Физиологија крви

Улога крви, запремина, физицко-хемијске особине и састав крви

1. Захваљујући чему крв обезбјеђује хуморалну везу између свих органа у људском
организму?
- Крв је течно ткиво које благодарећи ритмичном раду срца, интегритету и еластичности
крвих судова непрекидно циркулише у крвним судовима.
2. Које су главне функције крви?
- То су респираторна функција, нутритивна функција, екскреторна функција, регулаторна
функција, одбрамбена функција, транспортна или преносна функција.
3. Од чега зависи способност ћелије да живе, расту и обнављају своје фунцкије?
- Док год постоји одређена концентрација кисеоника, глукозе, минералних материја,
аминокиселина и масних супстанци у унутрашњој средини то јесте међућелијској
течности.
4. Шта испуњава просторе између ћелија и колики је њен удио у организму?
- Међућелијска течност сачињава једну трећину цјелокупне течности у огранизму.
5. Како се назива течност која се налази у самим ћелијама и колики је њен удио у
огранизму?
- Такозвана интрацелуларна течност, чини двије трећине цјелокупне запремине течности
у нашем организму.
6. Из чега се састоји тјелесна вода?
- Тјелесна вода се састоји из екстрацелуларне и интрацелуларне течности, а заузима око
60-70% тјелесне масе.
7. Које су главне функције екстрацелуларне течности која испуњава ткивне просторе?
- Главна функција екстрацелуларне течности која испуњава ткивне просторе, састоји се у
транспорту материја, транспорту кисеоника, транспорту храњивих материја и отпадних
распадних продуката из ћелија.
8. Одакле потиче већи дио екстрацелуларне течности и од чега зависи екстрацелуларне
течности?
- Потиће такође од крви и њена запремина зависи углавном од вриједности два притиска:
хидростатског и колоидно-осмотског притиска у крвним судовима, као и ван њих.
9. Које елементе садрже екстрацелуларна и интрацелуларна течност?
- Екстрацелуларна течност садржи велике количине јона натријума, хлорида,
бикарбоната, храњивих материја, и отпадних продуката ћелије.
- Интрацелуларна садржи готово велике количине калијума, магнезијума, фосфата, а
такође и храњиве материје које су у ћелијама потребне за хемијске оксидативне реакције.
10. У чему је главна разлика између екстрацелуларне и интрацелуларне течности?
- Главна разлика између екстрацелуларне и интрацелуларне течности је у различитом
саставу електролита. У екстрацелуларној течности доминирају натријум и хлор, а у ћелији
преовладавају калијум и фосфати.

Запремина крви
1. Колико износи укупна запремина крви одраслог човјека?
- Цјелокупна запремина крви одраслог човјека тешког 70kg износи приближно око 5
литара. Од те запремине око 2 750 ccm чини плазма, а остатак од 2 250 ccm чине
уобличени елементи, углавном црвена крвна зрнца.
2. Константа вриједност цјелокупне запремине крви има велики значај?
- Сталност цјелокупне запремине крви има велики значај за одржавање крвног притиска,
размјену гасова у плућима, нормалан рад бубрега и срца.
3. Када се може јавити пролазно повећање за промјене крви и како се волумен крви
враћа у нормалу?
- При појачаном физичком раду, при уношењу веће количине течности пијењем или
уношењем течности путем трансфузије крви или инфузије физиолошког раствора,
појачаним радом бубрега и преласком течности у ткива.
4. Чиме је праћен губитак до 30% крви (литар и по) и како се нормализује тај губитак?
- Губитак до 30% није праћен већим поремећајем, јер се веома брзо, у току првог часа,
волумен крви нормализује преласком међућелијске течности у крвне судове, а такође и
пражњењем крвних депоа.
5. Шта се дешава ако је губитак крви већи од 30% цјелокупне количине крви?
- Ако је губитак крви већи од 30%, тада се јављају симптоми посхеморагичног шока.
6. Усљед чега се само може смањити цјелокупна запремина крви и када се то стање
нарочито испољава?
- Цјелокупна запремина крви може се смањити усљед губитка крвне плазме или крвних
ћелија. Губљење плазме је нарочито испољено у току тешких опекотина, при акутном
стварању отока, при обилном повраћању, проливу, јаком знојењу.
 Физичко-хемијска својства крви
1. Која је дефиниција крви?
- Крв је вискозна, непровидна течност, црвене боје у којој лебде уобличени елементи –
ћелије крви.
2. Која је боја крви и од чега зависи?
- Боја крви варира од тамне (пурпурне) венозне до свјетлоцрвене, која се налази у
артеријама. Изглед зависи од количине кисеоника, везаног за хемоглобин.
3. Колико износи нормална тежина вриједности специфичне тежине крви и од чега
зависи?
- Специфична тежина крви 1050-1060. Зависи од броја еритроцита, количине хемоглобина
у њима и количине (крвних) бјеланчевина у плазми.
4. Од чега углавном зависи вискозност (густина) крви? И колика је у односу напрема
вискозности воде?
- Вискозност крви зависи од броја еритроцита, а знатно мање од броја леукоцита и
концентрације бјеланчевина у плазми. Је 3 до 5 пута већи од вискозности воде.
5. Каква је експериментална реакција крви и колико износи?
- Алкална и Н+ (рН) крви износи 40 nmol/l за артеријску и 45 nmol/l за венску. Венска крв
је мало киселија од артеријске (рН = 7,34-7,36).

Електролити крвне плазме и осмотски притисак

1. Колико крви садржи неорганских материја, подијељене су на?
- Садржи 8 g/l, а подијељене су на катјоне и анјоне.
2. Који су најважнији катјони, а који анјони у крвној плазми?
- Од катјона у крви најважнији су соли натријума, калцијума, калијума, магнезијума, а од
анјона, хлориди, бикарбонати, фосфати и сулфати.
3. Која је улога натријумових соли у организму и која је натријумова сол
најзаступљенија?
- Регулише осмотски притисак, активира неке ферменте, служи за изградњу
хлороводоничне киселине желудачног сока, док NaCO3 регулише хемијску реакцију крви.
4. Од чега зависи величина осмотског притиска, а сталност осмотског притиска крви има
велики значај?
- Од електролита, тј. од количине електролита у крви, а пре свега од натријум-хлорида,
чији је садржај у крви подвргнут већим колебањима него садржај других електролита.
Сталност осмотског притиска крви има значаја и за стање уобличених елемената крви,
углавном еритроцита.
5. Шта се дешава са еритроцитима из крви у колико се ставе у изотоничан раствор и шта
је изотоничан раствор?
- Црвена крвна зрнца узета из крви и стављена у изотоничан раствор, тј. раствор који има
исти осмотски притисак као и крвна плазма, не мијењају свој волумен, односно облик и
величину.
6. Шта се дешава са еритроцитима из крви уколико се ставе у хипотоничан раствор и
шта је хипотоничан раствор?
- Ако еритроците ставимо у хипотоничан (тј. раствор који има мању концентрацију
минералних материја но што је она у крви), она ће набубрити, а при великом бубрењу
еритроцити прскају – настаје хемолиза и хемоглобин излази из црвених крвних зрнаца.
7. Шта се дешава са еритроцитима из крви у колико се ставе у хипертоничан расвтор и
зашто?
- Супротно се дешава ако еритроците ставимо у хипертоничан раствор који садржи више
минералних материја ни пто има у крви. У њему се еритроцити смјежуравају, смањују свој
волумен јер губе воду која по законима осмозе прелази из средине са мањом
концентрацијом у средину са већом концентрацијом све до изједначења.
8. Зашто се дехидрираном организму не смије давати дестилована вода и како се
правилно надокнађује изгубљена течност?
- Поједини органи и ткива нашег организма су врло осјетљиви на колебања осмотског
притиска. Стављање еритроцита, а исто тако и мишића, нерава и других органа у
хипотоничне или хипертоничне растворе изазива оштећења тих ћелија, твика и органа.
Због тога се дехидрираном организму не смије давати дестилована вода, већ се
изгубљена течност надокнађује изотоничним растворима, који се још називају и
физиолошки раствори.

Физиолошки раствори
1. Какви су раствори, физиолошки раствори?
- Физиолошки раствори су они раствори који се могу унијетиу крв без штетних посљедица
по организам; такође у њих могу да се ставе изоловани органи, да би се извијесно
вријеме одржали у животу.
2. Који је најпростији физиолошки раствор и који услов мора да испуни прости
физиолошки раствор?
- Најпростији физиолошки раствор је 8,5 – 10 g/l раствор натријум-хлорида. Прост
физиолошки раствор мора да испуњава само један услов – изотонију – исти осмотски
притисак (исту концентрацију) као крвна плазма.
3. Сложени физиолошки раствори осим изотоније могу да имају и друга својства која
владају у крвној плазми?
- Сложени физиолошки раствори осим изотоније имају и друга својства која владају у
крвој плазми; тј. изотонију (да садрже исте јоне и у истој размјери као крвна плазма); да
имају исту електрохемијску реакцију као крвна плазма Н + 40 nmol/l; да садрже кисеоник,
глукозу.
4. Који су најпознатији сложени физиолошки раствори?
- Најпознатији сложени физиолошки раствори су Рингеров, Тиродов, (и Локов) раствори.

Уобличени елементи
1. Шта садржи крв?
- Осим течног дијела крвне плазме, крв садржи и ћелијске, уобличене елементе, који
заузимају нешто мање од половине запремине крви.
2. Наброј 3 врсте крвих крвних ћелија и која је њихова ћелија?
- Еритроцити, леукоцити и тромбоцити. Еритроцити учествују у размјени гасова и служе
као преносиоци кисеоника и угљен-диоксида, леукоцити помажу одбрани организма, а
тромбоцити судјелују у сложеном процесу згрушавања крви.
3. Одакле потичу крвне ћелије?
- Већи дио крвних ћелија води поријекло из костне сржи, док само неке врсте бијелих
крвних зрнаца потичу из ретикулоендотијелног система лимфних жлијезда, лимфних
чворова и сљезине.

Еритроцити
1. Нормалне вриједности броја еритроцита код мушкараца и жена износи?
- Код мушкараца износи 4,5 – 5 х 1012 /l крви, док је код жена тај број нешто мањи и
износи 4 – 4,5 х 1012 /l.
2. Какав је изглед еритроцита, шта не садржи, и шта садрже највећи дијелови?
- Еритроцити имају изглед биконкавних, округлих тијела, величине су 6,7 – 7,7 μm
(микрометара). Еритроцити у крви човјека не садрже једро, састоје се највећим дијелом
из воде (62 – 64%), хемоглобина (31 – 33%) и строме (3 – 7%), сачињене из липида и
протеина.
3. Опна еритроцита је пропустљива за, а непропустљива за?
- Опна еритроцита је пропустљива за (воду, глукозу, кисеоник, угљен-диоксид, азот)
анјоне, а непропустљива за катјоне (калијум, натријум, калцијум), па захваљујући томе и
постоји разлика у минералном саставу плазме и еритроцита.
4. Гдје се врши стварање еритроцита, дужина живота еритроцита и елементи
неопходиви за нормалну еритроцитопоезу.
- Стварање еритроцита врши се нормално у црвеној костној сржи. Еритроцитопоеза
захтијева присуство свих чинилаца (ханљивих чинилаца, тј. гвожђе, бакар, кобалт,
витамин Б12, фолна киселина, витамин Ц, протеини) потребних за изградњу, нормално
сазријевање црвених крвних зрнаца. Дужина живота еритроцита је око 120 дана.
5. Нормална количина хемоглобина за особе мушког и женског пола износи?
- Количина хемоглобина у крви здравих особа мушког пола износи 140 – 160 g/l крви, док
код жена износи мање, то јесте 120 – 140 g/l.
6. Како се обавља главна функција хемоглобина?
- Хемоглобин је носилац главне функције еритроцита – преношење кисеоника из плућа у
ткива. То се обавља лабавим везивањем гвожђа (из хемоглобина) и кисеоника. Тако
настаје оксихемоглобин. Оксихемоглобин је нестабилно једињење и лако се разлаже на
хемоглобин и кисеоник.
7. Осим преношења кисеоника, хемоглобин учествује још у?
- Осим преношења кисеоника од плућа до ткива, хемоглобин учествује и у преношењу
угљен-диоксида, само у обрнутом правцу – од ткива до плућа.
8. Од чега зависи проценат оксихемоглобина?
- Зависи углавном од 2 фактора: количине хемоглобина и вриједности парцијалног
притиска кисеоника, тј. када је засићеност артеријске крви кисеоником већа, оксигенација
је боља, а снабдијевање ткива кисеоником потпуније.
9. Које гасове можда завезује хемоглобин и према којем има највећу склоност?
- Угљен-моноксид. Штавише, афинитет хемоглобина према угљен-моноксиду је 200 – 300
пута већи него према кисеонику, а исто тако се и дисоцијација (разлагање)
карбоксихемоглобина (тј. једињења хемоглобина са угљен-монксидом) 200-300 пута теже
одвија, усљед чега су довољне и мале количине угљен-моноксида за тешка тровања, јер је
карбоксихемоглобин знатно стабилније једињење од оксихемоглобина.

Леукоцити
1. Нормалан број леукоцита износи?
- Нормалан број код одраслих особа је 5 – 8 х 109 /l.
2. Леукоците перфирерне крви дијелимо на?
- Леукоцити периферне крви према изгледу протоплазме могу се подијелити на
гранулоците и агранулоците, а према изгледу једра на полимофонуклеарне и
мононуклеарне, тј. на сегментиране и несегментиране леукоците.
3. Чиме се одликују гранулоцити и како се дијеле?
- Гранулоцити одликују се присуством специфичних гранула у протоплазми. Према начину
бојења, те грануле се дијеле на: неутрофилне, еозинофилне и базофилне.
4. Према изгледу једра леукоцити се дијеле на?
- Несегментираним леукоцитима, (агрунулоцити) у које се убрајају лимфоцити и
моноцити, а у другом о сегментираним полиморфонуклеарним леукоцитима,
(гранулоцити) у које се убрајају неутрофилни, у неутрофилне, еозинофилни и базофилни
леукоцити.
5. Шта је апсолутна леукоцитарна формула и какав је састав нормалне леукоцитарне
формуле у процентима?
- Укупан број појединх врста у 1 ccm назива се асполутном леукоцитарном формулом.
6. За разлику од гранулоцита, лимфоцити се стварају?
- Лимфоцити, за разлику до гранулоцита који воде поријекло из костне сржи, стварају се у
лимфним жлијездама, сљезини, тимусу, тонзилама, Пајеровим лимфним плочама и
танком цријеву.
7. Које су највеће ћелије периферне крви?
- Моноцит је највећа ћелија периферне крви. Величина му је 16 – 22 μm.
8. Које врсте леукоцита имају способност фагоцитозе?
- Фагоцитоза је способност увлачења и разарања страних честица микроорганизама и др...
У елементе који располажу фагоцитозном способношћу убрајају се неутрофилни
гранулоцити, који фагоцитују ситне честице и бактерије, док моноцити фагоцитују крупне
честице, протозое и еритроците.
9. Шта је карактеристично за еозифилне гранулоците?
- Еозинофилни гранулоцити су носиоци хистамина усљед чега је и разумљиво повећање
њиховог броја у току алергије (јер хистамин има утицаја на настанак алергијских реакција
и манифестација).
10. Шта је карактеристично за базофилне гранулоците?
- Базофилни гранулоцити садрже у својим гранулама херапин који, осим што је
физиолошки инхибитор згрушавања крви унутар крвних судова, раствара запаљиве
ескудате у огњиштима запаљења.
11. Шта је леукоцитоза, а шта леукопенија?

- Повећање броја леукоцита изнад 9 х /l назива се леукоцитоза, а смањење испод 5 х

/l леукопенија.
12. Када је најчешће јавља леукоцитоза, а када леукопенија и колико леукоцити бораве
у крви?
- Леукоцитоза се најчешће јавља код акутних инфекција, крвављења повриједа,
опекотина, док се леукопенија јавља код оштећења костне сржи различитим узроцима.
Леукоцити пробаве у крви 3 – 5 дана.

Тромбоцити
1. Шта су тромбоцити, гдје се стварају, и које су величине?
- Тромбоцити или крвне плочице се стварају у костној сржи, али из ћелија која се називају
мегакариоцити, тј. представљају фрагменте мегакариоцита. Тромбоцити представљају
најситније уобличене елементе крви, чија величина износи 2 – 5 μm.
2. Који је нормалан број тромбоцита, гдје живе и гдје се згрушавају?
- Нормалан број тромбоцита 250 – 300 x 109 /l крви. Вијек тромбоцита износи 4 – 8 дана.
Они се нормално разарају у сљезини и ретикулоендотијелном систему.
3. Најважнија улога тромбоцита у организму?
- Најважнија у току хемостазе, тј. у процесу заустављања крварења послије повреде, а
нарочито у најважнијем дијелу тог процеса – згрушавању крви.
4. Која патолошка стања доводе до повећања, а која до смањења броја тромбоцита?
- Тако се повећан број тромбоцита налази послије крвављења, послије хируршких
интервенција, код тешких траума и при гнојењу. Смањење броја тромбоцита најчешће се
јавља усљед оштећења костне сржи, код појачане функције сљезине.

Општи преглед и улога крви

1. Која је прва и друга функција крви?
- Значи, крвљу се кисеоник преноси из плућа до ткива, а такође, само обрнутим путем, и
угљен-диоксид се односи у плућа. То је тзв. респираторна функција крви, тј. улога крви у
дисању. Друга у допремању хранљивих материја свим ћелијама организма, назива се
нутритивна улога крви.
2. Која је трећа функција крви?
- Трећа, одстрањивање распадних, некорисних и неискоришћених продуката промета
материја, и елиминација крајњих производа метаболизма, чије би нагомилавање
изазвало низ поремећаја, па и смрт ћелија.
3. Која је четврта улога крви и како се остварује?
- Четврта улога крви је да одржава сталност тјелесне температуре. Ову улогу она
остварује захваљјујући великом садржају воде, која је у стању да веже огромне количине
топлоте не мијењајући значајно температуру. Својим сталним струјањем кроз организам
крв врши расподјелу те топлоте, чиме уклања могућност прегријавања. У овој регулацији
учествују и крвни судови мијењањем ширине свога лумена тј. ширењем и сужавањем. То
је тзв. терморегулаторна улога крви којом се регулише ниво тјелесне температуре, тј.
одржава на увијек истој константној висини.
4. Која је пета улога крви и како се остварује?
- Пета улога крви је регулаторна, јер регулише количину воде и соли у организму, тј.
одржава водено-сону равнотежу, а такође преношењем извјесних материја, названих
хормони, крв регулише активност многих органа, тј. неке успорава, а друге подстиче. То је
тзв. хуморална регулација.
5. Која је шеста улога крви и како се остварује?
- Шеста фунцкија је одбрамбена, заштитна и њен је значај у способности крви да штити
организам. Ову улогу крв остварује помоћу леукоцита, који посједују моћ уништавања
страних честица и микроорганизама, а такође и помоћу антитијела у крви.
6. Наброј свих 6 улога крви
- Регулаторна, одбрамбрена, одржавање сталности тјелесне температуре, одстрањивање
распадних, некорисних и неискоришћених продуката промета материја, нутритивна и
респираторна.

Коагулација крви
1. Који је главни задатак коагулације крви?
- Главни задатак је заустављање крварења при повреди крвног суда.
2. Наброј факторе који су потребни за коагулацију крви
- проакцелерин (фактор V,VI), проконвертин (фактор VII), антихемофилни глобулини А и Б
(фактор VIII, IX) и Стјуартов фактор (фактор X). Већина ових фактора се ствара у јетри, а по
хемијском саставу су протеини.
3. Процес коагулације крви одвија се у 3 фазе, које?
- Прва фаза обухвата стварање активног тромбопластина. Друга фаза у којој долази до
претварања протромбина у тромбин. Трећа фаза у којој би се под дејством тромбина
стварао фибрин.
4. Колико трају фазе коагулације?
- I фаза коагулације је најдужа, траје неколико минута, док се II и III фаза коагулације
одвија веома брзо, тј. друга за 12 – 18 секунди, а трећа такорећи тренутни – за неколико
секунди (1-3).
5. Зашто се крв унутар крвних судова не згрушава, и који је најзначајнији физиолошки
инхибитор коагулације?
- Прави је одговор, међутим, то што у крви, осим фактора који убрзавају, тј. изазивају
коагулацију крви, постоје и чиниоци који то спрјечавају инактивацијом и неутрализацијом
ових правих. Физиолошке инхибиторе или тзв. антикоагулатне материје чине
антитромбопластин и антитромбин. Најзначајнији је хепарин, ккоји паралише све фазе
коагулације крви.
6. Колико износи нормално вријеме коагулације, и када се јавља продужено вријеме
коагулације?
- Нормално вријеме коагулације по методи Линтајта износи 4 – 10 минута.

Седиментација еритроцита
1. Шта је седиментација еритроцита?
- Седиментација еритроцита јесте таложење еритроцита на дно каквог стакленог суда, у
крви којој је претходно (додатком неког средства које спрјечава коагулацију – нпр.
раствор натријум-цитрата) онемогућено згрушавање.
2. Какво је наелектрисање еритроцита, и какво крви, и како утиче на седиментацију
крви?
- Еритроцити се у плазми налазе у релативно стабилној суспензији, захваљујући томе што
су сви негативно (истовремено) наелектрисани. Разумљиво је да ће свако повећање
позитивног електричног набоја изазвати појаву убрзане седиментације. Носиоци
позитивног електричног набоја у плазми су крвни протеини.
3. Од чега зависи брзина седиментације еритроцита, и како промјена односа у
концентрацији албина и глобулина?
- Брзина седиментације еритроцита зависи од броја еритроцита и од својстава крвне
плазме, тј. односа разних протеина. Повећање глобулина или смањење албумина изазива
смањење стабилности суспензије еритроцита и убрзање седиментације.
4. Највећи утицај на брзину седиментације од састојака плазме има, и како број
еритроцита утиче на брзину седиментације?
- Има повећање фибриногена и холестерола. Седиментација је убрзана при смањењу
броја еритроцита, и обрнуто.

Хемолиза
1. Шта се подразумијева под хемолизом еритроцита?
- Под хемолизом еритроцита подразумијева се излажење хемоглобина из унутрашњости
еритроцита у околну течну средину (плазму), било усљед прскања површинског слоја
еритроцита, било усљед повећања његове пропустљивости.
2. Шта често предводи хемолизи, и гдје се разарају еритроцити?
- Хемолизи често претходи аглутинација (сљепљивање) еритроцита. Хемолиза еритроцита
се и физиолошки одвија и тада представља природан начин изумирања и распадања
дотрајалих и преживјелих еритроцита.
3. Који чиниоци могу вјештачки изазвати хемолизу?
- Дејством хемијских чинилаца – као што су етар, хлороформ, жучне соли. Физички
чиниоци који изазивају хемолизу су сувише ниске или сувише високе температуре.
4. Како још настаје хемолиза и какав је изглед хемолизиране крви?
- Хемолиза такође настаје при мјешању крви једне особе са серумом крви особе
неодговарајуће крвне групе. Хемолизована крв има нарочити изглед – постаје прозирна и
„лакирана“.

Крвне групе
1. На основу чега је крв људи подијељена у 4 крвне групе?
- Ландштајнерова испитивања су показала да се у еритроцитима људи налазе двије врсте
аглутиногена: А и Б, а у серуму двије врсте аглутинина, - анти-а и анти-б. С обзиром на то
да постоје два аглутиногена у еритроцитима и два аглутинина у серуму, крв људи је
подијељена у 4 крвне групе.
2. Које крвне групе постоје и по чему се разликују?
- О група – која не садржи А ни Б аглутиноген
- А група – у којој је присутан само А аглутиноген
- Б група – која има само Б аглутиноген
- АБ група – у којој су присутна оба аглутиногена (А и Б)
3. Када се јавља аглутинација и хемолиза?
- У крвним групама се никад истовремено не налазе одговарајући антиген и антитијело
(рецимо аглутиноген А аглутинин анти-А). Према томе, аглутинација и хемолиза се
јављају само када се сретну А аглутиноген и анти-А-аглутинин или Б аглутиноген и анти-Б-
аглутинин.
4. Групе општих прималаца крви су?
- Особе које припадају АБ могу примати крв свих група, јер у серуму немају аглутинине. То
је група општих прималаца.
5. Групе општих давалаца крви су?
- Особе које припадају нултној групи (О) могу дати крв (еритроците) свим осталним
крвним групама, јер у својим еритроцитима не садрже аглутиногене. То је група општих
давалаца.
6. Коме могу давати, а од кога примати крв: О, А, Б, АБ крвне групе?
- Особа чија је крвна група АБ може примити крв свих крвних група, а дати смо својој
групи, док особа чија је крвна група О може дати крв свим групама, а примити само крв
(еритроците) своје групе. Особе чија је крвна група А и Б могу примити крв своје групе и
групе О, а дати крв својим групама и групи АБ.
7. Да ли је припадност крвној групи насљедна?
- Припадност крвним групама се у току живота не мијења, она је доживотна и насљедна,
тј. дијете мора припадати крвој групи било оца, било мајке.