ПРШШВНА Ш Ш Ш

или

НАУКА 0 БОГОСЛУЖЕЊУ

ПРАВОСЛАВНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

ДРУГИ, ПОСЕБНИ ДЕО

(ДНЕВНА Б О Г О С Л У Ж И Ц СВ. ЛИТУРГИЈЕ И СЕДрЧНА Б0Г0СЛУЖЕЊА).

ПО ЛИТУРГИЦИ

др. ВАСИЛИЈА РТРОФАНОВИЂА и ДР. ТЕОДОРА тдрнрског.

ЗА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ БОГОСЛОВИЈЕ

ИЗРАДИО

ПРЕЗВИТЕР ДР. ЛАЗАР М И Р К О В И Ћ

ПРОФЕСОР У К А Р Л О В А Ч К О Ј БОГОСЛОВИЈИ.

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ
СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА
1920.-190.
 II. ПОСЕБНИ ДЕО ЛИТУРГИКЕ.

ДНЕВНА БОГОСЛУЖЕЊА, СВ. ЛИТУРГИЈЕ И СЕДМИЧНА БОГОСЛУЖЕЊА.

 II. Део.
ПОСЕБНИ ДЕО ЛИТУРГИКЕ.*)

1. Прелаз.
П о ш т о смо у првом д е л у л и т у р г и к е и з л о ж и л и п о т р е б е
и услове за вршење богослужења као и опће и заједничке
о б л и к е појединих богослужења, прелазимо сада на конкретну
изградњу богослужбених чинова или обреда православне
ц р к в е у з е в ш и их к а о з а с е б н е ц е л и н е , и з којих ј е с а с т а в -
љ е н о ц е л о к у п н о б о г о с л у ж е њ е . Ови ч и н о в и су и л и и з р а з
ж и в о т а и активности целокупне цркве, намењени свима
члановима цркве, или се в р ш е по п о т р е б и иоједишх чла-
нова ц р к в е , и л и само у и з в а н р е д н и м с л у ч а ј е в и м а ц р к в е н о г
ж и в о т а . П р е м а томе делимо б о г о с л у ж е њ е п р а в о с л а в н е ц р к в е
н а јавне црквене службе и л и н а јавно богослужење, и
н а иосебне црквене службе и л и н а ириватно богослужење.
П о ш т о се п р в а б о г о с л у ж е њ а в р ш е р е д о в н о , у о д р е ђ е н а в р е -
м е н а п р е м а извесном п р а в и л у , з а т о и х зовемо стална и л и
одређена богослужења, а она друга. наиме посебна црквена
б о г о с л у ж е њ а зовемо ј о ш и иериодинка, ј е р се в р ш е п о
п о т р е б и х р и ш ћ а н а у н е о д р е ђ е н о време и у р а з н и м случаје-
вима њихова живота.
Обе о в е врсте б о г о с л у ж е њ а су објекат и л и материја
посебног дела литургике.

*) Д а н е п о а а в љ а м о овде у п р е д г о в о р у све ш т о ј е р е ч е н о у предговору

п р в о г а д е л а л и т у р г и к е , и с т и ч е м о овде уместо предговора, да све ш т о је тамо
р е ч е н о в а ж и и овде код д р у г е књиге. Осим дневног б о г о с л у ж е њ а , св. л и т у р г и ј а
и с е д м и ч н о г б о г о с л у ж е њ а , ш т о ј е и з р а ђ е н о у овој к њ и з и , п р е о с т а ј е п и с ц у ј о ш д а
и з р а д и п р а з н и ч н о б о г о с л у ж е њ е , тајне и молитвословља, и о н д а ћ е м о и м а т и ц е л о -
к у п н у л и т у р г и к у . У з р о к овом делимичном издавању другога дела литургике ј е
о п ш и р н о с т п р е д м е т а који о н а о б р а ђ у ј е с ј е д н е с т р а н е , а с д р у г е с т р а н е о с к у д и ц а
лапира и скупоћа папира и штампарског рада.
6

Јавна заједничка црквена богослужења, или

стална, одређена богослужења.
2. Подела.
Основа јавног богослужења православне цркве, или
јавнихзаједничких богослужбених чинова православне цркве
к а о з а с е б н и х ц е л и н а су р а з н и свети д о г а ђ а ј и и л и у с п о м е н е
и з економије и с к у п љ е њ а р о д а људског, који стоје у каквој
г о д в е з и са п о ј е д и н и м ч а с о в и м а д а н а , и л и са појединим
д а н и м а у седмици, и л и са појединим д а н и м а и л и н е д е љ а м а
г о д и н е , т а к о , д а се о в и ч и н о в и после ј е д н о г д а н а , с е д м и ц е
и л и г о д и н е опет и з н о в а п о ч и њ у и и д у ј е д а н и з а д р у г о г а у
истом реду. П р е м а томе се ј а в н а о п ћ а б о г о с л у ж е њ а п р а в о -
с л а в н е ц р к в е д е л е н а дневна, недељна и годишња бого-
с л у ж е њ а . С в а к и д а ш њ а б о г о с л у ж е њ а су н е п р о м е н љ и в а и
о с н о в а су свих ч и н о в а ј а в н о г о п ћ е г б о г о с л у ж е њ а ; с е д м и ч н а
б о г о с л у ж е њ а мењају се у молитвама, п о ј а њ у и ч и т а њ и м а
својим п р е м а л и т у р г и ч к о ј у с п о м е н и и л и з н а ч а ј у п о ј е д и н и х
д а н а с е д м и ц е ; и г о д и ш њ а б о г о с л у ж е њ а мењају се у моли-
твама, п о ј а њ у и ч и т а њ и м а према л и т у р г и ч к о ј у с п о м е н и и л и
значају појединог дана у години.

Јавна свакидашња црквена богослужења. Седам

црквених часова.
3. Историјски основ седам црквених часова.
Поједина ј а в н а с в а к и д а ш њ а ц р к в е н а б о г о с л у ж е њ а к а о
засебне целине у кругу целокупног богослужења право-
с л а в н е ц р к в е , п о р е д св. л и т у р г и ј е и и з о б р а з и т е л н е која се
в р ш и место св. л и т у р г и ј е (о којој ћемо к а с н и ј е говорити),
ј е с у : 1. д е в е т и час, 2. в е ч е р њ е , 3. повечерије, 4. п о л у н о ћ -
н и ц а , 5. ј у т р е њ е заједно са првим часом, 6. трећи час, и
1
7. ш е с т и ч а с ) Ови часови з о в у се о б и ч н о хвале ј е р се
у

њ и м а х в а л и и в е л и ч а у о д р е ђ е н а в р е м е н а Вог у т р и л и ц а ;
и л и се з о в у црквене хвале ј е р их у о д р е ђ е н а в р е м е н а
у

*) 01 бе хасра ха1 а.1 тсрооеоха1 етста теХооас Т О У ар^јлбу, х а т а тбу ар1^|хоу тс&у -
ХаркзЈлатш тоо Пуебцато^. *Епе1 ха1 бса тоб Ш е б ц а т о ^ аЕ с*ера1 тсроаеохас хас есасу абта1-
обтсо хаАоб^еуас Меаоуохтсхбу, "Ор-8-род аишпхих; [лета тује Пра>ту]д (бра^, Трсту; <бра, "ЕХТУЈ

т е хаГЕууссту], "Еалерсуос ха1 'Атсобест^оу. 8утеоп Тће88п1., Б е 8. Р г е с а И о п е с. 2 9 8 ,

(Мг^пе, Ра1г. § г . Т. 1 5 5 . р . 594;.)
 7

в р ш и ц р к в а ; и л и се з о в у седам с л у ж б и , седам м о л и т а в а ,
1
седам п о ј а њ а , часова и т. д . )
Ц р к в е н и ч а с о в и в о д е своје п о р е к л о и з СЗавета, ј е р в е ћ
т а д а беху поједини ч а с о в и д а н а о д р е ђ е н и з а м о л и т в у и то
ј у т а р њ и и в е ч е р њ и часови (I П а р а л и п . 2 3 , 30). Ј у т а р њ е м
и л и т р е ћ е м часу, и в е ч е р њ е м и л и д е в е т о м часу д о д а н ј е
ј о ш и ш е с т и и л и п о д н е в н и ч а с . Али ни са тиме н е беху
задовољне побожне душе, него приношаху Богу молитве и
х в а л е и у д р у г а в р е м е н а . Т а к о к а ж е п р о р о к Д а в и д : „Седам
2
иута на дан хвалим те за судове иравде твоје". ) А на
д р у г о м месту: „У ионоћи устајем да ти благодарим за
3
ираведне судове твоје". )
Ц р к в е н е часове сретамо у ц р к в и од п о ч е т к а њ е з и н а .
Апостоли беху с а к у п љ е н и н а м о л и т в у у т р е ћ и час, к а д а ј е
4
с и ш а о св. Д у х н а њ и х . ) Св. П е т а р у Ј о п и у з и д е у г о р њ у
5
собу д а се помоли Б о г у у ш е с т и с а х а т , ) а св. П е т а р и Ј о -
6
ван иђаху заједно у цркву на молитву у девети сахат. )
Исто т а к о се у Н З а в е т у с п о м и њ е н о ћ н а м о л и т в а , ј е р И Х р и -
7
стос п р о в е д е сву ноћ н а м о л и т в и Божјој, ) а с в . апостоли
8
П а в л е и Сила у и о н о ћ и беху н а м о л и т в и и х в а љ а х у Б о г а . )
И после а п о с т о л а видимо д а су х р и ш ћ а н и д р ж а л и о в е
ч а с о в е к а о ч а с о в е молитве. Св. Игњатије п р е п о р у ч у ј е у
својим п о с л а н и ц и м а М а г н е ж а н и м а , Ф и л и п љ а н и м а и Е ф е с ц и м а
с к у п о в е н а молитву, а о в е с к у п о в е с п о м и њ е и св. Јустин

*) В С Б Х Ђ ОТД^ЛНБТХЂ церковнБтхчв службтЕ>, с о в е р ш а е м в г х Ђ в с л к ш денБ И НОЧБ

кротугв свлшеннои и Б о ж е с т в е н н о и л и т у р г ш , с ч и т а е т с л седмБ, п о ч и с л у д а р о в ^ с в .
Д у х а . СедмБ ж е даровт> с в . Д у х а сутБ: премудроств, разумБ, СОВ^БТБ, кр-впоств,
в-Бд^вше, благочест1е и страхт>, какт> г о в о р и т Ђ пророкт> Иса1л ( г л . 1 1 . ст. 2 . и 3.):
„А почитх на н*мх Д$х х
Нож1н, Д$х х
пршбдрости А рХз$ма, Д $ х х
сок-ктд н кр-кпостн, Д$х х

х
в^кд^кнТА и клагоч«ст?А : исплннтх его Д$х стр^х* БОЖ?А". Почему и церковБ, подражан
з т о м у с е д м е р и ч н о м у числу даровт> Д у х а свнтаго, — п о т о м у ч т о МОЛИТВБ1 з т и СО-
вершагатсн при СОД-БИСТВШ СВ. Д у х а , — и м - в е т Ђ т а к ж е седмБ служб^в или м о л е н ш
дневнБ1х/Б и НОЧНИХЧЕ>. В С Б з т и седмБ м о л е н ш или с л у ж б Ђ , обозначеннБш у Си-
м е о н а Солунскаго (ВЧЕ> Г Л . • 2 9 8 . ) , тактЕ> н а з Б 1 в а г а т с л : 1 . полунопшица; 2 . утренл
ВМ-БСТ^Б ст> первБШЂ ч а с о м ^ ; 3 . т р е т ш часЂ ; 4 . ш е с т ш часБ; 5 . д е в л т ш част>; 6 .
вечернл и 7 . повечер1е. — Вешлминг, Нован СкрижалБ, Спб. 1 9 0 8 . с т р . 7 5 . и 7 6 .
2
) Пс. 1 1 8 , 1 6 4
3
> Пс. 1 1 8 , 6 2 .
*) Д е л . 2 , 1 5 .
») Д е л . 1 0 , 9 .
в
) Дел. 3 , 1 .
7
) Лук. 6 , 1 2 .
8
) Дел. 1 6 , 2 5 .
8

1
Мученик к а к о у својој првој а п о л о г м ј и ) т а к о и у д и ј а л о г у
2
са Јудејем Т р и ф о н о м . ) Тертулијон г о в о р и у своме Аполо-
г е т и к у о н о ћ н и м с к у п о в и м а х р и ш ћ а н а , н а којима се поју
3
х и м н е х в а л е Г о с п о д у И Х р и с т у , ) а Климент Александриј-
4
СШ с п о м и њ е т р е ћ и , ш е с т и и д е в е т и ч а с к а о ч а с о в е м о л и т в е . )
Аиостолске Установе н а л а г а х у х р и ш ћ а н и м а д а се м о л е
у ј у т р о , у т р е ћ и , ш е с т и и девети ч а с , у вече и к а д а п е т л и
поју (аХбхтрофота)^ и н а в о д е р а з л о г е з а ш т о то т р е б а ч и -
5 6
н и т и . ) Св. Атанасије к а ж е у к њ и з и »с1е ујг§т]4а1:е«, ) д а
х р и ш ћ а н и т р е б а д е се моле п р и и з л а с к у с у н ц а , после т р е -
ћ е г , ш е с т о г и д е в е т о г ч а с а и у п о н о ћ ; исте ч а с о в е н а б р а ј а
1
и св. Василије, ) т у м а ч е ћ и уједно и тајне н а њима. Автор
омилије н а 1 1 8 . п с , која се н е т а ч н о п р и п и с у ј е с в . Ј о в а н у
8
З л а т о у с т о м , ) к а ж е н а р е ч и п с а л м а : „седам иута на дан
хвалим те. . .", д а се сви д о б р и и п о б о ж н и љ у д и моле Б о г у
седам п у т а н а д а н и то п р в о н о ћ у . . . затим ујутро, т р е -
ћ е г часа, . . . ш е с т о г часа, . . . д е в е т о г часа, . . . п р и з а л а с к у
9
с у н ц а , . . . к а д п о л а з и м о н а с п а в а њ е , д а к л е седам п у т а . )
И св, Касијан Римски (V. стол.), — в е л и к и п р и ј а т е љ м о -
н а ш т в а , који ј е д а би у п о з н а о м о н а ш к е у с т а н о в е п р о п у т о -
в а о П а л е с т и н у и Е г и п а т , а р е з у л т а т е т о г а имамо у к њ и з и
»Бе с о е п о ћ ш г а т тзШлИз«, — спомиње као и остали писци
у овој к њ и з и : трећи, ш е с т и и д е в е т и ч а с , в е ч е р њ е , п о л у -
н о ћ н и ц у , и ј у т р е њ е к а о часове м о л и т в е . Н о Касијан с п о -
м и њ е и н е ш т о н а р о ч и т о , чега немамо к о д д р у г и х п и с а ц а ,
н а и м е с п о м и њ е п р в и час, који он з о в е д р у г о ј у т р е њ е . А к а ж е
10
д а ј е овај ч а с з а в е д е н у њ е г о в у м а н а с т и р у у В и т л е ј е м у . )

*) ЈизИм, Аро1о§1а I. р г о С ћ п б Н а ш з (М^пе, Р а 1 г . §г. Т . 6. р . 4 2 8 . е1 4 2 9 . )

а
) ЈизИм, В1а1о§и8 с и т Т г у р ћ о п е Јис1аео (Мг^пе, Ра1;г. ^ г . Т. 6 . р . 5 2 4 . )
3
) ТегШИам, Аро1о§еИси8 а<1у. §еп1ез с. 3 9 . (Мг^пе, Ра1г. 1а1. Т . 1. р . 540.)
4
) С1етепП8 Мехап&гш, 8 1 г о т а 1 и т Ш>. V I I . с. 7. (Мг^пе, Р а 1 г . §г. Т .
9 . р . 456.)
б
) СопзШ. Ароз1 ГЊ. VIII. с. 3 4 . (М%пе, Ра1г. §г. Т. 1. р . 1136.)
в
) Агћапа8Ш8, Б е у1г§ш11а1е п . 1 2 (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 2 8 р . 265.)
т
) ВазИИМацт, К е ^ и 1 а е Гизшз 1гас1а1ае I. К е з р о п з ш аа" т1егго§а!.. 3 7 . (М1%пе,
Ра1г. %т. Т. 3 1 . р . 1 0 1 3 ) ; и с п о р . Исши, З е г ш о А з с е И с и з п . 4 . (М^пе, \Ш. р . 8 7 7 ) ,
Ер1з1. 2 0 7 . аа" с 1 е п с о з ^ е о с а е з а п е п з е з (М^ле, Р а 1 г . §г. Т . 3 2 . р . 764.) и Ер1з1. 2 .
аа Огееогшт (Мг^пе, Р а 1 г . §г. Т . 3 2 . р . 228.)
8
) Е х р о з Ш о 1п р з а 1 т и т С З Ш П . к о д Мг&пе, Р а 1 г . § г . Т . 5 5 . р . 7 0 5 .
9
) И с п о р . Јоапмз Сћгу808Г0Ш1, А<1 р о р и 1 и т АпИосћепит Н о т . 1 9 . и 1п
Ер18^. а(1 И т о Љ . с а р . 5 . Н о т . 1 4 . (Мг^пе, Ра1г, § г . 6 2 . р . 5 7 6 . )
) И с п о р . Јоапм8
, 0
Са881ам, Бе соепоМошт тзИгаИз 1Љ. I I I . с. 3 . е ! 4 .
(М1§пе, Ра1г. 1а*. Т. 4 9 . р . 116.)
 9

И з р е ч е н о г а се види, д а су седам ц р к в е н и х ч а с о в а мо
л и т в е , б а р ш т о се тиче њ и х о в и х г л а в н и х ц р т а п р а с т а р и
и д а ј е њ и х о в број и време мољења већ у V. столећу био
као и данас.

4. Садржина седам црквених часова у старој цркви.

Ц р к в е н и часови по с а д р ж и н и у г л а в н о м беху с а с т а в љ е н и
у старој ц р к в и из псалама, м о л и т а в а и х и м н и . П о с е б н о ј у т р е-
1
њ е се — према Апостолским у с т а н о в а м а ) — о в а к о в р ш и л о :
П р в о се читао п с а л а м 6 2 : „Еже, Еже /иои, т ш 4 оутрш*
и
н ш . . . који се п с а л а м з в а о фаХ(лод ор^р^од, ј у т а р њ и псалам.
З а т и м су д о л а з и л е молитве за оглашене, енергумене, за
оне који се сиремаху за крштење и за иокајнике. П о ш т о
су о в и и з и ш л и из х р а м а , молио се ђакон за верне, д а их
Господ Бог з а ш т и т и и спасе, д а проведу ј у т р о и д а н и
цео ж и в о т у миру и без греха, д а им Господ Б о г д а д е а н -
ђ е л а мира, д о б а р х р и ш ћ а н с к и с в р ш е т а к м т. д. З а т и м ј е
ч и т а о е п и с к о п јутарњу молитву која п о ч и њ е р е ч и м а : „О
Боже духова и тела, који се не можеш исиоредити и
који ништа не требаш...", у којој б л а г о д а р е ћ и Господу з а
п р и м љ е н а д о б р о ч и н с т в а , моли Га ј о ш д а д а р у ј е в е р н и м а своје
д а р о в е и д а их т о г а д а н а удостоји своје милости. После
с в р ш е т к а ове м о л и т в е која се з в а л а јутарња благодарност,
еб)(ар1атСа бр&рм^, п о з и в а о ј е ђ а к о н п р и с у т н е д а п р п к л о н е г л а в е
р а д и п р и м а њ а епископског б л а г о с л о в а ; а епископ ј е читао
молитву која п о ч и њ е р е ч и м а : „Верни истинити Боже, који
имаш милосрђа са хиљадама и миријадама оних који те
љубе... и т. д. После ове м о л и т в е која се з в а л а угцо&гЖа. о р О - р ^ ,
2
ђ а к о н ј е к а з а о н а р о д у : „Пођите у миру". ) Исто т а к о н а в о д е
Аиостолске У с т а н о в е ј у т а р њ у м о л и т в у : „Олакд кк кмшни^ Ег$,
3
и т. д. ) која се по свој п р и л и ц и иојала п р е п р в о г часа. Св.

*) И с п р . СОП8Г. Аро8Г Нћ. I I , с. 5 7 ; 1Љ. V I I . с. 4 7 . и 1Њ. V I I . с. 3 8 . и 3 9 .

2
) С0П8Г. Аро8Г. Ш>. VIII. с. 3 8 . и 3 9 .
8
) Дб^а IV СфСатос^ & е ф , х а 1 етс1 р ) с е^ртЈут], & ау9-ра>гсо1С еббохСа.
А1уоо|леу ае, ћиХочоЗџ&у ае, ебхарсатооЈхеу аос, тсроохохоЗреу ае, ђо^оХо^оИџ^у ае бЧа
ТУЈУ { х е ^ а Л ^ аои бб&ху.
Кбрсе раасЛео, кпоир&пв, &з, гсатгјр лхутохратшр, хбрсе оЕе Јлоуоуеуе^, 'Гујаои Хрсате
х а ! &^1оу тсуебЈШ.
Кбрсе 6 6-ебд, б &цуо$ тоб &еои, б и&д тоб Патрбд, б оССрш т а ^ ацартСа^ тоо хба-
{хоо, кХ&цаоч У)|ха$. б аТрсоу та$ ацартсад тои хбацоо, тсрбабе^ас ТУЈУ беуја^ ^ЈХШУ, б ха$уј|ле-
чо$ IV тоО тсатрб^, еХетдооу у)р.ад.
*Отс аб еГ доуо; а ^ о ^ , аи еГ \1очо$ хбрсо^, '1у]аоб$ Хрсатб^, е1$ бб^ау $еоб тсатрб^. 'А.|ЛУЈУ.
 10

Јован Златоусти т у м а ч е ћ и р е ч и св. а п о с т о л а П а в л а Тимо-

теју: ,,/иолк) о у к о прежде в с ^ х ^ т в о р и т и / и о л и т в м , л « о л б Н 1 А , п р о ш е *
Н1А, клагодарешА за в с а человН^ки, з а цлрА и зл вс^х, и ж е во
1
к л а с т и с б т * " ) к а ж е , д а су се х р и ш ћ а н и п р и ј у т а р њ о ј м о л и т в и
2
м о л и л и з а в л а д а р а * и власти. Св. Василије Велики ) с п о -
м и њ е д а се н а ј у т р е њ у ч и т а о 5 0 . псалам, а К а с и ј а н п р и ч а .
д а су се н а овом б о г о с л у ж е њ у к а к о у м а н а с т и р и м а т а к о и
у о с т а л и м ц р к в а м а ч и т а л и псалми 5 0 . 6 2 . и 8 9 .
Н а д н е в н и м часовима, д а к л е н а првом, трећем, ш е с т о м
и д е в е т о м часу ч и т а н а су п р е м а К а с и ј а н у по т р и п с а л м а .
Н о он с п о м и њ е ј о ш , како су м н о г и д р ж а л и д а број и с а л а м а
т р е б а д а о д г о в а р а броју часа, и д а су н а р а з н и м местима у
3
овом п о г л е д у постојали р а з н и обичаји. )
В е ч е р њ е ј е п о ч и њ а л о н р и з а л а с к у с у н ц а . Према А п о -
столским У с т а н о в а м а (књ. VIII. с. 37.) и м а л о ј е исти р е д к а о
и ј у т р е њ е . Место 6 2 . п с а л м а читан ј е пс. 1 4 0 : „ Г д и воззва'\к
к к т ш Н г . О в а ј се п с а л а м з в а о с в е т и л н и ч н и п с а л а м , п с а л а м
с в е т л о с т и , фаА|ло$ втХбуу^ ј е р се в е ч е р њ е в р ш и л о к а д а с е
палиле свеће. И з а молитава з а оглашење, енергумене, фоти-
з о м е н е (ухт^бџ&чоС) и п о к а ј н и к е молио се ђ а к о н з а в е р н е
к а о и н а ј у т р е њ у . З а т и м је г о в о р и о е и и с к о п м о л и т в у која
п о ч и њ е р е ч и м а : „Вечни Боже...", у којој ј е молио Б о г а
д а з а ш т и т и в е р н е , д а р у ј у ћ и им м и р н у и б е з г р е ш н у н о ћ . З а -
тим ј е ђ а к о н п о з в а о д а п р и к л о н е г л а в е р а д и п о л а г а њ а р у к у
и е п и с к о п ј е ч и т а о м о л и т в у б л а г о с л о в а : „Боже, отаца на-
ших и Госиоде милосрђа..и т. д. Н а крају о в е м о л и т в е
р е к а о ј е ђ а к о н : „отиуштате се у миру".— Исто т а к о с п о -
мињу Апостолске Установе као вечерњу молитву химну:
„Хвалите децо Госиода, хвалите име Госиодње" и т. д.
з а ј е д н о са х и м н о м С и м е о н а : „ Н м н ^ к ( Е п б ц ш ш и рава т в о * г о в л к о ,
4
по г л а г о л В т к о е л ^ . . , " )

5. Идеја и опћи значај седам црквених часова.

Ц р к в е н и часови стоје у вези са и с к у п љ е њ е м р о д а
људског и доброчинствима Вожјим п р е м а људском роду.
П о ј е д и н и ч а с о в и се в р ш е у спомен ж и в о т а , с т р а д а њ а ,

0 I. Т и м . 2, 1.
2
) ВазИи Ма&т Е р 1 б 1 . 2 0 7 . а<1 с 1 е п с о з К е о с а е б а п е п з е з п. 3. (М1&пе, Ра1г. %т.
Т. 3 2 : р . 764.)
3
) И с п о р . Јоапшз Саззгаш, Б е с о е п о ћ ш г и т т з М и М з , 1Љ. I I I . с. 3 . е* 4 .
*) Испор. С0П8Г. Арози Ш>. VII. с. 4 8 .
 11

смрти Спаситељеве, у спомен с и л а с к а св. Д у х а и д р у г и х

д о г а ђ а ј а који се односе н а д е л о с п а с е њ а и на п о ј е д и н а
д о б р о ч и н с т в а Божја. А п о с т о л с к е У с т а н о в е к а ж у у овом
п о г л е д у о в о : »Молите се ујутру, т р е ћ е г , ш е с т о г и д е в е т о г
часа, у вече и к а д поју петлови. Ујутро б л а г о д а р и т е Го-
с п о д у ш т о ј е и ш ч е з л а ноћ и ш т о ј е д о ш л а светлост д а н а ,
У трећи ч а с зато, ј е р ј е Г о с п о д у овај ч а с примио од П и -
л а т а смртну пресуду, у шести ј е р ј е т а д а р а с п е т н а к р с т у т

у девети ј е р ј е т а д а висио н а крсту и све било и с п у њ е н о

с т р а х о м . . . увече б л а г о д а р и т е Господу ш т о в а м ј е д а о ноћ,
да отпочинете од дневног рада. У иојање петлова зато, ш т о
1
овај ч а с н а в е ш ћ у ј е д о л а з а к д а н а з а д е л а њ е с в е т л и х д е л а ) ,
С в . К и п р и ј а н п и ш е : у трећи час с и ш а о ј е св. Д у х н а
а п о с т о л е и и с п у н и л о се о б е ћ а њ е и у н о б л а г о д а т и . У ш е с т и
ч а с п о п е о се П е т а р на к р о в д а се моли и примио ј е з н а к
и р е ч Божју д а све п р и п у с т и б л а г о д а т и и с к у п љ е њ а , ј е р ј е
био у сумњи о п р и м а њ у н е з н а б о ж а ц а . И р а с п е т и Г о с п о д
ј е од шестог до деветог часа својом к р в љ у н а к р с т у с п р а о
н а ш е г р е х е , и з в р ш и в ш и својим с т р а д а њ и м а н а ш е и с к у п -
љ е њ е и исцељење. Осим с п о м е н у т и х часова, од с т а р и н е в р ш и л е
се и тајне. И ујутро т р е б а д а се молимо д а п р о п р а т и м о в а с -
к р с Х р и с т о в ј у т а р њ о м молитвом. . . А к а д а с у н ц е з а л а з и и
д а н се губи, т р е б а такође д а се молимо, д а н а с светлост
2
Х р и с т о в а поново обасја. )
3
С л и ч н о г о в о р е о овоме А т а н а с и ј е В е л и к и ) и В а -
4
силије Велики. )
Ш т о се тиче м и с т и ч н о г з н а ч е њ а ових седам ц р к в е н и х
часова, то ј е д н и виде у њ и м а з а х в а л н о с т људи з а дело ства-
р а њ а Б о ж ј е г з а шест д а н а и седми д а н о т п о ч и н к а Божјег;
д р у г и р а з ј а ш њ у ј у и испоређују н о ћ н а б о г о с л у ж е њ а са в р е -
меном таме и греха, у коме ј е био р о д љ у д с к и д о д о л а с к а
Х р и с т о в а , а д н е в н а б о г о с л у ж е њ а са временом б л а г о д а т и и
милосрђа, које нам ј е д о н е о И Х р и с т о с својим в а п л о ћ е њ е м ,
у ч е њ е м , с т р а д а њ е м и смрћу; а д р у г и опет н а л а з е у ц р к в е -
ним ч а с о в и м а слику и л и т и п п о с т у п к а Б о ж ј е г са р а д е н и -

*) СопзШ. Арози 1Њ. V I I I . с. 3 4 . (М^пе, Ра1г. г . Т. 1. р 1136.)

е

3
) Сурпам, икет с1е о г а И о п е Д о п и т с а с а р . 3 4 . е1 3 5 . \М1%пе, Ра1г. 1а1. Т .
4. р . 559.—560.)
3
) Агћапазшз, Б е У1г§1П11а1е с . 1 2 . 1 6 , е ! 20.(М1§пе, Ра1г. §г. Т. 2 8 . р . 2 6 5 . — 2 7 6 . )
4
) ВазИИ Ма§м К е § и 1 а е Гизшз 1гас1а1ае К е з р . а ^ 1п1егго§а1. 3 7 . (М1%пе, Ра1г.
8 Г . Т. 3 1 . р . 1 0 1 3 . е ! 1 0 1 6 ) .
 12

ц и м а њ е г о в а в и н о г р а д а (Мат. 2 0 , 1—16). Ј е р , к а ж у о в и ,
к а д а ј е н е б е с н и о т а ц п о с л а о р а д е н и к е ујутро, трећег, ш е -
стог, д е в е т о г , и ј е д а н а е с т о г часа, а у в е ч е их п л а т и о , тиме
1
су о з н а ч е н и часови и време б о г о с л у ж е њ а . )
Ако се з а п и т а м о - з а ш т о ј е б а ш број седам о д р е ђ е н з а
број д н е в н и х б о г о с л у ж е њ а , морамо у з е т и у о б з и р , д а су
с т а р и о броју седам имали н а р о ч и т е идеје, верујући д а о н
и м а в а ж н у у л о г у у п р и р о д н о м ж и в о т у . З а т и м у библијској
историји д о л а з и врло често број седам. У седми д а н о т п о ч и -
н у о ј е Господ Б о г о д својих д е л а и одредио г а ј е з а п р а з -
н и к ; с е д м о р о с т р у к а к а з н а о б е ћ а н а ј е ономе к о убије К а ј и н а ;
после седмог о п х о д а у седми д а н п а л и су ј е р и х о н с к и з и д о в и ,
а седам с в е ш т е н и к а носили су п р и томе седам т р у б а ; п о ш т о
се Јелисеј седам п у т а помолио н а д м р т в и м дететом Сунамит-
к и њ е , в а с к р с а о г а ј е ; Н е е м а н се седам и у т а п р а о у Ј о р д а н у
и очистио се од г у б е ; седам р о г о в а и седам очију и м а л о ј е
ј а г њ е , које ј е о т в о р и л о к њ и г у з а п е ч а ћ е н у са седам п е ч а т а ;
седам а н ђ е л а стоје п р е д престолом Божјим; седам су д а р о в а
св. Д у х а , седам тајана, седам с м р т н и х г р е х о в а и т. д. Р а д и
т о г а су с в . о ц и с м а т р а л и број седам к а о свети број, а н е -
з н а б о ж а ц П и т а г о р а сматрао ј е број седам к а о г л а в н у тајну
с в о г а у ч е њ а . Р а д и тога ј е о д р е ђ е н број седам з а број д н е в н и х
ч а с о в а мољења, према р е ч и м а п р о р о к а Д а в и д а : „Седам иута
на дан хвалим те за судове иравде твоје".

6. Време вршења црквених часова данас.

П о ш т о и м а седам ц р к в е н и х часова, то б и о н д а т р е б а л о
д а и в е р н и у току д а н а седам пута дођу у х р а м н а бого-
с л у ж е њ е . Н о п о ш т о ј е то т е ш к о и з а лајике скоро н е м о г у ћ е
д а се седам п у т а н а д а н скупљају у х р а м , то су ј о ш с в .
о ц и н а р е д и л и , д а се х р и ш ћ а н и н а д н е в н е ч а с о в е скупљају
не седам п у т а н а д а н него т р и пута. Први иут у вече,
к а д а се в р ш е т р и ц р к в е н а б о г о с л у ж е њ а , и т о : д е в е т и ч а с ,
в е ч е р њ е и п о в е ч е р и ј е ; други иут о д и о н о ћ и д о ј у т р а , к а д а
се т а к о исто в р ш е т р и б о г о с л у ж е њ а , и т о : п о л у н о ћ н и ц а ,

*) И с п о р . Шегопутг С о т т е п 1 а г . т Е у а п д . Ма11ћае1 Ш>. I I I . с. 2 0 . (Мг^пе, Р а 1 г .

1а1. Т . 2 6 . р . 1 4 6 . е1 1 4 7 ) . Саззгат Б е соепоћ. т з И ш < л з 1. I I I . с. 3 . (М&пе, Р а 1 г . §г.
Т . 4 9 . р . 1 2 6 . ) ; Оге&оги Ма%т Н о т Ш а г и т т е у а п ^ е Н о Ићег I. Н о т П . 1 9 . (Мг^пе,
Р а 1 г . 1а1. Т . 7 6 . р . 1 1 5 5 . е1 1 1 5 6 . ) ; Тћеорћу1асИ Е п а г г а И о т Е у а п § . Ма11ћае1 с. 2 0 .
(Мг^пе, Р а 1 г . §г. Т . 1 2 3 . р . 3 6 0 . е1 3 6 1 . ) ; ВИДИ и Зутеомз Тћез8а1омсеп818 Бе 8.
Р г е с а И о п е с. 2 9 9 . к о д Мг^пе, Ра1го1. §г. Т. 1 5 5 . р . 5 4 9 .
 13

1
ј у т р е њ е и п р в и час; ) треки иут преко д а н а моли се ц р к в а о д
т р е ћ е г ч а с а д а н а , а то ј е по н а ш е м р а ч у н а њ у в р е м е н а о д
девет сати п р е иодне, к а д а се такође в р ш е т р и ч и н а ц р к в е н а ,
и т о : т р е ћ и час, ш е с т и ч а с и св. л и т у р г и ј а и л и и з о б р а з и -
2
т е л н а , ) која се в р ш и место св. л и т у р г и ј е .
Ова три в р е м е н а д н е в н и х б о г о с л у ж е њ а п р е д с т а в љ а ј у
св. Тројицу. П о ш т о п а к предузимамо у т р и д н е в н а в р е м е н а
по т р и б о г о с л у ж е њ а . то се можемо у п о р е д и т и са девет н е -
б е с н и х чинова, којих т а к о ђ е и м а девет (три пута по три), и који
3
н е п р е к и д н о н е п р е с т а н и м песмама с л а в е Б о г а у св. Т р о ј и ц и . )
П р е м а п р а с т а р о м обичају ц р к в а п о ч и њ е п р а з н о в а њ е
ј е д н о г д а н а не са јутром, н е г о са п р е д в е ч е р ј е м т о г а д а н а
и д е л и време п р а з н и к а у д в а д е л а : ноћ и д а н , п о ч и њ у ћ и
ноћ од з а л а с к а а д а н од и з л а с к а сунца, р а ч у н а ј у ћ и в р е м е
од 6 ч а с о в а у ј у т р о , т а к о д а ј е први ч а с по н а ш е м р а ч у -
н а њ у в р е м е н а седми сахат, т р е ћ и ч а с д е в е т и сахат, ш е с т и
4
ч а с подне, а д е в е т и ч а с т р е ћ и с а х а т по п о д н е . ) П р е м а
томе п о ч и њ е ц р к в а п р а з н о в а њ е ј е д н о г д а н а у о ч и т о г а д а н а
у в е ч е и п р о д у ж у ј е г а до у в е ч е н а сам д а н п р а з н и к а . В е ћ
у СЗавету наредио је Бог да црквена богослужења почињу
у п р е д в е ч е р ј е п р а з н и к а и д а трају до и д у ћ е г в е ч е р а .
У з р о к овоме имамо у историји с т в о р е њ а света, ј е р сам Б о г
п о ч и њ е д а н са вечером, з б о г ч е г а Мојсије и м е ћ е у в е к в е ч е
испред дана: „ И к м с т ћ кечерж, и к м с т а о у т р о , д ж к е д и н х , . . .
к т о р к ш . . . т р г п и " и т. д. П и с а ц д е л а » ^ и е з ^ о п е з ас! АпИо-
с ћ и т Б и с е т « које се п р е п р и п и с и в а л о св. Атанасију, п о -
с т а в љ а п и т а њ е : з а ш т о н е д е љ а п о ч и њ е у суботу у в е ч е ? ш
о д г о в а р а : К а д а ј е Б о г п о з в а о н а р о д е и з таме н е з н а њ а и
од з а к о н а к светлости с а з н а њ а и ј е в а н ђ е л и ј а , з а п о в е д и о ј е
и р е м а томе д а недеља п о ч н е вечером а с в р ш а в а се н а д а н у .
Ј е р н е би п р и л и ч и л о Х р и с т о в е д а н е , који ј е и с т и н и т а с в е т -
5
лост, п о ч и њ а т и са светлом, н а и м е са д а н о м . ) П р е м а т о м е
4
) Иако ј е први час засебно богослужење, т о се и п а к не броји з а с е б н о у
низу седам црквених часова, него заједно са ј у т р е њ е м .
*) С в . л и т у р г и ј а и и з о б р а з и т е л н а т а к о и с т о с е н е у б р а ј а ј у у с е д а м д н е в н и х
богослужења, него су засебна богослужења.
3
) Испор. 8утеоп Тће$8а1., Бе засга ргесаНопе (Мг^пе, Ра1г. Т. 1 5 5 г

р. 593.)
4
) Испор. Вешлминг, Н о в а л С к р и ж а л в , Спб. 1 9 0 8 . с т р . 8 0 . и Д . Смолодовича,
Литургика, Изд. II. 1861. стр. 67.
5
) Агћапазшз, ( Ј и а е з И о п е з а<1 А п Н о с ћ и т П и с е т К е з р . а<1 О и а е з ! . 1№. (Мфпе,
Ра1г. 8Г. Т. 2 8 . р , 6 3 2 . )
1 4

ц р к в а , п о з и в а ј у ћ и н а с својим б о ж а н с к и м б о г о с л у ж е њ и м а и з
т а м е г р е х а н а светлост в е р е и б л а ж е н с т в а , п о ч и њ е о в а б о г о -
с л у ж е њ а у о ч и т о г а д а н а а с в р ш а в а их у п о д н е , у пуној
с в е т л о с т и д а н а . В е ч е р њ е б о г о с л у ж е њ е з н а ч и СЗавет, ј у т р е њ е
р а ђ а њ е и п р в е з р а к е Х р и ш ћ а н с т в а , и најпосле св. л и т у р г и ј а ,
која се в р ш и у пуној светлости д а н а , ј е п о т п у н о и з б а в љ е њ е
рода људског, уздизање палог човека у вечно блаженство и
слављење Бога.
7. Девети час.
П р в о ј а в н о д н е в н о б о г о с л у ж е њ е које се в р ш и у в е ч е ј е с т е
д е в е т и ч а с ('Е^уату] (Зра, ћога п о п а ) . Овај ч а с сећа н а с н а с т р а -
ш н и а уједно и с п а с о н о с н и д о г а ђ а ј , к а д а ј е И Х р и с т о с в и с е ћ и
н а к р с т у п р е д а о свој д у х у р у к е Б о г а Оца и тиме п р и н е о пот-
п у н у ж р т в у з а г р е х е света. Ј е р смрћу Г о с п о д а у н и ш т е н а ј е
1
н а ш а смрт и о с л о б о ђ е н и су из а д а они, који у њему б е х у . )
После п о ч е т н о г в о з г л а с а Е л а г о с л о ш . & Е г а н а ш а . . . и по-
2
ч е т н и х м о л и т а в а ) читају се п р е м а г о р е реченој у с п о м е н и
п с а л м и 8 3 . 8 4 . и 8 5 . У првом псалму; „ К о л к к о з л к ж л е н н а
л е ш А ТКОА, Г д и с и л к ! " п с а л м о п е в а ц д а л е к о од Б о ж ј е г дома,
о с е ћ а т е ж њ у п р е м а Сиону, који ј е п о с т о ј б и н а њ е г о в е д у ш е ,
с м а т р а ј у ћ и б л а ж е н и м а о н е који п р е б и в а ј у у дому Г о с п о д њ е м .
Т е ж њ и п с а л м о п е в ц а п р е м а Сиону, т р е б а д а о д г о в а р а н а ш а
т е ж њ а п р е м а х р а м у Божјем. К а о ш т о п с а л м о п е в а ц м о р а у
т р п љ е њ у м о р а л н о ојачати, д а би м о г а о г л е д а т и с в е т и њ у
Б о ж ј у у Сиону, т а к о и ми с т р а д а њ е м Г о с п о д а имамо п р и с т у п
к Б о г у . П с а л а м 8 4 : „ЕЛГОКОЛИЛБ еси Г д и зтлњ т к о к > . . . " г о в о р и
к а к о се Ј е х о в а после и з в е с н о г в р е м е н а г н е в а опет п о в р а т и о
(Своме н а р о д у , о п р о с т и о му к р и в и ц у и г р е х е , те ј е с п а с е њ е
и б л а г о с л о в б л и з у . С л и ч н о Господ н а крсту скида н а ш у
к р и в и ц у и с п и р а к р в љ у н а ш е г р е х е , ирема томе б л и з у ј е
н а ш е спасење. У 85 псалму: „ П р и к л о и и Г д и оу\о ткос. .
с л и к а п е с н и к о к р у ж е н н е п р и ј а т е љ и м а своје очајно и т е ш к о
с т а њ е , но п у н ј е н а д е у помоћ Б о ж ј у , з а коју моли. П о ш т о
ј е Б о г п с а л м о п е в ц а и з б а в и о из д о с а д а њ и х н е в о љ а , и з б а в и ћ е
г а и сада, а њ е г о в и н е п р и ј а т е љ и ( н е з н а б о ш ц и ) у в и д е ћ е д а
ј е п е с н и к о в Б о г истинит, и п о к л о н и ћ е му се сви. Све су
ово р е ч и које се односе н а с т р а д а њ а Х р и с т о в а н а крсту и
н а д е л о с п а с е њ а крстом. После п с а л а м а , О л а к а , и ш^игк: З л л и л В Ј а

*) И с п о р . 8утеоп. Тћеззаи, Б е з а с г а Р г е с а И о п е С М ^ / г ^ Р а ^ г . ^ г а е с . Т . 155.р.551.)

а
) В и д и Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , д е о I . с т р . 2 0 1 .
 15

(3 п у т а ) , Г д и п о л м л б и (3 п у т а ) ч и т а се т р о п а р д а н а , О л л ' к л , и
нкшНк: И ж е нлсћ р а д и . . . и м о л и т в а : Њ п р е д а ж д к насд д о к о н ц а . . .
т р и с в е т о , О ч е н а ш , и з а т и м а к о ј е п р а з н и к ч и т а се њ е г о в
к о н д а к , а а к о није о н д а Е и д л р а з к о и н и к к н а ч а л к н и к а ж и з н и . . .
л

С л а ' к а : Посред-к д к о н > . . . И нмн^к: Л г н ц а , и п а с т м р л . . . , Г д и

п о л ! и л 8 и 4 0 п у т а и м о л и т в а С п а с и т е љ у : Н ж е на КСАКО* к р м А
Симеон Солунски к а ж е о в о : Г д и помилЗи говоримо четрдесет
пута зато, д а осветимо све време нашега ж и в о т а и р а д и о ч и ш ћ е њ а
н а ш и х безбројних грехова преко дана и с в а к о г ч а с а . . . После 40 пута л

Г д и помилЗи говоримо в е о м а потребну молитву Иж* на ВСАКО* в р ш л \ . . .

јер она с а д р ж и све, моли Бога з а д у ш е наше, з а тело, з а мисли,
осећаје, дела, моли з а освећење свију, з а и з б а в љ е њ е од сваког иску-
шења, з а з а ш т и т у светих анђела, познање славе Божје, који ј е благо-
словен на векове. З а т и м славимо пресвету Богородицу славнију од
с е р а ф и м а ; и з а т и м говори свештеник молитву коју ј е Арон д а о н а -
роду и уведену од Д а в и д а : Бж*, оуцЈвдри НКЈ. .

Д е в е т и час се з а в р ш у ј е м о л и т в о м св. В а с и л и ј а : „ Е л к о
Г д и , 1исе Х р т е . , . " , која к а о д а ј е с а с т а в љ е н а код к р с т а и с п о д
ногу Спаситељевих, ј е р велича распетога Христа, и отпустом.
Девети ч а с в р ш и се пред вечерњем и т о : м о ж е се в р ш и т и у
паперти (види 1. и 9. гл. типика), к а о ш т о ј е то у Св. Гори и у м а -
настирима, или у храму, и у т о м случају свештеник говори почетни
в о з г л а с деветог часа пред ц а р с к и м дверима. Ако свештеник в р ш и
2
9. ч а с у паперти онда говори отпуст, ) а а к о у храму, онда 9. ч а с
н е м а отпуста. На часовима се редовно говори м а л и отпуст. Ако се
9. ч а с в р ш и и з а 6-ог часа (тако у време четрдесетнице), то се п о -
четни возглас не говори, но о д м а х д о л а з и ПрУидит* поклоиимсљ и
псалми. На часовима се не скида завеса са царских двери и царске
двери се не отварају, осим на ц а р с к и м ч а с о в и м а и на часовима у
прва т р и дана страсне седмице, к а д а се чита св. јеванђелије. Девети
ч а с се односи на прошли, а вечерње н а с у т р а ш њ и дан. Девети ч а с
ј е по н а ш е м рачунању в р е м е н а 3 сахата по подне.

8. Вечерње.
Д р у г о з а ј е д н и ч к о д н е в н о б о г о с л у ж е њ е , које се у в е ч е
в р ш и , ј е с т е в е ч е р њ е ( Еатсбр^6$, кеч*'рнА, у е з р е г а е ) . В е ч е р њ е
с

нриказује пре свега: с т в а р а њ е света и бригу Божју з а ство-

р е њ а света, г р е ш н и п а д човека, и з г н а њ е његово из раја,
д о л а з а к С п а с и т е љ е в н а свет и сву е к о н о м и ј у с п а с е њ а . К а о
4
) 8утеот8 Тћез8а1опкеп818 Бе засга Р г е с а И о п е , с. 3 2 5 . (Мг^пе, Ра1г. §г.
Т. 1 5 5 . р . 5 8 9 ) ; и с п о р . с. 3 0 8 . р. 560).
2
) Када на часовима бива отпуст, свештеник каже: СлЛка т е в ^ , Х ? т « Б&е
^покЛнТ« нЛик, слЛка т«к-к, а ч а т а ц : СлЛкл, п нмн-к, Г^и помнлЗн 3 п у т а , БЛЛГОСЛОКИ, и све-
штеник говори сам отпуст (мали).
 16

ш т о су се ј е д н о м после с т в о р е њ а света с в а б и ћ а р а д о в а л а
ш т о су с т в о р е н а , в е л и ч а ј у ћ и Г о с п о д а Б о г а с в о г а Створитеља,
и с т о т а к о у почетку в е ч е р њ а в е л и ч а с в е ш т е н и к Г о с п о д а
Б о г а р е ч и м а : „ЕЛЛГОСЛОКЖБ Е г х илшћ ксегда, НМННј и присни> и
ко к ^ к и скк\&в&", које н а с т а к о р е ћ и н р е н о с е у СЗавет, к а д а
т а ј н а Св. Т р о ј и ц е ј о ш н е б е ш е ј а с н о о т к р и в е н а , з б о г ч е г а
с в е ш т е н и к и н е с п о м и њ е т р и б о ж а н с к а л и ц а . Овај в о з г л а с
г о в о р и с в е ш т е н и к пред царским д в е р и м а (види т и п и к г л , 7.
и 9.). П о с л е Л л ш н к и после п о ч е т н и х м о л и т а в а , чита пред-
стојатељ или чатац 103. п с а л а м : „ Е л г о с л о к и д 8 ш е Л^ОА Г д а . . ."*)
који и з л а ж е ч у д н о в а т у слику с т в о р е њ а , р а д о с т и б л а г о д а р -
ност свих створењга ш т о су с т в о р е н а и ш т о ж и в е . А л и о в а
р а д о с т и б л а ж е н о с т а њ е не б е ш е з а д у г о , ј е р ј е п р в и ч о в е к
з г р е ш и в ш и и з г н а н и з раја, ш т о се с и м в о л и ч к и п р и к а з у ј е
2
затвореним царским дверима у почетку вечерња. ) Ипак ј е
Г о с п о д Б о г палом човеку, ј о ш п р е него ш т о г а ј е и з а г н а о
и з раја, о б е ћ а о п о с р е д н и к а и и с к у п и т е љ а И Х р и с т а С и н а
Б о ж ј е г . О в о г а п о с р е д н и к а п р е д с т а в љ а с а д а с в е ш т е н и к , који
стоји п р е д ц а р с к и м д в е р и м а и п р и н о с и Господу Б о г у м о -
л и т в е з а цео љ у д с к и род, читајући тајно т. ј . у себи мо-
литве вечерња, т. з в . Л40литкм ск^ктилкничнмА (гбуаХ тоо Хиуу:-
хбб), а з о в у се т а к о зато, ш т о се у њ и м а с л а в и Б о г
који ж и в и у н е п р и с т у п н о ј светлости, ш т о у њ и м а моли с в е -
ш т е н и к з а д у х о в н о п р о с в е ћ е њ е н а ш и х д у ш а , и ш т о се з а
в р е м е о в и х м о л и т а в а сада н а в е ч е р њ у п а л е свеће. С в а к у
молитву завршује свештеник возгласом и малим поклоном.
У овим м о л и т в а м а моли с в е ш т е н и к Б о г а , који станује у
н е п р и с т у п н о ј светлости, д а у с л и ш а м о л и т в е н а ш е , д а н а с
води својим путем, д а идемо у истини Њ е г о в о ј , д а о б р а -
дује с р ц а н а ш а , д а се бојимо Њ е г о в о г светог и м е н а , д а
п р о с в е т и о ч и с р д а ц а н а ш и х з а п о з н а њ е њ е г о в е истине, и т. д.

*) О в а ј с е п с а л а м з о в е : у в о д н и и л и п о ч е т н и , предначин^телкнми ( л р о о ^ а х б ^ фаХ-
Џ^)^ ј е р њ и м е п о ч и њ е в е ч е р њ е .
а
) »Когда поетсн п р е д н а ч и н а т е л Б Н Б г а псаломт., и з о б р а ж а к ш г ш все с м о т р е ш е
Господне, тоестБ сотвореше всего м1ра, тогда по всему ХРАМУ бБпзаетт* каждете,
к о т о р о е п р о д о л ж а е т с л в о в с е в р е м л ПЗЈШЛ п с а л м а . К а ж д е т е , о з н а ч а н благодатБ
Г
В с е с в л т а г о Д у х а , В Б семт> случа-ћ ЗНАМЕНУЕТТБ п р и с у т с т в г е т р е т 1 л г о Л и ц а Свнтои
ТрОИЦБ1 ПрИ СОТВОреШИ М 1 р а , ЧТО ВИДНО ИЗ СЛОВТ> КНИГИ ББГИЛ (ГЛ. 1. ст. 2)
„6 Д $ х * БожЈн Н О Ш ^ Ш С С А мрх$ водм". П о о к о н ч а н ш п-вшл ПСАЛМА и по окажденш
в с е г о х р а м а , з а т в о р л г о т с н ц а р с т н д в е р и , и атимт> о з н а ч а е т с л , ч т о вскор-в п о с о т в о -
р е н ш м1ра раиск1а двери ЗАТВОРИЛИСБ А д а м о в и м г п р е с т у п л е н 1 е м г . « Венгл-
минЂу Н о в а л С к р и ж а л Б , 1 9 0 8 . с т р . 8 9 .
 17

У великој јектенији: „Жирол1& Г д В ПОЛ*О'ЛИЛ!СА", која д о -

л а з и и з а п р е д н а ч и н а т е л н о г исалма, и коју с в е ш т е н и к г о в о р и
п р е д ц а р с к и м д в е р и м а , ј а с н о се и з р а ж а в а г р е ш н о с т а њ е
човека, ј е р се у њој моли о н о исто ш т о ј е с в е ш т е н и к тајно
м о л и о у м о л и т в а м а п р е д ц а р с к и м д в е р и м а , н а и м е мир са
Б о г о м , у н у т р а ш њ и м и р у самим н а м а и м и р са б л и ж њ и м а
1
н а ш и м , д а к л е све о н о ш т о нам ј е т р е б а л о у г р е ш н о м с т а њ у . )
И з а в е л и к е јектеније у л а з и с в е ш т е н и к у о л т а р и читају се
катизме исалтира, које н а с сећају и о у к а д а н и х о д Г о с п о д а љ у -
д и м а преко п а т р и ј а р а х а и пророка, д а ж и в е према з а к о н у Г о -
сподњем и тако постигну благослов и д а р искупљења преко
о б е ћ а н о г Месије. Пуноћом идеја и осећаја који се и з р а ж а в а ј у
у пеалтиру, постају н а ш е д у ш е д и с п о н и р а н е з а и с т и н и т у мо-
л и т в у , п о к р е ћ у се н а к а ј а њ е и х в а љ е њ е Г о с п о д а Бога, п а ј е
з а т о ц р к в а н а р е д и л а , д а се цео п с а л т и р н а д н е в н о м богослу-
ж е њ у преко недеље п р о ч и т а ј е д а н п у т , а у време св. четр-
д е с е т н и ц е д в а п у т . Н а д н е в н о м в е ч е р њ у о б и ч н о се чита по-
н е д е љ н и к о м ш е с т а к а т и з м а . у т о р н и к о м девета, средом д в а -
2
н а е с т а , четвртком п е т н а е с т а , петком о с а м н а е с т а . )
И з а к а т и з и м а и м а л е ј е к т е н и ј е појци у име н а р о д а , к а о
д а осећају т е ж и н у г р е х а који и о ч и в а н а њему,^поју и л и
читају п о ч е т а к 1 4 0 . псалма: „ Г д и , коззкл'х& к * тек4, о у с л м ш и
/ И А ; КОНЛШ г л а с б л.олен'ЈА л.оеги>, к н е г д а коззкати л ш к& т ш ^ к . . . "
к а о и о с т а л е стихове т о г а псалма, з а т и м п с а л а м 1 4 1 . : „ Г л а *
с*мћ моАмћ ко Г д 8 КОЗЗКЛ\Б" и н а ј п о с л е 1 2 9 . : ИЗБ глбкинм
к о з з к а ^ кћ текН*, ГДИ. . . " ) Стихови из о в и х п с а л а м а к а о сти-
хови С З а в е т а поју се са с т и х и р и м а Н З а в е т а заједно, д а би
се п р и к а з а л о к а к о су п р о р о ш т в а и п о у к е С З а в е т а п р е т х о -
д и л е к а о ј у т а р њ а румен сунцу, у ч е њ у и тајнама Н З а в е т а .
К а д а се стихови о в и х п с а л а м а з а ј е д н о са с т и х и р и м а поју
н а и з м е н ц е о д о б а ' х о р а (појци у п е в н и ц а м а ) , то о в о н а и з -
м е н и ч н о п о ј а њ е з н а ч и , д а ј е Стари З а в е т у в е з и са Новим,
према речима Спаситељевим: „ Њ прУидох* разорити (законх, и л и
4
п р о р о к и ) , но и с п о л н и т и . )

*) И с т о р . /7. Лебедевг, Н а у к а о б о г о с л у ж е н ш п р а в о с л а в н . ц е р к в и . М о с к в а
1909. Ч . II. стр. 4 .
2
) Ред читања катизама из псалтира изложен ј е у псалтиру и типику.
3
) »Вт> СИХЂ п с а л м а х Ђ и з о б р а ж а ш т с л в с в т^в м о л е т л и в о з з в а т л , которвш
Адамт>, вт> б^вдственномт, своемт> с о с т о н н ш , н^ћкогда ВОЗНОСШГБ И З Ђ г л у б и н Б 1 д у ш и
с в о е и « , ВенглминЂ, Н о в а л С к р и ж а л в , 1 9 0 8 . с т р . 9 4 .
4
) М а т . 5, 17.
2
18

При крају последњег стиха: ,,Мки> оутк*рднсл мАтк егЖ на н а с х . . . "

с и л а з е оба хора (појци и з певница) на средину и заједно поју к а к о п о -
следњу стихиру т а к о и слака, и нмн-к богородичан, ш т о не бива б е з
тајанствених разлога. Симеон Солунски к а ж е : »На последњем стиху
састају се оба хора, означавајући међусобну сагласност и сједињење
с в е т а к р о з Спаситеља. З а т и м клањајући се сви заједно престолу,
поју: Мки> оуткгрд^СА м л т к егЖ на нас*, означавајући т и м е д а ј е
спасење ј е з и ч н и к а у Христу, д а ј е Он по својој милости страдао з а
нас, д а ј е својим к р с т о м утврдио своју моћ, и победивши сјединио
в а с у себи самом. З а т и м заједно поју: слака, и нкш-к, н е р а з д е љ и в о
славећи неразделну Тројицу и најпосле исноведајући ваплоћење Сина
1
Божјег и Б о г о м а т е р Девојку, њено моћно и силно заступство«. )

К о д п о ј а њ а : „Дл и с п р а к и т г л л м т к а Л*ОА. . . " к а д и с в е ш т е -

н и к ц е о х р а м , а к а ђ е њ е м и з р а ж а в а ж е љ у , д а се н а ш а мо-
л и т в а , која п о с л е п а д а п р в о г ч о в е к а б е з п о с р е д о в а њ а И Х р и -
с т а није м о г л а д а се у з д и ж е п р е м а небу, у з д и г н е с а д а
Њ е г о в и м п о с р е д о в а њ е м као овај т а м ј а н и д а се п о д и г н е к
Б о г у , к а о ш т о се у з д и ж е д и м . О в и м к а ђ е њ е м п о д р а ж а в а м о
^ л у ж е њ е С З а в е т а , у коме ј е сам Г о с п о д Б о г п р е к о Мојсија
заповедио Арону да приноси кад пред жртвеником ујутро
2
и увече. )
П о с л е с т и х и р а на Г о с п о д и к о з з к а \ а и б о г о р о д и ч н а д о л а з и
п е с м а : „ О к ^ т ^ тА\1и..." У овој песми н а з и в а се И Х р и с т о с
»тиха светлост свете славе бесмртног (вечног) небесног Оца«,
ј е р само к р о з И Х р и с т а и Њ е г о в о в а п л о ћ е њ е д о ш л и смо до
с в е т л о с т и б о ж а н с к е с л а в е и к р о з Њ е г а су н а м о т к р и в е н и
3
извори истинитог блаженства. )

»Зато к а д а сунце з а л а з и и видимо вечерњу светлост која ј е

угодна нашој души, и к а д а се сетимо вечног и незалазног сунца,
побуди н а с она д а величамо створитеља ове светлости, једног Б о г а
у т р и лица, Оца, Сина и св. Духа, а нарочито д а славимо Сина
Божјег, исповедајући д а ј е достојан д а се слави светим п е с м а м а
у сва времена, ј е р н а с ј е научио славити св. Тројицу и ш т о н а м
4
даје живот, због чега Г а и слави цео свет.« )

х
) Зутеотз Тће88а1опкеп818 у О е з а с г а р г е с а Н о п е с. 3 3 2 (МЈ&пе, Р а 1 г . §г.
Т. 1 5 5 . р . 6 0 5 . )
2
) Исх. 3 0 , 7 .
8
) Ск-кт« тнх»н п о ј е се о в д е з а т о , ш т о к а д а ј е п р в и ч о в е к з б о г г р е х а и з г у б и о
првобитну светлост божанску, п о к а з а л а му се нова светлост у обећаном Месији,
који ј е р а д и и с к у п љ е њ а р о д а људског п о с т а о човек, де би г а у ч и н и о у ч е с н и к о м
в е ч н е с л а в е . З а т о се у овој п е с м и с л а в и М е с и ј а , к о ј и с е п о к а з а о к а о с в е т л о с т .
4
) И с п о р . А. Мигамјем, ВпеГе и ћ е г с1еп б о и е в Љ е п в * (1ег Мог^еп1ап(1. К1гсће.
Сћегв. УОП Б г . ЕСГУУ. Мига11. Е е 1 р 2 1 § 1 8 3 8 , р . 3 5 .
 19

О в а песма ј е ј е д н а о д н а ј с т а р и ј и х ц р к в е н и х песама. У
с т а р и м г р ч к и м ч а с л о в ц и м а и м а о в а и е с м а н а т п и с : Химна
Св. Мученика Атиногена ( ј 3 1 1 . ) , а у новијим, п а т а к о и
у словенским часловцима има ова песма натпис: Т к о р н ш
О и > ф р о ш а , пдтрТархд 1ерлилккаги>. П р в и н а т п и с б и ћ е т а ч н и ј и . ) 1

И з а О к ^ т е т и ^ ш о б р а ћ а се и а ж њ а в е р н и х р е ч и м а с в е ш т е -
н и к а : „ К о н л и л ! * , л ш р к к г к л ! * , пр*л*8дростк, к о н л м л ш " н а ирокимен.
П р о к и м е н ј е ј е д а н стих и з п с а л а м а , који и з р а ж а в а у к р а т к о
2
з н а ч е њ е и л и у с п о м е н у д а н а . ) К а д а се отпоје п р о к и м е н р е ц и -
тује се ј о ш ј е д а н и л и в и ш е стихова, сви и з п с а л а м а , који р а з -
ј а ш њ у ј у и допуњују садржину прокимена, а и з а сваког стиха
п о н а в љ а се п р о к и м е н . Р е ч прел^дростк казује, д а ћ е у и р о -
к и м е н у бити и з р а ж е н а која и с т и н а и л и у ч е њ е о И Х р и с т у ,
истинитој мудрости.
П о ш т о смо п р и н е л и мало ч а с х в а л у Б о г у Сину, о б р а -
ћ а м о се с а д а Господу Вогу с а молбом, ј е р у в е к т р е б а м о
Б о ж ј е помоћи и б л а г о д а т и , и то са м о л и т в о м : „ С п о д о к и Г д и ,
вћ кечера с е и . . . " О в а ј е м о л и т в а у з е т а и з п р а с т а р е х р и ш ћ а н с к е
песме: О л а к а КБ К^ШЈИИ^ ЕГ8. И в е о м а ј е з г о д н а з а в е ч е р њ у
молитву. Свештеник сада излази из олтара и ставши пред
ц а р с к е д в е р и г о в о р и ирозбену јектенију: „ И с п о л и и л ^ кечер*
шогс л*олитв8 на'ш$ Г д е к и " , у којој моли с в е ш т е н и к д а се
испуне разне молитве верних.
После јектеније свештеник и народ приклањају главе,
и с в е ш т е н и к ч и т а тајно „л*олитк8 г л а к о п р е к л о ш ш А " : „ Г д и Е ж е
н а ш а , приклониши ш к е с а . . К л а њ а њ е м и молитвом и з р а ж а в а м о
н а ш у п о н и з н о с т и п о б о ж н о с т п р е д Богом, к а о и с и л а з а к
С и н а Б о ж ј е г н а земљу у о б л и к у слуге. З а т и м п р и п о с л е д њ е м
звозгласу „Е8ди дгржавд ц а р с т ш А ткоегц?. . . " у з д и ж у с в е ш т е н и к
и н а р о д г л а в е , и з р а ж а в а ј у ћ и тиме о с л о б о ђ е њ е н а ш е о д г р е х а
3
и смрти, и в а с к р с Г о с п о д а И Х р и с т а . ) З а т и м поју појци сти-
хире стиховње, с а с т а в љ е н е у п о х в а л у и част Г о с п о д а Б о г а
и Њ е г о в и х светих, и у з н а к н а ш е б л а г о д а р н о с т и з а Божја
д о б р о ч и н с т в а . Ове ее с т и х и р е з о в у с т и х о в њ е ( а т 1 ) ( У ] р а т о б а т с -
Хо\) и л и а т о а т ^ а ) з а т о , ј е р се п р е д њ и м а поју стихови и з
п с а л а м а , и то не у в е к ј е д н и те исти к а о код с т и х и р а н а

*) В и д и Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , к њ . I. с т р . 2 4 1 .
2
) Тобто бе ђ гсер1 Т У Ј ^ бортђ^ тхросрУЈтеЈа та тсер1 Т У Ј $ ^Јлера^ ехб^бссахоу фаХ-
ЕАТ1У
|Х1ХБУ. 8утеом8 Тће88а1омсеп818 Р е з а с г а р г е с а Н о п е , с. 3 3 7 . к о д Мг^пе, Ра1г. §г. Т .
155. р. 609.
8
) ВешлминЂЈ Н о в а д скризкалв, Спб., 1908. с т р . 1 0 6 .
*
20

Г о с п о д и в о з в а х , н е г о у в е к д р у г и стихови, који се односе н а

п р а з н и к . И з а с т и х и р а н а с т и х о в њ е и Ола'ка, и нмн^к д о л а з и
молитва ираведнога Симеона п р е смрти: „ Н м н ^ к и ) п $ ш а ' * ш и . . . "
О в а м о л и т в а п р а в е д п о г а Симеона г о в о р и се иа в е ч е р њ у
з а т о , д а б и н а с п о д с е т и л а н а крају д а н а н а смрт к а о неиз-
б е ж н у п о с л е д и ц у ж и в о т а , и тиме н а с о п о м е н у л а , д а ж и в и м о
к а о и п р а в е д н и Симеон, к а к о би н а крају с в а к о г а д а н а к а о
и п р е д саму смрт могли к а з а т и к а о и п р а в е д н и Симеон:
„Нмн^к СбпВфашж...".

Симеон Солунски тумачи ову молитву о в а к о : »Када ј е свети

Симеон видио спасење Божје, молио ј е р а з р е ш е њ е д у ш е од тела, а
м и мо ли м о р а з р е ш е њ е д у ш е од страсти, од ђаволског и с к у ш е њ а и
1
болести душевних и телесних«. ) А на другом месту: »читамо благо-
дарни благослов Симеона Богопримца, и к а о ш т о ј е он сматрао р а з р е -
ш е њ е од тела сладошћу. тако и нама предлаже д а се сетимо смрти,
коју иредставља вече«.

И з а молитве п р а в е д н о г а Симеона чита се т р и с т о е и т. д.

и поју се Фп8стителкН1И и л и з а в р ш н и т р о п а р и , у којима
ј е к р а т а к ж и в о т светитеља који се с л а в и , који п о к а з у ј у
к а к а в ј е био с в р ш е т а к о в и х с в е т и т е љ а и к а к б верни т р е б а
д а ж и в е , д а би п о с т и г л и д о б а р с в р ш е т а к . О т п у с н и и л и з а -
в р ш н и т р о п а р и з о в у се з а т о , ј е р се н а в е ч е р њ у и ј у т р е њ у
поју п р и крају т. ј . п р е о т п у ш т а њ а народа.
З а т и м г о в о р и с в е ш т е н и к п р е д ц а р с к и м д в е р и м а сугубу
јектенију: „ П о л м л $ и н а с х , Е ж е , п о келиц^ки л ш л о с т и т к о е ' и . . . " . О в а
се ј е к т е н и ј а з о в е с у г у б а зато, ш т о појци о д г о в а р а ј у на по-
ј е д и н а м о љ е њ а с в е ш т е н и к а и л и ђ а к о н а у њој са 3 п у т а
Г д и п о л ш л В и , и з р а ж а в а ј у ћ и т а к о т о п л и н у м о љ е њ а у њој и
т е ж њ у з а и с п у њ е њ е м о в и х молби.
У овој јектенији моли се з а владара, з а архијереја, з а сву браћу
у Христу; з а блажене и увек спомињане ктиторе х р а м а ; з а у м р л е
оце и браћу н а ш у ; з а живот, здравље, опрост грехова слугу Божјих
и служитеља храма, а завршује се в о з г л а с о м : „Мки> милостик* и че-
лок^кколгсБецк.. . " .

Иза претходних молитава изложених на крају чина

в е ч е р њ а у с л у ж а б н и к у (Прел*8дростк, Е л а г о с л о к и с м и к а а г о *
слокен*. . . о у т к е р д н Е ж е , преста'л Е ц е . . . Ч е с т н ^ и ш б г с . . . О л а к а
т е к ^ к . . . О л а к а , и нмн^к. . . ) , в р ш и с в е ш т е н и к н а крају отиуст
дневни (атоЛоа^).

1
) 8утеот8 Тће88а1омсеп81& Б е з а с г а р г е с а И о п е с. 3 4 1 . (Мгцпе, 1 Ш . р . 6 6 . )
 21

1
Симеон Солунски ) к а ж е о отпусту о в о : »Свештеник с в р ш а в а
службу м о л и т в о м која се зове отпуст (&г6Хиа^), ј е р н е м а свако право
д а завршује божанске службе и д а отпушта и з храма, него ј е з а т о
потребан отпуст свештеника. А пошто ј е свештеник почео службу, то
ј е он и завршује и к а о з а п е ч а т и молитвом. А овај печат ј е Господ
Исус Христос који ј е к н а м а д о ш а о телом. З а т о свештеник п р и з в а в ш и
ИХриста истинитог Бога, м о л и Г а д а н а с помилује и спасе м о л и т в а м а
Њ е г о в е свете м а т е р е од које се Он ваплотио, и м о л и т в а м а свију с в е -
т и х Њ е г о в и х . Ј е р с а м и собом н е м а м о в и ш т а , него с м о све добили
зато, ш т о ј е Господ ИХристос по својој доброти постао човек, а Мати
2
Њ е г о в а и Њ е г о в и Свети су и з н а ш е средине«. )
Вечерње и м а м о : свакидашње, мало и велико. С в а к и д а ш њ е се
в е ч е р њ е в р ш и у оне дане, к а д а није п р а з н и к с полијелејем и л и б д е -
нијем. Ч и н дневног вечерња с м о и з л о ж и л и и и м а м о г а у с л у ж а б -
нику, часловцу, следовном псалтиру, и у 9. гл. типика. Ч и н дневног
в е ч е р њ а у великом посту и м а м о у чину сирне недеље увече и у п о -
н е д е љ а к I. седмице вел. носта (типик). А у часловцу и следовном
исалтиру такође под о з н а к о м : „дцн пост&".
Мало вечерње се в р ш и пред бденијем које почиње вечерњем.
Мало вечерње ј е скраћено дневно вечерње. К а к о се в р ш и м а л о в е -
ч е р њ е види тип. 1. гл. и у октоиху.
Велико вечерње се в р ш и уочи п р а з н и к а било само з а себе, било
заједно са јутрењем на свеноћном бденију.

9. Повечерије.

П о в е ч е р и ј е (Апбб&пмом, повечсри) ј е в е ч е р њ е б о г о с л у ж е њ е
и в р ш и се п о с л е в е ч е р њ а и л и в е ч е р е , т е се з б о г т о г а и
з о в е п о в е ч е р и ј е . П о в е ч е р и ј е се в р ш и и з з а х в а л н о с т и з а
п о ч е т а к н о ћ и , з а н о ћ н и м и р о д д н е в н о г р а д а , а с е ћ а м о се
н а њему с и л а с к а Х р и с т о в а у а д и смрти, која н е т р е б а д а
8
н а с неспремне изненади. ) Повечерије имамо велико и мало.
К а к о се в р ш и в е л и к о п о в е ч е р и ј е б и ћ е и з л о ж е н о н а с в о м е
м е с т у . П о ш т о у д н е в н а б о г о с л у ж е њ а с п а д а мало иовече-
рије, то ћ е м о о в д е само о њему г о в о р и т и , а в р ш и се о в а к о :
П о с л е в о з г л а с а Е л г о с л о к ж х Е г & н а ш х , и з г о в о р е н о г од
свештеника у епитрахиљу пред царским дверима и после
п о ч е т н и х м о л и т а в а ч и т а се п с а л а м 5 0 : „ П о л ш л В и Л*А ЕЖ*...",
з а т и м 6 9 : „ Е ж е КБ пол1ошк Л*ОК>. . . " и 1 4 2 : „ Г д и , о у с л к ш ж л*лтк8

*) 8утеот8 Тће88а1опкеп818, Б е засга ргесаИопе с. 3 2 3 . (М^пе, Ра1г. &г.

Т. 155. р . 588.).
2
) Ч и н д н е в н о г в е ч е р њ а в и д и у с л у ж а б н и к у н а к р а ј у в е ч е р њ а : „ Б о ШША Ж«
днД, н^кстк празднствл кол\$, т к о р н т с л нд всч*рнн сЛц|" и т. д.
3
) И с п о р . 8утеош8 7ће88а1опкеп818 Б е з а с г а р г е с а ! . с. 3 0 0 (М1§пе, Ра1го1.
^ г . Т . 1 5 5 . р . 5 5 3 . ) и Вешлминг, Новад Скрижалв. Спб. 1908. с т р . 114.
22

Л 1 о к > . . . " , у којима и з р а ж а в а м о п р е д Б о г о м осећаје п о к а ј а њ а ,

које ј е н а р о ч и т о п о т р е б н о н а с в р ш е т к у д а н а , и м о л и м о
Б о г а д а н а с с а ч у в а о д с в и х н е п р и ј а т е љ а , који н а м р а д е о
ж и в о т у , ј е р т и су н е п р и ј а т е љ и б а ш т а д а н а ј о п а с н и ј и , к а д а
се п р е д а ј е м о с н у . З а т и м се ч и т а велико славословије:
„ О л а ' к а ка к ^ ш н и ^ Е г 8 . . . ", и з а к о г а се утврђујемо у в е р и
символом вере, и н а ј п о с л е д о л а з и канон иресветој Бого-
родици и з о к т о и х а . П о с л е ^ к а н о н а ч и т а се и л и п о ј е : „До*
стоино естк.. ., Т р и с к ж т о е , О ч е нашх, тропар светог д а н а и
и храма, и тропари: „ Е ж е о т е ц д н а ' ш и х * . . И ж е ко камк
м1рк. . . О л а ' к а : О о с т м л ш о у п о к о и . . . И н м н ' к : Ж л т к а л ж Г д и . . . ,
место којих се к а д а ј е п р а з н и к иоје к о н д а к п р а з н и к а и л и
к о н д а к с в е т о г а , а н а п о в е ч е р и ј у у суботу кон,дак в а с к р с а н
р е д о в н о г г л а с а . З а т и м Г д и п о л ш л В и 4 0 пута, И ж е на КСАКО*
крсл!А, Г д и п о л * и л $ и 3 п у т , Ола'ка и и А г г к : Ч т н ^ и ш 8 и > ХЦКвХмћ. . -
и в о з г л а с : Ж л т к а л ж с т к ^ б т е ц в . . . и ч и т а се молитва ире-
светој Богородици: „ Њ с к к е р н а л , н е к л а з н а А . . . " коју ј е с а с т а в и о
3
м о н а х П а в л е и з Амореје ( 1 2 . стол.), ) у којој молимо прву з а -
ш т и т н и ц у грешних, з а посредовање у све часове живота као и
у часу смрти. З а т и м се ч и т а молитва Госиоду Исусу Х р и с т у о д
2
А н т и о х а м о н а х а П а н д е к т а (7. стол.) : ) „ И д а ' ж д ћ намћ КЛКО. .
м о л и т в а : „Пресла'кнаА п р и с н о д к о . . . " и поје се к р а т к а м о л и т в а
Св. Ј о а н и к и ј а (IX. с т о л . ) : ) „ОупокаЧпе мм...", и м а л и о т п у с т .
3

После отпуста говори свештеник окренут лицем према

д в е р и м а ј о ш ј е д н у ј е к т е н и ј у , у којој се моли з а в л а д а р а , з а
а р х и ј е р е ј а , з а б р а ћ у у Христу. з а о н е који н а с м р з е и који
н а с в о л е и т. д. која се п о ч и њ е р е ч и м а : ПОЛ*ОЛИЛ1СА & КЛЛ-
гокНЈрн^кл^ и доЈстолнжик^кл!*... а з а в р ш у ј е в о з г л а с о м : „Л5лт*
в а л ш стм\ћ б т е ц а н а ' ш и ^ . . . О в а ј е к т е н и ј а (процнн?* (С с ф * н -
и

ника) не н а л а з и се н а крају м а л о г а и о в е ч е р и ј а , него се у

ч и н у м а л о г п о в е ч е р и ј а к а ж е д а нађемо о в у м о л и т в у н а
к р а ј у в е л и к о г а п о в е ч е р и ј а , г д е се о п е т у п у ћ у ј е н а о в у ј е к т е -
нију н а крају д н е в н е п о л у н о ћ н и ц е . Ч и н м а л о г а п о в е ч е р и ј а
и м а м о у ч а с л о в ц у и следовном п с а л т и р у . М а л о се п о в е ч е р и ј е

*) И с п о р . Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I. д е о . с т р . 242 и Г. Паиа-

доаулос, спом. д . р . 2 5 8 .
а
) Аншиох ( ' А У Т & Х О С ) м о н а х м а н а с т и р а С в . С а в е у П а л е с т и н и , р о ђ е н у М е -
д о с а г и б л и з у А н к и р е у Г а л а т и ј и . Г о д . 6 2 0 . с а с т а в и о ј е к њ и г у „Пауб&стт^ тЈјс
Трафђс" у 130 г л а в а . Испор. К. Кгитоасћеп с п о м . д . р . 1 4 6 .
8
) Јоаникије м о н а х м а н а с т и р а н а брду Олимпу, савременик Теодора С т у -
д и т а . И с п о р . К. Кгитоасћег, с п о м . д. р . 1 9 4 .
 23

с в р ш а в а у све д а н е г о д и н е , осим у с е д м и ч н е д а н е в е л и к о г а
п о с т а и неких д р у г и х д а н а , к а д а ј е о д р е ђ е н о д а се в р ш и ве-
л и к о повечерије. П о в е ч е р и ј е се к а т к а д а в р ш и и у ћ е л и ј а м а .

10. Полуноћница.
Прво јутарње дневно богослужење је полуноћница
(реаочикикоч, полЗнофница, посШгпшп), које има своје име од
в р е м е н а к а д а се у с т а р и н и в р ш и л о , а т а к о се и д а н а с в р ш и
у неким м а н а с т и р и м а у поноћ. П о л у н о ћ н и ц а се в р ш и д а
би ми п о д р а ж а в а л и а н ђ е л е и њ и х о в о н е п р е с т а н о с л а в љ е њ е
Б о г а , з а т и м р а д и у с п о м е н е на в а с к р с Х р и с т о в , који ј е био
в р л о р а н о ујутро, к а о и р а д и с е ћ а њ а н а д р у г и д о л а з а к
Х р и с т о в , з а који морају Х р и ш ћ а н и с в а г д а бити с п р е м н и ,
ј е р није п о з н а т о к а д а ћ е бити, п р е м а р е ч и м а С п а с и т е љ а :
„ Е д и т е оуко, гаки> не к^сте дне ни часа, к& онкже с к ш ^ челок^че*
с к ш прТидггх" (Мат. 2 5 , 13). *) П о л у н о ћ н и ц у с в е ш т е н и к с в р -
ш а в а у е п и т р а х и љ у стојећи у о л т а р у п р е д часном трпезом^
само и з л а з и н а крају пред ц а р с к е д в е р и д а к а ж е о т п у с т ,
П о л у н о ћ н и ц у имамо д н е в н у (по КСА ДНИ). с у б о т н у (по
КСА с 8 к к & т м ) и н е д е љ н у (по КСА нед^кли). Овде ћемо г о в о р и т и
о д н е в н о ј п о л у н о ћ н и ц и , к о ј а - се дели н а д в а дела. Први
део п о ч и њ е п о с л е у в о д н и х м о л и т а в а 50. псалмом, и з а к о г а
се чита 17. к а т и з м а или 1 1 8 . п с а л а м : „ Е л ж е н и нторочнТи кх
п 8 т к . . . " . О в а к а т и з м а се ч и т а на п о л у н о ћ н и ц и з а т о , ш т о
с л и к а Д а в и д а к а к о устаје у п о н о ћ д а се моли те т а к о по-
буђује и ^ н а с на м о л и т в у и н а в р ш е њ е з а к о н а Б о ж ј е г , ј е р
„ к л г к /ин-к законд оустх ткои^х, паче ТК1САЦЈХ зла'та и срекра" (ст.
72.). И з а 17. к а т и з м е ч и т а се сла'ка, и нкш^к, символ вере, три*
СКАТОЈ, О ч е н а ш , в о з г л а с : „ М к и > ТКО* естк ца'рстко.. .", и тро;
иари: ЖМИЈЛ г р А д г г а . . . " , Ола'ка: Денк ОНБ с т р а ' ш н м и . . . , И
н к ш ' к : Т ш * не^корИ/и8н>..., у којима се с п о м и њ е д р у г и д о л а з а к
Х р и с т о в , који ћ е и з н е н а д а доћи. З а т и м 4 0 пута Г д и полшлби,
И ж е на кслкое кре'/ИА, Г д и полшлВи 3 пута, Сла'ка: Ч е с т н ^ к и ш б к ) и
в о з г л а с : Е ж г о у ц и д р и н м . . . П р в и део п о л у н о ћ н и ц е з а в р п 1 у ј е
се м о л и т в о м : „ Е л а д к . к о Е ж е о т ч е кседвржителк*"...

*) И с п о р . Зутеоп Тће88а1, Б е з а с г а Р г е с а ! . с. 3 0 4 е х К е з р о п з а ас1 Оа1>пе1ет

Р е п 1 а р о Н 1 а п и т . . ( З и а е з 1 т 79 (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 155. р . 357. е ! 939.) и ВешлминЂ,
Н о в а н С к р и ж а л в , Спб. 1 9 0 8 . с т р . 1 1 6 . — О б и ч а ј м о љ е њ а н о ћ у н а р о ч и т о ј е у в е д е н
у време гонења, јер је с к у п љ а њ е н о ћ у б и л о м а њ е о п а с н о од с к у п љ а њ а н а б о г о -
служење дању. Осим т о г а н о ћ н а т и ш и н а н а р о ч и т о је п о д е с н а з а м о л и т в у и д у -
шевно усредсређење.
24

У другом делу иолуноћнице с у м о л и т в е з а мртве, ј е р

ј е с а с в и м п р и р о д н о д а се п р и с е ћ а њ у н а с т р а ш н и суд, који
ћ е и з р е ћ и в е ч н у с у д б и н у свију љ у д и , сетимо н а ш е у м р л е
б р а ћ е и о т а ц а , који очекују тамо помоћ ц р к в е , г д е њ и х о в о
к а ј а њ е в и ш е не п о м а ж е . М о л и т в е з а м р т в е п о ч и њ у са д в а
п с а л м а : 1 2 0 . „Еозк*до'х& б ч и л . о и к а г о р м . . . " и 1 3 3 . „©* нкш^к
ЕЛГОСЛОКИТ* Г д а кси раки Г д н и . . . " . П р в и п с а л а м с л и к а с т а л а н
и н е п р е к и д а н п р о м и с а о Б о ж ј и о нама, а д р у г и н а с о и о м и њ е
н а н е п р е к и д н о б л а г о с и љ а њ е Г о с п о д а з а тај промисао, п а и
у н о ћ и . З а т и м д о л а з и &ла'ка, и нкјн^к, т р и с т о * , О ч е н а ш са в о з -
г л а с о м . И з а в о з г л а с а се читају т р о п а р и з а м р т в е (ПОЛ1АНИ л

Гди..., Г л б к и н о н ) л*8дрости. . . , ( > л а к а : О о с т и л ш . . . , И нкш^к:

Е л ж и л ш Т А . . . , Г д и п о л ш л В и 12 п у т а ) и п о с е б н а м о л и т в а з а
у м р л е (ПОЛЈАНИ Г д и . , . ) , у којој ј е м о љ е њ е з а о п р о ш т а ј г р е -
х о в а н а ш е у м р л е б р а ћ е . П о л у н о ћ н и ц а се з а в р ш у ј е к а о и
мало повечерије.
Ч и н д н е в н е п о л у н о ћ н и ц е имамо у ч а с л о в ц у и с л е д о в -
ном п с а л т и р у . У т и п и к у имамо чин с в а к и д а ш е (понед.
1. с е д м и ц е в е л . поста) и в а с к р с н е (7. гл.) п о л у н о ћ н и ц е .
К а д а ј е с в е н о ћ н о бденије н е в р ш и се п о л у н о ћ н и ц а . Исто
т а к о не в р ш и се п о л у н о ћ н и ц а у неким д р у г и м с л у ч а ј е в и м а
( в и д и т и п . г л . 2. и 7., п е т а к и с у б о т а 5. с е д м и ц е поста,
с р е д а с т р а с н е седмице). П о л у н о ћ н и ц а се к а т к а д а в р ш и и у
ћелијама.
11. Јутрење.
Ј у т р е њ е , ор&ро$, ОУТРЖА, о Ш с ш т т а Ш Ш г а т , ј е ц р к в е н о
б о г о с л у ж е њ е , које се о б и ч н о в р ш и на п о ч е т к у д а н а , ујутро.
Јутрење представља почетак и прве зраке хришћанства.
Н а ј у т р е њ у б л а г о д а р и м о Б о г у ш т о н а с ј е и з в е о и з таме
н о ћ и н а светлост, ш т о ј е у н и ш т и о з а б л у д у н о ћ и а п р о с в е -
1
тио н а с с а з н а њ е м и с т и н е и с в е т л о ш ћ у д о б р и х д е л а . )
И м а м о т р и в р с т е ј у т р е њ а : 1. недељно јутрење, 2.
велико јутрење и л и јутрење са иолијелејем и 3 . сваки-
дашње јутрење. Ми ћ е м о овде и з л о ж и т и с в а к и д а ш њ е ј у -
т р е њ е које се в р ш и о в а к о :

*) "Ор&роо бе, бкх тб §рхеа9ш ТУЈУ ђ^ерау, г\$ еихар1ат{ау тоо тсара^а^о^то^ тб
фшд, ча1 бЧа тбу Хбааута тб ахбто^ Т7Ј$ тгЛаугј^ ^б ТУЈ^ ебаереса^ ф65$ ^ЈЛТУ хор^тјааута.
8утеошз Тће8$а1опкеп818, Б е з. ргеса1шпе с. 209. (Мг^пе, Ра(т. §г. Т. 155. р. 552.)
— »Утренн с о в е р ш а е т с н ради наставшаго дна, з а которвш челов-вку сл^вдуетЂ
благодаритв Приводнигаго СВ-БТБ, разрушившаго ТБму лести и п о д а в ш а г о намтћ
СВ^БТЂ благочест!н«. ВешлминЂ, Новал СкрижалБ, Спб. 1 9 0 8 . с т р . 7 6 .
 25

У у в о д у с в а к и д а ш њ е г ј у т р е њ а молимо се п р е м а з а -
п о в е с т и св. а п о с т о л а П а в л а (I. Тим. 2, 1—2) п р в о з а в л а д а р а .
После почетног возгласа: Е л а г о с л о к е н а Е г к нлшћ ксегда. . .
к а д и с в е ш т е н а к ц е о х р а м , и з р а ж а в а ј у ћ и мирисом т а м ј а н а
н а ш е с п о љ а ш њ е и у н у т р а ш њ е осећаје, д а се н а ш е м о л и т в е
у з д и г н у к Б о г у к а о тамјан, а ч а т а ц ч и т а 19. п с а л а м :
„ О у с л к ш Ј И т а Т А Г д к . . . " и 20. псалам: „Гди, силок> ткоио. . . "
у којем се и з р а ж а в а ј у неке ж е љ е з а , д о б р о в л а д а р а .
л Затим
се г о в о р и т р и с т о е , О ч е н а ш , в о з г л а с : М к и > тко* естк царстко
(овај г о в о р и с в е ш т е н и к п р е д ц а р с к и м д в е р и м а ) и тропари:
„ О п а с и , Г д и . . О л а к а : , К о з н е с к ш с А на к р т в . . . " , И нкш^к: „ П р е д *
с т а ' т к м с т к о с т р а ш н о в . . . " у којима се моли з а в л а д а р а и з а
н а р о д . Н а ј п о с л е се моли у о л т а р у с в е ш т е н и к за в л а д а р а у
;
с к р а ћ е н о ј сугубој ј е к т е н и ј и : .,Пол*ил8и насх Е ж е . . . ' , која се у
т и п и к у (гл. 9.) з о в е малом. П р а в о с л а в н а ц р к в а и з в р ш и в ш и
т а к о своју д у ж н о с т п р е м а в л а д а р у , моли се п р в о з а в л а д а р а
з а т о , ш т о о д м и р а в л а д а р е в а з а в и с и и н а ш мир, и о д д о -
1
брог стања владарева зависи и наше добро стање. ) После
м о л и т в е з а в л а д а р а моли н а р о д б л а г о с л о в од с в е ш т е н и к а
р е ч и м а : „ И л и н * л < & ГДНИЛЈК КЛГОСЛОКИ, б т ч * " , а свештеник ка-
д е ћ и у о л т а р у пред ч а с н о м т р п е з о м г о в о р и : „ О л а к а СКАТ^И
И е д и н о с В ф н ^ к и и жикоткорАцни, и н е р а з д ^ л к н ^ к и Т р о и и / к , к с е г д а ,
2
нкш^к и прнсни> и ко к ^ к и к ^ к к и ж а " , ) н а ш т о п о ј ц и о д г о в а р а ј у
а л м н к . З а т и м п о ч и њ е ч а т а ц анђеоску песму: „ О л а к а кх кк.ш=
н и \ х Ег8, и на 36Л1ЛИ л*ирх, ка ч м о к ^ ц ^ а клгоколош", 3 п у т а
у част п р е с в е т е Тројице. З а т и м моли ч а т а ц д а Г о с п о д о т в о р и
у с т а н а ш а , к а к о би достојно х в а л и л и Б о г а : Г д и , о у с т н * к л«ои
г
О к е р з е ш и , и о у с т а Л!ОА к о з к к с т л т х \ к а л $ ткон> (2 пут) иза које
м о л б е ч и т а ч а т а ц ш * с т о у | г а л л ш (3. 3 7 . 6 2 . 8 7 . 1 0 2 . и 1 4 2 . п с а л а м ) ,
прекидајући их иза свака три псалма славословом пресвете
Т р о ј и ц е . У овим се п с а л м и м а и з н о с и с л у т њ а с т а р о з а в е т -
ног човека о делу Спаситеља за спасење рода људског. По
својој т у ж н о ј , у т е ш н о ј и н а з и д а т е л н о ј с а д р ж и н и , к а д р и су
д а п о б у д е и к о д в е л и к о г г р е ш н и к а осећаје п о к а ј а њ а и н а д у
н а м и л о с р ђ е и помоћ Спаситеља. З а б р и н у т з б о г свог г р е ш н о г
с т а њ а , мисли човек н а м н о ж и н у својих н е п р а ј а т е љ а који х о ћ е
д а му д у ш у у н и ш т е , и у том т у ж н о м с т а њ у н е в и д и н и к а к в е
д р у г е помоћи до л и у С и а с и т е љ у о б е ћ а н о м од О ц а н е б е с к о г а ,
који ј е д о ш а о у своје време, и у и с т и н у и с к у п и о љ у д с к и р о д .
*) И с п о р . ВешлминЂ, Н о в а н С к р и ж а л в , С п б . 1 9 0 8 . с т р . 1 1 9 . и 1 2 0 .
2
) Овим возгласом почиње јутрење.
26

З а в р е м е "читања о в и х п с а л а м а , ч и т а с в е ш т е н и к т и х и м
г л а с о м дванаест молитава, п р е м а броју ч а с о в а у ноћи, у
којима п р е с в е г а б л а г о д а р и Б о г у ш т о н а с ј е п о д и г а о са,
н а ш и х постеља, ш т о н а м је д а о р е ч х в а л е д а се к л а њ а м о
и п р и з и в а м о Њ е г о в о свето име, з а т и м моли д а Господ н о -
ш а љ е своју помоћ н а о н е који стоје п р е д л и ц е м Њ е г о в е
свете с л а в е , д а н а с н а у ч и д а се о п р а в д а м о п р е д Њ и м е ,
д а п р о с в е т и о ч и мисли н а ш и х , д а не умремо у г р е с и м а , д а
о д а г н а с в а к и м р а к од с р д а ц а н а ш и х , д а н а м д а р у ј е с у н ц е
п р а в д е и с в е м о л б е које воде с п а с е њ у , д а н а с п о к а ж е к а о
с и н о в е светлости, к а о н а с л е д н и к е д а н а и Њ е г о в и х в е ч н и х
д о б а р а и т. д.
Ове молитве почиње свештеник д а чита у „ о л т а р у ; а и з а т р и
прва п с а л м а к а д а чатац к а ж е Слака, и икш-к, ДдлилЗТа и з л а з и с в е -
ш т е н и к и з олтара пред царске двери и овде з а време ч и т а њ а п о -
следња т р и п с а л м а н а с т а в љ а читање у олтару почетих м о л и т а в а
пред лицем свију, к а о н а ш посредник пред Богом. К а д а чатац с в р ш и
ч и т а њ е п с а л а м а а с в е ш т е н и к ^ ч и т а њ е молитава, говори свештеник
велику јектенију: „ЛЛирома Г д в пом$лнл\см , и з а чега се поје: „ Б г *
а

Г д к , и НКИСА намх. . .". Овом песмом, састављеном и з стихова 24.

25. и 117. псалма, која велича са р а д о ш ћ у д о л а з а к Господа Исуса н а
земљу, сећамо се и рођења Христова, утврђујемо се у нади на Спа-
ситеља и п о д р а ж а в а м о пастире витлејемске, који су хвалили и в е л и -
1
чали Господа. )ДЈосле велике јектеније свештеник говори пред ц а р с к и м
д в е р и м а Б г * Г д к и стихове на Б г а Г д к , и з а т и м улази на ј у ж н е
2
двери у олтар. )
П о с л е о в е песме поју се троиари светитеља који с е
с л а в и т о г а д а н а , у којима се величају д е л а с в е т и т е љ а к а о
п л о д о в и з е м а љ с к о г ж и в о т а И Х р и с т а . З а т и м се читају ка-
тизме, којима н а с ц р к в а води к с а з н а њ у н а ш е г р е ш н о с т и у

и х в а љ е њ у Господа и молитви. С в а к а од ових к а т и з а м а

п о д е љ е н а ј е н а т р и с л а в е у част п р е с в е т е Тројице. И з а
п р в е и д р у г е к а т и з м е г о в о р и се м а л а ј е к т е н и ј а и поју с е
и з а м а л е ј е к т е н и ј е песме у част п р а з н и к а , т. з в . с ј е д а л н и ,
И з а к а т и з а м а се ч и т а покајни 5 0 . п с а л а м .
З а т и м п р е л а з и м о од о п ћ е г ј у т а р њ е г с л а в љ е њ а Б о г а
к посебном, и то у канону, у коме се в е л и ч а с в е т и т е љ

*) И с п о р . о о в о м 8утеот$ Тће88а1оп1сеп818, Ђе з а с г а р г е с а 1 . с. 3 0 9 , (Мг^пе,

Ра1г. &г. Т. 1 5 5 . р . 565.)
2
) У типику често сретамо и з р а з : „ а ц и ПОЈТСА Б Р Х ПСК" И „ЗГЦИ Ж1 Дллил&а".
Алилуја означава не само јутрење у време св. четрдесетнице, него уопће све
с л у ж б е , а Бгх о з н а ч а в а ј у т р е њ е и све остале службе в а н четрдесетнице, које
имају к а р а к т е р радости, а оне у четрдесетници к а р а к т е р жалости.
 27

д а н а илм д о г а ђ а ј који ц р к в а п р а з н у ј е т о г а д а н а . И р м о с и
п о ј е д и н и х п е с а м а к а н о н а с а с т а в љ е н и су п р е м а песмама и з
С З а в е т а , осим д е в е т е песме, која с л а в и п р е с в е т у Б о г о р о д и ц у ,
в е з у ј у ћ и т а к о п р о т о т и п е и п р о р о ш т в а С З а в е т а са д о г а ђ а -
1
јима из НЗавета. )
И з а т р е ћ е песме к а н о н а г о в о р и с в е ш т е н и к м а л у ј е к -
тенију и возглас: Мки> т м еси Е г к н а ' ш д . . . и долази (г*кдалш&
и з минеја, слака, и нкш^к б о г о р о д и ч а н . И з а ш е с т е песме г о -
вори свештеник малу јектенију и возглас: Т ћ Ј ко еси ц а р к
л ш р а . . . , к о н д а к и икос, и с и н а к с а р т. ј . о п и с с в е т и т е љ е в а
ж и в о т а и л и к р а т а к о п и с д о г а ђ а ј а који се светкује. В е ћ и н у
2
о в и х с и н а к с а р а с а с т а в и о је Н и к и ф о р К а л и с т . ) Пред осмом
песмом поје се: Х к а ' л и л * х к л а г о с л о к и л ч х п о к л а н А е л к А Г д к и . . . ,
а после осме песме о п о м и њ е н а с с в е ш т е н и к р е ч и м а (кадећи
п р е д ч а с н о м т р а п е з о м ) : Ец8, и л и т е р к СНЈТЛ к а ПНЈСН^Б козке*
ЛИЧИЛЈБ н а с л а в љ е њ е п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е , н а ш т о појци поју
х и м н у п р е с в е т е Б о г о р о д м ц е коју ј е о н а сама и з г о в о р и л а
(Лук. 1, 4 7 — 5 5 ) : Ееличита д$ша Л*ОА Г д а . . . Уз сваки овај
стих п р и п е в а се: ч т н ^ и ш $ к > ХЦКешћ. .. З а време п о ј а њ а Е е *
л и ч и т 5 & д В ш а Л*ОА. . . кади с в е ш т е н и к з б о г в а ж н о с т и м о м е н т а
цео х р а м . П о с л е о в е песме поје се д е в е т а песма к а н о н а и
о с т о и н о е с т к . . . п а м а л а ЈектениЈа са в о з г л а с о м :
М К Ц Ј Т А ^ К а Л А Т Х КСА СИЛМ... ) 3

Иза посебног слављења Бога у канону прелазимо опет

н а о п ћ е с л а в љ е њ е Б о г а п о ј а њ е м светилна, у коме в е л и ч а м о
с в е т и л а вере. светитеље Божје, и молимо њ и х о в о п о с р е д о -
в а њ е и њ и х о в у помоћ з а н а ш е с п а с е њ е .
И з а с в е т и л н а читају п е в н и ц е 1 4 8 : „ Х к а л и т е Г д а сћ тккк..."
и 1 1 9 . п с а л а м : „ Е о с и о и т е Г д к и п'^снк н о к 8 . . . " и 1 5 0 : „ Х к а л и т е
Е г а ко с т м х ^ ™ - • е
У овим п с а л м и м а се позивају с в а ж и в а
с т в о р е њ а и ц е л а п р и р о д а д а х в а л е Г о с п о д а : а н ђ е л и , силе,
с у н ц е , месец и з в е з д е , небеса набеса, вода, и т. д. Ови се
п с а л м и з а т о ш т о п о ч и њ у са х в а л и т е з о в у х в а л и т н и п с а л м и ,
а л е л у ј а т и ч к и , од х а л е л у ј а , ш т о з н а ч и : х в а л и т е Г о с п о д а .

*) 0 к а н о н у в и д и о п ш и р н о Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I. д е о , с т р . 2 2 3 .
2
) Ииуа&хризс с е з о в у о п и с и и о в а т у м а ч е њ а з а т о , ш т о с е ч и т а ј у н а ц р к в е н и м
с к у п о в и м а (ао->сс{је1с)«
3
) Табтад тобуиу та^ ^ е а фба^, е!^ тркзабу тбгсоу ттј^ бтсер&еоо Тркхбос, 'ц вххА/ђоСа
ха&' ехаатгЈУ (1>с етиусхссс те хас х Р& ™јрк* бкх та>у хаубусоу ЈлеХфбеТ. Ка1 треТд IV тобто^
а а

жиеТтас, а ш а е ^ , ХОСУ тобтф 1гр Трсаба тсцшаа, ЈлСау х а т а тб теАо^ ттјј^ трСтт^ фб^€>
тоо сереоос бо^оХо^ои^тод. — Зутеоп Тћез8п1. Б е 8. Р г е с а И о п е с. 3 1 0 .
28

Затим долази: т
„ Т ш ^ к сла'ка п о д о к а ' п & Г д и Е ж е НЛШЋ. . ."
и МпЛО славословље: „ О л а к а тек«к п о к а з а ' к ш е л 4 $ на'л1а СК^ТБ.
О л а к а ко ККШЈНИ\& Е г 8 . . . Г д и п р и к ^ ж и ц Ј * к к . л х еси НАМЋ. . . О п о *
д о к и Г д и , к а денк с е и . . . " . У овом с л а в о с л о в љ у ч а т а ц у име
народа благосиљајући Господа Бога отаца наших, и хвалећи
и с л а в е ћ и име Њ е г о в о , моли д а п о ш а љ е своју милост на
нас, д а н а с н а у ч и , у р а з у м и и п р о с в е т и о п р а в д а њ е м п р е д
Собом, к а о д е л а р у к у евојих, з а в р ш у ј у ћ и с л а в о с л о в љ е са:
тек^к п о д о к а е т к ^сала, тш^к п о д о к а г г х п^гни, тек*к слака подо*
еабтх, б ц В . . .
К а д а се с в р ш и м а л о с л а в о с л о в љ е , г о в о р и с в е ш т е н и к
и с п р е д ц а р с к и х д в е р и прозбену јектенију: И с п б л н н л ! * о у т р е *
нк>н> Л40литк8 наш8 Г д е к и , која се н а д н е в н о м в е ч е р њ у г о в о р и
н а п р е д , и з а О п о д о к и Г д и . З а т и м п о с л е Ж и р а кгкл1& и Г л а к м
н а ш л Г д е к и п р и к а б н и л * * . . . чита с в е ш т е н и к молитву: „Гди
с т к ш , ЕЋ шшнн\к ж и к к ш . . . " у којој моли д а Г о с п о д п р у ж и
своју н е в и д љ и в у р у к у са светог с т а н а с в о г а , д а н а с б л а -
г о с л о в и и опрости нам г р е х е н а ш е , д а р у ј у ћ и нам д о б р а
о в о г а и о н о г а света. З а т а м се поју с т и х о в њ е с т и х и р е , у к о -
ј и м а се п р о с л а в љ а у с п о м е н а т о г а д а н а и л и светих д о г а ђ а ј а ,
т е н а м се т а к о износе п р и м е р и у којима ј е Б о г п р о с в е т и о
своје с в е т и т е љ е својим д а р о в и м а . С х о д н о с а д р ж и н и с т и х и р а
стиховних говори даље црква: „ Е л г о е с т к и с п о к ^ д а т и с А . .
а о в о и с п о в е д а њ е и м е н а Б о ж ј е г и з р а ж а в а се н а р о ч и т о у
т р и с в е т о м , у малом с л а в о с л о в љ у , м о л и т в и Г о с п о д њ о ј и в о з -
г л а с у : М к и > т к о е е с т к ц а ' р с т к о . . . З а т и м се поје тропар све-
титеља, сла'ка, и нкш^к б о г о р о д и ч а н , и з а ч е г а г о в о р и с в е -
ш т е н и к п р е д ц а р с к и м д в е р и м а сугубу јектенију: „ П о л м л б и
НАСЋ Е ж 1 . . . " и д а љ е с в е к а о и н а д н е в н о м в е ч е р њ у и отпуст.

Ако се после д н е в н о г ј у т р е њ а в р ш и п р в и ч а с , о н д а се на
ј у т р е њ у не г о в о р и о т п у с т н е г о одмах п о с л е О у т к е р д и Е ж е . . .
( б е з отпуста) д о л а з и с л у ж б а п р в о г а ч а с а (устав 9 . г л . и
с л у ж а б н и к ) . Ако се н а ј у т р е њ у не г о в о р и д н е в н и отпуст,
то се о н д а н а првом ч а с у и з а ј у т р е њ а н е г о в о р и м а л и от-
п у с т који се р е д о в н о г о в о р и на часовима, н е г о се г о в о р и
д н е в н и в е л и к и о т п у с т са ј у т р е њ а . Ако ј е на ј у т р е њ у б и л о
о т п у с т а , то се н а п р в о м часу г о в о р и м а л и отпуст.
Ако је велико славословље поје се п о с л е с в е т и л н а
а
и б о г о р о д и ч н о г К с А к о е дих 'нк и с т и х и р е н а х в а л и т е , Сла'ка
с т и х и р а , и нкш^к б р г о р о д и ч а н . З а т и м се поје в е л и к о с л а в о -
с л о в и ј е : (гла'ка тек^к показа'кшел|8, отпустителни тропар и бо-
 29

грродичан, сугуба јектенија: П о л ш л В и наса Е ж е . . . возглас:

ТИКИЈ л ш л о с т и к х . . . и ј е к т е н и ј а : ИСИОЛНИЛГА о у т р ж г о к ) л * о л и т к & . . .
возглас: Мки> Е г х л ш л о с т и . . . Ж и р а кс^л^х и п р и к л а њ а њ е г л а в е
и в о з г л а с Т к о е ко е с т к еже л ш л о к а т и . . . Прел1$дростк, Е л а г о с л о к и
и д а љ е к а о и на д н е в н о м в е ч е р њ у , и отпуст.

12. Час први.

Ч а с први, тсрсота шра спаја се са ј у т р е њ е м и в р ш и с е
д а к л е у с в и т а њ е д а н а , ј е р п р и л и ч и д а дочекујемо д а н ј у -
т а р њ о м молитвом, ш т о ј е Б о г с в а с т в о р е њ а о с в е т л и о с в е -
1
т л о ш ћ у , која с а д а с л а в е Б о г а з а ј е д н о са а н ђ е л и м а ) . Са
с л у ж б о м п р в о г ч а с а везује ц р к в а о н у успомену, к а д а ј е
Г о с п о д у п р в и ч а с био одведен од К а ј а ф е к П и л а т у , к а д а
ј е био о к л е в е т а н од н е п р и ј а т е љ а и н е п р а в е д н о осуђен. Овој
у с п о м е н и о д г о в а р а ј у и п с а л м и који се н а п р в о м часу читају:
Пс. 5.: „ Г л а г о л к . Л*ОА КНВШИ...", 8 9 . : „ Г д и п р и к ^ ж и ф е кк1лх е с и
НАМЋ. .." и пс. 1 0 0 . : „ Ж и л о с т к и с 8 д а коспок>. . .". У п р в о м псалму
молимо Б о г а д а у с л и ш а н а ш е ј у т а р њ е молитве, д а п о н и з и о н е
који ч и н е н е п р а в д у , а п р а в е д н и к е д а обрадује. У д р у г о м
п с а л м у и с п о в е д а м о н а ш у веру у Б о г а с т в о р и т е љ а света, с е -
ћ а м о се т а ш т и н е ж и в о т а и молимо Б о г а д а н а м буде м и -
л о с т и в и д а нам п о ш а љ е своју светлост. У т р е ћ е м псалму
и с п о в е д а м о н а ш у готовост з а в р ш е њ е з а к о н а Б о ж ј е г .
И з а 1 0 0 . пс. и О л а к а , и нкш^к, А л л и л В Ј а ( 3 п у т а ) , Г д и п о *
л ш л б и ( 3 пута) чита се: О л а к а , т р о п а р д а н а са и н к ш ^ к г б о г о -
р о д и ч н и м : „ Ч т о Т А НА^ЧШЋ & в л а г о д а т н а А . • . " и молитва:
Отшпм м*1к н а п р а ' к и . . . Д а ИСПОЛНАТСА. И з а т р и с в е т о г , малог
с л а в о с л о в и ј а , О ч е н а ш а и в о з г л а с а чита, се к о н д а к д а н а . з а -
тим Г о с п о д и п о л ш л б и ( 4 0 п у т а ) , м о л и т в а : „ И ж е н* к с л к о е крел*А. .
Г о с п о д и п о л ш л В и ( 3 пута), м а л о с л а в о с л о в и ј е , Ч е с т н ^ и ш 8 к > . . .
И л н ш л ш Господнил^а клагослоки б т ч е , н а ш т о свештеник одго-
в а р а „ Е о ж е о у ф е д р и НКЈ. . . " и з а т и м се ч и т а м о л и т в а Х р т е с к ^ т е
2
и с т и н н к ш ) и отпуст. Са овом молитвом имао би д а се с в р ш и
п р в и ч а с . Но к о д н а с и у руској ц р к в и обичај ј е , и а к о т о
т и п и к не одређује, д а се после о в е м о л и т в е поје у в о д
и л и проемијон а к а т и с т а п р е с в . Б о г о р о д и ц и : „ Е о з в р а н н о и кое*
*
*) Зутеоп Тће88а1. у Бе засга Р г е в а ! . с. 2 9 9 . (М1§пе, 1 Ш . рг. 552.); види иг
ВешнминЂ, Н о в а л С к р и ж а л в , Сиб. 1 9 0 8 . с т р . 7 5 .
*) О в у м о л и т в у о б и ч н о ч и т а с в е ш т е н и к . И с п о р . у с т а в п о н е д е љ а к 1. с е д м и ц е
в е л и к о г а п о с т а : „ Х ј Г т « ск-кт« Истнннмн ГЛЛГОЛГГСА Ш ПР«ДСТОАТ«ЛА". В и д и И С. Булга~
КОЂЂ, Н а с т о л Б н а н к н и г а , с т р . 8 7 6 . п р и м . 5 .
30

дод-к.. Овај обичај ј е з а в е д е н п р в о у руској ц р к в и , о д а к л е

ј е и н а м а п р е ш а о . К а ж е се д а су Р у с и тај обичај з а в е л и у
спомен и з б а в љ е њ а Ц а р и г р а д а од р у с к и х к н е ж е в а А с к о л д а и
Д и р а 8 6 6 . г о д и н е , који су том и р и л и к о м и з г у б и л и све своје
л а ђ е . И з б а в љ а њ е Ц а р и г р а д а п р и п и с и в а л о се з а с т у п с т в у Б о -
городичину, а руски кнежеви застрашени губицима примише
х р и ш ћ а н с т в о . К р ш т е њ е о в и х к н е з о в а ј е на неки н а ч и н к а о
з о р а , п о ч е т а к х р и ш ћ а н с т в а у Русији. и с т о г а се поје у сви-
т а њ е д а н а б л а г о д а р с т в е н а иесма Б о г о р о д и ц и , која ј е с п а -
^ а в ш и Ц а р и г р а д , д о в е л а их до х р и ш ћ а н с т в а . А по и р и -
меру Р у с а појемо и ми ову иесму на крају п р в о г а часа.

13. Час трећи.

П р в о б о г о с л у ж е њ е у трећој г р у п и д н е в н и х б о г о с л у ж е њ а
ј е ч а с т р е ћ и трсттј бзра, ћога 1егИа, у који се час д о г о д и л и
в а ж н и д о г а ђ а ј и из д е л а с п а с е њ а , и то: п р в о д о г о в о р и
Ј у д е ј а д а у х в а т е и убију И Х р и с т а , суд П и л а т о в н а д Спа-
2
.ситељем, и д р у г о , у овај ч а с ј е с и ш а о св. Д у х н а А п о с т о л е ) .
Ј о ш од а п о с т о л с к о г в р е м е н а о с в е ћ е н ј е овај ч а с д а н а мо-
л и т в о м ( Д е л а Ап. 2, 1 6 ; 10, 9).
У с и о м е н и д о г а ђ а ј а који се д о г о д и ш е у т р е ћ и час од-
г о в а р а ј у иосле в о з г л а с а и п о ч е т н и х м о л и т а в а и п с а л м и : 16.:
„ОуслкшЈИ Г о с п о д и пра'кд& /иок>...", 24.: тек-к, Г о с п о д и , коздви*
Г6\Ћ д $ ш $ /иок>, у којима се п р о р о ч к и с л и к а с т р а д а л н и ч к и
пут земаљског живота Спаситељева, посред непријатеља
који г а и р а с п е ш е , и пс. 50., у коме р е ч и м а : д8\& пра'кх & к *
ноки к к оутрок^к /иоси. . . д б р / И ^ каадк'|чни/иа о у т к е р д и / И А . . . мо-
лимо да Господ и на нас пошаље Духа светога.
П о с л е п с а л а м а Ола'ка, и нкш^к, КллилШ (3 пута), Г д и п о *
лшлВи (3 пута) ч и т а се сла'ка т р о п а р д а н а , и нкш^к: б о г о р о -
дичен: Е о г о р о д и ц * т м еси, лоза и с т и н н а л , Г д к Е о г а клгослокжг.. . .
т р и с в е т о . м а л о славословије, О ч е н а ш , в о з г л а с и к о н д а к д а н а .
З а т и м се ч и т а о с т а л о са п р в о г часа: Г о с п о д и полшлВи (40 пута),
И ж е на ксАкоб крел«А, Г д и и е л 4 и л $ и (3 пута), Ола'ка и нкш^к, ч т н ^ и -
ш$к> \1$$В!\МЋ. . . илм№Л№ Г д н и л « а КЛГОСЛОКИ о т ч « , н а ш т о с в е ш т е н и к
о д г о в а р а : Ж л и т к а л ж СТК\\Ћ о т е ц к н а ' ш и ^ . . . и з а в р ш у ј е се т р е ћ и
ч а с м о л и т в о м м у ч е н и к а М а р д а р и ј а : Е а а д к ш о Е о ж е , б ч е кседер*
ж и т м к > , коју имамо и на крају п р в о г д е л а д н е в н е п о л у н о ћ н и ц е .

*) В и д и Др. Л. Мирковић, А к а т и с т п р е с в . Б о г о р о д и ц и , 1 9 1 8 . с т р . 8 . и 1 1
2
) И с п о р . Зутеоп Тћезза1., (1е 8 . Р г е с а 1 . с. 2 9 9 . (Мг&пе, Љ И . р . 552.).
 31

14. Чае шести.

Д р у г о б о г о с л у ж е њ е у трећој г р у п и д н е в н о г б о г о с л у -
ж е њ а ј е ч а с ш е с т и , гхттј &ра. ћога зех1а, који о д г о в а р а
н а ш е м д в а н а е с т о м ч а с у . Н а овом ч а с у с е ћ а м о се с т р а ш н о г
распећа Господа ИХриста, трнова венца на глави Њ е г о в о ј ,
п о р у г е и с в е г а ш т о ј е п р а т и л о р а с п е ћ е . Овоме о д г о в а р а ј у и
п с а л м и који се читају н а ш е с т о м часу, 5 3 . : Е ж е к о имљ т к о е . . .
54.: Вн8ши Е ж е лмткВ л 1 о н > . . . Н а р о ч и т о н а с о в е р е ч и сећају
Х р и с т о в а с т р а д а њ а : ,Мки> чВждш к о с т л ш а на Л*А, И к р ^ п ц м и
к з м с к а ' ш а д$ш8 Л10и>. . .". „ Е о з с к о р к ^ х п с ч л л п о л!оск>, и смљт6\сљ ©
г л а с а врлжТл и $ СТ8Ж*ИТА г р ^ ш н н ч а ! М к и > о у к а о н н ш а н а мљ к е з *
з а к о н к , и ЕЋ г н ^ к ' к к р а ж д о к а ^ л ш . С ^ р д ц е л^ое смљткљ КО л ш * к ,
{\ КОАЗНК с л и р т и н а п а д е н а Л*А. Отрах^ и т р ш т к прТидс н а Л*А,
И П0КрК1 Л 1 А Т К Л 1 Л " .
А у 9 0 - о м п с а л м у : „ Ж и к к ш к к ПО/ИОЦЈИ ШШНАПЏ" с л и к а
се у з д а њ е С п а с и т е љ е в о у Вога, који ћ е Га и з б а в и т и и з
з а м к е л о в а ч к е и од т е ш к и х о п т у ж а б а , к а к о ћ е с т а т и н а
о т р о в н е змије а с п и д а и в а с и л и с к а и з г а з и т и л а в а и змију,
т. ј . п о б е д и т и ад. З а т и м д о л а з и и з а О л а к а , и нкш^к, Д л л и л & а
{3 пута), Г д и п о л ш л В и (3 пута), с л а к а т р о п а р с в е т и т е љ а т о г а д а н а ,
г
и н к ш к : б о г о р о д и ч а н : ) „ М к и > не и л м л ш д е р з н о к е ш А . . . , м о л и т в а :
1

ОкорцЈ д а п р е д к а р А т к . . . , трисвето, и кондак дана, и шести час

с е з а в р ш у ј е м о л и т в о м св. В а с и л и ј а В е л и к о г : „ Е ж е и Г д и с и л ж . . . "
Трећи и шести ч а с в р ш е се у храму (тип. 14. новембра, понед.
I. седмице поста), а к а т к а д и у притвору (типик недеља Антипасхе).
Часове и м а м о : свакидашње, великоиосне, пасхалне и царске.
Чинове с в а к и д а ш њ и х часова и м а м о у часловцу и следовном
псалтиру, великопосних у часловцу, следовном псалтиру, уставу (по-
2
н е д е љ а к I. седмице вел. поста), пасхалних у чину пасхе ), а чинове
ц а р с к и х часова у триоду (вел. петак), минеју (25. дек., 5. јан.) и у
уставу на те дане. Часови се в р ш е у епатрахиљу.
Великопосни часови се врше у среду и петак сирне седмице
(осим случајева наведених у уставу 1. и 2. фебр. и у 28. храм. гл.),
у понед. утор. среду четвртак и петак у све седмице великог поста,
у пон. утор. и среду страсне седмице. Ц а р с к и часови се в р ш е н а
вел. петак и пред празницима рођења и к р ш т е њ а Христова. На ц а р -
с к и м часовима в р ш е се 1. 3. 6. и 9. час заједно. Ц а р с к и се часови
3
в р ш е у храму ), пасхални часови се в р ш е насхалне седмице до Т о -
мине недеље. Иначе у остале дане в р ш е се с в а к и д а ш њ и часови.

*) Б о г о р о д и ч н и н а ч а с о в и м а з о в у се у т и п и к у : Богородични часови.
*) П а с х а л н и ч а с о в и с у б е з п с а л а м а и састоје с е с а м о и з п а с х а л н и х п е с а м а .
3
) Ц а р с к и се ч а с о в и з о в у ц а р с к и з а т о , ш т о с у н а њ и м а п р и с у с т в о в а л и в и -
з а н т и ј с к и ц а р е в и и ш т о се н а о в и м ч а с о в и м а говори многољетије ц а р у т. ј . в л а д а р у .
 32

15. Обедница или изобразителна.

И з а ш е с т о г а часа, у п р а в о и з а м е ђ у ч а с и ј а ш е с т о г а ч а с а
в р ш и се у п р а в о с л а в н о ј цркви, к а д а се не с в р ш а в а св. л и -
т у р г и ј а , на~ место о в е ј е д н о н а р о ч и т о б о г о с л у ж е њ е , које
се з о в е обедница и л и п о с л ^ д о к а ш е и з и ж р а з и т е л к н м х * ( т а
титиха или ахоАооиа т а ^ титкш, о Ш с ш т 1ур1согат). Ово се
б о г о с л у ж е њ е з о в е о б е д н и ц а ради тога, ш т о се в р ш и у подне,
и ш т о монаси после о в о г б о г о с л у ж е њ а о д л а з е з а сто р а д и
обеда, а т а тотиха, чин изижразител*шмх& з о в е се ово б о г о -
с л у ж е њ е п р е м а Симеону Солунском з а т о , ш т о се н а њему
читају т и п и ч н и и л и и з о б р а з и т е л н и псалми 1 0 2 . и 1 4 5 . , у
којима се с п о м и њ е о в а п л о ћ е њ у Исуса Х р и с т а и о плодо-
вима који и з о в о г а и з в и р у ( т а тотиха а^тара^а, ттроотгро^ ха1
бебтероу). и ш т о ј е б о г о с л у ж е њ е т а т и ш х а с л и ч н о св. л и т у р -
1
г и ј и ) ; а по м и ш љ е њ у д р у г и х з о в е се т а т о ш х а ш т о ј е ч и н
2
о в о г б о г о с л у ж е њ а у п о ч е т к у био и з л о ж е н у к њ и з и титуЉ. )
С л у ж б а т а т ш и х а у з н а ч е њ у н а р о ч и т е с л у ж б е није б и л а у
студитском т и п и к у , иего ј е имамо д е т а љ н о и з л о ж е н у у ј е р у -
салимском т и п и к у . Први спомен о овом б о г о с л у ж е њ у имамо
3
у т и п и к у ц а р и ц е И р и н е , ж е н е ц а р а Алексија I. К о м н е н а )
(XII. стол.) и то т а к о к р а т к о , д а није м о г у ћ е створити ј а с н у
слику о томе к а к в а се с л у ж б а о в д е р а з у м е в а . Толико ј е
ј а с н о , д а се с л у ж б а о којој се о в д е говори с в р ш а в а у н а р -
тексту (уар&у^) између ч а с о в а и литургије, и д а о н а по по-
л о ж а ј у своме у низу осталих д н е в н и х б о г о с л у ж е њ а о д г о в а р а
оној б о ж а н с к о ј с л у ж б и , з а коју з н а м о и з к а с н и ј и х т и п и к а
са именом т а титиха, — наиме онај део л и т у р г и ј е који се
з а п и с и в а о не у евхологију, н е г о у у с т а в у »тотихб^«. П р е м а
томе » т а тотиха« з н а ч и ћ е оно, ш т о ј е и з л о ж е н о у т и п и к у ,
а р е ч „ и з о к р а з и т м к н а А " није н и ш т а д р у г о н е г о д о с л о в а н
4
п р е в о д о в о г г р ч к о г и м е н а и не даје о д р е ђ е н у п р е д с т а в у . )
О б е д н и ц а и л и и з о б р а з и т е л н а в р ш и се у о б и ч н е д а н е
ако се и з ма к а к в о г у з р о к а н е в р ш и св. л и т у р г и ј а , и л и се

*) И с п о р . Зутеотз Тће88а1отсеп818 Б е з а с г а Р г е с а И о п е с т р . 3 2 9 : Б е о г а ш е
Т у р ј с о г и т (Мг&пе, 1 Ш . р . 5 9 3 ) .
2
) В И Д И И МансвешовЂ, Ц е р к о в н в ш Уставт>, М о с к в а 1 8 8 5 . с т р . 2 0 7 .
3
) Т у р к и т т о п а б 1 е т п тђд К е х а р с ш ј л ^ ^ Сопб1ап1шороИ а ђ 1гепе Б и с е п а А 1 е х п
Сотпет 1тр.; ВИДИ Ии Сап^е, 0 1 о б б а п и т аа" бспр1огеб т е с Н а е е ! т п т а е Огаес1-
1аНб. Би§(1. 1 6 8 8 . Т. II. р . 1 6 2 2 . — И з д а њ е о в о г т и п и к а : В. Мопг/аисоп, Апа1ес1а
в г а е с а , Р а п б 1 6 8 8 . р . 1 3 6 и д а љ е , и М^ле, Р а 1 г . &г. Т . 1 2 7 . р . 9 8 5 . и д а љ е .
4
) Испор. И. МансвешовЂ, Ц е р к о в н в ш уставт>, с т р . 2 0 7 .
 33

в р ш м у велмком посту и на н а в е ч е р и ј е В о ж и ћ а и Б о г о ј а в љ е њ а ,
к а д а се часови в р ш е заједно са в е ч е р њ е м и лмтургијом св. Г р и -
горија Д в о ј е с л о в а , о д н о с н о св. Василија Великог. У п р в о м
случају ј е и з о б р а з и т е л н а с л у ж б а по себи у т в р ђ е н а са уметком
п е с а м а и м о л и т в а м а св. л и т у р г и ј е , у п о с л е д њ е м п а к с л у ч а ј у
к а д а се в р ш и после 9 часа, чини п р е л а з к в е ч е р њ у .
Ч и н обеднице. и л и тсо^ тишхсо^ с а с т а в љ е н ј е и з п с а л а м а ,
ч и т а њ а , м о л и т а в а и песама. Поједини д е л о в и о в е с л у ж б е
су: П с а л м и 1 0 2 . и 145., песма „ в д и н о р о д н м и Оне, и О л о к е . . ."
б л а ж е н а , апостол, ј е в а н ђ е л и ј е , символ вере, О ч е наш&, п р о -
п и с а н и к о н д а ц и , м о л и т в а св. Тројици, п с а л а м 3 3 . , песма
Достоино естк и отпуст.
Подробнији чин обеднице је: У почетку се читају
псалми 102: „ Б л а г о с л о к и д$1ш Л\ОА Г о с п о д а . . . " и О л а ' к а : 145.:
„ Х к а л и д$ше Л*ОА Г д а . . . " , у којима се в е л и ч а Г о с п о д з б о г
м н о г и х д о б р и х д е л а у ч и њ е н и х нама. З а т и м д о л а з и и нмн^к
п е с м а : „ в д и н о р о д н м и О н е , и с л о к е . . . " З а т и м се поју б л а ж е н а
којима се додају т р о п а р и к а н о н а 3. и 6. песме (из о к т о и х а
и минеја). З а т и м се ч и т а апостол и ј е в а н ђ е л и ј е д а н а , и з а
т о г а д о л а з е т р о п а р и : „ЛИКБ н ш е с н м и п о е т к Т А . . . " и „ О л а к а :
ЛИКЋ СТК\\Ћ ЛГГЛЋ и а р ^ а г г л д . . . " , чита се и н м н ^ к : символ вере,
м о л и т в а : , , ( х ) с л а ' к и Л с т а к и . . ." И з а в о з г л а с а гаки> т к о е естк
ц а р с т к о . . . поју се к о н д а ц и , О л а к а : О о с т м л ж о у п о к о и , и нмн^к:
1Гредста'телћстко ХфтИнЋ, Г о с п о д и , пол*ил8и 40 пута, молитва
„ Е ш т а А Т р ц е . . . " , Е 8 д и ? Ш А Г о с п о д н е , пс. 3 3 : Е л а г о с л о к л к >
Г д а , песма Д о с т о и н о естк и отпуст. Ч и н и з о б р а з и т е л н е имамо
у ч а с л о в ц у и следовном п с а л т и р у . У д а н е поста, к а д а се
н а ј у т р е њ у поје алилуја, и з о б р а з и т е л н а се в р ш и п о с л е 9.
часа, а у д а н е к а д а се поје Е о г а Г д к , в р ш и се и з о б р а з и -
т е л н а после 6. часа.

16. Међучасија (М*ЖДОЧ4СУА).

И з м е ђ у часова, који су п р о п и с а н и з а м о љ е њ е свих
в е р н и х , в р ш и се у м а н а с т и р у ј е д н о н а р о ч и т о б о г о с л у ж е њ е ,
које и м а име лиждочасн ([хесиорбх, т е с И а е ћога). М е ђ у ч а с о в а
има четири на броју и в р ш е се између појединих ч а с о в а ,
т а к о између п р в о г и т р е ћ е г часа спужи се лнждочаУј* псрвагго
часа ( | л г а ( о р ^ ттјд тсрсбтујс; азрад), и з м е ђ у т р е ћ е г и ш е с т о г часа
лиждоча'с1* т р т д г а д часа ([леасбрк^ тујс; трсттЈ^ сбрас;), и з м е ћ у ш е с т о г
и д е в е т о г ч а с а лиждоча'си 1шста'ги> часа ([хеасор^ ттгјс; ехтујс; озра^)
и и з м е ђ у д е в е т о г ч а с а и в е ч е р њ а л « ж д о ч а ' ш д ш л т а г и ? часа
з
34

([леасори^ ттјд ^ а т у ј д (брад). М е ђ у ч а с о в и , по п о с т а н к у каснији

од часова, нису се в р ш и л и у п о ч е т к у к а о ј а в н о з а ј е д н и ч к о
б о г о с л у ж е њ е н а с к у п у б р а ћ е , н е г о се с в р ш а в а л и у ћ е л и ј а м а
к о д с в а к о г м о н а х а з а себе и с а ч и њ а в а л и су д е о м о н а ш к о г
п р а в и л а . Види се д а су о н и у в е д е н и у м а н а с т и р е са том
сврхом, д а монаси п р о в о д е слободно време у својим ћ е л и -
ј а м а у н а р о ч и т и м молитвама. Н а о в о се п р а в и л о није
с в у д а п а з и л о , ј е р у многим м а н а с т и р и м а н а р о ч и т о у с т р о г о
к и н о в и т с к и м , д р ж а н и су м е ђ у ч а с о в и у з а ј е д н и ц и , н а р о -
чито а к о су с ј е д и њ а в а н и са о д г о в а р а ј у ћ и м часовима. О в а
н е ј е д н о о б р а з н о с т и м а л а ј е у т е ц а ј а и на сам типик, ј е р се
у неким њ е г о в и м р у к о п и с и м а н а л а з и б е л е ш к а д а се међу-
ч а с о в и в р ш е : „всд ту^ обш&у" у понедељак, среду и петак,
која се у д р у г и м рукописима, н а р о ч и т о старима, н е н а л а з и , и
тсоја и з г л е д а д а ј е д о д а н а касније, н е п о з н а т а старој п р а к с и .
У п р а з н и к е и д а н е са Е о г * Г д к (у време октоиха)
м е ђ у ч а с о в и се н е в р ш е . И з и з в о д а т и п и к а н а в е д е н о г у Б и
Сап§е-у п о д речју озра В И Д И се, д а се м е ђ у ч а с о в и нису в р ш и л и
з а в р е м е целе г о д и н е , него само у и з в е с н о м периоду ц р к в е н е
1
г о д и н е и појани су у ц р к в и , н а р т е к с у и у ћелији. ) Сада се
и о п р а в и л у д р ж е и в р ш е м е ђ у ч а с о в и само у м а н а с т и р у и
то у д а н е поста, у храму, к а д а је с к у п љ е н о све б р а т с т в о .
Ш т о се тиче с а д р ж и н е међучасова, н а међучасију п р в о г
ч а с а читају се псалми 4 5 . 9 1 . и 9 2 ; н а међучасију т р с ћ е г
ч а с а и с : 2 9 . 3 1 . и 6 0 ; н а међучасију ш е с т о г а пс.: 5 5 . 5 6 .
и 6 9 ; н а међучасију д е в е т о г а п с : 1 1 2 . 1 3 7 . и 1 3 9 . З а т и м
д о л а з и ч и т а њ е т р о п а р а и најпосле м о л и т в а Василија Вели-
к о г Господу вседржитељу. Н а свима м е ђ у ч а с о в и м а ч и н е се
в е л и к и п о к л о н и и л и метанија са молитвом св. Ј е в р е м а Сир-
ског: „Гд и
и Елко жикотл /иоегЉ. .
Ч и н о в е м е ђ у ч а с и ј а имамо у великом или следовном
псалтиру.
17. Света литургија.
Све ц р к в е н е с л у ж б е ( б о г о с л у ж е њ а ) о којима смо до
с а д а г о в о р и л и веома су в а ж н и д е л о в и ј а в н о г о п ћ е г бого-
с л у ж е њ а , имају дубок и б и т н и смисао, и одликују се к а к о
л е п о т о м т а к о и з н а ч е њ е м своје с а д р ж и н е . Н о с в а о в а бого-
с л у ж е њ а су тако р е ћ и у в о д н а и спремају н а с з а достојно
в р ш е њ е н а ј г л а в н и ј е г б о г о с л у ж е њ а с в . л и т у р г и ј е . Св. л и т у р -
4
) В и д и И. МансвешовЂ, Ц е р к о в н м и уставтв, М. 1 8 8 5 . с т р . 2 0 6 — 2 0 7 .
 35

г и ј а ј е г л а в н и део б о г о с л у ж е њ а , в р х у н а ц о в о г а и с р е д и ш т е
свега религијозног живота хришћанина. Као што је жртва
и с к у п љ е њ а и з в о р свију д а р о в а , исто т а к о ј е п р о д у ж е њ е о в е
ж р т в е у ж р т в и св. л и т у р г и ј е с р е д и ш т е д е л а њ а Х р и с т о в а
у цркви.
Л и т у р г и ј а се м о ж е п о с м а т р а т и к а о ж р т в а и к а о тајна.
Ми ћемо овде г о в о р и т и о л и т у р г и ј и к а о ж р т в и . И п о ш т о
су с в . а и о с т о л и и з л а г а л и у ч е њ е о ж р т в и Христовој у вези
са о с н о в н о м идејом с т а р о з а в е т н и х ж р т а в а , које стоје п р е м а
ж р т в и Н З а в е т а у п р и п р е м н о м односу, то ћемо о в д е и з н е т и
главне белешке о старозаветним жртвама.

18. Појам о жртви. Старозаветне жртве.

Под жртвом разумемо спољашњи дар, одабрани део чо-
вечје својине, који п р и н о с и човек Б о г у п о с т а в љ а ј у ћ и н а
о л т а р и п а л е ћ и г а , ј е р о г а њ г а у з н о с и н а небо, и т а к о и з р а -
1
ж а в а човек веру и у н у т р а ш њ и р е л и г и ј о з н и осећај. )
М о л и т в е и ж р т в е су с т а р е к а о и религија, и з а ј е д н и ч к е
су љ у д и м а к а о и о в а . Већ К а и н и Авељ п р и н о с е Б о г у
ж р т в е и и с п о д најстаријих и најудаљенијих р у ш е в и н а н а -
лазимо незнабошке храмове, налазимо жртвене олтаре, па
и н е з н а б о ш к и н а р о д и најновијег в р е м е н а ц и в и л и з о в а н и и
н е ц и в и л и з о в а н и , имају у своме к у л т у ж р т в е , а имамо и х у
свима монотеистичким и политеистичким религијама. У глав-
ном ж р т в е сретамо свуда, г д е г о д н а л а з и м о и само р е л и г и ј у .
П о с е б н о Б о г прописује п р е к о Мојсија и з а б р а н о м н а р о д у
и з р а и љ с к о м ж р т в е , које имају д а Му се п р и н о с е , к а о и матери-
ј а л ж р т а в а и н а ч и н к а к о д а се п р и н о с е . С п о г л е д о м н а м а т е -
р и ј у ж р т в е имамо крвне жртве, у којима се п р и н о с е р о г а т е
ж и в о т и њ е , о в ц е и козе, г р л и ц е и г о л у б и ћ и , и л и бескрвне
Жртве, у којима се ж р т в у ј е класје, бело б р а ш н о , у љ е ма-
с л и н о в о , тамјан, х л е б и л и азими и в и н о . С п о г л е д о м н а
с в р х у имамо жртве свепаљенице, жртве измирења, т. ј .
з а г р е х и з а к р и в и ц у , и жртве мира или спасења. У с в е п а љ е -
н и ц а м а (бХохабтсоца, ћо1осаиз1шп) с п а љ и в а л о се све месо ж и в о -
т и њ е , и п р и н о с и л о н а светом месту с в а к и д а н , п о ш т о се к л а л о
ујутро и у в е ч е по ј е д н о ј а г њ е . Ж р т в е з а г р е х е п р и н о с и л е
се р а д и о п р о ш т а ј а г р е х а у ч и њ е н о г п р е к р ш а ј е м т е о к р а т с к о г

') Испор. /. ШЈ1, ШхадСк. 2. Вс1. 1 8 4 7 . р . 4 3 6 ; / . Кбззше, Шиг^зсће Е г Ш -

г и п § <1ег ћ 1 . Меббе, 3 . А и П . Н е ^ е п в ћ и г ^ 1 8 6 9 . р . 1 4 7 .
*
36

и л и ц и в и л о г п р а в а , делом з а и з в е с н е г р е х е . У одређен п р а -
з н и к , наиме о новом месецу, на п а с х у , о п е д е с е т н и ц и , на
нову г о д и н у , у д а н и з м и р е њ а , п р и н о с и л а се ж р т в а и з м и -
р е њ а з а г р е х , и то з а цео н а р о д ј е д н а коза, а з а п о ј е д и н ц е
п р е м а врсти г р е х а п р и н о с и л а се ј е д н а г р л и ц а , г о л у п ч е ,
или ј а г њ е или јуне. Као жртва за кривицу ради задовољ-
ш т и н е п о в р е ђ е н о г п р а в а или р а д и з а д о в о љ е њ а п о в р е ђ е н о г
т е о к р а т с к о г п р а в а , морао ј е к р и в а ц п о р е д о т ш т е т е и л и к а з н е
о д р е ђ е н е з а к о н о м да п р и н е с е ј е д н у козу, у неким случаје-
в и м а и ј а г њ е од г о д и н е д а н а . Ж р т в е м и р а и л и с п а с е њ а
беху ж р т в е х в а л е или б л а г о д а р н о с т и , а з в а л е се и е в х а р и -
стијске, ж р т в е з а в е т а или о б е ћ а њ а , и ж р т в е д о б р е воље,
а р а з л и к о в а л е се ј е д н а од д р у г е само и н т е н ц и ј о м којом
се п р и н о с и л е . К о д ове врсте ж р т а в а у з и м а л а се која год
од р о г а т е или ситне м а р в е н а ж р т в е н и к , а онај који ј е
ж р т в о в а о т р е б а о ј е да буде у б л а г о д а т н о м с т а њ у , н а и м е ње-
гов ж и в о т м о р а о ј е бити чист и Б о г у у г о д а н . Б е с к р в н е
ж р т в е п р и н о с и л е се или саме з а себе, или са с в е п а љ е н и -
цама и жртвама спасења.
К а р а к т е р и с т и ч н и з н а к с в е п а љ е н и ч к и х ж р т а в а ј е пот-
пуно спаљивање д а р а ; а ж р т а в а за грех и кривицу кроп-
љ е њ е к р в љ у ж и в о т и њ с к о м или у и з л и в а њ у крви око ж р т -
в е н и к а , или к р о п љ е њ е р о г о в а ж р т в е н о г о л т а р а овом к р в љ у ,
и л и с п а љ и в а њ е ј е д н о г д е л а меса на олтару, у неким слу-
ч а ј е в и м а ван х р а м а , и у т р о ш е њ у н а ј в е ћ и х д е л о в а меса
н а св. месту само од с в е ш т е н и к а ; код ж р т в е м и р а и л и
с п а с е њ а к а р а к т е р и с т и ч н о ј е и з л и в а њ е к р в и око ж р т в е н и к а .
с п а љ и в а њ е д е л о в а меса н а м е њ е н и х за ж р т в е н и к , п р и н о -
ш е њ е г р у д и и д е с н о г б у т а ж и в о т и њ е као д а р , и ј е д е њ е
о с т а л и х д е л о в а меса делом од с в е ш т е н и к а (и осим х р а м а
з а ј е д н о са њиховом породицом), делом од самог п р и н о с и о ц а
ж р т в е . Код ж р т а в а в е г е т а б и л н и х с т в а р и које се п р и н о с и л е
з а себе, п а л и о се ј е д а н део, и овај се з в а о успомена, помен,
а о с т а т а к су п о т р о ш и л и с в е ш т е н и ц и на св. месту са искљу-
чењем њ и х о в и х п о р о д и ц а ; а код ж р т в о в а њ а вегетабилних
с т в а р и , које се с ј е д и њ а в а х у са ж р т в а м а мира, остајао ј е
ј е д а н део с в е ш т е н и к у , а д р у г и в е ћ и део у з и м а о ј е п р и н о -
с и л а ц ж р т в е д а у п о т р е б и ггри д а в а њ у ж р т в е н е г о з б е .
Ж р т в е као т а к о в е п о с т а л е су из п р и р о д н и х осећаја
ч о в е к а и п о ш т о су биле уједно н а ј о д а б р а н и ј и део т е ч е в и н е
и својине човечје, то беху самвол ц е л о к у п н е њ е г о в е о д а -
 37

ности и п р и в р ж е н о с т и п р е м а Богу. А п о ш т о ј е човек у с л е д

прародитељског греха уздисао под његовим последицама и
з а к а з н у п о т п а о п о д смрт, то ј е и с п о в е д а о ж р т в а м а , а н а -
р о ч и т о оним к р в н и м , о т у ђ е њ е и о д е л е њ е ч о в е к а о д Б о г а ,
к а о и ж е љ у д а се п о м и р и и опет сједини с Б о г о м . А с в е
с т а р о з а в е т н е ж р т в е , и а к о су п о с т а в љ е н е н а р е ђ е њ е м Божјим,
нису б и л е к а д р е саме собом д а у к л о н е к р и в и ц у и к а з н у
п р а р о д и т е љ с к о г г р е х а с а р о д а људског. З а т о и к а ж е св.
а и . П а в л е : „ О ^ н к ко А/икш з а к о н к г р л д б ф и ^ к л а г а , ( а ) т са'*
л ш и # к р а з х к е ф м , на КСАКО* Л^ТО т ^ л ш ж е ж е р т к а л ш , и\ж* п р и *
НОСАТХ ккшВ, никогда'же лхшгтЋ прист8па'нмри)(х с о в е р ш и т и . . . . но
к а И \ \ \ Ћ косполшна'ше г р ^ х и ж Б на к о е ж д о л ^ т о кк1ка'*тх, некозл*6жно
1
к о кроки Рончш и к о з л ш бш$цЈа'ти г р ^ и " . ) С т а р о з а в е т н е ж р т в е
б е х у п р е м а томе само символи. з н а ц и , д а ј е ч о в е к п р е д
Б о г о м г р е ш а н , и д а ј е грехом и з г у б и о в е ч н и ж и в о т , о н е
б е х у символи и слике, н а и м е о н е и о р е д з н а ч е њ а , које ј е
њ и м а б и л о својствено, ј а в љ а х у н е ш т о ш т о ј о ш није посто-
ј а л о , ш т о и м а д а се догоди, н а и м е в е л и к у ж р т в у и з м и р е њ а
И Х р и с т а , који ј е имао д а п о с т а н е и с к у п и т е љ света. О н е
су и м а л е д а о д р ж е свест г р е ш н о с т и п р е д Богом и д а по-
б у д е и негују ж е љ у з а Спаситељем с в е т а . У к о л и к о д а к л е
ж р т в е измирења пре Христа побуђиваху, неговаху и одр-
ж а в а х у свест и осећај г р е ш н о с т и и ж е љ у з а Спаситељем,
с п р е м а х у о н е з а п о т п у н у ж р т в у и з м и р е њ а о д Месије, и ч и -
н и л е су о н е , које су и х у вери и у нади н а ж и в о н о с н о г
С п а с и т е љ а чисте д у ш е п р и н о с и л и , п р и ј е м ч и в и м а з а д а р о в е
2
и с к у п љ е њ а ) и т а к о су стојале о н е са ж р т в о м С п а с и т е љ а у
ж и в о ј и р е а л н о ј вези, и з а т о г о в о р и с в . Ј о в а н у Откри-
в е њ у ( 1 3 , 8 ) о ј а г њ е т у , које се к л а л о о д п о ч е т к а света.

19. Крсна жртва Христова и евхаристијска жртва.

Ш т о нису м о г л е о с т в а р и т и ж р т в е п р е Х р и с т а . оства-
р е н о ј е ж р т в о м , коју ј е п р и н е о в а п л о ћ е н и ј е д и н о р о д н и Син
О ц у своме Небеском. О в а ж р т в а ј е у томе, ш т о ј е Он, исти-
нити Син Божји п о н и з и о Себе, узео о б л и к с л у г е , б и о п о -
3
с л у ш а н д о смрти, и то д о крсне смрти. ) Ч и с т и б е з г р е ш а н
није имао потребе д а даје з а д о в о љ ш т и н у з а себе и з а
Ј
) Ј е в р . 1 0 , 1—4.
а
) И с т о р . И. ДмишревскШ, И с т о р и ч е с к о е , д о г м а т и ч е с к о е и т а и н с т в е н н о е
изт>нснете божествен. л и т у р г ш , Спб. 1884. стр. Х Ш .
3
) Ф и л . 2, 7—9.
38

1
своје г р е х е , а с п р а о ј е н а ш е г р е х е ) , у б л а ж и о ј е п р а в е д н и
2
г н е в Б о ж ј и ) и д а о ј е п о т п у н у з а д о в о љ ш т и н у з а г р е х , који
ј е п о ч и в а о н а љ у д с к о м роду.
З а т о ш т о ј е Х р и с т о с п р е д а о себе смрти и з б е с к р а ј н е
послушности према Оцу Небесном и из безграничне љу-
бави према нама људима, зато је крсна ж р т в а ИХриста
и с т и н и т а ж р т в а и п о ш т о ј е овом с м р ћ у з б р и с а н г р е х и
3
с т е ч е н о в е ч н о и с к у п љ е њ е ) , з а т о ј е о в а к р с н а смрт Х р и с т о в а
и с т и н и т а ж р т в а и з м и р е њ а , ж р т в а у којој се у п о т п у н о м
смислу н а л а з и с в е о н о , з а чиме су т е ж и л е ж р т в е п р е Х р и с т а .
А д а би с в и љ у д и до краја в е к о в а п о с т а л и у ч е с н и ц и
п л о д о в а к р с н е смрти Христове, т р е б а л о ј е д а се о в а ж р т в а
в р ш и и п р о д у ж у ј е у д е л у и у с т в а р н о с т и . Ово су п р е д с к а -
з а л и п р о р о ц и . Т а к о каж!е Г о с п о д Месији: Т м ?ереи ко к-ккх
4
по ч и н 8 Ж м х Т с с д * ' к 0 в 8 ) . А к о д М а л а х и ј е к а ж е Г о с п о д : Ш г с т к
ВОЛА /ИОА к х к а с г , ГЛЛГОМТЋ Гдк шдержитмц и жертш м
прТил!$ 55 рВкх кашн\' А. З л н * 8> к о с т и ж к с о л н ц л и д о ЗЛПЛДБ ЊИА
Г

мо* п р о с л л ' к и с л ко газкш/к)^ и н л к с ^ ц - к д г л л ^ с т ^ к ЦУМИМЋ принб*

5
СИТСА и л и н и /ИО0/И8 и ж е р т к л ч и с т л . ) О в а ч и с т а ж р т в а ј е св.
л и т у р г и ј а , коју ј е у с т а н о в и о И Х р и с т о с н а тајној в е ч е р и . 0
у с т а н о в љ е њ у овоме читамо код Матеја: „ ш д в ц ш л ш ж е и<их,
ПЏПМЋ 1ИСЋ \Л^ЕЋ, И БЛЛГОСЛОКИКХ п р е л о л ш , И ДЛА1Ш о у ч с н и к ш л ш ,
и ргчс: п р Т и л и т , гадГт: с\1 е с т к т ^ л о мм. И прТел!к ч л ш В , и
\КАЛ$ воздл'в%, д л д с ИМЋ, ГЛЛГОЛА : п ш т е (В Н1А в с и : СТА КО е с т к
крокк л « о л , н о в л г ш з л к ^ т л , гаже з л ЛЖШГТА и з л и в л ' * л ! л КО ШТА*
6
клшн г р ^ х Л к х " . )
А код Л у к е додаје И с у с и з а п о в е с т г о в о р е ћ и : тво*
ЕЋ мов в о с п о л ш н л ' н и . ) Р е ч и : ,,©ж* з л в м д л ( Л 1 о , гаже з л кк!
7
рит*
п р о л и в л ' г г с л " ( Л у к а 2 2 , 1 9 . 20) п о к а з у ј у ј а с н о , д а Он н а о в о м е
месту г о в о р и о п р е д а в а њ у и з м и р е њ а , о ж р т в и . Осим о в о г а
н а з и в а Г о с п о д с в о ј у к р в : »крв Н о в о г а З а в е т а « . К р в з а в е т а ј е
д а к л е с и н о н и м са к р в љ у ж р т в е , ј е р з а к о н и л и з а в е т ч о в е к а
са Б о г о м м о ж е се с к л о п и т и само к а о ж р т в а у којој се б р и ш е
8
к р и в и ц а , у з р о к у д а љ е њ а о д Б о г а . ) П р е м а томе ј е Г о с п о д

*) I. Ј о в . 1, 7 ; 2 , 2 .
2
) Р и м . 5, 9 - 1 1 .
8
) Ј е в р . 9, 1 2 .
4
) Пс. 109, 4.
») М а л . 1, 10.
в
) Мат. 26, 26—28.
') Л у к . 22, 19.
8
) И с п о р . Ј е в р . 9, 1 8 — 2 2 ;
 39

И Х р и с т о с п р и н е о н а тајној в е ч е р и ж р т в у . Р е ч и м а : „0# т в о *
и
р и т е ЕЋ л4ое в о с п о / и и н а н ' и д а о ј е Х р и с т о с а п о с т о л и м а в л а с т и
з а п о в е с т д а ч и н е ш т о ј е и Он у ч и н и о н а тајној в е ч е р и , н е
само д а п р е т в а р а ј у хлеб у тело и в и н о у к р в Њ е г о в у , н е г о
д а се обоје и ж р т в у ј е Богу.
Ову з а п о в е с т б о ж а н с к о г Спаситеља в р ш и л и су а п о с т о л и
и њ и х о в и н а с л е д н и ц и , е п и с к о п и и и р е з в и т е р и , к а о ш т о се
1
види из Д е л а и п о с л а н и ц а Апостолских, ) и и з списа св.
2
о т а ц а . ) О н и се с к у п љ а х у н а ј е д н о место, п р и н о ш а х у тело
и к р в Х р и с т о в у к а о ж р т в у Богу, сједињујући са овим п р и -
н о ш е њ е м церемоније с х о д н е сврси у с т а н о в љ е њ а св. е в х а р и -
стије. Т а к о се в р ш и л а о в а ж р т в а у п р а в о с л а в н о ј ц р к в и п о д
именом с в . л и т у р г и ј е од а п о с т о л с к и х в р е м е н а до д а н а с Св.
л и т у р г и ј а ј е према томе с т а л н а ж р т в а Н З а в е т а , у којој се
И Х р и с т о с п о д видом х л е б а и в и н а на б е с к р в н и н а ч и н
ж р т в у ј е р у к а м а с в е ш т е н и к а небесном Оцу, к а о ш т о се н е -
к а д а ж р т в о в а о на крсту н а к р в н и н а ч и н . Св. л и т у р г и ј а ј е
по с у ш т и н и иста ж р т в а к а о и о н а коју ј е Х р и с т о с н а крсту
п р и н е о , ј е р о в д е се ж р т в у ј е Оцу Небесном ј е д а н и исти д а р ,
т. ј . сам ИХристос, са ј е д н о м и истом сврхом, т. ј . р а д и
о п р о ш т е њ а г р е х о в а света. Само н а ч и н ж р т в е ј е р а з л и ч и т .
Н а к р с т у се п р и н е о на ж р т в у Христос у к р в н у смрт, а н а
св. л и т у р г и ј и се ж р т в у ј е и р о с л а в љ е н и Х р и с т о с н а б е с к р в н и
н а ч и н ; тамо се ж р т в о в а о И Х р и с т о с само ј е д а н п у т . и само
н а ј е д н о м месту, овде в и ш е п у т а и н а м н о г о м е с т а ; тамо
се ж р т в о в а о Христос д а н а м стече б о г а т с т в о д а р о в а , а о в д е
д а н а с п р и ч е с т и извором својих д а р о в а .

20. Имена, суштина и значење св. литургије.

Р а з н а и м е н а св. л и т у р г и ј е и з р а ж а в а ј у в е о м а д о б р о и
з г о д н о с у ш т и н у и њ е н о з н а ч е њ е , и з а т о ]е о д и н т е р е с а д а
са о в е т а ч к е г л е д и ш т а у п о з н а м о о в а имена. Св. л и т у р г и ј а
се з в а л а у старој ц р к в и а з о в е и сада: гдулркк^л, благодар-
3
ност, ) ј е р ј е у с т а н о в љ е н а од И Х р и с т а к а о у и с т и н у б л а -

*) Д е л . 2. 4 2 ; 20, 7: Ј е в р . 13, 10.

2
) Испор. 1и8Ипи8, Аро1о§1а 1. р г о С ћ п в Н а ш з с. 65—67; ЕшзДет, Б1а1оеиз
с. Т г у р ћ о п е 1ис1аео с. 41; 1гепаеи8, АДуегзиз ћ а е г е з е з Нћ. I V . с. 17. (Мг^пе, Ра1г,
%т. Т. 7. р . 4 8 2 - 4 8 5 . ) и Соп81. ароз1 1. I I . с. 57. и 1. V I I I . с. 6—15.
3
) И с п о р . ЈизНп. М. Аро1о&. I. р г о С ћ п з ј л а ш з с. 65. е1 66; С1етеп8 А1ех. Р а е -
л

Д а е о ^ и з Нћ. I I . с. 2 ; ТеггиШап. Б е с о г о п а т Ш Н б с . 3; Сурпап., Е р . 10. аа" Маг1угеа

е1 СопГезбогеб и Еји8а*ет, 1лћег а е огаНопе Б о г т т с а с. 18; Соп81. ар. 1. I I . с. 22.
40

годарна успомена љубави и безграничних заслуга Његових

з а р о д љ у д с к и ; ЕбАоуСа и л и тотт^рсоу ттј^ ебХоу&хе, благослов
1
и л и чаша благослова, ) ј е р ми п р и н о с и м о Б о г у ж р т в у х л е б а
и вина, хвалећи Га и благосиљајући Га за сва доброчин-
2
с т в а у к а з а н а р о д у љ у д с к о м ; х о ^ а ж а , удео, иричешће, ) ј е р
се н а св. л и т у р г и ј а п р и ч е ш ћ у ј е м о Христом; беТтоо^ и беТтсуоу
хорсахб^, вечера и вечера Госаодња,*) ј е р св. л и т у р г и ј а п р е д -
ставља п о с л е д њ у тајну в е ч е р у И Х р и с т а са својим у ч е н и ц и м а ;
5
трата^а хорсоо, триеза Госаодња*) и тратге&х (хоатсхтд, ) тајан-
ствена трпеза, ј е р о в д е н а м се износи ж и в о т в о р н о ј е л о и
п и ћ е , и з н о с и н а м се само тело и крв> С п а с и т е љ а н а ш е г ;
1
{шсп^рсо^, тајна*) и [лоат^р^ тгарабо^оу, чудновата тајна, )
Шоч, а у ^ , сррсхтбу, тајна божанска, света, страшна;*)
9
хАаа1$ тоо артоо, ломљење ХЛеба ; ) ^асрора и тсроасрора,
10 11
узношење и приношење; ) теХет^, извршење, освећење )
1 2
аб^а&д и а ^ а ^ ауса, с#ЈШ и л и С#277/ С # у # ; ) " ЕерооруСа,
с#ега радња ) и т. д. 13

И з о в и х и м е н а се види и с у ш т и н а св. л и т у р г и ј е . Св.

л и т у р г и ј а ј е по с у ш т и н и :
1. Ж р т в а потпуног поштовања, ј е р к а д а се Син Божји
ј е д н о с у ш т а н са Оцем п о к л о н и б е з г р а н и ч н о ј с л а в и и с в е -
тости О ц а С в о г а и буде п о с л у ш а н до смрти. смрти к р с н е ,

) I. К о р . 1 0 . 1 6 ; И с п о р . СугШ. А1ех., С о т т е п 1 а г ш т т Е у а п § Ј о а п т з с. 6.
А

V . 5 6 . (М^пе, Ра1г. ^г. Т. 7 3 . р . 381.)

) Д е л . 2, 4 2 ; И с п о р . ВазШиз, Е р 1 з 1 . 9 3 . аа* С а е з а п а т р а 1 п с 1 а т , с1е с о т т и -
2

т о п е и Јоаппез Иат. Б е Нс1е ог1ћо<1. 1Љ. I V . с. 1 3 .

) Д е л . 2, 4 2 . и 4 6 ; И с п о р . Јоаппез Сћгузоз*., 1п ер1з1. I. ас! С о г т Ш . Н о т И .
3

27. (М^пе, Ра1г. г . Т. 6 1 . р . 229.).

8

4
) I. К о р . 1 1 , 2 0 .
6
) Јоаппез Сћгузозг., 1п Е р . I. ас! С о г т 1 ћ . Н о т . 2 7 .
в
) ЈизИпиз, Б ј а ^ и з с и т Т г у р ћ о п е с. 4 1 . и Јоаппез Сћгузоз!., Н о т . 8 2 . а 1 .
2 3 . т М а Н ћ . (М&пе, Ра1г. §г. Т. 5 8 . р . 737.)
7
) С1етепз А1ех. 3 1 г о т а 1 а Нћ. I V . с 2 5 .
8
) И с п о р . СОПЗГ. ар. 1. V I I I . с. 1 4 ; СугШ. Шегоз., Саксећезјз 2 3 . М у з 1 а § . 5 . п .
2 3 ; Јоаппез Сћгузозг. Б е засегооНо Нћ. VI. п . 4 . (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 4 8 . р . 681.)
9
) Д е л . 2, 4 2 . и 4 6 .
10
) Сгетепз #от., Е р 1 з 1 . I. ас! С о п п Љ . с. 4 0 ; СОПЗГ. ар. 1. VIII. с. 1 3 ; и Еи-
зеђшз, Њ з ! . есс1. Нћ. V I . с. 4 3 .
") Оп&етз Соп1га С е 1 з и т Нћ. I I I . с. 5 9 .
12
) Оџ^етз 1п 1 з а 1 а т Н о т Ш а 1 ; Рзеи&о-Вгопуз. Атеор. Б е е с с ] . Ш е г а г с ћ 1 а
с. III. §. 2 . (М1$пе, Ра1г. §г. Т. III. р . 428.)
13
) РзеиАо Ошпув. Агеор. Ое есс1. Ш е г а г с М а с. I I I . §. 1 2 . (Мг^пе, Ра1г. 1а1.
Т. I I I . р . 4 4 1 . )
 41

т а д а о в о није н и ш т а д р у г о , него и з р а з н а ј п о т п у н и ј е г по-

ш т о в а њ а и оданости. Она ј е
2. ж р т в а потиуног измирења, ј е р к а д а ј е Син Вожји
с п р а о к р и в и ц у греха и својом крсном смрћу д а о з а д о в о љ -
ш т и н у п р а в д и Божјој, т а д а се овом ж р т в о м помирило чо-
в е ч а н с т в о са Богом. З а т о к а ж е апостол П а н л е : Д ф * к о к р о к к
К О З Л А А И Т0ЛЧЛА И ПШЛЋ К»НЧ1И К р О П А Ц Ј Ш Ц Ј С К К е р Н е Н М А ШКЉУЏМТЋ
КБ п л о т п г к и ч и с т о т - к : КОЛКЛШ пл'че крокк Х р т о к л , и ж е Д \ о л * х СТЛМЋ
сек* принесе н т о р о ч н л В г 8 , Л ч т и т х сок^кстк нл'ш8 Сб мертш\к
1
д ^ к л д , к о е ж е с л $ ж и т и ИЛМЋ Е Г 8 ЖИК8 И и с т н н н В . )
З а т о се и моли свештеник при вршењу литургије:
„ М к о ж е к к ' | т и причлфа101|ЈК1л»сА, к о т р е з к ^ ж . ; д $ ш и . . . " и „ Ж л ш и ,
Г д И , Г р - к ^ Н П0Л1ИНЛ'КШИ\СА ЗД*к КрОКИО Т К О И О ЧССТНОК), Л10ЛИТКЛЛШ
стм^ ткои^". Она је
3. ж р т в а иотиуне молбе, ј е р цело д е л о с п а с е њ а , а на-
р о ч и т о в р х у н а ц и о с н о в н и к а м е н о в о г с п а с е њ а , смрт Х р и -
с т о в а н а крсту, показује се к а о м о л и т в а м о љ е њ а ; и која
м о л и т в а м о ж е бити Б о г у у г о д н и ј а и с т в а р н и ј а од к р с н е
ж р т в е најмилијег Му с и н а ? О в а ж р т в а се у з д и ж е у в е к на
небо, ј е р с в а б л а г о д а т која с и л а з и н а р а с п е т о г а , и з л и в а се
н а цео р о д љ у д с к и . Н а ј п о с л е л и т у р г и ј а ј е
4. ж р т в а потпуне благодарности, јер као ш т о ј е
Б о г ж р т в о в а њ е м С и н а С в о г а п о к а з а о љ у д и м а највећу д о -
броту, исто т а к о и љ у д и не могу боље и з р а з и т и своју
б л а г о д а р н о с т , него к а д а се о в е д о б р о т е у в е к сећају у св.
2
литургији. )
Света л и т у р г и ј а ј е с р е д и ш т е п р а в о с л а в н о г б о г о с л у ж е њ а
и н а ј в а ж н и ј и чин овога, на коју се в е р н и с к у п љ а ј у у
ц р к в у , д а се у мислима и осећајима сједине са с в е ш т е н и к о м
и п р и н е с у Оцу небесном ј а г њ е , које носи г р е х е света, о н а
ј е с л у ж б а , н а којој они у п о т п у н о м смислу речи с л а в е успо-
м е н у смрти Господа, и п р е м а р е ч и м а Апостола п р о п о в е д а ј у
ј е д о Њ е г о в а д о л а с к а . Н а св. л и т у р г и ј и п о к а з у ј е се С п а -
ситељ и И с к у п и т е љ с в е т а в е р н и м а својима на р е а л а н н а ч и н ,
н а св. л и т у р г и ј и се п р и к а з у ј е цело д е л о в а п л о ћ е њ а Господ-
њ е г , с т р а д а њ а , смрти, в а с к р с а и в а з н е с е њ а Њ е г о в а н а небо
и п о н а в љ а ј у се с в а ч у д а Њ е г о в а д а р а и љ у б а в и .

*) Јевр. 9, 1 3 .
*) Испор. ИкоШ Са&азИае, Ш и г ^ а е Е х р о з Ш о с. 3 3 . к о д (М1%пе, Ра1г.
Т. 150. р . Ш.)
42

21. Време свршавања ев. литургије.

И з Д е л а Апостолских 2, 4 6 види се, д а су се Х р и ш ћ а н и
у време а п о с т о л а б а в и л и з а ј е д н о у ц р к в и у све дане
л о м е ћ и х л е б , наиме с в р ш а в а х у св. л и т у р г и ј у . П р е м а с в .
1
К и п р и ј а н у ) с к у п љ а х у се Х р и ш ћ а н и а ф р и к а н с к е ц р к в е у
време гонења сваки д а н да в р ш е божанску жртву, и Јевсе-
2 3 4 5
в и ј е ) , Василије В е л и к и , ) Ј о в а н З л а т о у с т и , ) Ј е р о н и м , ) А м -
6 7
вросије ) и Августин ) говоре о свакидашњем с в р ш а в а њ у
св. л и т у р г и ј е . Н о и а к о се св. л и т у р г и ј а в р ш и л а с в а к и д а н ,
и п а к к а к о у време а и о с т о л а . т а к о и к а с н и ј е б и л а ј е н е -
д е љ а з а к о н и т и д а н з а м о л и т в у у о п ћ е и з а в р ш е њ е св.
8
л и т у р г и ј е п о с е б н о . Ово се види и з Д е л а А п о с т о л с к и х ) г д е
се к а з у ј е , д а ко е д и н В же 05 сбккиггх ( п р е в е д и п р е м а г р ч к о м :
9
а у п р в и д а н с е д м и ц е т. ј . недељу), ) сокракишлкА оучжики>л1&
п р м о л ж т и ^ л ^ к х , Ш У М К кег&докаше КЋ НИЛ1&, )(ОТА ИЗМТИ на
ОутрУи, ПрОСТр* Ж1 слоко ДО ПОЛВНОфИ.
И св. И г њ а т и ј е у ч е н и к а н о с т о л с к и п и ш е у п о с л а н и ц и
М а г н е ж а н и м а : »Не светкујте в и ш е суботу, н е г о с в е т к у ј т е
д а н Г о с п о д њ и , ј е р к р о з њ е г а и смрћу Њ е г о в о м п р и м и л и с м о
1 0 п
н о в ж и в о т « ) А св. Ј у с т и н к а ж е у својој првој А п о л о г и ј и : )
»У т а к о з в а н и д а н с у н ц а (недеља) скупљају се на ј е д н о
место сви с т а н о в н и ц и г р а д о в а и села, и читају к о л и к о
време д о з в о л и у с п о м е н е а п о с т о л а (св. ј е в а н ђ е л и ј е , Д е л а и

*) Сургшм, Ер1з1. бупоаЧса 5 4 . а(1 С о г п е Н и т Р а р а т (1е Еарб1б (Ш^пе, Ра1г*

1а1. Т. 3 . р . 8 8 4 . )
2
) Еизе&шз, Петоп81га1ло е у а п ^ е Н с а 1Љ. I. с. 1 0 . (Мг^пе, Р а 1 г . %х. Т ,
22. р . 88.)
3
) ВазИ., Ер1б1. 9 3 . а(1 С а е в а п а т р а 1 п с 1 а т , (1е с о т т и ш о п е (Мг^пе, Р а 1 г . %г,
Т. 3 2 . р . 4 8 4 . )
4
) Јоаппез Сћгузозг., А а у е г б и б Ј и Ј а е о б О г а 1 . I I I . (Мгцпе, Р а 1 г . §г. Т. 4 8 . р ,
868.) и ЕШает, Н о т Н . 1 7 . т ер1б1. аД НеБг. с. X . (Мг^пе, Р а 1 г . §г. Т. 6 3 . р . 1 3 1 . )
5
) Шегопут., Ер1з1. 7 1 . ао" 1 , и с т ш т (М^пе, Р а 1 г . 1а1. Т. 2 2 . р . 672.)
6
) Ат&гозшз, Ер1б1. 2 0 а(1 з о г о г е т (Мг&пе, Р а 1 г . 1а1. Т. 1 6 . р . 995.)
7
) Аи%и8Ипи8, Е р . 9 8 . аа" В о ш Г а с ш т е р ^ б с о р и т (Мг&пе, Ра1г. 1а1. Т,
33. р . 364.)
8
) Д е л . 20, 7. 9.
9
) Р е ч »субота« з н а ч и л а је код Јевреја седми д а н седмице и уједно и целу
седмицу, а д а н и седмице з в а л и се први д а н суботе, други и т р е ћ и и т. д., м е с т о
н е д е љ а , п о н е д е љ а к , у т о р а к и т . д. У н а в е д е н и м р е ч и м а и м а м о први јасан пода-
так с л а в љ е њ а недеље.
10
) 1%паШ, Ер181. т 1 е г р о 1 . а(1 М а ^ п е б ш п о б с. 9. (Ра1г. Ароб1. О р е г а . РабС1си1.
II) 1лрб1ае 1 8 7 6 . р . 2 0 3 .
и
) ЈизИп. Маг1, А р о 1 . I. р г о С ћ п б И а ш б с. 6 7 .
 43

п о с л а н и ц е Апостола) и списе п р о р о к а . К а д а ч а т а ц с в р ш и ,
с т а р е ш и н а д р ж и поуку. . . после о в о г а сви устајемо и и о ш т о
се с в р ш и м о л и т в а доноси се хлеб, в и н о и вбда, и с т а р е ш и н а
г о в о р и м о л и т в у и б л а г о д а р н о с т , а н а р о д о д г о в а р а : Амин«.
Ј у с т и н н а в о д и и р а з л о г з а с в р ш а в а њ е евхаристије у не-
д е љ н и д а н , к а д а п р о д у ж у ј е : »А недељом се к у п и м о у о п ћ е ,
ј е р ј е ово п р в и д а н , у који ј е Б о г створио свет и ј е р ј е у
овај д а н ИХристос Спаситељ н а ш у с к р с а о и з м р т в и х « . Осим
недељом в р ш и л а се св. л и т у р г и ј а у старој ц р к в и и у д а н е
у с п о м е н е светитеља.
И д а н а с се м о ж е л и т у р г и ј а в р ш и т и сваки д а н осим
н е к о л и к о д а н а . ^ И п а к само недеља и и р а з н и ц и се сматрају
к а о они д а н и , у које з а с в р ш а в а њ е св. л и т у р г и ј е иостоји
п о з и т и в н о п р а в и л о . Одредбе ове врсти имамо у 2 9 . к а н о н у
л а о д и к и ј с к о г и у 19. к а н о н у VI. в а с е љ е н с к о г синода.
Ш т о се т и ч е самог ч а с а в р ш е њ а л и т у р г и ј е , овај није
био одређен у и р в и м временима ц р к в е . У време г о н е њ а
в р ш и л и су х р и ш ћ а н и св. л и т у р г и ј у онда, к а д а су п р и л и к е
2
д о п у ш т а л е , ноћу или д а њ у ) . К а д а ј е у ц р к в и успосхављен
мир, в р ш и л а се св. л и т у р г и ј а о п ћ е ујутро, но тако, да не
п о ч и њ е п р е т р е ћ е г часа, ј е р у овај ј е час био Х р и с т о с осу-
ђен на смрт. Матија В л а с т а р н а л а з и з а овај обичај и д р у г и
р а з л о г . Он п и ш е : „У ово време д а н а , наиме у т р е ћ и час,
с и ш а о ј е н а видљив н а ч и н У т е ш и т е љ , Д у х свети н а а п о -
столе и п о к а з а о им ј е Т р о ј и ч н у и с а в р ш е н у светлост, а тиме
ј е и н а с н а у ч и о , д а ч а с ј е д н о г и м е н а са светом Тројицом
(трећи) т р е б а посветити с в р ш а в а њ у с в е ш т е н е р а д њ е у част
т р и и п о с т а с н о г Б о ж а н с т в а . Но Пајсије п а т р и ј а р х ц а р и г р а д с к и ,
на п и т а њ е о овом делу, у п о с л а н и ц и посланој у Москву а
ш т а м и а н о ј у С к р и ж а л и п и ш е : а на п и т а њ е о в р е м е н у св.
л и т у р г и ј е , кажем, добро ч и н и т е п о ч и њ у ћ и ј е по п р а в и л у од
т р е ћ е г часа. Но није т а к о о д р е ђ е н о , д а у д р у г и час н е
т р е б а в р ш и т и . Ј е р на св. и велики светли д а н , и на д а н
Р о ђ е њ а Х р и с т о в а и Св. Б о г о ј а в љ е њ а , ј о ш док ј е ноћ б и в а
л и т у р г и ј а ; а н а Велики Ч е т в р т а к и на Велику Суботу с л у ж и м о
п р е д в е ч е р а д и тајне о в и х д а н а , о којима нећемо о в д е го-

*) Т а к о се п р е м а с т а р о ј ц р к в е н о ј п р а к с и н е в р ш и л и т у р г и ј а п о т п у н а у с р е д у
н п е т а к с и р о п у с н е недеље, а л и т у р г и ј а пређеосвећених д а р о в а се не в р ш и н а в е -
лики петак, а исто тако у понедељак и уторак прве седмице четрдесетнице.
') Испор. Рпебг. Ноп.КгиИ, С ћ р з Ш с ћ е А11егтитбкип(1е, Ке^епбћиг^, 1856. 2.
Во\ р . 1 1 4 .
44

норити; а у м а н а с т и р и м а в р ш е л и т у р г и ј у у р а з н е ч а с о в е .
З а т о ако и прође т р е ћ и час и л и и п р е т р е ћ е г ч а с а не т р е б а
п р о п у ш т а т и св. л и т у р г и ј у , к а о ш т о ј е обичај и у н а ш и м
1
ц р к в а м а , ј е р б л а г о д а т Д у х а не о п р е д е љ у ј е се в р е м е н о м « . )
Д а к л е з а п о ч е т а к св. л и т у р г и ј е о д р е ђ е н ј е т р е ћ и час,
а то ј е п р е м а н а ш е м р а ч у н у 9 с а х а т и п р е подне. Но св.
л и т у р г и ј а м о ж е да п о ч н е а к о ј е п о т р е б а и р а н и ј е и касније,
и п а к не пре и з л а с к а с у н ц а и исто тако не по подне. И з у -
з е т а к се чини у оне д а н е , у које ј е л и т у р г и ј а с и о ј е н а са
2
в е ч е р њ е м , к а д а се д а к л е в р ш и л и т у р г и ј а по подне. )
У д у х о в н о м п а с т и р с т в у в р ш и се св. л и т у р г и ј а у в е к у
о д р е ђ е н час, да би в е р н и з н а л и к а д а т р е б а д а се с к у п е на
л и т у р г и ј у . Сам час се одређује у свези са р е ч е н и м и с
о б з и р о м на п р и л и к е в е р н и х .

22. Шта ј е потребно за свршавање св. литургије.

З а с в р ш а в а њ е св. л и т у р г и ј е т р а ж и се:
1. Ц р к в а или к а п е л а о с в е ћ е н а од самог архијереја или
о д п р е з в и т е р а о в л а п т ћ е н о г од архијереја, и то ц р к в а која
није о б е с в е ћ е н а и п р о ф а н и с а н а ни од к о г а и ничиме. А
ц р к в а се обесвести и о с к в р н и убијством или самоубијством
чијим у њој, п р о л и в а њ е м крви, к р в о т о к о м од ж е н е , с а х р а -
њ и в а њ е м б е з б о ж н и к а , ј е р е т и к а , н е з н а б о ж а ц а у ц р к в у , по-
в р е д о м и г а ж е њ е м од с т р а н е н е з н а б о ж а ц а , ј е р е т и к а и ш и -
з м а т и к а , р у ш е њ е м з и д о в а , к а д а се м о ж е н р е т п о с т а в и т и д а
су и места н а м а з а н а св. миром п о р у ш е н а . У т а к в и м слу-
чајевима не сме се с л у ж и т и св. л и т у р г и ј а у таквој ц р к в и ,
3
д о к се архијерејским б л а г о с л о в о м опет не о с в е т и . ) Осим
ц р к в е и к а п е л е може се с в р ш и т и св. л и т у р г и ј а и у п р и -
4
в а т н о ј молитвеној к у ћ и ) или н а ј а в н о м месту. П о с л е д њ и
с л у ч а ј е в и се сматрају само к а о и з у з е т а к од п р а в и л а и б и -
вају п р и в о л о м и б л а г о с л о в о м н а д л е ж н о г архијереја по по-
т р е б и војске и у д р у г п м н а р о ч и т и м случајевима, Само место
г д е се проскомидија в р ш и јесте ж р т в е н и к (лрб&ео^), а н а св.
п р е с т о л у в р ш и се св. л и т у р г и ј а .

Испор. ВешлминЂ, Н о в а л С к р и ж а л Б , с т р . 1 2 9 . и 1 3 0 .
2
) Види: К. НиколвскШу Пособ1е кт> и з у ч е т г о у с т а в а богослужешл прав.
ц р к в и , и з д . III. 1874. р . 155.
3
) Види б з к - к с т Т е о| ч ит I л к н о I : БбЦЈН пр<дх слВжснТшх н кх слбжшТи д о с т о -
нтх ?«р«бл\х \-раннтн С Т А . . .
4
) К а н . 3 1 . VI. васељенског синода.
 45

2. Светм сасуди и о д е ж д е (види I. књ.). Од ових ј е з а

1
в р ш е њ е св. л и т у р г и ј е најбитније п о т р е б а н а н т и м и н с , ) н а
коме н е п р и л и ч и л и т у р г и с а т и а к о ј е п о д е р а н и п о ц е п а н ,
и л и а к о ј е т а к о и з б р и с а н , д а се с л о в а п и с а н а н а њему н е
2
могу п р о ч и т а т и ) .
Исто т а к о св. одежде, к а о и п о к р и в а ч и св. ж р т в е н и к а
и ч а с н е т р а п е з е т р е б а д а су чисти, а к а д а о с т а р е т р е б а
их и з м е н и т и д р у г и м добрим.
3 . Пет п р о с ф о р а , вино и вода. П р о с ф о р е се п р а в е о д
чистог п ш е н и ч н о г б р а ш н а . Б р а ш н о не сме бити у ж е ж е н о
или у м о љ ч а н о , не сме к и с н у т и од в и н а к а д а в р и , н е г о о д
к и с е л о г теста. Хлеб не сме бити г о р а к и д а се з д р а в о д р о б и .
Вино т р е б а д а ј е чисто и н е п о м е ш а н о ни са чиме, осим н а
3
проскомидији са мало в о д е ) . Боја в и н а ј е о б и ч н о ц р в е н а .
4. Б о г о с л у ж б е н е к њ и г е , и то з а с в е ш т е н и к а с л у ж а б н и к
или л и т у р г и ј а р и ч е т в е р о е в а н ђ е л и ј е и л и ј е в а н ђ е л и с т а р .
5. З а в р ш е њ е л и т у р г и ј е т р а ж и се д а г о р е с в е ћ е н а
престолу (4 и л и 3), на ж р т в е н и к у к а д а су н а њему св. д а р и
(1), п р е д иконостасом б а р 2, и т о л и к о н а входу. А у с л у -
чају о с к у д и ц е д в е и л и ј е д н а , а б е з иједне свеће није д о -
4
з в о љ е н о в р ш и т и св. л и т у р г и ј у ) .
6. П о т р е б н а л и ц а осим с в е ш т е н и к а , ц р к в е њ а к и п о ј а ц у

који су н а у ч е н и д а се страхом Божјим и п о б о ж н о ш ћ у и д у

к р о з ц р к в у и у олтар.
5
23. Вршилац св. литургије ).
В р ш и л а ц л и т у р г и ј е ј е само к а н о н с к и с в е ш т е н и к , н а и м е
према прописима цркве хиротонисани свештеник. Али с
обзиром н а с в а к у о д р е ђ е н у ц р к в у т р е б а д а ј е с в е ш т е н и к и
о п у н о м о ћ е н з а в р ш е њ е св. л и т у р г и ј е . Ово о п у н о м о ћ е њ е п р и м а
с в е ш т е н и к з а с в а к у о д р е ђ е н у ц р к в у од а р х и ј е р е ј а д и ј е ц е -
з а н а , а с т р а н и с в е ш т е н и к п р и с т а н к о м и л и дозволом к о м п е -

0 И с п о р . Правосл. исаоведање . . о д г о в о р н а 1 0 7 . п и т а њ е .
2
) Види И з к - к с т ! « е\рчит(АКНОЕ, 1ђјс1.
3
) Испор.: Правосл исиоведање... одговор н а 1 0 7 . п и т а њ е .
4
) Испор.: б з в *к с т 11 о у ч и т « л к н о ( : С о с б д м СКАЦЈЈННТИ КХ слбжсн1»о п о т р е в н и . . г

3
) Види А з к *к с т 11 о ^ ч н т е л к н о е : К^ки? ПОДОБ^ТХ слбжнт{Л1О п р « д б г о т о к л А Т и с«к^
КХ ДОСТОННОМб СЛ§ЖеН110 БЖССТК6ННК1А ЛГГБрПИ И ПрИЧЛфШ110 БЖЈСТКСННК!^ Х р т о к м ^ х ТЛИН2.
Дзк-ксти о\-чит«лно« саставио ј е инокт^ ЕвоимШ, у ч е н и к Еиифашл Славинецкаго
(•(• 1676.) и п р в и п у т ј е ш т а м п а н о у С л у ж а б н и к у 1 7 0 5 . , о д к а д а се д о д а н а с ш т а м п а
у служабнику и садржи упутства за богослужбену праксу свештеника. Испор.:
ГригорШ Мирковичг, 0 в р е м е н и п р е с у ш т а с т в л е н т л с в . даров р>, В и л в н а , 1 8 8 6 .
г
46

т е н т н е ц р к в е н е л и ч н о с т и , наиме у епископској ц р к в и од
е п и с к о п а , и у парохијској ц р к в и од к о м п е т е н т н о г п а р о х а .
С т р а н и и н е п о з н а т и с в е ш т е н и ц и који х о ћ е д а в р ш е свете
р а д њ е треба да покажу »препоручени лист«, и треба испи-
1
т а т и д а није б е з о п а с н о с т и њ и х о в о п р и ч е ш ћ е и п р и м а њ е . )
С в е ш т е н и к који х о ћ е д а в р ш и св. л и т у р г и ј у т р е б а д а и м а
на у м у :
1. Д а в р ш и св. л и т у р г и ј у п р е м а п р о п и с а н и м ф о р м у л а -
р и м а са дубоком п о б о ж н о ш ћ у и р е л и г и ј о з н о ш ћ у , и д а тиме
утиче на религијозност и побожност присутних Х р и ш ћ а н а .
С е ћ а њ е дела, у ч е њ а , с т р а д а њ а и смрти Г о с п о д а н а ш е г а
И Х р и с т а з а и с к у п љ е њ е света, ш т о с а ч и њ а в а с у ш т и н у св.
л и т у р г и ј е , т р е б а д а п р о ж и м а д у х с в е ш т е н и к а који с л у ж и
вером, љ у б а в љ у и надом. В е л и к а љ у б а в С и н а Б о ж ј е г п р е м а
р о д у људском, који се к а о ј а г њ е п р и н е о н а ж р т в у з а н а ш е
г р е х е , т р е б а д а у д у ш и с в е ш т е н и к а побуди н а ј п о б о ж н и ј е
м и с л и и о в е мисли и о в и осећаји треба д а се м а н и ф е с т у ј у
у н а ч и н у с в р ш а в а њ а св. литургије, у д р ж а њ у , и целом
спољашњем понашању свештеника.
2. С в е ш т е н и к који се с п р е м а з а св. л и т у р г и ј у т р е б а
да се ч у в а с в е г а онога, ш т о се п р о т и в и достојном п р и м а њ у
св. евхаристије. Д а к л е т р е б а д а ј е в е д а р и чист телесно.
С в е ч е р а т р е б а д а се умери у ј е л у и пићу, а п о с л е
п о н о ћ и не сме н и ш т а јести. И д у ш у т р е б а д а очисти од
с в а к е п р и р о д н е љ у б а в и , похоте и п о ж у д е телесне, које
се п р о т и в е љ у б а в и п р е м а Б о г у . З а т о се з а б р а њ у ј е п р е л и -
2
т у р г и с а њ а с е к с у а л н о о п ш т е њ е ) , а и ток с е м е н а сматра се
к а о з а п р е к а достојном п р и ч е ш ћ у и према томе л и т у р г и -
3
с а њ у . ) Исто т а к о т р е б а д а ј е с в е ш т е н и к достојан и ду-
ховно. А сметње које се са о в е т а ч к е г л е д и ш т а п р о т и в е
в р ш е њ у св. л и т у р г и ј е су п р а в и л н о с в р г н у ћ е с в е ш т е н и к а ,
и то з а д о к а з а н е г р е х е и м о р а л н е п р е к р ш а ј е . С обзи-
р о м н а ово к а ж е 2 8 . к а н о н св. а п о с т о л а : »Ако се е п и -
скоп, и л и п р е з в и т е р , и л и ђ а к о н , који ј е з б о г д о к а з а н и х
п р е с т у п а п р а в и л н о с в р г н у т био, у с у д и п р е д у з е т и с л у ж б у ,
која му ј е н е к а д а б и л а п о в е р е н а , т а к а в н е к а се сасвим

*) К а н . 1 2 . с в . а п о с т о л а ; в и д и и 1. и 8. к а н о н а н т и о х и ј с к о г с и н о д а и 1 7 . к а -
нон VI. васељенског синода.
2
) 3. к а н о н Дионисија Александријског.
3
) 8. к а н . Ј о в а н а П о с н и к а (чцахеитцд.
 47

1
л с к љ у ч и из ц р к в е « . ) А ш т о се т и ч е м о р а л н о г п р е к р ш а ј а ,
т е ш к и греси п р о т и в е се в р ш е њ у св. р а д њ а у о п ћ е и до-
2
стојном в р ш е њ у св. л и т у р г и ј е п о с е б н о . ) П р е м а томе све-
ш т е н и к који ј е под т е ш к и м грехом не сме в р ш и т и св. л и -
т у р г и ј у , док се не очисти од о в о г а г р е х а тајном п о к а ј а њ а ,
и д о к не прими р а з р е ш е њ е у исповести, ј е р у п р о т и в н о м
с л у ч а ј у у в е ћ а в а свој г р е х д р у г и м т е ж и м , примајући тело
и крв Х р и с т о в у само на осуду. Осети ли се с в е ш т е н и к на
^амој б о ж а н с к о ј л и т у р г и ј и г р е ш а н са с м р т н о г г р е х а и
о с е т и л и истинито к а ј а њ е з б о г о в о г а г р е х а , нека се не у с у д и
д а л и т у р г и ш е , док се с к р у ш е н о ш ћ у , болом у срцу и испо-
в е ш ћ у п р е д д у х о в н и м оцем не очисти од г р е х а у з о д л у к у ,
3
д а се н е ћ е в и ш е в р а т и т и г р е х у . )
3. З а л и т у р г и ј у т р е б а с в е ш т е н и к д а се спреми в р ш е њ е м
или с л у ш а њ е м седам ц р к в е н и х божјих х в а л а (часова) про-
п и с а н и х црквом, и то в е ч е р њ а , п о в е ч е р и ј а , п о л у н о ћ н и ц е ,
ј у т р е њ а и часова. Исто т а к о има д а чита или с л у ш а све-
ш т е н и к пре с н а п р о п и с а н е к а н о н е , а к а т и с т пресветој Б о -
г о р о д и ц и и л и И Х р и с т у , светима и а н ђ е л у х р а н и т е љ у и
ујутро п о с л ' & д о к а ш е СКАТЛГШ п р и ч л ф е ш л . А а к о ј е с в е ш т е н и к
заузет духовно пастирским дужностима, наиме исповеда-
њ е м и п р и ч е ш ћ и в а њ е м б о л е с н и к а , к р ш т а в а њ е м деце, а
п р и б л и ж у ј е се време св. л и т у р г и ј е , и з б о г о в о г а у з р о к а
не п р о ч и т а к а н о н е , не г р е ш и , ако само после св. л и т у р -
гије и з в р ш и п р о п у ш т е н о . А п о с л е д о в а н и ј е п р и ч е ш ћ а сва-
4
к а к о т р е б а д а п р о ч и т а пре св. л и т у р г и ј е . ) С в е ш т е н и к који
ј е р у ж и о и у в р е д и о кога, и з н а д а ј е овај о г о р ч е н н а
њ е г а , и л и ако ј е с в е ш т е н и к сам у в р е ђ е н од к о г а и г н е в и
се н а о н о г а , који г а ј е у в р е д и о , ^ н е к а не л и т у р г и ш е , н е г о
с е ћ а ј у ћ и се р е ч и Г о с п о д њ и х : о у к о п р и ш с е ш и да'рк т к о и
к о 6лтарн> и т $ ПОЛ\АНШЈИ, гаки? к р а т х т к о и и л м т к н Н & ч т о н а Т А :
и > с т л ' в и т $ д л ' р & т к о и п р е д 6лтар*'л1к, и ш е д к п р е ж д * С Л Ж р И С А СЋ
к р л ' т о л * & таоил1&, и т о г д л п р и ш е д ж п р и н е с и д л ' р х т к о и , ) н е к а се 5

п р в о помири са б р а т о м својим и о н д а н е к а п р и н о с и ж р т в у .
А а к о ј е у в р е ђ е н и д а л е к о а с в е ш т е н и к има д а л и т у р г и ш е ,

*) В и д и 4 . к а н о н а н т и о х и ј с к о г синода.
2
; 2 5 . и 6 1 . к а н о н св. а п о с т о л а , 9. к а н о н I. в а с е љ е н с к о г с и н о д а ; 9. к а н о н нео^
кесаријског синода.
3
1 Изк-кст!« оучитмкное.
4
) И с п о р . Изк-кст?е о\*чнт€Лкное.
5
ј М а т . 5, 2 3 — 2 4 .
 48

то н е к а се о д л у ч и , д а ћ е се с њиме у љ у б а в и измирити к а д а
1
се нађе, к а д а већ то не може п р е св. л и т у р г и ј е . )
4. П о р е д с в е г а о в о г а с в е ш т е н и к који в р ш и л и т у р г и ј у
т р е б а д а има н а уму д а су п р е д л о ж е н и д а р и у с л а в у Б о г а ,
који се с л а в и у св. Тројици, у част свих светих, р а д и ко-
р и с т и и о п р о с т а г р е х о в а ж и в и х и мртвих, а н а р о ч и т о о н и х
који су се п о в е р и л и његовим м о л и т в а м а , и д а в р ш и св.
л и т у р г и ј у п р е м а з а п о в е с т и Господњој и обичају и р а в о с л а в н е
ц р к в е као ж р т в у која освећује, к а о ж р т в у која н а с изми-
рује с Богом и чисти г р е х е н а ш е . З а т о нека и з г о в а р а
с в а к у р е ч м о л и т а в а са с в е ш ћ у и вером у присутност Божју
у овој тајни, ј е р н а овај н а ч и н м о ж е се у п а л и т и у његовој
д у ш и свети о г а њ молитве, који д о п и р е н а небо.
5. С в е ш т е н и к који с л у ж и , д у ж а н ј е д а се п р и ч е с т и
св. тајном и д а н а р о ч и т о пази, д а се не и з г у б и ни н а ј м а њ и
део т е л а и к р в и Г о с п о д њ е . Ово т р а ж и п о ш т о в а њ е , које
т р е б а д а се у к а з у ј е п р е м а овој највећој тајни с п а с е њ а
људског.
6. Само ј е д н а л и т у р г и ј а м о ж е се у ј е д а н дан с в р ш и т и и на
ј е д н о м престолу, ј е р се не п о н а в љ а ј е д н а смрт С п а с и т е љ е в а .
2
24. Литургије православне иеточне цркве. )
П р е с в е т а ж р т в а ј е од в р е м а н а с в о г а у с т а и о в љ е њ а к а к о
по својој с а д р ж и н и тако и по б и т н о м е у њој о с т а л а
у в е к и с в у г д е иста. А п о ш т о су с т а р е ш и н е ц р к в е н е и м а л е
д а се б р и н у з а в р ш е њ е свете ж р т в е , з а у з в и ш е н о с т и све-
т и њ у тајне, као и о п о т р е б а м а в е р н и х , није м о г л о изостати,
д а и церемоније св. л и т у р г и ј е код р а з н и х н а р о д а , у р а з н а
в р е м е н а и н а р а з н и м местима и з л о ж е н а р а з л и ч и т н а ч и н
са појединим особинама.
У п р в а три в е к а у г л а в н о м беху све л и т у р г и ј е ј е д н а к е ,
и з н а ч а ј н и ј е р а з л и к е не могу се к о н с т а т о в а т и , ј е р не б е ш е
д а л е к о з а ј е д н и ч к о п о р е к л о и о с н о в а свих л и т у р г и ј а . Д р у к -
чије с т в а р стоји од д р у г е п о л о в и н е IV. столећа, к а д а ј е

*) И с п о р . АзЈгкст?« оучителкно«.
2
) Види Иг. Тћеоб.ог Тагпамзкг, Ђ\% ћеДеи^епсШеп Ш и г ^ е п с1ег опеп1а-
Изсћеп Ктгсће, СгегпомгНг 1893. Овде и м а м о превод свију и с т о ч н и х л и т у р г и ј а са
историјским уводом. Издање источних литургија види: КепаиМ, Аззетат, (види
Л. Мирковић, П р а в . л и т у р г и к а , I. део с т р . 50.), Оате1 (ЉМ. с т р . 57.), С. А. Зматзоп.
Тће Сггеек Н1иг§1ез сМеПу ггогп оп§та1 аи1ћогШез, 8°, С а т ћ п с 1 § е , 1 8 4 8 ; Р. Е.
Вп^ћШап, Ш и г $ 1 е з е а з ^ е г п апа* ^ е з 1 е г п , 8°, ОхГог(1, 1 8 9 6 .
 49

развијање хришћанских догмата, престанак катихумената и

1
п о к а ј н е д и с ц и п л и н е у т е ц а л о и н а л и т у р г и ј у . ) И т а к о се обра-
з о в а л е м н о г е л и т у р г и ј е , о д којих се неке и д а н д а н а с у п о -
т р е б љ а в а ј у . О н е се з в а х у п о имену с в о г а а в т о р а и л и п о
и м е н у најзнаменитијег е п и с к о п а о н е ц р к в е , г д е су се обра-
з о в а л е и л и н а р о ч и т о у п о т р е б љ а в а л е . А н е к е опет носе име
којег апостола, и з ч е г а ј о ш н е т р е б а з а к љ у ч и т и њ и х о в о
апостолско порекло.
П р е м а својој постојбини л и т у р г и ј е се д е л е у д в е г л а в н е
фамилије, у л и т у р г и ј е и с т о ч н е ц р к в е и з а п а д н е ц р к в е . О в а
и о д е л а ј е о п р а в д а н а и о с н о в а н а , ј е р се л и т у р г и ј е и с т о ч н е
ц р к в е р а з л и к у ј у о д оних з а п а д н е ц р к в е не само постојбином
и ј е з и к о м својим, н е г о и духом и к а р а к т е р и с т и ч н и м особи-
н а м а . П р е м а генију истока и с т о ч н е л и т у р г и ј е су тајан-
ственије, имају в и ш е ц е р е м о н и ј а и с и м в о л и ч к и х р а д њ а које
се односе н а поједине моменте и з д е л а и с к у п љ е њ а Спаси-
тељева. П о с л е д њ е п а к в и ш е су и з л о ж е н е п р о м е н и , и о ш т о
ц р к в е н а г о д и н а са својим п р а з н и ц и м а и м а већи утецај н а
њ и х него н а л и т у р г и ј е и с т о ч н е ц р к в е . Н а и м е з а с в а к и п р а з -
н и к н а л и т у р г и ј и з а п а д н е ц р к в е , и то з а п р в и д е о њ е н ,
п р о п и с а н е су н а р о ч и т е песме и с в е ш т е н и ч к е молитве, чему
н п р . у л и т у р г и ј а м а и с т о ч н е ц р к в е нема места. Н а ј г л а в н и ј а
п а к р а з л и к а између и с т о ч н е и з а п а д н е ц р к в е ј е б е з сумње
т. з в а н а е п и к л е з а (гтхХуја^) и л и п р и з и в а њ е св. Д у х а д а
п р е т в о р и евхаристијске е л е м е н т е у тело и к р в Христову.
Овог п р и з и в а њ а нема у л и т у р г и ј а м а з а п а д н е ц р к в е .
2
Од л и т у р г и ј а и с т о ч н е ц р к в е ) н а в е ш ћ е м о овде само л и -
т у р г и ј е п р а в о с л а в н е ц р к в е , а то су:
1. Јштургија јерусалимске цркве, обично названа
литургија св. Јакова брата Господњег, апостола и ирвог
јерусалимског епископа. П р е м а црквеној традицији св. Ј а к о в
б р а т Г о с п о д њ и и први епископ ј е р у с а л и м с к и ј е а в т о р л и -

*) И с п о р . Ргођ$1,1л1иг§1е (1ег егз1еп с!ге1 с ћ п з Ш с ћ е п Јаћгћипс1ег1е, Т и ћ т ^ е п ,

1870. р . 14.
2
) Источне литургије деле се н е толико п о к а р а к т е р и с т и ч н и м о с о б и н а м а к о -
л и к о п о о б р а с ц у п о к о м е с у с а с т а в љ е н е н а т р и т и п а : I. Јерусалимски, и л и т и п
грчких литургија св. Јакова (литургија Јаковљева к а о узор и оригинал,литургије
ц а р и г р а д с к е , ј е р м е н с к е , ј а к о в и т с к е и м а р о н и т с к е ц р к в е ) ; I I . Александријски т и п
или т и п литургија св. Марка (Маркова литургија к а о узор и оригинал, литургије
к о п т с к е и а б и с и н с к е ц р к в е ) ; III. Едески т и п и л и т и п л и т у р г и ј а А д е ј а и М а р и с а
(литургија Адеја и Мариса к а о узор и оригинал, литургија Теодора Мопсвестиј-
ског, л и т у р г и ј а Несторијева и л и т у р г и ј а м а л а б а р с к е цркве).
4
50

т у р г и ј е , која се у јерусалимској ц р к в и с в у г д е в р ш и л а д о
VIII. столећа, к а д а су место њ е у в е д е н е л и т у р г и ј е ц а р и г р а д с к е
1
ц р к в е , ) чији ј е модел и п р о т о т и п б и л а л и т у р г и ј а св. Ј а к о в а .
Од т а д а и а к в р ш и се о в а л и т у р г и ј а у ј е р у с а л и м с к о ј ц р к в и
само ј е д а н п у т г о д и ш њ е , и то н а д а н у с п о м е н е св. Ј а к о в а
{23. октобра).
ТТТто се т и ч е а в т е н т и ч н о с т и Ј а к о в љ е в е л и т у р г и ј е , ј е д н и
ј е побијају а д р у г и д р ж е . Т о л и к о ј е с и г у р н о , д а л и т у р г и ј а
к а к о ј е н а л а з и м о у најстаријим р у к о п и с и м а н е м о ж е п о т и -
ц а т и од св. Ј а к о в а к а о а в т о р а , ј е р и м а м н о г е д е л о в е , који
п о т и ч у б е з сумње и з каснијег времена, но п о р е д с в е г а т о г а
н е м о ж е се п о р и ц а т и д а апостол Ј а к о в није био а в т о р о в е
литургије у њеним иочецима и основама.
Да је литургија јерусалимске цркве иримила оригина-
л а н т и п и п р в и о б л и к од п р в о г ј е р у с а л и м с к о г е п и с к о п а нема
с у м њ е , и у о в о м е . с м и с л у м о ж е се о н н а з в а т и автором о в е
л и т у р г и ј е . Он ј е з а с а д и о о в у л и т у р г и ј у у јерусалимској ц р к в и ,
г д е ј е о н а з а т и м уз помоћ св. Д у х а и б р и г о м н а с л е д н и к а
Јаковљевих у епископству узрасла у велико дрво пуно спа-
соносних плодова.
0 Ј а к о в љ е в о ј л и т у р г и ј и која ј е т е к крајем IV. с т о л е ћ а
п и с м е н о з а б е л е ж е н а , немамо с в е д о ч а н с т в а до V. столећа.
П а т р и ј а р х П р о к л о (} 446.) ј е п р в и који у својој к њ и з и :
2
Шр1 71араб6абО)^ тујд д-ешс, Аестоирусад ) к а ж е д а су м н о г и п а -
с т и р и и у ч и т е љ и ц р к в е о с т а в и л и потомству п и с а н е л и т у р г и ј е ,
8
а међу о в и м а и Ј а к о в , п р в и е п и с к о п ј е р у с а л и м с к е ц р к в е . )
З а т и м ј е с п о м и њ е т р у л с к и синод (кан. 32.), М а р к о а р х и е -
4
пископ ефески ) и други.
2. Са л и т у р г и ј о м св. Ј а к о в а с р о д н а ј е литургија VIII.
књиге Аиостолских Установа коју с п о м и њ е исти П р о к л о
п а т р и ј а р х ц а р и г р а д с к и , п р и п и с у ј у ћ и ј е св. К л и м е н т у Р и м -
ском и у б р а ј а ј у ћ и ј е у најстарије л и т у р г и ј е . И а к о су се А п о -

*) И с п о р . : Л . / . ВШеппг, Б1е УОГХ. Б е п к ^ . (1ег с ћ п з ! . к а 1 ћ . Елгсће, 4. В.

1. Тћ. р. 1 4 6 .
2
> Апс1г. ОаИапсШ, В Љ Н о Њ е с а у е г 1 е г ш п р а т г и т . . . Т. I V . Уепе^. 1 7 7 3 . р . 6 3 0 :
. . . ИоХХо1 [хеу ичк$ х а 1 &\Хо1 тббу ТОО$ Еероб^ атсоатбХои^ бсабе^ајлеусоу ^еТос поџ&уг$ х а 1
бсбаахаХос ТУЈ^ еххХујаса^ ТУЈУ ХУ}$ |лоат1хт5$ Хестоор^сад ех&еа^ е^рафа)^ х а т а А 1 т с 6 у т е $ тЈј
еххХт^аСа тсарабебсбхаа^ &>ч б е . . . б -9-еТод ' 1 а х а ) Р о ^ х, т. X.
8
) И с п о р . пг. Т. Тагпам§К1 Б1е ће<1еигеп(181;еп Ш и г § 1 е п (Зег опеп1а1*бсћеп
у

Кттсће, С г е г п о ^ И х 1 8 9 3 , р . 9 7 .
) В И Д И / . А. ВШепт, Б1е у о г г и § 1 . Б е п к ^ . (1ег с ћ п з 1 . - к а 1 ћ . К п с ћ е , I V . В .
4

I. Тћ. р. 1 4 5 .
 51

столске Установе као збирка многих старих обичаја разних

ц р к а в а п о ј а в и л е у другој п о л о в и н и III. ( п р в и х 6 к њ и г а ) и у
п р в о ј п о л о в и н и IV. с т о л е ћ а (VII. к њ и г а и н е ш т о к а с н и ј е
VIII. к њ и г а ) , и п а к се н е сме з а к љ у ч и т и д а ј е л и т у р г и ј а
п р о д у к а т о в о г а времена, ј е р носи н а себи п е ч а т с т а -
р и н е и о в а л и т у р г и ј а ј е с в а к а к о и з м н о г о старијег и з в о р а
у ш л а у Апостолске Установе. Л и т у р г и ј а VIII. к њ и г е Апо-
с т о л с к и х У с т а н о в а приписује се св. К л и м е н т у и често се з о в е
К л и м е н т о в а л и т у р г и ј а , но д а н а с ј е о п ћ е п р и м љ е н о м и ш љ е њ е
д а т о н е стоји. Новија к р и т и к а ( Р и п к ) т в р д и д а ј е П с е в д о -
Игњатије (интерполатор Игњатијевих посланица) и Псевдо-
К л и м е н т ј е д н а л и ч н о с т и з V. с т о л е ћ а у Сирији, која ј е п р и -
п а д а л а оном к р у г у а п о л и н а р и с т а , који ј е у м н о г е л и т е р а р н е
1
с п и с е своје д о д а т к е у н е о . Н е к и у ч е њ а ц и ) су м и ш љ е њ а д а
л и т у р г и ј а А п о с т о л с к и х У с т а н о в а није б и л а у ц р к в е н о ј у п о -
т р е б и , а д р у г и д р ж е , д а ј е у IV. столећу у п о т р е б љ а в а н а у
2
н е к и м ц р к в а м а антиохијског п а т р и ј а р х а т а ) , који ј е постој-
б и н а ове литургије. Иако ј е трулски синод 692. г. 2. кано-
ном о д б а ц и о Апостолске У с т а н о в е , и п а к оне з а литур-
г и ч а р а од велике вредности.
3. Литургија александријске цркве или литургија св.
Марка. И з а смрти с в . К и р и л а 4 4 4 . г. д о ш а о ј е н а патрија-
р а ш к у с т о л и ц у А л е к с а н д р и ј е в л а с т о љ у б и в и Диоскор, који ј е
с а з в а о Е ф е с к и синод 4 4 9 . г. н а з в а н р а з б о ј н и ч к и , и који ј е по-
сле, с в р г н у т од IV. в а с е љ е н с к о г с и н о д а Х а л к и д о н с к о г 4 5 5 . г.,
у м р о у и з г н а н с т в у у Г а н г р и . Са Диоскором п о ч и њ е н е с р е т а н
р а с ц е п Х р и ш ћ а н а у Е г и п т у . Од т а д а стоје п р о т и в п р а в о -
с л а в н и х , који се н о д в р г о ш е о д л у к а м а в а с е љ е н с к о г сабора,
п а р т и з а н и Д и о с к у р о в и п у н и м р ж њ е и ф а н а т и з м а . П р в и се
з в а х у Мелхити, т. ј . царски, а п о с л е д њ и се з в а х у м о н о ф и -
з и т и , ј а к о в и т и и копти. Л и т у р г и ј а с в . М а р к а ]е б е з сумње
о н а , која ј е у а л е к с а н д р и ј с к о ј ц р к в и б и л а у у п о т р е б и н р е
р а с ц е п а Д и о с к у р о в а и коју су п о с л е р а с ц е п а у п о т р е б љ а в а л и
М е л х и т и , д о к у XII. с т о л е ћ у није з а м е њ е н а л и т у р г и ј а м а ца-

*) К а о н . п р . / . Ооаг, Е и с ћ о 1 о § ш т 81Уе К И и а 1 е О г а е с о г и т Р а п в 1 6 4 7 . р . 6 4 .
и Е. РепаиМ, Шит%ттит о п е п 1 . Со11ес1]о, Т . I. Р а п з 1 7 1 5 . р . X .
2
) Испор. / . К6В81ПЦ, Шиге. Е г М а г и п ^ Лег ћ 1 . М е з з е , 3 . АиП. 1 8 6 9 . р . 1 2 2 .
/. ВШепт, Б1е УОГХ. Б е п к ^ . а е г с ћ п з ! . к а Ш . К1гсће, 4 . В а . 2. Т ћ . р . 2 1 5 . Р. РгоШ,
Ш и г § 1 е (1ег (1ге1 е г з ! е п с ћ п з Ш с ћ е п Јаћгћипс1ег1;е, Т и ћ т ^ е п 1 8 7 0 . р . 2 3 1 . Испор. и
Ви$ће$пе, Ог1§1пе8 а е си11е с ћ г ^ И е п , р . 5 7 . ОИо Ваг&епћемег, Ое8сћ1сћ1е с!ег
а11к1гсћ1. ЕИега1иг, I . Ва. 8 . 1 5 3 .
*
52

р и г р а д с к е ц р к в е . П о ш т о ј е св. М а р к о п р о п о в е д а о ј е в а н ђ е -
лије у Александрији, то се о в а л и т у р г и ј а з о в е по њему.
Тек у XII. столећу с п о м и њ е се о в а л и т у р г и ј а . Т а д а њ и п а -
тријарх александријски Марко упитао је ученог канонисту
Т е о д о р а В а л з а м о н а у Ц а р и г р а д у к а к о д а се о д н о с и п р е м а
л и т у р г и ј и св. М а р к а , која се у његовој ц р к в и в р ш и . В а л -
з а м о н му ј е о д г о в о р и о : » Л и т у р г и ј у М а р к о в у не т р е б а п р и -
мити, ј е р н и т и се н а л а з и у к а н о н с к и м списима, нити ј е п о т в р -
ђ е н а о д којег синода. Сваке ц р к в е ј е д у ж н о с т д а прими р е д
богослужења цариградске цркве и да врши литургију према
1
предању Ј о в а н а Златоустога и Василија«. ) Литургија сио-
м е н у т а о д п а т р и ј а р х а М а р к а није б и л а п о з н а т а све до н о -
вијег в р е м е н а . Т е к п р е д крај XIV. с т о л е ћ а н а ш а о ј у ј е к а р д и -
нал З п М и з у једном василијанском манастиру у Калабрији
С
(Коззапо). Тај г р ч к и кодекс (IX. столећа) и м а н а т п и с : Н О-гса
Хестоируса тоО аусоо 'АтсоатбАоо ха1 ЕбаууеАсатои Мархоо, јхаггтјтоб
тоо аусоо Петроо, а и з д а о г а ј е Ј о в а н а запс1о Апс1геа 1 5 8 5 . у
П а р и з у са л а т и н с к и м преводом.
Да је ова литургија употребљавана у александријској
ц р к в и г о в о р и н а м и т а околност, ш т о се у л и т у р г и ј и д в а
п у т а с п о м и њ е св. М а р к о , који ј е по ц р к в е н о ј традицији
о с н о в а о а л е к с а н д р и ј с к у ц р к в у . А к а д а се о в а л и т у р г и ј а
у п о т р е б љ а в а л а у ц р к в и александријској, то се о н а м о ж е
п р и п и с а т и са истим п р а в о м св. М а р к у к а о и ј е р у с а л и м с к а
л и т у р г и ј а св. Ј а к о в у . М а р к о ј е био о с н и в а ч и п р в и е п и с к о п
а л е к с а н д р и ј с к е ц р к в е , од њ е г а ј е и з и ш л а и л и т у р г и ј а о в е
2
цркве и била је у почецима и основама његово дело. )
Л и т у р г и ј а М а р к о в а и з л о ж е н а ј е писмено с в а к а к о п р е Д и о -
ск^урова р а с ц е п а .
4. Латургија св. Василија Великога. 0 овој л и т у р г и ј и
каже Прокло патријарх цариградски ово: »Иза овога (спо-
мињући прво о састављању литургије Климента Римског и
Ј а к о в љ е в е ) с к р а т и о ј е Василије Велики з б о г млакости и
н е м а р н о с т и људи, који се з б о г т о г а одбијаху од д у ж и н е
л и т у р г и ј е , а л и не з а т о ш т о ј у ј е с м а т р а о з а с у в и ш е д у г у 7

н е г о р а д и млакости оних, који се моле и с л у ш а ј у н а л и -

*) В и д и ПепаМог, Т. I. р . 1.ХХХШ. и 1 А Х Х 1 У .
2
) Иг. Т. ТагпашМ, с п о м . д. р . 2 5 4 — 2 5 7 . В и д и и Садго1-1ес1егсд, 01с11оппа1ге
агсћ^о1о§1е сћгеИеппе е ! (1е П1иг§1е, Т. I. А1ехапс1пе (Е11иг§1е) р . 1 1 8 2 — 1 2 0 4 ,
Овде имамо исцрпно израђену историју, рјгкописе, издања и преводе М а р к о в е
литургије.
 53

тургији« *) О п ш и р н и ј е о п р е р а д и Василмјеве л и т у р -
гије г о в о р и Амфмлохмје епископ Иконијски, који између
о с т а л о г а к а ж е , д а ј е сам Б о г д о з в о л и о Василију, ко]и Му
се молио, д а би м о г а о својим р е ч и м а и з л о ж и т и б е с к р в н у
2
ж р т в у . ) Л и т у р г и ј а св. Василија в р ш и се д а н а с само 10
п у т а у г о д и н и , и то у н е д е љ е в е л и к о г поста (осим недеље
ц в е т н е ) , н а в е л и к и ч е т в р т а к и суботу, н а н а в е ч е р и ј е Б о -
ж и ћ а и Б о г о ј а в љ е њ а и н а д а н у с п о м е н е св. Василија
(1. јануара.) Трулски синод у 32. канону поред Јаковљеве
л и т у р г и ј е с п о м и њ е д а ј е св. Василије о с т а в и о н а п и с а н у л и -
т у р г и ј у , н а и м е св. Василије ј е д о т л е постојали чмн л и т у р -
гије скратио, средио и д о г м а т с к и јасније ф о р м у л и с а о .
5. Литургија св.Јована Златоустога, О в а се л и т у р г и ј а
о с и м н а в е д е н и х д а н а и осим д а н а к а д а се в р ш и п р е ђ е -
о с в е ћ е н а л и т у р г и ј а в р ш и у току целе г о д и н е и и м а исти
ч и н к а о и л и т у р г и ј а св. Василија, р а з л и к у ј у ћ и се од њ е
само у неким речима, м о л и т в а м а и песмама. Г о р е споменути
п а т р и ј а р х к а ж е о овој л и т у р г и ј и о в о : »Наскоро (после п р е р а д е
л и т у р г и ј е од Василија) п р е у з е о т а ц н а ш Ј о в а н З л а т о у с т и ,
б р и ж а н з а с п а с о в а ц а — к а к о то п р и л и ч и п а с т и р у — и о п а -
ж а ј у ћ и л а к о м и с л е н о с т човечје природе, д а с в а к и ђ а в о л с к и
и з г о в о р и ш ч у п а са к о р е н о м ; р а д и т о г а ј е м н о г о о д б а ц и о и
средио, д а б о г о с л у ж е њ е у ч и н и к р а ћ и м , д а н е б и љ у д и који в о л е
б е с п о с л и ц у и н е р а д в и ш е с в е г а били в а р а н и в а р љ и в и м р а з л о -
з и м а п р о т и в н и к а , и д а се неби од о в е б о ж а н с к е и а п о с т о л с к е
у с т а н о в е у д а љ и л и , к а о ш т о су то м н о г и п р е м а искуству н а
3
м н о г и м местима у ч и н и л и и до д а н а ш њ е г д а н а ч и н е « . )
П р е м а овоме ш т о ј е И р о к л о р е к а о о св. Ј о в а н у и св.
Василију, о в и су оци само с к р а т и л и л и т у р г и ј у која ј е по-
с т о ј а л а , п р е д у с р е ћ у ћ и т а к о н е м а р н о с т коју ј е могла и з а з в а т и
д у ж и н а б о г о с л у ж е њ а к о д н е п о б о ж н и х у ч а с н и к а , а нису
саставили нову литургију.
Овде т р е б а с п о м е н у т и , д а к а к о л и т у р г и ј у св. Василија
В е л и к о г т а к о и св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а немамо д а н а с у

-) Т об а ^ Соо П р 6 х X о о, Пер1 тгараббаесос тђд ^еСа^ Хестоор^СаЈ код

А. 6а1ап(Ш, ВЊНоШеса уе1. р а 1 г и т Т. I X . р . 6 8 0 : б бе Јлг^а^ Вао&вше {лета т а б т а
тб (5а&0|хо> %а1 хатсофере^ тсоу ау&рсбтссоу &шр&у.... х . т. А.
2
) Ј. ОоаТу Е и с ћ о 1 о § ш т зпге К И и а 1 е б г а е с о г и т р . 157.
3
) Т о о а ^ 6 оо ПрбхХоо, Пер1 гсараббаесо^ хтјс О-еба^ Х е ц с о о р ^ а с . . . . к о д А. Оа~
1апсШ, ВЉ1. у е ћ р а ! г . Т. IX. р . 6 8 0 : Јлет' об тсоАб бе пиХм б ^{летеро^ латгјр б ТУЈУ ^Хсоттау
Хриаоо^ '1соау^ чЂ$ ^ тсроратсоу асоту]р(а^, оГа ТСОЦАТЈУ гсрогК>ЈШ$ у.Г1ђб\хгуо$... х . т. Х г
54

оном облику, у коме су и з и ш л е и з р у к у о в и х св. о т а ц а у

ј е р су у ^ т о к у в р е м е н а у ч и њ е н е п р о м е н е у њ и х о в у ч и н у г

а исто т а к о су у н е с е н е н е к е молитве, песме и о б р е д и о д

црквених учитеља каснијих времена, према потребама и
о к о л н о с т и м а , које се д о г о д и ш е у т о к у в р е м е н а . К а с н и ј и д о -
д а ц и су м о л и т в е које стоје у вези са иконостасом, м н о г е
м о л и т в е проскомидије, т р и с в е т о са молитвом и з а њ е г а , х е -
1
р у в и м с к а песма са молитвом и з а њ е , символ в е р е ) и т. д .
6. Литургија иређеосвећених дарова или литургија
св. Григорија Двојеслова. Већ л а о д и к и ј с к и с и н о д д р ж а н
3 6 4 г. н а р е ђ у ј е у 4 9 . к а н о н у , д а н е п р и л и ч и у ч е т р д е с е т -
н и ц у п р и н о с и т и х л е б , осим суботом и н е д е љ о м ; а у 5 0 к а -
н о н у н а р е ђ у ј е исти синод, д а се у ч е т р д е с е т н и ц у н е смеју
светковати дани рођења мученика, него треба држати успо-
м е н е светих м у ч е н и к а само у суботу и недељу. У з р о к ових:
о д р е д а б а ј е у томе, ш т о су д а н и ч е т р д е с е т н и ц е д а н и
с п р е м а њ а з а у с п о м е н у с т р а д а њ а и смрти И Х р и с т а , д а н и
ж а л о с т и , к а ј а њ а и поста, са којима се н е с л а ж е с в е т к о -
в а њ е с в . л и т у р г и ј е , која ј е р а д о с н а с л а в а . А у суботу и
н е д е љ у о в а с в е т к о в и н а ј е д о з в о љ е н а , ј е р се у о в е данег
с л а в и у с п о м е н а с т в о р е њ а с в е т а и в а с к р с а Спаситељева. П р е -
м а овим о д р е д б а м а , које су б е з с у м њ е д о т л е д у г о п о с т о -
ј а л и обичај ч и н и л е з а к о н о м , х р и ш ћ а н и п р в и х в е к о в а п р и -
н о с и л и су у време ч е т р д е с е т н и ц е о б и ч н о п р е с в е т у ж р т в у
само д в а п у т а седмично.
Но било ј е Х р и ш ћ а н а који су ж е л е л и д а се п р и ч е ш -
ћују с в . тајном и у о с т а л е д а н е седмице. Д а би у д о в о љ и л и
овој ж е љ и , н а ш л и су ц р к в е н е с т а р е ш и н е н а ч и н којим ј е
о м о г у ћ е н о д а се в е р н и п р и ч е ш ћ у ј у и у о с т а л е д а н е с е д -
2
м и ц е — а н а р о ч и т о у среду и п е т а к ) — , а д а се н е п о -
в р е д и ж а л о с т в е р н и х и строгост поста. Н а и м е у н е д е љ у
освећиваху в и ш е хлеба и вина но обично, с а ч у в а в ш и
п р е о с т а л и д е о т е л а Ћ к р в и Х р и с т о в е з а о н е х р и ш ћ а н е , који
су х т е л и д а се п р и ч е с т е у о н е д а н е седмице, у које с е
није п р и н о с и л а б е с к р в н а ж р т в а . Са о в и м а п р е о с в е ћ е н и м
д а р о в и м а п р и ч е ш ћ и в а х у се в е р н и з а т и м у току седмице,
в р ш е ћ и п р в о в е ч е р њ е и п р и п р е м н е молитве з а с в . п р и -

*) И с п о р . И. ДмишревскШ, Историческое, догматическое и таинственное

ИЗЂЛСНЕШЕ божеств. л и т у р г ш , Спб. с т р . 37.
а
) И с п о р . ВазШиз, Ер1з1. 9 3 . ас! С а е з а п а т рагпсгат Бе соттшпопе.
 55

ч е ш ћ е , к а д а и к о л и к о п у т а су х т е л и . И з о б р е д а п р и ч е ш -
ћ и в а њ а п р о п и с а н о г у д а н е в е л и к о г поста, који ј е о б р е д
у п о ч е т к у б и о ј е д н о с т а в а н , р а з в и л о се у току в р е м е н а , д а
би се п р и м а њ е св. е в х а р и с т и ј е с в е ч а н и ј е в р ш и л о и д а би
се т а к о р е ћ и з а м е н и л а п о т п у н а л и т у р г и ј а , ј е д н о посебно
б о г о с л у ж е њ е , п о с е б н а свечаност, која ј е д о б и л а име литургија
иређеосвећених дарова (Аестооруса тш л р о т Ј у с а а ^ а ^ зсП.
бсорсоу).
К а д а се о в а л и т у р г и ј а п о ј а в и л а к а о с а м о с т а л н о б о г о -
с л у ж е њ е , н е з н а се п о у з д а н о . Т о л и к о се з н а с и г у р н о , д а је
т р у л с к и с и н о д н а р е д и о д а се п р е ђ е о с в е ћ е н а л и т у р г и ј а (Т65У
прогјчкхарешч) в р ш и у с в и м а п р а в о с л а в н и м ц р к в а м а .
У 5 2 . к а н о н у о в о г а с и н о д а стоји: »У све д а н е п о с т а
св. ч е т р д е с е т н и ц е , осим суботе и недеље, и с в е т о г а д а н а
б л а г о в е с т и , н е к а б и в а само св. л и т у р г и ј а п р е о с в е ћ е н и х
1
д а р о в а « . ) И з о в о г к а н о н а се види, д а ј е о в а л и т у р г и ј а у
в р е м е т р у л с к о г с и н о д а б и л а п о з н а т а свима п р а в о с л а в н и м
ц р к в а м а и и з г л е д а да се с в у г д е и у п о т р е б љ а в а л а .
К а о а в т о р л и т у р г и ј е п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а о п ћ е се
с м а т р а Г р и г о р и ј е Велики, н а з в а н Д в о ј е с л о в , е п и с к о п Р и м -
ски ( | 604.), који ј е к а о а п о к р и с и ј а р и ј е у Ц а р и г р а д у ( 5 7 8 .
до 5 8 2 . ) имао ч е ш ћ е п р и л и к у д а б у д е н а л и т у р г и ј и п р е ђ е -
о с в е ћ е н и х д а р о в а , која му се т а к о свидела, д а ј е о д л у ч и о
д а ј е у в е д е у р и м с к у ц р к в у . Р а д и т о г а ј у ј е писмено и з л о ж и о .
Но п о ш т о ц а р и г р а д с к а ц р к в а није и м а л а п и с м е н о и з л о ж е н
формулар ове литургије увела је она Григоријев формулар.
Но он се д р ж и к а о а в т о р у толико, у к о л и к о ј е п и с м е н о
2
и з л о ж и о л и т у р г и ј у , која ј е д о т л е п о с т о ј а л а само у т р а д и ц и ј и . )

25. Главни делови литургија св. Василија Великог и

ев. Јована Златоустога.
Л и т у р г и ј е св. Василија В а л и к о г и св. Ј о в а н а З л а т о -
у с т о г а д е л е се у т р и г л а в н а дела, од којих се п р в и з о в е
проскомидија, д р у г и л и т у р г и ј а о г л а ш е н и х и т р е ћ и л и т у р -
гија верних.
ПрОСКОМидија, кроако\11%г1 (од проако^гм п р и н о с и т и , по-
с т а в љ а т и п р е д ) з н а ч и по етимологији п р и н о с , п о с т а в љ а њ е .

Ј
) Нжодим, П р а в и л а (хауобуе^), к љ . I. с т р . 5 3 4 .
*) И с п о р . јОГ. Г . ТагпашИ с п о м . д . с т р . 199. и Ник. МалиновскШ, 0 литур-
г ш преждеосвлгц. даровт., Спб. 1870. с т р . 5 5 .
бб

Х р и ш ћ а н и п р в и х в е к о в а п а и сами царени, п р е м а з а п о в е с т и
ш
Божјој: № гакишисА предо л ш о к > т о ц љ ) т. ј . б е з п р и н о -
1

шен>а д а р а , о б и ч н о су у в а с к р с н е д а н е , н а в е л и к е п р а з -
н и к е и у д а н е у с п о м е н е м у ч е н и к а и у м р л и х п р и н о с и л и од
својих к у ћ а п р е л и т у р г и ј е хлеб и вино, н а и м е о д р е ђ е н е
е л е м е н т е з а с в р ш а в а њ е св. р а д њ е , са молбом, д а б у д у спо-
м е н у т и н а св. л и т у р г и ј и . И з н а д о в и х п р и н о с а молио се
з а т и м с в е ш т е н и к д а их Б о г б л а г о с л о в и , д а и х ирими к а о
ж р т в у и д а се сети к а к о о н и х који су их п р и н е л и , т а к о и
о н и х у чији су спомен п р и н е с е н и , а ј е д а н ј е ђ а к о н уједно
и ч и т а о њ и х о в а и м е н а . З а т и м се између о в и х д а р о в а з а
п р и ч е ш ћ е браће одабирао један или в и ш е хлебова и одго-
в а р а ј у ћ а м е р а в и н а , и то ј е с в е ш т е н и к п о т р е б н о м молитвом
с п р е м а о з а с в е ш т е н у р а д њ у . П р е о с т а л и д а р о в и се у п о т р е -
б љ а в а х у з а и з д р ж а в а њ е клира, сиротих, у д о в и ц а и с и р о ч а д и ,
и з а с в е о в е се по с в р ш е т к у с в . л и т у р г и ј е п о с т а в љ а о з а -
ј е д н и ч к и сто, т. з в а н е а г а п е . И а к о ј е о п ћ е п р и н о ш е њ е
д а р о в а о в е врсте — п о ш т о је о п а л а р е в н о с т Х р и ш ћ а н а —
к а с н и ј е у к и н у т о , и п а к није ц р к в а с т а р и обичај п р е д а л а
з а б о р а в у . О н а ј е о д р е д и в ш и о д р е ђ е н број д а р о в а , т. з в . прос-
ф о р е (од лроскрора, принос), и и з в е с н у меру в и н а , п р о п и с а л а ,
да свештеник принесе на жртву ирву просфору и део вина
у спомен страдања ИХриста, ј а г њ е т а принесеног н а крст
р а д и о ч и ш ћ е њ а г р е х о в а света, а о в а ж р т в а х л е б а з о в а се
ј а г њ е и л и а г н е ц , од г р ч к е р е ч и ау^о^ чист, н е в и н , н е в и н о
ј а г њ е . И з о с т а л и х и р о с ф о р а в а д и с в е ш т е н и к м а л е честице,
и то и з Друге у част и спомен и р е б л а г о с л о в е н е с л а в н е в л а -
д а ч и ц е н а ш е Б о г о р о д и ц е и у в е к девојке М а р и ј е ; и з треће у
спомен иророка, апостола, великих васељенских учитеља и
јерарха, мученика и мученица, преподобних отаца и матера,
св. б е з с р е б р е н и к а , св. б о г о о т а ц а Ј а о к и м а и А н е и свију
светих, и о н о г а с в . о ц а чија се л и т у р г и ј а в р ш и ; и з четврте
з а з д р а в љ е и с п а с е њ е ж и в и х , и и з иете з а спомен и о п р о -
ш т а ј г р е х о в а у м р л и х и свију с в е т и х који су у м р л и у н а д и
2
на васкрс и вечни живот. )
Литургија оглашених или катихумена састојала се у
старој ц р к в и и з п о ј а њ а п с а л а м а , ч и т а њ а св. Писма о б а

Исх. 2 3 , 1 5 .
*) В и д и И. ДмишревскШ, И с т о р и ч е с к о е , д о г м а т и ч е с к о е и т а и н с т в е н н о е ИЗЂЛ-
с н е т е божествен. Л и т у р г ш , Спб. 1884. стр. 95.
 57

завета, из проповеди и молитава за о г л а ш е н е и покајнике.

П р и овим ц р к в е н и м р а д њ а м а ц р к в а ј е д о з в о љ а в а л а о г л а -
ш е н и м а и л и к а т и х у м е н и м а и и о к а ј н и ц и м а , к а о и самим Ј у д е -
ј и м а , ј е р е т и ц и м а и н е з н а б о ш ц и м а д а учествују, д а би у п о -
з н а л и в е р у Х р и с т о в у . Н о о н и нису стојали з а ј е д н о са в е р -
нима, н е г о н а ј е д н о м н а р о ч и т о м месту ц р к в е , у п р о н а о с у ,
и н а п о з и в ђ а к о н о в : „који сте оглашени изиђите", м о р а л и
су и з и ћ и . Н а в е д е н и д е л о в и — са м а л и м и з м е н а м а — сачи-
њ а в а ј у и д а н а с л и т у р г и ј у о г л а ш е н и х , која се з а в р ш у ј е
с п о м е н у т и м позивом ђ а к о н а .
Литургија верних састоји се и з п р и н о ш е њ а ж р т в е
х в а л е и б л а г о д а р н о с т и , коју ж р т в у в е р н и п р и н о с е Богу у
с п о м е н смрти Њ е г о в а Сина. О н а се з а р а з л и к у од л и т у р г и ј е
о г л а ш е н и х з о в е л и т у р г и ј а в е р н и х , ј е р само су в е р н и и из-
међу о в и х о н и који су достојни д а се п р и ч е с т е св. тајном
с м е л и д а присуствују и д а се з а ј е д н о м о л е н а њ о ј .

Чин литургије св. Јована Златоустога и св. Василија

1
Великога. )
26. Проскомидија.
П р о с к о м и д и ј а се по д а н а ш њ е м ч и н у л и т у р г и ј е св. Ј о -
вана Златоустога овако врши: Свештеник и ђакон стану
п р е д ц а р с к е д в е р и , и т р и и у т а к л а њ а ј у ћ и се, к р с т е се. З а т и м
г о в о р е т. з в . входне молитве по реду, које п о ч и њ у н а
п о з и в ђ а к о н о в : Е л л г о с л о к и , Е л л д м к о са р е ч и м а : ЕЛЛГОСЛОКЖБ
Егк н л ш а . . . , Црн> Н(БШШИ. . . , т р и с т о * , О ч е н л ш х и т. д после
ч е г а г о в о р е р а д и п о б у ђ е њ а п о к а ј а њ а и скромности покајне
т р о п а р е : П о л ш л 8 и нл'сх, Г д и , . . . О л л к л : Г д и , по/иил8и н л с а . . . , И
н м н - к : Ж и л о с с р д " | А д к е р и . . . И з а о в о г а д а би д о б и л и Б о ж ј у
помоћ и д а би и з р а з и л и своје п р а в о с л а в љ е ц е л и в а ј у у з п о -
к л о н икону С п а с и т е љ е в у с д е с н е с т р а н е ц а р с к и х д в е р и , г о -
в о р е ћ и м о л и т в у : П р в ч и с т о л ! 8 Ф к р л з 8 ТВОЈЛ|8 ПОКЛЛНА^СА, к л л г ш . . . ,
з а т и м ц е л и в а ј у и и к о н у п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е г о в о р е ћ и мо-
литву: „Мило«рд'1А с&ри и с т о ч н и к ^ . , П о с л е ц е л и в а њ а икона

х
) А к о и с п о р е д и м о литургију^ с в . Ј о в а н а З л а т о у с т о г а и с в . В а с и л и ј а В е л и -
к о г а , в и д е ћ е м о , д а се о н е врло м а л о р а з л и к у ј у ј е д н а од друге, и д а и м а ј у скоро
и с т и ч и н . З а т о ћ е м о овде и з л о ж и т и л и т у р г и ј у св. Ј о в а н а З з а т о у с т о г а , а н а л и т у р -
гију св. Василија о б а з р е ћ е м о се с а м о т а м о , г д е се о н а р а з л и к у ј е о д л и т у р г и ј е
Златоустове.
58

с т а н у б п е т п р е д ц а р с к е дверм и ј е р е ј п р и к л о н и в ш и г л а в у
г о в о р и м о л и т в у : „ Г д и н и з п о с л и р Ш . . . " у којој моли помоћ
и е н а г у , д а б е з осуде п р и н е с е ( и з в р ш и ) б е с к р в н у ж р т в у .
З а т и м се к л а њ а ј у с в е ш т е н о с л у ж и т е љ и ј е д а н д р у г о м и с а
обе с т р а н е ц р к в е в е р н и м а , м о л е ћ и п о к л о н о м о д п р и с у т н и х
в е р н и х о п р о ш т а ј з а своје п о г р е ш к е , а к о су их коме у ч и -
(

нили. И з а овоге улазе свештеник и ђакон у олтар говорећи:

К н и д В к* дол*к ткои... (Пс. 5. ст. 8 . — 1 3 . ) и п р и л а з е ћ и ч а с н о ј
т р п е з и и к л а њ а ј у ћ и се п р е д њ о м е т р и пута, ц е л и в а ј у с в .
ј е в а н ђ е л и ј е , које п р е д с т а в љ а с а м о г а Г о с п о д а г д е седи н а
п р е с т о л у своме, и ч а с н у т р а п е з у к а о стан Б о г а ж и в о г а и
к а о место г д е се чисте г р е с и в е р н и х . З а т и м п о к л о н и в ш и се
т р и п у т а п р е м а истоку и р е к а в ш и у себи с в а к и : „ Е ж е
ч и с т и / И А гр^шнаго и п о л м л б и / И А " , о б л а ч е ц р к в е н е о д е ж д е
по р е д у и р о п и с а н о м у с л у ж а б н и к у , н а и м е с в е ш т е н и к б л а -
г о с и љ а п р в о (стихар, е п а т р а х и љ и ф е л о н ) и ц е л и в а п р е
о б л а ч е њ а крст н а свакој о д е ж д и и г о в о р и о д н о с н у м о л и т в у .
П о ш т о су се с в е ш т е н и к и ђ а к о н о б у к л и у о д е ж д е п р о -
п и с а н е з а св. л и т у р г и ј у , о д л а з е к ж р т в е н и к у у тамо п е р у
р у к е г о в о р е ћ и м о л и т в у : „ О у л ш н > к * н т о к и н н м ^ рВц^к ж о и . . . "
( П с 2 6 , 6 — 1 1 ) . Б о г ј е у С З а в е т у з а п о в е д и о Мојсију да п о -
с т а в и у с т а р о з а в е т п о ј скинији у м и в а л н и ц у г д е су сви о н и
који су д о л а з и л и д а с л у ж е ж р т в е н и к у м о р а л и п р а т и р у к е
1
и н о г е ) . Ову у с т а н о в у имамо и у Н З а в е т у , ј е р е в о п р е ж р т в е
п е р у с в е ш т е н и к и ђ а к о н р у к е , п о к а з у ј у ћ и тиме д а н е само
т е л е с н о чисти т р е б а д а д о л а з е у х р а м , н е г о ј о ш в и ш е тиме
п о к а з у ј у д у х о в н у чистоћу, с којом т р е б а п р и с т у п и т и с в р ш а -
2
в а њ у с в е т и х р а д њ а ) , ш т о потврђују и р е ч и п с а л м а који се
г о в о р е при у м и в а њ у р у к у (Пс. 2 6 , 6 — 1 1 ) .
Затим одлази свештеник са ђаконом к жртвенику где
с п р е м а ј у д и с к о с (с л е в е с т р а н е ) , п у т и р (с д е с н е с т р а н е ) ,
з в е з д и ц у , п о к р и в а ч е , к о п љ е и убрус, к а о и д а р о в е з а спомен
с т р а д а њ а и смрти С п а с и т е љ е в е , и т р и п у т а к л а њ а ј у ћ и г о -
воре: „ Е ж е , Лчисти гр^шнаго и п о л м л б и п Л*А", затим го-
в о р и с в е ш т е н и к т р о п а р в е л и к о г а петка: „ИСКВПИЛБ нк1 е с и (Б
КЛАТКИ ЗЛКОННМА. . . " у коме и с п о в е д а с т р а д а њ а Х р и с т о в а и
плодове њихове стечене з а род људски. Затим спрема све-

*) И с х . 3 0 , 1 8 — 2 1 ; 4 0 , 7.
*) СугШ. Шегоз., Са1есћ. 2 3 . М у з ! . 5 . п 2 . (М^пе, Р а 1 г . §г. Т . 3 3 . р . 1109):
Испор. 5 . Оегтат К е г и т есс1. С о п 1 е т р 1 . к о д Мгдпе, Р а 1 г . §г. Т. 9 8 . р . 4 2 4 .
 59

ш т е н и к п о т р е б н у материју з а с в р ш а в а њ е свете р а д њ е , која

је ио у с т а н о в љ е њ у с а м о г а С п а с и т е љ а х л е б и в и н о . В и н о
се м е ш а са м а л о воде. (Испор. 3 2 . к а н . VI. васељ. синода).
Х л е б , арто^, с а ч и њ а в а ј у о б и ч н о п е т п р о с ф о р а , н а ко-
ј и м а је з н а к к р с т а с а р е ч и м а Ш . ХО. Ш . КЛ. у с в а к о м д е л у
1
крста ).
Н а п о з и в ђ а к о н о в : Е л а г о с л о к и , кладк'|ко п о ч и њ е с в е ш т е н и к
п р о с к о м и д и ј у р е ч и м а : „ Е л а г о с л о к ш Б Е Г Б на'шх к с е г д а . . . " Нато
узима у леву руку просфору а у десну руку копље, чинећи
њ и м е и з н а д п е ч а т а т р и п у т а з н а к к р с т а и^ г о в о р е ћ и п р и
томе: к о с п о л ш н а н к Г д а и Е г а и Спа'са наш^пи Тиса Х р т а . Овим
р е ч и м а и з р а ж а в а с в е ш т е н и к , д а ј е и р о с ф о р а коју и м а у
р у к а м а п р е м а з а п о в е с т и И Х р и с т а о д р е ђ е н а д а се п р и н е с е
2
н а ж р т в у Б о г у у спомен с т р а д а њ а и смрти С п а с и т е љ е в е ) .
З а т и м сече с в е ш т е н и к копљем по р у б у п е ч а т а н а п р о с ф о р и ,
д а би и з в а д и о и з п р о с ф о р е а г н е ц , г о в о р е ћ и п р и томе р е ч и
којима се п р о р и ч е и с к у п н а ж р т в а Х р и с т о в а . Р е ж у ћ и к о п љ е м
с десне стране печата на просфори говори свештеник: „ М к ш
б к ч а на з а к о л а ш к е д е с л " , и р е ж у ћ и са л е в е с т р а н е п е ч а т а н а
п р о с ф о р и г о в о р и : „ И гакад л г м ц к н т о р о ч ж а , п р л л ш г с т р и г б ц Ј а г ш
е г о Б ^ з г л а с ж х , та'ки> м ОЗкерза^тк о у с т ^ с к о и х % " . (Исаија 5 3 ,
7 — 8). О.вим п р о р о ч к и м р е ч и м а п о к а з у ј е се б л а г о с т и д о -
бровољно трпљење страдања. Режући свештеник горе по
р у б у п е ч а т а н а п р о с ф о р и г о в о р и : „ Е о с л ш р м Т и еги> с8д& егЖ
КЗАТСА" ( И С . 5 3 , 8), т. ј . у смерности примио ј е н е п р а в е д а н
с у д т. ј . осуду смрти на крсту; а р е ж у ћ и д о л е по р у б у
и е ч а т а н а п р о с ф о р и говори с в е ш т е н и к : „РОДБ ж е ег& к т о
и с п о к ^ с т к " , т. ј . који човечји ум м о ж е р а з ј а с н и т и п о н и ж е њ е
Њ е г о в о , који ј е п о т е к а о из н е д а р а Оца небеског, безсеменим
р о ђ е њ е м од п р е с в . Б о г о р о д и ц е . П р е с в а к о г р е з а њ а г о в о р и
ђ а к о н : Гд8 ПОЛ^ОЛИЛКА. ПОШТО ј е т а к о о д е л и о мекоту и л и
с р е д и н у п р о с ф о р е од њ е н и х б о к о в а ч е т в о р о у г а о н о са з н а -
ком п е ч а т а , боде с а д а с в е ш т е н и к к о п љ е м са д е с н е с т р а н е
п р о с ф о р е и в а д и и с е ч е н и д е о п р о с ф о р е са з н а к о м п е ч а т а ,

*) П е ч а т н а п р о с ф о р а м а и м а о в а ј о б л и к : дТр^Ј- Речи: '1УЈООО$ Хркзтбј У1ХА 7

Исус Христос побеђује, употребио ј е прво Константин Велики к а о натпис на т р и

к р с т а , који б е х у п о с т а в љ е н и у Ц а р и г р а д у . (Испор. М с о / . Ви1^ап$ код /. А. Вате1,
С о а е х Ш и г ^ с и в есс1. иппг. Т. I V . ХлрзЈае 1 8 5 3 . р . 385.) Н е г д е ј е о б и ч а ј д а ј е д н а о д
ових пет просфора и м а печат са именом пресвете Богородице, негде п а к место
пет просфора и м а само један хлеб са пет печата.
2
) Испор. МсоШСадазиаеШиф&еЕхробп. к о д Л ^ л е , Р а 1 г . §г. Т. 1 5 0 . р . 7 8 3 .
60

а тај д е о се з о в е л г н е ц к , <гро$ т. ј . ј а г њ е Б о ж ј е које узмма

г р е х е с в е т а . В а д е ћ и агнеп, г о в о р и с в е ш т е н и к , п о с л е р е ч и
1
ђ а к о н о в и х Е о з л ш к л а д м к о : Шки> КЗ*'ЛШТСА Ц> з е л м и ж и к о т х е г и * ) ,
ј е р се з е м а љ с к и ж и в о т И Х р и с т а з а в р ш и о н а с и л н и м н а ч и н о м .
З а т и м се п о с т а в љ а а г н е ц н а д и с к о с л и ц е м д о л е а м е -
котом горе, и пошто ђакон каже: П о ж р и , к л л д м к о , свештеник
р е ж е п о мекоти а г н е ц а до к о р е средом у з н а к у к р с т а — т а к о
д а се а г н е ц д р ж и з а ј е д н о кором — и с в е ш т е н и к п р и томе
говори: „ЖретсА лгнецг; Е ж ш , кземлљи г р ^ х лнрл, з л лнрскш
ж и к о т к и сплсе'ше". Овим р е з а њ е м с п р е м а се св. а г н е ц з а
л о м љ е њ е , које се в р ш и н а л и т у р г и ј и в е р н и х п р и крају
л и т у р г и ј е в е р н и х после р е ч и : „ОВАТЛА с в А т м т " . ИСТО т а к о
се о в и м резаи^ем — и л о м љ е њ е м а г н е ц а к а с н и ј е — симво-
2
л и ш у с т р а д а њ а и смрт И Х р и с т а на крсту и к р с н а ж р т в а . )
Н а ј п о с л е се п о с т а в љ а св. а г н е ц н а дискосу л и ц е м г о р е . и
п о ш т о ђ а к о н к а ж е : „ П р о к о д и , к л л д м к о " , с в е ш т е н и к боде п

копљем десну страну агнеца где п и ш е Н т , говорећи: в д и н к

<В кишнк копТ&ик ре'крл еги> прокоде, и лше изк'|де кровк и водл:
н кид^ккуи скид^телксткока, и истинно естк с к и д ^ т е л к с т к о еги?
(Јов. 1 9 , 3 4 — 3 5 ) . З а т и м ђ а к о н у з е в ш и у д е с н у р у к у с у д
с а в и н о м а у л е в у с у д са водом, г о в о р и с в е ш т е н и к у :
Еллгослоки, кллдмко, стое соединени. Пошто свештеник благо-
3
слови вино и воду ), ђакон улева у путир нешто вина и
воде, д а п р е д с т а в и к р в и воду, која ј е п о т е к л а и з р е б р а
Спаситељева.
П о ш т о ј е с в е ш т е н и к н а овај н а ч и н с п р е м и о п о т р е б н у
м а т е р и ј у з а с в р ш а в а њ е свете р а д њ е , у з и м а у р у к е Другу
иросфору (која м о ж е и м а т и и п е ч а т с а и м е н о м М а т е р е
Божје) и в а д и и з њ е т р о у г а о н у ч е с т и ц у г о в о р е ћ и : „ Е & че'стк
и плл.АТћ преклагослоке'ннк1А к л л д м ч и ц м нл'шел Е ц м и п р и с н о д ^ ш
Жарш, е л ж е л!олитклл1И прТилш, Г д и , же'ртк$ С1к> ЕЋ пренекеснми
ткои жсрткенник*...", и поставља ј е н а дискос с десне стране
агнеца, говорећи: „ П р е д с т а ц л р и ц л &десн8н> т е к е , ЕЋ р м з м по*
з л л ф е н н к ! ЛД^АННЛ, пре$краше'нна (Пс 4 5 , 9 ) , јер као што по
речима пророка н а н е б у седи М а т и Б о ж ј а с д е с н е с т р а н е

*) И с а и ј а , 5 3 , 8 .
2
) И с п о р . Шсо1. Саоа$И.у 1л1иг§1ае Е х р о б Н . к о д Мг^пе, Р а 1 г . §г. Т. 1 5 0 . р . 3 8 5 .
3
) Према словенским с л у ж а б н и ц и м а свештеник при благосиљању вина и воде
ништа не говори, дочим према грчком евхологију свештеник благосиља вино и
воду уз ову формулу б л а г о с л о в а : Шкочцџ&чт] ђ §\соа^ том ' А * ; ^ аоо тгаутоте' УОУ,
ха1 &е1, х а 1 е1д тоо^ аШчос$ тббу оА&шч, 'Аџђу,
 61

Г о с п о д а , т а к о се и на земљи у т а ј а н с т в е н о ј с в е ш т е н о ј р а д њ и
и о с т а в љ а њ е н а ч е с т и ц а с д е с н е с т р а н е Сина, с д е с н е с т р а н е
а г н е ц а , ј е р њој — к а о оној која ј е п о с л у ж и л а б о ж а н с к о ј
економији з а н а ш е с п а с е њ е и која ј е к о р е н в е л и к е ж р т в е
— п р и п а д а в е ћ а с л а в а и сјај н е г о осталим с в е т и т е љ и м а г

ј е р се од ње в а п л о т и о ИХристос, и н а т к р и љ у ј у ћ и у с л а в и
1
о с т а л е свете о н а ј е и б л и ж а Б о г у . ) И п о ш т о по р е ч и м а
ц р к в е м о л и т в е п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е м н о г о могу и р е д н е -
б е с н и м в л а д и к о м , з а т о моли с в е ш т е н и к , д а Г о с п о д Б о г њ е -
н и м м о л и т в а м а прими о в у ж р т в у н а п р е н е б е с н и свој ж р т в е н и к .
З а т и м у з и м а с в е ш т е н и к трећу иросфору и вади из ње
2
ч е с т и ц е у сиомен 1. п р о р о к а и п р е т е ч е Ј о в а н а , ) 2. осталих:
п р о р о к а , 3 . а п о с т о л а , 4. в е л и к и х у ч и т е љ а и ј е р а р х а , 5- му-
ч е н и к а и м у ч е н и ц а , 6. п р е п о д о б н и х о т а ц а и матера, 7. с в .
б е з с р е б р е н и к а , 8. св. б о г о о т а ц а Ј о а к и м а и А н е и свију
4
с в е т и т е љ а ) и 9. с в е т и т е љ а чија се л и т у р г и ј а в р ш и ; дакле-
4
из о в е т р е ћ е п р о с ф о р е в а д и д е в е т ч е с т и ц а , ) п о с т а в љ а ј у ћ и
и х с л е в е с т р а н е св. а г н е ц а у т р и реда, м е ћ у ћ и о д о з г о д о л е г

т а к о д а у с в а к о м р е д у и м а т р и честице, ш т о ј е све с л и к а
н е б е с к е ј е р а р х и ј е , јер а в т о р с п и с а : » 0 ц р к в е н о ј ј е р а р х и ј и «
5
к а ж е да је црквена јерархија слика небеске јерархије. )
З а т и м у з и м а с в е ш т е н и к четврту иросфору и в а д и из-
њ е ч е с т и ц е з а з д р а в љ е и с п а с ж и в и х , и то п р в о моли с в е -
ш т е н и к у р е ч и м а : „ПО/ИАНИ, ЕЛКО ч м о в ^ к к о л к ж ч с . . д а се
Г о с п о д Б о г сети п р а в о с л а в н о г е п и с к о п с т в а , п р а в о с л а в н и х
6
патријараха, митрополита или епископа дијецезана, ) часног

4
) И с п о р . 8утеош8 7ће88п1отсеп818 Б е з а с г а Ш и г ^ а с. 9 4 к о д М^пе, Р а 1 г ,
8г. Т. 1 5 5 . р . 2 8 4 .
2
) У г р ч к о м т е к с т у л и т у р г и ј е п р в а ч е с т и ц а и з т р е ћ е п р о с ф о р е в а д и се у
ч а с т и с п о м е н М и х а и л а и Г а в р и л а и с в и ј у н е б е с к и х с и л а : Шд тф/ђу ха1 рчцџгрт&у
теадохе^отсоу Т а ^ а р х & у М1хаг)Х ха1 ГаррсујА, ха1 тсаасоу теоу 1по\>р&ч1т Доуацеооу 'А.аа)|штауу,
а д р у г а ч е с т и ц а се у грчком евхологију вади у част претече и К р с т и т е љ а Ј о в а н а
и осталих пророка.
3
) ' Е ^ арсатерсоу бе, ех проаџорб<.<; етера^ т^ Хб^хУ церСба^ е^а^соу, отаироесба)^ 4х-
ТУЈ$ асрра-уГбо^ 6 Еереод, т ^ алаутам Ј Л У Т Ј Ј Х У ^ ганеГтас, ха1 т$"У]01. 8утеоп. Тће88п-
1опк., \Ш. р . 2 8 0 .
4
) Зато је и зову Руси »девнтичиннал просфора«.
5
) И с п о р . Р8еМо-В1опу8. Агеор., Б е есс1 Ш е г а г с г л а с. I I . §. 2. (М^пе, Ра1г
Вг. Т. III. р . 3 7 2 ) .
6
) С в е ш т е н и к ј е д у ж а н д а с п о м е н е овде у р е д у ж и в и х и о н о г а а р х и ј е р е ј а
к о ј и г а ј е р у к о п о л о ж и о , а к о т о није е п и с к о п д и ј е ц е з а н и а к о ј е ж и в . А к о п а к
није ж и в , спомиње г а међу м р т в и м а .
62

презвмтерства и у Христу ђаконства, свега чина свеште-

н и ч к о г , с в е ш т е н и к а , ђ а к о н а и све б р а ћ е , коју ј е п о з в а о
Г о с п о д Б о г у своје ц а р с т в о , и в а д и п р и томе ч е с т и ц у ;
ј о ш се моли с в е ш т е н и к , у р е ч и м а : „ПО/ИАНИ, ГДИ, к л а г о *
к ^ р н а г о . . . " д а се Г о с п о д Б о г сети в л а д а р а и в л а д а р с к о г
д о м а и в а д и п р и томе честицу; исто т а к о се моли све-
ш т е н и к д а се Г о с п о д Б о г сети свију о н и х ж и в и х , које х о ћ е
с в е ш т е н и к д а спомене, и то: ж и в и х о с н и в а ч а и д о б р о т в о р а
ц р к в е , ч л а н о в а о п ћ и н е , (за које х о ћ е и з а које ј е умољен
д а в а д и частице), својих п р и ј а т е љ а и ч л а н о в а п о р о д и ц е ,
в а д е ћ и з а њ и х честице. Све о в е ч е с т и ц е з а ж и в е в а д и
с в е ш т е н и к у з р е ч и : ПОМАНИ, ГДИ И с п о м и њ у ћ и њ и х о в о име
и п о с т а в љ а ј у ћ и их у ј е д а н р е д и с п о д а г н е ц а .
И н а ј п о с л е узима с в е ш т е н и к иету п р о с ф о р у и в а д и и з
ње честице з а опроштај грехова умрлих, и меће их у ред
и с п о д р е д а ч е с т и ц а з а ж и в е , с п о м и њ у ћ и у з р е ч и : ПОЛЈАНИ,
Г д и (име) к о д с в а к е честице, п о ш т о ј е и р в о и з г о в о р и о мо-
л и т в у : ( х ) п а / И А т и и Ф с т а к л е н ш Г^\ШЋ. . . и з а које п о с т а в љ а
честицу, а завршује вађење из ове просфоре речима: И
Е С ^ \ Ћ к х н а д е ж д и коскрЕсенТА ж и з н и к*кчнмА И т к о е г Л ОКЦННТА
оусбпшнхЋ п р а к о с л а к н к ! ^ б т е ц к и к р а т ш МЈШН\'&, челок^кколкжче
Гди, и меће честицу на крају реда з а умрле.
Затим узима свештеник оиет четврту просфору — из
које ј е в а д и о з а ж и в е — и в а д е ћ и и з њ е ч е с т и ц у г о в о р и :
„ПОЛЈАНИ, Г д и , и Л1О0 н е д о с т о и н с т к о , и п р о с т и л ш КСАКО* согр*к*
шенТе, колкное ж е и неколкное", а ч е с т и ц у м е ћ е у р е д ж и в и х
н а крај. Овако постављене честице н а дискосу поред агнеца,
представљају тријумфујућу и воинствујућу цркву, од којих
€ в а к а и м а ј е д н у т е исту г л а в у Г о с п о д а И с у с а Х р и с т а .
После постављања честица н а позив ђаконов: Елагослоки,
владмко, кадило, благосиља свештеник кадило речима: „ К а д и л о
тек^к п р и н о с и л ш , Х р т е Е ж « на'ш&, к& конгс к л а г о ^ а н Т А д 8 р " ^ > к 4

вже п р к л њ ЕЋ п р а и к с с н к ш т к о и ж е р т к ж н и к ж , к о з н и с п о с л и \\ЛЛ\Ћ к л а *
г о д а ' т к преста'гцј т к о е г Л Д \ а " , и з а т и м к а д и з в е з д и ц у и м е ћ е
ј е и з н а д ч е с т и ц а н а дискосу, г о в о р е ћ и после р е ч и ђ а к о н о -
л

вих — Гд8 ПОЛ»ОЛИЛКА — : „ И пришедши зк^кзда, с т а кер)(8,

1
и д ^ ж е к^к б т р о ч а " . ) З в е з д и ц у п а к меће з а т о , д а се н и ш т а
н е би д о т а к л о св. х л е б а , и д а би с и м в о л и з о в а о о н у ч у д н у
з в е з д у , која ј е м а г е д о в е л а до витлејемских ј а с а л а . З а т и м

*) М а т . 2 , 9.
 03

п о ш т о ђ а к о н к а ж е : Г д 8 ПОЛКМИЛКА, јереј о к а д и в ш и п р в и по-

к р о в а ц (т. ј . д р ж и п о к р о в а ц у н у т р а ш њ о м с т р а н о м н а д ка-
д и о н и ц о м ) п о к р и в а њиме х л е б са дискосом г о в о р е ћ и : „ Г д ^
в о ц л р и с л , к к л ^ п о т ! * ФклЕчесА. . . V ) затим кади свештеник на
исти н а ч и н д р у г и п о к р и в а ч и н а позив ђ а к о н о в : П о к р к ш ,
в л л д к ж о п о к р и в а њиме св. п у т и р г о в о р е ћ и : „ П о к р м некеса д о *
крод^телк ТКОА, Х р т е , и хвдлА твоеЖ исполнк ЗШЛА". )2
И нај-
после кади свештеник и трећи покровац — ваздух — као
и д р у г и , и п о к р и в а ј у ћ и њ и м е дискос и иутир, г о в о р и : „ П о *
3
к р к ш и л с к к р о в о л 1 к крилВ т в о е к > . . . " )
Ово п о к р и в а њ е се в р ш и и з о п р е з н о с т и д а н и ш т а не п а д н е
у св. п у т и р , к а о и з б о г с и м в о л и з о в а њ а о н и х п о к р о в а , у које ј е
био у в и ј е н Г о с п о д И с у с Христос, и р а д и о з н а к е , д а ј е с и л а
и с в е м о г у ћ с т в о И с у с а Х р и с т а од п р в и х г о д и н а Њ е г о в а ж и -
4
вота било с а к р и в е н о под х а љ и н о м т е л а . ) Н а ј п о с л е к а д и
свештеник три пута предложене даре говорећи: „ Е л л г о *
словенк Е г а нашх, сице кллгоколиши, слл'ва тек*к, — а ђакон:
Е с е г д а , нмнНк и присни>.. којим се р е ч и м а п р и н о с и Б о г у
слава и благодарност, ш т о је изволео послати свога јединца
Сина, који ј е в а п л о т и в ш и се и н а крсту р а с и е т и с к у п и о
род људски.
З а т и м к л а њ а ј у ћ и се ђ а к о н и с в е ш т е н и к 3 пута, г о в о р и
ђ а к о н : „ ( х ) п р е д л о ж ж н м х к ЧКТНК\\Ћ д л р ^ х * Г д $ ПОЛКМИЛКА", н а ш т о
свештеник говори /иолитк$ п р е д л о ж ж Ј А : „ Е ж е , Е ж е И Ш Ћ . .."
молећи у њој, да Господ Бог благослови предложење (при-
нос) о в о , д а г а п р и м и у свој н е б е с н и ж р т в е н и к , д а се сети
о н и х који су г а п р и н е л и и з а које се п р и н о с и , и д а н а с неосу-
ђ е н е с а ч у в а у с в е ш т е н о ј р а д њ и б о ж а н с к и х т а ј а н а . Овом мо-
л и т в о м с в е ш т е н и к н е п р и н о с и свете д а р е к а о ж р т в у , н е г о
и х само одређује з а ж р т в у и б л а г о с л о в о м ч и н и достојнима
з а свету евхаристију. Н а крају г о в о р и с в е ш т е н и к отпуст,
с п о м и њ у ћ и у њему о н о г а светитеља чија се л и т у р г и ј а в р ш и ,
Св. В а с и л и ј а В е л и к о г и л и Св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а . После
о т п у с т а к а д и ђ а к о н проскомидију и ч а с н и тгресто са све

Ј
) Пс. 92, 1—5.
2
) А в а к . 3 , 3 с а д о д а т к о м : Хрсате.
3
) П с . 1 7 , 8. 9.
4
) ха1 т а о т а Хе^ец ха1 хаХбгсте!. т а бсора, тбу &р1оч ђчцХочби ха1 тб потђршу, пг-
тсАосд тф,Со1С, ха1 6-0111$ тсаутахоО-еу. К а 1 ^ а р аоуехаХОтстето [хеу тесод ^ тоб аеаархсореуоо
беоо б6уац1$, §со^ тоо х а ф о о тсоу -З-аоЈлатсоу, ха1 ттЈс Ц обрауоб јхссрторса^. N1001. СпОп-
5/7. 1 Ш . р а § . 3 8 9 .
64

ч е т и р и с т р а н е , г о в о р е ћ и п р и томе: „ К о грок*к п л о т с к и , ко лд^к

же СЋ д$шек> ГЛКЦЈ Е г х . . ." Овај се т р о п а р г о в о р и п р и к а ђ е њ у
ч а с н е т р а п е з е з а т о , ш т о о в а и р е м а св. о ц и м а з н а ч и п р е
свега гроб Христов и узвишен престо Њ е г о в а царства за-
1
ј е д н о са Оцем и св. Д у х о м . )
2
З а т и м к а д и ђ а к о н о л т а р около и ц е о х р а м , ) г о в о р е ћ и
Пс. 5 0 . К а ђ е њ е м се п р и н о с и Б о г у и о ш т о в а њ е и п о к а з у ј е ,
д а Он делује з а ј е д н о са св. Д у х о м и д а се к р о з о в у т а ј н у
3
излила благодат Духа на цео свет. )
У овом д е л у л и т у р г и ј е с в е ш т е н и к с и р е м а ј у ћ и м а т е р и ј у
з а св. е в х а р и с т и ј у , с п о м и њ е н е к а п р о р о ш т в а и п р е д с л и к е ,
које се о д н о с е н а смрт С п а с и т е љ е в у . И с т о т а к о с п о м и њ е
свештеник овде целу цркву земаљску и небесну, молећи се
н е само з а ж и в е , н е г о и з а м р т в е . Ово има д а о п о м е н е п р и -
с у т н е Х р и ш ћ а н е д а мисле н а у з р о к смрти И Х р и с т а , н а
п р о р о ш т в а , којима се о с н а ж и л а н а д а с п а с е њ а р о д а љ у д с к о г ,
и д а б л а г о д а р е Б о г у ш т о н а с ј е удостојио ж и в о т а у с т а н о в -
љ е њ е м Н З а в е т а . Исто т а к о сједињују Х р и ш ћ а н и своје м о -
л и т в е са с в е ш т е н и к о в и м а , м о л е ћ и светитеље Божје, д а се
њ и х о в и м м о л и т в а м а и ми удостојимо д а с в р ш и м о з е м а љ с к и
п у т у и с т и н и т о ј в е р и , у п о к а ј а њ у и д о б р и м делима, и т а к о
4
к а о и о н и стечемо н а с л е д с т в о в е ч н о г а ж и в о т а . )

27. Чин литургије оглашених.

П р е п о ч е т к а л и т у р г и ј е о г л а ш е н и х с в у ч е се з а в е с а са
царских двери, а свештеник и ђакон ступају пред часну
5
трапезу, и подижући руке у вис ) говоре три иута молитву:
„Црк> н е к ш ш и , оут^шитмн>, д ш е и с т и н н м . . . " , јер силаском св.
Д у х а постају с п о с о б н и з а достојно в р ш е њ е св. р а д њ а . С в а к и
п у т и з а м о л и т в е п о к л о н е се и п р е к р с т е . П о с л е п р и з и в а њ а
Св. Д у х а с л у г е о л т а р а с л а в е Б о г а а н ђ е о с к о м и е с м о м : „ О л л к л
кк кмшни\5& Е г В , и н л лгл\л\\ лшрх, кх ч е л о к ^ ц ^ а кллгоколеше",
г о в о р е ћ и ј е д в а п у т а и сећајући се њ о м е с в о ј е в о љ н о г в а -
плоћења Спаситељева ради искупљења рода људског, и нај-

х
) Испор. Зутеоп Тће8за1отс. 1 Ш . р. 292.
2
) Види 22. глава Устава.
3
) И с п о р . Ветлминг, Н о в а л С к р и ж а л Б , С п б . 1 9 0 8 . с т р . 1 7 1 .
4
) Ако свештеник служи без ђакона, онда не говори свештеник н а про-
скомидији и н а литургији оно ш т о ђакон и м а д а к а ж е , него само јектенија и ч и н
литургије.
5
) 0 овоме н и ш т а не к а ж е служабник, но то ј е опћи обичај.
 65

после г о с о р е ј е д а н п у т р е ч и п с а л м о п е в ц а : „ Г д и , оустн^к л*ои

1
Сбкерзеши. и о у с т л Л!ОА к о з к ' к с т л т & \кдл$ / и о к ^ " . ) Затим целива
с в е ш т е н и к с в . ј е в а н ђ е л и ј е , а ђ а к о н ч а с н у т р а п е з у . Св. ј е в а н -
ђелије п о с т а в љ е н о ј е н а с р е д и н у ч а с н е т р а п е з е и символи-
зују И с у с а Х р и с т а Ц а р а . З б о г т о г а с в е ш т е н и к с т у п а ј у ћ и к
п р е с т о л у , одаје част И Х р и с т у ц е л и в а њ е м ј е в а н ђ е л и ј а , а ђ а к о н
с в е с т а н с в о г а н и ж е г з в а њ а , з а д о в о љ а в а се само д о т и ц а њ е м
2
трапезе. )
Затим приклања ђакон главу пред свештеником у знак
п о с л у ш н о с т и к о д светих р а д њ а и д р ж е ћ и о р а р са три п р с т а
говори: „Ере,иА соткорити Гдеки, кллдмко, кллгослоки. Реч „со*
т к о р и т и " узета је из речи самога ИХриста при постављању
и 8
тајне евхаристије: „ 6 # т к о р и т е к * л»ое к о с п о л ш н а ' н н . ) Ђакон
свестан в е л и ч а н с т в а Вожјег а своје немоћи и недостојности,
д а би м о г а о в р ш и т и с л у ж е њ е к а о ш т о т р е б а , моли од с в е -
штеника благослов, а свештеник га благосиља говорећи:
„ Е л а г о с л о к е н а Ег& н а ш х ш г д а , нмн^к и присни> и ко к ^ к и , к ' к к и > к д . и

З а т и м ђ а к о н : „ПОЛ»ОШСА & л ж - к , к л а д м к о СКАТМИ", а с в е ш т е н и к

о д г о в а р а : „ Д а и с п р а в и т х Г д к с т и ш м ТВОА; И најпосле к а ж е
ђ а к о н : „ПОЛ*АНИ Л*А, к л а д и к о СКАТКШ", а с в е ш т е н и к о д г о в а р а :
„Да ПОЛ!АНГГ& Т А Г д к Е г к ко ца'рстк'ш СВОСЛЈХ, к п г д а , нмн^к и
г
приснцЈ и ко к ^ к и к кки>кк". Ђ а к о н к а ж е : Л л ж н к , и о с н а ж е н овим
б л а г о с л о в о м и м о л и т в а м а с в е ш т е н и к а , п о к л о н и в ш и се и з л а з и
4
к р о з с е в е р н е д в е р и и с т а в ш и н а о б и ч н о место ) т. ј . н а а м в о н
и к л а њ а ј у ћ и се т р и и у т а г о в о р и у себи: „ Г д и , оустн^к л*ои
{Бкерзеши, и о у с т а ЛЈОА КОЗК^СТАТБ \кдл$ ТКОК>", а з а т и м узви-
5
шеним гласом: „ Е л а г о с л о к и , к л л д м к о " , ) нашто свештеник

0 П с . 50, 17.
2
) Вешнмит, Н о в а н С к р и ж а л в , С п б . 1 9 0 8 . с т р . 1 7 4 .
3
) Л у к . 2 2 , 19.
4
) У с л у ж а б н и к у ч е с т о с р е т а м о и з р а з „на шк^чн-кмх м-кст-к", а о б и ч н о м е с т о
није у в е к ј е д н о т е и с т о , н е г о ј е ј е д а н п у т а м в о н , д р у г и п у т п р е д ц а р с к и м д в е р и м а ,
п р е д и к о н о м Б о г о р о д и ч и н о м , и т . д . У с л у ж а б н и к у о в д е с т о ј и : „и стЛкх на иЧичн-кмх
м-кст-к, прдми' с т м ^ Д К ф 1 и " . . .
5
) ЕбАб^аоу беалота. Р е ч ј у беатсбтуЈ^ о з н а ч а в а с е у о п ћ е с в а к о л и ц е к о ј е и м а
в л а с т и с и л у д а у п р а в љ а и в о д и д р у г е (I П е т р . 2, 1 8 . I. Т и м . 6, 1). О в и м и з р а з о м
о з н а ч а в а с е с а м Г о с п о д Б о г к о ј и в л а д а с в и м а с т в о р е њ и м а ( Д е л . 4 , 24) и И с у с
Х р и с т о с , к о ј а и м а с в а к у в л а с т н а н е б е с и м а и н а з е м љ и (II. П е т р . 2, 1 ; М а т . 2 8 ,
18). А п о ш т о с у п р е з в и т е р и и е п и с к о п и у ц р к в и с н а б д е в е н и в л а ш ћ у од с а м о г а
И с у с а Х р и с т а д а в р ш е с в е т е р а д њ е и в о д е њ е г о в у ц р к в у , т о се и о н и од с т а р и х
в р е м е н а зову »владвшами«, али не у политичком смислу к а о тирани људи и
они који о г р а н и ч а в а ј у слободу људи, него који и х д р ж е ћ и се з а к о н а И Х р и с т а
5
66

у з е в ш и у о б е р у к е св. ј е в а н ђ е л и ј е и ч и н е ћ и њ и м е крст и з н а д
а н т и м и н с а ) г о в о р и исто т а к о у з в и ш е н и м г л а с о м : „ Е л а г о г а е *
1

всно ц а р с г в о б ц а и сна и сгагиЈ д \ а , нмм^к и присни? и во в^ки

к * к к и ж & " . С в е ш т е н и к ч и н и крст са св. ј е в а н ђ е л и ј е м не само
з а т о ш т о се п о б о ж н и х р и ш ћ а н и к р с т е п р е п о ч е т к а с в а к о г а
р а д а , него и н а р о ч и т о зато, д а би о з н а ч и о , д а ћ е о в у с в е -
ш т е н у с л у ж б у с л а т и к Богу, к о г а по у ч е њ у с а м о г а С и н а
Б о ж ј е г п о ш т у ј е м о у три л и ц а , а у з н а к б л а г о д а р н о с т и з а
с п а с о н о с н и Њ е г о в ж и в о т , д е л а и к р с н у смрт, о чему се
2
свему г о в о р и у овој с в е ш т е н о ј к њ и з и (т. ј . ј е в а н ђ е л и ј у ) . )
Н а р о д на с в е ш т е н и к о в о е л а в љ е њ е ј е д н о г а Б о г а у т р и
л и ц а к р с т е ћ и се и к л а њ а ј у ћ и се о д г о в а р а са: Л/Иинк, т. ј .
тако нека буде. З а т и м г о в о р и ђ а к о н велику јектенију, која
се г о в о р и у п о ч е т к у в е ч е р њ а и ј у т р е њ а и којом се н а р о д
п о б у ђ у ј е на м о л и т в у , а која уједно и казује, д а л и т у р г и ј а
није само у с п о м е н а д е л а Христових, н е г о и м о л и т в а з а р а з н е
п о т р е б е људске. И з а ј е к т е н и ј е : & плавак>цшхк умећу се р а з н е
м о л б е , н. п р . з а б о л н е , к а о и з а д р у г е р а з н е потребе., Ве-
л и к а ј е к т е н и ј а се з а в р ш у ј у в о з г л а с о м : „ М к и ? ПОДОЈШТБ т е к Н к . . . "
И з а в е л и к е ј е к т е н и ј е поју се антифони, у којима су х в а л е
в а п л о ћ е н о м ј е д н о р о д н о м Сину сходно п р а з н и к у и с л а в љ е њ у
д а н а и који освећују присутме и о н е који п р и з и в а ј у б л а г о -
д а т св. Д у х а . Ј е р по р е ч и м а св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а св. Д у х
3
н е с и л а з и само у св. тајни, н е г о и у м о л и т в а м а и песмама. )

ослобађају од и с т и н и т о г р о п с т в а и п о н и ж е њ а , ч и н е ћ и о д д е ц е г н е в а (Ефес. 2 , 3)
децу Б о ж ј у ( Ј о в . 1 , 1 2 ; I. К о р . 7 , 2 2 ) , и з а б р а н и н а р о д , ц а р с к о с в е ш т е н с т в о , свети
народ, народ о б н о в љ е њ а (I. П е т р . 2 , 9). У о в о м с м и с л у и ђ а к о н зове презвитера
к о д в р ш е њ а с в . р а д њ а беатсота, а о в и м и м е н о м у и с т о м с м и с л у з о в е се и е п и с к о п
код ових радња.
*) О в о , д а с в е ш т е н и к ч и н и к р с т ј е в а н ђ е л и ј е м и з н а д а н т и м и н с а , не стоји у
служабнику, него у архијерејском чиновнику, одакле је прешло и у јерејско
служење.
2
) 0 слављењу Бога у Тројици каже п а т р и ј а р х Г е р м а н : „Тс обу тб чркзооч
етссфУјЈлс^ес тоб веоб ха1 об тб еусаТоу; 0 6 ^ а р , „ЕбХорЈтос в е б ^ " УЈ „ЕбАо^УЈцеууЈ тоб веоб
р а а с Х е с ^ а . . а Х Х а тоТ^ тсроасбтсосд бсуЈру]|хеуос^ ^ЕбАо^УЈцеуу] УЈ (ЗаасАеса, фУЈас*, тоб Патрб^ хас
тоб ГЕоо х а 1 &^1ои Пуб6р,ато$'" бтс бса ТУЈ^ еуау&рсотсујаеоо^ тоб КарСои тсрсбтуЈ^, ер-а&оу оГ
(Зсу&рсотсос ВТУЈ тр(а тсрбасотса б в е о ^ . ТабтУЈ^ бе ТУЈС г^ау&рсотсУЈаесое тоб Корсоо [лоатачсо^а
еатс т а теХобјлеуа* бте^ IV тоТ^ ттрооср-босд абтсбу ебес тсроЛацтсесу хас хУЈрбттеа&ас ТУЈУ
Трсаба. К а с бтсб тш &ш Доуацесоу бо^ја^етас б в е б ^ трсасу а^саа^оТ^, хас бтсб ау&рсбтссоу
у| (ЗаасАеса тоб Хрсатоб ебХо^естас, б^ бо^ајлес ^ебтујто^ абтоб тбу фбуЈу еахбЛеоае, хас У^Јха^
уј^ео&ереоае (Оетташ К е г и т есс1ез1а81. Соп1етр1. код М1%пе, Ра1г. §г. Т. 9 8 . р. 4 0 2 . ) .
б
) Јоаппез СпгузозЊтиз, Н о т . 3. т ер181. а<1 Е р ћ е з . с. 1 (М1%пе, Р а 1 г . §г.
Т. 6 2 . р . 2 4 .
 67

А н т и ф о н и се поју на л и т у р г и ј и п о д е љ е н и у три д е л а у част

с в . Тројице. П р е м а л и т у р г и ч к о м в р е м е н у имамо три врсте
а н т и ф о н а на л и т у р г и ј и : 1. а н т и ф о н е с в а к и д а ш њ а (по КСА ДНИ),
2. а н т и ф о н е в а с к р с н е и л и и з о б р а з и т е л н е и 3. а н т и ф о н е
1
п р а з н и ч н е . ) Стиховима С З а в е т а додају се песме Н З а в е т а ,
т е се тако к а о сједињују о б а з а в е т а С т а р и и Нови, п р и к а -
з у ј у ћ и т а к о ј е д и н с т в о људи, који з а ј е д н и ч к о м х в а л о м с л а в е
и х в а л е моћ и доброту Божју.
Ц е л а л и т у р г и ј а од п о ч е т к а до к р а ј а п р и к а з у ј е идеју и
дело искупљења рода људског и отуда цела литургија и
п о ј е д и н е р а д њ е св. л и т у р г и ј е имају своје з н а ч е њ е , које се
о д н о с и на поједине д о г а ђ а ј е из д е л а с п а с е њ а . И к а д а ц е л а
€в. л и т у р г и ј а п р и к а з у ј е с в а д е л а И с у с а Христа, д о л а з а к на
з е м љ у , смрт, васкрс, в а з н е с е њ е н а небо, то о н д а п о ч е т а к
л и т у р г и ј е п р и к а з у ј е оно ш т о се д о г о д и л о у п о ч е т к у ж и в о т а
И Х р и с т а , наиме д о л а з а к , ј а в љ а њ е , у ч е њ е и ч у д а Њ е г о в а ,
п о н о ш т о се в р ш и касније н а св. л и т у р г и ј и , п р и к а з у ј е
2
с м р т , в а с к р с и у з н о ш е њ е И Х р и с т а н а небо. ) З а т о п с а л м и
к о ј и се поју у п о ч е т к у св. л и т у р г и ј е з н а ч е п р в о време
в а п л о ћ е њ а Х р и с т о в а ; а оно ш т о д о л а з и и з а њих, н а и м е
8
•читање Св. Писма, з н а ч и оно, ш т о ј е д о ш л о к а с н и ј е . )
Први свакидашњи антифон препоручује и иозива на
слављење и исповедање имена Вишњега, и милосрђа и
п р а в д е Вога Оца и Сина, и к а о п о ч е т а к и у в о д ј е о н о г а
4
ш т о з а њиме д о л а з и . ) Д р у г и с в а к и д а ш њ и а н т и ф о н ј е х в а л а
ц а р с т в а , л е п о т е и моћи Сина Вожјега, а њ и м е се о з н а ч а в а
п о ч е т а к ж и в о т а И Х р и с т а н а земљи, к а д а ј е И Х р и с т о с већ
б и о на свету, а свет г а не п о з н а д е , време до Ј о в а н а , к а д а
5
ј о ш не б е ш е у п а љ е н а светлост. )
П е с м а „ в д и н о р о д н м и ( З Д м . . п о к а з у ј е д а се в а п л о ћ е њ е
С и н а с а д а о с т в а р и л о , к о н с т а т у ј у ћ и тако истинитост п р о -
р о ш т а в а која се однбсе на в а п л о ћ е њ е И с у с а Христа. Н а р о -
1
" ) В и д и Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I. д е о , с т р . 2 2 1 . и 2 2 2 .
3
) Испор. М с о / . СадазИа, с п о м . д. 1 Ш . р. 404.
3
) N100101 СадазИае " Ш и г д . Е х р о в . код Мг&пе, Ра1г. §г. Т. 1 5 0 . р . 4 0 4 . : "Отеу
с1 фаЛр.61, а>€ аУ проо1џГ01$ хг\с, ц о а т а т с о ^ а с фббјхе^ос, тбу Хрсатоо о1кочоџ1<х(; ау^аСуоиос
т а бе |Ј,-ета тобтап*, а?т_е тсбу Гврш Графсбу а^а^усбаесд, ха1 т а а7.Ла, тб ефе^у^. Ка1 ЈГУЈУ
<2ЛЛУ] и$ вХш1 еТрујтас ђ аЕтЈа фаЛцфбсау/, х а 1 т&у Графсог гсроха-З-араСсјсл/ т ^ а про$ т а
Јшатујрса, ха1 гсараахеиа^ аЛЛ оббеу хсоЛбес хаг тоито хахесуо боуаа&ас, хас т а абтаха1
тоид ткатобс ха1 ТУЈУ ©1хо^оц'Сау ау]|ш{уегу.
4
) Испор. N1001. СадазИ. с п о м . д. Њ И . р , 4 0 5 .
5
< ) 11)1(1. р . 40.7.
68

чито з н а ч и о в а п е с м а време, к а д а се И Х р и с т о с к р с т и о н а
Јордану и када је Родитељев глас посведочио јасно и вечно,
д а ј е о в о њ е г о в м и л и (љубљени) Син, ј е д а н и з св. Тројице.
Ову ј е х и м н у с а с т а в и о ц а р Ј у с т и н и ј а н В е л и к и ( 5 2 7 . — 5 6 5 ) , 0
који ј е с а з и д а в ш и 5 3 2 . — 5 3 7 . г. в е л и ч а н с т в е н у ц р к в у н а з в а н у
од њ е г а „2осрих тоо веоб" п р е д а о ј е ц р к в и , д а се поје н а
св. л и т у р г и ј и у част ј е д н о р о д н о г Сина Божјег, који се не-
п р о м е њ љ и в о в а п л о т и о од п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е и п р е ч и с т е
девојке Марије, а п р о т и в Н е с т о р и ј е в е ј е р е с и , који ј е у ч и о .
д а м а т и Б о ж ј а не т р е б а д а се з о в е Вогородица, н е г о Х р и с т о -
р о д и ц а , ј е р ј е о н а р о д и л а само човека, а не Вогочовека, а
које ј е у ч е њ е о с у ђ е н о а н а т е м о м н а трећем в а с е љ е н с к о м
2
сабору у Ефесу. )
У трећем д н е в н о м а н т и ф о н у п р о р о к у г л е д а в ш и п о ј а в у
8
И Х р и с т а п о з и в а све љ у д е н а с л а в љ е њ е и в е л и ч а њ е Њ е г о в о . )
Суботом и недељом поју се после в е л и к е ј е к т е н и ј е н а л и -
т у р г и ј и а н т и ф о н и и з о б р а з и т е л н и и л и в а с к р с н и , а на д в а -
н а е с т Г о с п о д њ и х п р а з н и к а (осим Сретенија) поју се п р а з -
4
нични антифони. )
З а в р е м е појања првога антифона чита свештеник тајно м о -
литву: „Гди Бж« наш*, епуже д*ржака шсказаниа"... у којој м о л и
Бога д а по своме милосрђу милостиво погледа на нас и на св. х р а м ,
и д а н а м а и онима који се с н а м а моле учини богате милости и
милосрђа. После велике јектеније ђакон силази са амвона и з а в р е м е
појања првога антифона стоји пред иконом Спаситељевом д р ж е ћ и
орар са т р и прста десне руке. И з а првога антифона ђакон д о -
л а з и пред царске двери и поклонивши се говори малу јектенијуг
Шки и пакн мДромк Гд8 ПФМОЛНМСА, која се завршује возгласом с в е -
ш т е н и к а : Мки? ткол д*ржака и тко* естк царстко... на ш т о појци о д -

*) И с п о р . Оеогјги Се&гет Шзкопагит СотрепсИит, код Мг&пе, Ра1г. ^ г .

Т. 1 2 1 . р . 7 0 9 . и Ооаг, с п о м . д. р . 1 2 4 . Види и Сћпз{-Рагатка8, Ап1ћо1о&1а
^ г а е с а , р . Х1ЛУ.
2
) 5. Оегтат К е г и т есс1. С о п 1 е т р 1 а Ц о к о д Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 9 8 . р . 4 0 4 :
~ЕУ101 бе Хе^ооасу, бтс, тб абтб тротсар107 ехтсефсб^УЈтас тсара тоо ТУЈ^ ^гса^ рааиесо^
'1ооат1У1ауои, афббра ха1 абтб хоХд аоЈлрбХе^ ТУЈ^ Хрсатоб теууујаесо^ ефарјлб^оу. Обто^ ^ар-
фГ]а17, б ^е^ууЈ^е^, б р-оуо^еуу]^ Гсо^ ха1 Хбуо^ тсроауархои Патрб^ бтгархсоу, хатабе&хцеуо^
бса тг)у ђцетера^ асоту}р1ау аархсоаИ5уа1 гх ТУЈ^ а^ча^ веотбхои, атргтстоо [хгсуаау^ 1ујд.
^ебтујто^ х а 1 а а и ^ х ^ ^ ? е
% Т У
К &7^ 5 Трсабод, гуа^рсотсујаас х а 1 атаорсогИјуас х а т а -
а

бе^ајлеуо^, б ха1 IV Тр^ааусср Зј^ф аоубо^а^бјхеуо^ бтсо ТСОУ уогрсоу ха1 обра^соу До^ацгсоу,
'А^ехфостујтсос ^ар ха1 ахсор^атсод т а ^ 7сатр1хи^ хбХтссоу хата^а^ "аеаархсотас. Абтбд обу
еатс б а&%ш у)|1ад.
3
) Испор. Мко1а1 СадазПае Ш и г ^ а е Е х р о з Ш о к о д М § т г е , Ра1г. ^г. Т. 150. р . 4 0 9 .
4
) о овим антифонима
ВИДИ Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I . д е о у

стр. 221. и 222.

 69

говарају: Дминк. К а д а се поје други антифон ђакон одлази и стаје

пред икону Богородичииу, а свештеник чита молитву; „Гдн Бж* нашк,
^паси лЛди т к о А " . . . , и з а чега ђакон пред царским дверима опет
говори малу јектенију, коју свештеник завршује возгласом „Мкм
слагк и чгдок-ккодкжецк..." З а време појања трећега антифона ђакон
у л а з и у олтар к р о з ј у ж н е двери а свештеник чита молитву: „Иж*
ОБЦША сУА и согдаснк!л\ дарокаккш намд молитккк. ."

К а д а ј е с в е ш т е н и к с в р ш и о м о л и т в у коју ј е ч и т а о з а
в р е м е т р е ћ е г а а н т и ф о н а , о т в а р а ц а р с к е д в е р и ( н а Елажми
есте, а к о д д н е в н и х и „ п р а з н и ч н и х а н т и ф о н а к о д т р е ћ е г
а н т и ф о н а ) и н а С^лака ОцВ и Омн8 ч и н и са ђ а к о н о м мали
вход (ту^ е?ообоу рмр&н) и л и вход са Јеванђелијем (тђч
еХаођоч тоо ЕиаууеАСоо).

Чин малога входа бива овако: пошто се свештеник и ђакон т р и

пута иоклоне пред часном трапезом, узима свештеник св. јеванђелије,
даје г а ђакону који носи св. јеванђелије при прсима, и обилазе д е -
сно око часне трапезе, клаљајући се к о д сваке стране часној трапези,
горњем престолу и жртвенику, и и з л а з е н а северне двери, где их
дочекају свећеносци који иду пред њима. Д о ш а в ш и на обично место
(овде ј е то и з а амвотта) у храму, приклањају овде обојица главе, и
п о ш т о ђакон к а ж е : Гд8 ПОЛХОДИМСА, говори свештеник тајно малитву
в х о д а : „Елко Гди Бж* нашх, с^стакиккш нд шкегку-к чинм и кишнстка
АГГЛЋ и а р у а г г д Б . . К а д а се сврши молитва входа, говори ђакон с в е -
ш т е н и к у показујући десницом са орарем према истоку: Благосдоки,
кдадмко, сткш куод&, а свештеник благосиљајући према истоку говори:
Бдагослокенк куодк стм^х ткоиух, кс*гда, нкш-к... З а т и м ђакон даје
с в е ш т е н и к у св. јеванђелије д а га целива, или а к о нема ђакона. онда
с а м свештеник на входу носи свето јеванђелије и сам га целива. П о -
ш т о ђакон оде пред царске двери, к а д а се отпоје тропар канона на
Н нкш-к, уздиже мало руке и показујући св. јеванђелије говори в е -
л е г л а с н о : ИршИдростк, прости (Еосрса, Ор9*ос). З а т и м поклонивши се
у л а з е ђакон и свештеник у олтар. и пошто ђакон остави св. ј е в а н -
ђелије н а часни престо, појци поју: „ПрУдЛт*, ПОКДОНИЛ\СА и припадшх.
ко Хрт8. Спаси нк1, Сне кжш, ко СТМЈС* дикенх скш, ПОКМЈЈКЈЉ ТИ:
1
Дллил&а". )

Овај в х о д нма свој п о с т а н а к у п р в и м в р е м е н и м а х р и ш ћ а н -

с к е ц р к в е . У старој х р и ш ћ а н с к о ј ц р к в и беху — по у з о р у с т а р о -
з а в е т н о г х р а м а — у о л т а р у д в е собе и л и н и ш н е ( у д у б љ е њ а ) ,
ј е д н а с д е с н е а д р у г а с л е в е с т р а н е , које се з в а х у пасто-
ф о р и ј е , тсаатосрбрса. У ј е д н о ј о д о в и х ч у в а х у се к њ и г е , о д е ж д е
и д р у г е п о с в е ћ е н е с т в а р и , и з а т о се о в а соба и л и н и ш н а
з в а л а р и з н и ц а , ахе^осроХахсо^, и л и ђ а к о н и к , бсахоусхб^, ј е р су

*) О в а ј е и е с м а с а с т а в љ е н а и з р е ч и п с а л а м а 94;, 6 и 1 0 5 , 4 7 .
 70

ђакони чували одежде и друге црквене ствари. У д р у г у

од о в и х п а с т о ф о р и ј а п о с т а в љ а н и су п р и н о с и н а р о д а , х л е б у

в и н о , восак, тамјан и т. д., од којих се п р и н о с а о д а б и р а х у

и с п р е м а х у д а р о в и з а в р ш е њ е свете р а д њ е , и овај д е а
х р а м а з в а о се пр«дложнш, тсрбгкасд. К а д а ј е н а св. л и т у р г и ј и
д о ш л о д а се поју а н т и ф о н и и к а д а се п р и б л и ж и в а л о ч и т а њ е
св. ј е в а н ђ е л и ј а , о д л а з и л и су ђ а к о н и у р и з н и ц у и у з и м а ј у ћ и
тамо св. ј е в а н ђ е л и ј е , и з н о с и л и су г а у скуп б р а ћ е , з а т о се и
з о в е ово и з н о ш е њ е в х о д са ј е в а н ђ е л и ј е м . К а д а се иза ч и -
т а њ а св. ј е в а н ђ е л и ј а п р и б л и ж а в а л о в р е м е о с в е ћ е њ а д а р о в а у

о д л а з и л и су ђ а к о н и н а место г д е се п о с т а в љ а х у п р и н о с и т

и у з и м а ј у ћ и тамо х л е б и в и н о о д а б р а н о з а св. е в х а р и с т и ј у .
д о н о с и л и су их н а ч а с н у т р а и е з у , и ово п р е н о ш е њ е д а р о в а
з о в е се и д а н а с в е л и к и в х о д ([хгуаХуј еГаобод), који се в р ш и
са н а р о ч и т о м с в е ч а н о ш ћ у .
Касније је входовима дано символичко значење. Ј е в а н -
ђелије з н а ч и о в д е И Х р и с т а , а вход са ј е в а н ђ е л и ј е м з н а ч и
д о л а з а к С и н а Б о ж ј е г и с и л а з а к н а свет р а д и п р о п о в е д а њ а
1
јеванђелија. )
Вход овде п о ч и њ е из о л т а р а , с в е т и њ е н а д светињама,.
ј е р ј е и Христос с и ш а о са в и с и н а небеских с т а н о в а и д о -
нео у ч е њ е од Оца небеског. С в е ћ њ а ц и који се носе пред.
св. ј е в а н ђ е л и ј е м з н а ч е светлост ј е в а н ђ е о с к о г у ч е њ а , и л и
ови с в е ћ њ а ц и з н а ч е ј о ш П р е т е ч у Г о с п о д њ е г и К р с т и т е љ а
Ј о в а н а или и д р у г е п р о р о к е , који беху п р е Х р и с т а и ј а в љ а х у
2
д о л а з а к Х р и с т о в . ) М о л и т в а входа: „Елко Гди Еже наша..
с а с т а в љ е н а и п р е д а н а ц р к в и од св. Василија В е л и к о г и м а
смисао, д а као ш т о на небесима пред престолом Г о с п о д њ и м
стоје чете и војске а н ђ е л а и а р х а н ђ е л а с л а в е ћ и н е п р е -
с т а н о Господа, исто тако се моли и с в е ш т е н и к при у л а с к у
у о л т а р , к а о у небо, д а овај вход буде сједињен са че~
т а м а а н ђ е л а и а р х а н ђ е л а , који код п р и н о ш е њ а ж р т в е х в а л е

*) *Н еХаођо$ тоб ЕбаугеЛсоо еЈхсра^ес ТУЈУ тохрооасау ПоО тоб веоо, ха1 ТУЈУ еТаобоу т ђ ^
г\$ тбу хбајлоу тоотоу, ш-; Хе^ес б 'АтсбатоЛо^ „"Отау есаа-га^У] (УДООУ, б вебд ха1 ПаттЈр)
тбу Прсотбтохоу (тбу Моуо^еуу; абтоо) е1^ тђу оЕхооЈлеууЈУ, Хе^ес. Ка1 тсроахоууЈаатооаау абтоу
фаутес; &^еХо\. аотоо. Сегтат, К е г и т есс1. С о п 1 е т р 1 . 1 Ш . р . 4 0 6 . Т о о т ш бе фа#еу-
тшу, б !ере6д еу цеаср тгрбтоо &оа1аату]рсоо Готлџечо^ бфоб тб Еба^теЛсоу ас"реТ, ха1 ауабе&отоаи
• ТУ]У ауабе^УЈу тоо Корсоо ауЈјха&шу, бте ујр^ато сра{уеа#ш. Аса ^ар тоо Еба^еЛСоо б Хрсатбс:
бУЈАоОтас батсер та гсрофУЈТСха ј&јМа гсрофУЈтш Ле^оутас хата тб еЏџгчоч агсб тоо 'АррааЈЈи
гсрбс тбу гсЛобасоу, „"Ехаиас Мсоаеа хас тоб^ про<ру)тас" та рсрЖа Ле-руте^. № с о / . СадазШ
с п о м . д. 1 Ш . р . 4 1 2 .
2
) Испор. Д . СмолодовичЂ, Л и т у р г и к а , 1861, стр. 9 1 .
 71

и б л а г о д а р н о с т и с л у ж е заједно са њиме, и заједно са њиме

с л а в е д о б р о т у Божју. З а т и м с в е ш т е н и к п р е т п о с т а в љ а ј у ћ и
и с п у њ е њ е овмх молби, г о в о р и р е ч и : Е л а г о с л о в ж к в ^ о д к С Ш\Ћ Г

т в о и х к . . . т. ј . Господ ш а љ е п р и у л а з у у о л т а р н а своје
с л у г е свој д а р , а с в е ш т е н и к ј е п о т п о м о г н у т з а тај у л а з а к
п р и н о ш е њ е м м о л и т а в а и х в а л а својих. — Ц е л и в а њ е св. ј е -
в а н ђ е л и ј а з н а ч и част која се указује И Х р и с т у и б л а г о д а р -
ност з а о т к р и в е њ е воље Божје и з а дело и с к у п љ е њ а н а ш е г а .
Р е ч и : „пр*л18дростк, п р о с т и " у п о т р е б љ а в а н е су у старој
х р и ш ћ а н с к о ј ц р к в и као о п о м е н а , д а се б р а ћ а која су на
б о г о с л у ж е њ у , и с п р а в е н а својим местима. Н а и м е х р и ш ћ а н и
с т а р е ц р к в е су з а време појединих р а д њ а на богослу-
ж е њ у седели, а к а д а се п р и б л и ж и в а л и к а к в и в а ж н и ј и мо-
м е н т и н. п]з. ч и т а њ е св. ј е в а н ђ е л и ј а , т а д а ј е ђ а к о н г л а с н о
р е к а о : прел*8дростк, п р о с т и , опомињућм тњме х р и ш ћ а н е д а до-
л а з и премудрост Божја те д а се и с и р а в е на својим местима и
да стоје п р а в о , с л у ш а ј у ћ и у овоме положају оно ш т о има
д а се п р и к а ж е било речима, било ц р к в е н и м символичким
1
радњама; )
Н а ј п о с л е о т в а р а њ е ц а р с к и х д в е р и при входу са ј е в а н -
ђелијем з н а ч и . д а је в е р н и м а доласком И Х р и с т а н а земљу
о т в о р е н у л а з а к у небо.
И з а входа са ј е в а н ђ е л и ј е м поју појци троиаре и кон-
даке. К а о ш т о ј е в а н ђ е л и ј е з н а ч и ИХриста, тако се после
у з д и з а њ а ј е в а н ђ е л и ј а поју о в е песме, д а би се о з н а ч и л о
како се Х р и с т о в о у ч е њ е о с т в а р и л о у ж и в о т у с в е т и т е љ а
Божјих, и д а би се и светитељима као и з в р ш и т е љ и м а у ч е њ а

*) Никола Кавасила пише о смислу р е ч и п р ш б д р о с т к , прости о в о : Ш т а з н а ч и

о в а о п о м е н а ? Р е ч и прембдростк, простн у п у ћ у ј у нас, да би г л е д а ј у ћ и и слушајући
свете радње на литургији схватили у њима сакривену Божју премудрост и да
с т о ј и м о п р о с т и (бр&оС) т. ј . п р а в о , ј е р х о ћ е м о д а п р и с т у п и м о Б о г у и њ е г о в и м с т р а ш -
н и м т а ј н а м а . З а т о не с а н е м а р н о ш ћ у , него с а п а ж њ о м и побожношћу треба све
да гледамо, говоримо и слушамо. Први з н а к ове наше пажње је право и бодро
држање тела нашега... Но з а ш т о је речено пршВдростк? Пошто литургија по
установљењу самога Спаситеља треба да представи економију спасења рода људ-
с к о г , к о ј у с в . а п о с т о л П а в л е н а з и в а м н о г о р а з л и ч н о ^ прел\*Јдрост110 БожГ«к> ( Е ф . 3 , 1 0 ) ,
то је црква приказујући читањем, песмама, молитвама, радњама и богослужбе-
ним обредима тајну спасења, употребила а п о с т о л с к и н а з и в пр«л\$дростк к а о у с к л и к ,
д а би њ и м е о б ј а в и л а д а долази тајна и да би п р и с у т н е побудила на потребну
пажњу и р а з м и ш љ а њ е , које приличи свештеној радњи. Види И. ДмишревскШ,
Истор. догм. и и таинствен. изљнснете божеств. литургш, Спб. 1884. стр. 148.
И с п о р . и М с о / а / СађазИае, 1л1иг§. Е х р о з И . 1 Ш . р . 4 1 3 .
 72

Х р и с т о в а у к а з а л а п р и п а д а ј у ћ а част. Д о к се поју т р о п а р и
ч и т а с в е ш т е н и к тајно м о л и т в у т р и с т м г ш П ^ Ш А : „ Е ж е с т к ш ,
иже ко стк1\х п о ч и к а ' л и . , ." У п р а в о о в а м о л и т в а би т р е б а л а д а
се ч и т а з а време т р и с в е т е песме, но о б и ч н о се п р е н о с и
о в а м о з а време п о ј а њ а т р о п а р а .
П о ш т о се с в е ш т е н и к молио Б о г у д а њ е г о в в х о д у о л т а р
б у д е в х о д с в е т и х а н ђ е л а , то с а д а после в х о д а с л а в и ц р к в а
Г о с п о д а трисветом иесмом, којом Г а и а н ђ е л и с л а в е н а
небу, з б о г ч е г а се о в а песма у с т а р и н и и з в а л а » а н ђ е о с к а
и е с м а « , броАоуих аууеХо^ и » х е р у в и м с к а п е с м а « , / б р о о ^ х о ?
брод. Но пре н е г о ш т о се п о ч н е о в а песма, з а време по-
следњег тропара, приклања ђакон главу пред свештеником
држећи орар у р у ц и и г о в о р и : Е а а г о с л о в и в л а д к ш о , врел^А т р и *
сттичџ. К а д а се на б о г о с л у ж е њ у п о ч и њ е који в а ж н и ј и чин,
долази ђакон к п р е з в а т е р у и моли од њ е г а б л а г о с л о в , по-
к а з у ј у ћ и овим м о л е њ е м своју з а в и с н о с т од с в е ш т е н и к а и
своју смерност, а уједно о з н а ч у ј у ћ и тиме и п о ч е т а к к а к в е
нове и важније р а д њ е на б о г о с л у ж е њ у , к а о ш т о ј е то о в д е
1
случај )- П о ш т о с в е ш т е н и к б л а г о с л о в и ђ а к о н а , о д л а з и овај
б л и з у св. д в е р и (царских) и п о к а з у ј у ћ и о р а р о м п р е м а и к о н и
С и а с и т е љ е в о ј г о в о р и т и х о : „ Г д и , спаси к л а г о ч е с т и ш А и о у с л к и н и
нм", а свештеник иза последњег тропара говори гласно:
„ М к ш СКАТХ е с и , Б ж е на'ша, и тек^к славб возск1ла'ел*х, 6 ц 8 и сн$ и
с т о л * 8 Д \ 8 , нкш^к и приснцЈ", а ђ а к о н д о в р ш у ј е : „ и ко КНЈКИ в»к*
КЛКБ", н а ш т о појци к а ж у : ДЛШНБ. Ђ а к о н и з г о в а р а ј у ћ и р е ч и
„ и ко к^кки к^ккижа", п о д и ж е о р а р и о к р е ћ у ћ и се п р е м а на-
р о д у и п о к а з у ј у ћ и п р е м а њему, к а о д а х о ћ е д а п о з о в е и
н а р о д д а и он поје т р и с в е т у песму „ н т р е с т а н и л ш г л а ш " , „ и ко
2
к*кки к ^ к к ш к х " . ) Н а р о д п о т а к н у т овим у з г л а с о м н а п о ј а њ е
т р и с в е т е песме з а п о ј е : „СКАТКШ Е ж е , СКАТКШ к р ^ п к ? и , СКАТКШ
3
к * с л « р т н к ш , п о л ш л $ и на'с&". )
Песма ОКАТКШ Е ж е поје се о в д е в и ш е п у т а ш т о и с е р а -
ф и м и п е п р е с т а н о поју: С К А Т Б , СКАТБ, СКАТК. А к а д а се от-
поје т р и п у т а , додаје се с л а в о с л о в и ј е : Сла'ка О ц В , и Окш8 и
с т о л | 8 Д^8, и нкш^к и присни? и ко к ^ к и к*кки>ка, Л л ш н к , д а би
се означило, како се о в а песма поје у с л а в у Б о г а у т р и
л и ц а ; з а т и м се поје: „сткш кеслнртнкш п о л ш л В и насд", и ј о ш

*) ВешлминЂ, Н о в а н С к р и ж а л в , Спб. 1908. с т р . 1 8 5 .

*) И с т р . № с о / ш СадазИае Шиг$. ЕхрозШо Њ И . р. 413.
3
) У постанку и значењу ових речи види Л. Мирковић, Православна Ли-
т у р г и к а , I. д е о , с т р . 2 0 2 . и 2 0 7 .
 73

ј е д н о м : ОВАТКШ Е ж е цело. Д о к се поје т р и с в е т о , г о в о р е

и с в е ш т е н и к и ђ а к о н т р и с в е т о ч и н е ћ и уједно и п о к л о н е
п р е д св. т р а п е з о м , з а т и м к а ж е ђ а к о н : П о к м и к л а д м к о , којим
р е ч и м а објављује о д л а з а к г о р њ е м у престолу, а с в е ш т е н и к од-
л а з е ћ и п р е м а овоме г о в о р и : „ Е л а г о с л о в е н а г р л д к ш ко ИЛЧА
Г д н е , т ј . Христос о б е ћ а н и у и р о р о ш т в и м а , з а т и м о т к р и в е н
свету у входу са ј е в а н ђ е л и ј е м и у трисветој песми. Од-
л а с к о м к г о р њ е м престолу с и м в о л и ш е с в е ш т е н и к И Х р и с т а
к а о ц а р а и п о с р е д н и к а , који д о л а з и д а у з м е у в л а д а в и н у
ц а р с т в о своје.
Затим ђакон к а ж е : „ Е л а г о с л о к и , в л а д м к о , гбрнУи п р е с т о л к " , а
с в е ш т е н и к стојећи п р е д њ и м е ( г о р њ и м престолом) и б л а г о -
с и љ а ј у ћ и г а г о в о р и : „ Е л а г о с л о к е н к е с и на престол^к сла'кк1 цар*
с т в 1 А твоеги>, с к д А И на ^ е р б к Г л ч ^ * , всегда, нкш^к и присни? и ко
1
в ^ к и в ^ к к & к х " ) и у з л а з и н а сто, престо, бебтерод <9-р6уод, који
ј е п о р е д архијерејског п р е с т о л а и ј е д н о м с т е п е н и ц о м н и ж и
2
од архијерејског п р е с т о л а ) . Е п и с к о п о в сто ($рбуо$, ха&ебра)
3
з а ј е д н о са с т о л о в и м а п р е з в и т е р а з о в е се аб^^ро^о^ ) —
свето сопрестоље.

Употребу соирестоља видимо у првим х р и ш ћ а н с к и м временима.

4
П р е м а Јевсевију ) и м а о ј е Јаков брат Господњи и први епископ ј е -
русалимски у цркви засебно место з а стојање, које место Јевсевије
зове нресто. Исто тако ј е и Марко први епископ александријски имао
6
у цркви засебно место з а стојање, које место Григорије Назијанзин )
такође зове трон. У Апостолским Установама, т а м о где ј е говор о
храму, стоји о в о : У средини је иодигнуш еиискоиски сшо а са обе
п у

сшране седе свешшеници а ђакони сшоје". А ови столови и л и и р е -

у

столи подизани су у ту сврху, д а би епископи к а о управитељи стада

Христова могли видети у цркви поједине верне и посматрати њихово
п о н а ш а њ е з а време проповедања и л и ч и т а њ а речи Божје и з а време
молитава, а с друге стране д а би и народ који ј е н а богослужењу
6
могао видети епископе ). Презвитер не сме седети на горњем п р е -
столу, него само са стране горњег престола.

*) О в д е к о д б л а г о с и љ а њ а г о р њ е г п р е с т о л а , к а о ш т о с а м в и д е о , г р е ш е м н о г и
н а ш и с в е ш т е н и ц и т а к о , ш т о н е благосиљају горњи престо него ж р т в е н и к , ш т о
п а к није п р а в и л н о .
2
) В и д и Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. д е о , с т р . 1 0 4 .
3
) И с п о р . Ои-Сап^е, С И о з з а г ш т а<1 8спр1огез т е с И а е е1 т П т а е ^ г а е с И а Н з .
1лЈ§<1ит 1 6 8 8 . р . 4 9 8 .
.«) Еузедшз, Ш81. есс1. Ш>. V I I . с. 1 9 . (М^пе Ра1г. §г. Т. 2 0 . р . 681).
б
) Оге^от. N0^., О г а И о 2 1 . 1п 1аи<1ет А Ш а п а з п М а § п . (Мг^пе, Р а 1 г . §г. Т .
35. р . 1089).
6
) Испор. И. ДимишревскШ, с п о м . д . с т р . 1 6 2 .
74

Сопрестоље у о л т а р у сммволмше престо Хрмстов н а

небу, а с т е п е н и ц е и с п о д њ и х о з н а ч а в а ј у чмн с в а к о г од а р -
1
хмјереја м с в е ш т е н м к а ) . Архијереј седећи н а с о п р е с т о љ у
символише ИХриста, а нарочито седење ИХриста с десне
с т р а н е О ц а небеског, а с в е ш т е н и ц и , који седе з а ј е д н о с а
њиме символишу апостоле.
К а д а се с в р ш и т р и с в е т а песма ђ а к о н к а ж е код ц а р с к и х
д в е р и : Ебн/ишх, чиме о п о м и њ е в е р н е н а и а ж њ у , а с в е ш т е - л

н и к о к р е н у т л и ц е м према н а р о д у г о в о р и : Жнра кгк/их б л а г о -

сиљијући их у з то, п р н з и в а ј у ћ и т а к о н а х р и ш ћ а н е м и р и
б л а г о с л о в Вожјр, ш т о н а м ј е најпотребније. Ч а т а ц о д г о в а р а :
И д ^ о к и ткошб, т. ј . ж е л и исти м и р и с в е ш т е н и к у , који ј е
2
п о д е л и о в е р н и м а , з а т и м ч а т а ц чита ирокимен ) који у к р а т к о
к а з у ј е с а д р ж и н у , идеју, з н а ч е њ е ч и т а њ а које д о л а з и , и у з и м а
се о б и ч н о и з п с а л а м а , у којима су п р о р о ш т в а о Христу.
П р о к и м е н се з о в е з а т о ш т о ј е п о с т а в љ е н и с п р е д н е к о л и к о
с т и х о в а . који д о л а з е и з а њ е г а . ) З а т и м ђ а к о н к а ж е : п(И/и&*
3

4
дростк, ) н а ш т о ч а т а ц стојећи посред х р а м а о д г о в а р а и з које
ћ е к њ и г е (Дела Апостолска, п о с л а н и ц е Св. Ап. П а в л а , са-
б о р н е п о с л а н и ц е ) ч и т а т и . Ђ а к о н опет к а ж е : КОН/Ш/ИБ, м ч а т а ц
ч и т а Аиостол, т. ј . одређен о д е љ а к мз п о с л а н и ц а , или Д е л а
Апостолскмх. З а време ч и т а њ а н а р о д и ђакон стоје, а епм-
скоп и п р е з в и т е р и седе н а с п о м е н у т и м местима сопрестоља,
ј е р о н и имају а п о с т о л с к и д а р у ч е њ а и у п р а в љ а њ а . Ђ а к о н п а к
у з и м а к а д и о н и ц у , о д л а з и с в е ш т е н и к у и п р и м и в ш и од њ е г а
б л а г о с л о в у з м о л и т в у к а д и л а , к а д и ч а с н у т р а п е з у са четири
с т р а н е , г о р њ и престо, ж р т в е н и к , иконостас, и цео х р а м са соле-
је. У п р а в о т р е б а о би ђ а к о н д а к а д и не з а в р е м е ч и т а њ а А п о -
стола, н е г о з а време п о ј а њ а Д/мил&а и з а а п о с т о л а , но п о ш т о
т а д а н е м а д о в о љ н о в р е м е н а , то к а д и з а време ч и т а њ а а п о с т о л а .

Није никоме осим епископа и презвитера д о з в о љ е н о д а седи у о в и м с т о -

ловима, па ни ђ а к о н и м а . З а њ и х ј е о д р е ђ е н о д р у г о м е с т о к о ј е се з о в е ђаконик,
где им ј е дозвољено седети; а ипођакони и чаци стојеван о л т а р а , н а солеји, з а т о
се и з о в е о в о м е с т о о л т а р ч а т а ц а (Рђјла т а ^ а у а ч ^ а т с М . Испор. 8утеотз Тпезза-
1отсеп818, Б е басго Т е т р 1 о , к о д Мг&пе, Р а 1 г . $г. Т. 1 5 5 . р . 3 4 5 .
2
) В и д и Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. д е о , с т р . 2 3 8 .
3
) Т6 прох.г1џеуом |ГУ]у6е& тсосХс^, тт^ тсбу лросртЈтооу ехсрауторсау, ха1 ггр кроџгриап
т о б
тђс РаасХеоос; Хризтоб тсароиаСа^, ео^ атрат1(бтас протр&урчхе<; ха1 ЈЗоа»>те<;. ,/0 ха&г^еуос
и
етг1 ТСОУ Хе^оојКо ер,фау?]чк, ха1 еА&е то аебаас "ђџ&$ . Ка1 „'0 бебс; ха&УЈтас, 1711
%-рбчоо а ^ о о абтоб. Сегтат Кегит есс1. Со1етр1. р. 412.
4
) 2оф{а... '0 Хб^оч тои беои б &710С ха1 а';атсу]тбд, а у а ^ е Х е с т а тоб Патрб^, &
©1о1у атссхрбсра. Сегтап. спом. д. р . 412.
 75

Иза читања апостола каже свештеник Ж и р а т и , а чатац

о д г о в а р а „ И д 8 х о в и т к о е л ^ ; ђ а к о н н а то говорм пр*л18дростк
л г

а х о р поје Д л л и л В Т а , која р е ч з н а ч и х в а л у Господа, а о в д е

п р и с у с т в о б о ж а н с к о г д а р а , које се показује ч и т а њ е м св. ј е -
1
в а н ђ е л и ј а . ) З а т и м би т р е б а о д а кади ђ а к о н целу ц р к в у —
ш т о ј е у ч и н и о већ з а в р е м е ч и т а њ а Апостола, — д а би
тиме о з н а ч и о , како се д а р Д у х а Светога р а ш и р и о ч и т а њ е м с в .
ј е в а н ђ е л и ј а , и к а к о се излмо по свмма к р а ј е в и м а с в е т а и у
д у ш е в е р н и х у г о д а н м и р и с у ч е њ а Х р и с т о в а . З а време к а -
ђ е њ а с в е ш т е н и к чита тајно молитву п р е ј е в а н ђ е л и ј а : „ Е о з *
СТАИ ВБ с г р д ц а ^ а на'ших&..." у којој моли д а Господ б т в о р и
н а ш е м и с а о н е очи з а р а з у м е в а њ е Њ е г о в а ј е в а н ђ е л и ј а .
З а т и м д о л а з и читање јеванђелија, з а које се с п р е м а
о в и м п р е т х о д н и м р а д њ а м а : ђакон п о ш т о ј е о с т а в и о к а д и о -
ницу прилази свештенику, ирмклања главу м показујући
о р а р е м на св. ј е в а н ћ е л и ј е г о в о р и : . . К л а г о с л о к и , в л а д м к о , к л а г о *
в ^ к с т и т е л л стагцЈ а п о с т о л л н е у а н г м к т а ( и л ^ р е к х ) " . Ђ а к о н мо-
л е ћ и од с в е ш т е н и к а б л а г о с л о в н а з и в а себе к л а г о в ^ с т и т ш л ^
ј е р он има д а чита св. ј е в а н ђ е л и ј е истмм оним р е ч и м а , којим
г а ј е н а п и с а о Св Д у х . С в е ш т е н и к б л а г о с и љ а ј у ћ и ђ а к о н а
моли се з а њ е г а о в а к о : „Кгх л ! о л н т в а л ж ста'ги> сла'внаги>, в с ^
Х в а а к н а г ш а п о с т и м а и е г а н п л к т а (ИМЉЏКЋ) д а да'стк т ш * к г л а -
гол% клагок^ств^феж^ силок> л\ногок>", наиме да ојача глас
његов силом с в и ш е , „ко и с п о л н е ш и " т. ј . з а п л о д н о пропо-
ведање јеванђелија „еганплТА возлкжленнаги^ сна своеги>, Г д а
н а ц н г ш 1иса Х р т а " . А ђ а к о н се изјављује с а г л а с а н са овом
л

молбом р е к а в ш и : . Д л ш н к " и п о к л о н и в ш и се св. ј е в а н ђ е л и ј у

у з и м а г а и и з л а з и н а ц а р с к е д в е р и , а п р е д њиме и д у д в а
у п а љ е н а с в е ћ њ а к а , и стаје н а а м в о н . С в е ш т е н и к п а к сто-
ј е ћ и п р е д часном т р а п е з о м и гледајући према з а и а д у о п о -
миње присутне на пажљиво слушање јеванђелија, говорећи
у з в и ш е н и м г л а с о м : „ П р е л ^ д р о с т к , п р о с т и , о у с л к ' | ш и л « ^ с т а ' г ш еудн*
гелТа. Ж и р к в с к л * а . " А к а ж е „ п р о с т и " (бр8-оС), ј е р св. ј е в а н ђ е л и ј е
т р е б а сви д а с л у ш а ј у пажљив.о и п р и б р а н а духа, право
2
стојећи ) а п р и к л о њ е н е г л а в е , у з н а к п о д в р г а в а њ а Вогу,

*) И с п о р . Зутеомз Тћезза1омсеп818, Е х р о з Ш о <3е СНУШО Теп?р1о к о д Мг^пе^

Ра1г. г . Т. 1 5 5 . р . 7 2 4 .
8

2
) К а 1 отау ауа^соахоЈхеуоу \ то Е и а ^ е А с о у , тсаутес; о1 тгреаритерос, ха1 о1 810x0701
ха1 тса^ б Хабд ату^хетшаау [хета по1\у}$ ђ а о х ^ С те^ратгтас ^ар* „Екошх, ха1 ссхоие ТаратЈХ"
ха1 теаТлг „ 2 и бе аитои аттј&ц ха1 ахоиауј. Сопз(. Ар08(. 1. I I . с. 5 7 . (Мг^пе, Ра1г. §г.
Т. I. р . 7 2 9 ) ; и с п о р . и Јоаппез Сћгузозг., Н о т П . 1. т Ма11ћ.
76

к а о м д а би п о к а з а л и к а к о су вољни д а м з в р ш е у ч е њ е
Х р м с т о в о о б ј а в љ е н о у ј е в а н ђ е л м ј у . Појцм о д г о в а р а ј у : „ И д 8 *
Х о в и т к о с / и б " , н а ш т о ђ а к о н објављује н а с л о в ј е в а н ђ е л м ј а р е -
ч и м а : „(х) (ИЛЈАЈНКХ) СТЈГЦЈ егангелУА ч т е ш е " — појци: „Стиша
ТЈК^, Г д и , сла'ка т ш ^ к " а с в е ш т е н и к о п о м и њ е присутне да
и
п а ж љ и в о с л у ш а ј у ј е в а н ђ е л и ј е речју „ Е 6 н л « л * к 5 м ђакон чита
јеванђелије.
Никола К а в а с и л а пише о читању апостола и јеванђелија: »Какву
сврху и м а овде читање св. П и с м а ? Оно н а с сирема и чисти п р е
о с в е ћ е њ а велике тајне. А а к о се з а п и т а м о о значењу његову, оно
з н а ч и појаву Г о с и о д а . . . и наиме значи оно најсавршенију иојаву,
којом ј е говорио Господ јавно, показујући се т а к о не само оним
ш т о ј е с а м говорио, него и оним, чему ј е апостоле учио д а говоре,
ш и љ у ћ и их изгубљеним овцама Израиља. З а т о се читају прво књиге
апостолске и ч и т а се јеванђелије. А з а ш т о се не ч и т а прво ј е в а н ђ е -
л и ј е ? Ј е р оно ш т о ј е говорио сам Господ знак ј е савршенијег ј а в љ а њ а
1
од онога, ш т о су говорили апостоли. А савршеније д о л а з и најпосле«. )

К а д а с в е ш т е н и к с а м служм о н д а чмта ј е в а н ђ е л и ј е са
ц а р с к и х д в е р и , а к а д а с л у ж и са ђ а к о н о м , о н д а ђ а к о н ч и т а
с а а м в о н а п о с р е д ц р к в е , д а бм в е р н и чули и р а з у м е л и ш т о
ј а в љ а Спаситељ. К о д ч и т а њ а ј е в а н ђ е л м ј а п а л е се с в е ћ е д а
би о з н а ч и л е светлост ј е в а н ђ е о с к е мстине, која ј е п р о д р л а
к р о з таму н е в е р о в а њ а , у којој се н а л а з и л и н а р о д и п р е Х р и -
с т о в а д о л а с к а , а којом се с в е т л о ш ћ у и д а н а с п р о с в е ћ у ј е н а ш
2
ум. ) И з а ч и т а њ а св. ј е в а н ђ е л и ј а дочекује с в е ш т е н и к ђ а к о н а
р е ч и м а : „ М и р к т и клагок^ксткВнмрел^ (ебаууеХ^ор^ф)", којима
ч и н и р а з л и к у између њ е г а и између ч а ц а а п о с т о л а , коме
ј е само р е к а о „ Ж и р а т и " . А н а р о д к а о и п р е , т а к о и после
ч и т а њ а ј е в а н ђ е л и ј а потврђује д а ј е о н о ш т о ћ е чути и
4
ш т о ј е с а д а ч у о у и с т и н у м у д р о с т и р е ч Божја, и с л а в и
Б о г а ш т о г а ј е удостојио с л у ш а њ а с п а с о н о с н о г ј е в а н ђ е о с к о г
у ч е њ а к л и ч у ћ и : „ О л л к л т ш ^ к , Г д и , слава тев^к". З а т и м ђ а к о н
д о л а з и д о ц а р с к и х д в е р и , даје с в . ј е в а н ђ е л и ј е у р у к е с в е -
ш т е н и к у , који га ц е л и в а у з н а к љ у б а в и и п о ш т о в а њ а п р е м а
р е ч и Божјој и з а т и м з а т в а р а ц а р с к е д в е р и . Ч и т а њ е ј е в а н -
ђелија и з в а н о л т а р а н а а м в о н у о д ђ а к о н а п о р е ч и м а Си-
м е о н а С о л у н с к о г з н а ч и , д а су а п о с т о л и р а д и п р о п о в е д и
3
јеванђелија изишли из Јерусалима. )

1
И с п о р . №соШ СадазИае Б И и г ^ . Ехро§и. р . 4 1 6 .
2
) И с п о р . Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I . д е о , с т р . 3 2 0 .
8
) Вешлминг, Н о в а л С к р и ж а л в , С п б . 1 9 0 8 . с т р . 1 9 5 .
 77

У старој х р и ш ћ а н с к о ј ц р к в и иза ч и т а њ а а п о с т о л а и
ј е в а н ђ е л и ј а д о л а з и л а ј е ироиовед с в е ш т е н и к а и л и е п и с к о п а
н а р о д у , а п р о п о в е д се н а л и т у р г и ј и д р ж и о в д е зато, д а с е
к а т и х у м е н и и л и о г л а ш е н и п о у ч а в а ј у у х р и ш ћ а н с к о ј вери, и
д а се в е р н и спреме з а достојно п р и н о ш е њ е и п р и м а њ е с в .
е в х а р и с т и ј е . А к а д а м н о г и п о ч е ш е д а д о л а з е у ц р к в у само
д а се н а у ж и в а ј у л е п о т е п р о п о в е д и и д а з а д о в о љ е своју су-
1
јету, и з л а з е ћ и иосле п р о п о в е д и и з ц р к в е ) , то ј е п р о п о в е д
г о в о р е н а на крају л и т у р г и ј е , тим в и ш е , ш т о ј е д а с ц и п л и н а
к а т и х у м е н а и л и о г л а ш е н и х и з м е њ е н а , и н е само д а ј е д о з в о -
љ е н о свима, н е г о се н а л а ж е свима д а о с т а н у д о краја л и -
2
т у р г и ј е ) . У ч е њ е х р и ш ћ а н с к о п р о п о в е д а се н а б о г о с л у ж е њ у
по примеру И Х р и с т а п а п о с т о л а з а т о , ш т о ј е ц р к в а у ч и -
т е љ и ц а в е р е и нобожности, а о в а се с в р х а н е м о ж е о с т в а -
рити само и з в р ш е њ е м св. р а д њ а , н е г о н а р о ч и т о п р о п о в е -
д а њ е м х р и ш ћ а н с к о г у ч е њ а , и ш т о су д у ш е х р и ш ћ а н а н а
богослужењу услед свечаности и лепоте богослужења п р и -
3
јемчивије за примање хришћанског учења ).
И з а ч и т а њ а ј е в а н ђ е л и ј а одлази ђ а к о н д о ц а р с к и х д в е р и у

даје с в е ш т е н и к у св. ј е в а н ђ е л и ј е , који г а п о ш т о ј е ц е л и в а о

о с т а в љ а у с п р а в љ е н о н а ч а с н у т р а п е з у и то н е с д е с н е и л и
с л е в е с т р а н е д а р о х р а н и л н и ц е , н е г о између а н т и м и н с а и д а -
4
р о х р а н и л н и ц е ) , и з а т в а р а ј у се ц а р с к е д в е р и , које остају з а -
т в о р е н е д о в е л и к о г входа, а ђ а к о н с т а в ш и н а о б и ч н о место
(овде амнон) г о в о р и сугубу јектенију (ехте^еТд б е т ^ ) : ,.Рце'/их,
кси ксбА д$ши, и СБ ш г и > ПОЛШНШША на'1шги> р ц г л ш . . . " у којој
се моли з а д о б р о архијереја, в л а д а р а , к л и р а , з а о н е који
п р и н о с е д а р о в е и ч и н е д о б р о у св. ц р к в и и т. д. О в а с е
ј е к т е н и ј а з о в е с у г у б а зато, ш т о н а р о д н а п о ј е д и н е п р о з б е н е
о д г о в а р а ј е д а н п у т „Гди п о л ш л В и " , н е г о т р и пута. З а в р е м е
ове ј е к т е н и ј е ч и т а с в е ш т е н и к тајно м о л и т в у прил^кжнаги? л!о=-
ЛЖ'|А: „Гди Е ж ^ нашх, п р и л ^ ж н о е ш л ! о л е ' ш а . . у којој п р и з и в а
Б о ж ј а м и л о с р ђ а на в е р н е . Сугубој ј е к т е н и ј и додају се п о с л е
х
) Н а ово се т у ж и о већ св. Ј а в а н Златоусти у VII. омилији, Б е т с о т р г е -
ћ с п з а Пе1 п а 1 и г а (Мг^пе, Ра(.г. §г. Т. 9 7 ; р . 766.) и III. о м и л и ј и н а I I . п о с л а н и ц у
С о л у њ а н и м а (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 1 1 2 . р . 484.).
2
ј Види И. Дмишревскш, спом. д . с т р . 1 7 5 . и Д , Смолодовичг, Литургика т

стр. 94.
3
) К а д а т р е б а д а с е д а н а с д р ж и проповед н а л и т у р г и ј и , н а к о ј и н а ч и н и о
о с т а л и м а п и т а њ и м а у о в о м п р е д м е т у , у п у ћ у ј е о м и л и т и к а . В и д и V. МНго/апо\г1С1г

Огш1е1лса, С е г п а и ! , 1 8 7 5 . § . 1 2 0 . р . 7 4 3 - 7 5 0 .
4
ј БулгаковЂ, Н а с т о л в н а а к н и г а , с т р . 9 0 0 .
78

, , е ф ( /ИОЛИЛКА Љ Б л л ж ( н н к 1 \ & и п р и с н о п а л 1 А т н к 1 х & ' , к а о м великој у

4

почетку литургије, и молбе за нарочите иотрсбе верних, з а

б о л н е , з а п у т н и к е и т. д.

Никола К а в а с и л а к а ж е : » З а к о г а с е треба после јеванђелија м о -

л и т и , а к о не з а оне који пазе н а проповед јеванђелија, з а оне који
подражавају човекољубље Христа, кога о з н а ч а в а јеванђелије. А к о су
о в и ? Ц р к в е н е старешине, пастири народа, они к о ш управљају грађа-
н и м а . . . оснивачи, ктитори и приложници цркава, учитељи добрих дела,
и који су м а к а к в и м начином од користи з а добро цркве и који су
1
достојни заједничких молитава«. )

После сугубе јектеније говори ђакон пред царским

д в е р и м а ј е к т е н и ј у з а у м р л е , з а време које с в е ш т е н и к ч и т а
м о л и т в у „ Е ж * д $ х ц ж х . . . " , а коју з а в р ш у ј е в о з г л а с о м „ М к и > т к 1
в с и к о с к р е ш ш . . .'• Ову ј е к т е н и ј у з а у м р л е не н а л а з и м о у ста-
р и м г р ч к и м к о д е к с и м а л и т у р г м ј а ни у д а н а ш њ е м г р ч к о м
е в х о л о г и ј у , само у р у с к и м с л у ж а б н и ц и м а .
З а т и м д о л а з и јектенија за оглашене. Молитве и п р о з б е
з а о г л а ш е н е п р и н о с и л а ј е ц р к в а ј о ш о д III. столећа. П р в и
чин њ и х о в имамо у VIII. к њ и з и г л . 6. Апостолскмх Уста-
н о в а , о д а к л е су мх по свој п р и л и ц и у з е л и св. Василије Ве-
.лики и с в . Ј о в а н З л а т о у с т и у своје л и т у р г и ј е . Ово ј е њ и -
х о в а с а д р ж и н а : ђ а к о н к а ж е : „ПОЛ1ОЛИТ*СА, Л г л а ш е н ш и Г д * к и " ; п р е
с в е г а и о з и в а ј у се о г л а ш е н и и л и к а т и х у м е н и д а се сами з а
себе моле, ј е р Б о г ј е — к а о ш т о к а ж е б л а ж е н и А в г у с т и н — мо-
г а о с т в о р и т и ч о в е к а б е з човека, а л и г а н е м о ж е спасти б е з
2
ч о в е к а ) . З а т и м се п о з и в а ј у в е р н и д а се и о н и моле з а
о г л а ш е н е : „ Е ^ р ш и , ц> Л г л а ш е н н м ^ л ПОЛКМИЛКА, д а Г д а п о л ш л б г г а
И \ Ћ ; Л г л а с и т д И\Ћ с л о к о л ш ИСТШШ" (овде о т в а р а с в е ш т е н и к с
д е с н а н а л е в о д е с н у с т р а н у а н т и м и н с а к а о к њ и г у ) т. ј . д а
и х у п у т и у с в е и с т и н е х р и ш ћ а н с к е в е р е ; „(СкркмтБ П л ш ега'н-
тгмг п р а к д м " (овде о т в а р а с л е в а н а д е с н о л е в у с т р а н у а н -
тиминса) т. ј . д а им п о к а ж е с а д р ж и н у в е ч н и х д о б а р а ; „сое*
ДИНИТБ Ћ \ Ћ с т ^ и скоеи, сокорн*ки и апостоакст^и цсркви" (оиде
отвори свештенмк доњу страну антиминса). наиме да по-
с т а н у у ч е с н и ц и д а р о в а м с к у п љ е њ а , а нарочмто св. тајне
к р ш т е њ а , којом се примају у к р и л о ц р к в е и добијају о п р о -
штај грехова.

*) И с п о р . МкоШ СадазИае 1л1иг§. Е х р о з Н . с. 2 3 . к о д М^пе, Р а 1 г . §г. Т .

150. р . 417.
2
) И с п о р . И. ДмишревскШ, спом. д . с т р . 1 7 9 .
 79

З а т и м се позивају о г л а ш е н и д а п р и к л о н е г л а в е , а све-
ш т е н и к ч и т а м о л и т в у : „ Г д и Е ж « н а ш & , и ж е на к к 1 с о к и \ & ж и *
в к ш . . . ) у којој моли д а Г о с п о д Вог удостоји о г л а ш е н е с в .
и 1

к р ш т е њ а , опроГптаја г р е х о в а , одеће н е п р о п а д љ и в о с т и , д а их
сједини са св. ц р к в о м и п р и б р о ј и своме и з а б р а н о м стаду.
З а време ј е к т е н и ј е о г л а ш е н и х о т в а р а се а н т и м и н с , н а
коме се в р ш и о с в е ћ е њ е д а р о в а , а с а д а најпосле к о д в о з -
г л а с а : „ Д а и т ш СЋ ИШИ СЛЛ'КАТБ..." п о д в л а ч и с в е ш т е н и к р у к у
под г о р њ у с т р а н у а н т и м и н с а , г у р н е га, у з и м а г у б у и ч и н и
губом и з н а д њ е г а з н а к крста, и ц е л и в а ј у ћ и г у б у о с т а в љ а
ј е у крај а н т и м и н с а с д е с н е с т р а н е .
Затим каже ђакон: „ б л и ц м Л г л а ш ж ш и , и з м д и т г : ЛглашеннУи,
и з м д и т е ; е л и ц м & г л а ш е н ш и , и з м д и т е ; д а н и к т о (С и > г л а 1 ш н н к . х & " .
К о д о в и х речи и з л а з и л и су у с т а р и н и о г л а ш е н и и з ц р к в е ,
ј е р су могли у ч е с т в о в а т и н а св. литургмји само н а п р в о м
делу л и т у р г и ј е к а д а б и в а поука, а н е б е ш е им д о з в о љ е н о
2
бити п р и с в р ш а в а њ у б о ж а н с к е тајне н а л и т у р г и ј и в е р н и х ) .

Симеон Солунски к а ж е у томе погледу о в о : »ово чини црква

која з а п о в е д а оглашенима д а изиђу, а вернима д а остану. Отуда се
м о ж е видети колико треба д а пазе верни д а се не друже са онима
који нису достојни дружења, а нарочито то д а не чине свештеници.
А к а д а с некима не доликује и м а т и заједницу ни у молитви, то
8
колико в и ш е не треба и м а т и с т а к о в и м а заједницу у жртвовању«. )

П о ш т о д а н а с у ц р к в и немамо к а т и х у м е н а о п р а в д а н о ј е
п и т а њ е : з а ш т о се мпак н а лмтургији читају ј е к т е н и ј е з а
о г л а ш е н е ? З а т о ш т о су и међу х р и ш ћ а н и м а м н о г и , који би
се могли у б р о ј и т и међу о г л а ш е н е , ј е р и а к о су к р ш т е н и , то
и п а к својим ж и в о т о м п о к а з у ј у д а нису достојни д а у ч е -
ствују на св. л и т у р г и ј и , и који би н а позив ђ а к о н о в т р е б а л и
д а и з и ђ у и з ц р к в е . Сви о н и који су у г р е х у и који се не кају,
који свесно к р ш е з а п о в е с т и Божје и ц р к в е н е , који у својој
д у ш и гаје м р ж њ у и з л о п р е м а својим б л и ж њ и м а и с в и с л и ч н и ,
требали би к о д р е ч и : „ в л и ц м цЈГлашжши, и з м д и т е . . да изиђу

*) О в д е с е п о ч и њ е р а з л и к о в а т и л и т у р г и ј а с в . В а с и л и ј а В е л и к о г а о д л и т у р -
гије св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а . Молитва коју с в е ш т е н и к ч и т а з а време јектеније з а
о г л а ш е н е н а л и т у р г и ј и В а с и л и ј е в о ј р а з л и к у ј е се о д о н е н а З л а т о у с т о в о ј с а м о п о
речима, а садржином не.
2
) Испор. МкоШиз СаоазИа с п о м . д . Љ И . р . 4 1 7 . и 1 9 . п р а в и л о Л а о д и к и ј с к о г
синода.
а
) 8утебШ8 Тћез8а1оп1сеп818 Е х р о з Ш о <1е <Иу1по Т е т р 1 о к о д Мг%пе, Р а 1 г .
ег. Т. 1 5 5 . р . 7 2 5 .
80

мз ц р к в е , к а о ш т о су н е к а д а м з л а з и л и п о к а ј н и ц и и к а т и х у -
м е н и с т а р е ц р к в е . Ч у в ш и овај в о з г л а с сви су д у ж н и п о -
м и ш љ а т и о своме недостојанству, у м и љ а в а т и се д у ш о м и
тајно у с р ц у молити Б о г а з а опрост грехов-а својмх, с т в р -
дом о д л у к о м д а ћ е се к л о н и т и њ и х , д а н е би п о т п а л и п о д
1
с т р а ш н у о с у д у ) . Д а се п о б у д е о в и осећаји к о д и р и с у т н м х
црква и данас говори ове речи: „ в л и ц м Ф г л а ш е н ш и , и з м д и т е :
Л г л а ш е н н ш , и з м д и т е ; д а н и к т о и) &глшшнк\\Ћ" (треба д о д а т и :
о с т а н е о в д е т. ј . у ц р к в и ) . В и ш е к р а т н о у п у ћ и в а њ е о г л а -
ш е н и х д а и з и ђ у т у м а ч и се тиме, ш т о то г о в о р и ј е д а н ђ а к о н
место њ и х в и ш е .

28. Чин литургије верних.

Л и т у р г и ј а о г л а ш е н и х с в р ш а в а се р е ч и м а : „ @ л и ц м Ф г л а *
шенши и з м д и т е ; да никто (б Л г л а ш ж н м ^ х (т. ј . о с т а н е овде)«,
а литургија верних иочиње речима: „ в л п ц м к^крши, паки и
паки л.ирол*х Г д $ полк>лилк/А'. Као ш т о се н а п о ч е т к у л и т у р -
гије о г л а ш е н и х позивају в е р н и д а се у миру помоле Г о с -
поду (МиромЋ Г д В ПОЛ1ОЛИМСА), исто се т а к о н а и о ч е т к у л и -
т у р г и ј е в е р н и х п о з и в а ј у п р и с у т н и д а се моле у миру, а
појци о д г о в а р а ј у са Г д и п о л м л $ и , н а ш т о с в е ш т е н и к ч и т а
тајно ирву молитву # е / ? # # х л Д Ј л а г о д а ' р и л . & т А . Г д и Б ж е с и л * . . . " ,
а у Василмјевој л и т у р г и ј и : „ Т А , ГДИ, показа'ла е с н н а ' / и х . . . " , у
којима се м о л и з а г р е х е своје и н а р о д а , и моли помоћ з а
п р и н о ш е њ е бескрвне ж р т в е . Јектенију ђакона завршује све-
л

ш т е н и к в о з г л а с о м : „ М к и > п о д о к а ' г г & тек4? к с л к а л с л а ' к а " . . . З а т и м

2
п о ч и њ е ђ а к о н д р у г у ј е к т е н и ј у ( с к р а ћ е н у велику), ) з а време
које с в е ш т е н м к ч и т а Другу молитву верних: „ Ш к и , и л ш о *
г а ж д и текНг п р и п а ^ д а е л ^ " . . . у којој се моли з а о ч и ш ћ е њ е д у ш а
и т е л а о н и х ш т о стоје п р е д ч а с н о м т р а п е з о м , з а у с п е в а њ е
ж и в о т а и вере и р а з у м а д у х о в н о г о н и х који се са њ и м а
м о л е , и з а достојно п р и ч е ш ћ е с в е т и х т а ј а н а . У Василијевој
литургији чита свештеник другу молитву верних „ Е ж е , п о г к *
т и ш и КЋ л ш л о с т и " . . . у којој моли д а и х Б о г у к р е п и силом
св. Д у х а з а о в у с л у ж б у и д а п р и з о в у б л а г о д а т св. „ Д у х а
н а д а р е . О в а д р у г а ј е к т е н и ј а се з а в р ш у ј е в о з г л а с о м : „ М к и д а
ПОДБ д*ржа'кок> т к о н о " . . . К а д о в е о б е ј е к т е н и ј е имамо п р е д

Ј
) И с п о р . И. ДмишревскШу с п о м . д . с т р . 1 8 0 .
а
) Ако свештеник служи без ђакона, онда к а ж е само пЛкн Д пЛкн... з а с т З п и ,
спдсн... а ч е т и р и п р о з б е и з м е ђ у т о г а с е и з о с т а в љ а ј у .
 81

в о з г л а с о м р е ч „пр*л.8дростк", која о п о м и њ е п р и с у т н е , д а њи-

х о в а п а ж њ а у време п р и н о ш е њ а д а р о в а са ж р т в е н и к а н а
престо и з а вре ме о с в е ћ е њ а т р е б а д а је б у д н а а не р а с е -
1
ј а н а , ј е р се о с в е ћ е њ е д а р о в а в р ш и са н а р о ч и т о м п а ж њ о м . )
И з а п о с л е д њ е г в о з г л а с а ђ а к о н у л а з и у о л т а р к р о з се-
верне двери, отвара царске двери, узима кадионицу, прима
од с в е ш т е н и к а б л а г о с л о в к а д и л а , к а д и св. т р а п е з у около,
цео о л т а р , иконостас, с в е ш т е н и к а , појце и народ, г о в о р е ћ и
п р и томе тихо 60. п с а л а м и т р о п а р е у м и л и т е л н е које х о ћ е ,
а појци и з а п о с л е д њ е г в о з г л а с а поју х е р у в и м с к у песму
угроифм&д 8 р о с ) : „Иже х(р$вГлш та'ини> и>краз8к>фе".. ," )
2
(угро\)$ш&у 9

Ова песма п о з и в а п р и с у т н е х р и ш ћ а н е , д а — п р е д с т а в љ а -
ј у ћ и тајно х е р у в и м е , т. ј . у п о р е ђ у ј у ћ и се на т а ј а н с т в е н на-
ч и н са х е р у в и м и м а и појући заједно са њ и м а ж и в о т в о р н о ј
Тројици т р и с в е т у песму, — о д б а ц е сада с в а к у ж и в о т н у б р и г у ,
т. ј . д а не мисле н и ш т а о и м а њ у , с л а в и , у ж и в а њ у , н е г о д а
д о с т о ј а н с т в е н о приме ц а р а свих з е м а љ с к и х и н е б е с к и х ство-
р е њ а са оном ч а ш ћ у , којом г а с л а в е а н ђ е о с к е чете на небу
п о ј у ћ и : „4ллил8.а".
Св. Герман пише о овој х и м н и : »Поје се херувимска песма, која
нас опомиње, да од овог м о м е н т а па до краја св. литургије треба д а
смо п а ж љ и в и и да оставимо сваку животну бригу, ј е р ћ е м о у п р и -
3
ч е ш ћ у сви п р и м и т и Христа, великога цара«. )

О в а песма п о ч е л а се у ц р к в и у п о т р е б љ а в а т и у време
4
ц а р а Ј у с т и н а II. (565.—578.) у VI. с т о л е ћ у . ) У в е д е н а ј е у
б о г о с л у ж е њ е са сврхом д а се в е р н и — у в р е м е о д л а с к а
ц р к в е н и х с л у ж и т е љ а к ж р т в е н и к у (терб^еос?) р а д и п р е н о -
ш е њ а д а р о в а на св. п р е с т о — с л у ш а ј у ћ и п о ј а њ е о в е песме

*) Св. Г е р м а н т у м а ч и с и м в о л и ч к о з н а ч е њ е р а д њ а к о ј е се в р ш е п о с л е ч и т а њ а
св. П и с м а д о х е р у в и м с к е п е с м е о в а к о : > И з а ч и т а њ а с в . П и с м а п р и к а з у ј у молитве
и п р о з б е ш т о се г о в о р е до х е р у в и м с к е п е с м е у ч е њ е Г о с п о д а И Х р и с т а к р о з в р е м е
од т р и г о д и н е , к а о и к а т и х и з и р а њ е о н и х к о ј и и д у н а к р ш т е њ е , з а к о ј е се спре-
мају снагом речи и чудеса«. Сегтап., спом. д. код Мг^пе, Р а г г . §г. Т. 9 8 . р . 4 1 6 .
2
) Овако према словенском служабнику. Према грчком евхологију свеште-
ник за време појања херувимске пегме чита молитву „Никтож« д о с т о н н х . . . " , иза
које с в е ш т е н и к и ђ а к о н и сами говоре х е р у в и м с к у песму т р и п у т а , и з а т и м кади
ђакон часну трапезу, цео х р а м и свештеника, и з а чега одлазе к ж р т в е н и к у .
3
) Сегтап, с п о м . м е с т о , Љ М . р . 4 2 1 .
4
) Испор. Сеогци Себгет Ш б ^ о п а г и т с о т р е п а Ч и т (а<1 а п п и т 9. 1 т р е г а 1 .
Јиб11П1) к о д Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 1 2 1 . р . 7 4 8 : ^титгс&^ бе фосХХеааш ха1 б херои^хбд
6ЈАУО^. В И Д И и Садго1 — 1.ес1егсд; Б к и о п п а г г е <Г а г с ћ е о 1 о ^ е с ћ г ^ И е п п е е1 <1е Ш и г ^ е :
Сћ6гоић1Соп. Г а з с . X X V I I I . р . 1 2 8 1 .
6
82

и с п у н е н а ј п о б о ж н и ј и м осећајима и с п р е м е з а дрстојно п р и -
м а њ е ц а р а свију. З а време п о ј а њ а п р в о г а д е л а х е р у в и м с к е
песме с в е ш т е н и к ч и т а тајно м о л и т в у : „Никт<>же достоина и>
и 1
с в А з а к ш ^ х с А ИЛОТСКИЛШ похотк/ии . .^ ) у којој моли Г о с п о д а д а
му очисти д у х и с р ц е о д л у к а в е савести, д а г а о с н а ж и си-
лом св. Д у х а з а стојање п р е д с в . т р а п е з о м , и д а н р и н е с е н а
ж р т в у п р е ч и с т о тело и ч а с н у к р в Г о с п о д њ у . И з а о в е мо-
литве и свештеник чита 50. псалам з а . време кађења
као и ђакон.
Када свештеник сврши ову молитву и 50. псалам и
ђ а к о н к а ђ е њ е , г о в о р и з а ј е д н о с а ђ а к о н о м , стојећи п р е д ч а -
сном т р а п е з о м и у з д и ж у ћ и руке, т р и п у т а х е р у в и м с к у песму,
к р с т е ћ и се и к л а њ а ј у ћ и се и з а с в а к о г п у т а , д а би у себи
п о б у д и л и о г о в а р а ј у ћ е осећаје п р е м а ч и н у који^долази. П р в у
п о л о в и н у х р у в и м с к е песме г о в о р и с в е ш т е н и к , а „Мки> д а ц д р д ' ' . . .
н а с т а в љ а ђ а к о н . З а т и м с в е ш т е н и к и ђ а к о н п о ш т о су ц е л и -
в а л и крст и а н т и м и н с о д л а з е к ж р т в е н и к у и к а д а се с в р ш и
п р в и д е о х е р у в и м с к е песме, в р ш е велики вход, н а коме се
п р е н о с е с в . д а р и са ж р т в е н и к а н а ч а с н и престо. Овај се
в х о д з а р а з л и к у о д в х о д а са ј е в а н ђ е л и ј е м н а л и т у р г и ј и
о г л а ш е н и х з о в е велики, с а обзиром н а в е л и к у с в р х у р а д и
које се в р ш и , н а и м е д а р и се п р е н о с е р а д и о с в е ћ е њ а н а
ж р т в у Вогу, ш т о ј е г л а в н а с в р х а л и т у р г и ј е в е р н и х .

Сам велики вход в р ш и се о в а к о : Свештеник д о ш а в ш и пред

ж р т в е н и к к а д и св. дарове т р и пута у з р е ч и : „Кже, &чисти м л гр-к-
шнаго", з а т и м ђакон к а ж е с в е ш т е н и к у : „Бозми, к л а д к 1 к о " , а с в е ш т е -
ник узимајући в а з д у х м е ћ е га н а л е в о ^ р а м е ђ а к о н о в о г о в о р е ћ и : „Воз-
2
мит* р$кн каш/л ко стал и клагослокит* Гда", ) з а т и м свештеник у з е в ш и
3
св. дискос целива г а ) , поставља га н а главу ђаконову п а ж љ и в о и
побожно, који г а д р ж и са обе руке, а о ј е д н о м прсту десне руке
д р ж и и кадионицу. А свештеник у з и м а у руке св. путир, целива г а
и носи п р и прсима, и оба и з л а з е н а северне двери, пред њ и м а п а к иду
свећеносци. К а д а х р и ш ћ а н и виде св. дарбве приклањају главе и г о -
воре у себи: „ПОМАНД ММ Г Д И " . Овим р е ч и м а м о л е они св. служи-
т е љ е д а их о в и спомену к о д п р и н о ш е њ а св. д а р о в а и т а к о овим
р е ч и м а и к л а њ а њ е м одају част б о ж а н с к и м даровима. Ј е р иако о в и
д а р и ј о ш нису освећени н а проскомидији, и п а к су молитвом и бла-

*) О в а с е м о л и т в а п р и п и с у ј е св. Василију Великом, види ДмишревскШ,

спом. д. с т р . 190.
*) П с . 1 3 3 , 2 .
8
) 0 целивању дискоса у овом моменту, к а о и о целивању св. п у т и р а м а л о
касније н е говори се н и ш т а у служабнику, но оно бива према пропису архије-
рејског чиновника.
 83

гословом спремљени за освећење, представљајући сада тело и к р в

1
Госнода. ) Свештеник и ђакон обилазећи са св. д а р и м а предњим
делом солеје одговарају као посредници и молитвеници пред Б о г о м
м о л б а м а народа, и моле се з а Хришћане речима разбојника на к р -
сту (Лук. 23, 4 1 ) , и то прво ђакон к а ж е : Благочесткжкш и ЈСрТстолк-
киккш род* хР^т^лнскУи, ктиторк! и приложннки склтаги> \'рал\а с*ги>,
да помлнгг* Гдк Бга ко царсткТи скошк, ксегда, нкш-к и приснш и ко
к-кки к-ккшкк, — и улази з а т и м у олтар, и ставши с десне стране
пред престо очекује свештеника, који после ђаконових речи говори
на солеји иза амвона: Благок-крнапу и урТстолгскикаго Гос$дарл и кралА
наЧшго Њтра I. да пол\<ан(т& Г д к . . . Затим: д а љ е говори свештеник:
Склт-кишаго пдтрТарр нашего (име) да полллнггх... и л и : Прнускљцлн-
н-кншдго Ируиреа наш*го (име) да поманггб. . . И најпосле свештеник
у з д и г а в ш и мало путир и чинећи њ и м е , к р с т говори: Вскјс^ кас* прд-
кослдкнк1ЈС& х-рТстТанх... или Еас*, и кскх-х пракослакнкЈух јсрТстТанх...
З а т и м улаза у олтар и свештеник, и овде се као и верни моле
свештеник и ђакон један з а другога, да их Господ Бог спомене у
своме царству,^наиме ђакон говори када свештеник у л а з и у олтар:
Дд пол\анггх Гдк Бг* склшенстко тко! ко цадсткш скошк, и з а т и м
се моли свештеник за ђакона: Да помљштк Гдк Бг* скмшгннодТакон-
стко тко* ко царсткш скошк, ксегда, нкш-к и приснш и ко к4ки к-ккдокх.
К а д а ђакон и презвитер у ђ у у олтар, појци поју други део х е -
рувимске песме: „Мки> да цдрм кску* подимшх. . Свештеник з а т и м
поставља путир десно на часну трапезу, к а о и св. дискос с леве
стране, и узимајући га са главе ђаконове ирво окади и целива, и говори
тропаре који говоре о погребу ИХриста, и то прво: „БлдгоиЈкразнкЈи
јшсифк с* дрека сншк пречистои т-кло т к о * . . " , з а т и м : „Бо грок* плотски,
;

ко дд-к ж* СЋ д8ш*1о".. . и најпосле: „Мки?, ЖИКОНОСНЈ.*". . . З а т и м

у з и м а свештеник покриваче са дискоса и путира и поставља их на
часни престо з а себе, онај с дискоса м е ћ е лево а онај с путира
десно, а са ваздухом, кога је у з е в ш и са ђаконових плећа прво окадио
са унутрашње стране, покрива св. даре (дискос и путир) говорећи
т р о п а р : „Блдгоижразнкш 1и>снфх". . . Најпосле к а д и св. даре три
пута говорећи два стиха (20, 21,) из 50. п с а л м а : „Оуклджи, Гди,
нлдгокол*нТш& ткоимх СТигнл. . . нд блтарк ткои т*лкцк1".

Н а и р е д смо к а з а л и , д а су у старој х р и ш ћ а н с к о ј ц р к в и
и з а ч и т а њ а ј е в а н ђ е л и ј а , к а д а се п р и б л и ж а в а л о време о с в е -
ћ е њ а д а р о в а , о д л а з и л и ђ а к о н и тамо г д е су п о с т а в љ а н и да-
р о в и (предложжТе), и у з е в ш и тамо х л е б и в и н о о д а б р а н о з а
св. евхаристију, п р е н о с и л и су их на ч а с н и престо д а се п р и -

а
*) Дес бе проопСтем ттјусхабта иа1 тф ЕереТ. ха1 беТаЗш Гш ђџ&ч еу та% е и х ^
вхе^а^ \1ЧУ\а$-у]. "Оп обх еат^ &\ко<; хрбпо^ всеаСад обтсо |±еуаХа б о у а ^ о ^ ха1 рера^а^
гсарехбц^од б^хс^ та$ еАтсЈба^, сбатсер б бса хгјд сррсхсббоо^ табттЈс &оа{а$, г) та$ ааере^а^
>са1 тад а у о ^ а ^ еха&арсае бсореау. № с # / . Са&аз., Ш. ЕхрозИ. код Мг^пе, Ра1г. ^г.
Т. 150. р. 420. Испор. и Зутеотз Тћезза1. ЕхрозИ. <1е (ИУ1ПО 1етр1о, Мг^пе
Ра1г. §г. Т. 1 5 5 . р. 76—77.
*
84

несу н а ж р т в у Б о г у Оцу. Ово се с а д а ч и н и н а в е л и к о м

в х о д у , к а д а се п р е н о с е д а р о в и са ж р т в е н и к а н а престо.
С и м в о л и ч к и з н а ч и п р е н о ш е њ е св. д а р о в а са ж р т в е н и к а и
п о с т а в љ а њ е н а ч а с н и престо, к а о и п о ј а њ е х е р у в и м с к е
песме, — у л а з а к И Х р и с т а и з В и т а н и ј е у Ј е р у с а л и м д а
п р е т р п и м у ч е њ а , с т р а д а њ а и смрт. Т а д а ј е м н о ж и н а н а р о д а
и д е ц е ј е в р е ј с к е п р и н о с и л а песму ц а р у и п о б е д и о ц у смрти
н а в и д љ и в н а ч и н , к а о ш т о а н ђ е л и п р и н о с е песму трисветој
Тројици н а духовни начин, а сада је приноси присутан
н а р о д у херувимској песми.
Постављање св. дарова на часни престо представља
само р а с п е ћ е И Х р и с т а н а крсту, у з д и з а њ е Њ е г о в о н а крст
и п о г р е б Њ е г о в , н а ш т о указују и т р о п а р и који се читају
п р и п о с т а в љ а њ у св. д а р о в а н а ч а с н и престо. — Даскос
с и м в о л и ш е о в д е р у к е Ј о с и ф а и Н и к о д и м а , који су с к и н у в ш и
са к р с т а п р е ч и с т о т е л о Х р и с т о в о и у в и в ш и у чисту п л а -
ш т а н и ц у , с а х р а н и л и г а у н о в г р о б . — Путир с и м в о л и ш е
суд са к р в љ у која т е ч е и з р е б а р а , и з р у к у и н о г у И Х р и с т а .
— Покривач изнад дискоса з н а ч и п л а т н о које ј е б и л о
н а л и ц у и којим ј е о н о било у в и ј е н о у г р о б у , иокривач изнад
иутира о з н а ч а в а п л а т н о којим ј е било у в и ј е н о тело Х р и -
стово, а ваздух з н а ч и стену коју ј е Ј о с и ф п о с т а в и о н а
в р а т а г р о б а ; тамјан з н а ч и мирисе којима ј е било п о м а з а н о
т е л о С п а с и т е љ е в о ; часни иресто и антиминс з н а ч е сам
г р о б С п а с и т е љ е в и најпосле затварање царских двери и
навлачење завесе значи у ч в р ш ћ е њ е гроба стражом и пе-
1
ч а т о м . ) — П у т и р се п о с т а в љ а с д е с н а о д дискоса, ј е р су
к р в и в о д а п о т е к л и из д е с н о г р е б р а С п а с и т е љ е в о г . —
Молбе з а с е ћ а њ е р а з н и х л и ц а на великом в х о д у су у с а -
г л а с н о с т и са п р е н о ш е њ е м д а р о в а у о л т а р , ј е р о н и се п р е -
н о с е у о л т а р д а буду освећени к а о ж р т в а , која се п р и н о с и
з а з д р а в љ е и с п а с е њ е оних, који се с п о м и њ у са вером у
њ и х о в у с п а с о н о с н у с н а г у . — Речи којима се изражава
ово сиомињање з н а ч е , д а б е с к р в н а ж р т в а која се п р и н о с и
на часном престолу има за верне ону снагу и ону вредност г

коју и ж р т в а п р и н е с е н а н а Г о л г о т и , и к а о ш т о ј е н а к р с т у
н а Г о л г о т и р а з б о ј н и к који се покајао з а своје г р е х е д о б и а

*) И с п о р . м и с т и ч н о т у м а ч е њ е о в и х р а д њ а : Шсо1. СаоазИ. с п о м . д. Пи«!. р .

420.Оеггпап., е п о м . д. 1 Ш . р . 4 2 2 ; ВешнминЂ, Н о в а л С к р и ж а л в , с т р . 2 0 4 и 2 2 1 ;
И, ДмитревскШ с п о м . д . с т р . 1 9 3 — 1 9 9 . и В. Владиславлевг,
у Облснеше богослу-
ж е т н с в . п р а в о с л а в н . ц е р к в и . И з д . 2. Твер^в 1 8 7 6 . с т р . 3 1 9 .
 85

о п р о ш т е њ е својих г р е х о в а и о б е ћ а њ е д а ћ е бити п р и м љ е н
у р а ј , т а к о и в е р н и који се кају з б о г својих г р е х о в а п о -
стају у ч е с н и ц и о в и х д а р о в а . — Т р о п а р Е л а г о и ш р а з н м и 1и>*
сифк. . . п р и к а з у ј е у к р а т к о историју п о г р е б а Г о с п о д њ е г ; у
т р о п а р у Е о грокНг плотски . . . и з р а ж а в а се с в у д а п р и с у т н о с т
Х р и с т о в а , ј е р ј е б и о у г р о б у телом, у а д у с д у ш о м к а о
Б о г , а у рају с р а з б о ј н и к о м , и н а п р е с т о л у са^ Оцем и
Д у х о м с в е и с п у њ у ј у ћ и неижисаннми. ) у т р о п а р у И к и > жико-1

носгцк х в а л и се сјај г р о б а Х р и с т о в а , који ј е з а т о ш т о ј е

в а с к р с о м С п а с и т е љ е в и м постао и з в о р н а ш е г в а с к р с а , н а м а
л е п ш и о д раја и о д с в а к е ц а р с к е д в о р н и ц е с а в е л е л е п н и м
с т у б о в и м а . Овај се т р о п а р г о в о р и после в е л и к о г а в х о д а п р и
п о с т а в љ а њ у с в . д а р о в а н а ч а с н и п р е с т о з а т о , ј е р се о д н о с и
1
на сахрану и гроб Христов. )
П о д речју О Т и ж * у М О Л И Т В И О у к л а ж и Г д и . . . р а з у м е се
црква, која верује у Х р и с т а ; а и з р а з и „ с т ^ н м 1ер8салилчскТА"
з н а ч е у ч и т е љ е д о б р о г в е р о в а њ а , в е с н и к е Божје и р а в д е и
в е ч н и х судби Њ е г о в и х , е п и с к о п е и п р е з в и т е р е , које ј е с а м
2
Б о г у п о р е д и о с а з и д о в и м а ј а к и м и м е д н и м , ) који ч у в а ј у
Њ е г о в г р а д (цркву) о д н а п а д а ј а в и д љ и в и х непријатеља
(јеретици, неверници) и од невидљивих (поднебесни з л и
дуси). У речима „жерткб правдк., козноишш и шсожега'ел.а/44*
р а з у м е се п р о р о ш т в о о п р и н о ш е њ у И Х р и с т а н а ж р т в у и
о њ е г о в о ј ц р к в и , које се и з в р ш и л о у п р е д л о ж е н и м д а р о -
8
в и м а . ) З а т о с е с о б з и р о м н а њ и х о в о високо д о с т о ј а н с т в о и
4
ради призивања благодати Божје н а њих говори ова молитва. )

После Оуклажи Гди — одаје свештеник кадионицу, затварају се

ц а р с к е двери и навлачи се завеса, и и з а свега овога свештеник п р и -
клањајући главу ђакону говори: ПОМАНИ МА, крат* и сосл$жит*л10,

*) И с п о р . П р а в . и с п о в е д а њ е . I . д . о д г . н а 4 9 . п и т а њ е .
а
) П о ч е м у Учителнми церкви великому входу, кром^в прочихЂ т а и н с т в е н н и х Ђ
е г о з н а ч е н ш , д а н о з н а м е н о в а ш е и п о г р е б е ш л 1исуса Х р и с т а , к о г д а т^вло Е г о бвшо
п е р е н о с и м о ст> ГолгоеБ1 В Ђ вертоградт., близт> ел н а х о д и в ш ш с н . П о т о м у - т о и с т н х и
г
с ш , с о д е р ж а ш д е вт> себ-в в о с п о м и н а ш е о гроб в и п о г р е б е н ш Спасителн, опред^ћлено
ч и т а т в п р и п о с т а в л е н ш даровт> н а свлтвга престолт>, С Б к у р е ш е м Ђ еим1ама, п о -
крв1ван ихт> в о з д у х о м Ђ , кактв 1осифт> и НИКОДИМЂ, ПО свид-втелБСтву Евангел1н,
С Н Н В Ђ т^ћло Спасителл с о к р е с т а , п о л о ж и л и з г о в о гроб^в, у м а с т и л и е г о б л а г о у х а -
Н1лми, обвили чистого плашаницего, и привалили КТЕ> двернмт> г р о б а каменБ в е л ш ,
образт> котораго представллетЂ воздухт>, покривагошш дарБт. И. ДмишревскШ,
спом. д. стр. 1 9 7 .
') Јерем. 1 , 1 8 ; 1 5 , 2 0 .
4
) И с п о р . И. ДмишревскШ, с п о м . д . с т р . 1 9 8 .
86

а ђ а к о н одговара: Да пом/Ангг& ГДК Бгв СКАЦННСТКО ТКО« КО ЦарсткТи

скошк. З а т и м и ђакон приклањајући главу п р е м а свештенику и
д р ж е ћ и орар с а т р и прста десне руке говори: ПОМОЛИСА и> мн-к, кла-
дкжо СКАТКШ, а свештеник одговара: Д^Х* склт&Л нандгг* на т л Д
сила ККШЈНАГИЈ Фгкнит* т л . А ђакон на т о : Тоиже д у * сод-кисткВгг*
нам* ксл дни жикота нашггш, и з а т и м : Помлни м л , кладК1КО склткш,
а свештеник одговара: Да ПОМАНГГ* Т А ГДК К Г * КО царсткш скошк,
всЈгда, нкш-к и приснм и ко к-кки к-ккЖкв, н а ш т о ђакон к а ж е Дминк
и ц е л и в а в ш и свештеника у руку и з л а з и и з олтара к р о з северне
1
двери. 0 овим м о л и т в а м а к а ж е Симеон Солунски: ) »Архијереј п р и -
к л о н и в ш и се м о л и све д а се з а њега помоле, ј е р зна и сам себе,
и стрепи и д р х ћ е од дела које долази, те испуњава р е ч апостолску
д а треба један другоме д а исповедамо грехе и д а се молимо ј е д а н
з а другога. А к а о човек не усуђује се молити с а м з а себе«.

П о ш т о су с а д а д а р и н а ч а с н о м п р е с т о л у , д о л а з и осве-
ћ е њ е и л и и р е т в а р а њ е њ и х о в о у св. тело и к р в Спаси-
т е љ е в у . А п р е н е г о ш т о о в о дође, с п р е м а ј у с в е ш т е н о с л у ж и -
тељи сами себе и п р и с у т а н н а р о д з а о в у в е л и к у р а д њ у од-
2
носним молитвама, опомињањем на узајамну љубав и веру. )
У ту с в р х у ђ а к о н стојећи „ н а Л к к ш н ^ к л ^ л ^ г г к " ( п р е д ц а р с к и м
дверима) говори јектенију: Исполнил^ л»олитк& на'ш$ Гдеки,
м о л е ћ и се у њој з а ч а с н е д а р е , з а с в . ц р к в у и з а о н е који с а
с т р а х о м Божјим и вером у л а з е , д а се и з б а в и м о о д с в а к е н е -
воље, д а н а м д а с а в д а н свет, м и р а н и б е з г р е х а и т. д. З а
в р е м е о в е ј е к т е н и ј е г о в о р и с в е ш т е н и к тајно м о л и т в у „ Г д и
КЖЈ ш д е р ж и т * л к > " . О в а се м о л и т в а з о в е „л*олитка п р и н о ш е ш А "
ј е р се н а л и т у р г и ј и п р и н о ш е њ е п о н а в љ а в и ш е л у т а , и т о
т р и п у т а . У л и т у р г и ј и с в . Василија В е л и к о г ч и т а с в е ш т е н и к
м о л и т в $ п р и н о ш н н А : Х д н Е ж * нашг;, с о з д а ш и н а с л и кк*дкш к&
ж и з н к сТк>..." у којој с в е ш т е н и к моли Б о г а : д а г а удостоји
д а б у д а с л у ж и т е љ Н З а в е т а и с в . тајана, д а п р и н е с е бес-
крвну жртву з а н а ш е грехе, да погледа на нас и на ову
с л у ж б у и д а ј е п р и м и , к а о ш т о је примио с т а р о з а в е т н е

Ј
) Зутеотз Тће88а1опкеп818 Е х р о з Ш о <1е (Јпгшо Т е т р 1 о с. 8 1 . Мг%пе, Ра1г.
8Г. Т. 1 5 5 . р . 7 2 9
е
*) О бе Еереид т а џкч бсора Х1%-ГЈ01 1л1 хгј$ тратсе^У)д • АБТБ^ бе &<; У)бу) прбд ТУ)
теХеотуЈ ^еубјлеуо^, ха1 цеХХа)у, ТУ)$ сррсхту]^ атгтеаЗш Фоаса^, етс еаотбу ебтретт^ес, ха1 б1а-
ТШУ ебха)У хаОшрес, х а 1 тсрб^ ТУЈУ Еероор^сау тсараахеиа^ЕС ха1 обх еаитбу ЈЈ/ТУОУ, аХХа ха1
1У
.тб тсерсеати)^ ТСХУ^О-О^ хатартс^ец ха1 бсатШ-УЈАС, тсрбс; ТУЈУ Х°Ф 1 ^ХУЈ е х
ђ ^рб^ аХХујХоо^
А^АТСУЈ, х а 1 ТГ^ б^оХо^са ТУ}$ 7:{атеа)сЈ. 'Еу тобтосс; бе тб тсау ТУ^ етоцша^ас; еат1, х а & ' ују б
Кбрсос; ехеХеоае Х е ^ ш ^ „Г^еа^-Е етоцлос." ЧЕутаЗб-а ^ а р У) тгЈаис;, ха1 т а е р ^ а • У) Јлеу
теСопс бса тгј$ бЈлоХо^са^ ФА^ОЈЈ-ЕУУ], т а бе ер-^а бса ТУЈС; а^атсујс;, уј тсд теХос; еат1у ер-^оу
лаутб^ а^а^-оо, ха1 аретуЈ^ тгаоуЈ^ хефаХесоу. М с о / . Саоаз., Ш и г ^ . Е х р о з И . с. 2 5 р. 420.
 87

ж р т в е , к а о ш т о ј е приммо о в у с л у ж б у од св. а п о с т о л а , и д а
стечемо н а г р а д у достојних с л у г у у с т р а ш н и д а н п р а в е д н е
н а п л а т е . Код ирвог ириношења — н а проскомидији —
моли се с в е ш т е н и к , д а Г о с п о д Б о г б л а г о с л о в и д а р о в е , који
су п р и н е с е н и , п р и м а ј у ћ и их н а п р е н е б е с н и свој ж р т в е н и к ,
д а с п о м е н е о н е који су их п р и н е л и и з а које се п р и н о с е ,
и да нас неосуђене сачува у свештеној радњи божанских
т а ј а н а . К о д другог ириношења — који се в р ш и с а д а —
моли се с в е ш т е н и к д а г а Г о с п о д Б о г удостоји д а Му п р и -
несе д а р е и ж р т в е д у х о в н е , и д а н а с удостоји д а стечемо
благодат пред Њиме, да н а ш а ж р т в а буде добро примљена,
да се д о б а р д у х б л а г о д а т и Божје н а с т а н и у с в е ш т е н о -
с л у ж и т е љ и м а , на овим д а р и м а на часној т р а п е з и и у народу.
Са о в а д в а и р и н о ш е њ а д а р и се само спремају з а ж р т в у ,
а с в е ш т е н и к се с п р е м а з а б л а г о д а р н о с т , з а м о л и т в у и з а
д о с т о ј н о и з в р ш е њ е с в е т и х р а д њ а . А к о д трећег ириношења
које ј е н а ј в е ћ е и н а ј п о т п у н и ј е , к а ж е с в е ш т е н и к после се-
ћ а њ а Х р и с т о в и х с т р а д а њ а и и о с л е н а б р а ј а њ а Б о ж ј и х до-
б р о ч и н с т а в а : ТКОА С5 ТКОИ^ т ш ^ к п р и н о с Ж ш * ц> К С ^ Б и за КСА,
1
и з а ч е г а д о л а з и и само о с в е ћ е њ е б о ж а н с к и х дарова. )
П о ш т о ј е м о л и т в а б е з љ у б а в и и в е р е п р а з н а и бо-
ж а н с к о п р и ч е ш ћ е б е з љ у б а в и и в е р е само у в е ћ а в а осуду,
то с а д а ц р к в а о п о м и њ е в е р н е н а љ у б а в , п о ш т о с в е ш т е н и к
п р в о к а ж е /нирд к с к / и к б л а г о с и љ а ј у ћ и н а р о д , н а ш т о појци
2
о д г о в а р а ј у : И д 8 \ о к и т к о е л ^ . ) З а т и м ђ а к о н к а ж е : ,,Еозлк>килча
д р б г а др8гл, д л е д и н о л њ к л У е л ч * и с п о к ^ л ш " , а п о ј ц и одговарајући
на р е ч и ђ а к о н о в е к о г а т р е б а и с п о в е д а т и , поју: „ О ц а и сна и
ста'го д \ а , трц8 единос8фн8н> и неразд'&лкн8к>.") Д о к појци поју
о в е р е ч и , к л а њ а се с в е ш т е н и к т р и п у т а п р е д часном т р а -
п е з о м и п р и сваком к л а њ а њ у и с п о в е д а своју љ у б а в према
Б о г у р е ч и м а п с а л м о п е в ц а : К о з л к ж л б Т А , ГДИ, к р ^ п о с т е ЛЈОА,
Гдк о у т к е р ж д е н и лдое и п р и Б ^ ж и ф с л ш (Пс. 17, 2). Д а би о в у
љ у б а в м а н и ф е с т о в а о и на п о љ а ш њ и н а ч и н , ц е л и в а п о к р и -
в е н е свете д а р е , и то п р в о дискос затим св. п у т и р и з н а д

И с п о р . ВешлминЂ, Н о в а л С к р и ж а л к , Спб. 1908. с т р . 2 0 5 . и 206. И. Дми-

шревскШ, спом. д . с т р . 2 0 2 .
2
) „ЕЈртјуг) гсаасу". 'Оџо^шџоаичУјч хас ауатсгју ха1 таот6т?]та &\\г)1ок; аишп10чте$,
тоо КорСоо ТУЈУ џ1џу}ам аито1 а.чик<х,џфсх.уоџеч г\ру)чч\ч ТГЈУ оЕхеСау а ф ^ т о ^ , ха1 бсбо^то^ ха1
1
ехфсоуоиуто^, у)ргџш ТУЈУ чоич тсаЧ>те$ а^сбјлеу. ,,Ка1 тф Пуебцатб аоо' . Тоотеаи, ТУЈУ тгрб^
ае абсафетоу §усоаш ббд У)ЏХУ, 1Ш тф ПуебЈлатс еЈрујуебоуте^, ахоорсато'. хи^уЈхшџ^. ОеттпШ,
К е г ш п е с с 1 . С о п 1 е т р . Ппс1. р . 4 2 5 .
88

ваздуха, к а о с а м о г а Господа, и најпосле ц е л и в а крај ч а с н о г

престола п р е д собом к а о с е д и ш т е Б о г а у т р и л и ц а и Њ е г о в
1
иресто. ) И с т о т а к о се к л а њ а и ђ а к о н стојећи п р е д ц а р с к и м
2
дверима и ц е л и в а о р а р тамо г д е ј е з н а к к р с т а . )
Чин ц е л и в а њ а о в д е н а св. л и т у р г и ј и ј е веома стари.
Увођење њ е г о в о у ц р к в и м о г л о се и з в е с т и и з р е ч и Спаси-
т е љ е в и х : „Лцн оуко принесшж да'рк ткои ко 6лтарн> и т $ по*
ЛЧАНСШИ, гакш кра'та ткои илчатк н^что на Т А : Оста'ки т $ да'р&
ткои преда 6лтер*Л1& и шедк прежд* слмрисА ск кра'тол!& ткоилча,
и т о г д а пришед* принеси да'р& тко'и". (Мат. 5, 26). Д а би се и з в р -
ш и л а о в а з а п о в е с т Х р и с т о в а , в р ш и о се н а б о г о с л у ж е њ у све-
ти иољубац и л и иољубац љубави (фЕХуЈЈла аусоу, еЕрт^т], о з с и 1 и т
рас1з) и то не само између с в е ш т е н о с л у ж и т е љ а , н е г о и између
п р и с у т н и х х р и ш ћ а н а , м у ш к и са м у ш к и м а , ж е н с к е са ж е н -
скима. У каснијем в р е м е н у м о р а о се овај у и с т и н у х р и ш ћ а н -
ски обичај з б о г р а з н и х с л у ч а ј е в а з л о у п о т р е б е , који се д о -
г а ђ а х у п р и томе, у к и н у т и и о г р а н и ч и т и само н а к л и р који
с л у ж и . Н о и а к о свети п о љ у б а ц д а н а с није у у п о т р е б и и з м е ђ у
в е р н и х , то су и п а к н а р е ч и ђ а к о н о в е : Еозл&килш др8п& д р 8 г а . . .
д у ж н и д а и с п у н е д у ш е своје љ у б а в љ у п р е м а б л и ж њ и м а с в о -
ј и м а , д а о п р о с т е од с р ц а у в р е д е и сви д а гаје у у н у т р а ш њ о -
сти м е ђ у с о б н у чисту и б р а т с к у љ у б а в у И Х р и с т у .
Б е з т а к о в а р а с п о л о ж е њ а духа не м о ж е присуствовање на л и -
тургији Богу бити угодно ни н а м а корисно, ј е р Спаситељ к а ж е : И
егда стоит* л\олљш*сл\ (упВфаит*, а'ф« что имате на кого, да и оц*
кашв, ижс бстк на шкЈгкух, (УПВСТИТК кам* согр-кшешл каша: Дф<
ли ж* к& ш шпЗфагге, нн б ц х кашк ижс естк на шкегкр;, (уп^стнт*
камк согр-кшжш каших*". (Марк. 1 1 , 25—26). И „а'ф* ли не (упЗфаич
чглок-ккшмк согр-кшбША Дђс*, нн бцк каш* (упвстнтх камк согр^шжш
вашијск" (Мат. 6, 15). Симеон Солунски к а ж е о св. пољупцу о в о :
>После прве молитве, у време ч и т а њ а свештеног символа бива ц е -
ливање због тога, ш т о смо се ујединили правим исповедањем св.
Тројице и ваплоћенога једнога и з лица св. Тројице, а то исповедање
н а с ј е сјединило са анђелима; — ш т о су људи дужни љубити ј е д а н
другога, к а о ш т о ј е и ИХристос и з љубави принео себе на жртву,

*) А к о и м а в и ш е с в е ш т е н и к а целивају сви свете даре и један другога у

р а м е н а , п р и ч е м у с т а р и ј и г о в о р и : ХЈтосх посрмЛ н^сх, а м л а ђ и одговара: А естк,
п к^дггх. При целивању дискоса, путира и престола говори свештеник: с т ш Бжс,
сткш кр-кпкж...
' ) А к о с л у ж е д в а и л и в и ш е ђ а к о н а , т о с в а к и од њ и х ц е л и в а свој о р а р тамо
г д е ј е з н а к к р с т а к а о и .један д р у г о г а у р а м е н а , г о в о р е ћ и при томе исто ш т о и
свештеници. Свештенослужитељи се целивају у рамена да би и з р а з и л и своју
у з а ј а м н у љ у б а в и д а носе ј а р а м Христов н а својим раменима,
 89

ш т о су они који хоће д а се иричесте дужни стати пред ИХриста бев

непријатељства, и ш т о ћ е у будућем веку бити сви другови, а неће
1
<5ити непријатеља, ј е р ће ови бити далеко извргнути«. )

З а достојно п р и н о ш е њ е е в х а р и с т и ј с к е ж р т в е т р а ж и се
и ирава вера, ј е р б е з њ е ј е с в р ш а в а њ е н а ј у з в и ш е н и ј е и
н а ј в а ж н и ј е тајне б е з п л о д о в а з а т а к о в о г . А и с п о в е д а њ е
в е р е се објављује н а св. л и т у р г и ј и у с а д а ш њ е м моменту
н а овај н а ч и н : ђакон к а ж е р е ч и : „ Д в е р и , д к е р и , 11рел»8дростж>
кбнмшЋ" и з а в е с а се свуче, а с в е ш т е н и к у з д и ж е в а з д у х и
2
д р ж и и з н а д св. д а р о в а , и м а ш у ћ и њиме и з н а д њ и х р е ц и т у ј е )
символ вере тајно, а к о г о д од н а р о д а или појаца з а п е в -
ницом г л а с н о . А ако в и ш е с в е ш т е н и к а служе, т а к о ђ е у з д и ж у
с в и в а з д у х и д р ж е над св. д а р и м а т а л а с а ј у ћ и г а , и г о в о -
р е ћ и у себи к а о и н а р о д и с п о в е д а њ е в е р е .
У старој ц р к в и и з а о т и у ш т а њ а к а т и х у м е н а и з ц р к в е
з а п о в е д а н о ј а в р а т а р и м а д а стоје п о р е д м у ш к и х в р а т а , а
ђ а к о н и с и м а поред ж е н с к и х в р а т а , и д а у време с в р ш а в а њ а
б е с к р в н е ж р т в е н и к о г а од в е р н и х не п у ш т а ј у из ц р к в е , а
исто т а к о д а н и к о г а од н е в е р н и х , о д Ј у д е ј а , ј е р е т и к а , о г л а -
3
ш е н и х и п о к а ј н и к а не п у ш т а ј у у ц р к в у . ) Ово ј е з а х т е -
вало с једне стране освећење дарова, а с друге стране
то, д а не би н е в е р н и , ј е р е т и ц и и д р у г и н а в а л и л и н а ц р к в у
и з н е н а д а и о б е с в е т и л и ј е . Р е ч и д в е р и , д в е р н о д н о с е се н а
о н а л и ц а , која су и м а л а д а се б р и н у к а к о би ц р к в е н а
в р а т а б и л а з а т в о р е н а у време литургије, и и з р а ж а в а ј у о п о -
м е н у њима, д а у с а д а ш њ е м моменту са п а ж њ о м в р ш е своју
4
д у ж н о с т ) . К а д а се касније и з м е н и л а с т а р а д и с ц и п л и н а и
у л а з а к у ц р к в у није се в р ш и о са п р в о б и т н о м п а ж њ о м и
с т р о г о ш ћ у , у з г л а с : д в е р и , д к е р и и и а к се није с а ч у в а о само
р а д и у с п о м е н е н а стари о б и ч а ј , него н а р о ч и т о р а д и тога,
д а би се в е р н и ч у в ш и о в е р е ч и р а з м и с л и л и , д а л и су и
о н и достојни д а б о р а в е у х р а м у , и д а их о в а мисао п о т -
стакне на појачање њихове вере и добрих дела, показујући

*) 8утеоп Тће88а1., Е х р о з И . с1е Д п п п о Т е т р Ј о , Љ И . р . 7 3 2 .

а
) Н е г д е се с и м в о л в е р е и п о ј е , и с п о р . П. Р о п џ б т г } $ , Л в л ш р ^ и о ј . ' Е У ЗДгртасс
1869. р. 371.
3
) И с п о р . к а н . 9 . с в . а п о с т о л а ; в и д и и СопГеззш М е 1 г о р ћ а п . С п г о р . с. 1 1 . к о д
Е. Ц. КШте1, М о п и т е п 1 а М е 1 есс1. о п е п и Н з I I . р . 1 3 9 .
4
) 2ту]х6то)аа7 бе о1 [леу киХшроГ ег$ та^ ггобђои; ТШУ аубрббу фоХаааоуте^: абта^, аЕ
ђкххочот. т а ^ тсбу ^\)Ш1У.т, б(хг]у у а и а т о Х о ^ у . Соп$1. Ар08Г. 1. I I . с. 5 7 ; и с п о р .
и 42. канон Ладикијског синода и Јоаппез Сћузозгот. Н о т . 2 3 1 п Ма11ћ. (М^пе,
Ра1г. г . Т . 5 7 . р . 4 2 8 ) .
б
90

тиме д а нису в е р н и само по имену. Р е ч и прел1$дростн$ в о н л и л ( &

су п о з и в д а в е р н и своје и с п о в е д а њ е и л и с л у ш а њ е испове-
д а њ а своје в е р е в р ш е са д у б о к и м п о ш т о в а њ е м и у в е р е -
њем, ј е р ј е о н о н а ј д р а г о ц е н и ј е њ и х о в о добро, које т р е б а д а
чувају савесно, ч у в а ј у ћ и г а од с в а к е н е ч и с т е п р и м е с е н е в е р о -
вања и рђавог веровања, као што га је у старини чувала
ц р к в а од с в а к е с т р а н е примесе и о д с в е г а н е т а ч н о г .
По св. Герману речи: „дкери, дкери, п р е л ^ д р о с т и о кон*
ЛММЋ" з н а ч е , д а н а ш е мисли у з д и г н е м о од д е л а и мисли
з е м а љ с к и х п р е м а небеским, прал»8дростТк> к о н л н л * * д а с а
п о т п у н о м п а ж њ о м с л у ш а м о символ вере, и р а з у м е в а ј у ћ и
г а д а с а б р а н а д у х а п р и л а з и м о тајанственој ж р т в и и Т в о р -
1
цу ж и в о т а . )
А по Николи Кавасили значе речи: дкери, дкери пршЗдро-
стТгс, конмшх, да м и з а ову премудрост т. ј . з а символ вере о т -
воримо уста и у ш и наше, исповедајући га и слушајући са п а ж њ о м
2
а не леношћу. )

У старој ц р к в и ч и т а о се символ в е р е само ј е д н о м у

г о д и н и , н а в е л и к и петак, а р е ц и т о в а л и су г а к а т и х у м е н и п р е
с в о г а к р ш т е њ а . Крајем V. с т о л е ћ а (471.) почео се ч и т а т и
символ в е р е на л и т у р г и ј и у антиохијској ц р к в и , а од п о ч е т к а
VI. с т о л е ћ а у целој источној цркви, а з а в е о г а ј е (511.) Ти-
3
мотеј ц а р и г р а д с к и п а т р м ј а р х п р в о у ц а р и г р а д с к о ј ц р к в и . )
Р е ц и т о в а њ е символа в е р е н а л и т у р г и ј и о ч у в а л о се д о д а -
нас, ш т о х р и ш ћ а н и њ и м е исповедају п р а в у веру и чистећи
овим и с п о в е д а њ е м д у ш е , спремају се д а с а в е ћ и м д о с т о ј а н -
ством п р и м е тело и к р в Г о с п о д њ у .
Пре рецитовања символа вере открива свештеник св.
д а р е , ј е р се и с п о в е д а њ е в е р е в р ш и п р е д л и ц е м с а м о г а
4
И Х р и с т а , к о г а х р и ш ћ а н и гледају не п о к р и в е н о ) . З а т и м
м а ш е с в е ш т е н и к в а з д у х и з н а д св. д а р о в а . Ово м а х а њ е в а з -
д у х а з н а ч и о с е њ и в а њ е светих д а р о в а силом и б л а г о д а ћ у с в .
Д у х а , који ј е к о д в р ш е њ а св. тајне увек и р и с у т а н и чији
с и л а з а к само Св. Писмо н а з и в а б у р н и м ветром (Дел. 2, 2).

*) 5. Оегтат Вегит есс1. Соп1етр1. Љ И . р . 4 2 5 .

а
) Мсо/. Саоа8.< Ш и г & . Е х р о з . 1Б1с1. р . 4 2 1 .
3
) Испор. ЧћеоЛоп 1есгоп8 Есс1еб1абНсае Н1б1опае Нћ. II. с. 3 2 . (Мг^пе, Ра1г.
%х. Т. 8 6 . р . 201.) И с п о р . I . Иисћезпе, О п д ш е з Ди си11е сћгеЧ1еп, Р а п б 1909. р . 84.
4
) КратоЗас бе тб Гербч шХХиџџа. ел1 ти>7 бсбрсоу, еЧо^ ау тб Гербч 1х^Хгјра)^ 26{АроХоу,
бтс ХР?) лаута та гсер1 тоб 'ГУЈООЗ ха&араХ ауо|лоХо^аац ча1 обта)^ а7гер1хаХ6ита)$ 1беТу
иШч. 8утеоп Тће88а1., Е х р о б Н . (1е Б п г ш о Т е т р 1 о , Ии<1. р . 7 3 2 .
 91

Зато свештеник целивајући ваздух у знак силаска св. Духа

и о с т а в и в ш и г а на с т р а н у с а п о к р о в ц е м о д дискоса, г о в о р и
одмах м а л о д а љ е р е ч и : „ Е л а г о д а ' т к Г д а на'шеги> 1иса Х р т а
и т. д., којима се о з н а ч а в а у ч е ш ћ е Д у х а С в е т о г а к о д
1
о с в е ћ е њ а с в . д а р о в а , које ћ е д о ћ и и з а с и м в о л а в е р е ) .
И з а и с п о в е д а њ а с и м в о л а вере, к а д а се п р и б л и ж а в а н а ј -
значајнији моменат св. литургије и в р ш е њ е најузвишеније
тајне н а ш е г спасења, црква чини верне пажљивима свеча-
ним в о з г л а с о м ђ а к о н а : „ С т а ' н * л 1 5 & докр^к, СТЛШМЋ СО СТЏД\ОЛ\Ћ,
кбнмгмЋ, сто'е козношеше ЕЋ лшрНг п р и н о с и т и " , к о ј и и з а т о г а у л а з и у
о л т а р и у з е в ш и р и п и д у м а ш е н а д с в . д а р и м а п о б о ж н о . Ако
нема рипиде, то онда чини са једним покровцем. ,,Ста'нелга
докр^к" т у м а ч и с в . Ј о в а н З л а т о у с т и , » н е з н а ч и н и ш т а д р у г о ,
н е г о д а стојимо о н а к о , к а к о човеку и р и л и ч и д а стоји п р е д
2
Господом, с а страхом и трепетом, б у д н а и т р е з в е н а д у х а « . )
Појци одговарају н а о в о : „ Ж и л о с т ћ л ш р а , же'ртк$ хкллешљ", т. ј .
д а ј е св. ж р т в а з а све н а с н а ј в е ћ е м и л о с р ђ е од с т р а н е Г о с п о д а
Б о г а , који се и з м и р и о с а љ у д с к и м родом највећом крсном
жртвом јединородног Сина свога; а од н а ш е стране ј е св.
ж р т в а х в а л а и в е л и ч а њ е најсветијег и м е н а Б о ж ј е г , ж р т в а
3
у с т а и д у ш а н а ш и х , које се и с п о в е д а ј у Г о с п о д у ) . А п о ш т о
не и р и н о с и м о ми Б о г у н а ј у з в и ш е н и ј у ж р т в у , л ш л о с т к л ш р а ,
ж е р т к б ХКАЛСН1А, ј е р ј е н а ш а п р и р о д а с л а б а , з а т о н а м д о л а з и
с в е ш т е н и к и з о л т а р а у помоћ са б о ж а н с к и м добрима, у з г л а -
шујући окренут према западу и благосиљајући: „ Б л а г о д а т к
Г д а н а ш ^ п и 1иса Х р т а и лк>км Б г а и б ц а , и п р и ч а ' с т к ста'ги> Д р ,
к 8 д и со к г & л ш к а ' л ш ' . Овом ф о р м у л о м б л а г о с л о в а и з I I . п о -
с л а н и ц е К о р и н ћ а н и м а 1 3 , 1 3 призивају се о д с в а к о г л и ц а
П р е с в е т е Тројице р а з н а добра, о д Б о г а С и н а б л а г о д а т , о д
Б о г а О ц а љ у б а в , а о д Св. Д у х а п р и ч е ш ћ е . Ј е р Б о г С и н ,

*) И с п о р . И. ДмишревскШ, с п о м . д . с т р . 3 0 9 .
2
) 1оапп. Сћгузозгот., Н о т . 4 . с1е т с о т р г е ћ е п б Љ Ш Бе1 п а 1 и г а (Мг&пе, Ра1г.
%х. Т. 4 8 . р . 7 3 4 . Н и к о л а К а в а с и л а о д н о с е ћ и о в е р е ч и н а с и м в о л к а ж е ; » Т р е б а д а
право стојимо у овом исповодању, а не д а се колебамо у њему заводљивим ре-
ч и м а ј е р е т и к а . Треба д а стојимо с а страхом, ј е р су у великој епасности они, чија се
д у ш а д а д е н а г о в о р и т и к а к в о м с у м њ о м у о в у в е р у « . N№01. СаоазИ., 1л1иг§. Е х р о з И .
Њ И . р- 4 2 1 .
3
) Б. ВладисавлевЂ, спом, д. с т р . 345. Никола К а в а с и л а к а ж е о овим ре-
чима о в о : »Ми п р и н о с и м о м и л о с р ђ е Ономе, који ј е р е к а о : милости хоћу, а не
ж р т в е . А милост ј е плод најчистијег и најчвршћег м и р а . К а д а д у ш у не узбуђују
н и к а к о в е с т р а с т и , н е стоји н и ш т а н а п у т у д а с е о н а и с п у н и м и л о ш ћ у и ж р т в о м
хвале. №со/. Саоаз., 1л1. Е х р о з . Ш Л . р . 4 2 4 .
92

и с к у п љ у ј у ћ и н а с у своме б е з г р а н и ч н о м м и л о с р ђ у и с п о д
к л е т в е з а к о н а , постао ј е н а ш С п а с и т е љ ( И с к у п и т е љ ) и иску-
п н а н а ш а ж р т в а , и т а к о нам ј е д а о б л а г о д а т ; Б о г О т а ц смрћу
С и н а н а крсту и з м и р и о се са родом љ у д с к и м и примио н а с
о п е т к себи у љ у б а в , а Д у х Свети ј е у току о в е ж р т в е си-
ш а о п р в о в и д љ и в о н а а п о с т о л е , а и з а о в о г а н е в и д љ и в о си-
л а з и н а с в а к о г п о ј е д и н ц а о д н а с , п р и ч е ш ћ у ј у ћ и н а с својим
д а р о в и м а , и п р и ч е ш ћ е м с е т а к о в р ш и у Христовој ц р к в и и с -
1
купљење^појединаца ). На ову формулу благослова одговара
н а р о д : „И со д 8 \ о л 4 & ткоилга" т. ј . о в и исти д а р о в и п р и з и в а ј у
се и на с в е ш т е н и к а који с л у ж и . П о ш т о је с в е ш т е н и к т а к о
о п о м е н у о с р ц а в е р н и х , у з д и ж е мисли и осећаје њ и х о в е о д
з е м а љ с к о г к небеском р е ч и м а : „Гор^к ИЛЈ^ИЛШ «рца," у з д и -
ж у ћ и п р и томе р у к е и п о г л е д г о р е . О в е р е ч и г о в о р и д а
х р и ш ћ а н и у најузвишегаијем ч и н у с в . л и т у р г и ј е , — у коме се
п р и к а з у ј е д е л о и с к у п љ е њ а р о д а људског, п о ј а в а И Х р и с т а н а
земљи, смрт, васкрс, в а з н е с е њ е н а небо и с е д е њ е с д е с н е
с т р а н е О ц а , — у з д и г н у срца, осећаје и мисли н а О н о г а који
н а м ј е д о н е о и с к у п љ е њ е и који н а м ј е најбољи пријатељ. Н а
2
о в у о п о м е н у о д г о в а р а н а р о д : „Илилш ко Г д 8 " ) т. ј . н а ш а
смо с р ц а у з д и г л и тамо, г д е ј е н а ш најбољи д о б р о т в о р , г д е
седи Х р и с т о с с д е с н е с т р а н е О ц а .

Св. Кирило Ј е р у с а л и м с к и к а ж е : »У овом с т р а ш н о м часу п р и -

л и ч и д а уздигнемо срца Господу, а не д а су наклоњена п р е м а з е -
м а љ с к о м е ; у овом часу треба д а сви одбаце бриге ж и в о т а и кућевне
3
послове и д а подигну срца на небо к Богу човекољупцу.« ) А св.
Јефрем овако пита: » Ш т а чиниш б р а т е ? З а р ниси обећао д а ћ е ш
у з д и ћ и срце Господу, к а д а ј е свештеник рекао „Гор-к им-кимк с*рдца"
и к а д а су м у одговорио „Ималш ко ГДЗ"? З а р се не бојиш д а л а ж е ш
у овом с т р а ш н о м ч а с у ? Р а з м и с л и ! Т р а п е з а божанскога јагњета ј е .
спремгга (постављена), јагње Божје се приноси н а жртву, све се н е -
беске силе моле з а тебе зеједно са свештеником, к р в Христова ј е
проливена у тајанствени путир з а твоје о ч и ш ћ е њ е ; а т и се не с т и -
4
д и ш и не плачеш и не м о л и ш се ни з а тебе ни з а друге.« )

*) И с п о р . N1001. Садав., Ш . Е х р о з И . ЊЈа". р . 4 2 4 .

2
) Овај одговор н а р о д а к а о и ђ а к о н о в п о з и в „ Г о р ^ нм-кнмх сердцл" с п о м и њ е
в е ћ с в . К и п р и ј а н , к а д а к а ж е : . . . „ Н е о е1 з а с е г Д о з ап1е о г а И о п е т ргаеГаИопе р г а е -
п и з з а , р а г а 1 Г г а 1 г и т т е п к е з аЧсепскк З и г з и т согДа! и1 с 1 е т г е з р о п Д е ! р1ећ&: Н а ћ е -
т и з а<1 Б о т т и т ! а ( 1 т о п е а 1 и г т ћ И аИи(1 з е ^ и а т Б о т т и т с о ^ И а г е Деће!;. (Су-
рпат, Глћег <1е о г а И о п е с к н т т с а к о д М&пе, Р а П . 1а1. Т. I V . р . 5 5 7 . ) .
3
) СугШ. Шего8о1. С а 1 е с ћ . XXIII. т у з 1 . V . п . 4. (М^пе, Р а 1 г . §г. Т. 3 3 . р . 1 1 1 2 ) .
4
) 5 . Ерћгает 8УГ1 З е г т о I. Б е 8 а п с 1 1 3 3 1 г т з е ! у т П с а п И ћ и з С ћ п з И а т з З а -
с г а т е п Н з (ЕаИ. К о т . Т. III. р . 608).
 93

1
29. Канон евхаристије. )
Пошто ј е свештеник на изложен начин спремио срца
в е р н и х з а достојно у ч е ш ћ е п р и светим р а д њ а м а које д о л а з е ,
ј а в љ а с а д а д а п о ч и њ е п р и н о с и т и х в а л у и б л а г о д а р н о с т Го-
споду, наиме д а п о ч и њ е сама евхаристија у с т а н о в љ е н а о д
И Х р и с т а , р е ч и м а Е л а г о д а р и л * * Г д а (Еи^ар^ат^асоЈлг^ тф Кирир),
н а ш т о појци о д г о в а р а ј у : „ Д о с т б и н о и пракедно е с т к ПОКЛЛНАТИСА
6 ц 8 и сн$ и ст6м$ д \ 8 , т р ц ^ к единосбцЈн^кн и н г р а з д ^ л к н ^ к и . " В е л и к и
архијереј И Х р и с т о с к о д у с т а н о в љ е њ а св. тајне п р и ч е ш ћ а
б л а г о д а р и о ј е Б о г у и Оцу и отуда ј е и д о б и л а о в а тајна и м е
е в х а р и с т и ј а е6)(арсат1а, б л а г о д а р е њ е . З а т о и с в е ш т е н и к у г л е -
д а ј у ћ и се н а И Х р и с т а , с л а в и п р е о с в е ћ е њ а д а р о в а у м о л и т в и :
„Достоино и прак^дно естк..." (у В а с и л и ј е в о ј литургији: Оми
к л к о , Г д и Е ж е . . . ) коју тајно чита, в е ч н а с а в р ш е н с т в а Б о г а
Оца, ј е д и н о р о д н о г Сина и св. Д у х а , и б л а г о д а р и Б о г у ш т о н а с
ј е п р и в е о и з н е б и ћ а у биће, ш т о н а с ј е п а л е о п е т у з д и г а о , и
није п р е с т а о све ч и н и т и з а нас, д о к н а с није н а небо у з в е о и
даровао нам будуће царство. Затим спомињући свештеник
уопће сва доброчинства знана и незнана, нарочито благо-
д а р и Б о г у з а о в у с л у ж б у коју ј е и з в о л е о п р и м и т и и з н а ш и х
р у к у , и а к о Г а с л а в е а н ђ е о с к е чете, које стоје п р е д Богом и
н е п р е с т а н и м г л а с о м величају Га с л а в е ћ и и п е в а ј у ћ и , и п о з и в а
в е р н е д а и о н и заједно са небеским ч е т а м а х в а л е Б о г а и
б л а г о д а р е Му, р е ч и м а : „ П о к ^ д н 8 » о п ^ с н к п о Ж ц и , к о п У б ц Ј * , к з ш а и ф е
и г л а г о л г с ц л " , П р и овим р е ч и м а ч и н и ђ а к о н (ако нема ђакона*
о н д а то ч и н и сам с в е ш т е н и к ) са з в е з д и ц о м по д и с к о с у з н а к
крста, ц е л и в а ј е и о с т а в љ а у в а з д у х д о к нојци поју: „ОВАТБ,
СКАТХ, СКАТХ Г д к О а к а Ж д в , и с п о л н к неко и з е л м / К с л а ш т к о е л :
Л с а н н а к к кк1шни\х, к л а г о с л о к е н х г р А д ш ко им/\ Г д н е , ц?са'нна Б%
кк1шни\а". Ову песму поју с е р а ф и м и стојећи око Господа, п р е м а
в и ђ е њ у п р о р о к а Исаије (6, 3), к л и ч у ћ и ј е д а н д р у г о м е и г о в о -
р е ћ и : „ О т ж , с т ж , с т х Г д к О а к а Ж д х : и с п о л н к КСА ВШЛЉ с л а к м е г & . " ) 2

а 1 0
*) О в а ј д е о л и т у р г и ј е з о в е с е к а н о н е в х а р и с т и ј е (хо^&у т г ^ Е & х Р ^ « С , В И Д И
Соаг, с п . д. р . 7 5 . и 136.) ј е р ј е у њ е м у и з л о ж е н п о р е д а к и п р а в и л о , п о к о м е се
с в р ш а в а бескрвна ж р т в а . К а н о н евхаристије ј е главни део и средиште литургије а
з а в р ш у ј е се в о з г л а с о м : А д^ждх нЛмх бднн-кмн о\-стк1 п Зднн-кмх с ^ р д ц с м х . . . и з а Д о с т о ј н о .
а
) Св. Амвросије р а з ј а ш њ у ј е ову песму н а овај начин: »Херувими и сера-
фими непрестаним гласима хвале и говоре: О т х , с т х , с т х Г Х к Сака^дх. Не к а ж у
ј е д а н п у т СКАТХ, ј е р н и ј е ј е д н о л и ц е у Б о г а , н е г о к а ж у т р и п у т а и г о в о р е ј е д н о т е
исто, т е се овом песмом објављује одељеност л и ц а Тројице и јединствб б и ћ а Божјег.«
АтпогозН Б е 8 р т 1 и запс1о 1Њ. I I I . с . 2 1 .
94

З а т и м ц р к в а с ј е д и њ а в а са овим с е р а ф и м с к и м р е ч и м а з е м а љ -
ску песму: „&са'нна, каагослок*н& г р А д м и ко НЛЈА Г д н е : Лсанна КБ
в м ш н и ^ у ) т. ј . песму коју су п е в а л а је^фејска д е ц а и н а р о д са
г р а н ч и ц а м а у руцм к а д а ј е Г о с п о д у л а з и о у Ј е р у с а л и м , те
се т а к о с л а в и Господ у т р и л и ц а з а ј е д н о од з е м а љ с к е и н е б е с к е
цркве, од људи и од анђела. Осана ј е јаврејска реч и з н а ч и :
2
»Дај, Господе, спас« и л и »Госиоде с п а с и « ) и у п о т р е б љ а в а х у
ј е Ј е в р е ј и п р и с р е т а њ у г л а в а р а и д р у г и х в е л и к и х људи, п о -
с л а н и х о д Б о г а р а д и о с л о б о ђ е њ а н а р о д а од н е в о љ а , којом
се речју п о к а з и в а л о д у б о к о п о ш т о в а њ е и б л а г о д а р н о с т .
Овом се речју п о з д р а в љ а и И Х р и с т о с н а св. л и т у р г и ј и у
часу када и м а д а се п р и н е с е н а ж р т в у Б о г у О ц у р а д и с п а -
с е њ а света. Ове д в е песме уједно з о в у се » п о б е д н а и л и
т р и ј у м ф а л н а п е с м а (химна)«, б р о д кту1шо$ ј е р се п р и н о с и
Г о с п о д у С а в а о т у (Цебаоту), т. ј . који ј е н а д н е б е с н и м в о ј -
скама, победиоцу смрти. Р е ч и покире, КОШГОЦЈ*, кзшанмре и
глаголимји о д н о с е се н а ч е т и р и ж и в о т и њ е , од којих ј е п о
Откривењу и пророку Језекиљу прва слична лаву, друга
т е л ц у , т р е ћ а ч о в е к у и ч е т в р т а орлу, и које стојећи п р е д
п р е с т о л о м и око п р е с т о л а н а ј у з в и ш е н и ј е г Б о г а к л и ч у б е з
п р е с т а н к а д а њ у и н о ћ у : „ С К А Т Б , СКАТБ, СВАТК ГДК ОакаиЈда:
исполнк КСА ЗЕЛЈЛА сла'ш еги> . ) ПОНМПЈ о д н о с и се н а о р л а ,
и 3

копноше н а т е л ц а , взмка'н>цн н а л а в а , а глаголнмре н а ч о в е к а .

Св. Г е р м а н ) к а ж е : Прва ж и в о т и њ а слична лаву к л и ч е : с к л т к ,

4

друга слична телцу к л и ч е : СКАТБ, а трећа слична орлу к л и ч е : СКАТБ;

ч е т в р т а слична човеку к л и ч е : Г д к Сака&дх. Са п р в а т р и СКАТБ ш т о
се сједињују уједно о з н а ч а в а се в л а д а в и н а и м о ћ Господа, кога ј е
видео пророк и о к о м е к а ж е : „Кид-кук Г д а г к д л ш а на пртол-к кмсоц-к
и прекознесшн-к, н нсполнк д о м * слакм е п у . И серафјми сто/лх'В #кр*стк
егЛ и д о м к наполнисА д к ш а . " ) 6

Н а р е ч и : покир*, кошгсцн, кзша'к>цн и глаголнмр* ч и н и ђ а к о н

з в е з д и ц о м н а д и с к о с у з н а к к р с т а тако, ш т о д о д и р у ј е з в е -
з д и ц о м д и с к о с на ч е т и р и с т р а н е , д а би с и м в о л и з о в а о п о ј а њ е

*) М а т . 2 1 , 9 ; М а р к . 1 1 , 9 ; Ј о в . 1 2 , 1 3 и П с . 1 1 7 , 2 6 .
2
) 'Ооосчш Л&аоу бу], џг\ам- , / 0 брхфеуо^ бу6[ши Корсоо. Оегтап.у

К е г ш п есс1е8. С о п 1 е т р 1 . к о д Мг&пе, Ра1г. ^ г . Т . 9 8 . р . 4 2 9 ; И с п о р . и Јоаптз Сћгу-

зозготг Н о т . 2 1 т Ма11ћ. и Тћеорћу1асИ Ви1§. А г с М е р . Е п а г г а И о т еуап^еНит
Магс1 с. 1 1 . (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 123. р . 612).
3
) О т к р . 4 , 6 — 8 . Ј е з е к . 1, 1 0 .
4
) Сегтат К е г . есс1. С о п 1 е т р 1 . р. 432.
5
) И с . 6, 1 - 4 .
 95

ч е т и р и ж и в о т и њ е , којим с л а в е Г о с п о д а н а н а ј в и ш е м п р е -
с г о л у , к а о и д а би се о з н а ч и л о , д а се победа Х р и с т о в а н а д
с м р ћ у ј а в љ а н а све четири с т р а н е света и да о п о м е н е в е р н е
д а п а з е н а в е л и к у тајну која д о л а з и . У време п о ј а њ а по-
б е д н е песме м а ш е ђ а к о н тихо р и п и д о м п о в р х св. д а р о в а ,
д а не би мухе и л и ш т о с л и ч н о пало у и н а њих. И м а х а њ е
р и п и д о м и з н а д д а р о в а има своје с и м в о л и ч к о з н а ч е њ е . Симеон
С о л у н с к и к а ж е : »ђаконима се даје р и п и д а , ј е р о н и н р е д -
стављају серафиме; а рипида изображава крила анђела,
х е р у в и м а и с е р а ф и м а , који су и у з а к о н у о с е њ и в а л и кивот,
т. з в . СКАТЛА СКАТК^Б. П а к а д а су о н и т а д а б и л и у скинији,
1
т о тим в и ш е т р е б а д а су овде, после ј а в љ а њ а и с т и н е « . )
У в р е м е п о ј а њ а п о б е д н е песме чита с в е ш т е н и к м о л и т в у
која п о ч м њ е р е ч и м а : „ & к с и л ш и лњ1 к л а ж ж н м л ш с и л а л ш , к л к о
чблоскколгскче, к о ш ш л и г л а г о л е т : СКАТХ. . . " у којој с л а в е ћ и
Б о г а , х в а л и Њ е г о в у економију с п а с е њ а р о д а љ у д с к о г , ш т о
ј е мз љ у б а в и п р е м а свету д а о с в о г а ј е д и н ц а Сина, д а с в а к и
који верује у Њ е г а не погине, но д а мма жмвот в е ч н и ;
који д о ш а в ш и и и с п у н и в ш и сву економију з а нас, о н е н о ћ и ,
које ј е п р е д а н , сам себе п р е д а д е з а ж и в о т света, -узевши
х л е б у своје свете и п р е ч и с т е и н е п о р о ч н е руке, б л а г о д а -
р и в ш и , б л а г о с л о в м в ш и , о с в е т и в ш и и п р о л о м и в ш и д а д е сво-
јим светим у ч е н и ц и м а и а и о с т о л и м а . У Василијевој л и т у р -
гији ч и т а с в е ш т е н и к молитву: „С& с и л ш к л а ж е н н м л ш с и л а л ш . . . "
која ј е исте с а д р ж и н е са молитвом у л и т у р г и ј и св. Ј о в а н а
З л а т о у с т о г , само се овде о п ш и р н и ј е и п о ј е д и н ц е н а б р а ј а ј у
д е л а и д о б р о ч и н с т в а Вожја. Овде к а ж е с в е ш т е н и к у з в и -
ш е н и м г л а с о м : „ П р Т и л ш т е , гадите, ш е с т к т ^ л о л*ос, е ж * з а вк.
л о л ш л ш ко Л с т а к л е ш е г р ^ х ^ в в " , а појци о д г о в а р а ј у Злшнк.
З а т и м к а ж е с в е ш т е н и к тајно: „ П о д о к н ^ к и чаш8 по кечери, г л а *
ГОЛА, и з а т и м у з в и ш е н и м г л а с о м : „ П ш т е и> ША КСИ, С1А е с т к
крокк Л 1 0 А нокаги? з а к ^ т а , гаже з а кк1 и з а ЛШЦЈГИ излика'(Л1ал ко
Ф с т а к л е Ч ш г р ^ х ^ " , н а ш т о појци опет о д г о в а р а ј у : Д л ш н к . У
л и т у р г и ј и Василија В е л и к о г п р е д р е ч и м а у с т а н о в љ е њ а тајне
е в х а р и с т и ј е : П р ш л ш т е , и д и т с . . . Ш и т е \б неЖ... г о в о р е се ирет-
х о д н е р е ч и : „Длде СТ&МЋ СКОИЛШ о у ч ж и к ш л ш и а п о с т о л и > л * к ,
рска: — г л а с н о . С в е ш т е н и к г о в о р и р е ч и : „ П р Т и л ш т е гадит^ . . "
и „ Ш и т е Ш ША в с и . . . " з а т о , ш т о су о н е п о ч е т а к и о с н о в а

4
) Зутеоп. Тћезза1., Б е з а с п з О г а т а И о п Њ и з с. 174. к о д Мг^пе, Ра1г. дг. Т .
155. р. 384.
 96

о в е р а д њ е и сам Спаситељ их је п р е д а п о с т о л и м а и з г о в о р и о
г л а с н о , а не тајно. — Р е ч и у с т а н о в љ е њ а тајне е в х а р и -
стије у с л у ж а б н и к у не и о к л а п а ј у се д о с л о в н о са овим р е -
ч и м а у с т а н о в љ е њ а у Св. Писму з а т о , ш т о су р е ч и Спаси-
т е љ е в е п р е л а з и л е у п о ч е т к у током традиције, д о к и х нису
три ј е в а н ђ е л и с т а и св. Апостол П а в л е писмено с а с т а в и л и
и тако рећи утврдили. Заједничка основа ова четири изве-
ш т а ј а о ч и н у у с т а н о в љ е њ а е в х а р и с т и ј е ј е по Св. П и с м у
т р а д и ц и ј а , и овим се р а з ј а ш њ а в а к а к о с а г л а с н о с т о в а ч е т и р и
и з в е ш т а ј а у ономе ш т о ј е битно, т а к о и њ и х о в а р а з л и к а у
п о г л е д у п о ј е д и н и х н е б и т н и х и з р а з а . И п о ш т о р е ч и уста-
н о в љ е њ а св. е в х а р и с т и ј е и з с л у ж а б н и к а н а л а з и м о н а п и с а н е
у најстаријим л и т у р г и ч к и м с п о м е н и ц и м а , то ј е о ч е в и д н о , д а
се и о н е оснивају н а најстаријој традицијм, д а имају к а о
и р е ч и у с т а н о в љ е њ а е в х а р и с т и ј е у Св. Писму исти корен, и
д а им п р и п а д а и исто д о с т о ј а н с т в о к а о и р е ч и м а Св. Писма,
од којих се р а з л и к у ј у само у словима, а у оном ш т о ј е
б и т н о п о т п у н о се п о к л а и а ј у са њима.
Ђакон орарем — а према обичају и свештеник —
п о к а з у ј у десном р у к о м и р и овим р е ч и м а н а х л е б , о д н о с н о
н а п у т и р , д а би о з н а ч и л и које ј е р е ч и С п а с и т е љ н а
тајној в е ч е р и р е к а о и з н а д с в а к о г д а р а н а т р а п е з и , и које
смо р е ч и и ми д у ж н и и з г о в а р а т и з а с е б н о и з н а д с в а к о г
дара. На божанске речи: „Пршлште, гадите". . . и „Пште ш
н е л . . ." о д г о в а р а н а р о д г л а с н о З л ж н к , д а би п о т в р д и о о н о
ш т о ј е р е к а о с в е ш т е н и к о у с т а н о в љ е њ у с в . тајне е в х а -
р и с т и ј е у м о л и т в и : „0& с и л * и и л ш к л а ж е н н м л ж с и л л л ш , к л к о
челок^кколкжче, к о п и л * ^ и ГЛЛГОЛШЋ. . . " и у с а г л а с н о с т в е р е и
п о б о ж н о с т и своје са и с п о в е д а њ е м с в е ш т е н и к а . Овај о д г о в о р
ј е б е з с у м њ е и з д а в н и н е и био ј е и у време а п о с т о л а , а
тако ј е чинила црква и у будућим вековима при в р ш е њ у
1
св. л и т у р г и ј е . )
К о д ј е в а н ђ е л и с т а Л у к е 2 2 , 1 9 р е к а о ј е Спаситељ п р и
п о с т а в љ а њ у св. е в х а р и с т и ј е св. а п о с т о л и м а : „ О ^ т к о р и т ^ к о
л*оЈ к о с п о л * и н а н » " . О в е з а п о в е с т и сећа се с а д а св. Ј о в а н З л а -
тоусти у м о л и т в и (^АјА^тЈосд) коју с в е ш т е н и к ч и т а тајно и з а
речи уста новљења: „Полмнагсцл? оуко спаситмкнбгс с?к) з а *
п о к ^ к д к . . . " , а у Василијевој л и т у р г и ј и ч и т а с в е ш т е н и к м о л и -

4
) Види: ЈизНп, Магг. Аро1о§1а I. р г о С ћ и в Н а т в с. 6 7 (М^пе, Ра1г. Т.
6. р . 4 2 9 ) .
 97

тву: „&и ткорит* к а л.ое коспол.ина'нТ*...", у којим се моли-

твама сећа свију д о б а р а с т е ч е н и х н а м Сином Божјим.
З а т и м п о с т а в љ а ђ а к о н р у к е у о б л и к у крста, у з и м а св.
д и с к о с д е с н о м и з н а д л е в е , а св.*путир л е в о м руком, и п о ш т о
с в е ш т е н и к к а ж е : „ТКОА 55 т к о и ^ тек^к приносАЦЈе & КС^\Ћ и
з а КСА" у з в и ш у ј е и х ) , и з а т и м с п у с т и в ш и и х н а а н т и м и н с
1

п о к л о н и се п о б о ж н о . Ако н е м а ђ а к о н а у з н о ш е њ е н а исти
н а ч и н в р ш и п р е з в и т е р . Р е к л и смо већ д а се н а с в . л и т у р -
гији п р и н о ш е њ е и о н а в љ а т р и п у т а и и з л о ж и л и смо в р е м е
и з н а ч а ј о в а т р и п р и н о ш е њ а . Сада се у овоме часу в р ш и
треће ириношење. П о ш т о су п р е ђ а ш њ а п р и н о ш е њ а и м а л а
п р и п р е м н и к а р а к т е р , молио се с в е ш т е н и к са страхом д а г а
Г о с п о д удостоји д а п р и ц ^ с е д а р о в е и ж р т в е д у х о в н е , а с а д а се
у овом с т р а ш н о м моменту с в е ш т е н и к о с л о б о д и о и са сме-
л о ш ћ у п р и н о с и Г о с п о д у д а р о в е к а о ж р т в у г о в о р е ћ и : ТКОА цј
т к о и \ к , к а о д а би х т е о р е ћ и : ми немамо н и к а к в е својине, којом
би н а достојан н а ч и н м о г л и и з р а з и т и Т е б и Оче н е б е с н и
н а ш у б л а г о д а р н о с т з а д о б р а , којих смо п о с т а л и у ч а с н и ц и
д о л а с к о м ј е д и н о р о д н о г Сина Т в о г а . З а т о Ти у з н а к , и с к р е н е
б л а г о д а р н о с т и приносимо, ТКОА Т, ј . твоје (дарове), овај
х л е б и о в о вино, СЗ т к о и х * т. ј . од твојих т о л и к и х б е з -
б р о ј н и х д а р о в а , и з а б р а н е од с а м о г а ј е д и н о р о д н о г С и н а
Т в о г а п р и у с т а н о в љ е њ у евхаристије, које смо већ посветили
и м е н у Твоме и које смо Ти с п р е м и л и з а Твоју ж р т в у . Ми
Ти п р и н о с и м о о в е д а р о в е & кгк'х& ( з а све) ш т о нам с п о -
м и њ е п р е ђ а ш њ а молитва, з а све ш т о си у ч и н и о з а н а с , з а крст,
з а г р о б , з а т р и д н е в н и в а с к р с , з а у з л а з а к н а небо, с е д е њ е
с д е с н е с т р а н е О ц а и д р у г и с л а в н и д о л а з а к , и з а КСА Т. ј .
з а с в е с п о м е н у т е с т в а р и у п р е ђ а ш њ о ј молитви, које н и с у
ништа друго до ли опроштење грехова или искупљење наше.
К а д а ђ а к о н у з д и ж е д а р о в е п о к а з у ј е их Б о г у , и у овом
п о г л е д у у г л е д а се н а с в е ш т е н и к е С З а в е т а (Исх. 2 9 , 24) ш
н а Спаситеља, који ј е по р е ч и м а св. Василија В е л и к о г у
њ е г о в о ј л и т у р г и ј и у з е о х л е б у свете и п р е ч и с т е р у к е и
лг Б
п о к а з а о их Б о г у ^ О ц у (прТелњ х ^ * СТДА СКОА и п р е ч и с т м л
Н 4

р8ки, показа'кх т ш - к Бг8 и 6 ц 8 . , . ) .

На речи с в е ш т е н и к о в е : „ТКОА (В т к о и \ г . т е к ^ к . . . " о д г о -
варају појци: „Текс п о с л ш , теке к л а г о с л о к и л ! х , тш^к клдгодарилш,

*) П р е м а МаИхем, Ш и г ^ к о п - С л у ж е б н и к Ђ , ВегНп, 1 9 0 2 . с т р . 1 2 9 . ђ а к о н и л и с в е -
штеник када уздигну св. ж р т в е н е дарове чине њ и м а з н а к крста изнад антиминса.
7
98

Г$и, и мблимЋ т и СА, Е ж « н а ' ш х " , а с в е ш т е н и к се тајно м о л и :

„6ф* п р и н о с и л ш т и словсснКк С1К> и кезкр6вн$гс с л $ ж к $ , и п р о с и л . а ,
и мблимк, и мили СА д * & л № , н и з п о с л и д \ а т к о е г о стаго на нк.
и на п р * д л е ж а ' ц ш А да'рк1 С?А", а у Василијевој л и т у р г и ј и : „С*ги?
1
ра'ди, влко нресткш, и /им тек !? мблимсљ, и тек* призк^
кмм%, скАте стк'|)(х, клаговолжил^ ТВО*А кла'гости пршти дх$
ткоел^ с т о л . $ на нк. и на п р е д л б ж л ш к - А да'рк1 с ! л , и к л а г о с л о в и т и
А , и ЛСКАТИТИ, и п о к а з а ' т и " . З а т и м п р и л а з и ђ а к о н , п о ш т о ј е
о с т а в и о р и и и д у , с в е ш т е н и к у и к л а њ а ј у ћ и се о б о ј и ц а т р и
п у т а п р е д часном т р а п е з о м , моле се г о в о р е ћ и ( с в е ш т е н и к
са у з д и г н у т и м р у к а м а к небу): „ Г д и , и ж е преста'го т в о г г о дјја
вх т р т и ча'с& ап6столи>лн& т в о и л . в н и з п о с л а ' в к ш , т о г и > , к л а п и , м
ц ж л ш Вб на'сх, но Л к н о к и на'сх Л.ОЛАЦШХ& ТИ СА". Прсле и о к л о н а
ђ а к о н г о в о р и р е ч и : ,0*РАЦ* ч и с т о с о з н ж д и ко /ин-к, Е ж е , и
пра'ка Лкноки ко о у т р о к ^ к л . о а . (Пс. 50, 12),« а свештеник
о п е т г о в о р и : „ Г д и и ж е , п р е с к А т а ' г и > . . а ђ а к о н к л а њ а ј у ћ и се:
„ Њ (Ск*'ржи мни ц) л и ц а ТКОЈГЦЈ. . ." (Пс. 5 0 , 13), а с в е ш т е н и к опет
г о в о р и : „ Г д и , и ж е , п р * с к А т а ' г и > . . . " и к л а њ а се с в а к и п у т и з а мо-
л и т в е . З а т и м ђ а к о н п о к а з у ј у ћ и о р а р е м н а св. х л е б г о в о р и т и х о :
„ Е л а г о с л о в и , в а а д к ш о , с т к ш ^ л ^ к х , " а с в е ш т е н и к п р а в о стојећи
б л а г о с и љ а свети х л е б у з н а к у крста г о в о р е ћ и : „ И с о т к о р и
оукцЈ ^ л ^ к х ч е с т н о е т ^ л о | Х р т а ткоегц?, — а у Василијевој
л и т у р г и ј и : Х л Н г к д б у к ш « и , са'л*об ч * с т н о е Т^ЛО | Г д а и В г а и сиа'са
наЧшгш 1иса Х р т а — , и к л а њ а ј у се обојица, а ђ а к о н о д г о в а р а :
алшнк. Затим указује ђакон орарем на св. чашу, и говори
о п е т : „ Б л а г о с л о к и , к л а д к ш о ст8к> ча'ш8, а с в е ш т е н и к б л а г о с и љ а -
ј у ћ и в и н о г о в о р и : , Д еж* к * ча'ши « и , честн8к> крокк | Х р т а
т к о « г и > " , — а у Василијевој л и т у р г и ј и : Ча'ш8 жг с\\о слм%\* т* у

стнВгс кровк | Г д а и Е г а и спа'са на'шеги> 1иса Х р т а — , и кла-

њ а ј у се обојица, а ђ а к о н о д г о в а р а : ЗЛЈИНК. У Василијевој
л и т у р г и ј и с в е ш т е н и к и з а а л ш н к додаје: ИЗЛ1АНН8К> з а ж и в б т к
лнра. И н а ј и о с л е п о к а з у ј у ћ и ђ а к о н н а обоје (хлеб и вино),
г о в о р и : „ Е л а г о с л о в и , к л а д к ш о , ОВОА", а с в е ш т е н и к б л а г о с и љ а -
ј у ћ и обоје г о в о р и : „ П р м о ж и к а АЏМЋ т в о и л п & стк'|ли&", и к л а -
њају се о б о ј и ц а ) , а ђ а к о н о д г о в о р а : „ Д л ш н к , л л ш н к , а л ш н к " .
1

2
Ако н е м а ђ а к о н а г о в о р и ј е р е ј 3 п у т а л л ш н к ) .

*) П р е м а Булгакову, Н а с т о л в н а н к н и г а , с т р . 9 0 8 . ч и н и с е о в д е п о с л е о с в е -
ћ е њ а св. дарова земни поклон, к а о и после О ч е н а ш а и п р е самог п р и ч е ш ћ а .
) В и д и С . Б. БулгаковЂ, Н а с т о л в н а н к н и г а , с т р . 9 0 8 . — О в д е и м а м о ј о ш
а

да споменемо, д а се у литургији св. Василија Великог код освећења св. дарова

словенски текст р а з л и к у ј е од г р ч к о г а утолико, ш т о с в е ш т е н и к после о с в е ћ е њ а
 99

У овом моменту п р е т в а р а ј у се свети д а р и силом Св.

Д у х а , и то х л е б у тело а в и н о у к р в И с у с а Х р и с т а . Ј е р
и а к о су н а п р е д р е ч е н е р е ч и С п а с и т е љ е в е : „ П р ш л ш т * , гадите.
и „ П Ш Т 1 Ж Ш А к с и . . т о и п а к ове р е ч и нису д о в о љ н е з а п р е -
т в а р а њ е св. д а р о в а у тело и крв С п а с и т е љ е в у , к а о ш т о д р ж и
л а т и н с к а ц р к в а , д а се у моменту и з г о в а р а њ а о в и х р е ч и , ко-
ј и м а ј е у с т а н о в љ е н а евхаристија, п р е т в а р а ј у х л е б и в и н о у
у т е л о и крв Христову. Н о о н е су и п а к в а ж н е у ч и н у осве-
ћења дарова у православној цркви као почетне радње овога
о с в е ћ е њ а . Д а р и по ч и н у л и т у р г и ј е п р а в о с л а в н е ц р к в е и
п о с л е и з г о в а р а њ а о в и х р е ч и су ј о ш у в е к х л е б и в и н о и
п р е т в а р а ј у се у тело и к р в И Х р и с т а тек после п р и з и в а њ е
св. Д у х а (втхАтгјссд тои Њео[латод аусоо) н а њих, после
м о л и т в е у којој се п р и з и в а с и л а з а к С в е т о г а Д у х а и п о с л е
1
б л а г о с л о в а њ и х о в а з н а к о м крста )- К а о ш т о з е м љ а без к и ш е
н е даје плода, тако и р е ч и : „ П р ш л ш т е , гадит*..и „ П ш т е (Б ША
кси.. не и з в р ш у ј у ову тајну без п р и з и в а њ а св. Д у х а , н а и м е
б е з и р и с у т н о с т и св. Д у х а и б е з б л а г о с л о в а с в е ш т е н и к о в а .
Св. патријарх Герман к а ж е о овоме: »И опет м о л и свештеник
Б о г а да сврши тајну Сина Свога, д а претвори овај хлеб и вино у
тело и к р в Христа и Бога. И з а овога св. Дух који невидљиво овде
присуствује по наклоности Оца и в о љ и Сина. ј а в љ а божанску силу

в и н а у г р ч к о м т е к с т у не говори р е ч и : АЗЛ?АНН$1* ЗЛ ж и к о т х лмра (хо еххо&ву бтсер тђб

т»3 кбаџои ^а>?Јс),него и х г о в о р и п р и т р е ћ е м б л а г о с и љ а њ у , п р и о с в е ћ е њ у окоД, п о с л е
речи ђаконових: Благослоки, к^ко, ОКОА (ЕОЛо^УЈаоу, Деагсоха, ха ацсрбхера). А р е ч и Прможнкж

Ај(*л\х ТКФНМХ с т и л \ х , које се говоре п р и т р е ћ е м б л а г о с и љ а њ у п р е м а словенском т е к с т у ,

у грчком тексту литургије св. Василија никако немамо, ш т о нам р а з ј а ш њ а в а ова
п р и м е д б а у г р ч к о м евхологију н а овом м е с т у : »Ако п р о м о т р и м о речи: ЈлехараХом
т ф ПуебцахС аоо хф 'А-^ср (пр«ложнкх дјЈомх ткоимх стммх), пренесене из божанске ли-
тургије Златоустове, у вези са осталим, то немају н и к а к о м е с т а овде у литургији,
с в . В а с и л и ј а В е л и к о г , н е г о с у с м е о д о д а т а к од р у к е н е у к о г а , као што је то при-
метио и Никодим у Пидалиону (19. к а н о н лаодикијског синода.) А при тре-
ћем благосиљању часних дарова обично говоре: Т6 ечха&еу олер х ђ ; хоб хоа^оо
С0У т о
^шј^. Тако налазимо и у старим рукописима.« Види Е и х ° ^ ° Т Н ^ а , ' Е ^ Ве^ехса
1851. и МаИгем, Шиг^коп-Служебникт,, стр. 131. Наведено пак место код Ни-
кодима овако гласи: »Када јереј свршава литургију св. Василија Великог, то
у време п р е т в а р а њ а и освећења т а ј а н а не треба да говори: пр«ложнкх дЈмх тконмх

етммх, јер је то додатак неког неученог и смелог, који ј е као ш т о се чини био
п р о т и в н и к Л а т и н а и узео ове речи и з литургије св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а и м е т н у о
их у литургију св. Василија Великог. М е ђ у т и м ових речи н е м а у с т а р и м рукописи-
м а литургије, к а о ш т о смо испитали, а и по целом т о к у ове речи немају овде места«.
4
) 0 спору, који ј е био у Русији у овоме п и т а њ у види: ГригорШ Мирковичг,
0 в р е м е н и п р е с у с ц е с т в л е т л с в . даровгв. Спорт> 6Б1ВШШ ЂТ> МОСКВ^Б, во второи по-
ловин-ћ Х У П - г о в З ж а . В и л в н а , 1 8 8 6 .
100

и р у к о м свештеника запечаћује (крстообразни благослов св. д а р о в а

р у к о м свештеника), претвара и с в р ш а в а (освећује) предложене свете
д а р е у тело и к р в Господа ИХриста, који ј е р е к а о : И зд НИЈС* дз*
сф$ с*к*, д д н т ш сф*ни к^д$т* ко истин*« ). — И с т и Герман 1
каже:
»А божански се дари силаском и присуством св. Духа претварају, и т о
х л е б у само часно тело Господа нашег ИХрмста, а оно ш т о ј е у ч а ш и ,
у саму к р в великога Господа и Спаситеља н а ш е г а ИХриста, која с е
и з л и л а з а ж и в о т и искупљење света, и онима који се њ и м а п р и -
2
чешћују, бива т о з а о п р о ш т е њ е грехова и з а вечни ж и в о т « ) . — А
Симеон Солунски к а ж е : »Тако и м и верујемо, д а се хлеб и в и н о п р е -
тварају у тело и к р в Христову молитвом свештеника, з н а к о м к р с т а
и п р и з и в а њ е м св. Духа, и д а ј е р е ч и м а : Пришите, гадит*.. . Пшт* ИГ
нел и сн ткорит* ко мо« коспомнндни? — д а н а апостолима и њиховим
наследницима само моћ, да се ова т а ј н а м о ж е м о л и т в о м вршити. З а т о
о^раћајући се свештеник Богу Оцу и славећи његову економију и з -
говара прво у з в и ш е н и м гласом божанске речи И Х р и с т а . . . З а т п м с е
м о л и : „Низпосли Дуд ткоего стлго нд нк. и нд пр*дл*ЖЛЦША длрк. сТА",
и д а и х учини тело и к р в Његову, претворив и х Духом Твојим с в е -
тим. И к а д а ово говори благосиља. И благосиљајући их т р и пута,
верује свиштеник, д а су хлеб и вино само тело и к р в , т. ј . с а м
ИХристос, који дела преко свештеника заједно с а Оцем и Духом,
да ј е онај који се приноси и који приноси, који се жртвује и који
жртвује, који п р и м а и који се раздаје, к а о ш т о се к а ж е у м о -
литви великога входа. З а т о свештеник ништа н е благосиља к а д а г о -
вори р е ч и „ПрУимит!, гадит«"... и „Пшт* № шљ...", ј е р изговарајући их
говори ове р е ч и к Богу, ј е р и после и з г о в а р а њ а ових речи, к а о ш т о
к а ж е Василије Велики дарови су само км-кстоижрдзндл, & Т Т 1 Ж А . " ) 3

И у Православном исиоведању католичанске и аиостолске

цркве источне стоји ово: »У тренутку, у к о м е освећује свештеник св.
даре, треба д а и м а н а уму, д а се сама суштина хлеба и вина п р е -
т в а р а у суштину истинитог тела и к р в и ИХриста дејством св. Духа,
чије се п р и з и в а њ е з а ову тајну в р ш и р е ч и м а : ннзпосли дуд ТКО*ПУ
СТДГО НД НК1 И НД ПргДЛЕЖДЦШЉ ДДрК1 С1Л. И СОТКОрИ ОуК1У у л т К Б
^ С(НГ
ЧЈСТНО« т 4 л о Хртл тко*ги>; д &жг к* чдши сж, честнЗк* крокк Хртл
тко*ги\ Пр<ложик& д р м к ткоим* стк.м*. Одмах и з а ових речи, в р ш и
се претварање ([хгтооассоа^, 1 г а п 8 8 и ћ 8 1 а п И а и о ) , претвара се хлеб у И С Т И -
нито тело Христово, а вино у истиниту крв, остајући економијом
4
Б о ж ј о м пред очима н а ш и м само „киди" (видови) њихови«. )

*) Ј о в 17, 19.
*) Оегтат К е г . есс1. С о п 1 е т р 1 . 11)1(3. р . 4 3 6 . е ! 440.
*) 8утеотз Тћезза1отсепз13 Е х р о з Н . (1е (1пг. Тетр1о код М1%пе, Ра1г. # г .
Т. 1 5 5 . р . 7 3 9 .
4
) Православно исиоведање... Одговор н а 1 0 7 . п и т а њ е . И с п о р . и 'Ор&6бо§ос
бјхоХо-^а тђд 7110X6(0^ тђ$ хаб-оХсхђс ха1 КПООТОХЊГЈ^ код Е. I. КГтте1, М о п и т е п 1 а П с 1 е 1
есс1. о п е п 1 . 1850. Р а г з I. р . 1 8 0 . — И а к о с у с в . о ц и в е ћ у п р в и м хришћанским
вековима јасно учили о реалној присутности ИХриста у тајни евхаристије, ипак-
н а л а з и м о п о д утецајем Оригеновог спиритуалистичног начина изражавања, д а се
хлеб и вино п р е освећења зову слике и символи, б[1о(а)јха ( т а к о у Сарапионову
 101

П р и з и в а њ е св. Духа и м а свој ночетак од времена св. Апостола и

траје до данас, к а д а су се Апостоли после вазнесења Господњег бавили
у Јерусалиму једнодушно у молитви, очекујући п р е м а обећању И Х р и -
ста с и л а з а к светога Духа са неба. Св.Прокло, патријарх цариградски
п и ш е : »После вазнесења Спаситељева на небо, Апостоли пре него
ш т о се разсејаше но целоме свету ради проповедања јеванђелија, у п о -
следње дане иосле вознесења Господњег сакупили су се на једно место
и све време проводили су у молитви. И к а к о су велику утеху н а л а -
зили у тајанственој свештенорадњи тела Господњег, то су с в р ш а в а л и
св. литургију, знајући, да то дело као и учење треба предпостављати
свима осталима као најважније. Уистину са великом р а д о ш ћ у п р о -
водили су време у свршавању божанске радње, сећајући се речи Г о -
сподњих: СУ« естк т-кло лло*, еже за ККЈ д а ш о : СУ« ткорит* кх л\о* ко-
споминанУ* (Лук. 2 2 , 1 9 ) ; гадми мок> плтк и шлн л\ок> крокк ко мн-к
пр*кк1каст&, и азх кв н ш а (Јов. 6, 56). П р е м а овоме призивајући
божанско име, веома вредно и смерна духа певаху многе молитве.
П р и томе су с а м и м делом учили новообраћене Јудеје и ј е з и ч н и к е ,
д а в р ш е тајну нове благодати, заповедајући и м да остављају обреде,
које су в р ш и л и пре силаска св. Духа. При овим м о л и т в а м а очеки-
ваху силазак св. Духа, чекаху, да Он својиц наитијем иредложени
хлеб и вино (са водом) з а тајну, ирешвори у само шело и крв Спа-
сишеља нашег ИХрисша и да их освети«. ) — З а т о и видимо молитве з а 1

с и л а з а к св. Духа у свима старим литургијама. Тако говори свештеник

на литургији Јаковљевој пре освећења св. д а р о в а : »Смилуј се Б о ж е на
нас по Твоме великом милосрђу и иошаљи на нас и на иредлежеће
дарове Твога свесвешог Духа". И после једне молитве, коју свештеник
ч и т а приклоњене главе и у којој т а к о ђ е моли послање св. Духа, узгла-
ш а в а у з д и ж у ћ и се: „да дође и да својим свешим, добрим и госио-
дњим ирисусшвом освеши овај хлеб и ирешвори у св. шело швога
Хрисша", н а ш т о народ одговара: Амин. И опет: „и ову чашу у скуио-

канону, види О. УЈоодегтт, А И с ћ п з Ш с ћ е Ш и г ^ з с ћ е ВШске а и з с!ег К1гсће

Ае§]р(;епз..., 1,е\р7л$ 1 8 9 9 . - 8 . 5 ) , аухсхигса, абцроХа (ВИДИ Еиведшв, Б е т о п з ^ г . е у а п ^ .
VIII, 5 9 6 ; Масагшз, Н о т . 2 7 , 1 7 ; СОПВГ. Аровг., V I I , 2 5 , 4 . ) т е л а и к р в и И Х р и с т а ,
чију крвну смрт евхаристијски дари приказују. Место б ^ о о ^ а употребљавају се
у IV. столећу за е в х а р и с т и ј у р е ч и аутЈтолоу или а6р,роХоу. *0[1о{а)|ла з н а ч и често
облик појаве или облик, н. п р . Ј е з . 8 , 2 ( 1 ј Х Х ) : б|1010){1а аубрбд. П р е м а П л а т о н у
( Р а г т е п . 1 3 2 (1) и м а ј у и д е ј е с в о ј а з е м а љ с к а бр,о:о)р.аха, т . ј . н а з е м љ и у т е л е с н и м
с т в а р и м а своје о д г о в а р а ј у ћ е о б л и к е п о ј а в е . О в д е у л и т у р г и ј и з о в у се е в х а р и с т и ј с к и
е л е м е н т и б|101и)|1аха т е л а и крви Христове зато, што представљају Његову смрт,
као што стоји мало даље у Сарапионову к а н о н у (ЊМ.) бро&ора хоб &ауохоо. Н о
ови и слични изрази аухСхотса и т . д. н е т р е б а да буне, ш т о најбоље сведочи
К и р и л о Ј е р у с а л и м с к и , који и а к о најјасније говори о реалној п р и с у т н о с т и И Х р и с т а
у е в х а р и с т и ј и , и п а к к а ж е (Са1. т у з 1 . 5 , 8 ) теио^еуос, -^ар обх а>хоо ха1 оХчои хеХеб-
< т а с ^ебаааЗ-ас, аХХ' аухсхбтсоо аа>|1ато$ хас а?|датос хоб Хрсахои. В и д и Оетћатд.
зсћеп, Е и с ћ а п з И е и. В и з з з а к г а т е п ! ; т (1еп егзкеп з е с ћ з . Ј а ћ г ћ и п Д е г к е п (1ег Кћгсће. I I .
АиП., ГгеЊ. т В. 1 9 1 0 . 3 . 1 7 . и 1 0 1 .
х
) РтосИ Тгас1а1из (1е 1гас1Шопе с1пппае М1б8аекод Мфпе, Ра1г. &г. Т. 6 5 .
р. 8 4 9 .
102

1
цену крв твога Христа"; народ Амин. ) А у литургији св. Марка к а ж е
с в е ш т е н и к : „иошаљи са висине твоје светиње на нас и на
ове хлебове и чаше твога Духа, да их он освети и да их сврши као
свемогући Вог и овај хлеб учини т е л о , (Амин). А чашу крв новог За-
веша, Госиода и Бога, Сиаситеља инашег највишег цара ИХриста" ?)

И з м е ђ у м о л и т в е „ . . . низпосли Д \ а ткоего стаго на нк. и на

и
прсдагжаЧјША дару пк и између б л а г о с и љ а њ а д а р о н а моли
се с в е ш т е н и к р е ч и м а у з е т и м с а т р е ћ е г а ч а с а : „Гди. иж*
пр*ста'го ткогго д \ а кг. т р т и часа..." Ове речи понавља све-
ш т е н и к т р и п у т а , а ђ а к о н између њ и х додаје д в а с т и х а и з
5 0 . п с а л м а : „6*рдц* чисто..." и „не Жксржи...". И а к о о в е р е ч и
п р е к и д а ј у в е з у између м о л и т в е з а п о с л а њ е с в . Д у х а и и з -
м е ђ у б л а г о с и љ а њ а д а р о в а — о в о се н а р о ч и т о о с е ћ а у л и -
т у р г и ј и св. Василија В е л и к о г — , и а к о и х н е м а у с т а р и м г р ч -
к и м л и т у р г и ј а м а и у в е д е н е су у чин л и т у р г и ј е касније с а том
сврхом, д а и з м о л е с а в е ћ и м н а г л а с к о м н и з п о с л а њ е св. Д у х а
н а п р е д л о ж е н е д а р е , то и п а к п о ш т о су п о т п у н о с а г л а с н е
са д у х о м с в . р а д њ е и п о ш т о п о т к р е п љ у ј у в р ш и о ц а т а ј н е
у њ е г о в у в р ш е њ у , п р и м и л а и х ј е ц р к в а у новије л и т у р г и ј е ,
8
и г о в о р и и х с в е ш т е н и к који с л у ж и с а д у б о к и м п о ш т о в а њ е м . )
М о л и т в а Г д и , иже престаго... у н е с е н а ј е о в д е у л и т у р г и ј у у
руској ц р к в и и то у XVI. столећу, к а д а ј е в и д и м о у р у к о -
п и с и м а и к њ и г а м а у литургији^ а у XV. столећу не. У з р о к
у н о ш е њ у о в е м о л и т в е с в а к а к о ћ е бити н а г л а с а к е п и к л е з е у
православној литургији насупрот латинској цркви. Касније
ј е и г р ч к а ц р к в а п р и м и л а овај д о д а т а к и о б и ч а ј .
Свештеник по примеру ИХриста благосиља св. дарове
при освећењу, ј е р и Христос ј е узевши хлеб у руке благо-
с л о в и о г а и преломио. Свеиттеник б л а г о с и љ а з н а к о м крста, ј е р
4
је црква навикла и уобичајила д а благосиља знаком крста. )

Вг. Тћео&ог Тагпашкј, Ђ\е ћ е З е т П е г к М е п Ш и г ^ е п <3ег огЈеп1а1]бсћеп

Кггсће, Сегпо\У11г 1 8 9 3 . 8 . 9 2 . В И Д И и С о б р а ш е д р е в н и х Ђ л и т у р г ш восточннтхт> и
западнвЈХЂ. С п б . 1 8 7 4 . О Т Д / Б Л Ђ I . с т р . 178.
*) 1Ш. 8 . 2 7 5 . С о б р а ш е . . . ВБшускт. I I I . с т р . 3 9 . и 4 0 .
3
) Види 19. кан. Лаод. синода; испор. И. ДмшревскШ, Историческое, д о -
мат. и' т а и н с т в е н н о е изЂлсненте божеств. Литургш, 1884. стр. 134. и В~ Нечаевг,
Т о л к о в а т е на божеств. Л и т у р п т о . . . Москва 1 8 8 4 , стр. 1 8 9 .
4
) Б л а ж е н и Августин к а ж е : »Ако се н е н а ч и н и з н а к к р с т а н а челу в е р н и х ,
над водом, којом се поново р а ђ а , или над миром којим се помазујемо, или н а д
ж р т в о м к о ј о м с е х р а н и , т а д а с е н и ш т а н е м о ж е и з в р ш и т и з а к о н и т о « . Аи^изИпг
Тугас1агд18 118. ш 1 о а п т з Еуап§е1шт п. 5. (Ш%пе. Р а 1 г . 1а1. Т. 25. р. 1950.) — Код
приношења бескрве ж р т в е како з н а к крста којим се освећују св. дари, тако и
 103

К а д а с в е ш т е н и к в р ш и евхаристију и п р и н о с и Б о г у б е з -
к р в н у ж р т в у , п р и к а з у ј е с а м о г а в е л и к о г архијереја И Х р и с т а
С и н а Б о ж ј е г , који ј е п о ч и н у М е л х и с е д е к о в у п р и н е о Б о г у
Оцу ж р т в у х л е б а и в и н а , које се н а часном п р е с т о л у п р е -
т в а р а у само тело и к р в И Х р и с т а .

З а т о и к а ж е св. Јован З л а т о у с т и : И овде ј е с а м ИХристос, који

у к р а ш а в а трапезу, к а о и трапезу тајне вечере, ј е р није човек који
в р ш и д а предложено постане тело и к р в Христова, него с а м ИХри-
стос, који се з а н а с распео. Свештеник извршујући заповест Х р и -
стову стоји и приноси молитве, говорећи р е ч и : &\* естк т-кло мо*...,
1
а благослов и м о ћ ј е од Бога, који све врши. )

Т р е н у т а к о с в е ћ е њ а д а р о в а и њ и х о в а п р е т в а р а њ а у тело
и к р в И Х р и с т а ј е п р е м а таме најсветији, н а ј у з в и ш е н и ј и и
н а ј с т р а ш н и ј и моменат. Св. Ј о в а н З л а т о у с т и к а ж е : »тада и а н -
ђели стоје о к о с в е ш т е н и к а , и ч и т а в а ч е т а н е б е с к и х с и л а се
2
сједињује у појању и ц е о о л т а р п у н ј е а н ђ е о с к и х л и ц а « . )
З а т о ј е ц р к в а н а р е д и л а , д а се у овом у з в и ш е н о м моменту
з в о н и , о п о м и њ у ћ и т а к о н е само п р и с у т н е н а п о б о ж н и ј е м о -
љ е њ е , него и ј а в љ а ј у ћ и и с в и м а који нису у х р а м у , д о к л е
г о д д о п и р е г л а с з в о н а , д а о с т а в е з а ч а с а к своје п о с л о в е и д а
сједине своје молитве са м о л и т в а м а које се у ц р к в и п р и н о с е .
З а т и м ђ а к о н к а ж е с в е ш т е н и к у : „ПОЛЧАНИ ЛЧА, СРАТКШ
КЛ4ДК1КО, г(Игшнаго", а с в е ш т е н и к о д г о в а р а : „Да п о л 1 / Л н е т * Т А

остале радње, извршене п р е и после споменутог у јеванђелију имају и о ч ет ак у

с т а р о ј а п о с т о л с к о ј т р а д и ц и ј и . С в . В а с и л и ј е В е л и к и к а ж е : >Ко ј е р е ч и п р и з и -
в а њ а код ломљења хлеба и код благосиљање ч а ш е од св. о т а ц а писмено предао ?
Пошто се м и не задовољавамо само речима наведенима у апостолу и јеванђелију,
него једне говоримо раније, а друге касније, и имају в е л и к у м о ћ , примивши и оне
н е п и с а н о г у ч е њ а . Ва$Ии Ма%т 1лћег с!ег б р т 1 и З а п с 1 о с. 2 7 . (Мг^пе, Р а 1 г . #г.
Т. 3 2 . р . 1 8 8 . ) .
*) Јоаппе$ Сћгу$о1оти$, О г а И о V I I . а<1у. Јис1аеоз. А н а д р у г о м м е с т у к а ж е
о в а ј ц р к в е н и о т а ц : »Ово п р и н о ш е њ е м а к о г а п р и н о с и о , б и о П е т а р , б и о П а в л е , ј е -
с т е о н о , које ј е Х р и с т о с д а о с в о ј и м у ч е н и ц и м а и к о ј е с а д а в р ш е с в е ш т е н и ц и , и
ово н и ј е н и ш т а м а њ е о д о н о г а . Ј е р н и о в о н е о с в е ћ у ј у љ у д и , н е г о о н а ј и с т и к о ј и
ј е осветио и оно. К а о ш т о с у и речи, које ј е изговорио Христос исте с а онима,
к о ј е с а д а г о в о р и с в е ш т е н и к , т а к о ј е и ж р т в а и с т а « . Јоапт$ Сћгу$о$(от1 1п ерјз!.
I. ас! Т л т о Њ . с. 1. Н о т . I I . (Мг%пе, Ра*г. $р\ Т. 6 2 . р . 612.).
2
) Јоаппе$ Сћгу$о$готи$, Б е з а с е г а о И о 1Љ. V I . (Мг^пе, Ра1г. ^ г . Т . 9 8 . р . 681.)
А н а другом м е с т у к а ж е св. Јован З л а т о у с т и : »Ова т и т а ј н а п р е т в а р а земљу у небо,
о т в о р и н е б е с н а в р а т а и п о г л е д а ј н е с а м о у н е б о , н е г о и у небо н е б е с а , и ш т о ј е
т а м о најузвишеније од свега, т о ћ у т и п о к а з а т и н а з е м љ и где л е ж и — с а м о г а
Г о с п о д а , к о г а н е с а м о д а г л е д а ш , н е г о Г а с е и д о т и ч е ш и Њ и м е с е х р а н и ш « . Јо-
апт$ Сћгу$о$1от1 1п. ер1в1. I. ас1 С о п п Љ . Н о т . 2 4 . (Мг^пе Регг. ^ г . Т. 6 1 . р . 205.).
 104

Г д к Е г х ко ца'рстк?и ско«л*а, ш г д а . . , " , а ђ а к о н о д г о в а р а ј у ћ и Л / и и н к

стаје п р е д т р а п е з у и у з е в ш и р и п и д у м а ш е ^ њ о м е н а д св.
д а р и м а , а с в е ш т е н и к г о в о р и тајно м о л и т в у : „ М к о ж е к м т н при*
чацЈа'мцшл1СА, ко т р г з к ^ ш е д & ш и ко Л с т а к л ж и г р ^ ш к х . . . (а у Ва-
силијевој л и т у р г и ј и „ н а ' с * жг к с ^ * . . . " ) з а в р ш у ј у ћ и ј е р е ч и м а :
„ в ф б п р и н о с и л ш т и слокс'сн8гс с'|н> с л $ ж к $ . . . " З а т и м у з и м а с в е ш т е -
ник кадионицу у руке и кадећи 3 пута часну трапезу говори
узвишеним гласом као наставак п р е ђ а ш њ е молитве: „ И з р л *
ДНЦЈ & прест"Ки, п р с ч и г г к и , п р ш л а г о с л о ш ш ^ к и , слакн^ки к л а д м ч и ц ^ к
н а ш ж Е н / к и п р и с н о д ^ к ^ к Д ^ а р ш " П о ј ц и поју н а о в е р е ч и : Д о *
;

с т о и н о е с т к . . . а у В а с и л и ј е в о ј : (х) т е к ' к ра'д$ггсА, к л а г о д а ' т н а А \ . .,

а ђ а к о н к а д и о к о л о св. т р а п е з у и о л т а р , и з а т и м с п о м и њ е
т а ј н о м р т в е и ж и в е и з ц р к в е н и х д и п т и х а и које х о ћ е .

Диптиси беху у старини д в е таблице од пергамента везане з а -

једно, к а о таблице Мојсијеве. На једној од ових таблица беху напи-
сана имена живих, а н а другој и м е н а мртвих једне хришћанске опћине,
и ова и м е н а читана су н а св. литургији. Диптихе спомиље већ Псевдо-
Дионисије Ареопагитски говорећи: »Иза узајамног пољупца долази
1
тихо читање св. таблица (1ер&ч тгтих^)«. ) У цркви беху и полиптиси,
т. ј . многе таблице или листови састављени уједно, на којима беху
многа и м е н а живих и мртвих. И з овога су касније начињене књиге
(читуље), које се и сада уиотребљавају у цркви. Полиптиси нису ништа
друго до ли књиге з а спомињање имена. поменици, од којих су једни д е -
лимични, а други ј а в н и т. ј . у којима су исписана имена ж и в и х и м р т в и х
2
б е з обзира на породице, и нарочито имена заслужних лица з а цркву. )

К а д а појци поју песму: Д о с т о и н ш . . . с в е ш т е н и к п р о д у ж у ј е

с п о м и њ а њ е с в е т и х (& ст"к<и& 1и>а'нн'к п р о р о ц - к . . . ) , з а в р ш у ј у ћ и
о в о с п о м и њ а њ е р е ч и м а : „ и р к е л * о л и т к а л м п о с к т и НЛ'СБ, Е ж * " . З а -
тим с п о м и њ е м р т в е г о в о р е ћ и : „ и п о л ш н и КГ%% о у с о п ш и х ^ и>
н а д е ж д и коскресанА ж и з н и К^ЧНМА (овде с п о м и њ е у м р л е по и м е н у

1
) РзеиАо-Ошпуз, Агеора&., Б е ессЈе.8. Ш е г а г с ћ . с. 3 §. 9. (Мг^пе, Ра1г. §г. Т.
III. р . 4 3 7 ) ; в и д и и а к т а цариградског синода 536. год. з а п а т р и ј а р х а Мине (соп-
сН. С о п в 1 а п 1 т о р . з и ћ . М е п а , А с И о V . к о д Н а г Д ш т Ас1а с о п с Н о г и т Т. II. Р а п з П з
1 7 1 4 . р . 1323.) г д е с т о ј и : » И з а ч и т а њ а с в . ј е в а н ђ е л и ј а н а с в . л и т у р г и ј и и с и м в о л а
вере, т и с к а се у време ч и т а њ а д и п т и х а цео народ око ж р т в е н и к а и с л у ш а са вели-
ком пажњом., А када ј е прочитао ђакон четири синода и архиепископе блажене
успомене, Евталије, Македоније и Л а в сви в и к а х у узвишеним гласом: Слава ти
Господе«!— У овим диптисима беху имена светих, затим имена мртвих и ж и в и х :
православних архијереја, блажених царева и високих достојанственика, како цркв-
них т а к о светских. Исто т а к о су у диптихе у н о ш е н а имена црквених добротвора
и свију оних који су т о ж е л е л и , ш т о ј е с м а т р а н о к а о в е л и к а ч а с т , к а о и н а п р о -
т и в ш т о се н е у н о ш е њ е у д и п т и х е с м а т р а л о к а о с р а м о т а .
2
) Испор. ВешлминЂ, Нован Скрижалв, 1908. стр. 227.
 105

које х о ћ е ) , и о у п о к о и Н\Ћ и д ^ ж е п р и г к ц ш т а СК^ТБ л и ц а т к о * г ш " .

У

Затим спомиње свештеник живе говорећи: „ в ф е М6ЛИМЋ Т А ,

ПОЛЧАНИ, Г д и , ксАкое е ш с к о п с г к о п р а к о с л а ' к н м ^ . . . " А к а д а д о ђ е н а
р е ч и : „ Е * п е р к м ^ ПОЛЧАНИ ГДИ. . . " г о в о р и и х с в е ш т е н и к г л а с н о ,
н а ш т о појци о д г о в а р а ј у : И к с к ^ и КСА. А ђ а к о н ч и т а т и х о
диптихе живих, а свештеник претходи њихово спомињање
ч и т а ј у ћ и тихо молитву: „ПОЛЧАНИ, ГДИ, г р а д х с ж . У Васи-
лије.вој л и т у р г и ј и с п о м и њ у се в е р н и ж и в и о п ш и р н и ј е п р е м а
п о з и в у , п о т р е б а м а , п р и л и к а м а и н е п р и л и к а м а у којима се
н а л а з е , и моли се з а њ и х .
К а о ш т о ј е ж р т в а Х р и с т о в а б и л а н а крсту п р и н е с е н а .
з а цео свет, исто т а к о се и е в х а р и с т и ј с к а ж р т в а п р и н о с и
з а цео свет. Ово се н а р о ч и т о доказује м о л и т в а м а после осве-
ћ е њ а д а р о в а , и то од м о л и т в е : „ М к о ж е к к г г и . . . " до м о л и т в е :
„ПОЛЧАНИ, Г д и , г р а д х аи..." које м о л и т в е по смислу стоје у
међусобној вези, ј е р касније су н а с т а в а к п р в и х . С в е ш т е н и к
се моли у овим м о л и т в а м а н р в о з а о н е који х о ћ е д а се п р и -
честе св. д а р о в и м а , з а т и м з а у м р л е и најпосле з а ж и в е . З а
п р и ч а с н и к е моли се с в е ш т е н и к д а им св. д а р о в и буду з а
б у д н о ћ у духа, з а о п р о ш т е њ е г р е х о в а , з а з а ј е д н и ц у св. Д у х а ,
не з а суд и л и осуду. И з м е ђ у умрлих моли се с в е ш т е н и к
п р в о з а свете, д а би и с п о в е д и о , п о ш т о се б е з к р в н а ж р т в а
п р и н о с и и з а њ и х , д а постају део м и с т и ч н о г т е л а Х р и с т о в а .
С ј е д и њ а в а њ е с в е т и т е љ а Божјих са н е с а в р ш е н и м ч л а н о в и м а
1
ц р к в е д о н о с и им посредство и помоћ с в е т и т е љ а , ) и з а т о се
моли с в е ш т е н и к овде, д а Б о г з б о г м о л и т а в а с в е т и х п о г л е д и
н а н а с . Н а р о ч и т о , са и с т и ц а њ е м с п о м и њ е с в е ш т е н и к и р е с в е т у
в л а д и ч и ц у н а ш у Б о г о р о д и ц у и п р е ч и с т у Д ј е в у Марију, к а о
орган ваплоћења и као најодличнију н а ш у посредницу пред
п р е с т о л о м Божјим. П р е с в е т у Б о г о р о д и ц у с п о м и њ е с в е ш т е н и к
у з в и ш е н и м гласом, д а би тиме п о к а з а о д у б о к о п о ш т о в а њ е ,
које и р и п а д а мајци Божјој и ц а р и ц и свију светих.
У време с п о м и њ а њ а М а т е р е Б о ж ј е к а д и с в е ш т е н и к ч а с н и
п р е с т о , да би тиме п о к а з а о н а р о ч и т о п б ш т о в а њ е п р е м а
М а т е р и Божјој. Молитве, које се читају после о с в е ћ е њ а д а р о в а
и о н е з а с в е т и т е љ е ј е с у м о л и т в е б л а г о д а р н о с т и , које п р и н о -
симо И Х р и с т у , којима су свети стекли в и с о к е н е б е с к е д а р о в е .

*) 'Е^асретеос бе т>ј$ ТООТОУ тсарО-еусхео^ техобаг^ беоц^торос хбртјс, [ларторсоу х ' ау

тобтф, &<; тос^ а ^ о с ^ "ђч&&У1џеч, хас бса тоб •9-бр.атод тобтоо у.о1Шчо1 ехес\еоу каџкч, хас бтс
тга^гјоса^ обтос прдд тбу фсАоиута хас срсАобце^оу §хоуте$, Јахбооас хас ђјлас абтф хатаХ-
Ха^ас те хас еусоаас. Зушеошз Тћезза1огпсеп818 Е х р о з И . с!е СНУ. Т е т р 1 о , Љ И . р . 7 3 3 .
106

Никола К а в а с и л а к а ж е : »Приношење жртве није само м о л и т в а

прозбе, него и благодарности... А који су узроци благодарнОсти ? Ови
узроци су светитељи, ј е р у њ и м а је н а ш л а црква оно, што ј е ж е -
л е л а и з а ш т о се молила, наиме царство н е б е с н о . . . З а њих нриноси
они ову мисаону службу као благодарност Богу и нарочито з а б л а -
ж е н у Матер Божју, која ј е светија од свију светитеља. Свештеник се
не моли з а њих, него в и ш е моли њих. да би од њих добио помоћ у
1
у м о љ е њ у своме.« )

Д а љ е с п о м и њ е с в е ш т е н и к , на л и т у р г и ј и после о с в е -
ћ е њ а д а р о в а , у м р л е р е ч и м а : „ И ПО/ИАНИ КС&\* оусопших* & на*
д*жди к о с к р ш ш А . . . " Ово с п о м и њ а њ е у м р л и х у ч и њ е н о у вери
на моћ б е с к р в н е ж р т в е , доноси м н о г о о л а к ш а њ а оним ду-
х о в и м а , који су п р е ш л и у онај свет са вером у И Х р и с т а
С п а с и т е љ а света, са надом у б л а г о д а т и и с к р е н и м к а ј а њ е м ,
а л и који нису д о с п е л и д а у овом ж и в о т у п р и н е с у и п л о -
дове покајања.
Св. Г е р м а н п а т р и ј а р х ц а р и г р а д с к и к а ж е : »Молимо д а
се Б о г сети у м р л и х , д у х о в а и с в а к о г т е л а , као Онај који има
в л а с т н а д м р т в и м а и ж и в и м а , и који г о с п о д а р и и небом и
з е м љ о м . . . да их п р и к у п и себи и д а виде л и ц е Њ е г о в о и
чују г л а с х в а л е Њ е г о в е , и д а се сви д у с и из а д а п о н о в о
о с л о б о д е о к о в а њ е г о в и х смрћу и в а с к р е с е њ е м И Х р и с т а . П о -
ш т о ј е сам в а с к р с а о из м р т в и х и постао п о ч е т а к у м р л и х
и с в и м а о т в о р и о ж и в о т и б л а ж е н с т в о , васкрсом из м р т в и х ,
п о з в а о ј е у в е ч н и ж и в о т и б л а ж е н с т в о оне, који су умрли у
н а д и на в а с к р с . И позивају се сви у м р л и д у х о в и з а ј е д н о
са п р о р о ц и м а и а п о с т о л и м а и м у ч е н и ц и м а , д а заједно при-
с т у п е и седну са Аврамом, Исаком и Ј а к о в о м з а т а ј а н с т в е н у
2
трапезу царства Христова«. ) Најпосле спомиње свештеник
после о с в е ћ е њ а д а р о в а на св. л и т у р г и ј и и в о и н с т в у ј у ћ у
ц р к в у н а земљи: све е п и с к о п с т в о п р а в о с л а в н и х , св. с а б о р н у
а а п о с т о л с к у цркву, в л а д а р а . И к а о ш т о код с п о м и њ а њ а
светих нарочито и узвишеним гласом спомиње пресвету Бо-
г о р о д и ц у као ц а р и ц у свију светих, т а к о и с а д а н а р о ч и т о и
у з в и ш е н и м г л а с о м с п о м и њ е архијереја к а о вођу ч л а н о в а
ц р к в е у с т в а р и м а в е р е и морала, м о л е ћ и од Б о г а , д а г а
д а р у ј е св. својим ц р к в а м а не само у миру, ц ^ л а , честна, з д р а с а ,
долгоджстк&н>фа, н е г о и да п р а в о в р ш и реч и с т и н е Б о ж ј е .

*) М с о / а / СађазИае Шиг^јае ЕхрозШо с. 33. (Мфпе, Ра1г. дг. Т. 1 5 0 .

р. 441.).
2
) Оегтат Кегит есс. Соп1етр]. Ј Ш . р. 440.
 107

Н а о в о о д г о в а р а н а р о д И КСК\Ћ И КСА, Т. ј . д а Б о г с п о м е н е
1
све м у ш к е и све ж е н с к е . )
Све молитве и з а о с в е ћ е њ а д а р о в а з а в р ш у ј у се в о з г л а -
сом: „ И д а ж д к н&мк е д ш г к д ш о у с т м и е д и н ^ к л ^ с е р д ц е л ш с л а к и т и
и коспНккати пречестное и к м и к о а ^ п о * ИЛ*А ТКО*, б ц а . . . " , којим се
в о з г л а с о м з а в р ш у ј е к а н о н е в х а р и с т и ј е . Ово ј е с л а в о с л о в и ј е
у з е т о и з м о л и т в е св. А п о с т о л а П а в л а ( Р и м . 15, 5 — 6 ) , којом
се он моли Богу, д а д а д е в е р н и м а ј е д н у мисао, д а би сви
з а ј е д п а ј е д н и м устима с л а в и л и Вога и О ц а Г о с п о д а н а ш е г
И Х р и с т а , и овај д а р моли од Б о г а з а п р и с у т н е и с в е ш т е н и к .
Св. патријарх Герман т у м а ч и и разјашњује овај возглас о в а к о :
» М о л и м о т и с е (Господе), к а о ш т о су к о д слављења Тебе ј е д н а уста
и једно срце, т а к о нам дај ј е д а н дух и једну душу, д а се сједињени
в е з о м љубави м о ж е м о са смелошћу наслађивати ове трпезе пред
нама, и д а будемо достојни божанских тајана, славећи и опевајући
2
свечасно и великољепно и м е твоје, Оца и Сина, и Св. Духа«. )
Сада с п р е м а с в е ш т е н и к в е р н е з а и р и ч е ш ћ е које д о л а з и ,
и з а т о прво п р и з и в а н а њ и х милостп Божје г о в о р е ћ и : „ И д а
к8д8тк / и и л ц у с т и келикаглџ Е г а и спаса наЧшги? 1иса Х р т а со к г & л ш
ва'.ми", н а ш т о иојци о д г о в а р а ј у : „ и со А$\*МЋ ТКОГШХ".
Исти Г е р м а н ч и н и н а ове р е ч и о в е р е ф л е к с и ј е : »А
к а д а ч и н и м о тако, к а о ш т о ј е р е ч е н о г о р е , б и ћ е милости
Божје са нама, са свима. Милост Божја ј е Христос, к о г а ј е ,
п о ш т о се с м и л о в а о на нас, п о с л а о в е л и к и Б о г д а се п р е д а
з а нас и д а се у м и л о с т и в и на нас. Сједињени ј е д и н с т в о м
в е р е и п р и ч е ш ћ е м св. Д у х а не само д а смо и з н а д земље,
н е г о смо на престолу ц а р а и Б о г а на небесима, г д е ј е Х р и -
стос, к а о ш т о сам к а ж е : Ј о в . 17. Оче, и \ ж е да'лв е с и л ж * к , х о ц Д
д а идН^же есмк а з х , и т Г и к8д8тх со л » н о * , д а КИДАТБ сла'к& Л*ОН>,
л в
к>ж« да'л& е с и лш^к, гаки>, к о з л и к и л х Л*А еси П ј н ж д е СЛОЖННА м\$д . )

1
) ' О бе Еере&с> &иа(а; тглеа&е1аУЈ^, ха1 тб еуехирсу ттЈс тои Оеои ф&а^З-розтсСас
тсрохеЈјлг^оу брсбу, ТОУ 'Ај^бу иитои, а)^ УЈбу] тои Јлгастои лароЈхгуо^, у.а1 јхгб' еаитои то> тсара-
ХЛУЈТОУ • 1 х ^ , ^ушр^ег та еаитои астУЈЈхата тсрб^ ТОУ веб^, гххеТ ТУЈУ бгујасу Јхета Х Р ) ^ 7 0

Ујбу] ха1 рераЈа^ глтабо^, ха1 т тсротсО-есс тоу брто^ гЈлуујагИЈ, ха1 итсер а>у та^ тсротглгсоис
ебха^ гтсосујаато, ха1 та бсбра тсроаУЈуг^хг ха1 тсроабгад-у^а1 тхита схгтгиг таита тсроабгх-
О-^та ги^гтас г1с кр*[оч тсри|ЗуЈуас. Т&а бг тхита; Ко1Ш ха1 ^сбас ха1 атсгХО-оиас, тб ТУЈУ
Хар^ аутсхататсгцф&УЈУас дпи тбгу б&рооу тсара тои бг&хјлгуои саита вгои • сб(а бе тоТ^ цгу
атсгХ&оиас, фих<бУ ауатсаиа^, ха1 раа^ХеСа^ хЛУЈро^ојл^ау р.ета та>7 тетеХе10)|1еуо7 тоТ^
бе ^(ба1, тб р-етаахеТу тт}с ^рад тратсе^у]^, ха1 а^^аа^у^уас, ха1 |1Ујбеуа е!е хр1Јаа Ј1етаахе!у'
0
#феа1У ар-артсшу, е!ру]уују, гбгтУЈрСа^, х ?^^ ауа^хассоу, тб тгХгитаТоу, РааслгСа^
а ^ о о ^ ф а у ^ а с т;ара тф в г ф . М с о / . Са&а8., с п о м . д. Н)1(1. р . 441.
3
) Оегтап., с п о м . д . Н)1с1. р . 4 4 0 .
3
) Оегтап., с п о м . д. Љ ј а . р . 440. И с п о р . и № с о / . Саоаз., с п о м . д. р . 445.
 108

30. Продужење.
Затим говори ђакон — пошто је ирво примио благослов
о д с в е ш т е н и к а — ј е к т е н и ј у ( п р е д ц а р с к и м д в е р и м а ) : „КСА
стк1А ПОЛ«АН$К1Ш, паки н паки л«ирол«& ГДВ ПОЛ«6ЛИЛ«СА". С в е т и се
з о в у о в д е не само свети н а небу, чијим се м о л и т в а м а мо-
л и о с в е ш т е н и к д а н а с посети Б о г , него и сви в е р н и , м р т в и
и ж и в и , чија се и м е н а с п о м и њ у у д и п т и х у . А »свети« се
з в а х у у првој ц р к в и в е р н и к а к о з б о г и с п о в е д а њ а вере, т а к о
и з б о г с в е т о г ж и в о т а свог, као ш т о се то в и д и и з м н о г и х
1
места с в . Писма. ) Д а љ е н а с т а в љ а ђ а к о н ј е к т е н и ј у : 6 ) при*
ш е д ж м х ^ и ЛскАфжнм^х читнк\\% д а р ^ х * Гд8 пол«6лил«С/&; гаклџ
да ч м о Н г к о л к и л ц х Кг& НЛЧНБ, прУел«к А . . КОЗНИСПОСЛ*ТБ плмк
кжесткжн8н> клагода'т5& и дарх ста'гч> д \ а , и д а љ е . Ми се н е мо-
л и м о з а д а р о в е који су и р и н е с е н и д а их Б о г освети, ј е р
о н и су као ш т о се к а ж е у Јектенији о с в е ћ е н и , н е г о д а н а м
о н и п о д е л е о с в е ћ е њ е , н а и м е д а нам п р е д о б р и Бог, који и х
ј е прИмио, п о ш а љ е к р о з њ и х б л а г о д а т и д а р св. Д у х а . Д о к
ђ а к о н г о в о р и о в у ј е к т е н и ј у , с в е ш т е н и к ч и т а тајно м о л и т в у
која п о ч и њ е р е ч и м а : „ТекНг пр*длага'ел«к ж н к о т * на'ша"..., у
којој моли од Б о г а д а н а с удостоји д а се са чистом с а в е -
ш ћ у п р и ч е с т и м о с т р а ш н о м и н е б е с н о м тајном, з а о п р о ш т а ј
г р е х о в а и н а с л е д с т в о ц а р с т в а н е б е с н о г а . У Василијевој л и -
т у р г и ј и г о в о р и с в е ш т е н и к м о л и т в у „Еж* на'шх, Еже спаеа'ти...",
у којој моли, д а н а с о ч и с т и од с в а к е н е ч и с т о ћ е т е л а и д у х а
и д а се чисте савести и б е з осуде причестимо и п о с т а н е м о
х р а м св. Д у х а . А ђ а к о н д а љ е н а с т а в љ а ј е к т е н и ј у п о н а в љ а -
јући молбе пре освећења дарова у прозбеној јектенији, д а
би п о у з д а н и ј е д о б и л и од Б о г а небеске д а р о в е , ј е р с а д а л е ж и
на св. престолу ј е д и н а ц Син Божји.
Све п р и п р е м н е м о л б е з а п р и ч е ш ћ е з а в р ш у ј е с в е ш т е -
н и к п о з и в о м н а м о л и т в у Г о с п о д њ у , р е ч и м а : „ и сподбки на'са,
клко, со ДЕрзнокишлчк, н*и>с8жд*'нни> слч^ти призша'ти ПЕ* нш*
снаго Ега б ц а , и глагблати". Овим п о з и в о м моли с в е ш т е н и к
Б о г а д а н а с , с и н о в е Њ е г о в е , удостоји д а Г а з о в е м о оцем.
О о дерзнокжил«* т. ј . са п о в е р е њ е м и љ у б а в љ у ; ши>с8жденни>,
т. ј . о п р а в д а н и ; ј е р м о л и т в а м о ж е д а б у д е н а осуду ономе, који
се моли и з о в е Б о г а оцем, а у својој у н у т р а ш њ о с т и х р а н и
г р е х . М о л и т в а Г о с п о д њ а се г о в о р и н а овом месту са сврхом,
д а Му се ми, који хоћемо д а примимо н а ј в и ш и б о ж а н с к и д а р ,

') Д е л . 9, 1 3 ; Р и м . 1, 7; Е ф е с . 3 , 8 .
 109

н а и м е св. тело и к р в Господа н а ш е г И Х р и с т а , које могу

примити само п р а в и с и н о в и Оца Н е б е с к о г а , молимо н е с а м о
у име Њ е г о в а Христа, него и молгггвом Њ е г о в о м . В е р н и
се н а позив с в е ш т е н и к о в моле: „ О ч е нашх, иже еси нд
НШС&\Ћ \ . . . " Молитву Г о с п о д њ у з а в р ш у ј е с в е ш т е н и к в о з г л а -
сом: „гаки> т к о * е с т к ца'рстко, и с и л а , и слака, б ц а и сна и с т а г и т
Д \ а , нкш-к. . . " , к а о д а х о ћ е д а к а ж е : у Твојој ј е в л а с т и и моћи
н о м и л о в а т и и спасти, у н и ш т и т и и о ж и в е т и , Оче, Сине и
1
Д у ш е свети, с а д а и у в е к и н а в е к о в е в е к о в а . )
И з а м б л и т в е Г о с п о д њ е с в е ш т е н и к о б р а ћ а ј у ћ и се н а р о д у
каже: Ж и р & к г к л ^ , а народ одговара: и д ^ о к и т к о е л Д н а ш т о
ђакон позива: Г л а к м кашд Гдки п р и к л о н и т е , т. ј . д а мисли
з а ј е д н о са д е л и м а н а ш и м а принесемо Б о г у , молећи се, д а
п р е д л о ж е н е д а р о в е своје п р и п р е м и з а добро" и корист с в а -
кога, и п о ш т о н а р о д о д г о в о р и : Т ш - к Г д и , сви п р и к л а њ а ј у
са с м е р н о ш ћ у г л а в е п р е д н е в и д љ и в и м ц а р е м ; а с в е ш т е н и к
г о в о р и тајно м о л и т в у : „ Е л а г о д а р и л ч а Т А , црк> м в и д и л ш и " . .
у којој моли, д а Б о г п р е д л е ж е ћ е (дарове) п р и п р е м и свима
н а д о б р о , п р е м а свачијој п о т р е б и . У Василијевој л и т у р г и ј и
г о в о р и с в е ш т е н и к молитву: „ Е л к о Г д и , б ч е ф е д р о т в . . . " у којој
моли д а Б о г о н е који су п р и к л о н и л и г л а в е б л а г о с л о в и , о с в е т и г

с а ч у в а , у т в р д и и с а ч у в а о д с в а к о г з л а д е л а , и д а се б е з
осуде п р и ч е с т е ж и в о т в о р н и м тајнама, р а д и о п р о с т а г р е х о в а .
Све о в о моли с в е ш т е н и к о д Б о г а О ц а Н е б е с н о г з б о г з а -
с л у г а и ч о в е к о љ у б љ а ј е д и н о р о д н о г Сина С в о г а п р е м а р о д у
људском, п а з а т о и говори в о з г л а с : „ Е л а г о д а У и * и ц н д р о т а л ш
и чмок^кколкжГел^ единороднапи Она тко*ги>..."
Иза овог возгласа говори свештеник у обе литургије
м о л и т в у : „ Е о н л ч и , Г д и 1ис* Х р т е Е ж е н а ' ш а " . . . , у којој се м о л и у

д а Б о г удостоји в е р н е п р и м а њ а п р е ч и с т и х својих тајана.

б е з осуде.
Д о к с в е ш т е н и к чита о в у молитву, ђ а к о н стоји п р е д ц а р -
ским в р а т и м а и опасује се о р а р е м к р с т о о б р а з н о . Ђ а к о н с е
о в а к о о п а с у ј е з а т о , д а би у време п р и ч е ш ћ а м о г а о б е з с м е т њ е
с л у ж и т и и д а би овим о п а с и в а њ е м о з н а ч и о и п о к а з а о своју
п о б о ж н о с т п р е м а св. тајни, чијем п р и ч е ш ћ у х о ћ е д а п р и -
ступи п о к р и в а ј у ћ и се о р а р е м тако р е ћ и к а о т а ј а н с т в е н и м
*) 2об> ^ а р еат'.у ђ е(;ооаСа ха1 •ђ чор(а тоо еХееХу >са1 асо^есу, тоб ^а^атооу х а 1
Јсоо^оуеТу, тоО Патрб^ х а 1 ^Го\} ха1 тои а^бои Пл>е6|штос, ха1 ае1 ха1 е1с т о и ; а!(б-
уа^. Оегтапив^ с п о м . д . И>1с1. р . 4 4 5 . Р а з ј а ш њ е њ е молитве Господње види код.
истог, Оегтап., с п о м . д. 1ћ1с1. р . 4 4 1 — 4 4 5 .
 110

к р и л и м а с е р а ф и м а , који са о р а р е м к а о са т а ј а н с т в е н и м
к р и л и м а о з н а ч а в а с е р а ф и м е , ј е р о в и н а н е б у стојећи п р е д
п р е с т о л о м Божјим к р и л и м а з а к р и в а ј у л и ц а ,
Симеон С о л у н с к и к а ж е о овоме: » Ђ а к о н се у к р а ш а в а са
њ и м е (орарем) к а о са неким к р и л и м а , и п о к р и в а се п о б о -
ж н о ш ћ у и с м е р н о ш ћ у н а р о ч и т о к а д а се п р и ч е ш ћ у ј е , под-
р а ж а в а ј у ћ и с е р а ф и м е , који к а о ш т о п и ш е имају ш е с т к р и л а ,
о д којих са д в а п о к р и в а ј у л и ц а , с а д в а н о г е , а са д в а л е -
1
т е ћ и к л и ч у : Свет, свет, с в е т « . )
С а д а се в р ш и узношење агнеца. П р е о в о г а к л а њ а ј у
с е ђ а к о н и с в е ш т е н и к т р и п у т а т а м о г д е стоје, г о в о р е ћ и
тихо при сваком поклону речи разбојника: „ Б ж е , Ф ч и с т и
Д1А г ј И г ш н а т о и п о л ш л $ и мљ". З а т и м к а д а ђ а к о н в и д и с в е -
штеника где ј е пружио руке да подигне агнец, говори
у з в и ш е н и м гласом: Е б и л и л ^ , а с в е ш т а н и к у з н о с е ћ и св. а г -
н е ц г о в о р и т а к о ђ е у з в и ш е н и м г л а с о м : (ГТЛА СТ&МЋ. Ђакон
после ових речи улази у олтар и стане с десне стране
с в е ш т е н и к у . У з н о ш е њ е св. а г н е ц а с и м в о л и ш е у з н о ш е њ е
И Х р и с т а н а крст, смрт и в а с к р с њ е г о в , а р е ч и с т а л с т м л ш
з н а ч е , д а ј е о н о ш т о се у з н о с и свето и д а се даје само
с в е т и м а , т. ј . о н и м а који су се о ч и с т и л и од з л е с а в е с т и
2
и о н и м а који и с к р е н о верују у св. в е р у . )
Н и к о л а К а в а с и л а к а ж е : » П р и б л и ж и т е се ви који х о ћ е т е
д а се п р и ч е с т и т е , а л и н е сви, н е г о само онај који ј е свет.
3
С в е т и њ а се даје само с в е т и м а « . ) —„И Симеон С о л у н с к и к а ж е :
»А п о с л е м о л и т в е и п о с л е л ш р & к г к л ч х , и и о с л е п р и к л а њ а њ а
г л а в е , које о з н а ч а в а п о с л у ш н о с т п р е м а Б о г у и ј е д и н с т в о с
Богом, в р ш и се у з н о ш е њ е ж и в о т в о р н о г х л е б а . које п р и к а -
з у ј е р а с п е ћ е С п а с и т е љ е в о з а н а с и д а ј е д о ш а о сам Х р и с т о с
д а се д а д е з а н а с . Ј е р Он ј е с а м који се р а с и е о з а н а с . и
у з н о ш е њ е м се п о к а з у ј е тајно д а ј е И Х р и с т о с с т р а д а о з а н а с .
З а т о и к а ж е : Е б и л и л ч а д а с х в а т и м о тајну, и додаје СКАТЛА
СКАТАЛШ о з н а ч а в а ј у ћ и тиме, д а и о н и који се Њ и м е п р и -
4
ч е ш ћ у ј у т р е б а д а су свети«. )

4
) 8утеотз Тћеззакпкепзгз, Пе з а с п з ОгаЧпаИопЊиз с. 1 7 4 . к о д Мг&пе,
Ра1г. §г. Т. 155. р . 3 8 1 .
2 е
) Н бе ифс&ас^ тоб ТЦЈЉО аа>|латос е ! х о ^ е с ТУЈУ етс1 ТОО" атаороб бфооасу, х а 1 тбу
ДУ абтф аКхуато^, ха1 абтгју ТУЈУ а^аатаасу. Сегтап., с п о м . д. р . 4 4 8 .
») М с о / . СадазИ, \Ш. р . 4 4 9 .
4
) 8утеотз Тћезза1опкепз13, Ђе засга Ш и г ^ а код Мгцпе, Ра1г. %т. Т . 155.
р. 297.
 111

А в е р н и о д г о в а р а ј у : „ в д и н х СКАТХ, е д и н * Г д а , 1ис&Хртос&,
ко слак$ Ега о ц а . Д/иин^", т. ј . ј е д а н ј е свети и Вог, чист
о д с в а к о г г р е х а , Г о с п о д н а ш И Х р и с т о с , з а ј е д н о са Ногом
Оцем и св. Д у х о м , којима п р и л и ч и с л а в а н а в е к о в е . В е р н и
д а к л е са с к р о м н о ш ћ у и с п о в е д а ј у , д а н и к о од њ и х није
свет сам п о себи, него се сви осећају к р о з И Х р и с т а , који
ј е ј е д и н и свети.
У старини се чинио к о д у з в и ш е њ а божанског хлеба њ и м е т р и
пута з н а к крста. По св. Герману то значи о в о : К р с т који се прави горе,
показује горњи етер, средњи к р с т показује в а з д у х и оно доле, а крст
близу дискоса показује земљу. у к о ј о ј ј е сахрањено тело ж и з н о д а в ц а
Христа. . . Са т р и к р с т а означава се и тајна св. Тројице. Син и Слово
Божје страдао ј е сагласношћу Б о г а и О ц а , ^ а содејством Св. Духа.
З а т о народ к л и ч е : „бдииа склта, едина Гдк, 1ис* Хртосх.. .", н а з и -
вајући светим и Господом Њ е г а , који се хвали и слави у тројич-
1
ном Богу. )

Затим ђакон каже свештенику — пошто је ушао у

о л т а р — : „Раздроки, клад^ко, с ш и х ^ к а " , и с в е ш т е н и к ло*
м е ћ и са пажњом и побожношћу св. а г н е ц и говорећи:
РаздроклАбтсА и разд*клА(тсА агнецк кжш, раздрокллелши и н*раз-
д-кллелши..." п о с т а в љ а д е л о в е а г н е ц а н а дискос, и то д е о
Ш О м е ћ е н а дискос п р е м а истоку, д е о Х @ д о л е , Ш са с т р а н е
Н | М
према северу, а ка са с т р а н е према југу: Ј С Речи:
„РазДроклАбтсА и разд^клАггсА дгшцк кж?и.. з н а ч е , д а и а к о се
сваког д а н а дроби на часном престолу иречисто тело Хри-
стово и и з л и в а п р е с в е т а к р в Њ е г о в а , и п а к се он н е д е л и
и не потроши, јер и најмањи раздробљени део агнеца је
цео Христос, и мада се у ј е д н о исто време в р ш е н а з е м љ и
м н о г е л и т у р г и ј е , и п а к нису н а њ и м а м н о г а т е л а И Х р и с т а ,
2
ј е р н а с в и м а ј е п р и с у т а н ј е д а н и исти Х р и с т о с . ) П р е м а
томе к а д а се н е к о п р и ч е ш ћ у ј е и н а ј м а њ и м делом о в о г а

0 Испор. Оегтап., с п о м . д. ] Ш . р . 4 4 8 . и N1001. Са&аз., спом. д. 1 Ш . р .

449. г д е ч и т а м о : Дса тоото у.ас тоо Еереоос ротјаа^тос, „ Т а а^са тос^ а^сос^" о1 гссато1
аутсро&ас, „ЕГ$ а^со^, е% Кбрсод ЧТЈООЗС Хрсатб^, е1$ бб&ху тоо Патрб^. "Отс оббе1с оТхо&еу
1X61 тбу арсааЈлб^ обб' ер^о^ ау&ратс^У)д еатсу аретгј^ • аЛХ' ехес^ои тга>сес ха1 бс'
ехес^оу. К а 1 ха&атсер е! тсоАХа хатотсра т с е ^ е ^ блб тб^ УЈХСОУ, л а у т а Хацтсес, хас ахтсуас
афбгЈас ха1 бб^ес^ гсаЈАоо^ •ђХго^ бр^ еТ^ бе аХтгЈОчос б кч тсаасу аатратстооу -гјХсо^. обто)
ео вуо а
ха1 6 110^05 блархсоу а^со^, е!д тобд гссатоб; х ^ $, & лоХХаТ^ џку фох % фас\етас, ха1
ко\)Љд бесх^асу а-^оо^, еатс бе е% хас рб^ос а ^ с о г оббеу ^ТТОУ бб&ху тоб Патрб^.
Тбу ^ а р веб^ оббес^ ебб^аае ТУЈУ абтф тсроаујхооаау бб^а^.
*) И с п о р . Оегтап.у с п о м . д. 1 Ш . р . 449.
112

х л е б а , п р и ч е ш ћ у ј е се целим телом Њ е г о в и м и целом к р в љ у

Њ е г о в о м . У овом смислу и г о в о р и с в е ш т е н и к п р и д р о б љ е њ у
и 1
агнеца речи: „РаздроклЖггсА и разд^клАетсл а г н е ц д Еж?и. . . )
Ђакон показујући орарем на св. путир говори: „ И с п о л н и ,
кладмко, с т м и ^ п о т и р а " , а свештеник узевши горњи део а г н е ц а
са з н а к о м Ш О и ч и н е ћ и њиме н а д св. и у т и р о м крст, г о в о р и :
„ И с п о л н н ш Д)(а с т а г и ? " , и м е ћ е г а у путир, а ђ а к о н к а ж е :
а л ш н к . Д о с а д а ј е б и л о н а часној т р а п е з и тело и к р в И Х р и -
ста о д е љ е н о ј е д н о о д д р у г о г а . А . с а д а се сједињују св. д а -
р о в и Д у х о м Светим и о в о с ј е д и њ е њ е св. д а р о в а (ешок; ауса)
ј е д у б о к а тајна, з а т о и к а ж е ђ а к о н к о д у л и в а њ а т е п л о т е :
ттлота кН^рм и с п о л н к д ^ а стагцЈ, о з н а ч у ј у ћ и овим речима, да
се д е л о м Д у х а Св. в р ш и к а к о ^ о с в е ћ е њ е т а к о и с ј е д и њ е њ е .
— О с т а л а т р и д е л а с в . а г н е ц а Х О , Ш и К Д ^ д е л е се у т о л и к о
ч е с т и ц а к о л и к о и м а п р и ч а с н и к а . Делом Х О причешћују се
свештеници и ђакони, који заједно служе, а са Ш и К Д
причешћују се верни.
З а т и м у з е в ш и ђ а к о н т е п л о т у (тб ^ВОУ) г о в о р и с в е ш т е н и к у :
„ Е л а г о с л о к и , кладмко, т т л о т В " , а свештеник благосиљајући го-
в о р и : „ Е л а г о с л о к ж а т т л о т а СТК\\Ћ ТКОИ^Х, ксегда, нмн'к и п р и -
с н и \ . . " , и ђ а к о н у л и в а т е п л о т у у о б л и к у к р с т а у св. п у т и р ,
говорећи: „ Т т л о т а к ^ р м и с п о л н * . Д \ а ста'ги>. Д л ж н к " — и оста-
в и в ш и теплоту, стане мало иодаље (иза часне трапезе).
У п у т и р се у л и в а в р у ћ а в о д а д а се п р и к а ж е ж и в о -
т в о р н а с н а г а тајне и воде, која ј е п о т е к л а и з р е б р а С п а с и -
тељева заједно са крвљу, ј е р из ребра ИХриста потекла ј е к р в
и вода, п о ш т о ј е тело б и л о ј о ш т о п л о и п р е м а томе с а ч у в а л о
ј е своју т о п л о т у . Р е ч и м а : „ к л а г о с л о к ж а т т л о т а СТК\\Ћ ТКОИ^"
б л а г о с и љ а с в е ш т е н и к т о п л у в е р у с в е ш т е н о с л у ж и т е љ а и свију
в е р н и х Х р и ш ћ а н а , који п р и с т у п а ј у п р и ч е ш ћ у , а р е ч и м а :

*) И с п о р . 8утеомз Тће$8а1отсеп818 у Бе васга Шигфа, 11>1с1. р . 3 0 0 . —

"Ет1 IV ехаатср {ЛБрес ха1 ТЈ17Ј|1ат1 еХах^атср тои |1етарХу]^еутад бртои ха1 ОТУОО оих вХш1
церо^ тои ашЈЈ-ато^ ха1 ађгато^ тои КирСои — ј & а а ф Т Ј Ј ^ ^ар тоито х а 1 бО-ео^ — аХА*
бХХоу бХсха)^ тбу беатгбту^ Хрсатбу хат* оиаЈау Јлета фтдхђб б7)Аоубт1 х а 1 О-ебтУЈТО^, тјтос
теХе10У вебу х а 1 т е А е ^ &у&р1апоу. "О^еу ха1 поХХш ^моџгшч IV ТУЈ о1хоиЈ1е^# Ј11а х а 1
ТТЈ абтгЈ (бра Еероор^шу, џђ - ^ е а д - а . гсоХХои^ Хр1атои^ ђ тсоХХа аа>Ј1ата Хрсатои, аХА' §уа-
ха1 тбу а б т б у Хрсатбу иареТуас аХтђд-а^ ха1 тсра-цштсхе&с, ха1 IV е ! т аитои тб ашЈха х а 1
тб а!Ј1а IV л а а а с д таТс х а т а Јлеро^ т ш тиата^ еххХтрСас, ха1 тоито оих бтс тб IV оира^оТ^
тои беагсбтои IV тоТ$. {ка1аотУ]р{о1С хате.ас, аа){1а, аХХ' бтс б тг}$ тсроО-еаесо^ IV ш х а а ^ таТ^:
х а т а Ј1еро? еххХтЈаЈа^ проу.о1џвуо$ Зртод |1бта.то1о6цб70С хас Ј1етоиа1о0{1е^об р е т а тб^ а-Јша-
џбч ^уетои х а 1 е а и IV ха1 тб а и т б т ф IV оОра^оТ^. 8 у п о а . Н1его8. Б о з И ћ е ! СопГе88. к о д
Е. I. К1тте1 М о п и т е п 1 а П(3е1 есс1ез. о п е п 1 . Р а г з I. Ј е п а е 1 8 4 0 . р . 4 5 9 .
у
 113

„ Т т л о т а к^ру и с п о л н к Д \ а с т м г л и " и с п о в е д а онај ко их говори,

да топлу и с а в р ш е н у веру производи у нама св. Д у х и да
су н а ш а с р ц а с о б з и р о м н а св. тајну п у н а т о п л е вере и
1
ж и в о т а . ) Т е п л о т а се у л и в а у п у т и р н р е п р и ч е ш ћ а , д а б и
с ј е д и њ е њ е т е л а и к р в и С п а с и т е љ е в е д о б и л о о д ње т о п л у
моћ, т а к о д а к а д а се п р и ч е ш ћ у ј е м о и м а м о тај о с е ћ а ј , к а о д а
би се п р и ч е ш ћ и в а л и к р в љ у ж и в о г а С п а с и т е љ а , која т е ч е
2
из прободеног ребра. )
Симеон Солунски к а ж е у томе погледу о в о : >затим улива с в е -
ш т е н и к у ч а ш у тонлу воду. То он чини у знак, д а ј е и м р т в о тело
Господа, после одељења д у ш е од њега остало ж и в о т в о р н и м , јер се
божанство није одлучило од њ е г а и све снаге Духа остале су у њему.
пошто топла вода и м а животну снагу, то се она у в р е м е и р и -
ч е ш ћ а улива са т о м сврхом, д а би м и дотичући се у с н а м а ч а ш е и
8
причешћујући се к р в љ у , л и л и ј е к а о и з животворног ребра«. ) — П р е м а
н е к и м а т у м а ч е њ и м а з н а ч и топла вода св. Духа, који се у Св. Писму
п о к а з а о к а о огањ и вода, те уливање воде у путир с и м в о л и ш е с и -
4
л а з а к св. Духа на цркву, која ј е тело Христово. )

31. Продужење,
И з а с ј е д и њ е њ а и у л и в а њ а т е п л о т е д о л а з и св. причешће,
и то п р в о п р и ч е ш ћ е ц р к в е н и х с в е ш т е н о с л у ж и т е љ а , које се
овако врши:
Свештеник каже ђакону: „Дмконе, пристбпи", а ђакон п р и -
б л и ж у ј у ћ и се о д с е в е р н е с т р а н е ч а с н е т р а п е з е к л а њ а се побо-
ж н о молећи опроштај, и целивајући руку свештеника говори:
„Преподаждк л ж , кллдк1ко, ч * с т н о е и стое т ^ л о Г д л и Е г л и спа'са
нашбгцЈ 1 и с а ^ Х р т а " , а с в е ш т е н и к даје ђ а к о н у у р у к е ч е с т и ц у св.
х л е б а од Х @ , коју ј е к о п љ е м р а з д е л и о н а о н о л и к о д е л о в а ,
к о л и к о и м а с в е ш т е н о с л у ж и т е љ а , г о в о р е ћ и : „ ( и / И А р е к а ) СКАЦЈЖО-
г
дТаконб, п р т о д а г г с А честное и стое и пречистое Т 1ЈЛО Г д а и Е г а и
спаса н а ш е п у Ј и с а Х р т а , ко Л с т а к л о ш г р ^ и ж Б е г Л и ко ж и з н к к-^чн8к>"
— и о д л а з и ђ а к о н и з а св. т р а п е з е . Исто т а к о и с в е ш т е н и к
у з е в ш и ч е с т и ц у св. х л е б а , г о в о р и : „ Ч е с т н о е и престое т ^ л о Г д а
л

и Е г л и спа'са н а ' 1 ш г и > 1иса Х р т а п р т о д а г г с А л ш - к , (илчАрек*) СКАЦКН*

ник8, ко цЈстаклжи гр^хижк лчои\& и к х ж и з н к к^чн8к>". И п р и -
к л о н и в ш и обојица г л а в е г о в о р е молиТве: Е^р8к> Г д и . . Е с ч г р и

*) И с п о р . В. ВладиславлевЂ, с п о м . д. с т р . 3 9 9 .
*) И с п о р . Сегтат, с п о м . д. Њ М . с т р . 4 4 9 .
3
) ЗШеотз Тће8за1отсеп818 Е х р о з Ш о <1е ОЧУШО Т е т р 1 о к о д М1&пе, Р а 1 г . &г.
Т. 1 5 5 . р . 7 4 1 .
4
) И с п о р . № с о / . СадазИ. с п о м . д. 11)1(1. р . 4 4 9 .
8
114

Т_КО*А т а и н и А . . . и Д а не к$ с&дх или ко Ф с $ ж д м 7 с . . З а т и м се

н р и ч е ш ћ у ј у са с т р а х о м и с и г у р н о ш ћ у д е л о м а г н е ц а који
д р ж е у р у ц и . З а т и м с в е ш т е н и к п о к л о н и в ш и се у з и м а убру-
сом у р у к е св. п у т и р и иије из њ е г а три п у т а , п о ш т о ј е
п р в о ^рекао: „Ч*СТН1_ЈА, И СТМА крок* Гда и Ега и спа'са на*
НИГЛУ 1иса Хрта причацимс.* а з х , ра'ка ЕжТи, скАЦјенникк (ИЛ.А*
рж%) ко шстаклаш гр*к\^к% Л10н\'2. н ка. жизнк .к^чнВго. Длишк.
К а д а п р в и п^т пије и з п у т и р а к а ж е : Ео ИЛ*А Оца, д р у г и п у т :
и Окша, а т р е ћ и п у т : и склтагцЈ Ддо. Длшнћ. И п о с л е п р и -
ч е ш ћ а б р и ш е с в е ш т е н и к у с т а и св.. п у т и р у б р у с о м који
д р ж и у р у ц и , и ц е л и в а ј у ћ и св. п у т и р , г о в о р и : „О* прикоснбсА
оустна'л*а л.оил*г, и Сбилитк кеззаки>нТА Л.ОА, И г р ^ и м*Јк &чи-
с т и т а " . З а т и м п р и з и в а с в е ш т е н и к ђ а к о н а : ДТа'коне, пристВпи,
који п р и л а з е ћ и и к л а њ а ј у ћ и се г о в о р и : 0 * при^ожд8 к* Е*ЗСМ*$*
тнол.8 црк> и Ег8 ка'_шл.8... П р т а д а ж д к л м . . . З а т и м с в е ш т е -
н и к г о в о р и : „ПричацштгА ра'к* кжш, дТа'кон* (имљ$*к*) честнмл
и стк1А крок« Гда и Ега" и т. д. и п р и ч е ш ћ у ј е ђ а к о н а . П о -
сле п р и ч е ш ћ а г о в о р и с в е ш т е н и к : „О* прикоснбсж оустна'л.&
т к о и л ш . . . " , а ђ а к о н б р и ш у ћ и уста, ц е л и в а п у т и р .
П р и ч е ш ћ е светом тајном т е л а и к р в и Х р и с т о в е з н а ч и
о в д а п р и ч е ш ћ е хлебом и ч а ш о м Н З а в е т а н а тајној в е ч е р и ,
о којој ј е р е к а о С п а с и т е љ (Мат. 26, 29): „Глаголк> жг ка'л.х,
гаки> т НМЛМЋ пити (С нкш^к 55 с*ги> плода лознагш, д о дн* тогли,
егда е пТн> СЋ ка'лш ноко ко царсткш б ц а л.о.ги>. С в е ш т е н и к п р и -
з и в а ђ а к о н а на п р и ч е ш ћ е , ј е р е п и с к о п , с в е ш т е н и к и ђ а к о н
и л и д р у г и ко од с в е ш т е н и ч к о г чина, а к о с л у ж и па се не
п р и ч е с т и , то по 8. п р а в и л у а п о с т о л с к о м д у ж а н ј е к а з а т и
у з р о к з а ш т о се није п р и ч е с т и о , и а к о ј е к а з а о д о в о љ а н
р а з л о г , б и ћ е п о м и л о в а н . То ј е о т у д а п р а в и л о , д а а к о се
ђ а к о н н е ћ е причести, то не м о ж е ни с л у ж и т и са п р е -
звитером.
К а д а ђ а к о н п р и л а з и моли р п р о ш т а ј од с в е ш т е н и к а .
И с т о т а к о и л а ј и ц и х р и ш ћ а н и , који х о ћ е д а се п р и ч е с т е
к л а њ а ј у ћ и се п р и с у т н и м а г о в о р е т и х о и л и г л а с н о : О п р о -
стите ми, — н а ш т о о п о м е н у т и х р и ш ћ а н с к о м љ у б а в љ у сви о д -
г о в а р а ј у : н е к а ти Б о г о п р о с т и .
И с в е ш т е н и к и ђ а к о н примају св. тело С п а с и т е љ е в о у
д е с н у р у к у , п о с т а в љ а ј у ћ и под њ у л е в у . Св. К и р и л о Ј е р у -
1
салимски у учењу о божанској литургији ) овако р а з ј а ш њ а в а

4
) СтШ Њег. С а . е с ћ . X X I I I . Муб_. V . п . 2 1 . (М^пе, Р а 1 г . §г. Т. X X I I I . р . 1124.%
 115

1
с л и к у п р и м а њ а св. т е л а С п а с и т е љ е в а : » П р и с т у п а ј т е н е са р а
ш и р е н и м р у к а м а и са о т в о р е н и м прстима, не^о ч и н е ћ и ле^
вбм руком престо з а десну, која има п а л р и м и ц а р а , и по^
с т а в љ а ј у ћ и н а ј е д н о место р у к е примај тело Х р и с т о в о , г о в о -
р е ћ и п р и томе л л ш н к " . — М о л и т в а : „ЕН^р&к, Г д и , и испок^д8к>..1"
ј е и с п о в е д а њ е в е р е св. А п о с т о л а П е т р а и П а в л а , у којој "је
1
ттрви и с п о в е д и о Х р и с т а С и н а Б о г а ж и в б г а , ) а д р у г и ј е п и с а б
2
Тимотеју, д а ј е он п р в и између грешнздка ), п о к а з у ј у ћ и нај-
в е ћ у скромност п р е д Богом. Д р у г а м о л и т в а : „ Е г ч е р и Т Ш А т а и *
с
н м А ' ј е х е р у в и м с к а п е с м а в е л и к о г ч е т в р т к а , којо^м молимо Б о г а
С и н а да н а с прими к а о у ч а с н и к а т а ј н е в е ч е р е , о б е ћ а в а ј у ћ и , д а
н е ћ е м о и з д а т и Њ е г о в у тајну Њ е г о в и м н е п р и ј а т е љ и м а к а о ш т о
ј е Ј у д а и з д а о л у к а в и м п о љ у п ц е м , него х о ћ е м о д а г а к а о р а з -
бојник и с п о в е д а м о , г о в о р е ћ и : „ПОЛЧАНИ Л.А, ГДИ, егдД прТидеши
ц л р с т к У и с и " . Т р е ћ а м о л и т в а ј е м о л и т в а смерности, у којој
молимо д а нам п р и ч е ш ћ е св, тајне не буде н а осуду, н е г о на
и с ц е љ е њ е д у ш е , т. ј . од г р е х о в а , које о б и ч н о п р а т е и те-
л е с н и б о л о в и . — С в е ш т е н и к и ђ а к о н пију из св. п у т и р а
т р и пута, п р е м а броју б о ж а н с к и х л и ц а ; з а т о у н е к и м а де-
л о в и м а н р а в о с л а в н е ц р к в е с в а к и пут к а д а пију из п у т и р а
с л а в е тајно ј е д н о г а Б о г а у т р и л и ц а .
К а д а се с в е ш т е н и к п р и ч е с т и из п у т и р а крвљу Спаси-
тељевом, б р и ш е у с н е и р у б св. п у т и р а г о в о р е ћ и : „ Ф п р и -
КОСНВСА *\гстн&м% л т о и л ч х . . а те исте р е ч и г о в о р и к а д а се
ђ а к о н п р и ч е с т и св. крвљу. Ове р е ч и су у з е т е из к њ и г е п р о -
р о к а Исаије, који описује в и ђ е њ е , које ј е имао к а д а ј е био
и о з в а н на п р о р о ч к у с л у ж б у . Видео ј е Г о с п о д а С а в а о т а г д е
седи на престолу окружен серафимима. Један од серафима
у з е о ј е м а ш и ц а м а са н е б е с к о г ж р т в е н и к а у с и ј а н у ж е р а -
в и ц у , д о т а к а о се у с т а И с а и ј е и очистио г а од г р е х а р е к а в ш и :
С* прикоснВсл оустнллчх ЛЈОИЛЧК, и Сбилчетх Б е з з л к и Ј Н 1 А ЛЧОА, и гр-к^и
лчо/З. ЦЈЧИСТИТ*. ) И з г о в а р а њ е м о в и х с е р а ф и м с к и х р е ч и после
3

п р и ч е ш ћ а св. тајном, и з р а ж а в а с в е ш т е н и к своју в е р у у спа-

с о н о с н у моћ св. тајне е в х а р и с т и ј е , којом се чистимо с л и ч н о
п р о р о к у Исаији. Ово с п а с о н о с н о дејство св. тајне е в х а р и с т и ј е
н а д у ш у и з р а ж а в а се и у м о л и т в а м а п р е п р и ч е ш ћ а , и то у
5-ој песми к а н о н а у овом ч и н у и у д р у г о ј м о л и т в и . П р и -
ч е ш ћ и в а њ е с л у ж и т е љ а б о ж а н с к о м тајном у о л т а р у и то з а

*) М а т . 1 6 , 16.
*) I. Т и м . 1, 1 5 .
') И с а и ј а 6, 6.
116

себе телом а з а себе к р в љ у Спаситељевом, а в е р н и х л а ј и к а

з а ј е д н о т е л о м и крвљу, и то в а н о л т а р а , т у м а ч и се о в а к о :
Х р и с т о с ј е д а о својим у ч е н и ц и м а н а тајној в е ч е р и п о д видом
х л е б а п р в о тело своје, и з а т и м п о д в и д о м в и н а з а с е б н о и
1
к р в с в о ј у ; ) а н а р о д у ј е п о к а з а о н а к р с т у уједно и тело и
к р в своју, крја ј е п о т е к л а и з Њ е г а . П р е м а томе с в е ш т е н о -
с л у ж и т е љ и при&ајући у о л т а р у з а с е б н о тело Х р и с т о в о и
з а с е б н о к р в Њ е г о в у , п р е д с т а в љ а ј у Х р и с т о в е у ч е н и к е , који
су о в а к о п р и м и л и о в е тајне и п р и ч е с т и л и се њ и м а . А Х р и -
ш ћ а н и л а ј и ц и и р и ч е ш ћ у ј у се з а ј е д н о телом и к р в љ у Спа-
ситељевом н а ц а р с к и м д в е р и м а , ш т о з н а ч и т е л о Х р и с т о в о
обојено к р в љ у н а крсту.
После п р и ч е ш ћ а с в е ш т е н о с л у ж и т е љ а у з и м а ђ а к о н д и с -
кос, п о д и ж е г а и з н а д с в . п у т и р а , и ако н е м а в е р н и х да се
п р и ч е ш ћ у ј у , меће све честице (остатак а г н е ц а , честицу
Б о г о р о д и ц е , честице светих, ж и в и х и м р т в и х ) у свети
п у т и р г о в о р е ћ и : „Еоскјнснш Х р т о к о кнд^квше... О к ^ к т и с А , с к ' к т и *
са, н о ш и 1 е р $ с л л и л « . . . 6 3 плс^а к м ? а и с к / л ц ш п г к н ш а / * . . и ^ б р и -
ш у ћ и п а ж љ и в о г у б о м ч е с т и ц е са дискоса, г о в о р и : „СЗлнЛи,
ГДИ, Г р ^ И ПОЛИНЉШИЈЈСА З Д ^ к КрОКИО ТКОСГО Ч6СТН0Н), л ч о л и т к л л ш
ст1&х& т к о и х * " , и п о к р и в а св. п у т и р п о к р о в ц е м . а н а дискос
м е ћ е з в е з д и ц у , п о к р и в а ч са дискоса, у б р у с и копије; а све-
штеник чита молитву благодарности: „ Е л а г о д л р и л ч в т а , к л а -
д м к о , чслок^кколгскче"... К а д а п а к има п р и ч а с н и к а о н д а с в е ш т е -
н и к од п р е о с т а л и х д е л о в а а г н е ц а , наиме од Ш К Д д р о б и
м а л е ч е с т и ц е д а б у д е доста с в и м а п р и ч а с н и ц и м а , и меће
их са дискоса у п у т и р , м е ћ е к а ш и к и ц у у п у т и р и п о к р и в а
г а у б р у с о м , а о с т а л е честице ( Б о г о р о д и ц е , светих, ж и в и х и
мртвих), мећу се у п у т и р после п р и ч е ш ћ а в е р н и х , д а се не
би, к а д а би се п р е п р и ч е ш ћ а м е т н у л е , ко г о д од њ и х п р и -
честио. Т р е б а п а з и т и и само а г н е ц о м т. ј . делом Ш К Л п р и -
ч е ш ћ и в а т и в е р н е , а ч е с т и ц а м а п р е с в . Б о г о р о д и ц е , д е в е т чи-
н о в а светих или о н и м а з а ж и в е и м р т в е н и к а к о не т р е б а
п р и ч е ш ћ и в а т и . Исто т а к о т р е б а п а з и т и д а се з а причегДће
на проскомидији доста в и н а у п у т и р улије, ј е р после се,
осим т е п л о т е , не сме д о л и в а т и в и н о .
У з н о ш е њ е св. а г н е ц а з н а ч и у з н о ш е њ е И Х р и с т а н а крст,
смрт и в а с к р с И Х р и с т а , а л и не све на ј е д а н п у т , него редом.

*) Л у к . 2 2 , 1 9 ; I. К о р . 1 1 , 2 5 .
2
) И с п о р . Вешнминг, Н о в а л С к р и ж а л в , 1 8 7 0 . с т р . 2 6 0 .
 117

У з н о ш е њ е с а м о г а а г н е ц а з н а ч м у з н о ш е њ е И Х р и с т а н а крст,
а л о м љ е њ е (дробљење) св. а г н е ц а смрт, и п р и ч е ш ћ е њиме
в а с к р с Х р и с т о в . Ј е р к а д а се п р и ч е ш ћ у ј е м о телом и к р в љ у
И Х р и с т а , в р ш и м о тајну Њ е г о в е б е з с м р т н о с т и , и Х р и с т о с у
о в о м п р и ч е ш ћ у с и л а з и својим телом у н а ш е тело, а к а д а
сиђе божанска х р а н а у н а ш е душе, васкрсава Христос у
н а м а и уједно са Њ и м е в а с к р с а в а м о и ми. А ми после п р и -
ч е ш ћ а тела и крви Христове славимо н а ш духовни васкрс
и нашу тајанствену пасху, и пуни радости славимо Христа
р е ч и м а : „ЕоскрЈшш Хртоко кид^квин... ОК^ТИСА, с к л т и г к . . . С9
пк\л кшљ..."
ђ м о л е ћ и се д а се удостојимо п р и ч е ш ћ а њиме
истинскије ( н а ј с а в р ш е н и ј е , гхтотштгроу) у н е з а л а з н и д а н Њ е -
гова царства.
П о с л е песме: „ б д и н * СВАТК, единк Г Д К . . . " поје н а р о д песму
т. з в . к и н о н и к (хогоашхбу), п р и ч а с т н о , ј е р се у време п о ј а њ а
о в е песме п р и ч е ш ћ у ј у с в е ш т е н о с л у ж и т е љ и пречистим телом
и к р в љ у Спаситељевом. П р и ч а с т н о ј е у з е т о и л и из св. П и -
сма и л и и з ц р к в е н и х п е с а м а (химни),и п р о д у ж у ј е с е у п о ј а њ у ,
д а би се п а ж њ а п р и с у т н и х в е р н и х з а д р ж а л ^ н а п о б о ж н и м
м и с л и м а п р и ч а с н а , које стоји у каквој г о д вези са с л а в љ е -
њем о д н о с н о г д а н а и л и са с а д а њ и м р а д њ а м а на л и т у р г и ј и ,
а з а в р ш у ј у се са Алилуја.

Тако се на Б о ж и ћ поје киноник: „ИзклклгнТ* послл Гдк лк>дш&

ски>им&" (Пс. 110, 9), на Б о г о ј а в љ е њ е : „Мкисл кллгодлтк БожТљ СПЛ-
л

сителкнлл кскма чглок-ккгум*" (Тит, 2, 11); н а П а с х у : „ Т 4 л о ХрТстоко

прТимит*"... Ово појање ј е у в е з и са обичајем старе цркве, према
к о м е се на Пасху причешћиваху сви верни, а нарочито новокрштени,
т е л о м и к р в љ у Христовом, појући тако с обзиром на ово речи „Т-кло
ХрТстоко прТимите. . . " . Недељом се иоје киноник: „Хкллит* Гдл са
шк*с&" и т. д. (Пс. 148, 1) ш т о ј е недеља посвећена хваљењу и
слављењу Бога, који седи на престолу славе Своје, где га непре-
стано славе и хвале анђеоски ликови, којима се придружује ц р к в а
хвалећи и славећи Створитеља свега з а сва доброчинства примљена
т о г а дана.

После п р и ч е ш ћ а свештенослужитеља отвара ђакон цар-

ске д в е р и и п о ш т о се п о к л о н и з а ј е д н о са с в е ш т е н и к о м ,
у з и м а са п о б о ж н о ш ћ у св. п у т и р од с в е ш т е н и к а , и д о ш а в ш и
н а ц а р с к е д в е р и и у з в и с у ј у ћ и п у т и р п о к а з у ј е га н а р о д у ,
г о в о р е ћ и : „(^о стрлхолча кжшлш и к^рок* (у г р ч к о м : и лкжокио, ха1
ауатсу^) пристбпитб". Овим се р е ч и м а иозивају в е р н и д а са
с т р а х о м Божјим, са вером и љ у б а в љ у п р и с т у п е св. п р и ч е -
118

ш ћ у , ј е р а к о ко п р и с т у п а . б е з вере, б е з љ у б а в и , н е о ч и ш ћ е н ,
1
т а д а нема н и к а к в е к о р и с т и о д њ е г а . )
Св. Ј о в а н Д а м а с к и н к а ж е у томе п о г л е д у о в о : »А з а т и м
н р и с т у п и м о са с в а к и м страхом, чисте с а в е с т и и с т в р д о м
вером, и б и ћ е н а м све а к о верујемо, н и ш т а н е сумњајући.,
Одајмо т е л у Х р и с т о в у п о ш т о в а њ е с в а к о м д у ш е в н о м и теле-
2
сном ч и с т о т о м « . )
А в е р н и , у г л е д а в ш и св. тајну и п о к л о н и в ш и јој се с а
д у б о к о м п о б о ж н о ш ћ у , о д г о в а р а ј у н а овај позив р е ч и м а
псалмопевца: „Елагослокенк грАдми ко имљ Гдне, Е г а Гдк и
и к и с а ншк" (Пе. 1 1 7 , 2 6 . 27), с л а в е ћ и овим р е ч и м а Х р и с т а
С п а с и т е љ а , који се п о к а з а о у и р е ч а с н о ј тајни, и и з р а ж а в а -
ј у ћ и своју р а д о с т з б о г о в о г а п о к а з и в а њ а .
Сада п р и л а з е смерно и п о б о ж н о о н и који х о ћ е д а се
причесте један з а другим, ирекрштених руку, а свештеник
г л а с н о г о в о р и м о л и т в е : Е^р8к>, Г д и . . . Есчсри т к о е Ж . . . Д а т к к
с $ д а . . . , које м о л и т в е в е р н и г о в о р е з а с в е ш т е н и к о м . З а т и м
се п р и ч е ш ћ у ј у ј е д а н з а д р у г и м б о ж а н с к о м тајном, а с в е -
ш т е н и к г о в о р и к о д с в а к о г п р и ч а с н и к а к а д а се п р и ч е ш -
ћује: „Причацја'ггсА ра'ка кж?и, (ИМЉ$1КЋ)\ честна'ги> и ста'глџ т ^ л а и
кроке Гда и Е г а и спа'са на'|шги> 1иса Х р т а , ко Л с т а к л б ш е г р ^ к ^ к а
СЕОИ\Ћ и КЋ живнк в^чн8н>. П о с л е п р и ч е ш ћ а ђакон б р и ш е у б р у -
сом у с т а п р и ч а с н и к а , а причаснИк ц е л и в а с в . п у т и р и п о -
к л о н и в ш и се о д л а з и х в а л е ћ и Б о г а .

У старо време долазили су верни лајици н а п р и ч е ш ћ е при с в а -

кој литургији или в е о м а често. Сада не обвезује црква своје чланове
д а се т а к о често причешћују к а о у старој цркви. П р е м а томе к а д а
се уиућује на свакој литургији ирисутнима позив д а пристуне св.
евхаристији, т а д а се м о р а запитати, к а к о ћ е се односити и р е м а о в о м е
позиву они, који су д о ш л и у цркву д а само у з м у у ч е ш ћ а у њеним
молитвама, а не и д а се н р и ч е с т е ? Ови су д у ж н и д а исноведе с а
с м е р н о ш ћ у пред Богом своје недостојанство ш т о не могу да се п р и -

*) Мета срброи веоо хас 7иате(0$ хас а^атсуЈ^ тсроаеХ&ете Хрсатф тф б е ф хас раасХес.
УЈЦСОУ. Дес обу јЗбаау, е х е ^ У^ЈШ^ хас а^атсУЈу IV хасрф тебу ЈлоатУЈрСооу, ха1 цета тссатеоо^
тгроаеХХеГг бтс хау ц,орса бУјХабу; бсхассбцата е х с о ^ , х а 1 [Ј^УЈасхахос сб[1еу, о б б ^ е% абтсоу
асотуЈрЈа^, -^е^ес, харлсбааа&а би^УзабЈхе^а* бса тобто хас сро(Збу беТ е^е^ хас а*;атсу]у §у
хасрф тсбу З-оассог оббеу ^ар $Х\о &\м-гц1буе\)ое бсхасоабу^, е! тђу А^Ат^гју Абтб^ ^ар
б {АОУО^еууЈ^ џ1о$ х а 1 Хб^ос; тои веоб, е.рујуу^ гсрб^еуос; лаутс тф тссатебоутс, ха1 тб тс|лсо7
аитоб асбјла хас ас\а јлета срброо ха1 ^{атесо^ бебсохеу. Оегтат Н е г . ессЈ. Соп1етр1.
Љ1с1. р . 4 5 2 .
2
) Јоапп Оатазс, Е х р о з Ш о #(1е1 о г Ш о Л о х а е 1. I V . с. 3 4 . (М1§пе, Р а 1 г . §г. Т .
94. р . 4 7 4 . )
 119

честе и д а исиоведе усрдну ж е љ у з а примање причешћа, и д а не

буду лишени плодова његове тајне и сладости духовног п р и ч е ш ћ а и
духовног сједињења са Христом.
"У старој цркви био ј е ббичај д а се лајици причешћују к а о и
свештенослужитељи, узимајући св. тело у руке, а з а т и м и м се д а -
вала св. к р в и з путира. Касније примаху неки св. тело н е у руке,
него у нарочите судове начињене у ову сврху, често од з л а т а и с к у -
поцене материје. Ш е с т и васељенски или трулски синод одбацио ј е
овај поступак, ј е р руке су човечје — пошто ј е човек створен по
слици и подобију Божјем — часније од сваког суда, и наредио ј е ,
д а који хоће д а се причесте телом Господњим, треба д а положе
1
руке у облику крста и тако д а га примају. ) Ж е н е су и м а л е з а п р и -
м а њ е тела Христова у руке поред себе неко нарочито платно, које
се звало платно Господње. У почетку ј е ово било з а ж е н е обвезно,
2
а касније су синоди гледали д а то измене. ) Увођење к а ш и к и ц е при
п р и ч е ш ћ у и укидање п р и м а њ а п р и ч е ш ћ а у руке и м а л о ј е ту сврху,
да се пречисто тело сачува од злоуиотребе и сујеверја, к а о и д а се
не п р и м а кадгод у нечисте руке.
Верни се према обичају православне цркве причешћују под оба
вида, н а и м е телом и крвљу, крји ј е обичај и р е м а сведочанству св.
отаца основан на примеру и пракси старе цркве и ни учењу ИХри-
8
ста и св. Апостола. Христос к а ж е ј а с н о : „Пшт.? (V кси.. . " ) и
„ДЦЈ* ш с н 4 с т ( плтн сна члк-кческапу, ни и'Ит$ крок* ег&, жнкотл не
имат* к& сек^к. Мдкш мок>, пЛтк и пУли мок> крокк иматк ЖИКОТБ
4
к-кчнкш, и аз* коскрш* его кв посл^днш денк«. ) И с в . Апостол Павле
к а ж е : ,,Да иск$шлгг* ж$ челок-кк* с*к«, и тлки> $ ул-кка да гастх и СУ
5
члши да пита". ) Противно овом обичају поступа л а т и н с к а ' црква, у
којој се лајици причешћују само телом Христовим а не нарочито и
к р в љ у Њ е г о в о м , који ј е обичај утврђен каноном сабора у К о с т н и ц а м а
6
(Коп81аи2) (13. и 15. јунија 1415). )

К а д а се с в р ш и п р и ч е ш ћ е , с в е ш т е н и к у л а з и у о л т а р ,
п о с т а в љ а св. д а р е н а п р е с т о , а ђ а к о н а к о ј е б и л о п р и ч а с н и к а
с а д а м е ћ е п р е о с т а л е ч е с т и ц е , н а и м е св. Б о г о р о д и ц е , с в е т и -
теља, ж и в и х и м р т в и х са д и с к о с а у п у т и р г о в о р е ћ и в а с -
крсне тропаре, иза чега свештеник благосиља народ г о в о р е ћ и :
„(гплси Еже, лк>ди ТКОА И кллгослоки достоАни тко*". (Пс. 2 7 , 2),
з а т и м о к р е н у в ш и се ђ а к о н и с в е ш т е н и к ч а с н о м п р е с т о л у , и
свештеник оставивши путир на престо, кади према њему три

*) 1 0 1 . к а н о н т р у л с к о г с и н о д а .
2
) 0 у в о ђ е њ у и у п о т р е б и к а ш и к и ц е п р и п р и ч е ш ћ у в и д и : Л. Мирковић, П р а -
в о с л а в н а л и т у р г и к а , I. д е о с т р . 1 1 8 . и 1 1 9 .
3
) Мат. 26, 28.
*) Ј о в . 6, 5 3 . № .
б
) I. К о р . 1 1 , 2 8 .
6
) И с п о р . Вг. Уа1. Тћа1ћо/ег, НапаЧшсћ с!ег каИз. Ш и г ^ к . 2 Во". ГгеЉиг^: 1
Вг. 1 8 9 0 . р . 2 8 9 .
 120

п у т а , г о в о р е ћ и : „ЕОЗМСИСА на ншЈса, Б ж * , и п о ш и а*мли слл'кл

ТКОА". П р в о у з н о ш е њ е с в е т е тајне з н а ч и у з н е с е њ е в а с к р с л о г
Х р и с т а н а г о р и ј е л е о н с к о ј , а б л а г о с л о в овај з н а ч и онај б л а г о -
с л о в , којим ј е С п а с и т е љ б л а г о с л о в и о своје у ч е н и к е п о с л е д њ и
ч а с п р е в а з н е с е њ а н а небо. С в е ш т е н и к се м о л и р е ч и м а
п р о р о к а Д а в и д а д а Б о г ослободи од г р е х а и њ е г о в и х п о -
с л е д и ц а р о д љ у д с к и , који ј е и с к у п љ е н с к у п о ц е н о м к р в љ у
и д а б л а г о с л о в и н а с л е д с т в о своје, т. ј . в е р н е .
В е р н и , к л а њ а ј у ћ и се п о б о ж н о , н а б р а ј а ј у д о б р о ч и н с т в а
Божја у погледу искупљења рода људског и благодаре за
њ и х Св. Т р о ј и ц и р е ч и м а : „ Е и д ^ х ^ * с к ^ т д и с т и н н ш , п р Т ^
\*МЋ Д \ л ншеснлго, и ж р ^ к т о р л * * к^р8 истиннбгс, шрлздНЈЛкн^ки
трц-к ПОКЛЛНАЕЛЧСА: т л в о НЛСЋ сплслл е с т к " .
З а т и м с в е ш т е н и к у з и м а св. д и с к о с са п о к р о в ц и м а и м е ћ е
г а н а г л а в у ђ а к о н а , а овај п р и м и в ш и г а г л е д а к р о з ц а р -
ске д в е р и н и ш т а н е г о в о р е ћ и и о д л а з и к ж р т в е н и к у . н а
који о с т а в љ а дискос, г д е н а м е ш т а о р а р к а о у п о ч е т к у л и -
т у р г и ј е . А с в е ш т е н и к п о к л о н и в ш и се и у з е в ш и св. н у т и р ,
одлази царским дверима и гледајући народ и показујући
св. п у т и р , г о в о р и т а ј н о : „ Е л а г о с л о к е н к Е г а НЛ'ШБ", а з а т и м у з -
вишеним гласом: „ Е « г д а нкш-к и приснго и ко к ^ к и к ^ к к и ж * " ,
н а ш т о н а р о д о д г о в о р и в ш и Д/иинк, поје х и м н у у в е д е н у у
чин литургије у 7. веку од Сергија патријарха цариград-
г р а д с к о г : ) „ Д а ИСПОЛНАТСА о у с т л н а ш а \*клдеш/л т к о е г Ж ,
1
Г д и . а
с в е ш т е н и к о д л а з и с а п у т и р о м ж р т в е н и к у и о с т а в љ а г а тамо.
П о к а з и в а њ е св. д а р о в а н а р о д у н р е д с т а в љ а п о с л е д њ е п о -
к а з и в а њ е И с у с а Х р и с т а у ч е н и ц и м а својим п р е в о з н е с е њ а н а
н е б о . П о д и з а њ е са ч а с н о г п р е с т о л а и п о с т а в љ а њ е св. тајне
2
н а ж р т в е н и к з н а ч и у з д и з а њ е И Х р и с т а н а небо, ) п о ш т о ј е
с в р ш и о дело н а ш е г искупљења, а на ш т о указују и р е ч и :
„ЕОЗМСИСА на некеса...", а п о с л е д њ е к а ђ е њ е св. д а р о в а з н а ч и
д а р с в . Д у х а , који ј е д а о св. а п о с т о л и м а и о с л е в а с к р с а
ч<
и з л и в а њ е м св. Д у х а . ) Р е ч и : „ Е л л г о с л о к ж х Е г х нл'шг. н е м а у
8

с т а р и м г р ч к и м и з д а њ и м а л и т у р г и ј а св. В а с и л и ј а и с в . Ј о -
в а н а , но п о с т а в љ е н е су о в д е р а д и д о п у н е смисла р е ч и м а :

Ј
) Испор. В. НечаевЂ, Т о л к о в а т е на божественнуш литургио... Москва
стр. 234.
2 в
) Н бе # р а ^ табу хатаХекр&еутш •д-еЈазу Хг&фауа)у ТГЈУ ауаХујф^ тоб Кор&оо х а 1
в е о о ^|1сбу бтсан/Сттетас. Оегтат К е г . е с с 1 . С о п 1 е т р 1 . НиД. р . 4 5 2 .
8 17 т о и 0 0
) '0 бе теХеотаТо^ .О-о^сатб^ ТУЈУ х^Р " а"^ Пуебјлато^, ТУЈУ ђ\ е^фоауЈ^атоб
бобеТаау тоТ$ атсоатбХо^ |лета ТУЈУ ауаатаа^у. Оегтат спом. д. Њ М . р . 4 5 2 .
 121

„ Е с г г д а н к н г к и п р и с н и > . . . , " које су р е ч и п р е б и л е з а в р ш е т а к

р е ч и : „ЕОЗМСИСА Е ж * на ш в * с а . . . " Д о в о д е ћ и р е ч и ЕОЗШСИСА Е ж в
на № Е ( с а . . . у н е п о с р е д н у в е з у с а р е ч и м а : Е с Ј г д а нкш^к н п р и *
с н и > . . . и з л а з и и з т о г а смисао, д а се Х р и ш ћ а н и р е ч и м а :
в с Ј г д а . . . у в е р а в а ј у , д а Х р и с т о с и а к о се у з н е о н а небо, и п а к
ј е с н а м а увек, не само с а д а к а д а се у з н о с и , н е г о у в е к до
к р а ј а в е к о в а , н е само п р и д р у г о м д о л а с к у , н е г о н а в е к о в е
л

в е к о в а , п р е м а о б е ћ а њ у : „ И « , а з х с * к а л ш есмк ко ВСА ДНИ ДО

1
сконча'ш'А в ^ к а . Д л ш н к " . ) К а о ш т о су у ч е н и ц и н а г о р и ј е л е о н с к о ј
с л а в и л и Х р и с т а , који се у з н е с а о н а небо, исто т а к о ш х р и -
ш ћ а н и н а р е ч и „ Е п г д а н к ш ^ к . . . " к л а њ а ј у ћ и се п о с л е д њ и п у т
св. д а р и м а , к а о самоме Христу који се у з н о с и н а небо, и с к а з у ј у
своје осећаје б л а г о д а р н о с т и , ш т о их ј е удостојио — и а к о се
и нису п р и ч е с т и л и и т е л о м к р в љ у њ е г о в о м — д а б а р в и д е
ову н а д н е б е с н у тајну, п о ј у ћ и : „ Д а ИСПОЛНАТСА о у с т а наша..."
И з а о в о г а и з л а з и ђ а к о н н а с е в е р н е д в е р и , стаје н а
амвон, и опомиње присутне х р и ш ћ а н е на опћу благодар-
ност н а п р и м а њ у св. тајне ј е к т е н и ј о м : „ П р о с т и прТилиш вже*
с т к ж н к 1 х & . . . " П р о с т и р а з ј а ш њ а в а св. Г е р м а н о в а к о : » П р и ч е -
с т и в ш и се т р е б а д а стојимо са п р а в и м мислима и д о б р и м
д е л и м а , к а к о би достојно з а б л а г о д а р и л и Ономе, који н а с ј е
удостојио д а окусимо б о ж а н с к у тајну и који ћ е се н а с т а -
2
нити с н а м а у будућем животу«. ) И пошто литургија при-
л а з и к р а ј у и п р и с у т н и ћ е з а м а л о и з и ћ и и з ц р к в е , то се
з а т о п о з и в а ј у п р в о д а се помоле, д а ц е о д а н п р о б а в е с а в р -
ш е н о , свето, у миру и б е з г р е х а ; а с в е ш т е н и к савијајући
з а време о в е ј е к т е н и ј е а н т и м и н с , ч и н и н а д њ и м е крст ј е в а н -
ђелијем, д р ж е ћ и г а п р а в о , п р и и з г о в а р а њ у в о з г л а с а : „ М к и >
т к ! е с и и > с к А ф Ж 1 * њ и ш . . . " , и с п о в е д а ј у ћ и тиме д а ј е Б о г н а ш е
освећење, нашто народ каже: , Д л ш н к " .
С а д а објављује с в е ш т е н и к с в р ш е т а к св. л и т у р г и ј е и
спремајући присутне на достојан излазак из цркве, к а ж е :
„ О * л ш р о л * * ИЗК.ДЕЛ.&", којима се р е ч и м а с в р ш а в а л а л и т у р г и ј а
8
у првим вековима хришћанства. ) Н а ову опомену свеште-
н и к а о д г о в а р а н а р о д „и> ИЛ«НИ Г д н и " , и з р а ж а в а ј у ћ и ж е љ у д а
и з и ђ е и з ц р к в е б л а г о с л о в љ е н од с в е ш т е н и к а у име Г о с п о д њ е .
Ђ а к о н : „ Г д 8 ПОЛ.ОЛИЛКА", з а т и м с в е ш т е н и к и з л а з и н а сред х р а м а

*) М а т . 2 8 , 2 0 . — Испор. И. ДмишревскШ, спом. д. с т р . 282 и ВемлминЂ,

Новал СкрижалБ с т р . 242.
Ј
) Оегтам, Кег. есс1. Соп1етр1. _ Ш . р . 452.
3
) И с п о р . С о п з ! а р о з 1 . 1. VIII. с. 1 5 (М1%пе Р а . г . §г. I. 1. р . 1 1 1 3 .
122

и стојећи и з а а м в о н а г о в о р и з а а м в о н у молитву:„КллгослоклААи
КЛЛГ0СЛ0КАЦЈ1А..." у којој е в е ш т е н и к моли Б о г а д а с п а с е свој
н а р о д , д а б л а г о с л о в и своје н а с л е д с т в о , с а ч у в а п у н о ћ у ц р к в е
своје, д а освети о н е који в о л е в е л е л е п н о с т Њ е г о в а дома, д а
д а р у ј е м и р свету, ц р к в а м а својима, с в е ш т е н и ц и м а , в л а д а р у ,
и свима народима, завршујући ову молитву исповедањем
д о б р о т а божјих: „Мки> КСАКОГ ДЛАНК КЛЛГО. . . " П а т р и ј а р х Г е р м а н
1
н а з и в а ову м о л и т в у п е ч а т о м свију м о л и т а в а ) , и о н а ј е у и с т и н у
то, ј е р п о н а в љ а н а ј г л а в н и ј е м о л б е , које се на л и т у р г и ј и д и р е к -
тно и индиректно спомињу, и што црква треба. У време чи-
2
т а њ а з а а м в о н е м о л и т в е ) ђ а к о н стоји п р е д и к о н о м С п а с и т е -
љ е в о м с а г н у т е г л а в е до краја. Ово к л а њ а њ е има ово з н а -
з н а ч е њ е : У п р в о б и т н о ј ц р к в и п р е и з л а с к а свију в е р н и х и з
ц р к в е , б л а г о с л о в и о и х ј е е п и с к о п или п р е з в и т е р м о л и т в о м
која се ч и т а л а г л а с н о и з а а м в о н а , п о л о ж и в ш и р у к е н а п р и -
клоњене главе верних. И сада чита свештеник молитву код
а м в о н а , а л и в е р н и не п р и к л а њ а ј у г л а в е ј е р о н и су то у ч и -
н и л и к о д п о к а з и в а њ а св. тајне. А р а д и у с п о м е н е на овај
с т а р и о б и ч а ј , ђ а к о н п р е д л и ц е м свију п р и к л а њ а г л а в у п р е д
и к о н о м С п а с и т е љ е в о м , као д а он моли и п р и м а б л а г о с л о в
од с а м о г а Б о г а .
И з а з а а м в о н е м о л и т в е н а р о д р а д о с н о поје песму п р о -
р о к а и ц а р а Д а в и д а : „ Е $ д и ИЛЧА Г д н е . . . " (112, 2), з а т и м се
чита 33. псалам: „Еллгослоклн> Г д л " , а свештеникулази у олтар
к р о з ц а р с к е д в е р и , а ђ а к о н п р ш т о се п о к л о н и о п р е д Сиаситеље-
8
вом и к о н о м у л а з и к р о з с е в е р н е д в е р и и у п о т р е б и св. д а р е ) с а
страхом и великом пажњом. Свештеник у ш а в ш и у о л т а р чита л

п р е д ж р т в е н и к о м м о л и т в у к н с г д л п о т р е к и т и СТЛА: „ИСПОЛНЖК з л *
конл.. а у Василијевој л и т у р г и ј и : „ИСПОЛНИСА И с о к е р ш и с л . . . " у
којима м о л и Б о г а д а и с п у н и р а д о ш ћ у и весељем с р ц а в е р н и х ;
после тога излази свештеник да раздели народу анафору или
а н т и д о р . Симеон С о л у н с к и к а ж е ово о а н т и д о р у : »А а н т и д о р

*) ' Н б е бто^Лџ^то^ ебхУ] о1оче\ а ф р а ^ с §атс тижтт та>у а1тУЈ|лата)7, х а 1 ауахесра-

Хаеша^ тахтсху), третсооаа тоТ^ лрсото^ х а 1 тсјисатероса бтиХо-р^. • • Сегпапг К е г . е с с ) .
Соп1етр1. ЉМ. р. 452.
*) О б и ч н о с е з о в е : з а а м в о н а м о л и т в а ебх*) бто&Лџфтод.
8
) Ђ а к о н (или а к о њ е г а н е м а , о н д а с в е ш т е н и к ) п р в о у з м е све к а ш и к о м из п у -
т и р а , а п о с л е д о л и в а по м а л о в и н а и в о д е у п у т и р д а би с в а к у м р в и ц у и з п у т и р а
употребио. К а д а је то учинио, брише убрусом путир, да буде сасвим сув, и нај-
после м е ћ е у њ е г а г у б у , с л а ж е св. сасуде, п о к р и в а и везује и х и о с т а в љ а н а своје
место. Велика ј е грехота ако ђакон или свештеник з а б о р а в и употребити св. даре,
те остану у путиру неупотребљени.
 123

ј е о с в е ћ е н и х л е б о д п р о с ф о р е , и з које се в а д и а г н е ц , који
се ж р т в у ј е и постаје тело Г о с п о д а . А н т и д о р се даје место
в е л и к о г а д а р а с т р а ш н о г а п р и ч е ш ћ а , ј е р нису сви в е р н и
достојни д а се њиме и р и ч е с т е , а з о в е се о б и ч н о а н т и д о р ,
1
н а и м е место д а р а , ј е р даје д а р б л а г о д а т и Б о ж ј е . . . « )
А н т и д о р и л и а н а ф о р а даје се д а љ е и у спомен в е ч е р а
љ у б а в и , а г а п а , које се у п р в о б и т н о ј ц р к в и п о с л е с в . л и т у р -
гије у д а н е у с п о м е н е в а с к р с а Г о с п о д њ е г , м у ч е н и к а и м р т в и х
држале из остатака принесених дарова, а у сврху испома-
г а њ а сиротих, у д о в и ц а и с и р о ч а д и , к а о в и д љ и в з н а к љ у б а в и и
з а ј е д н и ц е х р и ш ћ а н с к о г ј е д и н с т в а . А к а д а су после н а с т а л е
2
з л о у п о т р е б е , у к и н у т е су а г а п е г д е су д р ж а н е . ) Н а место о в и х
а г а п а уобичајила ј е ц р к в а д а после литургије подели остатке
н е п о с в е ћ е н о г а х л е б а , п р и н е с е н о г а Б о г у на ж р т в у (атсрора).
После свршетка псалма и подељења анафоре, благоси-
љ а с в е ш т е н и к н а р о д , г о в о р е ћ и : „ Е л а г о с а о в . и ш Г д н е на ка'са, т о г и >
кллгодл'тио и челок^колгск1ел.&, ш г д а . . . " нашто народ одговара
Л л ш н к , т. ј . Божји б л а г о с л о в н е к а б у д е на нама. З а т и м п р и -
носи с в е ш т е н и к х в а л у Х р и с т у С п а с и т е љ у р е ч и м а : Оллкл т ш ф ,
Х р т * Е ж е , оупокл'ше наше, слака тек^к, а н а р о д поткрепљује ово
с л а в љ е њ е м а л и м с л а в о с л о в и ј е м : О л а ' к а 6 ц 8 . . . Г д и полшлби (3
пут) и кллгослоки. З а т и м с в е ш т е н и к г о в о р и с а ц а р с к и х д в е р и
о т п у с т , у коме моли д а Х р и с т о с и с т и н и т и Б о г н а ш молит-
в а м и п р е ч и с т е Своје М а т е р е и с в е т и х својих, с в . с л а в н и х и
в с е х в а л н и х а п о с т о л а , св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а (или св. Васи-
лија, а к о се њ е г о в а л и т у р г и ј а с л у ж и ) и свију с в е т и х поми-
лује н а с и с п а с е к а о ч о в е к о љ у б а ц , и овим се з а в р ш у ј е л и -
тургија, а п о ј ц и поју л ш о г о л ^ т Ј е : „ С п л с и Х р т е Е ж е и п о л ч и л б и . . . "

К а д а се с в р ш и л и т у р г и ј а с в е ш т е н и к и ђ а к о н читају Ј
о л т а р у к л л г о д а р н м А лчолитки после св. п р и ч е ш ћ а : ОЛЛЕЛ т е к * к ,
Еже (3 п у т а ) : Еллгодарн> Т А , ГДИ Е ж е лчои... и остале мо-
л и т в е , које се н а л а з е у с л у ж а б н и к у и к а н о н и к у . Иза ових
м о л и т а в а г о в о р е : Шш^к б т $ ц Ј л ' е ш и , т р и с т о е , т р о п а р св. Ј о в а н у
Златоустом, (глл'ка: кондак његов (ако ј е Василијева литур-
г и ј а о н д а т р о п а р и к о н д а к св. Василија), И нкш^к: П р е д с т а ' -
телкстко... Г д и п о л ш л б и 12 п у т а , Ч е с т н Н & и ш б и : О л л к л , и нмн-к, и
отпуст, и з а т о г а с в л а ч е с в е ш т е н и к и ђ а к о н с в е ш т е н е о д е ж -
де, о п е р у р у к е и б л а г о д а р е ћ и Б о г у з а с в е . о д л а з е и з х р а м а .

*) 8утеот$ Тће$$а1опкеп$1$ Б е з а с г а Ш и г ^ а к о д М^пе, Ра1г. §г. Т. 155. р . 3 0 1 .

2
) Вида 74. к а н . VI. васељенског синода и 28. канон лаодикијског синода.
124

32. Литургија пређеосвећених дарова.

У у с к р ш њ и пост в р ш и се п о т п у н а л и т у р г и ј а само су-
ботом, недељом, на Б л а г о в е с т и к а д а о в е п а д н у у у с к р ш њ и
пост, н а В е л и к и Ч е т в р т а к и Вел. Суботу. И то в р ш и се у
с у б о т е з а в р е м е в е л и к о г а п о с т а и у ц в е т н у недељу л и т у р -
гија св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а , а у о с т а л е н е д е љ е в е л и к о г а
п о с т а и н а В е л и к и Ч е т в р т а к и Суботу л и т у р г и ј а св. Васи-
л и ј а В е л и к о г а ; у о с т а л е п а к д а н е в р ш и се ј е д н о б о г о с л у -
ж е њ е , н а коме се не в р ш и чин п р и н о ш е њ а и о с в е ћ е њ а д а -
р о в а , н е г о се ови освећују н а и о т п у н о ј л и т у р г и ј и у н е д е љ у
п р е т о г а или на к а к а в п р е т х о д н и п р а з н и к , и о н д а се у п о -
требљавају као тајна тела и крви Христове за и р и ч е ш ћ е
в е р н и х . Ово б о г о с л у ж е њ е ј е п о з н а т о под и м е н о м : л и т у р г и ј а
п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а , Ав.тоору.а т&у проуугааркшу (зсП. ба>-
рсоу), И1ш§1а ргаезапс1Шса1огат.
Л и т у р г и ј а п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а има свој п о с т а н а к у
п р в и м в е к о в и м а х р и ш ћ а н с т в а . Симеон С о л у н с к и к а ж е о њој
о в о : » Л и т у р г и ј а п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а ј е из п р в и х в р е м е н а
и од н а с л е д н и к а а и о с т о л с к и х , к а о ш т о с в е д о ч е њ е н е мо-
л и т в е и п р а с т а р а т р а д и ц и ј а . З а т о верујемо, д а ј е о н а б и л а
у и с т и н у у в е д е н а од а п о с т о л а и д а ј е од п о ч е т к а о д р е ђ е н а
з а овај пост, д а би се н а у ч и л и п л а к а т и , ј е р не т р е б а с л а -
вити у дане кајања и плача, као што и други рекоше о
1
о в о м е « ) . — А када кажемо, да је литургија пређеосвећених
д а р о в а из п р в и х в р е м е н а и од н а с л е д н и к а а п о с т о л с к и х , то
о в е р е ч и немају тај смисао, д а ј е и л и т у р г и ј а п р е ђ е о с в е ћ е -
н и х д а р о в а п р е д а н а од а п о с т о л а и њ и х о в и х н а с л е д н и к а у
с а д а ш њ о ј форми, ј е р к а о ш т о се чин с в а к о г б о г о с л у ж е њ а
р а з в и ј а о у току в р е м е н а , исто т а к о се и л и т у р г и ј а п р е ђ е -
о с в е ћ е н и х д а р о в а р а з в и л а у току п р в и х в е к о в а ц р к в е . Само
г л а в н и д е л о в и л и т у р г и ј е п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а су а п о с т о л -
с к о г п о р е к л а . Т а к о н е с у м њ и в о ј е , д а се п р и ч е ш ћ е св. д а р о -
вима пређеосвећене у првим вековима х р и ш ћ а н с т в а вршило
исто т а к о , као ш т о се в р ш и на л и т у р г и ј и п р е ђ е о с в е ћ е н и х
дарова и данас.
Х р и ш ћ а н и у току п р в а три в е к а б е х у н а в и к н у т и д а се
п р и ч е ш ћ у ј у телом и к р в љ у И Х р и с т а , и п о ш т о су г о њ е н и б и л и
о д Ј у д е ј а и н е з н а б о ж а ц а , то нису м о г л и с в а к и д а н в р ш и т и

*) 8утеопГ8 Пе$8а1опкеп818 К е з р о п з а а<1 Сга1)пе1ет Р е п 1 а р о П 1 а п и т . (Јиаеб!;.

55. код М1$пе, Ра1г. §г. Т. 155. р . 903.
 125

св. е в х а р и с т и ј у и њ о м е се п р и ч е ш ћ и в а т и . У м н о г о с л у ч а -
ј е в а в р ш и л и су с в . л и т у р г и ј у у н е д е љ е и у д а н е у с п о м е н е
м у ч е н и к а , а осим т о г а н о ћ у и н а местима, н а којима б е х у
1
с и г у р н и о д н е п р и ј а т е љ с к е н а в а л е . ) А д а би се м о г л и п р и -
честити с в . телом и к р в љ у И Х р и с т а с в а к и д а н и л и ч е ш ћ е ,
одељиваху старешине црквене н а потпуној св. литургији
ј е д а н д е о т е л а и к р в и Спаситељеве, р с в е ћ е н е н а овој л и т у р -
гији, и ч у в а х у г а з а о н е х р и ш ћ а н е , који су х т е л и д а е е
п р и ч е с т е у ц р к в и касније, к а д а се није м о г л а в р ш и т и пот-
2
п у н а л и т у р г и ј а . ) Исто т а к о д о з в о љ а в а х у ц р к в е н е с т а р е ш и н е
д а се п о н е с у св. д а р и и з ц р к в е кући, д а се в е р н и п р м ч е ш ћ у ј у
3
њ и м а к а д а су ж е л е л и и м о г л и . ) — Најпосле св. тело и к р в
С п а с и т е љ е в у о с в е ћ е н у н а потпуној л и т у р г и ј и носили су ђ а -
к о н и б о л е с н и ц и м а , з а т о ч е н и ц и м а и о н и м а који нису м о г л и
4
д а п р и с у с т в у ј у н а св. л и т у р г и ј и , д а се њима п р и ч е ш ћ у ј у . )
Да ј е ово причешће, а нарочито у цркви, морало бити сје-
д и њ е н о са неким м о л и т в а м а , нема с у м њ е , тим в и ш е , ш т о у
н е к и м с т а р и м л и т у р г и ј а р и м а стоји н а п и с а н а м о л и т в а , која л

се ч и т а п р е п р и ч е ш ћ а у време ј е к т е н и ј е : И е п о л н и л ч х кечер*
5
нгон> л!олитк8 н л ш б Г д е к и . )
А п о с т а н а к л и т у р г и ј е п р е ђ е о с в е ћ е н е , која се в р ш и л а
6
по усменој т р а д и ц и ј и , м о ж е се в а д е т и и з 4 9 . к а н о н а ) л а о -
д и к и ј с к о г синода, који з а б р а њ у ј е п р и н о с и т и х л е б у четрде-
с е т н и ц у , осим само суботом и недељом. И с т и н а у овом к а -
н о н у се н е с п о м и њ е по имену л и т у р г и ј а п р е ђ е о с в е ћ е н и х
д а р о в а , а з а б р а њ у ј у ћ и д а се п р и н о с и хлеб у четрдесетницу,.
т. ј . д а се в р ш и б е с к р в н а ж р т в а , осим у суботу и недељу,
н е з а б р а њ у ј е в е р н и м а д а се п р и ч е ш ћ у ј у у д а н е 4 0 - ц е , тим;
в и ш е , ш т о х р и ш ћ а н и беху н а в и к н у т и д а се п р и ч е ш ћ у ј у
с в а к и д а н у г о д и н и . А чиме д а се п р и ч е ш ћ у ј у х р м ш ћ а н и
у о в е д а н е 40-це, у које се по з а б р а н и с и н о д а не п р и н о с ^
Ј
) Еизеди, Швк. есс1. Нћ. IX. с. 9 . (М1§пе, Ра1г. §г. Т. 2 0 . р . 829.)
2
) И с п о р . ТегШИат 1лћег (1е о г а И о п е с . 1 9 (Мг^пе, Ра1г. 1а1. Т. I. р . 1287.)
3
) Испор. Сурпат, 1 л ђ . с1е 1арб1б п . 2 2 (М1$пе, Ра1г. 1а1. Т. IV. р . 4 9 8 ) ; Ва$И
Ер. 8 3 . ас1 С а е б а п а т р а ! п с 1 а т , с!е с о т т ш п о п е (Мг^пе, Р а 1 г . ^ г . Т . 3 2 . р . 4 8 4 ) ;
/оаптз Сћгу&о$1от1 Ер1б1о1а ас1 1 п п о с е п И и т е р т б с о р и т К о т а е (Мг^пе, Р а 1 г . §г._
Т. 5 2 . р . 5 3 3 ) ; СугШ. Мех., Ер1в1. 8 3 аа С а Ј о в у п и т .
4
) Ји$Ит Аро1о§1а I. п . 6 7 . (М^пе, Ра1г. §г. Т. 6. р . 4 2 9 ) .
5
) И с п о р . 1.ео А11а1., В е т 1 б б а Ргае.бапсИГ. у њ е г о в у д е л у : Б е есс1еб1ае осс1с1.
а Ц и е о п е п ! . р е г р е 1 и а сопбепб1опе 1 Њ п I I I , Со1оп. А§г. 1 6 4 8 1Љ. III. р . 1 5 7 2 . е1 1 5 7 8 .
6
) У четрдесетницу не м о ж е се хлеб н а ж р т в у приносити, осим с а м о су^-
боте и недеље.
126

х л е б ? С в а к а к о са п р е ђ е о с в е ћ е н и м д а р и м а , који су ч у в а н и у
Цркви и који су д а в а н и х р и ш ћ а н и м а уз о д н о с н е м о л и т в е . И
т а к о , и а к о л а о д и к и ј с к и с и н о д не с н о м и њ е о т в о р е н о о п р е -
ђ е о с в е ћ е н о ј л и т у р г и ј и , и п а к ј е без с у м њ е има у виду, ко^а
1
је мишљења и тумач овога канона. )
Св. Г р и г о р и ј е Велики, з в а н и и Д и ј а л о г ( | 604.), з а у з и -
ш ј у ћ и у Ц а р и г р а д у место а п о к р и с и ј а р и ј а к р о з три г о д и н е
д а н а , и м а о ј е п р и л и к е д а д о б р о у п о з н а ову л и т у р г и ј у и
д а ј е с л у ш а , и у с х и ћ е н њеном с а д р ж и н о м и л е п о т о м од-
2
л у ч и о се, д а ј е у в е д е у римску ц р к в у . ) Он ј е д а к л е с р е д и о
ч и н о в е л и т у р г и ј е у систем, која ј е д о т л е п о с т о ј а л а само у
усменој т р а д и ц и ј и , и з л о ж и о ј е писмено и д а о јој ј е с а д а њ и
о б л и к . Ч и н л и т у р г и ј е тсо^ проу]у1ссо\1гшч и з л о ж е н писменб од
Григорија Великог уведен је прво у цариградској цркви, и
з а т и м и у д р у г е цркве, ј е р у с а л и м с к у , а л е к с а н д р и ј с к у и т.
д., а ш е с т и в а с е љ е н с к и с и н о д ј е н а р е д и о , д а се у све д а н е
п о с т а св. ч е т р д е с е т н и ц е , осим суботе и н е д е љ е и на Б л а -
3
г о в е с т и , в р ш и св. л и т у р г и ј а п р е ћ е о с в е ћ е н и х д а р о в а . )
Д в а су м о т и в а из којих ј е ц р к в а н а р е д и л а з а 4 0 - ц у л и -
т у р г и ј у п р е ђ е о с в е ђ е н и х д а р о в а на место п о т п у н е л и т у р г и ј е ,
и то с обзиром на к а к в о ћ у времена 4 0 - ц е и на п о т р е б у п р и м а -
њ а св. евхаристије. Д а н и 4 0 - ц е су д а н и ж а л о с т и , к а ј а њ а и
с м е р н о с т и , а п р и н о ш е њ е св. ж р т в е е в х а р и с т и ј е с м а т р а се к а о
п р а з н о в а њ е , с л а в љ е њ е и радост. Ж а л о с т и р а д о с т се про-
т и в е ј е д н а д р у г о ј и з а т о ј е н а р е д и о 6. васељенски синод,
д а се у д а н е в е л и к о г а поста, осим суботе и н е д е љ е и н а
Благовести, врши литургија пређеосвећених дарова, а х у -
б о т а као д а н з а в р ш е т к а с т в а р а њ а и недеље к а о д а н васкрса,
и Б л а г о в е с т и к а о п о ч е т а к н а ш е г а и с к у п љ е њ а , сматрају се
4
к а о д а н и радости, и у те д а н е в р ш и се п о т п у н а л и т у р г и ј а . )
Д р у г и мотив з а у с т а н о в љ е њ е л и т у р г и ј е п р е ђ е о с в е ћ е н и х да-
р о в а ј е п о т р е б а х р и ш ћ а н а д а се п р и ч е ш ђ у ј у св. е в х а р и -
стијом. Х р и ш ћ а н и беху у старо време н а в и к н у т и , к а о ш т о
смо в и д е л и , д а се п р и ч е ш ћ у ј у св. е в х а р и с т и ј о м с в а к и д а н
и л и в р л о често. З а т о д а не би с а д а у д а н е св. 4 0 - ц е , у које
не б е ш е с л о б о д н о д а се в р ш и св. т а ј н а е в х а р и с т и ј е , били

*) В и д и Никодим П р а в и л а п р а в о с л а в н е ц р к в е ,
у к њ . I. с т р . 5 3 4 .
') Испор. Мкћае1 Саеги1агш$ к о д ^ео АИаИиз, Ое т1б8а ргаезапсИПсакогит
(Маи, В1ђИоШеса п о у а Р а 1 г и т Т. V I . р . 820.).
8
) П>1а.
4
) ВИДИ у спом. делу т у м а ч е њ е 52. к а н о н а VI. васељенског синода.
 127

б е з п р и ч е ш ћ а , о с т а в љ а н и су д е л о в и т е л а и к р в и Спасите-
љ е в е . о с в е ћ е н и н а потпуној л и т у р г и ј и у недељу п р е т о г а
и л и у п р е т х о д н и п р а з н и к , и п р и ч е ш ћ и в а х у се њ и м а . Уз т о
с е у т о к у в р е м е н а р а з в и о ч и н и б о г о с л у ж е њ е са о д р е ђ е н о м
ф о р м о м . н а и м е л и т у р г и ј а п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а , која ј е ,
п о ш т о ј е з в е д е н а у ц р к в е 5 2 . к а н о н о м 6. в а с е љ е н с к о г си-
н о д а , д о б и л а и ф о р м а л н у санкцију.

33. Спремање св. х л е б а за литургију пређеоевећених дарова.

Л и т у р г и ј а п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а в р ш и се у среду и
п е т а к ч е т р д е с е т н и ц е , и у п о н е д е љ а к , у т о р а к и среду с т р а с н е
с е д м и ц е , но и у д р у г е д а н е св. ч е т р д е с е т н и ц е , к а д а није
п р о п и с а н а л и т у р г и ј а св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а или св. Васи-
л и ј а В е л и к о г а , није з а б р а њ е н о д а се в р ш и л и т у р г и ј а
7сро7]у1ао[1^(оу, к а д а п о т р е б а т р а ж и д а се в р ш и . З а л и т у р г и ј у
п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а о с в е ћ у ј е се у недеље од с и р о п у с н е
д о ц в е т н е недеље ј е д а н део од п р и н е с е н и х д а р о в а на прет-
ходној л и т у р г и ј и св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а или св. Василија
Великога овако:
Н а проскомидији о в е л и т у р г и ј е в р ш и с в е ш т е н и к све
к а о и о б и ч н о , само уместо ј е д н е п р о с ф о р е , и з које се в а д и
а г н е ц за литургију дана, узима поред овога толико агнеца,
к о л и к о и р е ђ е о с в е ћ е н и х л и т у р г и ј а и м а д а се в р ш и у тој
седмици, и пошто је извадио први агнец, жртвовао га и
иробо, вади и о с т а л е а г н е ц е , ж р т в у ј е , боде, и п о с т а в љ а по-
р е д п р в о г а , г о в о р е ћ и при сваком од о в и х као и на п р в о м е :
Ео косполжнани... МКЦЈ б к ч а на з а к о а ж н - к к е д е с л . . . Ж р е т с л аг*
н ( ц х Е ж ш . . . ^ д и н х Ш к и Л н а . . . Затим у л и в а у св. п у т и р в и н о
и воду, п о к р и в а дискбс и п у т и р св. п о к р и в а ч и м а , к а д и и
г о в о р и м о л и т в у п р е д л о ж е њ а и све п р о п и с а н о на п р о с к о м и -
дији. Св. л и т у р г и ј а св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а или св. Василија
В е л и к о г а в р ш и се о б и ч н о . А код о с в е ћ р њ а х л е б о в а г о в о р и
л в
с в е ш т е н и к после п р и з и в а њ а св. Д у х а : И с о т к ^ р и оуки? х ^ *
« и . . . а не х л ^ к м СУА, ј е р ј е д а н ј е Х р и с т о с ; а код у з н о ш е њ а
г о в о р е ћ и р е ч и : ОТЛА СТММЋ. . . у з н о с и с в е ^ а г н е ц е з а ј е д н о .
П о с л е о в о г а д р о б и п р в и а г н е ц , м е ћ е део Ш О у св. п у т и р
и у л и в а т е п л о т у к а о и о б и ч н о . З а т и м у з е в ш и десном руком
к а ш и ч и ц у а л е в о м д р у г и а г н е ц , к р о и и г а св. к р в љ у к р с т о -
о б р а з н о , и то по мекоти г д е ј е ж р т в о в а о , о с т а в љ а г а у ки-
вот и а ж љ и в о , д а се н е д о т а к н е к и в о т к р в љ у (мокротом).
 128

З а т и м у з и м а о с т а л е а г н е ц е к а о и овај, и ч и н е ћ и п р и с в а к о м
о з н а ч е н о , п о с т а в љ а г а у д а р о х р а н и л н и ц у , г д е се ч у в а д о п р в е
л у т у р г и ј е п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а , д а се у п о т р е б и к а о ш т о
1
ћ е бити и з л о ж е н о . )

34. Чин литургије пређеосвећених дарова.

Литургији пређеосвећених дарова претходи у цркви
чин п о л у н о ћ н и ц е , ј у т р е њ а , ч а с о в а и и з о б р а з и т е л н е , и с а м а
литургија је спојена са вечерњем. Ова литургија ј е д а к л е
вечерње богослужење и састављена је из прве иоловине
вечерњр, и ј е д н о г де>ла и о т п у н е л и т у р г и ј е , и з а т о би т р е -
б а л о д а п о ч н е око 3 ч а с а по подне, а д а се с в р ш и у з а -
л а з а к с у н ц а , наиме о н д а к а д а ј е у з пост по ц р к в е н о м одре-
ђ е њ у д о з в о љ е н о ј е с т и . С в е ш т е н и к д а к л е који х о ћ е д а свр-
ш а в а о в у л и т у р г и ј у , п о ш т о ј е п р е т о г а с в р ш и о 3 . 6. и 9.
ч а с и и з о б р а з и т е л н у , и з л а з и после б л а ж е н а н а и з о б р а з и -
т е л н о ј п р е д ц а р с к е д в е р и , где се моли и ц е л и в а и к о н е к а о
и п р е д л и т у р г и ј о м св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а и л и с в . В а с и л и ј а
В е л и к о г а и с в е о с т а л о б и в а к а о п р е д овим л и т у р г и ј а м а ; само
изоставља молитву: „ Г д и , н и з п о с л и р$к$ т к о к > . . . " ј е р се у њој
моли д а б у д е удостојен п р и н о ш е њ а б е с к р в н е ж р т в е , а о в а
се на л и т у р г и ј и п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а н е в р ш и , ј е р је
већ и з в р ш е н а н а п о т п у н о ј п р е т х о д н о ј л и т у р г и ј и ; к а д а се
п а к о б л а ч и у св. о д е ж д е н и ш т а н е г о в о р и , него после б л а г о -
с л о в а с в а к е о д е ж д е и ц е л и в а њ а исте само к а ж е : Г д В полчо*
ЛИЛДСА. ГТосле м о л и т в е св. Ј е ф р е м а Сирског не г о в о р и се
Цлри> итснш ни О л л ' в а ККШЈНИХ*. . . , н е г о после т р и к р а т н о г
2
п о к л о н а п р е д св. т р а п е з о м у з р е ч и БЖЈ ЦЈЧИСТИ ЛЧА г р ^ к ш н л г о , )
с в е ш т е н и к и ђ а к о н ц е л и в а ј у св. престо ( н а неким местима
с в е ш т е н и к ц е л и в а св. ј е в а н ђ е л и ј е , ђ а к о н с в . престо и с в .
3
к р с т н а престолу), ) и ђ а к о н у з е в ш и ћ у т е ћ и б л а г о с л о в о д
с в е ш т е н и к а , и з л а з и и з о л т а р а н а амвон и п о к л о н и в ш и с е
три п у т а , каже: Вллгослоки кллдмко, а свештеник чинећи са
ј е в а н ђ е л и ј е м з н а к к р с т а н а д антиминсом, у з г л а ш а в а : Еллго*
с л о к ж о ц л р с т к о б ц л и с н а . . . а п о ј ц и : Л л ч и н к , и ч и т а се п р е д -
нлчинл'телкнми 103. п с : В л л г о с л о к и д 8 ш с ЛЧОА ГДЛ. . . Ђ а к о н
о д л а з и са а м в о н а у о л т а р , а с в е ш т е н и к ч и т а п р е д царским

Ј
) В и д и С л у ж а б н и к : Ч н н х бжсствсннмд л Т т б р п н п р Ј Ж д т ' с к А ф * н н и р .
2
) С В. Булгаковг, Насталвнан книга, стр. 9 2 1 .
3
) 11)1(3.
 129

д в е р и м а е в е т и л н и ч н е м о л и т в е са в е ч е р њ а и з с л у ж а б н и к а , и
то од ч е т в р т е м о л и т в е п а даље, ј е р се п р в е т р и читају
п о с л е в е л и к е ј е к т е н и ј е н а а н т и ф о н и м а 18. к а т и з м е .
И а к о ј е л и т у р г и ј а п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а в е ч е р њ е бо-
г о с л у ж е њ е , и п а к н а м о н а у овој тајни тела и к р в и Б о ж а н -
с к е показује и о т п у н у економију Н З а в е т а , и з а т о се по-
ч и њ е с л а в љ е њ е м л и ц а с в . Тројице, о т к р и в а ј у ћ и о в у тајну
у потпуној светлости.
103. пс. се з а в р ш у ј е с а „6ла'ка, и ш & 1 г к , и са а л и л у ј а
3 пута, иза чега ђакон говори в е л и к у Ј е к т е н и ј у : „Жироа^а.
Г д 8 ПО/НОЛИ/НСА..." а с в е ш т е н и к в о з г л а с : „Мки> ПОДОБЖТИ ТЈКНЈ
в с л к а А с л а ' к а . . . " з а в р ш у ј у ћ и н а овај н а ч и н б л а г о д а р н о с т и
с л а в љ е њ е које Б о г у п р и н о с и с в а к о с т в о р е њ е .
Иза возгласа чита чатац 18. катизму, и то први а н т и ф о н мли
прву славу ове к а т и з м е , која ј е састављена и з 4 псалма 119.—123.,
завршујући ј е са слакл, и нкЈн-к и са пллилШ т р и пута, заједно са по-
клонима. З а време ч и т а њ а првога а н т и ф о н а к а т и з м е , чита свештеник
молитву првог антифона, а ђакон после пллилШ говори м а л у ј е к т е -
нију, коју свештеник завршује возгласом: Мки> т к о л держЛка... Сада
чита чатац други, а з а овим и трећи антифон к а т и з м е , т. ј . п с а л м е
124.—128., односно псалам 129.—130., завршујући к а о први антифон
и други и трећи, а ђакон говори и з а сваког антифона малу јектенију.
На другом антифону говори свештеник молитву другога антифона, а
на т р е ћ е м молитву трећега антифона, завршујући м а л е јектеније одно-
сним возгласима.

К а д а се п о ч н е читати к а т и з м а , с в е ш т е н и к о с т а в љ а ј е в а н -
ђелије, које л е ж и н а а н т и м и н с у , иза о в о г а , р а з в и ј а а н т и м и н с
и д о н о с и са ж р т в е н и к а д и с к о с н а ч а с н и престо. П о ш т о ј е
п о с т а в и о дискос н а р а з в и ј е н а н т и м и н с , у з и м а и з д а р о х р а -
нилнице на престолу пређеосвећени агнец и поставља га са
великом п о б о ж н о ш ћ у н а д и с к о с С а д а се к л а њ а с а ђ а к о н о м
н р е д св. д а р и м а до з е м љ е и и д у ћ и о к о ч а с н е т р а п е з е т р и
пута, к а д и св. д а р е са свију с т р а н а ч а с н е т р а п е з е , а ђ а к о н
с и р о т и в н е с т р а н е т р а п е з е и д е око њ е к л а њ а ј у ћ и се и
д р ж е ћ и с в е ћ у . З а т и м даје с в е ш т е н и к к а д и о н и ц у ђ а к о н у ,
и п о к л о н и в ш и се до земље п р е д св. д а р и м а у з и м а дискос
н а г л а в у са в е л и к о м п о б о ж н о ш ћ у , и п р е н о с и г а са п р е -
с т о л а н а ж р т в е н и к , и д у ћ и о к о ч а с н о г престола, а ђ а к о н
и д у ћ и п р е д њ и м е о к р е н у т д а р и м а д р ж и у левој р у ц и
свећу, а десном к а д и св. д а р е . П о с т а в и в ш и д и с к о с н а
ж р т в е н и к у л и в а с в е ш т е н и к в и н о и воду у п у т и р , у з и м а
з в е з д и ц у и о к а д и в ш и ј е п о с т а в љ а н а д и с к о с н а д св. а г н е -
9
130

цем, о к а д и в ш и п о к р о в а ц н о к р и в а дискос, о к а д и в ш и п о к р о в а ц
п у т и р а п о к р и в а п у т и р , г о в о р е ћ и п р и свакој од ових р а д њ а :
Г д & ПО/ИОЛИ/ИСА, и о к а д и в ш и в а з д у х п о к р и в а све, г о в о р е ћ и :
Л1олиткллш СТМ\Ћ 6 т е ц & ИЛШИ\Ћ. . . П о с л е с в е г а о в о г а по-
с т а в љ а с в е ћ у п р е д свете д а р е , кади и х т р и пута, ч и н и в е л и к и
п о к л о н и о д л а з и к ч а с н о м престолу г д е с а в и ј а а н т и м и н с ,
и п о н о в о меће н а њ е г а с в . ј е в а н ђ е л и ј е . Све о в о б и в а н е г д е
по: Д а и с п р а к и т с А . И з а к а т и з м е појци поју: Г д и к о з з к а ' х х . . . и
стихире на Г д и к о з з к ^ х , а ђакон кади цео храм. Када се за-
поји Ола'ка, о т в а р а ђ а к о н ц а р с к е д в е р и , и с в е ш т е н и к з а ј е д н о
са ђ а к о н о м ч и н и вход са к а ђ е њ е м , к а о и н а в е ч е р њ у у о ч и
н е д е љ е с а к а д и о н и ц о м ; а к а д а се ч и т а ј е в а н ђ е л и ј е , к а о н а
дан обретенија главе Претечеве (24. фебруара), 4 0 мученика
(9. м а р т а ) и с т р а с н е седмице, б и в а в х о д са ј е в а н ђ е л и ј е м .
З а т и м к а ж е ђакон пршЗдростк, прости, а појци: Ок4т1 т и у ш , и з а
чега ђакон — пошто ј е окадио часни престо и свештеника и оставио
кадионицу на свећњак, који стоји посред отворених царских двери
— к а ж е Еонмшх. свештеник л\ирв кгкм&, ђакон пршВдростк, ч а т а ц :
„промлмнг гллсх (]Ч),« и појци поју прокимен (са стихом његовим).
Ђ а к о н опет: ПршВдростк, чатац Б к т л чтжн;, ђакон конмшх, и чита
ч а т а ц п а р и м е ј . И з а ч и т а њ а паримеја ђакон к а ж е ПршЈ&дростк, чатац:
прокјлмнк ГЛЛСЋ (]\Г.). и појци поју други прокимен са његовим с т и -
1
хом. З а т и м к а ж е ђакон у з в и ш е н и м гласом: покмит* ), а свештеник
у з е в ш и кадионицу и свећњак и стојећи пред часном т р а п е з о м о к р е -
нут према истоку, чини свећњаком з н а к к р с т а према истоку. гово-
р е ћ и : пршВдростк, прости. З а т и м окренувши се према народу. говори
са ц а р с к и х в р а т а : Ок-кт* Хртокх проск-кцштк кскЈС*, и з а т и м се чита:
ПритчЈи ч т ж и ; а к а д а ј е празник или светитељ са полијелејем, ч и т а
се и паримеј п р а з н и к а или светога. После читања Прича к а ж е с в е -
ш т е н и к : ЛЛирк ти, ђ а к о н : пршЗдростк, а чатац поје на сред х р а м а :
Д а испрлкнтсљ... и цео народ клечи.

Ч и т а њ е паримеја из ЕктЖ и П р и ч а , које д о л а з и и з а

в х о д а , и о б р е д и у з ово ч и т а њ е имају овај с м и с а о : К њ и г а
В к г п а описује п а д Адамов, з а б л у д у љ у д и и к а з н е које су
дошле из тога; а књига Прича навешћује долазак Христов
на земљу. З а т о с и м в о л и ш е с в е ш т е н и к с а у п а љ е н о м свећом

' *) Повелнт« ј е п р е в о д г р ч к е р е ч и хеЛеОаатг, к о ј о м с е о б р а ћ а л о с т а р и ј е м лицу

за дозволу почетка какве службе или каквог дела. С а речју шће1е обраћали се
к о н з у л у п р е д п о ч е т а к н а р о д н и х и г а р а . С а р е ч ј у хеАббаате о б и ч н о с е о б р а ћ а о ц р -
квени с т а р е ш и н а императору пред почетак какве придворне или црквене церемо-
није. У д а н а ш њ е м богослужбеном ј е з и к у овом се речју о б р а ћ а ђ а к о н без р а з л и к е
епископу и презвитеру, а српски би ј е могли превести с а : изволите, заповедајте.
В и д и И. МансвешовЂ, Ц е р к о в н в ш уставт,, М. 1 8 8 5 . с т р . 1 9 7 . 344.
 131

самог Исуса Христа, еветлост света, која просвећује сваког

ч о в е к а који д о л а з и н а свет. Овом с в е т л о ш ћ у п о б у ђ и в а о ј е
с в е ш т е н и к у старој ц р к в и код о н и х који се с п р е м а х у з а
к р ш т е њ е и л и к о д о г л а ш е н и х ж е љ у д а п р и м е о в у т а ј н у ; овом
п а к с в е т л о ш ћ у о п о м и њ е н а с ц р к в а , а н а р о ч и т о о н е који се
с п р е м а ј у з а п р и м а њ е св. п р и ч е ш ћ а , н а п о к а ј а њ е и с к р о м н о с т .
З а т о с а д а н а р о д и обе п е в н и ц е к л е ч е , а с в е ш т е н и к стоји п р е д
ч а с н о м т р а п е з о м и к а д и , а ч а т а ц поје с в е ч а н о : Д а испра'китсА...

К а д а чатац з а в р ш и ову песму, поје ј е десна страг;а ј о ш ј е д н о м

и у ово време стоје право сви верни с десне стране цркве, а чатац
И Ј З Н И с леве стране падају на колена. З а т и м чатац стојећи поје стих:
Гди, коззкаух кх т*к-к, 0\'слк1ши ллл.. . и з а чега лева страна стојећи
поје: Да испрлкитсл..., а чатац и десна клечи. Ч а т а ц поје д а љ е стих:
Положи, Гди, хрансн?! о\'сти>л\* л\оил\к. , , , а десна страна стојећи поје:
Да испрлкитсл, д о к чатац и лева к л е ч и ; н а крају појац стојећи поје:
Ш оуклони сердц* л\ое кх слокесл л В к а к с т к У л . . а лева поје право
стојећи: Да нспрлкитсл. а десна клечи. Свештеник з а в р е м е појања
Да испрлкитсл кади часну трапезу са све четири стране и после свега
сам (или појац) клечећи поје прву половину Да Аспрлкитсл\..., а цео
народ н а с т а в љ а : козд-клшУ р8к$ л\о*к> жертка К*Ч*РНАА, и чине сви
т р и велика поклона с мо лит в о м Ј е ф р е м а Сирског. — Ово свечано
појање опомиње н а с првих х р и ш ћ а н с к и х времена, к а д а појци нису
били одељени од народа. него ј е цео народ у з и м а о у ч е ш ћ а у појању,
1
или се поделио у д в е стране, појући неизменично ј е д н а з а другом. )
Д а н а с не к л е ч и она страна која поје, према примеру старе цркве,
к а д а они који појаху нису клечали, ни лицем се к з е м љ и сагибали,
него стојаху право, д а би се могли слободно к р е т а т и и д а не би
уносили дисхармонију у појање.

К а д а ј е п р а з н и к у који се ч и т а а п о с т о л и ј е в а н ђ е л и ј е ,
п о с л е : Д а и с п р а к и т с л к а ж е ђ а к о н : Еоилилчк и о с т а л о , а ч а т а ц
о д г о в а р а са п р о к и м е н о м а п о с т о л а , и ч и т а а п о с т о л ; ђ а к о н
чита јеванђелије ) и затим говори јектенију: Рцелча к с и . . .
2

А а к о није п р а з н и к , ђ а к о н г о в о р и н е п о с р е д н о п о с л е : Д а
и с п р л ' к и т с А . . . и после м е т а н и ј а : Р ц м № ' в с и © Ш А . . . З а в р е м е
о в е ј е к т е н и ј е с в е ш т е н и к ч и т а т и х о м о л и т в у „прил^жнлгц?
л 1 о л е н 1 А : Г д и Еже н л ш х . . . " , коју ч и т а и н а л и т у р г и ј и с в . ^ Ј о -
вана Златоустога, а завршује јектенију возгласом: Мки>
ЛЧИЛОСТИКБ и ч м о к ^ к к о л к ж е ц а . . . З а т и м д о л а з и ј е к т е н и ј а за
о г л а ш е н е , као и на Златоустовој литургији.

*) И с п о р . Јоапмз Сћгузозготл Е х р о з Ш о т р 8 а 1 т и т 145 (Мг^пе, Р а 1 г . %т.

Т . 5 5 . р . 473) и ВазИи Ер181. 2 0 4 . а<1 К е о с а е з а г ј е п з е з (Мг^пе, Ра1г. $г. Т. 3 2 . р . 7 5 6 ) .
2
) У с т а в : 24. фебр., 9. м а р т а , 34. и 3 5 . х р а м . глава, а страсне седмице с а -
мо јеванђелије (Устав страсне седмице).
*
132

За време јектеније за оглашене говори свештеник тихо

м о л и т в у : ,,Еж*, Еж* н а ' ш & . . у којој се мо/"* д а Б о г и з -
б а в и о г л а ш е н е од с т а р е в а р к е , д а их п о з о в е у в е ч н и ж и -
вот, д а и м п р о с в е т и д у ш е и тела, д а и х п р и б р о ј и у м н о м е
с т а д у . . . , отварајући у ово време антиминс. Свештеник з а в р -
ш у ј е о в у ј е к т е н и ј у в о з г л а с о м : „ Д а и т ш СЋ Н&МИ СЛДКЉТЋ. .
(крстећи губом антиминс), и затим говори ђакон: © л и ц м
шглликнши, измдит*. . . Од среде с р е д о п о с н е н е д е љ е до п р е ђ е -
о с в е ћ е н е н а в е л . Среду после в о з г л а с а : Д л и т ж СЋ Н&МИ
с л а в А т х . . . , којим се з а в р ш у ј е ј е к т е н и ј а з а о г л а ш е н е , г о в о р и
се н а п р е ђ е о с в е ћ е н о ј л и т у р г и ј и ј е к т е н и ј а и м о л и т в а з а о н е
који имају д а се п р о с в е т е .
У јектенији з а просвећене, у којој први став гласи: „блицк! итла-
ниннТн, ИЗК1ДИТС е л н ц к Ј ко проск-кфжно.. .", моли се ђакон д а их Б о г
у т в р д и и укрепи, д а их удостоји у згодно в р е м е купке о б н о в љ е њ а
(крштења), опроштаја грехова, а у молитви з а оне који се спремају
з а св. просвећење м о л и се свештеник д а Б о г просвети њихове мисли,
да их учврсти у вери, д а их утврди у нади, усаврЈпи у љ у б а в и . . .
Лектенију ђаконову завршује свештеник в о з г л а с о м : „Мки> т& еси про-
ск-кфжн наш*...", и з а чега ђакон к а ж е : „блицкЈ ко проск-кф*нТк>, изк.-
дит*: иж* ко прос&^фешк>, изћЈДИт*: 6лии.к1 и т л д и н н н ш , НЗКЈДНТ«: дд
никто (V итлаинннк.х'*, влнцк! в-крнТи паки и пАкн..

Н а ј о б и ч н и ј е време з а к р ш т а в а њ е к а т и х у м е н а и л и о г л а -
ш е н и х б е ш е у старој ц р к в и д а н с и л а с к а с в . Д у х а , Б о г о -
ј а в љ е њ а и н а р о ч и т о н а в е ч е р ј е У с к р с а и л и н о ћ В е л и к е Су-
боте. З а т о с е и поје у те п р а з н и к е место т р и с в е т о г н а
л

литургији: в л и ц к . вб Х р т а крктнстесА... Катихумени који су

ж е л е л и д а приме к р ш т е њ е у о в о п о с л е д њ е време, м о р а л и -
су о в у своју вољу и з ј а в и т и е п и с к о п у одмах у п о ч е т к у ч е -
1
т р д е с е т н и ц е , ) а најкасније д о краја д р у г е с е д м и ц е ч е т р д е -
с е т н и ц е . О н и се о д е љ и в а х у од д р у г и х к а т и х у м е н а и б и л и су
у п у ћ и в а н и у в и ш е поуке х р и ш ћ а н с к е вере, потребне з а при-
м а њ е к р ш т е њ а , у ч е ћ и символ в е р е и м о л и т в у Г о с п о д њ у , и оно.,
ш т о с о б з и р о м н а д и с ц и п л и н у а р к а н и (сИзарИпа агсаш) нису
2
у ч и л и к а т и х у м е н и н и ж и х с т е п е н а . ) З а т и м се к а т и х у м е н и
који се с п р е м а х у з а св. п р о с в е ћ е њ е к р о з в и ш е д а н а п о д в р г а -
в а х у т. з в . и с п и т и м а (е^гтаа^). који б е х у спојени с а р а з н и м
ц е р е м о н и ј а м а и р а д њ а м а , са д р ж а њ е м з а п а љ е н е с в е ћ е у р у ц и ,

*) И с н о р . 4 5 . к а н о н л а о д и к и ј с к о г синода.
а
) Испор. СтШ Шегоз. С а 1 . V . Б е ПДе е1 8 у т 1 ) о 1 о и /оапм8 Скту808готт
Н о т Н . 20. т М а 1 ћ . с. 6 .
 13«

о с е њ и в а њ е м крстом о д с т р а н е с в е ш т е н и к а и л и е п и с к о п а , с а
ексорцизмима, дувањем у лице, молитвом и полагањем руку.
Н а ј о б и ч н и ј и д а н о в о г а и с п и т а б и о ј е с р е д а ч е т в р т е седмице
ч е т р д е с е т н и ц е , и п о ш т о су н а д к а т и х у м е н и м а н а с в а к о ј л и -
т у р г и ј и ч и т а н е м о л и т в е з а ј е д н о с а п о л а г а њ е м руку, то о н д а
нису могле изостати молитве и на литургији пређеосвеће-
н и х д а р о в а , и н а овој се д о д а в а х у ј о ш н а р о ч и т е молбе
од ереде ч е т в р т е седмице ч е т р д е с е т н и ц е , б е з с у м њ е с о б з и -
ром н а н а ј о б и ч н и ј и испит к а т и х у м е и а и с о б з и р о м на б л и -
1
ско време к р ш т е њ а о г л а ш е н и х . )
Иза возгласа „блицм к ^ р н ш , паки и па'ки лчиролш Г д 8 п о *
м6лмл\сА\ и
долазе као и на литургији св. Ј о в а н а Златоустога
д в е ј е к т е н и ј е и д в е модитве за верне.
У првој ј е к т е н и ј и моли се ђ а к о н д а н а с Б о г з а с т у п и ,
с п а с е и помилује, а с в е ш т е н и к ч и т а тихо п р в у м о л и т в у
в е р н и х , у којој се моли д а Б о г о с л о б о д и с в е н а ш е осећаје
о д смрти која д о л а з и од страсти, д а в ш и им д о б р о г в л а д и к у
з а у н у т р а ш њ у мисао.
И з а возгласа: „ М к 1 У ПОДОКЛЧТК т*к-к к с А к а љ с л а к а . . . " говори ђ а -
кон другу јектенију: плки и плки л \ и р о л \ * Гд$ п о м о л и м с л . . а све-
ш т е н и к чита другу молишву верних, у којој м о л и Б о г а д а буде
милостив н а м а г р е ш н и м а и д а н а м дарује д а се без осуде причестимо.

Када свештеник з а в р ш и другу јектенију возгласом: „ П о

дар8 Х р т а тко*ги>. . појци поју н а место х е р у в и м с к е песме
п е с м у : „НКШНЈ СИЛК! ж к е с н м л с а НЛЛЧИ НЈКИДНЛЧО с л б ж л т в : сс ЕО
к ^ о д и т х , ц р к с л а к м , сг ж г р т к а т а ' и н а А сокерћнна д о р у - и о с и т с А " .
К а д а појци з а п о ј у о в у песму ђ а к о и у л а з и у о л т а р к р о з
север>не д в е р и , о т в а р а ц а р с к е д в е р и и читајући 5 0 . п с а л а м
к а д и ч а с н и п р е с т о (само о д н а п р е д 3 пута), исртвеник, с в е -
ш т е н и к а и с т а в ш и з а ј е д н о са с в е ш т е н и к о м г о в о р е у з д и -
гнутих руку: Нк.н/к скми, ђакон: Е ^ р о * о . . . три пута, и пошто
су се с в е ш т е н и к и ђ а к о н т р и п у т а п о к л о н и л и , ц е л и в а ј у
престо, одлазе к ж р т в е н и к у и каде свете дарове. А све-
ш т е н и к у з е в ш и в а з д у х и о с т а в љ а на ђ а к о н о в а п л е ћ а , з а т и м
у з е в ш и с в . дискос п о с т а в љ а г а н а своју г л а в у д р ж е ћ и г а
д е с н о м р у к о м , а п у т и р у з и м а у л е в у р у к у п р и прсима, и
т а к о ч и н е вход к р о з с е в е р н а в р а т а н и ш т а н е г о в о р е ћ и ;
ђ а к о н п а к и д у ћ и п р е д с в е ш т е н и к о м к а д и в и ш е пута. Појци
1
) Види речено о оглашенима код јектеније з а оглашене н а литургији св.
Јована Златоустога.
ш

тихо поју: сс ж с р т к л ТЛ'ИНЛА, а цео н а р о д с појцима п а д н е

ч е л о м к земљи, ј е р се к л а њ а ј у о с в е ћ е н о м а г н е ц у И Х р и с т у .
А к а д а ђ а к о н и с в е ш т е н и к у ђ у у о л т а р , д и ж у се појци и
н а р о д , и н а с т а в љ а се п о ј а њ е : Е^рон> и ЛК>БОБТК> п р и с т б п и л ч * , ДЛ
причлстницм жизни К^ЧЖА Б$ДЕЛЧ%. АЛЛИЛШ, ЛЛЛИЛ$ТЛ, аллилЗТл.
С в е ш т е н и к п а к п о с т а в љ а св, тајну н а а н т и м и н с , с к и д а п о -
к р о в а ц са д и с к о с а и п у т и р а и п о к р и в а их само в а з д у х о м
са ђ а к о н о в и х п л е ћ а н и ш т а не г о в о р е ћ и , само к а д и и з а т о г а
и м е т а н и ш е у з м о л и т в у Ј е ф р е м а Сирског т р и пута са ђ а к о н о м ,
и з а т в а р а ј у се ц а р с к е д в е р и и н а в л а ч и з а в е с а до п о л а . Н а
л и т у р г и ј а м а св. В а с и л и ј а В е л и к о г и св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а
поје ц р к в а у в р е м е в е л и к о г а в х о д а д а ми т а ј н о п р е д с т а -
в љ а м о х е р у в и м е , а н а п р е ђ е о с в е ћ е н о ј у ч и о н а у својој п е -
сми, д а саме н е б е с н е силе с л у ж е з а ј е д н о с нама, ј е р о в д е
у л а з и ц а р с л а в е не у с л и ц и и символу, н е г о у р е а л н о с т и
и у с у ш т и н и т е л а и к р в и своје. З а т о се н а с п о м е н у т и м
л и т у р г и ј а м а п о ш т у ј у св. д а р о в и п о ш т о ј о ш нису о с в е ћ е н и ,
зато ш т о ће бити освећени; а на литургији пређеосвећених
д а р о в а п о ш т у ј у се о н и к а о о с в е ћ е н и и с а в р ш е н и , п о ш т о
1
су п о с т а л и само тело и к р в Х р и с т о в а . )
П о ш т о су д а р о в и п о с т а в љ е н и на ч а с н у т р а п е з у в е ћ
о с в е ћ е н и , то се с а д а н а п р е ђ е о с в . л и т у р г и ј и не г о в о р е ј е к -
т е н и ј е и м о л и т в е које се читају п о с л е х е р у в и м с к е песме н а
л и т у р г и ј а м а св. В а с и л и ј а В е л и к о г и св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а ,
ј е р се с к о р о с в е ј е к т е н и ј е и м о л и т в е о д н о с е н а о с в е ћ е њ е
д а р о в а , које се о в д е не в р ш и . И с т о т а к о се н а л и т у р г и ј и
п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а н е ч и т а ни символ вере, ј е р се о н
и о ч е о у п о т р е б љ а в а т и н а л и т у р г и ј и крајем V. и у току VI.
с т о л е ћ а , у време, к а д а л и т у р г и ј у п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а ј о ш
није б и о п и с м е н о и з л о ж и о св. Г р и г о р и ј е Д и ј а л о г .
З а т и м д о л а з е п р и п р е м н е молитве з а св. п р и ч е ш ћ е , п о -
л

ш т о ђ а к о н г о в о р и ј е к т е н и ј у : „ И с п о л н и л ^ х кбчсрн^к) л ч о л и т к б н л ш ! ^
Г д * к и , " а с в е ш т е н и к ч и т а тајно м о л и т в у : „ИЖЈ н ж з р ^ ч ж н у \ ^
и Н 1 в и д и л н 1 | ^ т л и н х ЕЖЈ. . у којој моли д а Б о г освети д у ш е и
тела свију о с в е ћ е њ е м које се неда о д у з е т и , д а се чистом с а -
в е ш ћ у , н е п о с р а м љ е н и м лицем, п р о с в е ћ е н и м срцем п р и ч е с т и -
мо самим Христом, и с т и н и т и м Вогом н а ш и м . О в а се м о л и т в а
п р и п и с у ј е св. А т а н а с и ј у Великом, ј е р — к а к о н а м к а ж е п а т р и -

*) И с п о р . Зутеотз Тћезза1отсеп813 К е з р о п б а аД О а ћ г 1 е ] е т Р е п 1 а р о Н 1 а п и т
Оиаез!. 5 7 код М^пе, Ра1г. §г. Т . 155. р . 909.
 135

ј а р х М и х а и л о К е р у л а р и ј е (XI. стол.) — у најстаријим р у к о -

п и с и м а л и т у р г и ј е п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а , које ј е б е з с у м њ е
1
видио, б и л о ј е и з н а д ове м о л и т в е о з н а ч е н о име св. А т а н а с и ј а . )
Затим говори свештеник возглас: „ И с п о д о к и насх, клл*
д к 1 к о . . и з а т и м се р е ц и т у ј е молитва Господња. Затим до-
л а з и све к а о на л и т у р г и ј и св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а . И з а мо-
литве: „ Е о н л ш , Г д и 1 и « Х р т * Е ж * нл'ша" клањају се с в е ш т е -
н и к и ђ а к о н п р е д часним престолом, г о в о р е ћ и т р и п у т а :
„ Е ж е , Л ч и с т и Л»А г р ^ к ш н л г о " . З а т и м , п о ш т о се з а в е с а сасвим
н а в у ч е , п о д в л а ч и с в е ш т е н и к р у к у под в а з д у х којим ј е по-
к р и в е н д и с к о с и д о т и ч у ћ и се св. а г н е ц а г о в о р и — п о ш т о
ђ а к о н п р в о к а ж е ЕОНЛИЛЧБ — у з в и ш е н и м г л а с о м : „ П р ^ ж д б и ^
с к А ш е н и л А СТЛА с т Л л ч ^ " , појци поју: „ © д и н к СКАТК, е д и н & Г д к . . . "
и ђ а к о н у л а з и у о л т а р и з а т и м се поје киноник: „ Е к В с и т е и к и *
д и т е , гаки> к л а т х Г д а . ( п с 33.) Л л л и л & л , л л л и л & л , л л л и л & л " . К а д а
ј е ђ а к о н р е к а о : Е о н л и л ч к сви п а д н у н а к о л е н а и остају т а к о
д о к се н е п о ч н е појати „ в д и н к СКАТВ. . . " З а т и м и о д и ж е све-
2
ш т е н и к в а з д у х и п р и ч е ш ћ у ј е с е ) св. тајном к а о и н а ли»
т у р г и ј и св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а , ^ с а м о са овом р а з л и к о м :
К а д а с в е ш т е н и к м е т н е ч а с т и ц у Ш О у св. п у т и р н и ш т а не
г о в о р и , исто т а к о и ђакон у л и в а ј у ћ и т е п л о т у у п у т и р не
г о в о р и н и ш т а , ј е р су о д н о с н е р е ч и и з г о в о р е н е н а п о т н у н о ј
л и т у р г и ј и . К а д а с в е ш т е н и к даје ђ а к о н у ч е с т и ц у св. тајне,
г о в о р и : , Н . , СКАЦЈЖНОД1ЛКОН8, п р т о д а е т с А ч е с т н о * и стое и п р * ч и *
с т о « т * к л о и к р о к х . . и с т о т а к о и с в е ш т е н и к у з и м у ј у ћ и че-
с т и ц у св. т а ј н е г о в о р и : „ Ч * с т н о е и п р к т о е т ^ л о и к р о к х . .
П о с л е п р и ч е ш ћ а св. тајном с в е ш т е н и к о т и р е губом р у к у
г о в о р е ћ и 3 п у т а : „С;ал'кл тгк^к Е ж е " , и ц е л и в а губу, и з а ч е г а
у з и м а с в е ш т е н и к обема р у к а м а п у т и р са убрусом, пије и з
њ е г а т р и пута, н и ш т а не г о в о р е ћ и ; а ђ а к о н т а д а не пије
и з п у т и р а , него после п р и и о т р е б љ е њ у д а р о в а . К а д а све-
ш т е н и к с л у ж и б е з ђ а к о н а и он после п р и ч е ш ћ а св. тајном
н е пије и з п у т и р а , него после код п о т р е б љ е њ а св. т а ј н е .
После п р и ч е ш ћ а ч и т а с в е ш т е н и к м о л и т в у б л а г о д а р -
ности: „ Е л л г о д л р и л ч к Т А СПЛСЛ КГ%Б ЕГЛ. . ." а ђ а к о н с п р е м а
св. д а р о в е Ш Е Л у п у т и р н и ш т а не г о в о р е ћ и , ако нема при-

*) И с п о р . 1и.ео АИаИиз, Б е гшзба РгаебапсШ". н а к р а ј у њ е г о в е к њ и г е : Б е есс1е-

81ае осс1с1. е1 о п е п 1 . р е г р е 1 и а с о п з е п б ш п е 1Љп I I I . СоЈоп. А^г. 1 6 4 3 , 1 . III. р . 1 5 7 2 е 1 1 5 7 8 .
*) Ч и н с в е ш т е н и ч к о г п р и ч е ш ћ а и з л о ж е н ј е у С л у ж а б н и к у пред литургијом
п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а . Види т а м о : ДЗЖАКЛЈНГ« $ н*ккГн](% нспраклшГнх* кх сл$ж«нш прсждс-
ШСКАЦЈСННМ/А лГтБргж.
 136

ч а с н и к а . Ако има, ч и н и се као и н а л и т у р г и ј и св. Ј о в а н а

Златоустога. Затим отвара царске двери и ђакон узимајући
св. п у т и р од с в е ш т е н и к а г о в о р и : „ @ о с т р а ^ о ж а БЖМЛШ И
Е ^ Ш п р и с т б п и т * " , а п о ј ц и : . , Е л л г о с л о в л к > Г д а . . . " З а т и м се п р и -
б л и ж у ј у в е р н и који х о ћ е д а се п р и ч е с т е и п р и ч е ш ћ у ј у с е
исто т а к о к а о и н а л и т у р г и ј и св. Василија В е л и к о г и л и св.
Ј о в а н а З л а т о у с т о г а . З а в р е м е п р и ч е ш ћ и в а њ а поје се: „ТЧшГ
Х р с т о к о . . К а д а се с в р ш и п р и ч е ш ћ е в е р н и х , б л а г о с и љ а
с в е ш т е н и к н а р о д , г о в о р е ћ и : „ ( х п а с и , Е ж | , л б д и ТВОА И в л а г о *
с л о в и ДОСТОАНЛ т к о * " , а појци: „Аалил&а" ( 3 пута). А к о н е м а
п р и ч а с н и к а иза: „Елагослоклн> Г о с п о д а " долази одмах; ^ О п а с и ,
Е ж е " и редом с в е д а љ е . Д а љ е д о л а з и до с в р ш е т к а с в е к а о
и на л и т у р г и ј и св. В а с и л и ј а В е л и к о г а и св. Ј о в а н а З л а т о -
у с т о г а , само ш т о се з а а м в о н а м о л и т в а и м о л и т в а „ в н * г д а
п о т р ш и т и ; с т а л " на л и т у р г и ј и п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а р а з л и -
кује о д о н и х н а л и т у р г и ј а м а св. В а с и л и ј а и св. Ј о в а н а З л а -
т о у с т о г а . У з а а м в о н о ј м о л и т в и моли се с в е ш т е н и к — с х о д н о
в р е м е н у поста — д а н а м Б о г д а д е д а с в р ш и м о д а н е поста,
д а с а ч у в а м о н е р а з д е љ е н у веру, д а с а т р е м о г л а в е н е в и д љ и -
в и х змија, д а победимо грех и д а се б е з осуде п о к л о н и м о с в .
в а с к р с у ; а у м о л и т в и при п о т р е б љ е њ у с в . д а р о в а , моли се
с в е ш т е н и к д а н а с Б о г сједини своме у м н о м с т а д у и и о к а ж е
к а о н а с л е д н и к е С в о г а ц а р с т в а . О т п у с т се в р ш и к а о и н а
п о т п у н о ј л и т у р г и ј и , само се о в д е с п о м и њ е св. Г р и г о р и ј е
В е л и к и , е п и с к о п Р и м с к и . П о с л е о т п у с т а читају се б л а г о д а р -
с т в е н е м о л и т в е к а о и и з а л и т у р г и ј е св. Ј о в а н а З л а т о у с т о г а .

Јавна заједничка седмична богослужења.

35. Седмична богослужења.
Напред изложене чинове врши црква сваког дана
ц р к в е н е г о д и н е и п р е м а томе везује о н а з а с в а к и д а н
црквене године по месечном датуму успомену једног или
в и ш е с в е т и т е љ а , и л и у с п о м е н у ј е д н о г а и л и в и ш е св. д о г а -
ђаја. Н о п о р е д у с п о м е н е , која се везује з а с е д м и ч н е д а н е
п о д а т у м у м е с е ц а , везује ц р к в а з а с в а к и д а н с е д м и ц е ј о ш
у с п о м е н у к о г св. д о г а ђ а ј а и л и г р у п е с в е т и т е љ а и л и у с п о м е н у
п о ј е д и н и х светитеља, који су се п р о с л а в и л и у д е л у с п а с е њ а ,
на утврђењу и ш и р е њ у х р и ш ћ а н с к е вере и цркве, одлику-
ј у ћ и се светим ж и в о т о м . О в о с е д м и ч н о п р а з н о в а њ е п р о -
в о д и у ц р к в е н и м ч и н о в а м а ( б о г о с л у ж е њ и м а ) с в а к о г седмич-
 137

н о г д а н а и з м е н е н е само у п о г л е д у с а д р ж и н е , н е г о и у
погледу појединих радња, додајући иојединим деловима
ц р к в е н и х ч и н о в а и з в е с н е о б р е д е , ч и т а њ а , м о л и т в е и песме,
•или и з о с т а в љ а ј у ћ и их. Овде ћемо и з л о ж и т и с е д м и ч н е ц р к в е н е
ч и н о в е з а с в а к и поједини д а н у т о л и к о , у к о л и к о се на њ и м а
мењају свакидашњи црквени чинови.

36. Ваекрсна (недељна) богослужења.

П р в и д а н седмице, т. ј . недеља, п о с в е ћ е н а ј е у с п о м е н и
в а с к р с а Х р и с т о в а . Па као ш т о д а н в а с к р с а у к р у г у ц р к в е н е
г о д и н е н а т к р и љ у ј е својим з н а ч е њ е м све о с т а л е г о д и ш њ е
п р а з н и к е и к а о ш т о се ц р к в е н о п р а з н о в а њ е в а с к р с а о д л и -
кујеизмеђу осталих црквених годишњих празника нарочитом
с в е ч а н о ш ћ у , исто т а к о се и недеља о д л и к у ј е к а к о својим
високим з н а ч е њ е м између о с т а л и х д а н а седмице, т а к о и све-
ч а н о ш ћ у , те тако ц р к в а р а з л и к у ј е б о г о с л у ж е њ е н е д е љ е од
богослужења седмичних д а н а разним изменама.
У суботу увече в р ш и се поеле 9. ч а с а в е л и к о в е ч е р њ е ,
које се у почетку в р ш и исто т а к о к а о и с в а к о д н е в н о ве-
ч е р њ е . После в е л и к е ј е к т е н и ј е чита се ц е л а п р в а к а т и з м а ,
у којој се п р о р о ч к и п р е д с т а в љ а ж и в о т , с т р а д а њ е , смрт и
в а с к р с Спаситељев. Између а н т и ф о н а (слава) к а т и з м е говори
се,-мала ј е к т е н и ј а и то п о с л е п р в о г а н т и ф о н а са в о з г л а с о м :
„ М к и > т к с а д е р ж а к а . . п о с л е д р у г о г са в о з г л а с о м : „ М к \ м к л г х
4
и чак^ккол&кеца ', после т р е ћ е г са в о з г л а с о м : „ М к и > т у еси Вга
нлшх..." К о д н а с а к о се ч и т а к а т и з м а , чита се само п р в а
с л а в а к а т и з м е са о д н о с н о м м а л о м ј е к т е н и ј о м п о с л е њ е , која
се у с л у ж а б н и к у н а л а з и , но о б и ч н о се на в е ч е р њ у у с у б о т у
у о п ћ е и з о с т а в љ а ч и т а њ е к а т и з м е . З а време п о ј а њ а с т и х и р а
н а Г д и коззклх* кади с в е ш т е н и к цео х р а м п о ч е в о д ч а с н е
т р а п е з е , п о ш т о се п р е т о г а о б у к а о у ф е л о н . Ако п а к п р е -
з в и т е р с л у ж и са ђ а к о н о м , т а д а кади ђ а к о н . У п о с л е д њ е м
с л у ч а ј у п р е з в и т е р о б л а ч и ф е л о н з а време п о ј а њ а : „ М к и > оу- т

т к ! р д и с А л!илостћ егш н л нас^..." И з а с т и х и р а н а Г д и коззка\х

иоје се Ола'ка: светог, а к о г а и м а , а к о нема Олава, и нкш^к:
1
б о г о р о д и ч а н д о г м а т и к ) в л а д а ј у ћ е г г л а с а . Д о к се поје Олака,
и нун^к с в е ш т е н и к и ђ а к о н в р ш е в х о д о в а к о : п р в о о т в о р е
царске двери, а затим узима ђакон кадионицу и обилазећи
о к о ч а с п е т р а п е з е , к л а њ а ј у се са с в а к е њ е н е с т р а н е , к а о и г о р -

*) Види Л . Марковић у П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I. д е о с т р . 2 3 0 .
138

њ е м престолу и жртвенику. Затим излазе на северне двери/

ђ а к о н н а п р е д , а з а њ и м е с в е ш т е н и к са с п у ш т е н и м р у к а м а и
о т п у ш т е н и м ф е л о н о м , и д о л а з е н а солеју и з а а м в о н а п р е м а
ц а р с к и м д в е р и м а . Ту се о б о ј и ц а п р к л о н е и п о ш т о ђ а к о н ,
који стоји с д е с н е с т р а н е с в е ш т е н и к у , д р ж е ћ и о р а р са т р и
п р с т а д е с н е р у к е , т и х о к а ж е : „ Г д & ПОЛЧОЛИЛКА", с в е ш т е н и к
г о в о р и т и х о м о л и т в у в х о д а : „ Е е ч е р * , и з а В т р а . . . " И з а о в е мо-
л и т в е о б о ј и ц а се и с п р а в е и ђ а к о н п о к а з у ј у ћ и с о р а р о м н а
исток, говори: „ Е л л г о с л о к и клко с т к ш в х о д ^ " . Свештеник бла-
г о с и љ а ј у ћ и исток г о в о р и : „ЕЛЛГОСЛОВЖБ в\6дк стк\\Ћ твои^
Г д и в с с г д а . . З а т и м ђакон позива свештеника да благослови
кадионицу речима: „ Е л л г о с л о в и , в л л д м к о , кадило", а свештеник
б л а г о с и љ а к а д и о н и ц у молитвом к а д и л а : „ Е а д и л о т * к * к прино*
СИМЋ. ..", и з а ч е г а ђ а к о н о д л а з и п р е д ц а р с к е д в е р и и ту к а д и
и к о н о с т а с , п р е с т о л е , п е в н и ц е и х р а м с а солеје, а к а д а с е
сврши појање догматика, говори, кадећи царске двери: „ П р ^
лчВдростк, п р о с т и " , п о з и в а ј у ћ и тиме н а п а ж љ и в о с л у ш а њ е
п е с м е : „ ( т к ^ т е т в \ т . . . " , која се о д м а х з а т и м чита. З а в р е м е
о в е песме ђ а к о н и с в е ш т е н и к у л а з е у о л т а р , г д е ђ а к о н
окади часну трапезу и ирисутне. После с к ^ т е т \ \ \ т ђакон
са ц а р с к и х д в е р и / г о в о р и : „ Е о и л и л ч к " , с в е ш т е н и к б л а г о с и љ а -
јући: , Ж и р а кгклча", ђакон: „Прел^дростк, конлилч*". Ове р е ч и
имају исти з н а ч а ј к а о и н а с в а к и д а ш њ е м в е ч е р њ у . З а т и м
се поје п р о к и м е н д а н а : , , Г д к к о ц л р и с л , к * л*кпот8 ЛКЛИССА" —
са о д н о с н и м стиховима. Д о к се поје п р о к и м е н с в е ш т е н и к
г
о к р е н у в ш и се з а п а д у , са и р е к р ш т е н и м р у к а м а (согкен к н л г к / л и
рВц^к) о ч е к у ј е с в р ш е т а к п р о к и м е н а , затим се о б р а ћ а истоку,
1
к л а њ а се, и з а т в о р и в ш и ц а р с к е д в е р и с т а н е н а своје место. )
(У т и п и к у г л . 2. стоји да. се ц а р с к е д в е р и з а т в а р а ј у п р е у з -
г л а с а : „ Е о н л ч е л ч х , лчирх кгклчк"...).
Вход н е ч е р њ а п р е д с т а в љ а д о л а з а к Х р и с т о в н а свет, ц е о
з е м а љ с к и ж и в о т Њ е г о в и в а з н е с е њ е . Симеон Солунски к а ж е :
»Овде (т. ј . н а в е ч е р њ у ) чини с в е ш т е н и к вход, и з м ш а в ш и
о т к р и в е н е г л а в е из о л т а р а , са к а д и о н и ц о м у р у к а м а , к л а њ а
се п о с р е д х р а м а и у с т а в ш и моли се. з а т и м у ч и н и в ш и з н а к
к р с т а р у к о м и к а д и о н и ц о м , опет у л а з и у о л т а р . Овим с в е -
ш т е н и к показује д а ј е ј е д н о р о д н и Син Б о ж ј и , који ј е с и ш а о
с н е б е с а д о н а с , опет у з и ш а о на н е б е с а и у з д и г а о н а с . Овим
излажењем из олтара, приклањањем главе, исправљањем,

*) В и д и с л у ж а б н и к .
 139

р е ч и м а : ,Др*л*8дрост.1, ирости", благосиљањем, кађењем (или

и з н о ш е њ е м ј е в а н ђ е л и ј а а к о ј е в х о д са јеванђелијем) и у л а с к о м
у о л т а р , п р и к а з у ј е с в е ш т е н и к с в е ш т о . с е односи н а н а ш е
спасење. Излазећи из олтара и долазећи на средину храма
о з н а ч а в а с и л а з а к Х р и с т о в и смерност; о д е ж д а м а — в а п л о -
ћ е њ е , стојањем посред х р а м а и п р и к л а њ а њ е м г л а в е — р а -
с п е ћ е Х р и с т о в о з а н а с п о с р е д земље, смрт и с и л а з а к у а д .
П о с л е о в о г а с в е ш т е н и к п о к л о н и в ш и се, моли се т и х о к а о
онај који носи с л и к у Христа, који ј е п р е д а в ш и себе и си-
1
ш а в ш и у ад, и з б а в и о н а с о т у д а « . )
З а т о се у п о ч е т к у в х о д а о т в а р а ј у ц а р с к е д в е р и у
з н а к , д а ј е рај з б о г п а д а А д а м о в а з а д у г о в р е м е н а б и о
з а т в о р е н , а с а д а нам ј е доласком И Х р и с т а о т в о р е н н е
само у л а з а к у р а ј , н е г о и у небо. које о л т а р представља-
З а т о н а входу в е ч е р њ а п о к а з у ј е ђ а к о н д р ж е ћ и о р а р п р е м а
2
истоку — месту р а ј а и имену И Х р и с т а , ) — д а би п о д с е т и о
с в е ш т е н и к а д а ј е у л а з а к у н е б о стечен од И Х р и с т а с в и м а
светитељима, Божјим, који су ирви осетили п л о д о в е д о л а с к а
Х р и с т о в а н а земљу и Њ е г о в а и с к у п љ е њ а . У овом смислу
и каже свештеник: „ Е л а г о с л о к е н ^ в ^ о д х С Ш \ Ћ ТВОИХ% ГДИ. . . "
П л о д о в е те осетићемо и ми а к о пођемо с т о п а м а с в е т и т е љ а .
Д а л и п а к ми идемо њ и х о в и м с т о п а м а п а з и сам Г о с п о д
И Х р и с т о с с неба, к о г а п р е д с т а в љ а с в е ш т е н и к о к р е н у т з а -
п а д у и г л е д а ј у ћ и в е р н е з а време п о ј а њ а п р о к и м е н а . Све-
ш т е н и к н а входу и д е с п у ш т е н и х р у к у , а п о ј а њ е п р о к и -
м е и а с л у ш а п р е к р ш т е н и х руку, у з н а к с м и р е н е и к р а т к е
п о ј а в е Х р и с т о в е у свету.
П о с л е п р о к и м е н а (односно паримеја, а к о се чита) и з л а з и
ђ а к о н н а с е в е р и е д в е р и и с т а в ш и н а ам.вон, г о в о р и п о т п у н у
с у г у б у ј е к т е н и ј у (са , , Р ц ^ л ч ^ в с и . . . " ) ; ш т о ј е ј е д н а о с о б и н а в е л и -
ког в е ч е р њ а . И з а с у г у б е ј е к т е н и ј е чита се м о л и т в а : „ О п о д о к и ,
Г д и . . и з а које ђ а к о н г о в о р и п р о з б е н у ј е к т е н и ј у и с п р е д ц а р -
ских д в е р и . И з а о в е поју се с т и х и р е н а с т и х о в њ е в а с к р с н е са
о д н о с н и м п р и п е в и м а м слава, и нкш^к. П о с л е с т и х и р а н а сти-
х о в њ е чита се: „ Н к ш ^ к ( С п 8 ф а Ј ш и . . т р и с в е т о , О ч е н а ш , з а т и м
свештеник каже: „Мки> твос е с т к ц а ' р с т в о . . . " , и з а ч е г а се поју
отиустителни тропари по обичају. После тропара отварају

*) 8утеапгз ТћеззаГотсепзгз, Ђе з а с г а р г е с а Н о п е с. 3 3 3 . к о д Мј^пе, Р а 1 г .

§г. Т. 1 5 5 . р . 6 0 5 .
2
) З а х . 6, 1 1 . И с п о р . ВешлминЂ, Н о в а л Скрижалт>, С п б . 1 9 0 8 . с т р . 1 0 2 . и 1 0 3
 140

се царске двери, ђакон испред Христове иконе на иконостасу,

ка^кс: „Пр*лч8дростк", појци „ Е л л г о с л о к и " и д а љ е с в е к а о и
н а д н е в н о м в е ч е р њ у , и н а ј п о с л е б и в а о т п у с т у суботу в е -
1
ч е р а . ) (У с у б о т у у в е ч е а к о б и в а с в е н о ћ н о б д е н и ј е поје
с е п р е д н а ч и т е л н и п с а л а м по 8. г л а с у , к а т и з м а исто т а к о
б и т р е б а л о д а се поје. И з а п р о з б е н е ј е к т е н и ј е б и в а л и т и ј а
и благосиљање хлебова, иза кога одмах долази јутрење,
а и з о с т а в љ а ј у се: м а л о п о в е ч е р и ј е , п о л у н о ћ н и ц а и моли-
т в е з а в л а д а р а н а ј у т р е њ у , које п о ч и њ е о д м а х са ш е с т о -
2
псалмијем). )
Јутарња богослужења у недељу п о ч и њ у к а о и у о е т а л е
дане с а п о л у н о ћ н и ц о м , и то п о л у н о ћ н и ц о м по КСА нед^кли.
В а с к р с н а п о л у н о ћ н и ц а р а з л и к у ј е се од с в а к и д а ш њ е и
с у б о т н е п о л у н о ћ н и ц е к а к о по с а д р ж и н и т а к о и по с а с т а в у .
Н а овој п о л у н о ћ н и ц и спомен о д р у г о м д о л а с к у Христовом
п о б у ђ у ј е у н а м а р а д о с н е осећаје, ј е р с в а к а п о б о ж н а д у ш а
о ч е к у ј е д о л а з а к судије с в е т а и ј е р ј е д а н д о л а с к а Г о с п о д њ е г
в р е м е п о т п у н о г о т к р и в е њ а с л а в е Њ е г о в а ц а р с т в а , које ћ е
праведници будни дочекати. По саставу васкрсна полуноћ-
н и ц а ј е к р а ћ а од д н е в н е и суботне, ј е р у њој нема д р у г о г
д е л а — м о л и т а в а з а умрле, које ц р к в а у в а с к р с н е д а н е и з о -
с т а в љ а , ј е р се не с л а ж у са р а д о с н о м у с п о м е н о м в а с к р с а
Христова.
Чин васкрсне полуноћнице:*) После о б и ч н и х п о ч е т н и х
м о л и т а в а ч и т а се 5 0 . псалам, а з а њ и м е се поје т р о ј и ч н и
к а н о н в л а д а ј у ћ е г г л а с а и з октоиха. К а д а се с в р ш и 9. песма,
поје се т р о ј и ч н о в е л и ч а н и ј е : „ Д о с т б и н о естк гакш к о и с т и н ^ . .
и о с т а л и т р о п а р и , који се п р и п и с у ј у Г р и г о р и ј у Синајском
( ! 1370). У т р о ј и ч н о м к а н о н у ј е у к р а т к о и з л о ж е н о у ч е њ е
о с в . Т р о ј и ц и , о Вогу и Њ е г о в у о д н о ш а ј у с п р а м с в е т а и
човека, а у тројичним тропарима позива нас црква да при-
н о с и м о Б о г у п о б е д н у а н ђ е о с к у песму, и молимо се у њ и м а
Вогу, д а н а м засија л у ч е з а р н е м у њ е з а п о с м а т р а њ е беско-
начних савршенстава и дела тројичног Бога. Затим долази
„ т р и с ^ о * , Очб НШЋ, М к ш тш естћ ц л р с т к о . . ипакој гласа,
„Гди п о л ч и л ^ п " 4 0 п у т а , О а а к л , и н ^ н - к : Честн-^иш8н>...", и с в е -
ш т е н и к о в в о з г л а с : , . Е ж * оуцл?дри н м . . . " З а т и м с в е ш т е н и к п р е д

Ј
) И с и о р . т и п и к г л . 7.
8
» Поредак в е ч е р њ а н а свеноћном бденију у суботу у в е ч е в и д и у т и п и к у гл. 2.
8
) В и д и т и п и к г л . 7. и ч а с л о в а ц : полбнофннца по КСА шдклн.
 141

царским дверима окренут народу чита молитву пресветој

Т р о ј и ц и о д М а р к а м о н а х а , касније е п и с к о и а И д р у н т с к о г а (IX.
столеће): „Есел1ог$фаА и ж и в о т в о р А ф а А . . . " и м а л и отпуст, који
п о ч и њ е с а „ Е о с к р к м и ИЗЋ л и р т ш \ х . . . " После о т п у с т а г о в о р и
с в е ш т е н и к о к р е н у т о л т а р у ј е к т е н и ј у : , ПОЛ*ОЛИЛ*СА. . . " и о с т а л о
са в о з г л а с о м : „ Л Ј л т в а л ш СТК\\Ћ б т е ц * иши\к... Ллшнк \ к

На јутрењу после в е л и к е ј е к т е н и ј е н а Е г а Г д к поје с е

т р о п а р в а с к р с а н (2 пута), С и а в а : т р о п а р с в е т о г а , и н к ш - к :
б о г о р о д и ч а н в а с к р с а н о т п у с т и т е л н и по г л а с у т р о п а р а с в е -
тога. Ако нема т р о п а р а светога, т.ада сла'ва, и нкш-к б о г о р о -
д и ч а н т р о п а р а в а с к р с н о г . Ако и м а д в а с в е т а са својим т р о -
п а р и м а , поје се: т р о п а р в а с к р с а н ј е д а н п у т , т р о п а р п р в о г
светог, сллкл: т р о п а р д р у г о г светог, и нкш-к б о г о р о д и ч а н в а с -
к р с а н по г л а с у д р у г о г т р о п а р а .
П о с л е т р о п а р а ч и т а се п р в а к а т и з м а (2. по , р е д у ул

и с а л т и р у ) , а и з а ње м а л а ј е к т е н и ј а са в о з г л а с о м : „ М к и > ТКОА
держа'ва. . .", з а т и м п р в и сједален в а с к р с а н , н а коме се њ е г о в
богородичан замењује богородичним тропара владајућег
г л а с а , а к о се б о г о р о д и ч а н в а с к р с а н није појао са т р о п а р и м а .
З а т и м д о л а з и д р у г а к а т и з м а ( т р е ћ а у п с а л т и р у ) са м а л о м
јектенијом и в о з г л а с о м : . , И к и > ЕЛГЋ и ч м о к - к к о л Л в е ц а . . . " , а и з а
о в о г а поје се д р у г и сједален са својим б о г о р о д и ч н и м .
З а т и м се к а д г о д поје полијелеј ( 1 3 4 . и 1 3 6 . п с ) , к а д -
год „шпорочнм" т. ј. 17. катизма: „Елжжи шпорочши к*
п 8 т к . . ( П с . 118.). О т у д а се в а с к р с н и т р о п а р и и з а к а т и з м е
п о г р е ш н о з о в у » н е п о р о ч н и т р о п а р и « , место » т р о п а р и п о с л е
1
непорочних«. )
Код н а с се у недеље о б и ч н о и з о с т а в љ а и о д м а х п о с л е
д р у г о г с ј е д а л н а поју се в а с к р с н и т р о п а р и : „ Л г г м с к ш совор&
оудивисА.. и о с т а л и са п р и п е в о м 1 2 . с т и х а 1 1 8 . п с а л м а :
„Елагословш* еси Г д и , набчи Л*А ишравда^нкл** т к о и л ! * " . У овим
в а с к р с н и м т р о п а р и м а описује се в а с к р с Х р и с т о в , с п о м и њ у
се а н ђ е л и и м и р о н о с и ц е , с в е д о ц и о в о г н а ј р а д о с н и ј е г д о г а -
ђаја. Д о к се поју о в и в а с к р с н и т р о п а р и , с в е ш т е н и к у ф е -
лону. или ђакон, кади цео храм, а ово кађење сећа нас мира г

које к у п и ш е м и р о н о с и ц е д а п о м а ж у тело И с у с о в о ( М а р . 16,.

1; Л у к . 2 4 , 1).
И з а в а с к р с н и х т р о и а р а д о л а з и м а л а ј е к т е н и ј а са в о з -
г л а с о м : „ М к и > клагословисл Ћмљ ТВО* И п р о с л а в и с л . . С а д а се

*) В и д и С. В. Булгаковг, Настолвнал книга, стр. 863.

 142

1
поје и п а к о ј , а и з а њ е г а с т е п е н и антифони.. ) П о с л е а н т и -
ф о н а д о л а з е у з г л а с и којима се в е р н и спремају з а достојно
с л у ш а њ е ч и т а њ а Св. Писма, н а и м е с в е ш т е н и к , и л и ђ а к о н
а
к а ж е : „Еонлил^, прел4$дростк , чиме п о з и в а н а п а ж љ и в о с л у -
ш а њ е п р о к и м е н а г л а с а , који се поје т р и п у т а . И з а п р о к и -
м е н а к а ж е ђ а к о н : „ Г д б ПОЛДОЛИЛКА", појци ГДИ полчилби, а све-
ш т е н и к к а ж е в о з г л а с : „Мкш СКАТБ еси, Е ж * нл'ша., ." и з а ?

к о г а се поје: ,,ЕСАКО* д и х * ' " ДЛ \КЛЛИТЋ Г д л " ( 3 п у т а ) , а т р е ћ и

н

п у т додаје се ј о ш стих: , , Х к л л и т е Е г л ко стм\к еги> (а т р е - 5

б а л о б и ј о ш и: „хкллите его ко оутмржденТи скмк1 еги>"). ЕСАКОС

дк1\л'ше б и п р е м а с л у ж а б н и к у т р е б а о д а поје ћ а к о н , н о о н
о б и ч н о к а ж е то, а појци поју. П р е ч и т а њ а ј е в а н ђ е л и ј а о т в а -
р а ј у се ц а р с к е д в е р и и ђ а к о н к а д а и х о т в о р и , к а ж е : „ И ц>
СПОДОКИТИСА ИЛМЋ СЛКШЈЛ'Н1ГС стл'ги> егатплТл Г д л Егл лмлилш'', а
в е р н и н а то иоју три п у т а : „ Г д и полшлби". Н а п а ж љ и в о с л у -
ш а њ е ј е в а н ђ е л и ј а п о з и в а ј у се с а д а в е р н и р е ч и м а ђ а к о н а :
„Пр*л*8дростк, прости оуслкшЈилчх стлтчу еглнгелТл", и з а којих с в е -
штеникиодељујеблагослов: „ Ж и р х кгклча",—јерјејеванђелије
д о н е л о мир целоме с в е т у , — н а ш т о д о ј ц и о д г о в а р а ј у : „ И д8-
\оки ткоел1$", и с в е ш т е н и к р е ч и м а : „(х) (илчАрекх) стл'ги> еудг*
плТл чтенГе" именује ј е в а н ђ е л и с т а и з к о г а ћ е ч и т а т и , и з а т и м
2
с е с а ц а р с к и х д в е р и ч и т а ј е д н о о д 11 в а с к р с н и х ј е в а н ђ е л и ј а , )
која се читају у в е к у н е д е љ е н а ј у т р е њ у (осим к а д а у н е -
дељу падне п р а з н и к Христов, Богородични и храмовни, када
с е ч и т а п р а з н и ч н о ) о д недеље свих с в е т и х п а д о Цвети. У
в р е м е и е д е с е т н и ц е у недеље н а ј у т р е њ у читају се в а с к р с н а
ј е в а н ђ е л и ј а , а л и д р у г и м редом. Н а ј у т р е њ у ч и т а ј е в а н ђ е -
лије презвитер, а на литургији ђакон, Н а јутрењу чита
с в е ш т е н и к ј е в а н ђ е л и ј е з а т о , ш т о њему п р и л и ч и д а п р в о
х р а н и речју Божјом о н е , који ћ е п о с л е н а и д у ћ е м б о г о -
с л у ж е њ у , н а и м е н а св. л и т у р г и ј и , х р а н и т и т а ј а н с т в е н и м
х л е б о м . Д у ж н о с т х р а н и т и в е р н е прво речју, а з а т и м х л е -
б о м , ј е с т е по п р и м е р у И Х р и с т а , који ј е ц р к в у х р а н и о п р в о
у ч е њ е м , а з а т и м телом својим. З а т и м И Х р и с т о с ј е з а и о в е -
д и о својим у ч е н и ц и м а д а п р в о у ч е , а з а т и м д а к р с т е
3
(Мат. 2 8 , 19). )

*) В и д и Ј1. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I . д е о с т р . 2 2 2 . Тумачење

е
степених антифона види: N I х УЈ ф 6 р о д К а Х Х ^ а - с о ^ 6 Е а у & б т с о о Х о с , Ер{лу]-
0
^е(а ^ а ( . а $ ц , о б с тг]д 'Охтсотјх ^ (8°, ес1. К у г И о з А Љ а п а з т а Д е з , Ј е г и з а Ј е т , 1 8 6 2 . ) .
2
) ВИДИ Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. део, стр. 288.
8
) И с п о р . ВешлминЂ, Н о в а н С к р и ж а л в , Спб. 1 9 0 8 . с т р . 1 2 6 .
 143

И з а ј е в а н ђ е л и ј а и „ О л л ' к а т н ј - к , Г д и , сла'ка т ш ^ к " ч и т а с е :

„ Е о с к р к е ш * Х р т о к о к и д ^ к ш е . . . " и иокајни 50. псалам, за време
к о г а с в е ш т е н и к са ј е в а н ђ е л и ј е м и з л а з и и з о л т а р а , као о д
г р о б а , к р о з ц а р с к е д в е р и д р ж е ћ и г а п р и прсима, и с т а в љ а
г а на н а л о њ у р а д и ц е л и в а њ а . 5 0 . п с а л а м се ч и т а у з н а к
д а ј е Г о с п о д р а д и н а ш и х г р е х о в а у м р о и в а с к р с а о , д а нам
д а р у ј е в е ч н и ж и в о т . И з а 5 0 . п с а л м а поје се „ О л а ' к а : Моли*
т к л / и и а п т о л и > к х . . И НШ.НЈ: ЖОЛИТКЛЛМ Е Ц М , з а т и м : „ П о л ш л б и
ЛЧА Е ж е п о к м и ц ^ к и л ч и л о с т и т к о ж . . . " и с т и х и р а васкрсна:
„ Е о с к р с к 1иск и) г р о в л . . ."
После ових песама излази ђакон пред царске двери и
ч и т а п р в и део м о л и т в е са литије на в е ч е р њ у : „ О п л с и , Е ж е ,
л г с д и ТКОА. . . " н а коју в е р н и о д г о в а р а ј у : „Гди полшл&и" (12
п у т а ) , а с в е ш т е н и к ј е з а в р ш у ј е в о з г л а с о м : „ Ж и л о с т Т к > и цм*
д р о т л л ш . . " и з а т в а р а ј у се ц а р с к е д в е р и .
1
З а т и м д о л а з и к а н о н , ) к а т а в а с и ј а по у с т а в у , т. ј . која ј е
п р о п и с а н а д а се поје. П о с л е 3 . 6. и 9. песме ђ а к о н г о в о р и
м а л у ј е к т е н и ј у и с п р е д ц а р с к и х д в е р и (или с в е ш т е н и к у ол-
т а р у ) са о д н о с н и м в о з г л а с о м у с л у ж а б н и к у . Сваком д е л у
к а н о н а додају с е неке песме, т а к о п о с л е т р е ћ е песме, м а л е
ј е к т е н и ј е и в о з г л а с а поје се к о н д а к и сједален са б о г о р о -
д и ч н и м с в е т о г а и з минеја, п о с л е ш е с т е несме к о н д а к в а с -
к р с а н и икос, и п р о л о г и л и с и н а к с а р , а после д е в е т е песме
с в е т и л а н в а с к р с а н и с в е т о г а . П р е д ирмосом 8. песме поје
се у з п о к л о н : „ Х к л л и л ч х , БЛГОСЛОКИЛЧБ, ПОКЛЛЊМЛЧСА ГДКИ. . . " и
долази ирмос осме песме, и з а које с в е ш т е н и к и л и ђ а к о н
кадећи испред часне трапезе говори: „ Е ц 8 и лчтрк с к ^ т а
п ^ с н к л ш (или КБ п ^ с н ^ х ) к о з к е л и ч и л ч х " , н а ш т о се поје: „ Е м и *
ч и т г . д 8 ш л ЛЧОА Г д л . . . " с п р и п е в о м : „ Ч е с т н ^ и ш 8 к > \^Е!\Л\Ћ. ..",
з а време које песме се к а д и цео х р а м . З а т и м д о л а з и д е в е т а
п е с м а к а н о н а , м а л а ј е к т е н и ј а и в о з г л а с од с в е ш т е н и к а :
„ М к и > т . А хбл'ЛАТ&". . .
С а д а у з г л а ш а в а ђ а к о н : „ О т х Г д к Е г * на'ша", ш т о би
ђ а к о н т р е б а о д а поје в л а д а ј у ћ и м гласом, са с т и х о в и м а 1.
М к и > с т а Г д к Е г а НЛШЋ, и 2 . Н а д х к г к л ш л . о д к л ш Е г а НЛШЋ'\
и з а т и м се поје в а с к р с н и е к с а п о с т и л а р , — који по с а д р ж и н и
одговара на јутрењу читаном васкрсном јеванђелију — ,
„ О л л к л : с в е т и л а н с в е т о г а (ако г а има), и НКШНЈ" б о г о р о д и ч а н
е к с а п о с т и л а р а . П р е м а томе и м а е к с а п о с т и л а р а к о л и к о и вас-
!
) В и д и Ј1. Мирковић, П р а ч о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. д е о , с т р . 2 2 3 .
144

к р с н и х ј е в а н ђ е л и ј а , м у в е к се поје онај е к с а п о с т и л а р , који

по броју о д г о в а р а броју п р о ч и т а п о г в а с к р с н о г ј е в а н ђ е л и ј а .
Који се е к с а п о с т и л а р поје у коју н е д е љ у о д р е ђ у ј е се п о
1
т. з в . с т о л п о в и м а , ) које имамо у т и и и к у ( г л . 54.), н а крају
о к т о и х а , с л е д о в н о м п с а л т и р у и великом ч а с л о в ц у .
З а г и м се поје „ЕСАКО* д к . х а ' ш е " и х в а л и т н е с т и х и р е пс>
г л а с у који в л а д а , О л а в а : ј е в а н ђ е о с к а ј у т а р њ а с т и х и р а ) (има 2

их к о л и к о и е к с а п о с т и л а р а , о д н о с н о ј у т а р њ и х в а с к р с н и х
ј е в а н ђ е л и ј а , т е и о н а о д г о в а р а бројем о д н о с н о м броју е к с а -
п о с т и л а р а и л и ј у т а р њ и х ј е в а н ђ е л и ј а , а имамо их ш т а м п а н е
заједно са ексапостиларима), „ и н к ш ^ " богородичан: „Прекла*
гослокеннл е с и Е ц е . . . " . и з а т и м се поје в е л и к о славословије, к о ј е
се ч и т а на ј у т р е њ у у с е д м и ч н е д а н е . После иесме: „ С т к м
Е ж е . . к о ј о м се з а в р ш у ј е в е л и к о славословије, поје се в а с -
к р с а н т р о п а р : „ Д н е с * сплат* лнр$ в к ' . с т к . . . " ( а к о се поје 1 .
3. 5. и 7. г л а с ) и л и „ Е о с к р е с х (С г р о к а . . . " ( а к о се поје 2. 4 .
6, и 8 . г л а с ) в л а д а ј у ћ и м г л а с о м . З а т и м д о л а з и с у г у б а и
и р о з б е н а ј е к т е н и ј а са п р и к л а њ а њ е м г л а в е , и ј у т р е њ е се с в р -
ш а в а п о с л е „ п р м ^ д р о с т к " , п р и чему се д в е р и о т в а р а ј у , з а в р -
3
шним молитвама ) као ш т о ј е изложено у служабнику, а
о т п у с т п о ч и њ е р е ч и м а : „ Е о с к р к к ш и з а М^ТЕК\\Ћ. ..".

У н е д е љ у се в р ш и литургија к а о и у о с т а л е с е д м и ч н е
д а н е са незнатним изменама у погледу садржине, а у пес-
м а м а н а л и т у р г и ј и с л а в и се в а с к р с Х р и с т о в . О в е песме с у :
т р о п а р и б л а ж е н а , песма п о с л е в х о д а : „ П р Г и д и т ! ПОКЛОНИЛ*СА. . . "
у којој се поје: „ в о с к р е с к 1 и и з а л и р т в к . х & " , место: „ в о с в л т к 1 \ &
д и к е ч х с к ш " . т р о п а р п о с л е входа, и р о к и м е н и к и н о н и к .

37. Црквена богослужења у остале седмичне дане.

Понедељак ј е п о с в е ћ е н б е с т е л е с н и м небеским с и л а м а г

н а и м е 9 небеским ч и н о в и м а , који б е з п р е с т а н к а стоје п р е д

п р е с т о л о м н е б е с к о г ц а р а , појући т р и с в е т у песму Б о г у у т р и
л и ц а , и који се према а в т о р у д е л а » 0 небесној ј е р а р х и ј и «
деле у три врсте У прву спадају: Престоли, Херувими и
С е р а ф и м и , у д р у г у : Г о с п о д с т в а , Силе и Власти, и у т р е ћ у :
Н а ч а л а , А р х а н ђ е л и и А н ђ е л и . П р е м а о в о м е небеске силе с е
х в а л е и с л а в е у п о н е д е љ а к у т р о п а р и м а и к о н д а ц и м а који

1
) Види Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. д е о , с т р . 2 3 6 . 2 8 0 . и 2 8 8 .
а
) В и д и Л. Мирковић, П р а в . Л и т у р г и к а , I. д е о , с т р . 2 5 6 .
8
) В и д и Л. Мирковић, П р а в . Л и т у р г и к а , I. д е о , с т р . 2 0 9 .
 145

се читају н а р а з н и м ц р к в е н и м б о г о с л у ж е њ и м а , у с т и х и р а м а
н а Г д и коззка'х* и у с т и х и р а м а н а с т и х о в њ е н а в е ч е р њ у , у
к а н о н у ј у т р е њ а , у б л а ж е н и м а н а св. л и т у р г и ј и и у к и н о -
нику. Исто т а к о се моли у о т п у с т и м а р а з н и х б о г о с л у ж е њ а
у понедељак, д а се Х р и с т о с и с т и н и т и Б о г н а ш .смилује и
д а н а с с п а с е између о с т а л о г а м о л и т в а м а и з а с т у п с т в о м н е -
1
б е с н и х бестелесних с и л а . ) Поред у с п о м е н е н е б е с н и х с и л а
б о г о с л у ж е њ е п о н е д е љ н и к а ј е покајно б о г о с л у ж е њ е , те се
з а т о н а в е ч е р њ у п о р е д с т и х и р а а н ђ е л и м а поју и покајне сти-
х и р е , а н а ј у т р е њ у п о р е д к а н о н а а н ђ е л и м а и к а н о н покајни.
У уторак с л а в и ц р к в а пророке, најстарије в е с н и к е и п о -
с л а н и к е Божје, а п о ш т о је п р е м а самим р е ч и м а Спаситељевим
међу п р о р о ц и м а био највећи св. Ј о в а н Крститељ, то ц р к в а
овај д а н посвећује н а р о ч и т о у с п о м е н и о в о г а пророка, и у
његовој л и ч н о с т и ц р к в а даје част свима п р о р о ц и м а . Н а
ц р к в е н и м б о г о с л у ж е њ и м а ј у т р а и в е ч е р а с л а в и ц р к в а у тро-
парима и кондацима ових богослужења успомену правед-
н о г а с п о х в а л а м а , н а з и в а с в . Ј о в а н а К р с т и т е љ а најчаснијим
између свију п р о р о к а , п р о р о к о м н а д п р о р о ц и м а , и с п у њ е њ е м
с в и х п р о р о ш т а в а , посредником с т а р е и н о в е б л а г о д а т и . С
о б з и р о м н а б л а ж е н и с в р ш е т а к св. Ј о в а н а , с л а в и г а ц р к в а
н а л и т у р г и ј и у к а н о н и к у р е ч и м а : „ Е в ПАМЛТЋ к^чн8н> к б д е т *
2
п р а к ј д н и к * " ) . и у о б и ч н и м отпустима р а з н и х б о г о с л у ж е њ а п р и -
з и в а ц р к в а милост Х р и с т а и с т и н и т о г Б о г а и м о л и т в а м а че-
с т н о г а , с л а в н о г а п р о р о к а и к р с т и т е љ а Ј о в а н а (види о т п у с т
уторника). И богослужење уторника је богослужење кајања
и з а т о се поју н а в е ч е р њ у покајне с т и х и р е и п р о р о к а , а н а
ј у т р е њ у покајни к а н о н и к а н о н п р о р о к а .
У среду се с а в е т о в а о Ј у д а И с к а р и о т с к и , ј е д а н о д д в а -
н а е с т о р и ц е , са Ј у д е ј и м а к а к о д а и з д а Х р и с т а с т а р е ш и н а м а
н а р о д а , а у п е т а к ј е р а с п е т Христос и у с т р а ш н и м м у к а м а
и с п у с т и о ј е Свој д у х у р у к е О ц а Н е б е с н о г а . Сећајући се
т а к о ц р к в а о в и х д о г а ђ а ј а из земаљског ж и в о т а И с у с а Х р и -
ста, с л а в и како б о г о с л у ж е њ и м а својима, тако и постом
у о в е д а н е с т р а д а њ а и смрт Господа. Н а р о ч и т о се величају
с т р а д а њ а Христова средом и петком у р а з н и м т р о п а р и м а
о в и х д а н а , у с т и х и р а м а и б л а ж е н и м а . П о р е д о в о г сећа се
ц р к в а д у б о к е ж а л о с т и Мајке Божје, која стоји п о р е д крста

Ј
) Види у с л у ж а б н и к у отпуст понедељника.
») П с . Ш , 6.
146

Х р и с т о в а , и з а т о ее песме које се поју у о в е д а н е з о в у

к р с т о б о г о р о д и ч а н . А у п е т а к с л а в и ц р к в а у својим п е с м а м а
и ж и в о т в о р н о д р в о (крст) И Х р и с т а , н а коме ј е и з в р ш и о
н а ш е спасење.
У о т п у с т и м а о б и ч н и м моли се у с р е д у и п е т а к мило-
срђе Божје и силом ч а с н о г и ж и в о т в о р н о г к р с т а (види от-
пуст среде и петка).
У четвртак с л а в и ц р к в а у с п о м е н у свију а п о с т о л а и
св. о ц а Н и к о л а ј а к а о п р е д с т а в н и к а св. о т а ц а , и з б о г о в о г а
се поју н а в е ч е р њ у стихире а п о с т о л а и св. Н и к о л е , н а ј у -
т р е њ у к а н о н а п о с т о л а и св. Н и к о л е , и у о т п у с т и м а се п р и -
зива милосрђа Христа истинитог Бога и молитвама светих
с л а в н и х , и с в е х в а л н и х а п о с т о л а и светог о ц а н а ш е г Н и к о л е
(види отпуст ч е т в р т к а ) .
У суботу н а м п р и к а з у ј е ц р к в а , имајући у в и д у крај
свију с т в о р е њ а , онај б л а ж е н и м и р , који н а с ч е к а у в е ч н о с т и ,
а к о у овом свету у з ж и в и м о п р а в е д н о и п р е м а з а п о в е с т и м а
Божјим. И п о ш т о н а с о п о м и њ е и побуђује о н а т а к о н а тај
ж и в о т , с л а в и о н а у овај д а н п о б о ж н е и свете о ц е и с в е
светитеље. који су б о р е ћ и д о б а р бој у ш л и у ц а р с т в о Б о ж ј е ,
и т а к о се ц р к в а с е ћ а у м р л и х о т а ц а и б р а ћ е н а ш е , м о л е ћ и
се д а и х Б о г у в е д е у с т а н о в е светих. П р е м а овом з н а ч е њ у
д а н а в р ш и се у суботу н а р о ч и т а п о л у н о ћ н и ц а , која ј е у
главном слична свакодневној иолуноћници; а у поједино-
стима с а д р ж и н о м својих п о ј е д и н и х ч и т а њ а с е ћ а н а с идеје,
која л е ж и у о с н о в и о в о г а д а н а . Исто т а к о поју се н а в е -
ч е р њ у с т и х и р е с в е т и х и м у ч е н и к а , а н а ј у т р е њ у к а н о н све-
тих и мртвих. Даље има јутрење суботно стихире н а хва-
л и т е и н а с т и х о в њ е . Најпосле се м о л и у о б и ч н и м отпуотима,
д а се Х р и с т о с и с т и н и т и Б о г м о л и т в а м а м у ч е н и к а , п р е п о -
д о б н и х и б о г о н о с н и х о т а ц а н а ш и х и свију с в е т и х емилује
н а н а с и д а н а с с п а с е к а о д о б а р и ч о в е к о љ у б а ц ( в и д и от-
пуст суботе). С в а о в а . б о г о с л у ж е њ а седмична, п о д е љ е н а у
осам г л а с о в а , п о н а в љ а ј у се у с е д м и ч н е д а н е к а к о д о л а з е
ј е д н о з а д р у г и м у октоиху.
 ШТЛМППРСКЕ ПОГРЕШКЕ

Стр. 7. р е д 14. о д о з д о т р е б а : Дсполннтх, м е с т о : Асплнит*.

» 8. » 10. одозго » да, м е с т о : де.
» 9. » 1. о д о з д о » м е с т о : 0710$.
»' » » » » » еГ, м е с т о : еГ.
» » » 4. » 6, м е с т о : 6.
» » » 5. » ха1, м е с т о : х а 1 .
» » 6. » &ее, м е с т о : & е .
» » 8. » А1уоб[1еу, м е с т о : АГУООЈАБУ.
» 3> » 9. » $еф, место: &еф.
» » » 9. » е1р7јууј, м е с т о : е1ртЈ7У].
» » » 11. » Испор., м е с т о : Испр.
» 17. » 7 » Испор., м е с т о Истор.
-
» » » 22. » катизама, место: катизима.
» 20. » 3. » Сл4кл, Д ШЈН-к, м е с т о : Оллкд, н нин-к.
» 20. » 4. 5. » . ПрЈмбдростћ, Бллгослокн, Син БЛДГОСЛОКНХ. . . , Оутв<рдн
Бжс, Прст^А Б Ц Ј . . . , м е с т о : Пршбдростк, Блдгослокн син Блдгословжк... о^тмрдн
Бж«, прсст^А Бц«.
Стр. 21. 9. о д о з г о т р е б а : н и ш т а , м е с т о : вишта.
» 24. » 18. » » свакидашње, место: свакидаше.
» 25. » 6. о д о з д о > непријатеља, место: непрајатеља.
» 27. » 19. 0 Д 0 3 Г 0 » Ч«стн*кнш8к> м е с т о : ^пгкншЗк*.
» 27. » 10. 0 Д 0 3 Д 0 » небеса, место: набеса.
» 29. » 7. 0 Д 0 3 Г 0 » <бра, м е с т о : & р а .
» 29. » 5. 0 Д 0 3 Д 0 » Ргеса1., м е с т о : Ргеза!.
» 45. » 1. 0 Д 0 3 Д 0 » пресугцествленш, место: пресуштаствлетл.
» 55. » 9. » » Великог, место: Валиког.
» 56. » 13. » владичице, место: владачице.
» 57. » 3. » » Златоустога, место: Ззатоустога.
» 58. » 7. 0 Д 0 3 Г 0 » овога, место: овоге.
» 58. » 8. 0 Д 0 3 Д 0 » клањајући се, м е с т о : клањајући.
» 65. » 2. 0 Д 0 3 Г 0 » твон>, м е с т о : мок>.
> 65. » 5. » » символизује, место: символизују.
» 67. » 3. » » . свакидашње, место: свакидашња.
» 68. » 3. » » Његов, место: његов.
» 72. » 15. » » презвитеру, место: презватеру.
» 76. » 4. » » <ј5, м е с т о : (х>.
» 77. » 9. » » дисциплина, место: дасциплина.
» 77. » 14. » » побожности, место: нобожности.
 гр. 80. ред 4. одоздо » Код, место: Кад.
» 80. » 18. » » м е с т о : ТЛ.
» 81. » 2. одозго » преношења, место: приношења.
» 82. » 14. » » одговарајуће, место: оговарајуће.
» 83. » 16. » » улази, место: улаза.
» 86. » 13. одоздо » буде, место: буда.
» 87. » 9. » » спољашњи, место: пољашњи.
» 89. » 16. 0Д03Г0 » је, место: ја.
» 90. » 10. » » пр«л\Здрост1К>, м е с т о : ПЈЛМ8АРОСТП*
» 91. » 8 . одоздо » опасности, место: епасности.
'» 91. » 9. » » исповедању, место: исповодању.
» 92. » 8. » » свештеников, место: ђаконов.
» 92. 12. » » заједно, место: зеједно.
•» 94. » 6. 0Д03Г0 » јеврејска, место: јаврејска.
» 95. 5. одоздо » скоимж, м е с т о : СБФАМХ.
» 96. » 4. » » установљена, место: уста новљења.
99. » 12. 0Д03Г0 » призивања, место: призивање.
102. » 12. одоздо » Бе(1еи1еп(181еп, м е с т о : ћес1еп1еп(181еп.
103. » 1 3 . одозго » томе, место: таме.
» » » 18. одоздо » благосиљања, место: благосиљање.
» » » 16. » » него говоримо и друге, једне раније а друге
касније, као оне које имају велику моћ з а т а ј н у , п р и м и в ш и их из —
место: него једне говоримо раније, а друге касније, и имају велику моћ,
примивши и оне —.
Стр. 1 1 4 . ред 1 1 . одоздо т р е б а : да причести, место: причести.
» 117. » 10. 0Д03Г0 » ск-ктнсА, м е с т о : скАт^ск.
117. » 14. » » едннх, м е с т о : |дннх,
» 123. » 17. одоздо » молитвама, место: молитвами.
125. » 22. 0Д03Г0 » видети, место: вадети.
> 127. » 6. » » заведена, место: зведена.
» 127. » 13. одоздо » в^инх, м е с т о : кна>нх.
 С А Д Р Ж АЈ

II. ДЕО.

Поеебни део литургике. С т р а н а

1 . Прелаз 5

Јавна заједничка црквена богослужења, или

стална, одређена богослужења.
2. Подела • 6

Јавна сваиидашња црнвена богослужења. Седам

црнвених часова.
3. Историјски основ седам црквених часова 6
4. Садржина седам црквених часова у старој ц р к в и 9
5. Идеја и опћи значај седам црквених ч а с о в а 1 0
6. Време в р ш е њ а црквених часова д а н а с 1 2
7 . Девети ч а с 1 4
8. Вечерње 1 5
9. Повечерије 2 1
10. Полуноћница 2 3
11. Јутрење 2 4
12. Ч а с први 2 9
13. Час трећи 3 0
14. Час шести 3 1
15. Обедница или и з о б р а з и т е л н а 3 2
16. Међучасија (ШЖДОЧЛСУА) 3 3
17. Света литургија 3 4
18. Појам о жртви. Старозаветне ж р т в е 3 5
19. К р с н а ж р т в а Христова и евхаристијска ж р т в а 3 7
20. Имена, суштина и значење св. литургије 3 9
21. Време с в р ш а в а њ а св. литургије 4 2
22. Ш т а ј е потребно з а с в р ш а в а њ е св. литургије 4 4
 Страна-

23. В р ш и л а ц св. литургије 45

24. Литургије православне источне цркве 48
25. Главни делови литургија св. Василија Великог и св. Јована
Златоустога 55
26. Ч и н литургије св. Јована Златоустога и св. Василија Вели-
кога. Проскомидија 57
27. Ч и н литургије оглашених 64
28. Ч и н литургије верних 80
29. Канон евхаристије 93
30. П р о д у ж е њ е 108
31. Продужење 113
32. Литургија пређеосвећених д а р о в а . . . . . . . . . . . . 124
33. С п р е м а њ е св. хлеба з а литургију пређеосвећених дарова . 127
34. Ч и н литургије пређеосвећених д а р о в а . 128

Ј а в н а заједничка с е д м и ч н а б о г о с л у ж е њ а .
35. Седмична богослужења • . . 136
36. Васкрсна (недељна) богослужења 137
37. Ц р к в е н а богослужења у остале седмичне дане 144
 Од и с т о г п и с ц а ј е о в о :
1. А н а т и с т п р е с в е т о ј Б о г о р о д и ц и , превео и протумачио презв.
Др. Л. Мирковик. Ср. Карловци, 1918. Стр. 3 1 . (Из з б и р к е »Побожне
к њ и г е з а ш к о л у и народ«. Б р . 1.) — Распродано.
2. П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а или наука о богослужењу прав. ист.
цркве. Први, оићи део. По литургици Др. В. Митрофановнћа и Д р .
Т. Тарнавског з а српске православне богословије израдио Д р . Л.
Мирковић. Ср. Карловци, 1918. Стр. VI ~ ј - 322. — Ову прву књигу
Литургике поручиоци и з Србије могу добити само у књижари С. Б.
Цвијановића, Београд, Кнез-Михаилова ул. 16., а поручиоци и з о с т а -
лих з е м а љ а (Далмација, Ц р н а Гора, Б о с н а и Херцеговина, Х р в а т с к а
и Славонија, и Војводина) само код иисца.