Anatomija i fiziologija ispitna pitanja 01.02.2023.

12h; učionica 1
Oblast: Ljudsko telo
1.Organizacija ljudskog tela. Nivoi
Ćelije-Tkiva-Organ-Sistem Organa-Organizam
Građa žive materije:
atomi (jezgro + el.omotač), joni (naelektrisani atomi), voda, molekuli- neorganski
(NaCl, KCl, CaCO3) i organski (aminokiseline, masne kiseline, steroidi, ugljeni
hidrati, nukleotidi, ATP)
GENOM-skup svih gena koje sadrži ćelija; nukleotidi- gradivne blokove nukleinskih
kiselina (DNK i RNK: fosfatna grupa, šećer i azotna baza); hromozom- upakovan
dugaćak molekul DNK, 23 para.
Ćelija- najmanja jedinica života. Ćelija se sastoji se iz: jedra, citoplazme-
protoplazma + organele (EP retikulum Ca+, mitohondrije ATP), ćelijska membrana
(lipidni dvosloj + proteini). Ukupno 100 triliona!
Mikrosistem koji je dinamičan sistem zbog velikog br.procesa obavljenih
istovremeno. Uloge ćelije: metabolizam (anabolizam/katabolizam),stvaranje E,
rast, razmnožavanje
Tkiva - grade ćelije i ekstracelularni matriks (voda).
4 grupe: Vezivno i Epitelno tkivo = kost i hrskavica
Mišićno tkivo i Nervno = mišići i pokretljivost tela.
Organ – 2 ili više tkiva iste funkcije.
Organski sistem – grupa organa koji rade zajedno.
2.Glavni organski sistemi: struktura, f-ja, međusobni odnos
Ljudski organizam: „Dobro podmazana mašina“ jer ga precizno regulišu:
a) nervni sistem - kontroliše praktično sve telesne aktivnosti
b) endokrini sistem – luči hormone koji regulišu spore procese (metabolizam, rast,
razvoj, reprodukcija)
Funkcionišući zajedno oni:
-snadbevaju ćelije tela svim potrebnim supstancama i uklanjaju njuhov otpad,
-održavaju T tela i PH
3.Pojam zdravlja-homeostaza. Kontrolni sistem.
Negativna i pozitivna povrtana sprega
Homeostaza = održavanje relativne stalnosti unutrašnje sredine tela. To je
„unutrašnje more“ koje kupa sve ćelije, tj. ECT: razređenija od vode današnjih
mora, sličnija vodi okeana; čini je 12 litara međućelijske tečnosti i 3 litara plazme.
Kontrolni sistem:
1) receptor – detektuje promenu
2) centar
3) efektor.
Negativna povratna sprega- odgovor na početni stimulus je uvek negativan. Npr.:
Ako je došlo do porasta odgovor je smanjenje:
-Porast glukoze  insulin  Pad glukoze.
-Povećanje CO2  ubrzano i duboko disanje  dosta CO2 se izbaci; u plazmi se
smanjuje CO2
-Povišen TA  centar za kontrolu TA  Pad TA
Ako je došlo do pada odgovor je povećanje:
-Br.ER opada  eritropoetin-kostna srž  novi ER- br se povećava
-TT pad centar u hipotalamusu  TT rast
Negativna povratna sprega: kontrola temperature tela:
 Ako T raste  kontrolni centar aktivira znojenje
 Ako T opada  aktivira se stvaranje toplote
 TT osciluje 36,7 – 37,2
Svaki sistem doprinosi homeostazi i svi imaju koristi.
GIT: obezbeđuje hranljive magterije ćelijama
RS: dopremanje O2 i izbacivanje CO2
BUBREZI: uklanjanje otpadnih materija
NS + ES: koordinacija i integracija funkcije drugih sistema
LOKOMOTORNI: aktivnost ljudskog bića
4.Rutinska merenja i posmatranje fizioloških funkcija
1.PULS- odraz srčanog rada na arterijske krvne sudove (funkcija KVS). Frekvencija:
60-90 otk/min (radijalni i karotidni). Puls postoji do nivoa kapilara. Kvalitet pulsa:
Ritmičnost- regularis, iregularis. Frekvencija: p.rarus, p.freguence. Tvrdoća:
p.durus, p.mollis. Amplituda: p.magnus, p.parvus.
Značaj pulsa: govori o radu srca i o stanju krvnih sudova.Faktori: stres, krvarenje,
starenje, lekovi, bol, infekcija, bolest, fizička aktivnost).
2.TA- arterijski krvni pritisak- pritisak krvi na zidove krvnih sudova. Ref.vr.: sistolni
100-140 mmHg, dijastolni 60-90 mmHg. Zavisi od: rada srca, stanja krvnih sudova,
količina krvi u telu
Faktori: slana hrana, gojaznost, trudnoća, alkohol, pušenje.
Merenje: direktno- invazivno, kateter u krvnom sudu; indirektno- palpatorno,
auskultatorno. Značaj: TA ukazuje na funkciju KVS
3.DISANJE- observacija- podizanje i spuštanje grudnog koša 12-16 resp/min.
Faktori: emocije, lekovi, bolest i bol, fizička aktivnost.
4.TT- 36-37; mesta merenja: beskontaktno, uvo (timpanik), čelo (LCD), digitalni
(usta, rektalno, kožni nabori)
5.GLIKEMIJA- nivo glukoze u krvi (3,6-6,1 mmol/l). Najčešće ujutru našte- pre
uzimanja lekova i hrane, uz pomoć aparata.
Observacija- boja kože (bleda/rumena), znojenje, ritmičnost disanja, žeđ, šok,
krvarenje, opekotine, kašalj (suvi/produktivni).
 5.Pojam bolesti-faktori rizika.
ZN u cilju oporavka i homeostaze

Bolest je delimični ili potpuni gubitak funkcije organa!!!

Faktori rizika: životni stil- pušenje, alkohol, nedostatak vežbanja, neadekvatna
ishrana, nizak nivo imuniteta, izloženost stresu, ; spoljašnja sredina: uslovi
stanovanja, zagađenost vazduha, vode, tla, loši odnosi na radu, nezadovoljstvo
radom, finansijski status, izolovanost od prijatelja, sukobi u porodici,
neobrazovanje; hereditet (nasledni faktori); starenje (za degenerativne bolesti).
Rutinska nega:
1. Nadgledanje organskih sistema: pružena nega, redovna merenja osnovnih
funkcija, edukacija o promeni stila života (dijeta, prestanak pušenja, obuka
za upotrebu aparata za šećer, pumpice za astmu, pomagala za kretanje)
2. Nadgledanje okruženja: T (bebe, stari), mobilnost
3. Procena rizika: higijena, infekcija.
 Pružiti negu: komunikacije, higijene, ishrane, T okruženja, koža-rane,
mobilnost- tromboza, dostojanstvo!

Oblast: Krv
1.Sastav krvi, opšte osobine i f-je; krvna plazma i krvni serum;hematokrit
Hemostaza i kontrolni sistem
Sastav krvi: međućelijska tečnost-plazma i uobličeni elementi-le, er, tr
Opšte osobine krvi:
1. zapremina 4,7-5l (do 8% telesne mase)
2. opalescentne crvene boje- svetlo crvene boje (arterijska) i tamno crvena
(venska);
3. T 36-37;
4. specifična težina 1050-1060 g/cm3
 5. viskoznost- gustina krvi- otpor koji tečnosti pruža pri proticanju. 3-5x je
viskoznija od vode. Zavisi od br er
6. koagulacija
7. sedimentacija krvnih sudova.
8. Funkcije krvi: transportna, puferska i zaštitna.
Krvna plazma je tečni deo krvi, svetlo žute boje, centrifugovanjem može izdvojiti
iz pune krvi. Ako se ostavi da stoji, koagulisaće se i formiraće gel tj.koagulum i
prozirnu tečnost koja se naziva serum. PH je 7,36-7,40. V je 3l. Sastav krvne
plazme: voda, neorg.elementi –elektroliti i org.elementi. Proteini plazme (koloidi):
albumini čine 60%, globulini 40% za transport krvlju i fibrinogen kog proizvodi
jetra, koagulaciona uloga.
Krvni serum isti sastav kao k.p., samo ne sadrži faktore koagulacije.
Hematokrit= odnos zapremine krvnih ćelija (er) i zapremine ukupne krvi.
M: 0,42-0,48
Ž: 0,36-0,45
2.Hematopoeza (er,le,tr,fakt.regulacije)
Hematopoeza je fiziološki proces sinteze uobličenih el.krvi, tokom koga se iz
matične ćelije, nakon postepene proliferacije, diferencije i maturacije, u krv
oslobađaju različite zrele ćelije krvi –liberacija.
Najpre u žumančanoj kesi jetra i slezina kosna srž. Crvena aktivna kosna srž u
detinjstvu je prisutna u mnogim kostima. Starenjem se veći deo inaktiviše u žutu,
neaktivnu, a aktivna ostaje u kičmenim pršljenovima, sternumu, karlici i
proksimalnim epifizama (gornji kraj) femura i humerusa.
Eritropoeza- stvaranje i sazrevanje er u crvenoj kostnoj srži; traje 7 dana. Faze:
1)Proliferacija 2)Diferencijacija 3)Maturacija 4)Liberacija. Eritropoezu regulišu
hormoni- adrenalin, testosteron, insulin, hormon rasta, tiroksin, eritropoetin,
hepcidin, kortikosteroidi. Dolazi do anemije kod ljudi kojima je usled oboljenja
bubrega, smanjena sinteza eritropoetina.
Regulisanje razgrađenih proizvoda eritrocita:
Globin- razlaže se na amino kiseline koje se koriste za izgradnju drugih proteina.
Hem- Fe-Gvožđe se reciklira u slezini i ponovo koristi; Organska rešetka-
konvertuje se u bilirubin.
Trombopoeza- proces formiranja trombocita.
Leukopoeza- proces kojim se stvaraju i sazrevaju bela krvna zrnca. Neutrofili,
bazofili i eozinofili se stvaraju u mijeloidnom tkivu kostne srži. Limfociti i monociti
normalno nastaju iz matične ćelije hematopoeze isto u kostnoj srži.
Faktori regulacije hematopoeze- faktor stem ćelija- citokin koji se vezuje za c-Kit
receptor.
3.Eritrociti, Hemoglobin, Metabolizam Fe2+
Fizičke osobine er:
1.SE- taloženje er u krvi van organizma (ref.vr. brzine SE po Vestergrinu za M 0-15
mm/1h, za Ž 0-20 mm/1h. Za 2h > za 50%)
2.Aglutinacija- slepljivanje i taloženje er usled reakcije Ag-At
3.Propustljivost membrane- H2O, O2, CO2, urea
4.Hemoliza- oštećenje membrane er usled fizičkih i hemijskih faktora. (bistri
tzv.lakirani izgled znak da je došlo do hemolize)
5.Osmotska otpornost.
Funkcije er:
 Transport kiseonika od pluća do tkiva
 Transport ugljen-dioksida od tkiva do pluća
 Transport jona H i regulacija AVR
 Pakovanje Hb u er
 U regulaciji protoka krvi kroz krvne sudove – dodatna f-ja
Hemoglobin- 1 molekul Hb sastoji se iz 4 Hb lanca koji sadrži polipeptidni lanac i
HEM grupu; svaki polipeptidni lanac je u obliku alfa-heliksa. F-je Hb: 1.transport
O2- 1 mol hemoglobina može da veže i molekul kiseonika; 2.transport CO 2;
3.transport jona H+. Oksigenisan hemoglobin- svetlo crvena krv. M: 125-175g/l Ž:
115-155g/l.
Metabolizam Fe2+-regulacija hemostaze Fe2+- ostvaruje se putem usklađene:
-apsorpcija- svega 5-10% unesenog gvožđase apsorbuje u duodenumu.
Neorgansko gvožđe hranom uneto mora da se prevede u Fe 2+ pre ulaska u
intestinum (hemsko gvožđe)
-transport i preuzimanje u ćelije: vezivanje gvožđa za apotransferin- plazma
protein i nastaje transferin; ulazak u ćelije preko transferskih receptora; vraćanje
apotransferima na površinu ćelije
-depo Fe u 2 forme: feritin i hemosiderin. 1/3 rezerve je u jetri. 1/3=kostna srž.
Ostatak=slezina i tkivne makrofage.
-izlučivanje Fe: dnevni gubitak 1mg. Proces izlučivanja nije kontrolisan. Gubitak
Fe: deskvamacijom ćelija, menstrualnim krvarenjem- 6mg/mesečno, u toku
trudnoće 1,5mg/dnevno fetus i placenta, porođaj, laktacija, minimalno urinom,
znojenjem)
Supstance neophodne za normalnu izgradnju i završno sazrevanje Er:
1.Fe2+ 2.Aminokiseline 3.Vitamin B12, folna kiselina (neophodne za sintezu DNK)
4.Oligoelementi
Hematološki indeksi er.: MCV- prosečni volumen er, MCH- prosečna količina
hemoglobina u eritrocitima, MCHC- prosečna količina koncentracije hemoglobina
po litru eritrocita.
4.Krvne grupe
ABO i Rh (D) sistem- Antigeni krvnih grupa na eritrocitima su određeni na
rođenju, to su glikoproteini. Fenotipi: A, B, AB, O. Genotipi: AA ili AO, BB ili BO, AB
univerzalan primalac, OO univerzalni davalac.
Antitela (aglutinini) u serumu- na rođenju u serumu nema antitela. Deca stvaraju
antitela 3-6 meseci od rođenja. Antitela se stvaraju u kontaktu sa antigenima iz
spoljašnje sredine. Antigeni na površnim er: A -tip A (anti-B), B- tip B (anti-A), A i B
–tip AB (nema aglutinina), O –tip O (anti –A i anti-B). *(Antigeni u plazmi)*
Rh sistem- 3 gena C, D, E na 1.hromozomu. D je najvažniji gen za određivanje da li
je neka osoba pozitivna ili negativna. Prisustvo antigena na površini er određeno
je Rh faktorom:
1.Rh (D) + pozitivna, antigen D na površini Er prisutan, nema anti D antitela u
serumu. Po genetskoj strukturi DD ili Dd
2.Rh (d) – negativna, antigen D na površini Er odsutan, nema anti D antitela u
serumu.
Transfuzija krvi:
1.Puna krv 2.Preparati leukocita 3.Preparati trombocita 4.Zamrznuta sveža plazma
5. Komponente proteina plazme 6.Preparati eritrocita –isprani er,
kriokonzervisani.
Unakrsna reakcija (interreakcija)- aglutinacija ili hemoliza predstavlja pozitivan
rezultat. Proverava da li unutar ostalih kg postoje antitela ili antigeni koji mogu
dovesti do transfuzijske reakcije.
Posttransfuzijske reakcije- neposredne, rane:
-Imunske: hemoliza, anafilaktična, nekardiogeni edem, alergija
-Neimunske: pirogena, srčana insuficijencija, sindrom masivnih transfuzija
Kasne: imunske- odložena hemolizna reakcija, aloimunalizacija, imunosupresija.
Neimunske- transmisivne bolesti.
5.Leukociti
Ćelije u organizmu koje su zadužene za odbranuj od infekcije. Po tome da li im je
jedro segmentovano dele se na: polimorfonukleare ili granulociti (neutrofili,
eozinofili i bazofili) i mononukleare (monociti- od kojih nastaju makrofagi;
limfociti- dele se na T i B). Normalan br Le u krvi je (4-10)*10 9/l. Povećanje je
leukocitoza, a smanjenje leukopenija.
Leukocitarna formula – pokazuje zastupljenost pojedinih vrsta Le u odnosu na
ukupan br svih Le. Dobija se tako što učestalost Le pomnoži sa ukupnim br.
Određuje se svaka pojedinačna vrsta Le/1l krvi.
Le delimo na: one koji su nosioci specifičnog imuniteta – T i B limfociti
i one koji su elementi nespecifičnog imuniteta – polimorfonukleari i monociti.
Polimorfonukleari- u njima se nalaze supstance kojima fagociti mogi da ubijaju i
razlažu bakterije.
Neutrofili – najzastupljeniji, funkciju u odbrani od bakterija.
Bazofili- najređi, sadrže histamin i heparin koji se oslobađaju posle stimulacije
ćelije i izazivaju odgovarajuće efekte (histamin-vazodilataciju…)
Eozinofili- povećani u odbrani od parazita i u alergijskim reakcijama.
Monociti- različita imena, npr. ako su u jetri “Kupferove ćelije”, u CNS-u
“mikroglija”, u koži “ histiociti.
Limfociti: T i B receptori- 5 klasa imunoglobulina IgG, IgA, IgM, IgD i IgE.
Inflamacija:
Proces aktivacije fagocita je vezan za proces zapaljenja. Izdvajanjem Le iz
centralne struje usporenjem toka krvi, oni dolaze u kontakt sa endotelnim
ćelijama i to je proces marginacije.
Dijapedezom se probijaju kroz bazalnu membranu krvnog suda.
Ameboidno se kreću ka fokusu zapalenja, pod dejstvom izvesnih supstanci, u
smeru njihove najveće koncentracije. To je proces hemotaksa.
Kad stignu na mesto infekcije, neutrofili fagocitozom unose bakterije u sebe i
uništavaju ih. Konačno, bakterije bivaju razgrađene pod dejstvom lizozomalnih
enzima.
Sistem komplementa- efektorski humoralni mehanizam imunskog Sistema, čini ga
izvestan br proteina plazme, koji normalno cirkulišu. Može da bude aktivisan:
klasičnim putem- za antitela spojena sa antigenom vezuje se komponenta C1;
Alternativnim putem- započinje i bez antitela.
6.Koagulacija krvi
Hemostaza je zaustavljanje krvarenja iz oštećenog krvnog suda. Osnovne faze su:
1.konstrikcija samog krvnog suda
2.stvaranje trombocitnog čepa
3.proces koagulacije krvi.
Normalan br.Tr je između (250+-60)*109/l. Traju 8-10 dana, zato moraju brzo da
se obnavljaju. Smanjenje br je trombocitopenija, a slabost njihove funkcije
trobastenija.
Mehanizam koagulacije krvi:
Spoljašnji put koagulacije- oštećenjem krvnog suda dolazi do delovanja
tromboplastina (faktor III), koji izaziva aktivaciju faktora VII, koji dalje u prisustvu
Ca jona I fosfolipida aktiviše factor X, tako počinje završni put.
Unutrašnji put koagulacije- oštećenje endotelnog sloja i ekspozicija
subendotelnog kolagena. Bez faktora VIII krvarenje se sporo zaustavlja.
Nedostatak dovodi do hemofilije A (hemofilija B izazvana je nedostatkom f. IX)
Završni put koagulacije- aktivacija X faktora.
Antikoagulansi- agensi koji sprečavaju zgrušavanje krvi. Vezivanje Ca ili njegovo
pretvaranje u nejonizovani oblik zaustaviće proces koagulacije ( soli: 3Na citrate,
oksalati, fluorid, K) Heparin.
Takođe, pod dejstvom oralnih antikoagulantnih sredstava (kumarinskih derivata),
sprečava se vraćanje vitamin K u aktivni oblik i postiže antikoagulantno dejstvo.
Fibrinoliza je razgradnja koaguluma fibrinolizinom, a pod njegovim dejstvom
nastaju degradacioni produkti fibrina koji se u jetri razrađuju.
Testovi koagulacije: parcijalno tromboplastinsko vreme PTT, protrombinsko
vreme PT, trombinsko vreme TT.

Oblast: KVS
1.KVS: funkcionalna organizacija; hemodinamika
Funkcionalna organizacija:
1. Srce- ritmičkim radom pokreće i održava kruženje krvi u telu.
2.Krvni sudovi- obezbeđuju distribuciju krvi do perifernih tkiva, razmenu materija
na nivou kapilara, vraćanje krvi nazad u srce.
3.Krv- transportni medijum koji povezuje metaboličke aktivnosti različitih organa i
tkiva.
Srce- šuplji, mišićni organ, ritmički se kontraktuje i relaksira. Fiziologija srca: rad
srca prate 3 vrste fizičkih pojava:
1. Mehaničke pojave (srčani ciklusi) kontrakcija –sistola, relaksacija –
dijastola. Sistola+Dijastola=SRČANI CIKLUS
2. Električne pojave registrovanje EKG-om, sprovodni sistem: SA, AV čvor,
Hisov snop, leva i desna grana NS
3. Zvučne pojave (srčani tonovi) srčani zalisci – 2 AVV, 2 SLV, 4tona-
fonokardiotrofijom, 2 tona auskultacijom
Regulacija rada srca:
1.Autoregulacija 2.Nervna 3.Hormonska (adrenalin, noradrenalin, T3)
Zdravi KVS je sposoban da obezbedi odgovarajući protok krvi kroz svaki organ i
tkivo u veoma različitim okolnostima, tako što:
-Održava arterijski pritisak u norm.granicama, potpuno nezavisno od kontrole bilo
kog lokalnog protoka krvi, bilo minutnog volumena srca.
-Menja minutni volumen srca na odgovarajući nivo.
-Prilagođava otpor krvnom toku u specifičnim organima i tkivima, tako da se
ispune funkcionalne potrebe tkiva.
Elektrofiziologija, elektrode
EKG zapis normalnog srca- Električni događaji
a) Depolarizacija pretkomora, započeta iz SA čvora, izaziva P talas
b) Nakon depolarizacije pretkomora, impuls sporo putuje kroz AV čvor
c) Depolarizacija komora počinje apeksom i uzrokuje QRS komplekse. Javlja se
repolarizacija pretkomora.
d) Depolarizacija komora je završena.
e) Repolarizacija komora počinje na apeksu i uzrokuje T talas
 f) Repolarizacija komora je završena.
Ekstrakcija srca:
a. SA čvor stvara impuls, počinje eksitacija pretkomori
b. Impuls kasni u AV čvoru
c. Impuls prolazi do apeksa srca, počinje ekscitacija komora
d. Ekscitacija komore je završena.

Krvni sudovi i cirkulacija:

Kapilari su najvažniji deo KVS. Razmena materija između krvi i tkiva. Razmena
se odvija zbog razlike u pritiscima.
a) Arterijski kraj kapilara – sile koje deluju spolja veće su od sila unutra-
filtracija (izloženje tečnim i hranljivim materijama u tkivo)
b) Venski kraj kapilara – sile koje deluju unutar veće od sile spolja
(ulaženje materija iz tkiva u kapilare)
c) Na sredini kapilara – ravnoteža.
-Vene- vraćaju krv iz tkiva u srce. Deponovanje krvi, rastegljivo, mali pritisak u
njima, ali imaju venske zaliske koje olakšavaju kretanje krvi ka srcu. Kod
proširenih vena, zalisci ne funkcionišu.
Regulacija cirkulacije (hemodinamika)
1. Autoregulacija- u mirovanju, kad nema fizičke aktivnosti i krvarenja.
Svako tkivo podešava protok krvi na najmanji nivo, dovoljan da zadovolji
metaboličke potrebe.
 Kratkoročna regulacija- vazodilatatori, teorija, teorija zahteva kiseonik
 Dugoročna regulacija- antiogeneza
2. Nervna regulacija- vazomotorni centar, refleksi (hemoreceptori,
biroreceptori, emocije)
3. Hormonska- adrenalin, noradrenalin, angiotenzin II, ANP, eritropoetin.
2.Srčani mišić, struktura i f-ja
-Srčani mišić- sastoji se od poprečno prugastih mišića. Srčana mišićna
vlakna su niz srčanih mišićnih ćelija, serijski vezani jedni za druge.
Povezanosti mišićnih ćelija čini funkcionalni sincicijum pretkomora i
funkcionalni sincicijum komora, koji su međusobno odvojeni fibronoznim
tkivom.
-Anatomija srca:
 Leva i desna pretkomora- fibrozni prsten izmežu komora i
pretkomora sa
 Atrioventrikularnim zaliscima
 Leva i desna komora
-Funkcionalnu povezanost celog srca obezbeđuje sprovodni sistem.
Pretkomorski i komorski sincicijum.
Sprovodni sistem srca:
1. Sinoatrijalni čvor (SA- potencijal je 50-60mV) obezbeđuje
automatizam, predvodnik srčanog ritma
2. Internodusna vlakna veza SA i atrioventrikularnog (AV) čvora
3. AV čvor, AV snop
4. Leva i desna grana Hisovog snopa
5. Purkinjeva vlakna
3.Faze srčanog ciklusa. Promene V krvi u srcu tokom srčanog ciklusa. S.
Tonovi
Srčani ciklus je period između 2 uzastopna početka ili 2 uzastopna
završetka, kontrakcije srčanog mišiča. Sastoje se od faze kontrakcije
(sistola) i faze dekontrakcije (dijastola). Određen je frekvencijom, sa
porastom ciklusa se skraćuje na račun dijastole. Br kontrakcija 65-75 u min.
Srčani tonovi nastaju pri zatvaranju valvula (vibracija zalistaka i krvi koja ih
okružuje).
I sistolni ton- zatvaranju AV zalistaka
II dijastolni ton- zatvaranje semulunarnih valvula
III ton brzog punjenja
IV ton pretkomori.
 4.Minutni volumen srca u mirovanju i tokom fiz.akt
Ako uzmemo prosečan udarni volumen od 70 ml i prosečnu fr 72 otk/min,
prosečan mvs u mirovanju iznosi oko 5000 ml/min. Srce može ispumpati do
15 litara krvi u mirovanju, a u fizičkom naporu 30 L.
5.Krvni sudovi –struktura i f-ja
Građa (osim kapilara): 1.kontuirani sloj endotelnih (tunica intima) 2.mišićni
sloj- glatki mišići (tunica media) 3.kolagena vlakna i fibronoblasti (tunica
adventitia).
-Funkcionalna podela:
1. Elastična grupa- aorta i njene velike grane
2. Prekapilarni sudovi otpora- arteriole (mišićni krvni sudovi)
3. Prekapilarni sfinkteri- određuje širinu površine razmene. Vazomacija
je zatvaranje i stvaranje
4. Sudovi razmene- kapilari
5. Sudovi kapaciteta –venule i vene
Arterije su odg za pretvaranje ritmičkog u kontuirani tok krvi.
6.Puls def, palpiranje, kvaliteti
Puls je odraz srčanog rada na arterijske k.s. Radijalni i karotidni (arterije)
iznosi 60-90 otk/min. Postoji do nivoa kapilara.
Kvalitet: 1.ritmičnost –regularis, iregularis
2.Frekvencija 60-90 otk/min – p.rarus, p. Freguence
3.Tvrdoća –p.durus, p.mollis
4.Amplituda –p.magnus, p.parvus
Značaj: govori o radu srca i stanju krvnih sudova.
Palpira se na arterijama: temporalis, carotis comunis, brahialis, radialis,
ulnaris, femoralis, poplitea, tibialis i dorsalis pedis.
7.AKP i faktori
 TA-arterijski krvni pritisak je pritisak krvi na zidove krvnih sudova.
Ref.vrednosti: sistolni 100-140 mmHg; dijastolni 60-90. Faktori od kojih
zavisi: 1.rad srca (MUS); 2.Stanje krvnih sudova (R); 3.Količina krvi u telu
TA=MVS*R
8.Kapilarna dinamika (mikrocirkulacija).
Transkapilarna razmena tečnosti. Limfotok
9.Vene str i f-ja
Spajanjem kapilara nastaju venule, a od njih vene. Struktura vene sastoji se od tri
glavna sloja: spoljni sloj- tunica adventitia ili tunica externa, to je vezivno tkivo;
Srednji sloj- tunica media, sloj glatkih mišića; unutrašnji sloj- tunica intima,
obložen endotelnim ćelijama. Najveće dve vene su donja i gornja šuplja vena.
Glavna uloga vena je da prenosi krv od svih delova tela do srca. Dezoksigenisana
krv, bogata CO2.
10.Neurohumoralna regulacija kvs; ANS,
vazomotorni centar. Baroreceptorski r. Hemorec.r.Hormoni u regul KVS
Regulacija srčane aktivnosti:
1. Nervna regulacija- postganglijska vlakna simpatikusa i parasimpatikusa
2. Humoralna regulacija- adrenalin (kao simpatikus), tiroksin, glukagon, K+,
Ca2+
Baroreceptorski refleks- je autonomni refleks izazvan istezanjem baroreceptora
pri povišenju arterijskog krvnog pritiska i dovodi do njegovog snižavanja u
normalnim vrednostima. Baroreceptori imaju pufersko dejstvo na TA zbog brzog
reagovanja i umanjenja oscilacija pritiska do kojih dolazi, npr.pri promeni položaja
tela (kao što puferi deluju na promene PH pri dodatku baza ili kiselina).
Hemoreceptorski refleks- odg srca na stimulaciju perifernih hemoreceptora,
suprotan efekat od baroreceptora, tj.dolazi do porasta TA.
Vazomotorni centar je smešten u produženoj moždini i u ponsu. Iz gornjeg dela
produžene moždine polaze neuroni koji stimulišu tela presinaptičkih neurona
simpatikusa. Drugi deo inhibitorno deluje na prvi deo. Treći deo je nucleus tractus
solitarii u kome se završavaju ushodni impulsi (putem IX i X kranijalnog nerva) koji
nose informacije o stanju KVS.
Autonomni nervni sistem- je deo perifernog nervnog sistema, koji ima izvesnu
samostansost u kontroli rada srca, krvnog pritiska, disanja, otvorenosti zenica,
rada sistema za varenje i razmnožavanje. Jedan deo se aktivira kada se uplašimo,
uzbudimo, pri oprezu, odnosno u kritičnim situacijama. Deluje putem refleksa.
Simpatikus dejstvo na KVS : vazokonstrikcija, povišena fr, pojačana snaga, ubrzano
sprovođenje električnih impulsa.
Parasimpatikus: slabo dejstvo ili nema efekta, smanjena fr, smanjena snaga,
usporeno sprovođenje el.impulsa.
Hormoni u regulaciji KVS:
Vazokonstriktori:
Noradrenalin dejstvom L1 (alfa!) receptore izaziva vazokonstrikciju, dok adrenalin
delujući na B2 (beta!) receptore u jetri i skeletnim mišićima izaziva vazodilataciju.
Angiotenzin II utiče na: f-ju kore nadbubrega stimulišući lučenje aldosterona;
otpor krvnih sudova bubrega, direktno deluje na f-ju ćelija bubrežnih tubula; CNS
stimuliše lučenje ADH i izaziva osećaj žeđi.
Vazopresin (antidiuretični hormon) –deluje na glatke mišiće vazokonstrikcijom; a
povećanjem resorpcije vode u bubregu povećava TA.
Endotelin 1 –najsnažniji vazokonstriktor.
Vazodilatatori:
Prostaglandin I2(prostaciklin)-pored vazodilatacije, inhibiše i agregaciju
trombocita.
Azot-monoksid (NO)- lokalno izaziva relaksaciju glatkih mišića krvnih sudova.
Bradikinin i lizil-bradikinin- indirektno dejstvo, stimulišu oslobađanje NO i
povećavaju propustljivost kapilara.
Histamin –vazodilatatorno i povećava propustljivost kapilarne membrane.
Oblast: Gastro-intestinalni sistem (GIS)
1.Pregled (funkcije) GIT.
Strukturne karakteristike GIT:
-GIS čine: digestivni tubus i žlezde čiji se sekreti izlivaju iz njega. Digestivni tubus
počinje: usnim otvorom, a završava se analnim otvorom. Čine ga: usna duplja
(cavum oris), ždrelo (pharynx), jednjak (esophagus), želudac (gaster ventriculus),
tanko crevo (intestinum tenue), debelo crevo (intestinum crassum).
 Tanko crevo: duodenum (12-opalačno crevo), jejunum (prazno) i ileum
(usukano).
 Debelo crevo: slepog dela (ceruma), kolona koji ima ulazni (colon
ascendens), poprečni (c.transuversus), silazni (c.descendens) deo; izvijenog
(colon sigmoideum) i čmarnog ili pravog creva (rektum).
 Žlezde : pljuvačne ( glandule salivatorie), jetra (hepar), gušterača
(pankreas).
Kontrolni mehanizmi GIT.- Za uspešnu apsorpciju h.m. potrebna je usklađena
aktivnost mnogih organa, koja se postiže preko nervnih, hormonskih i parakrininih
mehanizama. Aktivnost ovih kontrolnih mehanizama često se preklapa. Procesi
koji su regulisani i koji mogu menjati f-ju GIT-a su: pokretljivost creva, sekretorna
aktivnost epitelnih ćelija, sluznice i protok krvi. Svaki od navedenih procesa ima
određeni nivo unutrašnje aktivnosti, što obezbeđuje tonus GIT-a.
Splanhička cirkulacija- u miru, najveća regionalna cirkulacija u koju dospeva čak
oko 30% MVS. Ona je najveći rezervoar krvi koji se, može preusmeriti u druge
vaskularne mreže (npr.redistribucija krvi tokom fizičke aktivnosti). Najveći
procenat krvi, koja je prisutna u spanhičkoj cirkulaciji, usmerava se ka organima za
varenje preko trbušnog stabla abdominalne aorte i gornje crevne arterije.
2.Usna duplja i jednjak
Usna duplja- početni, prošireni deo organa za varenje; u usnoj duplji se hrana sitni
i meša sa pljuvačkom, čime se odlikuje gladak i klizav zalogaj koji se lako guta.
Jednjak- f-ja je prenošenje hrane i tečnosti od usta do želuca. Ima 3 funkcionalne
zone: gornja, srednja i donja zona. Gutanje u jednjaku izaziva peristaltički talas
koji se naziva primarni peristaltički talas. Ukoliko ovaj talas nije dovoljan da
transportuje celi zalogaj do želuca, javlja se sekundarni peristaltički talas.
Lučenje pljuvačke- pljuvačka vlaži i omekšava hranu. Ima 3 f-je: vlaženje usne
duplje, zaštita od bakterija, jer se u njoj nalaze baktericidne supstance koje
sprečavaju rastbakterija; digestija unete hrane. U pljuvačci se nalaze i enzimi za
varenje. Pljuvačne žlezde su: podvilične žlezde, zaušne i podjezične žlezde.
Pljuvačka izlučena iz svake žlezde se meša i obrazujemešoviti sok. Dnevno se
izlučuje oko 1,5 L.
Žvakanje- ili mastikacija hrane- je voljno, mehaničko usitnjavanje hrane, da bi se
formirao zalogaj pogodan za gutanje. Povećava izloženost hrane pljuvačci.
Pomaže u razgradnji u.h. pomoću enzima amilaze. Komadići hrane u usnoj duplji
stimulišu receptore čulaukusa.
Gutanje- progutanom zalogaju je potrebno oko 10 sekundi da bi kroz jednjak
dospeo u želudac. Gutanje ili degluticija je akt kojim se zalogaj iz ždrela prebacuje
u jednjak. Ima voljnu fazu kada se hrana potiskuje u jednjak, a kada hrana dospe u
ždrelo, dolazi do nevoljnih događaja refleksa gutanja- malo nepce se podiže i
zatvara nazofarinks, epiglotis se postavlja preko gornjeg otvora larinksa i sprečava
ulazak vazduha u vazdušne puteve i gornji eyofagealni sfinkter se relaksira
omogućavajući ulazak zalogaja u jednjak.
3.Želudac:
Anatomski prikaz želuca- razlikujemo 5 glavnih anatomskih regija:
 Kardija- deo gde jednjak ulazi u želudac.
 Fundus- zaobljeni deo, iznad kardije
 Telo želuca- deo ispod kardije
 Antrum želuca- je distalni deo želuca
 Pilorusni sfinkter- stražari na izlazu iz želuca, u tanko crevo
 Oksinticne žlezde- sastoje se od oksintičnih ćelija (koje luče HCl i unutrašnji
faktor) i od peptidnih ćelija (koje luče pepsinogen).
F-je želuca- zavisno od sastava obroka, hrana u želucu može da se zadrži 1-4h. Ima
motorne f-je- predstavlja rezervoar za hranu. Pokreti želuca mešaju i usitnjavaju
hranu do malih čestica, koje su pogodne za isporuku preko pilorusnog sfinktera, u
tanko crevo. Egzokrina f-ja –egzokrina sekrecija sluznice želuca (želudačna
kiselina) pomaže da se hrana usitni i rastvori.
Lučenje želudačne kiseline- oskintične ćelije proizvode i luče kiselinu, tako što :
delovanjem ugljene anhidraze, stvara se jon H, koji katalizuje nastanak ugljene
kiseline iz H2O i CO2. Zatim protonska pumpa –pumpa jone H, iz citoplazme, u
lumen želuca, u zamenu za jon K iz lumena želuca. Zatim se preko
hloridno/bikarbonantnog izmenjivača preuzima ECT, Cl u ostične ćelije da bi
nastala HCl i tog trenutka krv u želudačnoj veni postaje alkalna –postrandijalni
alkalni talas.
Tokom dana luči se 1-2 L želudačnog soka. Sastav mu se menja, zavisno od brzine
lučenja; prilikom sporog lučenja sličan je intersticijumskoj tečnosti, prilikom brzog
sastavljen je primarno od HCl-a.
Stimulacija i inhibicija želudačne kiseline- Stimulacija je preko nervusa vagusa,
koji oslobađa neurotransmiter acetilholin, zatim endokrina stimulacija hormonom
gastrinom i stimulacija putem histamina. Na oksintičnim ćelijama su receptori za
ove 3 supstance (grelin, histamin i acetilholin) i sve one mogu stimjulisati lučenje
kiseline. Inhibicija- 2 glavna načina su stepen kiselosti u lumenu želuca i negativna
povratna sprega, koja se ostvaruje delovanjem hormona tankog creva. Lučenje
želudačnog soka traje max 2 h nakon unosa hrane, tada puferski kapacitet u
želucu postaje zasićen i PH vrednost želuca počinje da opada.
4.Pankreas:
F-je: glavna je da luči enzime koji razgrađuju makromolekule iz hrane u manje
nutritivne molekule, koji se mogu apsorbovati, iz creva u krv. Ti enzimi su
neophodni za varenje, tj.za razlaganje hrane. Luči i jone bikarbonata (HCO3-), koji
neutrališu kiselinu iz želuca. I endokrinu f-ju (luči insulin i glukagon).
Građa egzokrinog pankreasa: sastoji se od epitelnih ćelija koje sekretuju
digestivne enzime. Ti enzimi se sekretuju iz acinusa- koji proizvode malu količinu
tečnosti, bogatu enzimima i koja se preko izvodnih kanala pankreasa, drenira u
glavni izvodni kanal. Taj glavni izvodni kanal se spaja sa žučnim kanalom i grade
zajednički izvodni kanal, koji se završava Odijevim sfinkterom. Pri relaksaciji tog
sfinktera, produkti pankreasa i žuč ulaze u duodenum.
Sekrecija acinusnih ćelija- acinusne ćelije sekretuju hidrolitičke enzime, koji
pomažu u razgradnji: masti, proteina, u.h i nukleinskih kiselina. Hormoni i
neurotransmiteri, koji stimulišu lučenje tih enzima su SEKRETAGOGI i 2 najvažnija
sekretagoga: ACETILHOLIN i HOLECISTOKININ.
Prevencija autodigestije- tokom sinteze i aktiviranja enzima, postoje određeni
događaji koji sprečavaju da se oni aktiviraju, u pankreasu se svaki enzim nalazi u
neaktivnom obliku- ZIMOGENI, upakovani u posebne vezikule do njihove
egzocitoze.
Aktivacija se dešava u tankom crevu, proenzim tripsinogen se pretvara u aktivan
tripsin i on aktivira sve zimogene. Ali ako dođe do aktivacije u pankreasu, on
sadrži inhibitor tripsina i time će sprečiti aktiviranje ostalih zimogena u pankreasu.
Izvodni kanali- mehanizam sekrecije jona Na i jona bikarbonata HCO3 odvija se:
Sekrecija HCO3 iz izvodnih kanala pankreasa, odvija se oreko hloridnog
bikarbonatnog izmenjivača,a da bi se obezbedilo dovoljno Cl za razmenu, Cl
prelazhi iz lumena u ćelije , preko Cl kanala. Joni Na prate sekreciju bikarbonata;
voda osmozom prelazi u lumen kanala, da bi se proizveo tečni sekret.
Kontrola pankreasne sekrecije:
1. Interdigestivna faza –sekercija je minimalna
2. Cefalična faza –prilikom iščekivanja hrane, pri gledanju ili mirisanju hrane,
započinje sekrecija želudačnog soka, posredovana n.vagusom i
oslobađanjem acetilholina
3. Gastrična faza –dolazi do minimalne dodatne stimulacije
4. Intestinalna faza –najjača stimulacija pankreasa, usklađena sa ulaskom
himusa u tanko crevo. Holecistokinin stimuliše sekreciju enzima iz acinusnih
ćelija. Sekretin stimuliše sekreciju jona bikarbonata u izvodnim kanalima.
Kad himus prođe kroz duodenum, stimulusi za pankreasnu sekreciju nestaju
i on se vraća u stanje mirovanja.
5.Jetra:
F-je: f-ja skladištenja –mesto deponovanjaliposolubilnih vitamina D,E,K,A i vit.
B12, Fe, bakra. Ekskretornu ulogu- preko žuči se iz organizma eliminiše višak
holesterola, u njij se gasi bioaktivnost mnogih organskih molekula. Imunsku f-ju –
Kupferove ćelije su grupa fiksnih makrofaga, koji uklanjaju m.o. koji su ušli u krv,
preko GIT-a.
Funkcionalna anatomija jetre- histološki, jetra se sastoji od lobulusa (režnjića).
Hepatociti, poređani u nihzu, odvajaju sinusoidne kapilare. Centralne vene se
spajaju = vena hepatika, koja se drenira u donju šuplju venu. Jetrin acinus je
najmanja funkcionalna jedinica jetre, čine je svi hepatociti mkoji primaju krv iz iste
arteriole jetre i portne venule. Vaskularna anatomija jetre čini da su hepatociti 1
acinusa raspoređeni u „zone“ (I, II, III)
Žučni putevi:
Lučenje žuči- žuč je složena tečnost koju luči jetra, čine je org.molekuli u alkalnom
rastvoru. Žučne kiseline- glavni organski sastojci žuči, važne i za apsorpciju masti.
3 f-je: apsorpcija masti iz hrane, izlučivanje hidrofobnih molekula, neutralizacija
želudačne kiseline.
Žučna kesa- slepo, završno proširenježučnih puteva, šuplji i rastegljivi organ;
kapaciteta 20-50 ml. Čuva i koncentriše žuč između obroka, istiskuje žuč u
duodenjum (tokom varenja). Kontrakcijom dostavlja uskladištenu žuč u tanko
crevo. Kontrola pražnjenja ima više elemanata.
Žučne boje- bilirubin je glavna žučna boja, krajnji produkt razlaganja
hemoglobina. Metabolički put je složen i odgovoran za normalnu prebojenost
fecesa i urina. Nekonjugovani (indirektni) bilirubin se vezuje za albumin. I
konjugovani (direktni) b. Urobilinogen, sterkobilin, urobilin.
6.Tanko crevo, debelo crevo
Tanko crevo- ulaz hrane u tanko crevo usklađeno je sa egzogrinom sekrecijom
bilijarnog sistema i pankreasa. Hrana se kroz tanko crevo kreće 7-10 h. Pokreti
omogućavaju mešanje dospele hrane sa digestivnim enzimima. Sve značajne
materije apsorbuju se u tankom crevu. Sastoji se od: duodenuma (12-opalačno c),
jejunuma (prazno) i ileuma (usukanog).
Debelo crevo- prolaz kroz debelo crevo traje 12-24 h. On transportuje elektrolite i
tečnosti, fermentiše nesvarene ugljene hidrate (npr.celuloze). Skladištenje
fekalnih masa vrši se u distalnom delu, debelog creva. Sastoji se od: slepog dela
(ceruma), kolona –ima ulazni, poprečni, silazni, izvijeni, čmarni deo (pravo
crevo/rektum).
Funkcionalna anatomija- Tanko crevo je između želuca i debelog creva, u njemu
dolazi do najvećeg dela apsorpcije hrane; Debelo crevo –završni deo digestivne
cevi, proteže se od kraja tankog c do čmarnog otvora (anusa). Uloga: apsorpcija
većeg dela vode i elektrolitaiz crevnog sadržaja, a od ostatka se formira feces-
izbacuje defekacijom.
Motorne f-je-
a. Tannko crevo – u njemu postoje 2 osnovne vrste pokreta: pokreti mešanja i
pokreti potiskivanja
b. Debelo crevo –tu sadržaj pasivno ulazi, guran peristaltikom creva.
Varenje i apsorpcija hranljivih materija- Hrana koju unosimo = u obliku složenih
molekula. Ljudski organizam nije u mogućnosti da ih apsorbuje u unetom obliku.
Zato one podležu procesu razlaganja (varenje/digestije).
Ugljeni hidrati: SKROB  GLIKOZA (MONOSAH.)
ProteiniAMINOKISELINE
Masti: TRIGLICERIDI MASNE KISELINE
Dobijaju se manji molekuli, pogodni za apsorpciju iz creva u krv. Varenje i
apsorpcija su neophodni da bi svaka ćelija dobila hranljive materije.
Apsorpcija vitamina:
a. Hidrosolubilni (rastv.u vodi)- vit.C i B- brzo se apsorbuju, prateći apsorpciju
vode
b. Liposolubilni (rastv.u masti)- D,E,K,A- apsorbuju se sa lipidima i zahtevaju
prisustvo žučnih soli i enzima.
Osim vit.B12- u ileumu, većina se apsorbuje u početnom delu tankog creva.
Oblast: BUBREG I ACIDO-BAZNA RAVNOTEŽA
1.Fiziol.anatomija bubrega
Anatomija bubrega- parni organ na prednjem zidu abdomena, oblika zdna
pasulja. Ima dva dela: spoljašnji deo –cortex, unutrašnji deo –srž (medula).
Medula je podeljena na kupaste delove bubrežne piramide, čiji su vrhovi
usmereni ka bubrežnim čašicama i preko bubrežne papile se izliva u nju. Svojim
donjim krajem, nastavlja se na ureter, preko kojeg urin dospeva u mokraćnu
bešiku.
Pregled- f-ja bubrega- ima višestruku ulogu u održavanju homeostaze, održava
stalni sastav ekstracelularne tečnosti, ima dominantnu ulogu u kontrolisanju
krvnog pritiska i to je glavni ekskretorni organ.
Građa nefrona- to je morfološka i funkcionalna jedinica bubrega. Sastoji se od
glomerula- mesto gde se filtrira plazma i nastaje primarni urin. Glomerul je
obavijen Boumenovom čaurom, iz koje urin prelazi u distalni tubul i on se
nastavlja Henleovom petljom, koja je u obliku slova U, sastoji se od 3 funkcionalno
različita dela. Henleovu petlju i distalni tubul u cortexu, spaja kratki segment-
makula denza. Zatim se distalni tubuli iz oko 6 nefrona, slivaju u sabirni kanal, koji
ide od cortexa, ka meduli i 1 deo kanalića se spaja i gradi Belinijev kanal. Preko
njega urin prelazi u bubrežnu čašicu, bubrežnu karlicu, u ureter koji ga dalje
transportuje u mokraćnu bešiku. Postoje: kortikalni nefroni i jukstamedularni
nefroni.
Protok krvi kroz bubrege –renalna cirkulacija-regulacija bubrežnog protka krvi
može biti: autoregulacija, hormonska i nervna. Bubrezi normalno primaju 20-25%
minutnog volumena srca. Veoma veliki protok krvi kroz bubrege je neophodan, da
bi se obezbedila dovoljna količina plazme, za glomerulsku filtraciju. Bubreg ima
mehanizme kojima sam obezbeđuje da njegov protok krvi ostane relativno uvek
konstantan –autoregulacija. Time se postiže da i VGF ostane konstantna. Ona se
mogu smanjiti, kad treba da se očuva stalnost, vazokonstrikcijom krvnih sudova
bubrega. Stalno, trajan i uporan smanjen PKB može izazvati ABI –akutnu bubrežnu
insuficijenciju.
2.Stvaranje mokraće:
Počinje filtracijom krvne plazme, na nivou kapilara glomerula. Svi glomeruli
filtriraju oko 120 ml plazme/min ili 150-200 L /24h. Filtrat se modifikuje putem
epitelijalnog transporta. Voda i mnoge dr supstance se u potpunosti resorbuju. Za
većinu supstanci je resorpcija najveća u proksimalnom tubulu, a prema distalnom
tubulu se smanjuje. U distalnom delu je fina kontrola izlučivanja.
Glomerularna filtracija- veliki intenzitet omogućava da se mnoge supstance u
plazmi, niskih koncentracija, izluče iz organizma. Veličinu neto filtracionog pritiska
kroz kapilare, određuju starlingove sile. Zahvaljujući autoregulaciji i PKB, veličina
glom.filtrata je uglavnom stabilna.
Filtraciona membrana glomerula- ne bi trebalo da omogući prolazak krvnih
sudova, ćelija i plazme, pogotovo prelazak albumina iz krvi u urin, jer od njegove
koncentracije, u velikoj meri zavisi vrednost onkontskog pritiska plazme.
Filtrabilnost zavisi od veličine molekula i njegovog naelektrisanja.
Određivanje veličine gl.filt.VGF-strogo kontrolisana varijabla, u većini slučajeva
konstantna. Ako dođe do njenog smanjenja, ukazuje na nedovoljnu f-ju bubrega,
tj.renalnu insuficijenciju. Progresivan pad određuje stadijume hronične bolesti
bubrega. VGF= PF*KF (proizvod neto filtracionog pritiska i popustljivosti filtracione
membrane).
3.Klirens:
Klirens predstavlja zapreminu plazme, koja se očisti od neke supstance, u jednoj
minuti.
Upotreba klirensa za procenu VGF- može da se koriste insulin i kreatinin. Insulin
je polisaharid, male molekulske težine, ne apsorbuje se i ne metaboliše se .
Veličina filtracije insulina je jednaka veličini bubrežne eksekrecije insulina, tako
da volumen prečišćene plazme u jednoj minuti odgovara VGF. I.v.se ubrizgava (ne
koristi se).
Kreatinin je proizvod metabolizma mišića i endogena zamena insulina, za potrebe
određivanja VGF. Klirens kreatinina veći je od VGF za oko 10%, jer se on sekretuje
još i u proksimalnom tubulu. Kad je VGF niska onda je koncentracija kreatinina
povišena.
Upotreba klirensa za procenu bubrežnog protoka krvi- koristeći indikator para-
aminohipurnu kiselinu PAH, koja je derivat glicina. Klirens PAH-a(„efektivni
protok“) omogućava da se odredi PPB, jer se količina PAH-a koja uđe u bubrežnu
arteriju, izluči u urin, tokom jednog prolaza krvi kroz bubreg.
4.
Promet Na u bubezima i diuretici-glomerulska filtracija i tubulska filtracija su
jedini značajni procesi, koji utiču na izlučivanje Na Cl i vode. Ukoliko je potrebno
smanjiti količinu ECT u slučaju edema ili hipertenzije, daju se diuretici, koji
pomažu u izlučivanju NaCl i vode iz organizma. Najveći br.diuretika inhibiše
reapsorpciju Na u bubrežnim tubulima. Aktivna reapsorpcija Na je glavna
pokretačka snaga, za reapsorpciju NaCl, duž svih segmenata nefrona.
Proksimalni tubul- u njemu se resorbuje oko 65% filtriranog Na. U početnom delu
proksimalnog tubula, reapsorpcija Na je povezana sa filtracijom hranljivih materija
i HCO3-. U drugoj polovini sa filtracijom Cl-. Trećina se pasivno resorbuje.
Henleova petlja-resorbuje se oko 20-25% filtriranog Na+. Na tankim segmentima,
ne odvaja se aktivni transport Na+.Njen debeli, uzlazni krak je metabolički aktivan,
preuzimanje Na se odvija kontrasportom sa Cl- i K+. Mehanizam je
elektroneutralan i u svakom transportnom ciklusu se transportuje jedan jon Na, K
i 2 jona Cl.
Distalni tubul- oko 10% filtriranog Na+. Količina konačna koja će se izlučiti u urin,
zavisi od reapsorpcije Na u distalnom tubulu i sabirnom kanaliću. U njemu i u
sabirnom kanaliću odvija se fina regulacija eksekrecije Na+. Hormon aldosteron
povećava aktivnost transportnih proteina za Na, na nivou distalnog tubula i
sabirnog kanalića, doprinosi očuvanju Na radi očuvanja volumena ECT.
Sabirni kanalić- 1.Glavne ćelije su brojne i preko njih se odvija reapsorpcija NaCl-a
2.Interkalatne ćelije- uključene u održavanje acido-bazne ravnoteže. Preuzimanje
Na+, kroz glavne ćelije, kroz Na+kanale. Repsorpcija Na+ je udružena sa
sekrecijom K, preko K+kanala, a reapsorpcija Cl- je pasivna. Duž distalnog tubula i
sabirnog kanala je aktivna razmena Na+/H+, koja doprinosi i preuzimanju Na i
eksekreciji kiselina u urin.
5.Endokrina f-ja bubrega
 Bubreg je endokrini organ, koji luči: renin, eritropoetin i vitamin D3.
 Renin- enzim, koji se oslobađa iz jukstaglomerulskog aparata bubrega, kao
odgovora na pad cirkulatornog volumena krvi. On se oslobađa iz
jukstaglomerulskih ćelija aferentnih arteriola, koje započinju reprodukciju
angiotenzina II i aldosterona. Renin-angiotenzin-aldosteron predstavlja
najvažniju endokrinu osovinu za kontrolu ECT.
  Eritropoetin- glukoproteinski hormon, proizvode ga fibroblasti, u
intersticijumu bubrega. Oslobađa se zbog odgovora bubrega na sniženi
parcijalni pritisak kiseonika. On stimuliše eritropoezu, u kostanoj srži, da bi
obnovio kapacitet krvi, za prenos kiseonika.
 Aktivacija vitamina D3- steroidni derivat. Jetra stvara 25-
hidrokiholekalciferol, koji se u bubrezima, pod dejstvom PTH
(paratireoidnog hormona) pretvara u aktivan oblik. 1,25-
dihidroksiholekalciferol održava normalan nivo Ca2+ u telu, tako što
povećava reapsorpciju u GIT-u, a smanjuje njegov gubitak putem urina.
6.Acido-bazna ravnoteža
To je odnos nastajanja i eliminisanja ugljenih (H 2CO3, HCO3, CO3, CO2) i ne
ugljenih kiselina i njihovih konjugovanih baza, u određenom vremenskom
periodu.
Puferi- smese slabih kiselina i njihovih soli, čija se PH vrednost u vodenom
rastvoru, ne menja malim dodatkom kiseline ili baze.
Hemijski puferski sistemi- rastvori slabih kiselina i njihovih konjugovanih baza, u
telesnim tečnostima. Glavna odlika je da mogu reverzibilno da vežu velike količine
H+ i OH-, a da značajno ne promene sopstveni PH. Deluju trenutno, ali imaju
relativno mali kapacitet.
Bikarbonatni puferski sistem- glavni, ekstracelularni pufer, sastavljen od ugljane
kiseline (H2CO3) i bikarbonatnog jona (HCO3-). Ispoljava efikasnost preko pluća i
bubrega.
Proteinski puferski sistem- proteini predstavljaju pufere, jer sadrže brojne
kiseline i bazne grupe. Najznačajniji je hemoglobinski puferski sistem, jer je
puferska sposobnost hemoglobina velika, zbog velikog br puferskih grupa, u svom
molekulu.
Neorganski fosfatni puf.sist.- nalaze se u krvnoj plazmi, ekstraćel.tečnosti, urinu...
Doprinos bubrega u regulaciji acido-bazne ravoteže:
1. Eliminacija nevolatilnih kiselina iz organizma
2. Održavanje dovoljne koncentracije HCO3, da bi se obezbedilo puferizovanje
kiselina, koja će se izlučiti iz organizma, urinom.
  Mokraća je kisela, jer se u bikarbonatnim uslovima se H jon sekretuje u
zamenu za resorbovane jone Na+ i HCO3-.
 Zdravi bubrezi homeostatski odgovaraju na promene acido-baznog statusa,
tako da PH mokraće iznosi 4,5-8,2.

Oblast: RS
1.Pregled (f-je) respiratornog sistema
*Održavanje konstantne koncentracije gasova u organizmu. Postiže se
respiracijom: inspirijum, ekspirijum i apnea. Time se omogućava oksigenacija krvi i
eliminacija štetnih produkata metabolizma. Nivo kiseonika i ugljen-dioksida
nadziru i prate HEMORECEPTORI, što omogućava RS da odgovori na promene u
ćelijskoj respiraciji.
Površina vazduha i krvi- pluća su specijalizovana za difuziju gasova. Granjanje
vazdušnih počinje u traheji, a završava se alveolama, koje su razmena gasova.
Granjanjem stvara se površina 50-100 m2. Alveolo-kapilarna membrana je dodirna
površina, preko koje alveolarni vazduh dolazi u kontakt sa plućnim kapilarima.
Ventilacija je proces ulaska vazduha u pluća i dolaženje vazduha do alveola.
Plućni krvotok-cirkulacija- glavnom plućnom arterijom (truncus arteria
pulmonalis), koja sprovodi krv, iz desne pretkomore, u srce i pluća.
Dezoksigenisana krv se kreće kroz mrežu krvnih sudova, koji se granjajui, u skladu
sa disajnim putevima. Oksigenisana krv se vraća u levu pretkomoru.
Pritisci i otpor- srednji pritisak u plućnoj arteriji je samo oko 10 mmHg, a sistolni i
dijastolni su oko 25 mmHg, tj. 8. Izlazni P iz plućne cirkulacije, u levu pretkomoru
je oko 5 mmHg. Prednost u plućnoj cirkulaciji ima niži P, jer smanjuje radno
opterećenje desne komore i smanjuje rizik od stvaranja viška intersticijumske
tečnosti, koja dovodi do difuzije O2. Ako dođe do visokih P u plućnoj arteriji, dolazi
do slabosti desne komore- plućno srce (cor pulmonale).
Otpor u plućnoj cirkulaciji- u krvnim sudovima je veoma nizak. On određuje
stanje arteriola, kapilara i venula. Vaskularni otpor- povećava se i pri velikom, kao
i pri malom volumenu pluća. Pri malim volumenima, kompresija ekstraalveolnih
krvnih sudova predominira i povećava otpor. Pri velikim volumenima, alveole su
istegnute, a to smanjuje dijametar kapilara i povećava vaskul.otpor.
Regionalne razlike u pl.cirkulaciji- Gravitacija ima veći efekat na regionalnu
perfuziju, nego na ventilaciju. Protok krvi je veći u predelu baze pluća, nego u
vrhovima pluća. Postoje 3 plućne zone, u zavisnosti od interakcije između
alveolarnog i vaskularnog P. Zone treba uslovno shvatiti, jer se perfuzija
sukcesivno povećava, idući od vrhova ka bazama pluća.
-Zona 1 (po Vestu)
-Zona 2 (nivo hilusa)
-Zona 3 (u bazama pluća).
2.Mehanika disanja
Mišići koji vrše ventilaciju pl. su:
-Dijafragma –najvažniji inspiratorni mišić. U inspirijumu pomera se na dole, a u
ekspirijumu na gore.
-Spoljašnji međurebarni mišići- ukoso postavljeni, nadole i prema napred, između
susednih rebara
-Unutrašnji međurebarni mišići- pod pravim uglom, na spoljašnje kose mišiće,
pomažu ekspirijumu
Anatomija disajnih puteva- pre nego da vazduh dođe do pluća, on prolazi kroz
provodnu zonu, koju sačinjavaju prvih 16-17 generacija vazdušnih puteva, zatim
se razmena dešava u respiratornoj zoni (počinje distalno od terminalnih
bronhiola). Plućni acinus je funkcionalna jedinica pluća, nastala podelom
terminalnih bronhiola na: respiratorne bronhiole, alveolarne duktuse i
terminaalne alveole.
Organi za disanje su: nos i nosna šupljina, grkljan, ždrelo, dušnik, bronhije i pluća.
Plućni volumen- spirometar- instrument za ispitivanje f-je pluća. Disajni volumen
–volumen udahnutog i izdahnutog vazduha. To je volumen mirnog disanja.
Vitalni kapacitet- max magući volumen, koji se izdahne, nakon max inspirijuma.
Rezidualni volumen- ostaje u plućima, na kraju forsiranog ekspirijuma.
Funkcionalni rez.kapacitet- volumen pl.na kraju mirnog ekspirijuma.
Mehanizam udisaja i izdisaja U MIROVANJU- subatmosferski P u grudnom košu,
dovodi da u toku inspirijuma, vazduh uđe u disajne puteve i alveole. Kada su svi
resp.mišići relaksirani, pl. imaju volumen mirovanja (frk) i tada postoji ravnoteža
između elastične sile pluća i elastične sile zida grudnog koša.
Mehanizam udisaja i izdisaja TOKOM FIZIČKE AKTIVOSTI-

3.Ventilacija i eliminacija CO2:

Eliminacija zavisi od toga koliko su dobro ventilisane alveole.
Alveolarna ventilacija se smanjuje, porastom ventilacije mrtvog prostora. Veličina
alveolarne ventilacije je manja od plučne ventilacije, jer svakim udahom, deo
ostaje u zoni mrtvog prostora.
Ventilacija mrtvog prostora- Vazduh mrtvog prost. je deo udahnutog koji ne stiže
do područja razmene gasova, već ispunjava disajne puteve gde se ona ne obavlja.
150 ml vazduha ostaje od svakog udaha.
Anatomski mrtvi prostor- V vazduha koja ostaje u velikim disajnim putevima, ne
učestvuje u razmeni gasova
Fiziološki mrtvi prostor- V vazduha koja dolazi do alveola, ne učestvuje takođe.
STVARANJE UGLJEN-DIOKSIDA- Koncentracija njegova u krvi je određena
ravnotežom između brzine stvaranja tokom ćelijskog metabolizma i brzine
eleminacije, procesom alveolarne ventilacije.
TRANSPORT CO2 PUTEM KRVI- U obliku jona bikarbonata HCO3, kao rastvoreni
molekuli CO2, karbamino jedinjenje.
Haldanov efekat- Preraspoređivanje odnosno redistribucija CO 2, između
karbamino hemoglobina i rastvorenog CO 2. U kapilarima pluća, vezivanje O2 za
hemoglobin, dovodi do oslobađanja slobodnih molekula CO 2. Stvaranje
oksihemoglobina u krvi plućnih kapilara, smanjuje afinitet Hgb za uglj.-d..
4.OKSIGENACIJA
-Dopremanje kiseonika iz atmosfere, u ćelije tkiva, odvija se :
 1) Ventilacija
2) Difuzija
3) Postizanje dobre ravnoteže između ventilacije i perfuzije
4) Adekvatan protok krvi do tkiva
5) Oslobađanje kiseonika iz Hgb.
Ljudskom org. potrebna je stalna razmena gasova, sa spoljašnjom sredinom: sa
jedne str, da unese O2 (element neophodan za aktivnost ćelija!), sa druge str,
mora se osloboditi CO2 (otpadni produkt metabolizma!!!)
Isporuka O2 TKIVIMA I POTROŠNJA: Kroz krv idu spojeni sa Hgb, iz crvenih krvnih
zrnaca (koji transportuje te gasove po celom organizmu). Iz svakih 100 ml
arterijske krvi, otpusti se 5 ml kiseonika (znači 25% ukupne količine). Ćelije tkiva je
koriste za metabolički proces! Ta vrednost je koeficijent iskorišćavanja ili
koeficijent utilizacije kiseonika.
Transport kiseonika KRVLJU:
1) Kao fizički rastvoren gas- samo oko 3% ukupne kol.kiseonika
2) Kao hemijski vezan za Hgb, u vidu oksi-hemoglobina- gotovo sav kiseonik.
5.KONTROLA DISANJA
Ulazni signali koji utiču na disanje: odgovori unutar mehanizma povratne sprege,
senzorna povratna sprega, integracija, svesna kontrola disanja...
Centri za kontrolni sistem su smešteni u višim delovima CNS-a (talamus i kora
velikog mozga). Krajnji cilj je održavanje povoljnih koncentracija kiseonika, ugljen
–dioksida i vodonikovih jona u tel.tečn.
CENTRALNA kontrola disanja:
1) Medularni centar ima: dorzalnu respiratornu grupu neurona i ventralnu r.g.
2) 2 centra u ponsu, obezbeđuju fino podešavanje aktivnosti neurona dorzalne
r.g: apneustični centar i pneumotaksični centar.
Respiratorni centar- nalazi se u produženoj moždini (medula oblongata), koja je
deo rombastog mozga, tj.struktura CNS-a.
NEGATIVNA povratna sprega u KONTROLI DISANJA- Njene reakcije pomažu u
održavanju koncentracije gasova u krvi, unutar normalnih granica variranja.
Ventilacija se povećava, ao se arterijski p co2 povećava ili ako se p o2 smanjuje.
Ako se povećava p co2, onda se povećava i njegova eliminacija, a arterijski p co2
se smanjuje i vraća na normalnu vrednost.
Promene u parcijalnom pritisku kiseonika, ugljen dioks, jona H detektuju:
 Centralni hemoreceptori- reaguju na promene u arterijskom p co2. Krvno-
moždana barijera, sprečava da joni H+ prođu u mozak, zato hemoreceptori
ne reaguju na promene PH krvi.
 Periferni hemoreceptori- detektuju promene i o tome, prenose signale u
centar za disanje, n.vagusom.
SPIROMETRIJA – ISPITIVANJE PLUĆNIH VOLUMENA
Standardizovana, objektivna, neinvazivna metoda, kojom se meri odnovna f-ja
pluća (kol.vazd.koji se udiše I izdiše iz pluća u f-ji vremena).
STATISTIČKI PL.VOL. I KAPACITETI:
Vitalni kapacitet (VC) – volumen vazduha, koji se maksimalno izdahne, nakon
maksimalnog ekspirijuma. VC= TV + IRV + ERV
Funkcionalni rezidualni kapacitet (FRC) = RV + ERV. Volumen vauduha koji se
nalazi u plućima, na kraju normalne, pasivne ekspiracije.
Inspirijumski rezervni volumen (IRV)- volumen vazduha, koji se maksimalnom
inspiracijom, može udahnuti posle normalne inspiracije.
Ekspirijumski rezervni volumen (ERV)- koji se maksimalnom ekspiracijom može
izduvati iz pluća, posle pasivne ekspiracije.
Rezudualni volumen- (RV) ostaje u plućima i posle najsnažnije ekspiracije,
forsiranog ekspirijuma.
Oblast: Čula
1.Somatosenzorni sistem:
1.Čulo dodira- je čulo kojim se omogućava prepoznavanje određenih fizičkih
karakteristika predmeta, koji dođe u kontakt sa površinskim delom tela, tj.kožom i
sluzokožom, koje služe za komunikaciju sa spoljnim okruženjem. Receptori za
dodir su različite vrste organa, od kojih svaki vrši neku funkciju. Nisu podjednako
rasprostranjeni u koži, najviše ih ima u koži prstiju i usana, najmanje u koži trupa.
2.Toplotna osteljivost- pomoću senzorskih receptora:
-Receptori za hladno;
-Toplo;
-Bol (slobodni nervni završeci).
Uglavnom postoji 3-10x više receptora za hladno, nego za toplo. Termički se
adaptiraju, ali ne u potpunosti- kad T kože naglo pada, čovek oseća da mu je
mnogo hladnije, nego kada neko vreme T ostaje na istom nivou (isto i za toplo).
Specifične nervne ćelije, čiji su nervni završeci u koži su termoreceptori.
2.Osećaj bola (bolna osetljivost)
Priroda je stavila čovečanstvo pod 2 suverena vladara, BOLA i ZADOVOLJSTVA.
„Samo je na njima da ukažu šta treba da radimo, kao i da utvrde šta ćemo uraditi.“
Bol je senzacija, karakteristična po grupi neprijatnih osećaja i aktivira
somatomotorni odgovor. Bol je stara koliko i bolest. Bol upravlja nama, javlja se u
1000 svakodnevnih postupaka. Služi i kao najčešći simptom, koji dovodi pacijente
lekatima. Svi organi i sistemi, osim mozga, srca i pluća imaju svoje bolne tačke.
Bol može da peče, bode, probada, burgija, steže, drobi, da traje kratko, u
napadima ili trajno. Javlja se u vidu male, bolne tačke ili male regije na koži,
osetljive na pritisak. Receptori za bol su NOCIRECEPTORI. Brza bol i spora bol.
3.Čulo vida deo 1.
Anatomija: oko je parni, čulni organ, smešten u očnoj duplji, u lobanji. 2 povezane
fje:
1) Projektuje svetlostne zrake kao lik, na mrežnjaču
2) Razlikuje 2 aspekta svetlosti: jačinu i talasnu dužinu (boju) svetlosti.
Delovi oka: zenica, dužica, beonjača, sudovnjača, mrežnjača, rožnjača, slepa mrlja,
žuta mrlja, očni nerv, sočivo i staklasto telo. Pomoćni delovi su: donji i gornji
kapak, trepavice, obrve, suzni kanal; imaju zaštitnu ulogu, mišićni pokretači-
pokreću očnu jabučicu.
Prelamanje svetlosti u oku- sposobnost prelamanja svetlosnih zraka u prelomnim
sredinama oka (rožnjača i sočivo). Najveću prelomnu moć ima prednja površina
sočiva, a ukupna prelomna moć iznosi 59 dioptrija.
EMETROPNO oko –oko u kome se normalno prelama svetlost.
Poremećaji refrakcije oka su:
 Dalekovidost- HIPEROPIJA- vid na daljinu je zamagljen, kada se svetlost
fokusira IZA retine.
 Kratkovidost- MIOPIJA- vid na daljinu je zamagljen kada se svetlost fokusira
ISPRED retine.
 PRESBIOPIJA –smanjena sposobnost prilagođavanja oka –akomodacije, za
gledanje bs+liskih i dalekih predmeta.
 ASTIGMATIZAM –pri prelamanju svetlosti u oku, stvaraju se 2 različite žižne
daljine, zavisno od ravni u kojoj svetlost ulazi u oko.
KOREKCIJA NAOČARIMA:
o Kratkovidost: rasipna, meka i gas propusna kontaktna sočiva, veštačka
sočiva
o Dalekovidost: sabirna (konveksna) sočiva ili naočare visokog kvaliteta
o Presbiopija –naučare sa bifokalnim i trifokalnim sočivima
o Astigmatizam –naočare sa cilindričnim sočivima
4.Čulo vida 2.deo
Retina/mrežnjača: neuronski deo očne jabučice, omotač se nalazi sa zadnje,
unutrašnje strane oka, blizu optičkog nerva i ispod sudovnjače. U njoj su
receptorske ćelije čula vida: ČEPIĆI (za snalaženje po danu) i ŠTAPIĆI (snalaženje u
mraku).
Vidni put<<<<
Vidna kora:
 Primarni vizuelni korteks- omogućava prepoznavanje bazičnih, vizuelnih
karakteristika (veličina, boja, kontrast)
  Sekundarni (asocijativni) vizuelni korteks –podeljen na dorzalnu i
ventralnu reprezentaciju. Ventralni je odgovoran za percepciju objekata, a
dorzalni put za usmeravanje pogleda i uočavanje kretanja.
Pokreti očiju- mišići oka učestvuju u pokretima očne jabučice, šire ili sužavaju
zenicu, učestvuju u akomodaciji oka za gledanje na blizinu i podižu kapak.
Razlikujemo: glatke i poprečno –prugaste mišiće oka. Lokacija: spoljašnji i
unutrašnji.
RAZROKOST- strabizam –patološka neusklađenost vidnih osovina. Može biti:
horizontalan –divergentni; konvergentni; vertikalni i torzioni. U jednom pravcu i u
svim pravcima (LATENTAN STRABIZAM), uočljiv sve vreme –konstantan ili samo u
pojedinim trenucima –intermitentan. Monokularni (jedno oko skreće i ono je
često slabovido) i alternirajući (oba oka skreću, naizmenično).
5.Čulo sluha i Čulo ravoteže
Auditivni i vestibularni sistem ih obezbeđuju. Oba sistema imaju ćelije sa
dlačicama. Imamo unutrašnje –mehaničku silu pretvaraju u akcione potencijale; i
spoljašnje –one su kohlearni amplifikator. Smeštene u membranozom labrintu.
Membranozni labirint je senzorni organ, ispunjen tečnošću i satoji se iz:
1. Kohlee –slušnog dela labirint
2. Otolitnih organa i semicirkularnih kanala –vestibularni deo labirinta.
Čulo sluha: spoljašnje uvo, srednje i unutrašnje. Spoljašnje uvo- je vidljiva ušna
školjka, koja se levkasto nastavlja na slušni kanal, do bubne opne. IZA bubne
opne, nalaze se 3 malene koščice: maleus (čekić), inkus (nakovanj) stapes
(uzengija). One čine srednje uvo, koje je ispunjeno vazduhom. Čine ga sve
strukture membranoznog labirinta, od kojih je najvažnija Kohlea, koja se sastoji iz
3 izuvijane cevi- skala vestibuli, skala media, skala timpani. Skala vestibuli
odvojena od skale medije Rjsnerovom membranom. Skala media i skala timpani
odvojene su bazilarnom mebranom.

Fja vestibularnog sistema je da obezbedi osećaj ravnoteže. Važan je i za:

pokrete očiju i održavanje pokreta tela. Ako se poremete funkcije dolazi do
nekontrolisanih pokreta očiju, mučnine i vrtoglavice.
Vestibularni sistem čine dve strukture: semicirkularni i otolitni organi.
Otolitne organe čine 2 komore utrikulus i sakulus. Utiču na nagib glave i linearno
ubrzanje –npr. Startovanje i zaustavljanje vozila.
Semicirkularni kanali –obezbeđuju informacije o svim mogućim položajima glave.
Gluvoća
6.Hemijska čula
Čulo MIRISA- olfaktorni sistem je jedno od 5 ljudskih čula. Receptori regaguju na
hemijske podsticaje (draži), raznih gasovitih hemijskih materija, koje se rastvaraju
na sluznici. Ova vrsta osećaja nastaje kad mirisne čestice nadraže tzv. Šulceove
ćelije, kojih kod čoveka ima oko 600.000, a raspoređene su po mirisnoj regiji, u
sluznici gornje nosne školjke.
Nastaje tako što hemijske materije, u vazduhu, dospevaju u nosnu šupljinu, iz koje
se preko hemoreceptora sluzokože nosa, prenose mirisni osećajni nervi zatim
stižu do centra u kori mozga.
Čulo UKUSA- gusatorna percepcija ili gustacija. Na površini jezika, posebno pri
njegovom korenu su brojne čulne kvržice, unutar kojih se nalaze čulni pupoljci.
Mogu biti podraženi materijama, rastvorenim u pljuvački.
Ocećaj ukusa nastaje kada neka materija, u ustima, hemijski reaguje sa
adekvatnim receptorskim ćelijama, koje se nalaze na jeziku. Ukus, zajedno sa
osećajem mirisa, stimuliše nerv TRIGEMINUS (trograni moždani).
Ljudi imaju receptore ukusa i na nepcu i dr područjima, uključujući i gornju
površinu jezika i grla. Osećaj ukusa svrstava se u 5 osnovnih ukusa: slatkost,
kiselost, slanost, gorčina i umami (ukus mesa). Nepce su u stanju da razlikuju
ukuse. Čulo ukusa i mirisa nisu samo ispitivači na ullazu u telo, već stvaraju osećaj
prijatnog i neprijatnog i tako utiču na raspoloženje opšte i emotivo stanje čoveka.

Oblast NERVNI SISTEM –NS

1.Pregled (fje) NS-a
Sastoji se od neurona i potpornih ćelija (GLIJA). Velika regionalna specijalizacija
mu omogućava da obavi raznovrsne fje, poput, regije vida, sluha i pokreta,...
NEURON se sastoji od SOME –ćelijsko telo neurona, NEURITA –tanki ćelijski
nastavci, koji se šire iz SOME; AKSONA –ćelijski nastavak koji prenosi akcione
potencijale do some, DENDRITA –dobijaju akcione potencijale od dr neurona;
DENDRINSKO STABLO –imaju je mnogi neuroni, to je bogata mreža dendrita.
Strukture centralnog n.s. (CNS):
1. Mozak (ima 3 glavna dela: ROMBASTI MOZAK –medulla oblongata, most i
suženje rombastog mozga i mali mozak; SREDNJI MOZAK –mezencephalon i
PREDNJI MOZAK –međumozak i prednji mozak)
2. Kičmena moždina – medulla spinalis –nalazi se u kičmenom kanalu, ona je
glavni provodnik informacija, između mozga i periferije; spinalnim nervima
je povezana sa periferijom. Kod njenog poprečnog preseka, razlikujemo
SIVU MASU (unutrašnja masa, čine je tela nervnih ćelija i dendriti) i BELA
MASA (spoljašnja, aksoni nervnih ćelija). U njoj se nalaze: ANOSPINALNI
CENATR i vazospinalni centar (refleks za defekaciju i mikciju).
Predstavlja centar osnovnih refleksa kože, mišića i tetiva.
Prekriven je sa 3 membranozna sloja –MENINGAMA:
1) DURA MATER –tvrda moždana opna
2) ARAHNOIDEA –paučinasta moždana opna, ispod nje je SUBARAHNOIDNI
PROSTOR, ispunjen cerebrospinalnom tečnošću.
3) PIA MATER –meka moždana opna

Strukture PERIFERNOG N.S. (PNS) – sastoji se od neurona i glije, koji se nalaze

izvan memgelnih omotača. PNS čine:
1) Kičmeni spinalni nervi
2) Kranijalni nervi
3) Senzorni receptori –prenose informacije sa periferije u CNS = AFERENTNI
NERVI, a nervi koji prenose informaciju iz CNS u periferiju = EFERENTNI
NERVI. Nervi koji nose inform.u skeletne mišiće = MOTORNI NERVI i
kontrolišu fju mišića.
2.Motorna neurofiziologija
Najviša kontrola MOTORNOG sistema je u:
 1) ASOCIJATIVNIM ZONAMA KORE MOZGA I BAZALNIM GANGLIJAMA –
određuju cilj pokreta
2) PRIMARNOM MOTORNOM KORTEKSU I CEREBELUMU –određuju redosled
silaznih komandi
3) NEURONSKIM KOLIMA U KIČMENOJ MOŽDINI –najniži nivo kontrole,
izvršavanje silaznih komandi.
Spinalna kontrola pokreta –Alfa motorni neuroni, primaju ulazne informacije,
koje određuju koja će se mišićna vlakna kontrahovati. Te inf.potiču iz:
a. Gornjih motornih neurona –iz kore mozga ili moždanog stabla, oni su važni
posrednici voljnih pokreta;
b. Spinalnih interneurona –formiraju bogatu mrežu neuronskih kola, unutar
kičmene moždine
c. Senzornih neurona iz mišićnih proprioceptora –koji obezbeđuju povratnu
inf o dužini i tenziji mišića.
*Senzorne inf i povratna sprega su potrebni u svakom stadijumu motorne
kontrole, da bi se obezbedili: fini, koordinisani i tačni odg.
3.AUTONOMNI N.S. (ANS)
Kontroliše viscelarne fje: varenje, krvotok, regulacija T i reprodukcije. Ima 3 dela:
1. SIMPATIČKI N.S. –povezan sa odg „Bori se“ ili „Beži“
2. PARASIMPATIČKI –povezan sa fjama mirovanja i digestije
3. ENTERIČNI –velika mreža neurona u zidu GIT-a
Pregled autonomnih fja- održavanje homeostaze (npr. Negativna povratna sprega
u regul.TA), integracija odg na stres (klasičan odg po principu bori se /beži),
integracija viscelarnih fja (koordinacija organa u digestivnom sistemu, posle unosa
hrane).
Simpatički n.s.- Tela preganglijskih simpatičkih neurona, nalaze se u LATERALNOM
ROGU kičmene moždine, a njihovi aksoni mogu da prave sinapse ili u
PRAVERTEBRALNIM ganglijama ili u PREVERTEBRALNIM ganglijama. Aktivacija
simpatičkog dela ANS je odgovor na stres, kontraktilnost i FR srca se povećava,
protok krvi kroz skeletne mišiće, srce i mozak se povećava.
Parasimpatički n.s.- ta nervna vlakna su duga i prave sinapse, sa postganglijskim
neuronima, koji se nalaze u ganglijama, blizu ciljnog organa. Aksoni su u sastavu 4
kranijalna nerva (III, VII, IX I X ). Funkcija mu je usmerena ka čuvanju i obnovi
energetskih rezervi. Srčana FR se smanjuje, digestivne f-je GIT-a su stimulisane.
Simpatički i parasimpatički delovi imaju ANTAGONISTIČKA RECIPROČNA DEJSTVA
–tj.njihova dejstva se međusobno suprostavljaju jedan drugom. U nekim
slučajevima, oni mogu da deluju zajedno –KOOPERATIVNO.
4.Integrativne fje i ponašanje:
Da bi se ostvarile integrisane fje nervnog sistema, jako su važne 3 zone mozga, a
to su –hipotalamus, retikularna formacija i limbički sistem.
Hipotalamus deluje na ANS i endokrini sistem. Sastoji se od grupe jedara, on je
glavni izlazni put za limbički sistem, koji igra glavnu ulogu u izražavanju emocija.
Sa višim centrima za emocije i raspoloženje, povezan je aferentnim vlaknima, iz
frontalnog režnja i delovima limbičkog sistema. Prima mnoge aferentne, ulazne
inf. Izlazni signali za endokrini sistem, idu preko HIPOFIZNOG PORTALNOG
KRVOTOKA, u prednji režanj hipofize.
Regulacija uzimanja hrane- telesna masa je određena ravnotežom unosa hrane. U
regulaciji uzimanja su 2 zone hipotalamusa:
1. Ventromedijalno jedro –centar za sitost; oštećenje dovodi do nezasite gladi
2. Lateralna hipotalamička zona –centar za glad; oštećenje dovodi do gubitka
želje za hranom
OREKSIGENI FAKTORI –stimulišu unos hrane; ANOREKSIGENI FAKTORI –inhibišu
unos hrane. Nagon želje za unosom hrane je pod dejstvom kratkoročnih faktora
(hipoglikemija i GIT hormon grelin), koji uzrokuju glad i dugoročnih faktora unosa
hrane (leptin –glavni regluator). Osećaj sitosti –preko n.vagusa, istezanjem želuca
i oslobađanjem GIT hormona HOLECISTOKINA.
Regulacija T tela- hipotalamus, mehanizmom negativne povratne sprege.
Aferentna inf dolazi iz: perifernih receptora u koži i preko centralnih
termoreceptora (osetljivi na toplotu). Hipotalamus određuje normalnu zadatu
vrednost unutrašnje TT na 37 st Celzijusa; kad T odstupi od te vrednosti, aktivira
se mehanizmom negativne povratne sprege i odgovor je TERMOLIZA –HLAĐENJE
ili TERMOGENEZA –ZAGREVANJE.
Cirkadijalni ritmovi- stvara ih ENDOGENI ČASOVNIK tela. Većina kontrolisanih
varijabli, pokazuje pravilne, ciklične varijacije, u toku 24h. Npr. T tela je najniža
ujutru, a najveća predveče.
Upadljivi su kod nekih hormona u plazmi, npr. Kortizol je najviši u 8 ujutru, a nivo
STH hormona je najveći tokom spavanja.
5.Budnost i spavanje
Spavanje kontrolišu difuzni, modulatorni sistemi mozga. Serotinski i
noradrenalinski sistemi su najaktivniji za vreme BUDNOG STANJA, njihova
aktivnost se smanjuje na početku spavanja.
Ciklus spavanja ima nekoliko faza, od kojih svaka ima karakterističa EEG ritam i to
su:
1. Ne-REM spavanje- u kojem nema brzih pokreta očnih jabučica –smanjuje se
nivo svesnosti i povećava nivo odmora –srčana FR i br respiracija su
smanjeni, mišići su relaksirani, a pokreti minimalni. EEG-om registruju se
spori talasi.
2. REM spavanje –u kojem postoje brzi pokreti očnih jabučica, to je spavanje
sa snovima. Registruju se EEG-om ritmovi, koji liče na budno stanje, svi
mišići imaju snižen tonus, osim respiratornih, mišića pokretača očnih
jabučica i mišići srednjeg uha.
Trajanje svakog ciklusa je oko 90-120 min; 25% tog vremena je REM.
EEG-ELEKTROENCEFALOGRAM- registruje kontraktilnu aktivnost i ekstracelularne,
električne potecijale, pomoću elektroda, koje se postavljaju na određena mesta,
na lobanji ispitanika. Neophodno je da veliki br neurona bude aktivan, da bi se
registrovao signal. Koristan je za dg konvulzija i bolesnici koji imaju redovno
konvulzije –imaju epilepsiju.
LIMBIČKI SISTEM – je sedište emocija. Funkcionalni koncept, koji obuhvata niz
struktura, koje su blisko povezane sa iskustvom i kontrolom emocija.
Disfunkcija limbičkog sistema čini osnovu, za nastanak psihijatrijskih bolesti:
depresija, bipolarni poremećaj i shizofrenija.
6.Učenje i pamćenje
U procesu učenja, informacije se skladište u nervnom sistemu. Po potrebi, one se
mogu opet koristiti, to se naziva PAMĆENJE. Dve vrste pamćenja:
1. Deklarativna memorija –događaji kojih možemo svesno da se prisetimo
2. Nedeklarativna memorija –događaji i činjenice kojih ne možemo svesno da
se prisetimo. Postoje 3 oblika nedeklarativne memorije:
a. PROCEDURALNA MEMORIJA je sposobnost da se nauče veštine ili
procedure
b. NAUČENA EMOCIJA je sposobnost da se stvore veze između emocija
c. USLOVNI REFLEKSI su jednostavan oblik memorije, navika da se čuje školsko
zvono u vreme ručka, što izaziva refleksno lučenje digestivnih sokova,...
ENGRAM-„trag pamćenja“ je mesto, na kome je informacija deponovana
(memorisana) u mozgu.
JEZIK I GOVOR su fje NS-a- predstavljaju sposobnost čoveka da razume jezik i da
govori. Centri LEVE HEMISFERE kontrolišu jezik i govor. Postoje dve kortikalne
zone, specijalizovane za jezik, a to su: BROKINA ZONA i VERNIKOVA ZONA. Ulazni
signali za izgovorene reči ili napisane, stižu do slušnog i vidnog korteksa i prenose
se u Vernikovu zonu. Preko FASCICULUSA ARCUATUSA, prenose se u Brokinu
zonu, koji stvara komande da bi se izveli pokreti usta i jezika, neophodni za govor.
AFAZIJA-poremećaj jezičkog izražavanja:
a. Brokina afazija- nesposobnost da se proizvede govor ili nađe reč, a
razumevanje govora je očivano
b. Vernikova afazija –tečna produkcija govora, ali nedostaje značenje rečenica,
razumevanje govora je siromašno i oštećeno.
Oblast: Endokrini sistem
1.Hipotalamus i hipofiza
Hipofiza ili pituitarna žlezda je glavna žlezda organizma, jer svojim radom
kontroliše rad nekoliko endokrinih žlezda. Smeštena je u koštanom udubljenju
–sella turcica i hipofiznom peteljkom je povezana sa hipotalamusom, koji
kontroliše njen rad pomoću koncepta HIPOTALAMO-HIPOFIZNA OSOVINA.
Podeljena je na 2 režnja:
ADENOHIPOFIZU- prednji režanj, ima 5 grupa ćelija:
1. Somatostatne ćelije –pod dejstvom oslobađajućeg faktora i inhibišućeg
faktora SOMATOSTATINA, luči hormon rasta STH (utiče na rast i razvoj
ćelija, kosti, mišića, hrskavica).
Smanjeno lučenje STH hormona naziva se PATULJASTI RAST.
Povećano lučenje STH, pre puberteta je DŽINOVSKI RAST –GIGANTIZAM.
Povećano lučenje STH, posle puberteta je AKROMEGALIJA –uvećavanje
pojedinih delova tela: šake, nos, uvo,...KARDIOMEGALIJE –uvećanje
unutrašnjih organa poput srca –dovodi do smrti.
2. Tireotropne ćelije –pod dejstvom oslobađajućeg faktora hipotalamusa,
TIREOTROPINA TRH, luči TSH –utiče na rad štitaste žlezde, u lučenju T 3 i
T4
3. Kortikotropne ćelije –pod dejstvom KORTIKOTROPINA CRH, luči
ADENOKORTIKOTROPNI HORMON ACTH, koji utiče na koru nadbubrega,
da luči glukokortikoide, od kojih je najvažniji KORTIZOL.
4. Gonadotropne ćelije –pod dejstvom GONADOTROPINA luče
gonadotropni hormoni, LH I FSH (kontrolišu rad jajnika, u lučenju
estrogena i progesterona)
5. Laktotropne ćelije –luče PROLAKTIN, NIJE POD DEJSTVOM HHO, već pod
kontrolom PROLAKTIN INHIBIŠUĆEG FAKTORA (utiče na hipofizu, da luči
prolaktin, koji zatim utiče na stvaranje mleka).
Hormoni prednjeg režnja su TROPNI hormoni, jer kontrolišu rad ciljne žlezde,
osim prolaktina. Nedostatak prednjeg režnja je PANHIPOPITUITARIZAM.
NEUROHIPOFIZU –zadnji režanj hipofize, luči 2 hormona:
1. ADH- ANDTIDIURETSKI HORMON, kontroliše ravnotežu tečnosti u telu,
koncentrisanje urina i zadržavanje slobodne tečnosti u telu. Drugi naziv
je VAZOPRESIN, jer preko svog V2 receptora, učestvuje u regulaciji TA
 (Snižen TA  Na nivou bubrega povećava zadržavanje vode 
Sužavanje krvnih sudova , vazokonstrikcije  Povećanje TA)
2. OKSITOCIN –hormon, ima 2 važne uloge: KONTRAKCIJA MATERICE –
mehanizmom pozitivne povratne sprege, povećava istezanje grlića i
dovodi do kontrakcija; NAVIRANJE MLEKA –glavni stimulus za lučenje je
plač bebe ili kada se beba prisloni na grudi majke, stimuliše se oksitocin,
deluje na mlečnu žlezdu, izaziva kontrakciju i naviranje mleka.
2.ŠTITASTA ŽLEZDA
Ili tireoidna žlezda, nalazi se sa prednje strane vrata, leptirastog oblika,
podeljena na: lobus dexter i lobus sinister, koji su međusobno povezani
isthmusom –suženjem. Oba režnja imaju folikularne meškove, u čijem se
centru nalazi polutečna belančavinasta tečnost –koloid, u kojem se nalaze
hormoni. Luči 3 hormona:
T3 – trijodtironin
T4 –tetrajodtironin (tiroksin) –ubrzavanje bazalnog metabolizma (povećavaju
enzimsku aktivnost) !!! I na psihički i fizički rast i razvoj. Kataboličko dejstvo –
deluju na metabolizam masti, belančevina i u.h i povećano stvaranje glikolize,
u jetri, tako učestvuju u procesu GLUKONEOGENEZE.
Kalcitonin –u regulaciji koncentracije jona Ca i fosfata, zajedno sa
paratiroidnim hormonom i aktivnim oblikom vitamina D.
Kontrola lučenja T3 i T4: HIPOTALAMO-HIPOFIZNOM OSOVINOM, pod dejstvom
oslobađajućeg faktora tirotropina, iz tireotropnih ćelija, luči TSH, koji reguliše rad
štitaste žlezde, koja pod njegovim dejstvom luči T3 i T4, koji mehanizmom
neg.povr.sprege oslobađaju TRH I TSH.
Nedostatak štitaste = AGENEZIJA; Ukoliko se na početku ne koriguje nedostatak
hormona, nastaje bolest KRETENIZAM. Zato se svim bebama, po rođenju, radi
skrining test, iz krvi prete, i određuje nivo T3 i T4; nedostatak ili smanjenje je
indikacija za doživotnu, supstituciju ovih hormona.
Smanjeno lučenje TSH = HIPOTIREOZA –usporeno mišljenje, usporeni pokreti,
poremećaj menstrualnog ciklusa, bradikardija, hipotenzija,...
Povećano lučenje TSH = HIPERTIREOZA –ubrzani pokreti, nervoza, razdražljivost,
poremećaj menstrualnog ciklusa, tahikardija, hipertenzija, nesanica,...
3.NADBUBREŽNE ŽLEZDE
Na polu oba bubrega, desna je trouglasta, a leva polumesečasta. Imaju dva dela:
1. CORTEX –KORA NADBUBREGA sa 3 zone:
I. Zona glomeruloza –luči MINERALOKORTIKOIDE (najvažniji se ALDOSTERON,
kontroliše koncentraciju Na i K; kontroliše ga RENIN ANGIOTENZIN SISTEM)
II. Zona fascikulata –luči GLUKOKORTIKOIDE (najvažniji je KORTIZOL, ima
antiinflamatorno, kataboličko –reguliše metabolizam masti i proteina,
učestvuje u procesu GLUKONEOGENEZE- u jetri)
III. Zona retikularis –luči hormone: ANDROGENE (slične karakteristike kao
muški polni hormon), TESTOSTERON I ESTROGEN (u manjoj količini)
2. MEDULLA SRŽ –luči biogene amine –KATEHOLAMINE:
1) ADRENALIN –EPINEFRIN –glavni endokrini proizvod, srži nadbubrega
2) NORADRENALIN –NOREPINEFRIN je glavni, simpatički
neurotransmiter
3) DOPAMIN.
Adrenalin i noradrenalin, deluju na srce, preko beta 1 receptora: ubrzavaju srčani
rad i sprovođenje impulsa; preko beta 2 receptora deluju na bronhije, izazivajući
bronhodilataciju. Učestvuju u metabolizmu hranljivih materija –izazivajući
glikogenolizu i lipolizu.
Kušingov sindrom –poremećaji nadrbubrežne žlezde, povećano lučenje ACTH i
porasta kortizola u krvi ( facies lunata, tanke ruke i noge, hiperglikemija,
hipertenzija, maljavost. ADISONOVA bolest- smanjeno lučenje aldosterona
(hipotenzija, bronzana boja kože, plavo oboljenje desni, hipoglikemija).

4.ENDOKRINI PANKREAS
Pankreas je mešovita, trouglasta žlezda. Endokrini deo čine LANGERHANSOVA
ostrvca, koja imaju:
1. ALFA ćelije – na periferiji, luče GLUKAGON
2. BETA ćelije – u centru, luče INSULIN, PROINSULIN i C-PEPTID
 3. GAMA ćelije – manje ih ima, luče SOMATOSTATIN.
ANTAGONISTIČKO DEJSTVO imaju insulin i glukagon, tako insulin smanjuje dejstvo
glukagona.
Funkcija i kontrola INSULINA: posle obroka, njegovo lučenje se povećava, a
između obroka smanjuje i vraća na nisku, bazalnu vrednost. Krajnji efekat insulina
je snižavanje nivoa glukoze, ak, masnih k, ketonskih tela u plazmi. 3 glavna ciljna
organa za insulin:
1. JETRA –tu stimuliše sintezu proteina i inhibira njihovu razgradnju
2. SKELETNI MIŠIĆI –povećava preuzimanje glukoze iz krvi, u mišićne ćelije, a u
mišićima pojačava korišćenje glukoze, u energetske svrhe, tako pojačava i
sintezu glikogena.
3. MASNO TKIVO – stimuliše preuzimanje glukoze iz krvi, u ćelije masnog tkiva,
povećava skladištenje glukoze, u obliku triglicerida.
Lučenje insulina regulisano je koncentracijom glukoze u krvi. Porast stimuliše
lučenje insulina da smanji koncentraciju glukoze u krvi, i vrati je na njenu
normalnu vrednost, čime se inhibira dalje lučenje insulina.
Funkcija i kontrola GLUKAGONA: Gl.ciljni organ za glukagon je JETRA, on utiče na
povećano stvaranje GLIKOZE (stimulisano kroz procese glikogenolize i
glukoneogeneze) i KETONSKIH TELA (alternativni izvor E).
HIPOGLIKEMIJOM –stimulisano je lučenje GLUKAGONA; HIPEGLIKEMIJOM –
inhibirano. Unos hrane bogatom proteinima je stimulus za lučenje glukagona.
5.PARATIREOIDNI HORMON, VIT.D I KALCITONIN
PTH- paratireoidni hormon luče 4 paratireoidne žlezde. Odgovoran je za
održavanje konstantne koncentracije jona Ca2+ u krvi. Njegova dejstva:
1. Mobilizacija Ca iz koštanog tkiva –stimuliše resorpciju kostiju.
2. Na nivou bubrega –smanjuje reapsorpciju Ca, u zamenu za povećano
izlučivanje fosfata, u urinu
3. Učestvuje u sintezi aktivog oblika vit.D, koji pomaže u resorpciji Ca iz creva.
HIPOPARATIREOIDIZAM –smanjenje PTH hormona, pada Ca u krvi, FOSFATI rastu
(grčevi)
HIPERPARATIREOIDIZAM –povećanje, obrnuto (stvaranje kamenčića u bubregu).
Vitamin D –u organizmu kao D2 ili kao D3, on stimuliše apsorpciju jona Ca i fosfata
iz tankog creva, i povećava njihove nivoe u plazmi, obezbeđujući normalno
okruženje, za mineralizaciju kostiju.
HIPOKALCIJEMIJA je glavni stimulus za lučenje PTH hormona.
Deficit –rahitis – kod male dec, deformitet kostiju.
Kalcitonin –odgovor na hiperkalcijemiju. Zajedno sa PTH i vit.D reguliše nivoe jona
Ca i fosfora. Povećava izlučivanje Ca, putem mokraće.
6.TESTISI i HIPOTALAMO-HIPOFIZNO-TESTIKULARNA OSOVINA
Parne, muške polne žlezde, gonade, smeštene su van trbušne duplje, u skrotumu.
Uloge: SPERMATOGENEZA i lučenje TESTOSTERONA –lajdigove ćelije, sitetišu
steroidne hormone.
Hipotalamus luči oslobađajući GONADOTROPIN, koji utiče na gonadotropne ćelije
da luče LH i FSH i na testise – mušku gonadu, luči testosteron i stvara
spermatozoide. Mehanizmom neg.p.s, testosteron šalje poruku hipotalamusu da
prestane sa lučenjem gonadotropina i gonadotropnih hormona FSH, LH.
Lučenje gonadotropnih hormona može biti pod dejstvom peptidnih hormona
INHIBINA i AKTIVINA. Kod muškaraca, FSH stimuliše testise da luče INHIBIN, koji
neg.p.s inhibira FSH.
7.OVARIJUMI: HHOO
Jajnici su parne, ženske polne žlezde, gonade, sa obe str karlice je po 1 jajnik.
Mesto odvijanja GAMETOGENEZE –OOGENEZE i glavni izvor steroidnih hormona –
ESTROGENA I PROGESTERONA.
Hipotalamus luči oslobađajuće faktore, GONADOTROPIN, koji utiče na rad
hipofize. Zatim, gonadotropne ćelije luče FOLIKULOSTIMULIRAJUĆI HORMON i
LUTENIZIRAJUĆI – FSH i LH, koji svojim dejstvom, kontrolišu rad jajnika. Pod
njihovim dejstvom se luče i ESTROGEN i PROGESTERON. Oni mehanizmom neg.p.s
šalju inf hipotalamusu, da prestane sa lučenjem GONADOTROPINA, koji time
deluje na hipofizu, da prestane sa lučenjem FSH i LH.
 8.OPLOĐENJE JAJNE ĆELIJE I TRUDNOĆA
PRILAGOĐAVANJE ORGANIZMA MAJKE NA TRUDNOĆU
Oplođenje je spajanje muške i ženske, zrele polne ćelije – zrelog spermatozoida i
zrele jajne ćelije, pri čemu nastaje zigot. Dešava se u ampularnom delu jajovoda.
Uspešno oplođenje jajne ćelije je u samo nekoliko sati nakon ovulacije. Ona se
zadržava u jajovodu naredna 3 dana, u toku kojih se ćelije dele i na kraju 3 dana
nastaje MORULA –kupinasta formacija, putuje do materice. Tokom putovanja,
prelazi u BLASTULU, iz nje se deli u BLASTOCISTU, takva lebdi u materičnoj
šupljini. Tek nakon 7-8 dana, nakon ovulacije, usađuje se u endometrijum. To je
IMPLANTACIJA. Endometrijum je tada u sekretornoj fazi, pod dejstvom
progesterona, kojeg luči žuto telo.
Implantacija ima 3 faze: APOZICIJA, ADHEZIJA i INVAZIJA. Nakon poslednje faze,
formira se decidua, koja zajedno sa čupicama, od str ploda, gradi posteljicu.
Posteljica- PLACENTA je endokrina žlezda, koja preuzima ulogu žutog tela, nakon
3.meseca trudnoće i luči hormone, koji su veoma značajni za trudnoću; vrši
transport materija neophodnih za rast i razvoj fetusa.
Trudnoća počinje od trenutka implantacije, može se Dg već 7./8.dan, prisustvom
BHCG-a u krvi. Računa se od poslednje menstruacije, traje 9 kalendarskih ili 10
lunarnih meseci (40 nedelja). Hormoni posteljice su odgovorni za održavanje
trudnoće: HUMANI HORIONSKI GONADOTROPIN Hcg i HUMANI HORIONSKI
SOMATOTROPNI Hcs –PLACENTNI LAKTOGEN.
Prilagođavanje org.majke:
1. V krvi se povećava, da bi se obezbedio povećani priliv krvi u srce, i povećao
minutni volumen srca majke i time stvorilo rezerve krvi (u slučaju velikog
gubitka u toku porođaja, omogućava da se zadovolje povećani zahtevi
gravidne materice, posteljice, bubrega, kože, dojki,...)
2. Koagulabilnost krvi majke je povećana (da zaštiti od iskrvarenja tokom
porođaja)
3. Alveolarna ventilacija je povećana (zbog progesterona)
4. Povećanje veličine glomerulske filtracije, u sredini trudnoće
5. Nutritivne potrebe su povećane (podrazumeva veći unos proteina,
neophodni za rast i razvoj fetusa, materice i dojki)
 6. Potrebna je supresija celularnog imuniteta – da ne bi došlo do odbacivanja
fetusa; podložnije virusnim infekcijama.
9.POROĐAJ, LAKTACIJA, KONTRACEPCIJA
Porođaj je prekid trudnoće, posle 20 NG. To je skup mehaničkih zbivanja, nastali
na fiziološkoj osnovi, koji dovode do istiskivanja ploda i posteljice. 4 faze
materične aktivnosti:
FAZA 0 –pod uticajem progesterona, kojeg luči posteljica, materična muskulatura
ostaje mirna.
FAZA 1 – u terminu porođaja, dolazi do aktivacije materice. Na miometrijumu
postoje receptori za: oksitocin i prostaglandine. Nekoliko dana pred porođaj se
javljaju KONTRAKCIJE – BRAKSTON – HIKSOVE KONTRAKCIJE (LAŽNI TRUDOVI)
FAZA 2 – dramatični stadijum porođaja, u kome dolazi do istezanja grlića
materice, što je glavni stimulus za lučenje oksitocina, koji zajedno sa
prostagandinima, povećava istezanje i dovodi do materične kontrakcije
(FERGUSONOV REFLEKS) i dilatacije grlića materice. Mehanizmom pozitivne
povratne sprege, novorođenče, posteljica i plodovi ovojci se istiskuju.
FAZA 3 – materica se vraća u svoj normalni položaj i veličinu, doprinosi
zaustavljanju krvarenja, posle porođaja.
Laktacija se uspostavlja 4 – 6 – 8 nedelja konstantnim izmuzavanjem, posle
svakog podoja. U toku prvih ned trudnoće, dolazi do brzog rasta dojki, da bi se
razvio LOBULO – ALVEOLARNI SISTEM I DIFERENCIRANI SISTEM KANALIĆA.
ALVEOLA je funkcionalna jedinica za stvaranje mleka. Grupu alveola čini
SEKRETORNI LOBUL, koji isporučuje mleko, izvodnim kanalićima, u prošireni deo,
mlečni sinus ili AMPULU, odakle mlečni kanalići konvergiraju u bradavicu.
Kontrola laktacije pod uticajem:
 PROLAKTINA– hormone prednjeg režnja, dovodi do stvaranja mleka, 2
dana nakon porođaja , usled naglog pada estrogena (u toku trudnoće se ne
stvara, zbog visokog nivoa estrogena)
 OKSITOCIN –hormon zadnjeg režnja, stimuliše se kada beba place ili se
prisloni na grudi.
Kontracepcija- skup mera I postupaka, kojima se sprečava neželjena trudnoća.
a. Prirodna – IZBEGAVANJE polnih odnosa tokom plodnih dana, tj.kada se
dešava OVULACIJA.
b. Metode barijere – mehanička – KONDOM i CERVIKALNA KAPICA,
sprečavaju susret spermatozoida I jajne ćelije, INTRAUTERINI ULOŽAK
(SPIRALA) –ometa impantaciju.
c. Hormonska kontracepcija – implanti, flasteri, injekcije, vaginalni prsten i
oralna – ANTIBEBIPILULE.
Antibebipilule remete fju jajnika: Hipofiza ne luči dovoljno LH hormona, posto
nema skoka LH hormona, nema ni ovulacije, nema ni oslobađanja zrele jajne
ćelije. Sprečava se neželjena trudnoća. 21 se uzimaju + 7 dana pause ili 28 dana
(21.-28. tbl bez hormona).
Tableta za dan posle I za 5 dana posle, ometaju implantaciju, sprečavaju
usađivanje blastociste, ne smeju biti redovna kontracepcija…