САСТАВ И ФИЗИЧКО ХЕМИЈСКА

СВОСЈТВА МОКРАЋЕ
ВУКАШИН ДОСТАНИЋ I-4
 UVOD
 Мокраћа или урин јесте течна отпадна материја, која је
производ деловања бубрега током процеса филтрације крви
. Из тела излази помоћу процеса који се назива мокрење.
Већина xемијских састава који долазе у контакт са
организмом могу се детектовати у мокраћи, као и неки
биолошки састави који могу бити показатељи здравственог
стања у организму.
 Мокраћа се пранципално састоји од воде и уреае. Други
битни састојак мокраће је креатинин, који се дозира у крви
 и у мокраћи како би се оценио рад бубрега. Овај метод се
утврђује клеренсом кретинина, који утврђује да ли пацијент
има проблем са бубрезима, као и стадијyм болести.
 САСТАВ
 Нормална мокраћа је сложен раствор органских и неорганских
материја који настају током метаболичких процеса у организму.
Састав и запремина нормалне мокраће варирају, у зависности од
многобројних чинилаца.
 Мокраћа садржи 95-97% воде и 3-5% растворених материја. Од
неорганских састојака у мокраћи се налази натријум (у облику
натријум-хлорида, а мање у облику фосфата), калцијум, калијум,
магнезијум, амонијак, док од анјона у мокраћи највише има хлорида,
фосфата, бикарбоната и сулфата.
 Сва органска једињења мокраће деле се на азотна и безазотна. У
азотне састојке мокраће убрајају се: уреја, креатинин, мокраћна
киселина, креатин, аминокиселине, хипурна киселина, док се у
безазотна једињења мокраће убрајају: феноли, оксилати, гликуронска
киселина, млечна киселина.
 САСТАВ
 Осим наведених неорганских неорганских и органских састојака, у мокраћи се налази и
известан број физиолошких активних састојака: фермената, хормона, витамина.
 Осим наведених физиолошких активних састојака мокраће код здравих особа, мокраћа у
случају разних патолошких стања(болести бубрега, јетре и др.) садржи и многобројне друге
материје, које се под нормалним околностима не налазе у нјој или их има тако мало да се
не могу доказати. Сви ти састојци имају заједнички назив- патолошки састојци мокраће. Ту
се убрајају: глукоза, протеини, ацетонска (кетонска) телам, жучне боје , хемоглобин и
његови деривати и др.
 Из сваке мокраће, па и када је бистра, исталожи се мало талога. Тај талог, који се назива
седимент мокраће, састоји се из тешко растворљивих супстанци, у аморфном или
кристалном облику. Седимент мокраће, осим тога, садржи епителне ћелије мокраћних
путева, ретке леукоците и еритроците, микроорганизме, а у случају обољења бубрега– и
цилиндре.
 Другим речима, главни представници нормалног и патолошког седимента мокраће су:
епителијалне ћелије уринарног тракта, леукоцити, еритроцити, цилиндри, бактерије,
сперматозоиди, гљивице и разне соли у кристалном и амофорном облику.
ФИЗИЧКО/ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА
 Функционално стање бубрега процењује се
испитивањем fizičkih, hemijskih i citoliških svojstava
mokraće.
 Физичка својства су: запремина излучене мокраће
за 24 сата, изглед, боја, мирис, специфична тежина
и реакција мокраће.
 Хемијска својства су: одсуство, односно присуство
одређених материја.
 Цитолошка својства се утврђују микроскопским
прегледом седимента мокраће, а односи се на
присуство ћелија и микроорганизама.
 ФИЗИЧКА СВОЈСТВА
 Диуреза тј. Запремина излучене мокраће за 24 сата зависи углавном
од количине течности и запремине воде која се преко осталих
екскреторних органа излучи (кроз кожу путем зноја, преко плућа,
преко дебелог црева-изметом). Здрав, одрастао човек излучује на дан
око 1500 ccm мокраће. Диуреза може да буде смањена испод 500- и
то се назива олигурија, или повећана изнад 2 литре- што се назива
полиурија.
 Мокраћа је бистра течност светложуте боје, специфичног мириса и
слано-горког укуса. Изглед, боја, мирис, реакција и специфична
тежина мокраће мењају се у физиолошким границама, што умногоме
зависи од врсте исхране и општег стања метаболизма.
 Нормална свежа мокраћа је бистра, а ако је мутна, замућење може да
потиче од крвних ћелија, соли, слузи, бактерија, епителних ћелија и
липида.
 ФИЗИЧКА СВОЈСТВА
 Мирис нормалне мокраће је карактеристичан. Потиче
од разних испарљивих ароматичних једињења, а
зависи од врсте хране и присуства бактерија.
 Реакције мокраће одређена лакмусовом хартијом код
здравог човека је слабо кисела до слабо базна (pH
6,3-7,8).
 Специфична тежина мокраће код здравог човека
износи обично 1020-1026. Са концентрисањем
мокраће повећава се и специфична тежина, и
обратно.
 ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА
 Урин се састоји од 30 000 xемиских састава. (количина састојака је код особе без анималија)
 95% вода
 2% органскиx једињена:
› уреа 2%
› креатинин 0,1 %
› уринска киселина 0,03%
› хипуринска киселина
› уробилин
› потасијум 0,6%
› хлор 0,6%
› Сумпор 0,18%
› Натријум 0,1%
› фосфор
› угљеник
› Амонијак NH4 +
› Калцијум 0,015%
› Магнезијум 0,01%
› Минерали: њихова количина зависи од хране и од неких физиолошких промена.
› Токсини, филтрирани од стране бубрега и катаболички неактивни лекови који су
конзумирани од стране човека
 ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА
 Анормалне појаве у урину[уреди]
› Хемоглобин (говоримо о хемоглубинурији)
› Црвена крвна зрнца (говоримо о хематурији)
› Протеини (говоримо о протеинурији)
› Глукоза (говоримо о гликозурији)
› Албумини (говоримо о албуминирији)
› Порфирин ( говоримо о порфирији)
› Кетонско тело (У случају великог напора или дијабетеса)
› Дериват фениланалина (говоримо о фенилкетонурији)
ХВАЛА НА ПАЖЊИ 