Прилог 5.

Образац за формаривно оцењивање

Име презиме аутора: Славица Глушчевић

Школа и место: ОШ “Милан Ђ. Милићевић“, Београд
Наставна ситуација: Haustiere/ Кућни љубимци/ (утврђивање)
Циљеви или исходи: Правилан изговор и писање вокабулара везаног за тему
кућних љубимаца у једнини и множини, употреба одређеног и неодређеног члана,
коришћење презента глагола haben и sein при говору и писању.

Упутства усмерена на разумевање циља часа/ активности:

На почетку часа ученици добијају да попуне самоевалуациони лист: Шта су
одлично научили, шта добро и шта још увек не тако добро .Евалуациони лист
садржи све што је планирани исход часа и две колоне: пре и након израде
задатака. Када ученици попуне лист добијају јасна упутства за решавање
задатака.
За сваки задатак су постављени прецизни и јасни захтеви. Даје се ученицима и
упутство за прављење табела (одређени, неодређени члан/ једнина ,множина) које
им могу бити корисне у решавању задатака.
Ученици решавају задатак:
Наставни листић са задацима

Анализа одговора и процеса учења:

Ученици попуњавају наставни листић. Проверу задатака вршимо усмено. Свако
добија прилику за одговор. Док читају одговоре ученици се међусобно допуњавају
и исправљају. Наставник даје повратну информацију.Ученици проверавају
колико су тачних одговора дали у свакој вежби а онда се враћају на евалуациони
лист, уписују и упоређују да ли су себе добро проценили пре израде задатака,
колико су тачних одговора дали. Након дискусије о сваком задатку уписују на
скали од 1-5 каква је била њихова активност у току часа: (1) није био активан ...
(до 5) био је веома активан.У прилици су да сами процене своје знање и
ангажовање. Разговарамо о томе шта су на овом часу научили или разјаснили и
колико им се допао час.
Прилагођавање наставе на основу прикупљених података:
Наставник има увид у одговоре свих ученика. Захтеви су постављени на свим
нивоима и постепено се анализирају и објашњавају. Наставник помаже
ученицима да препознају шта су научили или шта нису научили. Ученици могу
сами себе да оцене. На основу самоевалуационе листе знају шта су научили, да ли
су у потпуности савладали градиво или у неким сегментима нису па треба још
додатно да се ангажују. Наставник може на основу постигнутих поена и
ангажовања да упише у дневник формативне оцене како би најбоље ученике
подстакао да и даље наставе редовно да раде а оне који нису у неким сегментима
били добри да похвали за оно што су научили и да им савет и препоруку за даље
вежбање онога што нису још увек усвојили. Наставник може да процени и
ефикасност рада на часу. Ако се ученицима допадне час а наставник добије
жељене повратне информације, значи да је направљен добар избор. Уколико
примети неке проблеме може променити облик рада – да ученици раде у пару
уместо индивидуално и то тако што ће након попуњавања евалуационог листа да
споји парове – ученик који одлично зна и ученик који је мање усвојио градиво
тзв.вршњачко учење и на крају часа уколико други ученик покаже напредак могу
оба ученика да буду оцењена најбољом формативном оценом што за оба ученика
може деловати мотивационо. Уколико је ученицима тешко да сами праве табеле
за лакше усвајање градива наставник може да припреми табеле пре часа или у
току анализе задатака могу наставник и ученици заједно направити табелу која
ће користити ученицима који нису најбоље усвојили градиво. Може и ученик,
који је направио тачну табелу презентовати осталим ученицима. Наставник ће
проценити према сваком одељењу појединачно који избор ће дати најбоље
резултате. Овај начин рада може се применити и за друге наставне јединице као и
за друге наставне предмете. Ученик,наставник али и родитељ ће након повратне
информације имати увид у редовност и напредак у раду ученика а наставник ће
их охрабривати и подстицати да учествују у свим активностима на часу.

Сагласност:

Аутор је сагласан