Krvne grupe

-Krvne grupe su nasledne, genski determinisane biološke karakteristike, nepromenljive tokom života
zdravih ljudi.
-Određivanje krvne grupe radi se u sledećim situacijama:
 Pre transfuzijskog lečenja
 Pre hiruških intervencija
 Pre donacije krvi
 Tokom trudnoće
 Kod transplantacije organa ili tkiva
 Utvrđivanje očinstva
 Forenzičke procedure

-Najvažniji antigeni na eritrocitima su:

 Antigeni krvnih grupa (ABO)
 Antigeni iz Rh sistema

-Pripadnost nekoj od 4 krvnih grupa ABO sistema određuje se prisustvom ili odsustvom dva antigena A i
B na membrani eritrocita.

-U eritrocitima se nalaze dve vrste aglutinogena.

-U krvnoj plazmi se nalaze dve vrste aglutinina.
-Obzirom da postoje dva aglutinogena u eritrocitima i dva aglutinina u seumu, krv je podeljenja na 4
krvne grupe:
 krvna grupa
 A krvna grupa
 B krvna grupa
 AB krvna grupa

O krvna grupa
-U eritrocitima nema aglutinogena.
-U krvnoj plazmi je prisutan aglutinin anti A i aglutinin anti B.
A krvna grupa
-U eritrocitima je prisutan aglutinogen A
-U krvnoj plazmi je prisutan aglutinin anti B
B krvna grupa
-U eritrocitima je prisutan aglutinogen B
-U krvnoj plazmi je prisutan aglutinin anti A
AB krvna grupa
-U eritrocitima je prisutan aglutinogen A i B
-U krvnoj plazmi nema aglutinina.

-O krvna grupa- univerzalni davalac

-O krvna grupa može da primi samo svoju krvnu grupu.
-AB krvna grupa- univerzalni primalac
-AB krvna grupa moće da primi bilo koju krvnu grupu, jer u serumu nemaju aglutinine.
-Distribucija(zastupljenost) krvnih grupa

 A krvna grupa- 46%

 B krvna grupa- 9%
 krvna grupa- 43%
 AB krvna grupa- 3%

Određivanje Rh-faktora

-Rh sistem je visoko imunogen kompleks.

-Određivanjem Rh faktora utvrđuje se prisustvo ili odsustvo antigena D.

-Rh+ osobe- Er imaju Rh antigen tj. rezus faktor.

-Rh - osobe - Er nemaju Rh antigen.
-Ukoliko je osoba Rh+ ne može da da krv osobi koja je Rh-, jer bi Rh antigen bio strano telo.
-Antitela iz seruma albumina Rh antigen prepoznaju kao strano telo i dovode do slepljivanja
eritrocita(aglutanicije), šro bi uzrokovalo hemolizu- raspadanje eritrocita.
-Od svih antigena iz Rh sistema najčešće je anti D koje može da se razvije kod RhD negativnih trudnica i
još uvek je uzrok hemolizne bolesti novorođenčeta.
-Rh + osobe mogu da prime Rh+ i Rh- krv.
-Rh- osobe moraju da prime samo Rh- krv.

Sedimentacija eritrocita
-Sedimentacija eritrocita predstavlja broj istaloženih krvnih ćelija u jedinici vremena.
-Krv za sedimentaciju se uzima iz prsta, potom se stvalja u pipetu, gde se dodaje mala količina
atikoagulantnog sredstva.
-Pipeta se potom promućka i stvalja na stalak, gde stoji 1h.
-Nakon toga se čita do kog podeoka su se istaložile krvne ćelije, a od kog podeoka se oslobađa krvna
plazma i antikoagulantno sredstvo.
-Kod prisustva bolesti krvne ćelje se brže talože, jer je promenjena sredina, usled čega je sedimentacija
povišena.
Koagulacija krvi
-Koagulacija ii zgrušavanje krvi je proces stvaranja krvnog ugruška (koaguluma), kojim se zaustavlja
krvarenje iz krvnog suda.
-Zgrušavanje krvi je jedan od procesa hemostaze.
-U našoj krvi se nalaze dve vrste materija:
-Koagulacione materije- prokoagulansi one izazivaju zgrušavanje pa se zovu
-Antikoagulacione materije- antikoagulansi one sprečavaju zgrušavanje krvi.
-Fiziološki antikoagulans je heparin.
-Da li će doći do zgrušavanja ili ne zavisi od ravnoteže između ove dve grupe.
-Optimalno vreme koagulacije je od 4 do 10 minuta.
-U normalnom stanju provlađuju antikoagulansi.
-Ukoliko se krvni sud povredi aktiviraju se prokoagulansi pa dolazi do zgrušavanja.
-Sve supstance koje izazivaju koagulaciju se normalno nalaze u neaktivnom stanju.
-U procesu zgrušavanja krvi ključnu ulogu igraju supstance koje se zovu faktori koagulacije krvi.
-Produženo vreme koagulacije se javlja kod:
 Trombocitopenije
 Oštećenja jetre
 Prekomernog unosa antikoagulantnih lekova u terapije tromboze
 Kod hemofilije

-Koagulacija se odvija u tri faze:

 I faza obuhvalata stvaranje tkivnog tromboplastina.
 II faza obuhvata pretvaranje protrombina u trombin.
 III faza- pod dejstvom trombina se stvara fibrin.
-Za sve tri faze koagulacije su neophodna dva mehanizma:
-Spoljašnji- tkivni mehanizam
-Unutrašnji- krvni mehanuzam
-Istovremeno se odvijaju oba procesa.

-Spoljašnji mehanizam se odvija u ozleđenom tkivu.

-Spoljašnji put aktivacije zgrušavanja krvi započinje povredom zida krvnog suda, usled čega se iz zida
oslobađa tkivni tromboplastin (faktor III) koji aktivira faktor X .
-Faktor X se sastoji od fosfolipida tkivnih membrana i lipoproteinskog kompleksa.
-Lipoproteinski kompleks tkivnog faktora se vezuje sa faktorom VII, i aktivira faktor X.
- Ovaj kompleks faktora III i VII, aktivira još i faktor IX, koji spada u unutrašnji put koagulacije i na taj
način se ova dva puta zgrušavanja krvi povezuju.
-Aktivirani faktor X zajedno sa fosfolipidima iz tkivnog faktora gradi sa faktorom V kompleks aktivatora
protrombina.
-Ovaj kompleks aktivira nektivni protrombin u trombin.

-Unutrašnji mehanizam koagulacije

-Unutrašnji mehanizam započinje povredom same krvi.
-Krv počinje da ističe, što izaziva aktivaciju faktora XII.
-Aktivirani fakor XII deluje enzimski na faktor XI i aktivira ga.
-Aktivirani faktor XI sada aktivira faktor IX.
-Aktivirani faktor IX deluje zajedno sa faktorom VIII i oslobođenim fosfolipidima iz trombocita na faktor X
i aktivira ga.
-Dalji tok aktivacije je isti kao kod spoljašnjeg puta.
-Faktor X zajedno sa faktorom V i fosflipidima gradi kompleks aktivatora protrobina, koji prevodi
neaktivni protrombin u aktivni trombin.

-Cilj spoljašnjeg i unutrašnjeg mehanizma je da se stvori aktivator protrombina.

-Aktivator protrombina uz pomoć Kalcijuma i vitamina K stvara aktivni trombin.
-Trombin deluje na neaktivni fibrinogen uz pomoć Kalcijuma i vitamina K i pretvara ga u aktivni fibrin.
-Molekuli fibrina su u vidu fibrinskih niti koje imaju sposobnost da se prepliću i grade fibrinsku mrežu.
-Na fibrinsku mrežu se lepe trombociti i sve krvne ćelije. To je trenutak formiranja krvnog ugruška,
koaguluma.
-Na ovaj način se uspostavlja hemostaza- zaustavlja se krvarenje.