Старогрчки језик I

ПОМОЋНИ ПРЕГЛЕД ГРАДИВА

ЛИТЕРАТУРА

• Јелена Фемић Касапис, ΠΑΤΕΡ, ΕΓΩ ΕΝ ΑΥΤΟΙΣ ΚΑΙ ΣΥ ΕΝ ΕΜΟΙ. Новозаветни грчки језик I за студенте теологије, Београд 2020.
• Бојана Шијачки-Маневић, Граматика грчког језика, Београд 2001.

Критичко издање текста Новог Завjета:

• Nestle-Aland, Novum Testamentum Graece, Stuttgart 2012.

Грчка Грчки Приближни

слова назив слова изговор

Αα ἄλφα А

Ββ βῆτα В Рjечници:
• Bauer, Walter, Griechisch-Deutsches Wörterbuch zu den
Г или Schriften des Neuen Testaments und der frühchristlichen
Γγ γάμμα Literatur, Berlin 1988 (грчко-њемачки)
Н [ŋ] (испред κ,γ,χ ) • Danker, Frederick William (ed.), A Greek-English Lexicon
of the New Testament and Other Early Christian Literature (тзв.
Δδ δέλτα Д BDAG: Bauer-Danker-Arndt-Gingrich), Chicago 2000 (грчко-
енглески)
Εε ἒ ψιλόν Е [ɛ] • Henry George Liddell, Robert Scott, Henry Stuart Jones
and Roderick McKenzie (тзв. LSJ: Liddell–Scott–Jones), A
Ζζ ζῆτα З Greek-English Lexicon, Oxford 1996 (грчко-енглески) или
издање доступно на интернету:
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3At
Ηη ἦτα И (од [e])
ext%3A1999.04.0057%3Aalphabetic+letter%3D*a%3Aentry+
group%3D1%3Aentry%3D*a
Θθ θῆτα ТХ • Поповић, Радомир В., Грчко-српски речник Новог
Завета, Београд 2011
Ιι ἰῶτα И

Κκ κάππα К

Λλ λάμβδα Л

Μμ μῦ М

Νν νῦ Н

Ξξ ξῖ КС

Οο ὄ μικρόν О

Ππ πῖ П

Ρρ ῥῶ Р

Σ σ ς* σῖγμα С

Ττ ταῦ Т

Υυ ὖ ψιλόν И

Φφ φῖ Ф

Χχ χῖ Х

Ψψ ψῖ ПС

Ωω ὦ μέγα О
 Старогрчки језик I
ПОМОЋНИ ПРЕГЛЕД ГРАДИВА
1. Алфабет
- 24 слова
- консонанти: β, γ, δ, ζ, θ, κ, λ, μ, ν, ξ, π, ρ, σ, τ, φ, χ, ψ (17)
- вокали*: α (кратак или дуг), ε (кратак), η (дуг), ι (кратак или дуг), ο (кратак), υ (кратак или дуг), ω
(дуг) (7)
*Вокали могу бити кратки (што се по потреби у рјечницима биљежи изнад вокала знаком: ˘ ) или
дуги (што се по потреби биљежи изнад вокала знаком: ‾ ). Квантитет (краткоћа или дужина)
завршних слогова битан је за одређивање позиције акцента (в. бр. 4).

2. Дифтонзи

Дифтонзи представљају спој вокала у једном слогу. Други вокал дифтонга је увијек ι или υ (тзв.
полувокал).

Дифтонзи Изговор (приближни)

ᾰ (α кратко) + ι или υ ⇒ αι, αυ αι - Е, αυ – АВ*
ε + ι или υ ⇒ ει, ευ ει - И, ευ – ЕВ*
ο + ι или υ ⇒ οι, ου οι - И, ου - У
η +υ ⇒ ηυ ηυ – ИВ*
υ + ι ⇒ υι υι - И
Спиритуси (в. бр. 3) и акценти (в. бр. 4) стоје изнад другог дијела
дифтонга.
Примјер: αἷμα Αἷμα

*пред безвучним сугласницима (π, τ, κ, φ, θ, σ, χ, ξ, ψ) изговор се приближавао АФ/ЕФ/ИФ

(Неправи) дифтонзи чији се други дио само пише (не утиче на изговор)
ᾱ (α дуго) αι → ᾳ (чита се као да стоји само α)
η + ι ⇒ ηι → ῃ (као да стоји само η)
ω ωι → ῳ (као да стоји само ω)
Други дио дифтонга (јота: ι) не утиче на изговар, већ се само пише. Када је први
дио дифтонга мало слово, јота се потписује испод њега (тзв. iota subscriptum).
Уз први вокал написан великим словом јота се пише регуларно, али позиција
спиритуса и акцента испред великог слова (а не изнад другог вокала као што је
случај код осталих дифтонга) одаје да се ради о неправом дифтонгу.
Примјер: ᾄδω ῎Αιδω

- ако се ι или υ јаве иза другог вокала, не творећи с њим један слог односно дифтонг, обично се
тада изнад ι или υ ставе две тачке (ἄϋπνος, ἀΐδιος) чиме се означава дијареза (растављање та два
вокала у два слога).

3. Спиритуси
Знакови спиритус ленис (ψιλὸν πνεῦμα, spiritus lenis: ᾿) и спиритус аспер (δασὺ πνεῦμα / δασεῖα,
spiritus asper: ῾) јављају се
а) изнад почетног вокала у ријечи (ἐν, ὑπό),
б) изнад почетног дифтонга (εὑρίσκω, ᾠδή),
в) изнад почетног ὑ и ῥ је увијек с. аспер (ὑπό, ῥίζα),
Спиритус се пише испред вокала написаног великим словом. Тако би у наведеним случајевима
стајало под а) Ἐν и под в) ῾Ρίζα, као и код неправих дифтонга (Ὠιδή), но не и код правих
дифтонга (Εὑρίσκω, уп. бр. 2).

Спиритус ленис се није изговарао. С. аспер (῾) се некад (у зависности од дијалекта и периода)
чуо као српско Х. У покласичном периоду та аспирација се у општем говору полако губи, но из
 Старогрчки језик I
ПОМОЋНИ ПРЕГЛЕД ГРАДИВА
мнемотехничких разлога ваљало би је у почетној фази учења изговарати (јер се мора напамет
научити која ријеч има који спиритус).

4. Акценти и правила о наглашавању

- Нагласак, акценат [προσῳδία] у грчким ријечима може да стоји само на три последња слога
(антепенултима ‒ назив за трећи слог од краја, пенултима ‒ други од краја, ултима ‒ први слог
од краја).
- Врсте акцента у грчком језику:
а) Акут [ὀξεῖα]: ´ на дугом или кратком слогу, те на било ком мјесту од три последња слога

аˈ) Гравис [βαρεῖα] (позициона варијанта акута односно ослабљени акут ‒ када се акут
нађе на последњем слогу испред наглашене ријечи): `

б) Циркумфлекс [περισπωμένη]: ῀ само на дугом слогу, те на неком од два последња слога

Врсте ријечи Трећи слог Други слог Први слог

с обзиром на акценат од краја од краја од краја
- Окситона акут/гравис
[ὀξύτονος]
Парокситона акут
[παροξύτονος]
Пропарокситона акут Мора бити кратак!
[προπαροξύτονος]
Периспомена Циркумфлекс
[περισπώμενος] (дуг слог)
Пропериспомена Циркумфлекс Мора бити кратак!
[προπερισπώμενος] (дуг слог)
Акценат сваке ријечи памти се у њеном основном облику који се наводи у рјечнику (врста и мјесто акцента у ријечи мијења се само
ако се мијења квантитет последњег слога). Код именица се памти номинатив и генитив једнине, код глагола прво лице једнине
индикатива презента актива.

5. Падежи и чланови
- Пет падежа: ном, ген, дат, акз, вок.
- Наш локатив и инструментал обично одговарају грчком дативу, са или без предлога.
- Грчку именицу прати члан који разликује сва три рода. Ном. јед. и мн. мушког и женског члана
немају сопствени акценат, већ се наслањају на следећу ријеч. Зато се за такве ријечи каже да су
проклитике (тако ἡ ἀρχή, а енклитике су пак ненаглашене ријечи које се ослањају на тон
претходне ријечи: λέγω σοι).
- Вокатив члана не постоји. Уз вокатив се понекад користи узвик: ὦ.

Јед. Мушки члан Женски члан Средњи члан

Ном. ὁ ἡ τό
Ген. τοῦ τῆς τοῦ
Дат. τῷ τῇ τῷ
Акз. τόν τήν τό
Мн.
Ном. οἱ αἱ τά
Ген. τῶν τῶν τῶν
Дат. τοῖς ταῖς τοῖς
Акз. τούς τάς τά