578349
SUBJEKT PODATAKA: N.N.
STAROST: 40 godina
ADRESA: Palih boraca 167, Novi Beograd
ZANIMAWE: Blagajnik u firmi ALFA
BRA^NO STAWE: oèwen i otac jednog deteta... (i drugi uskladi{te
ni li~ni podaci)
DNEVNA OBRADA ELEMENATA RAÛNARA BAZE PODATAKA

Danas je kupio benzin za 1.000, dinara. Ovog meseca je za benzin po
tro{io ukupno 5.000, dinara. Najradije kupuje u [elu. O~igledno je da,
osim {to ide na posao koji je od wegove ku}e udaqen 20 km, putuje i negde
drugde. Benzin je kupio u 5.45. Wegovo radno vreme po~iwe u 8.30. Verovat
no je krenuo tako rano jer je hteo negde da ide. Ranije je zabeleèno da je
u 7.00 sati kupovao neke hri{}anske kwige u prodavnici crkve Sv. Save.
Najverovatnije da onaj period od dva sata provodi u crkvi. Hri{}anin je
i u~estvuje u bogosluèwima.
Vidimo da do wegovog radnog vremena, uvek oko 7.35 kupuje burek sa
spana}em i kafu u odre|enoj radwi Na ]o{ku. Radwa se nalazi blizu
crkve Sv. Save, {to potvr|uje pretpostavke.
Telefonski broj 222777, koji je pozvao u 7.15 pripada poslaniku N.N.
iz partije... poznatom po svojim pozitivnim stavovima prema Crkvi i svo
jim protivqewima [engenskom sporazumu. U pro{losti je pokreta~ pro
testa protiv sporazuma i svojim pisawem je uzburkao javnost i smatran je
opasnim za nacionalnu bezbednost.
380
381
Broj telefona 355872, koji je pozvao u 7.17 pripada gospo|i Jovanki

Mitrovi}, majci monaha Atanasija, poznatog po svojim antievropskim ide
jama protiv [engenskog sporazuma i po pisawu mnogih kwiga na ovu temu
koje su u pro{losti uznemirile javnost. Smatran je za opasnog i odre|en
mu je suptilan nadzor, jer postoji sumwa da }e govoriti u budu}nosti i na
taj na~in ponovo uzburkati javnost.
Na osnovu ova dva telefonska poziva postoje osnovane sumwe da N.N.
sara|uje sa buntovnim elementima i ocewuje se da je sumwiv kao opasan za
nacionalnu bezbednost. Nalaè se da bude pod suptilnim nadzorom.
Do sada, u toku teku}e godine, triput je putovao do Ni{a. Ova putova
wa nisu opravdana wegovim poslom. O~igledno putuje radi susreta i iz
li~nih potreba. Uvek odlazi u petak uve~e, {to zna~i da koristi vikend,
i ne èli da uzme odsustvo sa posla, ali niti da o tome znaju na poslu.
Vidi se da u svome jelovniku uvek sredom i petkom koristi posnu hra
nu. Ovo potvr|uje da je savestan hri{}anin i da se drì tipika Crkve.
Ali, strast mu je vino. Uz svaki ru~ak popije oko litar vina i predstavqa
opasnost u vo`wi, jer skoro uvek vozi posle ru~ka kada je pio. U slu~aju
kontrole od strane saobra}ajaca preporu~uje se podvrgavawe alkotestu.
Stalni je ~italac listova Istina, Nacionalna borba poznatih po
nacionalizmu i blagonaklonima prema Crkvi. Okarakterisani su kao li
stovi nacionalisti~kog sadràja, koji podràvaju pravoslavne stavove.
Bore se protiv svih nadnacionalnih ideja i za promenu su vlasti, {to
nam je u pro{losti zadavalo dosta te{ko}a. Wihovi pisci i izdava~i su
pod suptilnim nadzorom..
Iz ovoga se moè izvesti zakqu~ak i pokazuju se realnim sumwe da je
re~ o ~oveku koji je raspoloèn da se suprotstavi i koji se informi{e
od qudi sa te{kom nacionalisti~kom pro{lo{}u.
Broj telefona 018/592 6734 pripada novinaru N.N. lista Istina, po
znatom po svojoj drskosti i aktivnostima protiv [engenskog sporazuma.
Antievropski je raspoloèn i borac je samo za interese svoje otaxbine,
uvek se protive}i nadnacionalnoj vlasti. Zato je pod suptilnim nadzorom
od strane S.I.S.a (Sistem informacija [engen). Smatra se sumwivim za
pokretawe mladih na pobunu protiv nas. Nedavno je dobio }erku i izgle
da da je zato N. N. kupio odelce za bebu. Novac koji je dao taksisti, 250
dinara, jo{ je jedan dodatni dokaz da mu je to kona~na destinacija, jer od
aerodroma do Panteleja, gde ìvi N. N. vo`wa taksijem staje 250 dinara.
Informacije o kona~noj destinaciji moèmo dobiti i od taksiste, jer
posedujemo wegov kod.
P. S.
Wegova prva sutra{wa transakcija pokaza}e ta~no kraj u kojem se
nalazi.
KRAJ DNEVNE OBRADE PODATAK RAÛNARA

Sve gore navedene adrese, brojevi telefona i imena su izmi{qeni.
Jednostavno su upotrebqeni da bi prikazali, objasnili, kako }e se sva
kodnevno, na osnovu na{eg broja koda, sakupqati sve informacije, ~ak i
one najosetqivije.
Naravno, oni kojima je poznata tehnologija elektronskih ra~unara
znaju da kod svakog ~oveka postoji mogu}nost skladi{tewa velikog broja
elektronskih stranica o svim temama koje nas se ti~u. Moè, npr., u na
{em dosijeu neko da potraì i stranicu koja se ti~e zdravqa. Tamo na
ekranu ra~unara moè da vidi svu istoriju na{eg zdravstvenog stawa od
trenutka na{eg ro|ewa: koje smo bolesti preleàli, na{u krvnu grupu,
D.N.K., od kojih hroni~nih bolesti patimo, koliko puta smo potraìli
pomo} bolnice, koliko puta i kom trajawu smo bili hospitalizovani, ko
ji lekar prati na{e zdravstveno stawe, koje lekove koristimo, i sve {to
god ima veze sa na{im zdravqem.
Ako npr. poreska uprava potraì arhiv koji se ti~e na{eg ekonomskog
stawa na kraju svake godine, sakupqaju}i sve izve{taje o na{im poslov
nim transakcijama, samo }e na kraju godine da nam ispostavi re{ewe koje
}emo morati da potpi{emo, ili }e jednostavno traìti porez koji treba
da platimo. Svakako, uz pomo} ra~unara bi}e upore|eno na{e ekonomsko
stawe sa onim od pro{le godine. Tako|e }e postojati mogu}nost provere
na{ih rashoda u odnosu na na{e prihode. Sve ovo }e vaìti i za mnoge
druge stvari koje ovde ne moèmo izlagati.
Postoja}e toliko arhiva u na{em kodu, da }e mo}i da se skladi{te
podaci o svim aktivnostima i svim stranama na{eg li~nog ìvota, koji
}e biti izloèni kao na dlanu. Odasvud }e se sakupqati podaci i bi}e
skladi{teni u na{em li~nom kodu, u centralnoj nacionalnoj banci poda
taka, odakle }e biti preno{eni u evropsku banku podataka.
Ukida se, u su{tini, i zapovest Gospodwa, koja kaè: da ne zna tvoja
levica {ta ~ini tvoja desnica. Vlastima }e sve biti poznato i gde ona
bude smatra za shodno upotrebi}e ove prikupqene podatke.
U isto vreme osniva se planetarni sistem kontrole uz pomo} satelit
skog sistema, i.t.d. U automobilima, na ìvotiwama, na qudima, postavqa
se kod u vidu mikro~ipa, tako da se bilo ko moè locirati na kojem god
kraju planete da se nalazi.
Svako ko ne èli da za`muri pred ovim vidi da se nalazimo pred uki
dawem ~ovekove slobode, i da ovaj sistem koji se ostvaruje prerasta u jednu
naprednu tehnologiju sa svim karakteristikama koje nalazimo u 13. glavi
Otkrivewa. Ovaj sistem }e obavqati javnu kontrolu, opisanu u Otkrivewu
Jovanovom 13,17. Moète da zamislite kakvo istrebqewe bismo doìveli
da su u pro{losti diktatori tipa Hitler u svojim rukama imali jedan
382
383
takav vid tehnologije, i da su kontrolisali svaku na{u transakciju i da

su mogli u svakom trenutku da lociraju na{ poloàj na planeti?
obavqale automatski shvatate li koliko }e bankarskih slu`benika bi

ti vi{ak? Ve} smo u{li u proces spajawa banaka, koje }e na kraju zbog
nekori{}ewa gotovog novca biti zamewene bazom podataka. Moète li
da zamislite do kojeg procenta zaposlenosti }emo do}i? U ime javnog in
teresa najve}i procenat zaposlenih }e se na}i na ulici, a sav novac }e
sakupqati dvetri multinacionalne elektronske kompanije, uz pomo}
kojih se uspostavqa ceo ovaj projekat globalne kontrole. Svakako, tada
ne}emo imati prostora da se pobunimo, jer }emo odmah biti osu|eni za
ru{ewe javnog reda. Traì}e da se krivi~no gonimo i da budemo pod sup
tilnim nadzorom.
b) Moète da zamislite u kojoj meri }e se pove}ati zra~ewe na na{oj
planeti kada je u planu da se sve obavqa elektronski? U planu je da sve
bude povezano sa satelitima koji }e svake sekunde slati ogromne koli
~ine zra~ewa na zemqu. Oni koji upotrebqavaju skenere bi}e jo{ vi{e
ozra~eni. /.../
Ako sam ~ist, za{to da se bojim?

Neki beznade`no, verovatno iz straha, govore,: Ne smeta mi ako gle
daju sve {to ~inim, jer sam ~ist, i ne bojim se!. I mi se slaèmo sa wima
da su ~isti. Ono, me|utim, ~ega se bojimo je slede}e: [ta }e biti ako do
sistema do|e neko ne~ist ko mrzi ~iste? [ta se tada desiti? Kada
poèli da istrebi ~iste, koje mogu}nosti se tada wima pruàju da traè
svoja prava, i kuda }e se obratiti da ih potraè? Zaboravqamo koliko
tirana je u pro{losti pokrenulo progon samo onih ~istih i svetih i na
wihovim rukama je postradalo na milione ~istih i svetih qudi? U pravi
~as je do nas do{ao ise~ak iz novina Nea od 16. maja 1997:
Nea petak 16. maj 1997
Izrael ho}e da posedovawe Novoga Zaveta okarakteri{e kao krivi~
ni prekr{aj
Uznemireni su hri{}ani jednim izraelskim predlogom zakona, kojim
}e se ~ega se boje i upozoravaju posedovawe Novoga Zaveta smatrati
krivi~nim prekr{ajem i ka`wava}e se zatvorom u trajawu od godinu da
na. Novi predloèni zakon predstavqa projekciju vaè}eg zakona protiv
prozelitizma i trenutno se radi studija o wemu od strane Komisije Kne
seta. Klarens Vagner, istaknuti hri{}anin koji ìvi u Jerusalimu, i
koji je ~lan verske organizacije Most mira, kaè: Nacrt zakona }e pro
tivzakonitima tuma~iti tekstove koji mogu biti smatrani kao sredstva
prozelitizma. Ako u svojoj ku}i posedujem Novi Zavet to od strane nekih
krugova moè biti smatrano kao moja èqa za obra}ewem Jevreja. Takvi
zakoni predstavqaju pretwu jevrejskoj dràvi i demokratiji.
Hri{}ani predvi|aju da }e vlada odbiti ovaj predloèni zakon, iako
ne previ|aju to da su verske partije nakon posledwih izbora oja~ane novim
poslanicima, i da u Knesetu sada imaju 23 poslani~ka mesta, imaju}i tako
i mogu}nost da oforme ili sru{e bilo koju koaliciju u vladi.
Dve velike posledice

a) [irewe ove nove elektronske tehnologije ima}e najpre za posledicu
smawewe broja radnih mesta, u toj meri da je sada te{ko da se predvidi u
procentima. Kada npr. Ministarstvo ekonomije u svome ra~unaru ima sve
na{e transakcije i podatke koji se ti~u na{eg ekonomskog stawa, moète
da pretpostavite koliko hiqada poreznika }e ostati bez posla, na ulici.
Kada putarina bude elektronska a weno pla}awe automatsko, shvatate li
koliko slu`benika }e oti}i svojim ku}ama? Kada se transakcije budu
Uvo|ewe elektronskih ispitivawa

Posledwu deceniju, povodom razgovora o elektronskim identifika
cijama izazvane su mnoge diskusije i napisano je puno tekstova o proble
mima koje bi mogla da stvori upotreba ovih identifikacija. Danas, nakon
nedavnog izglasavawa zakona o Za{titi li~nosti od obrade podataka
li~nog karaktera u gr~koj Skup{tini, ova tema je opet aktuelna, jer je
izglasavawe pomenutog zakona pretpostavka i za izdavawe elektronskih
ID dokumenata (koja predstoji), i za ostvarewe [engenskog sporazuma.
Na starom tipu li~nih karata u Gr~koj postoji jedno veliko slovo al
fabeta i red brojeva koji (zajedno sa slovom koje mu prethodi) jesu jedin
stveni za svakoga gra|anina. Ovi brojevi su ozna~eni poznatim arapskim
brojevima (0, 1, 2, 3...). Me|utim, u planiranoj elektronskoj identifikaci
ji, jedinstveni mati~ni broj, da bi mogao da se o~ita elektronski, opti~
kim o~itavawem, mora da bude predstavqen nekim sistemom bar koda. Ovaj
bar kod moè da bude predstavqen crnim linijama, razli~ite debqine,
na beloj hartiji i video bi se i golim okom, kao kodovi koji se nalaze
na skoro svim vrstama proizvoda. Tako|e moè da bude od{tampan na
magnetskoj traci, kao {to su one koje se nalaze na skoro svim bankovnim
karticama npr. EUROcard, VISAcard, itd. U ovom drugom slu~aju bar
kod nije vidiv jer bi onda svako lako mogao da ga upotrebi za podizawe
novca umesto pravog vlasnika. (Na magnetskim kartama bar kod postoji u
obliku magnetisanih i nemagnetisanih linija i wihovo o~itavawe biva
pomo}u posebnih aparata).
384
Otvorimo sada zagradu u na{em pisawu, da bismo kazali nekoliko

re~i koje se odnose na sistem brojawa kako bi bilo razumqivije ono {to
}emo kasnije re~i:
Brojawe je prikazivawe prirodnih brojeva simbolima. Naj~e{}i si
stem brojawa u Staroj Gr~koj je bio upotrebom slova gr~kog alfabeta. Na
ovaj na~in slovo A je predstavqao broj jedan, V broj dva, G broj tri, jota
je predstavqala broj deset itd. Rimqani su upotrebqavali I za jedan, II
za dva, V za pet itd. Tako npr. vidimo da se u tekstu Novoga Zaveta ~etr
naesta glava obeleàva jotom i deltom.
Tek u 13. veku po~iwe brojawe arapskoindijskim brojevima 0, 1, 2, 3...
9 (dekadni sistem brojawa), ~ija upotreba se rasprostranila u 15. veku i
od tada se koristi u celome svetu.
Od 1970., razvojem tehnologije, prvi put ulazi u upotrebu nov na~in
odbrojavawa, sasvim druga~iji od onih koje poznajemo. Za predstavqawe
brojeva upotrebqeni su bar kodovi. Razlog upotrebe bar kodova je taj {to
je redosled crnih i beli linija, koje ovi kodovi upotrebqavaju za predsta
vqawe brojeva, lako ~itqiv od strane sistema elektronskih ra~unara. Na
taj na~in o~itavawe raznih proizvoda biva na najbrì mogu}i na~in, bez
gre{ke. O~itavawe brojeva biva odbijawem jednog tankog snopa laserske
svetlosti na bar kodu, koja se odbija druga~ije na crnoj a druga~ije na be
loj liniji. Upravo ova razmena crnih i belih linija razli~ite debqine
je jedinstvena za svaki broj i predstavqa identitet svakog broja.)
Sistema bar koda, koji su upotrebqeni za predstavqawe kodnih bro
jeva raznih proizvoda ima otprilike oko dvesta. Me|u najpoznatijima i
najupotrebqavanijima je UPC (Universal product code) {to zna~i svetski
kod proizvoda i EAN13 (European article numbering), evropsko brojawe
proizvoda. Dva navedena sistema kodirawa me|u sobom se minimalno
razlikuju. Govori se da }e ovaj drugi sistem biti upotrebqen za obele
àvawe, jedinstvenog za svakog ~oveka, kodnog broja na elektronskim
identifikacijama.
Mnogi izraàvaju svoje protivqewe upotrebi bar koda. Protive se
uglavnom iz dva razloga: prvi od wih je taj da }e upotrebom jedinstvenog
mati~nog broja koji bi zamenio svaki javni dokument, npr. li~nu kartu,
voza~ku dozvolu, paso{, zdravstvenu kwiìcu itd. biti mogu}, preko
ve} dozvoqenog (nedavno izglasanim zakonom) spajawa arhiva elektron
skih ra~unara, nadzor skoro svih aktivnosti svakog ~oveka. Drugi razlog
je upotreba zloglasnog broja 666, za koji se kaè da je sadràn u upotrebi
od strane oba tipa kodova, UPC i EAN13.
385
Mitropolit Jerotej Vlahos

IDENTITET I IDENTIFIKACIJE
Istorijski razvoj pitawa upisivawa veroispovesti
u li~ne dokumente gra|ana Gr~ke1)
Op{ti teorijski okvir
Pitawe li~nih karti, a posebno upisivawa ili ne upisivawa veroi
spovesti u li~ne dokumente, nije ni malo jednostavna, ve} vi{estrana i
mnogolika tema. Da bismo uvideli ozbiqnost i sloènost ovog pitawa,
moramo u saètim crtama izneti ~etiri pitawa pojedina~no, koja }e pred
stavqati teorijsku podlogu svega {to }e uslediti.
Prvo pitawe je odnos izme|u takozvane dru{tvene povezanosti gra
|ana u zemqama Evropske Unije i li~ne slobode ~oveka.
Odista, nove okolnosti i istorijski uslovi svrstali su i nas u evrop
sku porodicu, te imamo odnos i kontakt sa ostalim evropskim narodima,
uprkos tome {to su u pro{losti postojale ogromne kulturne, pa ~ak i
nacionalne razmirice izme|u Istoka i Zapada, imaju}i u vidu da je na
Istoku vladala Vizantijska Carevina, sa svojim konkretnim pogledima
na ìvot, a na Zapadu frana~ka vlast sa svojom posebnom kulturolo{kom
ideologijom. Danas su se stvari promenile i mi ìvimo u zajednici sa
evropskim narodima.
No, problem se sastoji u tome {to je u dana{woj Evropi zastupqena
multikulturalnost me|u wenim narodima; {to se uru{avaju eti~ka, ide
olo{ka i filosofska upori{ta, realnost koja ima za posledicu porast
kriminala, nepravde, promet narkotika itd. Isto tako su velika emigra
ciona kretawa, koja se sprovode ilegalno, pa stvaraju ogromne probleme.
Sve ovo uti~e na slamawe dru{tvene povezanosti. Upravo iz ovog razloga,
institucionalizacijom zakona i potpisivawem izvesnih uslova, nastoja
va se na dru{tvenoj povezanosti, uprkos {arolikosti i vi{eobraznosti
tradicija i kultura.
U okvirima ove preke potrebe, treba ispitati da li }e mo`da do}i
do naru{avawa slobode ~oveka, zarad izvesne dru{tvene povezanosti. O
ovome se, naravno, govori zbog toga {to postoji ogromna razlika izme|u
individualnih sloboda i slobode ~oveka. No, to nije moja tema i ne}u je
daqe razvijati. Dakle, pitawe koje se postavqa jeste, kako odràti dru
{tvenu povezanost bez ukidawa slobode ~oveka i, kako da takozvana slo
boda li~nosti ne ukine dru{tvenu povezanost.
1)Izlagawe
na Saboru od 6. juna 2000. g.
386
387
Drugo pitawe jeste odnos izme|u takozvane globalizacije i na~ela

asistencije.
U na{e dane mnogo se govori o globalizaciji. Zna~ajni su tekstovi
Vaseqenskog Patrijarha g. Vartolomeja, mislim na wegovu besedu u Davo
su, na besede i pisane tekstove Wegovog preosve{tenstva arhiepiskopa
Atine i cele Gr~ke g. Hristodula, na tekstove drugih arhijereja, univerzi
tetskih profesora itd. Sve ovo uzimam za pretpostavke, a i ovaj prostor
ne smatram pogodnim za analize doti~nih tekstova.
Kada govorimo o globalizaciji, treba da podrazumevamo ~iwenicu da
je ona zapo~ela prvenstveno kao ekonomsku pojavu, jer je bila usmerena na
internacionalizaciju trì{ta. No, po{to je pokreta~ka sila globali
zacije tehnologija, zato i razvoj novih tehnologija {irom sveta vodi ka
stvarawu jedne uistinu globalisti~ke zajednice. I, naravno, to se pro
stire i na stvarawe jedne globalisti~ke kulture2). U biti, kora~amo u
susret samo jednoj kulturi koja preuzima primat, takozvanoj zapadnoj kul
turi. Re~ je o kulturolo{koj vladavini poput one iz doba Karla Velikog.
To i jesu aspiracije takozvanog Novog Doba i takozvanog Novog svetskog
poretka. I, naravno, mi nemamo toliko problema sa globalizacijom na po
qu ekonomije, ve} prvenstveno na poqu takozvane homogenizacije naroda,
stapawa kultura i gubqewa na{e kulturolo{ke osobenosti.
Ovu opasnost vide i oni koji upravqaju sudbinom Evropske Unije. Ima
}emo mogu}nost, u nastavku, da se osvrnemo na ovo pitawe i da vidimo kako
pitawa kojima se bave evropske vo|e izgledaju i u uslovima u kojima se obra
zuju, ali ovde }u se zadràti na jednoj stvari. Iz jednog ~lanka, objavqenog
u novinama, jasno se vidi kako se, uporedo sa takozvanom globalizacijom,
u Evropi razvija i takozvano na~elo asistencije. U Slu`benom listu
Evropske Unije (14.07.1999) govori se o mi{qewu regionalnih komisija
unutar Evropske Unije, o na~elu asistencije, u ciqu stvarnog pristupawa
toj asistenciji. To je apel regionalne komisije, od 11. marta 1999. g.
U ovom mi{qewu regionalnih komisija jasno se kaè: Samo ukoliko
se izdiferenciraju osobenosti konkretnih regija i kulturolo{ki iden
titet, Evropa moè da izdrì op{ti kulturolo{ki antagonizam. Zna~i,
radi se o kulturolo{kom utrkivawu i o naporima da se o~uvaju regional
ne osobenosti i kulturolo{ki identitet. Isto tako, treba nazna~iti da
se na~elom asistencije ustanovqava princip zagarantovanosti, kada se
donose odluke {to je mogu}e bliè gra|anima, princip evropske soli
darnosti, koji se sastoji u ravnopravnom u~e{}u svih u procesu pruàwa
pomo}i, ~ak i onih najslabijih, princip proporcionalnosti, koji zagova
ra stav da aktivnost Evropske Unije ne treba da se ti~e samo wenih drà
va~lanica, ve} i svih ostalih nivoa vlasti, i princip vi{eobraznosti

i osobenosti, kada se radi o obele`jima evropskog identiteta.
Sledstveno ovome, vlasti zaduène za omogu}avawe dru{tvene soli
darnosti, ravnopravnosti, saradwe, osobenosti, ravnoteè odnosa i razme
ne potencijala na odli~an na~in oslikavaju sadràj 'na~ela asistencije',
~ija primena predstavqa izlaz u }orsokaku globalizacije (odbacuju}i
svaku te`wu ka jednoobraznosti 'konformisti~kog' tipa) i ~ija bi prime
na potpomagala pluralisti~ku vi{eobraznost i razvijawe zajedni~kog
u~estvovawa i saradwe3).
Prema tome, jasno se vidi da ne moèmo opravdavati svaku promenu u
na{em dru{tvu u ime Evrope i onih koji postoje na evropskom prostoru,
previ|aju}i svoju kulturolo{ku osobenost, koju i Evropqani pomiwu.
Tre}e pitawe jeste odnos izme|u tehnolo{koelektronskog razvoja
i za{tite gra|anina od potpunog porobqavawa.
Razvoj savremene tehnologije i negovawe elektronske obrade stvorili
su potrebu za institucionalizovawem korpusa zakona, na osnovu kojeg }e
gra|anin biti za{ti}en od porobqavawa bilo koje vrste.
Savremeni razvoj elektronske tehnologije vodi nas u jedan svet ne
slobode i modernog ropstva nacionalnog, dru{tvenog i li~nog. Uvodi
se reìm savremenog robovawa, koje se postiè putem informatike (na
ravno, ne gubimo iz vida pozitivne elemente informatike). Kwiga âna
Gisnela Ratovi na upravqa~kim poloàjima, tajne slu`be i Internet,
u kojoj se govori o savremenim informacionim ratovima, o modernom
oru`ju informisanosti, o informacionim piratima i {pijunima, daje
dovoqno jasan i slikovit prikaz. Posmatrano iz ove perspektive, moèmo
videti ne samo sporazume i razne zakone, ve} i druga sredstva, me|u kojima
i poznatu mreù Echellon, putem koje, prema objavqenim ~lancima, sto
dvadeset satelita potkrada, vrednuje i svakodnevno prevodi dve milijarde
telefonskih razgovora4).
Veoma uspe{no je prime}eno da klasi~ne odredbe o za{titi ~ovekove
li~nosti i o tradicionalnim institucionalnim modelima nisu dovoq
ne, te se stoga smatra neophodnim uvo|ewe novih osavremewenih, ali i
specijalizovanih regulativa, sposobnih da spremno do~ekaju doti~ni
fenomen, ali isto tako i da osiguraju slobodoqubivi i dràvnopravni
karakter tehnolo{kog razvoja, kako bi se predupredila opasnost od usto
li~ewa ~ovekagra|anina kao objekta elektronskog nadzirawa.
2)v.
Od Konstantina Zorbe: Traktati o globalizaciji.
3)Arhimandrit
Hrizostom Savatos: Na~elo asistencije kao evropska vrednost i fe

nomen globalizacije, u novinama , sveska 1.
4)Dnevni list , 24.02.2000. g.
388
389
Razvojni tokovi u doti~nom zakonodavstvu u Evropi po~iwu se sprovo

diti jo{ od godine 1970, pri ~emu je prvi korak predstavqao zakonski si
stem federalne dràve Esau (Nema~ka). Usledili su nacionalni zakonski
sistemi severnih zemaqa, Savezne Republike Nema~ke, Austrije, Francuske
i Luksemburga, za kojima su se potom povele sve ostale evropske zemqe,
uvo|ewem ovih zakona ili revidirawem ve} postoje}ih, izuzev Gr~ke5).
Posmatrano iz ovoga ugla, u Gr~koj je tako|e ustanovqen novi korpus
zakona u vezi za{tite gra|anina. O ovome }e biti re~i kasnije.
êtvrto pitawe jeste odnos izme|u Crkve i Dràve.
Na ovom mestu ne}emo zalaziti u podrobnije analize ovog pitawa; samo
}emo nazna~iti da se veoma ~esto nespretno i pogre{no tuma~e termini
Dràva i Crkva. Mnogi od nas, kada ~uju ove termine, pristupaju im
uz izvesnu dozu rezignacije, zato {to znamo da su ovi termini, kada se upo
trebqavaju onako kako se upotrebqavaju, bez boje, mirisa i ukusa. Crkva je
narod Boìji, sve{tenstvo sa laicima, a dràva predstavqa skup gra|ana
koji nastawuju jedan konkretan prostor. ^lanovi Crkve su i politi~ke
vo|e tog prostora. Kako je, onda, mogu}e razlu~ivati Dràvu od Crkve?
O~igledno je da se mora povesti re~ o crkvenoj upravi i o gra|anskoj
upravi. Ali ove uprave su u svojoj biti razdvojene i wihove uloge su razlu
~ene i u zakonskom pogledu. No, uprkos razlikovawu ovih termina, mora da
postoji i me|usobno ispomagawe i tesna saradwa izme|u Crkve i dràve,
zato {to se obe bave narodom, no isto tako, zato {to su politi~ke vo|e
mahom ~lanovi Crkve, kao {to su crkveni poglavari gra|ani konkretne
dràve.
Uostalom, civilna uprava ima potrebu za crkvenom upravom i za ce
lokupnim obrednim i pastirskim ìvotom Crkve, zato {to ~ovek nije
ma{ina, nije robot; i on ho}e odgovore na egzistencijalna pitawa, kao
{to se i takozvanim socijalnim problemima ne moè pravilno pristupa
ti izvan teologije Crkve.
Prema tome, jasno je da, imaju}i u vidu ova ~etiri osnovna na~ela ko
ja danas preovladavaju, treba da delujemo hladne glave i trezveno, kako
bismo iznalazili zajedni~ke ta~ke izme|u ova ~etiri para, koja smo na
veli. Potrebno je da do|e do stvarala~kog i su{tinskog dijaloga izme|u
institucionalnih predstavnika dràve i Crkve, a ne do sukoba, koji }e
naneti zlo na{em narodu, a koji se isti~e po svom posebnom civilizacij
skom identitetu. U ove okvire treba smestiti i sve ono {to je u posledwe
vreme usledilo po pitawu li~nih karti.
Istorijat zakonodavnih regulativa, koje se odnose na

identifikaciona dokumenta, i odredbu o veroispovesti
S Obzirom na to da sam se ovih dana, kada mi je re~eno da treba da govo
rim o ovoj temi, nalazio u Americi, nisam bio u mogu}nosti da pregledam
izvornike i da steknem jasnu sliku o tome kada je ta~no i definitivno
ustanovqeno upisivawe veroispovesti u li~ne karte. No, pro~itao sam
ovih dana u dnevnim listovima neke informacije.
Prema ~lanku Nikosa Alivizata6), veroispovest je po~ela da se upi
suje u li~ne karte za vreme okupacije, a pravno je bila regulisana zako
nom 87/1945. Re~ito se kaè: Pre zakona 87/1945, koji je ustanovio weno
upisivawe, veroispovest nije postojala u li~nim dokumentima koja su
izdavale gra|anske gr~ke vlasti, ukqu~uju}i i crkvene, samo {to su vla
de pod okupacijom to nametale, o~igledno da bi razlikovale hri{}ane
od Jevreja. Dodu{e, pisac ~lanka pomiwe i vojna dokumenta svog oca, u
kojima se veroispovest nije morala navoditi.
Prema ~lanku Ka}e Makri7), upisivawe veroispovesti je postojalo
i ranije u drugim zvani~nim dokumentima. Ona pi{e: Veroispovest je
postojala i u li~nim kartama izdatim godine 1940 i postoji i daqe. Kako
kaù istori~ari, odrednica 'pravoslavni hri{}anin' postoji i u obi~nim
izvodima iz mati~nih kwiga, koje su gra|ani Gr~ke koristili za utvr|iva
we li~nog identiteta, ne{to malo posle po~etka dvadesetog veka. Li~ne
karte bile su ustanovqene 1945. Od tada, gradska àndarmerija obavezuje
svakog gra|anina da poseduje li~na dokumenta, dok je pojedina~no zapi
sivawe gra|ana od strane slu`be unutra{wih poslova sluìlo za svrhe
toga vremena.
Stanovi{te g. Nikosa Alivizata kasnije je oborio protoprezviter
Georgije Metalinos i g. Steqos Papatemelis, koji su pokazali javnosti
li~nu kartu iz godine 1923, u kojoj je veroispovest bila navedena.
Izgleda da je prijavqivawe veroispovesti, barem u izvodima iz mati~
nih kwiga, postojalo jo{ od ranije, te je na kraju u{lo i u li~ne karte, od
trenutka kada su se one po~ele izdavati. No, nema svrhe da ispitujemo raz
log zbog kojeg je dràva ukqu~ila upisivawe veroispovesti u li~na doku
menta. Bilo kako bilo, argument da je to sprovedeno kako bi se razlikovali
Grci i Jevreji nema mnogo osnovanih pretpostavki, zato {to Nemci nisu
hvatali samo Jevreje, ve} i gr~ke rodoqube, kao {to su se isto tako mnogi
Jevreji spasili zahvaquju}i borbi i samopo`rtvovanosti arhiepiskopa
Damaskina i drugih sve{tenika i laika, po svedop~ewu samih Jevreja.
5)Damjan
6)Dnevni
Katramadis: Kriti~ki prikaz Zakona 2472/97 (Sl. list 50, 10.04.1997, sveska
1, Za{tita lica od obrade li~nih podataka fototipska studija, str. 1).
7),
list , 29. 05. 2000. g.

17.05.2000. g.
390
391
Nalazim priliku ovde da istaknem jednu protivre~nu ~iwenicu. Za

{to smi Jevreji u Izraelu obavezuju svoje gra|ane da im se u li~nim
kartama navodi veroispovest kao posebno obele`je wihove osobenosti,
dok se u Gr~koj opredequju za uklawawe veroispovesti, iako imaju jasne
dokaze o tome da su im pravoslavni Grci u te{kim momentima pomogli?
Arhimandrit Georgije, iguman manastira Grigorijata na Svetoj Gori,
beleì: Zar nije neobja{wivo to {to Jevreji zahtevaju da se ne upisuje
veroispovest u li~ne karte, kada je u dràvi Izrael ovo upisivawe oba
vezno, i kada je zabraweno Jevrejima, koji su postali hri{}ani, da budu
i dràvqani Izraela?
Zatim, kada u izvesnom trenutku do|e do izglasavawa nekog zakona, ko
ji za sobom ima vi{egodi{wi istorijat, ne treba se obru{avati na wega
i ukidati ga upravo zato {to nekad nije postojao. Ovaj argument smatram
veoma sme{nim. Treba ispitivati svrhu i uzrok ustanovqewa zakona. Do
obru{avawa na zakon sigurno da je do{lo zato {to su neke stvari po~ele
da se preina~uju. Dok je u ranije vreme na{e svrstavawe u konkretnu cr
kvenu zajednicu bilo datost, mora biti da je sa hri{}anske i nacionalne
ta~ke gledi{ta do{lo do nekih promena.
Mislim da nije na korist daqe voditi razgovor o tome kada se po~elo
sa upisivawem veroispovesti u li~ne karte, ve} treba da pogledamo za
{to je bilo neophodno preduzeti takav korak, prvenstveno za na{e doba,
obzirom da je tako ne{to neophodno za iskazivawe na{eg posebnog civi
lizacijskog predawa, i s obzirom na ~iwenicu da po ovom pitawu ~inimo
mawinu u Evropskoj Uniji. Stoji ~iwenica da je velika rasprava po~ela
osamdesetih godina, pa }emo je analizirati.
Pitawe upisivawa ili ne veroispovesti u li~ne identifikacije no
vog tipa govori mnogo toga, zato {to se radi o vrhu ledenog brega, koji
se vidi.
Ako upisivawe veroispovesti u li~ne karte novog tipa, kako to neki
zagovaraju {to ja ne prihvatam, ali upotrebqavam wihov na~in razmi{qa
wa ako predstavqa izraz jednog naro~itog pogleda na svet, isto tako, ~ak
i vi{e, uklawawe veroispovesti iz novih li~nih karti, i argumenti koji
se koriste u tu svrhu, izraàvaju odre|enu ideologiju, koju moèmo locira
ti u doba prosvetiteqstva osamnaestog veka, i uo~iti u modernizmu koji
je usledio. Kako objasniti ~iwenicu da zagovara~i prosvetiteqstva, bilo
u teoriji ili u praksi, jesu za brisawe, i to bez dijaloga, veroispovesti
iz li~nih karti, u trenutku kada veroispovest nije samo jedna religijska
dimenzija, ve} na na{em prostoru predstavqa izraz civilizacijske oso
benosti, kojom treba, tim vi{e, da se ponosimo? Izraz 'narodna dràva'
jeste iskaz ovog mentaliteta, i to kad znamo da na pravoslavnom Istoku
nije postojala teokratija.
Istorijat zakon o li~nim kartama u posledwe vreme pobu|uje prili~

no pa`we i bilo bi dobro sastaviti jednu posebnu nau~nu monografiju
posve}enu ovoj temi, zato {to bi se tada mogli izvu}i zna~ajni zakqu~ci
kulturolo{ki, politi~ki, partijski itd. Ja sam u svom li~nom arhivu
sa~uvao mnoge ise~ke iz novina u proteklih dvadeset godina, posve}ene
ovom pitawu, u kojima se vidi kako su dve velike politi~ke stranke opo
zivale svoje predloge o upisivawu, odnosno neupisivawu veroispovesti
u li~ne karte, kao i izjave koje su s vremena na vreme davali razli~iti
glavni funkcioneri stranaka, a koje pruàju jasnu sliku. Da ne bi izgle
dalo da temi pristupam iz li~nog ugla, poku{avaju}i da izloìm poruzi
izvesne osobe, koje su u razli~ita vremena davale razli~ite izjave, shodno
tome koliko je u doti~no vreme i{lo na korist wihovoj stranci i wihovoj
politi~koj karijeri, presko~i}u analizirawe ovog pitawa.
No, ne moèmo prevideti ~iwenicu da su, generalno gledano, obe poli
ti~ke stranke s vremena na vreme donosile razli~ite odluke po pitawu
upisivawa veroispovesti. Preska~u}i pregr{t tekstova, hteo bih da pod
setim na jedan vrlo saèt i slikoviti ~lanak, koji je nedavno objavqen u
dnevnom listu 8), pod naslovom Istorijat li~nih karti
u Gr~koj, u kojem je dat prikaz celokupne problematike sa teì{tem na
periodi~nim izmenama mi{qewa politi~kih stranaka i javnih li~no
sti. Tu se jasno vidi kako bi jedna partija, dok se nalazila u opoziciji,
donela odluku u vezi izja{wavawa po pitawu veroispovesti razli~itu od
odluke zvani~ne Vlade, a kada bi ta ista partija postala Vlada, donosi
la bi druga~iju odluku, dok bi se prethodna Vlada, koja je sada opozicija,
tome protivila. îtava problematika oko zakona o li~nim kartama da
se sagledati i iz ~iwenice da se periodi~no izglasani zakoni uop{te ni
su primewivali, kao {to su se isto tako otkazivali konkursi, na koja su
se prijavqivala preduze}a, koja bi potom trebalo da preuzmu {tampawe
novih li~nih karti.
Priloì}u jedan mali karakteristi~ni odeqak iz ovog ~lanka:
Sve vlade, od godine 1985 i kasnije, i svi ministri unutra{wih po
slova tokom ovog velikog vremenskog perioda, bavili su se ovim pitawem,
ali re{ewe nikada nije izna|eno dok, iako su u vezi ove stvari bila iz
glasana tri zakona, nijedan od wih ne vaì.
Dràva je desetak puta preduzela da promeni zakonski okvir, i to
1985. godine i kasnije. Svi weni poku{aji nisu urodili plodom, po{to
su nai{li na negodovawa, prvenstveno od strane Crkve.
U~iniv{i kratak osvrt na ovaj vremenski period, predo~ava se ~itav
niz protivure~nosti, kada je re~ i o Crkvi i o gra|anima. Primera radi:
8)Panos
Sakos, 19. 05. 2000. g.
392
393
godine 1993. Crkva je odbacivala da se po slobodnoj voqi gra|ana vr{i

upisivawe veroispovesti, a danas izgleda da to èli. Godine 1986. par
lamentarna ve}ina PASOKa izglasala je zakon koji je i{ao u prilog
slobodnom izja{wavawu gra|anina, dok se 1993, kada je PASOK bio u
opoziciji, suprotstavio amandmanu tada{we Vlade, koji je i{ao u prilog
izja{wavawa gra|anina, zato {to je PASOK tada traìo obavezno upi
sivawe. Godine 1991. PASOK je glasao protiv zakona Nove demokratije,
koji je odre|ivao obavezno upisivawe... Dakle, vrzino kolo.
U daqem tekstu navode se imena, stavovi i aktivnosti raznih politi
~ara. [to se ti~e onoga {to pi{e o protivre~nosti u Crkvi, to je neta~
no prikazano, zato {to je Crkva, od trenutka kada je iskrslo ovo pitawe,
zagovarala obavezno upisivawe veroispovesti, ~uvaju}i pak kao rezervno
re{ewe voqno upisivawe. Ovako, uostalom, zagovara i danas. No, sav ostali
materijal, koji nudi ovaj ~lanak, zna~ajan je, zato {to prikazuje pritiske,
koje su na svaku Vladu vr{ili drugi faktori, u korist brisawa stavke
'veroispovest', kao i sna`na reagovawa naroda, koji nije bio sastavqen sa
mo od vernika, ve} i ostalih koji su bili protiv uvo|ewa jedinstvenog
mati~nog brojnog koda (JMBK), koji je trebalo da utre put elektronskim
li~nim kartama, i shodno tome elektronskim dosijeima.
No, generalno posmatrano, treba primetiti da se legislativna isto
rija zakona u vezi sa ispisivawem verske opredeqenosti u li~nim karta
ma konkretizuje tokom godina 1986 i 1991. Rezimira}emo ove dve godine
i sve ono {to se dogodilo u tim periodima, zajedno sa zakonom 2472 iz
godine 1997.
Godine 1986 Skup{tina je izglasala zakon 1599, koji se zvao Odnosi
dràvagra|anin, ustanovqewe novog tipa identifikacija i druge odred
be, koji ~lanom 2 ustanovquje jedinstveni mati~ni brojni kod (J.M.B.K.),
koji bi trebalo da podrazumeva broj izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
umrlih i ven~anih, broj li~ne karte, glasa~ke kwiìce i paso{a, broj
zdravstvene kwiìce, poreski broj, broj voza~ke dozvole, vojni registarski
broj, broj op{tinskog dosijea i broj sa bira~kog spiska. Isto tako, ~la
nom 3 ustanovquju se podaci koji su ukqu~eni u li~ne karte, me|u kojima
je i veroispovest, i, dok su se svi ostali podaci smatrali obaveznim, za
veroispovest se gra|anin dobrovoqno izja{wava. Konkretno, zakon kaè:
Podaci koji se navode u li~noj karti, u skladu sa prethodnim paragrafom,
obavezno se zavode, osim podatka o veroispovesti. Ovaj podatak }e biti
zaveden ukoliko zainteresovana strana to traì. Ovo zna~i da je zakonom
uspostavqeno slobodno izja{wavawe po pitawu upisivawa veroispovesti.
No, izglasavawe ovog zakona prouzrokovalo je mnoge reakcije u narodu,
kada je re~ i o veroispovesti i o jedinstvenom mati~nom brojnom kodu
(JMBK), koji je trebalo da donese takozvane elektronske li~ne karte,
{to bi za rezultat imalo takozvane elektronske dosijee, ali i zato {to

je postojala mogu}nost da se JMBKom zapisuje i apokalipti~ki broj
666. No, poznato je da JMBK predstavqa elektronski broj, obzirom da ga
o~itava elektronski aparat.
Godine 1991, tada{wa Vlada odlu~ila je da izglasa amandman na Zakon
1599/86. Potreba za izglasavawem amandmana ukazala se zbog sveop{tih
reakcija naroda. Re~it je sadràj izlagawa, koje prati nacrt zakona. Iz
me|u ostalog navodi se i slede}e:
Odredbama ~lanova od 1 do 5 zakona 1599/1986 ustanovqen je novi tip
li~nih karti i jedinstveni mati~ni brojni kod (JMBK) za svakog gra|a
nina Gr~ke. Gore pomenute odredbe, iako je pro{lo pet godina od wihovog
vaèwa, nije bilo mogu}e primeniti, ~emu je uzrok, kako ~iwenica da su
se u praksi pojavile ozbiqne pote{ko}e, tako i ~iwenica da je do{lo
do skoro sveop{te reakcije naroda zbog jedinstvenog mati~nog brojnog
koda, koji je ustanovqen. Danas pak, kada li~ne karte sluè i kao putne
isprave za zemqe ~lanice EU, potreba za wihovim obnavqawem postala
je imperativ, kako bi li~ne karte bile reprezentativnije, lak{e za kori
{}ewe, izdr`qivije i osigurane neophodnom za{titom od eventualnih
modifikacija falsifikovawa itd. Ovim nacrtom zakona mewaju se i
poboq{avaju gore pomenute odredbe, u ciqu pojednostavqewa neophodnih
procedura i time boqeg usluìvawa obveznika. Uz to, a u ciqu za{tite
gr~kih gra|ana, od bilo kakve obrade wihovih li~nih podataka elektron
skim putem, ukida se jedinstveni mati~ni brojni kod.
Zakonom 1988/191 pod nazivom Izmene odredbi z. 1599/1986 ukida se
~lan iz prethodnog zakona koji ustanovquje jedinstveni mati~ni brojni
kod, odnosno novi zakon je u su{tini ukidao elektronske li~ne karte, a
istovremeno ustanovqavao obavezno zavo|ewe veroispovesti. Istovreme
no se ovla{}uje Ministarstvo unutra{wih poslova da odlukom na nivou
ministarstva odredi tip i predispozicije li~ne karte, kao i vremenski
rok vaèwa iste, koji ne sme da bude kra}i od deset godina.
U nastavku, odlukom br. 21385/11246 ministra Unutra{wih poslova
od 12. 07. 1992, odre|uju se tip i specifikacije li~ne karte. Izme|u osta
log, ono {to ~udi jeste to {to se odre|uje da li~na karta ima specijal
nu belu traku {irine 16 milimetara u dowem delu predwe strane, koja je
predodre|ena da sluì za opti~ko o~itavawe na aparatu; Tako|e, li~na
karta sadrì rasuta sigurnosna vlakna, nevidqiva pri obi~noj svetlo
sti i vidqiva pri ultraqubi~astom zra~ewu tirkiznoùte boje, kao i
to da li~na karta treba da ima razne ukrasne linije.
Zna~ajno je to da, dok je zakon 1988/1991, koji je izvr{io izmene u za
konu 1599/1986, ukidao JMBK, {to zna~i da je ukidao elektronske li~ne
karte, obzirom da bi jedinstveni mati~ni brojni kod, koji bi trebalo da
394
395
o~itava elektronski aparat, imao elektronske karakteristike, odluka

ministarstva u su{tini ga vra}a. Sa pravne ta~ke gledi{ta stvara se
problem, zato {to nije mogu}e da odluka ministarstva prelazi granice
sopstvenih ovla{}ewa, ure|ene zakonom.
Naravno, ni ovaj zakon nije bio primewen, ve} su, kako smo prethodno
rekli, ulagani napori da se iznova izmeni, kada je re~ o upisivawu vero
ispovesti.
Po~etkom godine 1993 govorilo se o promeni navo|ewa veroispovesti
u novim identifikacijama, koje je trebalo {tampati. Upravo tada, Sveti
Sinod Gr~ke Crkve izdao je pod br. 2548/01.04.1993 Poslanicu pravoslav
nom gr~kom narodu, koja je bila pro~itana u svetim hramovima na Nedequ
Cveti te godine, a koja zasluùje svaku pa`wu. Sadrì mnogo zanimqivih
podataka, ali ovde, zbog ograni~enog prostora, zadovoqi}u se prikazom
najglavnijih mesta.
Na po~etku se nagla{ava da napori, koji se vezuju za brisawe upisivawa
veroispovesti proisti~u iz ludila svakojakih unutra{wih i spoqa{wih
neprijateqa na{ega naroda, iz raznih krugova ~iji se centri upravqa
wa nalaze u mo}nim grupacijama nehri{}ana i nepravoslavnih hri{}ana
Evrope i Amerike. Nagla{ava se da osobenost pravoslavnog gra|anina
ne zavisi od upisivawa veroispovesti u wegovu li~nu ispravu, no to je va
`no za o~uvawe gr~kopravoslavnog predawa. I to je neophodno, zato {to
svi ti krugovi trube da Grci nisu u nacionalnom i verskom smislu ~ist
i homogen narod, nego da Gr~ku nastawuju stanovnici razli~itih nacio
nalnih mawina, ~ime daju oru`je da u budu}nosti do|e do separatizma,
opet saglasno onome {to defini{e sporazum iz Mastrihta. U poslanici
Svetog Sinoda podvla~i se da je Vlada ustuknula pred pritiscima koje
su vr{ile pomenute mo}ne grupacije i zato je odobrila slobodno upisi
vawe veroispovesti u nove li~ne karte, koje su u izradi. Tako|e, govori
se i o ko{marnoj pretwi koja se krije u elektronskim li~nim kartama,
pretwi od stvarawa tajnih dosijea za Grke. Sveti Sinod je pozivao gr~ki
narod, sa jedne strane da interveni{e kako bi se obustavile promene koje
se poduzimaju, sa druge strane da Grci hri{}ani upisuju svoju veroispo
vest, naravno, ako se postavi takvo pitawe.
Nekoliko meseci kasnije vo|ena je re~ oko poni{tavawa veroispove
sti u li~nim kartama; zato je Sveti Sinod izdao pod br. 2551/16.06.1993
Poslanicu u kojoj se navodi da se izmene, koje se poduzimaju u ciqu potpu
nog brisawa veroispovesti, vr{e pod pritiskom stranih ~inioca i da
Crkva ne}e dozvoliti da ova sprega (misli se izme|u Pravoslavqa i Jeli
nizma) postane `rtveno jagwe tu|ih interesa, te u nastavku poziva gr~ku
dràvu da ne poùri sa izdavawem li~nih karti novog tipa, popu{taju}i
pred stranim pritiscima. Ovaj svoj stav Crkva temeqi na ~iwenici da
se dovodi u pitawe neuni{tiva veza izme|u Jelinizma i Pravoslavqa, da

se bruka pravoslavna crkvenost gr~kog naroda, i da iz magnetne trake
vreba opasnost ukidawa individualne slobode gra|anina i opasnost od
uvrede wegove li~nosti.
Po~etkom godine 1997, parlamentu je podnet predlog zakona o za{titi
li~nih podataka gra|anina. Ovaj potez bio je povod koji je uzrujao veliki
deo pravoslavnog stanovni{tva, kako po pitawu elektronskog pravqewa
dosijea, tako i zbog apokalipti~kog broja 666. Sveti Sinod je pod br.
2626/07.04.1997 izdao Poslanicu, u kojoj je izloìo svoje stavove u vezi ova
dva pitawa, to jest o elektronskom vo|ewu dosijea i o apokalipti~kom
broju 666. Naravno, ova Poslanica nije se odnosila na li~ne karte, ali,
kako se kasnije pokazalo, dràva je svim srcem i svom ùdwom èlela da
poveè ove dve stvari.
I, po{to se pra{ina i daqe dizala, odlukom visokopreosve}enih
mitropolita osnovana je posebna komisija, koja je prou~avala pitawe
[engenskog sporazuma i srodne teme, te je u nastavku Sveti Sinod izdao
Poslanicu pod br. 2641/09.02.1998, u kojoj, pored ostalih pitawa, govori
i o pitawu li~nih karti. Ja bih se ovde osvrnuo samo na pitawe koje nas
ovde zaokupqa. Na jednom mestu kaè se:
No, ovaj Sporazum ([engenski) neposredno se vezuje i za izdavawe
novih elektronskih li~nih karti i u wima upotrebu broja 666, koji
predstavqa broj imena antihrista, saglasno bogonadahnutom tekstu
Otkrivewa, a ne neki slu~ajni broj... Prema tome, ako i ukoliko nove
li~ne karte imaju da koriste kao kodni broj ozlogla{en i nikako pri
hvatqiv broj 666, pomo}u kojeg bi ih elektronski aparati o~itavali,
tada Sveti Sinod, smatraju}i da se radi o kr{ewu slobode savesti
pravoslavnih vernika, predlaè vernicima da ne prihvate nove li~ne
karte. U ovom slu~aju, Vlada je du`na da ove vernike smatra gra|anima
koji jasno izraàvaju svoju svest i svesnost, te da na drugi na~in reguli
{e wihov odnos prema dràvi.
Sigurno je da se stalno revnovawe Crkve nastavqa od tada pa sve do
danas, kako }emo i videti u nastavku na{eg izlagawa, zato {to }e od ta
da razli~ite strukture nastojati da promene postoje}i zakonski okvir i
da izbri{u veroispovest iz li~nih karti, kao i da ozvani~e elektronske
dosijee.
U ovom malom istorijskom osvrtu od godine 1986. do 1998, vidi se kako
Crkva budno motri pitawe izdavawa identifikacionih dokumenata, kako
}emo to videti u nastavku, i kako je usredsredila svoju pa`wu na ~etiri
osnovna elementa. Prvi je navo|ewe veroispovesti, drugi apokalipti~ki
broj 666, tre}i jedinstveni mati~ni brojni kod (JMBK) i ~etvrti elek
tronske li~ne karte. Pogleda}emo podrobnije ova ~etiri elementa.
396
397
a) Kada je re~ o navo|ewu veroispovesti, moèmo re}i slede}e:

Prvo, Crkva se nalazi pred tri mogu}nosti, vezane za ispisivawe ili
ne veroispovesti u nove li~ne karte, kako sam to predstavio u svom izla
gawu o li~nim kartama posebnoj Sinodskoj komisiji:
Obavezno upisivawe veroispovesti. Razlog za je to {to tako ne{to
predvi|a vaè}i zakon o li~nim kartama. Po re~ima g. Anastasija Mari
nosa ispisivawe veroispovesti u li~ne karte nikako nije u opre~nosti
sa Ustavom; naprotiv, zabrana wenog ispisivawa povre|uje individualno
pravo verske slobode. Gospodin Kripas, tako|e, koji je nedavno dao svo
je mi{qewe o ovome, tvrdi da ispisivawe veroispovesti u aktuelnim
identifikacionim kwiìcama ne povla~i za sobom obznawivawe veroi
spovesti tre}im licima, te sledstveno tome ne kr{i versku slobodu.
Razlog protiv je taj {to }e razli~ite nevladine organizacije di}i po
novinama veliku graju.
Navo|ewe veroispovesti, ali da se weno upisivawe vr{i saglasno sa
voqom gra|anina. Razlog za jeste o~uvawe slobode li~nosti i to {to ne
}e biti mnogo protesta. Razlog protiv jeste to {to }e se dati druga~ije
tuma~ewe, odnosno to da su pravoslavni hri{}ani samo oni koji budu za
traìli upisivawe veroispovesti, u kom slu~aju Crkva }e prestati da se
smatra ve}inskom verom, sa gledi{ta savremene pravne nauke, jer je ~ini
nadmo}na ve}ina stanovnika Gr~ke.
Nepostojawe navo|ewa veroispovesti u li~nim dokumentima. Razlog
za jeste to {to }e Crkva izbe}i da se ne smatra ve}inskom verom. Razlog
protiv jeste to {to }e se pokazati da Crkva prihvata ovakav stav, kao
prelazno re{ewe i pod pritiskom izvesnih jevrejskih organizacija i da
ona sama, svojom odlukom, doprinosi obezli~ewu na{eg naroda.
Li~no sam bio mi{qewa da u ovoj fazi treba da ostanemo na stano
vi{tu obaveznog upisivawa veroispovesti za sve gra|ane Gr~ke, kako
to nalaè vaè}i zakon, i u nastavku, srazmerno razvojnom toku stvari,
moèmo sti}i i do alternativnog re{ewa upisivawa veroispovesti po
slobodnoj voqi.
Crkva je ostala ~vrsta i nepokolebqiva u svojoj odluci, od dana kada
se postavilo pitawe upisivawa veroispovesti u li~ne karte, odnosno bi
la je za obavezno upisivawe veroispovesti, zbog osobenosti koje karakte
ri{u na{u dràvu, i sigurno da je uz asistirawe mogla posti}i i voqno
upisivawe veroispovesti. Ovo je Crkva i iskazala u svojoj poslanici pod
br. 2548/01.04.1993. Upravo ovo je i nedavno ~inila svojim izjavama. Dakle,
Crkva se nije udaqila od svog po~etnog gledi{ta.
Sigurno je, naime, da su za ovakvo gledi{te Crkve zaslu`ni mnogi
~inioci, no zadovoqi}u se ograni~enim vremenom koje mi je na raspolaga
wu, da iznesem najva`nije od wih.
Prvo Sveti Sinod izraàva uverewa i stavove nadmo}ne ve}ine gr~

koga naroda, oli~ene u glasawima, tekstovima, sakupqawu potpisa. Pasti
ri Crkve su u poloàju da znaju da ve}ina gr~koga naroda èli da ~uva svoje
predawe i da ima odnos sa Crkvom. Po pitawu upisivawa veroispovesti,
narod je protiv brisawa stavke veroispovesti iz li~nih dokumenata. Ako
postoji i druga~ije mi{qewe, jedini izlaz je referendum. Iz ovog razloga
Crkva ne èli da izda veru, predawe i narodno poverewe u pastire.
Drugo Sveti Sinod se zanima, kako je to oduvek i ~inio, za o~uvawe
osobenosti i svojevrsnosti gr~kopravoslavnog predawa, i to posebno sa
da kada na evropskom prostoru, sa jedne strane pravoslavci predstavqaju
mawinu u odnosu na mno{tvo Evropqana koji pripadaju Katoli~koj crkvi
i protestantskim veroispovestima, a sa druge ne èli da izda o~ekivawa
mnogih Evropqana koji zagledaju i tragaju za lepotom Predawa, onakvim
kakvim ga izraàva Pravoslavna Crkva. Za nas Grke li~na karta nije samo
jedan javni dokument, ve} dokument koji iskazuje identitet na{eg roda.
Tre}e obavezno upisivawe veroispovesti pokriva vaè}i zakonski
okvir o li~nim kartama, tako da voqno upisivawe veroispovesti, koje Cr
kva moè da prihvati kao drugo re{ewe, ili ~ak potpuno brisawe, {to
zagovara dràva, treba da se sprovede uz zakonsku regulativu u skup{tini,
zato {to je nemogu}e prenebregavati na{e demokratsko ure|ewe, preska
kati na{ parlament, koji predstavqa stvarno zakonodavno telo i naravno
da ~lanovi parlamenta treba da preuzmu odgovornost po ovom ozbiqnom
pitawu. Isto tako, voqno upisivawe veroispovesti zasnovano je na ~lanu
13 Ustava, koji govori o po{tovawu verske slobode, koja sloboda, kako je
tvrdio g. Anastasije Marinos, podpredsednik Dràvnog Saveta i speci
jalni nau~ni savetnik Svetog Sinoda, izraàva se negativno i pozitivno,
odnosno zahteva se po{tovawe slobode ~oveka koji ne èli da prijavi svoju
veroispovest i slobode ~oveka koji èli da je prijavi.
êtvrto Crkva smatra da se, makar i voqno upisivawe veroispovesti,
ne vr{i u ciqu obrade podataka, {to moè da predstavqa pretwu za one
koji prijavquju veroispovest, ve} se vr{i iz statisti~kih razloga, koje
predvi|a i zakon 2472/97 O za{titi podataka li~nog karaktera, a vr{i
se u ciqu obave{tavawa dràve. Uostalom, celokupna vaè}a praksa govo
ri u prilog upisivawa veroispovesti u javne dokumente, kako to na primer
rade muslimani, kako bi se wihova deca upisivala na Univerzitete; kako
to vaì za jehoviste koji, iz razloga prigovora savesti ne nose oru`je, te
da bi zakon bio blagonaklon prema wima i to uz nov~anu nagradu po
pitawu regrutacije, a da se tako ne{to ne smatra osetqivim podatkom;
kako to vaì za razli~ite protestantske veroispovesti ne bi li dobili
dozvolu za osnivawe ku}a za molitve itd.
398
399
Peto Zakon 2472/97, koji se plasira kao noviji zakon o po{tovawu

verskih ube|ewa, ne moè da zameni vaè}i zakonski okvir o li~nim kar
tama. To je jedan op{ti zakon, kako smatra g. Anastasije Marinos, koji
se ti~e obrade osetqivih li~nih podataka i ne moè se smatrati da on
mewa i zamewuje poseban zakon o li~nim kartama. Isto tako, poznato je
da ovaj zakon ne {titi samo li~ne podatke takozvanog subjekta, ve} po
prvi put na legitiman na~in otvara mogu}nost i daje dozvolu da se oni
obra|uju, omogu}uje protok ovih podataka preko dràvnih granica, makar
i sa izuzecima, koji su pak uop{teni i ponekad nejasni, posebno kada se
navode razlozi nacionalne bezbednosti.
[esto Uredba Slu`be za li~ne podatke o gra|anima u zakonskom smi
slu je lo{a, kako je to analizirao predsednik op{tinskog suda g. Georgije
Apostolakis. I ina~e, nije mogu}e da jedna odluka, bilo ona poticala i od
formalno nezavisne slu`be, zamewuje zakon koji je parlament izglasao, i
da predstavqa, u demokratskim zajednicama, obavezno zakonodavno telo.
Sedmo ne postoji nikakav predlog od organa Evropske Unije, koji bi
govorio o brisawu veroispovesti iz li~nih karata, zato {to tako ne{to
predstavqa ekskluzivno pravo vlade svake zemqe ponaosob. Ovde samo da
podsetim na ugovor iz Mastrihta, koji govori o po{tovawu kulturne oso
benosti svake dràve, na Amsterdamski ugovor, po kojem Evropska Unija
po{tuje ure|ewe Crkava i verskih organizacija ili zajednica, koje ove
predo~uju svojim ~lanovima, kao {to isto tako postoji i poseban odgovor
Evropskog parlamenta na konkretno pitawe gr~kog evropskog poslanika
g. Papajanakisa.
No, na ovo mesto }emo se osvrnuti podrobnije u nastavku izlagawa,
gde }e biti re~i o veroispovesti u li~nim kartama, posmatrano iz ugla
evropskog prava.
Osmo Praksa, koja tolike decenije preovla|uje u Grkoj, pokazuje da
je bilo dijaloga i po ovom pitawu. Razli~ite vlade su razgovarale o tome,
a jedan ministar posetio je Sveti Sinod, kako bi razgovarali o navo|e
wu veroispovesti u li~nim kartama; zatim, neki ~lanovi Vlade davali
su obe}awe da }e do}i i do pismenog i do usmenog dijaloga, i podsetimo
na dokument pod br. 1716/11.05.1999, ministra Unutra{wih poslova g|e
Vasiliki Papandreu, gde je pisalo: U svakom slu~aju, Ministarstvo }e
uzeti u obzir va{e stavove, kada se bude po~elo sa procedurom izdavawa
novih li~nih karata, koja je sada obustavqena zbog otkazivawa konkursa
za tender, a wihovo izdavawe od strane Ministarstva unutra{wih po
slova pomereno je na{om odlukom. I drugi ~lanovi su obe}avali dijalog
sa Crkvom po ovom pitawu, kako bi preovladala klima dogovora i o~uvala
se povezanost dru{tvenog tkiva. Upravo ovako ne{to Crkva je o~ekivala,
kako bi predstavila svoje stavove izraàvaju}i, kako sam prethodno rekao,
zabrinutost organizacija, tela i pojedinaca, koja je bila izraèna prili

kom glasawa, sakupqawem potpisa i u zna~ajnim tekstovima.
Deveto Crkva zagovara, makar i po slobodnoj voqi, upisivawe vero
ispovesti, zato {to su se povremeno pred licem javnosti pojavqivali tek
stovi koji su govorili o tome da dràva trpi pritiske od strane stranih
centara vlasti i drugih ~inilaca, samo da bi se i{lo u pravcu poni{te
wa veroispovesti iz li~nih karti u iskqu~ivo tu|inske svrhe. Zbog ovog
razloga Crkva èli da podrì vladu u wenoj borbi da ona ostane Vlada
Gr~ke, pa ~ak i da joj da argumente koji bi mogli da posluè kao sredstva
u suo~avawu sa pritiscima stranih ~inilaca.
Drugo pitawe koje otvaraju li~ne karte jeste apokalipti~ki broj
666. Mnogo toga je pisano o ovoj temi, ali je izvesno da ne postoji nijedan
razlog zbog kojeg bi se ovim vre|ali hri{}anski vernici na ovom mestu,
s obzirom da postoje bezbrojne mogu}nosti kori{}ewa raznih brojeva, te
sledstveno tome vlada ne treba i ne moè da pristane na upisivawe ovog
broja. Ako Vlada ostane pri svome, oja~a}e stavove po kojima uistinu po
stoje razli~iti centri koji èle da izazovu, isprovociraju pravoslavne
hri{}ane, ili u najmawu ruku da reakcijama, do kojih }e do}i, dokaù da
je na{a zemqa fundamentalisti~ka. Zbog ovog razloga, dràva treba i
u ovoj ta~ki da pripazi, a kako to uobli~ava u svom dokumentu ministar
unutra{wih poslova g|a Vasiliki Papandreu, govore}i da identifika
cione karte ne}e do}i u sukob sa verskim ose}awem gr~kih gra|ana.
Tre}e pitawe, koje otvaraju li~ne karte, sigurno da je upotreba je
dinstvenog mati~nog brojnog koda (JMBK). Poznato je da je zakon 1988/91
ukinuo JMBK iz li~nih karti, nakon masovnih reagovawa ve}ine gr~kog
naroda, do kojih je do{lo ne samo iz verskih razloga, ve} i iz razloga
po{tovawa slobode i izbegavawa elektronskog vo|ewa dosijea. Naravno,
odlukom ministra u Sl. listu pod br. 21358/11246/12.07.1992 determini
{e se bela traka za opti~ko mehani~ko i{~itavawe, koja }e nositi i
jedan jedinstveni broj, ali tako ne{to je neprihvatqivo sa vi{e strana.
I ova ta~ka je va`na, {to se vidi i u zakonodavstvima evropskih naroda.
Naprimer, pomenu}u da se u portugalskom Ustavu izri~no zabrawuje upo
treba JMBKa. Za{to da tako ne{to ne u~ini i na{a zemqa?
êtvrto pitawe koje se neposredno vezuje za li~ne karte i predstavqa
nastavak prethodnog, jesu takozvane elektronske li~ne karte. Uostalom,
JMBK nije neki prost broj, ve} elektronski, zato {to se wegovo o~ita
vawe vr{i elektronskim putem. Ako govorimo o elektronskim li~nim
kartama, moèmo re}i slede}e:
Razvoj informatike povezuje na{ ìvot sa elektronskim ra~unari
ma. Niko ne moè da porekne upotrebu elektronskih ra~unara. Kako god
da je, svi ih mi koristimo u na{em svakodnevnom ìvotu. No, ne moè se
400
401
prenebregnuti ~iwenica da savremena tehnologija otvara mogu}nost auto

matskom uno{ewu podataka u elektronske ra~unare, {to ima za rezultat
ugroàvawe li~ne slobode svakog ~oveka. Ne radi se samo o razlikovawu
osumwi~enih od neosumwi~enih, ve} o vo|ewu dosijea svih qudi, na svim
nivoima wihovog li~nog ìvota, to jest o zavo|ewu wihovih politi~kih
i verskih ube|ewa, qubavnog ìvota, stavova po razli~itim pitawima,
porodi~nog stawa itd.
Kako se da primetiti, automatsko sabirawe podataka moè se
ostvarivati na prvenstveno ~etiri na~ina:
a) Elektronskim zapisivawem uz pomo} mikro-~ipova (pametne kar
te, smart cards)
b) Magnetskim zapisivawem (magnetne karte)
v) Linijskim kodom (barcode)
g) Opti~kim prepoznavawem karaktera (OCR)9).
Hteo bih da napravim neke primedbe, vezane za ova ~etiri na~ina za
pisivawa informacija:
Bar kod ima poznate probleme, koji su uo~eni jo{ od pre nekoliko
godina, obzirom da je vezan za apokalipti~ki broj 666 i vre|a savest
hri{}anskih vernika.
Potom, ma{inski zapis, koji se odvija preko magnetnih traka; iako
izgleda da one ne daju elektronske informacije, ipak mi ne poznajemo wi
hovu potpunu funkciju. Naime, tehni~ari koje sam pitao rekli su mi da
}e sigurno postojati neki broj, ali ne znaju sa ~im }e se poklapati wegova
vrednost i na koje }e informacije ukazivati pojedina~ni elementi broja.
Ista stvar }e vaìti i za kodirana latini~na slova. Sve ovo potvr|uje i
~iwenica da se ni{ta ne}e mo}i o~itavati golim okom, ve} }e za o~ita
vawe biti potreban poseban aparat.
Problematiku ovog pitawa stvaraju i takozvane pametne karte, koje
se smatraju elektronskim kartama prvog reda. Napisano je mnogo vrednih
tekstova vezanih za ove elektronske karte i, kako se ~ini, one predstavqaju
prvi slede}i stadijum kroz koji }e pro}i li~ne karte. Danas se vodi re~
samo o naro~itoj traci za ma{insko opti~ko o~itavawe, ali, ne do|e
li do ozbiqnih reagovawa, dràva lako moè da pre|e u izdavawe vrsnih
elektronskih li~nih dokumenata po sistemu mikro~ipa, {to }e imati za
posledicu op{te i obavezno elektronsko vo|ewe dosijea gra|ana.
Umesto da ovde priloìm tekstove koji su objavqeni i koji operi{u
tehni~kom i nau~nom terminologijom, hteo bih da vam predstavim jedan
prost, ali krajwe zadivquju}i ~lanak, koji neverovatno rasvetquje na{u

temu, a koji je skoro izdao dnevni list , od 27. maja 2000. g.
U ovom ~lanku g. Dodopulosa, izme|u ostalog pi{e:
Pametna elektronska karta predstavqa ìvi spoj, koji se odigra
va u dva smera, izme|u wenog vlasnika i bilo kog javnog ili drugog tela,
koje poèli ili da upije wene podatke, ili uvede nove u wenu memoriju
putem aparata za o~itavawe, {to }e predstavqati prvi preduslov za
sve radwe i u mnogome }e ih, naravno, olak{avati.
Jedna pametna karta moè da ima tri tipa memorije razdvojenih
funkcija, od kojih mnoge nisu dostupne wenom vlasniku.
A. Mrtva memorija (ROM). Podaci koje ona sadrì tu su deponovani
pri wenoj izradi i ne mogu se mewati.
B. iva memorija (RAM). To je memorija koja ~uva podatke samo dok
je karta u kontaktu sa aparatom za o~itavawe.
V. Mrtva programirana memorija (EPROM). To je memorija ~iji se sa
dràj moè mewati i sadrì funkcionalni sistem karte.
Posledwa memorija (EPROM) deli se na tri mawe zone:
otvorenu zonu, koja sadrì podatke koje svako od nas moè da vidi
(ime vlasnika, adresa),
radnu zonu, ~iji pristup kontroli{e mikroprocesor i moè da
sadrì li~ne podatke svake vrste vlasnika karte, wegove ekonomske
transakcije, zdravstvene podatke, krivi~ni dosije, genetske informa
cije, pojedinosti u vezi wegovih transakcija sa raznim slu`bama, ili,
~ega se tako|e pla{e weni protivnici, ~ak i podatke iz oblasti ideo
lo{kih ili drugih uverewa,
skrivenu zonu, koja je poverqiva i koju kontroli{e ~itav niz bez
bednosnih uputstava, sadrànih u mikroprocesoru, a koja nisu dostupna
wenom vlasniku.
Ukupna veli~ina mrtve programirane zone mikroprocesora kod do
ti~ne karte veoma je velika 16000 otkucaja.
Svaka re~ predstavqa jedan otkucaj. Tako, ako se hipoteti~ni
vlasnik jedne elektronske karte zove 'George Orwell', u karti ostaje me
sta za 15.988 otkucaja, gde mogu da stanu druge informacije. Ova karta
se moè i {iriti, tako da je u stvari re~ o pravom vo|ewu dosijea.
No, jedan ovakav dosije predstavqa}e lak plen za elektronsku pirate
riju, a da ne govorimo o elektronskim teroristima koji su u pro{losti
razbili sisteme velikih kompanija i banaka.
[ematski, postoje tri vrste funkcija ovog mehanizma:
Upis podataka u memoriju;
Prenos, koji se vr{i na razli~ite na~ine, na terminale ili apa
rate za o~itavawe;
9)O.
Janis Zotos, stare{ina Sabornog hrama Mitropolije Stage i Meteora, tekst sa

temom: Savremena tehnologija.
402
403
Obrada podataka koju vr{e ra~unari koji o~itavaju memoriju.

Zone koje se ne vide, a sadrè podatke o vlasniku, stvaraju tehni~
ke mogu}nosti za upisivawe podataka i informacija, o kojima vlasnik
ne zna ni{ta.
predstavqa javni dokument, u koji se ne moè upisivati veroispovest?

Isto tako, za{to se ostavqa da se podrazumeva da u javnim dokumentima
ne treba navoditi veroispovest, kojoj pripada svaki gra|anin?
Ovakvom problematikom moè da se pozabavi Crkva, a ne dràva.
Ovo zato, {to je poznato da svaka dràva ima mogu}nost, ali i obavezu
da zapisuje veroispovest svakog svog gra|anina, sa jedne strane iz sta
tisti~kih razloga, a u na{oj dràvi i iz nacionalnih, a sa druge da
bi se sama dràva {titila od verskih zajednica koje deluju kao sekte
i ugwetavaju qudsku li~nost. Zatim, obzirom da postoje javni dokumen
ti, u kojima se navodi veroispovest (kako se to izja{wavaju muslimani,
prilikom upisivawa na fakultete, protestanti radi dobijawa dozvole
za postojawe domova za molitvu, itd.), mi kad se koristimo argumentom
da u li~nu kartu, koja jeste javni dokument, ne treba upisivati veroispo
vest, u opasnosti smo da nam se svi ostali javni dokumenti ne smatraju
javnim dokumentima.
Pitawa ima mnogo: za{to se u posledwe vreme koristi ovaj puki argu
ment i dolazi do ovakve promene? [ta je to doprinelo ovakvom zaokretu,
i to bez dijaloga, koji je nezaobilazan u demokratskim dru{tvima?
Mi{qewa sam da, da je bilo dijaloga izme|u dràve i crkvene uprave,
sigurno da bi se na{lo pravo re{ewe, koje bi izraàvalo zajedni~ko mi
{qewe, bez ustupawa u bitnim ta~kama vere, i bio bi o~uvan dru{tveni
mir. U poloàju sam, pak, da imam prava znawa o tome da su se ~esto ~uli
mnogi ozbiqni glasovi i od strane ~lanova Crkve o pravim re{ewima,
kojima bi i dràva bila zadovoqna, i Crkva bi imala da kaè mnogo toga
u prilog, izbegavaju}i pijetisti~ka gledi{ta.
Na kraju, verujem, i nije sad vreme da podrobnije o tome govorim, da
su postojali i drugi na~ini za razre{ewe ove stvari, bez talasawa, koje
nikome ne ide na korist, osim u slu~aju da se teìlo svoj ovoj ve{ta~ki
izazvanoj graji iz politi~kih partijskih razloga, u {ta ne èlim da
poverujem.
2. Ovakvo gledi{te prati slede}e stanovi{te, po kojem je dràva ta
koja ure|uje sva pitawa, koja se ti~u gra|ana i sledstveno tome, tip izdava
wa li~nih karata iskqu~iva je stvar dràve i nijednog drugog organizma,
pa naravno ni Crkve.
I ovo gledi{te, iako sadrì vidne elemente istine, fragmentarno
je i u kona~noj analizi opasno po demokratiju. Ovu tvrdwu podupiru dva
razloga.
Prvi je taj da nije mogu}e Crkvu shvatiti kao neki antropocentri~ni
organizam ili kakvu crkvenoadministrativnu slu`bu, kada je ona skup
sve{tenstva i laika, koji ~ine narod Boìji. Crkva izraàva i obelo
dawuje vekovno predawe ovih prostora, ne previ|aju}i, naravno, ostale
Problem sa elektronskim kartama leì u ~iwenici {to wihov vla

snik ne}e znati ni{ta o wihovom sadràju, odnosno kreta}emo se sa
elektronskim dosijeom u svom xepu, koji ne}e mo}i da ~ita onaj ko èli,
postoja}e mogu}nost da u wega informacije unosi svako ko je iole ve{t u
tome, i isto tako bi}e omogu}eno mewawe informacija, bez znawa vlasnika
li~ne karte. Ovde se zaista radi o pretwi. I, naravno, mi kao hri{}ani,
pogotovo kada smo ujediweni, ne treba da strahujemo, ali, sa jedne strane
ne moèmo bez podizawa glasa da prihvatimo takva prete}a i protivustav
na gledi{ta, koja se okre}u protiv na{e slobode, zato {to tada mi svojom
pasivno{}u postajemo uzro~nici {irewa globalne diktature. Sa druge
strane Crkva, ako ne moè da promeni institucije i zajednice, i ne moè
da ih oslobodi nadahwuju}i ih re~ju Otkrivewa, u najmawu ruku treba da
o~uva i {titi slobode vernika hri{}ana, koji nikako nisu raspoloèni
da prolaze kroz razne li~ne, porodi~ne i dru{tvene nevoqe. Ako na kraju
ovaj reìm bude nametnut, suo~i}emo se sa wim u duhu svedo~ewa i mu~e
ni{tva, ali mi sami ne moèmo da izazivamo mu~eni{tvo.
Tako|e, u ovom trenutku nalazim priliku da naglasim da je prili~no
licemerna stvarnost to {to sa jedne strane dràva, pod izgovorom da se
zanima za po{tovawe verske slobode svojih gra|ana, poni{tava veroispo
vest iz li~nih karti. Sa druge strane, pak, uvo|ewem elektronskih li~nih
karti raznih tipova, ima mogu}nost da potpuno elektronski prati qude, i
jo{ gore, daje mogu}nost da dolazi do me|ugrani~nog protoka informacija
koje se ti~u osetqivih li~nih podataka gra|ana, koji govore o svim pita
wima vezanim za wihovo li~no, porodi~no i dru{tveno pona{awe. (...)
ODGOVORI NA POJEDINE PROBLEME

Posle nedavnog razgovora o upisivawu ili neupisivawu veroispovesti
u li~ne karte, postavila su se neka pitawa, i bile izraène izvesne, pri
rodno iskrsle, zebwe. Poku{a}u da fokusiram neke od wih.
1. Prvo, re~eno je da li~ne karte predstavqaju dràvna javna dokumenta
i nema potrebe da se u wima nalaze sadràji konfesionalnog karaktera,
koji bi izraàvali veru svakog gra|anina.
Ovo je istina, koja se ne moè previ|ati. No, istovremeno se ne mogu
previ|ati ni neki pojedina~ni parametri. Na primer: za{to se u posledwe
vreme li~nim kartama pripisuje slede}a konotacija, naime, da li~na karta
404
405
religijske zajednice, koje zasluùju po{tovawe, saglasno predawu Crkve

i savremenom gr~kom zakonodavstvu.
Drugi razlog je to {to narod, koji pripada Crkvi, demokratski brine
za sva ozbiqna pitawa, koja ga zaokupqaju, i wegovo gledawe treba po{to
vati, ne samo na dan izbora zato {to je gledi{te o vladavini naroda
preko procesa glasawa licemerno i, usu|ujem se ustvrditi, antidemokrat
sko ve} i u svim fazama sprovo|ewa vlasti. Ne moè da bude da vlast
potkrada glas naroda na nau~nim osnovama, a u nastavku da vlada tokom
utvr|enih godina na teret stvarnih interesa naroda, prosto govore}i naro
du da se nada u nove izbore, na kojima }e opet preovladavati polarizovana
mi{qewa i psiholo{ke manipulacije, koje }e potkradati glas naroda, i
u biti kr{iti individualne slobode. Ovakvo razmi{qawe pokazateq je
nedostatka demokratije. Stoga se danas uvo|ewe i institucionalizovawe
na~ela referenduma za va`na pitawa, sastoji od mnogo ~inilaca, kako bi
narod aktivno u~estvovao u vr{ewu vlasti, a dràva se obavezivala da
upotrebqava demokratske obrasce u upravqawu.
Na àlost, predlog o raspisivawu referenduma za va`na pitawa, koji
su, zvani~no i nau~no ga potkrepiv{i, podneli aktivni gra|ani zemqe vla
di i ostalim partijama, u pravcu revizije Ustava, nije bio prihva}en.
Prema tome, gledi{te da na~in izdavawa novih li~nih karti, a uz to
i uklawawe stavki koje su se u wima nalazile tolike godine, kao {to je
stavka o veroispovesti, delo je dràve, koje neizbe`no vodi u mnoga ogra
|ivawa, a posebno u ja~awe principa etatizma. Ovakvo, pak, gledi{te daje
za pravo i mogu}nost dràvi da napravi i korak daqe, sve do uvo|ewa no
vog tipa li~nih karti, elektronskih, {to ima za ciq i okon~ava u neiz
be`nom elektronskom pra}ewu gra|ana, uvo|ewu mikro~ipova, po{to se
narod opet ne}e pitati, uz obrazloèwe da je to ~in i pravo dràve. No,
ovakvo razmi{qawe moè da odvede i u neke druge radwe u budu}nosti,
koje }e poremetiti ispravno shva}en pojam demokratije.
Na ovom mestu smatram aktuelnom Veberovu postavku o vlasti, koju
treba ozbiqno uzeti u obzir. Maks Veber tvrdi da postoje tri vrste vlasti
birokratska ili zakonska vlast, harizmati~na vlast i tradicionalna
vlast.
Razvijaju}i ovu Veberovu misao, èleo bih podvu}i da postoji potre
ba za ispravnim funkcionisawem ove tri vrste vlasti, kao i za wihovom
tesnom saradwom. Ovo zna~i da se birokratska ili zakonska vlast tesno
vezuje za svaku vladu, koju kontroli{e narod, i bavi se administrativnim
pitawima naroda. Isto tako, harizmati~ku vlast vr{e qudi posebnih kva
litetaharizmi, li~nosti ~ija re~ uìva po{tovawe u dru{tvu (sve{te
nici, roditeqi, u~iteqi, funkcioneri raznih organizacija itd.) i oni
popuwavaju mnoge praznine birokratske vlasti. I kona~no, tradicionalna
vlast je ona koja izraàva narodnu tradiciju, i nezaobilazni je element

dobro organizovanog dru{tva.
Va`no je to {to saradwa ova tri ~inioca efikasno pomaè dobrom
funkcionisawu dru{tva. Ako takozvana birokratska ili zakonska vlast
ignori{e ili previ|a druge oblike vlasti, tada nas neizbe`no odvodi
u vladavinu diktatorskih i tiranskih postupaka. A ako tradicionalna
ili harizmati~ka vlast ne po{tuju izabranu zakonsku vlast, tada opet ima
mo na sceni razne sukobe u dru{tvu, to jest diktaturu ili anarhiju. Ovo
zna~i da su svojevrsni oblici diktature i anarhije simptomi arogantnog
pona{awa, do kojih dolazi kada razli~iti oblici vlasti ne sara|uju har
moni~no u okviru jednog dru{tva.
3. Drugo gledi{te, koje pruà teologija, kaè da je Crkva bogocentri
~an organizam, bogo~ove~ansko Telo Hrista i da ima drugu misiju, koja se
jasno razlikuje od misije dràve, obzirom da se stara da odvede ~oveka u
zajednicu sa Bogom.
Niko ne moè pore}i ovu realnost, ali, isto tako, ne moèmo usvoji
ti eklisiolo{ki monofizitizam ili eklisiolo{ki nestorijanizam, kad
Crkva ìvi i dela u prostoru i vremenu, preobraàva ìvotnu sredinu
~oveka, preobraàva celokupnog ~oveka i osve{tava tvorevinu, ni u ~emu
ne pori~u}i istorijski ìvot i stvarala{tvo. Crkva ne moè pore}i ni
konkretne osobenosti jednog ~oveka, niti moè izdati ili previ|ati svo
je eshatolo{ko i{~ekivawe.
Zatim, pastiri Crkve ne mogu pore}i razli~ite duhovne uzraste qudi
hri{}ana. Poznato je, naime, da pastirsko bogoslovqe ima za preduslov
jasno poznavawe stawa svakog ~oveka, i u tesnoj je vezi sa poku{ajima i
naporima da se ~ovek uzdigne na vi{i duhovni stepen. Slikovit primer
je na~in, na koji je Apostol Pavle pristupio pitawu `rtve idolima. Na
po~etku pi{e: A za idolske `rtve znamo da svi znaju; no, znawe nadima, a
qubav izgra|uje (1Kor. 8,1). U nastavku, razvijaju}i ovu misao, kaè: Aza
meso idolskih `rtava znamo da nema idola u svetu, i da nema drugoga Boga
osim jednoga (1Kor. 8,4). No, ima nekih slabijih u veri hri{}ana, koji ne
maju ovo znawe. Ali nema svako znawe, te neki koji jo{ i sad misle da su
idoli ne{to, jedu idolske `rtve, i wihova savest, slaba budu}i, pogani se
(1Kor. 8,7). Zato, preporu~uje: Ali se ~uvajte da ta va{a sloboda (to {to
jedete idolske `rtve, po{to imate znawe), ne postane spoticawe slabima
(1Kor. 8,9), zato {to, jedu}i te `rtve, uznemiravaju slabu savest drugih, greh
~ine. Tako, kad se gre{ite o bra}u, uznemiravaju}i wihovu slabu savest, o
Hrista se gre{ite (1Kor. 8,12). I Apostol Pavle okon~ava, izraàvaju}i
sr` pravoslavnog pastirstvovawa: Zato, ako jelo sabla`wava moga brata,
ne}u jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga (1Kor. 8,13).
Ovo, shodno situaciji, vaì i za temu, koja nas ovde zaokupqa.
406
407
Naravno da Crkvu, onda kada je gowena, ne zanima kako }e postupati dr

àva, posebno u slu~aju kad dràva nije hri{}anska. Crkva tad dobrovoqno
pristaje na mu~eni{tvo, svedo~e}i istinu. No, ne treba zanemarivati dve
realnosti. Prva je ta da sama Crkva ne moè da u~estvuje u obezli~avawa
dru{tva i u sekularizaciji hri{}ana, zato {to obezli~avawe dru{tva u
eklisiolo{kom smislu i takozvana kulturolo{ka modernizacija stvaraju
upravo pojavu sekularizacije. Druga, pak, realnost jeste to da Crkva, dok
je bila gowena, nije nerazborito pozivala svoju decu na mu~eni{tvo, zarad
ispovedawa vere, ve} je bilo slu~ajeva kada je ona suzbijala zanesewa~ke
te`we hri{}ana za mu~eni{tvom, po{to je poznavala wihove nemo}i, i
po{to je èlela da izbegne isku{ewe eventualnog odricawa od Hrista.
Uostalom, Hristos nas je nau~io da se molimo Bogu da ne zapadamo u isku
{ewa. I ne uvedi nas u isku{ewe. Onda pak, kada je isku{ewe tu, e tad
molimo Boga da nam pomogne da iza|emo iz isku{ewa.
Prema tome, Crkva se ne pla{i mu~eni{tva, koje je za wu slava, ali
ga isto tako i ne izaziva, po{to poznaje nepostojanost i slabosti nekih
svojih ~lanova. Ovo zna~i da nije mogu}e da Crkva svojom voqom, navod
no u ime duha mu~eni{tva, gura od sebe i podsti~e bilo kakvu dràvu da
izaziva hri{}ane, i da u~estvuje svojom voqom u obezli~ewu na{ega roda,
posebno onda kad dràva propoveda da je hri{}anska, i da ceni uz du`no
po{tovawe svoju osobenu kulturolo{ku tradiciju. Onda, pak, kada se na
me}u uslovi za svedo~ewe vere, tada Crkva reaguje od slu~aja do slu~aja,
to jest podstrekuje hri{}ane na mu~eni{tvo. U zavisnosti od situacije
ona, ili poziva hri{}ane na mu~eni{tvo, ili suzbija takve te`we, ili
uliva vernicima duh trpqewa i izdr`qivosti, ili pa`qivo upravqa i
uop{te stara se o raznovrsnim reakcijama svojih ~lanova, srazmerno wi
hovom duhovnom uzrastu i duhovnoj zrelosti u Hristu.
4. Uvreìlo se mi{qewe da spasewe hri{}ana ne zavisi od li~ne iden
tifikacione karte, niti od podataka koji se u woj navode.
Radi se o velikoj istini, koju treba podvla~iti. Naime, spasewe qudi
ne vezuje se za tvarna sredstva, ve} predstavqa plod delawa nestvorene
blagodati Boìje i ~ovekove saradwe. Pa mi ve} godinama propovedamo
da ne moèmo biti samo hri{}ani zbog li~nih karti, ve} da drugi treba
nas da prepoznaju po vernosti Otkrivewskoj Re~i. Stvarni identitet je
taj da smo hri{}ani po delu, znawu i vi|ewu i mi imamo re~ Boìju u
telesnim srcima, a ne na kamenim plo~ama (2Kor. 3,3), ili u identifi
kacionom dokumentu.
No, treba nagla{avati i drugo vi|ewe stvari, kako bi gledawe na
ovu stvar bilo potpuno. Visokopreosve}eni mitropolit Pergamski g. Jo
van veoma ispravno kaè da na~elo crkvenog prava nije narod, ve} Bog,
a realizacija ovog prava nije postoje}i, ve} budu}i grad. No, nikad se u
gledawu Crkve ne previ|a ni postoje}i grad, obzirom da crkveni ìvot

jeste ìvot preporoda i obnove ~oveka i ~itave tvorevine. A naravno
da se eklisiologija ne poistove}uje u potpunosti sa sociologijom, ali
sociologija prima i treba da prima uticaj i delovawa Crkve. Uostalom,
mi u Svetoj Evharistiji ìvimo eshaton, i sve ono {to se upotrebqava u
bogosluèwu izraz je ìvota u eshatonu, kao {to i na celokupan qudski
ìvot treba da uti~e evharistijski doìvqaj eshatona.
5. Gledi{te da Crkva treba da se bavi samo svojom ku}om i oku}nicom,
opasno je. Ovo zato {to je Crkvi ku}a celokupna tvorevina, institucije,
~ak i kultura. Uostalom, poznato je da je Crkva kroz vekove stvarala i
kulturu, u svom poku{aju da izmeni standarde istorije nestvorenim ener
gijama Boìjim, naravno, ne gube}i eshatolo{ku perspektivu. No, na kraju
vidimo da ograni~ewe Crkve na neku konkretnu oblast qudskog ìvota, i
weno zatvarawe u naro~ite oblasti, funkcioni{e pijetisti~ki, pomalo
i rasisti~ki. Smatram da pijetizam zna~i iskqu~ewe izvesnih oblasti
qudskoga postojawa i nekih qudi iz preporodnih energija Crkve. Uosta
lom, kako to kaù Oci Crkve, Crkva nije postala da bi pomogla svetu,
ve} je svet stvoren da bi postao Crkva.
6. Sa druge strane, upotreba re~i Boìje dajte }esaru }esarevo, a Bo
gu boìje (Mat. 22,21), uglavnom od strane politi~ara, nije nimalo uspe
{na. Prvo, zato {to ova re~ ima jedan konkretan uzrok, i ti~e se pitawa,
koje su fariseji postavili Hristu da li Cezaru treba dati porez ili
ne?, a postavqeno je na lukav na~in, da bi Ga uhapsili i ubili, {to se
ne vezuje za na{u temu, obzirom da je tada{wi Cezar bio idolopoklonik
i osvaja~, a ne hri{}anin, kao {to i Hristos nije hteo da izaziva tada
{wu vlast. Sveti Teofilakt prime}uje: A Isus je, pokazuju}i na urezani
Cezarov lik na nov~i}u, uveravao wih da treba Cezaru da daju ono {to
je wegovo, odnosno, ono {to ima wegovu sliku. Dakle, u telesnim i svim
spoqa{wim stvarima treba se pokoravati onome koji vlada, a u unutar
wim i duhovnim Bogu10).
Drugo, za{to dràvni funkcioneri, koji koriste ovu re~, ne veruju da
se vlast koju imaju, poistove}uje sa vla{}u koju je imao Cezar, a ne udaqa
vaju se ni od Crkve, koja izraàva voqu Boìju? A, ako jo{ ovaj odeqak
vide iz jedne druge perspektive, koja ih obi~no krasi, moè biti da }e
se jo{ i sablazniti, smatraju}i da je Hristos navodno preporu~ivao poslu
{awe prema nepravednim poreskim zakonima, koji su u to vreme vladali.
Prema tome, bilo bi dobro, da barem hri{}anske dràve ne koriste ovu
re~ Hristovu umesto nekog drugog argumenta.
10)PG
123, 389.
408
409
Kona~no, treba sa pravom podvu}i da posvetovwa~ewe sveta i oboàva

we ili demonizacija nekih aspekata i strana na{eg ìvota ~ine takozvano
prosvetiteqstvo, koje je ~ove~anstvu zadalo velike probleme. Ono je dove
lo do ni~eovske teorije o nat~oveku, u ~emu je na{ao svoj izraz fa{izam
i nacizam, koji su okrvavili ~ove~anstvo. U nastavku, prosvetiteqstvo je
razvilo bezbo`ni egzistencijalizam, koji predstavqa samoubistvo humani
zma. Svi su ovi pravci u na{e doba prevazi|eni. Ono {to vlada u na{em
vremenu jeste stvarawe odnosa, doìvqaj novoga i su{tinsko sapostojawe
li~nosti i zajednice.
Zahvaqujem vam, {to ste imali strpqewa da me saslu{ate. Traìm

opro{taj za napor, kojem sam vas izloìo, i pomolimo se da na{ narod
ostane veran svojoj tradiciji. Treba da nam je jasno da Bog nema potrebu
za nama, ve} mi imamo potrebu za Bogom, kao {to gr~kopravoslavno pre
dawe, nadahnuto Re~ju Otkrovewa, nikada ne moè da se izgubi, ali }emo
se izgubiti mi, budemo li se udaqavali od wega, zato {to }emo ìveti
ìvot bez smisla, i u bolu egzistencijalne praznine.
Smatram du`no{}u da zvani~no sa ovog mesta najtoplije zahvalim
qudima, sa kojima sam tesno sara|ivao u suo~avawu sa problemom li~nih
karti, posebno g. Anastasiju Marinosu, podpredsedniku Dràvnog saveta,
na wegovim ozbiqnim savetodavnim mi{qewima, potkrepqenim pravnim
znawem i qubavqu prema Crkvi, ~ime su bile pokrivene mnoge praznine;
g. Georgiju Apostolakisu, predsedniku Prvostepenog suda, koji se godi
nama nau~no i stru~no bavi problematikom elektronskih li~nih karti
i celokupnim zakonskim korpusom, koji ih pokriva, a koji mi je pruìo
mnoge i va`ne informacije, i arhimandritu Atanasiju Anastasiosu, igu
manu manastira Preobraèwa Gospodweg sa Meteora na wegovom àru i
`rtvovawu kroz koje je pro{ao, kao i qubavi prema ìvom predawu na{eg
naroda i duhu ispovedawa vere.
Okon~avaju}i, èleo bih da podsetim na zadivquju}u re~ na{eg narod
nog pesnika sa Kipra, Vasilija Mihailidisa, koja se i sada da primeniti:
Romejstvo je rasa, saputnica verna sveta,
da ga zbri{e, ne na|e se od ìvih niko,
niko, jer ga moj Bog, {to ga i podiè, {titi,
Romejstva biti ne}e samo kad do|e smak sveta!
Va{e Visokopreosve{tenstvo, preosve}ena sveta bra}o,

Pitawe li~nih karti i upisivawa u wih veroispovesti, iako li~i
na tricu sekundarni problem, ipak jeste izraz mnogih procesa, koji se
prime}uju u na{oj zemqi. Ako ispitamo ideolo{ko zale|e ovog poteza, i
na~in uvo|ewa ovog pitawa, uo~i}emo da se tu prikrivaju ozbiqne stvari,
vezane za opstanak na{ega roda. Uz to, razume}emo ozbiqnost ovog pitawa,
ako razmislimo o tome kako neki vode}i qudi na ovim prostorima, svih
politi~kih usmerewa, i daqe ne poznaju tradiciju ovog naroda i nemaju
dodirne ta~ke sa wegovim na~inom ìvota. Oni u mnogome ignori{u
grkopravoslavno predawe, koje nije ni ideolo{ki sistem, ni teorija o
svetu, niti samo etika i obi~aji. Ono je poseban na~in ìvota, koji daje
odgovore na sve ontolo{ke, kosmolo{ke, egzistencijalne, sociolo{ke i
ekolo{ke probleme. elim da posmatram li~ni identitet svakog ~oveka
iz perspektive predawskog identiteta na{eg prostora. Ne interesuje me
{ta se zbiva kod drugih naroda; ja gledam svoj narod. Imam pravo da tako
~inim i to mi niko ne moè pore}i.
Gr~ki narod, i {ire na{a otaxbina, imaju potrebu za duhovnim i
kulturolo{kim zale|em, imaju potrebu, da bi opstali, za romejskim pre
dawem i dinamikom koju ono nosi. Tako }emo se o~uvati kao narod, i tako
moèmo, ne samo da procurimo kroz levak modernog sveta, koji prima
uticaje i zapadnih i isto~nih tradicija, ve} i da odnesemo prevlast u
Evropi, obzirom da duh pobe|uje svaku ma{inu, a li~nost preobraàva
institucije i stawa u dru{tvu. Mi to moèmo posti}i, zato {to imamo
primer iz istorije, jelinizaciju i hristijanizaciju gvo`|em utvr|ene
Rimske carevine, koja se, posle ovakvog oplemewivawa, popela na najvi{e
nivoe ìvota i kulture.
Ne}u izneti konkretne predloge, zato {to }e to u~initi preosve}eni
mitropolit g. Antim. Samo bih èleo podcrtati da celokupno pristupawe
ovom pitawu treba da se odvija hladne glave, trezveno, u blagim tonovima,
uz pravne i teolo{ke argumente, uz po{tovawe slobode drugih i izbegava
we raspar~avawa teme.
INTERVJU ZA DNEVNI LIST

Pitawe: Do uvida u stvarno mi{qewe o tome u {ta ta~no svako
od nas veruje, kada je re~ o veroispovesti, politici ili filosofiji,
prakti~no se ne moè do}i. Sledstveno tome, takvi podaci predsta
vqaju li~nu stvar svakog od nas i nikog drugog. Za{to vi istrajavate
u mi{qewu da bi ih trebalo navoditi u li~nim kartama? Da li vas
mo`da zanima samo to, {ta prijavquje svako da jeste, a ne {ta je u
stvarnosti?
Odgovor: Ve} neko vreme nebrojeno puta ponavqam da je jedna stvar
veroispovest, a druga versko ube|ewe. Veroispovest, a posebno pravoslavna
vera, ne predstavqaju osetqivi li~ni podatak, niti ~ak li~ni podatak,
dok verska ube|ewa jesu osetqivi li~ni podatak. Primera radi, ministar
pravde, po svom ispovedawu, pravoslavni je hri{}anin, javno u~estvuje na
bogosluèwima, makar i retko, no wegova verska ube|ewa ne poklapaju se
410
411
sa wegovom veroispove{}u. Uostalom, pravoslavqe nije religija, ve} Cr

kva, koja ima svima znanu veru i bogosluèwe ona je porodica. Naravno
da mi klirici ne insistiramo na tome da se veroispovest upisuje u li~ne
karte. Radi se o tome da je re~ o voqi narodne ve}ine, kako su to pokazala
javna narodna okupqawa i ankete.
Pitawe: Godine 1924, kada se na ~etvrtom redovnom zasedawu Na
rodne skup{tine razra|ivao dràvni Ustav, tada{wi Sveti Sinod je
govorio: Traìmo od dràve da ne vr{i nikakav nadzor nad Crkvom i
istovremeno traìmo da Crkva ima pravo da izdaje odredbe, koje }e ima
ti snagu zakona, a za koje }e dràvni organi imati obavezu da ih izvr{ava
ju. Naravno, Narodna skup{tina je odbacila ovaj zahtev. Da li vidite
ikakvu vezu izme|u posledwih doga|aja i prilika iz 1924. godine?
Odgovor: Ova istorijska ~iwenica, koju ste upravo naveli, pokazuje
sa jedne strane borbu dràve da se nametne Crkvi, a sa druge strane bor
bu Crkve da se oslobodi od lanaca dràve i wenih uplitawa. Ako neko
pro~ita crkvenu istoriju novijih vremena, primeti}e da je od vremena
oslobo|ewa pa na ovamo preovladavala dràva koja vlada zakonom. Oton
se ~ak smatrao, po protestantskim uzorima, poglavarem Gr~ke Crkve i, na
ravno, Bavarci su je odvojili od Vaseqenske Patrijar{ije. Dràvni Ustav
iz 1975. i crkveni Ustav iz 1977. oslobodili su Crkvu od okova dràve. Ov
de nije mogu}e podrobno razmatrati sva ta pitawa. Ono {to se pak moè
podvu}i jeste to da se sve ove godine, do 1975, u svakodnevnoj stvarnosti
daju se primetiti stalna uplitawa dràve u unutra{wa pitawa Crkve, a
ne toliko uplitawe Crkve u unutra{we stvari dràve.
Pitawe: Da li u Gr~koj (od vremena diktature) postoji politi~
ka praznina, kada je re~ o temama kakva je ~ista nacija, gr~ka pravo
slavna kultura, izgubqena otaxbina itd. Mo`da kretawa Crkve imaju
za ciq stvarawe partijskog ~inioca koji }e popuniti ovu prazninu?
I {ta imate da kaète onima koji optuùju Crkvu za saradwu sa dik
taturom?
Odgovor: Ne mislim da postoji politi~ka praznina u smislu kako
vi tvrdite. Ako praznina postoji, ona leì u tome da niko od na{ih poli
ti~kih vo|a nije osetio puls naroda, obzirom da evropejci, a i oni koji
to nisu, ne poznaju veliki fenomen koji se zove Romejstvo, kao ni wegov
potencijal, koji Romejstvo nosi danas za ~itav svet. Potom, ne mislim da
se Grci danas dele na nacionalno usmerene i one koji nisu takvi, shodno
svojim politi~kim ube|ewima. Uostalom, nijedan ~ovek partije sebe ne
sme smatrati vi{e rodoqubom od drugog ~oveka. Jednom i mi treba da se
odmaknemo od linija koje razdvajaju, jer one mogu naneti zlo. Mislim da
svi vole na{u otaxbinu, svako na svoj na~in. Nisu u pravu oni koji tuma~e
kretawa Crkve kao politi~ka.
Ako govorimo o takozvanoj saradwi Crkve sa diktaturom, moram da

primetim slede}e: ako pod terminom Crkva podrazumevamo narod, tada
ne moèmo re}i da je narod u svojoj celini sara|ivao sa diktaturom.
Naprotiv, on je ispoqio svoje nezadovoqstvo na mnogo na~ina. Bilo je
~lanova Crkve koji su negodovali, bili zatvarani, progoweni itd. Ako
pod terminom Crkva podrazumevamo upravu Crkve, tada morate znati da
je crkvena uprava u ono vreme bila uzurpirana od strane vlastodràca,
koji su zakonom prognali tada{weg arhiepiskopa, i ustavnim aktom po
stavili novu crkvenu upravu, koja je izabrala novog arhiepiskopa. Isto
tako, prihva}en je novi crkveni Ustav. Prema tome, tada{wi sklop situ
acije u dràvi bio je prodro u osetqivi prostor Crkve. Negodovawa su
postojala od strane Vaseqenske Patrijar{ije i arhijereja, kao {to su
preosve}eni mitropolit Korinta g. Pantelejmon, nafpaktski mitropolit
Elefterupolija blaènopo~iv{i Amvrosije, od strane Bogoslovskog fa
kulteta iz Atine itd., ali nisu bila usli{ena. Ako je re~ o kliricima,
koji su sara|ivali sa diktaturom, treba re}i da je to bila wihova li~na
stvar i, isto tako, da se tako ne{to de{avalo i na svim drugima poqima,
u politici, u vojsci, u akademskim krugovima itd. No, mi mladi klirici,
veoma smo osetqivi na slobodu gr~kog naroda i negodujemo, zato {to imamo
odgovornost i du`nost da se sukobimo sa svakim nadmenim pona{awem.
Primera radi, mi{qewa smo da amandman na vaè}i zakon 1988/91 treba
da usvoji parlament, odbrambena kula dràve, a ne da to bude uredba tako
zvane nezavisne vlasti.
Pitawe: Pred kim èlite da dokaète narodnim okupqawima
i referendumima da se Crkva nalazi u ve}ini? Pred dràvom? Da li
je autoritetu duhovnih stavova, za koje se smatra da ih Crkva ima, po
trebna overa politi~kih procedura?
Odgovor: Narodna okupqawa i prikupqawe potpisa za pokretawe
referenduma predstavqaju ~isto demokratski ~in, i kao takve mi ih sre
}emo jo{ u staroj Gr~koj, ali i u savremenoj Evropi, obzirom da se u skoro
svim evropskim zemqama raspisuje referendum za kqu~na i ozbiqna pi
tawa. U Gr~koj, u kojoj je od 1975 Ustavom predvi|en referendum, nije bio
raspisan nijedan, a postojala su ozbiqna nacionalna i dru{tvena pitawa.
Prema tome, kako narodna okupqawa, tako i referendumi predstavqaju
zahtev naroda i demokratske dràve. Ovde se ne radi o nametawu ili o
overi, ve} o izraàvawu narodne voqe.
Pitawe: Kad je ve} crkvena jerarhija izabrala prakti~nu politiku
u svom postavqawu naspram dràve, da li to zna~i da treba da o~ekuje
mo da }e jednog dana doneti odluku da se i episkopi biraju glasawem? I,
koristim se prilikom, da li je ispravno to {to nije postavqena sta
rosna granica za mitropolite?
412
413
Odgovor: Ne slaèm se sa tim da je Crkva izabrala prakti~nu po

litiku i pre{la u suprotstavqawe dràvi. Ovo zato {to se ne radi o
partijskoj politici, ve} o pokretawu izraàvawa mi{qewa naroda. Ka
ko ina~e objasniti to {to se u jednom tako kratkom vremenskom razmaku
toliki svet okupio? Bilo je do{lo do eksplozije naroda. Zatim, Crkva
se nije postavila naspram dràve, ve} dràva, ili ta~nije jedna vladina
grupa, poku{ala je da izdejstvuje ovo suprotstavqawe upravqawem nad
Crkvom i nad narodom, iako su bila data pismena i usmena obe}awa da }e
se na}i re{ewa uz saglasnost ~itavog dru{tva, kako to biva u demokrat
skim dràvama.
Ako govorimo o glasawu pri izboru episkopa, treba da znate da se
episkopi biraju. Pitawe je ko }e da glasa. Po Kanonima Crkve, i to
po Kanonu Prvog Vaseqenskog Sabora, episkope biraju ostali episkopi
jednog naroda, obzirom da su episkopi duhovni poglavari pomesnih Cr
kava. Uostalom, ~iwenica je da osnovu crkvenog ure|ewa ne predstavqa
narod, ve} Bog, dok narod u~estvuje sa svojim dobro znanim slu`bama u
celokupnom crkvenom ure|ewu. U okviru Crkve postoji ~itavo bogatstvo
duhovnih darova. Ako bude zatrebalo da do|e do promena u na~inu birawa
episkopa, tada tako ne{to moè da u~ini samo novi Vaseqenski Sabor.
Ista stvar vaì i za doìvotno ostajawe episkopom. No, postoje i alter
nativna re{ewa.
Pitawe: [ta biste rekli nekome ko bi poistove}ewe Pravoslavqa
sa Helenizmom (klasi~nom Gr~kom) shvatio kao jeres?
Koji je smisao termina Grkopravoslavni za Crkvu, i koja od ove dve
re~i na kraju odràva prednost? Grk ili Pravoslavac?
Odgovor: Poznato je da je Sabor Vaseqenske Patrijar{ije iz 1872.
proglasio etnofiletizam za jeres. Vizantijsku carevinu i weno Romej
stvo ~inile su razne nacionalnosti, otprilike ne{to kao {to su danas
Sjediwene Ameri~ke Dràve. Nacionalizam je bio nametnut na Balkanu,
negde s po~etkom doba Prosvetiteqstva i politikom velikih sila, kako
bi zamro svaki poku{aj reintegracije Romejstva Vizantije. Sigurno da
se, posmatraju}i ih kao istorijske veli~ine, Pravoslavqe ne da poistove
titi sa Helenizmom, no ipak izvesna veza postoji. Ovo kaèm, imaju}i u
vidu da su Oci Crkve prou~avali ontolo{ka, kosmolo{ka, antropolo{ka,
egzistencijalna pitawa starih filosofa, i dali odgovore na wih, kroz
prizmu re~i Otkrovewa. Posmatrano u ovakvim okvirima, moèmo govo
riti o susretu Pravoslavqa i Helenizma. Prema tome, starogr~ka misao
pre{la je u ota~ko predawe, odnosno bila je kr{tena re~ju Otkrivewa, i
tako imamo gr~ko pravoslavno predawe, onako kako su ga izrazili sv. Gri
gorije Nisijski, sv. Grigorije Bogoslov, sv. Maksim Ispovednik, sv. Jovan
Damaskin, sv. Grigorije Palama i dr. I naravno, treba da razmislimo o
tome da je jedna stvar Romejstvo Helenizam, a druga novojelinstvo. Sreo

sam Romeje, koji su pravoslavni i helenisti u Siriji, Libanu, Evropi i
Americi, a sreo sam i novogrke, u Gr~koj, koji nemaju ni{ta od vaseqen
skosti i sveobuhvatnosti Romejstva.
Pitawe: Da li crkvena jerarhija prièqkuje razdvajawe Crkve od
dràve? A ako ne, za{to?
Odgovor: Govor o razilaèwu jerarhije sa dràvom, ili Crkve sa dr
àvom, kako se to danas kaè, u biti predstavqa pirotehni~ku napravu,
koja se polaè me|u ideolo{kopartijske strukture, kako bi se dao ide
olo{ki identitet partijama. Ovo se, izme|u ostalog vidi i iz ~iwenice
da ti isti qudi, koji govore o odvajawu CrkveJerarhije od dràve, da su
ti isti do sada govorili o tome da postoje jasno odvojene uloge jerarhije
i dràve. Kada govore istinu, a kada laù? îwenica je da tre}i ~lan
Ustava jasno odre|uje da Crkva ima Hrista za svoju glavu, neraskidivo je
povezana sa ostalim Pravoslavnim Crkvama, ~uva neokrwenim Apostolske
kanone i kanone Vaseqenskih Sabora i primewuje Patrijar{ijski Tomos
iz 1850, kao i Sinodski Akt iz 1928. Ovaj ~lan Ustava jasno je dogmatski,
utvr|uje odvojene uloge crkvene i civilne uprave, i u svojoj biti ovako je
uobli~en da bi odbio svako uplitawe dràve u unutra{wa pitawa Crkve,
kako je to bio slu~aj tokom diktature, i kako bi se sa~uvala autonomnost
Crkve. Naravno da ima nekoliko ta~aka u kojima dolazi do razmirica, i
koje bi trebalo pojasniti, no to treba ~initi uz svaku ozbiqnost i trezve
nost, i ne treba ih koristiti kao eksplozivna sredstva, onda kada treba
zapla{iti jerarhiju.
Ovde bih samo èleo da vas podsetim da je 1987, kada je ministar pro
svete bio blaènopo~iv{i Tricis, bila formirana komisija, sastavqena
od predstavnika Crkve i Jerarhije, u kojoj su izme|u ostalih, u~estvovali
danas wegovo preosve{tenstvo arhiepiskop Atinski i Cele Gr~ke g. Hri
stodul i sada{wi ministar pravde g. Mihalis Statopulos. Posle trideset
i {est vi{e~asovnih zasedawa, do{li su do ~etiri zakqu~ka o odnosima
Crkve i dràve. Zna~ajno je to {to je prvi zakqu~ak bio slede}i: Ovim se
ne dozvoqava a i tvrdi se da nije na korist odvajawe Crkve od dràve.
Na kraju, Crkva ne moè da teì svom odvajawu od dràve iz svoje qu
bavi prema predawu jelinskog roda, no i ne pla{i se odvajawa, ako joj bude
nametnuto. Uostalom, ona se nije bila upla{ila ni careva goniteqa, iz
dràla je vladavine Franaka, Turaka i Bavara. Li~no verujem da dràva
ne èli da se Crkva odvoji od dràve, zato {to }e se, u tom slu~aju, vi{e
bojati Crkve.
414
415
Pitawe: Vi ste rekli da }e se prikupqawe potpisa obaviti po

mitropolijama. Tako se drè red i kanoni. No, neki smatraju da tako
izme{tate odgovornost.
Kona~no, koliku prakti~nu vrednost verujete da imaju ~ak i mili
oni potpisa? Da li verujete da }e time vlada promeniti svoj stav i
poloàj?
Odgovor: Kao {to znate, iz reportaà o Crkvi, koje pravite tolike
godine, Crkva je artikulisan organizam, koji ne moèmo zaobi}i. U sve
tim mitropolijama mitropolit sa svojim kliricima pastirstvuje, on, po
svetim kanonima, ima odgovornost za rukovo|ewe pastvom svoje mitropo
lije. Sveti Sinod nije taj koji pastirstvuje, ve} predstavqa saborski i
upravni organ. Shodno ovome, nema izme{tawa odgovornosti. Ako govori
mo o drugom delu va{eg pitawa, mogu vam potvrditi da smo mi u su{tini
spremni da damo mogu}nost jednom delu naroda da se izrazi, onom delu koji
ima druga~ije mi{qewe. I sva sre}a {to se Sveti Sinod odlu~io na tako
ne{to, na narodna okupqawa, zato {to je odgovorno shvatio ovu stvar i
nije dopustio da do|e do razli~itih otklona, do kojih bi u nekim drugim
prilikama verovatno do{lo. Da li ste razmislili i o jednoj takvoj mogu}
nosti? U svakom slu~aju, mi{qewa sam da }e prikupqawe potpisa, bilo
wih malo ili puno, biti signal va`nom toku doga|aja, na kratkoro~nom
i dugoro~nom planu.
Pitawe: Verujete li da period od sedam meseci ne}e uticati nega
tivno na javno mwewe? Pored o~ekivawa da }e u vladi do}i do trvewa,
da li ste razmatrali mogu}nost da do tako ne~eg do|e i u krilu Crkve,
obzirom da ona preuzima jednu ulogu koja joj ne pripada?
Odgovor: Imam utisak, u najmawu ruku to je moje li~no mi{qewe, da
stvari nisu trebale da stignu do ta~ke do koje su stigle. Mi smo imali
zvani~na uverewa, pismena i usmena, da }e do dijaloga do}i. No do dijalo
ga, iz razloga koje naslu}ujem a verovatno i drugih, nije do{lo. Neki hri
{}ani vernici, kojih, saglasno anketama, ima oko 60%, a koji su èleli
da se veroispovest upisuje u li~ne karte po slobodnoj voqi, i uz wih ~ak
i prili~no brojni kulturni krugovi, osetili su se silovanim, a sigurno
je da kulturolo{ko uznemiravawe stvara veliku gor~inu, saglasno stu
diji jedne profesorke eksperta. U najmawu ruku, ja li~no, i ostali arhi
jereji, ne èlimo da do|e do trvewa u vladi, a naravno ni u Crkvi. No, na
àlost, ovo kaèm odgovorno i sa gor~inom, ne samo meni, ve} i ostalim
kliricima, neki funkcioneri iz vlade nisu nikako pomogli svojim jedno
stranim odlukama, te tako nismo mogli doprineti boqem razvoju doga|aja.
No, vremena jo{ ima, samo da bude i qudi koji }e hteti da ~uju.
Pitawe: A sada, jedno li~no pitawe. Bilo je napisano da ste vi li~
no nakloweni mitropolitu Tebe Jeronimu. Da li sada{wa va{a tesna
Pitawe: Vi ste se, vi{e nego bilo koji drugi arhijerej, bavili pi
tawem li~nih dokumenata, obzirom da ste imali izlagawe na zasedawu
episkopata. Dok ste ga sastavqali i prou~avali ovu temu, da li ste
uzimali u obzir opre~na mi{qewa po pitawu veroispovesti, i kako
ste im pristupali?
Odgovor: Na po~etku, treba da vam kaèm da je posebna Sinodska
Komisija za pitawe li~nih karata, a kojoj sam ja bio predsednik, radila
otprilike godinu i po dana pre iskrsavawa problema, uz svaku odgovor
nost, trezvenost i nepomu}enog uma. Na àlost, Vlada nije cenila ovaj
trud. Trezvenost i nepomu}eni um, koje pomenuh, videli su se i u izlagawu,
koje sam imao pred jerarhijom, a koja je bila sazvana pro{log juna. Narav
no da sam uzimao u obzir i opre~na mi{qewa, koja su postojala. No, na
stavove zapisane u mom izlagawu javna sredstva informisawa nisu bila
obratila pa`wu, dok na druge jesu. Na primer, èlim da vam kaèm, da sam
pri kraju svog izlagawa govorio: Kompletan pristup ovom pitawu treba
da bude miran, trezven, u blagim tonovima, sa pravnim i teolo{kim ar
gumentima, uz po{tovawe slobode drugih, u svakom momentu izbegavaju}i
politi~ku obojenost ove teme. No, s obziromna to da je vlada odbila da
u|e u dijalog sa predstavnicima jerarhije po ovom pitawu, pojavile su se
nove okolnosti.
Pitawe: Ne pla{ite li se sada da argument prikupqawa potpi
sa dovodi do podele u narodu? I to me|u vernicima? Drugi arhijereji,
ovde podse}am na mitropolita Tesalijskog, tvrde da ovo deqewe pred
stavqa najve}i problem. Kako }ete ga izbe}i? Imate li sigurnosne
ventile?
Odgovor: Podele se, uistinu, treba kloniti, i wu niko ne sme da
prisvaja, u trenutku kada Crkva ne deluje pijetisti~ki i kao jedna od dva
jednaka ~inioca, ve} je ona po svojoj prirodi organ ujediwewa. No, izraà
vawe jednog mi{qewa i prikupqawe potpisa u ciqu aktivirawa ~etvrtog
~lana Ustava, a uz to inicijativa gra|ana za referendum predstavqaju
demokratske procese, ~ija je svrha boqe funkcionisawe demokratije. Jao
nama, ako se za svaki tekst, koji potpisuju neki, pa bilo ih mnogo ili ne
kolicina, bili oni duhovni qudi, umetnici ili akademici, bude smatralo
da deli i razdvaja. Takav stav ne mogu da prihvatim. Uostalom, po petom
~lanu Ustava, svaki gra|anin ima pravo da u~estvuje u dru{tvenom, eko
nomskom i politi~kom ìvotu zemqe. Neka se istraì i pitawe da li su
jednostrane odluke unosile podele. Zatim, na~elo demokratije je dijalog
i takozvani dru{tveni mir.
416
417
saradwa sa arhiepiskopom stoji u vezi sa problemima, sa kojim se eventu

alno suo~avate u svojoj mitropoliji? Koji je va{ odgovor na ovo?
Odgovor: Ja sam episkop Crkve i pripadam Hristu; prihvatam crkve
ne institucije, prihvatam saborski sistem Crkve. Ne pripadam li~nosti
ma ili organizacijama, a naravno da ni preosve}eni mitropolit Tebe g.
Jeronim, koga ste naveli, ne teì grupa{ewu, {to je i dokazao na delu. U
Crkvi nema lokalnih zavisnosti od vladika. Po{tujem sve arhijereje,
a posebno, kad ste ga ve} naveli, po{tujem preosve}enog mitropolita Te
be g. Jeronima, kojeg godinama poznajem i kojem sam zahvalan. Isto tako,
po{tujem i preosve}enog mitropolita Jawine g. Teoklita, sa kojim mi je
~ast da imam ~est kontakt i zahvalan sam mu na mnogo ~emu. No, ni prvi
ni drugi ne obavezuju slobodu drugih, pa naravno ni moju. To su odgovorni
crkveni qudi koje veoma cenim. Imamo du`nost da pomognemo Wegovom
visokopreosve{tenstvu arhiepiskopu Atinskom i cele Gr~ke g. Hristodu
lu u wegovom te{kom delu. U svakom slu~aju, kao predsednik razli~itih
komisija, izrazio sam svoja gledi{ta o mnogim stranama ovog pitawa, a
odatle pa na daqe po{tujem saborski sistem Crkve. Ovaj moj stav nema
zaista nikakve veze sa problemima, koje susre}em u svojoj mitropoliji,
i sa kojima su se susretali svi moji prethodnici u mitropoliji, unazad
trideset godina, a koja treba re{avati na prirodni na~in.
Pitawe: Kakvo je va{e mi{qewe o drugom pitawu, o veronauci, koja
je tek u posledwe dve godine obuhva}ena sistemom prijemnih ispita na
fakultete, a koja }e sada verovatno biti povu~ena iz tog sistema?
Odgovor: Za ovo pitawe postoji posebna komisija, koja }e o tome
odlu~ivati i shodno svrsi delovati. Ono {to èlim da kaèm jeste da
sam se premi{qao oko uzroka povla~ewa veronauke, a koji je glasio da je
veronauka plod iskustva, a ne saznajni predmet, ~iwenica koju ne mogu
prihvatiti. Zato, kaù, {to jedan predmet nikada nije plod iskustva. On
je predmet, a vera se kre}e na drugom planu. Ovakvo shvatawe ima}e i dru
ge posledice po veronauku. U svakom slu~aju, sa rado{}u vam kaèm da su
me zvani~no uverili kako ovakav uzrok ukidawa veronauke ne predstavqa
stav ministra prosvete i vera g. Petra Eftimija, koga poznajem godinama
i koga cenim.
Okon~avaju}i, èlim da kaèm da za sva pitawa postoji na~in i vre
me za dijalog, izuzev u slu~aju da sukob dràve i Crkve name}e princip
Novog svetskog poretka.

Pitawe: Preosve}eni, vi i preosve}eni mitropolit Dimitrijade i
Kesarijane dobili ste u nadle`nost da sprovedete proceduru prikupqa
wa potpisa, u ciqu aktivirawa ~lana 44 Ustava, to jest sprovo|ewa
referenduma, kako bi se utvrdilo da li narod èli da se veroispovest
ispi{e iz li~nih karti. Da li ste optimista u pogledu rezultata
ove inicijative Crkve za referendum, a ako da, gde nalazi upori{te taj
va{ optimizam?
Odgovor: Imam ~ast da sam predsednik Proceduralne komisije za
prikupqawe potpisa radi pokretawa referenduma, saglasno ~lanu 44,
paragraf 2 Ustava. Naravno, kako znate, ovu odluku u po~etku je donela
Jerarhija, a potom i Sveti Sinod Crkve. Na{a komisija trebalo je da
odlu~i o zakonskom okviru i na~inu na koji bi se obavilo prikupqawe
potpisa gra|ana Gr~ke.
Poznato je da je gr~ki narod pozdravio odluku Svetog Sinoda o voqnom
upisivawu veroispovesti u li~ne karte, kako narodnim okupqawima, tako
i preko anketa koje su bile sprovedene. Mogu i dodati da narod nije samo
pozdravio ovu odluku, ve} je bio i wen uzro~nik, obzirom da je Sveti Si
nod primio pregr{t pisama i glasova, te je tako odlu~io da preuzme ovu
inicijativu. Sledstveno tome, prikupqawe potpisa sluì}e kao pokaza
teq, iskaziva}e voqu ve}inskog dela naroda i omogu}i}e ispoqavawe te
voqe, kako su to pokazala i narodna okupqawa.
Dozvolite mi da podvu~em da ni ve}ina narodnih poslanika, kako se
~ini, ne prièqkuje izmenu vaè}eg zakona (1988/1991), zato {to, da su bi
li sigurni u parlamentarnu ve}inu po ovom pitawu, vladi bi bio podnet
predlog za izmenu vaè}eg zakona, tako da bi parlament, koji predstavqa
stub demokratije, u tom slu~aju ve} doneo konkretnu odluku.
Ja sam optimista po pitawu odluke Svetog Sinoda o prikupqawu pot
pisa u ciqu sprovo|ewa referenduma, zato {to, pored toga {to }e gr~ki
gra|ani izraziti svoje gledawe, istovremeno }e se povesti re~ o jednoj
demokratskoj tekovini, koju su zagovarali ugledni demokratski delatni
ci. Od starijih, ovde bih èleo pomenuti blaènopo~iv{eg Aleksandra
Papanastasija i Jorgosa Papandreua, koji su branili mi{qewe da u dru
{tvenim opre~nostima referendum predstavqa sigurnosni ventil, kroz
koji se izraàva voqa naroda. I naravno, poznato je da se ocem savremenog
referenduma smatra an ak Ruso. Isto tako je poznato da su mnogi u pro
{losti, kao i levi~arske organizacije, traìli sprovo|ewe referenduma
za razli~ita pitawa, zato {to gra|ani treba da imaju u~e{}a u upra`wa
vawu vlasti, ~iwenica koja predstavqa imperativ institucionalizovane
neposredne vladavine naroda.
418
419
Pitawe: Gospodin premijer ponovio je i u svom govoru na ceremoniji

otvarawa Me|unarodnog sajma u Solunu, da referenduma, koji za svoj obje
kat ima qudska prava, ne moè biti, zato {to ve}inski broj glasova
ne moè da kr{i ova prava na teret makar i jednog gra|anina. Kako vi
odgovarate na ovaj argument gospodina premijera?
Odgovor: ûo sam i pro~itao i ja ovu izjavu g. premijera. I, po{to
sam bio upitan od strane novinara, dao sam li~nu izjavu, koja je objavqena
u dnevnom listu, i koja glasi:
Crkva po pitawu prikupqawa potpisa ne èli da zauzme stav supro
tan stavu dràve, no treba da bude jasno da je demokratsko pravo naroda
da izraàva svoja gledi{ta.
Ustav priznaje gra|anima pravo da u~estvuju u dru{tvenom i politi~
kom ìvotu na svom prostoru, i pravo da se pitaju. Shodno tome, Crkva
deluje u ustavnim okvirima i prikupqawem potpisa nastoji na tome da
gra|ani predlaù pokretawe referenduma, na kojem bi izrazili svoja
gledi{ta, pozitivna ili negativna, po pitawu voqnog upisivawa veroi
spovesti u li~ne karte.
Pitawa za koja do referenduma ne moè do}i, kao {to je na primer
fiskalna politika, ure|uje samo Ustav i niko drugi.
Isto tako i argument nadle`nosti ide u korist naroda, i nije mogu}e
pojedina~nim tuma~ewima ograni~iti ovu nadle`nost najvi{eg organa.
Ho}u da kaèm, jeste u nadle`nosti naroda da referendumom odlu~uje o
bilo kom pitawu, a posebno o upisivawu veroispovesti u li~ne karte, i to
posebno kad je ve} odlu~eno nekim savetodavnim mi{qewem neke nezavisne
vlasti, da se veroispovest izbri{e, uz kr{ewe vaè}eg zakona iz 1991.
Uop{te posmatrano, na~elo demokratije je da ve}ina odlu~uje, naravno
bez ugwetavawa legalnih sloboda mawine.
Ovde mogu dodati da, niti ve}ina moè ugwetavati mawinu, niti ma
wina moè da prekraja ve}inu. Uostalom, kako je to pre nekog vremena
g. Apostolos Kaklamanis rekao u Skup{tini, u Gr~koj ni najmawe nije
bila povre|ena verska mawina, ~ak ni tokom kriti~nog perioda gra|an
skog rata. I naravno, poznato je da mi, niti zarad jedinstva dru{tva ne
moèmo da ukidamo slobodu pojedinca, zato {to tada govorimo o diktatu
ri, niti moèmo zarad pojedinca da ukidamo jedinstvo dru{tva, zato {to
tada govorimo o anarhiji. Uostalom, 13. ~lan Ustava, koji govori o verskim
slobodama, veoma je kategori~an.
Isto tako, nalazim ovde priliku da podvu~em, {to sam ve} mnogo puta
u~inio, to da se u posledwe vreme ~ini velika gre{ka, naime poistove}uju
se verska ube|ewa sa veroispove{}u. Postoji velika razlika izme|u ova
dva pojma. Jedno je veroispovest, koja podrazumeva neku od znanih religija,
sa svojim javnim obredima i dru{tvenim doprinosom, te stoga ne predsta
vqa osetqivi li~ni podatak, a drugo su verska ube|ewa, koja preteù u

unutra{wem svetu svakog ~oveka, te bi se ova mogla okarakterisati kao
osetqivi li~ni podaci. Veroispovest nije osetqivi li~ni podatak, za raz
liku od verskih ube|ewa, koja bi se mogla okarakterisati kao takva. Na
primer, ministar pravde g. Statopulos, kako je sam izjavio, kr{ten je kao
pravoslavni hri{}anin i povremeno u~estvuje u bogoslu`benim obredima
Crkve, no on ima i li~na verska ube|ewa, za koja je lako mogu}e da se ne
poklapaju u potpunosti sa bogoslovqem Crkve. Shodno tome, referendumom
moè biti odlu~eno da li }e se veroispovest upisivati u li~ne karte, a
ne da li }e se upisivati verska ube|ewa. Zato i ne postoji problem.
Pitawe: Tako|e je re~eno da je pitawe li~nih identifikacija
stvar dràve, po ~emu nije dobro to {to Crkva negoduje i kako su svi
weni napori u tom ciqu isprazni. Uostalom, mnogi se gra|ani pitaju
koji krajwi ciq Crkva èli da postigne prikupqawem potpisa. Da li
iza ovog wenog argumenta stoji jo{ ne{to? Kakvo je va{e gledi{te o
ove dve stvari?
Odgovor: Mnogo smo puta u posledwe vreme podvukli da niko ne
pori~e da izdavawe li~nih karti predstavqa akt dràve i u wenoj je nad
le`nosti. No, to {to dràva isuvi{e nagla{ava ovu svoju nadle`nost,
pokazuje da kod nekih vlada nesigurnost. Niko pak ne pretenduje na wihovu
jurisdikciju i ne atakuje na wihovu nadle`nost. Nasuprot ovome, i Sveti
Sinod se pita za mnoga pitawa, a prvenstveno za pitawe upisivawa veroi
spovesti u li~ne karte, zato {to do wega stiù opravdane zebwe ~lanova
Crkve. I postavqa se veoma goru}e pitawe: za{to se ostvaruje dijalog
izme|u razli~itih ~inilaca dràve i organizacija, tela, asocijacija, po
jedina~nih li~nosti i mo}nih ekonomskih faktora, sa temama koje ih se
ti~u, a dijaloga sa Svetim Sinodom nema, Sinodom koji izraàva zebwe
~lanova Crkve, koji su istovremeno i gra|ani dràve?
Bilo kako bilo, danas postoji dru{tveni imperativ povezan sa takozva
nim socijalnim mirom, koji je neophodan u savremenim uslovima ìvota.
Upravo je ovako ne{to traìo i Sveti Sinod. Jedan takav dijalog doveo
bi do pozitivnog ishoda, koji ne bi stvarao dru{tvena previrawa. Uosta
lom, ovaj dijalog su obe}avali vladini funkcioneri, i pismeno i usmeno.
I mogao bih da upitam: za{to su pre izbora govorili da }e do dijaloga
do}i i za{to tada niko nije tvrdio da je to nadle`nost dràve, ve} je to
po prvi put bilo re~eno nakon izbora?
Pitawe pak, vezano za krajwi ciq koji Crkva ima prikupqawem pot
pisa, dozvolite mi da preokrenem i da pitam: koji je krajwi ciq dràve
i wene jednostrane odluke, koju je donela u vezi li~nih karti, i wenog
upornog istrajavawa u tome, bez obe}anog dijaloga? Takva odlu~nost ni
je se dala primetiti u drugim slu~ajevima, s obzirom da se obi~no vodi
420
421
dijalog sa raznim institucijama i organizacijama, te mnogo puta revidira

odluke vlade. Koji }e biti slede}i stadijum, zavisi od mnogih ~inilaca.
U svakom slu~aju, poznat je zakon istorije o raznorodnosti ciqeva, {to
zna~i da se nijedna borba ne vodi uzalud, obzirom da i ovako i onako ima
rezultata.
Pitawe: âk i vlada tvrdi da Crkva, negoduju}i po pitawu li~nih
identifikacija, predstavqa prepreku u modernizaciji dru{tva, i da
je Wenim pastirima svojstvena izvesna zatvorenost, koja poti~e iz
straha i nesigurnosti, koju ose}aju ~lanovi jerarhije prema Ujediwenoj
Evropi i globalizaciji, ali i prema svakom protoku ideja? Koje je va{e
gledi{te?
Odgovor: Mnogo puta i ja ~ujem taj stav, da Crkva naime negoduje na
modernizaciju. No, primetio bih da termin modernizacija, onako kako se
koristi, pojmovno je nejasan i stvara veliko zame{ateqstvo. Na primer,
g. Marije Begzos, profesor na atinskom Bogoslovskom fakultetu, tvrdi
da se sekularizacija sastoji u religioznom obezli~ewu i kulturolo{koj
modernizaciji dru{tva. A naravno da preina~ewe religijskih standarda
preina~uje i kulturu, zato {to, po Maksu Veberu, religija jednog naroda
predstavqa ìù wegove kulture.
No, po mom mi{qewu, kada neki govore o modernizaciji, oni podrazu
mevaju pod time da mi prihvatimo ideje i sisteme, koji su preovladavali
u pro{losti na Zapadu, i koji su danas prestareli. Primera radi, danas
se u Americi mnogo govori o postmodernizmu, s obzirom na to da se da
konstatovati da na prostoru Zapada preovladava osporavawe autoriteta,
ru{ewe logi~nog reda i gubitak prepoznavawa. U raznim studijama,
koje su napisane na Zapadu, tvrdi se da je sholasticizam uistinu preva
zi|en, kao i prosvetiteqstvo, te se traga za ne~im autoritativnijim. Eg
zistencijalisti~ka filosofija i teorije koje nudi psihologija ukazuju
na ovu problematiku. Konstatovano je da je savremeni ~ovek taj koji daje
odgovore na velike egzistencijalne probleme, koji ga mu~e. Pitawa {ta
je smrt, {ta je ìvot, koji je smisao ìvota, {ta je li~nost, {ta je isti
nita qubav i {ta je ontolo{ka sloboda, predstavqaju pitawa koja mu~e
savremenog ~oveka, a na ova pitawa politi~ka dràvna vlast ne moè da
odgovori. Re{ewe problema ne da se ograni~iti na individualna prava,
kako je to prosvetiteqstvo èlelo, ve} ide daqe, do slobode li~nosti.
Pitawe: Govore}i o stawu, u kojem se nalazio Zapad, moète li
nam navesti neke slu~ajeve?
Odgovor: Mogu navesti neke slikovite primere, koji se zapaàju u
zapadnom dru{tvu. Filozof Hajdeger govorio je o velikoj vrednosti iposta
sili~nosti, i o odnosu bi}a sa bitijem. On se bavio vredno{}u ~oveka, ne
samo iz perspektive wegovog sada, ve} i iz wegove egzistencijalisti~ke
perspektive. Maks Veber je u svom klasi~nom delu Protestantska etika

i duh kapitalizma, pokazao da se kalvinisti~ka, puritanska etika ne
raskidivo vezuje za duh kapitalizma, koji se sastoji u racionalisti~kom
organizovawu dru{tva i ìvota. Viktor Frankl, koji izraàva gledi{ta
tre}e psihoterapeutske Be~ke {kole, razvio je teoriju, po kojoj su najve}i
~ovekovi problemi tragi~no trojstvo, to jest bol, smrt i krivica, a isto
tako govori o neurozama, koje su uro|ene umu, i o egzistencijalnoj prazni
ni. Shodno ovome, onaj ko je modernizator, treba da posmatra ove velike
qudske probleme i savremena tragawa zapadnog ~oveka, te da traì pomo}
u pravoslavnom predawu.
Mi, koji znamo za ovo vapajno tragawe zapadnog ~oveka, shvatamo da je
savremena Evropa umorna od ideologija pro{losti, i da ima potrebu za
oplemewivawem i ìvotom. Veoma je re~ita Markuzeova kwiga pod naslo
vom Jednodimenzionalni ~ovek, kao i Malroove re~i o drami kulture.
Pravoslavna Gr~ka, koja nosi pravoslavno bogoslovqe i ìvot, ne ose}a
nikakvu nesigurnost, ve} istovremeno prima poruke vremena i moè da
odgovori na sve ove egzistencijalne zebwe. Suprotno ovome, Zapad je za
hvatila nesigurnost, i to se upe~atqivo vidi u Hantigtonovoj teoriji o
sukobu kultura, obzirom da u su{tini on insistira na potpunom ogra|i
vawu zapadne kulture, koju treba zatvoriti za plemenitost pravoslavnog
predawa. Na ovom mestu moèmo videti razliku izme|u globalnosti, koja
je izraz Pravoslavqa, i globalizma kao izraza zapadne tradicije, kako je
to nazna~io prof. g. Georgije Mandzaridis. Pravoslavna Crkva, svojim va
seqenskim duhom i preporodnom snagom, u pro{losti je oslobodila sve
kulture koje su jewavale, naravno bez ukidawa nacionalnih elemenata
svakog naroda, dok globalizacija poku{ava da ujedini ekonomiju i sravni
sve kulture. Ovde se radi o velikoj razlici.
Pitawe: U posledwe vreme mnogo se govori, a posebno g. ministar
pravde, o odvajawu Crkve od dràve, i o desakralizaciji dràve. [ta
za vas zna~i odvajawe Crkve od dràve, i ko }e biti gubitnik u takvom
razvoju doga|aja?
Odgovor: U posledwe vreme mnogo se vodi re~ o takozvanom odvajawu
Crkve od dràve, pitawe koje je u ve}ini slu~ajeva postavqeno sa konkret
nom ideolo{kom orijentacijom. Mi{qewa sam da se radi o eksplozivnoj
napravi bez su{tinskog sadràja.
Od po~etka treba da vam kaèm da mi se nikako ne svi|a ova terminolo
gija, to jest odvajawe Crkve od dràve. Zato {to se postavqa pitawe {ta
je Crkva, i {ta je dràva? Crkva je skup kr{tenih i blagovernih, i skoro
svi ~lanovi dru{tva istovremeno su ~lanovi i Crkve i dràve. U ovom smi
slu, {ta bi zna~ilo odvajawe Crkve od dràve? Niti je Crkva samo skup
episkopa, niti je dràva samo skup vladinih faktora. Mi{qewa sam da
422
423
treba prestati sa ovom pojmovnom zbrkom, te umesto da govorimo o Crkvi i

dràvi, treba da govorimo o crkvenoj i civilnoj upravi. U Vizantiji, kako
to analizira o. Georgije Metalinos, nije se vodila re~ o odnosu i razlici
izme|u Crkve i dràve, ve} o odnosu i razlici izme|u carstva i sve{ten
stva, {to nam govori o razlikovawu uloga i o razlici u slu`bama.
Nakon ovakvog poja{wavawa, smatram da nema su{tinske re~i o ta
kozvanom odvajawu Crkve od dràve, zato {to su u stvarnosti odvojene
crkvena i civilna uprava, kako je to u mnogo navrata podrào g. Vlasije
Fidas. Uostalom, u posledwe vreme mnogi govore o takozvanim razli~i
tim ulogama dve uprave i, kako je poznato, dràvni Ustav i Ustav Gr~ke
Crkve postavqaju jasne granice u razlikovawu ovih uloga. Jedno je, pak,
razlikovati uloge na planu uprave, a drugo je tradicija, kultura, vaspi
tawe i dru{tveni ìvot gr~kih gra|ana. Ovako gledano, crkvena uprava
moè da zauzima stav o razli~itim pitawima, koja se ti~u wenih ~lanova,
i to mnogo vi{e nego {to stav zauzimaju tela i organizacije koje iskazuju
stavove svojih ~lanova.
Naravno, postoje i neke ta~ke neslagawa izme|u dve uprave. O tome
treba da se povede ozbiqan dijalog, a ne da govorimo i da pi{emo u vidu
slogana i parola. No, ono {to mene zabriwava jeste to {to se govori o
odvajawu Crkve od dràve, u trenutku kada postoje dubqe pretenzije i po
ku{aji da se dezorijenti{e javno mwewe. Tada se osnivaju komisije, u ciqu
razmatrawa glavnog pitawa, kako je to bio slu~aj u vreme blaènopo~iv{eg
Tricisa, kada su odluke bile donesene nakon trideset i {est vi{e~asovnih
zasedawa, a koje su na kraju ostale zakqu~ane u fiokama kao u pustiwi, da
bi isto pitawe ponovo do{lo na dnevni red iz razumqivih razloga. Sma
tram da ovoj stvari treba pristupiti uz veoma veliku ozbiqnost.
Pitawe: Na kraju, verujete li da }e Pravoslavqe ostati ukorewe
no u srcima Grka i u XXI veku, a ako da, kako }e tome doprineti mla|i
arhijereji, kao {to ste vi?
Odgovor: Pravoslavna Crkva ìvi dvadeset vekova i pro{la je kroz
progone i svakojake nevoqe, zbog novog ìvota koji je svetu pruìo Hri
stos, kroz jeresi i raskole, koje su stvorili filozofski pravci nekih
wenih ~lanova; pro{la je kroz razli~ite vladavine, kao {to su bile vla
davine Franaka, Turaka i Bavaraca, no izdràla je u svim ovim isku{e
wima. I ne samo da je izdràla, ve} je iznedrila mu~enike, ispovednike,
oce, svetiteqe i podvi`nike, koji su svi prevazi{li najve}i problem ko
ji snalazi ~oveka, a to je smrt. Takvi periodi predstavqaju slavu Crkve.
I osim toga, pravoslavqe je stvorilo jednu ~udesnu civilizaciju, koja je
uticala na sve dru{tvene organizme i stvorila svu ovu gra|evinu koja se
zove Romejstvo. Na na{im prostorima ~ovekoqubqe je prisutno u visokom
stepenu. Od velikih Otaca Crkve ~ule su se propovedi o jednakosti i
pravdi, toliko da je ~ak i taj marksista istori~ar Kordat hvalio Sveta

Tri Jerarha kao velike li~nosti duha i impozantne borce. Zar ne ostavqa
na vas utisak to {to Marksove teorije nisu mogle da zavladaju na Zapadu
gde je pretegla individua, a zavladale su na Istoku, ba{ zato {to se ovde
stalno govorilo o pravdi, jednakosti, qubavi i ~ovekoqubqu, odnosno, o
li~nosti, a ne o individui?
Na na{em prostoru, pravoslavno predawe, koje je unelo plodnost u
starogr~ku tradiciju, jasno svezuje li~nost za zajednicu i izbegava, kako
prevagu individue, koja je primetna na Zapadu, tako i kolektivizam, pri
metan na Dalekom Istoku. Stoga sociolozi Zapada uz mnogo pa`we prou
~avaju kulturnu tradiciju na{ih prostora.
Prema tome, pravoslavno predawe jeste najja~a duhovna DNK na{ega ro
da, sna`na svetotajinska svrsishodna radinost Romeja, unutra{we podzemne
struje na{eg naroda, svetotajinske vene ìvota. Radi se o silovitoj reci ko
ja nikada ne}e presu{iti, zato {to, po na{em narodnom pesniku sa Kipra,
Vasiliju Mihailidisu, Romejstva biti ne}e tek kad do|e smak sveta.
Mi kao mladi klirici, osim pokretawa crkvenog ìvota po eparhi
jama i parohijama, èlimo da se prestane sa neumesnim i {tetnim proti
vqewima. Na{i politi~ari du`ni su da nau~e na ~emu leì pravoslavno
predawe i da ga razlikuju od drugih tradicija. U na{em predawu ne po
stoji ni metafizika, ni ideologije, ni opsesija, ni fundamentalizam, ni
inkvizicija, ni verski ratovi. Ako su pak zabeleèni neki pojedina~ni
slu~ajevi, oni nisu izraz pravoslavnog duha.
Gledaju}i kroz jednu ovakvu prizmu, mi ulaèmo svoje napore za neispi
sivawe veroispovesti iz li~nih dokumenata. elimo da hodimo ka Evropi
i Zapadu, ~uvaju}i svoju samosvest i razli~itost na{eg predawa, za kojim
ima veliku potrebu i sam zapadni ~ovek.
Na kraju, gr~ko pravoslavno predawe ne moè biti o{te}eno i nije
u opasnosti, ve} je u opasnosti ~ovek, onda kada ga ne mewaju ìvonosne
energije ovog predawa; najva`nije je to {to su Grci u opasnosti da izgube
ovo bogato i ìvohodno predawe, a da ga prona|u i da wime ìve Romeji
izvan Gr~ke, ali i zapadni ~ovek, onaj koji ga traì i ùdi za wim. Stra
{no je da mi izgubimo ovo bogatstvo, a da ga naslede drugi narodi.
Izjava za Sredstva javnog informisawa

o prikupqawu potpisa11)
Dana{wa izjava za {tampu daje se povodom po~etka procedure priku
pqawa potpisa me|u gra|anima Gr~ke, kako bi vlada podnela parlamentu
11)Od
1. septembra 2000. g.
424
425
zahtev za aktivirawe ~lana 44, paragraf 2 o raspisivawu referenduma, sa

ciqem upisivawe ili ne veroispovesti u nove identifikacione karte.
Ovom prilikom èleo bih kao predsednik posebne Sinodske komisije
da vas izvestim u saètim crtama o ovoj ozbiqnoj temi.
Imali smo da izaberemo izme|u ~etiri mogu}nosti:

Prva, da se potpisi prikupe, te da vlada revidira svoju odluku po ovom
pitawu, pa da se veroispovest upisuje u li~ne karte.
Druga, da Crkva odlu~i o raspisivawu zvani~nog referenduma, po{to
prethodno odredi svoje komisije i glasa~ke kutije budu postavqene po sve
tim hramovima, gde bi hri{}ani normalno pristupali, da ubace glasa~ki
listi} po èqi.
Tre}a, mogu}nost bila je da se voqa vernika, koji su u~estvovali na
javnim okupqawima, ispoqi tako, da nam svako od wih preda izjavu da èli
da se u wegovoj li~noj karti navede veroispovest.
êtvrta, mogu}nost bila je da se obavi prikupqawe potpisa, te da vla
da na svoju inicijativu sprovede ~lan 44, par. 2 Ustava, to jest da predloì
parlamentu da izglasa raspisivawe referenduma, pa da se na taj na~in
utvrdi izbor gra|ana Gr~ke, bio on negativan ili pozitivan.
Komisija, posle mnogih sastajawa, predloìla je da se traè potpisi
radi pokretawa referenduma, a ne potpisi radi voqnog ispisivawa veroi
spovesti. Ovakvo re{ewe kretalo se u institucionalizovanim okvirima,
i nije zadavalo ve}e probleme, koje su druge mogu}nosti imale. Tako, niti
su se sveti hramovi pretvorili u izborna mesta, niti se mi postavqamo
na mesto vlade. Ovu odluku odobrio je Sveti Sinod, dana 31. 08. 2000. g.
1. O prikupqawu potpisa odlu~io je Sveti Arhijerejski Sabor Gr~ke

Crkve, dana 6. juna 2000. g., te je u nastavku Sveti Sinod jednoglasno, dana
28. juna 2000. g. odredio organizacionu komisiju, ~iji sam ja predsednik,
a ~lanovi preosve}eni mitropolit Dimitrijade i Almira g. Ignatije,
preosv. Mitropolit Kesarijane g. Danilo i arhim. o. Teologiios Aposto
lidis, glavni sekretar Svetog Sinoda. Za sekretara je odre|en arhim. o.
Teoklit Sklifas.
U dopisu (br.prot. 3082/03.07.2000), koji smo primili, izme|u ostalog,
pi{e: ...Sveti Sinod, na svom pomenutom zasedawu, odlu~io je da se obra
zuje komisija... u ciqu podrobnog prou~avawa i ispitivawa zakonskih i
drugih okvira, u kojima }e biti realizovano prikupqawe potpisa gr~kih
gra|ana za voqno upisivawe veroispovesti u li~ne identifikacione karte.
U ciqu potpunijeg obave{tavawa i potpomagawa gore nare~ene komisije,
moète se savetovati sa stru~nim nau~nicima pravnicima za ovo pitawe...
Dana 24. jula 2000. g., primili smo drugi dopis (br. prot. 3301/24.07.2000),
u kojem stoji:
U nastavku dopisa pod br. 3082/03.07.2000 Svetoga Sinoda, ... opuno
mo}ewem od strane Sinoda, priznajemo vam da se gore nare~enoj komisiji,
koja deluje pod va{im predsedavawem, nalaè nastavqawe i zaokruìvawe
rada, naloènog vam od Sinoda, u ciqu daqeg prou~avawa i u svakom smislu
pripreme procedure prikupqawa potpisa, koja }e po~eti 1. septembra o.g.,
i gde }e se izraàvati voqa gr~kih gra|ana, da vlada raspi{e referendum,
saglasno odredbama ~lana 44 vaè}eg Ustava, po pitawu upisivawa ili ne
veroispovesti u nove li~ne identifikacione karte....
Po poslu{awu prema Svetom Sinodu, mi smo mnogo puta imali zase
dawa, u svoju komisiju smo pozvali stru~ne profesore i druge nau~nike,
~uli gledi{ta mnogih stru~waka o ovom pitawu i do{li do zakqu~ka da
je najboqi na~in koji se pruà za prikupqawe potpisa gr~kih gra|ana,
traìti od vlade da sprovede ~lan 44 par. 2 vaè}eg Ustava, koji predvi|a
na~in raspisivawa referenduma radi nekog kqu~nog nacionalnog ili dru
{tvenog pitawa. Smatramo, naime, da je upisivawe veroispovesti u li~ne
karte veoma ozbiqna stvar, kako se to u posledwe vreme pokazalo.
Ova na{a odluka bila je donesena uz svaku ozbiqnost i trezvenost. Na
ravno, Sveti Arhijerejski Sabor je bio taj koji je odlu~io o prikupqawu
potpisa, a na nama je bilo da izaberemo na~in, na koji }e biti sprovedena
doti~na procedura, kao i da ispitamo zakonske okvire te radwe.
2. Odluka Svetog Arhijerejskog Sabora o prikupqawu potpisa upra

vqala se prema voqi mnogih ~lanova Crkve.
Na po~etku treba podsetiti da je ovaj predlog bio deo izlagawa, koje
je odrào pred jerarhijom preosve}eni mitropolit Aleksandrupolija g.
Antim, i koja je bila usvojena u celosti.
Zatim je arhiepiskop Atinski i cele Gr~ke g. Hristodul ovu odluku
obnarodovao, na najzvani~niji na~in, na velikom narodnom skupu u Atini,
i bila je odobrena od strane svih prisutnih vernika hri{}ana.
U nastavku, ~lanovi Svetog Arhijerejskog Sabora Gr~ke Crkve jedno
glasno su je izglasali, na zasedawu od 28. juna 2000.
I naravno, treba re}i da ova odluka stoji u vezi sa bira~kim glasovi
ma, sa protestima, sa telegramima razli~itih sindikalnih organizacija,
grupacija i pojedina~nih lica, koji su od Crkve traìli da se angaùje,
zato {to je dràva jednoj tako ozbiqnoj stvari pristupila jednostrano,
i uz to bez dijaloga regulisala ovo pitawe, bez wegovog podno{ewa par
lamentu u ciqu izmene vaè}eg zakona, iako su to predstavnici naroda
ve} bili izglasali, i uz sve to, bez svrstavawa ovog pitawa u predizbor
ni program pri nedavnim izborima za narodne poslanike. Ovde je re~, ne
o politi~kom pitawu, ve} o stvari koja se ti~e savesti, slobodne verske
savesti gra|ana Gr~ke.
426
427
3. Neki smatraju da je ovo bila prilika za podsmeh na~inu prikupqawa

potpisa, umesto da izraze po{tovawe prema trezvenosti Svetoga Sabora,
koji nije izabrao neka druga re{ewa, umesto da krenu da razmi{qaju o
tome da li bi mo`da svi trebali da doprinesu uvo|ewu u dràvni ustav,
koji se sada upravo revidira u Skup{tini, i poseban ~lan o inicijativi
za referendum ili za zakon, koja bi poticala od gra|ana, kako to predvi|a
zakonodavstvo drugih modernih demokratskih dràva, kako bi se demokra
tija upra`wavala na najboqi mogu}i na~in.
îtav ovaj proces, na koji se Sveti Sabor odlu~io, nosi naziv inici
jativa gra|ana. Radi se o procesu, koji predvi|aju moderne demokratske
dràve.
Ako govorimo o ovom pitawu, uputio bih vas na izvanrednu kwigu
profesora ustavnog prava sa Atinskog Univerziteta, g. Andreja Dimitro
pulosa, pod naslovom Referendum. U posebnom poglavqu, pod nazivom
institucije direktne demokratije, on govori o parcijalnim instituci
jama, koje ~ine postavke direktne demokratije, u odnosu na instituciju
predstavni~kog parlamentarnog sistema. Smatra da postoje dve parcijalne
institucije, referendum i inicijativa gra|ana.
Inicijativa gra|ana, onako kako ona funkcioni{e u mnogim evrop
skim dràvama, ra{~lawuje se na referendumsku inicijativu, onda kada
se traì raspisivawe referenduma, na legislativnu inicijativu, ko
jom se predlaè ustanovqavawe, izmena ili ukidawe pravnih zakona sa
legislativnim ili ustavnim sadràjima i opozivnu inicijativu, koja
se sastoji u zahtevu gra|ana za prestankom slu`be ~lanova vlade ili na
rodnih poslanika.
Naravno, nagla{ava se da referendumska inicijativa gra|ana, kao i le
gislativna inicijativa imaju predlaga~ku a ne odlu~uju}u nadle`nost.
Isto tako, mawi broj gra|ana moè da zapo~ne inicijativu. Subjekat ini
cijative je broj gra|ana, a ne svi gra|ani. U prilog ovome govori i to {to,
prilikom sastavqawa Ustava iz 1975, Ujediweni Centar Nove Snage i
PASOK, predloìo je zasnivawe institucije legislativne inicijative
gra|ana. Konkretno, podnet je slede}i predlog: pravo predlagawa zakona
pripada skup{tini, vladi i narodu. U posledwem slu~aju, nacrt zakona
podnosi se na razmatrawe, ako ima potpise 20.000 bira~a.
O referendumskoj inicijativi gra|ana, g. Andrej Dimitropulos, pozi
vaju}i se na stranu bibliografiju, kaè da se tu ne radi o pravu naroda,
ve} o pravu mawinskog broja bira~a. Narod kao celina ne moè da postavqa
pitawa. Na drugom mestu on tvrdi: Referendumska inicijativa gra|ana
predstavqa 'najizvorniji' oblik inicijative.
Ustavi Italije i [vajcarske usvojili su referendumsku inicijativu
gra|ana. Italijanski Ustav predvi|a da 500.000 bira~a zatraì potpu
no ili delimi~no ukidawe zakona ili akata po formalnoj sili zakona,

kao i to da 500.000 bira~a moè zatraìti i reviziju Ustava. [vajcarski
Ustav je predvi|ao da 50.000 bira~a moè da traì referendum za savezne
zakone, a 100.000 bira~a potpunu ili delimi~nu reviziju.
Isto tako, opozivawe je institucija direktne demokratije, ali
ne i institucija direktne legislative. Saglasno instituciji opo
zivawa, svaki bira~ ili ~e{}e neki veoma mali broj gra|ana, moè da
zatraì izja{wavawe naroda o prestanku slu`be ~lanova vlade ili
narodnih poslanika... Opozivawe predstavqa instituciju, po kojoj se
opoziva, pod odre|enim preduslovima, neko licenosilac konkretnog zva
wa, u slu~aju sukoba istog sa svojim bira~ima. Zna~aj opozivawa je velik.
Opozivawe predstavqa ustavni mehanizam, koji ima ulogu sigurnosnog
ventila pri upra`wavawu vlasti, saglasno izraènoj ili argumentova
noj narodnoj voqi.
Prema tome, jasno se vidi da proces prikupqawa potpisa radi refe
rendumske inicijative gra|ana predstavqa ozbiqan ~in, koji uti~e na to
da demokratija funkcioni{e ispravno, a sigurno da i mi iz ovoga vidimo
da modernizacija demokratskih institucija jeste borba i zadatak, odnosno
jedno dinami~ko, a ne stati~ko stawe.
U posledwe vreme mnogo puta sam postavqao sebi pitawe, za{to dobi
jaju na vrednosti samo potpisi nekih poznatih umetnika, duhovnih qudi,
akademika, potpisi koji se ve}inom prikupqaju u hodu ili preko telefo
na, a nemaju vrednost li~ni potpisi, sa svim podacima potpisnika, koje su
dali gr~ki gra|ani? Da li to zna~i da postoje gra|ani razli~itih vrsta
i kategorija prve, druge, tre}e ili ~etvrte? Ako postoji takvo gledawe,
tada je, naravno, re~ o stavu Novog Poretka, o vlastima Novog Poretka, po
kojem, kako je to uobli~io ameri~ki novinar Lipman, postoji specijali
zovani poredak, koji vlada i zbuweno stado kojim se mora vladati, ili
koje treba da pripada demokratiji posmatra~a, i kojima treba stalno
preusmeravati kompas.
Shodno ovome, prikupqawe potpisa u ciqu referenduma predstavqa
demokratsku radwu, koja se zapaà u modernim demokratskim dru{tvima,
koja od gra|anina traè da u~estvuje u sprovo|ewu vlasti.
Niko ne moè da optuì ovakav potez, zato {to on predstavqa ne
povredivo demokratsko pravo gra|ana Gr~ke. Uostalom, ~lan 5. prgf. 1
vaè}eg Ustava, jasno kaè: Svako ima pravo da slobodno razvija svoju
li~nost i u~estvuje u dru{tvenom, ekonomskom i politi~kom ìvotu
zemqe, ukoliko ne naru{ava Ustav ili dobre obi~aje. Sledstveno tome,
u~estvovawe gra|ana u dru{tvenom i politi~kom ìvotu zemqe jeste de
mokratsko pravo.
428
4. Na{a komisija preuzela je na sebe odgovornost da izna|e najadekvat

niji na~in za prikupqawe potpisa, kako bi se obezbedila nepovredivost
i verifikovanost kompletnog truda.
Sigurno da na~in, na koji }e se obaviti prikupqawe potpisa odli
kuje izvesna osobenost. Prikupqawe potpisa ne}e dràva organizovati
zvani~no, jer dràva tro{i ogromna sredstva na jedan referendum ili na
odmeravawe snaga pri izborima. Ipak, na~in na koji }e se potpisi priku
pqati, iako se ne nalazi na nivou na kojem to dràva organizuje, mnogo je
boqi, autoritativniji i neosporniji od prikupqawa potpisa od gra|ana,
umetnika i duhovnih qudi, koje se vr{i za mnoga druga pitawa.
Mislim na to {to se, u tim slu~ajevima, u spiskove registruje potpis,
koji je ~esto puta dobijen u telefonskom razgovoru, bez ikakvih drugih
podataka, kao {to je na primer broj li~ne karte.
U ciqu {to je mogu}e boqeg na~ina prikupqawa potpisa, mi smo od
lu~ili slede}e:
a) Osnovana je Komisija za kontrolu i svako poja{wavawe, koja se sa
stoji od pravnih i ekspertskih autoriteta, koji }e nositi glavnu odgovor
nost za kontrolisawe celokupnog zadatka.
b) Imali smo u vidu i crkvenu administrativnu strukturu. Vi znate
da postoje Sveti Sabor, mitropolije, parohije i manastiri. Mitropolije
}e u svojim mestima preuzeti kompletnu organizaciju, po{to se prethodno
obrazuju posebne komisije, ~iji }e zadatak biti da po parohijama i mana
stirima obezbe|uju nepovredivost i verifikovanost ~itavog procesa.
v) Izdate su posebne naredbe, tako da potpisi, koji budu bili dati,
predstavqaju proizvod slobode i svesti; zato i postoje pojedina~ni obra
sci.
g) Kori{}ewe savremenih pomagala, kojima raspolaèmo, to jest elek
tronskih ra~unara, pomo}i }e nam u eventualnoj duploj registraciji jed
nog potpisa.
Na kraju, verujem da, ako ima onih koji }e poèleti da potkopaju ce
lokupan trud i napor, a koji se kre}e u demokratskim i institucionali
zovanim okvirima, tada }e potpunu odgovornost nositi upravo ti koji
budu pokrenuli proces podrivawa, i pokaza}e se kako, po svoj prilici, ne
po{tuju narod, koji je upori{te svake dràve, i u su{tini bi}e to jedan
korak protiv same obnove demokratskih institucija.
Puno vas molim da ovoj stvari pristupite trezveno, pokazuju}i ose
tqivost za ovo pitawe, i da i vi shvatite gde je re{ewe pitawa koje zao
kupqa narod.
Sa gr~kog prevela Jelena Femi}-Kasapis
429
Maksim B. ûòj
BROJEVI
Informacija o ~oveku je vlast nad ~ovekom
Mama, mama! Mene su obeleìli brojem! sa uàsom je vri{tao
slon~i} u starom crtanom filmu. Mama slonica mu je objasnila o ~emu
se radi rekla je svom sinu slonu kako nema ~ega da se pla{i, jer je to
neophodno radi posla. Slon~i} se umirio i zaplovio je parobrodom sa
svojim drugovima.
Isto tako, ni za vas nije ni{ta stra{no ako vas radi posla obeleè
brojem. Mnogi su ~ak uvereni da u principu nema ni~eg stra{nog kada
nas prebrojavaju. Neki pak u tome ose}aju stra{nu pretwu, ali ne mogu da
objasne u ~emu se ona konkretno sastoji. Najmudriji tu pretwu jasno vide,
sve shvataju i zato se trude, ne podiù}i glave, da po mogu}nosti isprave
situaciju.
No, zaista, {ta je stra{no u tome {to nas prebrojavaju? Ili pak u
tome nema ni~eg stra{nog? Za odgovor na ta pitawa neophodno je da se
defini{u najmawe dva pojma:
[ta zna~i obeleìti brojem?
Ko je taj koji broji?

[ta je lo{e u tome ako svaki ~ovek dobije redni broj? Samo po sebi
to je besmisleno i nije stra{no. Primer: iskustvo pokazuje da je za identi
fikaciju ~oveka dovoqno da se zna JMB, datum i mesto ro|ewa. Zamislite
da je neki Pametwakovi} prona{ao algoritam jedinstvenog pretvarawa
podataka iz paso{a u cifre. On je dakle sve qude obeleìo, svakom ~ove
ku dao je BROJ...
Kakva je korist od baze podataka u kojoj se nalazi isto onoliko zapi
sa koliko je qudi na zemqi (ili blizu tom broju)? Ima}ete dakle bazu sa
jednom Tablicom, na kojoj }e biti oko 7 milijardi brojeva. Bilo koji pro
gramer moè sam da napravi takvu bazu... i bez Pametwakovi}a.
Pa gde je tu pretwa? Dajte da sada pro{irimo pojam obeleìli bro
jem. Pretpostavimo da imate mogu}nost da obnavqate tu bazu podataka.
Dopustimo da se svaki dan u tu Tablicu unose novi zapisi i uklawaju oni
koji vi{e nisu aktuelni. Imaju}i u vidu to da brojevi mogu da sadrè da
tum i mesto ro|ewa, mi mnogo vi{e moèmo da kaèmo o ìvotnom veku
u odre|enim oblastima. Moèmo mnogo vi{e da kaèmo o brojnosti qudi
i wihovoj stopi prira{taja. Moèmo da pratimo reagovawe tih oblasti
na ove ili one spoqa{we uticaje.
430
431
Po|imo daqe. Pretpostavimo da postoji i baza podataka u kojoj se

nalazi adresa prebivali{ta (koja je prisutna u paso{ima). Pojavila se
dakle druga Tablica koja je POVEZANA sa prvom. Naravno, ona se tako|e
dopuwava. Koli~ina informacija koja se moè dobiti iz svega nekoliko
tablica raste poput lavine.
Zamislite se sada nad time da postoji i da se redovno aùrira velik
broj baza podataka, na primer:
dràvnih institucija,
transportnih organizacija,
medicinskih ustanova,
finansijskih institucija,
telekomunikacionih kompanija (telefonija, prenos podataka, inter
net, kablovska televizija...),
sredstava masovnih komunikacija (dnevne novine, ~asopisi, televizi
ja),
itd.
Da li je uop{te potrebno govoriti o tome {ta sve moè da sazna onaj
ko poseduje takve informacije... Molim vas da obratite pa`wu na to da
SVE OVO VE] POSTOJI! To jest, mi smo fakti~ki svi odavno OBELE
ENI BROJEM! U tom smislu, borba fanatika protiv obeleàvawa
brojem moè izgledati ve} zakasnela.
Da sumiramo na{e teze. Pod izrazom OBELEITI BROJEM podra
zumeva}emo ne samo pripisivawe jedinstvenog identifikacionog broja
svakom konkretnom ~oveku, nego i wegovu povremeno aùrirawe, a tako|e
i dodavawe novih IZVORA, {to uve}ava protok informacija u pomenutom
SISTEMU. Sve to nije novo otkri}e i postoji ve} nekoliko decenija.
Pre no {to pre|emo na drugo pitawe ko je taj koji broji? hteo bih
da kaèmo jo{ nekoliko re~i o prethodnoj temi. Nadam se da je ve}ini od
vas ve} poznato kako u savremenom svetu totalna kontrola ne samo da je
mogu}a, nego i postoji. No, i pored toga, ve}ina qudi, ~ak i onih koji ovo
shvataju, razgovore o Velikom Bratu ili o svetskim tajnim sporazumima
svrstavaju u teorije zavere i ironi~no im se podsmevaju.
Sad }u malo da vas upla{im. Godine 2150. u ~itavom civilizovanom
svetu otpo~e}e program ugradwe mikro~ipova pod koù svakom gra|aninu.
Svaki ~ip je jedinstven, sadrì podatke o svom nosiocu i poseduje sistem
odre|ivawa wegovog poloàja u prostoru tipa GPS. Usput, on odre|uje i
sa kim nosilac stupa u kontakt. îp sluì kao jednostavno sredstvo za
obavqawe razli~itih operacija pla}awe u prodavnici, pristup razli
~itim prostorijama i drugo. Informacije sa mikro~ipa svakog ~oveka
neprekidno se {aqu u odre|ene centre i tamo se beleè, automatski ob
ra|uju, analiziraju itd.
Zaista, svakom ministarstvu jedne svetske vlade uvek }e biti potreb

no da dobije neke informacije, i ako bilo {ta propusti, ~itav Sistem
mnogo gubi na vrednosti. Da bi narod po{ao na implantaciju, svetska
vlada je dugo pripremala javno mwewe, objasniv{i da bez ~ipa ~ovek
vi{e ne moè da ìvi: nema kontrole zdravqa (naro~ito kod dece!!!), ne
mogu se hvatati prestupnici, ekonomiju potresaju krize, ~ak se ni vrata
ne otvaraju i automobili ne pokre}u. Jednom re~ju uàs! Potpuno je ne
jasno kako su qudi ranije ìveli bez ~ipa... Narod izlazi u susret svojim
dobrotvorima i masovno odlazi na mesta implantacije, gde mu potpuno
besplatno ugra|uju par komadi}a silicijuma. I to je sve ~ovek je sit i
zadovoqan. Na zemqi je nastupio raj, zlatni vek sve je pod kontrolom
i sve u interesu naroda (ovo je odnekud poznato, zar ne?).
Utopija? Nesre}a je u tome {to je prakti~no svima koji ~itaju ove
redove takvo par~ence silicijuma ve} pri{iveno. Sada je 2003. godina.
Postoje istina neke razlike u odnosu na ono {to je gore opisano. Prva je
to, {to za wegovo ugra|ivawe pla}ate i {to se sami trudite da ispravno
radi. Druga je razlika u tome {to su vam ga ugradili bez hirur{ke inter
vencije i ispirawa mozga. On vam je u torbi, ili na stolu, ili za pojasom,
ili tu negde. Zovu ga mobilni telefon.
Kada malo razmislite, moète do}i do zakqu~ka kakav se gigantski
obim informacija u realnom vremenu moè sabrati u GSM sistemu o svim
wegovim korisnicima. [ta se potom moè u~initi, ~ak i uz primitivnu
analizu... Zar vi mislite da se te informacije nigde ne ~uvaju?! Da ih
niko ne koristi?!
Glupost. Stavite jednostavno sebe na mesto polumonopolisti~kih
proizvo|a~a tehnike ili ~ak prosto mobilnih operatera. ONI REGI
STRUJU SVE [TO SE MOE REGISTROVATI. Onaj ko je bio sistem
ski administrator, dobro ih razume. Pitawe je samo KO osim mobilnih
operatera i RADI ÊGA koristi to ogromno more podataka? Ko je taj
koji BROJI?
KO broji?
Da ne bismo zalutali u lavirintima teorija zavere, potrudi}u se da
jednostavno nabrojim organizacije ili grupe qudi koje nas danas u ovoj
ili onoj meri prate.
Ne}emo uzimati u razmatrawe organizacije koje vode baze podataka, jer
one nas ne prate u onom smislu o kome smo govorili u prvom delu. Grubo
re~eno, one prosto vode evidenciju i ponekad poku{avaju da uproste sebi
ìvot uvo|ewem svakojakih kodova.
Da bismo shvatili KO BROJI, neophodno je da razmotrimo pitawa
[TA PRUA PREBROJAVAWE i kome moè biti zanimqiv wegov rezul
432
433
tat. Radi pojednostavqewa pri~e uve{}emo termin SISTEM, pod kojim

se podrazumeva DRU[TVO u smislu: dràva, pojedini socijalni slojevi,
dru{tvene ustanove (npr. armija), grupe qudi ujediwene po nekim krite
rijumima (npr. potencijalni bira~i), sve do pojedinaca.
parametri, kao {to je odre|ivawe temperatura i pritisaka u FAZAMA

kroz koje sistem prolazi.
Ose}ate li razliku?
Ko su dakle ti koji prora~unavaju? Ko su ONI? Svetska Vlada? Glo
balni tajni paktovi? Masoni? Satanisti? Tajne slu`be? Ja na to pitawe
nemam odgovor. Dajem vam re~ da ne znam... Potrudio sam se da vam predsta
vim razmere problema, wegove op{te crte i principe. Dokazao sam da nas
PREBROJAVAJU, i u tome nema ni~eg onostranog. Sve je mnogo cini~nije.
Jednostavno, dolazi ne{to dosad nevi|eno, nastupa doba nove vlasti.
Nama ostaje samo na naga|amo kakvi su motivi inicijatora stvarawa
tog SVETSKOG MOZGA.
[ta pruà prebrojavawe (samo osnovne ta~ke)?

Potpunu sliku TEKU]EG stawa SISTEMA sa uzimawem u obzir
~itave ISTORIJE wegovog razvitka.
Kao posledica toga, mogu}e je PRETPOSTAVITI daqe pona{awe
SISTEMA.
Odre|ivawe kqu~nih ta~aka u kojima se mewaju ili mogu da se prome
ne osnovni parametri SISTEMA.
Kao posledica toga, mogu}e je odrediti ta~ke MINIMALNOG uti
caja na SISTEM sa ciqem korigovawa wegovog razvitka prema POTREB
NOM SCENARIJU.
Odre|ivawe strate{kih re{ewa za ZAINTERESOVANE GRUPE.
Sve nabrojane ta~ke zajedno daju mogu}nost KONTROLE sistema.
Naravno, pod kontrolom se nikako ne podrazumeva lov na lupeè po
ulicama. Oni koji gospodare SISTEMOM ne}e biti zainteresovani za
obi~nog ~oveka, jer on ne uti~e na OP[TE STAWE SISTEMA. I sva
ki }e ~ovek biti nezainteresovan, sve dok sam ne postane ta~ka preseka
linija strate{kih interesa SISTEMA. A kada postane takva kriti~na
ta~ka, gospodari }e veoma lako da odrede kako }e uz minimalni pritisak
da uti~u na wega. Samo, ~ovek pojedinac veoma retko moè da se na|e u
takvoj situaciji. Za zemqu, na primer, kqu~na ta~ka moè da bude proiz
vodwa atomske bombe.
îtaocu moè da se nametne pitawe da li je na savremenom nivou raz
vitka tehnike mogu}e stvoriti takve instrumente prora~unavawa? Qudi
ve} prili~no dugo re{avaju i mnogo sloènije zadatke. Bio sam u prilici
da se u posledwe vreme bavim takvim zadacima unutar zidova jedne veoma
uvaène vojne ustanove. Verujte, mnogo je sloènije prora~unati detona
ciju hidrogenske bombe metodom Monte-Karlo. To je sloènije kako sa
tehni~ke, tako i sa programerske ta~ke gledi{ta. U takvim slu~ajevima
uzima se u obzir vi{e nedeqivih elemenata i wihove kombinacije. Poku
{ajte da uporedite postavqeni problem sa problemom prora~una ulaska
kosmi~kog aparata bilo kog oblika u atmosferu. Tu se zaista treba namu
~iti: formirawe plazme, telekomunikacije, me|umolekularni uticaji i
sli~ne strahote. Jo{ ako znate da se u metodi Monte-Karlo istraìvani
sistem deli na mikroskopske, nedeqive elemente... A svaki od wih ima
svoje parametre i sopstveno pona{awe. Zatim se korak po korak prora~una
va razvitak SVAKOG tog vremena. Pri tome se istraùju i makroskopski
[ta ON ho}e da postigne?

U prethodnom poglavqu poku{ali smo da odgovorimo na pitawe kako
gospodari dolaze do totalnog prora~una. Kome je potrebna ta, blago re~e
no, opasna igra? Ko èli da dobije totalnu kontrolu nad ogromnim delom
stanovni{tva zemqe koje pripada drugom sloju? Meni se kao (nadam se)
zdravom ~oveku ~ini, da to nikome nije potrebno. Ni u jednom narodu, ni
u jednoj dràvi ne bi trebalo da bude bezumnika koji bi dobrovoqno uzeli
na sebe teret KONTROLISAWA ve}ine, u potrazi za ostvarewem potpu
ne VLASTI. Mada... Kako istorija pokazuje, qudi, pa ~ak i ~itavi narodi
koji su èleli da pokore svet pojavquju se prili~no redovno.
Kakva svojstva bi trebalo da poseduje takva grupa vladalaca budu}eg
sistema globalnog PRORAÛNAVAWA? [ta oni treba da pokre}u? Kako
i po ~emu ih prepoznati? Prema mome neprosve}enom shvatawu, to bi tre
balo da budu qudi koji sebe smatraju posebnim i kojima bi, po wihovom
mi{qewu, trebalo da pripadne (ili ve} pripada) ~itav svet. Ti qudi sa
maj~inim mlekom posisaju i ose}aj sopstvene nadmo}i nad drugim qudima
(ina~e se ovakve ideje kod wih ne bi primile). Te`wa za pot~iwavawem
~itavog sveta svojoj voqi druga~ije se ne moè objasniti.
[ta kao rezultat dobija ta grupa bezumnika? U po~etku }e svakako
sve biti dobro: sistem PRORAÛNAVAWA omogu}i}e re{avawe mnogih
problema savremene civilizacije terorizma, privrednog kriminala,
informacione zatvorenosti ustanova koje bi trebalo da budu otvorene
za javnost (dràvnih institucija i sl.), uklawawe svih granica me|u dr
àvama... Reklo bi se da je tu mogu}e i stati, ali taman posla! Ne moè
se zaustaviti tako silan pokret koji se {iri sam od sebe! Oni koji budu
stajali, kako se kaè, za kormilom PRORAÛNAVAWA, bi}e prinu|e
ni da do maksimuma usavr{avaju svoj instrument upravqawa (zaustavqawe
tog procesa je prosto nemogu}e). Tada }e i do}i red na masovnu ugradwu
zloglasnih mikro~ipova u qude.
434
435
I vi{e ne}e izgledati kao utopija to da se gra|anima za wihovo do

bro vr{i implantacija ~ipova koji sadrè istoriju svakog svog nosioca
u mnogim sferama biolo{koj, ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj, duhov
noj. Novo qudsko dru{tvo }e se stoga odrediti kao dru{tvo mobilnih
veza. Jedan od ~ipova, ugra|en na ~elu, beleì}e sliku i zvuk, drugi ~ip,
ugra|en na desnoj ruci, sluì}e kao jednostavno sredstvo za obavqawe
razli~itih operacija pla}awe u prodavnici, ulaèwe u prostorije i
jo{ mnogo {ta drugo.
A sa druge strane? Sigurno }e se na}i masa qudi koji ne èle da ih
nova vlast kontroli{e, pri ~emu ne samo da to prosto ne}e èleti, nego
}e se aktivno boriti sa novim poretkom. [to se sistem PRORAÛNA
VAWA daqe bude razvijao, to }e se pojavqivati o{trije protivre~nosti
izme|u dva pola (gospodara i ostalih) i to }e mawe koristi i vi{e {tete
biti od ovog sistema totalne kontrole. Na kraju krajeva }e sopstvenici
SISTEMA morati da primene silu. Da, da i globalna sre}a mora}e
da se {iri ogwem i ma~em. Na{e istorijsko se}awe na jedan takav (komu
nisti~ki) proces sasvim je sveè.
nalazile i informacije o tome ko je kada i koga pozivao!). Kada bi na{a

vlast PRORAÛNAVALA na veliko, ona bi uvela jedinstveni standard
~uvawa informacija za sve organizacije ~ije se baze podataka mogu pri
sajediniti velikom SISTEMU. Ja tako ne{to ne vidim. Vidim banalni
POPIS stanovni{tva... Mada, ko zna, mo`da su rezultati popisa potreb
ni za projektovawe budu}nosti.
Kaù informisan, zna~i naoruàn. Sada znate: PREBROJAVAJU
VAS. Nije dovoqno da znate da vas prebrojavaju i {ta pokre}e one koji
prebrojavaju. Jer ostaje pitawe [TA DA SE RADI? Razmislite.
P. S. Istorija je jo{ davno opisana u Otkrivewu!
I jo{!
Obeleàva li nas brojevima na{a vlast, na{a dràva? Svakako obe
leàva. Samo, hajde da u ovom slu~aju na{om vla{}u ne nazivamo onu koju
vidimo na televiziji, nego one koji su ih postavili (ko zna dokle bismo
stigli prate}i taj trag?) Vlast koja prora~unava to je vlast koja real
no upravqa. Ista}i kandidata za predsednika na izborima i progurati
ga sa mnogo boqim rezultatom od ostalih, mogu}e je samo ako TA^NO zna{
{ta se trenutno u zemqi doga|a i kako na te doga|aje moè{ da uti~e{.
Samo, ne treba misliti da (na{a oficijelna) vlast nekako kontro
li{e problem naizgled slobodnog stvarawa novog atomskog oru`ja iza
svojih le|a. Kada bi u Kremqu u potpunosti shvatali RAZMERE proble
ma PRORAÛNAVAWA, mislim da bi odmah bile preduzete mere za
spre~avawe slivawa podataka iz razli~itih baza ({to je planirano fede
ralnim programima Elektronska Rusija i Elektronska Moskva, ~iji
buxet prema{uje sve fondove za razvoj ekonomskog sektora uzete zajedno),
zatim za spre~avawe unifikacije razli~itih vrsta standarda, za smawi
vawe zavisnosti dràve od stranih monopolskih dobavqa~a elektronske
tehnike itd.
Sa druge strane, bile bi preduzete ozbiqne mere za presecawe cure
wa ogromne mase informacija o gra|anima, koje se na na{e o~i doga|a
posledwih godina (nedavno je, prisetimo se, na crno trì{te procurela
baza podataka mnogih miliona pretplatnika MTS, u kojoj su se, prema
informacijama Vedomosti, osim wihovih registracionih podataka,
BROJEVI: INFORMACIONA BEZBEDNOST DR@AVE

Tu|a obave{tenost je neprijateq
Govorili smo o sistemima PRORAÛNAVAWA. Bilo je govora o tome
{ta zapravo predstavqa prora~unavawe i o metodama wegovog ostvarewa.
Pokrenuto je i razmotreno niz pitawa o tome kako se odvija TOTALNO
prora~unavawe i, glavno, {ta ono daje grupi qudi koja ga primewuje. Bi
lo je pokazano mno{tvo primera za to gde se i kako uzima informacija i
kako se aùrira. U drugom delu govori}emo o METODAMA ZA[TITE
od mogu}eg prora~unavawa i to na nivou dràve.
Na taj na~in, u svojstvu sistema koji se prora~unava na}i }e se jedna
posebna zemqa. A u svojstvu organizacije koja prora~unava uze}emo neku
inostranu obave{tajnu slu`bu. Treba da objasnimo za{to smo u drugom
svojstvu izabrali ba{ ne~iju obave{tajnu slu`bu.
Od pamtiveka su se obave{tajne slu`be bavile sakupqawem informa
cija. To je bio wihov osnovni posao. Dovoqno je pro~itati radove kineskog
filozofa Sun-Cea, da bi se shvatilo KADA su bili formulisani osnov
ni zadaci OBAVE[TAJNE SLUBE i wen poloàj u odnosu na druge
dràvne institucije. Kasnije je osim prostog prikupqawa informacija
osnovnim funkcijama obave{tajne slu`be pridodata jo{ i funkcija pro
fesionalne analize dobijene informacije. Informacija je dobijana po
pravilu pomo}u mreè agenata. Na prvo mesto po~ela je da se probija OB
RADA informacija koje su JAVNO DOSTUPNE.
U svakom slu~aju, ako se radi o novom torpedu [kval ili o kodovima
Svoj-Tu|i, onda su u takvim zadacima na prvom mestu agenturne mere,
ali to je ve} tema za posebno razmatrawe.
Danas svaka obave{tajna slu`ba teì ka tome da maksimalno obuhva
ti sve informacije o istraìvanoj zemqi koje su dostupne (dobra savre
mene tehnologije to lako omogu}uju), po~ev od izve{taja obi~nih agenata
me|u stanovni{tvom i wihovih informatora, preko informacija koje
436
437
sakupqaju {pijunski sateliti, pa zakqu~no sa obradom SVIH informa

cija dobijenih od {tampe, TV, Interneta itd. Kao posledica te trke za
informacijama, svojevremeno se pojavio sistem E{alon (koji deluje i
danas) i na{a baza na Kubi (koju su nedavno zatvorili).
Poseduju}i ogroman protok informacija obave{tajne slu`be su po~e
le da stvaraju sisteme koji dozvoqavaju analizu razli~itih vrsta infor
macija u reìmu realnog vremena. Ovo je bilo neophodno zato da bi se
u operativnom reìmu pratilo TEKU]E stawe istraìvanog sistema
i da bi se {to ta~nije prognozirao wegov razvitak. U savremenom svetu
informacija brzo zastareva. Savremeni obave{tajni sistemi analize
informacija veoma su ograni~eni vremenom, jer se ina~e dobijena infor
macija ne bi mogla primeniti. Sa druge strane, ako ne ume da informa
ciju obradi u letu, ISTRAIVA^ rizikuje da beznade`no zaostane za
ìvotom: danas i sutra on }e obraditi informaciju za protekli dan, a
posle pola godine wegovi podaci ve} ne}e biti od operativnog interesa
za lica koja donose odluke.
Da napravimo rezime. Savremene obave{tajne slu`be operi{u SVIM
DOSTUPNIM informacijama koje dolaze iz istraìvanog sistema. Oni
se trude da obradu te informacije sprovedu u realnom toku vremena. Na
taj na~in moè se pretpostaviti da ve}ina savremenih obave{tajnih slu
`bi sprovodi ili poku{ava da sprovede takozvano PRORAÛNAVAWE
u pogledu zemaqa za koje su zainteresovane.
Bilo bi nepravilno misliti da se pod obave{tajnom slu`bom u ovom
~lanku podrazumeva organizacija sli~na onoj u kojoj je radio Isajev-[tir
lic. Ne, mi }emo taj pojam koristiti u {irem smislu. To je organizacija
ili grupa organizacija koja se rukovodi interesima organa vlasti svoje
zemqe i izvodi istraìvawa u drugim zemqama.
Dakle, dajte da odredimo kakvi tokovi informacija mogu stajati na
raspolagawu savremenim stranim obave{tajnim slu`bama. Kao prvo, to
su svakako obave{tajci u inostranstvu i wihovi informatori. Kao drugo,
to je celokupna {tampa, TV, sajtovi sa vestima i druga sredstva masovnog
informisawa, {to se zajedni~kim imenom naziva OTVORENIM IZVO
RIMA. Kao tre}e, tu je ogromna koli~ina informacija o istraìvanom
sistemu koja se moè dobiti legalno i nelegalno. Kao ~etvrto, to je pre
sretawe na poqu elektronskih informacija, koje geometrijskom progre
sijom postaje sve obimnije i vrednije (ili ga giganti svetske industrije
informacionih tehnologija namerno ~ine takvim?).
Na toj ta~ki treba posebno da se zaustavimo. Veza Predsednika sa
Ministrom odbrane je svakako oblast koja je potpuno zatvorena i dobi
ti informaciju o woj mogu}e je samo pomo}u agenture. Ipak, etrom i jav
nim vezama prolazi MORE prakti~no nezatvorenih informacija ~ije je
prikupqawe i obrada ograni~eno samo sistemima wihove onlajn analize

(u reìmu realnog vremena). Dovoqno je prikqu~iti se na liniju provaj
dera interneta i na}i se na putu CELOKUPNE elektronske po{te koja
prolazi preko na{e granice (unutra{wi tokovi elektronske po{te teo
retski su tako|e pristupa~ni inostranstvu preko lokalnih provajdera i
wihovih veza sa inostranstvom).
Preslu{avawe i onlajn analizu etra sa satelita iznad Moskve i dru
gih velikih gradova da}e (ili ve} daje) takozvani LOG svih mobilnih
operatera. Komplikovano? Da, ali nije nemogu}e!
Na kraju dolazimo do toga da strana obave{tajna slu`ba o na{oj zemqi
zna vi{e od na{e vlasti (àlosno, ali istinito). Dobijena informaci
ja predstavqa najmo}nije oru`je pomo}u koga zemqa-protivnik jasno zna
GDE, KADA i KAKO treba da ostvari aktivne operacije koje su u wenom
interesu. Ja se ovde ne doti~em pitawa kakvi su to interesi oni mogu
biti bilo kakvi. U ovom ~lanku bitno je da su to TU\I interesi.
Po{to smo u op{tim crtama predstavili lik neprijateqa, sada }emo
re}i ne{to o tome kako se protiv wega boriti.
Najboqi na~in borbe sa takvim protivnikom jeste ostaviti ga bez
INFORMACIJA. Naravno, nemogu}e je zatvoriti Internet i druga
sredstva masovnog informisawa. Tako|e, nemogu}e je zabraniti mobilne
telefone i sistem bar kodova. Ipak, prosto je neophodno da se preduzmu
neke mere.
Neophodno je uvesti red u RAÛNSKE SISTEME dràve, krupnih
korporacija i lokalne administracije! Stra{no je kada se baze podataka
sa obra~unskim podacima miliona na{ih gra|ana REGULARNO pojavquju
otvoreno dostupne. Lo{e je to, {to je trgovina informacijama o nama ve}
odavno postala deo biznisa u senci, u koji su uvu~eni upravo oni koji bi
trebalo da se bave presecawem {irewa takvih informacija. Logovi ope
ratera mobilne telefonije trebalo bi da se ~uvaju poput dràvne tajne,
za ~ije bi naru{avawe morao da usledi, kao minimum, gubitak licence.
U svetlosti podataka iznetih u ovom ~lanku, moète da zamislite
kakvu vrednost za sistem PRORAÛNAVAWA informacija ima wihovo
javno izno{ewe koje je nedavno uveo MTS (obra~unski podaci svih pret
platnika)... Onaj ko ima takvu informaciju, moè da POVEE obezli~ene
kontakte sa sasvim konkretnim qudima i organizacijama, tokom, na pri
mer, analize informacija dobijenih preko satelita o CELOKUPNOM
toku mobilnih telefonskih komunikacija na teritoriji Moskve. Kad se
uzme u obzir da danas gotovo celokupna populacija koristi mobilne te
lefone, ukidawe tajnosti za takvu bazu podataka jednako je razotkrivawu
sistema Svoj-Tu|i od strane obave{tajnih slu`bi drugih zemaqa. Sada je
u najboqem slu~aju neophodno da se promene brojevi mobilnih telefona.
438
439
Dakle, prvi korak u borbi protiv onih koji PRORAÛNAVAJU pred

stavqa uvo|ewe elementarnog reda tamo gde se sabiraju informacije o
svima nama.
Osim zatvorenih obra~unskih informacija, postoje i one koje TREBA
da budu otvorene. U takve informacije spadaju, na primer, podaci o dràv
noj registraciji organizacija, podaci iz kwigovodstvenog ra~unovodstva
banaka i krupnih preduze}a itd. (takvih je oblasti mnogo, mi }emo se za
ustaviti ovde). Ova informacija neophodna je investitorima, poreskim
i drugim organima. U datom slu~aju, one kojima je informacija potrebna
interesuje samo neka konkretna firma, od koje traè informaciju. Kada
neko drugo lice poku{ava da dobije suvi{nu informaciju (kriterijumi
za odre|ivawe toga koja je informacija neophodna a koja suvi{na tema
su za posebnu pri~u) onda je to ve} razlog da se za takvo zainteresovano
lice pobrinu posebni kompetentni organi.
Jasno je da se ne}e pratiti tok svih tih informacija, tim pre {to
to nije uvek ni mogu}e. Takve informacije ~esto se prenose na kompaktdiskovima, a {ta }e sa takvim diskom daqe biti ne zna se. U ovakvim
slu~ajevima provereni na~in predstavqa ASIMETRI^NI ODGOVOR.
U baze podataka prosto se ulije do 1015% |ubreta, tj. nepostoje}ih
kompanija i qudi. Onaj kome su podaci potrebni u ispravne svrhe i
radi posla, taj se na |ubre ne}e obazirati, jer wega interesuju konkret
ni, stvarni subjekti, a ne SVI subjekti. Problem ve{ta~ki stvorenog
|ubreta je svakako mnogo sloèniji. Mi se u to pitawe ne}emo udubqiva
ti, samo }emo konstatovati da je to jedan u nizu metoda suprotstavqawa
PRORAÛNAVAWU.
Tre}e i najva`nije pitawe predstavqa ~uvawe elektronskog infor
macionog poqa od presecawa, ukqu~ivawa u wega i daqeg kori{}ewa.
Pitawe poja~avawa sistema {ifrovawa tih tokova ti~e se prve ta~ke
suprotstavqawa. Ipak, treba dodati jo{ ne{to. Na{a dràva ~esto NA
MERNO sniàva nivo {ifrovawa pojedina~nih linija veze (na primer
mobilne telefonije). Za{to? Jednostavno zato da bi U SLUÂJU PO
TREBE imala mogu}nost da de{ifruje bilo koji pojedina~ni kanal veze.
Ovo se ti~e kako prepiske preko Interneta, tako i mnogih drugih obla
sti pojedina~nih veza. Tu nema uvrede u pitawu je me|unarodna praksa.
Sa druge strane stepen {ifrovawa u nekoj zemqi zavisi od mogu}nosti
wenih specijalnih slu`bi da za potrebno vreme razotkriju te {ifre.
Dakle, NEOPHODNO je da se zna~ajno podigne nivo dràvnih sistema
de{ifrovawa u svim sferama: od mobilne telefonije do Interneta i da
se odmah PRINUDE svi operateri da podignu nivo svoje kriptoza{tite.
Takve mere zna~ajno }e oteàti posao sistemima preuzimawa podataka i
wihovog daqeg PRORAÛNAVAWA.
Naravno, niko nam ne smeta da sve informacione tokove obilno zaspe

mo |ubretom nepostoje}im signalima, elektronskim pismima, telegra
mima i sl. Sli~na praksa moè i mudrije da se upotrebi. Informacione
kontakte mogu}e je generisati sa ciqem da u program PRORAÛNAVAWA
unesemo one korekcije koje su nam nu`ne! Neka protivnik prora~unava
ono {to smo mu podmetnuli. Neka mu analiza pokaè ono {to je potreb
no nama, na{im DRAVNIM interesima. Na taj na~in mogu}e je dove
sti ga u dirigovanu zabludu. To je osnovna misao ovog ~lanka. Veoma je
te{ko suprotstaviti se tu|im sistemima PRORAÛNAVAWA. Moè se
uvoditi red, no, kao {to je poznato, idealna ~isto}a ne postoji. Ta~nije
postoji, ali ne na zemqi. Odgovor protiv sistema prora~unavawa treba
da bude asimetri~an.
[to se ti~e li~ne, personalne za{tite svakog gra|anina zemqe od tu
|eg sistema PRORAÛNAVAWA, treba primetiti da najboqu za{titu
predstavqa prosto sledovawe istorijski nastalim zakonima ìvota du
hovnim zakonima i wihovim savremenim dodacima: nemoj da praznoslovi{,
razmisli pre no {to ne{to kaè{ ili u~ini{, nikome ne èli zla, ne
podleì isku{ewima ovoga veka (ne primaj dobrovoqno obeleàvawe bro
jem i svakojake elektronske dokumente; trudi se da ne vodi{ elektronsku
prepisku, nemoj da obavqa{ kupovinu i prodaju preko Interneta, ne stu
paj ni u kakva elektronska dru{tva, ìvi {to jednostavnije itd.). Ako se
bude{ drào vekovima proverenih zakona, sa~uva}e{ ne samo sebe, nego i
~itav svoj rod za mnoge budu}e godine (jer nije toliko stra{no pogubiti
sebe, koliko predati ne~ove~nom Sistemu svoju decu i unuke). Jasno je
da nije uvek mogu}e u potpunosti slediti ove savete, ali svakako ih se
treba pridràvati. Dobrima koja nam pruà ovaj vek treba se koristiti
PROMI[QENO!
Jo{ nekoliko re~i kao zakqu~ak. Obavezni uslovi za efikasnu borbu
sa PRORAÛNAVAWEM su:
Potpuna svest na{ih vlasti o zna~aju problema koji je postavilo vre
me. Ako sama vlast ne moè (ili ne}e?) da prati dràve ~iji su interesi
opre~ni na{im interesima, to ne zna~i da one ne prate nas. Vlast mora
da shvati [TA kao instrument uzima u ruke neprijateq kada sprovodi is
traìvawe na{e zemqe metodama direktnog matemati~kog modelirawa.
Vlast treba da proceni va`nost informacija o wenim gra|anima kako u
razli~itim masovnim registrima, tako i na elektronsko-informacionom
poqu; ona treba da proceni va`nost tih informacija kako u neuskla|enom
vidu, tako i u slu~aju wihovog svo|ewa na jedinstveni SISTEM PRORAÛ
NAVAWA. Svest o tome dovoqna je da bi vlast poo{trila zakonodavstvo
(prihvatawem, na primer, odgovaraju}ih zakona o dugoro~noj informaci
onoj bezbednosti stanovni{tva, o odgovornosti za stvarawe, kori{}ewe
440
441
i gubitak integrisanih baza podataka i sl.), da bi uvela disciplinu u

ustanove koje poseduju baze podataka, i glavno, da bi postavila NOVE za
datke odgovaraju}im organima.
Opisani problem treba da se u jednostavnom, pristupa~nom i blagom
obliku izloì gra|anima na{e dràve i da im se predstave na~ini za
wegovo re{avawe. Svima nama je poznato da postoje virusi i bakterije.
U svakodnevnom ìvotu mi STALNO, ~ak i nesvesno, obavqamo radwe
usmerene na spre~avawe infektivnih zaraza: peremo ruke, peremo vo}e i
povr}e pre jela, ne upotrebqavamo hranu sumwivog kvaliteta, dezinfiku
jemo rane itd. na isti na~in SVAKI ~ovek treba da zna kako NIJE DO
BRO da bilo gde ostavqa podatke o sebi. I ne samo to ~ovek je duàn
da zna KAD ostavqa va`nu informaciju o sebi. Ako je mogu}e sprovesti
finansijsku transakciju bez otvarawa novog ra~una u banci ne treba ga
otvarati. Ako je mogu}e ne nositi mobilni telefon na put ne treba ga
nositi. Ako je mogu}e dati neta~ne podatke o sebi prilikom registracije
za informacione resurse treba dati neta~ne, i tome sli~no.
Pozivam i vlasti i gra|ane da se kona~no osmisli odgovor na pita
wa o informacionoj bezbednosti Rusije koja name}e vreme, da se izradi
strategija wihovog re{avawa i da se pristupi wenoj hitnoj realizaciji...
Nave{}u primer: sa problemima zaraza ne moè se boriti samo silom vla
sti. Bez odgovaraju}eg u~e{}a gra|ana rizikujemo da se vratimo u sredwi
vek kada je kuga pusto{ila ~itave kontinente.
Ista je stvar i sa problemom prora~unavawa spoqa. Ako ne nau~imo
da se efikasno suprotstavimo spoqa{wem neprijatequ koji nas prati,
za neko vreme ni zemqa (ta~nije sredstva za ìvot i rad stanovni{tva)
vi{e ne}e biti na{a. I to bez ikakvog krvavog bombardovawa. Osim ako
PRORAÛNAVAWE ne pokaè ekonomska preimu}stva ovog posledweg
re{ewa u odnosu na delovawe po kqu~nim ta~kama koje je obi~no veoma
skupo. U tom slu~aju prora~unavawe }e pokazati gde i koliko udara bom
bama treba primeniti i oni }e biti primeweni.
opisani na~ini borbe sa prebrojavawem SPOQA; skicirana je ideologija

procesa koji se odvijaju.
U ovom ~lanku hteo bih da govorim o perspektivi. O tome kako }e se
daqe razvijati sistemi PRORAÛNAVAWA. U Brojevima je ve} bilo
re~i o te{ko}ama sa kojima treba da se suo~i organizacija koja istraùje
prilikom sprovo|ewa prora~unavawa. O tome }e, u na~elu, ovde biti re~i.
KQUÊVI NOVOG SVETSKOG PORETKA

Ovaj ~lanak predstavqa nastavak teme o istraìvawu socijuma, prog
nozama wegovog pona{awa i, shodno tome, kontroli nad wim.
U prethodnim ~lancima razmotrena su pitawa istraìvawa socijal
nog sistema pomo}u matemati~kih metoda analize i direktnog broj~anog
modelirawa; razmotreni su razli~iti tokovi dostupnih informacija o
sistemu i wihova obrada; uvedeni su pojmovi organizacije koja istraùje
i istraìvanog sistema; uveden je pojam PRORAÛNAVAWA i nabroja
no je {ta sve ono daje organizaciji koja vr{i istraìvawe; detaqno su
2+2=5
Jasno je da va`nost rezultata prora~unavawa zavisi od obima informa
cija koje dolaze iz istraìvanog sistema. Nije uvek mogu}e sabrati SVE
NEOPHODNE informacije za dobijawe potrebnog rezultata. Tako|e je
va`no pitawe aktualizacije informacija koje se dobijaju. Razni tokovi
informacija obnavqaju se razli~itom brzinom i problem wihovog priku
pqawa u reìmu realnog vremena uop{te nije trivijalan.
I kona~no, glavni problem ostaje logi~ko povezivawe razli~itih izvo
ra informacija. Bez razumqivog podsistema jednozna~ne identifikacije
elemenata istraìvanog sistema wegovih gra|ana, PRORAÛNAVAWE
moè dati u korenu pogre{ne rezultate.
Tu treba da se zaustavimo. Ako se ostali problemi re{avaju nasilnom
unifikacijom izvora baza podataka, rastom snage ra~unarskih mreà
dràvnih i privatnih organizacija, administrativnim i zakonodavnim
merama, onda i pitawe identifikacije treba da se re{i za ~itav istra
ìvani sistem.
Vratimo se na prvi deo Brojeva. Se}ate se Tablice u koju su uneti
svi stanovnici zemqe i gde je svako dobio broj? Pri tome broj se odre|u
je polaze}i od datuma ro|ewa FIO i mesta upisivawa. Podaci u tablici
stalno se obnavqaju (aktualizuju). Tu Tablicu smo koristili da bismo
ilustrovali kako se dobija va`na informacija o izmeni broja i strukture
stanovni{tva u razli~itim zemqama. Svakom ~oveku odredili smo broj,
no da li je taj broj poistove}en sa konkretnim ~ovekom? Ne, on je u na{em
slu~aju istovetan sa datumom ro|ewa FIO i mestom upisivawa. Uop{te
no govore}i, mi taj broj moèmo da zamenimo brojem paso{a. Svi imamo
paso{ i na wemu broj. Izgleda da svako od nas ve} ima Ba{ Taj Broj? Ne.
Radi se o tome da moèmo da zamenimo paso{, ako, na primer, promeni
mo prezime. Dakle moèmo da PROMENIMO SVOJ BROJ. Kao rezultat
umre}emo za Tablicu. Umre}emo, a potom }e se roditi novi ~ovek. To ve}
unosi gre{ku u PRORAÛNAVAWE. Odatle i sledi o{tra neophodnost
procedure poistove}ivawa koja treba da iskqu~i takve gre{ke. U protiv
no vrednost PRORAÛNAVAWA zna~ajno }e se smawiti.
Treba re}i da pristalice borbe protiv JMB tvrde da je upravo on
Ba{ Taj Broj, jer se daje jednom za svagda. Tablica zasnovana na JMB kao
442
443
kqu~u bi}e ispravna i jedina ta~na. Zato se treba boriti protiv JMB.
Po mome mi{qewu, to ba{ i nije tako. Organi koji odre|uju JMB tako|e
se oslawaju na druge dokumente koje im vi podnesete. Moète i da ih ne
donesete, pa }e u tom slu~aju oni sami, svojim kanalima, do}i do te neo
phodne informacije o vama. JMB je prosto kompilacija podataka. I pri
tome, koliko znam, samo podataka iz paso{a. JMB ide i ne{to daqe od
paso{a: ako zamenite paso{ (ili li~nu kartu) odgovaraju}e slu`be }e da
prate tu operaciju i va{ novi paso{ (li~nu kartu) pripisa}e STAROM
JMB. Ali prilikom registracije automobila, mobilnog telefona ili sta
na, ili kada se obratite policiji, ili kada odete u bolnicu, od vas ne}e
traìti JMB, nego paso{, tj. li~nu kartu. Za{to? Zato {to JMB ne sluì
za identifikaciju li~nosti, ne predstavqa POTVRDU LI^NOSTI. Na
osnovu JMB se ne moè re}i da li je on va{ ili nije.
Zbog toga JMB tako|e ne moè da se smatra za kqu~ univerzalne Tabli
ce. On ne poistove}uje LI^NOST sa BROJEM. Tvorcima globalnog PRO
RAÛNAVAWA potreban je sistem koji POVEZUJE jedinstveni izbor
biolo{kih parametara konkretnog individuuma sa wegovim BROJEM.
moè se uzeti jo{ i snimak mre`wa~e oka. Ovde treba pojasniti da oni
koji rade sa otiscima prstiju i snimcima mre`wa~e ne koriste wihove
slike, jer ve} dosta dugo postoje metode koje omogu}uju da se ovi parame
tri predstave u vidu broja (makar i prili~no duga~kog). Pri tome ovi
brojevi se mogu porediti.
Nave{}u jednostavan primer. Zamislite da imate bazu podataka gde uz
adresu stoji KOD otisaka prstiju ~oveka koji na toj adresi ìvi. Dogodi
se zlo~in. Postoje otisci prstiju prestupnika. Pretvorimo ih u KOD i
uporedimo sa bazom adresa. Posle nekog vremena sazna}emo ime i adresu
prestupnika.
Drugi primer iz ìvota. Pre nekog vremena u jednoj afri~koj zemqi
trebalo je da se sprovedu izbori. Problem se sastojao u tome {to ìteqi
te zemqe uop{te nisu imali paso{e. To jest, neki su ih imali, ali ve}ina
nije. Kako sprovesti glasawe? Neko bi mogao da glasa i vi{e puta, pred
stavqaju}i se svaki put drugim imenom. Uz to imena su tamo nalik jedno
drugome. Tako je re{eno da se glasa palcem. To jest ponesu prenosni ra
~unar, uhvate ~oveka, pokaù mu na ekranu glasa~ki listi} i traè da
odre|eni prst stavi na jednoga od kandidata za predsednika. Kompjuter u
bazu podataka unosi glas za jednoga od kandidata i KOD sastavqen prema
otisku prsta glasa~a. Su{tina je u tome da niko nije mogao da glasa dva
puta. Mogao bi da stavi prst, ali kompjuter bi u bazi prona{ao takav kod
i jednostavno bi ignorisao ponovqeno glasawe, obave{tavaju}i ujedno o
incidentu.
Molim da primetite kako savremene tehnologije prakti~no ne gre{e
u pretvarawu SLIKE otiska u BROJ. Jednostavno, svi otisci se dele na
grupe sa odre|enim parametrima. Prema grupama i parametrima formira
se KOD. Ovaj KOD se nikada ne poklapa kod razli~itih qudi, kao {to se
ne poklapa ni karta otisaka prstiju.
Dakle, Novi Paso{ treba da sadrì SLOENI KOD (sloèni kqu~),
sastavqen od gore opisanih biolo{kih parametara koji ujedno predsta
vqaju i broj. Takav paso{ udovoqava svim pomenutim zahtevima, a wegov
broj (kod) zaista je jedinstven i u sistemima PRORAÛNAVAWA moè
da se primeni kao KQU^.
Jo{ jedna va`na primedba. Dodela JMB (kao i bilo kakvih drugih
registracionih brojeva u savremenim sistemima) ne mora obavezno da
podrazumeva SAGLASNOST onoga kome se broj dodequje. Broj moè da
se dobije (a ~esto se i dobija) ~ak i bez toga da gra|anin bude obave{ten.
Ipak, prilikom dobijawa novih paso{a gra|anin }e MORATI da izjavi
saglasnost. On svojevoqno treba da poseti slu`bu za izdavawe paso{a i
da tamo ostavi SVOJE biolo{ke parametre. To jest, po novim pravilima,
sam Sistem ne moè da dodeli broj. Potreban je ~ovek, wegova èqa da
ôvekobroj
Paso{ je samo donekle takav. U wemu postoji fotografija koju povre
meno treba da mewamo. Fotografija i jeste biolo{ki parametar. Pri
tome paso{ je povezuje sa brojem. Ali radi se o tome da je fotografija
nepouzdan biolo{ki parametar. Uz to po BROJU PASO[A nemogu}e
je napraviti fotografiju, tj. pretvoriti broj u digitalnu fotografiju
gra|anina. To u krajwoj liniji omogu}uje lako falsifikovawe paso{a.
Jer nemogu}e je re}i da li taj paso{ sa svojim brojem odgovara ba{ datoj
fizionomiji na fotografiji (tj. datom ~oveku) ili ne.
Dakle, potreban je dokument koji bi identifikovao li~nost za budu}i
svetski poredak (koji, naàlost nije tako daleko!). Kao prvo, on treba da
sadrì BROJ koji }e biti DOIVOTNO vezan za datog ~oveka, nezavi
sno od okolnosti. Kao drugo, taj broj treba da bude povezan sa biolo{kim
parametrima, kako bi bilo lako mogu}e identifikovati ~oveka prema
broju i odrediti wegov broj prema biolo{kim parametrima. To je lako,
po{to nije povezano sa tako promenqivim stvarima kao {to je datum ro
|ewa ili FIO. Posle toga ~ovek moè sto puta da mewa prezime ili ime
Identifikacioni broj se ne mewa. ôvek moè da organizuje sopstveno
samoubistvo, moè da se sakrije od dru{tva, da se posle izvesnog vremena
pojavi na nekom udaqenom mestu i da poku{a da se LEGALIZUJE. E, tu ga
~eka iznena|ewe: da}e mu novi identitet SA STARIM BROJEM!
Koji biolo{ki parametri }e posluìti kao osnov za Novi Paso{?
Otisci prstiju, mada je wih vremenom mogu}e ukloniti. Radi pouzdanosti
444
445
bude PREBROJAN. Ose}ate li odakle vetar duva? Ose}ate li razliku

izme|u JMB i onoga u {ta na{a vlast obe}ava da }e nas gurnuti u najsko
rije vreme?
A Onaj Broj, tj. KOD, nalazi}e se na ~ipu. I to ne da gra|anin ne bi mo

gao da ga sazna, nego prosto zato {to je toliko velik da ne bi mogao da se
od{tampa na karticu. Uop{teno re~eno, taj broj je pre dosije.
Osim KODA na kartici }e biti zapisana jo{ neka informacija tipa
porodi~nog stawa i sl. To je ipak gotovo suvi{no. Porodi~no stawe se
prema kodu u trenu o~itava iz centralne dràvne baze podataka. Treba
jo{ da primetimo da sistem u principu dopu{ta mogu}nost da se jednom
gra|aninu izda i nekoliko paso{a odjednom! Za Sistem Novi Paso{ je
kao kqu~ od vrata. Mogu}e je na~initi i nekoliko kqu~eva. Glavno je da
su svi jednaki (tj. da imaju JEDAN KOD). Tu|a kartica ne moè se upo
trebiti zato {to podudarnost KODA I ÔVEKA trenutno proverava
prostim prilagawem prsta.
Mislim da nije ni potrebno posebno obja{wavati da }e po zavr{etku
pribalti~kog eksperimenta, kada se uzmu u obzir sve gre{ke koje su otkri
vene, usavr{eni sistem biti uveden u zemqe Evropske Unije, SAD i daqe,
kod svih koji sa wima èle da imaju dobre ekonomske i politi~ke odnose.
Ako se uzme da poslovne niti celoga sveta vode Wujork ili London, onda
}e {irewe novih reìma i}i obrnutim putem, brzinom koja zavisi od ve
li~ine doti~ne zemqe.
Ve} sada u zemqama gde je u obi~an paso{, tj. u li~nu kartu, zapisan
bar kod, po tome kodu pu{taju na posao. Do|e{ ujutro do kancelarije, pro
vu~e{ karticu kroz `qeb i vrata se otvore. Ujedno, kompjuter kompanije
zapi{e u koliko si sati stigao na posao. A ako se kod ne podudara, obez
be|ewe zgrade }e za to odmah saznati.
@ivi eksperiment
Sistem Novih Paso{a razra|en je jo{ odavno. Ali nije zvani~no odo
bren. Da, elektronski paso{i, su uvo|eni, ali na malom i zatvorenom soci
jumu. Na primer, u okvirima jedne organizacije, u armijama nekih zemaqa,
za klijente nekih banaka i sl. Nikad jo{ takav sistem nije primewen za
identifikaciju gra|anina u dràvi. Ne bi bilo lo{e da se sprovede eks
periment pre no {to se Novi Paso{i uvedu u jedinstvenoj Evropi.
Potrebna je jedna zemqa, mawe-vi{e nezavisna. Sa sopstvenom valutom,
jezikom, armijom, zakonodavnom i izvr{nom vla{}u. Poèqno je da socijum
te zemqe formiraju ne do{qaci (kao u Vatikanu ili Lihten{tajnu), nego
starosedeoci. A glavno je da u woj ìvi {to je mogu}e mawe stanovnika,
na relativno maloj teritoriji. Ovo je potrebno zato da se eksperiment
ne bi otegao, nego da bi dao rezultate u najskorije vreme. Takav eksperi
ment pokazao bi sve podvodne stene uvo|ewa Novih Paso{a. Potrebno je
da stanovni{tvo te male zemqe bude dovoqno svesno i evropski orijen
tisano. I posledwe. Ta zemqa ne bi trebalo da ima ni najmaweg uticaja
na evropski ìvot, kako politi~ki, tako ni ekonomski. Ovo je potrebno
zato da se propast eksperimenta ne bi odrazila na onoga ko eksperiment
sprovodi.
Takva zemqa mogla bi da bude, na primer, jedna od pribalti~kih dr
àva. Brojnost wihovog stanovni{tva kre}e se oko dva-tri miliona.
Mislim da je ~itaocu poznata wihova veli~ina. Te zemqe odgovaraju i
svim drugim zahtevima. Tamo je program obeleàvawa gra|ana brojem
ve} otpo~eo. Prvo se pojavila serija ~lanaka o tome kako }e sa Novim
Paso{ima svima da bude dobro: zlo~ina }e biti mawe, olak{a}e se pro
cedura prelaska granica prema evropskim zemqama. Mogu}nosti koje se
pruàju u finansijskoj oblasti su posebna pri~a lako i brzo otvarawe
ra~una u bankama, pojednostavqewe finansijskih transakcija, sve do uki
dawa plasti~nih bankovnih kartica. Ne}e biti potrebno da se poseduje
ni kartica socijalnog osigurawa ili medicinski karton. I mnogo {ta
drugo. A kao dodatak, kaù da }e na fotografiji u Novom Paso{u qudi
MO]I DA SE SMEJU.
[ta }e taj Novi Paso{ da predstavqa u fizi~kom obliku? To je pla
sti~na kartica standardnih razmera sa ugra|enom ~ipom (kao kod tele
fonske kartice). Pored ostalog tu }e biti prezime, ime i datum ro|ewa
gra|anina (o~evog imena nema), kao i wegova fotografija i broj paso{a.
Treba primetiti da to nije Onaj Broj, nego prosto broj kartice kao takve.
Rusijo dokle }e te spasavati tvoja zaostalost?

Ja ne znam na ~emu se zasniva optimizam ministra unutra{wih poslo
va o tome da }e Novi Paso{i u Rusiji biti uvedeni do 2005 godine. To je
U PRINCIPU nemogu}e. Za{to? Zato {to je sistem Novih Paso{a na
mewen i moè uspe{no da funkcioni{e u potro{a~kom dru{tvu. Razmi
slite, ima li smisla uvoditi Nove Paso{e u onoj afri~koj zemqi o kojoj
je gore bilo re~i? Ne. Weni stanovnici ne dobijaju platu preko kartica
niti uzimaju kredite. Ve}ina od wih nema ~ak ni zdravstvenu kwiìcu,
niti je bilo gde registrovana. Oni ne koriste usluge mobilnih operatera,
ne putuju u inostranstvo, ne pla}aju osigurawe niti kupuju automobile.
Wima se svakako mogu dati takvi paso{i, ali oni ih u ìvotu ne}e upo
trebiti. Jednostavno }e ih pobacati.
Mislim da se na{e dru{tvo ve} vi{e od deset godina forsirano me
wa u potro{a~ko. I neke oblasti na{e zemqe prakti~no su ve} spremne
da pre|u na Novi Digitalni Poredak. Ipak, NEKI nisu SVI. Se}ate li
se da su u na{e paso{e hteli da unesu bar-kod? I od toga na kraju ni{ta
446
nije bilo. Za{to? Zato {to je VE]INA stanovni{tva na{e zemqe kom
pjuter videla samo na televiziji. Organi vlasti ve}inom nemaju kompju
tere, a ako ih i imaju, ne koriste ih u svome svakodnevnom poslu. âk i da
pretpostavimo da se u nove paso{e nekim ~udom unese bar-kod, izvinite,
ali ko bi ga i ~ime o~itavao? O ~emu mi uop{te pri~amo, kad znamo da
se sve do danas koriste ~ak i stari, sovjetski paso{i?
Druga je stvar sa razvijenom Evropom. Novi (a mo`da i stari?) gospo
dari pripremili su joj jaram. Za{to jaram? Pa zato {to bez Novog Paso{a
u Novom Svetskom Poretku ni{ta ne}e mo}i da se u~ini! Zaista je stra
{no kada se na svakom koraku, za svaku stvar, gra|anin mora identifiko
vati, odnosno registrovati u bazi podataka i u}i u analiti~ki Sistem.
Ne samo to on mora apsolutno da se identifikuje. To zna~i da }e PRORA
ÛNAVAWE posle uvo|ewa Novih Paso{a biti nepogre{ivo. Potreba
za starim na~inom prora~unavawa otpada, jer }e i samo postojawe Siste
ma predstavqati JEDINSTVENO I TOTALNO PRORAÛNAVAWE.
To je dakle POTPUNA KONTROLA nad dru{tvom. Pri tome, kontrola
ne samo u smislu dobijawa informacija o ~oveku, nego i mogu}nosti da se
fizi~ki uti~e na wegov ìvot posredstvom samog tog Sistema.
Stari sistemi prora~unavawa predstavqaju nekakav odraz realnog sve
ta, dok }e novi Sistem postati REALNI SVET za dru{tvo.
Preveo s ruskog Mladen Stankovi}
AMERIKA
I EVROPA
NA PUTU KA
CARSTVU ZVERI
448
N. Kusakov
DOGMA DEMOKRATIJE
I ISTINA HRI[]ANSTVA?
Filosofski ogled
Pazite, bra}o, da vas ko ne obmane filosofijom
i praznom prevarom, po predawu qudskom, po nauci
sveta, a ne po Hristu (Kol. 2,8).
Re~ je o dogmi revolucionarne demokratije koja stvara pogled na svet

na{eg doba. Ova dogma se predaje u svim {kolskim ustanovama, kao {to
se nekad u Rusiji predavala veronauka, te ako ~ovek ne zna tu dogmu, ako
se prema woj odnosi kriti~ki i polemi~ki, ako se pridràva druga~ijih
pogleda, on se ocewuje kao nazadwak, kao ~udak i divqak, ili pak kao ne
prijateq naroda. Ovo posledwe, istina, nije svugde, hvala Bogu. Na ovoj
dogmi, na ovoj doktrini, na ovom u~ewu izgra|ene su sve demokratske repu
blike, republike socijalisti~ke i ustavnomonarhijske. Wihovo jednodu
{no prihvatawe jedne zajedni~ke dogme uzrok je besmislenog istovremenog
postojawa dvaju ideolo{kih lagera od kojih jedan obe}ava i priprema se
da sahrani drugi, na {ta ovaj drugi odgovara prijatnim osmehom, prepu
{taju}i mu jednu poziciju za drugom1).
Elementarno znawe istorije govori da republikansko ure|ewe narod
nog i dràvnog ìvota nije svojstveno qudskom dru{tvu. Ono je rezultat
organizacione delatnosti nekih skupina koje ~as traè zadovoqewe svojih
koristoqubivih interesa, ~as su sebe uverile u to da je demokratski oblik
ure|ewa dru{tva i dràve jedini oblik u kojem qudi mogu da na|u èqeno
dobro u ìvotu, ~as prosto iz podraàvawa klasicizma Rima (republika)
ili Gr~ke (atinska demokratija). Ali otkuda poti~e sama ta dogma?
Republikanski i demokratski oblici nigde nisu bili rezultat prirod
no uspostavqenih odnosa me|u qudima. Iza ovih oblika svuda stoji ne~ija
odluka i naredba, ne~ija voqa koja najpre podsti~e, zatim organizuje i naj
zad primorava te se, na kraju krajeva, ta voqa izdaje za voqu celog naroda.
Izuzev mo`da [vajcarske 1291. godine, i delimi~no engleskih kolonija
u Severnoj Americi 1776. godine, sve su demokratije, to jest, vlast koja
pripada skupinama koje je osnivaju, utemeqene nasilno. Sve one su morale
da prekora~e preko krvqu zalivenih gubili{ta, ve{ala, giqotine ili
streqawa i koncentracionih logora, koji se osnivaju stoga {to su zatvo
ri u zemqi postali nedovoqni da smeste sve one koji se ne slaù s novom
1)Tekst
je nastao pre pada Sovjetskog Saveza i Var{avskog pakta (nap. V. D.)
AMERIKA I EVROPA NA PUTU KA CARSTVU ZVERI
449
vla{}u i zato podleù gowewu ili uni{tewu. Tako je bilo u Engleskoj

pod Kromvelom, tako je bilo u Francuskoj pod Dantonom i Robespjerom,
tako i u Rusiji otkako su tamo boq{evici nasilno uveli vlast socijali
sti~ke demokratije.
Karl Marks nije gre{io kada je primetio da nasiqe predstavqa ba
bicu prilikom ra|awa svakog novog dru{tvenog ure|ewa. On je i sam te
ìo vlasti, i sam je bio spreman da prolije krv u Nema~koj radi ciqeva
izloènih u wegovom Komunisti~kom manifestu, ali kada je Rusija iz
daleka pripretila prstom i revolucija 1848. godine se svela na emanci
paciju bez u~e{}a Marksovog terora, zbog toga je Marks omrzao Rusiju do
smrti. Ali agentura revolucije je nastavqala svoj podriva~ki rad i do
vela je do svetskog trijumfa svrgavawa monarhije. Svetska revolucija je
danas svr{ena ~iwenica. Ali...
Uprkos ushi}eno{}u pobedom republikanskodemokratskog ure|ewa
u celom svetu, uprkos spisima ordenom odlikovanih ili onih kojih za
ordenom ùde ili prosto veoma dobro pla}enih panegiri~ara i uprkos
stogodi{woj, a ponekad i vi{e nego dvestagodi{woj navici na vlast demo
kratije, pronicqiv pogled koji je uperen ne samo na scenu, nego i proni~e
iza kulisa pozornice istorijskih doga|aja, otkriva da za slomom monar
hije i wenim hijerarhijskim ure|ewem dru{tvenog i dràvnog ìvota,
za dolaskom na vlast narodnih izabranika, to jest, za demokratskim preu
re|ewem dru{tva, nigde i nikada nikakve potrebe nije bilo i da, ako je
i postojala bolest, revolucionarna demokratija nije bila lek od we. Zlo
u kojem svet leì po re~i apostola (1Jn. 1,5), kakvo je bilo pre revoluci
je, takvo je i posle we ostalo, samo {to je postalo jo{ gore, samo {to su
qudi zamenili mesta.
Sve ono korisno {to je ~ove~anstvo postiglo otkako je po~ela svetska
revolucija, to jest, od 17. veka (Engleska, 164749 i 1688) ~ove~anstvo bi
postiglo i bez revolucije. Da vo|e nisu imale revolucionarni imperativ,
~ove~anstvo bi pro{lo i bez ~itavog niza ratova (koliko samo ko{taju
Napoleonovi ratovi! A oni su donosili slobodu, jednakost i bratstvo
francuske revolucije). Na zemqi ne bi bilo razarawa i ne bi bilo reka
krvi koje su prolivene radi pobede revolucije. Ne bi bilo ni senke one
blede, gladne smrti koja je odnosila milione ìvota i posejala rasulo,
jad, o~ajawe i ve~itu muku u zemqama izloènim revoluciji, iako se ne
kima ona ~inila izlazom iz epohe nevoqa u epohu sre}e.
[tavi{e, tamo gde se dogma revolucionarne demokratije sprovodi s
naro~itom uporno{}u, uz stalnu te`wu da se po svaku cenu i bez obzira na
`rtve stvore ve{ta~ki izmi{qeni oblici ìvota u uslovima takozvanog
socijalizma i komunizma, tamo odnosno, u Rusiji i drugim zemqama koje
je osvojio boq{evizam ceo ìvot se na{ao na nizbrdici i krenuo je u
450
451
pravcu potpunog ekonomskog rasula. Nije slu~ajno to {to biv{a ìtni

ca Evrope sada prosja~i po celom svetu, traè}i da je neko snabde ìtom
barem do slede}e ètve. Duhovno i fizi~ko siroma{tvo, du{evna opusto
{enost u narodu izazvali su neverovatan i uàsan porast alkoholizma,
a nasilno odvajawe savremenosti od istorijskih puteva zemqe i naroda,
uz najsuroviju cenzuru vladaju}e politi~ke partije, vode kulturnoj i mo
ralnoj degradaciji.
U isto vreme ceo revolucionarnodemokratski svet stoji, }utke po
smatraju}i smeli eksperiment komunizma, gde se kao pokusni kuni} na
{ao ruski narod, i ne}e da vidi da }e, kada revolucionarnodemokratska
ideja marksisti~kog komunizma kona~no povu~e Rusiju na dno mo~vare
komunisti~ke propasti da }e tada za wom neminovno slediti ceo svet.
I spasewa ne}e biti.
Da li }e posle toga do}i ikada do preporoda ~ove~anstva u pravcu svog
dostojanstva? Da li }e biti mogu} preporod? Da li }e se za wega na}i sna
ge koje su danas skrivene u potencijalu? To zna samo Gospod.
I eto mi, deca stra{nih godina Rusije, ostav{i u ovom svetu potpuno
usamqeni, pritisnuti svakodnevicom, ba~eni u sredinu koja se odu{evqa
va velikim ruskim eksperimentom i divi mu se, u ushi}ewu uzvikuju}i:
Ko je podoban zveri ovoj i ko moè ratovati s wom (Otk. 13,4), svi mi tra
ìmo sredstva, makar jednu re~ koja bi mogla da pobedi zlo koje se razli
lo po celom svetu, koja bi mogla da zaustavi stra{nu najezdu i da spre~i
survavawe celog ~ove~anstva u stra{nu dubinu Gadarinskog jezera (up. Mr.
5, 1i 13), traìmo u istoriji onu ta~ku u doga|ajima na kojoj je dru{tvena
misao bila navedena na krivi put.
Koliko je tim povodom re~eno, koliko je napisano, poznato je toliko
da to ovde ne moramo ponavqati, ali ipak nije re~eno sve.
Ve} je mnogo re~eno o zlodelima revolucije u Rusiji, ali sve te re~i su
nailazile na debelu koù zapadnog sveta. Umesto da podrì ruski narod u
wegovoj borbi za prava koja mu pripadaju, za slobodu i za qudsko dostojan
stvo, revolucionarnodemokratski Zapad se ujedinio s revolucionarnim
vlastima te se, ismevaju}i nespretnost ruskog ~oveka u oblasti ure|ewa
demokratskog ìvota, bavi time {to isti~e kako je, eto, Lewin nepravil
no shvatio Marksa, a Staqin svojim kultom li~nosti iskrivio Lewinovo
u~ewe. Neki filosofi su po~eli da traè druge izlaze iz op{tequdskog
haosa. Po~eli su da izmi{qaju nove izme. Pozitivizam! Egzistencijali
zam! Na{ao se mudrac koji je po~eo da se bavi u~ewem ruskog jezika da
bi ~itao Marksa u originalu, te prona{ao pravu istinu marksizma.
Oni ozbiqniji obratili su se prethodnim pokolewima. Po~eli su da
istraùju vezu izme|u socijalizma i socijalutopizma, stigli su do pro
svetiteqstva i po~eli su da tragaju za nasle|em ideja prosvetiteqstva;
kaù, da li je Marks ispravno shvatio Rusoa? Nije li Lewin pogre{io

~itaju}i Monteskjea?... I nisu na{li ni{ta. Osim {to su, kaù, Rusi
izopa~ili Rusoa i dopustili su izopa~avawe principa konstitucionali
zma, uvev{i jednopartijski sistem umesno istinskog pluralizma.
I nikome, koliko imamo prilike da zapazimo, nije palo na pamet da
proveri samo Prosvetiteqstvo. Nije se na{ao niko ko bi odlu~io da skine
nakupqenu arhivsku pra{inu od 150, a mo`da i 200 godina, da pronikne u
dubinu istorije, u dubinu vi{e ne ju~era{wice, ve}... prekju~era{wice.
Nije li gre{ka u pokolewu koje je prethodilo prosvetiteqstvu?
Jedan ~ovek je u~inio upravo to i pred wim se otkrila slika koja neo
bi~no jasno predo~ava neku malo primetnu i do tada sasvim neprime}enu
pojedinost koja ukazuje na tragi~ni previd zapadnoevropske filosofije
previd iz kojeg je nastao krvavi haos u ~ijim gr~evima drhti nama sa
vremeni svet. Krize. Ratovi. Revolucije. Diktatori. Strah od atomske
bombe.
* * *
Ne moè biti udara groma ako pre toga ne sevne muwa. Nema takvog
qudskog dela kojem ne bi prethodila misao koja je izazvala nameru. Isto
tako i svetska revolucija. Ona se nije sama od sebe pojavila u areni svet
ske istorije i ne usled istorijskih zakona koji toboè upravqaju sudbi
nom ~ove~anstva. Wu su pravili qudi i ona je bila izazvana mi{qewem,
pogledom na svet neke skupine i wenim interesima. Zbog toga je taj pogled
na svet pronikao u {ire slojeve i u wega su qudi poverovali. On je stekao
snagu dogme dogme koja dosledno vodi nastanku kategori~kog intelektual
nog imperativa. Bilo je to vreme sveop{teg prihvatawa nepokolebqivosti
onoga {to je napisano u Enciklopediji, onoga {to je ozna~eno op{tim
terminom prosvetiteqstva. Intelektualni imperativ je doveo do fi
zi~kog imperativa do terora revolucije. Ovo vidimo tokom posledwih
300 godina. Imperativ je bio izvr{en.
Dugo se smatralo da je dogma revolucionarne demokratije nastala u
onim intelektualnim stawima duha prosvetiteqstva iz kojih je iza{la
~uvena Enciklopedija, me|utim, razmrsuju}i lanac kariku po kariku, po
stajemo ube|eni da ovakva predstava sadrì gre{ku. Samu prosve}enost
treba videti ne kao cvetawe budu}eg ploda, ve} kao plod prethodnog cve
tawa. Gde je to cvetawe?
Ro|ewe revolucionarnodemokratske dogme treba videti 200 godina
ranije nego {to se za~ela ideja prosve}enosti, u 17. veku, to jest, od 1500.
do 1600. godine, jer tu je do{lo do promene orijentacije, promene koja je
rodila prosvetiteqstvo, tu je do{lo do raskola u dru{tvenom pogledu
na svet Zapadne Evrope, tu je revolucija na{la pozitivne vrednosti ko
je su joj dale mo} da ovlada intelektualnim ìvotom sveta i gurne ga u
452
453
izvr{ewe svetske revolucije, u svrgavawe monarhijskog ure|ewa i osni

vawe demokratskog.
Kako se to dogodilo?
[esnaesti vek je bio obeleèn grandioznim doga|ajem Reformacije i
samim tim porazom rimskog katolicizma. Jo{ su u 11. veku rimske pape,
odvojiv{i se od vaseqenskog jedinstva Crkve, po~ele da gube svoju mo}, a
sada su se na{le nemo}ne da se suprotstave protestu, a s pobedom protesta,
izgubile su autoritet. Qudi vi{e nisu hteli da ih slu{aju. Ako su do tada
pravo mi{qewa i pou~avawa sa univerzitetske katedre van i mimo papske
saglasnosti izuzetno imali samo muslimani (Averoes) i Jevreji (Majmo
nid), sada je ~itav niz mislilaca iz hri{}anskog tabora smatrao da ima
pravo i mo} da ne obra}a pa`wu ni na rimskog papu, ni na Bibliju.
Svako je sada po~eo da misli na svoj na~in i, kako se to kaè kod sv.
apostola Pavla, ne mari{e da poznaju Boga (Rim. 1,28). Na sceni istorije fi
losofije u Zapadnoj Evropi pojavilo se slobodoumqe, a sam ìvot Evrope
u tom razdobqu dospeo je u neverovatnu pometwu. Qudi zaboravqaju veru i
okre}u se znawu, a da pri tome nisu bili u stawu, a i ne brinu}i se o to
me, da odgovore na pitawe: da li je to {to oni znaju i spoznaju istinsko
znawe, ili pak oni lutaju vezanih o~iju me|u privi|ewima pretpostavki,
verovatno}a i naga|awa od kojih je istina jo{ uvek daleko.
Pa ipak je samouverenost zauzela ~vrste pozicije.
Tek {to je protutwala epoha velikih otkri}a. Kompas. Barut. [tampa
we kwiga. Zapawuju}e pripovesti o pustolovinama Marka Pola. Okretawe
Zemqe oko Sunca. Otkri}e Amerike. Smisao i zna~aj krvotoka. Otkri}e
M. Serveta i V. Harveja zadalo je intelektualnom svetu Evropqanina ni
{ta mawi udarac nego otkri}a Galileja i Kopernika. ôveku se imalo od
~ega zavrteti u glavi!
Sve se to doga|alo u okolnostima stra{ne krize zapadnog hri{}an
stva. Reformacija. Pojava inkvizicije. Sporovi izme|u papa i kraqeva
po pitawu prvenstva. I sve upornije i upornije se ose}ala potreba za zna
wem i slabqewe vere.
Sklonost da se ~ovek okre}e argumentima razuma umesto da se uzdiè
prema duhovnim sozercawima ispoqila se na Zapadu mnogo ranije. Upra
vo je ona bila uzrok doga|aja koji su doveli do krajwe àlosnog potresa
16. juna 1054. godine. Otkako se Zapad na{ao potpuno odvojen od Istoka
s wegovom visokom duhovnom kulturom, tokom vekova duhovne samo}e ta
se sklonost razvila do krajnosti i ovladala mi{qewem rimokatoli~
kog sveta. Na kraju, posledwi sholasti~ari, Dekart (15961656) i Paskal
(16231662) ve} istupaju nemaju}i onu celovitu te`wu prema sozercawu
boànske istine, koja je bila svojstvena wihovim daqim prethodnicima,
kakvi su bili Anselmo Kenterberijski (10331109) ili Toma Akvinski
(12251274). O~igledno je da su prilike u kojima su ìveli zahtevale od

wih druga~iji na~in izraàvawa wihovog religioznog ose}awa. Wihova
vera je nepokolebqiva, ali oni razmi{qaju kao sa strane, oni kao da po
ku{avaju da sagledaju Boga posredstvom rasu|ivawa uma, a ne kroz veru.
Moè se pretpostavqati da je takav bio didakti~ki metod pobo`nog ra
cionalizma.
Na smenu sholastici u istoriji filosofije zapadnog hri{}anskog
sveta nastaje epoha racionalizma. Razum! U to vreme se tako|e zapaà
opadawe religioznog nadahnu}a, opadawe vere i pove}awe obrazovnog ni
voa dru{tvene misli, pove}awe koje je bilo rezultat rada univerziteta
i te`wa mi{qewa da se svako znawe zasniva bilo na iskustvu, bilo na
podacima koji mogu da izdrè dijalekti~ku proveru.
Sama re~ racionalizam, kada se primeni na filosofiju, dovodi se
u vezu sa imenom Renea Dekarta (u latinskom pisawu Kartezije) i metod
racionalizma postaje op{teprihva}eno merilo filosofskog mi{qewa.
Racionalizam nije odbacivao bogootkrivene istine. Ali, on im je
prilazio sa strane wihove racionalnosti, mogu}nosti da se one objasne
razumom i u stvarima religije odbijao je da uzme u obzir ono {to ne mo
è biti dokazano. Tako je, kako u filosofiji, tako i u religioznim pi
tawima, razum postao najvi{i autoritet... a veru su zatvorili u hramove,
oduzimaju}i joj pravo da izlazi u svet. Na ramenima racionalizma do{ao
je skepticizam.
Skepticizam odri~e sve! On sve proverava i Dekart, staju}i na stranu
svog protivnika, ide s wim putem skepti~kog odricawa svega {to daje svet
qudske du{e. Dekart dolazi do nu`nosti da odbaci svaku intelektualnu
vrednost, da odri~e i svoj vlastiti razum, svoje vlastito mi{qewe. To ga
stavqa pred neumoqivu protivre~nost: sam ~in sumwe, budu}i da je ~in
mi{qewa, potvr|uje nemogu}nost wegovog odricawa. Nalazimo se pred
realno{}u za koju nemamo nikakve mogu}nosti da je odri~emo.
Mislim, dakle, postojim: Cogito ergo sum.
Sumwa je opovrgnuta i razbijena. Ja mislim. Ja jesam.
Iz ovoga je sledila krajwe su{tinska posledica sud o tome da je
~oveku uro|eno wegovo mi{qewe, o istovetnosti fizi~kog bi}a ~oveko
vog i wegovog intelektualnog bi}a i samim tim o wegovoj sposobnosti
za stvarala~ko mi{qewe. To zna~i da se ~ovek, Ja, ra|a, ulazi u ìvot,
raspolaù}i sposobno{}u da snagom svog nadahnu}a stvara ideju, misao
koje do tada nije bilo i koja do tada nije imala bi}a. ôvek misli.
Na taj na~in, Dekartov racionalizam je svedo~io o postojawu ~ovekove
duhovne su{tine, o postojawu ve~ne qudske du{e, daleke od svega telesnog,
i samim tim o besmrtnosti qudske du{e, namewene ve~nom blaènom ìvo
tu, kao obraza i podobija Boìjeg. Ovih karakteristika je dovoqno da se
454
455
stekne op{ta predstava o Dekartovom racionalizmu i da se vidi da je, s

gledi{ta antropologije, ~ovek po pogledu na svet ovog mislioca, bio ~ovek
hri{}anske, evan|eqske kulture. Misle}i o ~oveku, Dekart je, reklo bi
se, zajedno sa Qermontovom, mogao re}i: Na nebesima vidim Boga.
* * *
Ovde moramo da se malo udaqimo od glavne niti na{eg izlagawa da
bismo obratili pa`wu na jednu pojavu u ìvotu ~ove~anstva. Ako wu ne
shvatimo, daqi tok istorijskih doga|aja osta}e kao u nekom mraku i te{ko
je da }e nam biti mogu}e da shvatimo wen smisao.
Evo u ~emu je stvar.
Sva ~oveku odvajkada poznata filosofija deli se na dva toka. To nije
pitawe li~nog mi{qewa, to je zaista tako.
Jedan tok podrazumeva postojawe Boga Tvorca koje se prihvata verom i
stvorenost sveta, a odatle stvorenost ~oveka i wegovu obdarenost obrazom
i podobijem Boìjim, ~oveka prednazna~enog za ve~ni i blaèni ìvot i
koji ima ciq da taj ìvot stekne nakon svoje fizi~ke smrti;
i drugi neverovawe koje poti~e iz ispovedawa nepostojawa Boga,
ve~nosti materije i wene nestvorenosti, kao i wene sposobnosti za stva
rala~ku delatnost, ukqu~uju}i weno stvarawe predmeta i uslova u kojima
se ona, to jest materija, iz onoga {to trpi dejstvo pretvara u dejstvuju}e,
iz objekta se pretvara u subjekt, ~ime se opravdava ideja o tome da je ~ovek
sam sebe stvorio. ôvek se razotkriva kao jedino ìvo bi}e na svetu koje
misli, koje je samostalno i ima mo} da vlada prirodom ~ije je on, to jest,
~ovek, stvorewe, i koji ima slobodnu voqu da deluje tom mo}i.
Prvi se tok filosofije, po re~ima sv. ap. Pavla, odre|uje kao onaj ko
ji poznaje Boga (Rim. 1,28). Drugi tok nema Boga u razumu i smatra ~oveka
najvi{im stvorewem na svetu.
Pri tome treba primetiti da su u okvirima prvog toka filosofske
misli (filosofija vere) mogu}a, kako to svedo~i istorija, raznovrsna
mi{qewa koja izazivaju ponekad sporove i nesuglasice, ali, u meri odba
civawa protivre~nosti unutar ovog ili onog gledi{ta, protivre~nosti
koje se nazivaju odstupawima od istine i jeresima, te obra}awem po~et
nom mi{qewu, svi sporovi prestaju i javqa se apsolutno jedinstvo vere u
Jednoga Boga, Oca, Svedrìteqa i Tvorca sveta.
U procesu uklawawa protivre~nosti otpadaju paganski pojmovi pan
teizma, politeizma i poklowewa tvari i um se nalazi pred licem Boga
Biblije. Hegel i wemu sli~ni ~inili su sve {to je bilo u wihovoj mo}i
da izmisle boga koji ne postoji. Trezveno gledaju}i stvari, moramo se slo
ìti s nema~kim filosofom ateistom Ludvigom Fojerbahom koji je, istu
paju}i protiv idealizma Kanta, Hegela, [elinga i drugih, rekao, jasno
postaviv{i pitawe, kako se to kaè, bez okoli{awa: Ako Bog postoji,
onda On moè biti, mora biti i jeste samo Bog Biblije. Drugoga nema i
ne moè biti.
Prema tome, vidimo dva filosofska toka: filosofiju vere i filo
sofiju neverovawa. Me|u wima ne moè biti mira, jer prvi ispoveda kao
najvi{u vrednost duh smirewa, a drugi duh apsolutne gordosti, poznat
nam kao duh Prometeja, ili pak kao duh satane.
Pri svemu tome, evo {ta mnogi ispu{taju iz vida.
Iako se obi~no misli da je cela filosofska misao ustremqena u pod
nebeske visine, u probleme bitija, postajawa, kretawa, mogu}nosti ili
nemogu}nosti protivre~nosti, i da se u tome sastoji sva uloga filosofske
misli, u samoj stvari ta misao je uvek i obavezno i nu`no povezana s pred
stavama o ~oveku i te predstave su logi~ki zakqu~ak iz prvobitnog vero
vawa ili neverovawa. Iz ovoga proisti~e i pojam morawu pred kojim stoji
~ovek, to jest, odatle slede zakqu~ci u pravcu naravstvenosti (etike).
Ako..., onda. Ako..., onda.
Ova veza je neizostavna i neizbe`na i nesre}a je ako ona nije uo~ena,
nije dovedena u odgovaraju}u harmoniju i zanemarena. Ako Bog postoji, on
da je ~ovek onakav kakvim ga poznaje Biblija, zna~i da je takva i wegova
du`nost u ìvotu ako nije, ~ovek je telo koje nema nikakvu du`nost, ko
je je daleko od duha i smr}u gubi postojawe. Tada on samovlasno preuzima
du`nost da ovlada prirodom.
Ali gle, u na{oj qudskoj istoriji dogodila se gre{ka. Pojam o toj ve
zi nekako se izgubio i dru{tvena misao je prihvatila naravstveni zakon
predodre|en za ~oveka tela, koje uobraàva da stoji u kulturi ~oveka vere
i duha. Oko ovog nesporazuma se i vodi stra{na borba u ~ijem se vrtlogu
na{lo na{e pokolewe zato {to se zbog nesporazuma po svetu rasprostrla
la`.
Eto ja pi{em i molim Boga da nam da da se kap istine, s kojom imamo
posla u savremenom ìvotu, dospev{i u more laì u koje je potonuo ceo
svet, ne rastvori u tom moru, ve} da se sjedini sa sli~nima sebi, da bi
negde, nekada, uprkos svemu {to se doga|a pred na{im o~ima, svet Bogom
stvoren i koji je Boga zaboravio, ipak do{ao do toga da ne ìvi po laì,
kako je rekao Aleksandar Solèwicin.
...
ivot je, me|utim, i{ao svojim neumoqivim putem i sva sujeta nad
sujetama (Ekl. 1,2) postavqala je svoja pitawa. Zlo sveta u kojem leì na{
ìvot (1Jn. 1,19), nadiralo je na sve strane. Tamo su bili religiozni sporo
vi, tamo interesi trgovine i industrije, tamo problemi nesporazuma izme
|u kraqeva i kapitala, ili pak izme|u papa i kraqeva i nemirna qudska
misao nije oklevala da daje odgovore, ne promisliv{i sasvim dobro to o
~emu je trebalo davati odgovore.
456
457
Gomilala su se tako|e nova poglavqa u kwizi znawa sveta, ja~ao je

uticaj humanizma. Dolazilo je novo, staro je moralo da se stavqa u arhiv,
i gle...
Dekartov savremenik, baron Verulamski, lordkancelar Engleske,
slavni filosof koji je svoj ìvot zavr{io u zatvoru, kuda je dospeo zbog
uzimawa mita, Fransis Bekon (15611626) je na nau~ni na~in, kompetent
nim jezikom, zahtevao potpuno i najdubqe preispitivawe svega {to je
predstavqalo tada{we znawe i tada{wu nauku. Istupaju}i sa svojim
glavnim delom, Novim organonom, on je sebe uzdigao u nekog drugog Ari
stotela (nasuprot Aristotelovom Organonu) i izjavio da wegovo, to jest,
Bekonovo u~ewe predstavqa zakonito dokraj~ewe svih gre{aka i daje im
potpuno obja{wewe omnibus erroris finis et terminus.
U temeq svakog znawa Bekon je stavio ne boànsko otkrovewe, kao {to
su to ~inili sholasti~ari, ne razum s wegovim krivudawima mi{qewa,
kao {to je to ~inio Dekart, ve} ni{ta drugo do ~ulno iskustvo. Filosof
skom pravcu koji je zapo~eo Bekon dodeqeno je ime empirizam.
Ova re~ poti~e od gr~kog pejra {to zna~i iskustvo, a ne od gr~kog
empirida, koja se shvatala kao podnebesko obitavali{te bogova. Otuda i
nesporazum. O filosofiji empirizma mnogi su mislili kao o uzvi{enoj
filosofiji koja lebdi u empirejama, dok je ona, obrnuto, vezivala misao
u zamke ~ulnog sveta i odbacivala sve uzvi{eno, sve nadzemaqsko i sve
sveto. Marksisti~ka filosofija ubraja Bekona u materijaliste i prema
wegovom u~ewu se odnosi s velikim po{tovawem.
Bekon je bio ne toliko praroditeq mi{qewa iznesenog u wegovom delu,
koliko nosilac mi{qewa mnoge gospode koja su svojim prstima dotakla
ono {to sada nazivamo naukom. Wegova misao je bila prihva}ena i u tom
smislu, to jest, u smislu empirizma, odrazila se na pitawa politi~kog
morala. Za~uli su se i drugi glasovi. Tomas Hobs (15881679) istupio je
s delom koje je nazvao imenom stra{nog biblijskog ~udovi{ta Levijata
na (Jov 40,20, Ps. 73,20). Bila je to dràvnopoliti~ka rasprava u kojoj su
bila dotaknuta u to vreme akutna pitawa dràvnih i politi~kih odnosa
izme|u vlasti i podanika. Hobs je napisao svoju raspravu kao monarhista
i pristalica apsolutizma. On je obogotvorio dràvu i time je dotakao
bolno mesto: pitawe o poreklu vlasti, o uzajamnim odnosima izme|u pra
va monarha da vlada podanicima, stepena wihove pot~iwenosti i wihovog
individualnog prava. U vezi s tim dotaknuta su tako|e i pitawa razlike
izme|u podani{tva i gra|anstva qudske li~nosti i tako daqe. Ova pita
wa su zaista uznemiravala dru{tvenu misao u Engleskoj koja se se}ala jo{
Velike poveqe sloboda, usvojene 1215. godine.
U to vreme u Engleskoj je, me|utim, izbila revolucija. Oko 1647. godi
ne do{lo je do trvewa izme|u kraqa i parlamenta. Uzroci su leàli u re
ligioznim pitawima, u trvewima izme|u rimskog katolicizma (papstva),

anglikanstva i nekih drugih vrsta protestantizma nastalih posle 1517.
godine, i iza kulisa ovih doga|aja lako su se mogle otkriti spletke kapi
tala kojem kraqevska vlast nije davala dovoqnu slobodu za zgrtawe novca.
Borba izme|u kraqa i parlamenta se zao{travala i dovela je do raskida.
Parlament je izraàvao interese kapitala i optuìvao je kraqa za
apsolutizam, dok je kraq smatrao sebe odgovornim ne pred parlamentom,
ve} pred Bogom. Do{lo je do borbe koja je dovela do otvorenog rata. Parla
ment je imao novac koji kraq nije imao. On je poku{avao da se obrati za
pomo} ro|acima u Francuskoj, ali put u Pariz je prolazio kroz [kotsku.
[kotlan|ani su ga uhvatili i predali parlamentu i stvar se zavr{ila
time {to je voqom Olivera Kromvela (15991658) koji je rukovodio celom
revolucionarnom delatno{}u, kraq bio osu|en na smrt i obezglavqen na
gubili{tu 30. januara 1649. godine.
Kromvelovci su pokrenuli gowewe Crkve. Rasturili su manastire i
oskvrnavili hramove. Praznovawe Boì}a bilo je zabraweno pod izgovorom
da su qudi preterano pijan~ili i orgijali u prazni~ne dane. U Kromvelu
su se ispoqile crte koje su kasnije postale poznate u svetu pod nazivom
kulta li~nosti. Ali on je umro.
Smr}u Olivera Kromvela usledio je period restauracije pod wegovim
sinom Ri~ardom Kromvelom i slabim kraqem ârlsom Drugim. Dru{tvena
misao Engleske na{la se u pometwi. Pojavqivali su se radovi monarhijske
misli, pojavqivali su se tako|e i revolucionarni radovi, ali revolucija
nije imala nikakvu pozitivnu filosofsku osnovu. Ona se zasnivala na
negativnom ose}awu narodnog nezadovoqstva apsolutizmom kraqevske vla
sti. Duh slobodoumqa, duh slobode koji je svojevremeno doveo do Velike
poveqe sloboda, bio je ne samo ìv, nego je u Engleskoj postigao dovoqnu
snagu, te je u zemqi vladala sloboda mi{qewa.
Tada se pojavila kwiga sera Roberta Filmera ~iji je naslov glasio
kratko: Patrijarh. U woj je Filmer potvr|ivao zakonitost i postojanost
kraqevske vlasti kao vlasti po Boìjoj milosti, i kao odgovor uskoro
se pojavilo delo pod naslovom Dve rasprave o vladi (Two Treatises of Go
vernment).
Prva rasprava je sadràla razornu kritiku Filmerovog rada i osnov
nih na~ela monarhije, dok je druga ta~no i svestrano predstavqala razra
du osnove demokratskog ure|ewa dràve. Tu je bio sadràn za revoluciju
èqeni pozitiv revolucionarnodemokratske dogme.
Period restauracije pod ârlsom Drugim bio je kao i pre povezan s
nemirima koji su se kona~no sti{ali tek 1688. godine, dolaskom na pre
sto Vilijema Oranskog. Tu se zbila, kako je nazivaju, Slavna revolucija
(Glorious Revolution) koja je uspostavila u Engleskoj ustavnu monarhiju.
458
459
Tada se ispostavilo da su Dve rasprave o vladi odigrale vi{e nego

zna~ajnu ulogu u politi~kom ìvotu i da to delo nije bilo samo izraz
li~nog mi{qewa, nego je predstavqalo doktrinarni dokument koji je
postao svojevrsna direktiva, osnova, filosofska baza, blueprint, za
osnivawe republike, na ~ijem je ~elu nominalno stajao kraq. Kada je re
volucija pobedila, autor Dveju rasprava je prestao da skriva svoje ime.
Sada nije morao da se pla{i i ispostavilo se da je Dve rasprave napisao
Xon Lok (16321704) sa ~ijim imenom je ovaj rad u{ao u istoriju na{e
civilizacije.
S gledi{ta autora ovih redova, zna~aj rada engleskog mislioca Xona
Loka do danas nije ocewen kako vaqa u odnosu na onaj duboki uticaj koji
je izvr{io na dru{tvenu misao celog sveta. Francuski istori~ar Gizo u
prvim redovima svoje Istorije engleske revolucije pi{e da je ona imala
uspeh dva puta: u Engleskoj, u prvom pokolewu ona je ustanovila ustavnu mo
narhiju, i u drugom pokolewu, u Americi republiku Sjediwenih Dràva.
Ali zna~aj Lokovog uticaja {iri se daleko van granica sveta koji govori
engleski. Engleski istori~ari nazivaju Loka svetskim genijem ~ija je mi
sao doprinela smeni osnovnih politi~kofilosofskih postavki, op{te
prihva}enih u celom ~ove~anstvu. Iz posebne politi~ke situacije koja je
nastala u Engleskoj u wegovo vreme Lok je izvukao potvrdu principa koji
su stekli dogmatsko priznawe i koji se danas stavqaju u temeq dràvnog
ure|ewa svih zemaqa sveta. Ta je potvrda izloèna u Dvema raspravama o
vladi. To i jeste kamen temeqac revolucionarnodemokratske doktrine.
Odatle ona i poti~e. Ne od prosvetiteqstva.
Lokova kwiga Dve rasprave o vladi zasluùje specijalni opis i bri
`qivo prou~avawe, kao dokument istorije revolucija. Nave{}emo wenu
kratku analizu.
Xon Lok je potpuni materijalista. Tako ga s punim razlogom karakteri
{e sovjetska filosofija. On je po{tovalac zakona prirode (Natural law),
polaze}i od kojeg on smatra da je za ~oveka prirodno da bude potpuno slobo
dan i da se nalazi u stawu apsolutne jednakosti sa svim ostalim qudima,
ukqu~uju}i (posle odre|enog uzrasta) i roditeqe. Na taj na~in, ukida se
mo} o~eve vlasti (Patria potestas) i potvr|uje se sveop{te bratstvo.
Lok iznosi sudove koji kona~no pobijaju sve{teno pravo monarha koji
vlada po Boìjoj milosti. Politi~ku vlast on shvata kao pravo vlasto
dr{ca na ìvot i smrt svakog gra|anina, ali pod uslovom da mo} poli
ti~ke vlasti poti~e od zajednice i da ta vlast deluje u punoj saglasnosti
sa ovom, to jest, zakonodavac ima pravo da stvara zakone samo uz potpunu
saglasnost s voqom naroda. Na taj na~in se vlast monarha, kao vladara koji
stoji iznad naroda, kvalifikuje kao nezakonita i u slu~aju da se vladar
pona{a kao mo} koja stoji nasuprot voqi naroda, ovaj, po Lokovom u~ewu,
ima pravo da tog vladara, to jest, monarha, svrgne, a ako ovaj pruì otpor
i da ga ubije.
Polaze}i od na~ela slobode, Lok povla~i o{tru granicu izme|u po
liti~ke slobode u okvirima pot~iwenosti vladi, koja sa svoje strane ne
sme da ide putem samovoqe, i prirodne slobode gde je ~ovek ograni~en
zakonima prirode. [to se pak ti~e odnosa ~oveka prema istini i prema
svemu {to spada u oblast naravstvenog zakona, ovu stvar Lok potpuno is
kqu~uje iz oblasti dru{tvenog ìvota, ostavqaju}i pravo na traèwe
istine i svih propisa naravstvenih zakona iskqu~ivo u oblasti ~ovekovog
privatnog ìvota. Samim tim Lok uklawa iz javnog i dràvnog ìvota
svaku brigu o tome da se ima Bog u razumu, prepu{taju}i je na milost i
nemilost svim posledicama koje iz toga proisti~u, posledicama o kojima
govori Sveto Pismo.
Pre Xona Loka niko se s takvom jasno}om nije doticao tih principa
koji su stavqeni u temeq spiska demokratskih sloboda. Niko nije dao tako
jasno re{ewe koje nalazimo kod wega u Dvema raspravama. On je nadahnuo
revoluciju pozitivnim na~elom, izvev{i weno poreklo iz ìvota, kakvim
se on vidi u verovawu u zakon prirode.
Jedna okolnost zasluùje posebnu pa`wu. Kwigu je Lok napisao pot
puno van istorije, van bilo kakve veze sa Engleskom, ili s bilo kakvom
drugom zemqom. To je ~isto apstraktna politi~ka filosofija u kojoj li~
nim interesima (nacionalnim, klasnim i tako daqe) nije dat ni pedaq
prostora. Kako pi{e profesor istorije na univerzitetu u Kembrixu, ko
mentari{u}i Dve rasprave Ni Makijaveliju, ni Hobsu, ni Rusou nije
uspelo da razmotre pitawa politike apsolutno nezavisno od istorijskih
primera, da govore o wima ~isto teorijski, potpuno apstraktno... pa ipak
Lokovo delo se odraàva na praksu politi~kog ìvota u daleko ve}oj meri
nego {to se to odnosi na bilo koga od pomenutih mislilaca (Profesor
P. Laslet u predgovoru za Lokove Dve rasprave).
Dakle, vidimo da su Dve rasprave o vladi, da je atmosfera koja je dovela
do nastanka tog dela, bili koren iz koga je izrasla dogma revolucionarne
demokratije. Tu je podloga revolucionarnodemokratske predstave o monar
hiji, o dru{tvu (o dràvi), o vlasti i tako daqe, kao {to to proisti~e iz
ideje o qudskoj slobodi shva}enoj s gledi{ta onoga {to Lok naziva prirod
nim zakonom. Na ovom korenu gradili su svoje pojmove mislioci prosveti
teqstva i tvorci svih ustava od ustava SAD, do posledweg ustava SSSR.
Tu je podloga po kojoj su razni usre}iteqi dru{tva pravili svoje vezove
ponekad vi{e ili mawe uspe{ne, ~e{}e takve koji su doneli sobom oluju
i krhotine ru{evina, dim i ogaw, beskrajne reke krvi i suza.
Zbog revolucionarnih doga|aja u Engleskoj (16471688) Lok je skrivao
svoje autorstvo. Skrivao ga je i u vezi sa ~itavim nizom drugih okolnosti
460
461
o kojima ovde nema potrebe da podrobno govorimo (Lokovo bekstvo iz En

gleske u Holandiju za vreme restauracije, wegove veze s revolucionarnim
krugovima, wegovo posredno u~e{}e u samoubistvu politi~kih protivni
ka). Tek nakon pobede revolucije 1688. godine postalo je poznato da je on
autor Dveju rasprava. Zato je stvorena op{ta predstava da su Dva trak
tata filosofski rad koji ~isto teorijski analizira revolucionarne
doga|aje. Smatralo se da je posmatraju}i revolucionarne doga|aje koji su
se odvijali pred wegovim o~ima Lok putem genijalnog uvi|awa uspeo da u
posebnom slu~aju engleske revolucije jasno sagleda op{tequdske pojave;
da je genijalno razotkrio prirodu stvari koje vode revoluciji, sagledao
ideju slobode, jednakosti i bratstva, qudskih prava i potpunog odricawa
prava na vlast monarha po Boìjoj milosti. Mislilo se da je upravo Loko
va genijalnost bila uzrok toga {to se wegove ideje nisu ograni~ile samo
na Englesku, ve} su prihva}ene svuda. Me|utim, nedavno bibliografsko
otkri}e prof. Lasleta otkrilo je da su Dve rasprave bile napisane pre
revolucije i da su posluìle kao svojevrsni plan delovawa za wen sjajan
zavr{etak 1688. godine.
Uzev{i za po~etni stav prirodni zakon (Natural law), Lok je uspeo da
tako bri`qivo pronikne u prirodu ~oveka i dru{tvenih i dràvnih uza
jamnih odnosa, da tako dobro spaja egoizam dràve sa egoizmom individue,
da su prihvatawem Lokovih uputstava takva pitawa kao {to je problem po
rekla vlasti, kao {to je poloàj podanika ili gra|anina, postala sasvim
razja{wena. Na planu Lokove filosofije, kako se mislilo, ostvarivala
se velika antropolo{ka ideja koja govori da su:
Svi qudi stvoreni i ra|aju se me|usobno jednakim;
Svima wima je svojstveno neotu|ivo pravo na ìvot, na slobodu i na
delovawe, u kojima oni traè svoju sre}u;
Zato dràvna vlast poti~e od naroda i mora da se ostvaruje u interesu
naroda i uz wegovu saglasnost izraènu kroz izborno predstavni{tvo;
Narod ima pravo da svrgne vladu ako ona bude istrajavala na svojoj
voqi nasuprot voqi naroda;
Pitawa moralnog zakona, to jest, predmet religioznog ìvota naroda,
re{ava samostalno svaki pojedini gra|anin u skladu sa odlukama wegove
savesti.
Upravo su ove ideje i bile dogmatski prihva}ene. One su stavqene u
temeq svih doga|aja svetske revolucije. One su ispisane na zastavama pro
gresivnog ~ove~anstva celog sveta. Svakoga ko se u dana{we vreme usudi
da sumwa u te istine, kvalifikuju kao um povezan sa trono{cem najdubqeg
opskurantizma i tvrdoglavosti, um nesposoban da ide u korak s vremenom,
kao um koji je ogrezao u baru{tini svojih sebi~nih interesa... Ili }e ga
prosto smatrati za divqaka.
Sav taj program revolucionarnodemokratske dogme rezimira se u jed

noj prostoj i svakom ~oveku bliskoj re~i: sloboda.
Ako se pronikne u prilike ìvota krajem 18. i po~etkom 19. veka, kada
je ideja slobode ve} stekla punu mo}, ako se osim toga uzmu u obzir ideje
socijalutopista (Sen Simona, Ovena, Furijea), kao i uslovi ìvota koji
su nastali kao rezultat industrijske revolucije u Zapadnoj Evropi, moè
se osetiti da su sva socijalna u~ewa, od kojih je najradikalniji marksizam,
nastala pre svega kao plan delovawa, usmeren tome da se najzad, posle om
nibus erroris, kako bi rekao Bekon, obezbedi bogiwi slobode odgovaraju}e
mesto i da joj se da potpuna vlast u ìvotu qudi.
Moèmo se raspravqati s autorima svakog socijalnog u~ewa. Moèmo
se ne sloìti s Prudonom povodom privatne svojine, moèmo se sporiti
s Marksom da li je ta~no da se celo pitawe re{ava u zavisnosti od pro
izvodnih odnosa, ali }e svaki od wih uvek istrajavati na tome da je on
izmislio najboqi na~in kako organizovati dru{tveni ìvot tako da svi
budu slobodni.
Sloboda!
U~ewe Xona Loka postalo je ono seme iz kojeg je izrasla svetska re
volucija. Wen prvi korak se zbio u Engleskoj. Iz Engleske su wene ideje
pre{le u Ameriku. Kada je Tomas Xeferson pisao tekst Deklaracije o
nezavisnosti pod datumom 4. jul 1776. godine, kwiga s Dvema rasprava
ma bila mu je pred o~ima i neke fraze je doslovno prepisao iz Dveju
rasprava i upisao u Deklaraciju. Iz Amerike su Lokove ideje dospele
u Francusku da bi oja~ale uticaj koji su ve} imale. Iz Dveju rasprava
an ak Ruso prepisuje vode}e ideje i postaje genijalni tvorac Dru
{tvenog ugovora.
Le grand sage Locke! uzvikuje Volter.
Iz Amerike revolucija prelazi u Francusku. Markiz Lafajet nije uza
lud u~io revolucionarnu ve{tinu kod Xorxa Va{ingtona, kada je u Ame
rici izbila revolucija koja je pretvorila Engleske kolonije u Sjediwene
Dràve Severne Amerike. To iskustvo mu je zatrebalo u Parizu.
Se}awe na to ~uva se sve do danas u Maunt Vernonu gde se u muzeju na
pravqenom na imawu Xorxa Va{ingtona nalazi kqu~ Bastiqe uz pismo
koje je Lafajet uputio Va{ingtonu. U pismu se kaè: Ovaj kqu~ sluì
kao simbol preno{ewa u Evropu prvih zrelih plodova ameri~kih prin
cipa /.../ Treba li sumwati da su Bastiqu otvorili principi Amerike i
na taj na~in kqu~ se {aqe tamo gde i treba da bude. /.../
Ispostavqa se da se francuska revolucija, taj svetionik slobode i
prava, nije rodila u Francuskoj, nego u Engleskoj. Ne}emo se baviti is
traìvawem puta kojim je revolucija i{la iz jedne zemqe u drugu. To je
stvar iz pro{lih vremena, iz pro{lih vekova.
462
463
Ideju slobode ~ove~anstvo nije moglo da ne prihvati. Ona je suvi{e

bliska svakome od nas, svakom qudskom srcu. Sve {to je woj suprotno ~ove
ku se gadi. Nama je odvratan i sam pojam ropstva. Misao o pot~iwenosti
dovodi se u vezu s ose}awem protesta. Samo izopa~ene prirode ne doì
vqavaju odvratnost vide}i zatvor ~ak spoqa. Zatvor je gnusan, dok sloboda
nadahwuje i odu{evqava ~oveka. Sloboda je nadahnula italijanske karbo
nare, nema~ke studente. Ona je nadahnula Betovena, Pu{kina, ona je rodi
la Bajrona i Hegela. Upravo je na zov bogiweslobode dvadeset naroda
provalilo na rusku zemqu pod zastavama francuske revolucije, to je ona
nau~ila ruske zapadwake da preziru Rusiju, ona je podstakla na pobunu
protiv cara i, zamislite, niko drugi do ona je nau~ila sve ~lanove mini
starskog saveta osim K. P. Pobedonosceva, da ubede Gospodara cara da
podse~e granu na kojoj je sedela ruska dràva i da potpi{e Manifest od
17. oktobra 1905. godine.
Tek sada, nakon desetle}a istorijskih i filosofskih istraìvawa
uspeva nam da saznamo da ima raznih vrsta sloboda. Kasnije }emo imati
prilike da se na tome jo{ jednom zaustavimo, a sada uzgred primetimo da
~ovek ìvi ìvot pod okriqem dvaju zakona i da mora da uzima u obzir
svaki od wih. Postoji zakon prirode, isti onaj koji je Lok uzeo kao osnovu
za svoja rasu|ivawa, i postoji zakon moralni koji Lok nije hteo da uzme u
obzir. Isto tako i sloboda. Prirodna sloboda, to jest, sloboda od prirod
nog zakona, koju je imao u vidu Lok, neminovno vodi u fizi~ki bezizlaz,
dok se sloboda primewena na naravstveni zakon odraàva na sudbini ru
{ioca na druga~iji na~in, jer ~ovek prilikom naru{avawa naravstvenog
zakona sam sebe vodi putem nesre}e. On moè da se zaustavi, moè da ide
daqe, ali vi{e ne prema slepoj ulici, ve} pravo u provaliju, jer ta sloboda
nije ni{ta drugo do samovoqa, a ta samovoqa je povezana s pokvareno{}u
koja uni{tava samu tu slobodu i samog ~oveka.
U staroj Gr~koj, u Efesu, postojao je hram posve}en bogu slobode. Taj
bog koga su po{tovali nije bio niko drugi do Dionis, za{titnik veseqa
i vina. I to nije za~u|uju}e. Pijanac se ni~ega ne boji. On je slobodan!
On sve sme! On sve moè! Taj hram je bio sru{en nakon propovedi o Hri
stu sv. ap. Jovana Bogoslova.
Dionis je zaista mnogo posluìo slobodi! rtve wemu u ~ast prino
{ene su na prvim izborima za parlament u Engleskoj, bez tih `rtava nije
pro{ao nijedan seqa~ki ustanak u Rusiji, nijedna pobuna, nijedan izgred.
O tome na{a gospoda ministri nisu mislili kada su ube|ivali Gospodara
da potpi{e Manifest 1905. godine.
Ostalo je neprime}eno da su, otvoriv{i vrata slobodi samovoqe, oni
otvorili svakoj individui mogu}nost da bezobzirno teì zadovoqavawu
svog beskrajnog egoizma i da postavqa svoju voqu i svoj ìvot kao najvi{u
i apsolutnu vrednost; nisu primetili da je sloboda samovoqe ona snaga

koja se suprotstavqa jednodu{nosti bez koje ne moè postojati nikakvo
qudsko dru{tvo. Tamo gde nema veza koje iznutra poti~u, a jedinstvo je nu
`nost, tamo dolazi nasiqe koje qude ujediwuje spoqa gvozdenim obru~ima
neumoqive discipline. Time se sloboda i zavr{ava.
Iako smo ovim filosofskim ogledom ~itaocu oduzeli ve} dosta vre
mena, na pitawe postavqeno u wegovom naslovu jo{ nije odgovoreno. Eto,
re}i }e, ti si objasnio da dogma revolucionarne demokratije ne poti~e
iz Rusoove mastionice, ve} iz Lokove. Pa {ta! Sto godina ranije ili sto
godina kasnije. Kakva je razlika? Evo kakva.
Stvarala{tvo Xona Loka pruà mogu}nost da dospemo do onog nivoa
gde se ne samo vide wegovi zakqu~ci primeweni na politi~ki ìvot to
jest, sloboda, jednakost, bratstvo i sli~no, nego nam omogu}ava da uo~imo
uzrok zbog ~ega je autor, to jest, sam Lok, napravio te zakqu~ke. Kada pak
dospemo do tog nivoa, mo}i }emo da proverimo na{e stavove i da pogledamo
ne ~inimo li istu onu gre{ku koju su ~inili filosofi iz tih vremena,
a naro~ito filosofi empiristi.
Kao mislilac i kao li~nost Lok je vrlo malo poznat ruskoj dru{tvenoj
misli. U Rusiji se niko nije zanimao za wega. Svi su bili obuzeti Nem
cima. Wegov rad O qudskom razumevawu (On Human Understanding) bio
je poznat stru~wacima i wegov smisao se svodio na wegov antropolo{ki
zna~aj, na osnovu koga su qudi sudili o mi{qewu. Dve rasprave o vladi u
Rusiji nisu bile poznate. Od Dveju rasprava samo je druga bila izdata na
ruskom 1902. godine i, razume se, nije imala uticaja na stvarawe ruske revo
lucionarne misli. Izgleda da ni Solovjov, ni Ber|ajev, ni Trubeckoj, nisu
imali predstavu o filosofskom radu engleskog mislioca ~ije je u~ewe
odredilo ceo tok revolucionarne misli u Americi i u Zapadnoj Evropi.
înilo se da je Lok u jednom radu, to jest, u ôvekovom razumevawu, jedno,
a Lok u Dvema raspravama ne{to sasvim drugo. înilo se da su antropo
logija i politika toliko razli~ite stvari da nema ~ak potrebe ni da se
pomisli na wihovo pore|ewe. Ali ovakva misao je duboko pogre{na. Da to
uvidimo pomoglo nam je to {to su se u na{em vidnom poqu odmah na{li
i Lok i Dekart. Gotovo savremenici, predstavnici razli~itih {kola,
ali predstavnici koji su tretirali jedno isto pitawe o ~oveku. Se}ate
se, to je ono isto: mislim, dakle, postojim i uporedo s tim Lokova ta
bula raza, koja misli tek nakon toga {to opaà neke utiske. I najednom
je postalo jasno da je Lok sa~inio svoje politi~ko u~ewe o slobodi i o
ostalim stvarima za ~oveka koji ne postoji. Ne postoji! Zato je pitawe
dospelo u takvu ravan u kojoj je re{ewe nemogu}e, kao {to je nemogu}e u
{umi uhvatiti kara{a na udici.
464
465
Istina, kao odgovor na Lokovo u~ewe O qudskom razumevawu u to

vreme su se pojavile kriti~ke primedbe, iznosile su se druge vrste razu
mevawa mi{qewa, ali, koliko mi je poznato, niko nije uporedio Razume
vawe s Dvema raspravama. A stvar je upravo u tome. Stvar je u tome {to
u filosofskoj misli postoji integral koji obuhvata trougao u obavezno
jedinstvo. Jedan vrh, ili jedan ugao, odnosi se na predmet ontologije po
stoji li Bog Tvorac i Svedrìteq i Sudija Koji ima da re{i tvoju i moju
sudbinu za ve~nost, ili Wega nema? Drugi vrh se odnosi na antropologiju,
to jest, na pitawe o ~oveku (opet, ~itao~e, na tebe i mene!) ~eka li nas
ve~nost i {ta nas ~eka u ve~nosti? Ili nas ni{ta ne ~eka zato {to nas
ne}e biti? Prihvataju}i, kako to kaù Biblija i Sokrat i mnogi drugi,
da nas ve~nost ~eka i da ve~nost moè biti blaèna, {to oko ne vide i
uho ne ~u, i u srce ~oveku ne do|e, ono pripremi Bog onima koji Ga qube
(1Kor. 2,9), a moè biti gora i od Danteovog pakla. I tre}i vrh se odnosi
na politiku koja se sastoji od naravstvenog zakona (morala, etike) i uza
jamnih odnosa me|u qudima.
Ova tri vrha su me|usobno povezana. Ona predstavqaju nerazru{ivo
jedinstvo i svako iskrivqavawe shvatawa jednoga od wih vodi te{kim
posledicama nesporazuma, koje su uvek bremenite nesre}ama ve} ovde na
zemqi, i blaènstvu ili muci u ve~nosti.
Ve} smo prikazali ~oveka u onom obliku kakvim ga poznaje hri{}anska
kultura. Prema takvom shvatawu ~ovek je po svom fizi~kom bi}u pot~iwen
zakonu prirode i, istovremeno, po svom duhovnom bi}u, on je pot~iwen na
ravstvenom zakonu, zakonu morala, etike. Naravstveni [eti~ki, moralni]
zakon je pak zakon du`nosti. On obavezuje ~oveka da bude ne onakav kakav
on jeste, ve} onakav kako se to od wega zahteva po zakonu naravstvenosti
[morala] kakvim on treba da bude. U toj obaveznosti leì ideal du`no
sti. Neka se taj ideal nalazi daleko i visoko, no ve} samo kretawe prema
wemu jeste pravilan put u ìvotu. Ako ga ~ovek potcewuje samim tim on
srozava taj ideal boànske lepote i postaje kako se izrazio Dostojevski
sluga ideala jednakosti, zavisti i ... varewa hrane.
I eto, kada smo uporedili ~oveka po Dekartu sa ~ovekom po Loku,
postalo nam je shvatqivo za{to je lepa shema demokratskog ure|ewa dru
{tva, shema koju je prihvatio ~itav niz autoriteta, sistematski kontra
produktivna.
Kako ve} rekosmo, Dekart je gradio svoje predstave o ~oveku na pojmo
vima hri{}anske kulture. Lok odbacuje to shvatawe, zamewuju}i ga svojim
koje proisti~e iz filosofije empirizma, to jest, jednostavnije govore}i
materijalizma. Svoje predstave Lok zasniva na zakonima prirode i na
ravstveni zakon uop{te ne uzima u obzir. Lokovski ~ovek se u korenu raz
likuje od dekartovskog ~oveka, to jest, od ~oveka hri{}anske, biblijske
kulture. On se ra|a, nemaju}i nikakve uro|ene ideje, kako je to ozna~io

Lok kao tabula raza. Sav wegov intelektualni svet se obrazuje na osno
vu ~ulnog iskustva. U ovaj svet on dospeva ne kao stvorewe Boìje, ve} kao
proizvod prirode, i fizi~kom smr}u prestaje da bivstvuje. Tako je u~io
i Epikur u antici.
ôvek hri{}anskog sveta, kako ga je video Dekart, sve {to ima dobio je
od Boga (up. 1Kor. 1,4), samim tim imaju}i du`nost pred Bogom i neizbe`nu
odgovornost zahvalnosti i razumnog kori{}ewa dobijenih darova (up. Rim.
4,10), i najsvetliju nadu u sticawe ve~nog blaènog ìvota, ~ija se radost
ne moè opisati qudskim jezikom. Zadobijawe te radosti i predstavqa
krajwi ciq ~ovekovog ìvota.
Na taj na~in, lokovski ~ovek, taj proizvod prirodnog zakona, zaista je
slobodan i apsolutno nezavisan. Wegov ìvot je besciqan u izboru sred
stava za zadovoqavawe svojih èqa, isto tako neograni~enih ni~im, i sve
{to u ìvotu ima uzima od ìvota svojom vlastitom rukom.
Eto odakle se javila ideja o potpunoj slobodi ~oveka onako kako ga
shvata Lok. ôvek pak hri{}anske kulture, ro|en po voqi Boìjoj s da
tom mu apsolutnom slobodom voqe i su|ewa, na samom po~etku ìvota i
u svakom koraku svakoga dana shvata da svoju slobodu ne sme da koristi
samovoqno, ve} razumno.
Sloboda pou~ava jedan od velikih svetih ugodnika Boìjih, pri
znatih u celom hri{}anskom svetu, Antonije Veliki (Dobrotoqubqe,
tom 1, str. 24) nam je data da bismo birali dela svetih i ~inili ih.
Tako bri`qivo Gospod ~uva slobodu koju je dao ~oveku u samoj su{tini
obraza i podobija Boìjeg, da kada je do{lo vreme da qudskom rodu preko
prep. Mojsija da zakon, tada Bog nije Svojom despotskom rukom izrekao
taj zakon, nije ugrozio ~ovekovu slobodu, ve} je najpre saslu{ao od Moj
sija, a zatim i od celog naroda saglasnost da prihvati Zakon i da mu se
pot~ini.
Ako budete slu{ali glas moj... bi}ete mi carstvo sve{teni~ko (Izl.
19, 5i 8, i Izl. 24,3). U Bibliji ima slobode. I dva puta Gospod pita i dva
puta narod odgovara potvrdno, obe}avaju}i da }e izvr{iti sve {to zapove
da Gospod. Dakle, Zakon je dat u skladu sa ~ovekovom slobodnom voqom.
Prema tome, ~ovek biblijske kulture zna da mu je sloboda svojstvena u tom
smislu {to je on slobodan da od svega {to postoji pred wim bira takve
èqe i takva sredstva wihovog ispuwewa i wihovog zadovoqewa koja ga
vode pobedi, a ne porazu, da bira ona koja bi mu pomagala da dostiè kraj
wi ciq svog ìvota, a ne da mu budu prepreke.
Zato i vidimo dva ~oveka. Jesu li oni razli~iti qudi? Razli~iti. I
sloboda im je razli~ita i ne smeju se brkati te dve slobode. To je i gre
{no, i nerazumno.
466
467
Ne}emo dozvoliti peru da nas odvu~e u izuzetno zanimqivu oblast an

tropologije. Doìvqavaju}i sebe kao ~oveka koji nosi ~ast obraza i podo
bija Boìjeg i ne ubrajaju}i sebe u beslovesnu stoku, kako se o tome peva
u Psalmima (Ps. 48,21), nudimo ~itaocu da samostalno odlu~i na kojoj je
strani. To re{ava wegovo sopstveno srce i um. Na{ posao je ovde, rezimi
raju}i ovaj ~lanak, da skrenemo pa`wu jo{ jednom na to da je sve dru{tve
ne i dràvne zakqu~ke na osnovu svojih sudova Lok izvodio za ~oveka svog
empirijskog shvatawa sveta. Otuda politi~ka sloboda. Otuda jednakost.
Otuda republika. Otuda revolucija kao neizbe`na du`nost borbe za
pravdu. Ali pri tome moramo da shvatimo i to da se, spoznaju}i sebe i
qude oko nas ne kao marionete sloènih refleksa organske materije, ve}
kao razumna bi}a koja treba da predstanu pred Sudom Boìjim, sudom koji
~eka sve i svakoga od nas (Rim. 14,10), nalazimo pred imperativom smirewa,
smirewa pred Bogom i pred svima onima koji su u ovom ìvotu za nas vlast
po celoj hijerarhijskoj lestvici od oca i majke u porodici i od kaplara u
vojsci i seoskog kmeta do monarha po Boìjoj milosti u dràvi, jer nema
vlasti koja nije od Boga (Rim. 13,1) i koja bi vladala ne po svojoj èqi, ne
po svom htewu, ve} po du`nosti. U svom ~uvenom delu O dràvi Boìjoj
veliki filosof hri{}anskog sveta bl. Augustin (354430) pi{e ovako:
... u porodici vernih... oni koji imaju vlast zaista i u su{tini jesu sluge
onih nad kojima oni spoqa vladaju, jer oni ne vladaju po svojoj }udi, niti
po ambiciji, ve} po du`nosti punoj qubavi; ne po gordosti nadmo}i, ve}
po oboga}uju}oj samilosti.
Otuda hijerarhija monarhijskog ure|ewa.
Prema empirijskom pak shvatawu, u uslovima slobode, pred ~ovekom
se otvara put nezasite gordosti i egoizma. ôvek se gnevi sre}u}i bilo
koga kome je duàn da se pot~iwava, traì da se uspne na najvi{a komand
na mesta, te da se, u duhu mitskog Prometeja, preuznosi iznad svake sve
tiwe, èle}i da prisvoji sebi, u ciqu postizawa apsolutnog ciqa, ~ak i
boànske po~asti.
Dve rasprave jesu prakti~no uvo|ewe u politi~ki ìvot jedne antro
pologije koja poti~e iz filosofije empirizma, filosofije ~ulnosti i
materije. Lokov rad O qudskom razumevawu jeste filosofska antropolo
gija koja je tome posluìla kao osnova. U antropologiji je sinula muwa.
U politici je zagrmeo grom. Po~ela je svetska revolucija. Oduzmite em
pirijsku antropologiju Loka, stavite na odgovaraju}u visinu antropolo
giju hri{}anske kulture, i cela }e se politi~ka dogma revolucionarne
demokratije raspasti u parampar~ad.
Eto za{to se svi revolucionari bore protiv Crkve, nameravaju}i da
je uni{te kona~no i nepovratno. U svetlosti biblijskog shvatawa sveta,
dogma empirizma demokratije se rasipa u prah i pepeo.
Ali to nije bilo prime}eno na vreme i ostalo je neshva}eno. Koliko

ima qudi koji se bore istovremeno i za demokratiju i za Sveto Pismo! Pa
u tome i jeste krajwa suprotnost.
Upravo se tu i potkrao previd zapadnoevropskoj filosofiji i na
taj previd se, kao u zamku, uhvatila cela intelektualna struja nazvana
prosvetiteqstvom. Upravo je tu evropska filosofija skrenula s puta,
odrekla se naravstvenog zakona. Mislili su da }e im biti dovoqna samo
empirija, pa su ostali kao brod bez kormila i jedara.
Sloboda je privla~na. Sloboda je blaènstvo ~oveka i za wu su svi
qudi prizvani (up. Gal. 5,13), ali... sloboda nije uvek ista. Lok je ponudio
slobodu vrlo racionalno predodre|enu za ~oveka empirijskog, materijal
nog, za ~oveka telesnog koji prenebregava Duh Boìji (Post. 6,3). Kada bi
~ovek u svojoj su{tini zaista bio takav kao {to ga predstavqa Lok i svi
wegovi sledbenici, kada wemu ne bi bio svojstven ìvotvorni duh obra
za i podobija Boìjeg, revolucionarnodemokratska dogma bi, o~igledno,
dovela do sveop{teg blagostawa, kao {to se to ~inilo veleumnim prosve
}enim utopistima. Ali ìvot je pokazao ne{to drugo.
Niko se od zapadnoevropskih mislilaca nije vratio hri{}anskom shva
tawu ~oveka da bi samim tim opovrgao materijalizam i gradio svakodnevi
cu i ìvot na zdravom temequ istine o ~oveku. Ni Kantov racionalizam,
ni Hegelov idealizam nisu uspeli da dopru do visine biblijskog ~oveka.
Celokupno mi{qewe obrazovanog ~oveka savremenog sveta vidi ~oveka
o~ima Loka, Rusoa, enciklopedista, Darvina, Hekela, Pavlova, Hakslija,
Frojda, Sartra, Karla Sagana, Marksa, Engelsa, Lewina, Staqina, lorda
Bertranda Rasela. Vide qudi da su do{li do onoga {to je Dostojevski
opisao kao Raskoqnikovqevo buncawe (na kraju romana Zlo~in i kazna),
svi prave planove kako da izbegnu atomsku katastrofu, a nigde se ne vi
di briga o tome da se spre~i katastrofa kojom Karl Marks na kraju svog
Manifesta preti celom svetu.
Komunisti se ne ustru~avaju da otvoreno govore o svojim planovima i
namerama. Oni otvoreno izjavquju da wihovi ciqevi mogu biti postignuti
samo putem nasilnog svrgavawa danas postoje}eg dru{tvenog poretka. Ne
ka vladaju}e klase drhte na pomisao o komunisti~koj revoluciji. Takve
su zavr{ne re~i Komunisti~kog manifesta. U jednoj polovini sveta ova
pretwa je ve} ostvarena. Druga polovina je na redu. Ali progresivna mi
sao revolucionarnodemokratskog sveta mirno spava posmatraju}i kako
gubi jednu poziciju za drugom. Niko ne razmi{qa o tome kako da ukloni
sa scene svetskog politi~kog ìvota silu koja preti propa{}u i nikome
ne pada na pamet da se negde u pro{losti potkrala tragi~na gre{ka i
niko se ne trudi da proveri jesu li pravilno uskla|eni u demokratskoj
468
469
dogmi, u wenoj doktrini, putevi ìvota dru{tva i dràve sa istinom

~ovekovog bivstvovawa?
Ne! U nekoj neobuzdanoj samouverenosti samozaqubqene gordosti qudi
od kojih zavisi sudbina sveta i wihov vlastiti ìvot, nastavqaju da se
drè principa empirizma i teè da iskorene i samu veru, tako da qudi
uop{te zaborave na svoje dostojanstvo, na ve~nost i na Boga.
Hri{}anski svet je odvajkada govorio a i sada nastavqa da govori, da
postoji ~ovek telesni, spoqa{wi, a u isto vreme u nama postoji ~ovek unu
tarwi, duhovni (2Kor. 16), koji ìvi ìvot prema Zakonu Boìjem, streme}i
da suzbija te`wu spoqa{weg ~oveka prema zakonu tela (Rim. 7,2125). Hri
{}anski svet tvrdi da se istinska sloboda zadobija samo u pot~iwavawu
samoga sebe zakonu duhovnog ìvota. Ali evo {ta se dogodilo budu}i
da je celokupno hri{}anstvo zasnovano na krstu, a re~ o krstu je ludost
onima koji ginu (1Kor. 1,18), kultura empirizma je odbacila istinu koja go
vori da ~ovek nosi u sebi duh, du{u i telo (1Sol. 5,23), odbacila je pojam
unutarweg ~oveka (2Kor. 4,6), odstupila je od istine (2Sol. 2,4) i izgradila
svoju politi~ku doktrinu, prihvataju}i u ~oveku samo telesno na~elo, sve
la je ìvot du{e na reflekse, odbacila duhovno na~elo proglasiv{i ga
nepostoje}im, i time je ceo svet potopila u mrak neverovawa. A plodove
ovakve setve àwe na{e pokolewe.
Ako ne ra~unamo carsku Rusiju do 1917. godine, vidimo da se politi
ka celog sveta tokom 20. veka nalazi u rukama umova koji su prihvatili
filosofiju empirizma i s wom pot~inili sebe disciplini jednakosti,
zavisti i ... varewa hrane (Dostojevski) i koji su prihvatili Lokovu
dogmu revolucionarne demokratije. Na{em veku se navr{ilo 85 godina,
u toku je 86 godina. Reklo bi se da bi, imaju}i u svojim rukama svetsku
vlast, politi~ariempiristi (ateisti i materijalisti tako|e) mogli da
zavedu red. Mogli bi, naravno, i oni su se trudili. Wihov trud je, me|u
tim, stajao veoma skupo.
Neko je izra~unao da je za 85 godina na{eg veka nasilnom smr}u pogi
nulo 135 miliona qudskih ìvota. To je podatak Visoke bogoslovskofi
losofske {kole u gradu Fuldi u Nema~koj. Ne znam da li je tu ura~unato
i 13 miliona seqa~kih porodica koje su umrle radi uspeha potpune kolek
tivizacije.
Uzev{i u obzir ovaj podatak, qudi koji su poznavali Rusku Pravoslav
nu Crkvu pre revolucije, s wenim hramovima, manastirima, de~ijim domo
vima, s wenim naravstvenovaspitnim radom u narodu, sa {kolama blago
~a{}a i dobrotvornom delatno{}u, sa wenim istorijskim i kulturnim
vrednostima, s wenim oplemewuju}im uticajem na ìvot i svakodnevicu
celog naroda, a koji sada vide na tom mestu ru{evine i gnusobu opusto{e
wa s bazenom na mestu hrama Hrista Spasiteqa tog spomenika pobede
pravoslavne Rusije nad francuskom revolucijom ti se qudi moraju slo

ìti sa onima koji u na{em vremenu vide vlast tame i snagu |avola.1)
Ovako ne{to ~oveku je te{ko da shvati!
Tristagodi{we iskustvo revolucije u celom svetu s proklamiranim
trijumfom ideja revolucionarnodemokratske dogme, gotovo 70godi{we
iskustvo ìvota u Rusiji koju su osvojili boq{evici govore za sebe. Kr
vavo i tu`no iskustvo revolucije sluì kao dokaz da istini i stvarnosti
ne odgovara empirijsko, materijalisti~ko, ve} hri{}ansko, evan|eqsko
shvatawe ~ovekove su{tine. Wemu }e i pripasti kona~na pobeda. Ovim je,
nadam se, odgovoreno na pitawe postavqeno na po~etku rada.
Razotkriven je nesporazum iz kojeg je nastala dogma revolucionarne
demokratije, a sama dogma je raskrinkana kao proizvod ateizma, ateisti~
kog izopa~avawa qudskog lika i kao proizvod laì.
Zato primena te dogme u ìvotu i jeste kontraproduktivna.
1986, ~asopis Ve~e
Preveo s ruskog Zoran Buqugi}
Vladimir Legojda
IN GOD WE TRUST?
Religioznost na ameri~ki na~in
U religioznosti Amerikanaca (a prema statistici, hri{}anima
sebe smatra 82% stanovni{tva SADa Newsweek, 6. januar 1992; 96%
Amerikanaca su veruju}i; 56% su protestanti a 25% rimokatolici) za
prepa{}uje neuobi~ajena lako}a odnosa sa Bogom, Koji se predstavqa kao
dobar i dragi prijateq. Wemu treba nedeqom s prijateqima po}i u posetu,
da bi se zajedno radovali ìvotu, pevali pesme i saslu{ali propoved, na
primer na temu 'Biznis i Evan|eqe'...
Amerika je svetu dala novi tip religioznosti, koji je u po~etku bio
sasvim nepoznat i tu| evropskoj svesti. Izvori religioznosti na ameri~
ki na~in doseù daleko u pro{lost.
Kolonisti koji su se u 17. veku sa Mejflauera iskrcali na ameri~ko
tlo bili su protestanti. Nadahnuti idejom da ovde, na obe}anoj zemqi,
1)Godine
2000, u obnovqenom Hramu Hrista Spasiteqa u Moskvi, proslavqeno je

preko hiqadu novomu~enika Ruskih, na ~elu sa Carskom porodicom. Jo{ nije kraj!
(nap. V. D.)
470
471
stvore novo hri{}ansko dru{tvo (bez evropskih nedostataka), budu}i

Amerikanci su marqivo prionuli na posao. Pokazalo se da izgradwa ze
maqskog raja nije nimalo lak posao, ali je protestantska etika (odbaciv
{i 'nepotrebno' podvi`ni{tvo mona{tva i suvi{nu 'obrednost' Crkve) sa
wenim novim odnosom prema radu i tu donela obilnu ètvu: rascvetao se
ameri~ki pragmatizam, koji je bio prosto nuàn u tim uslovima. Ameri
kanci nisu bili prakti~ni samo u ìvotnim i socijalno politi~kim
pitawima; prakti~no{}u se odlikovala i religioznost graditeqa novog
dru{tva.
Me|utim, prakti~nost na ameri~ki na~in imala je i drugu stranu:
odsustvo interesovawa za bogoslovqe daleko je va`nije propovedati,
pou~avati i moliti se; va`nije je da se qudima pruì konkretno ruko
vo|ewe za delovawe. Pitawa razumevawa dogmata i sloène filosofske
konstrukcije nisu mnogo uzbu|ivale ni proste Amerikance ni wihove
pastore. Savremeni ameri~ki istori~ar D. Burstin pi{e: Odsustvo
revnosnog odnosa prema religioznoj dogmatici lako moè da se objasni:
u ve}ini slu~ajeva, oni o dogmatu ni{ta nisu ni znali. Tako, na primer,
Xorx Va{ington, koji je veoma aktivno u~estvovao u radu svog parohijskog
saveta, sigurno nije bio u stawu da razlikuje ameri~ko veroispovedawe od
bilo kog drugog hri{}anskog... (Burstin, D. Kolonijalno iskustvo, M.,
Izd. grupa Progres, Litera, 1993, s. 167). Pro{la su ona vremena kad
su prvi hri{}ani umirali za svoja ube|ewa, kad su Sveti Oci i pustiwa
ci pridavali prvostepeni zna~aj o~uvawu dogmata naime, dogmati se u
hri{}anstvu ne shvata kao rezultat razmi{qawa, makar i najumnijih qu
di, nego kao rezultat Otkrovewa Samog Boga, naravno, u onoj meri u kojoj
~ovek moè da ga prihvati. Kao rezultat toga, Amerika tokom jednog i po
stole}a (po~ev od 17. veka) nije dala svetu nijednog originalnog mislio
ca u oblasti bogoslovqa. (v. Burstin, nav. delo, str. 13). Pragmatizam je
zahtevao da religija bude jasna, jednostavna i da brzo deluje, poput dnevne
{tampe. U vreme kad se u mladoj Americi za~iwalo novinarstvo, izneti su
slede}i zahtevi: Novine bi trebalo da budu korisne i savremene, one ne
smeju da zahtevaju dugotrajno izu~avawe i usredsre|enost; one moraju biti
pismene, ali ne mogu da razdvajaju umetni~ko i izraàjno od trgova~kog
i utilitarnog... (Burstin, D., nav. delo, s. 370). Upravo takvim zahtevima
odgovara i ameri~ki tip religioznosti. Za razliku od tradicionalne,
kwi{ke religioznosti Starog sveta, ameri~ka je bila laka i novinska,
ali zato daleko udobnija i efikasnija under the circumstances (u datim
okolnostima). Nema potrebe da se izu~ava tradicija, nema potrebe da se
o~uva apostolsko prejemstvo.
Ta religija je mnogo vi{e nudila nego {to je zahtevala. Ona vam je
davala smisao ìvota i rada i utvr|ivala u svesti svoju izabranost i bo
gougodnost; ona nije zahtevala da se stalno vodi duhovna bitka (bilo je

dovoqno borbi s Engleskom, s prirodom i s Indijancima) i da se crveni
na ispovesti... Uporedo s tim, ona je govorila o potrebi za nadawem u Bo
ga, o molitvi i spasewu...
Najva`niji dodatak hri{}anstvu u Americi (pored ideje o izabranosti
svoje zemqe i naroda) postalo je obogotvorewe slobode i demokratije.
Simvoli~no zvu~i natpis u stihovima, koji se nalazi na Kipu slobode u
Wujorku: Pri|ite meni svi umorni, svi siroma{ni i svi vi koji ùdite
da udahnete vazduh slobode. To mnogo podse}a na Hristove re~i: Pri|ite
Meni svi umorni i natovareni i Ja }u vas odmoriti. Na taj na~in, kao Bog
Spasiteq se ne pojavquje Hristos, nego ameri~ka bogiwa sloboda.
Plodove simbioze demokratije sa hri{}anskom religijom veoma uspe
{no ilustruje primer, koji M. Veber navodi u svom delu Protestantska
etika i duh kapitalizma. Kada je on, putuju}i po SAD, slu~ajno pomenuo
jo{ uvek va`nu ulogu religioznosti u Americi, odgovoreno mu je slede
}im re~ima: Po meni, dragi moj, svako moè da veruje ili da ne veruje.
Me|utim, ako imam posla s farmerom ili trgovcem koji ne pripada ni
jednoj crkvi, ne}u mu poveriti ni 50 centi. [ta }e ga podsta}i da mi vra
ti dug, ako on ni u {ta ne veruje? (Veber, M., Izabrana dela, Progres,
1990, s. 275). To je veoma ilustrativan slu~aj iz kojeg se moè izvesti
nekoliko zakqu~aka. Pre svega, prisutna je sloboda, koju toliko po{tuju
u ovoj zemqi pravo da neko veruje ili ne veruje; osim toga koliko je
jako hri{}anstvo! nemogu}e je verovati ~oveku, koji ne pripada nijed
noj crkvi (~isto na protestantski na~in). Zapazimo da vi{e nije va`no
kojoj crkvi pripada{ i to je ve} protestantizam na ameri~ki na~in. U
Americi se izopa~io i sam pojam Crkva. Mnogi vernici nazivaju svoje
slu`be skupovima i kaù idem na skup, a ne idem u crkvu. S druge
strane, pojavilo se mnogo organizacija tipa crkva qubiteqa kafe, ili
crkva rocknrolla.
Na takvom tlu razvile su se i takve, prvobitno ~isto ameri~ke poja
ve kao {to su putuju}i evangelisti propovednici, koji su se vremenom
ukqu~ili u savremene {ou programe televizijskih propovednika. Oni
su telo od tela novinske religije. Evangelisti putuju iz grada u grad i
odràvaju javne propovedi, koje se tradicionalno zavr{avaju pokajawem
niza gre{nika me|u prisutnima. Me|utim, evangelista ne ide daqe od to
ga. On mora da poùri u slede}i grad gde ga o~ekuju èdni (ili sumwi~a
vi) koje }e opet ostaviti bez bilo kakvog rukovo|ewa ili, kako bi rekli
pravoslavni, uzrastawa...
Srazmerno formirawu dràvnosti u atmosferi novinskog duha,
po~ela se pojavqivati i nova religioznost. Pojavilo se ono {to }emo na
zvati gra|anskom (civilnom) religijom (wenu koncepciju razradio je
472
473
sociolog Robert Bela, dok sam termin pripada an ak Rusou). (Dogme

gra|anske religije moraju biti jednostavne i malobrojne, izraène jasno
i bez obja{wewa. Postojawe mo}nog, razumnog, blagonaklonog i bri`nog
boànstva, budu}i ìvot, sre}a pravednih, ka`wavawe zlih, svetost dru
{tvenih sporazuma i saveza to su pozitivne dogme. [to se ti~e odri~nih
dogmi, ograni~avam ih samo jednom dogmom netrpeqivo{}u. Onaj, koji
se usudi da kaè: 'Izvan Crkve nema spasewa', mora biti prognan izvan
granica dràve . . Ruso, O dru{tvenom ugovoru, ili principi po
liti~kog prava, Dràvno soc.ekonomsko izdawe, M., 1938, s. 120121).
Dràva ima svoje simvole i rituale. Budu}i da je izrasla iz hri{}anstva,
ona po mnogo ~emu podse}a na wega, kako po formi obrazovawa nove mito
logije, tako i po kori{}ewu stare (mitologije). Evo kako se, na primer,
stvarao lik ameri~kog simvola i oca nacije, X. Va{ingtona: u po~etku
je mitologiziran ìvot, sveti ìvot, a zatim se pojavilo i sveto pi
smo Va{ingtonova dela, koja su najpre bri`qivo odabrana, da bi zatim
bila izvr{ena i wihova redakcija, gde god je to bilo potrebno. U kultu
koji je na taj na~in stvoren prisutne su i svete mo{ti, i obredi koji se
upra`wavaju svake godine, i oratorsko bogosluèwe (op{irnije vidi kod
Burstin, D., Amerikanci nacionalno iskustvo, s. 427451). Pojavquje se,
dakle, novi svetac, ali ne svetac Crkve nego svetac dràve.
Sa te ta~ke gledi{ta ni{ta mawe nisu zanimqivi ni ameri~ki nacio
nalni praznici. Po svemu sude}i, praznik koji se najsve~anije obeleàva
u Americi je Ro|ewe Hristovo. On se praznuje svuda i na svakom mestu,
ali je tokom vremena sve vi{e i vi{e gubio svoj sopstveni, religiozni
sadràj. Danas je to na ~itavom Zapadu (gde se Boì} praznuje sve~anije
nego sam Vaskrs) u velikoj meri praznik poklona, kad se moè dobro je
sti, oti}i u goste i sl. Ro|ewe Hristovo se pretvorilo u praznik ameri~
kog potro{a~kog dru{tva, gde se ono ~e{}e povezuje sa santa Klausom
(dedaMrazom) i boì}nim popustom (boì}no snièwe cena) nego sa
dolaskom Isusa Hrista u svet. Potro{a~ko dru{tvo je mo}an izvor sna
ge. Ono vlada umovima, uti~e na religioznu svest ali se, isto tako, wome
se i uobli~uje. Popularna porodi~na istorija iz perioda kraja 19. i po~.
20 veka kaè: Kad su jednog mali{ana u {koli upitali odakle je uzeto
Deset zapovesti, on je bez razmi{qawa odgovorio da su uzete iz trgova~
kog kataloga Siersa i Rubaka (Burstin, D., Amerikanci demokratsko
iskustvo, M., Progres, 1993, s. 163).
U svojstvu nacionalnih praznika obeleàvaju se tako|e i ro|endani
predsednika Va{ingtona i Linkolna (prvobitno su praznovani odvojeno,
a danas su objediweni u zajedni~ki praznik, Predsedni~ki dan). To je tako
|e atribut gra|anske religije, budu}i da se oni pojavquju kao svetiteqi
gra|anskog dru{tva, a ne kao svetiteqi Crkve. Zanimqivo je primetiti da
Pravoslavna Crkva pomen svojih svetiteqa praznuje na dan wihove smrti,

a samo ro|ewe Hrista, Bogorodice i Jovana Prete~e. U tradiciji gra|an
ske religije je da praznuje dan ro|ewa svojih svetiteqa.
Gra|anska religija u SAD je u sebe primila tradicije ameri~kog pro
testantizma, sjediwuju}i ih s idejom slobode demokratije i pokazala se
kao nova religija, koju R. Bela vi{e i ne naziva hri{}anstvom.
Mi smatramo da se gra|anska religija moè odrediti kao duhovnore
ligiozna osnova dru{tva koje je stvoreno u SAD (uzimaju}i u obzir gore
navedene specifi~nosti Amerike u kojoj su se, protivno svim pravilima,
temeqi i zidovi podizali istovremeno).
Dru{tvenopoliti~ke dimenzije gra|anske religije dopu{taju da se
religiozna leksika aktivno koristi u politi~kim programima i u dru
{tvenoj delatnosti, ali gra|anska religija demokratski ograni~ava
nivo mogu}eg izraàvawa religioznosti: moè se govoriti o Bogu, ali je
boqe ukoliko se On ne konkretizuje (Isus Hristos, na primer). Tako su,
prema Belovom zapaàwu, postupali i postupaju svi ameri~ki predsedni
ci, koji prilikom svojih inauguracija obavezno pomiwu re~ Bog ali Ga,
iako su svi oni bili hri{}ani, ne nazivaju Isusom Hristom. Inauguracija
(procedura predsednikovog stupawa na du`nost) se tako|e pojavquje kao
vaàn ritual gra|anske religije.
[to se ti~e li~ne dimenzije gra|anske religije, tu se wene specifi~
nosti jo{ jasnije ispoqavaju. U ve}ini slu~ajeva, gra|anska religija se ne
pojavquje kao zamena za drugu religiju: moète biti baptista, katolik,
ili budista a da se istovremeno nalazite u sferi delovawa gra|anske re
ligije i da se pot~iwavate wenim zakonima. Osnovni uticaj, koji je gra
|anska religija pokazala na druge veroispovesti, sastoji se u tome {to
ih je spustila do nivoa va{e li~ne stvari, do nivoa hobija. Prirodno
je da politi~ko ustrojstvo slobodne dràve zahteva da pitawe vere bude
stvar savesti svakog ~oveka. To niko ne osporava. Me|utim, nivo religije
hobija pretpostavqa unutra{wi raskol izme|u li~nog i dru{tvenog ja;
nepotreban je poku{aj da se u svemu pot~inimo religioznim zakonima,
naivno je ispovedawe principa vere u svim sferama ìvota (a ne samo u
wegovom religioznom delu), ne prili~i da se govori o svojim verskim
ube|ewima i utoliko pre ih ne treba koristiti u svojstvu argumenata u
raspravi ili dijalogu. Takva je op{ta tendencija u dana{wem svetu. Kao
{to je primetio P. Sorokin u delu Kriza na{eg vremena, puritanci ne
deqom veruju u Boga i ve~nost, a tokom radnih dana u efikasnu berzu.
Nisu, naravno, svi Amerikanci saglasni s takvim stawem stvari, uto
liko pre {to se, sa narastawem sloboda sve ve}eg broja mawina u Americi
(homoseksualci, na primer) i sa uve}awem dràvnog regulisawa tih slo
boda i za{tite prava razli~itih grupa, sve ~e{}e pojavquju konfliktne
474
situacije kojih ranije nije moglo biti. Tako je, na primer, Hilari Klinton
bila izloèna kritici niza dru{tvenih posmatra~a zbog toga {to se, za
vreme inauguracije wenog muà, mogla videti sa krstom oko vrata. Jedan
televizijski komentator je postavio pitawe da li prvoj dami dolikuje da
tako otvoreno pokazuje religiozni simvol? U Koloradu je u~iteq u jednoj
{koli morao da skloni Bibliju sa svog stola jer su u~enici mogli da je
vide, a tako|e mu je bilo zabraweno i da je ~ita u vreme dok su u~enici
zauzeti izvr{avawem samostalnih zadataka. Sud je podrào instrukciju
prema kojoj u~itequ nije dopu{teno da u razredu stvara religioznu atmos
feru {to se, prema mi{qewu sudije, moglo dogoditi ukoliko bi u~enici
doznali da je wihov u~iteq hri{}anin (v. Stephan L. Carter, The Cultu
re of Disbelief, Anchor Books, 1994). Na taj na~in se demokratija, koja je
dovedena do svog logi~nog kraja, pretvara u svoju suprotnost: niz sloboda,
koje su ranije postojale, po~iwe da i{~ezava.
Bez obzira na {iroko kori{}ewe religiozne leksike, bez obzira na
to, {to kulturolozi religiju smatraju temeqom koji je u osnovi svakog
kulturnog tipa, u demokratskom dru{tvu nije dopu{teno pozivawe na
religiozna gledi{ta, nije dopu{teno wihovo kori{}ewe u odbrani svog
stanovi{ta, tj. religija se ne sme uzimati ozbiqno ukoliko to stvara pro
tivure~nost s ameri~kim na~inom ìvota. Rezultat svega toga je stra{na
drama. Psiholo{ki rascepi i neceloviti ~ovek (setimo se Sorokina: ne
deqom Bog, a radnim danima efikasna berza) koji vi{e i ne prime}uje
svoju necelovitost. Tako je gradona~elnik Wujorka, Mario Gijomo 1990.
javno podràvao abortuse dok je, prema wegovom sopstvenom priznawu, kao
hri{}anin bio protiv wih (Stephan L. Carter, The Culture of Disbelief,
Anchor Books, 1994, s. 62).
Zar se u Otkrivewu sv. Jovana Bogoslova ne govori upravo o takvoj
religioznosti: Znam dela tvoja, da nisi ni studen ni vru}. O, da si stu
den ili vru}! Tako, po{to si mlak, i nisi ni studen ni vru}, izbquva}u
te iz usta svojih. Jer govori{: Bogat sam, i obogatio sam se, i ni{ta
mi ne treba, a ne zna{ da si nesre}an, i jadan, i siroma{an, i slep, i nag
(Otk. 3,1517).
475
Sve{tenik Maksim Kozlov

SE]AWA NA PUTOVAWE U SAD
Pitawe: Kakav je Va{ osnovni utisak o SAD?
Na paradoksalan na~in, Amerika je potpuno nehri{}anska zemqa. Pri
tom, istina, u Wujorku nema ni{ta mawe hramova, crkava ili molitvenih
domova nego u Moskvi predrevolucionarnog perioda. Pro|i pored dve tri
zgrade, najvi{e pored dva tri kvarta, i nabasa}e{ na neki 'dom molitve'
(druga je stvar {to su to u Moskvi u 99% slu~ajeva bili pravoslavni
hramovi). Nedeqom ujutro vide}e{ da ve}ina qudi odlazi u crkvu.
U ~emu je osnovna razlika? Qudi odlaze u hram i prema onome, {to se
tamo doga|a, odnose se, na svoj na~in s pobo`no{}u i sa verom. Prisustvuju
slu`bi koja, u zavisnosti od tipika i veroispovesti, moè da traje 3540
min, jedan sat ili sat i po ({to je izuzetan podvig). Qudi daju priloge
za tu crkvu, za potrebe qudi koji ih okruùju, pa ~ak i za pomo} Rusiji...
Me|utim, ~im iza|u iz crkve, oni fakti~ki prestaju da budu hri{}ani.
U ~emu se to izraàva? U tome {to je crkva za wih izdvojeni sektor,
odeqen od celog ostalog sveta, i sluì jednostavno radi spokojstva. Ona
ni u kom slu~aju ne sluì kao rukovo|a wihovih postupaka nakon {to na
puste hramovno zdawe. Naravno da i tu ima izuzetaka i da se to ne odnosi
na sve koji u|u u hram. Me|utim, to se odnosi na ve}inu.
U pore|ewu sa SAD, u na{oj zemqi je daleko mawe qudi koji }e sebe
nazvati veruju}ima a jo{ je mawe onih koji koliko toliko redovno dolaze
u crkvu. Me|utim, za pravoslavne hri{}ane koji idu u crkvu, mole se Bogu
i pristupaju Svetim Tajnama za ogromnu ve}inu wih vera predstavqa
osnovu ìvota, fundament bez kojeg se ne moè izgraditi odnos prema qu
dima, poslu, sopstvenoj porodici.
U Americi nije tako. Tamo svaki ~ovek veruje i postupa rukovode}i
se sopstvenim èqama. Autoritet hri{}anske zajednice gotovo da u pot
punosti odsustvuje i kao rezultat se dobija to da ~ovek nema ontolo{ki,
nezavisan autoritet, dobija se da duh ovoga veka odre|uje ~ovekovu svest.
To se prevashodno ogleda u potpunom odstupawu od hri{}anske tra
dicije u odnosu prema porodici. Na porodicu se gleda kao na gra|ansku
instituciju. Moglo bi se re}i da je porodica u hri{}anskom smislu te
re~i gotovo prestala da postoji. Promena partnera nakon nekoliko godi
na ili, u najboqem slu~aju, decenije, smatra se za pravilo. Ako ti ìvi{
druga~ije, to ti svejedno ne daje za pravo da od qudi zahteva{ ili da ih
poziva{ (~ak ni u svojoj crkvi) da ìve kao hri{}ani. To dovodi dotle
da se razvijaju nenormalnosti svake vrste.
476
477
Amerika je zemqa gde se sve mogu}e izopa~enosti progla{avaju za pra

vilo i bivaju {iroko rasprostrawene. Kad smo otputovali, zbila su se
dva doga|aja: u Kaliforniji je prihva}en zakon o gra|anskoj registraciji
istopolnih brakova, a u Episkopalnoj crkvi SAD po~elo je su|ewe biskupu
koji je otvoreno rukopolagao izopa~ene (po~etkom juna su nam saop{tili
da je taj episkop u potpunosti oslobo|en optu`be). ôveku s normalnom
hri{}anskom save{}u je gotovo nemogu}e da istupi protiv takvog stawa
stvari, jer }e ti odmah re}i da si zastareo, konzervativan i licemer.
Postoji jo{ jedan, veoma snaàn utisak: SAD je potpuno sekularizo
vana zemqa. Mi smo ìveli u dru{tvu koje je bilo ateisti~ko i koje je u
velikoj meri ostalo takvo. Me|utim, zahvaquju}i promenama do kojih je
do{lo posledwih godina, istina je, da je kod nas sada mogu}e ono, {to je
u Americi apsolutno nemogu}e. Na primer, sve{tenik moè da do|e u dr
àvnu {kolu ili u dràvno obdani{te ukoliko ga tamo pozove direktor
ili roditeqi, moè tamo da odsluì molepstvije, da razgovara sa decom
ili da sprovede neku aktivnost. To je sasvim nemogu}e u nekoj dràvnoj
{koli u SAD. Poznat je slede}i primer: pre nekoliko godina raspravqa
lo se o zakonu koji se odnosio na pitawe da li bi u dràvnoj {koli tre
balo dopustiti da deca, koja pripadaju ovoj ili onoj veri ili konfesiji,
posvete 30 sekundi bezglasnoj molitvi. I kad su u senatu prihvatili taj
zakon, kongres SAD ga je osporio, jer se na taj na~in vre|a sloboda save
sti ateista. To govori o tome da se dràva, pri deklarativnoj indife
rentnosti, pona{a krajwe licemerno. Iza takozvanog odvajawa Crkve od
dràve i ravnodu{nosti dràve prema religiji uvek stoji potpuno svesna
antihri{}anska ideologija, ideologija sekularnog humanizma. Ta, po su
{tini prvobitno nehri{}anska ideja i ideologija danas je opredequju}a
i u dràvnom i u dru{tvenom ìvotu SAD.
Ameriku tradicionalno nazivaju zemqom 'ùtog |avola' a Wujork
novim Vavilonom. Da li je zaista tako?
To se ne moè u potpunosti primeniti na kraj 20. veka. Takvu trku
sa nivoa na nivo, da bi se s jednog dru{tvenog nivoa popeli na drugi, trku
koja bi zahvatila sve ~ovekove snage i koja bi vr{ila uticaj na ve}inu qu
di, nisam uspeo da vidim. Oni i bez toga ìve dobro, i mogu da ìve bez
suvi{nog naprezawa. ôveku, koji se i nije rodio u najvi{em dru{tvenom
sloju, ve} je garantovano dovoqno mnogo: on ne mora da ùri da pre|e sa
jednog nivoa na drugi, i to jednostavno zbog toga {to je zemqa beskona~
no bogata. I pored toga, {to ne postoji takva trka, postoji jedan karakte
risti~an momenat, a to je te`wa da se u svakom pogledu ìvi komforno:
i u ure|ewu svetovnog ìvota i u svim materijalnim uslovima i, {to je
stra{no, u odnosu na religiozni ìvot. Za ogromnu ve}inu stanovni{tva,
religija dopuwuje unutra{wi komfor postojawa. Ne u tom smislu da je
biti sasvim nereligiozan nepresti`no i neprijatno (u nekim slojevima

inteligencije to je i presti`no i prijatno) nego zato {to to prevashod
no daje dodatno ose}awe izvr{ene du`nosti, ose}awe da je 'izme|u mene i
neba sve u najboqem redu'. Za ve}inu wih, religija nije ono {to treba da
rasplamsava ~oveka i ~ime je on duàn da ìvi, niti je to put koji treba
da odvede u Carstvo nebesko.
Sa ruskog Antonina Panteli}

ME\USOBNI UTICAJ BOGOSLOVQA
I POLITIKE U EVROPI (odlomak)
Bliìmo se kraju HH veka, ali i kraju drugog milenijuma posle Hrista
i uskoro }emo od Boga biti udostojeni da u|emo u HHI vek i tre}i mileni
jum posle Hrista. Povodom ovog doga|aja objavquju se mnogobrojni ~lanci
u novinama i ~asopisima, rade se razne analize, koje ove teme sagledavaju
iz raznih vizura. îwenica je da zaista ìvimo u periodu koji za svet
ima sudbinski zna~aj, i da mi hri{}ani, pre svega, verujemo u promisao
Boìji, jer Bog Svojom netvarnom silom vlada svetom.
U ovom uvodu èleo bih da se osvrnemo, pre svega, na prostor gde ìvi
mo, dakle na Evropu, i da sagledamo zale|e ove oblasti, gde smo pozvani da
ìvimo sa drugim evropskim narodima, pod uticajem dva presudna fakto
ra: bogoslovqa i politike. Jer, kao {to }emo u nastavku videti, postoji
velika povezanost i me|uzavisnost izme|u ove dve dimenzije, po{to su
teolo{ke struje koje su preovladavale u Evropi uticale na politi~ki
razvoj, kao {to je, tako|e, politika uticala na bogoslovqe {to se zai
sta de{avalo na evropskom prostoru i ono se sigurno razlikovalo od
bogoslovqa koje je gospodarilo na na{em Istoku.
Savremena ujediwena Evropa

Danas se dosta govori o ujediwenoj Evropi, o monetarnoj i ekonomskoj
uniji, i zbog toga bi vaqalo da na kratko sagledamo kako je sve po~elo, ko
su bili qudi koji su doprineli ovom pokretu za ujediwewe Evrope i {ta
~ini kratak istorijat ujediwewa evropskih naroda.
Posle Drugog svetskog rata Evropqani su po~eli da bivaju svesni
potrebe za organizovawem Evrope, u vidu saveza, da bi bio izbegnut novi
svetski rat.
478
479
an Mone, biv{i proizvo|a~ kowaka, prvi je shvatio da }e Evropa

postati bogata i jaka ne pomo}u velikih sporazuma, ve} sasvim novim i
stabilnim zakonodavstvom, politi~kim dogovorima i odborima koji }e
dovesti do su{tinskog zajedni{tva.
Mone je, zajedno sa Robertom [umanom, ministrom spoqnih poslova
Francuske, izradio poznati [umanov plan, koji predstavqa dokument o
po~etku savremenog evropskog ujediwewa, u saradwi sa Konradom Adenau
erom, kancelarom Nema~ke. Kamen temeqac se povezuje sa proizvodwom
~elika i ugqa, koja je za Evropu '50tih godina bila osnovni faktor eko
nomskog prosperiteta.
Karakteristi~ni su nazivi koje je vremenom dobijala unija evropskih
dràva. 1948. formira se Zapadni Savez, a posle wega Evropska organiza
cija za ekonomsku saradwu, sa ciqem da se podeli ameri~ka pomo}. 1950.
[uman predstavqa plan za osnivawe Evropske zajednice ugqa i ~elika
koji potpisuju Belgija, Nema~ka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holan
dija. 1954. Zapadni Savez mewa ime u Zapadnoevropska Unija (ZEU). 1957.
formiraju se Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za
atomsku energiju. 1960. formira se Evropska zona slobodnih transakcija,
~ije ~lanice su zemqe koje nisu bile ~lanice Evropske ekonomske zajedni
ce, kao {to su: Velika Britanija, [vedska, Norve{ka, Danska, Austrija,
Portugal, Island, [vajcarska i Finska. 1991. Evropska ekonomska zajed
nica mewa ime u Evropsku Uniju.
Tokom formirawa Evropske Unije usvojeni su razni ugovori kao {to
su: Rimski sporazum iz 1957; [engenski sporazum, za zajedni~ku za{titu
jedinstvenog evropskog prostora iz 1990; Mastrihtski ugovor, za monetar
no ujediwewe Evrope 1991. i posledwi Amsterdamski sporazum.
Danas, Evropsku Uniju ~ine petnaest (15) evropskih dràva, me|u ko
jima je i Gr~ka, koja je postala ~lanica 1981.
Po podacima iz Svetske hri{}anske enciklopedije 1990. u Evropi 12
(Dvanaestorice, prim.) procenat stanovni{tva u pogledu religije delio
se na slede}e: 86,86% su hri{}ani, 11,50% ateisti, 1,50% muhamedanci
i 0,50% Jevreji. Od hri{}ana 58% su katolici, a 28% ~ine protestanti,
anglikanci i pravoslavci. Danas je stawe umnogome druga~ije.
O~igledno je da dana{wom Evropskom Unijom uglavnom vladaju papi
sti i protestanti, jer pravoslavci ~ine mawinu. Sigurno, trebalo bi da
se podsetimo da, kao {to kaù mnogi savremeni istori~ari, glavninu
Evropqana ~ine potomci starih Romeja (Rimqana, prim.) koje su porobi
la germanska plemena, zauzev{i zapadni deo Vizantijskog Carstva. Tako
danas, glavnina Evropqana ima romejsko poreklo, dok takozvanu vladaju}u
klasu ~ine potomci frana~kih osvaja~a. Dakle, podizawem zdawa dana{we
Evrope, ponovo izrawa Evropa kao carstvo Karla Velikog, a on je, uzgred
budi re~eno, otac savremene Evrope, koji je smrtno mrzeo romejsku tradi
ciju. Poznato je da francusko nema~ke snage danas rukovode Evropom.
Me|utim, s druge strane, mnogo evropskog sveta u svojoj nacionalnoj
podsvesti nosi se}awa i arhetipove iz jelinstva i zbog toga po{tuju i ce
ne pravoslavnu tradiciju. Danas, na evropskom prostoru de{ava se velika
obnova. Mnogi Evropqani prou~avaju tekstove Crkvenih Otaca, cene na{u
tradiciju, postaju pravoslavci, osnivaju katedre na univerzitetima gde
izu~avaju pravoslavno bogoslovqe, objavquju istorijske kwige i analize
iz kojih se promaqa istina da su Evropu osvojili tzv. varvari. Zbog toga,
nas pravoslavce ~eka veliko delo koje treba da ostvarimo u Evropi. Veru
jem da bi ovo vra}awe u ìvot, ali i poku{aj da oplodimo ovu unutarwu
te`wu Evrope, trebalo da bude velika ideja na{eg nara{taja. êka nas,
me|utim, veliki posao, jer kako }emo u nastavku videti, svekoliki na{
na~in ìvota, uprkos te`wama, sluìo je ideolo{kim strujama koje su
vladale proteklih vekova u Evropi.
Pojmovno odre|ewe Evrope

Kada je re~ o Evropi svako pod tim podrazumeva ne{to razli~ito. [ta
je naposletku ta Evropa? Kako moèmo da je odredimo?
Najpre, kada govorimo o Evropi podrazumevamo i odre|eni geografski
prostor, ali i poseban na~in ìvota, koji je preìveo i posle mnogih
pusto{ewa na ovom prostoru.
Profesor Marios Begzos pri~a o takozvanom zapadnoevropskom
triptihu, i govori o Evropi novog doba, na tri na~ina, sa geografskog,
istorijskog i civilizacijskog aspekta. Sa geografske ta~ke gledi{ta
prostor ograni~en Apeninskim poluostrvom na jugu, Britanskim ostrvi
ma na zapadu i Skandinavskim poluostrvom na severu moè se nazvati
Zapadna Evropa, dok se evropska Rusija i Balkan nazivaju Isto~na Evro
pa. Sa istorijske ta~ke gledi{ta, Zapadna Evropa odre|ena je takozvanim
novim zemqama, i karakteri{e se prelaskom iz Sredweg veka ka rene
sansi i naletu reformacije, verskim ratovima i kona~nom sintezom u
prosvetiteqstvu. Isto~noj Evropi su promakli Sredwi vek, renesansa i
reformacija. Sa ta~ke gledi{ta civilizacijskog na~ina ìvota Zapadna
Evropa jasno se razlikuje od Isto~ne Evrope, naro~ito od pravoslavnog
istoka, jer daje razli~ite odgovore na teme bogoslovqa, antropologije
i kosmologije.
Razlike izme|u frana~ko-latinskog

Zapada i pravoslavnog Istoka
Poznato je iz mnogih studija da se na Zapadu razvio poseban na~in
ìvota, razli~it od na~ina ìvota koji je vladao na pravoslavnom Is
480
481
toku. Postoji, dakle, jasno razlikovawe izme|u Istoka i Zapada u vidu

pogleda na svet.
Profesor Marios Begzos usmerava svoju pa`wu na pet osnovnih poka
zateqa koji ozna~avaju razliku izme|u takozvanog zapadnog sredweg veka
i Vizantije. Naravno, nagla{ava da su granice Sredweg veka i Vizantije
nepouzdane, upravo stoga {to su povu~ene posle istori~ara humanista,
dok qudi tog doba niti su ose}ali da ìve u Sredwem veku kao da je
postojala praznina izme|u istorijskih epoha, niti su, tako|e, ose}ali da
ìve u vizantijskoj dràvi, po{to je granica Vizantije obeleèna tek
na po~etku 16. veka, posle pada Konstantinopoqa, koji je bio prestonica
Vizantijskog Carstva. Pet pokazateqa razlike izme|u dva kulturna obra
sca jesu evidentni i slikoviti.
Prvo, na Zapadu je vladao takozvani materijalizam, jer su davali pred
nost jedinstvu tvari, dok je na istoku prednost davana li~nosti. To je vi
dqivo u u~ewu o Svetoj Trojici. Latinski oci, govore}i o Bogu, kretali
su od tvari i stizali do li~nosti, dok su pravoslavni romejski oci, kao
{to su Tri Jerarha, materiju podre|ivali li~nostima, po{to li~nost
Oca ra|a Sina i ishodi Svetog Duha. Na~in na koji su se Latini bavili
teologijom odveo ih je u jeres filioque.
Drugo, na Zapadu je u svim fazama istorijskog ìvota prednost davana
racionalnom stanovi{tu i brzo se razvio racionalizam, idealizam, sho
lasticizam. Ovo jasno vidimo u periodu od Avgustina do prosvetiteqa.
Na Istoku, me|utim, prednost je davana egzistencijalnom znawu, a to je
izraèno apofatizmom. Apofatizam ne zna~i agnosticizam, ve} znawe
koje nadilazi ~uvstveno, znawe koje proizilazi iz Otkrivewa Boìjeg,
koje ~oveku koji ga zadobija nudi ìvot u smirenoumqu.
Tre}e, na Zapadu se naglo razvilo zakonodavstvo, i wemu je znatno
doprinela vladavina rimskog prava, a svakako bez uticaja pravoslavnog
shvatawa o spasewu ~oveka. Tako, na Zapadu moral postaju zakon, zakon
ska krivica i zakonska pravda. Nasuprot tome, na pravoslavnom Istoku,
pod uticajem Svetih Otaca Crkve, govori se o isceqewu ~ovekove du{e,
dakle moral je isceliteqstvo i ozdravqewe. Moèmo da vidimo u deli
ma Svetih Otaca Crkve da se moral poistove}uje i najja~e veè za pod
vi`ni{tvo. I, sigurno, kada pri~amo o podvi`ni{tvu podrazumevamo
isceqewe. Radi se, dakle, o na~inu na koji se ~ovek le~i, da bi se izle~en
susreo sa Bogom.
êtvrto, kao posledica svekolikog na~ina mi{qewa koji se pojavio
na Zapadu, razvila se posebna eklisiologija koja se saìma u re~i papi
zam, kao {to se vidi u nadmo}i episkopa rimskog, nepogre{ivosti pape
i Svete stolice (Vatikana). Tako, papska institucija je posledica veze
izme|u latinske materijalisti~ke metafizike i rimskog prava zapadnog
sredwevekovnog hri{}anstva. Suprotno, na pravoslavnom Istoku vlada

sabornost sa pentarhijom. Kako isti~e profesor Marios Begzos: Insti
tucija Sabora ograni~ava uzno{ewe episkopskog trona, pri ~emu i velike
istorijske titule, pa ~ak i prava prestola, podre|uje grupnom telu episko
pa. Tron je istorijski, ali ostaje po{tovan i u svakom slu~aju liturgijski
sluì sabornosti (Saziv i predsedavawe Saborom).
Peto, na Zapadu se razvio poseban fenomen pod nazivom feudalizam,
po kome se zajednica obrazuje rasisti~ki, u skladu sa poreklom i ro|ewem
svakog ~oveka. Suprotno, na pravoslavnom Istoku nije postojao ovaj rasi
sti~ki feudalizam, ve} je delovalo dràvno jemstvo: Ekonomija se formi
ra i deluje putem dràvnog posredovawa u korist slabijih klasa (sitnih
seqaka), a na u{trb ja~ih faktora (velikoposednika i esnafa). Tako je
onemogu}en razvoj sredwovekovnog feudalizma i potowa urbanizacija.
Postaje, najzad, o~igledno da postoji ogromna razlika izme|u zapadne
i isto~ne tradicije na svim poqima: mi{qewa, dràvnog ure|ewa i po
na{awa. Ovo je, naravno, posledica velike promene koja se dogodila na
Zapadu, posle preme{tawa prestonice Vizantijske dràve sa zapada na
istok (Konstantinopoq) i nastanka duhovne praznine na Zapadu. Ova veli
ka promena na zapadnom prostoru ~ini se jo{ ve}om kad se sagleda u~ewe
velikih romejskih Otaca, a posebno Otaca 4. veka koji su na savr{en na~in
iznosili istinu Otkrivewa, odgovaraju}i na pitawa starih gr~kih filo
sofa. Razlike Zapada od Istoka su novog politi~koteolo{kog koncepta
koji se tamo pojavio i koji je, u izvesnom smislu, ostao do danas.
Sa novogr~kog prevela Dragana Nedeqkovi}
482
Tatjana Gori~eva
PLODOVI GLOBALIZACIJE EVROPE
S pravoslavnim filosofom i nau~nikom Tatjanom
Mihajlovnom Gori~evom razgovara Qudmila Iqunina
Iqunina: Tajtana Mihajlovna, vi ve} 20 godina ìvite na Zapadu

i posledwih pet-{est godina ~esto i na duè vreme dolazite u Rusiju.
[ta moète re}i na temu Rusija i Evropa? Da li se Evropqani i
daqe odnose prema nama oprezno i ~ak neprijateqski, {to su zapaàli
jo{ slovenofili, Danilevski i Leontjev? Ili nas sada, posle zavr{et
ka hladnog rata, oni doìvqavaju kao svoje, kao zemqu koja je krenula
putem demokratije?
Gori~eva: Od vremena slovenofila malo se {ta promenilo u odnosu
Evrope prema nama i tip koji je opisao Konstantin Leontjev tip prose~
nog Evropqanina ne samo {to nije nestao, nego je jo{ vi{e oja~ao. Nema
vi{e kulture koja je postojala ~ak pre 50 godina, nema pravih genijalnih
umetnika, pisaca i kriti~ara. Vrednost, na primer, neke slike ocewuje se
prema tome koliko ona ko{ta. Umetnik s imenom moè naslikati klozet
sku {oqu, staviti na to delo cenu od 1000 evra i svi }e ga po{tovati.
Kod Eriha Froma ima jedan izraz: Biti ili imati? Bogatstvo na
Zapadu je postalo {tetno sve se razmewuje za sve. I ~uveno Dekartovo:
Mislim, dakle, postojim, savremeni zapadni ~ovek bi mogao da preina~i
u: Kupujem, dakle, postojim.
Ni dana bez kupovine tako ìvi ve}ina qudi na Zapadu. U svakom
evropskom gradu u centru se nalaze vi{espratni trgova~ki centri, po wi
ma tr~karaju qudi i kupuju svakog dana jedno te isto: neke nove maj~ice
(koje su uzgred re~eno, vrlo skupe), jedne te iste farmerke, ali s raznim
nitnama i {qokicama. I tako ulicom hodaju nekakvi ormani, qudi bez
tela.
Rusiju takvi qudi ne vole, ponekad je ~ak i mrze zato {to je ona ne
predvidqiva. Mi besplatno dobijamo, ali isto tako besplatno i dajemo.
Kod nas novac i stvari jo{ uvek nemaju onakav zna~aj kao na Zapadu. Kod
nas se qudi jo{ uvek se}aju da postoje stvari koje se ne kupuju. Bog, vera,
qubav, prijateqstvo se ne kupuju.
Iz svoje dobrotvorne delatnosti znam da kod nas novac ne istupa kao
novac, to je oblik qudskih odnosa. Ponekad je to kriminalan, stra{an
oblik, ali nije tup i obezli~en kao na Zapadu.
I.: Ali ni Zapad, kao i Rusija, tako|e nije homogen. I kod nas cveta
ista ta strast prema {opingu kao i na Zapadu, ta~nije, ona se kod
nas poja~ano name}e. Ali kod nas ima mno{tvo qudi koji nemaju mogu}
483
nost da ~esto idu u prodavnicu, a postoje i oni koji se bore protiv te

strasti. Imala sam prilike da vidim u Rusiji dosta zaista bogatih
qudi koji principijelno vode krajwe skroman na~in ìvota.
G.: Naravno, najboqi qudi na Zapadu i u Rusiji misle isto i teè jed
nom istom duhovnoj slobodi. Najboqi qudi na Zapadu ne o~ekuju od nas
naftu, drvo i gas, ve} molitvu i qubav. Kada dugo vremena ìvim u Rusiji,
~esto me zovu moji zapadni prijateqi i ~ujem od wih molbu: Na|ite nekog
starca, zamolite ga da se pomoli za nas!
I.: Zapadni qudi o~igledno intuitivno teè Pravoslavqu, wegovim
riznicama? Je li to zna~i da im Rimokatoli~ka crkva ne daje duhovnu
hranu?
G.: Jednom je jedan nema~ki bogoslov rekao: duhovnost hri{}anstva
na Zapadu se zavr{ila u 13. veku; tada je po~elo da se pojavquje mno{tvo
novih struja. Crkva je po~ela da se pretvara u svojevrsni dràvni aparat.
Sada se kriza hri{}anstva na Zapadu pribliàva onoj ta~ki kada }e qudi
morati da biraju izme|u postoje}ih crkvenih struktura i samoga Hrista.
Nama je u Rusiji prili~no te{ko da shvatimo tu suprotnost. Nije re~ o
tome da su tamo arhijereji ili sve{tenici lo{i, da prave neke gre{ke,
da odstupaju od kanona. Ne. Radi se o potpunom gubitku Jevan|eqa! Sada
se me|u rimokatolicima vode diskusije o tome je li Spasiteq vaskrsao.
Jedni odbacuju Bogorodicu, drugi ispovest. Pluralizam je razjeo sve. Ako
govorimo o crkvenom ìvotu, wega prakti~no nema. Nema propovedi, pri
~e{}e se pretvorilo u potpunu formalnost. Bez posta, bez ispovesti, na
misi od nekih 1520 minuta, qudi se pri~e{}uju. Drugi vatikanski kon
cil je razorio i oduzeo vernicima rimokatolicima liturgiju. Kod nas,
u Rusiji, kada je sve bilo zabraweno, Pravoslavqe se dràlo upravo na
Liturgiji. O protestantskim konfeijama da i ne govorimo. One na svojim
kongresima ni o ~emu drugom ne raspravqaju osim o pravima homoseksua
laca i lezbejki. To je sada u modi.
I.: U posledwe vreme ozbiqan problem u odnosima s rimokatolici
ma postao je prozelitizam. [ta mislite, nije li aktvizacija rimoka
toli~kog prozelitizma u Rusiji povezana s tim {to je sada{wi papa
Poqak, ili je to op{tekatoli~ka tendencija.
G.: Ne mislim da je to neposredno povezano s papom. To je pre povezano s
kardinalom koji je vo|a rimokatolika ovde u Rusiji. Velika gre{ka Vati
kana (ili pobeda jedne od mra~nih partija?) bilo je postavqawe u Rusiji
takvog ~oveka kao {to je Kondrusevi~. Ali znam da u nekim mestima, na
primer u Novosibirsku, rimokatoli~ki biskup (Nemac) Vert, pre nego
{to ne{to u~ini u svojoj dijecezi savetuje se, pa ~ak i traì dozvolu od
pravoslavne jerarhije. Tako da sve kao i uvek zavisi od konkretnih qudi.
Kod nas se pri~a da }e na Zapadu ako papa umre biti jo{ gore, na wegovo
484
485
mesto nameravaju da postave nekog od kojeg ve}ini rimokatolika ne}e biti

nimalo lak{e. Ni Rusima tako|e. A sada{wi papa je, na primer, u jednoj
enciklici govorio da smo mi ìvi samo zahvaquju}i krvi ruskih novomu
~enika i pozvao je na po{tovawe novomu~enika. Wega ne vole u Vatikanu,
on je usamqen i ja mislim da su se mnogi prozelitski ispadi pravili i
prave protiv wegove voqe. To je velika politika.
Me|utim, svi dana{wi hri{}ani u celom svetu bilo svesno, bilo ne
svesno shvataju da je Ruska Crkva posledwi bedem ne samo Pravoslavqa,
nego i hri{}anstva u svetu. Kod wih se od 1917. godine stalno doga|aju
javqawa Madone, ~as u Portugaliji, ~as u Ekvadoru, ~as u [paniji, i Ona
ih stalno podse}a na Rusiju.
Prema mojim zapaàwima, hri{}anska Evropa pokazuje veliku, prem
da i prili~no nesvesnu, te`wu prema Pravoslavqu. Prema Pravoslavqu,
ìvoj re~i, ìvoj veri, ali ne prema ovim ili onim odeqewima na{e
patrijar{ije. Oni svoje crkvene birokratije imaju ionako previ{e, ona
je sve zamrzla i umrtvila. Pa mi smo wima potrebni i oni su potrebni
nama, pravoslavnima, ti posledwi rimokatolici, posledwi protestanti.
Ako oni nestanu, i mi }emo ostati nasamo s neprijateqskim svetom. Ali
op{tewe je tu mogu}e i blagosloveno samo me|u iskrenim du{ama.
I.: Sada se mnogo pi{e o islamizaciji Evrope? Je li to zaista ozbiq
na pretwa za Stari svet?
G.: Da, sada je muslimana u Francuskoj vi{e nego rimokatolika. I du
hovno muslimani su ja~i od prose~nih Evropqana zato {to oni svoj islam
doìvqavaju kao na~in ìvota, a ne kao apstraktno u~ewe i tradiciju.
Poznajem muslimansku emigraciju ve} mnogo godina. Specijalno sam
mnogo kontaktirala s velikom zajednicom muslimana iz Maroka da bih
ih shvatila. I videla sam da je to ozbiqna snaga. Oni su dovoqni sami
sebi, oni principijelno ne}e da se prilagode Evropqanima, {tavi{e,
oni mrze Evropqane.
O duhovnoj slabosti Zapada svedo~i, uzgred, i reakcija na teroristi~
ke akte od 11. septembra. Niko nije govorio o duhovnim uzrocima onoga
{to se dogodilo. Svi su drhtali i drhte za svoj fizi~ki ìvot, govore o
razli~itim odbrambenim merama. Ali niko ne govori o tome da se treba
duhovno suprotstaviti terorizmu. Jer teroristi imaju vrednosti za koje
oni umiru, a zapadni svet ih odavno nema.
I.: Me|utim, mi ~ujemo ne{to drugo o tome da Evropa, ujediwava
ju}i se, ja~a, da }e se ujediwena Evropa uspe{no suprotstaviti svet
skom zlu...
G.: Ispri~a}u vam ne{to o ekonomskim posledicama tog ujediwavawa.
Sada se na ulicama svih velikih evropskih gradova moè videti sve vi
{e lepo odevenih qudi koji kopaju po |ubri{tima to su nezaposleni.
Transnacionalne korporacije uni{tavaju ekonomiju pojedinih zemaqa, a

rezultat toga postaje masovno otpu{tawe radnika. Pri tome se to ~ini s
takvim cinizmom kojeg nikada ranije nije bilo. ôvek moè mirno da radi
ali jednog lepog jutra on dobija po{tom obave{tewe da vi{e nigde ne
radi zato {to su wegova kancelarija ili fabrika zatvoreni. Osim toga,
svuda su ve} dvostruko smawene penzije i to se obja{wava time da treba
misliti na budu}e nara{taje, te im zato sada treba dati polovinu svoje
penzije. Ukida se medicinsko osigurawe. A lekovi i uop{te medicinske
usluge na Zapadu uàsno su skupi. Qudi ne mogu da kupe sebi lekove i pri
tome oni stalno poskupquju.
U Nema~koj, u Francuskoj tokom posledwe dve godine vidim suvi{e
mnogo qudi bez zuba to su oni koji nemaju novca da plate proteze.
Posle uvo|ewa evra gotovo su svi Evropqani, naro~ito Nemci, izgu
bili znatan deo svojih u{te|evina zato {to je pretvarawe nacionalnih
valuta u evro izvr{eno stra{no nepravedno. A cene robe su posle uvo|ewa
evra porasle prose~no dva puta.
Siroma{ewe naroda se prime}uje u gotovo svim evropskim zemqama.
Qudi po~iwu da protestuju. U Nema~koj gde vi{e desetle}a nije bilo ma
sovnih demonstracija sada su one postale uobi~ajene. Ali demonstracije,
naravno, ne daju efekte.
I.: A pojavquje li se, prema Va{im zapaàwima, tokom ujediwavawa
jedinstvena evropska samosvest? Bri{u li se razlike izme|u Nemaca,
Francuza, Engleza, êha, Slovaka i drugih evropskih naroda?
G.: Obrnuto, ujediwavawe je izazvalo reakciju: porast samosvesti po
jedinih nacija. Ali, naàlost, to je ipak veoma materijalisti~ki otpor.
U celini evropski svet ve} odavno ìvi u virtualnoj realnosti. Glavna
te`wa prose~nog Evropqanina je virtualizacija, povla~ewe iz ìvo
ta zato {to je u ìvotu on zagwuren u apsolutnu depresiju.
U Rusiji nije tako. Kada putujem po zemqi, vidim pojave pravog milo
sr|a i qubavi. Vidim seoske parohije, gde se sve{tenik sam brine o svoj
parohijskoj deci wihovi roditeqi piju i vi{e ni na {ta drugo osim na
pi}e ne mogu da misle, a sve{tenici spasavaju napu{tenu decu. No i u
gradovima ima divnih i aktivnih zajednica. Ruski manastiri vrlo mnogo
~ine za narod.
I.: Zna~i, i daqe vaì kao ta~na misao Fjodora Mihajlovi~a Dosto
jevskog da samo Rusija moè spasti Evropu i ceo svet uop{te.
G.: Naravno, samo {to je sada to postalo jo{ o~iglednije nego u vreme
Dostojevskog.
486
Dolazak islama
Krajem 2005. i po~etkom 2006. u Rusiji je buru izazvala kwiga Jelene
ûdinove, Bogorodi~ina xamija u Parizu. ûdinova je opisala skoru
budu}nost Evrope. Godine 2048, u Parizu, glavnom gradu Evrabije, kojom
vladaju muslimani, hri{}ani su getoizirani i primorani ili da prime
islam ili da umru. Grupa rimokatoli~kih tradicionalista, lefevrista,
zauzima Notr Dam, pretvoren u xamiju, u wemu posledwi put sluì misu,
a zatim hram ru{i do temeqa. U romanu, Beograd je glavni grad Velike Al
banije, a posledwi ostaci Srba sele se u Rusiju, gde osnivaju novi Beograd
i ostaju da brane granice. Jedina slobodna zemqa je pravoslavna Rusija,
koja je prema islamskoj Evropi podigla zelenu zavesu.
ûdinovu su napali kao rasistu i fa{istu, ali èna je samo ispri
~ala ono {to vidi. U izjavi za NIN (23.2.2006.), ona kaè da je propast
Zapada zapo~ela bombardovawem Srbije i Crne Gore, koje su se pet vekova
borile protiv turskog ropstva. Zapad je kriv jer je izazvao rat u Bosni i
podstakao {iptarske teroriste na Kosovu, dopustiv{i uni{tewe pravo
slavnih hramova i manastira. ûdinova smatra da je cela Evropa u stra
hu od islama posle pobune u Francuskoj i besnih reakcija na karikature
Muhameda. Do{lo je do povla~ewa rimokatolika, koji iz svojih hramova u
[paniji uklawaju likove svetih {to su se borili protiv Mavara i trude
se da budu tolerantni (papin auto da fe posle izjave o nespojivosti
hri{}anskih i islamskih vrednosti i sramno pona{awe Benedikta XVI
u xamijama Istanbula jo{ jedan su dokaz za to.)
ûdinova je jednim od glavnih junaka svog romana u~inila Srbina Slo
bodana, koji ne}e nikad oprostiti Zapadu zato {to je izdao wegov narod
i wegovu zemqu. Govore}i o tome da su wenu kwigu primetili tek posle
doga|aja koji su uzdrmali svet, ona kaè da je jedini pravi otpor islamu
aktivno misionarewe, od ~ega je zapadno hri{}anstvo odustalo. Rusija
mora da se suprotstavi getoizaciji svojih muslimana koja }e se, uskoro,
pretvoriti u agresivnu ekspanziju, i dodaje: Rat izme|u krsta i polumese
ca ve} je po~eo tvrdi ûdinova, obja{wavaju}i da hri{}anstvo ustupa.
Islam je internacionalan, pruà svoje pipke po celoj planeti, udaraju}i
na sekularno dru{tvo koje nije u stawu da se brani. Sekularnost ne moè
dugo da postoji, ranije ili kasnije, ako nema prave vere dolazi la`na.
Pa i komunizam je bio neka vrsta izvrnute religije. Prosto ~oveku nije
svojstveno da ne veruje ni u {ta kad je sve mogu}e, kad je sve dozvoqeno,
~ovek najpre uìva, a onda, kao dete, umoran od svedozvoqenosti, ima po
trebu da mu neko kaè {ta se moè, a {ta je zabraweno. I tu dolazi is-
487
lam, koji nare|uje da se pet puta dnevno moli{, da ne jede{ ovo ili ono...
I ~ovek doìvqava olak{awe. U Nema~koj svake godine sve vi{e i vi{e
qudi prima islam, isto je u [vedskoj, Danskoj /.../
Da bi se sa~uvala od islama Rusija mora pre svega da izmeni odnos
prema religiji. Dràva mora da se odrekne sekularne forme dru{tva i
da formira novi na~in socijalnog ure|ewa u kome bi zna~ajno mesto bilo
udeqeno titularnoj religiji pravoslavqu. Sve dok to ne bude ura|eno,
mi }emo gubiti. Sekularnost ide na ruku muslimanima ako je kod nas
sekularno dru{tvo, muslimani nam kaù sklonite krst, a onda, kad se
potpuno izbri{e hri{}anska simbolika, a svojom demografskom politi
kom oni zaista postanu ve}ina, re}i }e da nam sekularno dru{tvo nije
potrebno i napravi}e religioznu dràvu, ali muslimansku. Islam se ne}e
sam od sebe zaustaviti. /.../
Evropa je, ipak, napokon, po~ela da se budi. Lagano, ali se budi. Na{i
liberali, u Rusiji, vode nas putevima koje je Evropa ve} pro{la. To nam
nije potrebno, moèmo ne{to da nau~imo i na wihovom iskustvu. Musli
mani u Moskvi danas traè dozvolu da sagrade xamiju sa minaretom ve}im
od zvonare Ivana Velikog. Da li su toliki minareti zaista potrebni za
molitvu? Naravno da nisu, to je politi~ka demonstracija dolaska islama.
Islam je uvek zasnovan na politici. Prema tome, kad govore da pravosla
vqe ne treba da se me{a u politiku, kakav je onda izlaz? Moje mi{qewe
se poklapa sa mi{qewem Holan|ana posle ubistva Van Goga. Neka ìve,
neka se bogate, neka uìvaju, ali neka znaju da je ovde pravi doma}in pravo
slavqe. To ne zna~i da u pravoslavnoj ku}i nema mesta za druge. Ali mora
da se zna ko je gazda, mora se postaviti granica trpqewa. /.../
Srbija je najisturenija ta~ka pravoslavqa i prirodan je ruski interes
za wu. Kao {to je prirodno da gotovo svaki ~ovek u mojoj zemqi ose}a krivi
cu {to Rusija nije za{titila svoju pravoslavnu bra}u od bombardovawa.
Za mene je va`no jedno ja ~itam Dostojevskog i slu{am Rahmawino
va i ho}u da i kroz pedeset godina qudi koji ìve u Rusiji tako|e ~itaju
Dostojevskog i slu{aju Rahmawinova. Govorim ruski i ho}u da i oni imaju
pravo da govore tim jezikom. A kakve }e boje biti wihova koà i da li
}e imati kose o~i meni je svejedno. I time ja ne protivure~im sebi. Na
rod to je pre svega duh, jezik, ose}aj sveta, reka koja se hrani potocima
najrazli~itijih krvi.
Wena pozicija je dakle, sasvim u skladu sa idejama Konstantina Le
ontjeva, koji je govorio da je vera iznad krvi, i da bi Rusiji morali biti
bliì pravoslavni Indusi ili Kinezi (kad bi ih bilo) od rimokatoli~
kih Slovena.
Bilo kako bilo, islam se nezaustavqivo {iri. Na Balkanu, NATO-glo
balisti su ga podràli, pretvaraju}i pisca Islamske deklaracije, Aliju
488
489
Izetbegovi}a, u ideologa gra|anskog dru{tva, i dozvoqavaju}i muhamedan

skim fundamentalistima da krenu u novi xihad. Tako je bilo (i jeste) i na
Kosovu. Ali, to je samo prvi korak. Evropa ne}e biti ostavqena na miru.
[ta }e biti sa Srbijom kad Turska u|e u Evropsku uniju, to samo Gospod
zna. Kao {to se nekad pevalo: Drumovi }e poèqet Turaka, al Turaka
nigde biti ne}e, tako bi se sad drumovi mogli uèleti Srba. Jo{ nam to
nije jasno. Jo{ se pri~a o evroatlantskim integracijama. A sprema se
poàr kakav svet nije video i uàsi prema kojima }e Drugi svetski rat
biti niz sentimentalnih sli~ica sa vite{kog turnira.
rizi~nih subjekata. Putem satelita je mogu}e, ~ak, da se ~itaju naslovi

novina koje neko nosi pod mi{kom ili registarske tablice automobila.
Svako od nas moè da bude kontrolisan u svakom trenutku dana. Najzad,
zahvaquju}i globalizaciji i elektronskim aparatima, mogu se detaqno
snimati svi telefonski razgovori sa fiksnih ili mobilnih telefona,
sve SMS poruke i sva elektronska po{ta. Imaju}i u vidu efikasnost tih
kontrolnih instrumenata, moè se zakqu~iti da se dru{tveno angaòvani
pisci navode na autocenzuru da se ne bi upleli u kontrolnu mreù, {to
bi moglo ozbiqno da ugrozi wihovu autonomiju.
Na kraju, moramo da naro~ito ukaèmo na netoleranciju nekih islam
skih sredina prema piscima koji pripadaju razli~itim kulturama. To je
slu~aj sa Orijanom Fala~i, koja je dospela na sud, u svojoj zemqi sa hri
{}anskom tradicijom, zato {to se negativno izrazila o islamu. U musli
manskom svetu je u toku kampawa mr`we protiv italijanske spisateqice
i to takva kampawa koja bi mogla da dovede do rizi~nih posledica po wenu
li~nu bezbednost. Pa gde je tu toliko hvaqena sloboda izraàvawa?
A sloboda govora?
Evropa slovi i kao podru~je slobode misli i izraàvawa. Naravno,
tako je, ali samo na papiru. Evo {ta kaè Emanuel Betini, generalni se
kretar italijanskog PEN centra (Evropa nacija, jul-avgust 2006.): Na
kraju ove kratke analize ograni~avawa slobode izraàvawa, moèmo da
tvrdimo da je progon pisaca postao mawe okrutan, ali lukaviji. Pisci,
novinari i intelektualci su javno mawe cenzurisani, ali se navode na
autocenzuru. Mnogi autori radije ograni~avaju sadràje svojih spisa da
ne bi bili progoweni i, pre svega, da ne bi naneli {tetu svojim porodi
cama i prijateqima. U zapadnom svetu postoji varijanta cenzure koja se
sastoji u ne{tampawu i pre}utkivawu dela i autora, {to navodi pisce
na ograni~avawe sopstvene slobode izraàvawa. Neki pisci naoko ima
ju maksimalnu slobodu, mogu da pi{u {ta èle, nisu progoweni, osim u
izuzetnim slu~ajevima kada je u pitawu nacionalna bezbednost, mogu da
se pojavquju na javnim mestima i da govore svuda. U o~ima obi~nog sveta
sve izgleda normalno, ali, u stvarnosti nije tako. Tim piscima, sa ideja
ma suprotnim od nosilaca vlasti, uskra}uje se propagandni prostor, ne
objavquju se prikazi wihovih kwiga, a wihovi nastupi se ne najavquju u
novinama. Wima je vrlo te{ko da iskaù svoje mi{qewe i nad wima vlada
muk. Ako èle da preìve, ali to je onda gorka pri~a, moraju da se nor
malizuju putem autocenzure. Samo u tom slu~aju bi}e zvani~no ìvi,
ali ne}e vi{e biti slobodni da se izraze.
Drugi razlog koji neizbe`no vodi ka autocenzuri jeste satelitska kon
trola osoba i svih wihovih privatnih sredstava komunikacije. Kori{}e
wem vojnih satelita dràve su u stawu da u realnom vremenu prate kretawe
A SLOBODA KRETAWA?
Evropa vaì i kao podru~je odbrane slobode kretawa. Ali, od toga
ni{ta. Odnedavno, CIA moè da vas otme i prebaci bilo gde, u bilo
koji deo sveta, u neki od svojih konclogora. Evo {ta kaè urednik Le
monde Diplomatique, Ignasio Ramone, o otimawu nevinih {irom Evrope,
u martovskom broju (2007.) ovog francuskog lista: Prvo je, 7. februara
u Parizu nekoliko evropskih vlada sve~ano potpisalo Konvenciju Or
ganizacije ujediwenih nacija protiv prisilnog nestajawa1), kojom se
osu|uje kori{}ewe tajnih zatvora. A zatim je 14. februara, u Evropskom
parlamentu u Strazburu usvojen izve{taj koji optuùje te iste vlade za
sau~esni{tvo sa ameri~kom Centralnom obave{tajnom agencijom (CIA)
u operacijama tajnih otmica.
Prema ovom izve{taju2), od 2001. do 2005, avioni CIA su najmawe 1245
puta sleteli, nose}i u sebi `rtve prisilnog nestajawa, tajno upu}ivane
u ilegalni zatvor, Gvantanamo, ili u zatvore sau~esni~kih zemaqa (Egi
pat, Maroko), u kojima je mu~ewe sasvim normalna stvar. Sada je jasno da
je evropskim vladama bila poznata zlo~ina~ka priroda ovih letova. Neke
od wih nisu se zadovoqile samo zatvarawem o~iju. Poqska i Rumunija su
1)Oko
60 zemaqa me|u kojima île, Argentina i Urugvaj, ali ne i Sjediwene Dràve

potpisalo je ovu konvenciju. Oko 20 dràva moraju ovu konvenciju da ratifikuju
da bi ona postala pravosna`na.
2)www. Europar.europa.eu.
490
posebno osumwi~ene da su na svojoj teritoriji imale mali Gvantanamo

u kome su, ~ekaju}i na kona~no odredi{te, bila zatvorena lica, oteta u
Pakistanu, Avganistanu ili nekom tre}em mestu.
Britanska vlada je osumwi~ena da je u~estvovala u otmicama optuè
nih lica i r|avom postupawu sa wima. Isto kao i vlade [vedske i Austri
je. [to se ti~e nema~kih vlasti, one su optuène, izme|u ostalog, da im
je nepoznata otmica wihovog dràvqanina libanskog porekla Xaleda
el Masrija, koji je preba~en u Avganistan i tamo izloèn torturi. Ita
lijanske tajne slu`be su tako|e optuène za pruàwe pomo}i agentima
CIA, u tajnoj otmici, u Milanu, imama Osame Mustafe Hasana Nasera,
zvanog Abu Omar, koji je preba~en u Egipat u samicu zatvora Al Tora,
na jugu Kaira gde je bio izloèn seksualnom nasiqu i torturi3). Jasno je
da ovo masovno kr{ewe qudskih prava nije moglo da pro|e bez usluga vi
sokog predstavnika za spoqnu politiku Evropske Unije Havijera Solane,
kao {to je jasno da je za to znao i wegov saradnik, evropski koordinator za
antiteroristi~ku borbu is de Vris (Gijs de Vries), koji je, jednim teatral
nim gestom, odlu~io da podnese ostavku: Demokratske dràve priznao
je on moraju da vode antiteroristi~ku borbu u okviru po{tovawa
zakona... R|avo postupawe u Abu Graibu, zloupotrebe u Gvantanamu i ot
mice od strane CIA potkopale su kredibilitet Sjediwenih Dràva i
Evrope4). Svi oni rukovodioci i izvr{ioci koji su u~estvovali u ovim
otmicama, moraju se bojati pravde /.../
3)Milanski
sud je pokrenuo 16. februara sudsku proceduru, protiv 26 ameri~kih

agenata, pripadnika CIA, i {est agenata tajne italijanske slu`be, optuènih da
su, u februaru 2003, organizovali prisilno nestajawe imama Abu Omara.
4)El pais, Madrid, 17. februar 2007.
491
Ne lip[i, magarê,
do zelene trave
(Srbija i Evropska Unija)
Da bi zemqa u{la u Evropsku uniju, treba da je evropska, demokratska,
uspe{ne trì{ne privrede, da sprovede zakone EU, i da EU bude spremna
da je primi. Ova dobra voqa daje mo}nicima iz Brisela pravo da rade
{ta ho}e u zemqi koja ih moli da je prime. Godine 2004, jedan od tih mo}
nika izjavio je londonskom Ekonomistu: Jednom kada zemqa podnese
molbu za pristupawe EU, ona postaje na{ rob. U ovom trenutku, Srbija
je blià Marsu nego Evropskoj uniji: dovoqno je setiti se ponièwa ko
ja Srbin mora da podnese da bi dobio vizu za Zapad, pa da nam sve bude
jasno. Jedino {to od evrounijatskih mo}nika dobijamo su lepa obe}awa i
studije o izvodqivosti. Srbin moè re}i, kao negda Hamlet ivim od
vazduha, hrane me obe}awima.
Zapadna Evropa i SAD su, od 1990, u~inile sve protiv Srba: priznale,
po izmi{qenom principu ut posidetes iuris (Bedenterova komisija) sece
siju Slovenije, Hrvatske i Bosne od SFRJ, i secesionisti~ke republike
u avnojevskim granicama; bombardovale bosanske Srbe 1995, Srbiju 1999;
podràle Tu|manove usta{oide u osvajawu Knina; podràle balisti~ku
OVK na Kosovu... I sad, slo`no, ho}e da nam otmu Kosovo... A bacaju oko
i na Vojvodinu.
Aki komuniter (zakonodavstvo Evropske Unije) ima oko 80 000 stra
nica. Sprovo|ewe 320 zakonskih akata u 10 zemaqa koje su EU pristupile
u maju 2004. ko{ta 110 milijardi evra (!) A to je samo ekologija! U Evrop
skoj Uniji je propisano sve, ~ak i zakrivqenost krastavaca u tegli, pa i
duìna merdevina.
(U Amsterdamu su se bunili pera~i prozora, jer je utvr|eno da su im
merdevine preduge i ne odgovaraju za{titi na radu!)
Pa, i kad (i ako) nas prime, {ta }emo dobiti? Poqaci, Letonci i Li
tvanci }e mo}i da se legalno zapo{qavaju u Evropskoj Uniji tek od 2011.
(do tada mogu samo slobodno da putuju, i to o svom tro{ku.) Bugari i Ru
muni su tako dobrog standarda da dolaze da nadni~e u Srbiju.
îm zemqa u|e u Evropsku Uniju, rastu cene hrane i nekretnina. Iz
saobra}aja se uklawaju vozila koja zaga|uju okolinu (sirotiwa vi{e nema
{ta da vozi), a mladi dobijaju mogu}nost da studiraju na strani i masov
no odlaze. Standard raste, ali tajkunima i politi~arima koje tajkuni fi
nansiraju. Sirotiwa postaje beda. [vajcarska i Norve{ka imaju najvi{i
492
493
standard u Evropi, ba{ zato {to nisu ~lanice Evropske Unije. Nema~ka
i Francuska imaju ogromnu nezaposlenost, ipak su u Evropskoj Uniji.
U svom tekstu Kolonijalizam pod pla{tom Evropske Unije (Iskra,
1. april 2005.), Nikola Qoti} pi{e:
Xon Blandel (John Blundel), ~lan Atlas Economic Foundation i di
rektor jednog ve}eg instituta u Engleskoj (adresa: jblundell@ iea.org.uk)
uputio je, 1. marta 2005., otvoreno pismo hrvatskom premijeru, dr Ivi Sa
naderu, naslovqeno: Postavite sebi deset pitawa pre nego {to predate
svoju zemqu (Ten questions to ask before you give away your country). Ovo
pismo je u vezi, kako kaè autor, va{eg bezglavog (headlong) tr~awa u
EU.
1. Za{to bi hteli da ispustite kontrolu nad va{om zemqom? Najpre
se govori o tome da je Sanaderu re~eno da ulaskom Hrvatske u EU ona ne
gubi svoj suverenitet, na to g. Blandel dodaje: Jednom u EU zapazite ovo:
va{a dràva je pot~iwena jednoj ve}oj politi~koj vlasti Briselu. EU
}e va{oj vladi odre|ivati spoqwu politiku, bezbednost, pravdu ona
planira svoj Ustav koji }e joj omogu}iti da stvara ugovore (s drugim
dràvama moja pr.) bez saglasnosti s va{om vladom. To je ispu{tawe
autoriteta va{e zemqe. Ne moè se on (autoritet), u isto vreme, i ispu
{tati i odràvati. Jedna suverena zemqa je kao nevina devojka: ili ste
to ili niste.
2. Ho}ete li vi{e pravila i regulacija? Tu autor pomiwe da ve} sad
u EU postoje stotinama hiqada (regulacija) a svake godine proizilazi
iz Brisla preko 5000 novih. Potrebna su ona da bi se ostvarila harmo
nija u EU s obzirom na razlike me|u dràvama ~lanicama. Dràvama
je te{ko da po{tuju ove zahteve, a malim preduze}ima je to katkad i ne
mogu}e. Ako mislite da wih (regulacija) ve} imate puno, jo{ sve niste
videli.
3. Mislite li da je sre}a udruìvati se sa jednom korumpiranom or
ganizacijom? Nema sumwe da je EU trula do srì. Autor citira nalaz
Britanske nadzorne slu`be koja izve{tava o 10 hiqada malverzacija u
2002. u vrednosti od 700 miliona funti; prethodne 2001. godine bilo je
5428 slu~aja zloupotrebe u vrednosti 386 miliona funti, {to je duplo
pove}awe za godinu dana. Ove cifre su samo vrh ogromne podvodne sante
jer one predstavqaju samo slu~ajeve o kojima nacionalne vlade znaju, i
spremne su da ih progutaju. Me|utim procewuje se da svake godine nesta
ju iz buxeta EU nekih 4 milijarde funti. Uzgred, to je va{ novac. Razo
~arawe? Trebalo bi. Ali ne moè se ni{ta. Krivce ~ak ni glasawe ne
odstrawuje iz wihovih foteqa.
4. Da li mislite da su trgovinske barijere dobra stvar? Dobro, ne
bi trebalo, jer to je ta~no ono {to }ete dobiti pridruìvawem u EU.
Postoje prednosti u trgovini s dràvama iz Unije, ali {ta je s onim iz

van, na primer, SAD? Hrvatska bi trebalo da bude otvorena prema svetu,
a ne samo prema okruèwu. Bili ste dugo sputani (u trgovini) u Titovom
socijalizmu; nije vam potrebna briselska verzija iste gre{ke.
5. Uìvate li pri visokoj nezaposlenosti? Ako uìvate u ambijentu
niskog privrednog rasta, krute radni~ke politike, nasilnih regulacija,
visokih i rastu}ih taksa i, u pojedinim sektorima, previsokom nivou tr
govinske za{tite, onda je EU pravo mesto za vas. O, da, rezultat ovakve
'dobre' procene je visoka nezaposlenost koju Evropa ima ve} preko 10 go
dina. Nije slu~ajnost da su najnaprednije evropske zemqe [vajcarska i
Norve{ka izvan EU.
6. Kako se ose}ate ulaze}i u najneefikasniji ikad stvoren sistem
poqoprivredne za{tite? 'Op{ta poqoprivredna politika' je plemenita
ideja: (nov~ano) podràvati farmere da bi cena wihovih produkata bila
visoka i tako zaustaviti wihovo napu{tawe farmi i odlazak u grad radi
boqih plata. Ali ideja je propala, a obi~ni gra|ani su `rtve, s rezulta
tom da im je hrana skupqa a takse ve}e. Poga|ate li jo{ ne{to? Selo je
i daqe u opadawu.
7. [ta ako vam ode demokratija, marite li? Glasawem sad moète da
ispoqite svoj stav povodom stawa va{e zemqe. Ali da bi u EU opstala
demokratija mora da postoji evropski narod, wegovo javno mwewe i {ansa
da se glasa za de{avawa u Evropi. Ali Evropa nema 'svoj' narod, niti zajed
ni{tvo pripadnosti i du`nosti; to zna~i da neki gra|ani ne bi pristaja
li na ve}insko pravilo, koje, veruju, vr{i diskriminaciju prema wima, a
nepravedno pogoduje drugima. To je ta~no ono kako }e evropske politi~ke
elite i birokrate odlu~ivati na stvarno va`nim evropskim pitawima,
koja }e naravno vaìti i za va{u dràvu. To je (za wih, birokrate moja
pr.) prostiji na~in, pa makar i po cenu demokratije.
8. Kako }ete se kao mala riba ose}ati u evropskom ribwaku? Po
Konstituciji EU ve}u glasa~ku mo} dobijaju zemqe ve}eg stanovni{tva,
pa }e je one imati i po ve}inskom pravilu, {to iskqu~uje jednoglasnost
odluka (ili, bar: jedna zemqa, jedan glas moja primedba). Ovo zna~i: va{i
predstavnici ne}e imati mnogo uticaja na odluke o problemima koji se
ti~u Evrope. I, kao {to znamo, Francuzi i Nemci idu zajedno po mnogim
va`nim problemima. Oni su velike ribe u evropskom ribwaku. Va{a
zemqa, àlim {to kaèm, li~i mi na minows (vrsta vrlo male ribe).
9. Raduje li vas gubqewe monete? Ako usvojite Euro (Evro), gubite
kontrolu nad va{om ekonomijom jer Evropska centralna banka donosi od
luke o interesnoj stopi. Va{i finansijski eksperti i politi~ari ima}e
te{ko}e da odlu~e {ta raditi sa svojim novcem. Ekonomija }e da strada
jer je nemogu}e na}i zajedni~ku interesnu stopu koja bi zadovoqila sve
494
(a naro~ito male zemqe moja pr.) Ho}ete li dokaz: najprosperitetnije

zemqe u EU su one koje nisu usvojile Euro.
10. Ulaze}i u EU, smeta li vam jedna neugodna paralela sa biv{om
Jugoslavijom? Nedavno ste postali gra|ani jedne nezavisne i demokrat
ske zemqe. Pre toga, primorani ste bili da budete deo grupe republika
razli~itih jezika i kultura. Skoro kao u EU, zar ne!
Evropska Unija je globalisti~ka tvorevina, u kojoj Srbe ~eka nesre
}a i poraz.
NAUKA
DR FRANKEN[TAJNA
496
BUDU]NOST U DE^JOJ ENCIKLOPEDIJI
Listam kwigu koju je Zabavnik objavio 2006. godine, u ciklusu En
ciklopedija sveznawe. Kwiga se zove Otkri}a u budu}nosti, i autor
joj je Majkl Tambini. Od 1901, kad je emitovana prva radio-emisija preko
Atlantika, do kraja 20. veka, kad se pojavquju virtuelna stvarnost i mobil
ni telefon, tekla je tehnolo{ka revolucija ~ijih posledica jo{ nismo
svesni (a mo`da ne}emo ni biti, jer...) Da, planeta vi{e nije globalno
selo ona je seoce, zaselak. Svet opasuje na stotine hiqada kilometara
opti~kih vlakana; jedno vlakno, debqine vlasi kose, moè da prenosi oko
milion razgovora.
Majkl Tambini pi{e o budu}nosti nadzora iz svemira: Da li ste se
ikada zapitali kako Va{a ku}a izgleda iz vasione? Uskoro }ete u to mo}i
da se uverite. Snimawe iz satelita postalo je tako usavr{eno da je sada
mogu}e videti svaki kvadratni metar Zemqe iz dubokog svemira. Pisac
Xorx Orvel (19031950) predvideo je budu}nost u kojoj }e svaki na{ ko
rak nadzirati vlast opsednuta èqom da upravqa. U izvesnim pogledima
bio je u pravu.
Raste i stanovni{tvo: od 1800, kad je bilo mawe od milijardu qudi na
svetu, do 2100, kad se o~ekuje oko 11 milijardi. Samo Tokio ima 29 miliona
qudi. Ve}ina stanovnika siroma{nih zemaqa ìvi bez dovoqno hrane. Ali
futorolozi su optimisti. Veselo nas te{e: u Japanu treba da se podigne
kula visoka 150 spratova, samostalan grad sa 50 000 stanovnika.
Da bi se pove}ala efikasnost kretawa, saobra}aj sveta mora biti pod
nadzorom: Sva nova vozila uskoro }e imati ugra|ene karte. Ovaj sistem
ima karte na CDROM-u, a preko antene prima podatke o poloàju preko
satelita za globalno pozicionirawe. Voza~ ukuca odredi{te, ra~unar
izra~una najpovoqniji pravac kretawa, a digitalizovani glas saop{tava
uputstva kako sti}i na èqeno mesto (najeìli ste se od ushi}ewa novom
slobodom kretawa, zar ne?)
Svakako }e vam prijati i vest da }e se uskoro leteti hipersoni~no, to
jest pet puta brè od zvuka. A u ku}i 2020. ima}ete nano-robote veli~ine
pauka koji }e vam ~istiti tepih. I zidovi }e biti od interaktivnih mate
rijala kadrih da se mewaju na pritisak dugmeta, da bi odgovarali va{em
raspoloèwu. Pametna kanta za |ubre razvrstava}e i pakova}e sme}e
za reciklaù. Nesta}e i novac; sve }e biti na pametnim karticama. A
evo kako }ete sticati prijateqe: Vrele zna~ke ozari}e va{ dru{tveni
ìvot. Ovi kratkodometni komunikacioni ure|aji sadrè sve va{e li~ne
podatke. Oni emituju va{ li~ni profil i primaju emisije drugih zna~aka.
NAUKA DR FRANKEN[TAJNA
497
Ako se profili podudare, zna~ka }e na to skrenuti pa`wu onome ko je

nosi. Ima}emo i elektronske ku}ne qubimce. A radujete li se tome {to
nau~nici ve} spajaju nervne zavr{etke s mikro~ipovima, pa }e se}awe mo}i
da se ubacuje u ra~unar? I {to }emo, pomo}u misli, mo}i da ukqu~ujemo
TV aparat? Nanoroboti }e uskoro putovati kroz krvotok, i obavqati ope
racije na molekularnom nivou, a i celokupna medicinska istorija, skupa
sa genetskim kodom, nalazi}e se uvek uz pacijenta, snimqena na pametnu
karticu. Da li i ove ideje prijaju va{oj futurolo{koj gladi za vizijama:
Jednog dana geneti~ari }e mo`da mo}i da uklone iz qudskih bi}a crte
koje se smatraju nepoèqne po dru{tveno zdravqe. One bi bile zamewene
prihvatqivijim osobinama. (Zar nije odavno rekao Dejvid Golpert iz Sa
veta za inostrane odnose SAD da srpski virus treba izbrisati?) Gen iz
ribe iverak moè se preneti u krompir, da bi ova biqka postala otporna
na mraz; banane se mogu modifikovati tako da daju vakcine; jabuke ne mo
raju imati peteqku; kukuruz i paradajz treba da se genetski doteraju tako
da postanu otporni na {teto~ine.
Uskoro }e ~ovek mo}i da mewa delove svog tela, postaju}i pravi kiborg.
Tambini nas hrabri silicijumskim ~ipom koji kontroli{e um, ve{ta~kom
koòm, pejsmejkerom koji upravqa radom srca, cevi od gipkog poliestera
koja premo{}uje o{te}enu venu, napravom od titanijuma koja spaja dva pr
{qena. Qudi i roboti }e se sve mawe razlikovati. Tu su i ma{ine koje
misle poput ra~unara Deep Blue, koji je pobedio Kasparova u {ahu 1997,
jer je mogao da analizira 200 miliona poteza u sekundi i vidi 20 poteza
unapred. A i virtuelna stvarnost dolazi: u 21. veku ona }e zameniti
televizor, i sve }e mo}i da se gleda trodimenzionalno. Stiù i vojnici
budu}nosti, ~ijom municijom upravqaju laseri; i carinici, koji snime
sve {to prevozi{ u vozilu, plus tvoje telo. Sve se smawuje: TV sada staje
u xep, kompjuter na dlan, a u 21. veku kancelarija }e biti na ruci. Postoje
i materije lak{e od vazduha; sawa se o naseqima na Marsu.
I, za kraj: Cela va{a pro{lost mogla bi uskoro da se na|e snimqena
na pametnoj kartici. Ona bi obuhvatala voza~ku dozvolu, paso{, medicin
ski karton, finansijsko stawe, podatke o zanimawu i zaposlewu, eventu
alna ogre{ewa o zakon.
To je budu}nost koju je ~ovek planirao, bez Boga. Budu}nost samoo
bogotvorewa. Budu}nost za nas i na{u decu... Budu}nost za koju su sveti
starci provideli da }e hri{}ani posledwih dana prekliwati Hrista da
do|e i da okon~a carstvo tame, bez obzira na svoje grehe i slabosti. Ali,
radi izabranih, Hristos }e skratiti dane one, jer ne}e dati zlu da caruje
u uobi~ajenim vremenskim okvirima.
Amin. Da, do|i, Gospode Isuse!
498
Irina Silujanova
NOVA RELIGIOZNA SVEST U DRU[TVU
U kakvoj eri ìvimo?
Stra{ilo demografske katastrofe ra|a nove ko{mare
Jednom je Andrej Voznesewski nazvao Martina Hajdegera posledwim
kutwakom evropske mudrosti. Upravo je Hajdeger sredinom 20. veka go
vorio o bezreligioznosti kao glavnom obele`ju savremene kulture,
pozivaju}i se pri tom na autoritet F. Ni~ea, koji je jo{ krajem 19. veka
nepodno{qivo glasno rasu|ivao o smrti Boga. Evo, i krajem 20. veka u
Rusiji nam autoritativni istraìva~i govore da je vreme da postanemo
svesni da smo stupili u posthri{}ansku eru i da upravo preìvqavamo
proces koji je suprotan onome, {to je ~ove~anstvo preìvqavalo prilikom
stupawa hri{}anstva u istoriju (Gaqceva, R. Hri{}anstvo pred licem
savremene civilizacije. Nova Evropa, 5, 1994, s. 3).
Me|utim, dozvoli}emo sebi da posumwamo u autoritete. Sumwa nije
samo svedo~anstvo o }udqivom karakteru. Jo{ od Dekartovog vremena, sum
wa je priznat metod svakog nau~nog istraìvawa. Podvrgnimo sumwi i
ta~nost pojma posthri{}anska era.
Hri{}anstvo je u 1. veku nove ere stupilo u istoriju. Me|utim, to stu
pawe je u toj meri izmenilo kulturu, da se od tog doba ona izvan hri{}an
stva ne moè shvatiti u svojoj su{tini i smislu. Prakti~no istovreme
no kad i Hajdeger, i V. V. Zjewkovski je pisao: Ne bi trebalo zaboraviti
da je evropska kultura, i pored sve sloènosti svoje strukture, do sada
bila i ostala hri{}anska kultura prema svojim osnovnim zadacima i
zamislima, prema svom tipu; ona je izrasla prevashodno iz hri{}anstva,
hranila se wegovim nadama i idejama... Ona je u hri{}anstvu pronalazila
svoje duhovne snage, od wega je preuzela qubav prema slobodi i ose}awe
vrednosti li~nosti (Zjewkovski, V. V., Autonomija i teonomija. Put,
3, 1926, s. 36). âk se i samo umawewe uloge hri{}anstva u savremenoj kul
turi fiksira pojmovima, koji poti~u od hri{}anstva, povezani su s wim
i odre|uju se kroz odnos prema hri{}anstvu. Takvi su, na primer, pojmovi
bezreligiozna kultura ili posthri{}anska era.
Istovremeno, ne moè se pore}i da iza pojma posthri{}anska era
ne stoji nikakva realnost. Naprotiv, iza tog pojma stoji ona sloènost
strukture koja je sve do sada bila i ostaje svojstvena kulturi. Savremena
situacija nije posthri{}anstvo nego suprotstavqawe hri{}anstva i
paganizma koje se opet i ve~no vra}a. Tokom ~itave svoje istorije, hri
{}anstvo nije izlazilo iz tog suprotstavqawa. Mewali su se samo wegovi
499
vidovi, stepeni o{trine i razmere. U evropskoj kulturi, to suprotstavqa

we je vi{e puta dobijalo krajwe oblike: u 11. veku, u epohi reformacije, u
vreme Drugog svetskog rata, itd. Toj granici je blizu i savremena kultura.
Ta granica se s posebnom jasno{}u ispoqava u istan~anoj neopaganskoj
formi spasavawa planete od pretwe demografske katastrofe. Time ho
}e da podvuku da taj pojedina~ni problem spada u kategoriju osnovnih. On
pokazuje da takva pojava, kao {to je upravqawe demografskim procesima,
toliko tipi~na za posthri{}ansku eru, u stvari ima obrnutu snagu, od
nosno da vodi ka ispoqavawu neprolaznog mesta i neumawenog smisla
hri{}anstva.
U ~emu je su{tina demografskog problema? Prevashodno u tome, {to
se broj stanovnika na planeti stalno uve}ava. Demografi su izra~unali
da je krajem prvog hiqadugodi{ta (oko 1000. god.) broj stanovnika na na{oj
planeti iznosio oko 250270 miliona qudi. Krajem drugog hiqadugodi{ta
(2000. god.) on se pribliìo broju od 6 milijardi, pri ~emu je krajem 19.
veka iznosio 1 milijardu i 171 milion qudi a 1960. 3 milijarde qudi.
Gde je razlog takve dinamike? Mnogi smatraju da je odgovor jednostavan:
to je posledica medicinskih uspeha i mirotvora~ke politike.
I zaista, hrane}i se mo}nim energetskim potencijalom hri{}anskih
vrednosti svetosti ìvota, milosr|a, dobro~instva, nauke i, posebno, me
dicinsko biolo{kog znawa, po~etkom 20. veka do{lo je do likvidacije
onih faktora rizika koji su stalno pretili ~ove~anstvu epidemija i
infekcija. Dostignu}a u oblasti medicinskih nauka smawuju de~ju smrt
nost i dovode do porasta produètka ìvota. Neutralizacija jo{ jedne
pretwe ~ove~anstvu ratova uz pomo} mirnih politi~kih sredstava re
gulisawa me|unarodnih odnosa predstavqa drugu mo}nu osnovu za teku}e
demografske procese.
Ko moè da porekne zna~aj i va`nost demografskih podataka prili
kom razrade strategije i taktike ekonomske i socijalne politike dràve?
Me|utim, kako je veliko isku{ewe da se, priznav{i to, na~ini slede}i
korak i iza|e na nivo upravqawa demografskim procesima! Ako se pri
tom prihvati poznati argument paganske kulture (Aristotel, Politika)
da su za sve tvoje nesre}e, a posebno za smawewe kvaliteta tvog ìvota,
krivi tvoji bli`wi, u datom slu~aju zbog toga {to je wih tako mnogo,
onda izlazak na taj nivo dobija opravdawe voqno ili nevoqno. Stra{i
lo demografske katastrofe po~iwe da formira veru u spasonosnu ideju
racionalnog planirawa ra|awa.
Ne{to kasnije, nau~nici su izra~unali da bi, uzimaju}i u obzir mo
gu}a nau~na i tehni~ka dostignu}a, prose~ne prinose poqoprivrednih
kultura i nau~no obrazloène norme ishrane, na{a planeta mogla da
prehrani i 6 puta ve}i broj qudi od onog koji }e ìveti na woj po~etkom
500
501
tre}eg milenijuma. Sve {to je re~eno podjednako se odnosi i na energet

ske resurse (prema prognozama OUN) ([najderman, N. A. Sociologija i
ìvot. Otvoreni razgovor. M., 1991, s. 12). Nije, dakle, re~ o koli~ini
energije, prehrane i drugih dobara nego o kvalitetu pravednosti ras
podele, tj. o meri moralnosti qudskih odnosa, a ne o stvarawu programa
planirawa brojnosti stanovni{tva po regionima, pomo}u kojih se moè
do}i do su{tinskog sniàvawa ra|awa. Me|utim, taj glas ìvota zaglu
{uje kakofonija preìvqavawa. Mnogi ne slu{aju i jo{ ne razlikuju
wegove osnovne teme. Mnogi jo{ prihvataju ono {to se doga|a kao harmo
niju ideje o blagostawu napa}enog ~ove~anstva, ne slu{aju}i fal{irawe
prilikom wihovog spajawa sa idejom ve{ta~kog odabirawa.
Za mnoge je, i pored toga, ve} postala o~igledna povezanost ideje
ve{ta~kog odabirawa sa idejom o smrti Boga. Upravo te ideje daju
tonalitet svim novim biomedicinskim tehnologijama. Medicinska
genetika uzima u obzir i razotkriva qudsku inferiornost; ve{ta~ko
oplo|ewe radi s genetski odabranim materijalom. Kao kriterijum odabi
rawa u transplantaciji pojavquje se perspektivnost pacijenta u {irokom
smislu; pojam medicinsko planirawe porodice podrazumeva abortus,
kontracepciju, sterilizaciju. Nova medicinska praksa postavqa kulturu
pred svrhovitost uvo|ewa novih kriterijuma smrti za ~oveka ~ije srce
kuca, novih ~ovekovih prava na laku i dostojanstvenu smrt, itd, itd.
U demografskoj kalkulaciji, qudi, ta~nije wihova koli~ina i kva
litet, postaju osnovno sredstvo prora~una parametara preìvqavawa
civilizacije.
Me|utim, ukoliko je zvani~na medicina gotovo nevoqno pot~iwena
logici preìvqavawa jer, kao po pravilu, ne znaju {ta ~ine, satani
sti~ke sekte to ~ine voqno i ni{ta ne skrivaju. Spasi planetu ubij
se! To je osnovna dogma Crkve eutanazije, koja se pojavila u svetu 1992.
godine u Bostonu (SAD). Osniva~ te sekte je transseksualac Kris Korda.
Informacija koja ga je posetila predskazala je ekolo{ku katastrofu
zbog prekomerne reproduktivne aktivnosti ~ove~anstva. Otuda poti~e
i osnovna zapovest: ne razmnoàvaj se. Odre|eni su i putevi ka spasewu.
To su samoubistvo, abortus, kanibalizam i sodomija. Upravo to moè da
spase Zemqu od katastrofe i da vaspostavi izgubqenu biolo{ku ravnote
ù u prirodi. Sa Kordine ta~ke gledi{ta, pravo na dostojanstvenu smrt
princip eutanazije mora postati apsolutno legalno i obuhvatiti ne
samo beznade`no bolesne nego i svakog normalnog ~oveka. Abortus ne sa
mo da bi trebalo da bude apsolutno dopu{ten nego se ~ak mora priznati
i kao moralno pozitivan akt. Qudo`derstvo nije ni{ta mawe stra{no
od qudskog jedewa krupnih sisara. Najzad, trebalo bi da sodomija zadobije
prednost u odnosu na heteroseksualnost.
Novo ekolo{ko mi{qewe ispoveda oko 100 qudi koji pripadaju cen
tralnoj crkvi u Bostonu, nekoliko pristalica na nivou kiberneti~ke
kongregacije i mno{tvo pristalica u svim dràvama, a tako|e i u Itali
ji i Latviji (Evnebah, A. Radikalna ekologija. Nezavisnaja gazeta, 20. 9.
1996, s. 5). To nije mnogo. To, me|utim, nije najva`nije. Najva`nije je to, da
ova pojava uop{te nije nova: po svojoj su{tini, to je povratak paganskog
kulta Moloha (kraj 1. milenijuma pre ro|ewa Hristovog). Ritual poklo
wewa Molohu sastojao se u prino{ewu ~ove~ijih `rtava, posebno dece, i
u kastraciji. Crkva eutanazije, racionalno upravqawe demografskim
procesima to su nove i izuzetno upadqive ode`de stare logike suprot
stavqawa ivota i Smrti, a ne obele`je posthri{}anstva. Ukoliko je
otvorenije to suprotstavqawe, utoliko ima vi{e osnove za izbor svakoga
od nas, kojima su upu}ene re~i: Evo, danas sam ti predloìo ìvot i do
bro, smrt i zlo... Odaberi ìvot, da bi ìveo i ti i tvoje potomstvo
(5.Mojs. 30,1519). Sve dotle, dok je qudski um sposoban da razume ove re~i,
mi ìvimo u hri{}anskoj eri.
Jurij Jurjevi~ Vorobjevski

SRCE ZVERI
Ogled misti~ke ekologije
Jo{ se drevni istori~ar Josif Flavije divio doslovnoj ta~nosti pro
ro~anstava starozavetnog proroka Danila. Kako da mu se ne divimo i mi:
bogonadahnuti Danilo je hiqadama godina unapred o qudskom plemenu re
kao slede}e: Srce ~ovekovo oduze}e se od wega i da}e mu se srce zveriwe
(Dan. 4,13).
Deficitarni rezervni organi

Bog je ~oveka stvorio bez rezervnih organa, ali je ~ovek odlu~io da
usavr{i boànstvenu tvorevinu. Kad je tehnika transplantacije dostigla
visok nivo, otpo~eo je jedan vrlo konspirativan proces. Me|utim, ne po
stoji ni{ta tajno {to ne bi postalo javno. I evo, u martu 1988. g. Agenci
ja za informacije SAD priprema za Kongres analizu saop{tewa svetske
{tampe na temu Crna berza transplantata. Na 17 stranica navode se
izvodi iz 77 publikacija, koje su se pojavile tokom 1987. i po~etkom 1988.
godine. Nave{}emo nasumce nekoliko primera.
502
503
23. jul 1987. g. Saop{tewe Evropskog parlamenta. U izve{taju jedne od

wegovih komisija ukazuje se na ~iwenicu presa|ivawa organa u Evropi,
kada su kori{}eni de~ji transplantati doneti iz Latinske Amerike.
14. novembar 1987. Holandski ~asopis Volkskrant. U ~lanku engleskog
profesora Mak Mastersa govori se o crnoj berzi transplantata u Indiji
i sredwoj Americi.
24. januar 1988. âsopis El Grafico u Gvatemali. U ~lanku se govori
o hap{ewu dvojice Izraelaca, koji su trgovali organima za potrebe tran
splantacije u SAD i Izraelu.
Mehanizmi dobijawa donatora su jednostavni: otmice qudi, kupovawe
dece od siromaha, nekontrolisano kori{}ewe `rtava saobra}ajnih nesre
}a, vojnih zarobqenika, pacijenata domova za du{evno obolele...
Ti procesi su postepeno do{li pod kontrolu svetske javnosti. Me
|utim, do tog doba stvorena je jo{ jedna kolosalna zona nestabilno
sti.
Perestrojka u Rusiji uzbu|eno je brujala ~lancima o qudskim pra
vima i dolarskim obveznicama. [ta je tada zapo~elo? O spremnosti da
isporu~uju organe preko granice zvani~no se oglasilo na desetine organi
zacija, koje naj~e{}e nisu imale nikakve veze s medicinom.
Transplantolozi su ~ak smislili i bogoslovsko obrazloèwe svoje
delatnosti: navodno, uzimawem organa od mrtvih ponavqa se Hristov pod
vig, jer smr}u gaze smrt. Zvu~i veoma lepo. A {ta se u stvari doga|a?
Da bi se u~inilo na voqu unosnom biznisu, stvorena je i pravna osnova.
Prema zakonu o transplantaciji, ne traì se saglasnost ro|aka umrlog
pacijenta za uzimawe wegovih organa ili tkiva. Me|utim, da li je paci
jent umro ili je samo umiru}i?
Tokom 1993. glavni patoanatom, reanimatolog i specijalista sudske
medicine u Moskvi analizirao je istoriju bolesti 124 pacijenta, koji su
postali donatori bubrega i srca. U polovini slu~ajeva pokazali su se
sumwivi prekr{aji u ispuwavawu dokumentacije. To je primoralo da se
ponovo postavi pitawe: da li se u svim uslovima kada pacijent, koji je
svoje telo iscrpeo u gresima ali je veoma imu}an i ~eka presa|ivawe, or
gani uzimaju od mrtvih? Zar se na taj na~in ne de{ava da se ìvotom gazi
ìvot? Me|utim, bez obzira na mnogobrojna lukavstva transplantologa,
deficit rezervnih organa za ~oveka nastavio je da raste.
I evo, pojavila se nova nada za wegovo re{ewe!
sme{kao i bilo je o~igledno da ni on sam nije do kraja razumeo kako bi

trebalo da govori o onome, {to je upravo saznao. Govorilo se o uno{ewu
qudskih gena ìvotiwama. Ta reportaà, koja je pre nekoliko godina pri
kazana na televiziji, ostavila je utisak neke neuspele {ale... Me|utim,
ispostavilo se da to nije nikakva {ala.
Tek sad je postalo jasno: igrom slu~aja, televizijski reporter postao
je svedok eksperimenata o kojima nije trebalo govoriti. Podaci o wima
tek su se nedavno pojavili u {tampi.
U po~etku se govorilo o takozvanim transgenim ìvotiwama. Isposta
vilo se da u Biolo{kotehni~kom centru Ruske akademije poqoprivred
nih nauka izvode eksperimente sa presa|ivawem gena izme|u razli~itih
vrsta. On se nalazi u Gorkama Lewinskim u okolini Moskve. Nau~nici
Biolo{kotehni~kog centra uzgajaju ~itavo stado transgenih ovaca na
imawu Trudovoe u Saratovskoj oblasti. Zahvaquju}i presa|ivawu gena
drugih ìvotiwa, u wihovom mleku se nalazi tvar koja je toliko cewena
u medicini da jedan litar toga mleka ko{ta 15 dolara.
Me|utim, sve je to ve} pre|ena etapa. Ovde je bilo re~i o presa|ivawu
qudskih }elija u embrione ìvotiwa. Smatra se da srce ili jetra sviwe,
koji su na taj na~in humanizovani, u potpunosti mogu biti prikladni
za presa|ivawe.
Potrebno je da se uzgoje takve sviwe, izjavquje vode}i transplanto
log u zemqi, akademik V. [umakov, kod kojih }e dva gena biti qudska.
ivotiwa koja se stvori na taj na~in bi}e po svom genotipu posredni~ka
vrsta izme|u sviwe i ~oveka.
Akademik tvrdi da su, po nizu biolo{kih pokazateqa upravo sviwe
najbliè homo sapiensu i da je problem jedino jo{ u finansirawu. Re
zultat, odnosno prvo presa|ivawe sviwskih organa qudima, moè biti
dobijen za nekoliko godina.
S racionalne ta~ke gledi{ta, ~ini se da je to veoma perspektivna
stvar. Me|utim, u tom problemu postoji jo{ jedna, metafizi~ka pozadi
na.
Da li }emo uspostaviti rodbinske veze i sa sviwom?

...Ruì~aste sviwe su groktale u oboru. Moglo se pomisliti da se
prikazuje obi~an video materijal na neku poqoprivrednu temu. Tekst
je, me|utim, izazvao nedoumicu. âk se i sam dopisnik nekako nervozno
Pozivawe virusa
Kao {to je poznato, Hristos je u krdo sviwa proterao demone koji su
mu~ili ~oveka. Sada, kad ~oveku daju srce zveriwe nau~nici poku{avaju
da u~ine ne{to {to je upravo tome suprotno.
Osvrnimo se najpre na upozorewe koje se pojavilo u engleskoj {tampi:
Presa|ivawe ìvotiwskih organa qudima moè da izazove pojavu novih,
izuzetno opasnih bolesti analognih AIDSu. Do takvog zakqu~ka do{la
je grupa engleskih nau~nika koja je na zahtev vlade izu~avala mogu}e po
sledice presa|ivawa srca sviwa qudima.
504
505
Specijalistima iz nau~noistraìva~kog centra u severnom Londonu

pokazana su dva tipa virusa u organizmu sviwe, koji su sposobni da prodru
u qudske }elije i da uzrokuju bolesti.
Na opasnost od pojave novih, ranije nepoznatih me|uvrsnih bolesti
sli~nih SIDI obra}aju pa`wu i stru~waci Parlamentarne skup{tine
Saveta Evrope. Dokument, posve}en specijalno opasnosti od kserotran
splantacije (presa|ivawa organa izme|u razli~itih vrsta) nosi datum
24. marta 1998. g.
Ti zakqu~ci savremene nauke samo potvr|uju re~i Svetog Pisma: i
vin~eta svojega ne pu{taj na ìvin~e druge vrste; ne zasevaj wive svoje
dvojakim semenom (3.Mojs. 19,19).
U tim re~ima se krije razumevawe besplodnosti i opasnosti poku{a
ja da se usavr{i boànstvena tvorevina putem svih mogu}ih ukr{tawa
od prostodu{ne mi~urinov{tine do istan~anog genetskog inèwe
ringa.
Upravo na temequ tradicionalnih duhovnih vrednosti zasnovan je
projekat zakona o bioetici, koji je razradila jedna grupa Dràvne dume.
Me|utim, mnoge uredbe tog dokumenta, a me|u wima i zabrana eksperime
nata u oblasti kserotransplantacije, izazvale su èstoko protivqewe
nau~nika. U svojoj kritici na projekat zakona akademici R. V. Petrov i
I. T. Frolov pi{u: Te tradicionalne vrednosti i norme daleko su od
toga da nam dopuste da se uvek orijenti{emo u principijelno novim situ
acijama, uzrokovanim progresom biomedicine.
Materijalisti~ka naivnost sli~nih izjava mogla bi da izazove iro
ni~an podsmeh. Me|utim, to ni najmawe nije sme{no. Prodirawe qudskog
razuma u zabrawene sfere moglo bi slede}i put pretvoriti prividno bla
gotvorna otkri}a u zastra{uju}u silu.
Bespolno bi}e, genijalno u laì i ubistvu... Predstava se u potpunosti

podudara sa na~inom, na koji se u hri{}anskoj tradiciji vidi |avo.
[ta }e biti kona~an rezultat eksperimenata sa kserotransplantaci
jom? Spasavawe qudskog ìvota? Daleko je verovatnije da }e to biti novi,
ubistveni virusi! Talante, koje je Bog podario nau~nicima, neprijateq
qudskog roda poku{ava da iskoristi za svoje dobro, za umnoàvawe svojih
slugu. Iako on po definiciji ne poseduje stvarala~ke osobine, teì da
i ovde parazitira.
Izgovaraju}i se medicinskim dobrom, otac laì, |avo, predlaè sa
moubila~ko biolo{ko oru`je. Da li je dràva spremna da postane svesna
takve opasnosti? Misti~ka ekologija nipo{to nije izmi{qena disci
plina. Ona poziva na opreznost. Krdo sviwa je blizu. Demoni su spremni
da se vrate.
Povratak demona
Prema tome, me|uvrsni eksperimenti uzrokuju ranije nevi|ene bolesti.
Uporedo sa srcem zveriwim, virusi su spremni da se, sli~no demonima,
usele u ~oveka. To, tako|e, nipo{to nije slikovito izraàvawe.
Re~ je o metafizi~koj su{tini virusa. Savremeni filosof obratio
je pa`wu na wihova slede}a obele`ja. Oni se ne razmnoàvaju sami, nego
moraju da se reprodukuju u ìvoj }eliji. Obi~ni paraziti nisu zaintere
sovani za smrt doma}ina, jer sa wom gube i izvor ishrane. Virus mora da
ubija: uslov wegovog opstanka nije oduzimawe hrane nego samog ìvota.
Tako istan~ana voqa ne moè se smestiti u tako jednostavnu gra|u kao {to
je gra|a virusa. Prema tome, on predstavqa projekciju neke idealne su{ti
ne u materijalni svet. Ko su li~nosti, bestelesne, ali obdarene takvim
svojstvima, kakva zapaàmo u dejstvovawu ni{tavnog, malog parazita?
Sergej âpnin
EKOLOGIJA ERE VODOLIJE
Paganski misionari su u na{oj zemqi napredovali za vrlo kratko
vreme. To je sasvim razumqivo. Malo je sovjetskih intelektualaca koji
nisu pokloni~ki i{li na Istok, koje nije privukla ekstrasenzorika
(van~ulna percepcija) ili ufologija. Tokom 70tih i 80tih godina samo
stalno okultno izdava{tvo uzburkalo je umove. Ubrzo nakon perestrojke
ono se pokazalo kao uspe{na odsko~na daska za rekonstrukciju paganizma
i {amanizma. Neopaganizam se danas na neobi~an na~in prepli}e sa na
cionalno patriotskim pokretom, astrolozi i ~arobwaci nude posebne
usluge novim Rusima, dok se u dràvnim strukturama ~esto raspravqa o
programima socijalnih reformi koje su predloìli magistri okultnih
nauka. U Rusiji je za sada ostalo nepoznato samo jedno kako da se sve to
nazove jednim imenom a da i daqe ostane primamqivo kao i ranije? Tu re~
smo uvezli iz Amerike New Age ili Nova Era. Krajem 90tih godina ta
re~ je u Rusiji zvu~ala veoma privla~no.
Poklonici Nove Ere zablistali su na stranicama ruskih izdawa.
Liberalne vrednosti su se sve te{we spajale sa idejama religioznog
sinkretizma. Oko toga su se zna~ajno potrudila i sredstva masovnog in
formisawa, usrdno propovedaju}i jednostavno duhovnost, kao i mnogi
anonimni krugovi, a posebno teosofsko Dru{tvo Reriha. Narastaju}i uz dr
àvnu podr{ku, teosofski kvasac je postao hranqiva podloga za novu eru.
506
507
Rusija je govorila o religioznoj renesansi i o pravoslavnoj duhovnosti, ali

je pri tom odisala isparewima okultizma, magije i isceliteqstva.
Najboqe je ukoliko se termin nova era shvati doslovno. Vizionari
i proroci na{ih dana progla{avaju novu eru, u koju stupa kosmos. Mit
ski vek Vodolije to je astrolo{ki zvezdani vek koji }e, prema wihovom
mi{qewu, pokazati snaàn uticaj na ~itavo ~ove~anstvo a posebno na
wegov duhovni ìvot. Svaki ~ovek }e dobiti posebna znawa i ~oveku }e
sluìti nepoznate tajne sile. Jedna od tih teorija tvrdi da se posledwih
2200 godina Zemqa nalazila pod uticajem Riba. Taj zodija~ki znak oni
povezuju s trijumfom hri{}anstva, premda niko ne moè da ponudi jasna
obja{wewa zbog ~ega. Za poklonike nove ere va`no je ne{to drugo u ve
ku Ribe ezoterijska znawa nisu dovoqno cewena i okultizam nije dobio
adekvatan razvoj.
Nastupaju}i vek Vodolije je pozvan da ispravi gre{ku. Hri{}anstvo
se progla{ava za religiju pro{losti. Po pitawu konkretnog vremena, pro
roci nove ere ne mogu da se usaglase: jedni kaù da je ona ve} nastupila,
drugi da upravo treba da nastupi. To, me|utim, nije najva`nije: najva`nije
je da su svi saglasni sa [irli Mek Lejn, koja je credo nove ere izrazila
na slede}i na~in: Humanizam, bratstvo i otkrivawe tajnih sila. To }e
biti raj na zemqi. Sasvim je prirodno {to je prorocima nove ere bilo
otkriveno evan|eqe veka Vodolije.
Prilikom izu~avawa pokreta nove ere moè se stvoriti utisak da
su wihova sopstvena religiozna gledi{ta toliko razli~ita da se ne moè
izdvojiti ne{to op{te, {to ih objediwuje. Poznati istraìva~ sekti i
kultova, Volter Martin, poku{ao je da odredi karakteristi~ne crte re
ligioznosti nove ere. On je izdvojio ~etiri osnovna kriterijuma:
1. Otvoreno pomagawe novoj eri.
2. Otvoreno podràvawe karakteristi~nih verovawa nove ere, kao
{to je monizam (sve je jedno), panteizam (sve je bog), gnosticizam (duhov
no usavr{avawe je nemogu}e bez tajnih znawa), karma i reinkarnacija, du
hovna evolucija, pojava u~iteqa (koji tvrde da su jednaki Hristu) i dr.
3. Otvoreno kori{}ewe okultnih postupaka nove ere (medijumizam,
astrologija, tehnike iscelewa du{e, numerologija, magija, razli~iti
na~ini dostizawa alternativnih stawa svesti (na primer, meditacija,
mantrawe, hipnoza itd.), kao i kori{}ewe kristala i piramida s parapsi
holo{kim ciqevima.
4. Kori{}ewe specifi~ne terminologije nove ere (me|uzavisnost,
drevna mudrost koja je bila izgubqena i koju sad svi traè, duhovni u~i
teqi, nebeska hijerarhija, nova svest, novi svetski poredak, pro{irewe
svesti, planetarne vizije, paranormalne pojave, psihi~ke sile, posve}e
wa, scenariji, transpersonalni (neposredno odricawe od li~nosti, tj. od
hri{}anskog otkrivewa o li~nosnom Bogu), holisti~ki (Martin, Walter,

The New Age Cult. Minneapolis, Bethany House 1989, s. 109110).
Nova era je {aroliki skup sekti i religioznih grupa. One se, kao
po pravilu, ne zamaraju stvarawem naziva nego se zadovoqavaju ~isto prak
ti~nim imenovawem mi praktikujemo to i to. Iako paradoksalno, kao
najuspe{nije odre|ewe za ~itavo mno{tvo grupa pojavquje se termin ano
nimne religije, koji je predloìo profesor Joanes Ogord. Religija (od
latinskog religare ponovo svezati) predstavqa vaspostavqawe prekinute
veze. Kako da se vaspostavi ta prekinuta veza ukoliko se ne pretpostavi
odgovor na pitawe: S kim?.
Hri{}anstvo je neposredno protivno novoj eri. U jevan|elskom pri
povedawu sve je do kraja konkretno: Sin Boìji postaje Sin ôve~iji, po
javquje se u svetu, propoveda o Carstvu nebeskom i pou~ava kako da se ono
dostigne. Anonimnost je strana biblijskom otkrivewu.
U novoj eri nema imena i nema forme: ona je bezobrazna (tj. bezli~
na) u crkvenoslovenskom smislu te re~i. O toj sili, bezli~noj i mnogo
brojnoj, svedo~i i Evan|eqe: A Isus ga zapita govore}i: Kako ti je ime?
A on re~e: Legion, jer mnogi demoni bejahu u{li i wega. I moqahu Ga da
im ne zapovedi da idu u bezdan (Lk. 8,3031).
* * *
êkam vaskrsewe mrtvih i ìvot budu}eg veka. Na taj na~in se u Ni
kejskocarigradskom Simvolu vere ispoveda vera Crkve u ìvot budu}eg
veka, u ìvot sa Hristom i u Hristu.
Nova era mimikrira, prilago|ava se eshatolo{kim o~ekivawi
ma hri{}ana. Veri u Hrista Spasiteqa se neposredno ili prikriveno
suprotstavqa vera u sami novi vek i ispovedawe takvog preobraàja
~oveka koji }e se desiti bez Hrista, pomo}u neke druge sile. Nema nika
kvog zna~aja ko }e do}i i izvr{iti spasewe sveta. To moè da bude Buda
Martreja (budizam), prepodobni Mun (prema korejskoj verziji), Marija
Devi (prema ukrajinskoj verziji), [oko Asahara (prema japanskoj) ili
Visarion (prema sibirskoj verziji). Li~nost spasiteqa za wih nema
nikakav zna~aj. Ako su na{e li~ne èqe i zadovoqene u raju, to je onda
samo zbog sveprevazilaze}e te`we svih individua da dostignu i podrè
savr{eni sklad prirode i kosmosa (Hienberg, Richard. Memorise and vi
sions of Paradise. Exploring the Universal Myth of a Lost Golden Age. The
Aquarian Press, England, 1989, s. 240). Nova era ne ozna~ava jednostavno
vremensko rastojawe. To je otvoren poziv na odricawe od hri{}anskog
ìvota novog veka. Na odricawe, koje po~iwe sa èqom da se zastare
lo hri{}anstvo dopuni novim otkrivewem. Mo`da se te primitivne
i drske ideje mogu opravdati u Americi, u kojoj do kraja sekularizovani
protestantizam nije u stawu da sa~uva punotu boànstvenog otkrivewa.
508
509
Druga~ije je u Rusiji, ali je zato potrebno da se Pravoslavqe poznaje ne

samo po ~uvewu.
[ta moè da bude novo posle Novog Zaveta? Punota boànstvenog ot
krivewa, koje je ~ove~anstvu dato u Hristu, pretpostavqa punotu vremena
i ubrzano pribliàvawe kraju istorije. Me|utim, sama istorija se jo{
nije zavr{ila, i doga|aji koji se u svetu de{avaju nakon dolaska Sina
ôve~ijeg opisani su u kwizi Apokalipse (Otkrivewa). Na{e razumeva
we te kwige je utoliko potpunije, ukoliko vi{e uvi|amo da se ispuwavaju
proro~anstva koja su u woj zapisana.
Ono glavno se ve} ispunilo. Deco, posledwi je ~as, opomiwe sveti
apostol Jovan Bogoslov (1.Jn. 2,18). U toj eshatolo{koj perspektivi novina
je iluzorna a pretenzija na novo otkrovewe krajwe sumwiva. Zadatak hri
{}anske zajednice je da sa~uva ~istotu verou~ewa. Vi, dakle, {to ~uste
od po~etka, to u vama neka ostane (1.Jn. 2,24).
* * *
Ukoliko ho}e{ da postane{ prorok, nije dovoqno samo da napi{e{
novo jevan|eqe. Potrebno je da te ~uju, da okupi{ sledbenike i da za
dobije{ vlast. Pristalice New Agea su u tom ciqu prona{le razne
puteve: u politici kroz ideje novog svetskog poretka, u ekologiju kroz
utvr|ivawe uzajamne povezanosti sa MajkomZemqom, u netradicionalnoj
medicini kroz utvr|ivawe holisti~kih principa le~ewa, a u religiji
kroz iluzorna ma{tawa o tragawu za drevnom mudro{}u. U praksi se sve
to prepli}e na ~udan na~in, tako da ekolozi teè za vla{}u, a oni koji
tragaju za mudro{}u otvaraju medicinske centre.
Panteizam ne postavqa jasnu granicu izme|u bogova, qudi i prirode.
Budu}i sjediwen s razli~itim magijskim praksama, on ne samo da ne zabra
wuje nego i podsti~e magijsko op{tewe ~oveka i prirode.
U tom smislu je i svest sledbenika New Agea ekolo{ka. Ona po
seduje dovoqnu prilagodqivost i solidarna je sa radikalnim zahtevima
ideologa zelenih. Posebno je saglasna sa I. Huberom, koji je objavio da
danas nije dovoqno samo sluìti Bogu i drugim vi{im silama, potreb
no je da se sluì prirodi (Huber, I. Dru{tvo duge: ekologija i socijal
na politika. Novi dru{tveni pokreti i sociokulturni eksperimenti.
Sveska 1, M., 1989, s. 14).
Ekolo{ki pokret je postepeno u celini stao na poziciju nove ere.
To se podjednako odnosi i na ameri~ka, i na engleska i na ruska izdawa.
âsopis Priroda i ~ovek se na na{e o~i od ~asopisa za o~uvawe pri
rode pretvorio u tribinu okultnog i paganskog pogleda na svet. Na{i
drevni preci pagani posedovali su daleko razvijeniju ekolo{ku svest
i mi{qewe, uzvikuje A. Solovjov, saradnik Kirovskog etnografskog mu
zeja i predlaè da se {tampa jo{ materijala vezanog za dohri{}ansku
kulturu starih Slovena, za paganski pogled na svet, za ose}awe sveta i za

wegovo opaàwe kod tih starih Marijaca, Udmurta i ostalih narodnosti,
a uzgred i kod Reriha (A. Solovjov. Ne gubiti lice. Svetlost (Priroda i
~ovek). 1996, br. 1, s. 16).
Iz broja u broj, na stranicama teosofskih ~asopisa razmewuju se do
bijena otkrovewa, utvr|uje se novo u~ewe jedno i jedinstveno za sve. To
u~ewe mora biti jedini izvor za ~itavo ~ove~anstvo Pete rase (Suvorov
A. I., Korak na putu ka vidovitosti. Svetlost (Priroda i ~ovek), 1996,
br. 1, s. 18). Formuli{u}i na~ela noosfernog mi{qewa, J. Gorski i V.
Lav{uk na prvo mesto postavqaju formirawe jedinstvene op{tesvetske
vlade, ~iji najvi{i prioritet mora biti... koordinacija ìvotnih aktiv
nosti planetarnog socijuma (Gorski J., Lav{uk, V. SIDA bolest pla
nete. Svetlost (Priroda i ~ovek), 1996, br. 2). Ovi neopagani ozbiqno
razmi{qaju o tome kako bi trebalo da bude ure|en svet i kako bi trebalo
da izgleda vlast!
Kao izrazit primer apsorbovawa zelenih pojavquje se evolucija
ekolo{ke komune u Fajndhornu ([kotska). Ona se pretvorila u svetski
poznati centar nove ere, zahvaquju}i magijskim postupcima povezanim
s visokim poqoprivrednim tehnologijama koje omogu}uju da se dobiju naj
ve}i prinosi. Dejvid Spengler, koji je ranije bio jedan od direktora Faj
ndhorna, postao je jedan od najpoznatijih proroka pokreta.
Sledbenicima New Agea se dopao taj naziv. Pojam ekologija danas
zauzima jedno od kqu~nih mesta u wihovom pogledu na svet i ima veoma {iro
ko tuma~ewe. Na primer, teorija dubinske ekologije ne obrazlaè samo
biolo{ku uzajamnu povezanost nego i ravnopravno misti~ko jedinstvo svih
ìvih organizama. Sama planeta Zemqa shvata se kao ìvo i sveto bi}e.
Nova era razmatra ekolo{ke probleme prevashodno s misti~ne ta~
ke gledi{ta. Sledbenici New Agea su ube|eni da je misti~ki nivo
postojawa najvi{i u vaseqeni. Dostizawe ovog nivoa postaje glavni
zadatak ~ove~anstva, i u tome se vidi kqu~ za re{ewe svih problema. S
jedne strane, posredstvom dostizawa misti~kog ose}awa qudsko telo
}e biti stavqeno pod kontrolu; s druge strane, posredstvom zadobijawa
misti~kih znawa prevazi}i }e se nepotpunost qudskog mi{qewa i za
dobi}e se mogu}nost efikasnog upravqawa materijalnim svetom. Nije
slu~ajno {to sledbenici New Agea stalno razmatraju temu novog
svetskog poretka.
Ekolo{ki misticizam se progla{ava za glavnu strategiju preìvqa
vawa ~ove~anstva. Za wegov osnovni element smatra se obnovqeno upra
`wavawe drevnih misterija. Na taj na~in sledbenici New Agea èle
da na sebe prihvate odgovornost za stvarawe i za sudbinu sveta u onim
slu~ajevima kada Bog skine tu odgovornost sa Sebe.
510
Savet da postanemo kao bogovi ve} se mogao ~uti u istoriji ~ove~an

stva. Da, ~ovek je prizvan da sebe u~ini bogom po blagodati, prizvan je na
misti~ku zajednicu sa Bogom, ali put ka tome ne vodi kroz uspostavqawe
novog svetskog poretka. To je put duhovnog uzrastawa kroz o~uvawe zapo
vesti Boìjih. Biblijsko pripovedawe svedo~i da èqa da postanemo kao
bogovi posredstvom spoqa{weg, mehani~kog dejstva dovodi do prestupawa
zapovesti Boìjih i da je ve} dovela do najve}e tragedije u sudbini sveta
do grehopada praroditeqa. Do stra{nih posledica dovodi i prodor u
svet duhova ono, {to obi~no nazivaju misti~nom spoznajom do obma
wivawa i porobqavawa ~oveka od strane palih an|ela.
Adam je tragao za novim znawima ali je, naru{iv{i zapovest Boìju,
poznao samo jedno svoju obnaènost. Adam je bio proteran iz raja i za
jedno s wim postradala je ~itava zemqa na prokletoj zemqi po~eli su
da rastu trwe i korov. (1.Mojs. 3,18). Tako je èqa da postanemo kao bogovi
dovela do prve ekolo{ke katastrofe u istoriji ~ove~anstva.
Hri{}ani znaju da naru{avawe zapovesti ne vodi ka o~uvawu sveta.
Na to upozorava apostol Pavle, govore}i o vremenima kada zdrave nauke
ne}e podnositi, nego }e po svojim èqama okupiti sebi u~iteqe... i od
vrati}e u{i od istine, a okrenuti se bajkama (2.Tim. 4,34).
* * *
Istinska vera zahteva od ~oveka odva`nost on je prizvan da po svom
dostojanstvu raspolaè darovima slobode i razuma. Nova era, me|utim,
ne teì ka poznawu Istine, ona propoveda vulgarni pluralizam. Ne do
pada ti se? U~ini ono {to je upravo suprotno! Filosofija supermarketa
vodi ka gubitku duhovne osetqivosti.
Nepoznavawe istorije se sveti, nepoznavawe duhovnih zakona oduzima
slobodu i razum. Nova Era to je legura misti~nih, okultnih i spiritua
listi~kih grupa, me|u kojima su one najstarije obeleìle svoje prvo sto
le}e, dok se nove pojavquju svakoga dana. Nova era ra|a drevne kultove
i jeresi, magijsku i misterijsku praksu. Sve ono {to se u svetlosti jevan
|elskog otkrovewa sru{ilo usled svoje nepotpunosti i ovet{alosti, sve
ono {to je Crkva odbacila utvr|uju}i svoje verou~ewe vra}a se u na{
svet. Vara se onaj, koji u novoj eri tratì ne{to novo.
Povratak odba~enog paganizma opisan je u Apokalipsi s proro~kom
snagom. Do}i }e vreme kad }e osnaèni paganizam stupiti u otvorenu
bitku sa Crkvom Hristovom. To }e biti posledwa bitka u svetskoj isto
riji. Hri{}ani }e u woj biti potu~eni, ali ne i Hristos, Koji }e do}i na
oblacima sa silom i slavom velikom (v. Lk. 21,27). Novo nebo i nova zemqa
nastupi}e u onom ~asu kad Sam Gospod ma~em koji }e izlaziti iz Wegovih
usta, okon~a novu eru.
Sa ruskog Antonina Panteli}
MEDIJI
I
APOKALIPSA
512
Sergej âpnin
HRI[]ANSKA ESHATOLOGIJA
U ODRAZU SREDSTAVA ZA
MASOVNO INFORMISAWE:
MITOVI I KATASTROFE KAO
INFORMACIONI MOTIV
Moj referat }e biti posve}en pojedina~noj temi, s ta~ke gledi{ta
op{te problematike eshatologije. Ta~nije, onome {to nas, po re~ima
apostola Pavla, u obli~ju sveta, koji prolazi (1Kor. 7,31) podse}a na kraj
vremena i na posledwe stvari.
Ovo obli~je sveta se danas u znatnoj meri ne formira u li~noj komu
nikaciji, ve} u komunikaciji preko posrednika, medijskoj. U svetu koji
se doìvqava kroz prizmu sredstava za masovno informisawe pomeraju se
akcenti, stvaraju se iluzije, tradicionalni sistemi vrednosti se podvr
gavaju ponovnom ocewivawu.
Hri{}ani u skladu sa Svetim Pismom, tvrde da je svet svedo~anstvo
Boìje dobrote. Svet je stvoren Bo`jom Premudro{}u (Ps. 104,24) kao pravo
umetni~ko delo, jedinstveno i harmoni~no. Milost Gospodwa se izliva na
sva Wegova dela. I ~ovek, sozercavaju}i vaseqenu, nije u stawu da izrazi
svoje odu{evqewe (Ps. 8,19,104). Me|utim, za ~ove~anstvo koje ide putevi
ma grehovnog ìvota, svet postaje i oru|e Boìjeg gneva (1Mojs. 3,17). Onaj
Ko je stvorio svet radi ~ovekovog dobra i sre}e, ovaj svet koristi i radi
ka`wavawa. Priroda ustaje protiv ~oveka, dolazi do raznoraznih neda}a
i katastrofa od Potopa i egipatskih kazni, do prokletstava koja susti
ù neverni Narod Bo`ji (5Mojs. 28,1546).
Ovim dvojakim putem svet je ukqu~en u najaktivnije u~estvovawe u isto
riji spasewa i kroz wu on dobija svoj istinski religiozni smisao. Tako je
postojawe ovog sveta u vremenu ukqu~eno u na{e eshatolo{ko vi|ewe.
Me|utim, svako izraàvawe religioznosti je neizbe`no izraàvawe
preko posrednika, medijsko, ono je ~vrsto povezano s razli~itim sredstvi
ma komunikacije: re~ima, simboli~nim gestovima, pojawem, ikonopisom,
arhitekturom i tako daqe.
Evo samo nekih od beskona~nog mno{tva tema kojih treba da se dotakne
ozbiqno istraìvawe o religiji i sredstvima za masovno informisawe.
Prou~avawe simvolike i simvoli~kih sistema pravoslavnog bogoslu
èwa i wihovog izraàvawa ta~nije, ograni~avawa wihovog izraàvawa
u sredstvima za masovno informisawe;
MEDIJI I APOKALIPSA
513
problemi preno{ewa misti~kog iskustva;

uticaj informacionog dru{tva na razvoj apokalipti~kih raspolo
èwa i eshatolo{kih i{~ekivawa;
uloga televizije i drugih sredstava za masovno informisawe u for
mirawu savremene religioznosti u celini;
uticaj propovedi i beseda snimqenih na audio i video kasete na
formirawe kruga uglednih bogoslova, propovednika i duhovnika u narod
noj svesti;
polemika u vezi s uvo|ewem predmeta Osnove pravoslavne kulture
u {kole, i mnoge druge.
Misionarska delatnost Crkve i weno prisustvo u prostorima dru{tve
nog i politi~kog ìvota u su{tini predstavqaju preno{ewe vrednosti i
ideja uz kori{}ewe razli~itih vrsta medija. S te ta~ke gledi{ta moè
se tvrditi da je Crkva sama po sebi mo}an i maksimalno sloèn komuni
kacioni sistem. I obrnuto, danas neka sekularna sredstva za masovnu in
formaciju poku{avaju da obavqaju religiozne funkcije.
Za jedan od prioritetnih pravaca bogoslovskih istraìvawa i crkve
no-prakti~ne delatnosti danas, treba smatrati tragawe za orijentirima
i metodikama koji }e uspostaviti odnos izme|u religija i sredstava za ma
sovno informisawe i komunikaciju (SMIK). Ovde treba na~initi jednu
opasku. Govore}i o sredstvima za masovno informisawe po staroj navici
imamo u vidu pre svega {tampana izdawa, radio i televiziju. Me|utim, u
istom prostoru se nalaze internet i mobilna veza, reklama i marketing,
piar i politi~ke tehnologije.
Dakle, religija i sredstva za masovno informisawe. Ove dve sfere se
sve ~e{}e pomiwu zajedno. S ta~ke gledi{ta Crkve, pre svega se radi o
kori{}ewu sredstava za masovno informisawe u misionarske svrhe, radi
obra}awa {to je mogu}e brojnijem auditorijumu. S druge strane, od strane
Crkve se ~uje stalna kritika sredstava za masovno informisawe vezana
za propagandu poroka, nasiqa i bogohulstva.
Sa svoje strane, predstavnici sredstava za masovno informisawe i
komunikaciju, sve vi{e, izjave o svojim ciqevima i zadacima daju u reli
gioznim terminima, a u svom radu naj~e{}e koriste principe izgradwe
simbola, koji su stvoreni u religioznoj umetnosti i koji su se do nedavno
koristili iskqu~ivo u woj.
Evo citata iz posledweg broja uglednog ~asopisa Ekspert. Pitawe
novinara: Ako se potro{wa tuma~i kao put ka spasewu, ispada da je stru~
wak za marketing ne{to poput mesije? I Samvel Avetisjan, jedan od naj
ve}ih brend-menaxera u Rusiji samouvereno odgovara: Pre }e biti pastir,
duhovnik, ma kako cini~no to zvu~alo. I danas ~ovek nedeqom prolaze}i
pored crkve ide u prodavnicu IKEA, re{avaju}i u su{tini iste psiho
514
515
MEDIJI I APOKALIPSA
terapeutske zadatke.1 I daqe, tako|e: Marketing mora da postigne to da

se objekat manipulacije ne doseti da se wime manipuli{e.
Posledica ovoga jeste to {to marketin{ki stru~waci sebe smatraju
tvorcima i propovednicima novih vrednosti, duhovnicima ~oveka po
tro{a~kog dru{tva.
Ovaj primer ilustruje tendenciju koja vodi ka sve sloènijem tipu
veza izme|u religije i sredstava za masovnu komunikaciju.
A to zna~i da bez obzira na odsustvo duhovnih tema u televizijskim

serijama postoji odre|eno bogoslovqe. Wihova usredsre|enost na uni
verzalno ìvotno iskustvo i wihov vi{emilionski auditorijum omogu
}avaju da se govori o posebnom religioznom zna~aju ovog ànra. Ako se
prou~ava savremena religioznost, ako ~ovek poku{ava da sistematizuje
i analizira oblike savremene duhovnosti, on ne moè da ignori{e ove
elemente masovne kulture.
Televizija mora biti ukqu~ena u sferu posebne pa`we Crkve i mi tre
ba da se zamislimo nad tim kako da angaùjemo autore ovih programa da
svedo~e o hri{}anskim vrednostima. Krajwe je komplikovano na}i ozbiq
ne razloge za odbijawe saradwe. Ako smo pozvani na misionarsko sluèwe,
mi smo zainteresovani za shvatawe vrednosti i verovawa, koji ne ostavqa
ju qudsko srce ravnodu{nim i koji su utkani u masovnu kulturu. Navikli
smo da se religija ispoqava u pojedinim, jasno razgrani~enim oblicima
medija ritualima, liturgijskim umetnostima, kwigama, arhitekturi i
t.sl. Ima li osnove da se pretpostavi da je izraàvawe religioznosti
ovim ograni~eno? Ako èlimo da prenesemo religiozne smisaone sadràje
preko sredstava za masovno informisawe, treba da budemo dobro upoznati
s kulturom u kojoj delujemo, a posebno treba da shvatimo vrednosti, koji
se kriju iza slika i simbola savremene kulture.
Na Zapadu su metodike za analizu medijskih slika i simbola dobile
naziv medijske pismenosti (media literacy). Me|utim, u Rusiji ovaj pravac
istraìvawa uop{te nije razvijen. Efikasna kritika sredstava za masov
no informisawe moè se ostvariti samo iz perspektive koja prevazilazi
sekularizovanu kulturu. Uz pomo} obu~avawa svuda treba upozoravati qu
de na simboli~ki smisao koji se krije iza prostih fabula televizijskih
pri~a, novosti, tok-{oua i crtanih filmova. Ovakva obuka bi omogu}ila
iskorewivawe nekompetentnosti koja qude ~ini neza{ti}enima pred opa
snostima manipulacije, dezinformacije i propagande, koje donose sredstva
za masovno informisawe.
Mit
Televizija u savremenom dru{tvu {iri najmo}nije mitove. Ona nas
tako|e primorava da verujemo: ako se de{ava ne{to va`no, to }e se sigur
no pojaviti na televizijskim ekranima. Ne-pojavqivawe ozna~ava samo to
da ~iwenica nema velikog zna~aja ili da uop{te ne postoji (ontolo{ka
hipoteza, koja bez obzira na logi~ku nekorektnost moè imati teolo{ke
posledice za one na ~iji ìvot se moè primeniti). Ova verovawa dele i
elita i narod. Samim tim se formira najuticajniji mit o tome da ìvimo
u otvorenom informacionom dru{tvu. Televizija je postala lakmus-papir
koji pomaè da se odredi {ta je realno i {ta treba da cenimo.
Televizija je proizvodwu i {tancovawe slika ubacila u ma{inu i sve
religiozne tradicije moraju to u najmawu ruku imati u vidu u svojoj pro
povedi i u kona~nom, ne mogu da se makar s vremena na vreme ne uhvate u
zamke koje postavqaju menaxeri u medijima, stru~waci za komercijalnu
ili politi~ku manipulaciju mas-medijima.
O~igledno je da za milione qudi televizija u mnogo ve}oj meri nego
religija stvara slike i simbole, koji daju odgovor na osnovna pitawa:
Ko sam?, Kako treba da ìvim?. U ovom smislu bogoslovi i misionari
potpuno nezasluèno ignori{u savremene televizijske serije i sapunske
opere s jedne strane, i reklamne spotove s druge.
Treba priznati da televizija nije lo{ narator. I u ovoj oblasti je naj
zanimqivije prou~avawe primera implicitne religioznosti.2 anr sapun
ske opere kao pozori{nog komada s naravou~enijem o savremenom ìvotu
igra va`nu ulogu u odràvawu narodnog shvatawa sveta. One vr{e iste
funkcije koje su u zapadnoj tradiciji u pro{losti obavqale prazni~ne
predstave u crkvama. Sapunske opere tako|e postavqaju duhovne okvire,
iako se sama religiozna tema po pravilu retko pojavquje u sièjnim lini
jama. Ali, velike teme ra|awe na svet, svadba i smrt, uvek }e ostajati
prvostepene. Privla~nost sapunskih opera se delimi~no obja{wava time
{to one ga|aju i poga|aju u samo srce smisla ìvota, u najrawivija me
sta na{ih metafizi~kih potreba. Zna~aj sapunskih opera na religioznom
nivou nije u tome {to one, ponekad negativno, prikazuju predstavnike ove
ili one vere, ve} u wihovom doprinosu u odràvawu glasina o Bogu.3
Da li }e sredstva za masovno informisawe

postati kvazi religija?
Snaga i privla~nost slika koje stvara televizija su takve da neki is
traìva~i pretpostavqaju da televizija obavqa funkcije koje su nekada
pripadale religiji.4 Me|utim, vrednosni i slikovni sistemi hri{}anske
kulture i televizijske mitologije se ni po ~emu ne poklapaju.
Ve} smo govorili o televizijskim serijama. Do{lo je vreme da kaè
mo nekoliko re~i o reklami. Potro{a~kom dru{tvu su potrebne sopstve
ne tehnologije promene svesti. Potro{a~kom mentalitetu je potrebno
516
517
MEDIJI I APOKALIPSA
stalno provocirawe ~oveka da tro{i, a najefikasnije sredstvo za odrà

vawe visokog nivoa potro{we jeste reklama.
Dru{tvo na na{e o~i stupa u novu fazu, stvara se nova strukturna para
digma, koja poku{ava da iskoristi sve bogatstvo slika, koje je ~ove~anstvo
stvorilo, isto kao i religiozne, moralne i umetni~ke vrednosti istrg
nute iz konteksta. Savremena sekularizovana kultura aktivno poku{ava
da koristi jezik teologije. Reklama i piar najefikasnije tehnologije
savremenog sveta za promenu svesti aktivno koriste ne samo religioznu
simboliku, ve} i dubinske principe izgradwe slika i op{te organizaci
je slikovnih sistema.5
Ho}e li mitologija sredstava za masovno informisawe na kraju za
kloniti tradicionalne religiozne perspektive? Da li je neizbe`no pre
tvarawe sredstava za masovno informisawe u kvazi religiozni slikovni
sistem? To zavisi od toga kakav }e biti wihov realan uticaj na ~oveka.
Jedan od uobi~ajenih problema u prou~avawu televizije predstavqa te
{ko}a u odre|ivawu stepena wenog uticaja. Ocene }e, verovatno, zavisiti
od dva faktora. Kao prvo, od li~nog iskustva ~oveka i kao gledaoca i kao
~lana dru{tva koje se nalazi pod vla{}u sredstava za masovno informi
sawe. Kao drugo od kriti~ke analize interpretacija ovog iskustva.
Nave{}u samo jedan mali primer. Mislim da je ogromna ve}ina u~e
snika na konferenciji u toku posledwih godina vi{e puta ~ula obra}awe
sveti o~e upu}eno pravoslavnom kliru. U toku posledwih godina ovo
obra}awe je {iroko rasprostraweno u celoj Rusiji bez obzira na to {to je
duboko tu|e pravoslavnoj tradiciji. O ~emu se radi? Za{to ove re~i ~uje
mo u Dràvnoj Dumi i u bolnici, u prestonici i u malom selu na Uralu?
Da li to govori o tome da se ra|aju simpatije prema katolicizmu, prema
zapadnoj hri{}anskoj tradiciji? Kako se desilo da je ono neo~ekivano
postalo svuda prisutno? Ma kako ~udno bilo, odgovor je jednostavan. Ovo
je posledica toga {to se cela Rusija 90-ih godina odu{evqavala meksi~
kim i brazilskim serijama. Obra}awe sveti otac je nehotice usvojila
ve}ina gra|ana Rusije. Ili, ako vam drago, ono nam je bilo nametnuto ru
skim sredstvima za masovno informisawe.
Nezavisno od presuda koje donosimo ulozi televizije, bez obzira da
li je smatramo mo}nom mitskom poetikom ili prosto razonodom, moramo
po{teno da priznamo razmere wenog uticaja na dru{tvo i s ta~ke gledi
{ta vremena i sredstava koje ona zahteva, i s ta~ke gledi{ta obuhvatawa
auditorijuma kojem se obra}a u celom svetu.
Mi mnogo i sasvim ubedqivo govorimo o ulozi Pravoslavqa u stvara
wu kulture u istoriji Rusije. Danas treba po{teno priznati da je uloga
stvarawa kulture pre{la na televiziju. Dok se ovo na crkveno-prakti~
nom nivou odraàva na izvestan na~in, bogoslovi o tome jo{ uvek ni{ta
ne govore. Bogoslovi ignori{u televiziju, iako ceo kulturni i moralni

kontekst na{eg ìvota diktiraju sredstva za masovno informisawe.
Pravoslavno bogoslovqe ne uzima za ozbiqno novu simboli~ku i sli
kovnu sredinu. Zaista, televizija nije samo bezduhovna, ve} je i krajwe
anti-intelektualna. To je posebno o~igledno kad se radi o religiozno-mo
ralnoj problematici. Televizijski novinari, urednici i reìseri imaju
neverovatne pote{ko}e kad je u pitawu religiozni materijal.
Za ovo postoje izvesna obja{wewa. Previ{e je o~igledno da je simbo
li~ki prostor sredstava za masovno informisawe jeftini falsifikat. U
wemu Bog ne samo {to o~igledno nije prisutan, ve} prestaje da bude i funk
cionalno potreban. Savremena sredstva za masovno informisawe mogu da
uti~u na religiju ne samo u okviru doslovno religioznih problema, ve}
i mnogo {ire u perspektivi izbora shvatawa sveta, u slici doìvqaja
socijalne stvarnosti bez koje vera ne moè biti shva}ena i ispitana.
Tip komunikacije koji pretpostavqa posrednika u preno{ewu mate
rijala gubi zna~ajan deo duhovne teìne, duhovnog smisla, koji je o~igle
dan u li~nom op{tewu. Razmi{qawa mitropolita Antonija Suro{kog o
susretu, kao osnovi li~nog duhovnog iskustva omogu}avaju nam da govorimo
o tome da je iskustvo informisawa preko posrednika, iskustvo sredstava
za masovno informisawe neuporedivo nièg kvaliteta.
Umetni~kim i tehni~kim sredstvima, uzgred budi re~eno, sve prefiwe
nijim, sredstva za masovno informisawe mogu samo da imitiraju nevidqiv
na~in delovawa duhovne blagodati, uhvatqiv jedino istan~anim srcem.
O~igledno je pitawe: da li je u principu mogu}e preno{ewe misti~koasketske tradicije uz pomo} sredstava za masovno informisawe ili je to
u principu nemogu}e.
Profesor Hristos Janaras, razmi{qaju}i o jeziku Crkve kaè: Bla
govest Crkve se vaploti u na{em jeziku, ali se ne moè smestiti u pojmo
ve na{eg jezika... Crkva blagovesti ono {to oko ne vide, i uho ne ~u, i u
srce ~oveku ne do|e (1Kor. 2,9), ona ~oveka upu}uje na neiskazane re~i koje
~oveku nije dopu{teno govoriti (2Kor. 12,4).6 Uzdawe Crkve se ne moè
preneti ili formulisati, a da se ne nai|e na problem radikalnog apofa
tizma crkvenog jezika.
Lo{e vesti
Posebnu pa`wu zasluùju novosti, a posebno televizijske novosti.
Doga|aje je lak{e prikazivati nego analizirati i komentarisati. Izra
àvaju}i se jezikom televizijskih radnika mnogo je teè prikazati drvo,
koje raste, nego drvo, koje je i{~upao tajfun. ôvek treba da stekne navi
ku da vidi doga|aj i wegov kontekst, da razlikuje senzaciju i wen smisao,
emocionalni prasak i duboko ose}awe, ~iwenicu i komentar.
518
519
MEDIJI I APOKALIPSA
Novosti maksimalno zao{travaju kqu~na pitawa hri{}anske apo

logetike. Slika savremenog sveta, koja se u novostima stvara od ratova,
katastrofa, kriminala, politi~kih i socijalnih konflikata, ~ini neve
rovatno te{kom propoved Boànske qubavi, koja deluje u istoriji.
U su{tini, televizijske novosti su najjarkija ilustracija Spasiteqe
vih re~i iz Jevan|eqa po Mateju: û}ete ratove i glasove o ratovima.
Gledajte da se ne upla{ite; jer treba sve to da se zbude. Ali jo{ nije kraj.
Jer }e ustati narod na narod i carstvo na carstvo i bi}e gladi i pomora
i zemqotresa po svetu... i zato {to }e se umnoìti bezakowe, ohladne}e
qubav mnogih... I propoveda}e se ovo Jevan|eqe o Carstvu po svemu svetu
za svedo~anstvo narodima. I tada }e do}i kraj (Mt. 24,67,12,14).
Eshatolo{ki karakter televizijskih novosti se poja~ava wihovim
ponavqawem svakog sata. Ne ~itamo svakog dana Sveto Pismo, ne ~ujemo
svake nedeqe dobru propoved, ali svakog sata imamo mogu}nosti da vidimo
najgore novosti dana. Usled toga nam se svet koji nas okruùje ~ini stra
{nijim i opasnijim nego {to u stvari jeste. Iz novosti nestaje lepota
sveta. Lepota koja nas poziva da spoznamo Tvorca.
Tom Fenton, jedan od uglednih ameri~kih novinara tvrdi da sredstva
za informisawe koja daju novosti s akcentom na razonodu, a ne na obrazo
vawe nisu prosto neodgovorna, ona su opasna.7
Ispostavqa se da je u informati~kom dru{tvu ~ovek kao nikad rani
je otu|en od realnog sveta. U biblijskom smislu spoznati zna~i stupiti
u op{tewe. Me|utim, bezli~na informacija o svetu, pa ~ak i o patwama
drugih qudi ne vaspitava zajedni{tvo, ona ~oveka ~ini posmatra~em. Ova
navika ~oveka sa strane spre~ava nas da opipamo istorijsko prisustvo
vaplo}ene Qubavi Boìje prema ~oveku.
cija u savremenim sredstvima za masovno informisawe ne nosi realan

sadràj. Ona postaje ciq po sebi, pretvara se u igru, po~iwe da operi{e
simulacijama.
Ovde je umesno setiti se uticaja postmodernizma koji i kao intelektu
alni pokret, i kao socijalni projekat, ne prihvata bilo kakvo pretendo
vawe na utvr|ivawe istine, tvrde}i da postoje samo wene verzije. Vi{e
od toga, ne prihvata se bilo kakva te`wa ka precizirawu smisla, po{to
i smislova ima beskona~no mnogo. Moè se govoriti o tome da se in
formacija pobunila protiv znawa, pre svega protiv ikoni~nog znawa, u
~ijoj osnovi se nalazi znawe Istine, Re~i i Praslike, koji se sjediwuju
u Hristu.
Ikoni~nost kao oblik prisustva Crkve

u informati~kom dru{tvu
Ciq hri{}anina je da vidi Boga i da ~uje Boga. Ovde je va`no obrati
ti pa`wu na pojam ikoni~nosti, ali ne u lingvisti~kom poimawu Ferdi
nanda de Sosira. Ikoni~nost, ~iju je teoriju stvorio Valerije Lepahin u
istraìva~kom radu Ikona i ikoni~nost i u nizu ~lanaka iz posledwih
godina,8 ukazuje na vezu izme|u zemaqskog i nebeskog, ukqu~uju}i i vezu na
nivou jezika. Samo utvr|uju}i, u~vr{}uju}i ovu vezu ~ovek moè da sa~uva
i zemaqsko i nebesko. Raskid ove veze, kako su pokazali postmodernisti,
ne vodi samo ka gubitku nebeskog, ve} i ka devalvaciji zemaqskog. Gubitak
ikoni~nosti jezika vodi ka kvalitativnoj izmeni komunikacije.
Kako je zapazio an Bodrijar, informacija ima sve vi{e, a smisla
sve mawe.9 I to zna~i da informacije postaju sve mawe ikoni~ne. Dok
u ikoni iza vidqive vizuelne slike stoji nevidqivi praobraz, informa
Bogoslovska konferencija Ruske Pravoslavne Crkve

Eshatolo{ko u~ewe Crkve
(Moskva, h/k Danilovski 1417. novembar 2005. g.)
Napomene
1
Darja Denisova. Veoma velika delikatnost // Ekspert, br. 42 (488), 7. novembar.

2005.
2 Implicitna religioznost predstavqa elemente religiozne kulture, koji se podra
zumevaju sami po sebi, kojih, me|utim, ~lanovi dru{tva nisu svesni i koji su te{ko
pristupa~ni neposrednom posmatrawu i verbalnom izraàvawu.
3 Weber, Derek. Everybody needs good neighbors: soap opera as community of meaning. //
Religion and Media, University of Wales Press, Cardiff, 1993, pp. 113124.
4 Fore, William. The religious relevance of television. // Religion and Media, University of
Wales Press, Cardiff, 1993, pp. 5566.
5 Ovaj materijal je detaqnije prikazan u multimedijskoj prezentaciji Otmica lika:
od ikone do reklame P. Busajeva, V. Lepahina i S. âpwina.
6 Janaras Hristos, prof. Eshatologija: kraj vremena ili oslobo|ewe od vremena. //
Referat na bogoslovskoj konferenciji Eshatolo{ko u~ewe Crkve, Moskva, 1417.
novembra 2005.
7 V. Tom Fenton. Bad News: The Decline of Reporting, the Business of News, and the Danger
to Us All. Harper Collins Publishers, NY, 2005.
8 V., na primer, zbornik Jezik sve{tenog i savremena kultura. M., Izdawe bratstva
svetiteqa Tihona, 2004., str. 160.
9 Baudrillard Jean. In the Shadow of the Silent Majorities, or, The End of the Social and
Other Essays. Translated by Paul Foss, John Johnson and Paul Patton. News York, Semi
otext, 1983. P. 95.
Sa ruskog prevela Marina Todi}
520
Katu Grinjer
REALITY SHOW: KANIBALIZACIJA
MORALNOG PORETKA
Opsednuti su seksom. Imaju de~a~ki smisao za humor. Nemaju ozbiq
ne veze. Fascinirani su okultizmom. Ne èle da misle. ele samo da se
zabave. Zabavqa ih nasiqe. Misle da je poniàvawe sme{no. Potpuni su
moralni relativisti. S drugim qudima formiraju strate{ke saveze, a ne
veze. Znaju da budu veoma bu~ni. Napadaju nas opscenim jezikom i uli~nim
na~inom govora.
Sebi~ni su. ivotna im je èqa da umru sa savr{enim telom i najvi
{e igra~aka. Prate modu. Plitki su potro{a~i koji sebe i sve oko sebe
vide kao robu. Proda}e se za petnaest minuta slave, a za milion dolara
}e, ako treba, osakatiti prase. îni se da nema stvari koju ne}e uraditi
kako bi nadma{ili svoje rivale. Ako se desi ne{to {to im nije po voqi,
negoduju bu~no i nasilno.1) Nekada se za wihove poduhvate kaè da pome
raju granice prihvatqivog u savremenom javnom ìvotu. Oni, me|utim,
granice ne pomeraju. Oni vi{e ne znaju za wih.
Oni su nova generacija televizijskih zvezda, idoli naredne genera
cije. Oni su u isto vreme i nova generacija televizijskih gledalaca. To
su deca hipi generacije izdanci dece cve}a. Sveti apostol Pavle ih
precizno opisuje u Poslanici Timoteju:
Jer }e qudi postati samoìvi, srebroqupci, hvali{e, ponositi,
hulnici, nepokorni roditeqima, neblagodarni, nepravedni, nequbavni,
neprimirqivi, opada~i, neuzdr`nici, bijesni, ne dobroqubivi, izdajnici,
nagli, naduveni, koji vi{e mare za slasti nego za Boga, koji imaju obli~je
pobo`nosti, a sile su se wezine odrekli. I ovijeh se kloni. (2.Tim. 3,2,5)
Sve je teè kloniti ih se jer su svuda: u novinama, na naslovnim stra
nama ~asopisa, na radiju, na Internetu. Jo{ malo, i potpuno }e zauzeti
televiziju. Da bismo mogli da ocenimo pravac u kojem se na{e dru{tvo
kre}e, pogledajmo malo boqe sadràje koji se danas prikazuju na televizi
ji. Ova slika bi trebalo da vas uznemiri. Qudi koji ne pripadaju zapadnoj
1)Nepalski
princ prestolonaslednik Dipendra, koji je 1. juna 2001. godine izvr{io

masakr nad kraqevskom porodicom Nepala, nije jedini ~lan kraqevske porodice
poznat po ovakvoj reakciji. Kada je engleska princeza Zara Filips, unuka kraqice
Elizabete II, nedavno napravila javnu scenu, pozvana je policija. Oba incidenta su
detaqno opisana u ~asopisu Australias Womens Weekly Magazine, jul 2001. Ako ta
kvo pona{awe poznatih mladih qudi odmah privla~i pa`wu javnosti, ne treba da
nas ~udi to {to ih mnogi opona{aju.
MEDIJI I APOKALIPSA
521
kulturi ove simptome vide kao znakove terminalne kulturne dekadencije,

neke vrste moralnog raka koji }e pro`drati samoga sebe.
Za~iwen meni
Pre nekih desetak godina, australijska publika je postala bukvalno
zavisna od dokumentarne serije pod nazivom Vode Silvanije. Serija je na
javqena kao sapunica o realnom ìvotu i ura|ena po uzoru na ranije
eksperimente u Britaniji (Porodica, 1978) i Americi (Ameri~ka poro
dica, 1973). U dokumentarcu Vode Silvanije, jedna porodica iz predgra|a
Sidneja nekoliko nedeqa provodi pod stalnim okom kamere 24 sata dnevno,
u stilu Velikog brata. Odabrani momenti iz wihove svakodnevice kasnije
su prikazivani na televiziji. Ubrzo su svi uku}ani po~eli da ignori{u
kamere i da se pona{aju kao da kamera nema, a producenti su za prikazi
vawe po pravilu birali najnepristojnije i najgrubqe trenutke.
Rezultat? Gledaoci su bili odu{evqeni. U~esnicima programa, me|u
tim, publicitet je doneo samo te{ko}e, ponièwa i druge neprijatnosti
koji traju do dan danas. Iako je program navodno realisti~no prikazi
vao ìvot realne porodice iz predgra|a, on je imao veoma negativan
uticaj na ~lanove prikazane porodice i zauvek promenio wihov karakter
i stil ìvota.
Program Vode Silvanije je stekao veliku popularnost, {to je i bio
ciq wegovih reìsera. Nakon wega, usledio je niz drugih programa koji
qude prikazuju u wihovom svakodnevnom ìvotu ili radu. U Britaniji
je tako nastala serija Policajci, ultra-realni prikaz ìvota i rada po
licajaca, koja je privukla veliki broj oboàvalaca. Naredni britanski
poku{aj, Aerodrom, bio beskrajno dosadan, jer prikazani qudi i situa
cije, iako su bili realni, nisu podsticali adrenalin u dovoqnoj meri.
Ameri~ki i australijski serijali pod nazivom Traì se isprobali su
jo{ jedan na~in uno{ewa realizma na televiziju tako {to su ìvopisno
rekonstruisali strahovite zlo~ine.
I mada }e ovi rani eksperimenti tek kasnije prerasti u realnu te
leviziju, oni su zna~ajni jer su uticali na produkcijske tehnike, radwu
i dijaloge nekoliko igranih serija, ukqu~uju}i Urgentni centar, Tre}u
smenu i Red i zakon. U ovim serijama su, naime, ubrzo po~eli da domini
raju {iroki kadrovi hodnika ili beskona~ni snimci u krupnom planu,
dok je dijalog postajao sve neformalniji i, posledi~no, sadrào sve vi
{e psovki. Serije kao Red i zakon uspele su da izbegnu psovke, ali su se
tu javili drugi problemi: u seriji pod nazivom Jedinica za specijalne
`rtve, nastaloj kao izdanak Reda i zakona, radwa se toliko detaqno bavi
seksualnim zlo~inima da to prelazi granice pristojnosti. I izbor tema
postaje sve sumorniji. Najzastupqenije teme su zdravstvene krize, smrt,
522
523
MEDIJI I APOKALIPSA
nesre}e, silovawa, zlostavqawe dece i ubistva, koje se prikazuju sa sve

vi{e i vi{e mra~nih detaqa.
Zabavni programi kao {to su Current Affair i Hard Copy ve} dugo uz
bu|uju svoju publiku me{avinom skandala i nemorala. To su trivijalni
i neobjektivni programi, koji, kako se tvrdi, predstavqaju interesovawa
obi~nih gra|ana. Me|utim, wihova prava priroda postaje vam jasna tek ka
da i sami postanete predmet wihove pa`we. A iako su ove emisije predmet
~estih kritika zbog kopawa po tu|im ìvotima i potpla}ivawa izvora
kako bi se dobila ekskluzivna prava na pri~u, wihovi producenti spadaju
me|u najboqe pla}ene na televiziji. Ali, to jo{ nije sve. Jo{ stra{niji
su skandalozni programi kao {to je [ou Xerija Springera, gde qudi bi
vaju namamqeni u zasedu, a zatim podvrgnuti poniàvawu i ocrwivawu,
i to pred milionskom televizijskom publikom.
hranu, da sara|uju kako bi preìveli, i da se takmi~e jedni protiv drugih

kako bi osvojili nagrade i, kona~no, nagradni novac.
I mada je u ranijim emisijama ove vrste novi pobednik bio progla
{avan svakog drugog dana, takmi~ari u Opstanku su na televiziji bili
nedeqama. Publika ih je boqe upoznala, identifikovala se sa wima i
po~ela da se zanima strasno za kona~ni ishod emisije. Gledaocima je
data mogu}nost da su{tinski u~estvuju u programu i prikazivane su im
beskona~ne analize pro{losti takmi~ara, wihovih psiholo{kih profila
i potencijala za pobedu. Pojavio se veliki broj veb sajtova. âsopisi su
posve}ivali ~itave brojeve ovom programu. Televizijski dokumentarci po
put britanska Panorame i australijskog Uvida posvetili su ~itava izdawa
diskusijama o ovom programu i o wegovom uticaju na u~esnike i publiku.
Prvi serijal Opstanka je bio toliko popularan da su wegovi producenti
odlu~ili da iskoriste priliku i lansirali Opstanak II: australijsko
zale|e. Gledanost serijala je prema{ila gledanost Olimpijskih igara. Tre
nutno se priprema veliki broj sli~nih programa, izme|u ostalog i verzije
postavqene na nekoliko drugih kontinenata, ukqu~uju}i Afriku.
[ta je zapravo zna~i ovaj fenomen realne televizije? Mudri hri
{}ani }e svakako uvideti da veliki, ako ne i najve}i, broj ovih emisija
predstavqa ozbiqnu opasnost. Realna televizija propagira iskrivqene
paradigme qudskog morala i duhovnosti. Najboqi u~esnik gotovo nikada ne
pobe|uje, jer se ostali igra~i, zbog ose}awa ugroènosti, zlobe ili sopstve
ne osredwosti, udruùju u zaveru i glasaju za wegovo eliminisawe. I mada
takmi~ari na zadacima preìvqavawa sara|uju, u fazi eliminacije drugih
kandidata jedni drugima zabijaju no` u le|a. Odnosi izme|u takmi~ara su
povr{ni, hladni i prora~unati. Jer, da bi pobedio u igri, takmi~ar mora
da laè, vara, manipuli{e i hu{ka ostale takmi~are jedne protiv drugih.
Ne isplati se biti pametan ili pristojan. Opstanak sadrì i paganske
rituale. U Velikom bratu seks je najprisutnija tema za razgovor, i to u
toj meri da se ni o ~emu drugom skoro i ne pri~a. U Najslabijoj karici i
Vojnom kampu nailazimo na primere javnog poniàvawa takmi~ara. Sledi
pregled elemenata koji sa~iwavaju realnu televiziju.
Igre bez granica

Kada su producenti ranije govorili o realnoj televiziji, pod tim su
podrazumevali dokumentarno-igrane serije kao {to su Policajci. Vreme
nom se, me|utim, zna~ewe ove fraze postepeno promenilo. Ono {to se danas
promovi{e pod nazivom realna televizija predstavqa zapravo neku vrstu
ekstremnih zabavnih takmi~ewa u kojima su ulozi sve vi{i i vi{i.
Od kvizova Holivudski trgovi i Opasnost! iz {ezdesetih godina 20.
veka pa sve do To~ka sre}e i Trgovine veka iz osamdesetih i daqe, takmi
~ewa su uvek predstavqala sastavni deo televizijskih programa. îtavih
~etrdeset godina ona su uglavnom imala sli~nu formu i nudila osredwe
nagrade. Najvi{e {to se moglo osvojiti u devedesetim, ba{ kao i u sedamde
setim godinama pro{log veka, bila su nova kola. I dok se u sedamdesetim
to smatralo odli~nom nagradom... u devedesetim je ve} bilo prevazi|eno.
Upravo tu stupa na scenu nova generacija.
Realni {ou Opstanak obeleìo je po~etak sveobuhvatne televizijske
revolucije. Osmi{qen od strane jednog britanskog producenta, program je
prvobitno isproban u [vedskoj 1997. godine pod dosta neinventivnim na
zivom Ekspedicija Robinzon.1 [ou je odmah postao popularan, pa su prava
prodata {irom sveta. Opstanak, a posebno wegove ameri~ke verzije, bio
je takmi~arski {ou koji je prevazi{ao sve druge programe te vrste. Jer
ne samo {to je ulog bio mnogo ve}i nagrada je iznosila milion dolara
ve} se od takmi~ara zahtevalo da urade mnogo vi{e kako bi svoj novac
zasluìli. Osnovna ideja serije bila je veoma dramati~na: dovesti grupu
qudi koji se me|usobno ne poznaju na neko izolovano mesto (ostrvo ili
australijsko zale|e) i ostaviti ih tu da se bore za opstanak tokom neko
liko nedeqa. Takmi~ari su pod stalnim nadzorom kamere; ostavqeni su
na milost i nemilost elementarnim nepogodama, moraju da se snalaze za
IGRE
Opstanak: atavizam i idoli
Ova emisija kombinuje najboqe elemente sapunice, takmi~ewa, sport
skog doga|aja i misterije. U pitawu je takmi~ewe, a takmi~ari se bore
za ozbiqnu sumu novca. Me|utim, ono {to ova emisija zaista prikazu
je jeste dinamika grupe. Ona je pre svega odraz poslovnog sveta i na~ina
na koji se pojedinci probijaju u izuzetno konkurentnim okolnostima.
524
525
MEDIJI I APOKALIPSA
Neki igra~i se oslawaju na prirodne darove, drugi napreduju kroz saveze,

ima i onih koji napreduju tako {to su simpati~ni ili se ne isti~u.
Gledaoce privla~i ta dinamika grupe i interna politika plemena, jer
su sve ove strategije ranije ve} videli na delu.2
Ukoliko do sad niste ~itali klasi~no delo Vilijema Goldinga, Gospo
dar muva, sad je vreme da to u~inite. Sli~nosti izme|u kwige i koncepta
ovog programa su zapawuju}e. U Opstanku 1, {esnaest takmi~ara je pode
qeno u dve grupe (ili plemena) i ostavqeno na ostrvu Pulau Tiga u
Ju`nom kineskom moru. Svaka tri dana, plemena se takmi~e u nekom iza
zovu, kao {to je trka ~amcima ili takmi~ewe u jedewu larvi. Pleme koje
izgubi mora da izglasa jednog od svojih ~lanova koji }e napustiti ostrvo.
Kada se broj ~lanova plemena dovoqno smawi, ona se udruùju. Izazovi se
nastavqaju. Na kraju ostaje samo jedan takmi~ar koji odlazi kao pobednik,
sa oìqcima od ujeda insekata i opekotinama od sunca ali i sa milion
dolara. Ostali takmi~ari gostuju u programu Riki Lejk, poziraju za Play
boy, ili ~ak dobijaju uloge u televizijskim sapunicama. Ve}ina nastoji
da iz svog iskustva u Opstanku izgradi medijsku karijeru. Me|utim, pre
nego {to dotle uop{te stignu, prvo moraju da preìve emisiju.
Kandidati jedni druge elimini{u na okupqawu zvanom Plemenski sa
vet koje se odràva u kolibi Tiki. Ovde nalazimo kqu~ za dekodirawe u
osnovi paganske teme ovog programa: Tiki je ju`nopacifi~ki izrezbareni
lik koji predstavqa pretke i nosi se kao amajlija u nekim polineànskim
kulturama.3 Koliba Tiki je, zapravo, mesto paganskog oboàvawa. Zabo
ravite na trenutak da se ova serija snima u Ju`nom kineskom moru, a ne u
Tihom okeanu; u muslimanskom delu Malezije, a ne u hri{}anskom Novom
Zelandu ili nekoj drugoj zemqi Polinezije. U kulturi i religiji Ju`nog
Pacifika, lobawe predaka se drè u potkrovnom delu porodi~ne kolibe.
Ostrvqani veruju da im ti ostaci mrtvih daju snagu. Otuda wihov lov na
glave i prikupqawe lobawa. Pacifi~ka ostrvska kultura obiluje spiri
tizmom i crnom magijom koju upra`wavaju sveprisutni nadrilekari, a u
istoriji je tako|e sadràla elemente `rtvovawa qudi i kanibalizma.2)
Lokacija Plemenskog saveta u Opstanku 2 podjednako je egzoti~na:

predeo pod vedrim nebom okruèn stenama. Do ovog mesta se dolazi pre
ko vise}eg mosta od kanapa, te u mnogome podse}a na lokaciju na kojoj je
sniman Indijana Xouns i ukleti hram. Sastanci Saveta podrazumevaju
niz radwi koje su nesumwivo ritualne, pa ~ak i religijske prirode, ukqu
~uju}i ceremonijalnu vatru i bakqe.
Producenti Opstanka ove religijske elemente koriste kao motive,
navodno kako bi takmi~ewu dali privid realizma i egzotike. Me|utim,
oni tako|e prihvataju jednu duhovnu tradiciju koja je potpuno strana bi
blijskom hri{}anstvu. I jedan i drugi serijal Opstanka bili bi mogu}i
bez ikakvog spomiwawa verskih ili duhovnih motiva. Za{to su onda ove
teme najprisutnije upravo prilikom eliminisawa takmi~ara? I za{to
su motivi koji se koriste paganski? Na kraju krajeva, po{to se radi o
plemenu zapadwaka, mogli su da predvide no}na okupqawa uz molitvu!
to bi, me|utim, zasigurno ublaìlo bezobzirnu psiholo{ku taktiku
preìvqavawa koja zatim sledi.
U posledwoj epizodi Opstanka II: australijsko zale|e, tri preostala
takmi~ara kre}u na neku vrstu duhovne odiseje u kojoj okultisti~ki sim
voli kulminiraju. Pred sam kraj takmi~ewa, Tina, Kolbi i Kit dan zapo
~iwu doru~kom koji se sastoji od pri~e{}a malim pala~inkama. Jedu u
ti{ini. Dan provode u {etwi do Plemenskog saveta, idu}i zaobilaznim
putem pored totemskih stubova podignutih u znak se}awa na odlazak svakog
od takmi~ara koji su izba~eni iz emisije. Zaustavqaju se ispred svakog od
stubova, a producenti pu{taju snimke najupe~atqivijih trenutaka svakog
od tih takmi~ara. U pitawu je ritual, neka vrsta bdewa kojim totemski
stubovi predsedavaju poput nadgrobnih spomenika. Gledaoci na neki pod
svesni na~in treba da poveruju da su izba~eni takmi~ari mrtvi.
Onda sa preostalo troje idemo do vodopada. Svaki od kandidata je sa
sobom poneo po jedan predmet napravqen od lokalnih materijala, ukqu~u
ju}i pera i koru drveta. Idol, kako taj predmet zovu, moè da simvoli
zuje wihovu potragu, wihove èqe ili wihovu ta{tu ili svekrvu pravo
zna~ewe i nije bitno. Oni ovde na vodopadu prinose svoje idole3) baca
ju}i ih u uskovitlanu vodu, pri ~emu svako od wih poèli po jednu èqu.
Onda razgovaraju o tome {ta im je program zna~io i {ta su u~e{}em u
wemu nau~ili o ìvotu i sebi samima. Tina kaè da je u posledwe vreme
imala dosta nategnut odnos sa porodicom i zavetuje se da }e to ispraviti.
2)Kako
sam uvidela tokom svog dvogodi{weg boravka na pacifi~kom ostrvu Gvadal

kanal po~etkom devedesetih, ostrvqani koji su se obratili u hri{}anstvo i Isusa
Hrista prihvatili kao svog Gospoda i Spasiteqa morali su da vode intenzivnu i
dugotrajnu duhovnu borbu kako bi se oslobodili duhova predaka i drugih duhova. Obi
~aji predaka su glavna prepreka {irewu Jevan|eqa na ovim ostrvima. Stanovnici
sela, naime, veruju da moraju da odobrovoqe lokalne duhove kako bi obezbedili svoju
dobrobit i za{titili se od bolesti kao {to je malarija i prirodnih katastrofa
kao {to su vulkanske erupcije, cunami vetrovi i cikloni. Oni su svesni da }e se
svaki novokr{teni hri{}anin nu`no okrenuti protiv demona koji vladaju selom,
zbog ~ega obra}enici i nailaze na snaàn otpor seoskih magova. Mnogi su bili
primorani da napuste svoja sela.
3)U
paganskim verskim ritualima, `rtve se nude idolima; idoli se ne `rtvuju nika

kvom vi{em boànstvu. I mada je prikazani ritual dosta upro{}en, sti~e se op{ti
utisak da su paganski rituali ìvopisni i hladni i da zbog u~estvovawa u wima
takmi~ari ne snose nikakve posledice. Takmi~ari u Opstanku na kraju krajeva samo
glume, iako je u pitawu jedna veoma opasna igra.
526
527
MEDIJI I APOKALIPSA
Kolbi se kona~no kaje za to {to je prethodno oskrnavio australijski ko

ral (a mo`da je i saznao da je to izazvalo qutitu reakciju australijske
publike). Kit komentari{e ne{to sli~no o maj~instvu.
U misticizmu koji se u ovoj emisiji promovi{e, Bog se pomiwe i pod
razumeva, ali se ne defini{e. Za{to u~esnici prave idole? Kome oni
prinose ove idole i za{to? Svejedno je, dakle, da li ih prinose Gei, [ivi
ili Alahu. I {to je jo{ bitnije, za{to bi se bilo ko u produkcijskom
timu uop{te interesovao kom se bogu idoli prinose? Bilo koji bog }e
posluìti svrsi.
Treba napomenuti i to da Biblija kaè da su duhovi koji se nalaze iza
idola zapravo demonske prirode:
Razdraì{e ga tu|im bogovima, gadovima razgwevi{e ga. Prinosi{e
`rtve |avolima, ne Bogu, bogovima kojih nijesu znali, novim, koji iz bli
za do|o{e, kojih se nijesu stra{ili oci va{i. (5.Moj. 32,16,17)
Prema tome, da bi u~estvovali u obi~nom televizijskom takmi~ewu,
takmi~ari moraju da povrede Bo`ji zakon. Name}e se slede}e pitawe: da
li je Tina Veson, dok se zahvaqivala Bogu na svojoj pobedi, uop{te bila
svesna da je u procesu pobe|ivawa prekr{ila prvu Bo`ju zapovest?
Odiseja prikazana u Opstanku jeste ~esto prisutan simvol u pagan
skoj duhovnosti. Gotska i okultisti~ka literatura obiluju pri~ama o
unutra{wim putovawima, duhovnim putovawima i putovawima kroz te{ke
okolnosti koja traìteqi moraju preduzeti kako bi pronikli u dubqe
duhovne tajne, kako bi se oslobodili lo{e karme iz prethodnih ìvota
ili prona{li unutra{weg boga. Sli~no tome, u tragawima za vizijom
svojstvenim za {amanizam ameri~kih Indijanaca, traìteqi podnose
iscrpquju}e izazove u nadi da }e dosti}i duhovne vizije, otkrivewa i na
predak. Tada shvatamo da dana{wa televizija zapravo prikazuje gnosti~ki
Put inicijacije i druga misti~ka putovawa, istovremeno propagiraju}i
antihri{}anske ideale.4
Plemenski savet ukqu~uje i savet predaka (jo{ jedan paganski motiv):
naime, prethodno eliminisani takmi~ari, ali sada sveè okupani i pot
puno obu~eni jer vi{e nisu obavezni da nose bikini, zasedaju i odlu~uju
o sudbini preostalih takmi~ara. Suvi{no je i re}i da }e eliminisani
kandidati biti veoma neblagonaklono raspoloèni prema biv{im drugo
vima koji su ih odbacili.4) Savet ispituje preostale takmi~are i odlu~uje
koga da elimini{e na osnovu odgovora (ili ogor~enosti sudija). Voditeq

i sudija, Xef Probst, takmi~arima tako|e postavqa nekoliko pitawa o
doga|ajima iz prethodnih dana, a takmi~ar koji da najvi{e ta~nih odgovo
ra dobija imunitet i ne moè biti izba~en.
Ono {to posebno uznemirava u Opstanku, wegovim klonovima Veli
kom bratu i Vojnom kampu, pa ~ak i u farsama poput Najslabije karike,
jeste upravo ova parodija sudskog postupka i wena funkcija: izbacivawe
drugih kandidata. Jer, gledaoci se na ovaj na~in polako navikavaju na
ne~ove~nost a mo`da i na budu}e zlo~ine protiv ~ove~nosti. Prema re
~ima samog producenta, televizija }e u budu}nosti prikazivati i smrt:
Tu se ne moè povu}i linija. Kad bih mogao da ubijem nekoga na tele
viziji, ako bih mogao da pogubim nekoga na televiziji, to bih i u~inio.
Ri~ard Dominik, izvr{ni producent, [ou Xerija Springera5
Dominik nije uspeo da ostvari svoje èqe u vezi sa pogubqewem Timo
tija Mekveja, ali je i to samo pitawe vremena. Sa emisijom [ou Xerija
Springera povezana su ve} dva smrtna slu~aja. Razra|uju}i ideju da bi
realna televizija jednog dana zaista mogla dovesti do toga da u~esnici
poubijaju jedni druge, pisac/reìser Danijel Minahan snimio je uznemira
vaju}i film: Sedma sezona: takmi~ari. Film govori o grupi takmi~ara
koji su odabrani putem dràvne lutrije i primorani da u~estvuju u pro
gramu. Nagrada je: preìvqavawe.6 U jednom intervjuu, Minahan je izjavio
da je koncept Takmi~ara ponudio odre|enom broju televizijskih produce
nata, ~iji je jedini odgovor bio da èle program sa vi{e seksa, potpuno
zanemaruju}i ~iwenicu da je Minahan zapravo predloìo ubijawe takmi
~ara.7 Nedavno prikazana epizoda serije Red i zakon govori o programu u
stilu Velikog brata u kome dolazi do tu~e izme|u dva kandidata i smrti
jednog od wih. Izvr{ni producent tog izmi{qenog programa optuèn je
za ubistvo, jer se saznalo da je sprovodio ankete pitaju}i gledaoce koga
od kandidata èle da vide mrtvog. Odgledav{i ovu epizodu, osetila sam
da je to samo jo{ jedna varijacija na osnovnu temu: o~ekivawe da bi ovi
programi jednog dana mogli dovesti do pravog ubistva.
Producenti kao i uvek tvrde da prikazuju samo ono {to qudi èle da
gledaju. Me|utim, istina je da se publika tu vrlo malo pita. U udarnim te
levizijskim terminima, publika moè da bira izme|u nekoliko programa
koji su su{tinski isti, pa se ~ak i prikazuju u istom terminu.
4)Producenti
ogor~enost prethodno eliminisanih kandidata koriste kako bi progra

mima dali primesu realizma. U Najslabijoj karici, na primer, od izba~enih takmi
~ara se odmah traì mi{qewe ili komentar o preostalim takmi~arima koji su ih
eliminisali. Popularni ~asopisi, pa ~ak i dokumentarni programi poput emisije
Panorama televizijske stanice BBC, reprodukovali su ove ogor~ene komentare eli
minisanih kandidata.
Veliki brat: nadzor i nemoral

Naredna novina je Veliki brat, najnoviji televizijski hit koji se
prikazuje u Evropi, SAD i Australiji. U Australiji se ovaj program pri
kazivao svako ve~e u udarnom terminu. Gledaoci su pozvani ne samo da daju
podr{ku, ve} i da aktivno u~estvuju. Svake nedeqe, takmi~ari kandiduju
528
529
MEDIJI I APOKALIPSA
druge uku}ane za izbacivawe, ali je publika ta koja donosi kona~nu odlu

ku. Izme|u epizoda, oboàvaoci mogu da se ukqu~e na veb sajt emisije i
prate aktivnosti uku}ana u realnom vremenu.
Mada je ulog u Velikom bratu kao i u Opstanku visok, ove dve emisije
se u drugim aspektima dosta razlikuju. U Velikom bratu uku}ani ìve
u relativnom luksuzu u zajedni~koj ku}i koja ima ~ak i bazen. Me|utim,
oni su potpuno odse~eni od spoqa{weg sveta: nemaju radio, televiziju,
kompjuter ni telefon. Svi u~esnici dele dve spava}e sobe, {to ukazuje
na temu koju producenti èle da propagiraju. Takmi~ari su neprekidno
pod okom kamere (posebno kada se tu{iraju ili obla~e). Infracrvene ka
mere neprestano snimaju no}ne aktivnosti u grupnim spava}im sobama, a
zatim prikazuju sve {to i najmawe nalikuje na seksualnu aktivnost, pona
vqaju}i te potencijalno erotske sadràje u nekoliko narednih epizoda.
Voditeqka australijske verzije, Gretel Kilin, bombardovala je publiku
nepristojnim komentarima o tome kako je tek mali broj u~esnika u ovim
okolnostima uspeo da o~uva barem privid pristojnosti. U dnevnoj sobi,
u~esnici su svakodnevno raspravqali o seksu, kao neizbe`noj temi savre
menog doba, ukqu~uju}i anatomiju, doìvqaje, homoseksualnost8, prosti
tuciju9, sadomazohizam10, itd.
Druge verzije Velikog brata, posebno holandska, sadràle su ekspli
citnu seksualnu aktivnost. Dvoje uku}ana je izba~eno iz portugalske ver
zije programa zato {to su upra`wavali seks pred kamerama; kasnije su se
ven~ali. U Britaniji je jedna kompanija za proizvodwu alkoholnih pi}a
ponudila nagradu bilo kom paru koji ima seksualne odnose u britanskoj
ku}i Velikog brata.11 U me|uvremenu je, u nasilnijem severnoameri~kom
okruèwu, jedan uku}anin izba~en iz ku}e ameri~kog Velikog brata po
{to je kuhiwskim noèm zapretio drugom uku}aninu. Prilikom izve{ta
vawa o ovom incidentu, australijski producenti su napomenuli da se pri
izboru uku}ana ameri~ki i evropski producenti opredequju za qude ~iji
su stavovi sukobqeni, dok australijski producenti akcenat stavqaju na
kompatibilnost,12 {to je zanimqiv komentar o kulturnim razlikama iz
me|u ovih dràva.
[ta je to {to nedostaje u internim razgovorima u~esnika, kao i u ana
lizama angaòvanih psihijatara i zvani~noj veb prezentaciji Velikog
brata? Nedostaje {iri kontekst realnih qudskih odnosa. Ovi naporni
razgovori o seksu li{eni su svakog spomiwawa vrednosti, zna~aja ili svr
he qudskih odnosa. Uku}ani o seksu govore kao o ku}nim popravkama. Neki
od wih su ve} u vezi (ali ih to ~esto ne spre~ava da se upuste u egzibici
onisti~ki seks pred kamerama). Ostali daju uputstva kako masturbirati
a da to kamere ne primete i drè ~asove qubqewa (ukqu~uju}i lezbijski
poqubac izme|u dve najglasnije uku}anke). Crnokosa voditeqka Gretel
Kilin dominira svojom publikom, duboko preziru}i svakog ko ometa tok

diskusije i usmeravaju}i sva de{avawa ka beskona~nom razgovoru o seksu.
Me|utim, govoriti o seksu kao pojavi koja je potpuno odse~ena od konteksta
veze (a brak i da ne spomiwemo) jeste jedno bezumno, a kona~no i otu|uju
}e iskustvo. Ova depersonalizacija, proizvod seksualne revolucije iz
{ezdesetih godina pro{log veka, ostavila je trajni pe~at u vidu potpune
psiholo{ke i emotivne pusto{i.
Kao i u Opstanku, uku}ani u Velikom bratu moraju da sara|uju jed
ni sa drugima kako bi upravqali doma}instvom, da bi zatim, prilikom
nominovawa kandidata za izbacivawe, bili primorani da jedni druge
izdaju. Uku}anin homoseksualac u australijskoj produkciji dobio je nadi
mak Truli Xoni zato {to bi najpre nominovao uku}ane za izbacivawe,
a odmah zatim im se ulagivao kao se ni{ta nije desilo. Nakon {to je i
sam izba~en, izjavio je da je takvo pona{awe potpuno strano wegovoj pra
voj prirodi.
U Britaniji su kandidatima pre po~etka programa dodeqivane unapred
definisane uloge. U~esnica britanskog programa, Melani Hil, prozva
na jo{ i Bogomoqka, prvu zabrinutost je osetila jo{ dok su promoteri
snimali uvodni spot o woj pre ulaska u ku}u Velikog brata u isto~nom
delu Londona:
Pre snimawa dvominutnog spota, dali su mi napisani scenario koji
mi je delovao malo ~udno. îtaju}i ga, nai{la sam na slede}u re~enicu:
'Ja sam Mel i veoma sam seksi.' Nisam htela to da izgovorim, zato {to ja
to ina~e nikada ne bih rekla. U tom trenutku sam po~ela da se ose}am
vrlo nelagodno. Ali onda sam pozvala producente, dugo s wima pri~ala i
pustila da me razuvere. Kako sam samo bila naivna.
Melani se ose}a izneverenom, posebno zbog na~ina na koji je materijal
kasnije montiran: Nismo imali pojma... da }e manipulisati snimqenim
materijalom na taj na~in, kako bi ga uklopili u unapred pripremqene
stereotipe. Ti stereotipi, na àlost, nisu verni, to su samo karika
ture, i to je velika {teta.13 Po{to je nakon izlaska iz ku}e obasuta
porugama, jedina èqa joj je bila da se sakrije od javnosti. To vaì i za
mnoge druge, ukqu~uju}i Nika Bejtmena, kome je u britanskom programu
pripao lik Nesta{nog Nika.
Geri Karter, predstavnik ku}e Endemol, producenta Velikog brata,
odbacuje ove optu`be. U intervjuu za program Panorama televizijske sta
nice BBC on izjavquje:
Qudi koji ulaze u ku}u znaju {ta ih ~eka. Priznajem da u trenutku
ulaska oni mo`da nisu u potpunosti svesni posledica koje }e to isku
stvo imati po wihov ìvot, ali mi i to li~i na la`nu naivnost. Sva
ki osmogodi{wak u Velikoj Britaniji... zna {ta mediji mogu da urade.
530
531
MEDIJI I APOKALIPSA
Dr Dejvid Miler iz Instituta za medijska istraìvawa na Univerzi

tetu Stirling u Velikoj Britaniji vidi odre|enu shemu koja se ponavqa
u programima kao {to su Brodolomci, Opstanak i Veliki brat:
To je shema rastu}e eksplicitnosti i poja~anog voajerizma na tele
viziji. Mislim da je to kod Brodolomaca mo`da mawe zastupqeno, ali
je princip isti. Ovaj program je pokrenut u okviru napora BBC-a da pri
vu~e {to ve}i broj gledalaca i da bude konkurentan u odnosu na nezavi
sne televizijske stanice tako {to }e spustiti standarde u pogledu
kvaliteta emisija koje prikazuje.
Ni australijska verzija BBC-a mo`da ne}e uspeti da izbegne ovo de
gradirawe kvaliteta. U Australiji su posledwa dva serijala Velikog
brata bila apsolutno prva na listi gledanosti. Uz to, gledaoci ni posle
Velikog brata nisu mewali kanal, jer je odmah zatim i{ao program Na{
tajni ìvot, australijska mladala~ka drama o seksu, qubavi, uspehu i
novcu i ona na samom vrhu liste gledanosti.
ili puni znawa. Strategija? Ako drugima ne delujete kao pretwa, preì
ve}ete. Ako koristite svoje talente, bi}ete izba~eni.
Eliminisani takmi~ari moraju da pro|u stazom srama, {to je jo{
jedno izvrtawe uobi~ajenih pravila pona{awa u kvizovima. U tradicio
nalnim kvizovima, takmi~ari koji gube ispra}aju se aplauzom, ute{nim
nagradama i ~estitkama na trudu. Ovde to, me|utim, nije slu~aj. Svi sem
pobednika odlaze praznih ruku, ispra}eni jedino sarkasti~nom izjavom
voditeqke: Vi ste najslabija karika. Dovi|ewa.
Xef Zaker, predsednik kompanije NBC Entertainment, i Skot Sasa,
predsednik kompanije West Coast, istupaju}i u odbranu Najslabije karike
i sli~nih programa, kaù da se oni dopadaju gledaocima mla|im od 35 go
dina ({to implicitno zna~i da wihovi kriti~ari nisu kul) i da je na
kraju svake epizode, kada ameri~ka voditeqka En Robinson emisiju zavr{i
namigivawem, jasno da je u pitawu parodija.14 I australijska voditeqka
Kornelija Fransis izgleda kao Robinsonova, obla~i se kao ona, zvu~i kao
ona i, da, namiguje ba{ kao ona: i to su dve najzlobnije ène koje su se u
posledwih nekoliko godina pojavile na televizijskom ekranu.
Najslabija karika: socijalni darvinizam i lukavost

Najslabija karika je me{avina standardnog kviza i nove generacije
televizijske okrutnosti. U svakoj epizodi se pojavquje nova grupa tak
mi~ara koji sara|uju jedni sa drugima kako bi pove}ali bankovni ra~un
tima. Situacija se, me|utim, mewa na kraju svake runde, kada se ~lanovi
tima bore jedni protiv drugih i izbacuju jednog od takmi~ara: takozvanu
najslabiju kariku. Takmi~ari dobijaju novac za ta~ne odgovore; jedan ne
ta~an odgovor i suma koja nije u banci odmah pada na nulu. Ako takmi~ari
ta~no odgovore na devet uzastopnih pitawa i banka raste, mogu da zarade
10.000 funti ({to se, naravno, gotovo nikada ne doga|a).
Specifi~nost australijskoj verziji kviza dodaje voditeqka Kornelija
Francis. Ona pitawa i sastavqa i postavqa, pretvaraju}i se na taj na~in
u glumicu koja igra ulogu. Ona je zla i sarkasti~na, i ne propu{ta da svoju
`rtvu mu~i u svakom trenutku. I papir ima vi{e pameti od vas, rekla
je jednom timu. êsto jo{ i grdi u~esnike zbog wihove gluposti i neuspe
lih poku{aja. Pitawa su namerno jednostavna; na ve}inu moè odgovoriti
svako ko ima osnovno obrazovawe, ko gleda vesti i zna pone{to o sportu.
Korneliji je posebno zadovoqstvo da svoje goste poniàva. Pobednik Naj
slabije karike odlazi ku}i sa zajedni~kom zaradom celog tima ({to uglav
nom nije mnogo, jer u~esnici naj~e{}e elimini{u igra~e koji su najboqi
i najkonkurentniji.) Prema tome, da bi napredovali u igri, takmi~ari su
~esto primorani da postupaju suprotno sopstvenim interesima. U ovom
kvizu, ba{ kao i u Opstanku i Velikom bratu, neisticawe se isplati i
najboqe je da sve do posledwe runde niko ne primeti koliko ste pametni
UÊSNICI
Koji tip qudi se prijavquje za u~e{}e u tako sloènom programu kao
{to je Opstanak, posebno nakon {to su u ranijim serijalima videli {ta
ih tamo ~eka? Ko se prijavquje na ove programe? I ko je uspe{an?
Kandidata za Opstanak je bilo na hiqade, a jo{ vi{e wih se prijavi
lo za Opstanak II: australijsko zale|e. Kandidati su svoje video snimke
i biografije slali producentima programa. Na velikom broju snimaka,
kandidati su se upu{tali u egzibicionisti~ko pona{awe, npr. tr~ali su
nagi kroz prometne tr`ne centre.15 Tina Veson, pobednik Opstanka II,
snimila je samu sebe kako visi naopa~ke na drvetu imitiraju}i koalu.16
Mi danas ìvimo u dru{tvu u kome su mediji sveprisutni, a glumci
milioneri koji ~esto imaju i ogromnu politi~ku mo}. Znaju}i koliko smo
zaokupqeni ovim la`nim, sjajnim, pohlepnim svetom televizije, sasvim
je realno o~ekivati da }e èqa za slavom biti dovoqan motiv da se qudi
oprobaju u programima kao {to je Veliki brat i drugi. A to i jeste glav
ni motiv: ve}ina wih èle da budu zvezde. Arnold [varceneger je samo
jedan od mnogih ~iji je put do slave po~eo u ovakvom jednom programu. U
nedavnoj diskusiji na australijskoj televiziji,17 australijska glumica
Rej~el Grifits prime}uje da je nekoliko nadarenih kandidata veoma brzo
nau~ilo da igra uloge, svesno ~iwenice da su na televiziji i da bi im do
bro odigrana uloga mogla biti veoma korisna.
532
533
MEDIJI I APOKALIPSA
Ve}ina u~esnika u australijskom Velikom bratu èli da glumi na

filmu ili da se bavi manekenstvom. Kada se prijavquju za program, kan
didati èle da pokaù da imaju potencijal da postanu zvezde, pa zbog
toga i imitiraju razuzdano pona{awe filmskih zvezda koje su videli
ili o kome su ~itali. A po{to se danas od filmskih zvezda o~ekuje da u
svojim ulogama prikazuju nemoral, potencijalne zvezde ho}e da dokaù i
da ne zaziru od nagote ili seksualne aktivnosti na javnom mestu.5)
Po{to se od u~esnika zahteva velika hrabrost, to znatno smawuje po
qe potencijalnih kandidata. Me|utim, upravo taj faktor u~esnike ~ini
posebno podlo`nim manipulisawu. Da bi se probili u svetu televizije
ili filma, u~ini}e sve {to se od wih traì. Ako to zna~i da }e ih sni
mati dok se tu{iraju ili idu u toalet, neka tako bude. Ako to zna~i da
treba da u~estvuju u paganizmu i idolatriji, spremni su i na to mada se
ovde moè postaviti pitawe da li su svesni {ta rade. âk i u dràvama
u kojima molitve i Deset Bo`jih zapovesti nisu zabraweni u {kolama (u
Australiji, na primer), mali broj qudi je svestan opasnosti okultizma.
Sasvim je mogu}e da oni nemaju svesnu nameru da povrede Bo`ji zakon;
upravo suprotno, oni naj~e{}e i nisu svesni da Sveto Pismo konkretno
zabrawuje ove aktivnosti. Imaju}i u vidu ameri~ki individualizam, ne
iznena|uje ~iwenica da su Amerikanci mnogo neposlu{niji od qudi ne
kih drugih nacionalnosti.18
Takva psiholo{ka dinamika pokazuje da su ovi programi veoma preci
zno isplanirani. Odabir u~esnika se ne zasniva samo na wihovom lepom
izgledu, ve} i na wihovim karakternim osobinama i nedostatku inhibi
cija. Plemena u Opstanku su sastavqena od pojedinaca od kojih se, nakon
sveobuhvatne psiholo{ke analize, moè o~ekivati da }e izazvati najvi{e
sukoba u okviru dinamike grupe. U nekim situacijama je to zaista upalilo:
svi se se}aju jedne notorne epizode u Opstanku II u kojoj je do{lo do prave
sva|e i vre|awa. Mnogo pre nego {to su televizijski producenti po~eli
da eksperimenti{u sa psiholo{kim profilisawem, dru{tveni nau~nici
su u poslovnom svetu ovo profilisawe ve} stavili u primenu. U Austra
liji je psiholo{ko profilisawe sastavni deo strategije zapo{qavawa i
upravqawa. Vi{i menaxer u kompaniji Australian Broadcasting Corporation
otpu{ten je nakon 20 godina rada zato {to je wegov psiholo{ki profil
pokazao da je nepogodan za posao koji je uspe{no radio vi{e od dve dece
nije. Sudski postupak u vezi sa ovim slu~ajem jo{ uvek traje.
Psiholo{ki novogovor i profilisawe insistiraju na poslu{nosti.

Menaxeri smatraju da je pola posla ve} odra|eno ako su u~esnici u stawu
da po{tuju ideologiju grupe. Ako u~esnici Opstanka po{tuju etos ove
emisije i wena pravila, producenti imaju ve}u {ansu da publici prenesu
nameravanu poruku.
Istorija pokazuje da su eksperimenti o poslu{nosti do sada davali
zaista zastra{uju}e rezultate. Ovde su svakako naj~uveniji klasi~ni eks
perimenti o autoritetu, poslu{nosti i qudskoj sposobnosti za ne~ove~
nost koje je 1974. godine sproveo Stenli Milgram. Milgramovi subjekti
su sme{teni u sobu sa kontrolnom tablom. Re~eno im je da se u susednoj
sobi nalazi osoba koja treba da odgovara na pitawe eksperimentatora, i
da, ukoliko ta osoba odgovori neta~no, treba da joj daju elektro-{ok. Iako
zapravo nisu davali elektro-{okove (po{to su ulogu `rtava igrali tajno
angaòvani glumci), subjektima je re~eno da svojim postupcima nekome
nanose bol. rtve su imale zadatak da na realisti~an na~in reaguju
pro~itav{i ono {to pi{e na tabli. Na primer, kada subjekt pusti {ok
od 120 volti, glumcu-`rtvi se daje znak da uzvikne: Ej, pa to boli! Na
180 volti, `rtva pokazuje nepodno{qiv bol; na 220, udara u zidove; a po
sle 330 volti usledila bi samo zloslutna ti{ina.
Milgramova studija je pokazala da }e 65 procenata subjekata zadati
strujne udare ja~ine do 450 volti ukoliko im to neko naredi. Pristajali
su na to, iako im je re~eno da svojim postupkom mogu izazvati smrt drugog
subjekta.19 Zna~i, qudi su spremni da ubijaju druge qude, ~ak i kad to ne
rade po nalogu Staqina, ~ak i kad nisu u ratu, kad zauzvrat ne dobijaju
ogromne sume novca, kad nema pretwe da }e zbog toga ostati bez posla.
Dovoqno je da nam neko koga smatramo autoritetom, ili ko je samoga sebe
proglasio autoritetom, to naredi (npr. psiholog u ovom eksperimentu) i
mi }emo poslu{ati, makar to poslu{awe bilo i smrtonosno.
Drugi uznemiravaju}i trend prisutan u televizijskim emisijama koje
se prikazuju u udarnim terminima jeste degradirawe drugih qudi. Veze
se vi{e ne zasnivaju na qubavi i davawu, ve} na strategijama za pobedu u
ìvotnoj igri i izvla~ewu {to ve}e koristi za sebe. Rezultat je dru{tvena
panorama koja ìvo ilustruje biblijsko upozorewe da }e, s pribliàvawem
kraja vremena, 'ohladneti qubav mnogih.' Gledaoci se svaki dan nasla|uju
snimcima qudi koji su podvrgnuti naj{okantnijem mogu}em poniàvawu
i to ne samo u programima kao {to su Mori Povi~ ili Xeri Springer,
ve} i u vestima i zabavnim emisijama.
5)Australijski
glumac Hju Xekson, jedna od zvezda serije Sabqarka, izjavio je u emisi

ji 60 minuta u julu 2001. godine da je pomalo zate~en time koliko ~esto se od wega
u ameri~kim filmovima o~ekuju da skine ko{uqu. Pri tom je sasvim neprikladno
Xekmena nazvati seksualnim objektom, jer je on sre}no oèwen i ima malo dete. Ali
i to je deo uloge, priznaje Xekmen.
534
535
MEDIJI I APOKALIPSA
OSTALI TELEVIZIJSKI PROGRAMI
vanzemaqci, misterije, spiritizam, seks sa demonima, posebno jezivo na

siqe, sve to ublaèno dozom detiwastog humora.
Ozbiqne serije za odrasle kao {to su Pravda za sve, Wujor{ki
plavci, Urgentni centar i Red i zakon. Tvorci ovih programa izgleda
misle da atribut surovo realne kojim kriti~ari opisuju neke od epizoda
predstavqa kompliment koji implicira ozbiqnu kreativnost i realizam.
Istina je, me|utim, da je sadràj, a ~esto i jezik, ovih serija ~esto uli~ni.
One selektivno prikazuju nasiqe, a posebno seksualno nasiqe i to sve
~e{}e nad decom i ubistva. Specijalni efekti su toliko realisti~ni
da izazivaju mu~ninu, posebno kada se u krupnom planu prikazuju mrtva
ili umiru}a tela, ili, jo{ gore, primeri nasiqa voajerizma, prebijawa,
silovawa, zlostavqawa dece ili izraza lica po~inilaca, dok wihovi zlo
~ini ostaju skriveni od oka kamere. Britanske serije Burnside i Poroci
sasvim uobi~ajeno govore o najgorim oblicima izopa~enosti (pedofilija
ili drugi seksualni zlo~ini povezani sa ubistvom). U nedavnoj epizodi
Poroka, jedan od policajaca koji dobija zadatak da istraì krug pedofi
la postaje fasciniran sadomazohisti~kim seksualnim ~inovima i sam ih
isprobava. I dok su pravila cenzure nekada spre~avala da se takve slike
prikazuju u javnosti, moderni sistem upozorewa odgovornost prebacuje na
gledaoca. Ko }e spre~iti mlade qude da ne gledaju uznemiravaju}e prizore
ako su im roditeqi odsutni ili ne prime}uju {ta oni rade? Programska
upozorewa sve vi{e nalikuju na reklame programa nemoralnog sadràja.
Mnogi programi koji se prikazuju u ve~erwim satima nose oznaku samo
za odrasle, a zatim pi{e da sadrè: eksplicitne seksualne scene, eks
plicitne prizore nasiqa, eksplicitne psovke...
Lagane zabavne serije kao {to su Eli Mekbil, Felisiti, Seks
i grad i Zapadno krilo ostaju verne ovom trendu. Biti sam je in. Dobar
posao i mo} su in. Seks svako sa svakim je in. Anoreksija je in. Nasi
qe i okultizam su in. Veze su strate{ke, zasnovane na mo}i, poloàju i
pohlepi. Brak i porodica nisu in. Veze zasnovane na qubavi, sluèwu i
po`rtvovawu nisu in. O deci se retko i govori.
Takozvane porodi~ne serije, npr. Simpsonovi, Saut Park i Mal
kolm, navodno su namewene za odrasle, ali ih naj~e{}e gledaju deca. One
govore o doìvqajima buntovne, drske dece ili crtanih likova, a rodite
qi su uglavnom predstavqeni kao glupi ili neodgovorni.
Emisije o stilu ìvota naj~e{}e govore o zdravqu i duhovnosti,
ali isto tako promovi{u i plasti~nu hirurgiju (posebno pove}awe grudi
i drugih delova tela) i sadrè priloge o tome kako da imate {to boqi
seks. Ku}e i vrtovi, Marta Stjuart i sli~ni programi daju nam uput
stva za ìvot, ukqu~uju}i savete o svim ìvotnim aspektima po~ev{i od
renovirawa kupatila preko rada u ba{ti i najnovijih hit dijeta do op{te
Mada su realni takmi~arski programi najnoviji izdanak u svetu te

levizije, ni ostale emisije nisu ni{ta boqe jer zastra{uju}e nalikuju na
viziju nemorala koju sveti apostol Pavle izlaè u Poslanici Rimqanima:
Jer se otkriva gwev Bo`ji s neba na svaku bezbo`nost i nepravdu
qudi koji drè istinu u nepravdi. Jer {to se moè doznati za Boga po
znato je wima: jer im je Bog javio; jer {to se na wemu ne moè vidjeti,
od postawa svijeta moglo se poznati i vidjeti na stvorewima, i wegova
vje~na sila i boànstvo, da nemaju izgovora.
Jer kad pozna{e Boga, ne proslavi{e ga kao Boga niti mu zahvali{e,
nego zaludje{e u svojijem mislima, i potamwe nerazumno srce wihovo. Kad
se gra|ahu mudri, poludje{e, i pretvori{e slavu vje~nog Boga u obli~je
smrtnoga ~ovjeka i ptica i ~etvoro`nijeh ìvotiwa i gadova.
Za to ih predade Bog u èqama wihovijeh srca u ne~istotu, da se
pogane tjelesa wihova me|u wima samima; koji pretvori{e istinu Bo
ìju u la`, i ve}ma po{tova{e i posluì{e tvar nego Tvorca, koji je
blagosloven va vijek. Amin.
Za to ih predade Bog u sramne slasti; jer ène wihove pretvori{e
putno upotrebqavawe u neputno. Tako i qudi ostaviv{i putno upo
trebqavawe ènskoga roda, raspali{e se èqom svojom jedan na drugoga,
i qudi s qudima ~iwahu sram, i platu koja treba{e za prijevaru wihovu
primahu na sebi.
I kao {to ne marahu da poznadu Boga, za to ih Bog predade u pokvaren
um da ~ine {to ne vaqa, da budu napuweni svake nepravde, kurvarstva,
zlo}e, lakomstva, pakosti; puni zavidi, ubistva, sva|e, lukavstva, zlo
}udnosti; {apta~i, opada~i, bogomrsci, silexije, hvali{e, ponositi,
izmi{qa~i zala, nepokorni roditeqima, nerazumni, nevjere, nequbavni,
neprimirqivi, nemilostivi. A neki i pravdu Boìju poznav{i da koji
to ~ine zasluùju smrt, ne samo to ~ine, nego pristaju na to i onima
koji ~ine. (Rim. 1,1832)
Realni programi se, naime, ne prikazuju u vakuumu. Oni predstavqa
ju samo nastavak i odraz onoga {to svakodnevno gledamo na televiziji, a
posebno u igranim serijama. Svi ovi programi proturaju jednu doslednu
poruku o zna~ewu ìvota i qudskih odnosa. Da}emo prikaz samo nekih od
sadràja koji se prikazuju u udarnim terminima:
Tinejxerske igrane serije kao {to su Sun~ani zaliv (Australija) i
Dosonov svet (Amerika i druge zemqe) bave se adolescentskim strahovi
ma i seksualnim eksperimentima ad nauseam.
Okultisti~ke tinejxerske serije koje se prikazuju u ve~erwim ter
minima kao {to su Bafi, An|eo, âri i Dosije X, u kojima se pojavquju
536
537
MEDIJI I APOKALIPSA
prihva}enih trendova Novog doba kao {to su tai ~i i feng {ui. Tek veoma
mali broj segmenata posve}en je tradicionalnoj porodi~noj strukturi i
vrednostima, a o hri{}anstvu i da ne govorimo, osim ukoliko nije re~ o
sinkretisti~koj univerzalisti~koj verziji hri{}anstva koja nekriti~ki
prihvata reinkarnaciju i druga bogoodstupni~ka verovawa.
Ako zanemarimo povr{ne ohrabruju}e poruke ovih emisija o ìvotnom
stilu, ono ~emu sve one zajedno u~e jeste ~ist materijalizam, koji li~nu
sre}u povezuje sa lepim telom, najzgodnijim mogu}im partnerom i najsku
pqom mogu}om ku}om i odelom. Ovim se kod qudi izaziva nezadovoqstvo
i èqa da uzmu potro{a~ki kredit kako bi sebi kupili boqi ìvot. Tu
su onda programi o finansijskom menaxmentu koji nas u~e kako da uzme
mo kredit, propagiraju}i ìvotne stilove koji se finansiraju kroz
zaduìvawe. Wihovi investicioni saveti ~esto poru~uju gledaocima da
investiraju u berzu i stave drugu hipoteku na ku}u kako bi to u~inili.
Finansijski menaxment vi{e ne zna~i da ìvite u skladu sa mogu}nosti
ma, ve} da se zaduìte do gu{e.
Pre nekih trideset godina, gledaoci australijske sapunice Broj 96
bili su uàsnuti otvorenim pomiwawem seksa u toj seriji. Ipak, nasta
vili su da gledaju. U sedamdesetim, cenzura je bila ne{to stroà. Danas,
ako serije ne sadrè otvoreno nasiqe, seks ili okultizam (ili sva tri
elementa zajedno), wihova gledanost naj~e{}e ostaje mala.
Zapawuju}a je pomisao da bi pre samo jedne generacije ve}i deo onoga
{to danas gledamo na televiziji bilo zabraweno kao pornografija. Jo{
je {okantniji broj dece glumaca koji u~estvuju u tim produkcijama. Pita
mo se kakav }e efekat to imati na wihove umove i ìvote kada odrastu.
Znamo jo{ i da su ranije generacije dece zvezda, kao {to je Xudi Garland,
odrastale na lekovima i nikada nisu uspevale da se oporave, ili su im
detiwstva bila potpuno uni{tena obavezama koje popularnost i slava
nose sa sobom. Treba imati u vidu i to da su uloge koje su Garlandova ili
Mekoli Kalkin, zvezda filma Sam u ku}i, igrali bile mnogo mawe suro
vo realne nego danas.
Ono {to naj~e{}e u potpunosti izostaje iz svih ovih programa, bi
li oni ozbiqnijeg ili zabavnog sadràja, jesu posledice zanemarivawa
zakona kojima je Gospod uredio me|uqudske odnose i interakcije: upravo
onih zakona koji tim odnosima daju ~ove~nost, dostojanstvo, razum i svrhu.
Kada se u popularnim serijama i filmovima po~elo govoriti o SIDI,
naglasak je vrlo retko bio stavqan na ìvotni stil koji povezan sa pre
no{ewem SIDE (a ko zna koliko bi ìvota bilo spa{eno da je preneta
poruka o neophodnosti promene pona{awa). Umesto toga, usvojen je senti
mentalni pristup koji je nagla{avao nedostatak razumevawa i saàqewa
qudi uop{te prema qudima obolelim od side. I trudno}a se ~esto tretira
nemarno: kad èna zatrudni, to se lako da popraviti; osim ako se, kao u
slu~aju Elinor Frut, lika Kamrina Manhajma iz serije Pravda za sve, sa
mohrano maj~instvo ne glorifikuje kao vid oslobo|ewa putem kr{ewa
tradicionalnih vrednosti.
Duhovnost je svakako u modi, ali ne sme imati nikakve veze sa bi
blijskim Bogom. Na sve strane se govori o isto~wa~koj duhovnosti koju
promovi{u gurui Novog doba poput Merien Vilijamson i Dipaka ôpre,
a biblijski Bog, hri{}anski pogled na svet i biblijska moralnost posta
ju tabu tema. I mada mek{i programi ne sadrè toliko realisti~nih
prizora nasiqa koliko i sumorne serije o smrti i uni{tewu, oni pri~aju
jednu istu tu`nu i teskobnu pri~u. ivotni stil uspe{nih i ambici
oznih ovoga sveta koji je u wima prikazan podse}a na upozorewe svetog
apostola Pavla:
A poznata su djela tjelesna, koja su prequbo~instvo, kurvarstvo,
ne~istota, besramnost, idolopoklonstvo, ~arawa, neprijateqstva,
sva|e, pakosti, srdwe, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, zavisti, ubistva,
pijanstva, `derawa, i ostala ovakova, za koja vam naprijed kazujem, kao
{to i kazah naprijed, da oni koji takova ~ine ne}e naslijediti carstva
Boìjega (Gal. 5,19,20)
Za{to televizija ovim tempom juri u pogibeq? [ta motivi{e ure|i
va~e televizijskih programa da se opredequju za ovaj talog? I za{to mi
i daqe sve to gledamo?
Komercijalizam i dru{tvena kontrola

Televizija je na~in ... da qude naterate da gledaju reklame... I tele
vizijske kompanije i producenti su izuzetno motivisani da udovoqe
svim prohtevima publike. Geri Karter, potparol kompanije Endemol
Entertainment, producenata Velikog brata.20
Eto kako svoj rad doìvqavaju producenti kontroverznog novog talasa
zabave poznatog pod nazivom realna televizija. Ali, da li oni zaista
udovoqavaju prohtevima publike? Koliko bi gledalaca aktivno zatraì
lo vi{e seksa, vi{e nasiqa, vi{e skandala na televiziji? Ili publika
mo`da uglavnom pasivno gleda programe koji joj se nude, pri ~emu joj sami
ti programi postepeno mewaju ukus? Da li producenti odraàvaju ili
name}u ukus publike?
Moj trinaestogodi{wi sin je nedavno prokomentarisao da se na te
leviziji govori samo o seksu i novcu. To je dosadno, rekao je. Slaèm se.
Sa izuzetkom vesti, ono nekoliko programa koji se prikazuju u udarnom
terminu neverovatno su jednoobrazni i jednoli~ni: seks, nasiqe, skandal,
okultizam i besmisao. Evo razloga za to. Kako kaè Geri Karter, televi
zijski programi su sredstva za reklamirawe potencijalnim potro{a~ima.
538
539
MEDIJI I APOKALIPSA
Televizijske kompanije ne zara|uju od gledalaca, ve} od reklama. U pita

wu je jedna suptilna, ali veoma bitna razlika. Ako mislite da prihodi
od reklamirawa u velikoj meri zavise od gledanosti, samo ste delimi~no
u pravu. Jer kqu~ni ~inilac u jedna~ini televizija-jednako-profit jeste
ne{to sasvim tre}e: demografija.
Demografija, ili prou~avawe trendova u populaciji, osnovni je stub
reklamne industrije. Svi komercijalni mediji, ukqu~uju}i novine, ~asopi
se i televizijske ku}e, èle da saznaju {to vi{e o qudima koji ih ~itaju
odnosno gledaju. Ono {to ih najvi{e zanima, me|utim, jesu podaci o ku
povnim navikama wihove publike podaci koje }e kasnije iskoristiti
prilikom prodavawa reklamnog prostora.
Reklamne kompanije kupuju publiku, ne program. Wihova omiqena
publika su mladi poslovni qudi iz gradskih sredina, samci, od 14 do 49
godina starosti.21 Iako ova grupa ~ini samo 30 procenata televizijskih
gledalaca, ona je naj~e{}a ciqna grupa televizijskih programa. Uze}emo
jedan primer iz SAD: serija Doktorka Kvin zauzimala je 75. mesto na li
sti najpopularnijih programa, sa 12 miliona gledalaca godi{we. Uprkos
tome, serija je otkazana. Dosonov svet, koji je uspeo da zauzme tek 132.
mesto na istoj listi, promovisan je kao veliki hit.22 Za{to? Zato {to
je Dosonov svet privukao gledaoce iz èqene demografske grupe, a Dok
torka Kvin nije.
Za{to reklamne kompanije smatraju grupu od 14 do 49 godina starosti
toliko bitnom? Zato {to je qudima tog uzrasta najlak{e manipulisati.
Gledaoci mla|i od 14 godina naj~e{}e nemaju ni novac ni nezavisnost koji
su im potrebni da donesu sopstvene potro{a~ke odluke. Gledaoci preko
50 godina starosti su se uglavnom ve} opredelili za odre|eni ìvotni
stil i wihove potro{a~ke navike naj~e{}e nisu podlo`ne promeni. Po
rodi~ni qudi i stanovnici negradskih sredina su teì kao potro{a~i od
mladih samaca i poslovnih qudi iz gradskih sredina, jer su mawe podlo
`ni uticajima reklamirawa i obi~no nemaju toliko novca kao ovi drugi.
Ali opet podse}am, ova finansijska dimenzija misteriozno podse}awe
na mo} Mamona samo je jedan od aspekata celokupne slike.
televizore u sobi; jedna tre}ina ima kompjuter. Ova generacija je bliè

povezana sa svetom zabave nego bilo koja druga pre we. I mada su ve} pre
zasi}eni tradicionalnim reklamnim metodama i kampawama i na wih
prakti~no i ne reaguju, ipak postoji jedna vrednost koja u wima izaziva
reakciju: biti kul.24 eqa da ih vr{waci prihvate i da im se dive ~ini
ih lakim predmetom manipulisawa, na orvelovski na~in.
Pet je velikih kompanija zaslu`no za prodavawe gotovo celokupne kul
ture mladih. To su Newscorp, Disney, Viacom, Universal Vivendi i AOL/Ti
me Warner Ruperta Murdoka. U nastojawu da ostanu u korak sa modernim
trendovima, marketin{ke kompanije su sprovele intenzivno istraìvawe
trì{ta i definisale modele toga {ta u ovom trenutku zna~i biti kul,
namewene potro{a~ima koji su i najbitniji: mladima.
Kriti~ari ga zovu Klinac. On nije stvaran. On je lik grub, glasan,
bezobrazan i drzak... On je Tom Grin iz [oua Toma Grina... neustra{ivi
junak koji u~estvuje u krajwe nedostojanstvenim poduhvatima kao {to
je rowewe u izmetu... On je jedan od onih popularnih tipova koji {eta
devojku u belom bikiniju iz MTV-ovih specijalnih letwih emisija... Uzmi
te, na primer, Hauarda Sterna, verovatno prvog i neprevazi|enog kraqa
svih Klinaca... Mo`da svrha svih tih istraìvawa trì{ta i nije da
se [tinejxeri] razumeju kao li~nosti, ve} kao potro{a~i.
... Za mu{karcima idu i devojke. Medijska ma{ina je izbquvala drugu
karikaturu. Ovaj stereotip mo`da moèmo nazvati Klinkom. Klin
ka nije ni{ta realnija od Klinca. Ako je on zastao u adolescentskom
dobu, onda je ona prerano odrasla. Ako wega ne interesuje {ta qudi misle
o wemu, ona je potpuno zaokupqena izgledom. Ako je wegov {tos grubost,
wen je seks. Klinka nije ni{ta drugo do me{avina starih dobrih seksual
nih kli{ea, ali je sad upakovana kao neka vrsta ènske mo}i. ...Arhetip
Klinke je zasigurno Britni Spirs. Daglas Ru{kof25
Ciq televizije je da kupi publiku, a ona to ~ini tako {to manipuli{e
wenim potrebama i obe}ava joj zadovoqewe potro{a~kom robom. U inte
resu je industrije da zadrì gledaoce ~iji je glavni motiv potro{wa, pa
ona zato i promovi{e sama~ki, sebi~ni, moderni, kul ìvot. Slede}i
put kada budete kupovali televizor, setite se da traìte skupu ma{inu
~ija je jedina svrha da vas podstakne da kupite jo{ proizvoda. Nova gene
racija digitalnih televizora }e u ovome oti}i jo{ daqe. U nedavnoj epi
zodi serije Vil i Grejs gledaoci su pozvani da kupe majicu sli~nu majici
koju je nosio jedan od likova tako {to }e okrenuti broj koji po~iwe sa
800. U eri digitalnih televizora, gledaoci }e robu mo}i da naru~uju di
rektno preko televizora, ne}e morati ~ak ni da ustanu da uzmu telefon.26
Veliki brat je bio interaktivan u smislu da je publika svake nedeqe od
lu~ivala ko ostaje u ku}i, a ko ide. Gledaoci Velikog brata su glasali
Klinci i Klinke
Mi smo jedna nova generacija, odrasla bez nedeqne veronauke i stro
ge verske dogme, tako da su nam jedini ìvotni uzor poznate li~nosti,
svet filma, pa ~ak i realna televizija. Xanel Kerigen23
U SAD trenutno ima oko 32 miliona tinejxera, {to ovu generaciju
~ini jo{ brojnijom od generacije wihovih roditeqa. Pro{le godine, oko
150 milijardi dolara ukupne potro{we gra|ana oti{lo je na tinejxere.
Tinejxeri vide do 3.000 reklama dnevno. Tri-~etvrtine ima sopstvene
540
541
MEDIJI I APOKALIPSA
telefonom ili preko interneta. Sa revolucionarnom pojavom digitalne te

levizije, glasawe preko telefona i interneta posta}e stvar pro{losti.
Imaju}i u vidu visoke tro{kove produkcije i lo{u gledanost repriza,

mreè nemaju drugog izbora osim da spuste standarde i program ispune
realnom televizijom, tvrdi Zuker.29
Mark Krispin-Miler, stru~wak za komunikacije na Univerzitetu
Wujork prime}uje:
Kada imate nekoliko gigantskih transnacionalnih korporacija
koje su optere}ene dugovawima i koje se mahnito takmi~e za {to vi{e
mesta na policama i u umovima qudi, one }e uraditi sve {to je po wiho
vom mi{qewu najdelotvornije i {to }e uticati na najve}i mogu}i broj
qudi, ~ak i ako to zna~i da treba da snize svoje standarde.30
Dosonov svet, Bafi i sli~ni programi zasnivaju se na jednom pogledu
na svet koji istovremeno podrazumeva snaàn, ogroman entuzijazam, ali
i implicitnu pretwu da }ete, ako se ne slaète to jest, ako govorite
ili mislite ne{to {to nije u skladu s normom biti autsajder. Qudi
zaista podleù takvoj manipulaciji i bombardovawu ~ula, smatraju}i da
poruka koja se prenosi predstavqa gledi{te ve}ine qudi, mada to (jo{
uvek) nije ta~no. Obratite pa`wu na slede}i ~lanak o seriji Seks i grad
u lokalnom TV vodi~u:
Nedavno sam u seriji Seks i grad zapazila ne{to potencijalno nalik
na situaciju iz Eli Mekbil. Samanta (Kim Katral) je poku{avala da
zaustavi taksi, kada joj ga je pred nosem ugrabio zgodan tip u savr{enom
odelu. Da se to desilo Foksovoj Eli, usledilo bi lupawe nogom, ropta
we, a mo`da i malo neodlu~nog nasiqa.
A evo {ta je Samanta uradila: pojurila je za tim tipom, u{la u tak
si i rekla voza~u da je odveze na weno odredi{te. U slede}oj sceni, ona
i neznanac iz taksija su zajedno u krevetu. Drugim re~ima dobila je tak
si, dobila je tipa, prenela je poruku. Od kad je, zapitala sam se, ìvot
lo{ih TV devojaka postao tako zabavan?31
Prodavci trulog moralnog poretka

U osnovi ovih kretawa nalaze se i drugi, mra~niji ciqevi. Generaci
ja zavisnika od televizije koja glorifikuje do sad ne~uveno pona{awe
posebno je pogodan predmet politi~kog i dru{tvenog manipulisawa. Da
bi se promenio ìvotni stil, mi{qewa ili opredeqewa jedne generaci
je ili ~itavog dru{tva, dovoqno je samo dopreti do ovih 30 procenata.
Jedan od najefikasnijih na~ina da se to u~ini jeste da se ovoj generaciji
ponudi samo jedno politi~ki i kulturolo{ki ispravno stanovi{te, bez
alternativa. Kao {to vidimo, sadràj programa realne televizije veoma
je sli~an sadràju serija, zabavnih i drugih programa, a sve to je samo deo
op{te kulturne i socijalne manipulacije dru{tvom. U tome i jeste stvar:
nudi se sve mawe i mawe alternativa za programe sa sve gorim i gorim
sadràjem. Novoj generaciji se nudi jako malo kvalitetnog sadràja, dok
je nemoral, skandal i glamur bombarduju sa svih strana. I to ne vaì sa
mo za zabavne medije, ve} i za obrazovawe. Rezultat toga je da mladi qudi
ubrzo gube sposobnost da misle sopstvenom glavom. Idealni Klinac i
Klinka su, prema tome, povr{ni i glupi.
Na gledaoce se stavqa maksimalni pritisak da prihvate stanovi{ta
koja televizija name}e. Ovaj pritisak je evidentan ne samo u sadràju te
levizijskih programa, ve} i u na~inu na koji se predstavqaju qudi koji
misle druga~ije. Ovo naro~ito vaì za hri{}ane, koji se naj~e{}e prika
zuju kao zadrte neznalice, licemeri koji vode dvostruki ìvot i koji su
èdni kontrole, perverzwaci, pa ~ak i kriminalci.27 âk i nehri{}an
ski likovi koji se pridràvaju gledi{ta koja su samo pre 20 godina bila
uobi~ajena danas se uz porugu teraju sa ekrana.
Ko odlu~uje o sadràju televizijskog programa? Ko bira ideje? Ko
diktira kako qudi treba da misle o ìvotu? Ko odlu~uje da ova gledi{ta
ilustruje u serijama i drugim zabavnim programima ne samo kao popular
na, ve} i kao gledi{ta ve}ine? Odakle poti~e ova doslednost stila i
sadràja? Sigurno ne od iste one publike koja je, kada joj je dato da bira
izme|u serija Doktorka Kvin i Dosonov svet, velikom ve}inom izabra
la Doktorku Kvin.
Programi o ìvotnom stilu, kvizovi i realna televizija zauzimaju
sve vi{e i vi{e televizijskih termina, dok se u~e{}e igranih serija
smawuje. Zuker, predsednik kompanije NBC Entertainment, ovu pojavu ob
ja{wava tro{kovima produkcije, a posebno platama glumaca. Tvrdi se da
glavni glumci serije Prijateqi zara|uju 2 miliona dolara po epizodi,28 a
zvezda Urgentnog centra, Entoni Edvards, oko 400.000 dolara po epizodi.
Promena etosa
Kako kaè Li Pen u jednom ranijem ~lanku za SPC Journal,6) a kako
Tal Bruk navodi u svojoj kwizi Jedan svet, prisustvujemo ostvarewu jednog
istinski zastra{uju}eg plana, u toku ~ega se populacija postepeno rasla
bquje i privikava kako bi s odu{evqewem prihvatila dolaze}i etos.
Novi televizijski programi samo su najnoviji napad u propagandnom ratu
koji se vodi ve} decenijama. Opasnost preti milionima mladih du{a koje
6)Lee
Penn, Dark Apocalypse, Blood Lust of the Compassionate, SCP Journal, tom
24:224:3, 2000. U ovom ~lanku se daje detaqan prikaz planova teosofa (u ovoj kwizi
tekst je preveden~; nap. V. D.) i lidera Novog doba, ukqu~uju}i dramati~no smawewe
populacije i sudbinu onih koji se ne uklope u wihove globalne ciqeve.
542
se smu}uju i kvare, dok, potpuno nesvesne eksperimenta koji se nad wima

vr{i, hitaju u mra~nu budu}nost.
Budu}i da komercijalna i ekonomska realnost stimuli{u producente
da propagiraju jednu monolitnu, moralno nesavr{enu sliku onoga {to je
kul, s pravom se moè o~ekivati da }e se progresivno degradirawe ~ove~
nosti u medijima i zabavi nastaviti. Ve} je mnogo gledalaca koji iskqu~uju
televizor zato {to vi{e nema {ta da se gleda barem ne u staromodnom,
pristojnom, zabavnom smislu. Na àlost, ipak je mnogo vi{e onih koji te
levizor ropski ukqu~uju, u i{~ekivawu narednog preokreta.
Ova involucija zavisnost publike podsti~e tako {to zadovoqava sve
wene potrebe za opscenim. To brzo dovodi do gubitka svakog zadovoqstva,
ose}ajnosti, pa ~ak i same sposobnosti mi{qewa. Nazvav{i ovu pojavu
fenomenom hleba i igara, Oldos Haksli ju je briqantno ilustrovao u
svom proro~kom romanu, Vrli novi svet, prikazuju}i metode koje lideri
koriste kako bi mase odràli u poslu{nosti. Metod koji se trenutno
primewuje moè se rezimirati na slede}i na~in: u~inite sve da gledaoci
nastave da gledaju (a da reklamne kompanije nastave da pla}aju). Dajte naro
du jo{ vi{e jo{ ~e{}e i grubqe izraze ne~ove~nosti jednih qudi prema
drugim qudima. U~inite ih neosetqivim. Slomite ih. Ovladajte svetom.
I Sam Hristos nas je upozorio da ovi dani dolaze. Ali za hri{}ane
to upozorewe ujedno predstavqa i ohrabrewe:
... a prije svega ovoga metnu}e na vas ruke svoje i goni}e vas i predava
ti u zbornice i u tamnice; vodi}e vas pred careve i kraqeve imena mojega
radi. A to }e vam se dogoditi za svjedo~anstvo. Metnite dakle u srca
svoja, da se prije ne pripravqate kako }ete odgovarati: jer }u vam ja dati
usta i premudrost kojoj se ne}e mo}i protiviti svi va{i protivnici.
A predava}e vas i roditeqi i bra}a i ro|aci i prijateqi; i pobi}e neke
od vas. I svi }e omrznuti na vas imena mojega radi. I dlaka s glave va{e
ne}e poginuti. Trpqewem svojijem spasavajte du{e svoje. (Luka 21,21,19)
I mada kultura oko nas postaje sve sumornija, ovo je vreme kada bi tre
balo da ispuwavamo Veliki zadatak tako {to }emo govoriti istinu jednoj
generaciji koja je izgubqenija nego {to ve}ina nas misli. Na{a prva i
osnovna du`nost jeste da iskqu~imo televiziju, i obratimo se u molitvi
Bogu da nam pomogne da dopremo do ove generacije. Pred nama je gotovo ne
mogu} zadatak: da otvorimo otupele i umrtvqene o~i, da otpu{imo u{i,
da isteramo tvrdo}u i cinizam iz srca i omogu}imo poruci nade da dopre
do ovih zaglibqenih sluìteqa ~iji su umovi uzeti od wih. Bojim se da,
ako to ne u~inimo, ne}emo imati ~ime da se opravdamo.
2004.
MEDIJI I APOKALIPSA
543
Napomene
1
Big Brother, The Age, Melbourne, Australia (4. avgust 2001), str. 16.
www.survivorpundit.com (medijski izvor o finalu Opstanka). Navedeni citat je
tipi~an primer sadràja ovog veb sajta.
3 The Macquarie Dictionary, 3. izdawe (Sydney, Australia, 1998).
4 Joseph Carr, The Lucifer Connection (Lafayette, Louisiana: Huntington House, 1987),
str. 112. Videti: G. Otis, The Twilight Labyrinth (Chosen Books, Michigan, 1997), koja
opisuje uobi~ajene verske radwe nekoliko primitivnih (i ne tako primitivnih)
zajednica u svetu.
5 Richard Dominick, izvr{ni producent, The Jerry Springer Show, preuzeto iz: BBC
Television Panorama, Life on TV, 12. novembar 2002.
6 Douglas McDonald, Black, mordant comedy, The Canberra Times (14. jul 2001).
7 Intervju za SBS Insight (16. april 2001).
8 Jedan od australijskih uku}ana se otvoreno deklarisao kao homoseksualac.
9 Jedna od kandidatkiwa je radila kao menaxer zabave u klubu za mu{karce.
10 Prva je izba~ena sadomazohistkiwa koja je sa sobom ponela bi~eve i vreli vosak.
11 Big Brother, The Age (Melbourne, Australia; 4. avgust 2001), str. 16.
12 Knife man 'no chance' on Aussie Big Brother, The Canberra Times (14.jul2001),str.11.
13 Melani Hil, u~esnik u britanskom Velikom bratu, BBC TV Panorama, Life on
TV (12. novembar 2000).
14 Lynn Elber, NBC Executives defend reality shows, CAL REPORT: sacbee http://cgi.
sacbee.com/news/alerts/calreport/calrep_story.cgi?story=N2001071916154.html)
15 How real is reality TV, Insight, SBS Television Australia (26. april 2001).
16 Koala nije medved. Koala nije umiqata. Mada ima meko krzno, ne voli da je qudi
maze. To je torbar, tipi~an za australijsko podnebqe. Kod nas uop{te nema divqih
medveda.
17 The Panel, Network Ten (3. jul 2001).
18 Martha Sokup, What Went Wrong?, www.salon.com (9. septembar 2002).
19 Compliance, http://mentalhelp.net/psyhelp/chap8c.htm.
20 Geri Karter, poltparol kompanije Endemol Entertainment, producenta Velikog brata
i drugih realnih televizijskih programa, u interjvuu za: BBC Panorama, Life on
TV, (12. novembar 2000).
21 Michael J. Weiss, Trying to clean up sweeps, American Demographics, maj 2001.
22 Gene Edward Veith, Why TV skews Juppie, WORLD on the Web, t.13, br.28 (25.7.1998).
23 Janelle Carrigan, Spirits in the Material World, Sunday Life: The Sun-Herald Magazine
(Sydney, Australia, 15. jul 2001).
24 Douglas Rushkoff, The Merchants of Cool, PBS Frontline (27. februar 2001 [SAD];
17. jul 2001 [Australija], u programu SBS Cutting Edge).
25 Rushkoff, Merchants of Cool.
26 Whats happening to TV? Sixty Minutes [Australija] (15. jul 2001).
27 Death by Entertainment, Jeremiah Films.
28 Womans Day [Australija], (23. jul 2001), str. 110.
29 Lyn Elber, NBS executives.
30 Citat preuzet iz: Rushkoff, Merchants of Cool.
31 Ellen Gray/KRT, TVs bad girls are having all the fun, The Guide: Canberra Times
(23. jul 2001), str. 6.
2
544
Veliki brat u Srbiji
Srbofobna i bogobora~ka TV stanica Be92, milo ~edo svetskog hu
maniste \er|a Soro{a, koja se dugo predstavqala kao neko ko se bori za
deprimitivizaciju Srbije, emitovala je doma}u verziju Velikog brata,
u kojoj su qudi od sebe pravili glupake za 100 hiqada evra. Oni koji su
tu do{li, do{li su iz zezawa, zarad dobre zabave i zarad popularnosti
(Svet, Specijal broj 2, 2006.) U seriji je bilo svih oblika poniàvawa
sebe i drugih, a naro~it utisak su ostavile razne seks-scene. Jedan od u~e
snika je svojevremeno u~estvovao u nema~koj verziji Big Brother, kada je
upra`wavao i seksualne odnose pred kamerama.
Antihristovsko prosta{tvo, u doba koje je ruski religiozni filo
sof Mere{kovski nazvao dobom nadiru}eg prostaka, projavqivao se u
komentarima tipa: Primetili ste da se do sada jedino Daca ohrabrila
do te mere da se presvla~i pred kamerama, totalno opu{teno, mo`da ~ak
i biraju}i namerno odre|eni ugao da se boqe vidi. Ali to ne moè da se
dokaè. O.K. je i {to se, zasad, samo devojke tu{iraju potpuno gole.
O ~emu je ovde re~?
O pomerawu granica. Kako kaè Majk Xouns, jedina odbrana malog
~oveka od sveta mo}nih u kome gospodari zlo jeste u moralu, u zavi~ajnoj
obi~ajnosti koja {titi od nasiqa i laì onih koji imaju vlast i novac.
Jedna francuska izreka kaè da je posledwa po~ast koju porok ukazuje vr
line skidawe {e{ira pred wom, na ulici. Be92 i sli~ni mediji ho}e
da se izruguju svemu ~asnom i plemenitom, i da pokaù da ga nema; poni
àvawe ~oveka na TV stanici boraca za qudska prava ukazuje upravo na
to oni mrze ~oveka sazdanog po liku Bo`jem, a ho}e bi}e koje se kreve
qi pretvaraju}i se da je spontano i ìvo; ho}e klovnove, a ne li~nosti.
No, da ne zaboravimo: Velikog brata ne bi bilo da nije bilo gledalaca
spremnih da to gledaju, i da slu{aju banalnosti. Popularnost Velikog
brata, reklame velikih firmi uloène u wegovo prezentovawe, ose}awe
nadmo}i nad onima u ku}i pokrivenoj kamerama... I spremnost u~esnika
da za novac prodaju sebe, javna prostitucija... Sve su to zloslutni nagove
{taji doba antihrista, koji }e qude PRIMORATI DA BUDU SKUPA;
jer, kako je govorio Ber|ajev, ako nisu hteli da budu slobodna bra}a u Hri
stu, posta}e bra}a po prinudi u antihristu.
Vladimir
Dimitrijevi}
SRBIJA NA
RASKR[]U
546
Vladimir Dimitrijevi] SRBIJA NA RASKR[]U
Na smrt osu|eni
Kako su nas bombardovali (NATO i posledice)
Apokalipti~na zver, ka kojoj nas sad, u okovima evroatlanskih inte
gracija vode, trajno je svojim otrovima zagadila Srbiju. Sve vi{e qudi
umire od tumora, i to qudi mladih, qudi koje znamo, qudi s kojima se sva
kodnevno sre}emo. Deca i mladi su prvi na udaru. Krvavi humanisti ni
su mogli da se smire dok nam nisu pokazali kojim putem treba da idemo.
Ana{i politi~ari tvrde da je sve bilo zbog Milo{evi}a. Milo{evi}a
vi{e nema, a mi znamo da bi nas oni (me|unarodna zajednica krvoloka)
ponovo bombardovali, samo ako bi im to bilo potrebno za neki geopoli
ti~ki ciq. Evo {ta o posledicama ovog satanizma kaè Nenad M. Stevano
vi} u ~asopisu Patriot (18.7.2006): U nekoliko izve{taja relevantnih
medicinskih ustanova u Srbiji, ukqu~uju}i i Srpsko lekarsko dru{tvo,
lekari dramati~no upozoravaju da je pove}an broj obolelih od raznih vrsta
karcinoma i leukemije. Gotovo da ne pro|e ni mesec dana, a da se u stru~
nim analizama, {to doma}im {to stranim, pokaè da je Srbija po broju
novootkrivenih i obolelih od karcinoma me|u prvima u Evropi. Sumorno
se predvi|a da Srbiji predstoji epidemija karcinoma, ali se pri tome ne
navode stvarni uzroci ove pojave ve} se daju uop{tene ocene da je u pitawu
posledica tranzicije, embarga, Milo{evi}evog reìma...
Tako|e je u posledwe vreme pove}ano interesovawe raznih svetskih
zdravstvenih organizacija pri Ujediwenim nacijama i raznih evropskih
nevladinih zdravstvenih organizacija za zdravqe srpskog stanovni{tva,
a posebno dece, uz skupqawe podataka o uticaju kancerogenih i genotok
si~nih otrova na populaciju Srbije. Odakle ovakvo interesovawe i {ta je
uzrok ovom goru}em problemu, koji srpski mediji, naj~e{}e pre}utkuju.
Istorija razarawa
Naàlost, svaka generacija u Srbiji svedok je ratnih razarawa. Beo
grad je jedina evropska prestonica koja je tokom svog postojawa bombardo
vana vi{e od ~etrdeset puta. Svaka sila koja se spremala u ratni pohod
na Evropu ili Rusiju uvek je èstoko udarala po Beogradu. U pro{lom
veku Beograd je vi{e puta bombardovan. Bombardovali su ga Austrougari,
Nemci i saveznici Angloamerikanci. Savezni~ko divqa~ko bombar
dovawe Beograda i ostalih ve}ih gradova u Srbiji na Vaskrs 1944. godine
bilo je veoma surovo i nikad do kraja nerasvetqeno po broju `rtava. Isti
zlo~ina~ki potpis je Beograd, kao i cela na{a domovina, ponovo osetio
pre sedam godina, 24. marta 1999. godine, u trajawu 78 dana neprekidnog
bombardovawa. Bombardovawe SRJ koje je, udruèno, izvr{ilo 19 ~lanica
NATO-a, me|u kojima Francuska, Nema~ka, [panija, Velika Britanija,
Italija i wihovi evropski sateliti, predvo|eni SAD, spada u najsramnije
547
stranice evropske i svetske istorije. Ono predstavqa sunovrat jedne ci

vilizacije koja sebe smatra lu~ono{om svetskog napretka.
Sa druge strane, na srpskim prostorima se tokom 78 dana agresije od
vijao monstruozan vojni eksperiment: vo|ewe rata sa bezbedne visine, uz
municiju sa osiroma{enim uranom i poàrima na hemijskim i elektro
energetskim postrojewima. Po prestanku bombardovawa, vojni~ki nedvo
smisleno je utvr|eno da je agresija NATO-a imala sve aspekte radiolo
{ko-nuklearnog i hemijskog ratovawa protiv Srbije.
NATO nije direktno koristio hemijska sredstva i bojne otrove u napa
du na Jugoslaviju, ali je bombardovawem ciqnih meta elektroenergetskih
sistema, piralenskih transformatora, industrijskih postrojewa i skladi
{ta hemijskih sirovina kao i paqewem naftnih rezervoara i naftnih
postrojewa posredno izazivao efekte po posledicama veoma bliske efek
tima hemijskog rata, ali sa produènim delovawem na ìvi svet.
Na srpskim prostorima, koji su za NATO-snage bili i svojevrstan
poligon, ispitivano je novo ubojno oru`je, novi na~ini elektronskog na
vo|ewa raketa, razorno dejstvo novog eksploziva CL-20, koji je po~etkom
devedesetih godina pro{log veka sintetizovan u SAD, a ja~i je od najsna
`nijeg do tada poznatog konvencionalnog eksploziva oktogena. Tako|e
su na na{im prostorima prvi put primewene tzv. meke bombe, puwene
kasetama sa elektroprovodqivim vlaknima, namotanim na kalemove (po
pularno zvane grafitne bombe), proizvod visoke tehnologije. Pri padu
na visokonaponske vodove elektroenergetskog sistema, kalemovi ispadaju
iz kaseta, razmotavaju se i obrazuju xinovske, superprovodqive pau~ine,
koje prekrivaju strujne vodove izazivaju}i kratke spojeve uz ogromna, mu
wama sli~na elektri~na pra`wewa. Dejstvuju}i na visokonaponske vodo
ve elektroenergetske mreè, ova vlakna dovode do kratkih spojeva i do
raspada elektroenergetskog sistema. Kad su srpski inèweri uspe{no
re{ili problem elektroprovodqivih vlakana, transformatori, puweni
piralenskim uqima, uni{tavani su razornim bombama.
Planski i smi{qeno su ga|ana postrojewa i skladi{ta hemijske
industrije. Bombardovani su objekti u Pan~evu, Novom Sadu, Lu~anima,
Prahovu, Boru, Bari~u. Usled eksplozije i poàra u vazduh, zemqi{te i
vodotokove dospele su ogromne koli~ine vrlo otrovnih i po zdravqe opa
snih materija: hlorovodoni~na i sumporna kiselina, azotna kiselina,
hlor, monomer vinil-hlorid, etilendi-hlorid, benzol, piralen, amonijak,
dioksini i mnogi drugi te{ki metali, tako|e vrlo otrovni, olovo, ìva.
Oni }e dugo biti prisutni u zemqi{tu i predstavqa}e potencijalnu opa
snost po stanovni{tvo.
NATO je agresijom na Srbiju namerno izazvao ekolo{ku katastrofu,
ugrozio podru~je sa izvorima nezaga|ene vode i zdrave hrane, ~ime je di
548
549
rektno ugroèno podru~je celog Balkana, ali i Evrope. Srbija spada me|u
podru~ja sa najve}im brojem mineralnih lekovitih izvora u Evropi.
vodonika, ali i benzola. Sadràj benzol u derivatima benzina je oko jedan

odsto. U Novom Sadu je u jednom danu iz o{te}enih rezervoara iscurelo
4.000 tona benzina u zemqu, a osim benzina iscurelo je bar 40 tona benzola,
koji je jedan od najopasnijih hemijskih supstanci, jer je kancerogena, di
rektno ulazi u organizam preko koè i izaziva~ je benzenske leukemije.
Poàr se desio u blizini vodozahvata regionalnog vodovoda, iz ~ega se
vidi namera alijanse da se zatruju izvori: vodosnabdevawa stanovni{tva
Novog Sada. Sli~no je bilo kad su goreli naftni rezervoari u Beogradu
i Pan~evu, ali i na drugim podru~jima u Srbiji.
Fatalni produkti detonacija

Gasoviti produkti detonacije, ali i sagorevawa raketnih goriva ba
ruta, sadrè razli~ite gasove kao {to su: ugqen-dioksid, ugqen-monoksid,
azotovi oksidi, cijano-jediwewa, vodonik, azot, vodu u vidu vodene pare
i elementarni ugqenik u vidu ~a|i. Oslobo|eni gasovi su sami po sebi
zagu{qivi i toksi~ni, a kada se kombinuju sa produktima sagorevawa od
re|enih hemijskih jediwewa, onda to ima efekte hemijskog rata.
Eksplozivna puwewa u NATO-ovim bojevim glavama sastoje se od ve
oma sna`nih vojnih eksploziva: trotila, heksogena i oktogena. Wima su
dodavane energetski bogate supstance, kao {to je amonijum-perhlorat,
amonijum-nitrat, aluminijum i magnezijum u prahu u zapaqivoj municiji,
ali i fluorni eksplozivi, izuzetno otrovna jediwewa.
Prilikom razlagawa eksploziva koji sadrè fluor u svom molekulu,
kao i sagorevawem ~vrstih i te~nih raketnih goriva koja sadrè ove kom
ponente, nastaju otrovna, agresivna jediwewa kao {to su: fluorovodonik,
fluorovodoni~na kiselina, fluorni oksidi, razni agresivni fluorni ra
dikali, a moè da do|e i do izdvajawa elementarnog fluora, u uslovima
adijabatskog razlagawa u toku eksplozije.
Veoma sli~ne reakcije sa pribli`no istim otrovnim svojstvima oslo
bo|enih produkata odvijaju se pri razlagawu hlornih jediwewa, amonijumperhlorata, npr., koja se u velikom procentu (~ak 28%) dodaju puwewima
eksploziva.
U Pan~eva~koj Petrohemiji namerno je ga|an rezervoar sa monomerom
vinil-hloridom, jediwewem koje se koristi za izradu plasti~nih masa i
koje je vrlo otrovno i kancerogeno. Sagorevawem vinil-hlorida u vazduhu,
uz nepotpunu oksidaciju, osim oksida ugqenika i ~a|i, nastaje hlorovodo
ni~na kiselina i veoma opasno jediwewe hlora, fozgen, poznato kao bojni
otrov. Nad Pan~evom se tri dana vio gust oblak zagu{qivog i otrovnog
~a|avog dima, u kome su se nalazili navedeni produkti sagorevawa, sve
dok vetar nije promenio pravac i, prema ruskim izvorima, poterao oblak
preko cele sredwe Evrope na sever, ~ak do [vedske i Norve{ke.
Pan~evo i Novi Sad su tokom agresije nekoliko puta bili izloèni
efektima pravog hemijskog rata. Sagorevawem ogromnih koli~ina nafte i
naftnih derivata oslobodila se velika koli~ina gasova, koji su tro{ili
kiseonik za svoje nastajawe oksidacijom, pri ~emu su sa vodom iz vazduha
stvarali neorganske kiseline od kojih nastaju kisele ki{e. U velikim
poàrima gorele su rafinerije nafte, kao i skladi{ta nafte i naftnih
derivata, koji sadrè veliki procenat gorivih komponenata ugqenika i
Poàri na transformatorima
Veoma opasni po zdravqe stanovni{tva uz dugotrajne posledice su po
àri na piralenskim transformatorima. Piralenska uqa su genotoksi~na
i ne bi smela da se prosipaju u okolinu ni pod kakvim izgovorom. Poà
ri na piralenu stvaraju `rtve u bliskoj i daqoj budu}nosti, zavisno od
koli~ine kumulisanog genotoksina u organizmu i koli~ine oslobo|enih
genotoksina koji su nekontrolisano rasejani u ìvotnoj sredini.
U Novom Sadu i Beogradu ga|ani su transformatori sa po 150 tona
trafo-uqa u kome su se kao aditivni nalazili polihlorovani difenili
(piralen) izuzetne kancerogenosti i mutagenosti. Time je gradu i wego
vim ìteqima naneta velika ekolo{ka {teta, jer je velika, nedefinisana
koli~ina piralena iscurela u zemqu. Pored toga, ogromne koli~ine ovog
uqa izgorele su i vinule se u vazduh. Ga{ewe poàra izazvanog gorewem
piralena (genotoksina) veoma je opasan posao i zahteva izuzetno stru~no
obu~enu ekipu vatrogasaca.
Nad Beànijskom kosom u Beogradu crni oblak od poàra piralena
zlokobno je stajao vi{e ~asova sve dok ga ko{ava nije poterala ka severo
zapadu Evrope.
Piralen je od 2001. godine zabrawen za upotrebu u Evropi i svi tran
sformatori koji sadrè piralen zameweni su. Uni{tavawa piralena je
veoma sloèno, jer je otrovan, kancerogen i izaziva genetske promene (mu
tagen). Spaqivawe je izuzetno skupo i obavqa se u posebnim pe}ima, uz
veliku pa`wu da se nijedan produkat sagorevawa ne ispusti u atmosferu.
A kod nas su piralenski transformatori goreli na otvorenom!
Piralen spada u kumulativne otrove, a ima i sistemske efekte trova
wa. Ovi efekti trovawa su podmukli i ispoqavaju se u bliskoj ili daqoj
budu}nosti. [to se ti~e trenutne toksi~nosti, piralen je slabotoksi~na
hemikalija. Wegove kqu~ne opasnosti leè u kumulativnim, genotoksi~
nim i sistemskim efektima.
Pre sedam godina, 78 dana svakodnevno su goreli otrovni poàri u Sr
biji i Crnoj Gori. Posle tih poàra nad Srbijom su padale obilne ki{e
550
551
pra}ene neobi~nim elektri~nim pra`wewem u atmosferi, a padao je i

grad neuobi~ajene veli~ine, veoma ~udnih, }o{kastih oblika, koji s te{ko
topio, {to je izazvalo sumwu da se koristilo neko sredstvo za uticaj na
klimu. Ovo je posledica kori{}ewa halogenih jediwewa jodida i bromida,
koja su sluìla za razvedravawe atmosfere, kako bi se lak{e poga|ali
ciqevi u Srbiji i Crnoj Gori. Ki{e koje su padale posle poàra bile su
kisele, crne, muqevite, pune ~a|i i raznih kiselih otrovnih produkata
gorewa i ostavqale su mastan crn talog na tlu.
Tokom 78 dana bombardovawa i emisije otrovnih produkata sagoreva
wa, u~iweno je ne{to mnogo gore i podmuklije jer se posledice ose}aju
mnogo kasnije. Oslobo|eni otrovi su kumulativni, kancerogeni, genotok
si~ni sa produènim vremenom delovawa. Nisu li i oni doprineli pove
}anom broju obolelih od karcinoma, kad se zna da su poàrom oslobo|ena
jediwewa tipa dioksina izuzetno kancerogena, kad se zna da je piralen
tako|e kancerogen i mutagen, uti~e dakle na genetske promene kod qudi
i ìvotiwa, kad se zna da su oslobo|ena razna cili~na jediwewa tokom
gorewa nafte tako|e izuzetno kancerogena i mutagena, i to sve na duì
rok. Pogor{ano zdravqe stanovni{tva Srbije nije samo posledica pove
}anog siroma{tva i stresa ve} je ono direktna posledica NATO-bombar
dovawa i osiroma{enim uranom i namernog izazivawa otrovnih poàra
na hemijskim rezervoarima i postrojewima.
Tako kaè Nenad M. Stevanovi}. A nas ube|uju da Srbija treba da se
u~lani u NATO, i donosi nesre}u drugim narodima.
Po re~ima Gordane Bjelobrk, na~elnika Odeqewa za vitalnu statisti

ku Republi~kog zavoda za statistiku, izve{taja o demografskim kretawima
u 2005. godini pravqen je po novoj metodologiji, preporuci Evropske unije
i wenim standardima. Po ovoj metodologiji, kad je re~ o deci ro|enoj u
inostranstvu uzimaju se u obradu samo podaci o deci ~iji roditeqi tamo
borave do godinu dana, a ranije su obra|ivani podaci o svoj deci bez obzi
ra na duìnu boravka wihovih roditeqa u inostranstvu.
Primenom novih metoda dolazi se do podatka da je ìvoro|ene dece
pro{le godine, u odnosu na 2004, bilo mawe za {est hiqada.
Nastavqaju se, po re~ima Gordane Bjelobrk, negativni trendovi u de
mografiji. Dakle, broj ìvoro|ene dece opada, a broj umrlih se pove}ava.
Stopa prirodnog prira{taja je negativna. U centralnoj Srbiji ona iznosi
minus 4,6, dok je u Vojvodini ~ak minus 5,5.
U odnosu na 1994, u Srbiji je 2004, zna~i samo posle deset godina, bilo
230.000 stanovnika mawe. Reklo bi se, ~itav jedan grad. U 2004. godini, u
1.100 sela u Srbiji nije ro|eno nijedno dete. To su, kako kaè na{a sago
vornica prazna sela. U wima nema ko da ra|a, niti da radi.
I, uop{te, cela Srbija se prazni. ene su prihvatile navodno moder
na shvatawa da ne treba da ra|aju vi{e od jednog deteta. Qudi odlaze iz
sela u gradove. Broj stanovnika gradova je rastao, ali i taj rast je polako
zaustavqen. U Beogradu je 2005. godine stopa prirodnog prira{taja bila
negativna minus 2, 8. Po prora~unima i realnim predvi|awima, ukoliko
stopa prirodnog prira{taja ostane na sada{wem nivou, u Srbiji }e 2032.
godine biti samo 6.800.000 stanovnika.
Jedan od razloga {to se Srbija prazni jeste i ~iwenica da je napu
{taju mladi, {kolovani qudi. To slabi radni potencijal Srbije. Odlaze
mladi qudi i ène koji su sposobni za ra|awe, odnosno reprodukciju. U
inostranstvu se, recimo, svake godine rodi oko pet hiqada malih Srba.
Prose~na starost na{ih qudi koji su u inostranstvu iznosi 33 godine.
U zemqi matici, me|utim, prose~na starost stanovnika znatno je vi{a
43,3 godine. Na àlost, podse}a Gordana Bjelobrk, prilikom popisa sta
novni{tva iz 2002. godine, utvr|eno je da osoba starijih od 65 godina ima
vi{e nego dece mla|e od 15 godina!
Jo{ od 1989. godine u Vojvodini je broj umrlih lica ve}i od broja
ìvoro|ene dece i prirodni prira{taj je negativan. U centralnoj Sr
biji je takvo stawe od 1992. godine. U 2005. stopa prirodnog prira{taja
iznosila je minus 1,6.
Kako se prazni Srbija? U Zaje~arskom okrugu prirodni prira{taj
tako|e ima negativan predznak od minus 12,8. Najvi{a negativna stopa je
u op{tini Gaxin Han minus 24,1. Zanimqivo je da jedino P~iwski okrug ima pozitivnu stopu prirodnog prira{taja 1, 9. Najvi{a pozitivna
Srbija, zemqa koje (sve vi{e) nema

To umirawe Srbije je odavno prestalo da bude futurologija, i postalo
je ko{marna stvarnost. êsto ~ak i bukvalno krvava: u novinama moèmo
da ~itamo o ubijawu dece u utrobi ne samo abortusom, nego i udarcima
~eki}em po stomaku (to je radila jedna nesre}nica iz poàreva~kog kra
ja.) Deca se bacaju na gradske deponije, kao ma~i}i... A razvrat buja, kao
sodomsko-gomorski potop (Blic od 25. marta 2007. godine pi{e o ogrom
nom porastu polnih bolesti u Srbiji; naravno, sve obja{wavaju nekori
{}ewem kondoma)... [ta se de{ava sa nama? Evo {ta kaè Stana Risti}
u tekstu iz Politike (28. septembar 2006.): U Srbiji je u 2005. godini
ro|eno 72.180 dece, {to u odnosu na prethodnu 2004. godinu predstavqa
osetan pad za oko {est hiqada ìvoro|enih beba. Istovremeno, lane je
broj umrlih pove}an u odnosu na prethodnu godinu. Naime, u 2004. godini
je umrlo 104.320 osoba, dok je u 2005. umrlo 106.770 qudi.
Prirodan prira{taj, odnosno razlika izme|u broja ìvoro|ene dece i
umrlih lica, u 2005. godini je bio negativan i iznosio je 34.591 lice. Da
kle, u Srbiji se pro{le godine stanovni{tvo smawilo za 34.591 gra|ana.
552
553
stopa je u op{tini Pre{evo 12,6. I u op{tini Bujanovac je pozitivna

stopa koja iznosi 3,8.
Me|u etni~kim zajednicama najve}i prirodni prira{taj u proteklih
deset godina zabeleèn je kod Roma u proseku se godi{we ra|alo oko
2.500 dece, a umiralo oko 800 lica godi{we.
Demografska situacija, kako tvrdi Gordana Bjelobrk, jeste takva da
su zvona za uzbunu po~ela da zvone jo{ pre petnaest godina. Sada je dva
naest sati i pet minuta za definisawe dràvne strategije i politike
u oblasti demografije.
Davno je u Starom Zavetu posvedo~eno da }e, kad se sve pomuti i kad

nestanu orijentiri vere, deca ~initi nasiqe odraslima i nepo{ten ustaja
ti na po{tenog. Ako su roditeqi ratovali protiv Boga, deca }e ratovati
uzajamno, govorio je Sveti Nikolaj i~ki. I evo, to se doga|a na na{e o~i.
Svakodnevno ~itamo o omladinskom nasiqu: svaki tre}i u~enik osnovne
{kole trpi psovke, uvrede, ponièwa i udarce vr{waka, a u prvih devet
meseci 2006. bilo je oko stotinu povre|enih u tu~ama u Beogradu (Prav
da, 5. 3. 2007.).
Du{evne bolesti i nasiqe

Poricawe Boga i samopouzdawe, èqa da se svet uredi po svome, bez
blagodatnog pokrova Gospodweg, glavni su uzro~nici du{evnih bolesti.
Tako je svedo~io Sveti Anatolije Optinski (Mla|i). Kad ceo jedan narod
pogazi zakon Bo`ji, i okrene lice |avolu, a le|a svom Tvorcu, du{evne
bolesti se umnoàvaju do neizdrìve granice. Svakodnevno, novine se pu
ne vestima o takvim zbivawima. Novine Pravda (7. mart 2007.) navode
niz takvih slu~ajeva: jedna du{evna bolesnica spalila se u Zvezdarskoj
{umi; druga je ubila svoju babu sa dvanaest uboda noèm; neki tridese
togodi{wak je pobegao iz du{evne bolnice Laza Lazarevi} i tukao se
s gra|anima; jedan nesre}nik, pacijent Instituta za mentalno zdravqe,
uznemirio je okruèwe plasti~nim pi{toqem; bolesni otac je te{ko
povredio sina koji ga je ube|ivao da popije lekove; majka je jedva izbegla
premla}ivawe jer je du{evno poreme}enu }erku molila da jede... Nagle,
sumanute reakcije, opasnost rawavawa ili smrti na ulici, u javnom pre
vozu... Upitana o tome, jedna doktorka kaè da su mnogi lekovi za psihoze
skinuti sa liste besplatnih, a bolesni nemaju novca da ih kupe i dolazi
do toga do ~ega dolazi. Da, lekovi ali ne samo lekovi; glavni uzro~nik
ovog broja bolesti je bogoodstupni~ki na~in ìvota. I to mnogo boqe
uvi|aju pesnici nego sterilni stiropor teolozi dana{wice. Evo {ta
kaè ugledni srbski poeta Novica Tadi}, koji, na pitawe za{to se danas
poezija tako malo ~ita, odgovara (Ve~erwe novosti, 17. 2. 2007.): Savre
meni uznemireni ~ovek nema vremena ni za molitvu i dobre pomisli, a
kako bi tek imao za poeziju. On, jutrom, prelazi ulicu, ùri, tr~i na posao
i sa posla, huka ga nosi i ispuwava. Brzina i buka samo to, po ceo dan.
A kod ku}e ga, nave~e, ~eka zmajevita èna, svake zlobe barjaktar. ena
ili praznina. A sutradan, opet isto. Nema po~inka veselniku, jer ùri u
Evropu. uri u Evropu, u Evropu, a ve} ga je stigla Amerika. Jo{ mu tre
ba poezija, pa da presvisne.
ivot na frekvencijama od kojih se umire dovodi do du{evnih bole
sti.
RAT
ZA RUSIJU
556
RAT ZA RUSIJU
Uvodne misli
Da, rat za Rusiju.
Da, on se sprema.
Da, u sada{wem trenutku se, iza retori~ke magle o qudskim pravima
i trì{tu (naravno, slobodnom, kakvom drugom?) krije novi poku{aj da
se ostvare snovi Napoleona i Hitlera o osvajawu Tre}eg Rima. U ovom
delu kwige ~italac }e na}i ozbiqne analize iskrenih Evropqana koji
znaju da je Rusija posledwa nesatrvena sila koja se opire pretvarawu ~ove
~anstva u ropski mraviwak. Od toga {ta }e biti s Rusijom zavisi ono malo
budu}nosti {to je ~ove~anstvu ostalo.
Mnogi se odu{evqavaju sada{wom vla{}u u Rusiji. O~ito je da je ona,
makar malo, zaustavila put u propast na kojoj se zemqa Sv. Serafima Sa
rovskog kretala. Ali, pravoslavni hri{}anin treba da bude oprezan.
îtaju}i, u ovom delu kwige, tekstove prote Aleksandra [argunova
i istoriosofa Mihaila Nazarova, mi vidimo ne samo kakav se rat u Rusi
ji vodi, nego i kako Rusija moè biti obnovqena, zadràvaju}i, makar u
najkra}em vremenskom periodu, pojavu antihrista. Sve }e to zavisiti od
pokajawa ruskog (i drugih pravoslavnih) naroda.
A rat se sprema. Sveti Teofan Poltavski je jasno govorio da }e pravi
rat nastupiti kad ceo svet krene protiv Rusije, jer }e ona ostati jedina
pravoslavna u doba sveop{te otpadije.
Ugo Gaudenci
Velika nada u Rusiju
Nova Rusija je zadwi i najaktuelniji front bitke za za{titu evropskog
identiteta u odnosu na atlantsku kolonizaciju. [tavi{e, ona je izabrano
geopoliti~ko mesto za ra|awe Velike Evrope, jedinstvene dràve i nacije
ujediwene od Dablina do Vladivostoka.
A nismo jedini koji tako misle. I centri mo}i neprijateqski raspo
loèni prema Evropi sa nelagodno{}u posmatraju povratak ruske sile
na me|unarodnu scenu. Wihovo stalno osvajawe svih prirodnih resursa,
sve svetske nafte, danas je zako~eno i prinu|eno da se pretvori u opsadu
ju`nih teritorija biv{e sovjetske imperije.
Naime, to nije vi{e Jeqcinova korumpirana Rusija otvorena za {peku
lativne upade velike zapadne i multinacionalne finansijske mo}i. Prvo
kao predsednik vlade, a potom i kao predsednik ruske republike, Putin je
557
do sada uspeo da rekonstrui{e kqu~ne ta~ke dràvnosti koja je sa Jeqci

nom zapala u uni{tavaju}e dezintegracione ekonomske i dru{tvene proce
se. Uspeo je u tome tako {to je vratio gra|anima realnu nadu u ekonomski
razvoj i vratio Rusiji odlu~uju}u ulogu u svetskim poslovima.
Naravno, taj rad na oporavku nije se dopao Zapadu. Sam Putin je po
stao ciq stalnih proizvoqnih i pristrasnih kritika koje {ire zapadna
sredstva informisawa.
Mo}nik (~ovek bi{e KGB), Vladimir Putin je stalno predstavqan
kao nastavqa~ ruske autokratije (one koja ide od kijevskih kneèva do
careva i do boq{evika, odnosno do Lewina i Staqina). Napadan je kao
tla~iteq islamskog fundamentalisti~kog terorizma (koji su podstakli
protiv Moskve upravo ameri~ki thinc-tanc-ovi, u ê~eniji i u Avgani
stanu ili, danas, u Uzbekistanu). Filoatlantska evrokratija iz Brisela
raspela ga je kao antiliberalnog demona zbog wegove kampawe ~i{}ewa
reìmskih profitera, raznih Hodorkovskih, Gusinskih, Potawina, Bere
zovskih i Abramovi~a, otmi~ara ruskih rudnih i privrednih bogatstava.
âk ga je neko proglasio odgovornim i za ubistvo Hlebwikova, novinara
ruskog izdawa Forbsa, ~oveka koji je u stvari podràvao Putina i koga
je ubila ruska mafija koju je on, u jednoj svojoj nedavnoj kwizi, optuìo
za kriminalnu pirateriju.
Naravno, niko na Zapadu jo{ nije uo~io, sa druge strane, da je Rusija
zadobila poverewe gra|ana, da je privreda krenula napred, da je bilo do
voqno pove}ati cenu nafte na dvadeset osam dolara po barelu (na pola
amsterdamske cene) da bi se dao novi podsticaj rastu privrede velike
evropske zemqe preko 7 odsto godi{we u zadwe tri godine.
Uni{tewe mo}i oligarha, oli~ewa ogromne mo}i liberalizma bez
pravila, najve}i je dosada{wi Putinov rezultat.
Oja~an ovom unutra{wom konsolidacijom, Putin sada moè da preki
ne atlantsku opsadu Evrope.
To je ono {to èlimo.
(Evropa nacija br.1/2005.)
558
Aleksandar Jurjevi~ Jegorcev

BOGOHUQEWE
Blizu je, pred vratima
U centru Moskve, u danima boì}nih praznika, umetnicikoncep
tualisti organizovali su izlo`bu pod nazivom Oprezno, religija.
Pokroviteq ovog poduhvata je neki Arutjun Zalumjan. Oni su se tamo
izrugivali nad pravoslavnim svetiwama. Bile su postavqene ikone sa
izrezanim likovima, umesto kojih su stavqeni saobra}ajni znaci za opa
snost, zatim predstava krsta na koji je obe{en venac kobasica, krst na
kojem je naslikana gola èna, itd. Mrskosti koje su bile tamo ne mogu
se ni nabrojati.
Neka je slava Bogu, nai{la su pravoslavna deca koja se nisu upla{ila
ovih satanista: u{li su tamo i sru{ili wihovu zlo~ina~ku postavku.
Me|utim, wih sada povla~e po policiji i sudovima, optuùju}i ih za
huliganstvo. Sli~ni huligani mogu da postanu svi pravoslavni hri
{}ani, koji istupe u za{titu Hrista od izrugivawa.
* * *
Sa u~esnicima ovog doga|aja susreli smo se u Muzeju Saharova, gde su
bogohulno bile gaène pravoslavne svetiwe. Na dan 18. januara Vladimir
Sergejev je u Nezavisimoj gazete (Nezavisnim novinama) pro~itao da je
u Muzeju Saharova otvorena bogohulna anticrkvena izlo`ba pod nazivom:
Oprezno, religija. Evo {ta je on rekao:
Videli smo mno{tvo izrugivawa svetiwama, ikone koje su umet
nici ìvopisno islikali. Tako je, na primer, Spasiteqeva ikona
naslikana na pozadini koju ~ine reklama za kokakolu i natpis na en
gleskom jeziku: Ovo je krv moja. Isto tako, i raspe}e nage ène, pored
~ijih se nogu nalazi ikona Presvete Bogorodice, tako|e ismejana. Bilo
je jo{ mnogih bestidnosti, o kojima ne mogu ni da govorim. Ja sam to jed
nostavno sru{io jednim udarcem, jer drugog izlaza nije bilo. Qudi, koji
su organizovali ovo bogohuqewe, uzaludno izigravaju budale govore}i da,
navodno, nikoga nisu hteli da uvrede, da ni{ta ne znaju i da ni{ta ne
razumeju. Oni sve veoma dobro razumeju. I golim okom se vidi da su nas,
pravoslavne, pogodili u najosetqivije mesto. Pravoslavne ikone Spasi
teqa i Presvete Bogorodice bile su ise~ene perorezom.
Tvorac tih genijalnih dela je liberalni umetnik Avdej TerOga
wan. On se prvi put proslavio u decembru 1998, kada je na dan 4. decem
bra, na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice u hram, u samom centru
prestonice, nasuprot Kremqu, po~inio uàsno bogohuqewe. Na izlo`bi u
RAT ZA RUSIJU
559
Maweù, on je pred o~ima posetilaca sekirom isekao pravoslavne ikone.

Akcija se odvijala pod nazivom Mladi bezbo`nik.
I evo, sada se u Muzeju Saharova, uz solidnu organizaciju, jo{ jednom
ponovilo izrugivawe nad Pravoslavqem. Primetno je da su se ~ak i veoma
demokrati~ni novinari, videv{i eksponate raspore|ene u Muzeju Saha
rova, na{li u nedoumici.
Me|u izopa~enostima predstavqenim u Saharovskom centru bilo je i
vrlo svesnih radova. Na ekranu televizora prikazivana je odse~ena glava
ribe. Naime, u starocrkvenoj simvolici riba ozna~ava Hrista, Glavu Cr
kve. Aluzija autora, koji je ribi odsekao glavu, savr{eno je jasna.
Protiv pravoslavnih hri{}ana, koji su sru{ili ovu izlo`bu, po
krenut je krivi~ni postupak. Me|utim, oni su u~inili apsolutno pravu
stvar smatra protojerej Aleksandar [argunov. Oni ne nameravaju da se
skrivaju, kao {to ni mi ne nameravamo da skrivamo da su svi oni ~teci
na{eg hrama Svetog Nikolaja u Piàma.
Sami hri{}ani, koji su pruìli otpor satanistima, kaù:
Na{ postupak je aktivna odbrana, i nemojte sumwati da li }emo
sli~nim bogohuqewima pruàti otpor i ubudu}e, ukoliko se budu pono
vila.
Ikona i krst nalaze se u svakom pravoslavnom domu, na grudima
svakog pravoslavnog ~oveka. Za{tititi ono {to ~ovek nosi na svojim
grudima, ono, {to se nalazi u najsvetlijem kutku wegovog doma to je
obaveza, to je du`nost hri{}anina, to je du`nost kulturnog ~oveka.
I pored toga, borac za qudska prava Kovaqov je, brane}i izrugivawe
nad ikonama, tokom konferencije za novinare po~eo da pou~ava kako bi
trebalo shvatiti jevan|elsku zapovest o neprotivqewu zlu silom. [ta da
odgovorimo gospodi Ponomarevu, Kovaqovu i wima sli~nima? Samo to da
}e se Pravoslavna Crkva i sama sna}i s ~itawem Evan|eqa i wegovim tu
ma~ewem. I Sam na{ Gospod Isus Hristos oborio je stolove mewa~a, koji
su od doma Boìjeg na~inili razbojni~ku pe}inu. Niko se ne bi usudio da
optuì Gospoda i Wegove svetiteqe za huliganstvo i vandalizam.
Skre}e na sebe pa`wu ~iwenica da su svi antireligiozni napadi is
kqu~ivo antihri{}anski. Takozvani umetnicikonceptualisti izbega
vaju da napadnu judaizam, islam i druge, dovoqno poznate religije.
Ukoliko u najskorije vreme ne budu ka`wena lica koja su namerno
uvredila Rusku Pravoslavnu Crkvu i ceo ruski narod, u Muzej Saharova
ne}e do}i {estorica qudi, nego {est hiqada pravoslavnih vernika iz
Moskve. Samo neka`wavawe ra|a daqe zlo~ine. Avdej TerOgawan koji je
1998. sekirom uni{tavao ikone u Maweù nije bio ka`wen i pobegao je
preko granice. To je dovelo do slede}eg rezultata: nova izlo`ba, usmerena
na raspirivawe me|ukonfesionalne i me|unacionalne netrpeqivosti.
560
561
RAT ZA RUSIJU
Uvre|eni Moskovqani uputili su ve} nekoliko tu`bi i àlbi dràv

nom tuìocu, zahtevaju}i da varvari budu ka`weni i da se prekine isme
javawe pravoslavnih hri{}ana!
Narodni umetnik Rusije Nikolaj Petrovi~ Burqajev kaè:
Zaprepa{}uje {to su sile, koje su organizovale ovu zlo~ina~ku,
kriminalnu akciju ostale neka`wene, dok {estoricu heroja, {to su
stali u odbranu pravoslavne vere na kojoj ve} hiqadu godina stoji ruska
dràva, poku{avaju da izvedu na sud. Da li je to zakonito? Da li je to
objektivno?
Arhiepiskop Tiran, stare{ina Jermenske apostolske crkve u Moskvi,
ogor~eno je izjavio:
Stidim se da ponovim jermenska prezimena qudi koji su u~estvovali
u tom zlodelu. Oni moraju odgovarati pred zakonom. Mno{tvo Jermena
je ozloje|eno tim postupkom isto kao i Rusi.
Nikolaj Petrovi~ Burqajev smatra:
Ruskiwu koja je uni{tila antisemitski plakat udostojili su
dràvne nagrade. Smatram da i mi imamo pravo da {estoricu na{ih od
va`nih de~aka predloìmo za nagradu zbog toga {to su u nemoj Rusiji
istupili za pravoslavnu veru i ~ast Rusije.
Jeromonah Anatolij (Bjerestov), rukovoditeq duhovnog centra Svetog
pravednog Jovana Kron{tatskog ovako procewuje tu situaciju:
U dorevolucionarnoj psihijatriji postojao je termin moralno
ludilo. Nesumwivo je da ti umetnici nemaju nikakvu predstavu o
moralu, i to {to su oni u~inili uistinu je moralno ludilo. S druge
strane, me|utim, nesumwivo je da se u na{em kriti~nom vremenu to
moralno ludilo pojavquje kao stra{na politi~ka akcija, usmerena pro
tiv Rusije i, prevashodno, protiv ruskog naroda. Naime, ruski narod
je uglavnom nosilac Pravoslavqa. Oni su pqunuli na du{u religioznog
~oveka. Oni su povredili religiozna ose}awa veruju}ih qudi. Ja mislim
da time nisu povredili samo pravoslavne, nego veruju}e svih konfesija,
svih religija u Rusiji: i muslimane, i judeje, i predstavnike drugih reli
gija. Smatram da ni predstavnici drugih religija ne mogu pred tim da
ostanu ravnodu{ni.
Van svake je sumwe da se ovde ne radi samo o vre|awu ose}awa veruju}eg
~oveka, nego i o raspirivawu me|ureligiozne i me|unacionalne mr`we.
Pogledajte, TerOgawan, Zalumjan, ho}e da sukobe Ruse i Jermene. To se
ne}e dogoditi. Ja mislim da izme|u nas i Jermena postoje veoma dobri,
prijateqski odnosi. Oni isto tako osu|uju te nitkove, Zalumjana i
TerOgawana, kao {to ih i mi osu|ujemo. To, {to su u~inili ovi umet
nici nesumwivo je krivi~ni prekr{aj, koji potpada pod 282. ~lan Kri
vi~nog zakona Ruske federacije. Hteo bih da podsetim da wima preti
kazna, ukoliko im, naravno, budu sudili. Budu}i da su to u~inili zajedno

sa licem, koje je iskoristilo svoj slu`beni poloàj, u tom slu~aju }e bi
ti li{eni slobode u periodu od 3 do 5 godina. Ja pozivam sve ~asne gra|a
ne Rusije, ne samo Ruse nego sve kojima je na srcu Rusija, kojima je na srcu
religija, koji su protiv povre|ivawa verskih ose}awa bilo kog ~oveka, da
predaju sudu te r|ave umetnike i da za wih zahtevaju najstroìju kaznu.
Ako to ne u~inimo, ne vredimo ni prebijene pare i vi{e nismo narod.
U datom slu~aju, onaj koji }uti videv{i izrugivawe Hristu, odri~e
se Hrista. I evo, svi mi prakti~no }utimo, a ogla{avaju se samo pojedin
ci. Mnogo me raduje, {to su se na{la {estorica qudi, pravoslavnih, koji
su stali u odbranu Pravoslavqa, u odbranu ~asti Rusije i svih Rusa. U
vezi s tim èleo bih da navedem {ta o tome kaè svetiteq Pravoslav
ne Crkve, Meletije Ispovednik. On pi{e slede}e: Zar }e blago~estivi
}utati kad vidi opasnost od razlu~ewa sa Bogom i vre|awe Boga? Ho}e
li mo}i da bude sasvim spokojan, jer }utati u tom slu~aju isto je {to
i saglasiti se i odobriti? Oni na{i gra|ani koji }ute prakti~no se
s tim sagla{avaju i odobravaju te huliganske postupke. Ja bih ~ak rekao
to nisu jednostavno huliganski postupci, to su postupci koji imaju
politi~ki i duhovni karakter.
Sada re~ ima dràvno tuìla{tvo.
Protojerej Aleksandar [argunov

NE MO@E SE ]UTATI PRED ZLOM
Umetnici avangardisti, koji su po~inili ovaj prestup, deklari
{u se kao konceptualisti, kako su rekli na konferenciji za {tampu,
odrànoj 21. januara.
[ta je konceptualizam? Konceptualizam je konceptuacija ìvo
ta. Neko dejstvo (toboè umetni~ko) koje se prenosi u realnost. Svaki
umetnik ima pravo na samoizraàvawe, ima pravo na svoju koncepciju,
ima pravo da je vaploti u ìvotu. U datom slu~aju, pred nama je koncep
cija terorisawa hri{}anske religije. U~esnici ove bogohulne akcije u
centru Saharov (vi{e od 40 qudi) nisu novajlije u performansima
sli~ne vrste. Na primer, jedan od wih je razbijao posu|e pred televizij
skim kamerama, drugi je javno vr{io veliku nu`du u Pu{kinovom muzeju,
pred Van Gogovom slikom, tre}i je javno onanisao na platou pred hramom
562
563
RAT ZA RUSIJU
u izgradwi, ~etvrti je u onome, u ~emu ga je mati rodila, stajao ~etvoro

no{ke i lajao, a zatim okretao zadwu i predwu stranu publici. On je na
po~etku perestrojke javno zaklao veliku sviwu s natpisom Rusija i
isekao je na delove, {to je bilo prikazano i na televiziji. On je po ~ita
voj Evropi vozio kravu na~iwenu od papira, s pozivom da joj zavire ispod
repa: Zavirimo u dubinu maj~ice Rusije. Peti je u Centralnoj izlo`be
noj sali u Moskvi rasecao pravoslavne ikone i predlagao posmatra~ima
da za odre|enu nov~anu nadoknadu u~ine to isto. U tome se sastojao ~itav
wegov performans.
Sada se pojavilo novo bogohuqewe u centru Saharov. Mi ovde ne}emo
izgovoriti re~i, koje su tako prirodne za milione hri{}ana: Kako su se
odvaìli na ne{to takvo? Ne}emo utvr|ivati o~iglednu istinu da se
pribliìlo antihristovo doba i da nastupaju posledwa vremena.
Mi znamo kako su se ispunile proro~anske re~i svetog Teofana Za
tvornika, da zbog hule na Gospoda i Presvetu Bogorodicu, izre~ene negde
u tada{woj demokratskoj {tampi, Rusiju o~ekuju velike nesre}e i da
}e se na na{oj zemqi proliti potoci krvi. Mi smo danas svedoci novih,
otvorenih progona Crkve, uz popustqivost dràvnih vlasti. Pred nama
se pojavquje mrska wu{ka novog boq{evizma, koji je boqe zamaskiran
i istan~aniji nego onaj 20tih i 30tih godina, i nastupa u obliku bez
grani~ne slobode. U {tampi se sve drskije i otvorenije pojavquju izru
givawa i klevete protiv Crkve. Sve su u~estalija ubistva sve{tenika i
monaha. Razume se, da }emo to sve ~e{}e vi|ati ukoliko na vreme ne obu
zdamo prestupnike.
Svakom hri{}aninu je jasno o ~emu se radi. Mi ne}emo rasu|ivati o
tome, kakva je to provokacija, kako je ona dobro pla}ena i organizovana
i iz kog centra.
U istoriji ~ove~anstva poznat nam je veliki broj za{tite svetiwa od
izrugivawa. Sam na{ Gospod Isus Hristos sru{io je stolove mewa~a koji
su od svetog hrama Boìjeg na~inili razbojni~ku pe}inu i bi~em isterao
trgovce iz hrama. Sveti Boìji proroci, kao {to su bili Mojsej i Ilija,
uni{tavali su idole. Sveti apostoli Jovan Bogoslov i Andrej Prvozvani
su, kao {to ~itamo u wihovim ìtijima, ru{ili idolske hramove. Sveti
mu~enici, kao {to su Georgije Pobedonosac, mu~enik Evgenije Trapezunt
ski, mu~enik Polievkt, mu~enice Paraskeva i Tatjana i ravnoapostolna
Nina zbacili su na zemqu bogomrske, bezdu{ne kumire. Wihov primer sle
dili su ravnoapostolni car Konstantin Veliki i veliki knez Vladimir.
Sveta mu~enica devica Teodosija zbacila je sa lestvice vojnikaikonobor
ca koji je nameravao da oskrnavi svetu ikonu na gradskim zidinama. Zar
}e se neko usuditi da Gospoda i Wegove svetiteqe optuì za huliganstvo
i vandalizam? Samo ukoliko se prona|u qudi sli~ni onim Judejima koji
su, kao na razbojnika, po{li na Hrista u Getsimanskom vrtu s kopqima

i ma~evima, a zatim uzvikivali Pilatu: Raspni Ga, raspni Ga!.
O tome bismo mogli beskona~no govoriti. Me|utim, obrati}emo pa
`wu samo na to da su se Hristovi neprijateqi prevarili, smatraju}i da
im ne}e biti pruèn odgovaraju}i otpor. Sa pravne ta~ke gledi{ta, ne
prijateqi Boìji i neprijateqi otaxbine po~inili su prekr{aj koji se
ka`wava po 282. ~lanu Krivi~nog zakona Ruske federacija, a odnosi se
na rasplamsavawe me|unacionalne i me|uverske netrpeqivosti. U tom
smislu su na{a deca izvr{ila ono, {to je duàn da izvr{i svaki gra|a
nin. Mi smo du`ni da ih za{titimo. Me|utim, ukoliko stvar posmatramo
dubqe, nismo mi du`ni da za{titimo wih, jer su oni ve} za{titili nas.
Ako se u na{em gradu ne bi prona{lo {est pravednika, on bi do temeqa
izgoreo u adskom plamenu.
Satanisti u ovom trenutku jo{ uvek nemaju vlast da neposredno ~ine
sve {to ho}e. Oni se trude da upravo sli~nim akcijama pro{ire granice
dozvoqenoga, sli~no bezo~noj i zlo~ina~koj mafiji koja zbog odsustva ot
pora terori{e ~itave rejone i gradove. Dok nisu uzeli sve poluge u svoje
ruke, jo{ moèmo da im se suprotstavimo. Svaki ~ovek razume da je besko
risno da se banditu obra}amo savetima. Nas moè da spase samo akcija
koja je adekvatna wihovim postupcima.
Ovi konceptualisti su dobili adekvatan konceptualni odgovor na
svoju izlo`bu. Oni nisu uzaludno ponudili posetiocima kwigu utisaka.
Svojom bogohulnom akcijom oni su sebe postavili izvan zakona. Zato
su na{i parohijani sasvim pravedno postupili prema wima kao prema
kriminalcima. Obra}awe prestupnika policiji i pravosu|u li{eno je
bilo kakve logike. To je onaj isti konceptualni spektakl satanisti~ke
sekte, koja je sekta{ki uverena u svoju neka`wivost: performans pod
nazivom na{a konceptualna neka`wenost.
[ta bi se dogodilo kad bi poku{ali da sli~nu izlo`bu organizuju u
nekoj muslimanskoj zemqi, gde bi se konceptualno izrugivali Kuranu
ili kad bi pravili parodije na rabine i wihov Talmud u Izraelu? Wih
bi jednostavno rastrgli, i tu se ne bi ume{ala nikakva policija. Na tome
bi se i zavr{ila wihova konceptualna delatnost.
Kod nas im je samo malo bilo za to potrebno. Sa te ta~ke gledi{ta,
wih su mogli i pobiti, i sve bi to bilo u konceptualnom kontekstu. Na
{i pravoslavni konceptualisti tako|e vide smisao u konceptualizmu.
Neka ne misle da smo mra~ni, nesavremeni i da ni{ta ne znamo. Mogli
smo da prospemo lonac s fekalijama na glavu svakoga od wih, i to bi bio
na{ konceptualni odgovor. U datom slu~aju mi smo se ograni~ili na raz
bijawe i premazivawe bojom wihovog bogohuqewa, kao odgovor na cepawe
i porugu na{im svetiwama. Neki licemerno govore kako je trebalo da se
564
obratimo zakonu, kao da ne shvataju u kakvoj dràvi ìvimo. Onu ènu,

{to je pocepala antisemitski plakat i time za{titila malobrojan na
rod koji ìvi u Rusiji, predsednik je nagradio ordenom. Bilo bi sasvim
prirodno da pretpostavimo da }e qude koji su za{titili hri{}anstvo i
~itav ruski narod s wegovim vekovnim vrednostima i svetiwama, nagradi
ti zvawem heroja Rusije. Pre ~etiri godine, kad su u Maweù bile ise~ene
ikone, obratili smo se direktoru izlo`be. Uprava nam je odgovorila da
svaki ima pravo da izloì ono {to èli. Tek kad je jedan od umetnika
udario huligana po licu, izlo`bu su skinuli.
[ta smo dobili mi u Ostankinu, kad smo se obratili sudu i kad su sam
patrijarh i desetine hiqada vernika protestovali protiv prikazivawa
bogohulnog filma Posledwe Hristovo isku{ewe? Pokazali su nam da
ìvimo u antihri{}anskoj dràvi, gde se prava veruju}ih grubo gaze. Da
nas kriminalac koji uni{tava ikone okupqa oko sebe nove prestupnike i
neka`weno demonstrira jo{ ve}e bogohuqewe. To je na{a sudskopravna re
alnost. Zakon po~iwe da dejstvuje tek posle konceptualnih postupaka.
A {ta da kaèmo o wihovom zahtevu za od{tetu, koji nam predlaù?
Zahtev za od{tetu mogli bismo da podnesemo mi za svu wihovu delatnost,
i on bi bio astronomski. Oni, me|utim, ne odgovaraju. Ni oni, ni wihova
deca, ni wihova dijaspora. Ni za uvredu Rusije, ni za hulu na Hrista Boga,
ni za rusofobiju, ni za skrnavqewe na{e zemqe wihovim mrskim postup
cima, ni za moralnu {tetu koju su mnogima naneli.
Odigrava se nevi|eni rat koji je, prema patrijarhovim re~ima, upra
vqen na fizi~ko, moralno i duhovno uni{tewe na{eg naroda. Taj rat po
staje sve razgranatiji i, prema patrijarhovim re~ima, nijedan mirjanin,
a utoliko pre nijedan sve{tenik, ne moè da bude po strani.
Svima je razumqiv blagoslov Wegove Svetosti: Ako budemo }utali
i ako ni{ta ne preduzmemo, nas }e jednostavno uni{titi. Kad su jednog
episkopa upitali kako bi trebalo da se pona{aju pravoslavni u takvoj
situaciji, on je odgovorio: Ispovedni~ki.
Drugi arhijerej je na konferenciji za {tampu nazvao tu izlo`bu zlo
~ina~kom i rekao: Nadamo se, da se takav zlo~in vi{e nikada ne}e pono
viti u na{oj zemqi. To zna~i da je re~ o izuzetnom zlo~inu, o duhovnom
presedanu.
Bog se ne moè ismejavati, i Bog nas poziva na delatno protivqewe
satanskom zlu i nasiqu. Takva je na{a koncepcija i weno vaplo}ewe u
ìvotu.
RAT ZA RUSIJU
565
Mihail Nazarov
SMISAO RUSKE IDEJE
Zna~ewe ruske ideje postaje najrazumqivije u svetskom kontekstu. Nije
slu~ajno {to su mnogi na{i zapadwaci, ~im bi pre{li granicu, po~iwa
li da uistinu razumevaju svoju zemqu. Pri tom Zapad ne samo da osewuje
rusku civilizaciju i da daje mogu}nost pore|ewa, nego nam demonstrira i
svoje neprijateqstvo. To ne dolazi od obi~nih qudi wima je u ve}oj meri
svojstvena radoznalost u odnosu na zagonetne Ruse. Neprijateqstvo se
projavquje u postupcima vladaju}ih krugova Zapada. Ono se moè smatra
ti za neki neizbe`ni faktor koji prati rusku istoriju i koji, zajedno sa
wom, zahteva razumevawe.
Mnogi istori~ari nagla{avaju da je na isto~ne Slovene uticala surova
kontinentalna priroda i beskrajna ravnica, otvorena za razorne neprija
teqske nalete. Otuda poti~u wihova postojanost i trpqewe, ume}e da se
pomire sa ~estim gubicima, sklonost ka ~uvenom mo`da, ruska {irina
i zamah koji idu do krajnosti, ali, isto tako, i te`wa ka centralnoj auto
ritativnoj vlasti koju instinkt samoodràwa name}e kao organizaciono
na~elo. Sjediwewe ta dva instinkta, tj. voqnice1) i nacionalnog samoo
dràwa, stvara fenomen ruskih kozaka koji su granice Rusije pro{irili
do Tihog okeana.
Me|utim, bilo bi uzaludno da smisao ruske civilizacije traìmo u
evroazijskim teorijama, koje su se rodile iz op~iwenosti ruskim prostran
stvom. Naprotiv, ogromno prostranstvo Rusije je posledica posebnog du
hovnog sadràja ruske kulture. Ono se moè razumeti samo u dimenzijama
pravoslavne istoriosofije.
Sa pravoslavne ta~ke gledi{ta, smisao istorije sadrì se u pripre
mi ~ove~anstva za savr{eni ìvot u posleistorijskoj dimenziji. Me|u
tim, qudima, koji su stvoreni kao slobodni, do toga predstoji duga~ak
istorijski put, oteàn wihovim nemawem èqe da slede duhovne zakone
sveta, koji su nam dati u boànstvenom otkrovewu. Zbog takve samovoqe,
istorija se pretvara u dramu, ~iji je uzrok u ~ovekovoj zloupotrebi wego
ve bogomdane slobode.
Samovoqa slobodne tvari po~iwe sa pobunom jednog dela an|ela koji
su postali demoni i protivnici Boìji u delu ustrojstva sveta. Wiho
vim posredstvom do{lo je do grehopada prvih qudi koji su uobrazili da
}e postati kao bogovi i koji su dopustili da demonsko zlo do|e u svet.
1)Jedan
vid naseqa, naj~e{}e u pograni~nim oblastima, gde su ìveli slobodni seqa

ci, uglavnom kozaci prim. prev.
566
567
RAT ZA RUSIJU
Slede}a va`na karika u tom lancu je grehopad izabranog naroda, koji je

odbacio Nebeskog Spasiteqa, Mesiju Hrista i koji ~eka svog zemaqskog
mesiju antihrista, na {ta je Jevreje upozorio Sam Hristos: Ja sam do{ao
u ime Oca Svojega i ne primate Me; ako drugi do|e u ime svoje, wega }ete
primiti (Jn. 5,43).
Nakon dolaska Hrista, Koji je qudima dao otkrovewe o smislu isto
rije, wen daqi tok odre|en je borbom izme|u Hristove i antihristove
sile. Hri{}anstvo je u po~etku odnosilo pobede, rasprostiru}i se na sve
narode koji su okruìvali wegovu kolevku, u oblasti Sredozemnog mora.
Me|utim, nakon toga je u hri{}anskom svetu do{lo do ja~awa razornog
dejstva antihri{}anskih sila. U toj borbi, koja se odvijala krajem prvog
hiqadugodi{ta, do{lo je do grehopada hri{}anskog Zapada, koji se nije
odupreo sablazni samovoqe. Upravo ta sablazan pravi razliku izme|u Za
pada i pravoslavne Rusije, koja je u toj epohi stupila na istorijsku arenu.
Kqu~ni pojam ovde postaje pojam zadràvawa zla.
U tom smislu podseti}emo se re~i apostola Pavla: Tajna bezakowa
ve} dejstvuje, samo dok se ukloni onaj, koji sad zadràva. I tada }e se
pojaviti bezakonik, kojega }e Gospod Isus ubiti duhom usta Svojih i
uni{titi pojavom Svoga prisustva (2.Sol. 2,78). Upravo je taj ~ovek gre
ha i sin pogibeqi u svetoota~kom predawu poistove}en sa antihristom.
Pred svr{etak sveta, on }e vladati ~itavom zemqom, i to po onom istom
materijalisti~kom receptu koji je satana bezuspe{no nudio Hristu u
pustiwi: hleb i zemaqska vlast nad svim narodima, tj. ìvot gre{nih
qudi radi sebe samih a ne radi Carstva Nebeskog.
Me|utim, to }e se dogoditi tek onda, kada bude uklowen onaj koji za
dràva zlo. Pod tim re~ima, Sveti Oci su u po~etku podrazumevali samo
na~elo dràvne vlasti, koja dejstvuje na za{titi dobrih dela, tj. kao
suprotnost na~elu anarhije (bezvla{}a). U vreme apostola Pavla, bila
je to vlast rimskog carstva, koje se rasprostirala na gotovo ceo Evropqa
nima poznati svet. Kad je u 4. veku prestonica preseqena u isto~ni deo, u
Konstantinopoq (koji su po~eli da nazivaju novim Rimom), carevina je
po~ela da snaì svoju ulogu zadràvawa zla time {to je zadobila istin
sku religiju koja je, opet, razotkrivala smisao istorije i smisao borbe
dobra i zla koja se u woj odvija.
Pojavquje se pojam simfonije (saglasnosti) dràvne vlasti i Crkve,
koje posredstvom razli~itih sredstava sluè istom ciqu. Crkva se bri
ne o qudskim du{ama, spasava ih i priprema za nebeski ìvot. Dràvna
vlast se brine o zemaqskom ìvotu, {tite}i ga, koliko je to mogu}e, od
dejstvovawa sila zla i stvaraju}i najpovoqnije uslove za Crkvu.
Nakon {to su u 5. veku varvari zauzeli Rim, isto~ni deo carstva se
osamostaquje i dobija ime Vizantija. Zapadni deo se sve vi{e udaquje od
puta zadràvawa zla. Gordost starog Rima, drevne carske prestonice,

ne daje mira rimskim episkopima i ne dopu{ta im da za sebi ravne pri
znaju episkope Novog Rima Konstantinopoqa. Tako je 800. g. rimski pa
pa Lav Tre}i u Rimu krunisao frana~kog kraqa Karla Velikog za cara.
Rimski episkopi po~iwu da demonstriraju svoj um i da samovoqno uvode
novotarije u verou~ewe, utvr|eno na Vaseqenskim saborima. To se 1054. g.
zavr{ilo otcepqewem zapadne crkve od Pravoslavqa. Na prvi pogled, te
novine mogu izgledati neobja{wivo, jer zamagquju smisao bogovaplo}ewa.
One, me|utim, imaju zajedni~ki imenilac: usmerenost ka zemaqskim vred
nostima i ka zemaqskoj vlasti, po na~elu ciq opravdava sredstvo.
Budu}i da ga je sve vi{e privla~ila hristijanizacija sveta zemaq
skim sredstvima, Zapad se udaqio i od na~ela simfonije. Preuzev{i u
svoje ruke i svetovnu vlast, zapadna crkva je pala u sablazan prinudnog,
pa ~ak i nasilni~kog hri{}anstva (inkvizicija). Ne ~udi onda {to ona,
nose}i ~itavoj vaseqeni svetlost Hristovu, nije bila u stawu da spre~i
genocid domorodaca na teritorijama novootkrivenih zemaqa. U svojoj gor
dosti prevashodstva, ona je nastojala da kolonizuje ~ak i pravoslavne
narode. To su pokazali jo{ krsta{i, koji su opqa~kali Konstantinopoq.
Ovaj grad je pao pod najezdom muslimana, ali ne bez tog hri{}anskog
podmetawa noge.
Protestantizam, koji se kasnije pojavio u Evropi, predstavqao je ra
zumqivu reakciju na gordost rimokatolicizma. Me|utim, u protestanti
zmu je izgubqen i sam pojam Crkve. Pot~iniv{i se svetovnim vlastima,
protestantske konfesije su postale samo moralne ideje, koje pomaù da
se boqe uredi stvarni ìvot...
Izabrav{i taj put, Zapad je svoje zemqe izgradio materijalnim vredno
stima, a na {tetu duhovnih vrednosti. Sa wima kao da su sklopili neki
kompromis, jer je trebalo da one (nebeske vrednosti) doprinesu wihovoj
zemaqskoj sre}i, a te`wu ka woj uskoro su proglasili progresivni
ustavi... U takvoj sredini, antihri{}anske sile su se domogle novih uspe
ha: ravnopravnosti hri{}anske i antihri{}anske religije i odvajawa
Crkve od dràve.
Tek je nakon otcepqewa zapadnog hri{}anstva od Pravoslavqa nesum
wivi centar zadràvawa zla postao pravoslavni Drugi Rim. Ruski narod
je u 10. veku od wega dobio pravoslavnu veru a ne od zapadne crkve.
Rusija se nije krstila zbog zemaqske sre}e nego radi spasewa za budu
}i ìvot u Carstvu Nebeskom. U wemu je, a ne u prevrtqivom zemaqskom
ìvotu, ruski ~ovek video nagradu za svoj surovi i opasni ìvot. Upravo
je Carstvo nebesko, prisustvuju}i u dobrim delima, obdarilo blagodat
nim smislom podvig ìvota u zemaqskom svetu. Time se merila du`nosti
i seqaka i cara, ~ija je vlast, za razliku od zapadnog apsolutizma, bila
568
569
RAT ZA RUSIJU
ograni~ena uslovom sluèwa Bogu (prep. Josif Volocki poziva na poslu

{nost jedino takvom caru).
Time je odre|en i ruski op{tenacionalni ideal svetosti Sveta
Rusija, kakav se ne susre}e kod drugih naroda (kao {to je primetio V. S.
Solovjov, Engleska rado veli~a sebe kao staru, Nema~ka kao u~enu,
Francuska kao prekrasnu, a [panija kao plemenitu). U tom idealu
nije se ispoqila ruska gordost (kao u nepogre{ivosti rimskog pape)
nego spremnost da se sluì Boìjoj zamisli o ~oveku. Time se obja{wava
i ime koje je ve}i deo ruskog naroda dao samome sebi krestjani, tj seqa
ci (hri{}ani). Na taj na~in su pojmovi ruskog i pravoslavnog postali
neslivenonerazdeqivi.
Ruski narod je u svojoj duhovnoj kulturi dao i niz drugih pojava, nepo
znatih na Zapadu: jurodivost (uzdizawe Istine iznad dru{tvenih poloàja
i obi~aja), star~estvo (duhovno savr{enstvo koje ide do prozorqivosti),
ve~no stranstvovawe (poslu{nost re~ima Hristovim o napu{tawu imovi
ne radi pravednosti)... Pravedan ìvot je u Rusiji postao ve}a vrednost
nego kultura uma ili spoqa{wa politi~ka sloboda.
O~igledno da je Pravoslavqe tako lako, prirodno i duboko prodrlo
u du{u na{eg naroda jer je ve} wegov slobodoqubivi paganizam bio na
klowen hri{}anstvu. Primetno je da paganizam nije bio odba~en nego da
ga je hri{}anstvo preobrazilo u element folklora (bajka, igra, pesma).
Me|utim, paganizmu je bio nedostupan smisao istorije: on je bio samo pri
rodna, pripremna etapa za ra|awe duhovnog fenomena Rusije.
Za prvi pisani izvor, u kojem ruska ideja postaje svesna svog istorio
sofskog razlikovawa od ostalog sveta, moè se smatrati Slovo o zakonu
i blagodati mitropolita Ilariona (poreklom Rusa), napisano u vreme
zapadnog otcepqewa od Pravoslavqa. Rusija je svog priziva postala jo{
svesnija u tzv. moskovskom periodu, odre|uju}i svoju dràvnu ideologiju
kao naslednice prvog hri{}anskog carstva Vizantije.
Podsetimo se da je, od trenutka pokr{tavawa Rusije, Vizantija na neki
na~in smatrala rusku zemqu za svoju novu koloniju. Konstantinopoqski pa
trijarh je dugo bio kanonski stare{ina Ruske Crkve, sve do vremena uspo
stavqawa ruske patrijar{ije (1589). Druga~ije re~eno, Rusija je u crkvenom
smislu postala deo Vizantije. Nakon Florentinske unije Konstantinopoqa
sa rimokatolicima (1439) i osvajawa Konstantinopoqa od strane Turaka
koje je zatim usledilo (1453), Rusija je prirodno postala svesna sebe kao na
slednice ~istote Pravoslavqa i stoèra pravoslavnog carstva u istoriji.
Preno{ewe tog nasle|a odrazilo se i u dinastijskim brakovima. Na
po~etku tog perioda sklopqen je brak krstiteqa Rusije, sv. kneza Vladi
mira, sa vizantijskom princezom Anom; u sredini tog perioda ro|en je, od
k}erke vizantijskog cara, veliki knez kijevski Vladimir Monomah. Najzad,
na kraju ovog perioda sklopqen je brak Ivana Tre}eg sa ro|akom posledweg

vizantijskog cara, Sofijom Paleolog. Od Vizantije smo preuzeli i grb
dvoglavog orla (u kojem se moè videti znak simfonije dve vlasti).
Kao rezultat svega toga, a nakon pada Vizantije, u 15. veku se pojavquje
pojam Moskva Tre}i Rim. Kao {to je tada u vezi s tim rekao starac Fi
lotej, dva Rima su pala, tre}i, Moskva, stoji a ~etvrtoga ne}e ni biti.
Druga~ije re~eno, mi ne}emo imati kome da predamo {tafetu pravoslav
nog carstva: kad ne bude Rusije, ne}e biti ni ostatka sveta i nastupi}e
kraj istorije. U tim re~ima, Rusija izraàva svest o sebi kao o onoj koja
zadràva zlo, i ta uloga je sa Konstantinopoqa pre{la na Moskvu.
Pri tom u Rusiji, kako je pisao L. Tihomirov, nisu u toj meri podra
àvali stvarnu Vizantiju koliko su je idealizovali i u op{toj sloèno
sti stvarali monarhisti~ku vlast u daleko ~istijoj i doslednijoj formi
nego u samoj Vizantiji.
Upravo je ta duhovna osobitost Rusije i stvorila rusku civilizaciju,
razli~itu od zapadne. I jedna i druga (civilizacija) su po svom poreklu
hri{}anske; me|utim, ruska je postala hri{}anska civilizacija zadr
àvawa zla, a zapadna hri{}anska odstupni~ka civilizacija, demon
striraju}i otpadawe od Istine i sazrevawe one tajne bezakowa o kojoj
govori apostol Pavle.
Na taj na~in, u pojmu Tre}eg Rima religiozni smisao zadràvawa zla
ima prednost u odnosu na politi~kocarski. Me|utim, u svakoj dràvi
politika predstavqa ispoqavawe op{te kulture. Ruska politika se upra
vo zahvaquju}i svom smislu zadràvawa zla toliko razlikovala od svih
ostalih. Ruska carevina je jedina koja je izgra|ena na osnovu jednakosti
svih naroda pred Bogom. Ona je, ~ak i u svojim divovskim razmerama, sve
tu o~igledno pokazala geopoliti~ko ~udo Tre}eg Rima. U woj se nalazio
praobraz Vaseqenskog carstva, dostojne zajednice naroda sveta, prizva
nih da sluè Boìjoj zamisli o wima.
Razume se da je daleko od toga da su svi narodi bili sposobni da razu
meju tu Zamisao. Dejstvuju}i u wihovoj sredini, antihri{}anski krugovi
su teìli da stvore svoje sopstveno vaseqensko carstvo, i to na onaj ma
terijalisti~ki na~in koji je |avo predlagao Hristu u pustiwi. Praobraz
tog antihristovog carstva se jasno vidi u SAD, stvorenim od denaciona
lizovanih ostataka raznih naroda koji su se poklonili kapitalisti~kom
zlatnom teletu.
Kapitalizam se nije pojavio samo kao rezultat toga {to je neki sloj
qudi sakupio novac, jer bi se u tom slu~aju on pojavio jo{ u anti~kom sve
tu. On se pojavio upravo u hri{}anskom dru{tvu, koje je qude oslobodilo
od paganskog robovawa prirodi. Me|utim, on je tu slobodu iskoristio za
udaqavawe od Boga i priklawawe ranije nevi|enoj, zemaqskoj i materija
570
571
RAT ZA RUSIJU
listi~koj aktivnosti. Kao {to su pokazali poznati zapadni sociolozi

M. Veber i V. Zombart, to je postalo mogu}e tek nakon reformacije, koja
je hri{}anske norme ìvota potisnula ka starozavetnom moralu sa uti
litarnom sakralizacijom egoizma.
Jevreji, koji su jo{ odavno uzeli svetske finansije u svoje ruke, postali
su kvasac kapitalisti~ke civilizacije upravo zbog toga {to judaizam
odbacuje besmrtnost du{e i, u skladu s tim, apsolutizuje zemaqske vred
nosti. Ono, {to mi nazivamo amerikanizmom, u svojim glavnim crtama
nije ni{ta drugo do iskristalisani jevrejski duh, s uvaàvawem je pisao
o Jevrejima V. Zombart. Ja sam potpuno o~igledno dokazao da je ekonomski
ìvot na{eg doba u sve ve}oj meri izloèn jevrejskom uticaju... bez wih
nikada ne bismo dostigli kulminacionu ta~ku qudske kulture: savreme
ni kapitalizam.
Nova apologija tog ameri~kog carstva data je u koncepciji kraja
istorije ameri~kog politikologa F. Fukujame o tome, da je u SAD ve}
stvoren kona~an model za ceo svet. Pri tom se ideologija zamewuje eko
nomskim prora~unima, koji postaju kriterijum dobra i zla; pojam greha
zamewuje se pojmom svrsishodnosti... Me|utim, pravoslavni ~ovek ne moè
a da u toj kulminaciji ne vidi drugi kraj istorije onaj, koji je opisan
u Apokalipsi...
Upravo tuda danas i prolazi granica izme|u ruske i zapadne civiliza
cije. Ne moè se re}i da su Rusi uvek bili pravednici. I oni su, tako|e,
mnogo gre{ili, ali nikada nisu nastojali da opravdaju svoj greh, nego su
ga bili svesni kao takvog. Zapadna legalizacija greha }e neminovno do
vesti wegov nivo do samouni{tewa sveta. Na taj na~in su reformacija i
kapitalizam, koji je iz we proistekao, postali nova etapa zapadne aposta
sije (udaqavawa od puta zadràvawa zla).
Posebna uloga u svemu tome pripada masoneriji: ona se moè odrediti
kao tajno unijatstvo elite hri{}anskog Zapada sa judaizmom, koji je pr
vobitno imao mo}an instrument uticaja: novac. Ciq masonerije sastojao
se u svrgavawu monarhija, u demokratizaciji i dehristijanizaciji sveta
(posebno zbog toga da bi se Jevrejima obezbedila ravnopravnost). Masoni
su teìli da atomiziraju dru{tvo i da ga li{e apsolutnih duhovnih vred
nosti, jer }e samo u takvom dru{tvu novac postati najvi{a vrednost; jedina
istina postaje istina onih, koji daju novac, a to je svetska zakulisa.
Rodiv{i se u okriqu apostasije, svetska zakulisa je u novije vreme
postala i wen glavni pokreta~, ja~aju}i taj proces u celom svetu pod vidom
demokratizacije. Ona je svoju vlast u zapadnom svetu ustanovila posred
stvom tzv. buròaskih revolucija i svetskih ratova. (Suprotstavqawe
koje su joj u vidu fa{izma pokazale zapadne nacionalisti~ke sile nije
moglo da bude uspe{no. Naime, fa{izam je kao svog idola postavio prvi,
paganski Rim, ~emu je u Nema~koj pridodat i rasizam. Na taj na~in, ovo

suprotstavqawe nije odgovaralo duhovnom nivou zadatka.)
Sasvim je razumqivo da su zapadne bogoodstupni~ke sile u pravoslavnoj
Rusiji, sa wenom ulogom zadràvawa zla, videle glavnu prepreku za svoju
svetsku dràvu. Vi{e puta su poku{avale da u Rusiji sprovedu reformu,
ali ih je svaki put u tome spre~ilo duhovno zdravqe naroda. âk i nakon
gotovo uspe{ne petrovske reforme, kada je na{ promasonski visoki
stale` zaboravio ruski jezik, tokom slede}eg stole}a ruska pravoslavna
duhovnost je proèla i same vrhove, ali ne do kraja: u vode}em staleù
ostala je prisutna podela na dve Rusije, onu samobitnu i zapadwa~ku. To
je i dovelo do tragedije u 20. veku.
Voqno ili nevoqno, zapadwaci su postali peta kolona apostasij
skih sila, i to u isto vreme kad su te sile u~vrstile vlast svojih demokra
tija i po~etkom 20. veka postavile ciq globalne vlasti. Oni su izvanred
no ose}ali onaj aspekt ruske civilizacije koji se sastojao u zadràvawu
zla, ~ime se i obja{wava wihova mr`wa prema nama.
Prvi svetski rat, u kojem je svetska zakulisa uspela da spotakne i
da dovede do pada tri najkonzervativnije evropske monarhije, postao je
kulminacija tog sukoba. U februaru 1917, pravoslavno carstvo je bilo iz
loèno ujediwenim naporima svih svojih neprijateqa: jevrejstva, masone
rije, revolucionara i separatista svih boja, a tako|e i vojnih neprijateqa,
Nema~ke i AustroUgarske. Ujediwena mo} tih sila bila je jedinstvena
u istoriji po svojim neograni~enim finansijskim sredstvima i svedozvo
qenosti: dezinformacijama, klevetama, podmi}ivawu, ubijawu najboqih
~inovnika, igrawu na kartu razularenosti nagona mase, teroru, isprovo
ciranom svetskom ratu...
Da bi odgovorili na wihova dejstva, za{titnici monarhije nisu sebi
mogli da dopuste tako cini~an arsenal sredstava. U ~itavoj Evropi, svo
jevremeno se pokazalo da konzervativci nisu u stawu da se suprotstave
novim, ateisti~kim tokovima. Naime, konzervativizam se sastoji u pose
dovawu i za{titi ve} postoje}ih, tradicionalnih i moralnih vrednosti,
a ne u razradi aktivnih metoda suprotstavqawa silama koje su otvoreno
nemoralne i agresivnoru{ila~ke.
Na taj na~in, uzroci revolucije 1917. g. nisu se sastojali samo u greho
vima Rusije, koje isti~u zapadni i sovjetski istori~ari. Da, po~ev od ras
kola ruskog dru{tva koji je uzrokovao Petar Prvi, grehovi su odigrali
svoju ogromnu ulogu. Me|utim, mora se videti da u tim sloènim uslovima,
uzroci revolucije nisu bili samo grehovi Rusije, nego i wene vrline.
Jedan od najva`nijih uzroka revolucije postao je i sam celoviti tip
ruske kulture. U drevna vremena, ta detiwa jednostavnost i celovitost
davali su Rusiji silu i veli~inu. U novije doba, kad su u svetu po~ele da
572
573
RAT ZA RUSIJU
dominiraju nihilisti~ke sile, te osobitosti Rusije postale su faktor

wene fizi~ke slabosti. Kao {to je poznato, za detiwi organizam mnogi
virusi imaju smrtonosno dejstvo, dok ih organizam odraslog ~oveka sasvim
dobro podnosi...
Tako se usled maksimalizma ruskog karaktera pojavio red ruske in
teligencije, koji je svoje odu{evqewe Zapadom pretvorio u neku vrstu
psevdoreligije. U tome se moè videti i posledwa karika u opisanom
istoriosofskom lancu samovoqe qudi, pa ~ak i Rusa: pad Rusije je rezul
tat zavere prevarene inteligencije, uz dopu{tewe prostodu{nog naroda
koji je ona obmanula.
Liberalni februar je Rusiju predao u ruke anarhisti~ke stihije, ko
jom su dominirali defetistiboq{evici, neograni~eno finansirani iz
Nema~ke. Me|utim, zapadni marksizam ne bi nai{ao na podr{ku u Rusiji
da nije iskoristio neke crte ruskog karaktera, i to ne one najgore, nego
najboqe, vaspitane Pravoslavqem: te`wu ka savr{enstvu ({to je stvorilo
povoqno tlo za marksisti~ku ideju stvarawa raja na zemqi), asketizam
(odakle poti~e odnos prema imovini i bogatstvu koji je sasvim druga~iji
od onoga na Zapadu), moralni maksimalizam (koji se zadràva ~ak i onda,
kad se apsolutizuje ne{to pogre{no), sabornost (na kojoj je parazitirao
totalitarizam), smirewe i po`rtvovanost (odakle poti~e i znamenita
ruska dugotrpeqivost).
Razume se da je marksizam u svojim glavnim crtama, kao {to su uni{te
we porodice, nacije, li~ne svojine i religije, bio ne{to sasvim strano
ruskoj tradiciji. Razarawa su u tom periodu bila ogromna. Me|utim, na
za~u|uju}i na~in, to jo{ uvek nije bio kraj Rusije i sveta. Gotovo da su
uspeli da ubiju Rusiju, ali nisu uspeli da je obore.
Iako su boq{evici koristili pomo} sa Zapada, oni ~ak ni uz desetine
miliona `rtava nisu uspeli da utvrde marksizam na ruskom tlu. Kao {to
je svarila petrovsku reformu, Rusija je svarila i internacionali
sti~ki komunizam (kako se izrazio V. Rasputin). Istina, ona se pri tom
otrovala, ali je preìvela kao nacionalna dràva, jo{ jednom ispoqiv{i
zadivquju}u vitalnost ruskog naroda.
U istoriosofskom smislu, rezultati ruske revolucije bili su druga
~iji od onih, koje su o~ekivali weni inicijatori i vo|e. Internacionali
sti~ki marksizam je na ruskom tlu bio izloèn nepredvi|enoj mutaciji,
ne izdràv{i konkurenciju hiqadugodi{we ruske istorije. Uprkos prvo
bitnoj satanskoj zamisli, u toj generalnoj probi Apokalipse ispoqio
se druga~iji, providencijalni smisao: preotev{i vlast od februarista,
boq{evici su po cenu ogromnih `rtava i protivno svojoj voqi spre~ili
Rusiju da se prisajedini zapadnom apostasijskom procesu, ostavqaju}i nam
{ansu da nakon oslobo|ewa krenemo druga~ijim putem.
To, naravno, nije zasluga boq{evika. Kao {to je pisao sv. Teofan Za
tvornik, ~ak i pobedni~ku razularenost sila zla Gospod moè da pretvori
u wenu suprotnost, ako Mu se mi u tome ne suprotstavimo. Bog nas ne ka
`wava i ne {aqe nam stradawa. Uvaàvaju}i na{u slobodu, On dopu{ta
da stradamo na putevima svoje samovoqe, kako bismo sami shvatili svoju
gre{ku i vratili se na pravi put.
Jedan od najva`nijih rezultata revolucije postala je i svest o zadrà
vawu zla kao o prizivu Rusije, a koja je bila izgubqena tokom petrograd
skog perioda. Jasne predstave o tome nije bilo ni kod slovenofila (budu}i
da su posebnu ulogu Rusije videli u optimisti~kom toku istorije), ni u
upozorewima na{e kwièvnosti na dolaze}e besove. Tek je kao rezultat
katastrofe i u radovima emigrantskog sve{tenstva, ruska misao ponovo
postala svesna tog nivoa de{avawa.
Na taj na~in, posle pada marksisti~kog reìma u Rusiji smisao do
ga|aja se za ceo svet sastoji u jednom: da li }e ruskom narodu uspeti ili
ne}e da postane svestan doga|awa i da vaspostavi svoju ulogu zadràva
wa zla. [anse za uspeh izgledaju kao ~udo, jer se taj proces utrkuje sa
dovr{avawem antihristovog svetskog carstva, novog svetskog poretka.
Svetska zakulisa je na Rusiju sru~ila novi, nevi|eni talas reformi.
Wihov pokreta~ nije vi{e samo peta kolona zapadwaka nego i samo
postkomunisti~ko rukovodstvo zemqe.
Me|utim, apostasijske sile ~ak ni u 20. veku nisu uspele da u ruskom
narodu iskorene te`wu ka Istini i pravednosti, a {to je ~ini nepogodnom
za kapitalisti~ke reforme. Protivqewe tim silama, kakvo je nevi|eno
u drugim postkomunisti~kim zemqama, nastavi}e se sve dotle, dok bude
postojao sam ruski narod.
Zbog toga mnogi pravoslavni ose}aju da se ipak mogu ispuniti pred
skazawa na{ih svetiteqa: molitvama novomu~enika i na{om verno{}u
ruskoj ideji Rusija bi mogla da se, makar i kratkotrajno, obnovi u svojoj
dràvnoj i sili zadràvawa zla, kako bi svetu dala mogu}nost posled
weg izbora izme|u dobra i zla pre wihove kona~ne podele. U o~uvawu te
mogu}nosti nalazi se smisao dugotrajnih ruskih stradawa.
Na taj na~in je ruska ideja u kulturi i politici neraskidivo poveza
na s Pravoslavqem, ne samo zato {to je ono proèlo celokupnu rusku kul
turu i {to bi trebalo o~uvati vernost na{im precima, nego i zato {to
nas na to obavezuje apsolutni moralni imperativ sluèwa du`nosti
i ispuwavawa misije zadràvawa zla, bez ~ega ne}e mo}i da postoji ni
sav ostali svet.
April, 1996.
Sa ruskog prevela: Antonina Panteli}
574

POSLEDWI RUSKI CAR
I PERSPEKTIVE OBNOVE
PRAVOSLAVNE MONARHIJE U RUSIJI
U monarhiji nacija traì osve}ewe svih projava svog sloènog
ìvota pot~iwavawem pravdi. Za to je nu`na vlast jedne li~
nosti, zato {to samo li~nost ima savest, samo li~nost nosi
odgovornost pred Bogom. Nu`na je vlast neograni~ena, jer svako
ograni~avawe vlasti Cara od strane qudi, osloba|alo bi ga odgo
vornosti pred save{}u i Bogom. Okruèn ograni~ewima, on se ne
bi pot~iwavao pravdi, ve} ovim ili drugim interesima, ovoj ili
onoj zemaqskoj sili. Lav Tihomirov
Nosilac ideala
Suvi{e je o~igledno da je razgovor o perspektivama vaspostavqawa
pravoslavne monarhije u sada{woj situaciji neubedqiv. âk i politikolo
zidemokrate govore da je u Rusiji sve do{lo do kriti~ne ta~ke i potpunog
poni{tavawa (obnuleni) vlasti. Zemqa je blizu gubitka svake upravqe
nosti, a to zna~i na kraju krajeva, potpunom samoraspadu. Daj Boè da se
bar nekakva zakonitost sa~uva. Usred sveop{teg sada{weg amoralizma i
bezakowa ne moè biti ni re~i o ponovnom uspostavqawu monarhije.
Sami qudi nisu u mogu}nosti da izi|u iz ovog sloènog poloàja. Sa
svakim poku{ajem, oni kao da se samo dubqe pogruàvaju u ovoj baru{tini.
Nikakva umovawa ovde ne pomaù. Samo po milosti Boìjoj ovo se moè
desiti, ako se qudi pokaju, ako svom du{om zaèle da izmene ìvot, zaè
le Cara i iskreno pristanu da se pot~ine najvi{oj Pravdi, odri~u}i se
od bezumne i pogibeqne slobode.
Rusi narod ~ak i u svome bezumqu intuitivno ose}a neraskidivu vezu
pojmova Car i Bog: Boga nema, Car nam ne treba, proìve}emo od danas
do sutra, prime}uje savremeni pisac koji je ~uo ovu pesmu u gluvoj ruskoj
provinciji krajem {ezdesetih godina. Ili, kako je ta~no izrazio pesnik
ovo stawe bezumqa odre~ewa Cara: Dobro je {to nema Boga, dobro je {to
nema Cara, dobro je {to nema nikoga i ni~ega.A nedavno uo~i narasta
ju}eg raspada drugi pesnik je rekao: Ako Rusiji ne treba Bog, meni ne
treba takva Rusija.
Svo dru{tvo mora se najpre u korenu izmeniti. Bogu je sve mogu}e, ali
je potrebno satrudni{tvo sa Wim. Ovo je trud da se osvesti sve {to se
desilo i doga|a se sada.
RAT ZA RUSIJU
575
* * *
U te`wi da uspostavi vlast nad materijalnim svetom ~ovek sve vi{e
utvr|uje sebe u ulozi ~ovekoboga. Mi vidimo sveop{tu ustremqenost na
privla~no, ~isto qudsko budu}e, ~ije se dostizawe ~ini mogu}im, a religi
ja sa wenim shvatawima, ~ini se, mora neizbe`no da odstupi i i{~ezne.
No, osnovni dogmat hri{}anskog otkrivewa, prvorodni greh, nije so
cijalna nepravda koja je glavno zlo za hilijasti~ki marksizam, i ~ove
~anstvo ~ak iako bi se oslobodilo od svih socijalnih beda, nastavilo
bi po pre|a{wem da prebiva u sveobuhvatnoj grehovnoj bedi. Upe~atqiva
ilustracija podobnih stremqewa je ne samo iskustvo komunisti~ke i post
komunisti~ke Rusije (koje je bez analogona) ve} i takvih zemaqa kao {to
su Holandija i [vedska, koje nadma{uju sve nivoom materijalnih uspeha
i demokratskih sloboda, no istovremeno ne èle da ustupe prvenstvo u
razvratu i broju samoubistava. Svi uspesi hilijazma su povr{ni, i ne pro
diru u izvorne (iskonske) dubine qudskog o~ajawa.
Posle revolucije, 1917. godine u Rusiji je Crkva za mnoge predsta
vqala zastarelu instituciju osu|enu na nestanak. Danas zabrinutost
sve vi{e narasta usled produbqivawa ìvotne praznine. U promeni u
kojoj se sve ru{i ili je osu|eno na ru{ewe, ova zabrinutost uninije
naroda o kojoj govori Hristos je nere{iv teret, i niko nije u stawu da
je izbegne. Sada mnogi, razume se, stavqaju pod sumwu optimizam kojim je
bilo ispuweno ~ove~anstvo pre sto godina, no ideja sveop{teg progresa
utvrdila se tako ~vrsto da guta sve bez ostatka i ni{ta drugo ~ove
~anstvo ne èli da zna!
Nemogu}e je odràti postojawe bez nade na boqu budu}nost. ivot
je nemogu} ako se ne moè promeniti. No nemogu}e je ne videti dubinu
satansku, koja proishodi iz ovakvih la`nih nada Ovde se projavquje nada
onog istog hilijazma koji kao da neizbe`no prisustvuje u svesti qudskog
dru{tva i koji ~ak prodire i u Crkvu.
Podsetimo se, da se ideja hiqadugodi{weg carstva, ideja zemaqskog
carstva gde }e sve biti savr{eno, rodila iz drevne jeresi hilijazma, sa
glasno kojoj }e prvo vaskrsewe (o kojem se govori u 20. glavi Otkrivewa
Sv. Jovana Bogoslova) biti za izabrane na 1000 godina.
Za to vreme }e izabrani ìveti sa Hristom na zemqi i nasla|ivati
se blagostawem i sre}om. Ova ma{tawa ishode iz drevnog judejskog preda
wa i uti~u sve vi{e na judaisti~ko u~ewe sa wegovom idejom zemaqskog
carstva ~ijim se krajwim izrazom javqa komunizam. Ovo je la`na, fan
tasti~na teorija o kojoj Pravoslavna Crkva govori kao o iskrivqavawu
(izopa~avawu) istinske eshatolo{ke nade. Crkva je pobe|ivala ovu jeres
svaki put kada se ona u toku istorije ponovo pojavqivala. mi je vidimo i
danas sve prisutniju u meri u kojoj slabi autoritet Crkve u svetu, a èqa
576
577
RAT ZA RUSIJU
za apsolutnom pravedno{}u prirodno produàva da bude mu~nom potre

bom ~ove~anstva.
U svakoj kulturi gde je jo{ sa~uvana ideja pravde i istine, a izgubqe
na veza sa verom u Boga, neizbe`no se razvija hilijazam javni ili tajni.
Tragi~na i protivre~na ideja hilijazma je na izvoru velikih istorijskih
mitova XIX veka, onih koji su poku{avali da se ostvare u HH veku.
Milioni pravoslavnih hri{}ana u Rusiji, odrekav{i se od svoje vere
u~estvovali su u ovoj zabludi. Zar ne}e velike revolucije koje predstavqa
ju poku{aje privremenog spasewa ~ove~anstva, logi~ki postati ratom ne
samo protiv Pomazanika Boìjeg, nego i protiv sve Crkve; a za oslobo|ewe
od svih sve{tenih formi i na kraju krajeva od pravde i istine?
Sav smisao revolucije, 1917. godine je u ovome. Ovde su bile sve sile
zla suprotstavqene pravoslavnoj monarhiji. Zar je slu~ajno {to se upra
vo komunisti~ka, marksisti~kolewinisti~ka ideologija u kona~nom
obra~unu obru{ila sa tolikom mr`wom na Pomazanika Boìjega? To je
bio vidqivi izraz hilijasti~kog la`nog u~ewa. A drugi wegov e{alon na
stupa sada, sa odbacivawem svih moralnih ograni~ewa radi dostizawa
zemaqske sre}e.
Na po~etku tre}eg milenijuma, temu koju smo nazna~ili umesno je
postaviti u pravi odnos prema jeresi hiqadugodi{weg carstva. Car Ni
kolaj Aleksandrovi~ bio je `rtva suprotstavqawa najglavnijoj jeresi
~ove~anstva jeresi hilijazma u wenoj posledwoj projavi: marksisti~
kolewinisti~koj revoluciji. Sve sile zla bile su tu napregnute i zato
je promislom Boìjim bio izabran za protivqewe wima ~ovek tako retke
dostojanstvenosti.
Cara Nikolaja II, mi danas doìvqavamo kao an|ela poslanog Bogom
na zemqu uo~i apokalipti~kih bura u Rusiji i celom svetu. On je bio dat,
da bi javio obraz pravoslavnog Cara za sva vremena, i da bi se pokazalo
~ega se li{avamo gube}i pravoslavnu monarhiju. Umesto Pomazanika Bo
ìjeg, Rusija je dobila satanske pomazanike. Sve se bilo prevrnulo i sve
se tu smelo. Svi poku{aji da se zadrì propast bili su uzaludni. âk je
i liberal V. Nabokov bio prinu|en da konstatuje, da samo {to se usposta
vila zakonitost i pravi~nost o kojoj su ma{tali liberali zapo~elo je
najstra{nije krvavo bezakowe.
On je bio Pomazanik Boìji po gr~ki Hristos taj koji je bio
istinski pri~astan carskom sluèwu Hristu, taj koji je dobio osobene
blagodatne darove za svoje odgovorno hri{}ansko sluèwe. Ovo se pro
javilo i u wegovom smirewu pred voqom Boìjom. Sv. Jovan [angajski
(Maksimovi}) kaè:
Primiv{i blagodatni pe~at Duha Svetoga u tajni miropomazawa, Car
Nikolaj II je do kraja ìvota ostao veran svojem visokom zvawu i svestan
svoje odgovornosti pred Bogom. U svakome postupku on je polagao ra~un

pred svojom save{}u, istinski poboàn ne samo u danima svojih zemaq
skih uspeha, ve} je projavio trpqewe u isku{ewima, podobno trpqewu
pravednog Jova.
On je bio duhovno Car, mu~enik i u svim pogledima ostvario je svoje
misti~ko prizvawe, najkrotkiji, najvi{e ugodiv{i Hristu od svih pravo
slavnih careva upravo takvim kakvim mora biti Car u posledwim vre
menima. Car Nikolaj II Romanov je u~estvovao u Golgoti svog naroda. Eto
za{to je wegovo proslavqewe na{om Crkvom neodvojivo od proslavqewa
Novomu~enika i ispovednika ruskih. Mi moramo ponovo podvu}i zna~ewe
koje Crkva pridaje prolivawu krvi. Prvi svetiteqi su bili mu~enici.
Evo tajne odricawa od prestola posledweg svetog cara koja mu se stal
no stavqa u greh: za wega nije bilo razlike izme|u duga hri{}anina koji
ispuwava zapovesti Boìje i duga Cara. Kada je u stra{nim prilikama
(okruèn izdajstvom, kukavi~lukom i obmanama) postalo jasno da on ne
moè ispuwavati svoje carsko sluèwe po hri{}anskoj savesti, on je bez
roptawa, kao Hristos u Getsimaniji prihvatio voqu Boìju o sebi i Ru
siji. Ponekad nam se ~ini, da se u aktivnosti jednog ~oveka projavquju
wegov karakter i voqa; no potrebno je neuporedivo vi{e hrabrosti da bi
taj koji ne nosi uzalud ma~, primio zapovest Boìju da se ne protivi
zlu, kada Bog otkriva da drugoga puta nema. A politi~ar koga pokre}e
samo instinkt vlasti i ùdwa da je sa~uva po bilo koju cenu, po prirodi
je vrlo slab ~ovek. Zasluga je cara Nikolaja II {to je on ostvario smisao
istorije kao tajne voqe Boìje.
* * *
Nema potrebe rasu|ivati povodom bezumnih okrivqavawa Cara Nikola
ja da su se wegovom krivicom prolile reke krvi, i otpali od Boga milioni
qudi. Dovoqno je re}i da Crkva nikada nema pravo da se nada u apstraktnu
silu i oslawaju}i se na wu da propoveda svetu blagovest Krsta.
Mi ne moèmo re}i da je Car bio neprakti~an ~ovek. Nije slu~ajno
{to je za vreme wegovog upravqawa Rusija dostigla najvi{i procvat i
najvi{e slobode. Ipak, kako je to ta~no i duboko primetio arhimandrit
Konstantin Zajcev: To su bili posledwi vrhunci ogromnog, ali spla{wa
vaju}eg duhovnog talasa koji je svojevremeno podigao iz ni~ega rusku zemqu
i dao joj postepeno ne~uvenu veli~inu i slavu. Tragedija se sastoji u tome
{to se sa sve ve}om snagom javqala sablazan da se ide putem Evrope sa
wenim slobodama od svih ograni~ewa da se dostigne jo{ ve}i rascvat i
jo{ ve}e slobode. U ovoj ustremqenosti ka gra|anskoj slobodi kaè daqe
otac Konstantin ruski ~ovek je sve vi{e gubio sposobnost i spremnost
slobodnog pot~iwavawa vlasti datoj od Boga, i razumna sloboda preobra}a
la se u svesti ruskih qudi u oslobo|ewe od duhovne discipline i hla|ewe
578
579
RAT ZA RUSIJU
prema Crkvi. Car je postojao sa gra|anskim rascvetom Rusije duhovno i

psiholo{ki suvi{an. [to bliè prestolu, to vi{e na lestvicama kul
ture, blagostawa, umnog razvitka to je postojala sve vi{e zapawuju}a
duhovna provalija koja se pojavqivala izme|u Cara i wegovih podanika.
Samo ovim mogu}e je uop{te objasniti onu zastra{uju}u pusto{ koja se
obrazovala oko Cara od momenta revolucije.
Potreba odre~ewa, pi{e otac Konstantin bila je o{trom projavom
tog psiholo{kog ose}awa nepotrebnosti Cara koje je zahvatilo Rusiju.
Svako je dejstvovao po svojoj logici i imao svoje shvatawe toga {to je nu
`no za spasewe i blagostawe Rusije. Tu je moglo biti mnogo i ima, ~ak i
dràvni~ke mudrosti, na onaj misti~ki trepet pred carskom vla{}u i
ona religiozna uverenost da CarPomazanik nosi blagodat Boìju koju
je nemogu}e odbacivati zamewuju}i je svojim domi{qawima, ve} su bili
i{~ezli. Kao {to su, dodajmo, jo{ ranije i{~ezle u svom ostalom svetu.
Ovo nije proisteklo za jedan dan i nije se za~elo za vreme Cara Niko
laja Aleksandrovi~a. Ve} u programu dekabrista obaveznom ta~kom bilo
je uni{tavawe carskog roda, a Engleska i Francuska revolucija re{ile su
ovaj problem jo{ ranije. Hilijasti~ka sekularizacija dru{tvene svesti,
ideja stvarawa zemaqskog carstva uz odbacivawe Nebeskog, postepeno se
razvijala u dubini vekova i u perspektivi neminovno se mora poklopiti
sa posledwim apokalipti~kim doga|ajima istorije.
* * *
HH vek se zavr{io i mo`da je blizu kraj svetu.
U sudbini posledweg ruskog Cara mi moèmo videti doga|aje apoka
lipti~kog zna~ewa, ne samo kao posledicu naro~itog mesta koje Rusija
zauzima u svetu, nego i usled otkrivawa posledwih dubina procesa koji
se odvijaju u svetu tokom posledwih vekova.
Jedna od su{tinskih crta posledweg vremena sastoji se u tome da
je qudsko dru{tvo pre svega usredsre|eno na budu}nost. Do posledwih
vekova ono je gledalo radije na pro{lost, traè}i u woj primere koji bi
im pomogli da opstanu usred zla zemnog postojawa. Tada qudi nisu razmi
{qali kako da izmene svet, ve} najpre o tome kako da preìve u postoje
}em svetu.
Ideja ustremqenosti na boqu budu}nost odgovara gra|anskom civilizo
vanom dru{tvu i savr{eno je razli~ita od istorije spasewa. Ona po~iwe
da se pojavquje posle XVI veka i nalazi sve ja~i izraz u XVIII veku, prodi
ru}i vrlo sporo u dru{tvenu svest, ali izazivaju}i vrlo velike promene.
To {to se desilo Caru i Rusiji, bilo je posledwi ~in.
U tom pravcu razvija se i filozofska misao savremenog sveta sa we
govim istovremenim idejama progresa i strahotama ru{ewa. Ovo se moè
videti na primeru tri velika misaona toka koja ta~no odgovaraju trima
posledwim vekovima. U XVIII veku ~ovek pod uticajem Dekarta sve vi

{e i vi{e veruje u razum i nauku, i skoro da ih obogotvorava. XIX vek
otvara dveri dijalektike istorije i evolucije (Hegel, Darvin, Marks).
XX vek ostvaruje u praksi u~ewe XIX veka, istovremeno utvr|uju}i pri
mat ìvota primat iskustva u odnosu na bilo koju teoriju (Bergson sa
wegovim intuicionizmom).
No, razum, bezuslovno neophodan za poznawe ìvota, postane li jedi
nim merilom istine, dovodi do uni{tewa tajne, a evolucija i dijalektika
istorije svecelo usredsre|eni na zemaqski plan ìvota zamagquju ve~no.
Egzistencija, privremeno postojawe, potiskuje su{tinu, iskustvo se su
protstavqa Otkrovewu. Ako ja ne znam za Boga u mom li~nom iskustvu,
zna~i Boga nema. Otuda proisti~e novo shvatawe slobode uz odbacivawe
drevnih tabua: ~ovek samo onda istinski ostvaruje sebe kada se ne sputava
nikakvim moralnim ograni~ewima.
Ova tri filozofska toka proisti~u jedan iz drugog i slaù se jedan
na drugi i prepre~uju put savremenog ~oveka ka veri drevnih dana i we
nim vrednostima.
Na taj na~in moè se primetiti da qudska moralnost i kultura prola
ze kroz tri odgovaraju}e etape. U prvoj etapi sa~uvani su listovi, cveto
vi, ~ak i plodovi tradicionalne hri{}anske moralnosti i kulture, ali
veza sa korenima, tj. sa verom u ivoga Boga sve vi{e slabi i sasvim
se gubi. Postepeno Bog postaje nepotrebnim, tj. pretvara se u apstraktnu
nadgradwu koja se moè ukloniti; dovoqno je, za vaqan ìvot, slediti
prirodni razum i savest.
U drugoj etapi ~ovek, budu}i da nije u stawu da obezbedi normalan
ìvot ustaje protiv prirodnih normi moralnosti i wihovog Tvorca. To
je revolucija 1917. godine u Rusiji i weno produàvawe danas, u novoj
revoluciji, tj. u izvrtawu Boànskog i moralnog poretka, koja utvr|uje
greh kao normu.
U posledwoj, tre}oj etapi kao da je potrebna sakralizacija greha tj.
me{awe svetiwe sa ne~istotom, o ~emu kao o tajni bezakowa pi{e apostol
Pavle u Drugoj poslanici Soluwanima. U tom kontekstu, moè se razmatra
ti jedna od perspektiva vaspostavqawa monarhije: ukra{avawe najvi{eg
bezakowa, vlasti mamona, krstom glavnom hri{}anskom svetiwom ili
perspektiva spoqa{weg obli~ja iznutra praznog, kako je to izrazio sv.
Teofan Zatvornik dakle, obnova monarhije kao vlasti antihrista.
* * *
Mi vidimo {ta se de{ava kada se previ|a da je vlast data od Boga i
kada se dràvnost gradi na nehri{}anskim principima. Vladaju}i savre
meni pogled na politiku i ekonomiju po kome je dobro ono {to donosi
korist i {to doprinosi procvatu i mo}i dràve. Kada se gubi dimenzija
580
581
RAT ZA RUSIJU
ve~nosti, nema ni mogu}nosti da se izbegne totalitarizam. A i demo

kratija ta velika la` na{eg vremena, kako se izrazio K. Pobedonoscev
neizbe`no se okon~ava totalitarizmom.
Sada se ~esto govori o ubrzavawu istorije. Me|utim, ubrzavawe
tehni~kog progresa ozna~ava ne samo usporavawe moralnog razvitka, ve}
wegovo ubrzano ru{ewe. Sveop{ti mir koji obe}ava hilijazam, moè se
projaviti i ve} se projavquje kao totalni rat ili kako bi rekao fi
losof rat svih protiv svih. Jer mir koji je zasnovan na odbacivawu
moralnih principa neminovno vodi totalnoj anarhiji i tiraniji.
Nema nikakve druge istorije, sem istorije spasewa koja se zavr{ava
u ve~nosti. Carpomazanik Boìji prizvan je da ovo obezbedi u maksi
malnom stepenu. Kao {to re~e jedan filosof: nazna~ewe vlasti nije u
tome da na zemqi stvori raj, ve} da ne dopusti pakao. Danas se u dru{tvu
stvara takva moralna atmosfera da prose~an ~ovek ne moè da preìvi.
Treba biti jakom li~no{}u, ukorewenom u Bogu da bi se suprotstavilo
op{tem raspadu. Veliko preimu}stvo pravoslavne monarhije sastoji se
u wenoj natprirodnoj blagodatnoj dimenziji, u stremqewu da otvori
put ka Carstvu Hristovom za sve qude.
Nazna~ewem Cara kao spoqa{weg episkopa kroz odràvawe pravih
odnosa izme|u Crkve i dràve daje mogu}nost Crkvi da ~uva ovu atmos
feru.
Razume se mi se moramo boriti i sa socijalnim zlom koje je samo proja
va drugog, dubqeg i sakrivenog zla greha, smrti, |avola. Smisao istorije
je, kako kaù hilijasti i marksisti (a mi se slaèmo u ovome sa wima), da
oslobodi i usre}i ~oveka. No mi kaèmo da to moè u~initi samo Isus
Hristos i to onima koji Ga slede.
Posle ubistva Cara sva ru{ila~ka mo} bila je upravqena ba{ na Cr
kvu, zato {to ona i svojim prisustvom, mo`da jo{ ja~e nego svojom re~ju,
uti~e na svet otkrivaju}i mu nevidqivo. Svet tako|e sa svoje strane uti~e
na Crkvu i to utoliko ja~e kada se odstrani onaj koji zadràva, spre
~ava dolazak antihrista a to je, po Sv. Ocima, pravoslavni Car. Svet
podràva Crkvu ili je omalovaàva, ignori{e ili, {to je gore od svega,
poku{ava da stane na weno mesto i zameni je sobom.
Qudsko dru{tvo je u stalnom traèwu nekakvog jedinstva. Jedinstvo
koje se javilo kao posledica ru{ewa pravoslavne monarhije, u po~etku kao
jedinstvo komunisti~kog kolektivizma, a zatim kao jedinstvo u grehu kao
normi zavr{i}e se na kraju krajeva jedinstvom pod vla{}u antihrista. A
jedinstvo u Bogu koje je u znatnom stepenu obezbe|ivao Car kao ~uvar Cr
kve i vere od spoqa{wih opasnosti sve }e vi{e slabiti u svetu.
* * *
[ta nam je ~initi u ovome svetu, da ga o~ajawe i no} ne progutaju pot
puno? Jasno nam je da su potrebni dugi napori pre nego {to se svet odrek
ne od skepti~kog pragmatizma i ponovo se ne shvati uloga pravoslavnog
monarha koji obezbe|uje zadovoqavaju}e odnose me|u Carstvom vaplo}enog
Slova i svetom, carstvom mno{tva koje o~ekuje jedinstvo. Ovaj odnos
nije prosto moralni ili juridi~ki, nego ontolo{ki. Samo kroz shvatawe
ovog ontolo{kog odnosa sve posledice: moralne, politi~ke i juridi~ke
mogu se postepeno javiti u wihovom pravom svetlu.
Ovaj zadatak je sloèn. Mi ~ak ne moèmo biti uvereni da }e se on
re{iti na vidqiv na~in, jer pobeda dobra je sakrivena pobeda u ovo vre
me kada tajna bezakowa trijumfuje svuda u spoqa{wosti. Ovde je na{
su{tinski zadatak koji pretpostavqa ta~nu svest o tajni Crkve i tajni
sveta koje su sve vi{e suprotstavqene.
Tragedija se sastoji ne samo u gubitku va`nog ìvotnog centra nego i
u nesposobnosti da mu se vrati kroz ovu svest. Kako je mogu}e da se olako
presko~i sav svetli i tamni opit pro{losti i ide daqe putem progre
sa? Ili se ograni~iti ponavqawem spoqa{wih formi nasle|enih iz
pro{losti? Savremeni krizis je u zna~ajnom stepenu kriza razumevawa
u crkvenoj i dru{tvenoj svesti. Gde prona}i svetlost, kako razagnati
tamu da bi se makar potrudili da na|emo put ka spasewu?
Pred licem hilijasti~ke obmane mi smo du`ni da budemo svesni ne
samo opasnosti sveop{teg uni{tewa od nuklearnih eksplozija ili presah
wivawa prirodnih resursa, ve} i ne mawe opasnosti od moralne i duhovne
propasti. Politi~ki i duhovnomoralni horizont sveta postaje sve vi{e
jedinstven. Ako ho}emo da promenimo horizont vremena na{ pogled tre
ba da bude ustremqen ka istinskom ciqu, najvi{em ciqu od koga zavisi
sudbina qudskog dru{tva. Mi smo ve} mnogo puta govorili, da pre nego
{to se postavi pitawe o obnovi pravoslavne monarhije u Rusiji, treba se
ozbiqno zamisliti o putevima vaspostavqawa dveju wenih glavnih ~ini
laca: moralnosti i dràvnosti. Druga~ija o~ekivawa novog zemaqskog
cara bi}e put ustanovqivawa simfonije antidràve i anticrkve u licu
antihrista.
Iz kwige: Pravoslavna monarhija i novi svetski poredak
Preveo: Neboj{a ]osovi}
ÛVAJTE SE
DA VAS KO
NE PREVARI!
584
ÛVAJTE SE DA VAS KO NE PREVARI!

HRI[]ANSTVO I SEKULARIZAM 1)
Ima li stvarawe ciq?
Neka se veseli Gospod zbog dela Svojih
(Ps. 103,31)
Govore nam: Jedna od velikih zasluga prirodnih nauka sastoji se u

sveop{tem proterivawu svih izmi{qenih ciqeva prirode kao i u zameni
hipoteza ~iwenicama... Sve je isto, na ovaj ili na onaj na~in ure|ene su
sve stvari i kada zemqa drhti, guta gradove, izbacuje vrelu lavu i pomera
more, tu se prosto doga|a borba izme|u toplotne provodqivosti, pritiska
gasova i teìne... Sve je to neophodno dejstvo svojstava materije. Svaki po
reme}aj u sistemu pokazuje da tu ne deluju spoqa{wi ciqevi, ve} svojstva
materije; sistem sveta je pun takvih poreme}aja... sunce sija i greje, ali
sunce tako|e spaquje i isu{uje... i na{a planeta koja luta, kre}e se po
nepravilnom putu, malo je za{ti}ena, kao {to dokazuju polarne oblasti,
svojom atmosferom i suncem na hladno}i od minus 60 stepeni.
U ~oveku postoji te`wa prema saznawu, prema istini, prema ube|ewu.
êznemo da spoznamo {ta je u samoj su{tini sveta, da sagledamo samu osno
vu sila koje deluju u wemu. Mi se ve~no bak}emo s problemima, govorio
je nekada Gete ~ovek je pomra~eno bi}e koje malo zna o svetu, a najmawe
o sebi samom. Daleko pre nego {to je fizika postala poznata pod tim na
zivom, daleko pre nego {to se pojavila hemija, mudraci svih vremena su
ve} postavqali pitawa o poreklu svih stvari, o krajwem ciqu postojawa
sveta. Jesu li na{li odgovor na to? I ne ponavqa li se ta istorija qud
skog duha jo{ i sada, iz dana u dan? Zar ~oveku nije su|eno da ve~no teì
istini i da je ne nalazi? Da ve~no u~i i da nikada ne dolazi do saznawa
istine? Ili mora da se zadovoqi àlosnom utehom kojom se Mefistofel
trudio da umiri Fausta, govore}i mu da on, Mefistofel, ve} hiqadama
godina pre`vakavaju}i tvrdu hranu, zna da nijedan ~ovek od kolevke do
smrtnog odra nije u stawu da sa`va}e taj stari kiseli hleb.
Posle ovakve mefistofelske tvrdwe je li osnovano, je li razumno ube
|ewe u to da je fizi~ki svet premudro ustrojen i predodre|en za dobre
ciqeve od strane Najvi{eg Uma, ili je to samo stara hipoteza koja ni na
~emu nije zasnovana i koja je kona~no razru{ena od strane savremenih
uspeha prirodnih nauka koja dovoqno obja{wava sve iz nu`nog dejstva i
svojstava materije koja, naravno, nema u vidu nikakve ciqeve i ne poznaje
1)Sekularizam,
sekularizacija (lat. saecularis svetovan); od kraja 19. veka ovaj termin

je po~eo da zna~i svaki oblik oslobo|ewa od religije i Crkve prim. aut.
585
razlike izme|u dobra i zla! [ta re}i onda o vidqivom svetu? Treba li
i u wemu razlikovati dobro i zlo? Ili tu caruje samo surova nu`nost
prema kojoj su i o~uvawe i razarawe, i poredak i nered, i korist i {teta
jednaki. Ne}emo li se sloìti s mefistofelskom tvrdwom da u prirodi
nema dobra, nema te`we prema dobrim ciqevima? Kada bismo se sloìli
s wom, na{ sud bi bio suprotan sudu Boìjem: I pogleda Bog sve {to je
stvorio, i gle, dobro be{e veoma (Post. 1,31).
Sva dela Gospodwa veoma su dobra govori Isus, sin Sirahov i svaka
zapovest Wegova u svoje vreme }e se ispuniti; i ne moè se re}i: {ta je
to? Radi ~ega je to? Jer }e se u svoje vreme otkriti (to jest, sve ima svo
je vreme i svoj ciq). Ne moè se re}i: {ta je to? Radi ~ega je to? Jer je
sve sazdano za svoju upotrebu (to jest, sve u svoje vreme ima svoju korist).
I ne moè se re}i: Ovo je gore od onog, jer je sve u svoje vreme priznato
kao dobro (Sir. 39,21,22,27,41). Sva zemqa i sve {to je na woj bilo je odre|e
no kao svetlo i sveto boravi{te bezgre{nom rajskom ~oveku, ali kada je
~ovek pao i oboleo od greha, ista zemqa je postala i mesto wegove borbe
i wegova bolnica!
Najboqi me|u anti~kim i novim filosofima koji su se trudili da
potkrepe veru u premudrost i dobrotu Tvorca, s rado{}u su prihvatali
ovu drevnu istinu i, rukovode}i se kako na~elima razuma, tako i posmatra
wima iz iskustva, na{li su mnoge dokaze u~ewa o mudrom i svrsishodnom
ustrojstvu sveta, kojima su, katkad, dodavali i proizvoqne pretpostavke i
obja{wewa. U Gr~koj prve tragove ovog u~ewa sre}emo kod Pitagore koji
je govorio da je Bog dobro, su{ti um, prvobitni uzrok sklada, saose}awa i
odràwa svih bi}a, i prvi je nazvao vaseqenu kosmosom, {to zna~i ukras,
lepota, poredak, smatraju}i da su sva bi}a postavqena u skladnom poretku
i da su lepo ukra{ena logosnim zakonima.
Pre stvarawa sveta Bog je od ve~nosti, kako kaù Sveti Oci, sozer
cavao u Svom umu sva Svoja budu}a stvorewa. Od ve~nosti u umu Boìjem
postoji slika, ili obris fizi~kog sveta u celokupnom wegovom sastavu,
u svim, ~ak i u najmawim delovima. Boè ve~ni, Koji zna{ ono skriveno
i sve pre nego {to je postalo (Dan. 13,42). Apostol Jakov, govore}i da su
spasewe neznaboàca predskazali i proroci, dodaje: Bogu su poznata od
postawa sveta sva dela wegova (D.ap. 15,18).
U skladu s otkrivewem oci Crkve u~e o ve~noj misli Boìjoj o svetu.
Sveti Grigorije Bogoslov rasu|uje ovako: Pomislio je Sveznaju}i roditeq
svega Boìji um, i stvorena je materija, obu~ena u oblike... Bogu se ne mo
è pripisati nedelatnost i nesavr{enstvo: ~ime se bavila misao Boìja
pre nego {to je Svevi{wi stvorio vaseqenu i ukrasio je oblicima? Ona
je sozercavala ù|enu svetlost svoje dobrote. I ne samo Sam Umetnik,
nego i an|elske sile su videle lepotu sveta jo{ pre zavr{etka stvarawa.
586
587
Stvarawe zvezdanog neba dovelo je u ushi}ewe an|ele. Kada je stvarawe

bilo zavr{eno Tvorac ga je smatrao dostojnim potpunog odobravawa i
blagoslova. I pogleda Bog sve {to je stvorio, i gle, dobro be{e veoma. I
blagoslovi Bog sedmi dan, kao prvi dan novostvorenog sveta. Radovati Ve~
nu Premudrost, naravno, moè samo lepota i savr{enstvo. Prorok David,
sozercavaju}i ~udesno ustrojstvo sveta, kli~e: Neka bude Gospodu slava u
vekove: razveseli}e se Gospod zbog dela Svojih (Ps. 103,31). Svi sve{teni
pisci jednodu{no izraàvaju duboko strahopo{tovawe prema Stvorite
qu gledaju}i mudro ustrojstvo sveta. Prema op{tem shvatawu, mudrost je
izbor najboqih ciqeva i wihovo dostizawe najboqim sredstvima, dakle,
mudro ustrojstvo sveta je isto {to i svrsishodnost.
Prema re~ima Samoga Boga, treba nemati ni o~iju, ni srca, pa ne vide
ti ~udesa premudrosti u ustrojstvu sveta i ne ose}ati strahopo{tovawe
prema Stvoritequ. Gospod zapoveda proroku da pokaè qudima more koje
se drì u svojim granicama, i uprkos svom gnevu i uzburkanosti ne sme
da ih pre|e. Zapawuju}e je to razobli~avawe qudskog slepila! Ono pada
i na savremene la`ne mudrace koji vide u svetu samo svojstva materije.
Prorok govori u Ime Boìje: ûj ovo, ludi i bezumni narode, koji ima{
o~i a ne vidi{, koji ima{ u{i a ne ~uje{. Mene li se ne}ete bojati, veli
Gospod. Od mene li ne}ete drhtati? Od mene koji postavih pesak moru
za me|u ve~nom naredbom i ne}e pre}i preko we; ako mu i ustaju talasi
ne}e ih nadja~ati; ako i hu~e ne}e ih pre}i. Ali je u naroda ovoga srce
plahovito i nepokorno; odstupi{e i otido{e (Jer. 5,2123).
Zemqa, voda, vazduh i vatra, te glavne, ili prve stihije sloènih
stvari ~iji sam naziv, po tuma~ewu sv. Vasilija Velikog, zna~i skladnu
i sve~anu povorku uprkos svojoj raznolikosti, predstavqaju ~udesnu
celovitost i sklad. Tako po re~ima premudrog Solomona: Stihije su se
promenile, kao {to na harfi zvuci mewaju svoj karakter, uvek ostaju
}i isti takvi zvuci (Prem. 19,17), to jest, kao {to se zvuci koji izlaze iz
ìca harfe kaè sveti Vasilije prepli}u}i se i me{aju}i se, stapaju
u jedan harmonijski poredak, tako se i stihije rastvaraju i me{aju jedna
s drugom, jedna u drugu proni~u i jedna drugu mewaju, i uprkos takvom
me{awu suprotnih i neprijateqskih svojstava, one sa~iwavaju ~udesnu
skladnost i saglasje.
Sli~ne pojmove nalazimo i kod filosofa Anaksagore koji je nazivao
Boga uzrokom dobrog i lepog i Umom koji je sve stvari, koje su pre bile
pome{ane, odvojio jednu od druge i rasporedio ih u poretku. Nadahnut ova
kvim razmi{qawima, uzvikuje mudri Solomon: Ali ti si sve rasporedio
merom, brojem i teìnom (Prem. 11,21). Ovakvo mudro gledi{te razvija se u
Svetom Pismu ~esto i prili~no podrobno. Tako je, kako svedo~e sve{teni
pisci, u stvarala~kom planu svetske tvorevine bila odre|ena mera zemqe
(Jov 38,518), mera gora i teìna brda, ~ak i broj trun~ica pra{ine (Pri~e
8,26), mera, ili koli~ina vode na zemqi (Jov 28,25). Tvorac je predodredio
koliki prostor na zemqi treba da zauzimaju mora, unapred je ocrtao wi

hove granice, reze i vrata. Postavio si me|u preko koje ne prelaze, i ne
vra}aju se da pokriju zemqu (Ps. 103,9). ôvek se i nehotice odu{evqava le
potom biblijskih slika: Ko je zatvorio more vratima kad kao iz utrobe
iza|e? Kad ga odenuh oblakom i povih tamom; kad postavih za wega nared
bu svoju i metnuh mu reze i vrata; i rekoh: dovde }e{ dolaziti, a daqe
ne}e{, i tu }e se zaustavqati ponositi valovi tvoji (Jov 38,811). More
koje je toliko prepuno vode, toliko burno i nemirno da preti da proguta
svu zemqu, po re~ima Svemogu}eg, zatvoreno je u me|e i leì, kao slabo
dete, povijeno pelenama.
Po re~ima proroka, Bog izvodi oblake od kraja zemqe (Ps. 134,7). Otva
raju se riznice i izle}u iz wih oblaci kao ptice (Sir. 43,15). Ispod ovih
slika se skriva misao da je Tvorac stvorio vodenu su{tinu u koli~ini
koja je dovoqna za sve vreme postojawa sveta i da joj je predodredio obli
ke koji odgovaraju i u skladu su s potrebama zemqe. Pojava tih oblika je
u vremenu, ali je wihovo predodre|ewe u ve~nom planu Stvoriteqa sveta.
Oni se obrazuju po prirodnim zakonima; ali Tvorac je predvideo te zakone,
wihov put i na~in wihovog delovawa je predodre|en u ve~noj misli Boì
joj o svetu! Povodom ove misli se}am se re~i mog uvaènog i zaslu`nog
profesora prirodnih nauka koji je ~esto ponavqao: Svi zakoni prirode
bili su stvoreni Svemogu}im i Svesilnim Bogom i vama preostaje samo
da ih otkrivate!
Tobom sija sunce bogomudruje sv. Grigorije Bogoslov Tobom je put
mesecu i sva lepota zvezda. Ti si stvorio sve, svakoj stvari pokazuje{
weno mesto i sve obuhvata{ Svojim Promislom. Ali ko }e otkriti um i
dubine wegove u Tebi, Care? Ti zna{ broj ki{nih kapi i morskog peska;
Tebi su poznati pravci vetrova (tom 5, 2, 56).
Tvorac po{tuje red i meru, ~ak i u najmawim stvarima, i samo ili
slab, ili gord razum moè da tu nalazi nekakvu besmislenost. Podrobni
je je to obja{wavao Sokrat, dokazuju}i postojawe Boìje iz svrsishodnog
ustrojstva qudskog tela i du{evnih sposobnosti: Zar nije radi koristi
qudi Onaj koji ih je stvorio u po~etku dao ovima sva ~ula dao im je o~i
da vide predmete, dao im je u{i da ~uju ono {to mogu da ~uju... Tako|e nije
li i to delo Promisla da je Tvorac, zbog ne`nosti o~iju, za{titio ove
kapcima kao vratima koja se, kada treba gledati otvaraju, a za vreme sna
se sklapaju; i da bi za{titio o~i od vetra, pokrio je ove trepavicama; i
da im ne bi na{kodio znoj koji te~e po ~elu, stvorio je nad wima obrve?
Vide}i, kako je smotreno sve napravqeno, ti si jo{ uvek u nedoumici da
li da to pripi{e{ slu~aju ili razumnom odre|ewu? Sve mi se to ~ini
588
589
ve{tim delom veoma mudrog Umetnika koji voli ìvot... Tvorac se nije
zadovoqio brigom o ustrojstvu tela, nego je, {to je najva`nije, stavio u
~oveka du{u!
Da li nam razorna dejstva prirode, stradawa stvorewa, bolesti, nevo
qe, qudska bezakowa, stra{na mo} smrti objavquju slavu Boìju? Prema
voqi Tvor~evoj, punoj qubavi, na zemqi Wemu stalno treba da se uznosi
pohvalno slavoslovqe, pesma radovawa i blaènstva, a s na{e zemqe se
stalno uznosi prema nebu bolni vapaj pla~a i ridawa. Mo`da je Bog zabo
ravio Svoju tvorevinu, odrekao se Svojih namera, promenio Svoju voqu o
svetu? U ~oveku je prirodna promena misli i èqa, odricawe od svojih
pretpostavki, pokajawe zbog svojih namera; ali Bog je postojan. Wegova
voqa je nepromenqiva. Bog nije zaboravio svet o tome svedo~i Wegovo
zapawuju}e delo qubavi poslawe Svoga Sina me|u gre{no i razvratno
~ove~anstvo. Jer Bog tako zavole svet da je Sina Svoga Jedinorodnoga dao
(Jn. 3,16). Na taj na~in, po svedo~anstvu re~i Boìje, Tvorac, Koji je svemu
u svetu odredio meru, broj i teìnu, nije ostavio svet, naprotiv, ~uva
ga, nadgleda, s qubavqu se brine o blagostawu i najmawe tvari. Upita}ete,
odakle onda zlo vlada u svetu? Za{to je Tvorac dopustio samu mogu}nost
zla? Za{to zlo nije uni{teno ve} na samom po~etku? Za{to je zlu dopu
{teno da tako duboko prodre u svet? Kako se zlo slaè s mudrim i blagim
ciqevima provi|ewa? Uzalud se odvajkada razum trudio da razre{i sva
ova pitawa. Samo re~ Boìja daje na wih umiruju}e odgovore.
Stra{ne i razorne prirodne pojave ~ak i ~oveku koji ne veruje ulivaju
ose}awe sile i mo}i Tvorca vasione: Ti si stra{an i ko }e se odràti
pred licem Tvojim kad se razgnevi{? (Ps. 75,8). Pred licem gneva Boìjeg
quqaju se temeqi gora (Ps. 17,8). Drhte stubovi zemqe (Jov 9,6), podrhta
vaju vode i bezdani (Ps. 17,17). Ogaw i grad, sneg i magla, vetar silan koji
izvr{ava Re~ Wegovu (Ps. 148,8). Na dan gneva Svoga, govori prorok, Gospod
se skriva u oblacima kroz koje ne prolazi molitva gre{nika koji biva
ka`wavan (Pla~ Jer. 3,44). Za{to ne prolazi? Ne zato {to Gospod nije hteo
da je ~uje, nego zato {to u samom gre{niku nema dovoqno duha molitve,
molitvene smelosti, sinovskog poverewa u Boga. ôvek biva malodu{an,
o~ajava, dolazi do roptawa, upada u stawe gneva, u svojim nevoqama i stra
dawima ne samo da ne vidi nikakav razuman ciq, ve} je spreman da ih sma
tra posledicom slepe nu`nosti, besmislene borbe stihija ili svojstava
materija. Upravo se na takve qude odnose prorokove re~i: Re~e bezumnik
srcu svome: nema Boga (Ps. 13,1).
Temeq, uzrok i po~etak svega zla koje se nadnelo nad ~ovekom, prema
u~ewu Pisma, jeste naravstveno zlo qudski greh za koji Bog nimalo ni
je kriv zato {to kroz jednog ~oveka u|e u svet greh, i kroz greh smrt, i
tako smrt u|e u sve qude, po{to svi sagre{i{e (Rim. 5,12), i svi weni
stra{ni saputnici iscrpquju}i rad, bolesti, oskudica, nevoqe i stra

dawa. Adam je govori bl. Avgustin iako je po telu bio zemaqsko bi}e
nosio je i telo du{evno, dato mu prilikom stvarawa, me|utim, da nije
sagre{io, izmenio bi se u telo duhovno i, ne okusiv{i smrti, pre{ao bi
u neraspadqivo stawe koje se obe}ava vernicima i svetima... Tako da bi
smrtno telo u wemu bilo progutano ìvotom, to jest, iz du{evnog bi pre
{lo u duhovno. Pismo jasno i odlu~no svedo~i da Bog nije vinovnik zla
koje postoji u svetu, ni greha, ni bolesti, ni smrti, i da Bog sve {to je
stvorio... dobro be{e veoma (Post. 1,31). Razorna sila zla nije delo ruku Bo
ìjih. Jer Bog nije Bog nereda, nego mira (1Kor. 14,33). On je stvorio ~oveka
dobrim (Prop. 7,29) i uveo ga je u takvo stawe u kojem nije bilo ni suza, ni
pla~a, ni vapaja, ni bolesti, ni smrti (Otk. 21,4). Pismo jasno ukazuje na
to odakle i kako je nastalo zlo, ne samo bez voqe Tvorca, nego i odlu~no
protiv Wegove voqe. Mojsijeva povest o ~ovekovom padu je kratka i jedno
stavna, ali taj ~ovek je, dobiv{i u licu Adama iz ruku Tvorca mo}ne sna
ge i velika savr{enstva, onaj koga je Bog u~inio malo mawim od an|ela,
slavom i ~a{}u oven~ao ga (Ps. 8,6).
An|eli su prema izrazu sv. Grigorija Bogoslova umovi brzo po
kretni; po brzini i svetlosti svoga uma Adam je ne{to malo mawi od
bestelesnih umova. Um prvosazdanog Adama veli bl. Avgustin po
svojoj snazi i brzini bio je onoliko iznad najve}eg od nama poznatih qud
skih umova, koliko je ptica brà od korwa~e. Bog je stvorio ~oveka
rasu|uje prep. Jovan Damaskin bezgre{nim po prirodi i slobodnim po
voqi; bezgre{nim, kaèm, ne zato {to bi on bio nepristupa~an za greh,
zato {to jedino boànstvo ne moè gre{iti, ve} zato {to je mogu}nost
da gre{i imao ne u svojoj prirodi, ve} u svojoj slobodnoj voqi, naime, uz
sadejstvo Boìje, kao i uz svoju slobodu i dopu{tewe Boìje, mogao je da
se odrekne dobra i da bude u zlu. Jer nije vrlina ono {to se ~ini po pri
nudi (Ta~no izloèwe pravoslavne vere, glava 12, str. 9192). Neki od
duhova su pali po svojoj slobodnoj voqi veli bl. Avgustin drugi su se
po toj istoj slobodnoj voqi odràli u dobru i zbog toga su se udostojili
da dobiju nagradu, takvu punotu blaènstva koja im daje najsavr{eniju uve
renost da }e zauvek ostati nepokolebqivi. Ali ~ovek nije postupio na
an|eoski na~in. Umesto da se uzdiè prema nemogu}nosti ~iwewa greha,
on je ostvario mogu}nost zla. Ostvarewe ove nesre}ne mogu}nosti jeste
onaj prestup koji nazivamo grehom koji je, kako kaè apostol, kroz ~ove
ka u{ao u svet, a za wim smrt i sve zlo!
Bog je stvorio du{u pi{e sv. Vasilije Veliki a ne greh. Weno
prvenstveno dobro bilo je prebivawe s Bogom i jedinstvo s Wim posred
stvom qubavi. Otpav{i od Wega, ona je po~ela da pati od razli~itih i
raznolikih bolesti... Izme|u greha i mogu}nosti greha velika je razlika:
590
591
greh je krivac, mogu}nost greha je ne{to {to je dato prirodi (u vidu slo
bode, nap. V. D.). Dakle, zlo koje postoji u svetu nije delo ruku Boìjih,
ve} je samostalni proizvod qudske slobode.
Osim moralnog zla, odnosno greha, postoji zlo fizi~ko ili pojave u
materijalnom svetu koje imaju {tetan, bolan ili razoran uticaj na ìva
bi}a. Takva su, na primer, razorna dejstva stihija, nerodice, bolesti,
nasilna smrt i uop{te ~esta odstupawa od zakona i ciqeva fizi~kog
ustrojstva sveta. Oholi um prebrzo zakqu~uje da je fizi~ko zlo vidqiva
protivre~nost u Tvor~evoj premudrosti i dobroti i da razorne pojave fi
zi~kog zla nisu ni{ta drugo do kruèwe i borba stihija, nu`no, besciqno
i besmisleno dejstvo svojstava materije. Ovakva u~ewa razobli~ava sv.
Grigorije Bogoslov, rekav{i da se takvi malo razlikuju od qudi koji na
brodu pate od mu~nine i vrtoglavice i koji, ose}aju}i vrtoglavicu, misle
da se sve oko wih okre}e.
Ali kako moè greh delovati na spoqa{wu prirodu i delovati tako
razorno? Zar ~ovekovi gresi primoravaju zemqu da podrhtava, ru{e gra
dove, izazivaju bure na moru i kopnu? Na koji na~in qudska bezakowa za
tvaraju nebo, izazivaju nedostatak ki{e, su{u i nerodicu? Mojsije nam
ovako prenosi Sud Boìji nad prvim gre{nicima: A èni re~e: tebi }u
mnoge muke zadati kad zatrudni{, s mukama }e{ decu ra|ati, i voqa }e
tvoja stajati pod vla{}u muà tvojega, i on }e ti biti gospodar. A
onda re~e Adamu: zato {to si poslu{ao ènu i okusio s drveta s kojeg
sam ti zabranio rekav{i da ne jede{ s wega, zemqa neka je prokleta pred
tobom; s mukom }e{ se od we hraniti do svojega veka; trwe i korov }e
ti ra|ati, a ti }e{ jesti zeqe poqsko; u znoju lica svoga je{}e{ hleb,
dok se ne vrati{ u zemqu iz koje si uzet; jer si prah i u prah }e{ se vra
titi (Post. 3,1619). Na taj na~in, prokliwawem zemqe, Bog otvara u Svo
joj tvorevini izvor bolesti, vapaja i nevoqa za ~oveka koji je izgubio raj.
Prokleta zemqa bi}e ne samo te{ka i iscrpquju}a, nego }e, uprkos svim
~ovekovim naporima, biti predmet nevoqa i àlosti, koje vrlo dobro zna
zemqoradnik kada lo{e vremenske prilike ili preterana koli~ina ki{e,
ili su{a, ru{e wegovu nadu u blagoslovenu ètvu, ili kada pogubni grad
ili prevremena hladno}a uni{tavaju plod usrdnih napora.
Svi potresi i razarawa u prirodi nipo{to ne naru{avaju stalni i
neumoqivi tok svetskog ustrojstva i zakona. Oni ne mogu da rastroje i
razru{e poredak koji je ustanovqen u svetu promi{qu Tvorca zato {to
razorna dejstva tvari nisu pobuna materijalnih sila, pobuna svojevoq
nog i slu~ajnog karaktera. Ako ona i jesu odstupawe od zakona sveta, ta
odstupawa su Bogom unapred predodre|ena radi vi{ih ciqeva zbog kojih
su svakome odre|ene svoje granice, svakome je pokazano svoje mesto i svoje
vreme. Na{em kratkovidom gledawu pojave fizi~kog zla izgledaju kao odstu
pawa od zakona prirode, ali po stvarala~kom planu svetskog ustrojstva

one predstavqaju karike u lancu doga|aja, koje ne raskidaju uzajamnu vezu
i sklad celine. Prema tome, Bog nije nepovratno oduzeo tvorevini weno
prvobitno savr{enstvo, ve} ga je samo privremeno sakrio sve dotle dok
~ovek o~i{}en od greha opet ne postane dostojan da ìvi na zemqi svetloj
i blaènoj. Apostol uverava da }e sada{wi svet biti o~i{}en i preto
pqen u ogwu i da }e se pojaviti u novom ili obnovqenom vidu: A stihije
}e se uàrene raspasti i zemqa i dela {to su na woj izgore}e... od kojega
}e se nebesa ogwem zapaqena raspasti i stihije uàrene rastopiti. Nova
pak nebesa i zemqu novu po obe}awu Wegovom ~ekamo, gde pravda obitava
(2Pt. 3,1013). Tajnovidac je video novo nebo i novu zemqu, Jerusalim novi
koji je pripremqen kao nevesta ukra{ena za ènika svoga. Pod novim ne
bom, na obnovqenoj zemqi i smrti ne}e biti vi{e, ni àlosti, ni jauka,
ni bola ne}e biti vi{e (Otk. 21,4). S proslavqewem ~oveka i tvar }e biti
vaspostavqena u prvobitno stawe lepote i savr{enstva.
Glad, su{e i ki{e su kako je govorio sv. Vasilije Veliki op{ti
udarci za ~itave gradove i narode, kojima se ka`wava zlo koje je prevr{ilo
meru. Zato, kao {to je lekar, iako izaziva na telu bolne patwe, me|utim,
blagotvoran zato {to se bori protiv bolesti, a ne protiv bolesnika, isto
tako je dobar Bog Koji ~estim kaznama omogu}ava spasewe Celine. Ti ne
}e{ okriviti lekara {to on jedno raseca, drugo spaquje, a tre}e potpuno
uklawa: naprotiv, daje{ mu novac, naziva{ ga spasiteqem zato {to je za
ustavio bolest u malom delu tela, da se stradawe ne bi razlilo po celom
telu. A kada vidi{ da se od zemqotresa na ìteqe sru{io grad ili se na
moru razbio brod s qudima ne boji{ se da podigne{ bogohulni jezik na
istinskog Lekara i Spasiteqa... Kada se ispostavi da stradawe ne popu
{ta pred sredstvima le~ewa, tada je neophodno odvajawe povre|enog uda,
da bolest, {ire}i se na mesta koja su u dodiru s wim, ne bi pre{la na
glavne udove. Zato, kao {to za rasecawe i spaqivawe nije kriv lekar, ve}
je kriva bolest, tako isto i uni{tewe gradova, ~iji je uzrok preteranost
grehova, osloba|a Boga od svakog prekora (tom 2, str. 151).
Pitawa o ciqevima i poreklu fizi~kog zla iz anti~kih vremena su
se prenela i na hri{}anski svet. U vreme sv. Vasilija Velikog, kako sam
on svedo~i, ~esto su se ponavqala pitawa: Zbog ~ega bolesti? Zbog ~ega
prerana smrt? Zbog ~ega uni{tewa gradova, brodolomi, ratovi i glad? To
je zlo, a me|utim, sve je to Boìje delo! Zato, koga onda ako ne Boga treba
da smatramo vinovnikom onoga {to se doga|a? Svetiteq se trudio da umi
ri i urazumi one koji su postavqali takva pitawa. Kada ~uje{ kaè
sv. Vasilije Ho}e li biti nesre}e u gradu, a Gospod da je ne u~ini (Amos.
3,6), re~ 'zlo' razumevaj tako da Pismo pod tim podrazumeva nevoqe koje se
{aqu na gre{nike radi ispravqawa wihovih sagre{ewa... Ru{ewa gradova
592
593
pak, zemqotresi, poplave, pogibija vojske, brodolomi, svako istrebqewe

mnogih qudi doga|aju se radi toga da bi urazumili one koji su ostali ìvi
po{to Bog svenarodne poroke urazumquje svenarodnim kaznama. Ali ne do
laze svi lako u smirewe i pokajni~ko ose}awe gledaju}i ili dospevaju}i
pod udarce stra{nih i razornih dejstava prirode.
Odvajkada je bilo kako svedo~i sv. Grigorije Bogoslov nemudrih
mudraca koji su bili zaslepqeni haoti~nim i mra~nim duhom! Wima se
~inilo da su spoqa{we nevoqe i potresi posledice haoti~nog i nepra
vilnog kretawa vasione, neure|enog i nerazumnog toka stvari. Nama se
tako|e govori da isto tako kada zemqa drhti, guta gradove, izbacuje vre
lu lavu... sve je to neophodno dejstvo svojstva materije. Naravno, Bog ne
{aqe u svet nove sile ili neke posebne stra{ne uzro~nike nesre}a radi
izazivawa razornih pojava. U wima deluju obi~ne sile ili svojstva ma
terije, no materija sama po sebi, razume se, nema i ne moè imati u vidu
nikakve ciqeve. Ali zar moè bez misli i bez ciqa delovati Onaj Koji
je obesio zemqu ni na ~emu (Jov 26,7). Onaj Koji ~uva wene sile, upravqa we
nim dejstvima u skladu s namerama Svog stvarala~kog uma? Materijalisti
ne vide ili ne}e da vide ni{ta osim materije. Zato im se razorna dejstva
prirode ~ine prosto kao pobuna, kao borba svojstava materije, besciqna
i besmislena. Svaka nesre}a, kako se izraàva prorok, poti~e iz usta Vi
{wega (Pla~ Jer. 3,38), to jest, dolazi na Wegovu zapovest. Razorne muwe se
kre}u putevima koji su im unapred nacrtani i odre|eni (Jov 38,25). U svojim
razornim dejstvima stihije izvr{avaju re~ Wegovu (Ps. 148,8), i pri tome
sa savr{enom ta~no{}u.
Najzad, sve{tena istorija nam pruà primer pomilovawa, ili izbavqe
wa od potpuno zasluène kazne; to je primer Ninevqana. Proroku Joni
koji se àlio na neispuwewe svog proro~anstva Bog govori: Zar meni da
ne bude ào Ninevije, velikoga grada, u kojem ima vi{e od sto dvadeset
hiqada qudi koji jo{ ne znaju {ta je desno, {ta je levo, i mnogo stoke?
(Jona 4,11). Da Bog {aqe odlu~nu kaznu na bezbo`nike onda kada je mera
wihovih grehova prevr{ena, kada je i dugotrpqewe potpuno beskorisno i
ispravqawe bezbo`nosti nemogu}e, o tome najjasnije svedo~i molitveni
razgovor Avraamov s Bogom o propasti gradova Sodoma i Gomore koji su
do{li do krajweg stepena razvrata i bezbo`nosti (Post. 18,2333).
Na koju misao navode citirana svedo~anstva Pisma, Svetih Otaca i
primeri iz istorije? Oni daju ~vrsto i nepokolebqivo uverewe da je fi
zi~ko zlo pod upravom Boànskog Promisla, isto kao i svaka dobra pojava
u svetu, da su sve nevoqe i nesre}e Boìje kazne koje premudrost Boìja
usmerava dobrim ciqevima i prvenstveno su rukovo|ene qubavqu, ili
Boìjom dobrotom koja ne ùri da izvr{i zasluène kazne, ve} obuzda
va i ublaàva Wegovu silu i s qubavqu ukida kaznu ako qudi odgovaraju
pokajawem i ispravqawem. Pred takvim svetlim pogledom bogonadahnu

tih qudi, pred ubedqivom snagom istorijskih primera, kako su àlosna
i ni{tavna umovawa onih kratkovidih mudraca koji u razornim dejstvi
ma prirode vide samo pobunu materijalnih sila, besciqnu i besmislenu.
Kao da su mogu}e takve pobune u Carstvu Boga Svemogu}eg i Svemudrog?!
I kako je istinita pouka svete Crkve, koja nas uverava da je protiv svake
pojedina~ne i dru{tvene nesre}e najboqi lek molitva, pokajawe i ispra
vqawe ìvota!
Obmane sekularnog mi{qewa

Apologeti prvih vekova su, kada se pitawe ticalo ateizma u paganskom
svetu, svi u jedan glas govorili: Mi nosimo svedo~anstvo o Bogu u na{oj
du{i, i ne moèmo da ne znamo za Boga i da ne budemo uvereni u Wegovo
postojawe (Tertulijan, delo EhTestimonio). Moè se, naravno, poricati
ta ube|enost u postojawe Boìje, od koje se ipak ~ovek ne moè oslobodi
ti. Ateizam nije nu`nost mi{qewa, ve} stvar voqe. Razlozi koje u wegovu
korist navodi sekularizam sluè obi~no samo radi toga da se prikriju
wegovi stvarni motivi. I kako ~esto ateisti ne idu daqe od poznatog ar
gumenta onog paganina koji je pred misionarom osporavao postojawe Boga
samo na osnovu toga {to Ga on ne vidi, na {ta mu je misionar s pravom
uzvratio da, eto, ni on tako|e ne vidi wegov, paganinov um. Istu misao
izraàvao je i filosof Sokrat kojeg s pravom neki nazivaju hri{}ani
nom pre Hrista, u razgovoru s filosofom Aristodemom: Isto tako malo
moè{ da vidi{ svoju vlastitu du{u koja upravqa tvojim telom. Vera
u Boga nije nauka, ve} vrlina. Weno ube|ewe ne izrasta iz razmi{qawa,
ve} postoji pre svakog razmi{qawa. Ne ube|uje razum na{e srce, ve} na
{e srce ube|uje razum. Sli~no kao {to u oblasti eti~kih istina savest
ne ube|uju dokazi razuma, ve} savest ube|uje razum. Ube|ewe da Bog posto
ji ìvi u na{em srcu, pa tek onda i u mislima na{eg razuma. Jer, Bog je
hteo kaè Paskal da boànske istine ne ulaze kroz razum u srce, ve}
kroz srce u razum, zato {to qudska dela treba poznavati da bi se volela,
a Boànska treba voleti da bi se poznavala.
Odvajkada postoje dokazi postojawa Boìjeg. Sre}emo ih ve} kod pred
hri{}anskih filosofa, kod Platona, Aristotela i Cicerona. Hri{}an
sko bogoslovqe i filosofija samo su ih prihvatili od wih i daqe ih
razvili.
O religiji sekularizma sveti apostol Juda kaè: Oni su ruglo na va
{im ve~erama qubavi, jedu}i s vama bez zazora, sebe napasaju}i; oblaci
bezvodni, koje vetrovi vitlaju; drveta jesewa, besplodna, dvaput umrla
i iz korena i{~upana; besni talasi morski, koji se penu{aju u svojim sra
motama; zvezde lutalice, za koje se mrak tame ~uva zauvek (Juda 1,1213).
594
595
Ti qudi uzdiù sebe iznad sveta i ìvota posredstvom sveobuhvatne i

beskrajne ironije, duhovite igre koja smawuje i relativizuje sve stvari,
kako sve{tene, tako i obi~ne, dobre i r|ave, uzvi{ene i niske, i nastoji
da na|e sebi zadovoqewe i smirewe u srozavawu svega na nihilisti~ko
ni{ta. To je umna tendencija ~ija je karakteristi~na osobina to {to ona
ni{ta ne prihvata iz srca, nema potrebe ni za ~im i teì odricawu svake
realnosti u ìvotu. Takvim je prikazan Bazarov u Turgewevqevom romanu
O~evi i deca. Savremeni nihilizam se usu|uje da se izruguje i Samome Bogu,
preme{taju}i ratobornu mr`wu na Hrista i na hri{}anstvo uop{te.
Ateizam i nihilizam su stvorili novu religiju sekularizma koja je
danas obuhvatila jednu petinu ~ove~anstva.
Religija sekularizma sugeri{e svojim poklonicima potpuno bezbo`je
i odsustvo zagrobnog ìvota. I dok je materija apsolutno postoje}a, kako
nas u to ube|uju sekularisti, u ovom privremenom ìvotu ~ulno uìvawe
je sve, a ostalo je puko sredstvo za taj ciq. udwa za zgrtawem bogatstva
omogu}ava ùdwu za nasladama. Epikurejsko mi{qewe se potpuno vaploti
lo u savremenom sekularizmu, gde ìvot mora biti rasko{an i bogat zato
{to }emo sutra umreti. Ovakvo pesimisti~ko sutra je, istina, odavno
koketiralo sa svetskim bolom, i kao {to je poznato, kroz Bajronovu poe
ziju prolazi duboka crta tog svetskog bola. Pesimisti~ka raspoloèwa
su vi{e puta ovladavala ~ove~anstvom, naro~ito u krajwoj fazi wegovih
velikih moralnih padova. Taj pesimizam je poticao iz kulture koja vi{e
nije imala dovoqno moralne snage, jer samo ta snaga ima mogu}nost da
joj daje ìvot, postojanost i radost. Dok je poznati rimski car umro s re
~ima: Bio sam sve, a od svega sam postao ni{ta tu se jasno vidi izraz
samog uzroka pesimisti~kog raspoloèwa: ~ovek je uìvao u svemu i na
kraju krajeva sve se pokazalo kao isprazno i uzaludno. Nehoti~ni dokaz
plemenitosti qudske du{e koju sekularisti pori~u jeste to {to ni puno
ta zemaqskog uìvawa nije u stawu da je zasiti, pa ~ak i u sred te punote
ja~a u woj ose}awe pusto{i.
Takvo raspoloèwe postoji i u Starom Zavetu. On sadrì kwigu naj
potresnijih priznawa u vezi s tim. Sve je sujetno, sve je uzaludno takav
je stalni zakqu~ak kwige Propovednikove. Autor ove kwige dubokim
pogledom posmatra ceo qudski ìvot i prema wegovom vi|ewu punom
ìvotnog iskustva, mudrost i glupost, radost i patwa, bogatstvo i beda,
mo} i ugwetavawe, nasla|ivawe ìvotom i kraj ìvota sve je ta{tina
i sujeta. On bi mogao da propadne od tuge, da se, nasuprot ovom àlosnom
iskustvu, nije pojavilo drugo uverewe koje mu je pokazivalo jedini izvor
istinski zdravog ìvota: Boj se Boga i zapovesti Wegove izvr{avaj (Prop.
12,13). Uverewe u Boga je ona stena na kojoj se jedino moè ~ovek spasti u
moru o~ajawa. Hri{}anstvo objavquje nadu svetle budu}nosti. Tamo gde se
ne priznaje ta svetlost, ostaje samo tama no}i, a no}, kako kaè {panska
izreka, nije ~ovekov prijateq.
Neposredna posledica pesimisti~kog sekularizma jeste to {to sada
tako veliku ulogu igra metak u sudbini prolaznog qudskog ìvota. To
je najlak{e sredstvo, kako mnogi misle, da ~ovek odmah prekrati muku
bivstvovawa. I nikada jo{ samoubistvo nije bilo toliko epidemijska
pojava kao danas, i ono je naro~ito rasprostraweno u mladom nara{taju.
Te{ko je da se moè na}i uàsniji simptom bolesti koji se ukorenio u
telo naroda kao {to je upravo ta ~iwenica. Ona razotkriva nedostatak
naravstvene snage otpora ìvotnim potresima, nedostatak koji bi mogao
izazvati sumwu u budu}nost, kad ne bi postojala druga naravstvena sila
u kojoj se ponovo moè u~vrstiti oslabqeni ìvot voqe, koja deluje uz
pomo} sila Vi{eg sveta. Ta sila je religija hri{}anstva. Religija seku
larizma je u~ewe bezna|a i o~ajawa: sutra }emo umreti. Hri{}anstvo je
objava nade koja uzdiè ~oveka iz wegove nemo}i u pravcu novog ìvota
radosti u Gospodu. U pesimisti~kom sekularizmu bitka je zavr{ena i pre
nego {to je po~ela, po principu da je sve sujeta. U hri{}anstvu ulazimo
u duhovnu bitku sa ube|eno{}u u pobedu: na{a vera je pobeda koja je pobe
dila svet, kako govori apostol naroda Pavle.
Sekularizam i hri{}anstvo su dve najve}e suprotnosti. Tamo je pro
poved o neprozirnoj tami, bezna|u i oholosti, u hri{}anstvu je ona plod
smirewa koje govori da je sada{wi ìvot samo prelazni stadij ka drugom,
vi{em ìvotu i da se radi wegovog usmeravawa prema tom ìvotu javila
spasonosna blagodat Boìja svim qudima.
Sekularizam je po~eo ~ovekovim slavqewem samoga sebe i svog razuma,
slavqewem ovog bogoispuwenog sveta. Ali put kojim je i{ao sekularizam
uvek se zavr{avao provalijom i preti haosom budu}nosti, jer je najvi{a
mudrost religije sekularizma samo o~ajawe. Takav je rezultat svih najno
vijih pogleda na svet racionalizma, panteizma, materijalizma, nihilizma
i pesimizma koji su u istorijskom i logi~kom sledu smewivali jedan dru
goga da bi najzad do{li do potpunog umnog bankrotstva.
Kao suprotnost sekularizmu nastupa hri{}anski pogleda na svet ko
ji tvrdi da je on, i da je samo on spasewe sveta, ne samo pojedina~ne du{e,
nego i svih naroda, qudskog dru{tva i celog sveta. On je spasao anti~ki
svet, ukoliko ga je uop{te bilo mogu}e spasti, i otvorio novu epohu ~iji
je kamen temeqac Hristos.
U ~emu se sastoji hri{}anski pogled na svet? Pre svega hri{}anstvo
je propoved o spasewu i sama spasonosna sila. Ono je, i samo ono, put ka
spasewu du{a. Ali, budu}i da je postavqeno u centar ìvota, ono je u isto
vreme novo znawe, novi poredak dru{tvenog ìvota. On nas u~i da istin
ski poznajemo Boga, ~oveka i svet, i dovodi ih u istinski me|usobni odnos.
596
597
Hri{}anski pogled na svet po~iwe time {to ~oveka i svet ~vrsto

povezuje s Bogom. Svojim ishodi{tem on smatra Boga, Tvorca, Promisli
teqa i Vladara svih stvari. Wegov princip nije ideja, nije misao; wegov
princip je li~ni ìvi Bog.
Sekularizam bi bio u pravu kada bismo mi bili tvorci sebe samih i
kada bi svet potekao iz samog sebe; tada bi on i po~ivao na samome sebi i
qudski razum i voqa bili bi posledwi uzrok i mera za spoznaju poretka
celokupnog zemaqskog ìvota. Ali to nije tako, jer ne sazdajemo mi svoj
temeq, ve} Onaj Koji je stvorio nas i sve postoje}e. Samo onaj ko pravil
no misli o osnovi bitija, pravilno moè misliti tako|e i o ciqu svih
stvari i o zadatku sada{wosti. Ako je sve od Boga, onda je sve i radi We
ga. On svemu daje Svoj ciq i pokazuje puteve k tom ciqu. U svojoj ~uvenoj
propovedi na Areopagu u Atini sveti apostol Pavle me|usobno poredi
jedno i drugo, naime, da je Bog Tvorac svih stvari i svemu daje disawe i
ìvot i da On drì u Svojoj ruci sudbinu naroda i vodi ih tako da Ga ovi
traè. Me|utim, On nije daleko ni od koga od nas; zato moramo da osta
vimo vreme i pre|emo u svet ve~nosti da bismo tamo na{li onu osnovu
ìvota koju ne moè uzdrmati nikakva sila vremena. ivot ve~nosti se
javio usred vremenskog bitija upravo u Isusu Hristu da bi se privremeni
ìvot hranio tim izvorima ve~nog ìvota i bolesni svet nalazio u wima
isceqewe. Samo na taj na~in li~nosti nalaze ciq svog postojawa, a zajed
no s wim celo ~ove~anstvo nalazi ciq svoje istorije. Ciq pak pojedinih
li~nosti je spasewe du{e, a ciq ~ove~anstva je Carstvo Boìje. I jedno
i drugo su potpuno nove ideje koje nije poznavao anti~ki svet.
Takva je prva strana hri{}anskog pogleda na svet. On poti~e od Boga
Koji se otkrio u Hristu, od Kojeg i radi Kojeg je sve.
Druga strana se odnosi na ~oveka koji je predmet Boànske voqe i We
govog Carstva, jer je on pozvan i sluì ostvarewu Wegovog Carstva. Ako je
ve} paganski pesnik, kojeg u svojoj atinskoj propovedi navodi sveti apostol
Pavle, svedo~io da smo mi rod Boìji, koliko se samo snizilo mi{qewe
kod sekularista koji se ponose time kako im navodno nauka daje mogu}nost
da svoj rodoslov koji poti~e od Boga zamene drugim rodoslovom ~iji prvi
nosioci moraju biti prona|eni me|u niìm slojevima nerazumne tvari,
majmunima? Naravno, u takvom slu~aju postaje razumqivo {to neki vide
vrhunac nesre}e u tome {to je ~ovek ~ovek, a nije riba, ili ostriga, ili
biqka. Ali u stvarnosti glavna se nesre}a ne sastoji u tome {to je ~ovek
~ovek, ve} u wegovom toliko dubokom padu koji ga primorava da àli zbog
toga {to nije ìvotiwa!
Da, mi smo rod Boìji, i u tom slu~aju smo i predodre|eni da ìvimo
za Boga i da budemo u op{tewu s Wim, da budemo slobodni i svesni nosio
ci i izvr{ioci Wegove voqe namesnici Boìji na zemqi i gospodari u
Wegovom Carstvu. Ali u stvarnosti, govore}i s Paskalom, mi smo razven

~ani carevi. Nas ne ~ini nesre}nim to {to smo mi qudi, ve} to {to smo
pali qudi. I nije postojawe zlo, ve} greh. Takvo je u~ewe hri{}anstva.
Tre}a ta~ka hri{}anskog pogleda na svet jeste da tu gde smo treba da
se ostvaruju Boìje zapovesti. Ali ako je tako, svet nije samo zbir zemaq
skih stvari i dobara predvi|enih za ~ulno uìvawe, ve} svi wegovi na~ini
ìvota i dobra imaju svoj krajwi ciq koji je iznad wih. Oni su predodre
|eni da sluè voqi Boìjoj ~iji je ciq Carstvo Boìje. Hri{}anstvo je
vratilo u svoje istinsko stawe i uzdiglo u svoje dostojanstvo bra~ne odno
se koji se izlaù opasnosti ~im qudi napuste tle hri{}anskog gledawa i
mi{qewa. Prirodni na~in mi{qewa svuda se koleba izme|u poniàvawa
i la`nog uzdizawa ène u feministi~kog pokretu. Samo nas Sveto Pismo
i hri{}anstvo u~e da pravilno shvatamo istinsku razliku i u isto vreme
da spoznajemo i po{tujemo istinsku jednakost izme|u mu{karca i ène.
U dana{we vreme, budu}i da se ono toliko daleko udaqilo od istinskog
hri{}anskog pogleda na svet, ili se na nedostojan na~in èna zloupotre
bqava, ili se ona na bezuman na~in emancipuje, te u jednom i u drugom
slu~aju biva li{ena svog istinskog ènskog dostojanstva.
Deca su dar Boìji, kaè psalmopojac, i u kr{tewu se ona predaju u
vlasni{tvo Spasitequ. Vlast oca ili majke nije apsolutna, kao {to je to
bilo u anti~kom paganskom svetu, i sujeta i sebi~nost roditeqa nemaju
pravo da raspolaù wima po svojoj samovoqi. Svest o odgovornosti pred
Bogom to je ono ~ime se meri istinsko vaspitawe u ku}i i ~ime se tako|e
mora meriti istinska pedagogija u {koli. U sekularisti~kom {kolskom
sistemu sve se to zaboravqa ili se ne priznaje i zato se izmi{qaju svako
jake mere koje nimalo ne vode ciqu. Dajte nam va{u decu i mi }emo im
dati vaspitawe visokog kvaliteta, u koje wihovi roditeqi nisu upu}eni!
izjavili su predsednik SAD i prva dama (Family Voice, 17, mart 1998).
Daqa wihova rasu|ivawa podse}aju na Emila ana aka Rusoa.
Rusoovo delo Emil otvorilo je vrata sekularizmu u {kolskom obrazova
wu ~iji se uticaj pruà sve do danas. Pro~itav{i Emila, [iler je u svom
mladala~kom odu{evqewu kovao u zvezde ana aka Rusoa kao mislioca
koji je od hri{}anina pravio ~oveka. Gete je nazivao Emila prirodnim
jevan|eqem vaspitawa, a Kant, ~ovek koji je vodio disciplinovan na~in
ìvota, prekinuo je ~ak i svoje redovne {etwe da bi pro~itao Emila. Ta
kwiga, napisana 1762. godine, izazvala je pravu revoluciju u obrazovanim
krugovima.
U ~emu se sastojala mo} tog uticaja? Ostavi}emo po strani Rusoov
li~ni ìvot koji navodi na zakqu~ak da je on bio sve drugo samo ne refor
mator sistema vaspitawa. Emil nije uxbenik pedagogije; on se pre moè
nazvati pedago{kim romanom; tu se slika vaspitawe de~aka od wegovog
598
ro|ewa do svadbe i do ro|ewa prvog deteta, a zatim vaspitawe Sofije, de

voj~ice kojom je on trebalo da se oèni. Sve je to pra}eno razmi{qawima
u kojima se istina i la` me{aju u obliku {arolike smese.
Osnovno Rusoovo na~elo sastoji se u zahtevu da vaspitawe bude u skla
du s prirodom. Ali, {ta je to priroda u kojoj on vidi spas ~ove~anstva, a
pre svega omladine? To nije ona vi{a ~ovekova priroda koja dovodi ~ove
~anstvo u vezu s gorwim svetom u kojem se nalaze krajwi uzroci i ciqevi
na{eg postojawa, ve} ~ulna priroda koja sadrì osnove na{eg ~ulnog bi
tovawa povezanog sa ovim, prolaznim, zemaqskim svetom. Na taj na~in,
wegova teorija vaspitawa se svodi samo na izgradwu ~ulne, ìvotiwske
strane, a ne na razvoj ikone Bo`je u ~oveku. Zatim Ruso upada u nerazumno
preterivawe kada kaè da Emil do 12. godine nije znao {ta je to kwiga
(da i ne govorimo o tome da je on ve} morao da nau~i da ~ita!) To se i desi
lo: na{ savremeni ameri~ki de~ak koji zavr{ava sredwu {kolu ne ume da
~ita, ve} sri~e! Tu se iznosi princip izolovawa li~nosti od istorijskih
veza, u datom slu~aju od duhovnog obrazovawa koje se vr{ilo posredstvom
duhovne i svetovne kwièvnosti, kao i crkvenog predawa. Sve do same
ènidbe Emil ne zna za Boga!
Lakomisleni sekularizam koji je pre 40 godina postavqen za normu
ìvota ameri~kog naroda, po~iwe da donosi svoje uàsne plodove: na uli
cama je uve~e ponekad opasno pro}i; {kole se ponekad pretvaraju u krvavo
razboji{te gde se de~ijom rukom prinose na `rtvu i u~enici, i nastavni
ci; deca ra|aju decu, jer je brak izgubio svoju svetost, pretvoriv{i se u
privremeni ortakluk; u {kolama je dozvoqeno sluìti bilo kojem idolu,
osim hri{}anskog Boga! Volterova presuda smrvite bestidnicu!, kako
je on u svom mahnitom bezumqu nazivao hri{}anstvo, u punoj je snazi. Iz
gubiv{i mogu}nost da zavede red, policija poziva hri{}anske lidere u
pomo} u borbi protiv stalno rastu}eg de~ijeg prestupni{tva, te nije ~udo
{to mnogi u Americi ne {aqu svoju decu u {kolu, ve} ih u~e kod ku}e!
Sekularizam pokazuje kako odvojenost od Boga vodi ~ove~anstvo u pro
valiju bezverja, dovodi do raznih zabluda, nesre|enosti i iskvarenosti
obi~aja.
Sasvim je o~igledno da svet ne moè i}i tim putem kako bi izbegao
katastrofalne opasnosti koje prete celom ~ove~anstvu. Postoji samo
jedan put na kojem je mogu}e spasewe, kako za li~nosti, tako i za celo
~ove~anstvo. Taj put je jevan|eqsko otkrivewe blagodati i istinskog
ìvota, koje se javilo u svetu greha i smrti u Li~nosti Gospoda na{ega
Isusa Hrista.
Nada u budu}nost zavisi od pobede hri{}anskog pogleda na svet i hri
{}anskog stawa duha!
599
Monah Serafim ([olkov)

OPREZNO LA@NA DUHOVNOST
ive}i na Svetoj Gori Atonskoj, ~ovek se raduje kada vidi blago~e
stive vernike koji su do{li u zemaqski vrt Presvete Bogorodice da se
pomole i poklone svetiwama.
Ali ima i drugih poklonika ~ije du{e traè natprirodna i ~udesna
javqawa od Boga ili |avola u vidu demonskih zastra{ivawa. Wima je najva
`nije da dotaknu onostrani svet i vide ~udo. ele li~no da doìve neke
duhovne ose}aje i u tragawu za takvom duhovno{}u savladavaju velike
prepreke. Veru se uz strme litice, uskim stazama nad provalijom i dolaze
u surovu Karuqsku pustiwu. Mnogi takvi traga~i prvenstveno postavqaju
pitawe koje je glavno za wihovu duhovnost: Ima li ovde demonskih za
stra{ivawa? Wih ne zanimaju pokajawe i molitva, ve} pitaju: Ima li
ovde prozorqivih staraca? Upravo su im prozorqivi starci potrebni.
I tre}e wihovo pitawe: Gde isteruju demone? Na Svetoj Gori Atonskoj
ima nekoliko duhonosnih otaca koji vr{e ~in izgnawa demona s posebnim
blagoslovom, imaju}i od Boga dar za izgnawe demona.
A {ta, vama je zaista potrebno izgnawe demona? pitam te poklo
nike.
Ma ne odgovaraju oni.
Ali za{to vas to onda zanima?
Pa znate, zanimqivo je pogledati i slu{ati.
Ali {ta }ete tamo gledati?
Pa eto, kako demone isteruju, a oni vi~u i urlaju.
Za}utao sam. Gledam, poklonici su se snu`dili zbog toga {to ne}e
imati prizor gde se vi~e i urla. Moram priznati da sam se rastuìo
zbog wih, jer oni traè ono {to ne donosi duhovnu korist, ve} ono {to
im, naprotiv, donosi duhovnu {tetu.
Se}am se kako su me jednom u Rusiji poslali u jedan hram i rekli mi
da tamo isteruju demone. Po~eo sam da odbijam: Zar je to najva`niji raz
log zbog kojeg bi trebalo da idem tamo?
Da, oti}i }emo tamo i pomoli}emo se.
Pristao sam i krenuli smo. Dolazimo tamo. Gledam, puna crkva paro
hijana.
Pitam svoje poznanike: Jesu li to sve parohijani ovog hrama?
Ne, to su qudi koji su do{li na egzorcizam.
Jesu li oni svi bolesni i opsednuti?
Ne, nisu svi, mnogi su do{li prosto da vide kako se isteruju demoni.
600
601
Po~elo je bogosluèwe. Odmah su se razlegli krici, zavijawe, te stra

{an i sraman govor. Uop{te, nisam uspeo da se tamo pomolim, ali je ose
}awe opogawenosti od pogrdnih re~i u meni bilo veoma jako.
Druga èqa nekih poklonika je da sretnu prozorqivog starca. Ima na
Svetoj Gori istinskih staraca, molitvenika koji imaju dar rasu|ivawa.
Oni daju savete onima koji ih pitaju ne iz svog mudrovawa, ve} iz sveto
ota~kog u~ewa od kojeg ne odstupaju, jer znaju da odstupawe od wega vodi
gordosti i pogibeqi.
A ja bih hteo da se sretnem s prozorqivim starcem koji moè re}i
moje ime i ispri~ati moju pro{lost kaè jedan poklonik.
Slu{aju}i ovakve qude, ~ovek ose}a prema wima saàqewe, shvataju}i
bolesno stawe wihove du{e koja traì ne{to tajanstveno i natprirodno
ne{to potpuno suprotno istinskoj pravoslavnoj duhovnosti. Se}am se
kako sam nekima govorio: Za{to vam je potrebno da vam oni kaù kako
se zovete i da vam otkriju va{u pro{lost? Pa vi i sami dobro znate sve
o sebi.
Da, ali kada ti to kaè prozorqivi starac, onda je to sasvim druga
stvar, jer on moè da predskaè i moju budu}nost.
ôvek dospeva u stawe uàsa kada shvati da ta duhovna te`wa prema
starcu li~i na posete vra~arama. Ali najprivla~nija su za neke poklonike
demonska zastra{ivawa (to jest, strahovi od demona). Otkuda ovakvo du
hovno interesovawe? Ispostavqa se da su qudi za to saznali iz mnogih
savremenih publikacija koje su vrlo popularne u na{e vreme. Koliko god
to bilo ~udno, mnogi od wih su dobili ono {to èle. Ta zastra{ivawa
su ih dovodila u stawe uàsa. Govorili su: Sada ta~no znamo {ta je to
demonsko zastra{ivawe. Naravno, demonska zastra{ivawa postoje, ona su
realnost o kojoj ~itamo u patericima. O wima je napisano da nas upozore
i spre~e opasnost. Ali ona nisu takva kakva danas izgledaju savremenom
~itaocu. U savremenim {tampanim publikacijama ponekad se iznose de
monska zastra{ivawa i brkaju se s realnim fizi~kim pojavama. Se}am
se kako su jednom do{li u Karuqsku pustiwu poklonici. Pruìv{i im
svetogorsko gostoprimstvo, uve~e smo ih razmestili po kelijama. Jednoga
u keliju Svetog \or|a, a dvojicu drugih u Iversku. I gle, rano ujutru u
uàsu dolaze ti poklonici i pri~aju nam o demonskim zastra{ivawima
koja su im se dogodila te no}i: o urlawu, lupwavi i tresku. Naravno, bilo
nam je vrlo ào {to oni, jadnici, celu no} nisu spavali i jo{ su se smrt
no prepla{ili. Ja ih umirujem i obja{wavam im ta demonska zastra{i
vawa. Kaèm bratu koji je no}ivao u keliji Svetog \or|a i koji je imao
zastra{ivawe od demona koji urla: Pa to je jednostavno odjek zvuka, a
ne demonsko urlawe. Pa vidi{ da je tu ogromna stena a dole je more, no}u
brodovi ovde love ribu i buka motora odjekuje.
Ma nemojte!? razo~arano re~e on A ja sam mislio da su to demon

ska zastra{ivawa. I jo{ sam pomislio da, ako je to motocikl, kako moè
da se na|e na strmim stenama? Bio sam siguran da me demon pla{i, bilo
je tako stra{no.
A evo kod nas je zaista bio demon reko{e dvojica drugih poklo
nika koji su preno}ili u Iverskoj keliji Sto posto je demon dolazio.
Lupa poput kopita, tresak cele no}i, tako smo se prepla{ili da do jutra
nismo spavali.
Bra}o moja, za{to ste se upla{ili? To je bio glodar koji ìvi u ke
liji. Mi ga znamo ovde na Karuqi. Ponekad on tako pomahnita da tr~i po
krovu, po gvo`|u lupka, ~ini se da krdo kowa tr~i.
Ali, naàlost, sve argumente koje sam navodio oni nisu hteli da
prihvate i uporno su dokazivali da je to bilo demonsko zastra{ivawe.
Stvarao se utisak da su oni ba{ èleli da veruju u to da je to bio |avo,
a ne glodar. Pre dolaska u Karuqsku pustiwu ovi poklonici su ~itali o
demonskim zastra{ivawima i bili su psiholo{ki pripremqeni za to da
se sretnu s wima. Uàsno je to {to oni, vra}aju}i se sa Svete Gore Aton
ske, dezinformi{u druge qude, objavquju ~lanke i kwige o demonskim
zastra{ivawima. Ali moè li takva literatura koja sadrì la` doneti
duhovnu korist? Naravno da ne moè. Moè doneti samo {tetu. Naà
lost, nekim egzaltiranim qudima se ~ini da oni crpu iz we duhovno bla
go. Mnogi poklonici pitaju da li je kod mene u Karuqi bilo demonskih
zastra{ivawa? Hvala Bogu, nije ih bilo. Gledam, nekima od wih se lica
odmah mewaju. Shvatam da im vi{e ni{ta nije zanimqivo. Onda kaèm:
Imao sam fizi~ka zastra{ivawa: odron kamewa, zmije, {korpioni, mi
{evi, pacovi i tako daqe.
Ma to je shvatqivo kaù oni Ali eto vi ste ne{to videli, ose
tili.
A {ta to treba da vidim ili osetim?
Pa, na primer, demone ili an|ele
Ma ne, demone nisam video, a an|ele tim vi{e, jer nisam dostojan to
ga. I uop{te ja nisam do{ao ovamo da vidim an|ele.
Neko od svetih otaca je rekao da je boqe videti u sebi greh, nego vi
deti an|ela. I upravo greh videti i u pokajawu oplakivati sebe, mole}i
opro{taj od Boga u tome vidim istinsko blago za du{u. Naravno, neki
monasi su mi pri~ali o demonskim zastra{ivawima koja su imali prili
ke da pretrpe, ali se oni sigurno mnogo podvizavaju, a ja, naàlost, ne. I
zato mi ne dosa|uju demoni, ve} mi{evi, pacovi i svakojaka druga stvore
wa koja mi ne daju mira.
Svakojake izmi{qene pri~e i legende u na{e vreme postaju sve po
pularnije. Publikacije koje su svesno zasnovane na la`nim ~udesima i
602
603
la`nim senzacijama, imaju ogromnu pro|u. Wima se pridaje duhovna obo

jenost posledwih vremena. Qudi se zanose wima i upadaju u zabludu. Na
primer, saop{tavaju da je Iverska ikona, koja se nalazi na Svetoj Gori,
nedavno odlazila iz Iverskog manastira i bratija ju je s pla~em i moli
tvom vra}ala. U mom razgovoru sa ìteqima ovog manastira ispostavilo
se da ikona nikuda nije odlazila. Monah koji se brine o woj za~u|eno me
je upitao: Ko to {iri takvu la` i kome to treba? Zar ba{ to izaziva du
hovno nastrojewe u narodu? Da, izaziva. Qudi idu u crkvu, ispovedaju se,
pri~e{}uju se, ali, naàlost, sve to ~ine iz motiva koji nisu istinski
duhovni motivi, ve} iz straha od budu}ih nesre}a i kraja sveta.
Mnogo se la`nih proro~anstava {iri me|u pravoslavnim hri{}ani
ma. Takva la`na proro~anstva su u stawu da proizvedu uàsne posledice.
Ali la`ni duhovnici na{eg doba jo{ udvostru~avaju ovakva la`na pro
ro~anstva. Qudi prodaju ku}e i stanove, razdaju imovinu, prave zalihe
ìvotnih namirnica, ode}e i lekova, napu{taju gradove i sela, te odlaze
u {ume. Tako dospevaju u zavisnost od la`nih staraca koji wima lako ma
nipuli{u. Ta bra}a i sestre su dostojni saàqewa, jer ne traè Carstva
Boìjeg i pravde Wegove, kako nam je zavetovao Hristos, ve} na~ine da
pobegnu od civilizacije, popisa stanovni{tva i prihvatawa paso{a. Mi
sle o svetovnom, a ne o ve~nom, uzdaju}i se u sebe, a ne u milost Boìju
koja je u stawu da nas za{titi od budu}ih nevoqa.
Relativno skoro se dogodio uàsni doga|aj ~iji je uzrok bilo la`no
predskazawe. Pro{irile su se glasine o zemqotresu koji toboè treba da
se dogodi 11. avgusta 2002. godine, a koji je predskazao nekakav rumunski
starac koji ìvi na Svetoj Gori. I zaista na Svetoj Gori ìvi rumunski
starac, otac Dionisije. Ali ja nikada od wega nisam ~uo za ovakvo proro
~anstvo. [ta se zapravo desilo? A desilo se slede}e. Na Svetu Goru Aton
sku je do{ao na pokloni{tvo jedan monah iz Rumunije. Tu je sawao san o
budu}em zemqotresu u Rusiji i Ukrajini. To nije bio starac, ve} obi~an
monah koji je ispri~ao svoj san ruskim poklonicima koji su otkrivewe
odneli u Otaxbinu. U jednom gradu qudi su po~eli da pitaju: [ta da radi
mo, kako da se spasemo od zemqotresa? Krenule su spletke kako su starci
rekli da se mogu spasti samo ako provedu no} u crkvi. Qudi su po~eli
da telefoniraju svojim poznanicima i prijateqima, da ih upozoravaju na
zemqotres, pozivali su sve da se ispovedaju i pri~e{}uju. Traìli su od
stare{ina hramova dozvolu da preno}e u hramu. Ne dobiv{i pristanak za
to, oni su se qutili, osu|ivali su ih, ali pri tome nisu gubili nadu. I
do{la je no} uo~i 11. avgusta, no} bdewa i i{~ekivawa katastrofe. Qudi
su se skrivali ko je gde mogao neki u podrumu, neki u kolima, neki i na
ulici. Skupqali su se i i{li van grada. U {atorima su uàsnuti o~ekiva
li ispuwewe proro~anstva. Trebalo je imati veliko strpqewe, jer uo~i
11. avgusta su po~ele da se {ire glasine da se zemqotres ne}e dogoditi

11. no}u, ve} od 11. do 14. avgusta. Sve to vreme qudi su ìveli u panici.
Vi{e nisu govorili samo o zemqotresu, ve} i o drugim proro~anstvima
koja su ~uli i pro~itali. Prolazili su dani uàsnog i{~ekivawa. I tako
je do{ao 14. avgust radost. Qudi su se vra}ali u svoje stanove. Traìli
su logi~no obja{wewe onoga {to se dogodilo: Da li nam se Gospod smi
lovao? Ili je to ne{to drugo? Trudili su se da ne govore o onome {to su
doìveli, pretvaraju}i se da se ni{ta nije dogodilo. Pravilan zakqu~ak
za sebe ipak nisu izvukli. înilo se da je to sve, da mogu lako da odahnu
i da nastave da vode hri{}anski ìvot. Ali, na{li su se mudraci koji
su rekli da 11. avgust nije po novom, ve} po starom kalendaru. I tako je
do{ao 11. avgust po starom kalendaru. S qudima se opet ponovilo ne{to
sli~no, ali katastrofalan zemqotres se ipak nije dogodio. Jedan mir
janin svedo~i da ga je sve ono {to se doga|alo u to vreme podse}alo na
ve`be civilne odbrane. Strah i trepet pred budu}om katastrofom nisu
ostavqali mesta za zdrav razum. Hvala Bogu da nisu svi qudi potpali pod
dejstvo masovne zablude. Bilo je i onih razumnih koji su razobli~avali
la`no proro~anstvo. Naàlost, wihovo mi{qewe nije uzimano ozbiqno.
Wih su na sve mogu}e na~ine osu|ivali, kao neduhovne qude.
Zar nije jasno da je to sve prosto bezumqe i apsolutna bezduhovnost?
Ali ma koliko to bilo ~udno, nekim qudima se to o~igledno svi|a i oni
traè prozorqive starce i ~ekaju nova proro~anstva.
Opasan je put la`ne duhovnosti koja po~iva na svakojakim glasinama,
doìvqajima, emocijama i la`nim proro~anstvima koja su u stawu da nane
su ogromnu {tetu na{im du{ama. Daj Boè da la`na duhovnost bude odba
~ena i da se sve {to se doga|a u na{em ìvotu doìvqava u duhu Jevan|eqa
Hristovog: Qubqeni, ne verujte svakom duhu, nego ispitujte duhove jesu
li od Boga; jer su mnogi la`ni proroci iza{li u svet (1Jn. 4,1).

PRIPREME ZA PASTIRSTVO U HHI VEKU
Na po~etku bih èleo da se zahvalim dekanu i profesorima, kao i
studentima ove bogoslovske {kole (Svetog Krsta u Bostonu), jer su me
pozvali da do|em iz Gr~ke na ovaj prostor kako bismo odràli ovaj duhov
ni susret. Svakako, na prvom mestu najtoplije zahvaqujem preosve}enom
604
605
arhiepiskopu Amerike gospodinu Spiridonu za blagoslov koji je dao za

moj dolazak u {kolu.
Ovaj poziv prihvatam kao po~ast, s jedne strane, jer se u Americi, ovoj
velikoj i zna~ajnoj zemqi de{avaju mnoga pusto{ewa koja uti~u, na razne
na~ine, na svekoliko ~ove~anstvo, a sa druge strane, jer u ovoj bogoslovskoj
{koli i profesori koliko i studenti razumeju poruke vremena, izloèni
su obiqu ideolo{kih, filozofskih, socijalnih i eklisiolo{kih tokova,
ali se i suo~avaju sa wima uz odgovornost, skromnost i bogoslovsko nastro
jewe. Ono za {ta se ovde pripremaju klirici, kao i oni koji }e to postati
da bi sluìli savremenom ~oveku koji prihvata savremen na~in mi{qe
wa, sekularizaciju, otu|ewe, ali je i obuzet te`wom za savr{enstvom, koje
}e mu doneti unutarwe ispuwewe pokazuje veliki zna~aj ove {kole. To
je najve}i duhovni arsenal Amerike. Pored toga, gr~ko pravoslavno bogo
slovqe, svojim staloènim i razgovetnim jezikom, ima zadatak da izvr{i
veliku misiju u savremenom svetu, naro~ito ovde, u Novom Svetu.
Zbog svega ovoga, ose}am potrebu da vam opet zahvalim, da izrazim svoju
blagodarnost i da vas uverim da sam svestan ~asti koju ste mi ukazali.
Tema koja mi je data na razradu prili~no je ozbiqna i aktuelna. Ima
raznih gledi{ta i mogli bi biti izdvojeni mnogi stavovi. Verovatno bi
mogla da se razmatra u okviru nauke futurologije, koja prou~ava i poku
{ava da predvidi zasnivaju}i to, svakako, na nau~nim ~iwenicama sta
we u kome }e se nalaziti svet, a naro~ito svaka pojedina~na zemqa nakon
nekoliko godina. I, zaista, postoje mnoge takve analize po kojima }e se
dru{tveni obi~aji promeniti, po{to }e se jo{ vi{e poremetiti socijal
ni odnosi izme|u qudi, pove}ati usamqenost qudi, umnoìti ekonomski
problemi, vladati fatalizam i demonopoklonstvo. Uop{teno, problemi
}e se umnoìti jo{ vi{e, a uve}a}e se i razni problemi vezani za egzi
stencijalnu prazninu i egzistencijalnu borbu, za najuù porodicu, za
sporazumni razvod supru`nika itd. I, pitate se, svakako, kakav }e stav
Crkva zauzeti prema svemu ovome.
Ostavi}u, me|utim, delimi~no suo~avawe sa ovom temom unutar jedne
takve perspektive i teì}u da se usredsredim na druge parametre, koji su
po mom mi{qewu i mom pastirskom iskustvu najzna~ajniji.
pripremawem ~oveka za u~estvovawe u budu}em ìvotu, za udeo u Carstvu

Boìjem, ve} vernicima prepu{ta jedino ìvot ome|en prostorom i vre
menom, tada se smatra da je to sekularizovana Crkva koja ne zadovoqava
egzistencijalnu glad i è| ~oveka.
U Svetom Pismu, naro~ito u Novom Zavetu, postoji rasprostrawena i
plamena nada u dolazak velikog i slavnog Dana Gospodweg. Nave{}u deo
teksta.
A kada se javi Hristos, ìvot na{, onda }ete se i vi s Wime javiti
u slavi (Kol. 3,4). Gospod je blizu, ne brinite se ni za {to (Fil. 4,55).
Na dan kada Bog uzasudi tajne qudske po jevan|equ mojemu kroz Isusa
Hrista(Rim. 2,16). No} se poodma~e a dan se pribliì (Rim. 13,12). Koji
}e vas utvrditi do kraja da budete besprekorni na dan Gospoda na{ega Isu
sa Hrista (1.Kor. 1,8). ...da bi se duh spasao u dan Gospoda Isusa (1.Kor.
5,5). ...da smo mi va{a hvala, kao i vi na{a, u dan Gospoda Isusa (2.Kor.
1,14). ...da budete ~isti i besprekorni na dan Hristov (Fil. 1,10). Jer vi
sami dobro znate da }e Dan Gospodwi do}i kao lopov u no}i (1.Sol. 5,2).
Do|i, Gospode Isuse (Otk. 22,20). Svekolik tekst Otkrivewa svetog Jo
vana proèt je jakom nostalgijom. Novo nebo i nova zemqa, grad Boìji,
slavqewe nebeske pobede Crkve, slava Jagweta Otkrivewa koje pobe|uje
zver i toliko drugog pokazuju nadu hri{}ana u dolazak Carstva Boìjeg.
Na ovo gledi{te hri{}ane upu}uju i sveti apostoli: Djeco, posledwi je
~as (1.Jov. 2,18). I svijet prolazi i pohota wegova; a onaj koji tvori voqu
Boìju ostaje vavijek (1.Jov. 2,17). Bilo bi mogu}e navesti mnoga mesta iz
ìtija u ovom pogledu.
Me|utim, pripreme za budu}i vek, za dolazak slavqenog i ~uvenog Da
na Gospodweg, veù se za mnoge istine na koje bih u nastavku èleo sve
da vas podsetim.
Prvo. Pripreme za budu}i vek povezuju se sa ontologijom ~oveka, jer
je ~ovek stvoren od Boga i prebiva u stawu promene. Detaqnije:
ôvek je stvoren od Boga po liku i podobiju Wegovom. Svaki lik je
neuni{tiv, on je duhovan i slobodan, dok svako podobije treba tek da se
ostvari. Tako, po u~ewu svetog Vasilija Velikog svaki lik je snaga svakog
podobija, a svako podobije je delovawe svakog lika. Sa padom, naravno, gu
bimo podobije, ali ne i lik. Me|utim, to da je svaki lik snaga svakog po
dobija zna~i da ~ovek u sebi ima èqu za susretom i zajednicom sa Bogom.
ôvek ima Boìje nazna~ewe i ovo je wegova najdubqa ontologija. Ima
visoke planove, da upotrebim jednu savremenu definiciju.
Sveti Grigorije Bogoslov koristi u svojim omilijama jedno izvanred
no mesto koje izraàva ovu istinu. Daju}i definiciju ~oveka kaè da je
~ovek: ìvo bi}e ovde ustrojavano i drugde preseqavano, a svr{etak tajne
stremqewem ka Bogu oboùju}e se. ôvek ìvi i stvara ovde, koliko
1. Pripreme za budu}i vek

Svakako, Crkva bi trebalo da se pripremi za suo~avawe sa narednim
milenijumom i narednim 21. vekom, ali ne bi trebalo da zanemari to da je
wena osnovna uloga da pripremi ~oveka, ne samo za neki vek koji dolazi,
ve} za budu}i vek, za ulazak u budu}i ìvot. Vekovi su vreme koje se vezuje
za takozvani biolo{ki ìvot, dok je budu}i vek vreme koje se vezuje za dru
gu dimenziju vremena. Kada se neka Crkva ne bavi ozbiqnije ovom temom,
606
materijalna dobra, toliko i dobra kulturna i obrazovna, me|utim ciq

i nazna~ewe wegovo jeste da bude prenet drugde. I, naravno, kada kaè:
drugde ne misli iz 20. u 21. vek, ve} iz postoje}eg biolo{kog ìvota
u drugi ìvot, koji se vezuje za tajnu sjediwewa Boga i ~oveka, koji tada
biva oboèn.
Tako, ~ovek u dubini svog bi}a ima silnu sposobnost datu od Boga, od
dana svog stvarawa, snagu koja je neuporediva sa bilo ~im drugim qudskim
ili materijalnim. Ciqevi su mu visoki, ve~ni i boànski. Wegova glad i
è| su duhovni. U dubini wegovog bi}a krije se, ako dozvolite da kaèm,
jedna izgladnela zver, koja traì ovo egzistencijalno zadovoqewe. Ovo
je su{tinska zapovest, kao {to plod oraha ima u sebi snagu da postane
stablo, kao {to novoro|en~e ima snagu i sve izglede da postane savr{en
~ovek, kao {to DNK, sav genetski materijal odre|uje razvoj qudskog tela.
Na sli~an na~in postoji u dubini bi}a ~ovekovog duhovna DNK koja èli
da vodi ~oveka da postane oboèn, po milosti Boìjoj.
Uporedo, me|utim, sa ovom ogromnom Boànskom snagom postoji i veli
ka snaga u ipostasi ~oveka, a to je snaga promene. ôvek u svom postojawu
vidi zakon smrti, vidi silinu koja ga sve vi{e vodi ka ovom ovde, ka sada
{wosti i ne dopu{ta mu da zadovoqi svoju unutra{wu glad i è|.
U slede}oj celini vide}emo ovu snagu smrti unutar na{eg bi}a, ali
ono {to bih ovde èleo da istaknem je to da ~ovek unutar svog bi}a, po
sle svog pada, ima dve strahovite sposobnosti, sposobnost da se upodobi
milosti Boìjoj, dakle da postane oboèn, i sposobnost da prekine ovaj
put i da se ograni~i samo na prisutno, na ovo ovde.
Drugo. Pripreme za budu}i vek se ~vrsto vezuju za skori dolazak bu
du}eg veka, za dolazak Carstva Boìjeg u ovaj vek. Za nas, hri{}ane, Car
stvo Boìje nije samo eshatolo{ka nada, odnosno èqa da ga doìvimo u
budu}em veku, ve} prisutna stvarnost koju doìvqavamo kao veridbu, o~e
kuju}i platu u budu}em veku. Carstvo Boìje se pribliàva: Pokajte se,
jer se pribliìlo Carstvo nebesko (Mt. 3,2), i do{lo je: Carstvo Boìje
unutra je u vama (Lk. 17,21), i do}i }e: A kada do|e sin ~ove~iji u slavi
svojoj... (Mt. 25,31). Udeo Carstva Boìjeg je vi|ewe netvorene svetlosti.
Dakle, budu}a dobra }e oboèn u ovom ìvotu doìveti kao veridbu. Na
ovom mestu bi trebalo da se podsetimo svetog Simeona Novog Bogoslova,
koji divno opisuje ovo iskustvo koje su doìveli sveti, oboèni. Pogle
dajmo dva karakteristi~na mesta.
Jer, spasewe na{e svakako mogu}e je,
kao {to govorismo mnogo puta, i sada iznova govorimo,
ne mi sami od sebe, ve} iz Boìjih usta
ukaza se velika svetlost budu}ega veka.
Carstvo Nebesko na zemqu si|e,
i pre je Car svega gorwih i dowih

dolazio, èle}i da sa nama bude sli~an,
tako se iz Wega na sve svetlost razleva{e,
ali svetlost nam se prikaza kao druga, sli~na prvoj
i slave Carstva Nebeskog zajedni~ari
i sau~esnici postadosmo kao i naslednici
vekovnih dobara, koje niko nikada ne vide.
607
Tamo videh budu}i ìvot i netlenost

koju Hristos daruje onima {to Ga traè
i otkrih da u meni be{e Carstvo Nebesko,
koje je Otac, Sin i Sveti Duh
Boànstvo nerazdeqivo u tri Lica,
koje oni {to mu nisu pretpostavili ni ~itav svet,
niti su svet smatrali za slavu, ~ast i bogatstvo
samo da bi mu se klawali,
proslavqaju i obitavaju u Wegovom prisustvu.
Tako, dakle, shvatamo, da qudi, iako ìve u odre|enom veku i odre|enoj

epohi, kao da ipak ìve u razli~itim vremenima. Iako se svi spremamo
za 21. vek posle Hrista neki od nas, ipak, svojim na~inom ìvota kao da
ne veruju da se vaplotio Hristos, kao da ìve u periodu pre dolaska Hri
stovog, u idolopokloni~kom dobu, i u vreme Starog Zaveta. Me|utim, neki
drugi, oboèni, isto tako vide netvarnu svetlost, ìve van biolo{kog
ìvota, ìve}e i posle tre}eg milenijuma, jer oni sa svojim duhovnim is
kustvom ìve u onom veku u kome je vreme nepokretno. îni se, dakle, da
Crkva priprema ~oveka za svekoliki misti~ki ìvot, iako }e ìveti u
biolo{kom ìvotu i meri}e doìvqaje biolo{kog ìvota objektivnim
vremenom, da bi stigao u stawe gde vreme ne}e postojati.
Tre}e. Dva prethodna upravo pokazuju da Crkva ne samo prebiva u ovom
veku, ve} teì budu}em veku, a da, naravno, ne zanemari ovaj vek i ovaj svet.
Postoje veza i me|uzavisnost izme|u sada{wosti i budu}nosti, ali se vi
{e cene budu}a dobra, jer je ovaj ìvot samo priprema za ìvot budu}i.
Inaravno, na~in na koji neko ìvi pokazuje koliko ispuwava svoju najdu
bqu ontolo{ku perspektivu.
Apostol Pavle, na jednom mestu kaè vrlo osobeno: jer ovde nemamo
postojana grada, nego traìmo onaj koji }e do}i (Jev. 13,14). Hri{}anin
ìvi uz otkrivawe nebeskog poretka i nebeskog grada. Ne ograni~ava
svoje bi}e na grad u kome ìvi, ve} ga pro{iruje na grad budu}i: na{e
ìvqewe je na nebesima, otuda o~ekujemo i Spasiteqa Gospoda Isusa
Hrista (Fil. 3,20).
Unutar ove perspektive kre}u se svi oboèni koji su doìveli i do
sada iskusili Carstvo Boìje. Pogledajmo neke tekstove da bi smo se
608
609
uverili u wihov na~in ìvota i kako bi se oni suo~ili, kada bi ìveli

danas, sa dolaskom tre}eg milenijuma i 21. veka.
Vasilije Veliki pi{e na jednom mestu: Ovaj vek je vek pokajawa, onaj
tamo je vek nadoknade, ovaj je trpqewa, onaj utehe. Hri{}anin ne relati
vizuje ovaj vek, ne nada se utehi u wemu, i svakako, ne utehi koju mu nudi
radost ovda{weg ure|ewa. Ovaj vek, vek trule`nosti i smrti zahteva str
pqewe, pokajawe, a drugi }e doneti utehu i blaènstvo.
Sveti Grigorije Bogoslov ostaje u ovoj istoj perspektivi i izraàva
se u istom okviru. Osim toga, imao je isti ìvot kao i sveti Vasilije
Veliki i drugi sveci. Pi{e u jednoj svojoj besedi: Delawe u sada{wosti
u budu}nosti bi}e nagra|eno. Ovo delawe veè se za poku{aj usmerava
wa na{eg postojawa, na{eg ontolo{kog i pojavnog ishodi{ta. Pi{e:
Beìmo od svetovnih èqa, od la`nog sveta i kneza ovog sveta, budimo
po voqi Boìjoj, cenimo ikonu (Boìju u nama, nap. prir.), po{tujmo
priziv i premestimo se u ìvot. Svet i vladar sveta, |avo, veè se za
ovaj vek, bio to 4. ili 21. vek, i varqiv je, jer vara ~oveka i ograni~ava
ga na sentimentalnost i svetovne naslade. Hri{}anin treba da ceni
lik koji je dobio od Boga, da po{tuje priziv koji je primio, da bude po
voqi Boìjoj i da svoj biolo{ki ìvot podredi drugom ìvotu, zbog
koga je stvoren.
Tako|e, isti svetac u svom drugom obra}awu pi{e: Ovaj mali svet
prolazi i skinija se ru{i. Nemojmo ovde tro{iti vreme, ve} zadobijajmo
ono ~emu se nadamo. Sveci neprekidno ìve u smirenoumqu, u poricawu
sada{wosti i dolasku budu}nosti koja je osobito prisutna. Mudro besede
o trule`nosti i smrtnosti sveta i svoga biolo{kog postojawa. Ovaj vek
nudi samo sticawe budu}eg i o~ekivanog. Sada{wa zbivawa nemaju posto
janost i trajnost.
Sveti Jovan Zlatousti smatra sada{we stvari snovima: Jer nimalo
nisu boqe od snova sada{we stvari, bile one àlosne ili vaqane. Ceo
ìvot i na li~nom i na vaseqenskom nivou je kratkove~an.
Sveti Simeon Novi Bogoslov ne moè da uvidi razliku izme|u budu}
nosti i verodostojnog stawa stvari ovoga ìvota. Po{to nagla{ava da je
ovo vreme vreme dela, a budu}i vek vreme slave, i da u ovom ìvotu Gospod
Hristos daje veridbu i pe~at, u nastavku kaè:
Ve}e sada ti svetiqku,
onu du{e svoje, zapali je
pre smrknu}e, pre no dveri
od delawa zatvore se!
Ova svetiqka je dolazak blagodati Boìje u um ~oveka i tada um we
gov zadobija vi|ewe svetlosti, i naravno, ovo se vezuje za umnosrda~nu
molitvu, za neprekidno prizivawe imena Boìjeg. Umna molitva je osnov
duhovnog ìvota, jer pretpostavqa o~i{}ewe srca od strasti i uvodi u

sozercawe Boga u slavi Wegovoj, a to je ìvot budu}eg veka.
Sveti Simeon, kao i drugi sveci, ne govori racionalno niti emotivno,
ne pripisuje ovim temama simboli~na zna~ewa, ve} govori na osnovu svog
iskustva. Zbog toga, sveti Simeon u jednoj svojoj besedi, navode}i kako }e
slaviti hri{}anin i kako }e se pri~e{}ivati pre~istim Tajnama, kaè
da kad se sve ovo de{ava na pravi na~in tada ceo ìvot ~ovekov je jedan
neprekidan praznik, jedna neprestana Pasha. Mi, naravno, izdvajamo Go
spodwe praznike i dodequjemo im razli~ite datume da bismo mogli da ih
doìvimo boqe, zbog propadqivosti na{e. Me|utim, u stawu sozercawa
Boga i prisustva blagodati Boìje sve je sjediweno. Na dan Boì}a, svako
doìvqava radost vaskrsewa. Pored toga, u svakoj Svetoj Liturgiji doì
vqava jedinstveno doga|aj svetog vaplo}ewa Hristovog.
Naravno, mi }emo slaviti 2000 godina od ro|ewa Hristovog, ali to je
veoma relativno stoga {to je ovaj datum pro{ao, a do{lo je, tako|e, i do
gre{ke u ra~unawu godine ro|ewa Hristovog, ali i budu}i da u duhovnom
ìvotu razli~ito shvatamo stvari. Ovo se kaè jer se Boì} i Uskrs,
pa ~ak i ìvot mnogih vekova oboèni doìvqavaju sjediweno u Svetoj
liturgiji. Pored toga, i ponovo, po svetom Simeonu Novom Bogoslovu
Pasha je prelazak sa vidqivog na nevidqivo. Jasno kaè sveti Simeon
Novi Bogoslov, da su ovozemaqski praznici, u pore|ewu sa nezalaznim
praznicima Pashe ipak seni, odrazi i simvoli koji }e prestati i gde }e
se ve~no ~isti nasla|ivati naj~istijom `rtvom, Hristom Gospodom, u
Bogu Ocu i jedinosu{tnom Duhu, svagda ga sozercavaju}i i bivaju}i vi|en
od Wega, saprebivaju}i i sacarstvuju}i sa Wime, nema ni~ega vi{eg od
Nebeskoga Carstva.
Sveti Jovan Lestvi~nik podsti~e monahe da se bore da bi u{li u bra~
nu odaju dvorca. Naravno, ovde se pod re~ju bra~na odaja podrazumeva prisu
stvo netvorene Svetlosti, ìvota Hristovog: Brzo, bra}o, brzo, da na|emo
ulaz u tajnu odaju toga dvorca. Onaj koji do kraja biolo{kog ìvota nije
u{ao u ovu nebesku odaju mora}e da se nastani u pustiwi.
Avva Talasije pri~a o privrènosti ~oveka o~ekivanim dobrima, jer
samo tada ~ovek zaboravqa sada{wost. O~ekivawe budu}ih dobara sjedi
wuje um sa o~ekivanim. I ako se um navikne na ovo, tada on zaboravqa
na sada{wa dobra. Onaj koji je iskusio ve~na dobra taj odbacuje sve iz
sada{wosti, jer sve svoje èqe predaje tome {to je iskusio. I, naravno,
kada ~ovek potpuno zaboravi sada{wost uzrasta ka poznawu budu}nosti
i tada je to znak da um ìvi u o~ekivanim dobrima. Ovo je vaàn deo,
jer ~ovek koji na sada{wi ìvot gleda poùdno, kako kaè sveti Isak
Sirijski, otkriva da vodi ìvot koji je oskrnavqen.
610
611
Sveti Grigorije Palama, analizuju}i deo u tekstu apostola Pavla:

Aovo kaèm, bra}o, da je ostalo malo vremena; od sada i oni koji imaju
ène da budu kao da ih nemaju, i oni koji pla~u kao da ne pla~u, i koji se
raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da ni{ta nemaju, i koji ovaj
svijet upotrebqavaju kao da ga ne upotrebqavaju; jer prolazi obli~je ovoga
svijeta (1.Kor. 7,2931) ~ini Bogom nadahnute opaske i komentare. Sagledaj
mo to u {irem kontekstu.
Tuma~e}i re~enicu: da je ostalo malo vremena kaè: ivot je
kratak, smrt je blizu, ovaj svet je propadqiv, drugi je onaj koji }e ve~no
trajati. Jedan vek je propadqiv, drugi nepropadqiv, jedan kratak, drugi
ve~an. Dakle, prezir prema ovom svetu i pripreme ~oveka za budu}i svet,
doslednim ìvqewem u skladu sa vi{wim poretkom, i izbegavawe {tet
nog sada{weg ìvota: {aqe nas prema onome u sigurnost. Upotrebqava,
naravno, primer ~estih napada raznih neprijateqa na tada{we gradove. U
tom periodu gra|ani su izbegavali da izlaze van grada i ìveli su u wemu
sa nesigurno{}u, kao da nemaju poqa koja obra|uju, a kada bi se ubrzo poja
vili neprijateqi, napu{tali bi grad. Tako treba da se odnose hri{}ani
prema sada{wim dobrima.
Daqe tuma~e}i apostolsku re~: prolazi obli~je ovoga svijeta, kaè
da sva ovda{wa dobra li~e na senu neplodnog oblaka, koji prolazi brè
od vetra. Ali, ako neko ~ezne i èli da zadrì sada{wi poredak, on ga
ne zadràva, dakle ne moè da ga zadrì iz dva razloga. Prvi je taj {to
je ovaj svet prolazan, a drugi jer mi koji upotrebqavamo svet prolazimo,
pre nego {to pro|u ovozemaqska dobra koja imamo na raspolagawu. Posto
ji i kraj sveta, ali i kraj svakog od nas koji moè da ga preduhitri. Navo
di jedan primer. To je kao da ~ovek hoda ulicom, ali se istovremeno ova
ulica kre}e u vi{e pravaca i prolazi pored wega. Tako se de{avaju dve
stvari: ili ga prati ulica i on ne moè da zadrì ono do ~ega je ranije
do{ao, ili on uspeva a ne moè da zadrì ìvot, jer je kao smrtan ~ovek
sjediwen sa prolaznim stvarima sada{weg ìvota i ne moè da uìva u
wima. Ovo se de{ava, kako kaè sveti Grigorije Palama, jer ~ovek sjedi
wen sa prolaznim stvarima ovog ìvota, mewa ih i gubi, poput bogatstva,
svetlosti, zadovoqstva, jer ga smrt odvodi na sud, napu{ta ovaj svet nag,
ostavqaju}i sva dobra i nade koje je gradio. Zbog toga: Svakako da je ne
sre}a qudi ovoga sveta ta {to stiù do kraja nagi, napu{taju}i i ve~no
àle}i sve ovda{we èqe.
Na osnovu ovoga {to smo naveli vi{e je nego jasno da Crkva pripre
ma qude, svoje ~lanove, za ìvot u budu}em veku, Carstvu Boìjem, kao
veridbu u ovom ìvotu, a kao brak u budu}em. Ne apsolutizuje ovu epohu,
niti zemaqsko vreme postojawa ìvota. Sada{wi svet vidi iz perspekti
ve borbe za opstanak u budu}em ìvotu. Pored ovoga poznata je i poruka
poslanice Diognetu, po kojoj hri{}ani domovinu naseqavaju istu, ali

kao gosti; u~estvuju u svemu kao gra|ani, a uvek ostaju stranci; na zemqi
borave, ali se na nebu nastawuju. Nastawuju zemqu, ne nalaze se u izmi{qe
nom svetu, ali se u stvarnosti saìvqavaju sa ìvotom nebeske dràve.
Odlazak sa zemqe vrednuju na drugi na~in, dakle, ìve}i na zemqi, èle
Carstvo Boìje i usmeravaju se ka Wemu.
2. Problemi ovoga veka

Ne treba, naravno, da se misli da hri{}ani ìve monofizitski u
ovom ìvotu, da ga preziru. Jednostavno, radi se o tome da se oni ne ogra
ni~avaju na wega i ne smatraju ga autonomnim. Vole svet, koji je tvorevina
Boìja, vole sve qude, jer su sveci dovoqno osetqivi prema celoj tvore
vini, prema ìvotiwama, pticama, travi na poqima, ali sve ovo gledaju
iz druge perspektive. U ovoj tvorevini vide logos tvari, i materijalni
svet i ìvotiwski svet kao premudro delo Boìje. Ne treba misliti da
hri{}anin ne mora se suo~i sa problemima u svom ìvotu; on treba da
ih prevazi|e sa stanovi{ta ve~nosti. Apostol Pavle pi{e: Sva~im smo
ugwetavani, ali ne poti{teni; zbuwivani, ali ne o~ajni; progoweni, ali
nismo ostavqeni; oboreni, ali ne pogubqeni (2.Kor. 4,89). Ovo vidimo
u ìvotu svih svetih proroka, apostola, mu~enika, stradalnika, Otaca,
prepodobnih, podvi`nika. Tako|e, to vidimo u crkvenoj istoriji, jer je
Crkva, iako je Telo Hristovo, ipak do~ekala mnoge probleme i suo~ila se
sa mnogim isku{ewima, nekada sa filosofijom i agnosticizmom, drugi
put sa progonima, nekada sa jeresima, nekada sa sekularizacijom itd.
Dakle, mi }emo se suo~iti sa mnogim problemima ulaskom u novi mi
lenijum i u 21. vek. Svakako, nismo proroci da znamo {ta }e se desiti u
budu}nosti, ali posmatraju}i sada{we stawe donekle moèmo da sagledamo
problematiku koja }e se uve}ati. eleo bih da u nastavku ukratko iznesem
~etiri vrste problema koji }e se uve}ati jo{ vi{e u novom milenijumu,
u koji }emo uskoro u}i.
Prvi su egzistencijalni problemi qudi. Kako se pove}ava vezanost
za ovaj vek, kako se slavi nauka, tehnika, svetovno znawe, a ovo se de{ava
na {tetu unutarwe mo}i qudske du{e, tako }e se pove}avati egzistenci
jalna praznina i unutarwa egzistencijalna borba. Smatram da se ovaj pro
blem uo~ava u me|uzavisnosti i odnosu izme|u uìvawa i patwe. ivot
u uìvawu, telesnom, psihi~kom, misaonom, izma{tanom pove}a}e patwu,
bol. Kada ~ovek ne bude mogao da se ozbiqno suo~i sa bolom, na na~in
opisan u pravoslavnom predawu, tada }e se prepustiti novim ~ulnim i
telesnim uìvawima ~ija }e posledica biti uve}ani bol. Stvori}e se
opaki za~arani krug.
612
613
Drugu grupu problema ~ine oni koji se odnose na porodi~na i socijal

na pitawa. Ovo sledi jer ~ovek sa nere{enim unutarwim egzistencijalnim
problemima postaje ve}i dru{tveni i socijalni problem. Osim toga, bo
lestan ~ovek ~ini bolesnim sve dru{tvene institucije. Kako moè neza
dovoqan ~ovek da saprebiva sa drugim qudima, kako moè da voli? Ili
}e, vole}i druge, teìti zadovoqewu unutarwe egzistencijalne potrebe,
koja, budu}i da se ne}e ispuniti, jer zadovoqewe proizilazi iz druge di
menzije, ìveti sa nesigurno{}u, nezadovoqstvom, sa posledicom da ubije
qubav i preina~i je ili u ~ulno uìvawe ili u mr`wu. Za nezadovoqnog
~oveka pojava drugog ~oveka stvara strepwu, strah, nervozu, jer pojavu dru
gog ~oveka smatra pretwom za svoje postojawe.
Tre}a grupa problema koji }e se pojaviti za Crkvu su oni problemi
povezani sa autonomijom nauke, tehnike i tehnologije. Poznato je da ono
{to se zasniva na nauci i tehnici ukazuje na takozvane ko`ne haqine
koje su s jedne strane posledica pada prvostvorenih, a sa druge blagoslov
Boga da qudi prevazi|u period trule`nog smrtnog ìvota na oprostiv na
~in. Sveci koriste nauku i tehniku, ali ne idu dotle da ih apsolutizuju.
Bezuslovnu veru imaju samo u Carstvo Boìje. Kada ~ovek nema takvu na
strojenost, tada zapada u uninije i preterano se bavi naukom i tehnikom,
sa posledicom da autonomija nauke postane isku{ewe za ~oveka, sli~no
isku{ewu kome su podlegli prvostvoreni.
U u~ewu svetih Otaca Crkve susre}emo istinu da nije mogu}e da po
stoji sukob izme|u nauke i bogoslovqa, jer su uloga i ciq svakog od wih
razli~iti. Nauka se bavi ovim svetom, dok se bogoslovqe bavi Bogom.
Nauka istraùje izgra|enu stvarnost i pomaè qudima da poboq{aju
uslove biolo{kog ìvota, dok bogoslovqe priprema qude za ìvot Bo
ìji. Nauka le~i smrtno telo, dok bogoslovqe iscequje du{evne bolesti
~oveka, putem o~i{}ewa, prosvetqewa uma i oboèwa, vodi ~oveka ne sa
mo u stawe pre pada, ve} mu daje obilan ìvot, sjediwuje ga sa Bogom kroz
li~nost Isusa Hrista.
Naravno, Crkva }e se susresti sa mnogim problemima razvojem tehno
logije, sa kojima }e se suo~iti sa ozbiqno{}u i odgovorno{}u, u perspek
tivi i sili svoga Predawa.
êtvrta grupa problema su takozvani eklisiolo{ki problemi. Takvo
isku{ewe imamo i danas, ali }e se umnoìti jo{ vi{e. Svako moè da
uvidi eklisiolo{ka isku{ewa u slede}a ~etiri slu~aja.
Jedan je sekularizacija duhovnog ìvota. Zakon je dat za le~ewe ~oveka
i da bi ga vodio u ìvot u kome ne postoji potreba za zakonom, u li~ni
susret sa Bogom. Kada se zakon apsolutizuje, tada se obezakowuje duhovni
ìvot.
Drugi je vezan za sekularizaciju crkvenog ìvota, kada se Crkva pore

di sa ovozemaqskim ustanovama, raspliwava se na ovom svetu i gubi usme
rewe, kao {to je prethodno opisano. Umesto da bude le~ili{te, postaje
sud ili svetovna organizacija, i umesto da bude porodi~no pribeì{te
postaje verska organizacija. Promena Crkve u religiju donosi wenu seku
larizaciju.
Slede}e problemati~no stawe moglo bi se okarakterisati kao sinkre
tizam. Kada Crkva, ili pre weni ~lanovi, gube samosvest i smatraju da
~lanovi svih konfesija oboàvaju istog Boga, imaju istu veru i skon~avaju
na isti na~in, tada nemamo snagu da razdvojimo istinito od la`nog, zdra
vo od bolesnog, tada ovo sigurno stvara gubitak crkvenog identiteta. I,
naravno, do ovog stepena ~ovek stiè kada izgubi na~in bogopoznawa, i
me{a pravoslavni na~in sa drugim na~inima, dakle zamewuje o~i{}ewe,
prosve}ewe i oboèwe sentimentom i racionalnim.
Kona~no, crkveni problemi povezani su sa nacionalizmom. Kada se
Crkva poistoveti sa nacionalizmom i gubi svoju nadnacionalnu ulogu,
tada gubi i svoj identitet. Sveti Sinod Vaseqenske Patrijar{ije je
1872. objavio da je etnofiletizam crkvena jeres. Naravno, trebalo bi da
primetimo da jedinstvo jelinstva sa pravoslavqem ne moè da se smatra
etnofiletizmom, upravo stoga {to je jelinstvo, koliko i pravoslavqe,
po shvatawima i iskustvima vaseqensko. Vizantijsko Carstvo, Vizantija,
bila je vi{eetni~ka dràva, sa jednom verom i kulturnim nasle|em. I
danas, naslednica Vizantije, a to je Vaseqenska Patrijar{ija, izraàva
ovaj ikumenski duh Pravoslavne Crkve.
Dakle, svi ovi problemi, bilo egzistencijalni, porodi~ni socijalni,
nau~ni tehnolo{ki i crkveni stvori}e razli~ite probleme hri{}ani
ma koji }e ìveti u 21. veku. Prevazilaèwe svih ovih problema de{ava
se putem istinskog crkvenog ìvota. Svaki vek je imao svoje probleme
drugi, tre}i, ~etvrti, itd. Sveti Oci koji su ìveli u tim epohama mogu
da nam pomognu da uvidimo na~in koji }emo koristiti kako bismo preva
zi{li sve te{ko}e. To je ìvot istinskog bogopoznawa, koje je posledica
pravoslavnog na~ina le~ewa, a to su o~i{}ewe, prosve}ewe i oboèwe.
Kada ~ovek razdvoji razum i Logos, tada prestaje da vlada sukob izme|u
stvorenog i nestvorenog, Boga i sveta, tada moè, sa velikom lako}om, da
se suo~i sa svim problemima koji }e iskrsnuti.
Dakle, na{e pripreme za HHI vek nisu nezavisne od podvi`ni~kog i
svetotajinskog ìvota, od blagodatne borbe da prevazi|emo smrt koja obi
tava u na{em bi}u i da doìvimo vaskrsewe svoje.
614
615
3. Veliki antropolo{ki problem i suo~avawe sa wim
qudskom telu Logosa, tada doìvqava oboèwe, tada se izbavqa od smrti

i prolaznosti.
Ovo {to se dogodilo apostolu Pavlu, i {to dramati~no opisuje, de
{ava se svakom ~oveku koji se nalazi pod vla{}u smrti, iako je primio
kr{tewe i ìvi u Crkvi. Pored toga, svetotajinski ìvot Crkve postoji
da bi pomogao ~oveku da o~isti srce svoje, da stekne prosve}ewe razuma i
do|e do oboèwa. Ovo jasno vidimo u svim poslanicama apostola Pavla
i u svetotajinskim molitvama Crkve.
Dakle, ~ovek u oblasti robovawa strastima, ali i u oblasti poku{aja
da se o~isti, ìvi pod vla{}u smrti. Me|utim, kada ulazi u oblast pro
sve}ewa uma, tada po~iwe wegovo izbavqewe od vlasti smrti, i ìvot is
kupqewa wegovog, koje se zaokruùje kada ~ovek stigne do oboèwa.
Sagledajmo teme detaqnije, po opisu apostola Pavle u ovoj zna~ajnoj
poslanici koju prou~avamo. Naravno, ponovo bi trebalo da naglasim da mi
nije ciq da sprovedem zaokruènu analizu bogoslovskih postavki aposto
la Pavla, ve} da izloìm osnovna na~ela, u duhu u~ewa Otaca Crkve.
Prva postavka apostola Pavla jeste da se ~ovek koji ~ini greh i gubi
blagodat Boìju naziva telesnim. Opisuju}i period pre nego {to mu se
otkrio Hristos, dok je ìveo prilago|avaju}i se zakonu Starog Zaveta koji
nije mogao da ga izbavi od greha, pi{e: ja sam tjelesan, prodan u ropstvo
grijehu (Rim. 7,14). Greh u kome se apostol Pavle ose}a kao sluga, rob, nije
moralni prekr{aj, ve} stvarnost koja obitava u wemu. Tada to ne ~inim
vi{e ja, nego grijeh koji ìvi u meni (Rim. 7,17,20). Radi se o grehu koji
ìvi u wegovom bi}u i ~ini ga telesnim.
Me|utim, ovaj obitavaju}i greh sam apostol Pavle karakteri{e kao
zakon, i naravno, kao drugi zakon koji se bori protiv zakona duha. Ali
vidim drugi zakon u udima svojim koji se bori protiv zakona uma mojega,
i porobqava me zakonu grijeha koji je u udima mojim(Rim. 7,23). U bi}u
~oveka postoji zakon uma i zakon greha. îni se da je zakon uma ustrojen
na osnovu lika i prosve}enosti uma, po{to ga primamo ~isto sa delima
na{im. Svaki ~ovek se ra|a u stawu prosve}ewa uma. Istovremeno, me|u
tim, postoji i drugi zakon koji se bori protiv zakona uma na{eg. ôvek
uvi|a, ~ak i u stawu pada, zakon uma, ~emu je razlog, kako kaè apostol
Pavle: jer se radujem zakonu Boìjemu po unutarwem ~ovjeku(Rim. 7,22).
Ipak, drugi zakon zarobqava ga u zakonu greha koji se nalazi u udima
na{im (Rim. 7,23).
Koji je, me|utim, drugi zakon koji se nalazi u bi}u ~oveka? Budu}i da
greh nema moralni smisao, ve} ontolo{ki, jer prebiva u bi}u ~oveka, to
zna~i da se drugi zakon, koji se bori protiv zakona uma, duha, ne sastoji
u moralnom smislu, ve} u ne~emu uznemiruju}em. To je zakon smrti. Govo
re}i o drugom zakonu apostol Pavle ga povezuje sa telom smrti. Ja jadni
Do sada je postalo jasno da osnovni problemi ~oveka nisu socijalni,

istorijski, ve} osobito i iznad svega antropolo{ki. ôvek je najve}i pro
blem. I naravno, kada govorimo o antropolo{kom problemu, posmatramo
ga sa gledi{ta koje je osobito i iznad svega bogoslovsko. ôvekov gubitak
veze sa Bogom stvara neizreciv bol, koji se uve}ava postojawem smrti. Pad
~ovekov ne treba da se shvati u zakonskim okvirima, ve} iz perspektive
nedostatka veze. Vaskrsewe ~ovekovo podrazumeva da bi qudi i svekolika
tvar trebalo da ponovo steknu vezu sa Bogom.
U nastavku }emo razmotriti ovaj veliki antropolo{ki problem smr
ti i wegovo prevazilaèwe, kako opisuje apostol Pavle.
U poglavqima 57 Poslanice Rimqanima, apostol Pavle se dosta
bavi vezom koja postoji izme|u zakona i smrti, a tako|e i izme|u zakona
i blagodati Boìje. Slikovito opisuje stawe u kom se nalazi ~ovek bez
blagodati Boìje, u tami i mra~nom zatvoru smrti, ali i vaskrsewe ~ove
ka u Hristu Isusu.
Nije lako potpuno analizirati ove teme, kako ih opisuje apostol Pa
vle u ovoj zna~ajnoj poslanici, ali ovde }u izneti neka gledi{ta da bi
postalo jasno da smrt nije samo posledwi doga|aj na{eg ovozemaqskog
ìvota, nije samo trenutak odvajawa du{e od tela, ve} je stawe koje se
~vrsto veè za prolaznost i smrtnost koje smo nasledili ro|ewem. A vas
krsewe je, u stvarnosti, prevazilaèwe smrti koja sledi iz biolo{kog
ìvota.
U ~udesnoj bogoslovskoj analizi ove teme, koju nudi apostol Pavle, on
opisuje svoje beznade`no stawe u kome je prebivao pre nego {to se susreo
sa Hristom, kao i wegovo izbavqewe od stawa smrti, koje se desilo vaskr
sewem wegovim u Hristu Isusu. Ovo se vidi po tome {to opisuju}i stawe
smrti i porobqavawe wome upotrebqava glagolske izraze u pro{lom vre
menu, dok za vaskrsewe upotrebqava izraze u sada{wosti. Dakle, pi{e:
ja grijeha ne poznadoh osim kroz zakon (Rim. 7,7), ja umrijeh i na|e se da
mi zapovijest data za ìvot, bi na smrt (Rim. 7,10), a tako|e o svom izba
vqewu, kroz Hrista, pri~a u pro{lom vremenu, ali misli na situaciju u
kojoj ìvi: jer zakon Duha ìvota u Hristu Isusu oslobodi me od zakona
grijeha i smrti (Rim. 8,2).
Apostol Pavle ima u vidu Mojsejev zakon, ali smatra da zakon ne mo
è da ga slobodi od smrti koja se ~vrsto vezuje za greh, upravo stoga {to
se smrtnost i prolaznost, koje smo nasledili ro|ewem, ne le~e ~uvawem
zakonskih odredbi. Jednostavno, zakon ~ini da ~ovek postane svestan po
stoje}eg stawa. Samo Hristos, primawem stradalni~kog i smrtnog tela
i vaskrsewem Svojim, dao nam je snagu da se oslobodimo prolaznosti i
smrti. Tako, kada ~ovek stigne do Otkrivewa, do vi|ewa slave Boìje u
616
617
~ovjek! Ko }e me izbaviti od tijela smrti ove? (Rim. 7,24). Sigurno, ne ra

di se o simvoli~nom zna~ewu, ve} o telu, ali ne onom od Boga stvorenom,
ve} o propadqivom telu, u koje je u{la smrt. Dakle, drugi zakon postoji u
bi}u ~oveka, a to je zakon smrti, smrtnosti i propadqivosti koju smo na
sledili ro|ewem. U ovoj perspektivi bi trebalo da sagledamo naslednost
greha od Adama na nas. Ne nasle|ujemo samo krivicu, nego i propadqivost
i smrtnost. O ovome pri~a apostol Pavle: Zato kao {to kroz jednoga
~ovjeka u svijet u|e grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt u|e u sve qude,
po{to svi sagrije{i{e (Rim. 5,12). Kroz greh Adamov u{la je smrt u svet,
i kroz wega je u{la smrt u svakog ~oveka. Tako smrt carova od Adama do
Mojseja i nad onima koji ne sagrije{i{e sli~nim prijestupom kao Adam,
koji je slika Onoga koji }e do}i (Rim. 5,14). Dakle, kroz Adama nasledili
smo smrt, a kroz drugog Adama, Hrista, prevazilazimo smrt. Ne radi se o
krivici moralne i psiholo{ke prirode, ve} o zastra{uju}oj stvarnosti
u kojoj ìvi ~ovek, u palosti svoje prirode.
Greh Adamov je postao povod da u ~oveka u|e smrt, ali ovo postojawe
u smrti, smrtnosti tela, stvara grehe. Tako, smrtnost je s jedne strane po
sledica greha, a sa druge, u palom ~oveku postaje izvor greha. Ovo moè
da se objasni u slede}em smislu.
Propadqivost i smrtnost postaju osetne od trenutka na{eg za~e}a,
a naro~ito od na{eg ro|ewa. Najja~e se veù za promenu tela, za bolest,
bol, porast i smawivawe udova tela i wegovih funkcija, ali i za ose}awe
smrti. Smrt vidimo u svekolikoj prirodi, na voqenim licima koja nas
napu{taju i suo~avamo se sa bolom zbog rastanka, koji vidimo unutar na
{eg bi}a kroz se}awe, ali ponekad i kroz ìvot koji omogu}ava da smrt
brzo prodre u nas.
Izvesnost i ose}awe smrti, koje se izraàva, kao {to smo videli,
bolom, bolestima itd... stvara veliku nesigurnost i nestalnost. U ovom
stawu ~ovek postaje samoqubiv, a naravno, od samoqubqa koje je izvor sva
kog greha, ra|aju se i pove}avaju druge strasti kao {to su slastoqubqe,
slavoqubqe, srebroqubqe. Sa gledi{ta dolaska smrti, koja je prisutna i
kroz bolesti, ~ovek gomila mnoga dobra da bi se suo~io sa ovim neizvesnim
trenucima svog ìvota. Srebroqubqe je posledica straha od smrti koji
obitava u nama. Isto se de{ava i sa slastoqubqem i slavoqubqem kroz ko
je ~ovek poku{ava da prevazi|e problem smrti, sa kojim se suo~ava. Dakle,
ovaj drugi zakon, telo smrti, zakon smrti, postaje izvor velike unutarwe i
dru{tvene anomalije. Osim toga, svaki greh nije samo li~ni doga|aj, ve}
dru{tveni, po{to ima strahovite dru{tvene posledice. Zbog toga savre
meni ~ovek mnogozna~no ponavqa govor apostola Pavla: jer dobro, {to
ho}u ne ~inim, nego zlo, {to ne}u, ono ~inim (Rim. 7,19) i objavquje: Ja
jadni ~ovjek! Ko }e me izbaviti od tijela smrti ove? (Rim. 7,24).
Druga bogoslovska istina apostola Pavla jeste da zakon Starog Za

veta nije mogao da oslobodi ~oveka od zakona greha, stoga {to greh nema
moralni smisao, jer se vezuje za stvarnost i propadqivost koje dovode do
uàsnih stawa koja postaju povod i uzrok za greh. Ne samo da zakon ne mo
è da oslobodi ~oveka od greha i smrti, ve} ih krepi jo{ vi{e. Ovu bogo
slovsku postavku apostol Pavle detaqno razlaè.
Kao {to je dato u pisanom zakonu Mojsejevom, greh se smatrao prirod
nim stawem, jer grijeh bje{e na svijetu do zakona, ali se grijeh ne ra~una
kada nema zakona (Rim. 5,13). ôvek u stawu pada, u periodu pre zakona,
bio je duhovno zaostao i nije mogao da razlikuje dobro i zlo. Kada je, me
|utim, dat zakon, tada je razlikovao {ta je zlo, {ta je greh. Me|utim, po
{to zakon nije mogao da oslobodi ~oveka od smrti, stvorio je unutarwe
probleme. Pi{e apostol Pavle: jer kad bijasmo u tijelu, strasti grijehov
ne kroz zakon dejstvovahu u na{im udima da se smrti plod donosi (Rim.
7,5). ôvek kroz zakon postaje svestan greha, ali smrtnost, tako|e, ~ini
drugi jak zakon koji vlada u telu, ne olak{avaju}i osloba|awe od wega,
i tako od unutarwe nesavladive potrebe vodi u greh svesno, zbog zakona.
Naravno, zakon nije greh, ali daje ~oveku svest o grehu. [ta }emo dakle
re}i? Da je zakon grijeh? Nikako! Nego ja grijeha ne poznah osim kroz za
kon (Rim. 7,7). I nastavqa apostol: jer ni za èqu ne bih znao da zakon
ne kaza: Ne poèli! (Rim. 7,7). Greh, ovaj drugi zakon, koji se veè za smrt,
dakle za smrtnost i propadqivost, ima toliku snagu da, umesto da zakon
pobedi greh, ovaj isti greh postaje povod da se zakonu zabrani da deluje:
A grijeh uzev{i povod kroz zapovijest izazva u meni svaku èqu; jer je
grijeh bez zakona mrtav (Rim. 7,8). Tako se stvara zastra{uju}i nesklad.
Kada neko ìvi izvan zakona, ose}a da ìvi fiziolo{ki, ali kada se
daje zapovest kroz zakon, potresno doìvqava prisustvo greha, a istovre
meno doìvqava i nemo} da ga pobedi, ili pre nemo} da o~uva vrlinu na
zna~enu zapovestima Boìjim. Tako, zapovest koja se daje za ìvot, ~ini
se kao da izaziva smrt. Pi{e apostol Pavle, iskazuju}i svu tragi~nost
qudi Starog Zaveta: A ja ìvqah nekad bez zakona; a kada do|e zapovi
jest grijeh oìvqe, a ja umrijeh i na|e se da mi zapovijest data za ìvot,
bi na smrt. Jer grijeh uzev{i povod kroz zapovijest prevari me i ubi me
wome (Rim. 7,911).
Qudi Starog Zaveta su ìveli u tragi~nom stawu, jer zakon nije mogao
da ih oslobodi drugog zakona, koji se povezivao sa smr}u. Ovu tragi~nost
~udesno opisuje apostol Pavle, po{to je ~ovek primoran da radi ono {to
ne voli i ne èli (Rim. 7,1924). Samo pravednici, proroci Starog Zaveta,
mogli su da se oslobode greha, a to su postigli oboèwem, kroz snagu taj
ne Krsta. Ali, i pored wihovog oboèwa, obitavala je u wima smrtnost
i propadqivost, ali stawe oboèwa koje su doìveli nije dozvolilo da
618
619
smrt postane povod za greh, dakle nije dozvolilo drugom zakonu da stvori
samoqubqe, slavoqubqe, slastoqubqe i srebroqubqe.
Postaje, kona~no vidqivo stawe u kome se ~ovek nalazio pre vaplo}e
wa Hristovog i pre ìvqewa u dobrima vaplo}ewa Hristovog, dakle pre
dolaska u stawe prosve}ewa uma i oboèwa. Pre nego {to je Bog dao zakon
kroz Mojseja greh je smatran prirodnim stawem, ~ovek je ìveo u stawu
samoqubqa, slastoqubqa, slavoqubqa i srebroqubqa, ìveo je sa svojim
zadovoqstvom, sa takozvanim prirodnim pravima i slobodom da radi ono
{to je èleo. Dolaskom zakona Boìjeg kroz Mojseja ~ovek je shvatio da
greh nije prirodno stawe, ve} je protiv prirode ìvota, jer nije stvoren
od Boga sa ovom zami{qu. Me|utim, dok je zakon delovao protiv prirode
i protiv prirodnog stawa, nije mogao da pomogne ~oveku da se oslobodi
smrtnosti i propadqivosti, od iste smrti koja se ukorenila u ~ovekovom
telu i bila uzrok i povod mnogih du{evnih i telesnih strasti. Zakon
je ukinuo neka spoqa{wa dejstva, sluìo je na na~in moralan, ali nije
mogao da pomogne ~oveku ontolo{ki. I tako je ~ovek ìveo u tragi~nom
stawu, kako ~udesno opisuje apostol Pavle. Trebalo je dakle ne{to drugo
da oslobodi ~oveka od vlasti smrti. To drugo se desilo kroz lik Hristov.
Logos Boìji primio je smrtno i stradalno telo, pobedio greh i smrt u
svom smrtnom telu i tako sada daje snagu ~oveku da pobedi drugi zakon,
telo smrti, Svoju snagu, dakle snagu Hrista.
Tako stigosmo do tre}e bogoslovske postavke apostola Pavla koja se
veè za obnovu i preporod ~oveka u Hristu Isusu.
êsto apostol Pavle, kazuju}i o oslobo|ewu svom od zakona greha i
sjediwewu svom sa Bogom upotrebqava re~ izmirewe, pomirewe i, narav
no, to podrazumeva ne pomirewe Boga sa ~ovekom, ve} pomirewe ~oveka sa
Bogom, u Hristu Isusu. Zato, pad ~ovekov ne prouzrokuje promenu u Bogu,
jer Bogu nije potrebno le~ewe, ve} promenu u ontologiji ~oveka. ôveku
je potrebno le~ewe i on treba da se izmiri sa Bogom. Jer kada smo se kao
neprijateqi pomirili sa Bogom kroz smrt Sina Wegova, mnogo }emo se
prije, ve} pomireni, spasti ìvotom Wegovim (Rim. 5,10). Mi smo bili
neprijateqi prema Bogu, a ne Bog prema nama. Dakle, pomirewe na{e sa
Bogom desilo se kroz Hrista. Smrt je vladala kroz starog Adama, a ìvot
je zavladao kroz novog Adama, Hrista. Jer ako se prijestupom jednog zacari
smrt kroz jednoga, tim prije }e oni koji primaju izobiqe blagodati i dar
pravednosti u ìvotu carovati kroz jednoga Isusa Hrista (Rim. 5,17).
Apostol Pavle, po{to je zadobio iskustvo opravdawa i izmirewa, zna
da se oslobodio od zakona, ne samo smrti, ve} i od zakona Mojsejevog koji
stvara probleme zbog nemo}i da izbavi, pi{e: A sad se oslobodismo od
zakona umrijev{i onome {to nas drà{e, da sluìmo (Bogu) u novome du
hu, a ne po starome slovu (Rim. 7,6). Ovo oslobo|ewe desilo se, me|utim, u
liku Hristovom i zbog toga apostol Pavle ose}a potrebu da zablagodari

Bogu, jer je prethodno iskazao svoje stradawe: Blagodarim Bogu kroz Isu
sa Hrista Gospoda na{ega (Rim. 7,25). To {to nije mogao da uradi zakon
Mojsejev, zbog postojawa smrti, uradio je Hristos. Jer {to zakonu bje{e
nemogu}e, po{to bje{e oslabqen tijelom, Bog poslav{i Sina Svoga u ob
li~ju tijela grijehovnoga i zbog grijeha osudi grijeh u tijelu (Rim. 8,3).
Dakle, qudsko telo Hristovo imalo je smrtnu i stradalnu qudsku prirodu,
ali ne i greh, i tako je pobedilo greh, |avola i smrt.
ivot Hristov daje nam drugi zakon, zakon duha, koji nas osloba|a
od zakona greha i smrti. Ono {to nije mogao da postigne zakon Starog
Zaveta, postigao je zakon duha. Jer zakon Duha ìvota u Hristu Isusu
oslobodi me od zakona grijeha i smrti (Rim. 8,2). Tako, ~ovek koji se veè
za Hrista ìvi u duhu, a ne u telu. A vi niste po tijelu, nego po Duhu
(Rim. 8,9).
Kada u Hristu Isusu ~ovek doìvi vaskrsewe svoje stiè u stawe ne
samo pre pada Adama, ve} se pewe na vi{i stepen, jer se sjediwuje sa Hri
stom i ìvi u blaènom i blagoslovenom stawu oboèwa.
Vaskrsewe ~ovekovo doìvqava se prvo u tajni kr{tewa kroz koju do
ìvqavamo Krst i vaskrsewe Hristovo. Tako, kroz kr{tewe u krstionici,
a to je udeo Krsta i vaskrsewa Hristovog: Stari se na{ ~ovjek razape sa
Wime, da bi se uni{tilo tijelo grijehovno, da vi{e ne robujemo grijehu
(Rim. 6,6). Sada, pored kr{tewa i sjediwewa na{ega u Hristu, mogu}e je,
delovawem svete blagodati i na{im sau~estvovawem da ne caruje greh u
smrtnom telu na{em. Zbog ovoga pi{e apostol Pavle: Da ne caruje, da
kle, grijeh u va{emu smrtnom tijelu, da ga slu{ate u pohotama wegovim
(Rim. 6,12). Tako, udovi kr{tenog ~oveka nisu grijehu za oru`je nepravde,
nego... Bogu za oru`je pravde (Rim. 6,13). Ne ukida zakon Starog Zaveta, ali
ono {to nije mogao da u~ini zakon, po{to nije mogao da ukine smrt, ~ini
zakon duha, koji je dat kroz Isusa Hrista.
Apostol Pavle, kao {to je ~udesno opisao stawe qudi u Starom Zavetu,
koji su se nalazili pod vla{}u smrti i greha, na isti na~in sa duhovnom
i Bogom nadahnutom jasno}om opisuje stawe obnove i preporoda ~oveka u
Hristu Isusu. Nave{}u isti tekst i u nastavku uraditi kratku analizu:
Jer koje vodi Duh Boìji oni su sinovi Boìji. Jer ne primiste duha
ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovqewa kojim vi~emo:
Ava O~e! Ovaj Duh svjedo~i na{emu duhu da smo djeca Boìja. A kad smo
djeca, i nasqednici smo: nasqednici, dakle, Boìji, a sunasqednici Hri
stovi; po{to s Wim stradasmo da se s Wim i proslavimo (Rim. 8,1417).
U suprotnosti s duhom ropstva, hri{}ani, svetim kr{tewem i izvor
nim hri{}anskim ìvotom primaju duh usinovqewa i postaju sinovi Bo
ìji. Pobe|uju vlast smrti i greha i ìvi u wima ìvot Boìji. Usino
620
621
vqewe je karakteristi~no poznawe vaskrsnu}a dece Boìje. Usinovqewe

se, me|utim, potvr|uje ne qudskim uverewima, pisanim spoqnim potvrdama,
ve} svedo~anstvom duha na{ega, dakle, zakonom uma na{ega koji prebiva u
dubini na{ega bi}a. Zakon uma, dakle, sam um, izbavqa se od zakona smrti
i greha i, nalaze}i se u stawu prosve}ewa, moli se neprekidno Bogu Ocu,
ali i Hristu koga smatra Ocem, zbog vaskrsewa: kome vi~emo: Ava, O~e!
(Rim. 8,15). Ovaj unutarwi vapaj svedo~i o usinovqewu (Rim. 8,16). I, naravno,
tada ~ovek postaje naslednik Boìji i sunaslednik Hristov.
Unutarwa srda~na molitva je jasan dokaz usinovqewa kroz Hrista. Zbog
toga je jasan govor apostola Pavla: Ako pak neko nema Duha Hristova, on
nije Wegov (Rim. 8,9). Nije dete Boìje ~ovek koji nema Duh Hristov u se
bi, kojim se moli neprekidno Bogu. Ne pripada Hristu stoga {to ne ìvi
svoj ìvot u Hristu, nije se oslobodio vlasti smrti, i tako ìvi u epohi
Starog Zaveta. I, po{to nema Duh Boìji u sebi, zna~i da caruje zakon
smrti i greha sa svim posledicama koje smo videli u prethodnom tekstu.
Ova ozbiqna tema vlada u bogoslovskoj misli apostola Pavla, i zbog
toga je gotovo autenti~no ponavqa u poslanici Galatima (Gal. 4,47). Nala
zili smo se u vlasti i pomra~ewu zakona i Bog je poslao Sina Svoga, da
nas iskupi od zakona i da nas utvrdi sinovima Boìjim. Ovde se nagla{a
va da se usinovqewe neraskidivo vezuje sa umno-srda~nim vapijawem Ocu.
Umnosrda~na molitva je dokaz usinovqewa.
êtvrta bogoslovska postavka apostola Pavla odnosi se na posledice
vaskrsewa ~ovekovog, wegovog izbavqewa od drugog zakona, zakona smrti,
sa ìvotom zakona Duha.
Kao {to smo ve} rekli, posle kr{tewa vi{e ne caruje greh u smrtnom
telu ~oveka (Rim. 6,12). De{ava se prevazilaèwe smrti u okvirima li~
nog ìvota. Toliko je jaka povezanost ~oveka sa Hristom, da vi{e niko ne
moè da ga razdvoji od Wega, ni àlost, ni teskoba, ni gowewe, ni glad,
ni golotiwa, ni opasnost, ni ma~, ni smrt, ni ìvot, ni an|eli, ni pogla
varstva, ni sile, ni sada{wost, ni budu}nost, ni visina, ni dubina, niti
ikakva druga tvar (Rim. 8,3539). U ovim okvirima ne samo da ne vlada zakon
smrti u bi}u ~ovekovom, ve} ne postoji strah od smrti.
ôvek tada, po primeru Hristovom, èli da strada za druge. Nema ne
ustra{ivost od smrti samo u granicama li~nog ìvota. Smrt ne caruje u
wemu, ve} se `rtvuje za druge, kao {to kaè sam apostol Pavle: Jer bih
èleo da ja sam budem odlu~en od Hrista za bra}u svoju, srodnike moje po
tijelu (Rim. 9,3). A ovo ose}a jer je doìveo wihovu dramu, da imaju, dakle,
zavete, zakonodavstvo, bogosluèwe i obe}awa, ali da ne mogu da se spasu
od smrti. O ovome pi{e apostol: Da mi je vrlo ào i srce me moje boli
bez prestanka (Rim. 9,2). Zastra{uju}e je, zaista, da se vaplotio Hristos,
Koga su ~ekali da ih izbavi od zakona smrti, a oni nisu prihvatili da
ih On oslobodi od tragi~nosti, i nisu mogli da se oslobode smrtnosti,

zbog o~uvawa Mojsejevog zakona. Sam apostol Pavle je doìveo ovu trage
diju, ali je stekao i doìveo opravdawe, i zbog toga je premnogo àlio
savremene mu Judejce.
Promenqiva drama ~ovekova je imala posledice po svekoliku tvar, jer
je kroz ~oveka u{ao zakon smrti i preneo se na svekoliku tvar. Zbog ovoga
ova tvar zajedno uzdi{e i tuguje do sada (Rim. 8,22). I u svom jecawu tvar
~eka izbavqewe pojavom dece Boìje. Jer àrkim i{~ekivawem tvore
vina o~ekuje da se jave sinovi Boìji (Rim. 8,19). O ovome apostol Pavle
uverava: da }e se i sama tvar osloboditi od robovawa propadqivosti na
slobodu slave djece Boìje (Rim. 8,21).
Naravno, pored prevazilaèwa smrti svetotajinskim ìvotom i ot
krovewem Boìjim, ipak, jo{ uvek postoji smrt, dakle ostaje smrtnost, da
sahrani greh. Ono {to se dogodilo sa Hristom i nama je dato kroz tajnu
kr{tewa, trebalo bi da postignemo na{om li~nom borbom. Osim toga,
dok se nalazimo u biolo{kom postojawu i smrtnom telu, ìvimo kroz bla
godat Boìju kao veridbu i teìmo ka punoti ìvota Hristovog, u dru
gom ìvotu, kao braku. O tome kaè apostol: Nego i mi koji prve darove
Duha imamo, i mi sami u sebi uzdi{emo ~ekaju}i usinovqewe, izbavqewe
tijela na{ega (Rim. 8,23).
Nada u vaskrsewe tela je krajwa ta~ka pobede nad smr}u. O ovome apo
stol Pavle uverava: onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oìvje}e i va
{a smrtna tjelesa Duhom svojim koji ìvi u vama (Rim. 8,11). Duh Boìji
obitava u na{im telima i on }e oìveti na{a smrtna tela od greha, s
jedne strane u ovom ìvotu, a sa druge od smrti o budu}em Drugom Dola
sku Hristovom.
U prethodnoj analizi poslanice Rimqanima koju smo videli, ~ini
se jasnim da je zakon smrti i greha koji je do{ao padom stvorio mno{tvo
problema, egzistencijalnih, li~nih, dru{tvenih. Zakon Mojsejev nije mo
gao da oslobodi ~oveka od zakona smrti, ali ga je pripremio za dolazak
Hristov, i zbog toga se kaè: Vaspita~ za Hrista (Gal. 3,23). Samo vaplo
}ewe Hristovo i udeo ~oveka u dobrima vaplo}ewa osloba|a ga od smrti
i uzvodi ga ka slobodi dece Boìje.
4. Zakqu~ci
Danas pri~amo o pastirskoj slu`bi u 21. veku, ali ova slu`ba nije ne
zavisna od ~ovekovog oslobo|ewa od smrti, niti je razli~ita od slu`bi
prethodnih vekova. Naravno, postoji mala razlika u tome kako se izraà
va smrt u svakoj epohi, ali u stvarnosti smrt je nepobediva i ontolo{ka
~iwenica. Ovom misterijom bavili su se filosofi jo{ od stare epohe i
ovaj problem okupira qude svih pokolewa.
622
ôvek celog svog ìvota, od dana ro|ewa, prolazi kroz nasledne krize
smrti. Doìvqava neku vrstu smrti u periodu bolesti, kao i kroz rastewe
tela. Embrion koji se razdvaja od materice i pla~e, odoj~e koje ose}a bol
zbog rasta svog tela, dete koje se u odre|enom dobu potresa otkri}em da je
smrt neo~ekivan doga|aj, pubertet sa egzistencijalnim pitawima o ìvo
tu i smrti, i o smislu ìvota, sredwe doba sa ose}awem da ìvot prolazi
brzim ritmom, stara~ko doba koje se nalazi na pragu smrti, sve ovo ukazuje
na veliki problem koji je li~ni i dru{tveni. Pored toga, ose}awe samo
}e, strasne te`we kao poku{aja nadilaèwa postojawa, traèwe lekova
kao beg od unutarwe egzistencijalne brige i toliko drugog, su posledica
postojawa smrti u na{em bi}u. Porodi~ne sva|e imaju veze sa pitawima
smrti na koja nije odgovoreno.
Dakle, Crkva Hristova koja se priprema za suo~avawe sa problemima
koji }e se pojaviti u 21. veku, ne moè da zanemari ovu stvarnost. Smrt je
zver izgladnela u bi}u ~oveka. Koliko ~ovek teì spoqa{wim trenuci
ma sre}e, kako bi olak{ao svoj bol, iako nije sahranio ovu zver, utoliko
postaje nesre}an. Putova}e, zabavqa}e se, bavi}e se naukom, stica}e prija
teqe, ali ova izgladnela zver }e èleti hranu, kri~a}e u bi}u ~ovekovom.
Ako ~ovek poku{a da je ukroti qudskim snagama, tada }e smrt ostati u
utrobi wegovoj i stvori}e neurolo{ke i psiholo{ke probleme, koji su u
osnovi egzistencijalni.
Crkva }e uvek posmatrati dru{tvene i ekonomske probleme ~oveka,
~ija me|uzavisnost obeleàva svaku epohu, ali ne}e mo}i nikada da zabo
ravi da je smrt najve}i problem. Zbog ovoga bi pastirska slu`ba trebalo
da se usmeri u ovom pravcu, i da se ve`ba na delima apostola Pavla, apo
stola, uop{te, Otaca koji su zaista smirivali ~oveka, jer su se bavili
istinskim problemom, a to je smrt. Najdubqi problem ~ovekov je antropolo
{ki i ontolo{ki. Svaka druga pastirska slu`ba }e biti sekularizovana,
a to }e biti stvarawe la`nih ose}awa spasewa, ali na kraju }e ostaviti
~oveka u samo}i i bezna|u.
Dakle, uzaludnost ovog ìvota, prevazilaèwe smrti jo{ u toku ovog
ìvota, nada izbavqewa tvari od propadqivosti i priprema za ve~ni
ìvot, bi}e ono {to }e nam pomo}i da se pripremimo za dolazak ne samo
HHI veka, ve} i svih onih vekova koji }e verovatno slediti. âk i ako
HHI vek ne po~ne nikada, i ako ne stigne do kraja, zbog dolaska velikog
Dana Gospodweg, i tada ~ovek koji doìvi vaskrsewe u Hristu Isusu i pre
vazilaèwe smrti ne}e imati ni~ega da se boji, jer je od sada gra|anin
Carstva Boìjeg i nebeske dràve.
IZA[LO IZ [TAMPE
(po rednim brojevima u biblioteci)
Februar, 1999
Sa novogr~kog prevela Dragana Nedeqkovi}
623
4.POST: ~istota du{e zdravqe tela (Post telesni i duhovni u ìvotu pravosl.
hri{}anina) (sv. Teodor Studit, sv. Igwatije Brjan~aninov, sv. Teofan Zatvor
nik, sv. Jovan Kron{tatski...); 2004, IV dopuweno izdawe, str. 448.
11.APOKALIPSA Tuma~ewe Otkrivewa Jovanovog (dod. Sveti Oci o Drugom
dolasku Hristovom i Carstvu Nebeskom); II ispravqeno, izmeweno i dop. izdawe,
2005, str. 516.
12. SVETI ISAK SIRIJSKI Podvi`ni~ka slova (sva slova), II dopuweno izda
we, sa ispravqenim prevodom, 2006, str. 520, tvrd povez.
14. GOSPOD NIJE STVORIO SMRT Ima li ìvota posle smrti? Zbornik teksto
va, II dopuweno, izmeweno i ispravqeno izdawe, 2006, str. 600, tvrd povez.
16.Suze za svet Starac Tihon, st. Pajsije, st. Porfirije; IV izdawe, 2005, str.
484, tvrd povez.
17.Sv. Jovan Zlatousti Slava Gospodu za sve (Izabrane besede i pouke), II ponovo
prevedeno, sa gr~kog, i dopuweno izdawe, 2006, str. 560, tvrd povez.
19.Mitropolit Jerotej Vlahos PRAVOSLAVNA PSIHOTERAPIJA (Svetoota~ka
nauka), drugo, dopuweno izdawe, 2007, str. 504, tvrd povez.
20.SVETI JOVAN [ANGAJSKI (Op{iran ìvotopis, besede, pouke, ~uda); IV izda
we, tvrdi povez sa 8 str. u boji, 2007, str. 520.
24.Sveti Grigorije Palama: Gospode, prosvetli tamu moju (SABRANE BESEDE, sa
gr~kog jezika), 2005, str. 584, tvrd povez.
26.Starac Kleopa: Veliki je Bog (Pouke i razgovori) 2004, str. 432, (II dop. izd.)
27.Sveti Nektarije Eginski Nebeski ~ovek zemaqski an|eo (@itije, ~uda, se}a
wa); ispravqeno i dopuweno izdawe, 502 str. tvrd povez.
30.ûda Boìja u HH veku (~uda u Gr~koj, Rusiji, Srbiji i svetu), 2006, str. 510, (III
dopuweno izdawe), tvrdi povez.
31.Starac Kleopa: Put Neba (@ivot i podvizi; Pouke i razgovori) 2004, s.432, II izd.
32.Akatisti Presvetoj Bogorodici (Wenim ~udotvornim ikonama, sa ikonama u bo
ji), 2006, str. 510 (IV dopuweno izdawe u tvrdom povezu sa 40 strana ikona u boji)
33.Starac Pajsije Svetogorac Pouke Boànstvene Qubavi, 2006, III izmeweno iz
dawe, str. 512, tvrd povez.
Jovan Kornarakis: PSIHOLOGIJA: pogled iz pustiwe (ôvekov vapaj u doba teh
nologije), 2002, str. 400.
34.Izbavi nas od lukavoga Pravoslavqe i magija, 2007, str. 632. (II dopuweno
izdawe, tvrd povez, sa {est akatista)
35.@ivot sa Bogom (st. Amfilohije Makris), 2002, str. 408.
36.Vreme pokajawa i vreme otpadije (razgovori sa savremenim svetogorskim starci
ma); 2003, str. 446. (II izmeweno izdawe)
37.Du{e Hristove (st. Jakov Calikis; prep. David Starac), 2002, str. 408.
38.Blaèni ~isti srcem (st. Mihailo Valaamski; st. Sampson Sivers), rasprodato.
39.Otvorena Nebesa starac Simon Arvanitis, 2002, str. 408.
40.Jeromonah Serafim Rouz: Stvarawe sveta i rani ~ovek, videti broj 108.
41.Starac Sava Pskovo-Pe~erski: Gospode, Ti si ìvot moj, 2002, str. 408.
42.Sveti Jovan Kron{tatski: Moj ìvot u Hristu, II tom (prvi put na srbskom jezi
ku), 2004, str. 416; II dopuweno izdawe u tvrdom povezu; dodatak: I. Surskij, ûda
svetog Jovana Kron{tatskog.
43.Ute{iteqi starci kao uteha svetu (Sv. starac Teodosije Kavkaski; starac Ga
vrilo Kavkaski), 2002, str. 408.
624
44.Starac Jefrem Katunakijski U~enik Krsta podvi`nik poslu{awa (]utqi
vi svet Atosa, plodovi duhovnog podvi`ni{tva), 2002, str. 412.
45.GOSPOD GOVORI Sveti Oci tuma~e Jevan|eqe (sv. Jefrem Sirijski, sv. Jo
van Zlatousti, sv. Atanasije Veliki, sv. Grigorije iz Nise...), 2004, II izdawe,
tvrd povez, str. 436.
46.KWIGA STRADAWA I UTEHE (Jeromonah DAMASKIN Orlovski: @itija ru
skih novomu~enika), 2003, str. 432.
47.Blagoslov Qubavi Sveti Serafim Viricki, 2003, str. 400.
48.Pravoslavqe i mistika svetlosti Sveti Grigorije Palama i put ~ovekovog
oboèwa (Mitrop. Jerotej Vlahos, arhiep. Vasilije Krivo{ein, Georgije Manza
ridis), 2003, str. 432.
49.Sveti Jovan Jakov Hozevit U raju srca (@itije, pouke, ~uda); 2003, str. 408.
50.Blagoslovi, du{o moja, Gospoda Sveti Oci tuma~e Psaltir (sv. Atanasije
Veliki, sv. Vasilije Veliki); 2003, str. 522.
51.ûvajte du{u Starac Pajsije Svetogorac (Razgovori sa starcem Pajsijem o
spasewu u savremenom svetu); III ispravqeno, izmeweno i dop. izdawe, 2007, str.
532, tvrd povez.
52.Sveti Teofan Zatvornik: @iveti za ve~nost ([ta je duhovni ìvot i kako ga
ste}i); 2007, II izdawe (dopuna Op{iran ìvotopis sv. Teofana), str. 600.
53.Molitva nebeski ìvot: Zbornik tekstova o molitvi; 2003, str. 424.
54.@ivot iz grobova Sv Rafailo, Nikolaj i Irina (Fotije Kondoglu; mitropolit
Igumenice Dimitrije); 2003, str. 408.
55.Savremeni atonski podvi`nici (2. deo) (Pi{u: arhim. Heruvim Karambelas, st.
Josif Vatopedski, jerom. Maksim Kavsokalivit); 2003, str. 416.
56.Sveti Nektarije Eginski Gospodu na nebesima (Pouke, ~uda, se}awa); 2003, str.
408.
57.Gospode, ko je ~ovek? Sv. Grigorije iz Nise, Nemesije Emeski, mitrop. Jerotej
Vlahos, Georgije Manzaridis, arhim. Kiprijan Kern (Pravoslavna antropologi
ja i tajna li~nosti); 2003, str. 446.
58.Sveti Igwatije Brjan~aninov Glas iz ve~nosti (Pisma monasima i mirjanima
o spasewu du{e); 2003, str. 432.
59.Starac Tadej Vitovni~ki Mir i radost u Duhu Svetom (Pouke, besede, razgovo
ri) sa star~evim fotografijama u boji; 2004, str. 416; III izdawe, tvrd povez
60.Sveti Jefrem Sirijski Ogweni stub (Podvi`ni~ke pouke i tuma~ewa Starog
Zaveta); 2003, str. 424.
61.EVERGETINOS Zbornik bogoglasnih izreka i pouka bogonosnih i svetih ota
ca; 2003, str. 432.
62.U senci Vavilonske kule (@iveti Hristom u antihri{}ansko doba); 2004, str.
446.
63.Pe~at Hristov i ìg zveri (Crkva u doba globalizacije); 2004, str. 446.
64.GOSPOD JE SA NAMA (ûda Boìja danas i ovde) 2. deo; II dopuweno izdawe,
2006, str. 510.
65.Arhim. Jovan Krestjankin Oìvimo srca za Boga (Pisma duhovnog rukovo|ewa
za savremenog ~oveka); 2004, str. 412.
66.Mitropolit Antonije Blum Pred Licem Boga @ivoga; 2004, str. 432.
67.Sv. Jovan Kron{tatski Blizu je Sud Gospodwi (stra{ne i opomiwu}e besede o
Drugom dolasku Hristovom i se}awa na sv. Jovana); 2004, str. 432.
68.Bez pri~e{}a nema oboèwa (zbornik o Sv. Tajni Pri~e{}a i pri~e{}ivawu:
sv. Nikodim Svetogorac, sv. Ilarion Trojicki, Florovski, [meman, Majendorf,
Romanidis, Blum, Vlahos...); 2004, str. 416.
625
69.Starac Pajsije ôvek Qubavi Boìje (Celovit ìvotopis i se}awa na star
ca Pajsija susreti, pomo}, pouke); II izmeweno i dopuweno izdawe, 2005, str. 540,
tvrd povez.
70.Jeromonah Sergije Ribko: Da li je mogu}e spasiti se u 21. veku (dod. Arhim. Rafa
il Karelin: Crkva i svet na pragu apokalipse); 2004, str. 400.
71.Drì um svoj u adu i ne o~ajavaj (@ivot i ~uda, pouke i bogoslovqe Prepodobnog
Siluana Svetogorca); 2004, str. 464.
72.Kwiga duhovnih saveta Odgovori duhovnika na nedoumice savremenih hri{}a
na; 2004, tvrd povez, str. 432.
73.Srcem i suzama Starac Pajsije (Olaru), starac Arsenije (Papa~ok), Rumunski
stare~nik HH veka I deo; 2004, str. 416.
74.Sveti Teofilakt (Ohridski) Tuma~ewe Dela apostolskih, Poslanice Rimqa
nima i Poslanica Korin}anima 12; 2004, str. 480, tvrd povez
75.Arhimandrit Rafail (Karelin) Ume}e umirawa ili umetnost ìvqewa; Pu
tokazi savremenih duhovnosti; 2004, str. 400.
76.Sveti Lavrentije êrnigovski, starac Jeronim Sanaksarski Na dverima ve~no
sti (@itija, pouke, proro~anstva, ~uda); 2004, str. 416.
77.Starac Nikolaj Gurjanov, starac Serafim Tjapo~kin Pravoslavqe je voleti
(Pouke i se}awa); 2004, str. 408.
78.Vladimir Dimitrijevi}: Bez Boga ni preko praga Srbski duhovnici HH veka
(@itija i pouke); 2005, II dopuweno izdawe, tvrd povez, str. 528.
79.Sv. Jovan Kron{tatski: Moj ìvot u Hristu I deo (ispravqen prevod); dodatak:
Odgovori sv. Jovana Kron{tatskog na pitawa o su{tini duhovnog ìvota; 432
str. tvrd povez.
80.Sv. Jovan Zlatousti Zlatne re~i o Bogu i qudima (Izbor iz beseda i pisama, svi
tekstovi u kwizi prvi put sa jelinskog na na{em jeziku), 448 str. tvrd povez.
81.Veliki Stare~nik (Pouke pustiwskih Otaca) tematska zbirka prvi put na
na{em jeziku, 440 str. tvrd povez.
82.Protojerej Georgije Florovski: CRKVA JE @IVOT (Izabrane besede, eseji i
studije); 632 str. tvrd povez.
83.SVETLOST SA ZAPADA @ivot i u~ewe oca Serafima Rouza, 608 str.
84.Sv. Igwatije Brjan~aninov: Enciklopedija pravoslavnog duhovnog ìvota, 588
str. tvrd povez.
85.Deca apokalipse vesnici pobede Hristove nad antihristom (dopuweno izdawe sa
ìtijima, poukama i ~udima novomu~enika optinskih 1993. i drugim tekstovi
ma o novoispovednicima Hristovim u dana{wem svetu), 512 str. tvrd povez.
86.Starac Arsenije svetac u logoru, 520 str. tvrd povez.
87.Mu{karac i èna pred tajnom tela Pravoslavqe i polnost, 2006, II dopuweno
izdawe, 728 str. tvrd povez.
88.Mitropolit Jovan (Sni~ev) Budi veran do smrti (ôvek i ~ove~anstvo u vreme
nu otpadije), 528 str. tvrd povez.
89.Sv. Teofan Zatvornik: Re~nik hri{}anskog opitnog ìvota, 618 str. tvrd po
vez.
90.Iguman Nikon (Vorobjov): Ostalo nam je samo pokajawe (pisma duhovnim ~edi
ma), Shiiguman Jovan Valaamski: Smirewe put ka spasewu (pisma o duhovnom
ìvotu), 592 str. tvrd povez /celovite verzije/.
91.Sv. Simeon Novi Bogoslov: SABRANE BESEDE, s gr~kog, 618str. tvrdpovez.
92.VERUJEM, GOSPODE, I ISPOVEDAM (Kwiga pitawa i odgovora o pravosla
vqu i pravoìvqu), 592 str. tvrd povez.
626
93.Hri{}anstvo i psihologija u 21. veku Duhovni~ka i duhovna pomo} obolelima
du{om (Iguman Evmenije, Pol Vic, Set Farber...), 576 str. tvrd povez.
94.POUKE NA PUTU SPASEWA ([ta treba da zna pravoslavni hri{}anin da
nas), 490 str. tvrd povez.
95.SA SVETIM OCIMA IZ DANA U DAN (Kratke pouke o duhovnom ìvotu),
540 str. tvrd povez.
96.IZME\U QUBAVI I SEBI^NOSTI (Kako vaspitati dete u savremenom sve
tu Zbornik tekstova), 592 str. tvrd povez.
97.BOG I DU[A U HHI VEKU (Razgovori o savremenoj pravoslavnoj duhovnosti)
(arhim. Rafail Karelin, arhim. Lazar Aba{idze...), 554 str. tvrd povez.
98.Protoprezviter Aleksandar [meman: Na{ ìvot u Hristu, ìvot Hristov u
nama (Izabrane, dosad neobjavqene, besede, eseji i studije), 720 str. tvrd povez.
99.Starac Kleopa: Uspon ka Vaskrewu (Najpoznatija kwiga starca Kleope), 480 str.
tvrd povez.
100.Akatisti Svetima (sa ikonama u boji), 464 str. tvrd povez.
101.SVETOGORCI OBEZBO@ENOM SVETU (Lek za nemir svakida{wice), 512
str. tvrd povez.
102.RADOSTI MOJA, HRISTOS VOSKRESE! Sveti Serafim Sarovski Pro
rok qubavi Boìje (Nova kwiga o ìvotu, poukama, proro~anstvima i ~udima
svetog Serafima Sarovskog, wegove duhovne dece i sapodvi`nika) (sa 16 ikona u
boji), 664 str. tvrd povez.
103.Arhiepiskop Averkije (Tau{ev) Pravoslavno tuma~ewe Novog Zaveta (Pri
ru~nik za izu~avawe Sv. Pisma Novog Zaveta), 712 str. tvrd povez.
104.OD GREHA KA BOGU Prakti~ni priru~nik o ispovesti za savremene hri
{}ane (Zbornik o Svetoj Tajni Ispovesti), 624 str. tvrd povez.
105.DA DVOJE JEDNO BUDU (Zbornik o bra~nom ìvotu u savremenom svetu),
str. 656, tvrd povez.
106.GLAS BO@IJI I SRCE ÔVEKOVO Tri svetilnika Svete Trojice (Sveti
starac Jona Kijevski, Sveti starac Simeon @eqwin, Sveti Luka Krimski (VojnoJasenecki)), str. 512, tvrd povez.
107.Monah Agapije Svetogorac SPASEWE GRE[NIKA Svetogorska nauka o
sticawu du{e (dodatak: Sveti Nil Miroto~ivi POUKE I PREDSKAZAWA),
str. 552, tvrd povez.
108.NEKA BUDE SVETLOST STVARAWE SVETA I RANI ÔVEK Pravoslav
no tuma~ewe Kwige Postawa (Sv. Jovan Zlatousti, jerom. Serafim Rouz, bl. Av
gustin, sv. Jefrem Sirijski...), str. 632, tvrd povez.
109.DVA DANA U KRON[TATU Otac Jovan Kron{tatski izbliza (Kako je iz
gledao wegov podvig, svedo~ewa o~evidaca), str. 536, tvrd povez.
110.JA SAM PUT, ISTINA I @IVOT KWIGA O @IVOTU I UÊWU CRKVE
(Dogmatika, tuma~ewe Svetog Pisma Starog i Novog Zaveta i tuma~ewe Li
turgije), str. 620, tvrd povez.
111.KWIGA O PRELESTI I LA@NOM DUHOVNI[TVU Kako se sa~uvati od
duhovne obmane, str. 620, tvrd povez.
112.QUBAV JE JAÂ OD SMRTI Sveti car Nikolaj II, Sveta carica Aleksan
dra, Sveta knewiga Jelisaveta i Mu~enici doma Romanovih (ìtija, pouke,
stradawa i ~uda), str. 824, tvrd povez.
113.NEBO I ZEMQA ]E PRO]I ali re~i Moje ne}e pro}i (Mt. 24, 25). @ivimo li
u posledwim vremenima?, str. 632, tvrd povez.
114.ZEMQA BLIZU NEBA Pravoslavna Gruzija 15 vekova sa Hristom, str. 552,
tvrd povez.
SADR@AJ
Uvod za kwigu
PAZIMO NA VREME!
Blaèni Jeronim (Stridonski)
TUMAÊWE XXIV GLAVE JEVAN\EQA OD MATEJA
Svetiteq Teofan Zatvornik
IZ TUMAÊWA POSLANICA APOSTOLA PAVLA

O POSLEDWIM VREMENIMA I O DRUGOM
HRISTOVOM DOLASKU
Prva Timoteju 4, 12
U~ewe o Drugom Hristovom Dolasku Prva Soluwanima 5, 13
Druga Soluwanima 2, 112Pouke o ispravnoj veri
17
22
24
29
33
Lav Tihomirov
APOKALIPTI^KO UÊWE O SUDBINI SVETA

I WEGOVOM KRAJU
Ciqevi proro~anstva
O sedam perioda svetske istorije hri{}anstva
Karakteristika sedam epoha postojawa sveta
ili hiqadugodi{weg carevawa Hrista na zemqi
O rokovima svr{etka sveta i dolaska antihrista,
izraènim broj~ano
56
57
59
63
74
Protojerej Maksim Kozlov
ESHATOLO[KE PREDSTAVE ATONSKIH PODVI@NIKA

POBO@NOSTI DRUGE POLOVINE HH VEKA
80
Alan Morison
TAJNA BEZAKOWA
Biblijska i istorijska studija o antihristu
I. BIBLIJSKA SPOMIWAWA ANTIHRISTA
1. Direktna, eksplicitna spomiwawa
2. Implicitna, proro~ka spomiwawa
3. Tipolo{ka spomiwawa antihrista u Svetom Pismu
93
96
96
98
101
II. KRATKA ISTORIJA UÊWA O ANTIHRISTU

1. Stanovi{te ranih Otaca Crkve
2. Antipapsko raspoloèwe
3. Rimokatoli~ko stanovi{te
4. Stanovi{te reformatora
104
105
105
105
III. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANTIHRISTA

EPILOG
108
129
132
134
TANAK LED BEZBO@NOSTI

Protiv onih koji odri~u Boànstvenost Isusa Hrista
139
EKUMENIZAM?
145
SAOP[TEWE SVE[TENE OP[TINE SVETE GORE
146
PRIRODA SE BUNI
Viktor Trostnikov
GOSPODE, IZBAVI NAS OD ZEMQOTRESA I POTOPA
152
Vladimir Sitin
ôveânstvo se suoâva sa pretwom SAD

geofizi^kim oru@jem
Grad u ru[evinama
razmatrawa sudbine Wu Orleansa
161
166
Xon Vajthed
Ispla]ivawe duga za Katarinu

i ameri^ka vlada u senci
167
TAJNA DRU[TVA,
JAVNA GLOBALIZACIJA
Vje~eslav Aleksejev, Andrej Grigorjev
SHVATAWE WU EJXA RELIGIJA ANTIHRISTA?
Situacija u savremenom svetu i Wu Ejx pokret
Nastanak Wu ejx pokreta
Duhovna praksa wuejxera
Pogled na svet Wu ejxa
Nova era i biblijska proro~anstva
Etika wuejxera
Religija Wu ejxa kao sablazan
Budu}nost Wu ejx pokreta
Zakqu~ak
172
180
182
190
196
202
214
228
244
Karen Grifin
157
O KLIMI I QUDIMA
Tal Bruk
Pqa^ka, kra\a, velika vlada

i ameri^ke liberalne elite
O ANTIHRISTU I DUHU WEGOVOM

(PO ANTANASU MACEJNI)
158
159
160
160
Ted Baer

Mr@wa prema Hristu i obnova paganizma
Ogledi sa klimom
Drve}e
Okeani
Nove bolesti
158
Da li je verovawe u organizovawe jedne vlade

sveta nedosti@na paranoja?
Dr Karol Kvigli
Dejvid Rokfeler
Zbigwev Bèìnski
250
250
251
251
Xorx Bu{ Stariji

Obrazovawe
Ujediwene nacije
Masonerija
251
252
252
253
ârls Lorenc
Tajno udru@ewe koje povezuje Bu[a i Kerija
254
257
257
258
260
264
265
265
269
270
276
279
281
283
284
Kratki uvod
302
Viktor N. Trostnikov
NESRE]A NA[EG DOBA O terorizmu
302
Paolo Emilijani
Ko stvara teroriste?
Tragovi dugih repova
Neko, ipak, vu~e konce
305
306
307
Majkl Rupert
UVID U VREMENSKI REDOSLED DOGA\AJA OKO 11.

SEPTEMBRA
ATOMSKE BOMBE PROTIV TERORISTA?

Rat budu}nosti je po~eo
315
Nafta iza Bu[ove kampawe

i kampawe Bu[a mla|eg
319
Xon Vajthed
Li Pen
MRA^NA APOKALIPSA Krvava pohota humanitaraca

Mo}ni prijateqi Wuejx pokreta
Wuejx nemoral
Gordost wuejxa
Okrutnost paganizma
Revolucija, rat i atomske bombe: pokreta~i qudske evolucije
Odre|ivawe datuma za wuejx Apokalipsu
Selekcija qudske rase
Ko{mar prenaseqenosti
Pomodni rasizam
Pravi ciq: depopulacija planete
Qudsko izumirawe: osveta Gee
Zakqu~ak
Karl Rihter
308
Bez mesta za skrivawe stalno ste posmatrani 321
KAD DR@AVA POSTANE BOG

PRIPREME ZA VLAST ZVERI
Li Pen
KADA DR@AVA POSTANE BOG

Presedani od 1790. godine do Drugog svetskog rata
Gubitak slobode tokom mirnodopskog perioda
devedesetih godina 20. veka
Zatvarawe Amerike nakon 11. septembra
PATRIOTSKI zakon
Posle PATRIOTSKOG zakona
Mu~ewe i taoci
Militarizacija sprovo|ewa zakona
Dràvni i lokalni zvani~nici pridruùju se napadu na slobodu
Tehnologije za sprovo|ewe tiranije
Otpor
Kuda sve to vodi?
324
NISU ZNALI DA SE NE SME
369
324
325
328
330
333
337
340
343
345
353
353
Jeromonah Hristodul Svetogorac
[ENGENSKI SPORAZUM MALO ISTORIJE
372
IDENTITET I IDENTIFIKACIJE
Istorijski razvoj pitawa upisivawa veroispovesti
u li~ne dokumente gra|ana Gr~ke
Op{ti teorijski okvir
385
Istorijat zakonodavnih regulativa, koje se odnose na

identifikaciona dokumenta, i odredbu o veroispovesti
ODGOVORI NA POJEDINE PROBLEME
Izjava za Sredstva javnog informisawa o prikupqawu potpisa
389
402
409
414
417
423
Maksim B. ûòj
BROJEVI
Informacija o ~oveku je vlast nad ~ovekom
KO broji?
[ta ON ho}e da postigne?
I jo{!
429
429
431
433
434
435
KQUÊVI NOVOG SVETSKOG PORETKA

2+2=5
ôvekobroj
@ivi eksperiment
Rusijo dokle }e te spasavati tvoja zaostalost?
440
441
442
444
445
477
479
479
PLODOVI GLOBALIZACIJE EVROPE
482
Dolazak islama
486
A sloboda govora?
A sloboda kretawa?
488
489
Ne lip[i, magarê, do zelene trave

(Srbija i Evropska Unija)
491
BUDU]NOST U DE^JOJ ENCIKLOPEDIJI
N. Kusakov
496
Irina Silujanova
448
Vladimir Legojda
469
Sve{tenik Maksim Kozlov
SE]AWA NA PUTOVAWE U SAD
477
AMERIKA I EVROPA
NA PUTU KA CARSTVU ZVERI
IN GOD WE TRUST?
Religioznost na ameri~ki na~in
ME\USOBNI UTICAJ BOGOSLOVQA I POLITIKE

U EVROPI (odlomak)
Savremena ujediwena Evropa
Pojmovno odre|ewe Evrope
Razlike izme|u frana~ko-latinskog Zapada
i pravoslavnog Istoka
Tatjana Gori~eva
BROJEVI: INFORMACIONA BEZBEDNOST DR@AVE

Tu|a obave{tenost je neprijateq
DOGMA DEMOKRATIJE I ISTINA HRI[]ANSTVA?

Filosofski ogled
475
NOVA RELIGIOZNA SVEST U DRU[TVU

U kakvoj eri ìvimo?
Stra{ilo demografske katastrofe ra|a nove ko{mare
498
498
Jurij Jurjevi~ Vorobjevski
SRCE ZVERI
Ogled misti~ke ekologije
Deficitarni rezervni organi
Da li }emo uspostaviti rodbinske veze i sa sviwom?
Pozivawe virusa
Povratak demona
501
501
502
503
504
SRBIJA NA RASKR[]U
Sergej âpnin
EKOLOGIJA ERE VODOLIJE
505
Na smrt osu|eni
Kako su nas bombardovali (NATO i posledice)
Srbija, zemqa koje (sve vi{e) nema
Du{evne bolesti i nasiqe
MEDIJI I APOKALIPSA
Sergej âpnin
HRI[]ANSKA ESHATOLOGIJA U ODRAZU SREDSTAVA

ZA MASOVNO INFORMISAWE: MITOVI I KATASTROFE
KAO INFORMACIONI MOTIV
Mit
Da li }e sredstva za masovno informisawe
postati kvazi religija?
Lo{e vesti
Ikoni~nost kao oblik prisustva Crkve
u informati~kom dru{tvu
512
514
556
Ugo Gaudenci
Velika nada u Rusiju
518
BOGOHUQEWE Blizu je, pred vratima
556
Aleksandar Jurjevi~ Jegorcev
558

520
521
522
IGRE
Opstanak: atavizam i idoli
Veliki brat: nadzor i nemoral
Najslabija karika: socijalni darvinizam i lukavost
523
523
527
530
UÊSNICI
531
OSTALI TELEVIZIJSKI PROGRAMI

Komercijalizam i dru{tvena kontrola
Klinci i Klinke
Prodavci trulog moralnog poretka
Promena etosa
534
537
538
540
541
Veliki brat u Srbiji
RAT ZA RUSIJU
515
517
Katu Grinjer
REALITY SHOW:
KANIBALIZACIJA MORALNOG PORETKA
Za~iwen meni
Igre bez granica
Uvodne misli
546
550
552
544
NE MO@E SE ]UTATI PRED ZLOM
561
Mihail Nazarov
SMISAO RUSKE IDEJE
565
POSLEDWI RUSKI CAR I PERSPEKTIVE OBNOVE

PRAVOSLAVNE MONARHIJE U RUSIJI
574

HRI[]ANSTVO I SEKULARIZAM
Ima li stvarawe ciq?
Obmane sekularnog mi{qewa
584
593
Monah Serafim ([olkov)
OPREZNO LA@NA DUHOVNOST
599
PRIPREME ZA PASTIRSTVO U HHI VEKU

1. Pripreme za budu}i vek
2. Problemi ovoga veka
3. Veliki antropolo{ki problem i suo~avawe sa wim
4. Zakqu~ci
603
604
611
614
621
BIBLIOTEKA "OBRAZ SVETA^KI"

(distribucija tel. 063/328003 / 09 14 h)
ÛVAJTE SE DA VAS KO NE PREVARI
PRAVOSLAVQE NA ME\I VEKOVA
Kwigu priredili
Jovan Srbuq
Recenzenti
Protojerej stavrofor haxi Qubodrag Petrovi}
Protojerej Vajo Jovi}
Urednik izdawa
Jovan Srbuq
Tehni~ki urednik
Jerej Velimir Birmanac
Dizajn korica
\akon Milorad Milosavqevi}
Tira`:
500
[tampa:
Artprint, Novi Sad

Br.115 Cuvjte Se Da Vas Ko Ne Prevari

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Br.115 Cuvjte Se Da Vas Ko Ne Prevari

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KWIGA STO PETNAESTA

Miroslav Golubovi}, 8-55 str.

Pravoslavqe na me\i milenijuma

ve} odavno postale pravilo. Istovremeno, ovi ameri~ki hri{}ani su po

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Bla`eni Jeronim (Stridonski)

Stihovi 78: Jer }e ustati narod na narod i carstvo na carstvo i

ove glave Jevan|eqa od Mateja navedeni su po prevodu Komisije Svetog Ar

Pravoslavqe na me\i milenijuma

}e se drznuti da sam sedne u hram Bo`ji i da tvrdi za sebe da je Bog i da

118, 21. Po prevodu crkvenog gr~kog i slovenskog Psaltira vladike Atanasija

Pravoslavqe na me\i milenijuma

mi vidimo mno{tvo an|ela) u vreme dolaska Hristovog pretvore u tamu,

21, 17. Po navedenom prevodu. Nap. prev.

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Sin, iako ni u gr~kim ni, posebno, u prepisima (exemplaribus) Adamanto

carstvo na carstvo i bi}e gladi i pomora i zemqotresa po svetu. A to

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Sa ruskog preveo: Miroslav Golubovi}

Svetiteq Teofan Zatvornik

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Sveti Zlatousti podrobno razja{wava ovu stranu stvari. Oni koji se

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Makarga u~inio vladarem vaseqene, on ti ne}e izjaviti blagodarnost

Naprasiti, , koji nemaju u sebi ni~eg temeqnog (sv.

Pravoslavqe na me\i milenijuma

zi neznabo{ce svojom bezbo`no{}u i slu`i kao zaraza za svoje bli`we i

istini i vrlini da bi, budu}i pou~eni u veri i obu~eni u dobrim delima,

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Okrenuti se, , skrenu}e sami sa pravog puta [odstupiti],

kada je Duh izri~ito govorio samom Apostolu. Tako mu je On zabranio

Pravoslavqe na me\i milenijuma

duhovi prevare i nauke demonske; jedna iznutra, a druga spoqa. Neki

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Sveti apostol Pavle podse}a na takvo licemerje radi spre~avawa bu

U~ewe o Drugom Hristovom Dolasku

Opisav{i Drugi Dolazak Gospodwi i ono {to }e tada biti sa onima

Pravoslavqe na me\i milenijuma

zadovoqavati. Zato sv. Zlatousti, pristupaju}i tuma~ewu ovog mesta, pre

Pravoslavqe na me\i milenijuma

nepredvi|eno, a takav }e biti i Hristov dolazak (Teod. i Ekum.). Svi

Druga Soluwanima 2, 112

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Ispravqawe pogre{nih mi{qewa o Drugom dolasku

Pravoslavqe na me\i milenijuma

ih, oni su ustajali i po~iwali nadahnutu re~. Ta re~ se najvi{e ticala

koja poti~e od Apostola Pavla, kao i poslanicu, samo la`no pripisiva

Pravoslavqe na me\i milenijuma

de{avala su se u religioznoj oblasti, ali kako je kod Apostola sa otpad

Pravoslavqe na me\i milenijuma

on }e poku{ati da prevari i wih, ako bude mogu}e. Da se to ne bi desilo,

Sin pogibli, pogibeqan, koji je sebe svojevoqno predao propasti i

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Pravoslavqe na me\i milenijuma

obli~avaju}i nas za verovawe u nejasne glasine predawa, kako imaju obi

Zato Bo`ija odluka ne dozvoqava da se on javi sada. Ali smatram da ovaj

Pravoslavqe na me\i milenijuma

Pravoslavqe na me\i milenijuma

slu{a, mo`e da je dobro usmeri svojim izborom. Ali On ne primorava i

Pravoslavqe na me\i milenijuma

}e se ve} sasvim nezadr`ivo javiti bezakonik. Isto i Teofilakt: Kada

teqa }e predati kona~noj pogibiji. Ovo je predskazao i Prorok Isaija,

Opis antihristovih prevara i ukazivawe

Pravoslavqe na me\i milenijuma