Vetine uenja

Prvo letimino prei materijal koji treba da se naui

Formulisati ceo materijal, kao i delove, u formi pitanja na koja treba dati odgovor (ko, ta, kada, gde,
kako, zato?)

Aktivno savladavati materijal, vraati se na ve preeno, povezivati sa drugim materijalima; ne

razvlaiti se, zadati sebi rokove

Razmiljati o datom problemu, nalaziti nova reenja lateralnim miljenjem (izai iz konvencionalnih
okvira, savladati inerciju, vie alternativnih reenja), otkrivati nove veze, inovirati; traiti praktinu
primenu

Kombinovati verbalno i vizuelno uenje, sekvencijalno (linearno-redom) i globalno (sa preskocima)

Preispitivati svoj nain miljenja kao i sadraj, restrukturisati misli

Ako je materijal nejasan: identifikovati o emu se radi, parafrazirati informaciju, objasniti materijal
nekom ko o tome ne zna nita, konsultovati drugu literaturu i one koji o tome zanju vie

Odrediti znaaj implikacije-primene materijala

Organizovati se: dnevni, nedeljni, meseni, godinji raspored (plan)

Odrediti prioritete u uenju (i ivotu uopte) prvo najvanije stvari, ne gubiti vreme; prihvatiti
pozitivne (konstruktivne) izazove

Razvijanje mozga: uiti nove stvari, naprezati svoje mentalne kapacitete, upranjavati raznovrsne
konstruktivne aktivnosti

Fiziki uslovi uenja: adekvatno (dovoljno jako) svetlo, udobnost (stolica, sto, prijatna temperatura),
tiina, knjige, sveske, olovke i slino; bolje rano ujutru

Emocionalni uslovi uenja: oputena panja, planiranje i satnica, odreivanje ciljeva unapred, skladan
spoj spavanja, hrane, vebanja i odmora, samopouzdanje

Pamenje: podeliti materijal na manje odeljke, pisati izvode i/ili podvlaiti informacije, redovno se
presliavati, analizirati materijal, razmatrati i presliavati se sa drugima

itanje: dinamino, u grupama rei, (prstima prelaziti ispod teksta koji se ita, kako bi se izbeglo
zadravanje i otezanje i ubrzalo samo itanje), uvek imati i znati svrhu zato neto itamo; (pre detaljnog
itanja pregledati prvu i poslednju reenicu svakog pasusa i eventualne zakljuke)

Uenje tekog materijala: posle prvog itanja presliati se, koristiti pomonu literaturu (renici,
udbenici, atlasi, itnernet i drugo), itati naglas sa razumevanjem, konsultovati druge: studente,
nastavnike

Presliati se na kraju kao da nekom drite predavanje o preenom materijalu (imati logiki sled i
mentalnu sliku cele ideje)