Fizika 6 Raz Pripreme

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum
Redni broj časa Nastavna tema: Uvod – Priroda i fizičke veličine

1 Nastavna jedinica: Priroda i fizičke veličine
Tip časa: uvodni čas, obrada
Oblik rada: frontalni, individualni, rad u parovima
Metode rada: dijaloška, inicijalni test, demonstrativna
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, posude sa vodom, odštampani listovi sa raznim optičkim
varkama
Cilj i zadaci časa: Upoznavanje učenika sa predmetom i načinom rada; upoznavanje učenika sa
udžbenikom; procena nivoa predznanja učenika; упознавање основних начина мишљења и
расуђивања у физици; разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких
закона; развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама кроз
истраживање; схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења.
Tok i sadržaj časa
Uvodni deo časa: (10 min.)
- Upoznavanje nastavnika sa učenicima i učenika sa predmetom i načinom rada.
- Prikaz udžbenika i zbirke.
Glavni deo časa:
- Učenici prilaze jedan po jedan do tri pripremljene posude sa hladnom, mlakom i toplom
vodom.
- Umaču jednu ruku u hladnu vodu a zatim u mlaku i odgovaraju na pitanje: „Kakva je voda u
srednjoj posudi?“ Zatim ponavljaju isto sa hladnom i mlakom vodom.
- U dijalogu doći do pojmova subjektivno i objektivno.
- Objasniti ograničenost ljudskih čula i potrebu merenja.
- Dok učenici prilaze posudama ostatku odeljenja podeliti odštampane listove sa raznim optičkim
varkama (http://www.brl.ntt.co.jp/Illusion ili Michael’s Optical Illusions & Visual Phenomena
http://www.michaelbach.de).
- Dijalog o optičkim varkama
Završni deo časa: Zbirka, zadaci 1.1–1.5. Zadatke nastavnik čita, a zatim nastavnik i učenici
zajedno komentarišu ponuđene odgovore.
Domaći zadatak: Posetiti na internetu sajtove sa optičkim varkama.
Analiza časa (zapažanja nastavnika)

2 Nastavna jedinica: Merenje i jedinice mere
Tip časa: obrada
Metode rada: dijaloška, demonstrativna, praktični rad, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, lenjir
Cilj i zadaci časa: Развијање функционалне писмености; упознавање основних начина
мишљења и расуђивања у физици; разумевање појава, процеса и односа у природи на
основу физичких закона; развијање логичког и апстрактног мишљења; схватање смисла и
метода остваривања експеримента и значаја мерења; развијање способности за примену
знања из физике.
Uvodni deo časa:
- Podela na parove: Na osnovu razgovora sa nastavnikom matematike i razrednim starešinom
unapred spremiti rang-listu. Rang-listu podeliti po uspehu na dve grupe. Učenici sa začelja
redom biraju sebi par iz „jače grupe“ sa kojim će sedeti u klupi i zajednički raditi.
- Razgovor o domaćem zadatku (5 min.).
Glavni deo časa:
- Obnoviti ukratko pojmove subjektivno, objektivno i potrebu merenja fizičkih veličina.
- Parovi međusobno mere visinu po tri puta koristeći 3 „merne“ jedinice: pedalj. ivicu
udžbenika fizike i lenjir. Rezultate zapisuju rečima.
- Objašnjavanje postupka korektnog zapisa (udžbenik, strana 7) i pojmove fizička veličina,

oznaka fizičke veličine, brojna vrednost, jedinica mere, oznaka jedinice mere.
- Parovi zapisuju rezultate svojih merenja u skraćenom obliku.
- Razgovor o mogućnosti upoređivanja rezultata različitih parova u zavisnosti od jedinica mere.
- Upoznati učenike s pojmom „univerzalnost“.
- Kratak istorijski osvrt na razvoj nekih jedinica mera.
- Definisanje pojma merenja kao postupka upoređivanja sa jedinicom mere.
Završni deo časa:

Parovi međusobno postavljaju pitanja i odgovaraju na pitanja i zadatke iz zbirke 1.6–1.10.
Nastavnik proverava i pomaže slabijim parovima
Domaći zadatak: Zbirka: 1.11–1.12.

3 Nastavna jedinica: Poređenje i procene
Tip časa: obnavljanje, obrada
Metode rada: dijaloška, demonstrativna, praktičan rad, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, tegla sa klikerima
мишљења и расуђивања у физици; развијање способности за активно стицање знања о
физичким појавама кроз истраживање; развијање способности за примену знања из
физике; развијање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности у
мишљењу и вештине јасног и прецизног изражавања.
Uvodni deo časa:
- Provera domaćeg zadatka.
- Obnavljanje pojma merna jedinica, univerzalno.
- Obnavljanje merenja kao postupka upoređivanja.
Glavni deo časa:

- Frontalno objašnjavanje postupka objektivnog poređenja i procenjivanja vrednosti fizičkih
veličina, odabiranje odgovarajućeg mernog opsega.
- Parovi rešavaju sledeće zadatke:

1. Proceniti širinu table.
2. Proceniti dimenzije učionice.
3. Proceniti dimenzije klupe.
4. Proceniti broj klikera u staklenoj tegli
- Rezultati se beleže. Odabrani parovi mere metrom date dimenzije i prebrojavaju klikere.
- Upoređuju se rezultati i proglašava najbolji par.
Završni deo časa: Samostalna izrada zadataka u zbirci, 1.19–1.23. Provera.

Domaći zadatak: Zadaci 1.18 i 1.24 u zbirci.
Opciono: Na pogodnom mestu u školi (kabinetu), postaviti veću staklenu teglu napunjenu s dve
raznobojne vrste pasulja (60-70% jedne, 30-40% druge). Organizovati školsko takmičenje u
pogađanju broja zrna obe vrste.

4 Nastavna jedinica: Osnovne i izvedene fizičke veličine
Metode rada: dijaloška, igrovna aktivnost, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka
мишљења и расуђивања у физици; развијање радозналости, способности рационалног
расуђивања, самосталности у мишљењу и вештине јасног и прецизног изражавања.
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje pojmova: procena, jedinice mere, univerzalno i objektivno.
- Obnavljanje obima i površine pravougaonika i zapremine kvadra.
Glavni deo časa:
- Dijalog o raznim osobinama konkretnih fizičkih objekata i predmeta.

- Dijalog usmeravati ka uviđanju razlike između merljivih (dužina, masa, temperatura) i
nemerljivih (lepota, ukus...) osobina.
- Takođe pokušati da učenici samostalno donesu zaključak o međusobnoj zavisnosti površine i
dužine kao i zapremine i dužine.
- Definisati osnovne i izvedene fizičke veličine.
- Frontalno objasniti civilizacijsku potrebu za jedinstvenim jedinicama mere i napore koji su
prethodili uvođenju SI Međunarodnog sistema mera.
- Zajednički proći kroz tabelu 1 – Osnovne fizičke veličine (udžbenik, strana 9).
- Igrovna aktivnost: osnovne fizičke veličine:
Demonstracija – Nastavnik izgovara naziv osnovne fizičke veličine i istovremeno rukama
pokazuje:
DUŽINA – spojiti dlanove ispred grudi, razdvajati i širiti ruke
MASA – dlanovi na gore, kao da se podiže nešto
VREME – pokazati rukom na sat (zapešće druge ruke)
TEMPERATURA – pokazati rukom na čelo
JAČINA STRUJE – pokazati rukom na utičnicu
JAČINA SVETLOSTI – pokazati rukom kroz prozor
KOLIČINA SUPSTANCE – pokazivati rukama „nešto“ po vazduhu
Svi zajedno ponavljamo 5 puta sa mahanjem ruku a zatim 5 puta ponavljnjamo samo nazive.
Završni deo časa:

Kako se ovaj sadržaj vrlo brzo usvaja, pitati pojedinačno uglavnom slabije učenike i pružiti im
priliku da „zablistaju“.
Domaći zadatak: zadaci u zbirci 1.13–1.17.

Redni broj časa Nastavna tema: Kretanje
5 Nastavna jedinica: Kretanje u prirodi. Putanja i put
Metode rada: dijaloška, рад на тексту
Cilj i zadaci časa: Решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних
садржаја; развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама кроз
истраживање; развијање радозналости, способности рационалног расуђивања,
самосталности у мишљењу и вештине јасног и прецизног изражавања; развијање логичког
и апстрактног мишљења.
Uvodni deo časa:
- Zajedničko obnavljanje o osnovnim fizičkim veličinama, o zadatku fizike, o objektivnom
opisu prirodnih pojava.
Glavni deo časa:

- Dijalog : Razne vrste kretanja u prirodi i društvu
Mehaničko kretanje
- Aktivnost u parovima:
Jedan učenik je leđima okrenut ka klupi dok drugi pomera jedan od predmeta na njoj. Nakon
toga pogađa o kretanju kog predmeta je reč. Promena uloga.
- Definisanje kroz dijalog: Kretanje kao promena položaja u odnosu na druga tela.
- Dijalog: Koje fizičke veličine bi bile pogodne za opis promena pri kretanju? (dužina,vreme)
- Definisanje putanje i podela kretanja po obliku putanje na krivolinijska i pravolinijska. Primeri.
- Definisanje pređenog puta kao dužine putanje.
- Aktivnost u parovima:
Parovi pišu po tri primera za obe vrste kretanja.
Komentarisanje urađenog.
- Dijagnostički zadatak (Priručnik za nastavnike, strana 15).
Šta je osnovni podatak na osnovu kojeg opisujemo kretanje tela?
A) položaj tela u određenom trenutku
B) oblik tela koje se kreće
V) vrsta podloge po kojoj se telo kreće
G) to da li se telo kreće ili ga nešto pokreće
Završni deo časa: Zadaci u zbirci 2.1–2.3.

Domaći zadatak

6 Nastavna jedinica: Prikaz kretanja uz pomoć dijagrama
Tip časa: obrada
Metode rada: dijaloška, demonstrativna, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, trake za kase
Cilj i zadaci časa: Развијање радозналости, способности рационалног расуђивања,
и апстрактног мишљења; решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних
садржаја; развијање способности за примену знања из физике; развијање функционалне
писмености.
Uvodni deo časa:
- Parovi dobijaju trake (od elektronskih kasa) oko 1m dužine.
- Jedan učenik povlači traku po klupi sporo a onda brže (nastavnik daje precizna uputstva).
- Drugi član para će ravnomerno na 2 sekunde (odbrojava nastavnik ili metronom ili učenici
gledaju na zidni sat) flomasterom obeležavati niz tačaka.
Glavni deo časa:

- Komentarisanje dobijenog prikaza kretanja.
Od čega zavisi razmak između tačaka?
Pojašnjenje dijagrama kretanja.
- Zajednički komentar dijagrama 1 (udžbenik, strana 13).
- Frontalno objašnjenje dijagrama na liniji (1D), na površini (2D) i u prostoru (3D).
- Parovi proučavaju samostalno dijagram 2 i odgovaraju na pitanje ispod njega.

- Provera urađenog.
Završni deo časa: Zadatak 2.4 u zbirci.

7 Nastavna jedinica: Ravnomerno i neravnomerno kretanje
Tip časa: obrada
Metode rada: dijaloška, praktični rad, рад на тексту
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje elemenata opisa kretanja, put, putanja, pravolinijsko, krivolinijsko kretanje.
Glavni deo časa:

- Parovi crtaju trag koji ostavlja ulje koje ravnomerno kaplje iz automobila kada
a) ide ravnomerno
b) koči (usporava)
v) daje gas (ubrzava).
- Provera. Jedan od učenika koji su tačno nacrtali objašnjava na tabli.
- Definisanje ravnomernog i neravnomernog kretanja.
- Posmatranje primera na slikama strana 15 уџбеника, komentarisanje dijagrama.
- Parovi treba da za 5 minuta nabroje i napišu što više primera ravnomernog i neravnomernog
kretanja.
- Čitanje i komentarisanje napisanih primera. Proglašenje para sa najviše napisanih tačnih

primera.
- Najbolji par za nagradu ne radi zadatak u završnom delu već proverava rad ostalih.
Završni deo časa: Zadatak 2.6 u zbirci.

8 Nastavna jedinica: Prikaz kretanja uz pomoć dijagrama. Ravnomerno i
neravnomerno kretanje
Tip časa: obnavljanje, vežbanje
садржаја; развијање способности за примену знања из физике: развијање функционалне
Uvodni deo časa:
- Jedan od slabijih učenika komentariše traku sa pretprošlog časa i način nanošenja tačaka.
- Obnavljanje pojmova dijagram kretanja, ravnomerno i neravnomerno kretanje.
Glavni deo časa:
- Parovi čitaju tekst na strani 14 udžbenika (plavi i crveni automobil), samostalno proučavaju
dijagram kretanja i pokušavaju da odgovore na pitanje pored dijagrama.
- Komentarisanje stroboskopskog snimka kretanja teniske loptice. Kada je kretanje najsporije, a

kad najbrže?
- Učenici samostalno rade zadatke 2.5, 2.6 i 2.7 u zbirci.
- Provera, a zatim rad na tabli.

- Ocenjivanje.
Završni deo časa:

Frontalno sistematizovanje do sada naučenog o kretanju.

9 Nastavna jedinica: Pravac i smer kretanja
Tip časa: obrada
Oblik rada: frontalni, individualni
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje o vrstama kretanja kroz primere.
Glavni deo časa:
- Crtanje znaka za jednosmernu ulicu na tabli.

- Šta je jednosmerna ulica?
- Koliko smerova ima prava ulica koja nije jednosmerna? A koliko pravaca?
- Učenici imaju 5 minuta (zatvoreni udžbenici!) da u sveskama pokušaju da „definišu“ šta je

pravac a šta smer. Nakon toga sledi javno čitanje svih definicija.
- Nastavnik daje svoju definiciju (strana 17 udžbenika).
- Dijagnostički zadatak o pravcu kretanja (strana 17 priručnika za nastavnike).
- Samostalno popunjavanje tabele u udžbeniku strana 17. Provera.
Završni deo časa: Zadatak 2.8 u zbirci – samostalno.

Provera shvatanja pojmova pravac i smer kretanja.

10 Nastavna jedinica: Tipovi kretanja. Pravac i smer kretanja
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, listići za glasanje
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje o osnovnim fizičkim veličinama.
- „Lanac“ pitanja“: Učenik postavlja drugu do sebe pitanje o nazivu, jedinici ili oznakama,
ovaj odgovara i postavlja pitanje sledećem.
Glavni deo časa:

- Obnavljanje pojmova pravac, smer i vrste kretanja.
- Samostalna izrada zadataka 2.5–2.12 u zbirci ili drugih pripremljenih zadataka (20 min.).
- Provera.
- Nastavnik proziva jednog učenika da radi prvi zadatak na tabli a ovaj po završetku bira ko će
raditi sledeći.
Završni deo časa: Anonimno glasanje po parovima o dosadašnjem radu (pripremljeni listići)
Tri najbolja para (+3, +2, +1 poen)
Tri najmanje uspešna para (–3, –2, –1 poen)
Sređivanje rezultata. Proglašenje rang-liste.

11 Nastavna jedinica: Proteklo vreme i pređeni put
Tip časa: obrada
Cilj i zadaci časa: Развијање логичког и апстрактног мишљења; решавање једноставних
проблема и задатака у оквиру наставних садржаја; развијање способности за примену
знања из физике; развијање функционалне писмености.
Uvodni deo časa:
- Razgovor o jedinicama za vreme i načinu zapisivanja.
- Izrada zadataka 2.13–2.14 iz zbirke na tabli.
Glavni deo časa:
- Frontalno definisanje oznaka za pređeni put (s) i vreme (t).

- Povezivanje latinske reči spatium (dužina) i engleske space (prostor) sa početnim slovom
uobičajene oznake (s) za pređeni put. Napomenuti da je reč o dogovoru i da se mogu sresti i
drugačije oznake.
- Povezivanje latinske reči (tempus) i engleske reči (time) za vreme sa oznakom za vreme (t).
- Rad u parovima: Proučavanje dijagrama 3 i 4 i tabele 2 na strani 18 udžbenika.

Odgovaranje na pitanja 1 i 2 na strani 19 udžbenika.
- Provera i komentar.
- Kretanje loptice za badminton ( tabela 3 i dijagram 5 na strani 19 udžbenika) nastavnik
frontalno detaljno objašnjava.
- Definisanje pojma pomeraj (r) i objašnjavanje činjenice da je ukupan put jednak zbiru puteva
po deonicama.
Završni deo časa: Učenici samostalno odgovaraju na pitanja u drugom zadatku (a, b) na strani
19 udžbenika. Provera.
Domaći zadatak: Doneti auto-karte na sledeći čas.

12 Nastavna jedinica: Proteklo vreme i pređeni put
Tip časa: vežbanje
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, auto karte
Uvodni deo časa:
- Zadaci za parove:
1. Izračunati koliko je kilometara pređeno na poslednjoj eskurziji po deonicama
i ukupno (koristeći auto karte).
2. Napraviti raspored zvonjenja školskog zvona za šestočasovnu smenu koja
počinje u 9 sati, a časovi su skraćeni na 35 minuta. Mali odmori traju po 5 minuta, a veliki
odmor, između drugog i trećeg časa, traje 20 minuta.
- Provera urađenog .
Glavni deo časa:
- Učenici samostalno rade zadatke 2.13–2.18 iz zbirke.
- Par koji najbrže i najbolje uradi zadatke iz uvodnog dela časa bira učenike koji će raditi zadatke
2.13 do 2.18 na tabli.
- Izrada zadataka na tabli.
Završni deo časa: Najbolji par „ocenjuje“ rad učenika.

13 Nastavna jedinica: Brzina
Tip časa: obrada
садржаја; развијање способности за примену знања из физике развијање функционалне
Uvodni deo časa:
- Učenici pokušavaju da samostalno odgovore na pitanje: „Kada kažemo i kada znamo da je
jedno telo brže od drugog?“
- Odgovor do koga su došli zapisuju u svoje sveske.
Glavni deo časa:

- Čitanje i komentarisanje odgovora.
- Definisanje brzine kao pomeranja tela za određeno vreme.
- Detaljno čitanje tabele 4 na strani 20 udžbenika.
- Komentarisanje jedinica za dužinu i vreme. Odabiranje pogodnih i preglednih jedinica.
- Definisanje brzine kao osnovne karakteristike svakog kretanja.

- Povezivanje oznake za brzinu (v) i latinskog (velocitas) i engleskog (velocity) izraza.
- Definicija na strani 21 udžbenika, pisanje izraza za srednju brzinu (formule – to je prva formula
iz fizike).
- Pojmovi srednja i trenutna brzina.
- Osnovna jedinica za srednju brzinu (m/s) i često korišćena jedinica (km/h). Odnos ove dve
jedinice (strana 21 udžbenika).
Završni deo časa:

- Zadaci 2.19, 2.20, 2.21, 2.22, 2.23 iz zbirke.
- Provera.
Domaći zadatak: Za šta se koristi jedinica mph? U kakvom je ona odnosu sa našim jedinicama?

14 Nastavna jedinica: Brzina (grafik kretanja)
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, pripremljeni grafici
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje pojma srednja i trenutna brzina.
- Razgledanje i komentarisanje unapred pripremljenih grafika zavisnosti različitih veličina od
vremena (temperatura pacijenta, dnevna temperatura u gradu tokom dana i tokom nedelje i
sl.).
Glavni deo časa:
- Učenici otvaraju udžbenik na stranama 22–23.

- Učenici, zajedno sa nastavnikom, detaljno opisuju kretanje plavog (dijagram 6) i crvenog
(dijagram 7) autobusa. Postepeno se prolazi kroz tabele 5 i 6. Na osnovu njih na tabli se crtaju
tabele 7 i 8.
- Učenici crtaju samo koordinatne ose sa 23 strane, a zatim zatvaraju udžbenik.
- Nastavnik na tabli, a učenici u svesci, zajedno, tačku po tačku, skidaju podatke iz tabela 7 i 8.
- Povlačenje linije grafika.
- Komentarisanje izgleda grafika i opis samog kretanja.
- Izračunati na osnovu podataka sa grafika brzinu plavog i brzine crvenog autobusa na pojedinim
deonicama.
- Nacrtati (skicirati) grafike zavisnosti brzine od vremena.
- „Pročitati“ grafike. Ukazati na razlike između grafika brzine i grafika pređenog puta.
Završni deo časa:

- Izrada zadataka 2.39 i 2.44 u zbirci. Provera.
Domaći zadatak: Zadaci 2.40 i 2.41 u zbirci.

15 Nastavna jedinica: Brzina
Oblik rada: frontalni, individualni, grupni rad
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, uputstvo za izradu zadataka
Uvodni deo časa:
- Kontrola domaćeg zadatka.
- Obnavljanje pojmova: srednja i trenutna brzina, formula za brzinu.
Glavni deo časa:
A) Uputstvo o izradi zadataka iz fizike okačiti na vidno mesto i komentarisati.
KAKO TREBA RADITI ZADATKE?
1. ZADATAK TREBA PAAAAŽLJIVO PROČITATI ! (AKO TREBA I VIŠE PUTA.)
2. REŠAVANJE ZAPOČETI ZAPISOM POZNATIH VREDNOSTI KAO I VELIČINA KOJE

TREBA IZRAČUNATI ! (UVEK PIŠI MERNE JEDINICE!)
3. PROVERITI DA LI SU MERNE JEDINICE USKLAĐENE!
4. RAZMISLITI O VEZAMA IZMEĐU VELIČINA KOJE SE POMINJU I NAPISATI

ODGOVARAJUĆE FORMULE!
5. ČESTO SE DO REŠENJA LAKŠE DOLAZI AKO SE NACRTA ODGOVARAJUĆA

SLIKA!
(Dati učenicima po primerak uputstva da iskopiraju i zalepe u svesci.)
B) Učenici formiraju grupe po 4 (dva para). Međusobno se dogovaraju na koji način će raditi
zadatke. Rade se zadaci iz zbirke: 2.19, 2.20, 2.21, 2.23, 2.24, 2.25.
- Najbrža (najbolja) grupa bira ko će raditi date zadatke na tabli.
- Nastavnik pomaže, pogotovu kod pretvaranja km/h u m/s.
Završni deo časa: Najbolja grupa ocenjuje rad drugih.
Domaći zadatak: Zadaci 2.27, 2.31, 2.34 i 2.36 iz zbirke.

16 Nastavna jedinica: Relativnost kretanja
Tip časa: obrada
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje pojmova kretanje, vrste kretanja, pravac i smer, brzina, srednja i trenutna brzina.
Glavni deo časa:
- Nastavnik crta (ili projektuje slajd) na kome su obala, drvo, reka, brod koji plovi uzvodno,
splav, plivači, ljudi koji stoje i kreću se na obali i na brodu, ptica iznad broda...
- Učenici (parovi) dobijaju uloge svakog od nacrtanih objekata i svako treba da pokuša da opiše
kretanje (položaj) ostalih u odnosu na njega. Može se pokušati i opisivanje kretanja većim ili
manjim brzinama.
- Pitanje za sve: „Da li vam se desilo da imate utisak da se vi krećete, iako vaš auto(bus) stoji
samo zato što se susedno vozilo kretalo?“
- Objašnjenje pojma relativno.
- Definisanje relativnosti kretanja.
- Relativnost brzine. Relativnost oblika putanje.
- Dijalog o primerima za relativnost brzine:
a. uporedna vožnja biciklista (kočenje jednog od njih...)
b. pad padobranaca (različit trenutak otvaranja padobrana)
v. automobili na autoputu (preticanje...)
- Dijalog o primerima za relativnost oblika putanje:
a. ispuštanje predmeta u autobusu u odnosu na putnika i na posmatrača van autobusa
b. kretanje ventila na točku u odnosu na centar točka i na podlogu.
- Individualna izrada zadataka 2.49 i 2.50 iz zbirke.
- Provera.
Završni deo časa: Dogovor o predstojećem testu.

Domaći zadatak: Priprema za test znanja.

17 Nastavna jedinica: Obnavljanje gradiva – test
Tip časa: provera
Oblik rada: individualni
Metode rada: test – pisana provera znanja
Nastavna sredstva: listići za test
Uvodni deo časa:
- Podela odštampanih testova (припремити задатке за bar tri grupe).
- Kratko uputstvo za rad.
Glavni deo časa:

- Samostalni rad učenika.
Završni deo časa: Skupljanje urađenih testova.

18 Nastavna jedinica: Obnavljanje gradiva – test analiza
Tip časa: utvrđivanje
Metode rada: dijaloška
Uvodni deo časa:
- Kratak izveštaj o rezultatima testa na nivou odeljenja i razreda.
Glavni deo časa:

- Prorađivanje pitanja sa testa i davanje tačnih odgovora.
- Podela ocenjenih testova.
- Rešavanje eventualnih primedbi.
- Unošenje ocena sa testa.
- Davanje prilike učenicima sa ocenama „na granici“ da odmah pokušaju da poprave ocenu.
Završni deo časa: Dijalog o dosadašnjem radu.

Redni broj časa Nastavna tema: Sila
19 Nastavna jedinica: Delovanje i uzajamno delovanje. Sila
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, sitni metalni predmeti, magneti, papirići, lenjir, plastelin,
gumena traka
Cilj i zadaci časa: Разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких
закона; развијање способности за примену знања из физике; да ученик на основу појава
узајамног деловања тела схвати силу као меру узајамног деловања тела која се одређује
интензитетом, правцем и смером.
Uvodni deo časa:
- Parovi odgovaraju na pitanje:
„Na stolu su ekser i papirić. U početku miruju, zatim počinje da se kreće ekserčić, a zatim i
papirić. Napisati bar tri razloga zašto se to dešava.“
- Sledi čitanje odgovora.
Glavni deo časa:

- Demonstracija:
a. Ekserčić na stolu se pomeri udarcem, zatim približavanjem magneta i na kraju naginjanjem
podloge.
b. Papirić na stolu se pomeri duvanjem, približavanjem naelektrisanog lenjira i naginjanjem
podloge.
c. Na kraju se demonstrira plastična deformacija plastelina i elastična deformacija gume.
- Diskusija o uzrocima kretanja tela i o promenama oblika tela.

- Usmeravanje razgovora ka zaključku da je delovanje neke sile uzrok događajima, kao i da je
uvek neko drugo telo izazivalo delovanje.
- Objasniti izraze:
akcija - delovanje
interakcija - međusobno delovanje
- Definisanje sile kao fizičke veličine koja je mera uzajamnog delovanja tela
Završni deo časa: Zadaci 3.1 i 3.2 u zbirci.

20 Nastavna jedinica: Delovanje i uzajamno delovanje. Sila
Tip časa: vežbanje
Oblik rada: frontalni, individualni, rad u parovima, rad u grupi
Metode rada: dijaloška, praktičan rad, igrovne aktivnosti, demonstrativna
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, sitni metalni predmeti, magneti, papirići, lenjir, baloni i
druga oprema, sredstva i materijali u kabinetu za fiziku potrebni za izvođenje vežbi
Uvodni deo časa:
- Ponoviti definiciju sile.
- Objasniti izraze akcija i interakcija.
- Podeliti učenike na manje grupe ( od 3-4 učenika).
- Svakoj grupi obezbediti: magnetiće, male metalne predmete, kompas, plastične slamčice,
papiriće, balone, kanap, stalak, elektroskop, čelične iglice, plutane zapušače, pčosudu sa
vodom, metalne opiljke (čelične i mesnigane).
Glavni deo časa:
- Izvođenje „malih ogleda“ u kabinetu za fiziku.
- Insistirati da svaki učenik uzme učešća u izvođenju ogleda.
- Nastavnik obilazi grupe, daje savete, pokazuje i pomaže.
Elektrostatika:
- Naelektrisanje slamčica trenjem – demonstracija (papirići, elektroskop, mlaz vode)
- Naelektrisanje balona (vezanih tankim kanapom) trenjem o tkaninu ili kosu, približavanje
balona. Komentar. Nastavnik trenjem naelektriše balon, penje se na katedru i „lepi“ balom za
plafon.
Magnetizam:
- Igranje magnetićima. Privlačna i odbojna sila.
- Privlačenje igle kompasa, ekserčića. Demonstracija (bez objašnjenja) magnetne indukcije.
- Namagnetisavanje čeličnih iglica trljanjem stalnim magnetom, pravljenje kompasa
umetanjem tih iglica u plutane kružiće, stavljanje u posudu sa vodom (zbog smanjenja trenja).
Igrovna aktivnost.
- Demonstracija da drugi metali i legure nemaju magnetne osobine (bakar, mesing, olovo...).
- Namagnetisanje gvozdenih opiljaka zatvorenih u providnoj epruveti (može i iz apoteke za
uzorke) trljanjem stalnim magnetom (ritmičnim pokretima u jednom pravcu). Privlačenje
iglica tim magnetom. Kada se epruveta protrese, gube se magnetne osobine.
Završni deo časa: Sređivanje i napuštanje kabineta za fiziku.

21 Nastavna jedinica: Intenzitet sile
Nastavna sredstva: udžbenik
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje pojma sile kao mere uzajamnog delovanja tela.
- Obnavljanje o osnovnim fizičkim veličinama i njihovim oznakama kroz „lanac pitanja“.
Glavni deo časa:
- Objašnjenje da je izraz za silu u engleskom (Force) potekao od latinskog izraza

Fortis (jak, snažan). „Pitati“ učenike da li bi bilo zgodno da se i fizička veličina sila označava
slovom F?
- Objasniti da je međunarodnim dogovorom određeno da je jedinica mere za silu njutn, sa
oznakom N, u čast Isaka Njutna.
- Obavezno u nekoliko rečenica pomenuti značaj Njutna za nauku uopšte.
- Objasniti da je sila od 1N otprilike sila kojom kesica bombona (100 gr) pritiska podlogu, da je
sila kojom 1kg šećera pritiska podlogu oko 10 N i sl. „Koja od te dve sile je jača, veća,
intenzivnija? Otkud znate?“
- Brojna vrednost koja stoji uz jedinicu u stvari nam govori koja sila je jača a koja je slabija.
- Intenzitet od latinske reči intensitas označava jačinu, veličinu nečega i koristi se za mnoge
pojave ne samo u fizici već i u svakodnevnom životu.
- Manja jedinica je milinjutn, oznaka mN 1N = 1 000 mN.
- Veća jedinica je kilonjutn, oznaka kN 1kN = 1000 N
- Simbolima zapisati sledeće iskaze:
1. Jačina sile kojom čovek gura kolica je 122470 milinjutna.
2. Intenziteti sila kojima kamen A i kamen B deluju na podlogu su 24,7 i 354
kilonjutna.
3. Veličina sile koja je potrebna da se pokrenu sanke je oko 30 njutna.
- Zadatak:
1.Pretvoriti u osnovnu jedinicu mere sile intenziteta: 345 mN, 2451 mN, 2,55 kN, 35,275 kN.
Završni deo časa:

- Poređati po jačini počev od najjače sile intenziteta: F1=12355mN, F2=9,5N, F3=0,02kN,
F4=65,2N.

22 Nastavna jedinica: Pravac i smer sile
Tip časa: obrada
Metode rada: dijaloška, igrovna aktivnost, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje osnovnih pojmova u vezi sile.
- Obnavljanje pojmova smer i pravac.
Glavni deo časa:
- Parovi igraju „igru“ koja predstavlja kombinaciju fudbala i bilijara. Olovke predstavljaju
štapove, a gumice za brisanje kugle (lopte). Na krajevima klupe improvizati golove. Udarac se
izvodi tako što se olovka drži u jednoj ruci a kažiprstom druge ruke se zateže vrh i otpusti. Sa po
3 udarca u nizu učenik pokušava da da gol protivniku. Onda je drugi igrač na potezu. Igra se do
tri pogotka. (Moguća je i varijanta sa stonoteniskim lopticama i duvanjem.) Pobednik igra sa
pobednikom iz susedne klupe. Tako „turnir“ traje do finala sa nastavnikom.
- Nakon turnira sledi diskusija:
a. Da li je pri udarcu dovoljno kontrolisati samo jačinu udarca?
b. Šta bi se desilo da pri polasku sa centra igrač koristi sile istih jačina i pravca a suprotnog
smera?
- Razgovor voditi ka zaključku da je sila u potpunosti određena samo ako joj se zna i intenzitet i
pravac i smer.
- I pored uputstva Ministarstva da se u osnovnoj školi ne pominje reč vektor učenicima se može
definisati pojam vektorske veličine (udžbenik, 31 strana).
Završni deo časa: „Kada je sila u potpunosti određena?“ – Horski odgovor na ovo pitanje sa
odbrojavanjem na prste do tri.

23 Nastavna jedinica: Pravac, smer i intenzitet sile
Uvodni deo časa:
- Horsko nabrajanje osnovnih fizičkih veličina.

- Lančano nabrajanje osnovnih karakteristika sile.
Glavni deo časa:
- Individualna izrada zadataka iz zbirke od 3.1 do 3.7.

- Individualna izrada drugih pripremljenih zadataka.
- Sledi provera urađenog i razgovor o zadacima koji su učenicima bili problem.

Završni deo časa:
- Frontalno obnavljanje do sada naučenog o sili.

24 Nastavna jedinica: Posledice delovanja sile
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, loptice, plastelin, opruge
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje pojmova vezanih za silu.
Glavni deo časa:
Demonstracija – Primena sile i promena kretanja:

- Po stolu se, primenom sile, pokreću i zaustavljaju (stono) teniske loptice, ubrzavaju se i
usporavaju, menja im se pravac kretanja i sl.
- Tokom demonstracija objašnjavaju se posledice delovanja sile (udžbenik, 32 str.).
- Učenici odgovaraju na pitanje sa strane 32 udžbenika (fen i loptica).
Demonstracija – Primena sile i promena oblika tela:
- Primenom sile deformišu se loptice plastelina, kao i elastične opruge.
- Demonstrirati i definisati plastičnu i elastičnu deformaciju.
- Objasniti reč deformatio (de forma – kvarenje, promena oblika, forme).
- Napomenuti da elastičnost ima granice i da pri daljem povećanju sile elastična može da pređe u
plastičnu deformaciju.
Završni deo časa: „Šta može sila telu?“ – Horsko odgovaranje sa nabrajanjem na prste do osam:
pokrene, zaustavi, ubrza, uspori, promeni pravac i smer kretanja i privremeno ili trajno promeni
oblik (elastično ili plastično deformiše).

25 Nastavna jedinica: Sila. Posledice delovanja sile
Uvodni deo časa:
- Horsko nabrajanje osnovnih fizičkih veličina.
- Lančano nabrajanje osnovnih karakteristika sile.
- Lančano nabrajanje posledica delovanja sile.
Glavni deo časa:
- Individualna izrada iz zbirke: 3.8, 3.9, 3.12, 3.13 i 3.14.

- Individualna izrada drugih pripremljenih zadataka.
- Sledi provera urađenog i razgovor o zadacima koji su učenicima bili problem.

Završni deo časa: Ocenjivanje urađenih zadataka.

26 Nastavna jedinica: Vrste sila. Gravitaciona sila, težina
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, loptice, visak
Uvodni deo časa:
- „Šta nam sila može, šta nam može, šta nam sme?“ – Lančano odgovaranje.
Glavni deo časa:
- Demonstracija: Ispuštanje, bacanje uvis, horizontalno i ukoso loptice za stoni tenis. Skiciranje
putanje.
- Diskusija: Šta deluje na lopticu nakon napuštanja ruke?
- Objašnjenje i definicija sile Zemljine teže, odnosno sile gravitacije Zemlje (strana 34
udžbenika). Ukazivanje na to da je ova sila uvek privlačna.
- Viskom demonstrirati pravac i smer sile gravitacije, a na tabli skiciratu Zemlju i središte
Zemlje kao presek. Pomenuti postojanje gravitacije na ostalim planetama i na Mesecu.
Obavezno podvući Njutnovu ulogu.
- Diskusija : Šta ako telo na koje deluje Zemljina teža okačimo o kanap ili stavimo na neku
podlogu?
- Definisanje težine (strana 35 udžbenika).

- Posebno podvući da je težina sila i da je jedinica za težinu njutn.
- Uobičajena oznaka za težinu je Q.
- Zajedno sa učenicima detaljno proći kroz tabelu 9 na strani 35 udžbenika.
- Definisati gravitaciono ubrzanje (g) kao količnik težine i mase. g = Q/m
- Objasniti promenljivost vrednosti g od geografske širine.
- Dogovoriti se da se u zadacima koristi zaokružena vrednost g = 10 N/kg.
- Iz izraza za gravitaciono ubrzanje izvesti izraz (formulu) za težinu tela: Q = m  g
- Podvući da je masa nepromenljiva veličina, a da težina zavisi od vrednosti g.
Završni deo časa: Obnavljanje pojmova: gravitaciona sila, težina, gravitaciono ubrzanje,
formula za težinu.

27 Nastavna jedinica: Vrste sila. Gravitaciona sila, težina
Uvodni deo časa:
Obnavljanje pojmova gravitaciona sila, težina, gravitaciono ubrzanje, formula za težinu
Glavni deo časa:

- Izrada zadataka na tabli. Rade se zadaci iz zbirke: od 3.32 do 3.38.
- Učenike koji će raditi zadatke na tabli odabrati na sledeći način: lančanim nabrajanjem „ šta
sila može“, dok neko ne pogreši ili dok ne kaže određenu reč.
- Prilikom izrade zadataka obnavljati „pravila“ (algoritam) za izradu zadataka.
- Preporučiti učenicima da tekst zadataka pišu hemijskom olovkom a da rešavaju običnom

olovkom.
- Insistirati da se greške pri izradi zadataka ne „kreče“ korektorom, već da se samo lagano
precrtaju da bi kasnije mogli da vide u čemu su grešili .
Završni deo časa: Obnavljanje pojmova.

28 Nastavna jedinica: Vrste sila. Sila trenja, elastična sila, električna i
magnetna sila
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, mali predmeti, drveni kvadar sa šmirglom, opruge,
elastične trake
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje pojmova vezanih za silu.
- Šta je sve potrebno da bi potpuno znali neku silu?
- Lančano nabrajanje posledica delovanja sile.
- Obnavljanje pojmova elastična i neelastična deformacija.
Glavni deo časa:
- Demonstracija: Predmeti se gurnu po stolu.

- Zatim pitamo učenike zašto se gurnuti predmeti zaustavljaju. Podsećanje na posledice
delovanja sile.
- Drveni kvadar na čiju je jednu stranu nalepljen papir za šmirglanje gurne se tako da klizi na
različitim stranama i na različitim podlogama.
- Definisanje sile trenja.
- Definisanje pravca i smera sile trenja.
- Objašnjenje zašto se javlja sila trenja.
- Objašnjenje od čega zavisi intenzitet sile trenja.
- Definisanje i objašnjavanje sile otpora sredine.
- Objašnjenje pojma aerodinamičnost.
- Demonstracija – Razvlačenje i sabijanje opruge i gumene trake

- Definisanje elastične sile kao sile koja teži da telo vrati u prvobitni oblik.
- Definisanje pravca i smera elastične sile.
- Objašnjenje porekla elastičnih sila.
Završni deo časa: Odgovaranje na pitanja 3.11, 3.15, 3.16 i 3.17 iz zbirke.
Domaći zadatak: Zadaci iz zbirke: 3.19, 3.20, 3.21, 3.22.

29 Nastavna jedinica: Vrste sila. Sila trenja, elastična sila, električna i
magnetna sila
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, staklena i ebonitna šipka, elektroskop, influentna mašina,
plastične slamčice i komadići sitno iscepkanog papira,
razni magneti, kompas, predmeti od gvožđa, epruveta sa gvozdenim opiljcima, predmeti od
drugih metala (bakar, mesing..) i od plastike
Uvodni deo časa:
Obnavljanje o delovanju sila.
Glavni deo časa:
- Parovima se podele plastične slamčice i komadići sitno iscepkanog papira.

- Sledi naelektrisavanje lenjira ili plastičnih štapića trenjem i demonstracija elektrostatičkih
sila.
- Demonstracija: Pokazivanje delovanja električnih sila korišćenjem staklene i ebonitne šipke,
elektroskopa, influentne mašine...
- Tokom demonstracija dati i kratak istorijski prikaz razvoja nauke o električnim pojavama –
od ćilibara (elektron) do kompjutera.
- Definisati vrste naelektrisanja.
- Definisati električnu silu.
- Nacrtati na tabli, a učenici u svesci, sliku iz udžbenika sa strane 38.
- Definisati pravac i smer delovanja električne sile.
- Podvući činjenicu da sila može biti i privlačna i odbojna za razliku od gravitacije.
- Demonstracija: Pokazivanje delovanja i nedelovanja magnetnih sila korišćenjem raznih

magneta, kompasa, predmeta od gvožđa, epruveta sa gvozdenim opiljcima, predmeta od
drugih metala (bakar, mesing..), plastike...
- Kratak istorijski prikaz poznavanja magneta (Grčka, Kina,..).
- Pokazivanje postojanja privlačnih i odbojnih magnetnih sila između delova magneta.
- Definisanje magnetnih polova. Kompas. Zemlja kao magnet.
- Učenici crtaju u sveskama pravac i delovanje magnetnih sila između polova.
- Objašnjenje da ne postoji magnet sa jednim polom.
Rad na pitanjima i zadacima iz zbirke: 3.24, 3.25, 3.26, 3.27.
Završni deo časa:
- Pitanje (šaljivo): „Šta se dobija kada se preseče magnet na pola?“ – Odgovor: „Zavisi čiji je.
Ako je naš, dobijamo dva potpuna magneta sa dva pola, a ako nije naš dobijemo i batine gratis.“

30 Nastavna jedinica: Merenje sile. Dinamometar
Tip časa: обрада, vežbanje
Oblik rada: frontalni, individualni, rad u grupi
Metode rada: dijaloška, демонстративна, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, školski i pijačni dinamometri, uputstvo za izradu modela
dinamometra
Cilj i zadaci časa: : Развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама
кроз истраживање; схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја
мерења; да ученик уме да рукује мерилима и инструментима за мерење одговарајућих
физичких величина: динамометар.
Uvodni deo časa:
- Merenje dinamometrom školskih torbi.

- Скренути ученицима пажњу да pijačni dinamometar (kantar) ima skalu koja pokazuje
masu.
- Svaki učenik izračunava težinu (koristeći vezu mase i težine) svoje torbe u njutnima. Затим
иzlazi na tablu, piše svoje ime и masu i težinu svoje torbe.
- Zajednički se pravi rang-lista i proglašava „najbolji kandidat za krivu kičmu“.
Glavni deo časa:
- Obnoviti о silи gravitacije, težinи i elastičnој silи.

- Nacrtati i objasniti princip rada dinamometra. Нагласити важност прављења razlikе između
ukupne dužine opruge i dužine istezanja.
- Objasniti i pokazati ученицима da je dužina istezanja opruge srazmerna sili koja deluje.
- Objasniti ученицима da naziv dinamometar potiče od grčke reči dynamis (silovit, jak), kao i da
je do pre tridesetak godina jedinica za silu bila din (din). Zajedno predlagati „novi“ naziv за
динамометар (silometar, njutnometar, forsemetar...).
- Zadatak 3.41 из збирке наставник и ученици раде zajednо.
- Затим ученици самостално раде задатке:
а. зadatke 3.31, 3.32, 3.33, 3.34 и 3.35 rade učenici koji bi želeli dvojke i trojke
б. зadatke 3.30, 3.36, 3.37, 3.38, 3.39, 3.40 и 3.42 rade učenici koji bi želeli četvorke i petice.
- Provera i ocenjivanje.
Završni deo časa:
- Podeliti одељење na grupe od 5-6 učenika. Dogovoriti se o izradi modela dinamometra za
naredno polugoдиште (43. čas). Podeliti pisano uputstvo за израду.
Domaći zadatak: Podsetiti ученике da ћe на следећем часу радити test iz oblasti СИЛА.

Tip časa: провера
Uvodni deo časa:
- Пodela odštampanih testova (bar tri grupe).
- Кratko uputstvo za rad.
Glavni deo časa:
Samostalni rad ученика на тесту.

Završni deo časa: Skupljanje izrađenih testova.

Uvodni deo časa:
- Кratak izveštaj o rezultatima testa na nivou odeljenja i razreda.
Glavni deo časa:
- Prorađivanje pitanja sа testa i davanje tačnih odgovora.

- Podela оцењених testova.
Završni deo časa: Dijalog o dosadašnjem radu.

Redni broj časa Nastavna tema: Merenje
33 Nastavna jedinica: Merenje dužine i vremena
Tip časa: obrada
Metode rada: dijaloška, игровна активност, практичан рад, рад на тексту
знања из физике; развијање функционалне писмености; схватање смисла и метода
остваривања експеримента и значаја мерења.
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje pojmova objektivnost, univerzalnost, merenje.
- Pitanje: „Šta znači mili u milimetar, a šta kilo u kilogram?”
- Objašnjenje prefiksa помоћу tabelе 10 на stranи 45 уџбеника. Objašnjenje eksponencijalnog
zapisa.
- Igrovna aktivnost: Za dati prefiks prstima se pokazuje broj koji stoji u eksponencijalnom
zapisu. Prsti okrenuti uvis za pozitivne (deka, hekto, kilo...), a naniže za negativne eksponente
(deci, centi, mili...).
Glavni deo časa:
Merenje dužine:
- Istorijski razvoj jedinica mere za dužinu (Vavilon – osnova 12, tj. 60, Egipat, Rim) kao dužine
delova tela (palac, šaka, lakat, aršin, hvat, stopa, korak, dvokorak, hiljadu (mille) koraka –
milja...). Pokušaji standardizacije kroz istoriju.
- Zadatak 2.48 из збирке.
- Diskusija.
- Definisanje metra kao osnovne jedinice u SI sistemu, oznake .
- Manje i veće jedinicu za dužinu. Oznake i odnosi sa osnovnom јединицом.
- Upisivanje jedinica mere na slici na strani 45 udžbenika.
- Opciono: anglosaksonske mere (inč, stopa, jard, milja).
Merenje vremena:
- Kao i neke druge veličine i trajanje neke pojave se meri upoređivanjem sa trajanjem neke
poznate pojave (godina, mesec, dan. ..).
- Koje pojave u prirodi imaju ova trajanja?
- Istorijski osvrt na „nedecimalnu“ podelu vremenskih jedinica. Vavilon je kolevka
duodecimalnog (12) brojnog zapisa (60 je 5puta 12). Sistem sa osnovom 12 je bio pogodniji za
prikazivanje delova, jer 12 i 60 imaju više „zgodnijih“ deliлаca nego 10 i 100...
- Definisanje sekunde kao osnovne jedinice u SI sistemu, oznake.
- Oblici zapisivanja vremena, strana 46 у udžbenikу.
Završni deo časa: Поновити оsnovne jedinice za vreme i dužinu, мање и веће jedinice i zapis.
Domaći zadatak: Пroučiti uputstvo za izradu labоratorijske vežbe 1, zadatak 1 i 2, zbirka, strана
51.

34 Nastavna jedinica: Merenje dužine
Tip časa: laboratorijska vežba
Metode rada: dijaloška, демонстративна, практичан рад
Nastavna sredstva: uputstvo za izradu vežbe, lenjir, mala tela
знања из физике; развијање функционалне писмености; схватање смисла и метода
остваривања експеримента и значаја мерења.
Uvodni deo časa:
- Kratko upustvo za rad u parovima.
- Objašnjenje načina izračunavanja srednje vrednosti.
Glavni deo časa:
1. Merenje.
2. Sređivanje rezultata.
3. Podnošenje izveštaja.
- Svakom paru dati više predmetа različitih veličina.

- Voditi računa da oba člana у пару vrše merenja naizmenično.
- Pomoći slabijim parovima.
- Dati precizna uputstva o formi izveštaja
Završni deo časa: Predavanje izveštaja.

35 Nastavna jedinica: Instrumenti i merila
Tip časa: obrada
Metode rada: dijaloška, демонстративна, практичан рад, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, lenjir, merna traka, pomično merilo, hronometar,
termometri, dinamometri, kućna vaga, kantar, menzure, manomeri, barometri, ampermetri,
voltmetri
Cilj i zadaci časa: Развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама
физичких величина: метарска трака, лењир с милиметарском поделом, хронометар,
мензура, вага, динамометар.
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje pojmova u vezi merenja: мerenje dužine i vremena, пrefiksi.
Glavni deo časa:
- Definisanje instrumenata i merila.

- Нavesti nazive, а затим демонстрирати princip rada instrumenata za:
дužinu – lenjir, traka, pomično merilo
вreme – hronometar (štoperica)
тemperatura – тermometar
сila – dinamometar
мasa – vaga, terazije
зapremina – menzure
- Dozvoliti da svaki učenik pogleda инструмент, dodirne га, proba da izvede prosto merenje.
- Parovi proučavaju (5 min.) tabelu na strani 47 udžbenika.

- Nastavnik sa demonstracionog stola podiže мерни инструмент ili pokazuje na њега, a učenici
redom odgovaraju u prvom krugu nazive mernih instrumenata. Zatim nastavnik pokazuje
instrumente, a učenici redom odgovaraju koju fizičku veličinu meri. U trećem krugu ученици
govore naziv osnovne jedinice mere za veličinu koju dati instrument meri.
Završni deo časa:

- Фронтално понављање најважнијег о обрађеним инструментима.

36 Nastavna jedinica: Instrumenti i merila
Tip časa: обнављање, vežbanje
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, razni instrumenti i merila
мерења;да ученик уме да рукује мерилима и инструментима за мерење одговарајућих
мензура,вага, динамометар.
Uvodni deo časa:
- Кратко подсећање на градиво о instrumentiма i merilимa, обрађено на претходном часу.
Glavni deo časa:
- Nastavnik sa demonstracionog stola podiže ili pokazuje na merni instrument, a učenici redom
odgovaraju u prvom krugu nazive mernih instrumenata. Zatim nastavnik pokazuje instrumente, a
učenici redom odgovaraju koju fizičku veličinu meri. U trećem krugu ученици govore naziv
osnovne jedinice mere za veličinu koju dati instrument meri.
Samostalna izrada zadataka из збирке, од 4.1 до 4.8.

Završni deo časa: Kontrola урађених zadataka i ocenjivanje.

37 Nastavna jedinica: Skala, vrednost najmanjeg podeoka, opseg
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, razni instrumenti i merila
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje наученог о merenjу, merniм instrumentiма i о objektivnostи merenja.
Glavni deo časa:
- Demonstracija raznih instrumenata sa različitim skalama (najbolji ruski školski demonstracioni

ampermetri i voltmetri sa izmenjivim skalama).
- Definicija skale (уџбеник, 48. strана).
- Tipovi skale: кružna, лinearna, дigitalna. Pokazivanje svake od njih.
- Uočavanje najmanjeg podeoka na svakoj skali.
- Definicija i izračunavanje najmanjeg podeoka.
- Сkretanje pažnje ученицима da postoje i drugačije (logaritamske) skale.
- Definisanje opsega (opseg merenja, merni opseg).
- Ученици сamostalno раде на zadaciма из збирке: 4.9, 4.10, 4.11, 4.12 и 4.13.
Završni deo časa: Provera тачности урађених zadataka.
Domaći zadatak: Ученици треба да реше зadatak na strani 48 udžbenika.

38 Nastavna jedinica: Neodređenost fizičke veličine. Tačnost instrumenta
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, merni instrumenti i merila, merna traka, merni štap dužine
1m sa podeocima na 1dm, izvor svetlosti
мензура,вага, динамометар.
Uvodni deo časa:
- Провера домаћег задатка.
- Obnavljanje ученог на претходном часу: skala,podeok, opseg. Uočavanje i određivanje
datih elemenata na nekim merilima.
Glavni deo časa:
- Коришћењем пogodnог izvorа svetlosti (ako nije moguće od Sunca) formirati senku nekog
predmeta na zidu. Parovi izlaze i mernom trakom mere visinu senke, rezultat zapisuju ali ne
saopštavaju. Upoređuju se, beleže i komentarišu rezultati (posebno maksimum i minimum).
- Затим се чита текст са стране 49 уџбеника.
- Definiše se i objašnjava tačna (stvarna) vrednost i neodređenost fizičke veličine. Podvlači
se neophodnost ponavljanja merenja Procena stvarne vrednosti се sa velikom verovatnoćom
налази između vrednosti najmanjeg i najvećeg rezultata. Definisanje intervala merenja.
- Rad u parovima на задацима 4.12, 4.13 и 4.14 из збирке.
- Razgovor o postupku procene.
- Pozivaju se učenici da izmere dužinu klupe metarskom trakom i mernim štapom sa podeocima
na 1 dm. Дiskusija: Koje merenje je tačnije i zašto?
- Definisanje tačnosti instrumenta (уџбеник, strana 50).

- Diskusija o tačnosti instrumenata na slici (уџбеник, strana 50).
- Рећи ученицима о нepostojanjу apsolutne tačnosti.
Završni deo časa: Ученици самостално раде на зadaciма 4.15, 4.16, 4.17 и 4.18 из збирке.
Provera тачности урађеног.

39 Nastavna jedinica: Procena greške i srednja vrednost merenja
Tip časa: obrada
Oblik rada: frontalni, individualni, rad u parovima, grupni rad
Metode rada: dijaloška, практичан рад, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, merna traka
физичких величина.
Uvodni deo časa:
- Obnoviti pojmove из претходних лекција у вези са instrumentима, merilимa i postupkом
merenja.
- Pozvati ученике na povećanu koncentraciju, jer će biti dosta novih pojmova. Рећи да
postupци izračunavanja којима ће се бавити, кад се једном усвоје, niсу сувише
komplikovanи.
Glavni deo časa:
- Objasniti da jedino физичари ne shvataju greške kao nešto loše – нaprotiv, rado ih detaljno
proučavaju.
- Obnavljanje pojma stvarna vrednost мерене величине.
- Definisanje greške merenja (udžbenik, str. 51).
- Vrste grešaka i razlozi pojavljivanja.
- Potreba procene greške.
- Pojam srednje vrednosti rezultata merenja (udžbenik, str. 51).
- Izračunavanje i označavanje srednje vrednosti.
- Zajedničkи рад на зadatkу 4.22 из збирке – одређивање srednjе visinе učenika u odeljenju.
Dok dvoje učenika mere i zapisuju rezultate ostatak odeljenja radi samostalno задатке 4.19, 4.20
и 4.21 из збирке.
- Provera тачности урађених задатака.
- Primer iz udžbenika са stranа 51, 52 и 53 обрадити frontalno.
- Procena greške merenja (oznaka Δx) kao maksimalnog odstupanja izmerenih veličina od
izračunate srednje vrednosti – tabela 12.
- Definisanje apsolutne greške merenja ( udžbenik, str. 52), oznaka (Δx) – delta iks i jedinica.
- Zapis rezultata većeg broja merenja, procena položaja stvarne vrednosti
h = hsr ± Δh
- Pitanje: „Da li je tačnost merenja ista ako je apsolutno odstupanje 1cm i pri merenju visine
učenika i pri merenju dužine fudbalskog igrališta? Koje merenje je tačnije? Zašto?“
- Definisanje relativne greške merenja δx (udžbenik, str. 53), oznaka i jedinica.
- Izračunavanje relativne greške u našem primeru.
- Definisanje maksimalne greške, Δx, u slučaju da imamo samo jedno merenje kao vrednost
najmanjeg podeoka skale(udžbenik, str. 53). Показати пrimer sa slike (udžbenik, str. 53).
Završni deo časa: Ученици самостално раде задатак na strani 53 уџбеника.

Provera урађеног.
Domaći zadatak: Izračunavanje grešaka merenja i procena rezultata za podatke dobijene
merenjem visina učenika.

40 Nastavna jedinica: Procena greške i srednja vrednost merenja
физичких величина.
Uvodni deo časa:
- Provera domaćeg задатка.
- Šta znači izraz „obrada rezultata merenja“?
- Obnavljanje definicija, izraza и veličina у vezи sa merenjem i obradom rezultata merenja,
procenом, greškама merenja...
Glavni deo časa:
- Samostalna izrada zadataka из збирке: 4.19, 4.24, 4.25, 4.26, 4.27, 4.28 и 4.29.
- Za podatke iz zadataka 4.21, 4.22 и 4.29 izračunati srednju vrednost rezultata merenja,
apsolutnu i relativnu grešku i zapisati rezultat merenja. Rezultate prikazati u odgovarajućim
tabelama.
- Provera тачности урађеног.
- Ocenjivanje.
Završni deo časa: Dogovor za laboratorijske vežbe које ће се радити на наредном часу.
Podsećanje na izradu modela dinamometra.
Domaći zadatak.
- Obnoviti: srednja vrednost мерења, мerenje vremena, мerenje dužine. Pročitati uputstvo za
laboratorijsku vežbu 1 na strani 53 zbirke.

41 Nastavna jedinica: Merenje brzine
Metode rada: dijaloška, практичан рад
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, прибор и опрема за ивођење лабораторијске вежбе
кроз истраживање;схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења;
да ученик уме да рукује мерилима и инструментима за мерење одговарајућих физичких
величина: метарска трака, лењир с милиметарском поделом, хронометар, мензура, вага,
динамометар.
Uvodni deo časa:
- Kratka uputstva o radu.
- Podela ученика na parove.
Glavni deo časa:
- Određivanje srednje brzine promenljivog kretanja. Zadatak 1 na strani 53 zbirke.

- Potpuno samostalan rad parova.
- Ученици треба да иzvršе traženi broj merenja.
- Ученици треба да зapiшу rezultate.
- Obrada rezultata merenja.
- Podnošenje izveštaja.
Završni deo časa: Ocenjivanje rada i rezultata rada.
Domaći zadatak. Obnoviti: srednja vrednost, мerenje vremena, мerenje dužine. Pročitati
uputstvo za laboratorijske vežbe 2 i 3 na stranама 54 i 55 zbirke. Упитати ученике да ли је
мodel dinamometra gotov.

42 Nastavna jedinica: Merenje brzine
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, прибор и опрема за извођење лабораторијске вежбе
Uvodni deo časa:
- Podela ученика na parove.
Glavni deo časa:
1. Određivanje brzine ravnomernog kretanja – зadatak 2, strana 54 zbirke.

2. Utvrđivanje ravnomernosti kretanja – зadatak 3, strana 55 zbirke.
- Potpuno samostalan rad parova.

Završni deo časa: Ocenjivanje rada i rezultata rada
Domaći zadatak: Ponoviti: еlastična sila, мerenje dužine, дinamometar, тabelarno prikazivanje
podataka, цrtanje grafika. Pročitati uputstvo za vežbe na stranama 56 i 57 zbirke. Дoneti modele
dinamometra на следећи час.

43 Nastavna jedinica: Merenje elastične sile
Uvodni deo časa:

- Podela učenika na parove.
Glavni deo časa:
1. Merenje elastične sile pri istezanju i sabijanju opruge – сtrana 56 збирке.

2. Kalibrisanje elastične opruge – сtrana 57 збирке.
3. Merenje težine tela dinamometrom – сtrana 57 збирке.
- Potpuno samostalan rad парова ученика.

Završni deo časa:
- Ocenjivanje rada i rezultata rada.
- Izložba и biranje najlepšeg i najfunkcionalnijeg dinamometra.

44 Nastavna jedinica: Indirektno merenje
Tip časa: obrada
Metode rada: dijaloška, игровна активност, практичан рад, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, kvadar
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje: instrumenti i merila. Obnavljanje pojmova objektivnost, univerzalnost, merenje.
- Igrovna aktivnost: Za dati prefiks prstima se pokazuje broj koji stoji u eksponencijalnom
zapisu. Prsti okrenuti uvis za pozitivne (deka, hekto, kilo...), a naniže za negativne eksponente
(deci, centi, mili...).
Glavni deo časa:
- Definisanje pojma direktno i indirektno merenje (уdžbenik, strana 54).

- Razlozi za indirektno merenje.
- Samostalno proučavanje uputstva за израду задатка na strani 55 udžbenika.
- Samostalan rad ученика на изради задатка: мерење и записивање резултата, оbradа
rezultata merenja, пopunjavanje tabele.
- Provera урађеног.
Rad u parovima (бez ikakvih dodatnih uputstava):

1. Odrediti površinu školske klupe.
2. Odredi zapreminu date kutijice u obliku kvadra.
Podnošenje izveštaja.
Završni deo časa: Фронтално понављање основних података о директном и индиректном

мерењу.

Redni broj časa Nastavna tema: Masa i gustina
45 Nastavna jedinica: Inercija
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, чаша, новчић, картон, флаша сока, кувано и некувано
јаје
закона; развијање способности за примену знања из физике.
Uvodni deo časa:
- - Obnavljanje: пriroda и fizičke veličine, merenje, osnovne fizičke veličine, vrste kretanja,
posledice delovanja sile.
Glavni deo časa:
- Diskusija na следећа pitanja:

а. Zašto telo neće da se pokrene, zaustavi, promeni brzinu..., dok na njega ne delujemo silom?
б. Дa li je lakše pokrenuti/zaustaviti prazna kolica mase 5 kg ili puna mase 25 kg?
в. Zašto pođemo glavom unapred kad auto naglo zakoči, a unazad kad naglo ubrzava?
г. Kako nazivamo učenike koje je teško naterati da uče? (lenjivci)
- Pojavu da se tela suprostavljaju, opiru promeni i da žele da zadrže svoje stanje kretanja prvi
uočava Galileo Galilej (1564-1642) i naziva je inercijom.
- Latinski inertia znači tromost, lenjost.
- Obavezno kratko upoznavanje sa mestom i značajem Galileja u istoriji moderne i nauke i
civilizacije.
- Diskusija na temu koja би osnovna fizička veličina mogla da bude mera za inertnost.
- Definicija mase kao mere inertnosti tela (udžbenik, strana 58).
- Horski skandirati 5 puta: „Masa je mera
za inertnost tela!“
- Primeri za veoma inertna tela.
- Demonstracija: примери из уџбеника са страна 58 и 59 (чaša, novčić, karton, пoluprazna
flaša soka).
- Diskusija i objašnjavanje.
- Демонстрација: пример из уџбеника са стране 59. Zarotirati kuvano i nekuvano јaje. Lagano
ih prstom zaustaviти. Nakon toga jedno jaje će samo početi da rotira – nekuvano. Питати
ученике zašto је то тако.
Završni deo časa: Рад на zadaciма 5.1 и 5.2 из збирке.
Domaći zadatak: Objasniti roditeljima kako i zašto se razlikuju kuvana i nekuvana jaja.

46 Nastavna jedinica: Prvi Njutnov zakon
Tip časa: obrada
Oblik rada: frontalni, individualni, grupni rad
Metode rada: dijaloška, игровна активност, рад на тексту
Uvodni deo časa:
- Питати ученике да ли су урадили домаћи задатак.
- Обновити градиво са претходног часа: „Šta je inercija? Koja fizička veličina je mera za
inertnost tela?( horski odgovor 3 puta) Ko je bio „kum“ inerciji?“
Glavni deo časa:
- Učenik pročita na engleskom:
„If I have seen farther than others, it is because I have stood on the shoulders of giants.“
- Odeljenje prevodi:
„Ako sam i video dalje nego drugi, to je zato što sam stajao na ramenima divova.“
Isak Njutn (1643-1727)
- Nastavnik komentariše i objašnjava da je nauka kontinuirana delatnost celog ljudskog roda.
Galilej uvodi pojam inercije, a Njutn ga dalje proučava.
- Obavezno направити иstorijski osvrt na mesto i ulogu Njutna.
- Njutn je formulisao tri Zakona kretanja, koji važe svuda u svemiru.
- Definisanje I Njutnovog zakona – zakona inercije, strana 60 уџбеника:
„Svako telo zadržava stanje mirovanja ili ravnomernoг pravolinijskog kretanja, sve dok ga
neka sila ne primora da to stanje promeni.“
- Objašnjenje definicije i показивање primenе na primerима.
- Zapisati i engleski prevod originalne Njutnove verzije koja je inače bila na latinskom (From
Newton's Principia (translated from the original Latin)):
Every object continues in its state of rest, or of uniform motion in a straight line, unless it is
compelled to change that state by forces impressed upon it.
- Podeliti ученике na grupe od 4 (dva para).

- Svaka grupa ima 5 minuta da spremi svoju prezentaciju definicije пrvog Njutnovog zakona ( da
otpeva, odrecituje, odglumi, lančano da kaže reč po reč, hip-hop verzija).
- Prezentacija.
Završni deo časa: Izbor najefektnijeg prikaza првог Њутновог закона.

Opciono: Мogućnost prezentacije najboljeg prikaza i u drugim odeljenjima na narednim
časovima.

47 Nastavna jedinica: Inercija i prvi Njutnov zakon
Metode rada: dijaloška, игровна активност, рад на тексту
Uvodni deo časa:
- Prezentacije najboljeg prikaza пrvog Njutnovog zakona ученика iz drugih odeljenja (ako се
kolege сложе).
Glavni deo časa:
- Obnavljanje: мasa, иnercija, иnertnost, пrvi Njutnov zakon.

- Samostalna izrada zadataka из збирке: 5.1 до 5.8.
- Provera тачности урађених zadataka.
Završni deo časa: Ocenjivanje.
Domaći zadatak
- Ponoviti: osnovne fizičke veličine, merenje, jedinice mere, prefiksi. Obnовити pojmovе:
gravitaciona sila, težina, gravitaciono ubrzanje, formula za težinu.

48 Nastavna jedinica: Masa i težina
Tip časa: obrada
закона; да ученик усвоји појам масе и тежине и прави разлику између њих; развијање
способности за примену знања из физике.
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje: osnovne fizičke veličine, merenje, jedinice mere, prefiksi. Obnavljanje pojmova:
gravitaciona sila, težina, gravitaciono ubrzanje, formula za težinu.
Glavni deo časa:
- Napisati izraz (formulu) za težinu tela

Q= mg и „pročitati“ ga detaljno.
- Питати ученике: “Šta je težina? Šta je gravitaciono ubrzanje, od čega zavisi? Šta je masa?”
- Podvući da masa, osim što je mera inertnosti tela, određuje i kolika će biti његова težina.
- Posebno istaći da težina zavisi od mase, a ne obrnuto.
- Masa je univerzalna, a težina zavisi od položaja tela.
- Дати пrimerе.
- Zajednički рад на zadaцима: 3.32, 3.33, 3.34, 3.35, 3.36, 3.37 и 3.38.
- Oznake i jedinice за масу.
- Etalon kilograma.
- Manje i veće jedinice za masu. Odnosi između jedinica.
- Stare jedinice за масу: oka, kantar, pud.
- Anglosaksonske jedinice funta (pound, 1 lb = 0,453 kg) i unca (ounce, 1 oz = 28 gr).
Završni deo časa: Provera да ли су ученици разумели разлику између mase i težine.
Pitanje: “Koliko ste teški?”
Domaći zadatak

49 Nastavna jedinica: Masa i težina
Tip časa: обнављање, vežbanje, провера
закона; да ученик усвоји појам масе и тежине и прави разлику између њих; развијање
способности за примену знања из физике.
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje: osnovne fizičke veličine, merenje, jedinice mere, prefiksi.
- Obnavljanje pojmova: gravitaciona sila, težina, gravitaciono ubrzanje, formula za težinu, пrvi
Njutnov zakon.
- “Koliko ste teški?”
Glavni deo časa:

- Pitanja:
а. Šta je masa?
б. Šta je težina ?
в. Oznake i jedinice?
г. Razlika između mase i težine?
д. Postoji li veza između mase i težine?
ђ. Šta je i koliko je g u toj formuli?
- Zadaци:
а. Zapiši svoju masu i izračunaj svoju težinu ( g = 10 N/kg).
б. Ako su približne vrednosti gravitacionog ubrzanja:
na Mesecu gm = 1,6 N/kg
na Suncu gS = 275 N/kg
na Veneri gV = 9 N/kg
na Marsu gM = 4 N/kg
na Jupiteru gJ = 23 N/kg
….иzračunaj svoju masu i težinu na njima.
- Samostalan rad ученика на задацима.
- Zadaci за проверу знања:
1. Kolika je masa voza od 223,3 tone izražena u kilogramima?
2. Masu od 35 g izraziti u miligramima i kilogramima.
3. Masu od 26544 mg izraziti u gramima i kilogramima.
4. Kolika je težina tela čija je masa 56 g?
5. Kolika je masa tela čija je težina 1663 N?
6. Astronauti su sa Meseca doneli kamen čija je težina tamo bila 500 N. Колика је његова
тежина на Земљи?
7. На Земљи је маса meteorita била 3,7 kg. Kolika bi bila njegova masa da je pao na
Mesec?
Završni deo časa: Provera тачности урађених задатака i ocenjivanje.
Domaći zadatak: Оbnoviti: merenje, merila, merni instrumenti, greške merenja i obrada rezultata
merenja.

50 Nastavna jedinica: Merenje mase
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, analitička vaga, rimski kantar, kantar sa oprugom, vaga za
merenje telesne težine, digitalna vaga, kuhinjska vaga
Cilj i zadaci časa: Shvatanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i značaja merenja; dа
ученик уме да рукује мерилима и инструментима за мерење одговарајућих физичких
величина: вага, динамометар; да ученик усвоји појам масе и тежине и прави разлику
између њих; развијање способности за примену знања из физике.
Uvodni deo časa:
- Оbnoviti: merenje, merila, merni instrumenti, greške merenja i obrada rezultata merenja.
Glavni deo časa:
- Obnoviti jedinice za masu. Основна јединица, вeće i manje јединице, њihov odnos.
- Princip rada instrumenata za merenje mase.
- Instrumenti који раде на принципу upoređivanjа sa telima čija nam je masa poznata.
- “Kako se zove telo čija nam je masa poznata?” (teg)
- Instrumenti sa oprugom. Princip rada.
- Demonstracija rada analitičke vage i pravila pri upotrebi.
- Demonstracija rada rimskog kantara.
- Demonstracija rada kantara sa oprugom.
- Demonstracija rada vage za merenje telesne težine.
- Demonstracija rada kuhinjske vage.
- Demonstracija rada digitalne vage.
- Podeliti ученике u parove tako da svaki učenik izvrši bar jedno merenje svakim instrumentom.
Završni deo časa: Dogovor o laboratorijskoj vežbi која ће се радити на наредном часу.
Domaći zadatak: Ponoviti merenje mase и obradу rezultata merenja. Pročitati о мерењу масе на
stranaма 62 и 63 уџбеника.

51 Nastavna jedinica: Merenje mase
Oblik rada: frontalni, individualni, rad u grupama
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, analitička vaga, kuhinjska vaga, vaga za merenje telesne
težine, предмети за мерење, више зрна пасуља
Uvodni deo časa:
- Пodeliti štampana uputstva o radu analitičkom vagom.
- Пodela na grupe i kratka uputstva
Glavni deo časa:
1.zadatak Prosečna masa i težina učenika

Svi učenici mere svoju masu na kućnoj vagi. Rezultati se zapisuju. Obrada
rezultata u pauzama za druga merenja.
2.zadatak Merenje analitičkom vagom

Svaka grupa dobija po tri predmeta nepoznate mase.
Izvršiti po tri merenja. Obrada rezultata.
3.zadatak Masa jednog zrna pasulja

Pomoću kuhinjske vage, merenjem odjednom većeg broja zrna, odrediti masu
jednog zrna (udžbenik, 63 strana.). Obrada rezultata.
- Pisanje izveštaja.
Završni deo časa: Podnošenje izveštaja. Ocena rada.
Domaći zadatak
- Опционо, ради ко жели: Zanimljivi (matematički) zadaci sa vagama.
Fibonačijev (1175-1240) 1. zadatak: Kojih 5 tegova treba da bi mogli izmeriti bilo koju
celobrojnu težinu od 1 до 30 kg? (odgovor: 1, 2, 4 ,8, 16 kg)
Fibonačijev (1175-1240) 2. zadatak: Pomoću koja 4 tega izmeriti sve celobrojne težine od 1 до
40 kg? (odgovor: 1, 3, 9, 27 kg. Trik je u tome što tegove stavljamo na oba tasa. Npr. 2 = 3 – 1 ,
5 = 9 – (3 + 1)
- Сви ученици треба да obnovе jedinice za zapreminu.


52 Nastavna jedinica: Merenje zapremine
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, menzure, kuhinjske i druge posude sa graduisanim nivoima
Uvodni deo časa:
- Оsnovne i izvedene fizičke veličine – obnavljanje.
- Иndirektno merenje – obnavljanje.
Glavni deo časa:
- Zapremina tela je izvedena fizička veličina koja pokazuje koji deo prostora telo zauzima
(zaprema). Obično se označava sa V od latinske reči volumen (zapremina).
- Jedinice za zapreminu su obrađivane iz matematike u prethodnim razredima ali их treba
obnoviti.
- Osnovna jedinica je 1 m3, metar kubni.
- Ispisati na tabli nazive, oznake i međusobne odnose manjih jedinica od kubnog metra.
- Задаци:
1. zadatak: Šta je litar?
2. zadatak: Koliko metar kubni ima kubnih decimetara a koliko litara?
- Pomenuti da se u svakodnevнom govoru često koristi izraz kubik, ali da on ima različito
značenje u zavisnosti od toga na šta se odnosi. Kubik ili metar drva (peska) je 1 m3, kubik u vezi
automobila se odnosi na 1 cm3, dok se u medicini obično misli na 1 ml.
- Starа jedinica kod nas je bila akov (oko 50 litara), a u naftnoj industriji se koristi i izraz barel
(159 litara) .
- Objasniti da je postupak određivanja zapremine tela različit za:
1. чvrsta tela pravilnog geometrijskog oblika ( V = a ∙ b ∙ c )
2. чvrsta tela nepravilnog oblika, nerastvorljiva u tečnosti (menzura)
3. тečnosti (menzura)
- Objasniti šta je menzura i pokazati.
- Posebno istaći dogovor da se pri očitavanju nivoa tečnosti u menzuri posmatra najniža
tačka površine tečnosti, pod pravim uglom.
- Uraditi pitanje na strani 64 udžbenika.
- Detaljno objasniti i demonstrirati postupak određivanja zapremine čvrstog tela potapanjem u
menzuru.
- Zadaтке из збирке: 5.13, 5.14, 5.15, 5.16, 5.17, 5.18 и 5.19. ученици раде samostalno.
Završni deo časa: Provera тачности урађених задатака.
Domaći zadatak: Pročitati uputstvo za labораторијску vežbu, zbirka strana 52.

53 Nastavna jedinica: Merenje zapremine
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, прибор и средства за извођење лабораторијске вежбе
Uvodni deo časa:
- Obnoviti postupke za merenje zapremine.
- Podela ученика na grupe.
Glavni deo časa:
1. zadatak – Pрема uputstvu iz zbirke са стране 52 odrediti zapremine tri tela nepravilnog
oblika.
- Merenje.
- Sređivanje rezultata.
2. zadatak – Odrediti zapremine tri tela pravilnog oblika.

- Svaka grupa dobija tri kutije pravilnog oblika.
- Merenje.
- Sređivanje rezultata.
3. zadatak – Odmeravanje zadate količine tečnosti.

- Svaka grupa dobija nekoliko posuda, vodu, menzuru, graduisane medicinske špriceve.
Takođe dobija recept za kolače u kome se traži 2,5dl mleka (vode), рецепт za osvežavajući
napitak где треба 1,25 l воде, uputstvo za dečiji sirup koji se rastvara sa 60 ml vode i упутство
за прављење tonerа za bojenje zidova za koji treba 750cm3 vode.
- Odmeravanje. Nastavnik proverava одмерене količine.
Završni deo časa: Podnošenje izveštaja, provera i ocenjivanje.

Domaći zadatak: Obnoviti masu i zapreminu.

54 Nastavna jedinica: Gustina
Tip časa: obrada
кроз истраживање; да ученик уме да одреди густину чврстих тела и густину течности
мерењем њене масе и запремине, развијање способности за примену знања из физике.
Uvodni deo časa:
- Обнављање: Šta je masa? Оznaka, jedinice. Šta je zapremina? Оznaka, jedinice.
Glavni deo časa:
Pitanjа: а. Kolika je to zapremina jedan metar kubni?

б. Navedi neki realni predmet čija je zapremina otprilike tolika (npr. frižider)
в. Da li biсте mogli da podignete frižider?
г. A kamen istog oblika i veličine, tj. iste zapremine? Zašto?
д. A da je napravljen od stiropora?
ђ. Zašto se tim predmetima, mada su iste veličine (zapremine), toliko razlikuje težina,
odnosno masa? (od različitog су materijala).
- Otvoriti udžbenik, strana 65, slika i tabela 13.
- Diskusija u vezi podataka u tabeli.
- Definicija gustine kao osobine supstance od koje je telo sagrađeno.
- Definicija gustine kao odnosa mase i zapremine tela.
- Definicija i formula na 65 strani уџбеника. Oznaka.
- Zadatak: Iz formule za gustinu napiši izraz za izračunavanje mase tela ako su mu poznate
gustina i zapremina. Затим напиши izraz za izračunavanje zapremine tela ako je poznata masa i
materijal od kog je telo sačinjeno.
- Jedinice za gustinu i njihov odnos.
- Tabele 14, 15 и 16 na strani 66 уџбеника. Diskusija.
- Definisati pojam homogenog i nehomogenog tela. Primeri.
- Parovi ученика treba da za što kraće vreme napišu po 5 predmeta (homogena i nehomogena).
- Čitanje одговора i diskusija.
Završni deo časa: Зadaci из збирке 5.20 i 5.22.
Domaći zadatak: Задаци и збирке: 5.26, 5.29 и 5.32.


55 Nastavna jedinica: Merenje gustine
Tip časa: obrada, вежбање
величина: вага, динамометар; да ученик уме да одреди густину чврстих тела и густину
течности мерењем њене масе и запремине, развијање способности за примену знања из
физике.
Uvodni deo časa:
- Provera domaćeg задатка.
- Obnavljanje pojmova: gustina, homogeno i nehomogeno.
Glavni deo časa:
- Napisati formulu za gustinu.

- „Pročitati“ je.
- Pitanja :
а. Kako se meri masa tela?
б. Kako bi izmerili traženu masu tečnosti?
в. Kako se određuje zapremina tela? Od čega zavisi?
г. Kako se određuje zapremina tela ako su u pitanju:
-Čvrsta tela pravilnog geometrijskog oblika?
-Čvrsta tela nepravilnog oblika, nerastvorljiva u tečnosti ?
-Tečnosti?
- Diskusija na temu: Kako odrediti nepoznatu gustinu tela?
Postupak?
Šta nam je potrebno?
- Detaljno definisati postupak određivanja gustine u sva tri горе наведена slučaja.
- Samostalnи рад на задацима:
а. Za dvojke i trojke ученици раде задатке из збирке: 5.20, 5.21, 5.22, 5.23, 5.24 и 5.25.
б. Za četvorke i petice ученици раде задатке из збирке: 5.26, 5.27, 5.28, 5.29, 5.30 и 5.33.
- Provera тачности урађених задатака. Ocenjivanje.
Završni deo časa: Dogovor o laboratorijskим vežbама које ће се радити на следећим часу.
Domaći zadatak Obnoviti merenje mase, određivanje zapremine i određivanje gustine. Proučiti
uputstvo за лабораторијске вежбе na stranama 60, 61 и 62 zbirke.

56 Nastavna jedinica: Određivanje gustine čvrstih tela
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, прибор и средства за извођење лабораторијске вежбе
физике.
Uvodni deo časa:
- Provera pripremljenosti za labораторијску vežbu.
- Posebno ponoviti proceduru merenja na analitičkoj vagi.
Glavni deo časa:
Određivanje gustine čvrstih tela pravilnog oblika

- Na osnovu uputstava sa 60 i 61strane збирке uraditi:
Zadatak 1 – Određivanje gustine čvrstih tela pravilnog oblika, kocka
Zadatak 2 – Određivanje gustine čvrstih tela pravilnog oblika, kvadar
- Merenje.
- Potpuno samostalan rad učenika, jedinа intervencijа наставника је у томе da svi članovi grupe
uzimaju učešće у раду.
Završni deo časa: Podnošenje izveštaja i ocenjivanje.
Domaći zadatak: Пriprema za sledeću лабораторијску vežbu, kao i za test iz oblasti МАСА И
ГУСТИНА (59. čas).

57 Nastavna jedinica: Određivanje gustine čvrstih tela
физике.
Uvodni deo časa:
Glavni deo časa:
Određivanje gustine čvrstih tela nepravilnog oblika
- Na osnovu uputstva na strani 63 збирке uraditi:
Zadatak 3. – Određivanje gustine čvrstih tela nepravilnog oblika
- Svaka grupa dobija 3 tela različitog oblika i od različitog materijala.

- Merenje.
- Potpuno samostalan rad učenika, jedinа intervencijа наставника је da svi članovi grupe
- Pitanje: “Možemo li pretpostaviti od čega su data tela?”
Završni deo časa: Podnošenje izveštaja i ocenjivanje.
Domaći zadatak: Пriprema za sledeću лабораторијску vežbu (збирка, страна 64), kao i za test
iz oblasti МАСА И ГУСТИНА (59. čas).
58 Nastavna jedinica: Merenje gustine tečnosti
физике.
Uvodni deo časa:
Glavni deo časa:
- Na osnovu uputstva na strani 64 збирке uraditi:

Određivanje gustine nepoznate tečnosti merenjem njene mase i zapremine
- Svaka grupa dobija 3 posude u kojima su tečnosti nepoznate gustine.

- Merenje.
- Potpuno samostalan rad učenika, jedinа intervencijа наставника је da svi članovi grupe
Pitanje: “Možemo li pretpostaviti koje su tečnosti u pitanju?”
Završni deo časa

- Podnošenje izveštaja i ocenjivanje.
- Dogovor o predstojećem testu.
Domaći zadatak: Priprema za test iz oblasti МАСА И ГУСТИНА, који ће радити на следећем
часу.

Cilj i zadaci časa: Развијање логичког и апстрактног мишљења;р ешавање једноставних
Uvodni deo časa:
Glavni deo časa:
Samostalni rad ученика.
Završni deo časa:

- Skupljanje izrađenih testova.

Cilj i zadaci časa: Развијање логичког и апстрактног мишљења;р ешавање једноставних
Uvodni deo časa:
Glavni deo časa:

Završni deo časa: Dijalog o dosadašnjem radu


Redni broj časa Nastavna tema: Pritisak
61 Nastavna jedinica: Pritisak. Raspodela sile
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, brašno, razni predmeti
Cilj i zadaci časa: Razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizičkih zakona;
развијање логичког и апстрактног мишљења; решавање једноставних проблема и задатака
у оквиру наставних садржаја; развијање способности за примену знања из физике;
развијање функционалне писмености.
Uvodni deo časa:
- Šta su i koje su osnovne fizičke veličine?
- Šta su izvedene fizičke veličine?
- Šta je sila?
- Jedinica za silu?
- Koje su jedinice za površinu?
- Kako određujemo površinu pravougaonika?
Glavni deo časa:
- Pitanja за дискусију:
1. Da li više boli kada bi vas nagazila žena u cipelama sa tankom štiklom ili ta ista osoba u
patikama?
2. Da li би vas više bolelo da vas nagazi odrastao čovek ili njegov dvogodišnji sin koji na
nogama ima očeve cipele?
3. Šta su krplje?
4. Kako “radi” ekser?
5. Zašto se noževi oštre?
6. Kada bi sto dublje potonuo u peskovitu podlogu – kada normalno stoji na sve četiri noge
ili kad bi okrenuli da gorњom tаblom leži na pesku?
- Diskusiju voditi ka zaključku da je „učinak“ na površinu veći ako je sila koja deluje veća, a
površina na koju deluje manja.
- Demonstracioni ogled:
Na stolu je formirana podloga od brašna (udžbenik, 71 str.). Postavljati razne predmete da leže
tako da dodirna površina bude različita. Uvek pokazivati šta je dodirna površina. Posmatrati
dubinu otiska.
- Diskusija.
- Definisati dodirnu površinu (udžbenik, 71 str.).
- Prokomentarisati primer sa devojčicom koja stoji sa obe i sa jednom nogom na vagi.
- Razgovor o slikama na strani 72 уџбеника.
Završni deo časa: Zaključak da je „učinak“ na površinu veći ako je sila koja deluje veća, a
površina na koju deluje manja
Domaći zadatak:
- Оbnoviti: Šta je sila? Jedinica za silu? Koje su jedinice za пovršinu? Pretvaranje јединица за
површину jednih u druge? Kako određujemo površinu pravougaonika?

62 Nastavna jedinica: Pritisak – izračunavanje
Tip časa: obrada
Uvodni deo časa:
- Podsećanje na primere u kojma smo videli da je „učinak“ na površinu veći ako je sila koja
deluje veća, a površina na koju deluje manja.
Glavni deo časa:

- Uvođenje nove fizičke veličine koja će pogodno opisati naš zaključak.
- Definicija pritiska: Pritisak je fizička veličina koja je jednaka količniku jačine sile koja deluje
normalno na podlogu i veličine površine na koju ta sila deluje, p = F/S
- Oznaka p , pressure (engleski – pritisak), na ruskom „davlenie“.
- Definisanje osnovne jedinice za pritisak: пaskal (Pa).
- Veće i manje jedinice за притисак.
- Ukazati na matematičku činjenicu da je pritisak direktno srazmeran sili a obrnuto srazmeran
površini на коју она делује.
- Zadaци (uraditi na tabli уз komentar):

1) Koliki je pritisak koji telo težine 1000 N vrši na podlogu ako je dodirna površinа
1 m2, a koliki ako isto telo postavimo tako da mu je dodirna površina 0,5 m2?
2) Brojke i slova . Повезаti бројке и слова да би се добо тачан одговор. (Аnalizirati detaljno
pitanja i odgovore.)
Blok 1( tačan odgovor A3 B1 V4 G4)
A. Povećanje sile i smanjenje dodirne površine ... 1. ...dovodi do smanjenja pritiska
B. Smanjenje sile i povećanje dodirne površine... 2. ... ne menja pritisak
V. Povećanje sile i povećanje dodirne površine... 3. ... dovodi do povećanja pritiska
G. Smanjenje sile i smanjenje dodirne površine... 4. može dovesti i do smanjenja i do povećanja pritiska
Blok 2( tačan odgovor A3 B3 V2 G4)

A. Cigla leži na stolu. Jedan njen kraj podižemo kraj ... 1 pritisak na sto se smanjuje
B. Cigla leži na stolu .Na nju stavimo još jednu istu ... 2 pritisak na sto se ne menja
V. Cigla leži na stolu Pored nje stavimo istu takvu ... 3 pritisak na sto se povećava
G. Cigla leži na stolu . Prevrnemo je na drugu stranu ... 4 pritisak se može i smanjiti i povećati
Završni deo časa: Definicija pritiska i zavisnost притиска od sile i додирне površine.
Domaći zadatak: Задатак са stranе 73 udžbenikа. Svaki učenik, kod kuće, ostavlja otisak stopala
namazanog vodenom bojom na papir sa kvadratićima и рачуна pritisak pрема uputstvu.
Da li je pritisak isti kad čovek stoji i kad hoda?
63 Nastavna jedinica: Pritisak – izračunavanje
Tip časa: vežbanje, обнављање
Uvodni deo časa:
- Pregled domaćeg задатка.
- Proglašenje učenika sa najmanjim i najvećim pritiskom na подлогу.
- Ko ima najveće, a ko najmanje stopalo?
- Ko najlepši oblik, a ko ravna stopala?
- Ko ne zna formulu za pritisak?
Glavni deo časa:
- Obnoviti оно што је рађено на претходном часу.

- Обновити које су мanje i veće jedinice za pritisak.
- Individualni rad ученика на задацима из збирке: од 6.1 до 6.10.
- Provera тачности урађених задатака i izrada na tabli.
Završni deo časa: Ocenjivanje.

64 Nastavna jedinica: Prenošenje pritiska
Tip časa: obrada
Metode rada: dijaloška, игровна активност, демонстративна, рад на тексту
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, čaša, voda, papir
Uvodni deo časa:
- Podeliti одељење na grupe od po 4 učenika.
- Grupe izlaze van klupa i demonstriraju sva tri agregatna stanja:
а. чvrsto – уčenici “molekuli” stoje na uglovima kvadrata i čvrsto drže susede za ramena
б. тečno – učenici “molekuli” stoje na uglovima nešto većeg četvorougla i lagano drže susede
za šake
в. гasovito – svi učenici “molekuli” su slobodni.
- Nastavnik komentariše oblik i zapreminu tela koje obrazuju učenici “molekuli”.
- Nastavnik demonstrira delovanje spoljašnjih sila i pri tim komentariše pravac delovanja.
Glavni deo časa:
- Ukratko objasniti atomsko-molekularnu strukturu materije i međumolekulske veze u različitim

agregatnim stanjima.
- Definisati sva tri agregatna stanja u zavisnosti od (ne)stalnosti oblika i zapremine u njima.
- Objasniti naziv fluidi za tečnosti i gasove.
- Na strani 74 уџбеника detaljno komentarisati sliku i delovanje tela na zidove suda u zavisnosti
od agregatnog stanja.
- Definisati i objasniti prenošenje pritiska u čvrstim telima (samo u pravcu delovanja sile).
- Definisati i objasniti prenošenje pritiska u fluidima.
- Demonstrirati i objasniti ogled sa čašom, vodom, papirom i atmosferskim pritiskom (strana 75
уџбеника).
- Popuniti tabelu na strani 75 уџбеника.
- Ученици сamostalno раде zadatak 6.14 у збирци. Провера.
Završni deo časa:

Домаћи задатак: Зadatak 6.13 у збирци.

65 Nastavna jedinica: Paskalov zakon i spojeni sudovi
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, Paskалova kugla, kesa s vodom, medicinski špric, providno
plastično crevo
Uvodni deo časa:
- Provera domaćeg задата.
- - Obnavljanje: аgregatna stanja, пrenošenje pritiska.
Glavni deo časa:
- Demonstracije:
а. Paskalova kugla (strana 76 уџбеника)
б. Naduvavanje balona
в. Pritiskanje kese sa vodom
ц. Medicinski špric kome su zagrejanom iglom probušene rupe po površini.
- Diskusijom dovesti do samostalne formulacije Paskalovog zakona (strana 76 уџбеника).

- Primena Paskalovog zakona.
- Hidraulične prese, hidraulične dizalice, hidraulične kočnice.
- Princip rada hidrauličnih uređaja, skica i crtež na strani 76 уџбеника.
- Izvođenje zbog važenja Paskalovog zakona:
p1=p2
F1/S1 = F2/S2
Očigledno, ako je na primer S1=100 S2 ,
to jest ako konstrukcijom uređaja postignemo da nam je površina poprečnog preseka klipa na
koји delujemo silom 100 puta manja nego klipa gde želimo da upotrebimo silu, onda će i odnos
sila na njima biti isti
F1=100 F2
- Spojeni sudovi.
- Demonstracija zakona spojenih sudova.
- Crtež i objašnjenje na strani 77 уџбеника.
- Objasniti princip rada gradskog vodovoda, pretakanja iz suda u sud.
Završni deo časa: Зadaci 6.11, 6.12 и 6.16 из збирке.
Domaći zadatak: Оbnoviti gravitaciju i pritisak.

66 Nastavna jedinica: Hidrostatički pritisak
Tip časa: obrada
Uvodni deo časa: Оbnavljanje:
- Šta je gravitacija
- Pravac i smer delovanja gravitacione sile
- Šta je gustina, kako se određuje, jedinice
- Intenzitet gravitacionog ubrzanja na Zemlji
- Prenošenje pritiska u tečnostima i gasovima
- Paskalov zakon
Glavni deo časa:

- Питања за дискусију: “Šta se povećava kad se roni sve dublje i dublje? – Pritisak.
A zašto?”
- Ne usmeravati diskusiju, već pustiti ученике да пробају да сами дођу до одговора.
- Tečnost ima svoju težinu. Slojevi ispod „trpe“ pritisak onih iznad, ali uvek важи Paskalov
zakon o prenošenju pritiska pa je na istoj dubini iсti pritisak u svim pravcima.
- “Od čega bi mogla da zavisi težina „stuba“ tečnosti iznad glave ronioca?”
Od visine tog stuba, tj. od dubine na kojoj je – h
Od gravitacije, jer težina zavisi od gravitacije – g
Težina zavisi od mase koja zavisi od gustine – ρ
Dakle p = ρgh
- Definicija na strani 78 уџбеника. Hidrostatički (hidro = tečnost, statika = mirovanje).
- Prepisati дефиницију i pročitati.
- Spojeni sudovi. Demonstracija hidrostatičkog paradoksa. Hidrostatički pritisak ne zavisi od
oblika suda niti od ukupne mase, već samo od dubine.
- Пример: Paskalovo bure (1648). Objasniti kako je Paskal pomoću cevi razbio bure.
- Da li postoji i koliki je hidrostatički pritisak u kosmičkom brodu udaljenom dovoljno od
Zemlje?
Završni deo časa: Пitanjа: “Čemu je jednak хидростатички притисак? Шta je uzrok pojavi
hidrostatičkog pritiska?”

67 Nastavna jedinica: Paskalov zakon. Hidrostatički pritisak
Cilj i zadaci časa:

Uvodni deo časa: Обнављање:
- Šta smo objašnjavali držeći se za ruke u grupama od 4 na jednom od prethodnih časova?
- Paskalov zakon.
- Hidraulični uređaji.
- Zbog čega ronioce bole uši?
Glavni deo časa:
- Самостални рад ученика на зadaciма из збирке: 6.17, 6.19, 6.20, 6.21, 6.22, 6.23, 6.24, 6.26
и 6.28.
- Провера тачности урађених задатака.
Završni deo časa: Dogovor o labораторијској vežbi za naredni čas. Podela ученика na grupe.
Domaći zadatak Pročitati uputstvo na strani 65 збирке. Svaka grupa treba da napravi i donese
flašu pripremljenu po uputstvu iz vežbe i jednu veću plastičnu posudu (pakovanje vode od 5-6
litara presečeno na pola у коју ће истицати вода из флаше).

68 Nastavna jedinica: Određivanje zavisnosti pritiska od visine vodenog stuba
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, пластичне флаше, пластичне посуде
Uvodni deo časa:
- Kratko uputstvo o izradi vežbe.
Glavni deo časa:
- Izrada vežbe po uputstvu из збирке на страни 65. Групни рад.

- Odgovaranje na pitanja iz teksta na strani 65 збирке.
Završni deo časa: Ocena rada

69 Nastavna jedinica: Vazdušni pritisak
Tip časa: obrada
Nastavna sredstva: udžbenik, zbirka, barometri
Uvodni deo časa: Obnavljanje:
- Pritisak, definicija, oznaka, jedinice.
- Prenošenje pritiska kroz tečnosti i gasove.
- Hidrostatički pritisak.
- Gustina.
Glavni deo časa:
- Питања за дiskusijу:
а. Šta je vazduh?
б. Gde se nalazi?
в. Šta je atmosfera?
г. Да ли је вazduh na planini ređi ili gušći?
д. Veza mase i gustine?
ђ. Veza mase i težine?
е. Kolika je gustina vazduha?
ж. Ima li vazduh težinu?
з. Proceniti težinu vazduha u učionici? (red veličine10m h 6m h 4m h 1,3 kg = 300-400 kg)
и. Da li da procenjujemo težinu vazduha u prirodi ili da odustanemo?
- Читање занимљивости на страни 79 уџбеника и komentarisanje.
Završni deo časa: Рад на задацима из zbirke: 6.13 и 6.14.

70 Nastavna jedinica: Merenje pritiska. Toričelijev ogled
Tip časa: obrada
Uvodni deo časa:
- Obnavljanje градива о ваздушном притиску обрађиваног на претходном часу.
Glavni deo časa:
- Као што у води постоји хидостатички тако и у ваздуху постоји атмосферски притисак,
али за његово израчунавање не можемо да применимо формулу за хидростатички
притисак. Ваздух је неједнаке густине и врло тешко одредиве горње границе.
- Дефиниција и демонстрација вакуума (шприц, цевчица).
- Торичелијев оглед и мерење атмосферског притиска (уџбеник, стр. 81 и 82). Објашњење
и цртеж Торичелијевог експеримента.
- Израчунавање атмосферског притиска (atm – атмосфера и bar – бар).
- Промена атмосферског притиска.
- Инструменти за мерење атмосферског притиска.
- Рад на задацима у збирци: 6.15 и 6.16.
Završni deo časa: Dogovor o testu iz oblasti ПРИТИСАК (евентуално podela pisanih
priprema).

Uvodni deo časa:
Glavni deo časa:
Samostalni rad ученика.
Završni deo časa:

Скупљање израђених тестова.

Uvodni deo časa:
Glavni deo časa:

- Svođenje i predlaganje zaključnih ocena.
Završni deo časa: Dijalog o radu у овој школској години.

Fizika 6 Raz Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fizika 6 Raz Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

Redni broj časa Nastavna tema: Uvod – Priroda i fizičke veličine

Glavni deo časa:

- Objasniti ograničenost ljudskih čula i potrebu merenja.

- Dijalog o optičkim varkama

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

- Obnoviti ukratko pojmove subjektivno, objektivno i potrebu merenja fizičkih veličina.

- Objašnjavanje postupka korektnog zapisa (udžbenik, strana 7) i pojmove fizička veličina,

Završni deo časa:

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

Glavni deo časa:

- Parovi rešavaju sledeće zadatke:

- Upoređuju se rezultati i proglašava najbolji par.

Završni deo časa: Samostalna izrada zadataka u zbirci, 1.19–1.23. Provera.

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

Glavni deo časa:

- Dijalog o raznim osobinama konkretnih fizičkih objekata i predmeta.

Završni deo časa:

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

Glavni deo časa:

Završni deo časa: Zadaci u zbirci 2.1–2.3.

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

Glavni deo časa:

- Zajednički komentar dijagrama 1 (udžbenik, strana 13).

- Frontalno objašnjenje dijagrama na liniji (1D), na površini (2D) i u prostoru (3D).

- Parovi proučavaju samostalno dijagram 2 i odgovaraju na pitanje ispod njega.

Završni deo časa: Zadatak 2.4 u zbirci.

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

Glavni deo časa:

- Provera. Jedan od učenika koji su tačno nacrtali objašnjava na tabli.

- Definisanje ravnomernog i neravnomernog kretanja.

- Posmatranje primera na slikama strana 15 уџбеника, komentarisanje dijagrama.

- Čitanje i komentarisanje napisanih primera. Proglašenje para sa najviše napisanih tačnih

Završni deo časa: Zadatak 2.6 u zbirci.

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

- Komentarisanje stroboskopskog snimka kretanja teniske loptice. Kada je kretanje najsporije, a

- Učenici samostalno rade zadatke 2.5, 2.6 i 2.7 u zbirci.

- Provera, a zatim rad na tabli.

Završni deo časa:

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

Glavni deo časa:

- Crtanje znaka za jednosmernu ulicu na tabli.

- Učenici imaju 5 minuta (zatvoreni udžbenici!) da u sveskama pokušaju da „definišu“ šta je

Završni deo časa: Zadatak 2.8 u zbirci – samostalno.

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

Glavni deo časa:

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

- Frontalno definisanje oznaka za pređeni put (s) i vreme (t).

- Rad u parovima: Proučavanje dijagrama 3 i 4 i tabele 2 na strani 18 udžbenika.

Domaći zadatak: Doneti auto-karte na sledeći čas.

Analiza časa (zapažanja nastavnika)

Škola Nastavnik Razred i odeljenje VI Datum

- Izrada zadataka na tabli.

Završni deo časa: Najbolji par „ocenjuje“ rad učenika.