ПРОКАРИОТСКА И ЕУКАРИОТСКА ЋЕЛИЈА

-Ћелија је отворен,динамичан систем који одржава своју грађу и енергију унету из спољашње
средине.
-код једноћелијских организама сви животни процеси одвијају се у једној ћелији.У њој једро има
главну улогу у регулацији функција а ћелијске органеле имају улогу као и органи у вишећелијском
организму.
-код вишећелијских организама,групе ћелија су специјализоване за једну одређену функцију
формирајући ткива и органе.
-проучавањем фине структуре ћелија дошло се до сазнања да постоје два основна типа
ћелија:прокариотске и еукариотске.
-према типу ћелија од којих су изграђени,све живе организме делимо на прокариоте и еукариоте.
ОСОБИНЕ ЋЕЛИЈА
-све ћелије имају следеће заједничке особине:
1.Анаболизам.
Анаболизам је биохемијски процес у току кога се од једноставних материја,уз присуство
одговарајућих ензима и утрошак енергије из АТП,синтетишу сложена
једињења(беланчевине,масти,угљени хидрати,витамини)
2.Катаболизам.
Катаболизам је процес разлагања сложених органских једињења ,уз присуство одговарајућих
ензима,на просте састојке.У овом процесу се ослобађа енергија која се везује у облику АТП-а.
3.Синтеза
Синтеза је способност ћелија да обезбеде производњу нових материја које су ћелији потребне,као
што су :протеини,масти,шећер,ензими,хормони,витамини и др.Овај процес омогућен је
уношењем простих састојака из околне средине,уз учешће ензима и утрошак енергије.
4.Секреција
Секреција је процес лучења производа који се уу ћелији могу налазити у облику гранула.Жлезде
са спољашњим лучењем своје производе путем канала преносе у други део организма,док
жлезде са унутрашњим лучењем своје производе луче у крвоток.
5.Апсорпција
Апсорпција је процес уношења материја у цитоплазму ћелија.Код вишећелијских организама
постоје специјализоване ћелије које врше овај процес-то су апсорпционе ћелије.
6.Респирација
Респирација је процес ћелијског дисања у коме се користи кисеоник за оксидацију хранљивих
материја,при чему се ослобађа енергија.У овом процесу се глукоза у присуству кисеоника разлаже
до угљен-диоксида и воде уз ослобађање енергија која се чува у облику АТП-а.Овај процес се
назива аеробно дисање и одвија се у митохондријама.
7.Анаеробно дисање
Анаеробно дисање или ферментација је процес у коме се глукоза без присуства кисеоника
разлаже на саставне компоненте уз ослобађање енергије.Овај процес дисања карактеристичан је
за ембрионалне ћелије и ћелије тумора.Да би се обезбедила довољна количина енергије глукоза
се разлаже и аеробно и анаеробно.
8.Раст
Раст је прцес увећања ћелија.Одвија се у току синтезе нових ћелија и њиховог нагомилавања у
цитоплазми.
9.Деоба
Деоба је процес у току кога од једне настају две идентичне ћелије.Процес увећавања броја ћелија
назива се пролиферација.
-према способности за деобу ,ћелије се деле на:
1.ћелије које немају способност за деобу-нервне ћелије
2.ћелије које у току активности губе способност деобе и нестају,али се од матичних ћелија исте
врсте стално обнављају ћелије одговарајућег ткива(ћелије костне сржи,покожица,ћелије цревног
епитела)
3.ћелије које имају способност деобе(ћелије јетре,ендокриних и егзокриних жлезда)
10.Поларност
Поларност је карактеристика ћелија да нагомилавају производе своје активности у специфичним
гранулама.Такве су епителне ћелије жлезда,нервне и друге ћелије.Оне имају апикални део који се
налази изнад једра и који се састоји из органела у којима се врши синтеза протеина и који
производе синтезе нагомилавају у специфичним гранулама и базални део који је повезан са
капиларима преко којих обезбеђује примање хранљивих супстанци и налази се на базалној
мембрани.
11.Контрактилност
Контрактилност је особина ћелије да на драж одговара скраћивањем целе ћелије или њеног
дела(мишићне ћелије)
12.Покретање
Покретање је спосбост ћелије да се мењањем облика крећу помоћу лажних ножица.Ово је
особина једноћелијских организама и овакво кретање назива се амебоидно.
13.Надражљивост
Надражљивост је способност ћелија да одговарају на различите врсте дражи.Ћелије које имају
улогу примања дражи називају се рецептори
14.Проводљивост
Проводљивост је способност ћелија да преносе импулсе од места стимулације(рецептора),кроз
ћелију,до места одакле се импулси преносе на другу ћелију,односно до ћелија које одговарају на
импулсе а то су ефектори(мишићи и жлезде).
ПРОКАРИОТСКЕ ЋЕЛИЈЕ
-прокариотски организми су модрозелене алге и бактерије
-разлика између прокариотске и еукариотске ћелије потиче од нуклеинске киселине
-грађа прокариотске ћелије:
1. Мале су,просте су грађе
2. имају само ћелијски зид и ћелијску мембрану(неки само једно)а немају једро ни органеле
3. немају једро већ је хромозомски материјал (геном) расут по цитоплазми или
концентрисан у делу ћелије који се назива се нуклеоид(сличан једру).
4. ДНК је у облику прстена.Најчеће једна ћелија има један молекул ДНК
5. размножавају се једноставном-бинарном деобом
6. не садржи ћелијске органеле.Једина уобличена структура су рибозоми у којима се
синтетишу протеини.Ови рибозоми су ситнији од оних у еукариотској ћелији.
7. већина ћелијских процеса одвија се на ћелијској мембрани
8. имају специфичан цитоскелет изграђен од протеина
9. немају хистоне

*Хистони су базни протеини који заједно са ДНК и РНК изграђују хроматин односно
хромозоме.
*Геном је носилац генетичких информација.Код прокариота,геном је ДНК за који нису везани
протеини.Он је делом везан за ћелијску мембрану где се налазе ензими неопходни за
репликацију ДНК.

ЕУКАРИОТСКЕ ЋЕЛИЈЕ
-имају јасно диференцирано једро
-имају једров омотач који одваја једро од цитоплазме
-геном(ДНК) је смештен у једру
-у цитоплазми се налазе ћелијске органеле и ћелијски скелет(микротубуле и микрофиламенте)
-имају ћелијску мембрану и ћелијске органеле(плазмалему,нуклеус,ендиплазматични
ретикулум,Голџијев комплекс,Лизозоме,дигестивне вакуоле и митохондрије)
-ДНК је линеарног облика
-имају хистоне
*Хистони су базни протеини који заједно са ДНК и РНК изграђују хроматин односно хромозоме.

ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА
-ћелијска мембрана је липо-протеински комплекс који обавија цитоплазму
-има двослојну структуру.
-Састоји се из унутрашњег слоја кога чине липиди(фосфолипиди,стероиди, неутралне масти и
холестерол)и спољашњег и унутрашњег слоја протеина за које су везани липиди.Протеини
мембране су већином ензими.
-на површини ћелије налазе се разне структуре које имају улогу у апсорпцији,секрецији и
транспорту у току физиолошких процеса.

УЛОГА ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ

1.она је семипермеабилна(полупропустљива) тј. селективно пропустљива и тако регулише
размену материја између ћелије и околине
2.специјализована је за контакт између суседних ћелија у ткиву.
3.прима надражаје из спољашње средине
4.штити ћелију од губитка воде и јона(одржава хомеостазу)

-контакти између ћелија могу настати:

1.спајањем ћелијских мембрана
2.стварањем прстоликих израштаја бочних мембрана суседних ћелија
3.стварањем задебљања бочних мембрана
4.стварањем задебљања дела мембране
5.стварањем септи(преграда) чиме се обезбеђује присан однос међу ћелијама

СПЕЦИФИЧНЕ УЛОГЕ ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ

1.Цитоза је способност мембране да омогући уношење крупних молекула у ћелију тако што се
ћелијамамембрана уврће,изврће или прска.Јавља се као ендоцитоза и егзоцитоза.
2.Ендоцитоза се јавља као
-пиноцитоза-процес уношења течности из спољашње средине у цитоплазму
-фагоцитоза-процес у току кога се ванћелијски материјал у виду честица уноси у ћелију.При томе
настају вакуоле.
3.Егзоцитоза је секреција.Ћелије своје производе (ензиме,хормоне и др.)нагомилавају у облику
гранула
4.Гликокаликс је слој угљених хидрата који се налази на површини ћелијске мембране у виду
израштаја-микроресице.Он има улогу филтера.
5.Рецептори су протеински или гликопротеински молекули уграђени у спољашњу страну ћелијске
мембране.За њу се везују активни чиниоци који преко рецептора преносе информације
ћелијама,а ћелије на те информације одговарају одређеним активностима.

ПРОПУСТЉИВОСТ ЋЕЛИЈСКЕ МЕМБРАНЕ

-селективна пропустљивост мембране подразумева да неке материје продру кроз мембрану
лакше него друге,а за неке је мембрана потпуно непропустљива.
-проток материја кроз мембрану регулишу механизми:пасиван и активан транспорт.
1.Пасиван транспорт се јавља као дифузија,слободна дифузија,олакшана дифузија и осмоза.
-Дифузија је процес при коме се молекули воде и честице растворених материја крећу из области
веће концентрације у област мање концентрације.
-Слободна дифузија је процес у току кога многе супстанције пролазе кроз мембрану у
раствореном стању услед разлике у осмотском протиску.
-Олакшана дифузија се одвија преко протеинских каналића.
-Осмоза је процес сличан дифузији с том разликом што при осмози не долази до изједначавања
концентрације раствора с једне и друге стране мембране.
2.Активан транспорт је механизам преношења материја и биолошки активних молекула који нису
растворљиви у води и липидима.Овај транспорт врши се помоћу мембранских ензима.
За активан транспорт неопходна је енергија коју обезбеђују молекули АТП,а која се ослобађа у
митохондријама.
-овом врстом транспорта преносе се шећери,аминокиселине и јони.
ЈЕДРО(нуклеус)
-једро је органела коју имају све еукариотске ћелије
-једро немају црвена крвна зрнца
-има мембрану
-у њему се налази наследни материјал-молекули ДНК.У периоду између две деобе у једру се
налази хроматин.Хроматин може бити еухроматин и хетерохроматин.Код хетерохроматина
спирални ланци ДНК су збијени и тамније је обојен,док су код еухроматина мање збијени и
светлије је обојен.
-садржај једра назива се нуклеоплазма.У њој се налазе
једарце(нуклеолус),хромозоми,органске(РНК,протеини,фосфолипиди,угљени хидрати) и
неорганске материје.
-у ћелији може бити једно или више једара.Остеокласти су ћелије са више од 100 једара.
-облик и положај једра су различити код различитих врста ћелија.
-димензије једра се мењају током раста ћелије.Најмање једро имају лимфоцити и сперматозоиди.
-улога једра је да обезбеди специфичне животне активности ћелија(раст,деобу и др.)
 ЈЕДРОВА МЕМБРАНА
-одваја садржај једра од цитоплазме
-она је дупла.Унутрашња мембрана је права једрова мембрана,док је спољашња цитоплазмина
мембрана.Између ове две мембране је пренуклеусни простор.
-грађа ове мембране је такође липопротеинска.
-за спољну површину једрове мембране везани су полирибзоми.Ова мембрана је повезана са
ендоплазматичним ретикулумом.
-једрова мембрана има нуклеопоре-отворе у виду прекида омотача једра.Оне омогућавају
размену материја између нуклеоплазме и цитоплазме .Број пора је различит у зависности од
активности ћелија.
-транспорт молекула и јона из цитоплазме у нуклеоплазму и обрнуто такође зависи од
пропустљивости мембране .Пропрустљивост мембране регулишу ензими који се налазе на
спољној мембрани и у перинуклеусном простору.
-изглед површине једрових мембрана и њихов састав указују на то да ли је ћелија здрава или
патолошка.
ХРОМОЗОМИ

-хромозоми су органеле једра

-спирално су увијени и мењају изглед у зависности од ступња ћелијске деобе
-сваки хромозом се састоји из две хроматиде,а свака хроматида се у току митозе постаје посебан
хромозом
-величина и број хромозома варирају али су карактеристични и стални за сваку врсту.
-телесне ћелије човека имају 23 пара хромозома и тај број се обележава са 2н-диплоидан
-.У сваком пару,један хромозом води порекло од оца а други од мајке.
-број хромозома у полним ћелијама је 23 и он се обележава са –н-хаплоидан.
-спајањем мушке и женске полне ћелије настаје живот тј.нови организам који у својим телесним
ћелијама има 2н хромозома.
-код сложених организама у састав хромозома улазе ДНК,РНК,хистони и нехистонски протеини.
-Хистони су базни протеини
-Гени су делови ДНК и имају одрежђено место на хромозому
-сваки ген има специфичну структуру која зависи од броја и распореда четири типа нуклеотида.
-сваки хромозом има посебан део који се назива примарно сужење или центромера.Облик и
дужина центромере карактеристични су за одређену врсту хромозома тј.ћелија.За центромеру су
повезани микротубули деобног вретена.Центромере имају улогу у покретању хромозома за време
ћелијске деобе.
-неки хромозоми имају и секундарно сужење у коме се формира нуклеолус(једарце)
-Укупан број хромозома назива се КАРИОТИП.
-Скуп уређених хромозома назива се КАРИОГРАМ.
-шематски приказ хромозома назива се ИДИОГРАМ.