МИЋО М.

МИТРОВИЋ

Практикум

ФИЗИКА 7
збирка задатака и експерименталних вежби из
физике за седми разред основне школе

САЗНАЊЕ
Београд, 2013.
ПРАКТИКУМ ФИЗИКА 7 Садржај
Збирка задатака и експерименталних вежби из физике за седми разред основне школе
Аутор
ПРЕДГОВОР ......................................................................................................................................... 3
Проф. др Мићо Митровић
Редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду
ДИНАМИКА ......................................................................................................................................... 6
Издавач Питања ................................................................................................................................................... 6
ИК „Сазнање“, Београд Одговори ................................................................................................................................................ 8
Др Агостина Нета 76/23
Задаци ..................................................................................................................................................... 9
Рецезенти
Проф. др Иван Манчев, редовни професор ПМФ-а Универзитета у Нишу КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛЕ ТРЕЊА ............................................... 20
Катарина Ђорђевић, професор физике у Првој крагујевачкој гимназији Питања................................................................................................................................................... 20
Слађана Николић, професор физике у ОШ „Милан Ђ. Милићевић“, Београд
Одговори................................................................................................................................................ 21
За издавача Задаци..................................................................................................................................................... 22
Марија Митровић
Уредник РАВНОТЕЖА ТЕЛА............................................................................................................................ 31
Доц. др Андријана Жекић, доцент Физичког факултета Универзитета у Београду Питања................................................................................................................................................... 31
Одговори................................................................................................................................................ 31
Лектор
Ружа Милојевић
Задаци..................................................................................................................................................... 32

Илустрације МЕХАНИЧКИ РАД И ЕНЕРГИЈА. СНАГА ..................................................................................... 39

Марија Митровић
Питања................................................................................................................................................... 39
Владимир Стојиљковић
Одговори................................................................................................................................................ 40
Марко Митровић
Задаци..................................................................................................................................................... 41
Министрство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије
одобрило је овај уџбеник решењем број 650-02-310/1/2012-06 од 4.2.2013. године ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ ......................................................................................................................... 47
Питања................................................................................................................................................... 47
Штампа: Тон плус, Београд Одговори................................................................................................................................................ 48
1. доштампано издање Задаци..................................................................................................................................................... 49
Тираж: 5000
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ВЕЖБЕ.......................................................................................................... 53
CIP - Каталогизација у публикацији
Мерни нструменти............................................................................................... ................................. 54
Народна библиотека Србије, Београд
.

Грешке мерења............................................................................................... ....................................... 58

.

37.016:53(075.2)(076)
Одређивање сталног убрзања при кретању куглице низ жлеб ...................... .................................. 63 .

МИТРОВИЋ, Мићо М., 1953- Провера Другог Њутновог закона .................................................................................... ................. 66 .

Физика 7 : практикум : збирка задатака и

Одређивање убрзања тела које слободно пада .................................................................................. 73
експерименталних вежби из физике за седми
разред основне школе / Мићо М. Митровић ;
Одређивање коефицијента трења клизања ................................................................... .................... 75 .

[илустрације Марија Митровић, Владимир Одређивање густине чврстог тела применом Архимедовог закона ................................................ 82
Стојиљковић, Марко Митровић]. - 1. Одређивање рада при кретању тела по различитим подлогама .................................. ................... 84 .

доштампано изд. - Београд : Сазнање, 2013 Провера закона одржања механичке енергије помоћу колица ........................................................ 86
(Београд : Тон плус). - 95 стр. : илустр. ; 27 cm
Провера једначине топлотног баланса мешањем топле и хладне воде ............ ............................. 89 .
Тираж 5.000.
Мерење специфичне топлоте тела ...................................................................................................... 91
ISBN 978-86-89679-00-7
COBISS.SR-ID 202279180

2 3
 ПРЕДГОВОР
Овај практикум, заједно са уџбеником који са њим чини целину, представља уџбенички
комплет за предмет физика за ученике седмог разреда основне школе. Састоји се од питања и
одговора, рачунских задатака са решењима, експерименталних вежби и решених
експерименталних задатака.
Теоријска питања са одговорима омогућавају вам да проверите ниво усвојености
теоријских знања и да их повежете са сазнањима из свакодневног живота. Решавањем
рачунских задатака и израдом експерименталних вежби применићете усвојена теоријска знања
и побољшати њихово разумевање. Значајно је да постоји градација у тежини постављених
проблема што вама, ученицима, омогућава постепено разумевање и усвајање нових знања. ПИТАЊА
Најједноставнији задаци, које би требало без тешкоћа да ураде сви ученици, означени су
сивом бојом ( ). Најчешће захтевају познавање једне формуле и претварање

И
јединица. Тежина стандардних задатака (необојени) различита је, тако да омогућава ученицима
различитог степена радозналости да утврде и прошире теоријска знања. Задаци обојени
светлокрем бојом ( ) намењени су ученицима који похађају додатну наставу.
Они често помажу разумевању градива предвиђеног за редовну наставу и могу их без проблема
решавати и ученици који ову наставу не похађају.

ЗАДАЦИ
Задаци су тако бирани да скоро све теме обрађене у уџбенику буду обухваћене на сва
три нивоа тежине. Велики број задатака је решен уз детаљна објашњења и дискусију добијених
резултата. Неки од њих су решени на више начина уз указивање на предности и мане појединих
поступака. Код већег броја задатака је детаљно објашњен начин израчунавања бројне вредности
тражене физичке величине. То је чињено код задатака свих тежина, у свим областима, да би
ученике стално подсећало на правилан поступак решавања задатака, посебно на потребу
уврштавања у формуле бројних вредности физичких величина заједно са одговарајућим
јединицама.
У делу практикума који обрађује експерименталне вежбе описани су мерни
инструменти, начин процене грешке мерења и обрада резултата мерења. Кроз реализацију
предложених експерименталних вежби имате могућност да примените усвојена теоријска знања
и да допринесете њиховом разумевању. Експериментални резултати су приказани табеларно, а
по потреби су цртани и одговарајући графици. Процењене су грешке директних мерења и
правилно представљени добијени резултати. Овакав приступ експерименталним вежбама
омогућава вам да успешно урадите експерименталне задатке и да приступите физици као
експерименталној и теоријској науци, што она заправо и јесте.
Решавањем теоријских, рачунских или експерименталних проблема предложених у овом
практикуму стичете добру основу за решавање сложенијих проблема са којима се могу срести
ученици који учествују на такмичењима из физике.
Надам се да ће вам овај практикум заједно са уџбеником са којим чини целину бити од
велике користи у успешном савлађивању градива предвиђеног за седми разред.

У Београду, септембра 2012. године

Аутор

4 5
 ДИНАМИКА

Питања

2.1. Шта су крута тела?

2.2. Интензитет брзине два тела се промени за исту вредност. Код првог тела се та
промена изврши у краћем временском интервалу. Које тело има веће убрзање?
2.3. Како се дефинише убрзање тела?
2.4. Колико је убрзање тела које се креће равномерно праволинијски?
2.5. По чему се разликују убрзања убрзаног и успореног кретања?
2.6. Како треба да делује сила на тело да би се оно кретало по кривој линији?
2.7. Како треба да делује сила на тело да би се оно убрзавало, а како да би се
успоравало?
2.8. На два тела једнаких маса делују силе. Сила која делује на тело 1 има три пута
већи интензитет од силе која делује на тело 2. Које тело има веће убрзање и колико
пута?
2.9. Тело 1 има двоструко већу масу од тела 2. На оба тела делују силе истог
интензитета. Које тело има веће убрзање и колико пута?
2.10. Динамометар и тело закачено за њега по хоризонталној подлози вуче константном
брзином хоризонтално усмерена сила од 4.2 N. Колика је сила трења између тела
и подлоге?
2.11. Аутомобил је прешао пут од 120 km за два часа, мењајући брзину између 30 и
80 km/h . Одредити средњу брзину аутомобила на посматраном путу.
2.12. Сила интензитета 5 N делује у смеру од истока ка западу. Колики интензитет треба
да има сила, и у ком смеру треба да делује да би уравнотежила наведену силу?
2.13. Да ли је брзина већа на почетку или на крају равномерно праволинијског кретања?
2.14. Тело се креће равномерно праволинијски. За 5 s од почетка кретања тело пређе
пут од 10 m. Колики пут пређе за наредних 5 s ?
2.15. Телу се брзина промени са 30 m/s на 10 m/s. Да ли се тело креће убрзано, или
успорено у посматраном временском интервалу?
2.16. Тело се креће равномерно убрзано. За 10 s од почетка кретања брзина му се
промени за 20 m/s. За колико му се промени брзина у наредних 20 s ?
2.17. График зависности брзине од времена код равномерно успореног кретања пресеца
временску осу (апсцису) када је t  30 s . После колико времена од почетка кретања
се тело зауставља?

6 7
2.18. Шта означавају супротни знаци брзине, убрзања или силе на графицима
зависности ових величина од времена?
2.19. График зависности убрзања од времена лежи на временској оси. Какво кретање
описује наведени график?
2.20. Колика сила делује на тело у претходном питању?
2.21. Убрзање првог тела је a  30 m/s 2 , а другог a  30 m/s 2 . Нацртајте графике
зависности брзине од времена код ових кретања. Који је од графика растући, а који
опадајући? Који од графика има већу стрмину (нагиб)?
2.22. Да ли вектор убрзања код успореног кретања има смер силе која делује на тело?
2.23. Крећући се кроз траву, лопта поломи многе травке на свом путу. Да ли већом
силом делује лопта на травку коју сломи, или травка на лопту?
2.24. Улазећи у дрво ексер на њега делује неком силом. Дрво при томе зауставља ексер.
Да ли ексер делује већом силом на дрво, или дрво на ексер?
2.25. Да ли увек све тачке тела имају једнаке брзине и убрзања када се тело обрће?
2.26. Ако два дечака гурају аутомобил у истом смеру силама једнаког интензитета F,
колика резултујућа сила делује на аутомобил?
2.27. Колика резултујућа сила делује на аутомобил у претходном примеру, ако дечаци
гурају аутомобил наведеним силама, али у супротним смеровима?
2.28. На тело делују две силе различитих праваца. Да ли тело има једно убрзање?
2.29. Да ли је убрзање свих тела у једном систему увек једнако?
Одговори
2.1. Крута тела су тела код којих се занемарује деформација.
2.2. Прво тело има веће убрзање, јер се промена брзине дели краћим временским
интервалом.
2.3. Убрзање је бројно једнако промени брзине у јединици времена.
2.4. Нула.
2.5. Разликују се по знаку. Код убрзаног кретања је позитивно, а код успореног
негативно.
2.6. Правац силе треба да се разликује од правца кретања тела.
2.7. Да би се тело убрзавало, сила треба да делује у смеру кретања тела, тј. брзине тела.
Да би се успоравало, сила треба да делује у смеру супротном од смера кретања
тела. Касније ћете учити да правац силе не мора да се поклапа са правцем кретања
(брзине). Ипак, ако се поклапају правци силе и брзине, убрзање, или успорење је
највеће.
8 9
2.8. Убрзање тела је пропорционално сили која на њега делује, па је убрзање првог
тела три пута веће од убрзања другог тела.
2.9. Убрзање тела је обрнуто пропорционално маси тела, па је убрзање првог тела
двоструко мање од убрзања другог тела.
2.10. 4.2 N. Тело и динамометар су у динамичкој равнотежи.
2.11. Средња брзина аутомобила је 60 km/h ( vsr  s / t ). Она не зависи од тога како се
брзина мењала, него од пређеног пута и времена за који је пут пређен.
2.12. Мора да има исти интензитет 5 N, и да буде усмерена од запада ка истоку.
2.13. Не мења се током целог кретања.
2.14. За наредних 5 s пређе такође 10 m, као и у било ком другом временском
интервалу од 5 s .
2.15. У посматраном временском интервалу тело се креће успорено.
2.16. За сваких 10 s брзина тела се промени за 20 m/s. За 20 s му се брзина промени за
40 m/s.
2.17. Зауставља се после 30 s.
2.18. Означавају супротне смерове наведених физичких величина.
2.19. Пошто је убрзање нула, график описује равномерно кретање.
2.20. Нула, јер је убрзање нула.
2.21. Растући је график који описује кретање првог тела, а опадајући је график који
описује кретање другог тела. Стрмине графика су једнаке, јер су једнаке апсолутне
вредности убрзања оба тела.
2.22. Да. Вектор убрзања има увек правац и смер силе која делује на тело.
2.23. Силе међусобног деловања лопте и травке су једнаких интензитета по Закону
акције и реакције.
2.24. Силе међусобног деловања ексера и дрвета су једнаких интензитета.
2.25. Не. Тачке тела могу да имају различите брзине и убрзања.
2.26. Двоструко јачег интензитета (2F) од силе којом аутомобил гура један дечак.
2.27. Нула, јер се силе уравнотежавају.
2.28. Да. Тело се увек креће само по једном правцу и у једном смеру, има једну брзину и
једно убрзање.
2.29. Не. Једнако је само ако се сва тела система понашају као круто тело, тј. ако се
растојање свих тачака система не мења.
 Задаци
2.6. У току наглог кочења, аутомобил се заустави за 3 s. Брзина аутомобила пре почетка
кочења је износила 50 km/h. Одредити убрзање аутомобила у току кочења.
2.1. Колика је дужина стазе коју дечак претрчи за 5 min, ако се креће равномерно
брзином 4 m/s?  t  3s v 2  v1
a ,
t
km 1000 m m
v1  50  50  13 .9 m m
m h 3600 s s 0  13 .9
v4 s  vt , s s   4 .63 m
s m a .
m v2  0 3s s2
t  5 min  5  60 s  300 s s4 300 s  1200 m . s
s Примећујемо да је убрзање негативно јер се тело успоравало.
s? a?

2.2. Брзина тела порасте са 5 на 15 m/s у току 5 секунди. Одредити убрзање тела. 2.7. Први човек вуче колица по хоризонталној подлози. У једном тренутку други човек
у колица убацује тело масе 5 kg . Човек који вуче колица при томе не мења
v1  5 m/s  v v 2  v1 интензитет силе којом вуче колица. Одредити масу колица ако је убрзање колица
a  ,
t t после убацивања тела смањено за једну трећину. Трења занемарити.
v 2  15 m/s
m m m
 t  5s 15 5
a s s  2 s 2 m . Применом Другог Њутновог закона на оба случаја добија се:
a? 5s s s2 m t  5 kg 2
F  m k a1 и F  (m k  m t ) a 2  (m k  m t ) a1 .
3
2
a 2  a1 Изједначавањем сила лако се добија тражена маса:
2.3. Аутомобил брзину од 70 km/h достиже за 2 min. Колико је убрзање аутомобила? 3
2 2
2
m k a1  ( m k  m t ) a 1 , m k  m k  m t ,
mk  ? 3 3 3
m  v v 2  v1
v1  0 a  ,
s m k  2 m t  10 kg .
t t
km 1000 m m
v 2  70  70  19 .4
h 3600 s s m m 2.8. Ученик је до школе путовао поред пекаре где је купио доручак. Пут до пекаре, која
19 .4 0
 t  2 min  120 s s s  0 . 16 m
a . је од куће удаљена 500 m, прешао је за 5 min. Ученик се у пекари задржао 3 min.
a? 120 s s2
Пут од пекаре до школе, који износи 300 m, прешао је за 6 min. Одредити средњу
брзину ученика на путу од куће до школе.
2.4. Сила интензитета 300 mN убрзава тело масе 200 g. Одредити убрзање тела.
s1  s 2  s 3
F
, v sr  ,
a s1  500 m t1  t 2  t 3
F  300 mN  0 .3 N m
m  200 g  0 .2 kg m t1  5 min  300 s 500 m  0 m  300 m m
0 .3 k g v sr   0.952 ,
0 .3 N s 2  1 .5 m 300 s  180 s  360 s
a? a  . s2  0 m s
0 . 2 kg 0 . 2 kg s2
t 2  3 min  18 0 s Напомена: Као што знате из шестог разреда, а можете видети у уводу за
2 експерименталне вежбе, резултат је довољно заокружити на три цифре
2.5. За које време се брзина тела промени за 2 m/s , ако је убрзање тела 0.2 m/s ? s 3  300 m
различите од нуле, као што смо учинили у овом задатку. Више од четири
t 3  6 min  360 s цифре различите од нуле нема смисла писати. Према томе, резултат би
 v  2 m/s v v
a  t  , било погрешно записати у облику 0.95238. Овај резултат је математички
t a v sr  ?
a  0 .2 m/s 2 исправан, али нема физичког смисла, ако се води рачуна о могућим
2 m/s грешкама мерења у школским условима.
t  ? t   10 s .
0 .2 m/s 2

10 11
 2.9. На првој половини пута тело се креће брзином 40 m/s, а на другој половини пута 2.12. Аутомобил се креће 10 km равномерно брзином 40 km/h. Након тога се креће
брзином 60 m/s. Одредити средњу брзину тела на целом путу. 15 km равномерно, брзином 30 km/h. Нацртати графике зависности брзине и
пређеног пута од времена.
Посебно за делове пута важи
s s Времена кретања аутомобила износе:
s s 1   v1 t 1 и s2   v2 t2 , s1  10 km
s1  s 2  s 10 km
2 2 2 t1  1   0 .25 h  15 min ,
s s km v1 40 km
m t1  и t2  . v1  40 h
v1  40 2v1 2v 2 h
s s 15 km
s s s 2  15 km t2  2   0 .5 h  30 min .
m
Средња брзина износи: v sr   , v2 30
km
v 2  60 t1  t 2 s s
 km h
s 2 v1 2v 2 v 2  30
h Пређени пут на крају првог периода
v sr  ? 2 v1 v 2 m km
v sr   48 . износи: s1  v1t  40  0 . 2 5 h  10 km .
v1  v 2 s h
Пређени пут у току другог периода износи:
Приметите да средња брзина није једнака аритметичкој средини брзина – њиховом збиру подељеном са 2.
km
s 2  v 2 t 2  30  0 .5 h  15 km .
h
2.10. Трећину пута бициклиста се креће брзином 15 km/h, а остатак пута прелази за Укупан пређени пут износи: s1  s 2  10 km  15 km  25 km .
15 min. Цео пут бициклиста прелази за 20 min. Одредити пређени пут бициклисте. Графици зависности пређеног пута од времена су праве линије које повезују координатне тачке које
припадају појединим периодима кретања. При томе се мора водити рачуна да је тело на почетку другог
s s периода кретања већ прешло пут од 10 km.
s1   v 1 t1  t1  .
3 3v1
s1 
s 2.13. Отац и син трче из истог места по истој праволинијској путањи. Син трчи брзином
3 s s 3 v1 s 4 m/s, а отац брзином 6 m/s. Отац пушта сина да крене 20 s пре њега. После
v sr    .
km 1000m m s s  3v 1 t 2 s  3v1 t 2
v1  15  15  4 .17  t2 колико времена од синовљевог поласка га отац стиже? Колики пут прелази сваки
h 3600s s 3v 1 3v1
2s од њих?
s2  Средња брзина је такође:
3 .
1. начин: Пређени пут сина зависи од времена по једначини: s  vs t
s
t 2  15 min  900 s v sr  . vs  4
m
t s Отац креће касније за  t , па иста зависност код њега има облик: s  v o (t   t ) .

t  t1  t 2  20 min  1200s Изједначавањем израза за средњу брзину добија се: m Приликом сустизања обојица прелазе једнаке путеве, па је: vs t  vo (t   t ) .
vo  6
3 v1 1 s Одавде је: vs t  vo t  vo  t , vo Δ t  v o t  vs t   (vo  vs ) t .
s?  ,
s  3v1 t 2 t  t  20 s m
6  20 s
vo  t s
s  3v1 (t  t 2 )  3750 m  3 .75 km . t? До сустизања долази након: t   60 s .
(v o  vs ) (6 m  4 m )
s s
2.11. Тело се креће равномерно 50 s брзином 3 m/s. Нацртати графике зависности Пређени пут до сустизања је лако одредити из једначине која се односи на кретање дечака ( s  vs t ):
m
брзине и пређеног пута тела од времена. s4  60 s  240 m .
s
2. начин: Нацртаћемо графике зависности пређеног пута од времена за оца и сина, у истом координатном
t  50 s систему. Претпоставићемо да ће отац стићи сина за мање од 100 s , па ћемо нацртати графике до тог
m времена. Наравно, водићемо рачуна да отац почиње кретање са 20 s закашњења.
v3
s
Тачка у којој се графици пресецају одговара једнаком пређеном путу за исто време – сустизању сина од
стране оца. Пажљивим очитавањем координата пресека потврђујемо вредности t  60 s и s  240 m .

12 13
Напомена: Први начин решавања задатка назива се 2.17. Крећући се равномерно убрзано, убрзањем 2 m/s 2 , тело брзину од 30 m/s постиже
аналитички, а други графички. Примећујете недостатке
другог начина. Морали смо претпоставити време у коме ће за 10 s. Колика је почетна брзина тела?
доћи до сустизања. Да је било премало, морали бисмо
2 v  v0  a t ,
поново цртати графике, а да је било превелико, пресечне a  2 m/s
тачке би било тешко прецизно одредити. v  30 m/s v0  v a t ,
Према томе, за одређивање бројних вредности физичких t  10 s
величина треба користити аналитички начин. Графици могу v 0  10 m/s .
v0  ?
да послуже за илустрацију и боље разумевање проблема.
2.18. Друго тело неку брзину достигне за два пута дуже време од првог тела. Колики је
2.14. Отац и ћерка истовремено почињу да трче једно према другом. Отац трчи брзином
однос убрзања првог и другог тела? Оба тела крећу из мировања.
5 m/s, а ћерка брзином 3 m/s. После ког времена ће се срести, ако је њихово
почетно растојање било 40 m? Колике ће путеве прећи свако од њих? v1  v 2  v
Достигнуте брзине тела су:
v  a1 t1 и v  a2 t2 ,
Пређени путеви оца и ћерке зависе од времена на следећи начин: v 01  v 02  0
m so  vo t и sć  vć t . t 2  2t1 одакле се изједначавањем брзина лако добија тражени однос убрзања:
vo  5
s У тренутку сусрета збир пређених путева је једнак почетном растојању: a1 / a 2  ? a1 t 2
 2.
m d a 2 t1
vć  3 d  so  sć  vo t  vć t  (vo  vć ) t  t  5s .
s vo  vć

d  40 m
s o  v o t  25 m и s ć  v ć t  15 m . 2.19. Тело се креће равномерно успорено успорењем 5 m/s 2 . Колики пут пређе док му се
Напомена: Једноставније се време до сусрета одређује коришћењем релативне брзина не смањи са 10 m/s на 4 m/s?
t? брзине. На пример, отац се у односу на ћерку креће релативном брзином vo  vć и
почетно растојање између њих прелази за време: v 2  v 02  2 a s ,
so  ? a  5 m/s 2
d 2 a s  v 02  v 2 ,
sć  ? t  5s . v 0  10 m/s
vo  vć
v  4 m/s m2 m2
Наравно, исти пут за исто време и истом брзином прелази и ћерка, пошто су релативне брзине првог у 100  16 2
v2  v2 s2 s  8 .4 m .
односу на друго и другог у односу на прво тело једнаких интензитета. s? s 0 
2a m
10 2
s
2.15. Човек се креће 10 s равномерно убрзано убрзањем 1 m/s 2 . Колика му је крајња
брзина, ако је почетна износила 2 m/s? 2.20. Почетна брзина тела је 5 m/s. За 8 s од почетка кретања брзина тела се повећа за
60%. Одредити убрзање тела.
t  10 s v  v0  a t , 60
a  1 m/s 2 v  v0  v 0  v 0  0 .6 v 0  1 .6 v 0 ,
100
v 0  2 m/s m m m m
v2  1 2 10 s  12 . v0  5 m m
v?
s s s s v  1 .6 v 0  1 .6  5 8 ,
s s
v  v 0  60 % v 0
2.16. Мотор се креће равномерно успорено, успорењем 2 m/s 2 . Колики пут прелази до v  v0  a t ,

заустављања, ако му је почетна брзина износила 10 m/s? t  8s v  v 0 1 .6 v 0  v 0 0 .6 v 0

a   ,
t t t
2 Пошто је познато успорење (апсолутна вредност негативног убрзања), важи: a?
a  2 m/s m
v 2  v 02  2 a s . 0.6  5
v 0  10 m/s a s  0.375 s .
Када се заустави v  0 , па је: 0  v 02  2 a s z . 8s
v0
s? v 02 Напомена: Kao што видите из претходна два задатка, равноправно се могу користити
Тражени пут износи: s z   25 m .
2a формуле које садрже успорење или убрзање.

14 15
2.21. Аутомобил, који се креће равномерно убрзано убрзањем 6 m/s 2 , повећа брзину за 2.24. Мајка почиње да трчи убрзањем 0.2 m/s 2 . После 10 s за њом, из исте почетне
50% на путу од 100 m. Колика му је била почетна брзина? тачке, креће ћерка убрзањем 0.3 m/s 2 . После ког времена ћерка и мајка имају
v 2  v 02  2 a s ,
једнаке брзине? Колико је тада растојање између њих?
a  6 m/s 2
2.25v 02  v 02  2 a s , a m  0 . 2 m/s 2 Ако се мајка креће време t, ћерка се креће време t - Δ t , па им се брзине
v  1 . 5v 0
Δ t  10 s мењају по формулама:
1 .25 v 02  2a s ,
s  100 m 2 v  vm  am t и v  v ć  a ć (t  Δ t ) .
a ć  0 . 3 m/s
m
v0  ? 26  100 m v  vm  vć Изједначавањем брзина добијају се времена њиховог трчања до тог тренутка
2a s s2 m
v0    31 .
1 .25 1 .25 s t?, d ? ać Δt am Δt
мајке t  30 s , и ћерке t  Δt   20 s .
ać  am ać  am
2.22. Убрзање другог тела је за 20% мање од убрзања првог тела. Колики је однос Растојање између њих у том тренутку је једнако разлици пређених путева:
времена за која тела пређу једнаке путеве? Оба тела крећу из стања мировања. 1 1
d  s m  sć  a m t 2  a ć (t   t ) 2 ,
20 2 2
a 2  a1  a1  a1  0 . 2 a1  0 .8 a1 ,
a 2  a 1  20 % a 1 100 1 2 1
d  0 . 2 m/s  (30 s) 2  0 . 3 m/s 2
 ( 20 s) 2  30 m .
at2 2 2
v 01  v 02  v 0  0 s ,
2 Напомена: Приметите да је у посматраном тренутку мајка још испред ћерке, јер је прешла дужи пут.
a1 t12 a 2 t 22 t 22a
t2    1 ,
? 2 2 t12 a 2 2.25. Тело се креће равномерно успорено успорењем 6 m/s 2 . Сила која зауставља тело
t1
t2 a1 a1 наставља да делује и после његовог заустављања. После ког времена му је брзина
   1.12 .
t1 a2 0.8a1 два пута већа од почетне, која износи 10 m/s?
Напомена: У подацима треба истаћи све што може помоћи у решавању задатка. Наведеним начином
записивања односа међу почетним брзинама истичемо да постоје две, и да имају једнаке интензитете. 1. начин: До заустављања се тело креће равномерно успорено, па му се брзина
m
a6 мења по једначини v  v 0  at (a је апсолутнавредност убрзања). Ако се
s2
2.23. Мотор, почетне брзине 5 m/s, креће се 10 s убрзањем 2.5 m/s 2 . Нацртати график заустави за време t 1 , тада је 0  v 0  a t 1 , па време до заустављања износи:
v  2v 0
зависности убрзања и брзине од времена. Одредити пређени пут мотора за то v0
t1  .
a
време. m
v 0  10 После заустављања се тело креће равномерно убрзано, без почетне брзине, па му
s
1. начин: v  v o  a t , се брзина мења по једначини v  a t . Ако за време t 2 достигне брзину
t? v  2 v 0 , важи 2 v 0  a t 2 . Одавде се лако добија
v o  5 m/s v  5 m/s  2 .5 m/s 2  10 s ,
2v0
t  10 s v  30 m/s , t2  .
a
at2 v0 2v 0 3v 0
a  2 . 5 m/s 2
s  vot  , Укупно тражено време је t  t1  t 2    ,
2 a a a
2 2
s? 2 . 5 m/s (10 s)
s  5 m/s  10 s  , 3 10
m
2 3v0 s  5s .
t 
s  175m . a m
6 2
s
2. начин: Пређени пут је једнак површини испод последњег
2. начин: Све време се тело креће једнаким убрзањем супротног смера од почетне брзине, па је и
графика:
супротног знака од ње и износи  6 m/s 2 . Крајња брзина има такође супротан смер од почетне, па је
25 m/s  10 s v   2v 0 . Цело кретање се описује једном једначином за равномерно убрзано кретање, са одговарајућим
s  5 m/s  10 s   175 m .
2
знацима брзине и убрзања.

16 17
v  v0  a t  2v0  v0  a t   3v 0  a t , 2.27. Дечак масе 40 kg на леду одгурне друга масе 50 kg силом од 20 N . Колика
m
убрзања добијају дечаци?
 3  10
 3v 0 s  5s . По Закону акције и реакције, на оба дечака делују силе једнаких интензитета
t 
a m m1  40 kg од 20 N, па им убрзања износе:
6 2
s
F  20 N F 20 N m F 20 N m
Напомена: Примећујемо да је други начин решавања много краћи. Негативном бројном вредношћу a1    0 .5 2 и a2    0 .4 2 .
убрзања у потпуности је одређена промена брзине тела у свим фазама кретања. При томе се мора водити a1  ? a 2  ? m1 40 kg s m2 50 kg s
рачуна да се променом смера брзине мења и њен знак.

2.26. На слици је нацртан график зависности 2.28. Приликом краткотрајног међусобног деловања човека и детета брзина им се
брзине тела од времена. Напишите особине промени за 20 и 50 m/s. Колика је маса детета, ако је маса човека 60 kg?
кретања у посматраним временским Пошто човeк има већу масу од детета, закључујемо да је промена његове
m брзине мања. По Закону акције и реакције, на човека и дете делују силе
интервалима. Нацртајте график зависности  v č  20
s једнаких интензитета ( Fč  Fd ) једнaко време. Ако искористимо Други
убрзања тела и силе која делује на тело од
m
времена. Маса тела је 2 kg. Колики пут тело  v d  50 Њутнов закон, важи:
s
 vč  vd
прелази за цело посмaтрано време? m č  60 kg Fč  m č a č  m č и Fd  m d a d  m d ,
t t
md  ?
а) Првих 20 s тело мирује. Убрзање му је нула, и на њега не делује никаква сила.  vč  vd  vč
mč  md и md  mč  24 kg .
v  4 m/s б) Наредних 40 s тело се креће t t  vd

v o  0 m/s равномерно убрзано.

2.29. Момак и девојка стоје на леду и држе за крајеве затегнут неистегљив канап
t  40 s v  v0  a t , дужине 4 m. Маса момка износи 80 kg, а девојке 50 kg. Да би се међусобно
m  2 kg
v 4 m/s m привукли затежу канап константном силом од 10 N . После ког времена ће се
a   0 .1 2 ,
a? t 40 s s сударити? Колика је брзина њиховог релативног кретања при судару?
F ? m
F  m a  2 kg  0 .1  0 .2 N . Силе једнаког интензитета ( F  F12  F 21 ) убрзавају обоје, па је:
s2
в) Наредних 20 s тело се креће равномерно. Убрзање му m1  80 kg F и F ,
a1  a2 
m1 m2
је нула, и на њега не делује никаква сила.
m 2  50 kg 1 1 F 2 1 1 F 2
г) Последњих 20 s тело се креће s1  a1t 2  t и s2  a2t 2  t .
v  0 m/s 2 2 m1 2 2 m2
равномерно успорено. F  10 N
v o  4 m/s Растојање између њих је једнако збиру путева које пређу до судара:
v  v0  a t ,
t  20 s l  4m 1 F 2 1 F 2 1 1 1  m  m2
v0 4 m/s m d  s1  s1  t  t    F t2  1 F t2 ,
m  2 kg a    0 .2 2 , 2 m1 2 m2 2  m1 m 2  2 m1 m 2
t 20 s s
a? t ? 2 m1 m 2 d
m t  4 . 96 s ,
F ? F  m a  2 kg  (  0 .2 )   0 .4 N . ( m1  m 2 ) F
2 vr  ?
s
Пут који тело пређе за посматрано време једнак је површини испод графика зависности брзине од Ft m и Ft m .
v1  a 1 t   0 . 62 v2  a2t   0 . 99
времена. Очигледно, она је једнака збиру површина два троугла и једног правоугаоника: m1 s m2 s

Пошто се крећу у супротним смеровима, релативна брзина износи:

40 s  4 m/s 20 s  4 m/s
s  20 s  4 m/s   200 m . Ft Ft m  m2 m .
2 2 v r  v 2  v1    1 F t  1 . 61
m1 m2 m1 m 2 s

18 19
2.30. Дечак вуче возић који се састоји од пет вагона масе по 100 g силом од 1 N која је КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛЕ ТРЕЊА
усмерена у правцу шина. Коликом силом претпоследњи вагон вуче последњи?
Колико је убрзање вагона? Питања

3.1. Да ли већа сила теже делује на тело које слободно пада или на тело које лежи на
F 1N тлу?
m  100 g 3.2. Да ли тело које пустимо са неке висине слободно пада?
Из Другог Њутновог закона за кретање система вагона и само последњег вагона
3.3. Са исте висине и у исто време почињу слободан пад две куглице исте величине,
a? добија се:
једна од дрвета, друга од челика. Која прва пада на тло?
F5  ?
F  5m a и F5  m a ,
3.4. Ако се висина са које тело слободно пада повећа четири пута, колико пута се
F m F
a 2 2 и F5   0 .2 N . повећа брзина којом тело удара у тло?
5m s 5
3.5. Може ли тежина тела велике масе бити нула? Може ли сила теже која на то тело
2.31. Два тела леже на хоризонталној подлози спојена затегнутим неистегљивим концем делује бити нула? Посматрамо тела на површини Земље, или близу ње.
који може да издржи силу затезања од 60 N. Маса првог тела је 5 kg, а другог 3 kg. 3.6. Да ли је тежина скакача у воду већа док стоји на дасци са које скаче, или док пада,
На прво тело, у правцу конца и у смеру од другог тела, делује сила. Колики пре него што додирне површину воде.
интензитет сме да има та сила, да не би дошло до пуцања конца? Сила трења 3.7. Имају ли тела увек тежину?
између тела и подлоге је занемарљива.
3.8. Кофер лежи на поду лифта. Када лифт крене убрзано наниже сила којом притиска
подлогу смањи се за 40 N. Да ли се повећа или смањи тежина кофера, и за колико?
m 1  5 kg 3.9. Да ли на тела у бестежинском стању делује сила теже?
m 2  3 kg 3.10. Знате да је тежина тела сила. Да ли је тежина књиге на столу сила која делује на
Из Другог Њутновог закона за кретање система тела и само другог тела следи:
књигу?
T max  60 N F  (m1  m 2 ) a и T m2 a ,
3.11. Да ли је при градњи грађевинских објеката важнија тежина, или сила теже?
F ? m  m2 m  m2 3.12. Ако конопац истеже сила јача од 300 N, долази до његовог пуцања. Да ли ће
F  1 T  F max  1 T max  160 N .
m2 m2
конопац пући ако га затежу са две стране два дечака делујући на њега силама
интензитета од по 200 N ?
3.13. Да ли сила трења зависи од тежине тела? Да ли коефицијент трења зависи од
тежине тела?
3.14. Од чега зависи коефицијент трења?
3.15. Може ли коефицијент трења да буде већи од 1?
3.16. Зашто скакачи са мотком пре скока шаке мажу талком?
3.17. Ако тело вучемо по подлози на њега делује сила трења. Како ће се променити
коефицијент трења ако вучено тело притиснемо силом која делује вертикално
наниже? Како ће се при томе променити сила трења и нормална реакција подлоге?
3.18. Да ли на тело које мирује на подлози делује сила трења? Ако делује, какви су јој
правац и смер?
3.19. Под којим условима је сила трења између одређеног тела и подлоге највећа?

20 21
 Одговори Задаци
3.1. Сила теже не зависи од кретања тела – једнака је у оба случаја.
3.1. Одредити силу теже која делује на дечака масе 20 kg.
3.2. Ако се занемари деловање свих осталих сила на тело осим деловања силе теже,
тело слободно пада. Према томе, наведено тело слободно пада ако се занемари m
m  20 kg m g  20 kg  9 .81 ,
отпор ваздуха, или друге средине кроз коју пада. s2
m
3.3. Обе куглице падају истовремено јер имају једнако убрзање – убрзање силе теже g. g  9 .81
s2 m  196.2 N .
Наиме, речено је да слободно падају, што значи да се занемарују остале силе, осим
mg ?
силе теже.
3.4. Повећа се два пута. Наиме, v1  2gh1 , v2  2gh2 . 3.2. Тело слободно пада. Одредити пут који тело пређе у првој секунди.
3.5. Тежина сваког тела може бити нула. Тежина је нула када се тело налази у
бестежинском стању. Сила теже m g делује на свако тело на површини Земље и не t  1s
m 1 1 m
може бити нула, јер свако тело има масу. g  9 . 81 s g t 2  9 .81 2  1 s 2  4.9 m .
s2 2 2 s
3.6. Већа је док стоји на дасци. Док пада налази се у бестежинском стању.
s?
3.7. Не. Тела немају тежину када су у бестежинском стању.
3.8. Смањи се за 40 N. Тежина је по интензитету једнака сили којом тело притиска
подлогу. 3.3. Метак је испаљен вертикално навише брзином 400 m/s . Одредити висину на којој се
3.9. Да. Сила теже делује на сва тела на површини Земље или у њеној близини. налази након 5 s . Занемарити отпор средине.
3.10. Не. Тежина књиге је сила којом књига делује на сто.
3.11. Важнија је тежина, јер је то сила којом тела делују на подлогу, а по Закону акције v 0  400 m/s
Висина је једнака пређеном путу:
и реакције, једнака је сили којом подлога делује на тела. t  5s 1
h  s  v0 t  g t2 ,
3.12. Не. Конопац је затегнут силом од 200 N. Исто тако, ако један дечак затеже са 2
g  9 . 81 m/s 2
200 N конопац везан за зид, конопац ће вући и зид силом од 200 N. m 1 m
h? h  400  5 s - 9 .81 2  25 s 2  1877 m .
3.13. Сила трења зависи од тежине тела. На пример, на равној подлози која се не креће s 2 s
убрзано по вертикали она износи Ftr   N   Q. Коефицијент трења не зависи од
тежине тела. 3.4. Маса јабуке је 100 g . Колика сила теже делује на јабуку? Колико дуго јабука пада
3.14. Коефицијент трења зависи од особина додирних површина између тела – од када се откачи од гране на висини 3 m од тла?
углачаности површина и врста супстанција од којих су тела саграђена.
m
3.15. Да, може. Такав је за добро углачане површине између неких метала. Ипак, за m  100 g  0.1 kg m g  0 .1 kg  9 .81  0 . 981 N .
s2
већину додирних површина које можете срести, коефицијент трења је мањи од 1. h  3m
У току пада јабука прелази пут једнак висини са које пада:
3.16. Да би повећали трење између шака и мотке. g  9 . 81 m/s 2
3.17. Коефицијент трења се неће мењати. Нормална реакција подлоге и сила трења ће се 1
h g t2,
v0  0 2
повећати.
3.18. Ако на тело које мирује не делује никаква друга сила, на њега не делује ни сила mg ? 2h 23m
t   0 . 78 s .
трења. Ако на тело делује сила паралелна подлози, сила трења ће је t ? g m
9 .81
уравнотежавати, да би тело остало да мирује. Према томе, сила трења има исти s2
интензитет и правац као сила која делује на тело, али има од ње супротан смер.
3.19. Сила трења између тела и подлоге је највећа непосредно пре покретања тела које
мирује на подлози.

22 23
3.5. Тело слободно пада са висине од 4 m. На којој висини од тла тело има брзину 3.9. Лоптица слободно пада са висине од 50 m . Колики пут прелази у последњој
двоструко мању од брзине којом удара у тло? секунди падања?
До пада на тло тело пређе пут s  H , a до висине h од тла пређе пут Време падања налазимо из формуле за укупан пређени пут:
H  4m 2 g t2
s  H  h. Ако применимо једначину за слободан пад v  2 g s , добијамо: H  50 m
H   t
2H
 3 .19 s .
2 g
v  vmax / 2 2 2
2
v max m
v max  2g H и v   2 g ( H  h) . g  9 . 81
4 s2 Почетна брзина у последњој секунди је крајња брзина претходног кретања:
2
g  9 . 81 m/s v 02  g ( t  t 2 ) .
gH t2  1s
Елиминацијом vmax добија се:  2 g ( H  h) , одакле је:
h? 2 g t 22 g t 22
3
s2  ? Тражени пут износи: s 2  v 02 t 2   g (t  t 2 ) t 2  ,
2 2
h  H  3m .
4 s 2  26 . 39 m .
3.6. Тело бачено вертикално наниже са висине 10 m пада на тло након 0.5 s . Колика је
3.10. Тело је бачено вертикално навише изнад бунара дубине 10 m . У највишу тачку
почетна брзина тела?
путање стиже након 1s . Колико дуго траје кретање тела од тренутка бацања до
gt2
H  10 m H  v0 t  , тренутка пада у бунар? Којом брзином тело удари у дно бунара?
2
t  0.5 s g t2 Када стигне у највишу тачку брзина тела је нула, па је:
H 
2 v0  2 , 0  v 0  g t1 и 0  v 02  2 g h max , одакле је:
g  9 . 81 m/s t H  10 m

H gt m g 2 t 12 gt 2
v0  ? v0    17 . 5 . t1  1 s v 0  g t1 и h max   1  4. 9 m .
t 2 s 2g 2
m
g  9 .81 После тога тело слободно пада, прелазећи пут s  hmax  H , па је:
3.7. Два тела почињу истовремено падати са различитих висина и након 1s оба ударају s2
m
у тло. Тело које је било на већој висини има почетну брзину 2 m/s, а тело на мањој t? v 2g s  2 g ( h max  H )  17 . 1 .
s
висини пада без почетне брзине. Колика је почетна разлика висина ових тела? v
v  g t2 , па је време падања: t2   1 . 74 s .
g
t1  t 2  t  1 s
1 1
h1  g t2 , h 2  v 02 t  g t2 , Укупно време кретања тела износи t  t 1  t 2  2 . 74 s .
2 2
v 01  0
v 02  2 m/s 1 1 3.11. Камен масе 2 kg пада убрзањем 8.5 m/s 2 . Колика је сила отпора средине?
 h  h 2  h1  v 02 t  g t2  g t2 ,
2
2 2
g  9 . 81 m/s Резултујућа сила која делује на камен једнака је разлици силе теже и силе отпора
 h  v 02 t  2 m . m  2 kg
 h  h 2  h1  ? средине, па се Други Њутнов закон може написати у облику:
2
a  8 . 5 m/s m g  F ot  m a .
2
g  9 . 81 m/s
3.8. Први део пута при слободном паду тело прелази за једнако време као наставак пута Одавде се добија сила отпора средине:
F ot  ? F ot  m g  m a  m ( g  a )  2 . 62 N .
до удара у тло. Одредите однос ових путева.
2
s1 gt
Први део пута: s1  . 3.12. Дечак масе 25 kg стоји на поду. Колика је тежина дечака?
2
s2
g t2 g t2 3g t 2
t1  t 2  t Други део пута: v 0  g t , s2  v0 t   g t2   ,
2 2 2 m  25 kg
s1 s1 1 m
?  . g  9 . 81 m/s Q  m g  25 kg  9.81  245 N .
s2 s2 3 s2
Q ?

24 25
3.13. Ако је тежина терета 100 N , колика му је маса? 3.16. Динамометар на коме виси тело у равнотежном положају показује 2 N . При томе
је опруга динамометра истегнута за 5 cm. Ако тело повучемо наниже за 1 cm и
Q  mg ,
Q  100 N
пустимо, тело ће осциловати по вертикалном правцу. Опруга динамометра се
наизменично сабија и истеже за исту вредност од 1 cm у односу на равнотежни
g  9 . 81 m/s 2 Q 100 N
m   10.2 kg . положај. Колика су убрзања тела када је опруга максимално истегнута, или
g 9.81 m
m? s 2 сабијена?

Када је опруга максимално

3.14. Кофер масе 20 kg налази се у лифту који се креће равномерно убрзано навише Q  2N
истегнута, или сабијена важи:
l  5 cm
убрзањем g/5. Колика је тежина кофера?  li   l   l1  5 cm  1 cm  6 cm ,
l1  1 cm
Резултујућа сила која делује на кофер једнака је разлици силе as  ?
 ls   l   l1  5 cm  1 cm  4 cm ,
m  20 kg реакције подлоге и силе теже, па је: ai  ?
Еластична сила опруге је
g N mg  ma, m
a g  10 пропорционална промени њене
5 s2
дужине.
N  m (g  a) .
m
g  9 .81 У равнотежном положају она је једнака тежини тела Fe0  Q  m g  2 N , па за посматране положаје
s 2 По Закону акције и реакције, тело делује на подлогу силом
истог интензитета Q  N . То је тежина кофера: важи:
Q?
Fei 6 cm 6 Fes 4 cm 4
6   и   ,
Q  m ( g  a)  m g  235 N . Fe0 5 cm 5 Fe0 5 cm 5
5
6 6 6 4 4 4
F ei  F e0  Q  2 N  2 . 4 N и F es  F e0  Q  2 N  1 . 6 N .
5 5 5 5 5 5
3.15. Лифт се креће навише. Однос тежина неког тела у њему при
покретању и при заустављању износи 4:3. Убрзање при Тело из деформисаних стања покрећу сила теже и еластичне силе опруге. Други Њутнов закон за
покретање тела из посматраних положаја гласи:
покретању и успорење при заустављању су једнаки по
апсолутној вредности. Одредити бројну вредност тих убрзања. Fei  m g  m a i и m g  F es  m a s ,
F mg F Q m g  Fes Q  Fes
У оба случаја на тело делују сила теже и реакција подлоге. па је: a i  ei  ei и as   ,
m m m m
Реакција подлоге је по интензитету једнака тежини тела.
N   Q и N   Q  . 2 .4 N  2 N m 2 N  1.6 N m
ai  2 2 и as  2 2 .
0 .2 kg s 0 . 2 kg s
Q 4
 По Другом Њутновом закону је,
Q  3 Примећујемо да су убрзања тела једнака по апсолутној вредности у оба положаја.
N   m g  m a и m g  N   m a   .
m
g  9 . 81 Пошто је a  a   a  , то је:
s2 3.17. Дечак вуче хоризонталном силом од 20 N тело које мирује на хоризонталној
Q  m g  m a и m g  Q   m a ,
подлози. Колика је сила трења између тела и подлоге?
a  a   a   ?
Q g a 4
  , Пошто тело мирује на подлози силе које на њега делују су у равнотежи. Сила трења је
Q  g  a 3 F  20 N
једнака по интензитету сили која настоји да га помери, па је:
g m F tr  ?
a  1 .4 2 . F tr  F  20 N .
7 s

26 27
3.18. Коефицијент трења клизања између књиге и стола износи   0.6 . Сто на књигу 3.20. На хоризонталном столу лежи свеска масе 100 g. Може ли се свеска померати по
делује нормалном реакцијом подлоге од 500 N . Одредити силу трења клизања столу силом од 1 N? Максималан коефицијент трења мировања између свеске и
књиге по столу. стола је 0.4.
F tr, max   max N   max m g  0 .39 N .
m  100 g  0 . 1 kg
N  500 mN  0.5 N
 max  0 . 4 Дата сила може померати тело по столу јер је већа од максималне силе трења.
  0 .6 Ftr   N  0.3 N .
F  1N Напомена: Евентуално убрзано кретање подлогe по вертикалном правцу, на
F tr  ?
m пример у лифту, мора бити наглашено у задатку. Пошто није, нормална
g  9 . 81 2
s реакција подлоге је по интензитету једнака тежини тела и сили теже.
3.19. Тело масе 3 kg креће се по столу брзином 0.5 m/s. Коефицијент трења клизања
између тела и стола износи 0.2 . Коликом силом треба вући тело у правцу и смеру 3.21. Тело масе 2 kg по столу вуче хоризонтална сила од 14 N. Колики је коефицијент
брзине да би:
трења између тела и стола, ако се тело креће убрзањем 2 m/s 2 ?
а) наставило да се креће истом брзином,
Резултујућа сила која делује на тело је једнака разлици вучне силе и силе
m  2 kg
б) почело да се убрзава, трења, па је:
F  14 N
в) почело да се успорава? F  F tr  m a , F  mg  ma ,
a  2 m/s 2
g  9 .81 m/s 2 F ma
  0 .51 .
На слици су нацртане све силе које делују на mg
m  3 kg  ?
тело у сва три случаја.

v  0 .5
m Пошто се сто не креће убрзано по вертикали, 3.22. Аутомобил почетне брзине 50 km/h кочи са константним успорењем. Нове гуме
s силу теже уравнотежава реакција подлоге аутомобила и сув пут обезбеђују коефицијент трења између гума и асфалта 0.9.
  0 .2 ( N  m g ) , па је сила трења једнака:
Колико дуго траје заустављање? Колики је зауставни пут аутомобила?
F tr   N   m g .
F ?
На аутомобил делује само сила трења, дајући му успорење:
По Другом Њутновом закону за кретање тела по km m
а) v  const v 0  50  13 . 9 F tr   m g  m a a g .
хоризонталном правцу добија се: h s 
б) a  0
F  F tr  m a , F mg ma ,   0 .9 За равномерно успорено кретање важи v  v 0  a t и v 2  v 02  2 a s . Ако се
в) a  0
F mg F tz  ? тело заустави ( v  0 ) након времена t z и пређеног пута s z , тада је:
a    g .
m m v0 v
sz  ? 0  v0  a tz  tz   0  1 .57 s ,
a g
F
а) Тело се креће равномерно ако је убрзање нула   g  0 , тј. ако на њега делује сила:
m v 02 v 02
0  v 02  2 a s z  sz    10 . 5 m .
2a 2 g
F   m g  5.886 N .
Као што видите, за заустављање аутомобила који се креће дозвољеном брзином у
б) Тело се креће убрзано ако је a  0 , односно, ако је F  5.886 N .
насељеном месту, потребно је више од 10 m. Заустављање траје само око секунд и по.
в) Тело се креће успорено ако је a  0 , односно, ако је F  5.886 N . Делови секунде могу бити веома важни. Лоше гуме и влажан асфалт овај пут дуплирају,
а поледица и недовољна пажња возача вишеструко га повећавају. Због тога морате
Напомена: Однос вектора вучне силе и силе трења на слици одговара случају под б), када је вучна сила
веома пажљиво прелазити улицу. Никада не наилазите на улицу тако да можете
већа од силе трења.
изненадити возаче, јер тиме знатно скраћујете простор за кочење аутомобила.

28 29
3.23. Аутомобил масе 1 t брзину од 72 km/h достиже после 10 s од почетка кретања. Из Другог Њутновог закона за кретање једног од тела, тела масе m, може се одредити сила затезања нити:
Колика је вучна сила аутомобила? Коефицијент трења између гума и подлоге је mg T ma  T  m g  m a  4 .31 N .
0.7.
3.25. Воз се креће константном брзином. У једном тренутку се од воза одваја последњи
v
m  1 t  1000 kg v  at  a . вагон, после чега воз наставља да се креће истом брзином. Покажите да за време
t
km m
v  72
h
 20
s
заустављања вагона воз прелази двоструко већи пут од вагона.
Аутомобил убрзава вучна сила, а успорава сила трења, па је:
t  10 s
v0 v
  0 .7 F  F tr  m a , F tr   m g , У задатку 3.22 одредили смо време заустављања вагона t z  , одакле је a  0 .
a tz
v 0  0 m/s vv  const Пут који вагон пређе за то време износи:
v
F m   m g  8867 N  8.87 kN .
t 1 1 v0 2 v0t z
F ? v0  v v s z  v 0 t z  a t z2  v 0 t z  tz  .
2 2 tz 2

t  tz Пошто воз наставља да се креће равномерно, почетном брзином вагона који се

3.24. Коефицијент трења између тела масе 2 kg и стола на коме зауставља, за време t  t z прелази пут :
се налази износи 0.1. Тело је преко неистегљиве нити, sv  2sz  ?
s v  v 0 t z  2s z .
пребачене преко котура, повезано са телом масе 5 kg које
виси на нити. Одредити силу затезања нити и убрзање Видимо да је овај пут двоструко већи од пута који пређе вагон.

тела. Занемарити масе нити и котура и трeње унутар

котура. 3.26. Два тела маса M  1 kg и m  0.4 kg повезана су неистегљивим
канапом преко котурача, као на слици. Масе конца и котурача су
занемарљиве, као и све силе трења. Одредити убрзања оба тела и
M  2 kg силу затезања у канапу.
  0 .1
Пошто је канап неистегљив, сила затезања је свуда једнаког
m  0 . 5 kg интензитета T  T  .

a? Ако претпоставимо да се тело масе M спушта, Други Њутнов

M  1 kg закон за кретање оба тела гласи:
T ?
M g  2T  M a1 ,
m  0 . 4 kg
На слици у решењу означене су све силе које делују на тела у посматраном систему. Једина улога котура T  m g  m a2 .
a1  ?
у систему је да промени правац кретања нити и тела везаних за њу. Због тога је деловање посматраних
сила на тела у систему једнако деловању сила на тела на другој слици у решењу. Кажемо да су системи на a2  ?
Пошто је канап неистегљив, за време t за које тело M пређе
ове две слике еквивалентни. пут s1 , тело m пређе двоструко већи пут s 2  2 s1 . Пошто је
T ?
Трење између стола и тела на њему износи: Ftr   M g . Из Другог Њутновог закона за кретање целог s2 
1
a2t 2 и s1 
1
a1t 2 ,
система ћемо одредити убрзање: 2 2

лако се показује да је a 2  2a1 . Комбиновањем претходних једначина добија се:

m g  F tr  ( m  M ) a ,
T  m g  2m a1 .
m g  F tr mgM g mM m
a   g  1 . 18 2 .
mM mM mM s Елиминисањем силе затезања конца добија се:

M  2m m m
a1  g  1.09 2 и a2  2a1  2.18 .
M  4m s s2

30 31
Сила затезања се може добити заменом убрзања у једну од једначина за Други Њутнов закон:
T  m a1  0.436 N .
Напомена: Очигледно, ако је M  2m , убрзање је негативно, па је убрзање супротног смера од
претпостављеног, тј. тело масе M се подиже, а тело масе m се спушта. Ако је M  2m , систем је у
равнотежи.
32
РАВНОТЕЖА ТЕЛА
Питања
4.1. Када тело не ротира, иако на њега делују две силе дуж истог правца?
4.2. Ако два дечака гурају аутомобил по истом правцу и у истом смеру силама
једнаких интензитета F, колика резултујућа сила делује на аутомобил?
4.3. Колика резултујућа сила делује на аутомобил ако један дечак гура аутомобил
унапред силом интензитета 3F, а други гура аутомобил силом интензитета F
уназад? Који смер има резултујућа сила?
4.4. Који је услов равнотеже тела која не ротирају?
4.5. Шта је тежиште тела?
4.6. Како се мења момент силе ако се правац силе приближава оси ротације тела?
4.7. Да ли свака сила може изазвати ротацију тела око фиксиране осовине?
4.8. Које врсте равнотеже постоје?
4.9. Шта су просте машине? Набројте најмање три.
4.10. Да ли систем костију руке представља просту машину?
4.11. Да ли већи притисак на подлогу врши сила која делује нормално, или сила која
делује косо на подлогу, ако су интензитети обе силе једнаки?
4.12. Да ли је притисак векторска или скаларна величина?
4.13. Да ли је притисак испод површине течности једнак хидростатичком притиску
одговарајућег стуба течности?
4.14. Када се пингпонг лоптица потопи у воду она испливава на површину, или чак
искочи из воде. Ако гвоздену куглу чија је запремина једнака запремини пингпонг
лоптице потопимо у воду она пада на њено дно. На коју куглицу, потпуно
потопљену у воду, делује већа сила потиска?
4.15. Када тела тону, када испливавају, а када лебде у течности?
4.16. Риба мења дубину у води тако што мења средњу густину свога тела мењајући
запремину мехура. Да ли риба тоне, или испливава, када максимално повећа
запремину мехура?
4.17. Да ли се мења сила потиска која делује на падобранца током његовог спуштања?
Одговори
4.1. Ако правац сила пролази кроз тежиште тела.
4.2. Интензитет резултујуће силе је 2F.
4.3. Резултујућа сила има интензитет 2F и гура аутомобил унапред.
4.4. Резултанта свих сила које делују на тело мора бити нула, тј. деловање свих сила
мора да се поништава.
4.5. Тежиште тела је нападна тачка силе теже која делује на тело.
4.6. Смањује се, јер се смањује крак силе.
4.7. Не. Ротацију не може изазвати сила чији правац пролази кроз осу ротације.
33
4.8. Стабилна, лабилна и индиферентна. 4.3. Књига се састоји од корица масе 30 g и 200 листова, сваки масе од по 1 .5 g, a
4.9. Просте машине су сви механизми помоћу којих можемо слабијом силом савладати свеска од корица масе 20 g и 100 листова, сваки масе од по 1 g. Колику масу тегова
јачу. Полуге прве и друге врсте, стрма раван, као и котураче и зупчаници треба ставити на свеску да би истом силом притискала сто као књига?
одговарајућег облика и распореда.
4.10. Не, јер представља полугу треће врсте. Мишићи морају развити силу много већу Масе књиге и свеске износе:
m 1  30 g  0.03 kg
од тежине терета у руци да би га подигли. m k  0 . 03 kg  200  0 . 0015 kg  0 . 33 kg ,
4.11. Највећи притисак на подлогу врши сила која на њу делује нормално. m 2  1 . 5 g  0.0015 kg m s  0 . 02 kg  100  0 . 001 kg  0 . 12 kg .
4.12. Притисак је скаларна величина. Другим речима, притисак нема ни правац ни смер,
m 3  20 g  0.02 kg Оне на подлогу делују својим тежинама. На свеску треба ставити тегове
иако зависи од правца силе која га изазива.
чија је тежина једнака разлици тежина књиге и свеске:
4.13. Јесте само ако је изнад течности вакуум. Ако је изнад површине течности m 4  1 g  0.001 kg
Q  Q k  Q s  (m k  m s ) g .
атмосфера, притисак испод површине течности је једнак збиру атмосферског и
m? Q
хидростатичког притиска. Маса тих тегова треба да буде: m   m k  m s  0 . 21 kg .
g
4.14. Једнака сила потиска делује на пингпонг лоптицу и куглу, јер су им запремине
једнаке. Сила потиска не зависи од густине тела уроњеног у течност. 4.4. На моторног змаја ветар делује силом 100 N у смеру југ-север. Мотор вуче змаја у
4.15. Тела тону ако им је густина, или средња густина, већа од густине течности, а
смеру исток-запад силом 300 N. Колика резултујућа сила делује на змаја? Моторни
испливавају ако им је густина мања од густине течности. Тела лебде у течности
змај је једноставна летелица са крилима и мотором, без кабине.
ако им је густина једнака густини течности.
4.16. Када риба максимално повећа запремину мехура, средња густина јој је најмања, и По Питагориној теореми је:
F1  100 N
мања од густине воде, па испливава ка њеној површини. F 2  300 N
FR  F1  F 2 ,
4.17. Да. Смањивањем висине падобранцa расте густина атмосфере, па расте и сила FR  ?
потиска која на њега делује. F R  316 N .

Задаци
4.5. Вода делује на чамац силом од 1.5 kN у смеру свог тока. Колика треба да буде, и
4.1. Вода гура чамац силом од 100 N. Два дечака настоје да задрже чамац да га вода не ког правца и смера, вучна сила мотора да би резултујућа сила деловала на чамац
однесе делујући на њега једнаким силама. Коликом силом треба да делује сваки од нормално на правац реке и имала интензитет од 1.5 kN ?
њих?
Пошто резултујућа сила треба да буде
Ако дечаци делују силама интензитета Fd, оне морају заједно да буду у равнотежи
F1  1 .5 kN нормална на ток реке, и истог интензитета као
F  100 N са силом којом на чамац делује река, па мора бити:
сила којом река делује на чамац, са слике
Fd  ? 2 Fd  F , F R  1 . 5 kN видимо да вучна сила мора бити усмерена
уназад у односу на ток реке под углом од 45.
F F2  ?
Fd   50 N .
2 F2  F1  FR  2 . 12 kN .

4.2. Два дечака гурају аутомобил у истом правцу и смеру. Један делује на аутомобил
силом од 150 N, а други силом од 130 N. Коликом силом треба на аутомобил да 4.6. Дечак вуче врата силом од 10 N која је нормална на раван врата. Удаљеност кваке
делује трећи дечак, да би заменио деловање претходне двојице? од шарке је 75 cm. Коликим моментом силе дечак делује на врата?

F1  150 N Пошто дечаци делују на аутомобил силама истог правца и смера, на аутомобил F  10 N M Fd,
делује резултујућа сила. d  75 cm  0 . 75 m
F 2  130 N M  10 N  0.75 m  7.5 Nm .
F R  F1  F 2  280 N . M ?
FR  ? Том силом треба да делује трећи дечак да би заменио деловање претходне двојице.

34 35
4.7. Колица за превоз терета човек држи у равнотежи силом 50 N када крак терета 4.9. Дизалица држи терет у равнотежи вукући уже омотано око терета
износи 10 cm, а крак силе 80 cm. Колика је тежина терета? Коликом силом човек силом од 1.5 kN. Уже се при томе истегне тако да је угао између
може држати у равнотежи исти терет ако крак силе повећа за 10%? делова које вуче дизалица 90 . Колика је сила затезања ужета?

Q d1  F d 2 , Пошто је терет у равнотежи, тежина терета

F  50 N
F d2 је једнака сили којом дизалица делује на
Q  400 N , F  1 . 5 kN
d 1  10 cm  0.1 m уже (Q  F ). Разлагањем тежине терета на
d1
d 2  80 cm  0.8 m
  90 правце ужета добијају се силе затезања
 
Q d 1  F  d 2 , ужета T1 и T2 .
d 2  110 % d 2  1 . 1 d 2 T ?
F d 2  F  d 2
Уже је затегнуто свуда силом истог
,
Q? интензитета па су и интензитети ових сила
F d2 F d2 F једнаки ( T1  T 2  T ). Очигледно тежина је једнака дијагонали
F  ? F    45 .5 N .
d 2 1 .1 d 2 1 .1 квадрата страница T , па је Q  2 T , односно

2 2
4.8. На клацкалици седе брат и сестра маса 18 и 12 kg , по реду. Удаљеност братовог T  Q  F  1 . 06 kN .
2 2
тежишта од осовине клацкалице је 2 m, а сестриног 1.8 m. Коликом силом треба Напомена: Треба приметити да већим стезањем ужета око терета расте сила затезања у ужету. Ако је
мајка да делује на клацкалицу на удаљености 2.2 m, да би полуга клацкалице била T   T1  T 2 , тада је T   T (друга слика у решењу). Ако је конопац дуг, тако да је угао скоро нула, тада

хоризонтална у равнотежи? је сила затезања у њему двоструко мања од силе F .

Тежине дечака и сестре износе: 4.10. Терет тежине 50 N држе две полуге постављенe под угловима
mb  18 kg Qb  mb g и Qs  ms g
од 90 и 60 у односу на зид. Коликим силама терет делује на
. полуге и у ком смеру?
m s  12 kg
Моменти свих сила које делују на
db  2 m
клацкалицу су:
d s  1 .8 m Q  50 N
M b  Qb d b ,
90
d m  2 .2 m
M  Qs d s , 60
s
F ? T1  ?
M m  F dm .
T2  ?

Прва два момента су негативна, јер настоје да обрну клацкалицу супротно од смера кретања казаљке на Разлагањем тежине тела на компоненте дуж праваца полуга добијамо силе којима терет делујe на полуге.
сату, док је последњи позитиван јер настоји клацкалицу да обрне у смеру кретања казаљке на сату. Примећујемо да терет једну полугу истеже, док другу сабија.
У равнотежи збир момената тежина двоје деце и момента силе којом мајка делује на клацкалицу мора Као што знате, ако два правца заклапају углове од 90 и 60, силе дуж њих слажемо тако што мисаоно
бити нула: проширујемо одговарајући троугао, да бисмо добили једнакостранични (види уџбеник уз овај практикум).
Исти поступак важи и за разлагање сила на правце који заклапају те углове.
Qb d b  Qs d s  F d m  0 ,
Из особина једнакостраничног троугла са слике, чије су странице T1  2 Q , и висина T 2 , видимо да је:
па је:
T1  2 Q  2  50 N  100 N ,
Qb d b  Qs d s 2Q 3
F  257 N . T2   Q 3  50 3 N  86.5 N .
dm 2

Напомена: Висина једнакостраничног троугла једнака је производу дужине странице и 3 , подељеном

са 2.

36 37
 4.11. Низ стрму раван нагибног угла 30 може да клизи тело 4.14. Колики је однос сила којима вода, услед хидростатичког притиска, делује на
масе m. Тело је неистегљивим концем, пребаченим преко вертикални зид суда на дубинама од 20 и 10 cm ?
котура занемарљиве масе, спојено са телом масе M, као на
Пошто се тражи однос сила које су последица хидростатичког притиска, не
слици. Одредити интензитет и смер убрзања тела, и силу
посматра се утицај атмосферског притиска. Посматраћемо једнаке и веома мале
затезања конца. Сва трења су занемарљива. h1  20 cm површине суда S на наведеним дубинама. Пошто су површине мале, може се узети
На сличан начин као у претходном задатку могу да је хидростатички притисак једнак по целој површини (занемарена промена са
  30 h 2  10 cm дубином).
се одредити компоненте силе теже, које износе:
M Хидростатички притисци и силе којима они делују на наведене површине износе:
m mg mg 3 F1
m gp 
и m gn  . ? p 1   g h1 и p 2   g h2 ,
a? 2 2 F2
F1  p 1 S   g h1 S и F2  p 2 S   g h2 S ,
T ? Пошто је трење занемарљиво, на кретање тела
утичу само силе у правцу кретања. Ако F1  g h1 S h F1 h 20 cm
  1 ,  1  2.
претпоставимо да тело m клизи низ стрму раван, по Другом F2  g h2 S h2 F2 h 2 10 cm
Њутновом закону, за посебна тела и за цео систем, важи: Примећујете да тражени однос не зависи од врсте течности.
m gp T  m a , T M g  M a, m g p  M g  (m  M ) a .

Очигледно су нам за решење проблема потребне само две од претходних једначина. Најлакше је прво
4.15. Одредити притисак на дубини 10 m испод површине мора. Густина морске воде
одредити убрзање из последње једначине, а затим силу затезања из једне од претходних једначина. износи 1.03 g/cm 3 . Aтмосферски притисак је 101300 Pa.
m  2M
a g.
2(m  M ) p0  101300 Pa .
Видимо да је убрзање позитивно, односно у претпостављеном смеру (спуштања тела m низ стрму раван) h  10 m p  p0   g h ,
ако је m  2 M . Ако је m  2 M тела се крећу у супротном смеру, а ако је m  2 M убрзање је нула, па
тела мирују, или се крећу равномерно праволинијски. g kg
  1.03  1030 p ≈ 202300 Pa = 202.3 kPa.
3m M cm 3 m3
T  M (a  g )  g .
2( m  M ) p?

4.12. Одредите хидростатички притисак на дубини 20 cm испод површине алкохола

4.16. Колика сила потиска делује на тело запремине 100 cm 3 потпуно потопљено у
густине 800 kg/m 3 .
воду?
h  20 cm  0.2 m pgh ,
  800 kg/m 3 V  100 cm 3  0 . 0001 m 3 ,
V  100 cm 3
g  9 . 81 m/s 2 kg m   1000 kg/m 3 Fp   V g ,
p   g h  800  9.81  0.2 m  1570 Pa  1.57 kPa .
p? m3 s2 Fp  ? F p  1000 kg/m 3
 0 . 0001 m 3  9 . 81 m/s 2
 0 . 981 N .

4.13. Коликом силом на равно и хоризонтално дно суда површине 50 cm 2 делује вода
насута у суд до висине 1 m. Атмосферски притисак износи p0  101.3 kPa. 4.17. На пингпонг лоптицу потпуно потопљену у воду делује сила потиска 400 mN .
Колика је запремина лоптице?
S  50 cm 2  0 . 005 m 2
p  p0   g h , F p  400 mN  0.4 N Fp 0.4 N
h  1m
V  ,V  3 2
 0 .0000407 m 3  40 .7 cm 3 .
p 0  101300 Pa g 1000 kg/m 9 .81 m/s
g  9 . 81 m/s 2 F  ( p0   g h) S ,   1000 kg/m 3
0.4 N
3
V  0.0000407 m 3  40,7 cm 3
  1000 kg/m V ? 1000 kg/m 3 9.81 m/s 2
F  555.6 N .
F ?

38 39
4.18. Даска дебљине 15 cm и дужине 1 m плива по површини воде тако да је 60% МЕХАНИЧКИ РАД И ЕНЕРГИЈА. СНАГА
потопљена у воду. Колика мора да буде ширина даске да би на њу могло сести
дете масе 15 kg , а да се не покваси? Како дете може подићи ниво даске док седи на
Питања
њој?
Када даска плива, сила потиска је једнака сили теже која делује на
5.1. Да ли је рад силе теже на померању тела по хоризонталној подлози позитиван,
даску, тј.
d  15cm  0.15 m негативан, или нула?
 v V2 g   V g , односно v 0.6 V g   V g ,
l  1m 5.2. Да ли је рад силе теже приликом подизања тела позитиван, негативан, или нула?
  0.6  v .
V 2  60 % V  0.6 V 5.3. Дизалица је подигла исто тело прво вертикално, а затим уз стрму раван. Када је
Да даска не би била потпуно потопљена, кад дете седи на њој, збир сила извршила већи рад, ако је оба пута тело подигнуто на исту висину?
m  15 kg теже даске и детета на њој мора бити мањи или једнак сили потиска
потпуно потопљене даске: 5.4. Ако тело врши позитиван рад, шта се дешава са његовом енергијом?
3
 V  1000 kg/m
  V g  m g  v V g , 5.5. Ако спољашња сила врши позитиван рад над телом, шта се дешава са енергијом
a? тела?
m m m
V , V , V . 5.6. Сабијена опруга одгурне испред себе, по хоризонталној подлози, тело масе m, које
v    v  0 .6  v 0.4  v
није везано за њу, брзином v. Иста опруга, једнако сабијена као у претходном
Пошто је запремина даске (квадра) V  l d a , лако се добија потребна ширина даске:
случају, на исти начин одгурне тело масе 2m. Да ли је брзина другог тела већа,
m мања, или једнака v? Трења занемарити.
a  0.25 m  25 cm .
0 .4  v l d
5.7. Сила интензитета F делује у правцу и смеру померања тела на путу s. На коликом
Дете може подићи ниво даске спуштајући ноге или руке у воду, чиме се повећава сила потиска. Даска путу треба да делује сила 2F у правцу и смеру померања тела, да би радови обе
испливава док се сила потиска не смањи и изједначи са збиром сила теже даске и детета.
силе били једнаки?
4.19. Веома мала куглица од стакла густине 2500 kg/m 3 тоне кроз посуду са бензином 5.8. Две опруге су начињене од истог материјала и имају исти облик навојака. Прва
опруга је двоструко дужа од друге. Дужина обе опруге се смањи за исту вредност.
дубине 20 cm . Одредити убрзање куглице и време за које стиже од површине до
Која опруга има већу потенцијалну енергију еластичне деформације?
дна, ако се на површину пусти без почетне брзине. Густина бензина 700 kg/m 3 .
5.9. Тело слободно пада са висине од 10 m. На којој висини је потенцијална енергија
Занемарити силу отпора средине.
једнака кинетичкој енергији тела?
Пошто је куглица мала, занемарљиво је њено убрзавање док се потапа у
s  20 cm  0 . 2 m 5.10. Да ли је кинетичка енергија релативна?
бензин. Може се узети да је све време убрзава разлика силе теже и силе
s  2500 kg/m 3
потиска потопљене куглице, па Други Њутнов закон гласи: 5.11. Тело масе 1 kg слободно пада са висине од 10 m. Колика му је кинетичка енергија
 b  700 kg/m3 m g   bV g  ma , непосредно пре удара у тло?
a? 5.12. Математичко клатно изврши 10 пуних осцилација полазећи из највише тачке, која
s V g   b V g  s V a ,
је у односу на равнотежни положај на нивоу вишем за 10 cm. Колики рад изврши
t?
s  b m сила теже за то време?
a g  7.06 2 .
s s
5.13. Сила интензитета F изврши исти рад као сила интензитета 2F. Обе силе рад
Пошто се куглица креће равномерно убрзано, важи s  a t 2 / 2 , па тражени пут прелази за време: изврше за исто време. У каквом су односу снаге којима се врше наведени радови?
5.14. Време вршења одређеног рада повећа се три пута. Како се промени снага вршења
2s
t  0 . 24 s . рада?
a
5.15. Да ли се коефицијент корисног дејства повећава или смањује ако се повећава сила
Напомена: Сила отпора средине је за исто тело које се креће истом брзином око три пута мања у бензину
него у води. Због тога се њено деловање у овом задатку може занемарити. трења?

40 41
5.16. Колики су губици енергије, ако је коефицијент корисног дејства неког уређаја
40%?
5.17. Тело се креће под дејством силе одређеном брзином. Ако иста сила делује на тело
када му се брзина удвостручи, како се промени снага вршeња рада?
5.18. Да ли коришћењем неке од простих машина можемо подићи тело на неку висину
уз вршење мањег рада, него без њеног коришћења?
Одговори
5.1. Нула, јер је сила теже нормална на хоризонталну подлогу.
5.2. Негативан, јер је сила теже супротног смера од смера померања тела.
5.3. Рад је једнак у оба случаја јер не зависи од облика пута, него само од разлике
висина почетне и крајње тачке.
5.4. Ако тело врши позитиван рад, смањује му се енергија.
5.5. Ако спољашња сила врши позитиван рад над телом, енергија тела се повећава.
5.6. Тело веће масе има мању брзину. Пошто је опруга једнако сабијена у оба случаја,
у оба случаја има једнаке потенцијалне енергије. Оне прелазе у кинетичку
енергију одгурнутог тела.
5.14. Снага вршења рада се смањи три пута, јер је снага обрнуто пропорционална
времену вршења рада.
5.15. Зависи од тога да ли сила трења врши користан или некористан рад. Најчешће
сила трења врши некористан рад, па се њеним повећавањем смањује коефицијент
корисног дејства уређаја. Ипак, сила трења може да врши и користан рад. На
пример, ако хоћете трењем дрво о дрво да упалите ватру, као што је то радио
прачовек. Повећавањем коефицијента трења повећава се и коефицијент корисног
дејства овог једноставног механизма.
5.16. Губици енергије су 60%.
5.17. Снага се такође удвостручи, јер је пропорционална брзини тела.
5.18. Не. Морамо извршити једнаке радове у оба случаја. Коришћењем просте машине
тај рад можемо извршити деловањем мање силе.
Задаци
5.1. Сила интензитета 5 N помера тело дуж пута од 50 m . Колики рад врши сила?
F  5N A F s,

5.7. На путу s / 2 . Двоструко јача сила треба да делује на двоструко краћем путу, јер је s  50 m
A  5 N  50 m  250 J .
A  F  s  2F  s / 2 . A?
5.8. Већу потенцијалну енергију има друга опруга јер је више деформисана. Једнако
скраћење више деформише краћу опругу. 5.2. Терет масе 1 t подигнут је дизалицом на висину од 10 m константном брзином.
5.9. На висини од 5 m. Половину потенцијалне енергије тело изгуби када се висина Колики је при томе рад извршила дизалица, а колики сила теже?
преполови. Та енергија је прешла у кинетичку.
Пошто се терет помера константном брзином, сила теже и вучна сила
5.10. Да. Кинетичка енергија зависи од брзине. Брзина је релативна јер зависи у односу
дизалице су једнаких интензитета, а супротних смерова F  m g . Рад
на које референтно тело се кретање посматра. Због тога је и кинетичка енергија m  1 t  1000 kg
дизалице је позитиван јер на терет делује силом у смеру његовог померања:
различита када се посматра кретање у односу на различита тела. h  10 m
5.11. По Закону одржања механичке енергије, једнака је потенцијалној енергији тела на AFhmgh,
AF  ?
висини од 10 m, односно m g h  1 kg  10 m/s 2  10 m  100 J .
Amg  ? m
A  1000 kg  9.81 10 m  98100 J  98.1 kJ .
5.12. Нула. При спуштању и при подизању за исту висину куглице клатна сила теже s2
врши рад једнак по апсолутној вредности. При спуштању је он позитиван, а при
подизању негативан. Пошто се куглица исти број пута подигне и спусти, укупан Рад силе теже је негативан јер на терет делује силом у супротном смеру од његовог померања:
рад је нула.
A  m g h   F h  98.1 kJ .
5.13. Снаге су једнаке у оба случаја, јер су једнаки радови и времена за која се они
изврше.

42 43
 5.6. Тело масе 500 g по хоризонталној подлози вуче сила усмерена косо навише.
5.3. Тело дуж пута вуче сила од 200 mN . Поред вучне силе, на тело делује и сила трења Интензитет вертикалне компоненте вучне силе је 2 N. Колики рад изврши сила
интензитета 100 mN. Колики je рад извршeн над телом на путу дужине 2 m ? трења на путу од 20 cm ? Коефицијент трења између тела и подлоге је 0.2.

Укупан рад извршен над телом једнак је збиру радова свих сила које на Пошто тело нема убрзање у вертикалном
F  200 mN  0.2 N њега делују – позитивног рада вучне силе и негативног рада силе m  500 g  0.5 kg правцу, силу теже уравнотежују нормална
трења: компонента силе и реакција подлоге, па је:
Fn  2 N
Ftr  100 mN  0.1 N m g  Fn  N ,
A  AF  Atr , s  20 cm  0.2 m
s  2m N  m g  Fn .
  0.2
A  F s  Ftr s ,
A? Сила трења износи:
Atr  ?
A  F s  Ftr s  ( F  Ftr ) s  0.2 J . F tr   N   ( m g  F n ) .

Рад силе трења је негативан (супротан смер од смера померања тела):

A tr   F tr s    ( m g  F n ) s ,
5.4. Скијаш масе 80 kg висинску разлику од 500 m пређе дуж пута од 1500 m. Колики је
m
рад над скијашем извршила сила теже, а колики сила трења, ако је коефицијент A tr   0 . 2  ( 0 . 5 kg  9.81  2 N) 0.2 m   0.116 J   116 mJ .
s2
трења између скија и снега 0.05? Претпоставите да је све време реакција подлоге на
скијаша једнака 80% његове тежине. 5.7. Колику гравитациону потенцијалну енергију у односу на тло има тело масе 2 kg на
Сила трења износи:
висини 30 cm изнад стола, ако је висина стола 1 m?
m  80 kg
s  1500 m Ftr   N   0.8 Q   0.8 m g , Висина тела у односу на тло је h  H , па потенцијална енергија износи:
m  2 kg
h  500 m H  1m
E p  m g (h  H ) ,
  0.05 Atr   Ftr s    0.8 m g s  47100 J  47.1 kJ .
h  30 cm  0.3 m E p  25 . 5 J .
N  80% Q  0.8 Q
Као што знате, рад силе теже не зависи од облика путање, него само од Ep  ? Напомена: Потенцијална енергија у односу на сто износи:
Amg  ? висинске разлике почетне и крајње тачке путање.
E p1  m g h .
Atr  ?
Amg  m g h  392000 J  392 kJ .
5.8. Аутобус у коме се вози човек креће се убрзано. Због инерције човек у њему полети
уназад. У тренутку када аутобус има брзину 18 km/h , брзина човека у односу на
5.5. Тело по хоризонталној подлози вуче сила од 5 N усмерена косо навише у односу на
аутобус је 1 m/s . Одредити кинетичку енергију човека, ако му је маса 75 kg.
подлогу. Хоризонтална компонента вучне силе је за 20% мањег интензитета од
вучне силе. Колики рад изврши вучна сила на путу од 5 m? Кинетичка енергија зависи од брзине тела. Пошто брзина зависи од
v a  18 km/h референтног тела у односу на које се кретање посматра, од истог зависи и
кинетичка енергија тела. У односу на аутобус, кинетичка енергија човека је:
F 5N A  Fh s , 1000m m
v a  18 5 m2
3600 s s 75 kg 1 2
Fh  80% F  0.8 F m vč2 s  37.5 J .
A  0.8F s , m Ek  
s  5m vč  1 2 2
s У односу на пут брзина човека је једнака разлици брзина аутобуса и човека,
A? A  0.8  5 N  5 m  20 J .
јер се крећу у супротним смеровима:
m  75 kg
m
v   va  vč  4 ,
Ek  ? s
mv2
па му је кинетичка енергија: E k   600 J .
2

44 45
5.9. Скакача у воду одскочна даска одбаци увис почетном брзином 2 m/s. Вода се 5.11. Хеликоптер који лети на висини од 25 m брзином 36 km/h испусти тело масе 5 kg.
налази 3 m испод одскочне даске. На којој висини од воде скакач има брзину Колика је брзина тела непосредно пре удара у тло? Занемарити отпор ваздуха.
двоструко већу од почетне? По Закону одржања механичке енергије, збир кинетичке и потенцијалне
km енергије тела мора бити једнак на почетку и крају кретања. На почетку
v 1  36
Док се креће навише скакачу се смањује кинетичка, а h се тело креће брзином хеликоптера и има потенцијалну и кинетичку
m расте потенцијална енергија, а када се креће наниже 1000m m енергију, а на крају само кинетичку енергију, па мора бити:
v0  2 v 1  36  10
s дешава се обрнуто. 3600s s mv 12 mv 22
mgh   2 g h  v12  v 22 ,
H  3m По Закону одржања енергије, збир кинетичке и h  25 m 2 2
потенцијалне енергије остаје константан, па га можемо m  5 kg v2  v12  2 g h  24 . 3 m/s .
v  2v 0 изједначити за положаје скакача 1 и 2.
Примећујете да бисмо исту брзину добили да је са висине хеликоптера
v2  ?
h? mv 02 mv 2 који мирује бачено тело вертикално наниже почетном брзином v1 .
mgH  mgh,
2 2
5.12. Колица су гурнута по хоризонталној подлози почетном брзином 5 m/s. Колики пут
v 02 4 v 02 v2 3 v 02 пређу пре заустављања, ако је коефицијент трења између колица и подлоге 0.2?
 g H   gh , g h  0  g H  2 v 02  g H  ,
2 2 2 2
A tr   F tr s    N s    m g s .
m
3 v 02 v0 5 Као у задатку 5.10, рад силе трења једнак је промени механичке енергије тела
h H   2 . 39 m . s
2g ( Atr  E  E 2  E1 ). Тело на почетку има кинетичку енергију, док му је на крају
  0 .2
механичка енергија нула:
Напомена: Задатак се може лако решити са знањем кинематике. У уџбенику уз овај практикум је речено s?
да тело пада по интензитету истом брзином којом је бачено увис. Другим речима, када пада поред даске, mv 02
E1  и E2  0 ,
скакач има брзину v0 усмерену наниже, као код вертикалног хица наниже. Брзина му се затим мења по 2
2
m 02 mv
једначини v 2  v02  2 g s . Брзина у положају 2 износи v 2  v 02  2 g ( H  h) . Из ове једначине лако се A tr  E 2  E 1   , mgs 0 , па пређени пут износи:
2 2
добија тражена висина.
v 02
s  6 . 37 m .
Најтежи начин решавања био би да се посматра прво успорено кретање навише, а затим кретање наниже 2 g
до положаја 2. Наравно, резултат би био исти, али пут до њега би био тежи. 5.13. У хидроелектрани вода са висине пада на турбину и окреће је. Турбина окреће
такозвани генератор који производи струју. На једну од турбина у хидроелектрани
5.10. Тело масе 10 kg клизи са стрме равни висине 2 m. На дну стрме равни брзина тела Ђердап у минути пада 43000 m 3 воде са висине од 30 m . Снага коју даје генератор
је 5.5 m/s. Колики је рад извршила сила трења при спуштању тела? износи 190 MW . Колики је коефицијент корисног дејства овог дела електране?
Рад силе трења, као спољашње силе, једнак је промени механичке енергије тела Корисна снага је снага коју производи генератор. Уложени рад је рад
m  10 kg kg силе теже, који је једнак промени потенцијалне eнергије воде A u  Δ E p .
A tr  Δ E  E 2  E 1 .   1000
h  2m m3 Маса воде која пада на турбину у једној минути износи m   V , а
m На почетку тело има само потенцијалну енергију, а на крају само кинетичку: h  30 m промена њене потенцијалне енергије је
v  5 .5
s ΔE p  m g h   V g h .
mv 2 V  43000 m 3
A tr  ? E1  m g h и E2  ,
2 ΔE p V gh .
t  1 min  60 s Уложена снага је снага воде: Pu  A u  
t t t
па је:
Pk  190 MW Коефицијент корисног дејства износи:
mv 2 Pk Pk t ,
A tr  E 2  E 1  mgh , Pk  190000000W   
2 Pu V g h
 ? Pk Pk t 190000000W  60 s
A tr   45 J .     0.9 .
Pu  V g h kg m
1000 3
 43000 m 3  9.81 2  30 m
m s

46 47
 5.14. Два тела маса M  1 kg и m  0.4 kg повезана су неистегљивим ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
канапом преко котурача, као на слици. Масе конца и котурача су
занемарљиве, као и све силе трења. Ако су тела на почетку Питања
мировала, колике су им брзине када се тело масе M спусти за
6.1. Да ли је тачно да се сва тела шире када им расте температура?
10 cm ?
6.2. Код термометара се резервоар са течношћу завршава танком цевчицом
(капиларом). Код првог термометра је та цевчица двоструко ужа него код другог
Као што је речено у задатку 3.26, ако за време t тело термометра. Да ли је растојање између поделака који показују разлику
M  1 kg
M пређе пут s1 , тело m пређе двоструко већи пут
температуре од 1C веће код првог или код другог термометра? Оба термометра
m  0 . 4 kg ( s 2  2 s1 ), па је убрзање другог двоструко веће од
користе исту течност.
h  10 cm  0 .1m убрзања првог тела (a 2  2a1 ). Пошто су брзине
тела пропорционалне убрзањима ( v  a t ), и брзина
6.3. Температура тела се смањи за 5 K . Колика је крајња температура тела ако је на
v1  ?
другог тела је увек двоструко већа од брзине првог почетку износила  20C ?
v2  ? тела, тј. v 2  2v1 . 6.4. Исту количину топлоте примају два тела састављена од исте супстанције, али
При кретању се смањује потенцијална енергија тела M, а расту потенцијална различитих маса. Ком телу ће више порасти температура?
енергија тела m и кинетичке енергије оба тела. По Закону одржања енергије, мора
6.5. Исти решо загрева, са једнако укљученом ринглом, прво 1 литар воде, а затим 1 kg
бити:
гвожђа. Да ли ће за краће време на исту температуру решо загрејати воду, или
Mv 12 mv 22 гвожђе?
M g s1  m g s 2   .
2 2
6.6. Да ли је тело у топлотној равнотежи ако сви његови делови имају исту
Ако се узму у обзир односи пређених путева и брзина, добија се:
температуру?
Mv 12 4 mv 12 M  4m 2 6.7. Да ли је ваздух у односу на циглу и стакло бољи или лошији топлотни изолатор?
M g s1  2 m g s 1   , тј. ( M  2 m ) g s1  v1 ,
2 2 2
6.8. Да ли је већи број људи на Земљи или број молекула у просечно надуваном
2 ( M  2 m ) g s1 m m
v1   0 . 388 v 2  2v1  0.777 . балону?
M  4m s и s
6.9. Постоје једноставне методе за наелектрисавање молекула у балону (одређеном
Важна напомена: Брзине тела смо могли одредити сличним поступком као у задатку 3.26, тј. врстом зрачења). Да ли се наелектрисавањем мењају унутрашња енергија и
коришћењем закона динамике (Другог Њутновог закона). Када смо одредили убрзања тела, лако можемо температура гаса?
одредити и њихове брзине. Међутим, за одређивање убрзања требало нам је много више рада, него за
решавање задатка коришћењем Закона одржања енергије. 6.10. Два балона се налазе на истој температури, али на различитим висинама. Који
Анализом решења оба задатка можете закључити о предностима и манама решавања задатака балон има већу енергију, а који већу унутрашњу енергију?
коришћењем Закона одржања енергије и закона динамике.
6.11. Два балона се налазе на истој температури и крећу на истој висини различитим
 Закон одржања енергије треба применити увек када нас интересује само почетно и крајње стање брзинама. Који балон има већу енергију, а који има већу унутрашњу енергију?
система, а не интересује нас начин на који систем прелази из једног стања у друго. 6.12. Који од балона у претходна два питања има већу енергију хаотичног кретања
 Законе динамике морамо применити ако нас интересује процес преласка система из једног стања у атома и молекула?
друго, тј. које су силе деловале, колико је било убрзање, како се мењала брзина и слично.
6.13. Да ли се дифузија две течности убрзава њиховим мешањем?
 Препорука: Пре решавања задатка, увек размислите да ли важи Закон одржања енергије. Ако важи,
6.14. Да ли пренос топлоте зрачењем зависи од средине кроз коју се зрачење простире?
користите га, јер ћете задатак решити много лакше и брже. У старијим разредима ћете учити и
законе одржања других физичких величина. И тада ће важити иста препорука – запамтите је!

48 49
 Одговори Задаци

6.1. Не. Позната је аномалија воде. Постоје и друга тела која се у неком интервалу
температура скупљају када им температура расте. 6.1. Температуру од  50C изразите у келвинима.
6.2. Већа је код првог термометра. При једнакој промени температуре, течност једнако
промени запремину у оба термометра. У ужој цевчици та промена запремине t   50  C
 t    50C 
одговара већој разлици висина стуба течности. T   273  K    273  K  223 K .
T ?  C   C 
6.3. Крајња температура тела износи  25C. Промена температуре је бројно једнака у
келвинима и у степенима Целзијуса. Напомена: По правилу, сви сабирци у формулама морају имати исте јединице. Ипак, у неколико
случајева, када то знатно поједностављује рад, допуштено је писање формуле која је само бројно
6.4. Више ће порасти температура телу мање масе. Производ масе и промене
исправна – даје исправну бројну вредност, али не и одговарајуће јединице.
температуре мора бити једнак, ако тела примају једнаке количине топлоте
(Q  mcT ). Такав је случај са претходном једначином, која се често изражава у облику: T  t  273 ,

6.5. Гвожђе. Гвожђе, као и други метали, има много мањи топлотни капацитет од воде,
па је за загревање воде потребна већа количина топлоте.
6.6. Не увек. Да би било у топлотној равнотежи, не сме температура да му се мења са
временом. То значи да тело мора да има исту температуру као његова околина.
где је t температура изражена у C , а T апсолутна температура у K.
Приметите да се после такве једначине морају написати јединице у којима су изражене физичке величине.
Коришћењем овакве једначине, задатак бисмо решили на следећи начин:

6.7. Бољи. Зато се у грађевинарству користе шупље цигле и двострука стакла. T  t  273  (50  273) K .
6.8. Много већи је број молекула и у веома малом балону од броја људи на Земљи.
6.2. Течни азот се налази на температури  195  C . У гасовито стање прелази у соби
Број људи на Земљи је мањи од 10 милијарди (1010 ), а број молекула у балону
температуре 25  C . Колико му се при томе промени температура у келвинима?
22
средње величине је око 10 . Промена температуре износи:  t  t 2  t1  25 C  (  195 C)  220  C .
6.9. Да. Наелектрисавањем молекула мења се електростатичка потенцијална енергија t1   195  C
Промена температуре је бројно једнака у степенима Целзијуса и у келвинима, па
између молекула гаса, па се мењају и унутрашња енергија и температура гаса. t 2  25  C
је:
6.10. Већу енергију има балон на већој висини, јер има већу потенцијалну енергију у
T  ? T  220 K .
односу на Земљу. Оба балона имају једнаку унутрашњу енергију јер се налазе на
истој температури. Или другачије – унутрашња енергија не зависи од
потенцијалних енергија атома и молекула у односу на спољашњост балона.
6.3. Колику количину топлоте треба довести телу од бакра масе 500 g да би му се
6.11. Већу енергију има балон који се креће већом брзином, јер има већу кинетичку
J
енергију од споријег балона. Оба балона имају једнаке унутрашње енергије јер се температура повећала за 40  C ? Специфична топлота бакра је 400 .
налазе на истој температури. Такође, унутрашња енергија не зависи од кинетичке
kg K
енергије атома и молекула у односу на околину.
m  500 g  0 .5 kg
6.12. У оба примера молекули и атоми у балонима имају једнаке енергије хаотичног
t  40 C Q  m c ΔT ,
кретања, јер имају једнаке температуре.
6.13. Да. Дифузија је спонтано мешање супстанција. Мешањем се повећава површина T  40 K
између слојева различитих течности што убрзава и спонтано мешање. J
J Q  0.5 kg  400  40K  8000 J  8 kJ .
c  400 kg K
6.14. Да. Ако нам смета Сунчево зрачење, сакрићемо се у хладовину, тј. иза тела које га kg K
тешко пропушта. Q?

50 51
6.4. Да бисмо квадру од дрвета страница 8, 15 и 20 cm повећали температуру од 20 до 6.7. Два једнака тела крећу се једно према другом једнаким брзинама од 20 m/s . После
60  C , потребно је довести количину топлоте од 135 kJ. Колика је специфична судара се заустављају и остају слепљена. За колико се повећа њихова температура,
топлота дрвета, ако му је густина 700 kg/m 3 ? ако тела загрева 80% ослобођене топлоте? Специфична топлота тела је 800 J/kgK.

a  8 cm  0.08 m Запремина квадра износи: V  abd ,

Кинетичке енергије посматраних тела прелазе у топлоту, односно:
а маса: m  V   abd .
b  15 cm  0.15 m m
v  20 m v2
d  20 cm  0.2 m Потребна је количина топлоте Q  m c Δt   a b d c ΔT , s Q2  m v2 .
па је: 2
t1  20 C Qt  80% Q  0.8 Q
Q 135000 J J
t 2  60 C c   2000 . Оба тела, масе 2 m, загрева количина топлоте: Qt  0.8 Q , па је:
 a b d ΔT kg kgK J
T  40  C 700 3
0.08 m  0.15 m  0.2 m  40K c  800
m kg K 0.8 m v 2  2 m c Δt .
Q  135 kJ  135000 J
Напомена: Обично се димензије квадра означавају словима a, b и c.
  700 kg/m 3 Међутим, c је опште прихваћена ознака за специфичну топлоту, па je t  ? 0.4 v 2
Температура тела порасте за: Δt   0.2C .
c? трећa димензијa квадра означена словом d. c

6.5. У чаши калориметра се налази 300 ml воде температуре 25  C . У чашу се убаци

6.8. Танка челична плочица масе 50 g брзо се трља o храпаву подлогу тако што се
тело масе 100 g и температуре 90  C . Брзим мешањем воде брзо се успостави
притиска силом од 50 N. Подлога и материјал изнад плочице су добри топлотни
топлотна равнотежа, па се може претпоставити да топлоту размењују само вода и
изолатори. За колико се повећа температура плочице ако при трљању пређе пут од
посматрано тело. Колика је специфична топлота тела, ако је термометар стављен у
2 m. Специфична топлота челика је 450 J/kg K , а коефицијент трења између
воду показао максималну температуру од 35  C ? Специфична топлота воде
плочице и подлоге је 0.8.
износи 4200 J/kgK.
Маса воде у калориметру износи: Рад силе трења прелази у топлоту која загрева плочицу Q  Atr .
V  300 ml  0.0003 m 3
mv   v V . m  50 g  0.05 kg
m  100 g  0.1 kg Решавањем овог задатка треба да научите када се могу правити одређена
По једначини топлотног баланса је: F  50 N упрошћавања посматране појаве (апроксимације), иако она нису дата у
t v  25 C
mv c v (ts  t v )  m c (t  ts ) , тексту задатка.
t s  35 C s  2m
t  90  C  v V c v (ts  t v )  m c (t  ts ) . – Употребљени назив танка плочица значи да је њена маса занемарљива, па
  0.8
cv  4200 J/kgK Специфична топлота метала износи: и сила теже, у односу на силу која је притиска. Лако се види да она
c  450 J/kgK одговара тежини тела масе око 5 kg. Према томе сила реакције подлоге је
cv  2000 kg/m3  v V c v (t s  t v ) J
c  2290 . једнака сили која притиска плочицу, па сила трења и њен рад износе:
c? m (t  t s ) kg K Δt  ?
Ftr   N   F и Atr  Ftr s   F s .
6.6. Куглица од лепљивог материјала слободно пада са висине од 2 m и залепи се за
– Топлотни изолатор изнад и испод плочице, и брзо трљање обезбеђују да скоро сва ослобођена топлота
тло. При томе 40% ослобођене топлоте прелази на куглицу. За колико се повећа пређе на плочицу, па је:
температура куглице, ако јој је специфична топлота 400 J/kgK.
Q  m c Δt   F s ,
Потенцијална енергија куглице прелази у топлоту
h  2m Qmgh. Fs
Δt   3.6C .
Qk  40% Q  0.4 Q Куглицу загрева количина топлоте Q k  0.4Q  0.4m g h , па је: mc
0.4 m g h  m c Δt .
c  400 J/kgK Напомена: Видимо да је ова промена температуре лако мерљива. Загревање трљањем сте много пута
Одавде се лако добија промена температуре куглице:
Δt  ? осетили. На пример, када сте зими трљали руке да их загрејете.
0 .4 g h
Δt   0.02C .
c

52 53
6.9. Тело запремине V  100 cm 3 и температуре t  50  C убацимо у Vv  500 ml воде
температуре t v  20  C . Тело плива по води тако да му је 90% запремине
потопљено у воду. Ако се занемари размена топлоте са околином, одредити
равнотежну температуру воде и тела у њој. Специфичне топлоте воде и тела
износе cv  4200 J/kg K и c  2000 J/kg K , по реду.

Запремина тела у води износи V1  0 . 9 V . На тело делује сила

3
V  100 cm  0 .0001 m 3 потиска  VV1 g , уравнотежена силом теже mg   Vg , па је

Vv  500 ml  500 cm3  v V1 g   V g   v  0.9V g   V g .

Vv  0.0005 m 3 Густина тела износи  

9
10
v . ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ
t  50  C
Из једначине топлотног баланса се добија:
t v  20  C

V1  90 % V  0 . 9 V
m c (t  t r )  mv c v (t r  t v ) , ВЕЖБЕ
 V c (t  t r )   v Vv cv (t r  t v ) ,
J
cv  4200
kg K 9
 v V c (t  t r )   v Vv c v (t r  t v ) ,
10
J
c  2000
kg K 9 V c (t  t r )  10Vv c v (t r  t v ) ,

tr  ? 9 V c t  10 V v c v t v
tr  ,
9 V c  10 V v c v

J J
9  0.0001 m 3 2000 50C  10  0.0005 m 3 4200 20C
kg K kg K
tr   22.4C .
3 J 3 J
9  0.0001 m 2000  10  0.0005 m 4200
kg K kg K

Напомена: Претходни задатак су радили ученици на високом нивоу такмичења – Српској физичкој
олимпијади. Неколико ученика је питало да ли топлоту са водом размењује само део тела потопљен у њу.
Наравно, одговор нису могли добити – јасно је да тело не може бити у равнотежном стању ако му
температура није свуда иста, и у потопљеном и непотопљеном делу. Према томе, топлоту са водом
размењује цело тело.

54 55
 МЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ

Мерни инструменти служе за мерење бројних вредности физичких величина. Код

једноставних мерних инструмената бројна вредност физичке величине се очитава
директно са скале инструмента или дигиталног дисплеја (часовник, штоперица,
метарска трака, термометар и др.). За мерење сложенијих физичких величина користе се
компликованији мерни уређаји.
Опсег мерног инструмента. Сваки мерни инструмент је предвиђен за мерење
физичких величина у одређеном интервалу њихових бројних вредности. Тај интервал се
назива опсег мерног инструмента. Мерни опсег инструмента је означен на њему, или је
наведен у његовој техничкој документацији.
Мерење мањих вредности од доње границе опсега није поуздано. Мерење
вредности већих од горње границе опсега није поуздано, а може да доведе и до
оштећења инструмента.
Тачност мерног инструмента је најмања вредност физичке величине која се
може поуздано измерити датим инструментом. Код квалитетнијих инструмената
тачност је наведена у техничком упутству. Ако то није урађено, најчешће се узима да је
тачност инструмента једнака:

 вредности најмањег подеока на скали инструмента, или

 реду величине последње цифре на дигиталном дисплеју (1, 0.1, 0.01, 0.001, итд.).

Инструменти за мерење времена

Штоперица или хронометар
Штоперица показује време протекло од
укључивања до заустављања. Служи за мерење
времена трајања догађаја. На слици су приказане
механичка и дигитална штоперица. Са скала се
лако могу прочитати њихов опсег и тачност.
Тачност механичке штоперице са слике је
0 .1 s (вредност најмањег подеока). То је
истовремено и доња граница опсега. Горња
граница опсега је 15 min , што се види на малој
скали штоперице.
Тачност дигиталне штоперице са слике је 0.01 s (ред величине стотих делова
секунде). Горња граница опсега је очигледно 9 h 99 min 99.99 s.
У нашим школским кабинетима распрострањене су и штоперице тачности 0.2 s.

56 57
 Дигитални мерачи времена
Дигитални мерачи времена мере временски
интервал између пресецања два видљива или
невидљива снопа светлости. Сноп светлости
пресеца тело чије се кретање посматра. Нажалост,
ретки су школски кабинети који их поседују.
Инструменти за мерење дужине
У школским условима дужина се мери лењирима са милиметарском поделом,
нонијусом и микрометарским завртњем.
Лењири са милиметарском поделом
Најједноставнији инструменти за мерење дужине јесу различити лењири са
милиметарском поделом. У ове мерне инструменте спадају метарске траке и школски
лењири и троуглови са означеним дужинама.
Тачност лењира са милиметарском
поделом износи 1 mm (вредност најмањег
подеока). Метарске траке, по правилу, могу
мерити и дужине веће од једног метра, а
школски лењири и троуглови до неколико
десетина центиметара.
Нонијус (лењир са нонијусом)
Нонијус служи за прецизнија мерења малих димензија тела. Наиме, већина
нонијуса може мерити димензије до око 10 cm. Нонијусом се могу мерити спољашње и
унутрашње димензије тела на начин приказан на слици.
Нонијус садржи две скале – главну, непокретну и мању, покретну. Најмањи
поделак на главној скали је ширине 1 mm. На покретној скали нонијус има најчешће 10
или 50 поделака, као на сликама а) и б).
58
Дужина коју мери нонијус чита се на обе скале. Цео број милиметара се очитава на
главној скали, а делови милиметра на покретној скали.
Цео број милиметара је број целих милиметара на главној скали до нуле (првог
подеока) на покретној скали. На слици a) то је поделак 20, а на слици б) поделак 3.
Честа груба грешка је очитавање целог броја подеока до почетка мале скале.
Делови милиметра се очитавају на покретној скали тако што се на њој пронађе
поделак који се најбоље поклапа са било којим подеоком на главној скали (поклапајући
поделак).
Нонијус са 10 поделака на покретној скали (слика а). Дужинама које се
разликују за 0.1 mm одговарају суседни поклапајући подеоци. Због тога је тачност овог
нонијуса 0.1 mm. Редни број поклапајућег подеока одговара десетим деловима
милиметра. Пошто је шести поделак поклапајући, нонијус мери дужину 20.6 mm.
Нонијус са 50 поделака на покретној скали (слика б). Дужинама које се
разликују за 0.02 mm одговарају суседни поклапајући подеоци, па је његова тачност
0.02 mm. Десети део милиметра одговара броју на малом нонијусу, пре поклапајућег
подеока. Број поделака од њега до поклапајућег подеока помножен са 0.02 mm одговара
стотим деловима милиметра. На примеру са слике б) пре поклапајућег подеока на малој
скали је број 3, то значи да мерена дужина садржи три десета дела милиметра. Од овог
броја до поклапајућег подеока налазе се три поделка. То значи да мерена дужина
садржи и 3  0 .02 mm  0.06 mm . Према томе, нонијус на слици б) мери дужину
3.36 mm.
Микрометарски завртањ
Микрометарски завртањ је мерни инструмент за мерење малих спољашњих
димензија тела. Најчешће може да мери дужину до 2.5 cm.
Микрометарски завртањ се састоји од ваљкастог дела, са покретним цилиндром
око њега. Садржи две скале. Најмањи поделак на главној скали је ширине 0.5 mm.
Цео и половичан број милиметара дужине коју инструмент мери чита се на
главној скали. Стоти делови милиметра очитавају се са скале на цилиндру. Један
поделак на овој скали има вредност 0.01mm. То је и тачност микрометарског завртња.
У примеру на слици микрометар мери дужину 16.5  0.25 mm  16.75 mm.
У новије време се користе нонијуси и микрометарски завртњи са дигиталним
скалама, на којима се једноставно чита мерена дужина. Као што је раније речено,
тачност ових мерних инструмената је једнака вредности најмање цифре на дисплеју,
ако другачије није наведено у упутству за коришћење инструмента.
59
 Мерење масе тела
У школским условима маса тела се најчешће мери механичком вагом (теразијама)
или електронском вагом.
Мерење масе тела механичком
вагом врши се поређењем масе тела
са масом тегова. Маса тела је
једнака маси тегова који вагу доводе
у равнотежу при хоризонталном
положају полуге (казаљка на нули).
Тачност ваге је једнака маси
најмањег тега у комплету тегова.
Код електронских вага се маса тела на тасу очитава на дигиталном дисплеју.
Тачност електронске ваге је једнака реду величине последње цифре на дисплеју.
Мерење температуре
Температура се мери термометрима са течношћу или електронским термометрима.
Температура коју показују електронски термометри лако се очитава са њиховог
дисплеја. Термометар на слици показује температуру 30.2C .
Ред величине последње цифре на дисплеју је 0.1C . Толика је и тачност овог
термометра, ако другачије није наведено у његовој техничкој документацији.
Код неких мерних инструмената треба веома
пажљиво проучити скалу да би се тачно измерила
тражена физичка величина. Видели смо да су такви
нонијус и микрометарски завртањ. Међутим, и код
једноставнијих скала, на први поглед, често се дешавају
грубе грешке у мерењима као последица непажљивог
одређивања вредности најмањег подеока на скали. Због
тога ћемо детаљније описати начин одређивања
вредности најмањег подеока на скали термометра са
течношћу.
Вредност подеока се одређује тако што се одузму
две суседне означене бројне вредности на скали и
поделе са бројем поделака између њих. Вредност
подеока термометра на слици, тј. тачност, износи:
60  40 20
C   2 C .
10 10
Видимо да термометар показује осми поделак изнад 40C . Пошто осам поделака
вреде 8  2 C  16 C , за толико је и температура виша од 40C , па термометар показује
температуру од 56 C .
60
ГРЕШКЕ МЕРЕЊА
Грубе грешке. Мерење се мора изводити пажљиво, да би се избегле такозване
грубе грешке.
На скале мерних инструмената треба гледати под правим углом и дуж казаљке, да
не бисмо очитали погрешну бројну вредност.
Поступак мерења не сме да утиче на резултат мерења. На пример, ако мерите
димензије гумице нонијусом, или микрометарским завртњем, не смете их стезати, јер
ћете добити погрешан резултат.
Вредност најмањег подеока на скали треба пажљиво одредити.
И ако се избегну грубе грешке, бројну вредност физичке величине није могуће
потпуно тачно измерити из више разлога: због несавршености мерних инструмената,
природе саме величине, начина мерења, али и због несавршености људских чула.
Због тога је сваки резултат мерења мање или више поуздан. Да би резултат мерења
био поузданији, мерење је потребно поновити више пута. Код мерења у школским
кабинетима мерење је потребно поновити најмање три пута.
Средња вредност поновљених мерења узима се као најпоузданији резултат
мерења. Она се добија сабирањем свих измерених вредности и дељењем са бројем
мерења. Ако су три мерења неке физичке величине дала резултате x1 , x2 и x3 , онда је
њихова средња вредност једнака
x1  x2  x3
xsr  .
3
Апсолутна грешка
Апсолутна грешка је процењена неизвесност у резултату мерења, која се изражава
у деловима мерене величине и има исте јединице као физичка величина. Апсолутна
грешка мерења величине x означава се са x . Резултат мерења се обавезно изражава са
процењеном апсолутном грешком у облику
x  xsr  x .
Ознака ± се чита „плус-минус”. Записани резултат мерења значи
– да је бројна вредност величине највероватније једнака x sr и
– да ће се при поновљеном мерењу највероватније добити резултат у интервалу од
xsr  x до xsr  x .
Треба приметити да се у оба случаја спомиње реч највероватније. Другим речима
– никада се не може тврдити да је стварна вредност величине једнака xsr и
– да ће се при поновљеном мерењу добити резултат у наведеном интервалу.
61
 Процена апсолутне грешке  Средња вредност се заокружује на исти ред величине који има апсолутна грешка,
према математичким правилима заокруживања бројева.
Као што резултат мерења не може потпуно тачно да се одреди, не може ни грешка
мерења. Она се увек процењује. Процене грешке могу бити различите, а начин процене Ако је апсолутна грешка реда јединица, десетица, стотина итд., и средња вредност
зависи и од методе мерења. Најчешће се настоји да се грешка процени тако да две се заокружује на јединице, десетице, стотине итд., по реду. Ако је апсолутна грешка
трећине поновљених мерења дају бројну вредност у оквиру процењене грешке. реда десетих, стотих, хиљадитих итд. делова, и средња вредност се заокружује на
десете, стоте, хиљадите итд. делове, по реду.
Мерења могу бити директна и индиректна. Директно мерење је такво код кога се
вредност величине чита једним поступком директно са скале мерног инструмента. У табели су дати примери обраде резултата и правилног записа резултата мерења
Индиректно мерење се врши мерењем других величина, после чега се формулама бројних вредности неких физичких величина.
одређује тражена физичка величина. На пример, ако меримо ширину собе метарском
Табела. Правилан запис резултата мерења.
траком дужине 1 m , то нећемо моћи једним мерењем, или директно. Да бисмо добили
тражену ширину собе морамо сабрати резултате више мерења. Такво мерење је Израчуната Заокружена Заокружена
индиректно. Индиректно се мери и брзина тела, ако се измере директно време и пут који Израчуната Правилан запис
Пример апсолутна апсолутна бројна
вредност бројне вредности
тело пређе за то време, па се брзина одреди по познатој формули. грешка грешка вредност
Апсолутна грешка код директних мерења, која се понављају више пута, једнака 1 12.335 0.0132 0.02 12.34 12.34  0.02
је апсолутној вредности највећег одступања измерених вредности од средње вредности. 2 22.45 0.261 0.3 22.4 22.4  0.3
Међутим, она не може бити мања од тачности мерног инструмента. Ако је мања, за
апсолутну грешку се узима тачност мерног инструмента. 3 136.502 4.45 5 137 137  5

Пошто је свеједно да ли је појединачно мерење дало већу или мању вредност од 4 426.32 16.7 20 430 430  20
средње, свеједно је и који знак има одступање од средње вредности. Због тога се грешка 5 34631 132 200 34600 34600  200
мерења одређује из апсолутне вредности одступања.
Апсолутна грешка код индиректних мерења. Код индиректних мерења су Као што се види из табеле, грешке су увек заокружене на једну цифру различиту
физичке величине које се мере повезане формулама. У зависности од врсте формуле, да од нуле, и то увек на више. Према грешкама су заокружене бројне вредности, по
ли садржи збир, производ, квадрат и сл., зависи начин одређивања грешке мерења. математичким правилима. Ако је наредна цифра мања од 5, претходна се не повећава, а
Апсолутна грешка физичке величине која је једнака збиру или разлици друге ако је већа од 5, повећава се. Ако је наредна цифра 5, претходна се повећава ако је
две физичке величине једнака је збиру апсолутних грешака тих величина. Другачије непарна, а не повећава ако је парна, али само ако иза нема других цифара. Ако иза
речено, ако је постоје цифре и парна се повећава (пример 3). Треба приметити да иза заокружене
цифре у бројној вредности могу бити само нуле (примери 4 и 5).
x  x1  x2 или x  x1  x2 ,
тада је Релативна грешка мерења
x  x1  x2 .
Није исто грешити 1 mm у мерењу дужине од 5 mm и дужине од 100 mm. У првом
У каснијим разредима ћете учити како се рачунају грешке индиректно мерених случају је квалитет мерења много лошији. За карактеризацију квалитета мерења користи
величина ако су формуле из којих се израчунавају компликованије. се релативна грешка која је једнака количнику апсолутне грешке и средње вредности
величине
Правилан запис резултата мерења x
 .
Када одредимо бројну вредност измерене физичке величине и проценимо грешку xsr
мерења, добијени резултат треба правилно записати. При запису резултата мерења
морају се поштовати одређена правила. Побројаћемо само најважнија. Релативна грешка се често изражава и у процентима.

 Апсолутна грешка се записује са једном цифром различитом од нуле, тако што се x

  100% .
заокружује увек на већи број, а не по правилима математичког заокруживања, које xsr
сте учили у претходном разреду.

62 63
 Груба процена тачности резултата мерења у школским кабинетима школи. Научени овако грубој процени грешке, многи ученици имају проблема у
усвајању признатих метода процене грешке мерења – тешко се одвикавају од лоше
Како се процењују грешке мерења неких величина које ћете мерити, учићете у навике. Због тога аутор ових редова сматра да је боље да научите само оно што треба да
старијим разредима. Процењиваћете само грешке директних мерења и мерења која остане ваше трајно и квалитетно знање. Објаснићемо на једном примеру зашто није
представљају збир и разлику директних мерења. добар често коришћени начин процене грешке.
Ипак, ниједан резултат не треба писати са више од четири цифре, не
рачунајући нуле испред децималног места. Оваквим записом гарантујемо да је На пример, ако сте мерили средњу брзину тела на неком путу, могли сте добити
релативна грешка записаног резултата мања од 1%. Мерења са мањом грешком тешко следеће резултате:
се могу остварити у школским кабинетима. Пут сте мерили метарском траком тачности 1 mm, а време штоперицом тачности 0.01 s.
Измерили сте пређени пут од 897 mm. Проценили сте да је апсолутна грешка мерења
Важне напомене пута 2 mm. Време за које је тело прелазило посматрани пут сте мерили три пута и
Мерења треба понављати тако да се пронађу различите вредности, ако постоје. добили вредности 2.48, 2.56 и 2.51 s. Средњу брзину тела сте одредили по формули
Ширину врата треба мерити на дну, на средини и на врху. Пречник оловке мерити на v  s/t .
три места, при чему оловку треба обртати.
Приказаћемо правилан начин обраде добијених резултата.
Неке физичке величине не треба мерити више пута. Пређени пут између два
маркера код праволинијског кретања довољно је измерити пажљиво само једном. s [m] s [m] t [s] tsr [s] t  tsr [s] tsr [s] (t  t ) [s]
Окренути главу па поново извршити мерење, нема никаквог смисла. Добијање
2.48 0.037
различитих резултата значило би само непажљиво мерење. Апсолутна грешка оваквог
мерења је једнака тачности мерног инструмента. 0.897 0.002 2.56 2.517 0.043 0.05 2.52  0.05

2.51 0.007
Грешке мерења се могу смањити добрим поступцима мерења. Дебљину папира не
треба мерити само на једном папиру. Мања грешка се чини ако се мери укупна дебљина Правилно
тома папира. Дељењем укупне дебљине са бројем листова, добија се дебљина једног
листа.  s t 
v  s / t [m/s] v  v    [m/s] (v  v )[m/s]
Време после кога се понавља кретање клатна не треба мерити из једног кретања,  s t 
пре понављања. Боље је мерити укупно време трајања неколико истих кретања. Време 0.3564 0.0079 0.356  0.008
после кога се кретање понавља одређује се дељењем укупног времена са бројем
понављања кретања. Неправилно

s m
s [m] t [s] v   vsr [m/s] v [m/s]
ВАЖНО: Као што смо рекли, процену грешака мерења индиректно мерених величина ts
учићете у старијим разредима. Коначан резултат који се од вас тражи у свим 2.48 0.3617
експериментима у седмом разреду јесте измерена вредност неке индиректно мерене
0.897 2.56 0.3504 0.3565 0.006
физичке величине. Због тога ћете измерене вредности остављати без процењене грешке.
Процењиваћете грешке само директно мерених величина и збира или разлике директно 2.51 0.3574
мерених величина, чији смо начин одређивања објаснили. То ћете радити да не бисте Примећујете да је грешка мерења у другом случају потцењена, односно,
заборавили научено у шестом разреду, и да би вас увек подсећало да је резултат мерења прецењен је квалитет мерења, што је недопустиво.
целовит само са процењеном грешком.
Формуле за правилне процене грешке, као што је формула за брзину у наведеном
Многи сматрају да је боља икаква него никаква процена грешке мерења. Због примеру, нисте учили, па од вас неће бити тражена процена грешке индиректних
тога се у неким уџбеницима за основну школу може срести веома груба процена грешке мерења.
индиректно мерених величина. Овакав начин процене неће вам бити признат у средњој

64 65
Лабораторијска вежба 1
ОДРЕЂИВАЊЕ СТАЛНОГ УБРЗАЊА ПРИ КРЕТАЊУ КУГЛИЦЕ НИЗ ЖЛЕБ
Посматраћемо котрљање куглице из мировања низ Галилејев жлеб. Ово кретање
је равномерно убрзано праволинијско кретање, па је зависност пређеног пута куглице од
1
времена дата једначином s  a t 2 . Убрзање куглице a ћемо одредити мерењем
2
пређеног пута s и времена t за које куглица пређе тај пут из једначине:
2s
a .
t2
Галилејев жлеб је стрма раван по чијој је средини урезан жлеб. Он служи за
усмеравање котрљања куглице по равни чији се нагиб може мењати. У недостатку
Галилејевог жлеба могу се искористити две равне плоче спојене по средини са малим
углом између њих.
Задатак. Измерите убрзање куглице за три различита угла стрме равни (око 1, 2 и 3 ).
Покажите да убрзање куглице расте са повећавањем угла стрме равни. Процените
грешке мерења времена и пређеног пута.
Напомена: Савремени Галилејеви жлебови поседују дигиталне мераче времена. Они
аутоматски региструју пролазак куглице поред маркера. У том случају ученици треба
само пажљиво да мере растојање између маркера и записују времена која региструје
мерач времена.
66
Поступак
 Мерење пређеног пута. Да бисмо прецизно измерили пут који куглица пређе низ
стрму раван потребно је добро одредити почетни и крајњи положај куглице.
Почетни положај дефинисати стављањем вертикалне препреке испред куглице (нпр.
књига на жлебу). Она се брзо склања на почетку кретања. Крајњи положај се
најбоље дефинише вертикалном препреком на дну равни, или такозваним маркером
– вертикалном казаљком. Пређени пут не треба мењати у току мерења. Оваквим
поступком пређени пут се може измерити са апсолутном грешком између 2 и 4 mm,
у зависности од прецизности израде вертикалних препрека или маркера. Пређени
пут нема смисла мерити више пута. Релативна грешка мерења је мања ако се
Δs
посматра кретање на дужем путу (   ).
s
 Мерење времена кретања куглице. Истовремено са склањањем препреке испред
куглице, треба стартовати штоперицу. Штоперицу зауставити када се чује звук
удара у препреку, или када предња страна куглице стигне до маркера. Време
кретања куглице низ стрму раван мерите најмање три пута за сваки нагиб равни.
 Одредите почетни положај предње стране куглице на метарској траци x1 . Згодно је
да је он на почетку метарске траке, али није неопходно. Процените грешку
одређивања тог положаја x1 . Она не може бити мања од 1 mm, а не би требало да
је већа од 2 mm.
 Одредите на метарској траци крајњи положај предње стране куглице x 2 . Процените
грешку одређивања тог положаја Δx2 .
 Одредите пут који прелази куглица s  x2  x1 .
 Наредне поступке поновите за сва три угла стрме равни. Мерите по три пута време
t за које куглица пређе пут s . Одредите средње време кретања куглице t sr .
Одредите апсолутне вредности одступања мерених од средњих вредности времена
t  t sr . Процените апсолутну грешку мерења времена Δ t .
 Израчунајте убрзање куглице a  2s / t sr2 .
 Добијене резултате упишите у табелу.
 Из добијених резултата изведите закључак о зависности убрзања куглице од угла
стрме равни.
67
Резултати Лабораторијска вежба 2

Почетни положај x1  ______________ mm ПРОВЕРА ДРУГОГ ЊУТНОВОГ ЗАКОНА

Апсолутна грешка x1  _____________ mm Други Њутнов закон гласи: Убрзање тела је пропорционално сили F која на њега
делује, а обрнуто пропорционално маси тела m:
Крајњи положај x2  ______________ mm
F
Апсолутна грешка x2  _____________ mm a .
m
За проверу Другог Њутновог закона могу се искористити колица која су
Подсетник: Пошто грешите при мерењу почетног и крајњег положаја куглице, спомињана у уџбенику уз овај практикум, или Атвудова машина. Пошто Атвудовом
апсолутна грешка мерења пређеног пута је једнака збиру апсолутних грешака машином располажу само добро опремљени школски кабинети, детаљно ћемо описати
одређивања ових положаја.
поступак провере Другог Њутновог закона помоћу колица.
Пређени пут s  x2  x1  _____________mm
Важна напомена: Да бисте разумели експерименте са колицима код којих трење није
занемарљиво, и са Атвудовом машином, потребно је да знате неке законитости које сте
Апсолутна грешка s  x2  x1  _____________mm
само делимично упознали у шестом разреду. Они који прате додатну наставу, те
законитости такође познају. Остали ће се са њима детаљније упознати касније у седмом
2s  m 
разреду. Навешћемо их у скраћеном облику.
угао  t [s] t sr [s] t  t sr [s] t [s] a  
t sr2  s 2 
Деловање више сила на тело може се
заменити деловањем резултујуће силе. Ако
1 на тело масе m делује резултујућа сила FR ,
према Другом Њутновом закону, тело добија
убрзање:

 2  1 FR
a .
m

Кретање више тела, такозваног система тела, зависи од сила којима друга тела
3   2 делују на њих, а не зависи од сила којима она делују међусобно. Колица са теговима на
њима и тас са теговима на њему чине систем тела. Систем убрзава сила теже таса и
 
тегова на њему m0 g , а успорава сила трења Ftr . На кретање система не утиче сила

затезања канапа T . Резултујућа сила је једнака разлици интензитета сила које убрзавају
Из добијених резултата закључујемо: и сила које успоравају систем, тј. FR  m0 g  Ftr . Ова сила убрзава цео систем, колица
са теговима и тас са теговима, па је маса у Другом Њутновом закону једнака збиру маса
Са повећањем нагиба стрме равни, убрзање куглице ___________________ .
свих тела система m  M  m0 . Према Другом Њутновом закону, убрзање целог система
износи:
FR m g  Ftr
a  0 .
m M  m0

68 69
Задатак. Проверити важење Другог Њутновог закона мерењем масе и убрзања тела и
силе која делује на тело, или мерењем масе система тела и сила које делују на њих.
Проверу извршити за три различите вредности наведених величина.
а) Провера Другог Њутновог закона помоћу колица
Колица се крећу по хоризонталној подлози захваљујући теговима на тасу са
којим су спојена канапом пребаченим преко лаког котура. Цео систем убрзава сила теже
таса и тегова на њему. Маса канапа и котура је занемарљива.
У зависности од опремљености школског кабинета могуће је више варијанти
експеримента. Описаћемо неке од њих. Определићете се за најједноставније које можете
извести са наставним средствима којима располажете.
Други Њутнов закон за кретање колица и тегова на њему. Најједноставнији
експеримент је са директним мерењем силе која вуче колица помоћу динамометра, као
на слици. Проблем код оваквог експеримента је кратко време за које колица пређу
посматрани пут. Када држите колица динамометар показује тежину таса и тегова на
њему ( Q  m 0 g ). Када пустите колица систем се креће убрзано, па динамометар
показује силу затезања у концу. Та сила је нова тежина тегова, мања од претходне, као
што је ваша тежина мања у лифту када се креће убрзано надоле. Ако је убрзање система
а, нова тежина таса и тегова је Q   m 0 ( g  a ) .
Када тело пустите да се покрене, динамометру је потребно време да би показивао
нову силу, а кретање колица траје веома кратко. Тешко је подесити да кретање колица
траје дуже од једне до две секунде. Због тога није лако очитавање силе динамометром,
осим ако располажете дигиталним мерачем времена. У том случају, не морате пажњу
посвећивати мерењу времена, па можете прочитати показивање динамометра.
Ако школски кабинет поседује одговарајућу опрему, важење Другог Њутновог
закона можете доказати провером формуле за убрзање колица:
F затим од 20 g . Колицима ће тада за прелазак пута од 1 m бити потребно између 1.5 и
a ,
M 2.5 s . То време може лако да се мери штоперицом.
где је F сила која вуче колица, мерена динамометром, а M маса колица и тегова на
њима.
Други Њутнов закон за кретање система који чине колица са теговима и тас
са теговима. Ако нисте у могућности да изведете експеримент на претходно описани
начин, можете показати важење Другог Њутновог закона за кретање целог система –
колица са теговима на њима и таса са теговима на њему.
70
Једноставнији експеримент се изводи са колицима код којих су сва трења
занемарљива, као што су трење између колица и подлоге и трење у лежиштима осовина.
Већина кабинета не поседује таква колица која су саставни део квалитетних учила. Ако
ова трења нису занемарљива, њихов утицај на кретање система може се изразити преко
силе трења Ftr . У овом случају је потребно мерити и силу трења динамометром.
Мерење убрзања. Као и у претходној вежби, убрзање тела a се одређује коришћењем
2
једначине a  2s / t , мерењем пређеног пута s и времена t за које колица пређу тај пут.
Пређени пут се мери метарском траком, а време кретања штоперицом.
Препорука за поставку експеримента
Време кретања колица треба да је довољно дуго да га можете поуздано измерити.
Одговарајућим избором маса тегова на колицима и тасу треба постићи убрзање система
при коме је то време дуже од 1 s . Колике тегове треба користити зависи од тога да ли је
занемарљива сила трења и колике су масе колица и таса.
Ако је трење занемарљиво, може се десити да и са празним тасом систем добије
велико убрзање, па да кретање траје сувише кратко. На пример, ако је маса колица
100 g , а таса 20 g , убрзање система ће бити око 1.7 m/s2 . Пут од 1 m колица ће прећи за
око 1.1 s . Додавањем тегова на тас колица ће добијати још веће убрзање, па њихово
кретање нећете моћи лако пратити.
Због тога је често потребно стављати тегове на колица да би се повећала маса
целог система. Маса тих тегова треба да буде таква да са три различите масе таса и
тегова на њима колица предвиђени пут прелазе за време веће од 1 s .
Пример: Ако је маса тегова 100 g , а таса 20 g , на колица се могу додати тегови од
400 g , а систем убрзавати са празним тасом и са тасом на коме су прво тегови од 10 g , а
Ако трење између колица и подлоге није занемарљиво, маса тегова на колицима
може бити мања, а маса тегова на тасу већа, него када је трење занемарљиво.
Као што је речено, ретко који школски кабинет поседујe колица са
занемарљивим трењем. Због тога ћемо описати експеримент у случају када трење
између колица и подлоге није занемарљиво.
71
 Поступак Масе тегова стављане на тас m2 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g
 Измерите пут на коме ћете посматрати кретање тела. Апсолутна грешка мерења не
Масе таса и тегова m 0  m t  m 2 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g
би требало да буде већа од 2 mm, по 1 mm грешка одређивања почетка и краја
путање.
Масе целог система m  m 0  M 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g
 Измерите масу колица m k . Према наведеној препоруци изаберите масу тегова које
ћете ставити на колица m1 . Одредите масу колица и тегова на њима M  m k  m1 . Сила трења Ftr  __________ N

 Динамичком методом, која је описана у уџбенику уз овај практикум, измерите силу

трења колица Ftr . Мерење силе трења у различитим случајевима описано је у 2s  m  FR  m 
m[kg] ( FR  m 0 g  Ftr ) [ N] t [s] t sr [s] a a
  m  s 2 
наредној вежби. t sr2  s 2 

 Измерите масу таса m t . Према наведеној препоруци изаберите три масе тегова које
ћете стављати на колица ( m2 ). Једна од њих може бити нула (празан тас).
Израчунајте три масе таса са теговима којим ћете убрзавати систем m 0  m t  m 2 .

 Одредите три изабране масе система m  m 0  M .

 Пустите колица да се крећу из мировања са једном од изабраних маса m0 . Измерите

време кретања колица дуж изабраног пута t . Поступак поновите три пута.
Израчунајте средњу вредност добијених времена t sr . Одредите убрзање колица
a  2s / t sr2 .

 Поновите поступак за друге две масе m0 .

Из табеле видимо да се измерена убрзања и убрзања израчуната применом Другог
 Све добијене резултате упишите у табелу. Њутновог закона мало разликују. Разлике потичу услед грешака мерења. Тиме смо
m 0 g  Ftr проверили важење
 Коришћењем Другог Њутновог закона a  израчунајте убрзање система.
m
___________________________________________________ закона.
 Поређењем измерених и израчунатих убрзања система изведите закључак о важењу
Другог Њутновог закона.

Напомена 1: Ако су сва трења код колица занемарљива, тада је Ftr  0 , па је FR  m 0 g .

Резултати
Напомена 2: Ако посматрате кретање само колица и тегова на њима, тада је m  M и
Пређени пут s = ( _____  2 ) mm FR  F , где је F сила коју показује динамометар. Другим речима, није потребно
мерење масе таса и тегова на њима.
Маса колица m k = _________ g Маса тегова на њима m1 = _________ g
Напомена 3: У недостатку било каквих колица, може се користити и неко друго тело
Маса колица и тегова на њима M  m k  m1 = _________ g
чији је коефицијент трења клизања по подлози релативно мали.
Маса таса mt = _________ g

72 73
б) Провера Другог Њутновог закона помоћу Атвудове машине Резултати

Шема савремене Атвудове машине приказана је на слици. На крајеве нити

Пређени пут s = ( _____  2 ) mm
пребачене преко котура окачена су два тега једнаких маса m t . Ако на један тег ставимо
додатни тег, такозвани претег, масе m0 , он се почиње спуштати. Два тега и претег чине Маса два тега 2mt = _________ g
систем тела, као што га чине колица, тас и сви тегови.
Овај систем се убрзава у смеру спуштања краја на Маса претега m 0 = _________ g
коме се налази претег, као на слици. Убрзавају га силе
теже једног тега и претега mt g  m0 g , а успорава сила Маса система m  2 m t  m0
теже другог тега mt g . Према томе, резултујућа сила која
делује на систем износи FR  m t g  m0 g  m t g  m0 g . Ова 2s  m  m0 g  m 
t [s] t sr [s] a a
сила убрзава систем чија је маса m  2mt  m0 , па Други
 
tsr2  s 2  m  s 2 

Њутнов закон за кретање посматраног система има облик:

m0 g
a .
2m t  m 0
Пошто је нит неистегљива, убрзање свих тегова,
претега и нити је једнако по интензитету, па је довољно
мерити убрзање једног од њих. Дигиталним мерачем
времена мери се време између проласка тега кроз два
снопа светлости којима су одређене почетне и крајње Из табеле видимо да се измерено убрзање и убрзање израчунато применом Другог
тачке вертикалне путање тега.
Њутновог закона мало разликују. Разлике потичу услед грешака мерења. Тиме смо
Поступак
проверили важење
 На метарској траци означите положаје маркера при којима се покреће и зауставља
___________________________________________________ закона.
мерење времена. Измерите растојање маркера, тј. пут који тегови прелазе за време
које показује мерач времена.
 Измерите масе тегова и претега 2mt и m0 . Због мање грешке мерења измерите масу Напомена 1: Ако школски кабинет нема Атвудову машину, или колица при чијем су
оба тега заједно. кретању сва трења занемарљива, ову вежбу треба радити после вежбе 4 у којој ће се
 Измерите време кретања тегова на посматраном путу t . При томе би требало ученици детаљније упознати са начином мерења силе трења.
настојати да испред првог маркера брзина тега буде нула. Поступак поновите пет
Напомена 2: У неким уџбеницима се узима да је сила која убрзава колица једнака
пута. Израчунајте средњу вредност добијених времена t sr . Одредите убрзање
тежини тега (или таса и тегова) окаченог на нит. При томе се не истиче о којој се
колица a  2s / t .
2
sr тежини ради, што сугерише на тежину тега када се систем не креће убрзано, што није
 Израчунајте масу тела чије кретање посматрамо m  2mt  m0 . Израчунајте силу тачно. Када би се говорило о стварној тежини Q   m 0 ( g  a ) , она би могла да се одреди
m0 g само коришћењем измереног убрзања. На тај начин се не може потврдити важење
која вуче тегове F  m0 g . Коришћењем Другог Њутновог закона a 
2mt  m0 Другог Њутновог закона, јер одређивања убрзања која се пореде нису независна.
израчунајте убрзање система. Резултати оваквих мерења могу бити приближно тачни само ако је маса тега, или
 Добијене резултате упишите у табелу. таса и тегова, занемарљива у односу на масу колица, тј. ако је убрзање система много
 Поређењем измерених и израчунатих убрзања система изведите закључак о важењу мање од убрзања силе теже. Видели смо да је убрзање мање од 1 m/s2 веома тешко
Другог Њутновог закона. остварити, па и услове за ваљаност оваквог експеримента.

74 75
Лабораторијска вежба 3
ОДРЕЂИВАЊЕ УБРЗАЊА ТЕЛА КОЈЕ СЛОБОДНО ПАДА
Тела слободно падају на површини Земље убрзањем силе теже. Познато је да оно
на нашој географској ширини износи g  9.81 m/s 2 . Тела у ваздуху слободно падају, ако
се занемари сила отпора ваздуха која на њих делује. Убрзање силе теже можемо
измерити помоћу Атвудове машине, коју смо описали у претходној вежби.
Уместо котураче на Атвудову машину се постави електромагнет који држи
металну куглу да не падне. Када се искључи електромагнет, кугла слободно пада. Пут
који кугла прелази и време за које прелази тај пут, одређују се на исти начин као при
кретању тегова у претходној вежби.
Приликом пуштања кугле водите рачуна да је приближите светлосном зраку што
ближе, да би кренула из стања мировања на почетку посматраног пута.
Пошто креће из мировања, пређени пут и време за који га кугла пређе су
повезани једначином s  g t 2 / 2 , па се убрзање силе теже може одредити из једначине:
2s
g .
t2
Задатак. Измерити убрзање Земљине теже мерењем пређеног пута и времена за које
тело пређе тај пут док слободно пада.
Поступак
 Измерите пут s који прелази кугла за време које мерите.
 Измерите време за које кугла пређе измерени пут. Поступак поновите пет пута.
Израчунајте средњу вредност добијених времена t sr .
2s
 Израчунати убрзање Земљине теже g  . метара, треба му око 0.1 s што уноси додатну грешку мерења.
t sr2
 Поновите поступак са још једном куглом другачије масе од коришћене кугле.
 Добијене резултате упишите у табелу.
 Извести закључак о зависности убрзања силе теже од масе тела које слободно пада.
76
Резултати
Пређени пут кугле s = ( _____  2 ) mm
2s  m  2s  m 
Тело t [s] t sr [s] g   Тело t [s] t sr [s] g  
t sr2  s 2  t sr2  s 2 
1 2
Алтернативни поступак мерења убрзања Земљине теже
Пошто су ретки школски кабинети који поседују Атвудову машину, описаћемо
једноставан експеримент којим се може измерити убрзање силе теже. Експеримент је
копија Галилејевог огледа, који је описан у уџбенику уз овај практикум.
Убрзање силе теже је релативно велико, са висине од 0.5 m тело падне за око
0.3 s . Овако кратко време је тешко мерити штоперицом. Да бисмо продужили време
падања, тело треба пуштати са веће висине. Са висине од 10 m тело пада за око 1.4 s . То
време се може релативно добро измерити пажљивим мерењем. Још je боље мерити
време падање тела са висине од 20 m јер оно траје око 2 s .
Пошто је експеримент везан за велике висине, можете га изводити искључиво у
присуству старије особе, најбоље наставника. Та особа вам може помоћи да мерење
времена буде тачније. Тренутак када се пусти тело да слободно пада може бити добро
одређен истовременим укључивањем штоперице да мери време. Међутим, није добро да
се тренутак пада одреди према звуку удара тела о тло. Да би звук стигао на висину од 30
Тренутак пуштања и удара тела у тло боље је одредити посматрањем. Наравно,
најбоље да време мери особа која је на средини висине са које се тело пушта и довољно
удаљена да оба тренутка може добро одредити.
Пређени пут можете измерити мерењем дужине добро затегнутог конопца
између тачке пуштања тела и тачке удара тела у тло.
Добијени резултати се обрађују на исти начин као код мерења Атвудовом
машином.
77
Лабораторијска вежба 4 Ftr,sr Ftr,sr
m 0 [kg] Ftr [ N ] Ftr,sr [ N ]  (m 0  m t ) [kg ] Ftr [ N] Ftr,sr [ N ] 
m0 g (m 0  m t ) g
ОДРЕЂИВАЊЕ КОЕФИЦИЈЕНТА ТРЕЊА КЛИЗАЊА

Сила трења је једнака Ftr   N , где је N нормална реакција подлоге, а 

коефицијент трења који зависи од супстанције од које су тела изграђена и од
углачаности додирних површина. Када се тело налази на хоризонталној подлози која се
не креће убрзано по вертикалном правцу, реакција подлоге је једнака тежини тела
N  Q , а она сили теже Q  mg , па је
Ако се узме у обзир грешка мерења, може се закључити да су коефицијенти трења самог
Ftr   m g .
тела и тела са тегом на њему ________________ . То значи да коефицијент трења
Задатак 1. Измерити коефицијент трења клизања дате комбинације тела и подлоге. клизања _____________________ од масе тела.
Показати да он не зависи од масе тела. Згодно је користити тело у облику квадра.

Мерење силе трења. Силу трења клизања ДОДАТНА НАСТАВА – Тела на стрмој равни
мерите динамометром динамичком методом. Задатак 2. Одредити коефицијент трења мерењем зависности силе трења од масе тела.
Тело вуците динамометром константном
Коефицијент трења клизања може се тачније одредити мерењем зависности силе
брзином по подлози. Тада динамометар мери
трења од силе теже вученог тела. Масу вученог тела можемо мењати стављањем тегова
силу трења Ftr , која је по интензитету једнака на њега. Пошто се не мења додирна површина између тела и подлоге, за две масе тела
вучној сили F (динамичка равнотежа). m1 и m2 силе трења ће износити Ftr,1 и Ftr,2 . Заменом ових вредности у формулу за
Поступак силу трења добија се Ftr,1   m1 g и Ftr,2   m 2 g . Одузимањем друге од прве
 Измерите масу тела m 0 вагом. једнакости добија се Ftr,2  Ftr,1   m 2 g   m1 g   g ( m 2  m1 ) , тј. ΔFtr   g Δm .
Коефицијент трења се одређује из промене силе трења Ftr коју изазива промена масе
 Посматрано тело вући динамометром по хоризонталној површини, трудећи се да
тела Δm :
кретање буде равномерно. Забележити силу трења Ftr коју мери динамометар.
Ftr
 Поступак поновите још четири пута. Одредите средњу вредност силе трења Ftr, sr .  .
(m g )
Добијене резултате записати у табелу.
Поступак
Ftr, sr
 Израчунајте коефицијент трења   . Резултат уписати у табелу.  Претходно описани поступак мерења силе трења примените на мерење силе трења
m0 g
самог тела и тела са пет различитих тегова на њему. Масе тегова треба да буду
 Цео поступак поновите са тегом масе m t стављеним на тело, тако да је укупна маса такве да доводе до промене силе трења која се може измерити динамометром.
вученог тела m  m0  m t .  Израчунајте силе теже које делују на тело и све коришћене комбинације тегова на
њему m g  ( m 0  m t ) g . Добијене резултате упишите у табелу.
 Добијене резултате упишите у табелу.
 Извести закључак о независности коефицијента трења од масе тела.  За све комбинације тегова силу трења клизања мерите три пута. Одредите средње
вредности сила трења Ftr, sr и добијене резултате упишите у табелу.
Резултати  Нацртајте график зависности силе трења од силе теже Ftr  f (m g ) повлачењем
праве кроз експерименталне тачке.
Маса тела m0 = ________ kg Маса тела са тегом m  m0  mt = ________ kg

78 79
 На графику изаберите две тачке између прве и друге и претпоследње и последње Пример. У табели су приказани резултати мерења силе трења клизања између тела масе
експерименталне тачке. Запишите њихове координате. 200 g и подлоге када је тело само и када је притиснуто теговима масе mt . Одредити
 Одредите коефицијент трења. коефицијент трења између тела и подлоге. Проценити грешке мерења силе трења. Сила
трења је мерена динамометром тачности 0.1 N (вредност најмањег подеока).
Резултати
mt [kg] 0 100 200 300 400 500
Маса тела без тегова m0 = ________ kg
0.5 0.9 1.1 1.4 1.8 2,1
Ftr [ N] 0.5 0.8 1.2 1.4 1.6 2.1
mt [kg] m [kg] m g [ N] Ftr [ N ] Ftr,sr [ N ] Ftr  Ftr,sr [ N ] Ftr [ N ] Ftr [ N]
0.6 0.9 1.3 1.4 1.7 2.1

Решење. Према датим подацима израчунате су тражене величине и уписане у табелу.

Нацртан је график зависности силе трења од силе теже тела са теговима.
m0 = 0.2 kg

m t [kg] m [kg] m g [ N] Ftr [ N ] Ftr,sr [ N ] Ftr  Ftr,sr [ N] Ftr [ N] Ftr [ N ]

0.5 0.03
0 0.2 1.96 0.5 0.53 0.03 0.1 0.5
0.6 0.07
0.9 0.03
0.1 0.3 2.94 0.8 0.87 0.07 0.1 0.9
0.9 0.03
1.1 0.1
0.2 0.4 3.92 1.2 1.2 0 0.1 1.2
1.3 0.1
1.4 0
0.3 0.5 4.90 1.4 1.4 0 0.1 1.4

Координате изабраних тачака на графику: 1.4 0

А: (m g ) A = ________ N Ftr,A = ________ N 1.8 0.1

0.4 0.6 5.89 1.6 1.7 0.1 0.1 1.7
B: (m g ) B = ________ N Ftr,B = ________ N
1.7 0.1

Ftr Ftr, B  Ftr,A 2.2 0.1

______  ______
    ______ . 0.5 0.7 6.87 2.1 2.1 0.1 0.1 2.1
(m g ) (m g ) B  (m g ) A ______  ______
2.0 0.1

80 81
 Коефицијент трења износи:

Ftr Ftr, B  Ftr,A 1.92 N  0.74 N

    0.295  0.3 .
( m g ) ( m g ) B  ( m g ) A 6.5 N  2.5 N
Напомена: Апсолутне грешке мерења силе трења су одређене као највеће одступање
мерене од средње вредности. Ипак, она не може да буде мања од тачности динамометра
која износи 0.1 N . Због грубе скале динамометра, тј. велике вредности најмањег
подеока, одступања мерених од средњих вредности нису већа од ове вредности.
На график су унете и грешке мерења силе (0.1 N). Примећујете да мерење
дозвољава да сваки резултат мерења буде у интервалу од 0.2 N , од F - ΔF до F  ΔF .
Мерење је доста грубо, тако да кроз експерименталне тачке, укључујући
интервале грешака, није могуће повући правац кроз координатни почетак. Јасно је да је
најсигурнија тачка координатни почетак, јер ако нема тела, нема ни силе трења.
Примећујете и да последња тачка са интервалом грешке не додирује повучени
правац. Такво мерење треба поновити, јер је вероватно учињена нека груба грешка.
Експерименталне тачке на графику знатно одступају од правца јер је велика
грешка мерења сваке појединачне силе трења. Управо због тога је одређивање
коефицијента трења са графика много боље, него из појединачних мерења силе трења.
График је резултат свих мерења, па се одступања силе трења у појединачним мерењима
делимично поништавају.

Задатак 3. Мерење максималног коефицијента трења

Ставите тело на стрму раван чији угао можете мењати. Све док тело не почне
клизати низ стрму раван, у равнотежи су сила трења мировања и компонента силе теже
паралелна равни. Непосредно пре проклизавања тела је
паралелна компонента силе теже у равнотежи са
максималном силом трења мировања Ftr,max  m g p . Ако
се максимална сила трења изрази преко максималног
коефицијента трења, добија се  max N  mg p , одакле је
максимални коефицијент трења једнак  max  mg p / N .
Пошто је реакција подлоге у равнотежи са нормалном
компонентом силе теже N  mg n , то је

mg p
 max  .
mg n
А: (m g ) A = 2.5 N Ftr,A = 0.74 N Приметимо да је осенчени троугао сила сличан троуглу који формирају странице
стрме равни јер оба троугла имају једнаке углове. Оба имају углове од 90 , а углови 
B: (m g ) B = 6.5 N Ftr, B = 1.92 N

82 83
су им једнаки јер су им краци нормални. Трећи углови морају бити једнаки, као допуна Лабораторијска вежба 5
наведеним угловима до 180 . Пошто су троуглови слични, одговарајуће странице су
пропорционалне, па им је једнак и однос катета ( mg p : mg n  h : l ). Тај однос је једнак ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ЧВРСТОГ ТЕЛА ПРИМЕНОМ АРХИМЕДОВОГ
максималном коефицијенту трења: ЗАКОНА

h
 max  . Густина тела је једнака количнику његове масе m и запремине V:
l
m
 .
Поступак V

 Ставите тело на стрму раван. Полако подижите један крај равни. Забележите висину
h и дужину основе стрме равни l када тело почиње да клизи.
 Поступак поновите три пута. Одредите средње вредности мерених дужина hsr и lsr .
Добијене вредности упишите у табелу.
 Израчунајте максимални коефицијент трења мировања тела на стрмој равни.
 Дужине мерити метарском траком. Трудите се да грешка мерења дужина не буде
већа од 2 mm.
У шестом разреду сте учили како се мери густина тела мерењем масе вагом и
запремине мензуром. Сада ћете научити како се она мери применом Архимедовог
закона. Као што знате, на тело потопљено у течност делује сила потиска која је једнака
тежини телом истиснуте течности:
Fp   0 g V ,
где су:  0 – густина течности, V – запремина тела и g – убрзање силе теже. При томе је
запремина телом истиснуте течности једнака запремини тела.
Тела потопљена у течности имају тежину ( Q  ) мању
од тежине у ваздуху ( Q  m g ) за вредност силе потиска,

Резултати: па је Q   Q  Fp . Заменом силе потиска, добија се

Q   Q   0 g V , одакле се може изразити запремина тела
Висина стрме равни: h = ( _____  2 ) mm
Q  Q
V  . Ако је позната густина течности у коју је тело
0 g
Дужина основе стрме равни: l = ( _____  2 ) mm
потопљено, густина тела се може одредити из једначине:

hsr mg Q
h [mm ] hsr [mm ] l [mm ] l sr [mm]  max   0  0 .
l sr
Q  Q Q  Q

Задатак. Измерити густину чврстог тела применом Архимедовог закона. Тело потопити
у воду густине  0  1000 kg/m . По могућности, користити још неку течност, познате
3

густине.

Максимални коефицијент трења мировања износи:

hsr _______ cm
 max    ________
lsr _______ cm

84 85
 Поступак Лабораторијска вежба 6
 Динамометром измерите тежине тела у ваздуху Q и тела потопљеног у воду Q .
ОДРЕЂИВАЊЕ РАДА ПРИ КРЕТАЊУ ТЕЛА ПО РАЗЛИЧИТИМ ПОДЛОГАМА
Пазите да тело не додирује зидове суда.

 Користећи претходну формулу израчунајте густину тела.
 Поновите поступак са другом течношћу познате густине. Као друга течност могу се
користити, на пример, бензин или уље познатих густина.
 Добијену вредност уписати у табелу.
 Одредити густину тела као средњу вредност густина измерених коришћењем две
течности ( 1 и  2 ).
Резултати
Ако на тело делује константна сила чији се правац и смер поклапају са правцем и
смером померања тела, рад те силе је једнак производу интензитета силе F и пређеног
пута s:
AFs.
Ако сила заклапа неки угао са правцем и смером кретања тела, рад је једнак A  Fp s ,
где је Fp компонента силе у правцу померања тела. Рад силе је негативан ако је угао
између силе и правца и смера померања тела већи од 90°, односно ако се сила
супротставља померању тела.

Задатак. Измерити рад који врши константна сила која вуче тело по путу одређене
 kg  Q  kg 
течност 0   Q [ N] Q [ N ]  0  3  дужине по различитим подлогама. Одредити рад силе трења при истом кретању тела.
 m3  Q  Q m 

вода 1000
Мерење силе. Силу која делује на тело мерити динамометром динамичком методом као
___________ у вежби 4. Пошто је кретање тела равномерно ( v  const ), вучна сила и сила трења
имају једнаке интензитете ( F  Ftr ) и правце, али супротне смерове.

kg kg

1   2 m3 m 3  ___________ kg .
Густина тела износи:   
2 2 m3

Напомене:
1. Да бисте добили тачнији резултат мерења треба да користите дестиловану воду.
Наравно, у недостатку дестиловане, користите воду из чесме.
Мерење пута на коме сила делује. На путањи тела означити део на коме ћете тело
кретати равномерно. Обезбедите довољан део путање за постизање равномерног
кретања. Метарском траком измерити пут на коме је кретање тела равномерно, тј. на
коме је вучна сила константна. Грешка мерења не би требало да буде већа од 2 mm.

2. Ако немате на располагању другу течност, густину тела одредите коришћењем

само воде. Напомена: Уместо различитих подлога можете користити тело у облику квадра
различито углачаних страница.

86 87
 Поступак Лабораторијска вежба 7
 Измерите пут s на коме делује константна сила на тело.
ПРОВЕРА ЗАКОНА ОДРЖАЊА МЕХАНИЧКЕ ЕНЕРГИЈЕ ПОМОЋУ КОЛИЦА
 По изабраној хоризонталној подлози вуците тело динамометром, трудећи се да
кретање буде равномерно на означеном делу путање. Запишите у табелу вучну силу
Закон одржања механичке енергије гласи: Збир кинетичке и потенцијалне
F коју показује динамометар.
енергије тела (механичка енергија) остаје сталан ако је тело изоловано. Значи да
 Поновите поступак са још две различите подлоге, или са квадром који притиска
потенцијална енергија може прелазити у кинетичку, и обрнуто, али се њихов збир не
подлогу страницом другачије углачаности. Податке упишите у табелу.
мења ( E  Ek  Ep  const ). Закон одржања механичке енергије можете проверити
 Одредите рад силе трења у свим претходним случајевима. Поређењем ових радова
изведите закључак о односу рада вучне силе и рада силе трења. експериментом са колицима који је описан у вежби 2.

 Изведите закључак о потребном раду за померање тела по подлогама различите Као што знате, да би важио Закон
углачаности. одржања механичке енергије, силе трења
морају бити занемарљиве. Због тога су за
Резултати извођење овог експеримента неопходна колица
са занемарљивим свим трењима.
подлога F [ N] A  F s [J] Ftr [ N ] A   Ftr s [J]
Цео поступак мерења је исти као у
глатка
вежби 2, једино је обрада резултата у складу са
храпава циљевима ове вежбе. Пошто сва трења морају

веома храпава бити занемарљива, кретање колица траје

релативно кратко. Да бисте време мерили
тачније, масе тегова на колицима и тасу изаберите према препоруци за поставку
Из добијених резултата закључујемо:
експеримента у вежби 2.
– Рад силе трења је по апсолутној вредности __________ раду вучне силе.

– Рад обе силе је __________ по апсoлутној вредности када се тела вуку по храпавијој Задатак. Проверити важење Закона одржања механичке енергије помоћу колица.
подлози.
Поступак

 Измерите пут s на коме ћете посматрати кретање тела. Он је једнак промени висине
таса s = h. Апсолутна грешка мерења не би требало да буде већа од 2 mm.

 Измерите масу колица mk . Према наведеној препоруци изаберите масу тегова које

ћете стављати на колица m1 . Одредите масу колица и тегова на њима M  m k  m1 .

88 89
 Измерите масу таса mt . Према наведеној препоруци изаберите три масе тегова које
ћете стављати на колица ( m2 ). Једна од њих може бити нула (празан тас). 2s  m  2s  m  m v2
m [kg ] t [s] t sr [s] a   v Ek  [J] E p  m0 g h [J]
Израчунајте три масе таса са теговима m0  m t  m2 . t sr2  s 2  t sr  s  2

 Пустите колица да се крећу из мировања са једном од изабраних маса m0 . Измерите

време кретања колица дуж изабране путање t . Поступак поновите три пута.
Израчунајте средњу вредност добијених времена tsr . Одредите убрзање колица
a  2s / tsr2 .

 Одредите брзину тела на крају посматраног пута v  a t sr  2s / t sr .

 Поновите поступак за друге две масе m0 .

 Одредите масе система као збир маса колица и таса и тегова на њима m  M  m 0 за
све три вредности m0 . За сва три случаја одредите кинетичку енергију система на
m v2
крају путање E k  . Пошто је систем тела мировао на почетку, кинетичка енергија му је била нула. Од
2 почетка до краја посматраног кретања кинетичка енергија система је повећана за
 За сва три случаја одредите потенцијалну енергију таса и тегова на њему mv2
кинетичку енергију на крају посматраног кретања E k  .
Ep  m0 g h . 2
У току посматраног кретања смањена је потенцијална енергија система за промену
 Поређењем кинетичке енергије система на крају путање са потенцијалном
потенцијалне енергије таса и тегова на њему ( E p  m0 g h ).
енергијом таса и тегова на њему на почетку путање, изведите закључак о важењу
Закона о одржању енергије. Узимајући у обзир неизбежне грешке мерења, из табеле се може закључити да је
кинетичка енергија система повећана за онолико колико је смањена потенцијална
Резултати енергије система. Тиме је потврђена ваљаност

Пређени пут = промени висине s = h = ( _____  2 ) mm

Закона _________________________________________________ .
Маса колица m k = _________ g Маса тегова на њима m1 = _________ g
Напомена: Као што смо рекли, сва трења у овом експерименту морају бити
Маса колица и тегова на њима M  m k  m1 = _________ g занемарљива. Пошто су ретки кабинети који поседују одговарајућа колица, ова вежба се
може заменити вежбом чији би назив могао бити: „Одредити губитак механичке
Маса таса mt = _________ g енергије приликом кретања тела на одређеном путу”.
Поступак мерења би био потпуно исти као што је описано у овој вежби, само би
Масе тегова стављане на тас m2 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g
последњи корак поступка био замењен следећим.
Масе таса и тегова m 0  m t  m 2 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g  Одредити губитке механичке енергије у току посматраних кретања ΔE  E p  E k .

Масе целог система m  m 0  M 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g Наравно, табела треба да има додатну колону за запис губитака механичке енергије.

90 91
Лабораторијска вежба 8
Задатак. Проверити једначину топлотног баланса поређењем температура смеше топле
ПРОВЕРА ЈЕДНАЧИНЕ ТОПЛОТНОГ БАЛАНСА МЕШАЊЕМ ТОПЛЕ И
ХЛАДНЕ ВОДЕ и хладне воде – измерене и израчунате из једначине топлотног баланса.

Према једначини топлотног баланса, у топлотно изолованом систему, количина

Поступак
топлоте коју приме тела која се загревају мора бити једнака количини топлоте коју
 Загрејте воду на температуру између 50 и 60C .
отпусте тела која се хладе. Ако помешамо топлу и хладну воду, количина топлоте коју
 Измерите вагом масу чаше за мешање топле и хладне воде у калориметру mč .
отпусти топла вода једнака је количини топлоте коју прими хладна.
Некa су m1 и t1 маса и температура топле, а m2 и t 2 маса и температура хладне  Наспите у ову чашу хладну воду, мало више од трећине чаше. Измерите вагом масу

воде. Специфичну топлоту воде означимо c v , а равнотежну температуру смеше ts . При
хлађењу топла вода отпушта количину топлоте Q1  m1 c v (t1  t s ), док при загревању
хладна вода прима количину топлоте Q2  m2 c v (t s  t 2 ). Ове количине топлоте су
једнаке, m1 c v (t1  t s )  m2 c v (t s  t 2 ), па температура смеше износи:
m t  m2 t 2
ts  1 1 .
m1  m2
Да бисмо проверили једначину топлотног баланса,
потребно је обезбедити топлотну изолацију у току размене
топлоте између топле и хладне воде. У те сврхе се користи
калориметар.
Калориметар није идеалан топлотни изолатор. Малу
количину топлоте и сам размењује са водом. Да би ова
чаше и воде у њој m. Одредити масу хладне воде m 2  m   m č .
 Ставите хладну воду у калориметар а у њу термометар и мешалицу. Измерите
температуру хладне воде t 2 .
 Измерите температуру топле воде t1 непосредно пре мешања са хладном водом.
Успите топлу воду у хладну воду у калориметру. Брзо затворите калориметар и
интензивно мешајте смешу. Пратите промену температуре смеше. Забележите
највишу температуру коју смеша достиже t s .
 Извадите чашу са водом из калориметра и измерите масу чаше и воде m .
Одредите масу доливене топле воде m1  m  m .
 Израчунајте температуру смеше добијену из једначине топлотног баланса t sr .
 Све измерене и израчунате вредности упишите у табелу.

размена била занемарљива, размена топлоте између топле и  Упоредите израчунату температуру смеше са измереном.
хладне воде треба да траје што краће. Зато се у калориметар сипа прво хладна вода, а
Резултати
после сипања топле воде смеша се интензивно меша.
За температуру смеше узима се највиша температура коју смеша достиже. После m č [kg] m [kg ] m 2 [kg ] t1 [C] t 2 [C] m  [kg] m1 [kg ] t s [C] t s, r [C]

достизања највише температуре смеша се полако хлади. Сигурно сте се сетили разлога –
калориметар се полако загрева, а ни изолација његових зидова није идеална, па топлота
одлази у околину. Узимајући у обзир грешке мерења, може се закључити да су измерена и израчуната
У недостатку калориметра, топла и хладна вода се могу мешати у собним вредност температуре смеше једнаке, чиме смо проверили важење
условима. Наравно, у том случају ће одступања резултата мерења од очекиваних бити ____________________________________________________ .
већа.

92 93
Лабораторијска вежба 9
ДОДАТНА НАСТАВА – Мерење специфичне топлоте тела
Опрез: Већа тачност мерења описаног у овој вежби постиже се ако се тело, чију
специфичну топлоту мерите, загрева на вишу температуру. Из безбедносних разлога,
све поступке са врелом водом и врелим телом треба да изводи наставник. Ако је
организација часа таква да наставник то не може да чини, воду и тело загревати до
50C .
Специфична топлота тела може да се мери тако што се прати његова размена
топлоте са телом познате специфичне топлоте. Описаћемо начин мерења специфичне
топлоте врелог чврстог тела које размењује топлоту са хладном водом у калориметру.
Рекли смо да размена топлоте са калориметром, ако та размена кратко траје,
може да се занемари. То значи да се може сматрати да тело размењује топлоту само са
J
водом у калориметру, чија је специфична топлота позната ( 4200 ).
kgK
Једначина топлотног баланса има облик:
m c(t  t r )  m v c v (t r  t v ) ,
где су: mv , t v и c v , маса, температура и специфична топлота воде, m , t и c – маса,
температура и специфична топлота тела, и t r – равнотежна температура тела и воде. Из
Резултати
претходне једначине лако се добија специфична топлота тела:
mv c v (t r  t v )
c . m [kg ]
m (t  t r )
94
Задатак. Измерити специфичну топлоту датог чврстог тела.
Поступак
 Измерите масу тела вагом.
 Загревајте тело до што више температуре. Пошто је потребно да цело тело има
исту температуру, не можемо га загревати, на пример, на рингли. Згодно га је
загревати у кључалој води јер цело тело постиже њену температуру.
 Измерите вагом масу чаше у коју ћете сипати хладну воду ( m č ).
 Наспите у ову чашу толико хладне воде да чврсто тело убачено у њу буде
потпуно потопљено. Измерите вагом масу чаше и воде у њој m. Одредите масу
хладне воде m v  m  mč .
 Ставите хладну воду у калориметар а у њу термометар и мешалицу. Непосредно
пре убацивања тела измерите температуру хладне воде t v .
 Непосредно пре убацивања у хладну воду, измерите температуру врелог тела t .
Убаците врело тело у хладну воду у калориметру. Брзо затворите калориметар и
интензивно мешајте воду. Пратите промену температуре воде. Забележите
највишу температуру коју вода достиже – равнотежну температуру t r .
 Одредите специфичну топлоту испитиваног тела.
 Измерене и израчунате вредности упишите у табелу.
 J 
m č [kg] m [ kg ] mv [kg ] t v [C] t [C] t r [C] c 
 kg K 
95