MINERALI I

OLIGOELEMENTI
U LJUDSKOJ
ISHRANI

Minerali predstavljaju grupu hemijskih vrsta, koje organizam koristi u

elementarnom obliku, uestvuju u metabolikim procesima i za razliku
od vitamina nisu podloni razgradnji pod uticajem enzima ili
temperature.
Jednom apsorbovani, prenose se putem krvi u elementarnom obliku ili
vezani za krvne proteine, albumine, naroito oligoelementi, koji su u
elementarnom obliku visoko reaktivni.
Izbacivanje veine minerala se vri putem urina (u sluaju oteenja
bubrega unos mora biti ogranien npr za P i Mg) a manji deo preko
ui dospeva u tanko crevo (Cu).

Minerali se dele na:

Glavne minerale, ija je esencijalnost potvrena, a
potreban dnevni unos prelazi 100 mg
Oligoelemente, iji je potreban dnevni unos manji
od 100 mg, a prema Mertzu se dele na:
Esencijalne oligoelemente
Oligoelemente ija esencijalnost nije potvrena

 Glavni minerali : Ca, P, Mg, Na, K, Cl, S

Oligoelementi:
Esencijalni: Fe, I, Zn, Cu, Mn, Cr, Co, Se, Mo, F
Esencijalnost nije potvrena: Si, V, Ni, Sn, Cd, As, Al, B.
Minerali imaju dve osnovne uloge u organizmu:
Gradivna uloga
Regulatorna uloga

Koji minerali imaju gradivnu ulogu?

Mnogi minerali imaju slinu molekulsku masu i valencu u jonskom

obliku (Mg, Ca, Fe i Cu se nalaze u +2 valentnom stanju) i na
njihovu apsorpciju utiu interakcije sa drugim mineralima,
vitaminima i biljnim vlaknima.
Zbog slinih osobina izmeu njih postoji meusobna kompeticija
za apsorpcioni mehanizam, to znai da mogu jedan drugom
uticati na apsorpciju i biodostupnost.* Iz tih razloga treba
izbegavati unoenje minerala kroz suplemente, osim u sluaju
lekarske preporuke.
*npr. velika koliina Zn u ishrani utie na smanjenje apsorpcije Cu

Osim drugih minerala na biodostupnost minerala mogu uticati:

Vitamini
Vitamin C utie na poveanu resorpciju Fe, kada se unose u
okviru istog obroka, a vitamin D poveava resorpciju Ca, P, Mg.
Fizioloka ili patoloka stanja
U trudnoi nije potrebno unositi vie Ca nego inae zbog toga to
se drastino povea mogunost apsorpcije.

 Komponente vlakana
Fitati i oksalati iz biljnih vlakana vezuju
minerale i onemoguuju njihovu resorpciju.
Spana, iako je bogat Ca, ne predstavlja
znaajan izvor ovog minerala, jer se samo
5% Ca resorbuje zbog prisustva oksalata.

Minerali i oligoelementi su:

a. organska jedinjenja koja se ne stvaraju u organizmu i u
ne razgrauju se u cilju dobijanja energije
b. neorganskog porekla, ne stvaraju se u organizmu i ne
razgrauju se u cilju dobijanja energije
c. organska jedinjenja koja se stvaraju u organizmu i ne
razgrauju se u cilju dobijanja energije
d. neorganskog porekla, ne stvaraju u organizmu i
razgrauju se u cilju dobijanja energije
Glavni minerali su oni elementi koji su:
a. najvaniji za odvijanje anabolikih procesa
b. najvaniji za odvijanje katabolikih procesa
c. najvaniji za odvijanje procesa energetskog metabolizma
d. dnevno potrebni u koliinama veim od 100 mg
Oligoelementi su neorganske materije koje su:
a. posebno vani za odvijanje anabolikih procesa
b. posebno vani za odvijanje katabolikih procesa
c. posebno vani za odvijanje procesa energetskog
metabolizma
d. dnevno potrebni u koliinama manjim od 100 mg

Unos minerala u
ljudskoj ishrani
ukljuuje i biljne i
ivotinjske izvore.
Npr. mleni
proizvodi su
najznaajniji izvor
Ca, dok su meso i
mesne preraevine
izvori Fe i Zn. Biljna
hrana je izvor Mg i
Mn. Preradom celog
zrna u belo brano
velika koliina
minerala se gubi, a
proizvod se
eventualno
obogauje samo
dodavanjem Fe.

KALCIJUM (Ca)
Kalcijum uestvuje sa 40% u
ukupnom mineralnom sastavu
organizma, to iznosi oko
1200 g. Najvei deo Ca se
nalazi u kostima i zubima
(99%), i oko 700 g se dnevno
izmenjuje izmeu kotanog
tkiva i telesnih tenosti.
Dnevni unos Ca se kree od
1000-1200 mg dnevno za
odrasle osobe, dok je za
adolescente povean na 1300
mg.

Apsorpcija Ca se odvija u poetnom delu

tankog creva, gde je pH vrednost 6,
blago kisela sredina, posledica
neutralizacije eludane kiseline sa
bikarbonatnim jonima iz pankreasnog
sekreta.
Na apsorpciju Ca utiu:
ivotno doba i stanje organizma (doba
rasta i razvoja i trudnoa poveavaju
sposobnost apsorpcije)
Parathormon, glukoza i laktoza iz
hrane u pozitivnom smislu
Biljna vlakna, preveliki unos fosfora,
polifenola (aj), nedostatak vitamina D
i dijareja u negativnom smislu.

Kada je koncentracija Ca niska u krvi,

parathormon koji se izlui iz
paratireoidne lezde utie na:
poveanu sitezu vitamina D, ime se
poveava apsorpcija iz creva,
smanjenu ekskreciju Ca putem
bubrega i
mobilisanje zaliha Ca iz kostiju.
Kada je visoka koncentracija Ca u krvi:
tiroidna lezda lui kalcitonin, koji
utie na depoziciju Ca iz krvi u
kostima,
poveava se izluivanje putem urina i
smanjuje se luenje vitamina D.
Osim gradivne uloge, Ca uestvuje i u
koagulaciji krvi, nervnoj transmisiji,
miinoj kontrakciji, aktivaciji enzima i
kontroli krvnog pritiska.

Vitamin D nastao sunanjem

u koi utie
na poveanu apsorpciju
kalcijuma u crevima.

Da li osteoporoza nastaje samo

zbog nedostatka kalcijuma?
Na odravanje zdravlja
kostiju veliki uticaj,
osim nivoa kalcijuma
imaju i enski polni
hormoni, iji
nedostatak u
menopauzi dovodi do
vee uestalosti
osteoporoze.
Kretanje i fizika
aktivnost ne jaaju
samo muskulaturu ve
i kotano tkivo.

Nedovoljan unos Ca u periodu rasta

izaziva pojavu rahitisa, a u kasnijoj
dobi osteoporozu, poremeaj u
zgruavanju krvi i tetaniju (bolne
greve miia).
Eksperimentalnim istraivanjima je
utvreno da regularan unos Ca,
osim pravilnog odvijanja navedenih
procesa obezbeuje i sledee:
Smanjuje rizik od raka creva
Smanjuje uestalost kamena u
bubregu
Smanjuje apsorpciju olova
Smanjuje krvni pritisak
Smanjuje simptome PMS
, dok se veza izmeu Ca i gubitka
kilae jo uvek prouava.

IZVOR KALCIJUMA U ISHRANI

Glavni izvor Ca u hrani su mleko i mleni proizvodi, kao i svi proizvodi koji
sadre mleko, to obezbeuje oko 70% dnevne potrebe kod Evropljana.
Takoe zeleno lisnato povre, i hrana i sokovi obogaeni Ca su izvor.
Za one koji ne unose dovoljno Ca putem hrane u ponudi su suplementi koji
sadre: 40% kalcijum karbonata ili 38% kalcijum fosfata ili 21% kalcijum
citrata.

FOSFOR (P)
Fosfor je posle Ca najzastupljeniji
mineral u ljudskom organizmu, i ini
1% ukupne teine.
Efikasna apsorpcija i velika zastupljenost
u ishrani ine fosfor manje vanim
mineralom, kada je planiranje ishrane
u pitanju.
Fosfor se efikasno (70%) apsorbuje iz
tankog creva, i 80-90% se deponuje u
kostima. Na njegov metabolizam utiu
vitamin D i parathormon, kao i na
metabolizam Ca (metaboliki blizanci),
a izluivanje se odvija putem bubrega.

Uloga fosfora u organizmu:

Ulazi u sastav kotanog tkiva
Uloga u izgradnji elijske
membrane (fosfolipidi)
Uloga u transportu masnih
kiselina (fosfolipidi, kao deo
hilomikrona)
Uloga u energetskom
metabolizmu (ATP, KP)
Uloga u odravanju acido
bazne ravnotee (fosfatni
pufer)

Potrebe za fosforom iznose oko 700 mg za odrasle, iako veina odraslih

unosi izmeu 1000 i 1600 mg dnevno. Dnevni unos fosfora se obino
vezivao za kalcijum u odnosu 1.5 : 1 u korist kalcijuma, dok je za
trudnice i decu odnos 1 : 1.
Glavni izvor fosfora u ishrani su mleko i mleni proizvodi, kao i meso, jaja,
cerealije, proizvodi iz pekare. Gornja granica za dnevni unos je 3-4 g,
preko ega se javlja poremeaj u radu bubrega. Nesrazmeran unos
kalcijuma i fosfora (vie fosfora i premalo kalcijuma) dovodi do gubitka
kotane mase.
Nedostatak fosfora koji se retko javlja dovodi do poremeaja u razvoju
kostiju. Uzroci su alkoholizam, neadekvatna ishrana kod starijih ljudi i
dece, konstantna dijareja, upotreba aluminijumovih antacida.

Za normalnu apsorpciju kalcijuma potreban je:

a. vitamin A
b. vitamin D
c. vitamin E
d. vitamin K
Glavni izvor kalcijuma u hrani je:
a. voe
b. povre
c. mleko i mleni proizvodi
d. itarice
Glavni izvor fosfora u hrani je:
a. voe
b. povre
c. mleko i mleni proizvodi
d. itarice

NATRIJUM (Na)

Organizam sadri proseno 120 mg

natrijuma, od ega se 2/3 nalaze
u slobodnom, jonizovanom
obliku, a 1/3 u sastavu skeleta,
zbog ega je natrijum glavni
katjon ekstracelularne tenosti.
Aldosteron je hormon nadbubrene
lezde koji uestvuje u regulaciji
koliine Na u organizmu putem
apsorpcije iz creva, bubrega i
lezda.

ULOGA NATRIJUMA

Na uestvuje u:
Odravanju koliine ekstracelularne
tenosti, kontroli krvnog pritiska
Odravanju acidobazne ravnotee (sa
Cl i HCO3 jonima)
Transportu glukoze i aminokiselina
kroz membranu elija bubrega i creva
Odravanju nadraljivosti membrane
miia i nerava

Da li ljudi pate od nedostatka natrijuma?

Danas se ne javlja nedostatak

natrijuma, naprotiv, njegov viak je
jedan od problema savremene
ishrane.
Odrasli prema preporukama ne bi
trebalo da unose vie od 2400 mg
dnevno, ukupno u obliku kuhinjske
soli i NaCl u namirnicama.

Na slici je prikazana koliina

Na u mg koju moemo
obezbediti unosom
jednog sendvia.
Ova koliina 1344 mg,
predstavlja 50 %
preporuenog dnevnog
unosa za ovaj mineral.
Dodavanje NaCl hrani se
smatra najjeftinijim
nainom za poboljanje
ukusa.
NaCl produava rok trajanja
hrane, i vezujui vodu
poveava njenu teinu.
Industrija soli daje obrt od
340 000 000 $ godinje
(SAD), to takoe ima
uticaj na restrikciju pravih
informacija o tetnosti
prekomernog unosa po
zdravlje.

Da li beli luk sniava krvni pritisak?

ORGANOSULFURI su materije kojih

ima najvie u belom i crnom luku
a pri njihovom vakanju aktivira se
liposolubilna komponenta zvana
alicin, koja se raspada na nekoliko
alil sulfida.
Najvee dejstvo je antitrombotiko,
dejstvo na smanjivanje lipida i
eera u krvi, antibakterijsko ... Ali
u novijim istraivanjima to nije
dokazano jer su u istraivanjima
koja su dala pozitivan efekat iz
1993.godine koriene doze od 7
enova belog luka na dan.

KALIJUM (K)
Prosean organizam
odrasle osobe ima
oko 270 mg kalijuma,
od ega se najvei
deo nalazi u
intracelularnoj
tenosti. Aldosteron je
hormon koji utie na
metabolizam
kalijuma, glavnog
katjona intracelularne
tenosti.

Kalijum je neophodan za:

Kontrolu i odravanje
odnosa izmeu
zapremine intracelularne i
ekstracelularne tenosti
Odravanje acidobazne
ravnotee
Metabolizam glukoze i
sintezu proteina
Odravanje normalne
nadraljivosti membrane
miia i nerava (zajedno
sa natrijumom i
kalcijumom), naroito
znaajan za funkciju srca
Kontrolu krvnog pritiska
(iri krvne sudove)

Da li je est nedostatak kalijuma u ishrani?

Kalijum, s obzirom da ga organizam sadri u

dvostruko veoj koliini u odnosu na natrijum, ima
i dva puta veu preporuenu dnevnu dozu unosa:
2000 6000 mg.
Uobiajena ishrana obezbeuje oko 2000 4000 mg
dnevno, ali ishrana bogata voem i povrem, veu
koliinu od propisane.

Kalijum se gubi znojenjem,

vie nego natrijum, a
nakon vebanja se u
velikoj koliini gubi
putem urina.
Zato je dobro nakon
vebanja, kada je nivo
kalijuma snien, pojesti
bananu.

Kako funkcija bubrega utie na nivo

minerala u organizmu?
Upotreba suplemenata je opravdana kod ljudi koji
uzimaju diuretike, jer oni utiu na izbacivanje
kalijuma iz organizma. Unos koji prelazi 5000 mg
dnevno oteuje bubrege, a kod ljudi koji ve imaju
oteenje bubrega preporuuje se ishrana
siromana natrijumom, kalijumom i fosforom.

Glavni katjon ekstraelijske tenosti je:

a. natrijum
b. kalijum
c. kalcijum
d. gvoe
Glavni katjon intraelijske tenosti je:
a. natrijum
b. kalijum
c. kalcijum
d. gvoe
Preporueni dnevni unos natrijuma je:
a. 50-240 mg
b. 0.5-2 g
c. 5-20 g
d. 50-200 g

MAGNEZIJUM
(Mg)
Ljudski organizam ima u proseku
25 g magnezijuma, od kojih se
70% nalazi u sastavu kotanog
tkiva, a 30% je rasporeeno u
mekim tkivima i telesnim
tenostima.
S obzirom na to da se izbacivanje
Mg odvija preko bubrega,
nedostatak se sree kod
bolesti koje izazivaju esto
mokrenje (dijabetes), a viak
kod bubrene insuficijencije.

Dnevne potrebe se kreu :

420 mg mukarci
320 mg ene
Uloga magnezijuma u organizmu kao
enzimskog aktivatora obezbeuje razliite
metabolike procese, kao to su sinteza
proteina i produkcija energije, uestvuje u
preko 300 procesa.

Magnezijum se nalazi u hlorofilu,

zbog ega je naroito,
zeleno povre bogato ovim mineralom.

HLOR (Cl)
Koliina hlora je 3% od koliine svih
minerala u organizmu, a
rasporeen je najvie u
ekstracelularnoj tenosti i sekretima
organizma.
Hloridi se unose u okviru NaCl, a
potrebne koliine iznose:
500 mg za novoroenad
1000-2000 mg za decu
2000 mg za odrasle, minimalno 750
mg.

SUMPOR (S)
Sumpor je mineral koji ulazi u sastav
aminokiselina (cistein i metionin), pa
se samim tim nalazi i u organizmu u
sastavu proteina, keratina u kosi i
noktima, glikoproteina kotanog
matriksa, heparina, insulina, biotina,
tiamina, koenzima A.
Dnevna potreba za unosom se
podmiruje unosom proteina putem
ishrane (meso, jaja, mleko).

Kog minerala ima vie u eliji a kog

van elije?

Kofein...
...organsko jedinjenje, biljnog porekla,
bele boje i grokog ukusa.
Nalazi se kao prirodni sastojak u zrnu
kafe, kakaa, liu aja, a u napicima:
oljica srpske kafe 100 mg,
oljica instant kafe 70 mg,
oljica aja 70 mg,
aa koka-kole 65 mg,
aa dijet kole 40 mg.
Kofein nema nikakvu hranljivu vrednost,
ali ima uticaj na fizioloko stanje
oveka.

Da li kofein
na svakog
deluje isto?

Efekti koje kofein

proizvodi zavise
najvie od tolerancije,
koja se razvija
redovnim unoenjem.
Jedna ista koliina kod
nekog e izazvati
budnost, a kod nekog
drugog nervozne
reakcije.
Nastupaju posle 30-60
minuta od uzimanja.

ta izaziva kofein?
CNS
doza od 50-200 mg izaziva ivahnost i budnost, a od
300-500 mg nervozu i miini tremor.
KVS
kofein oslobaa adrenalin, zbog ega se ubrzava rad
srca, njegova kontrakcija postaje snanija, a
periferni krvni sudovi sueniji. Ovo izaziva rast
pritiska, za kratko vreme.
BUBREZI
kofein utie na poveano izbacivanje tenosti iz
organizma (diuretski efekat), zbog ega pritisak
poinje da pada.
ELUDAC
kofein izaziva poveano luenje eludane kiseline,
zbog ega izaziva neprijatnost kod ljudi koji ve
imaju problema sa ovim organom.
MASNO TKIVO
kofein preko adrenalina utie na aktivaciju masnih
kiselina iz masnog tkiva.

Za koga je nepoeljan?
Preveliki unos kofeina kod mladih moe
se manifestovati hiperaktivnou,
iritabilnou, nervozom, glavoboljom,
eludanim tegobama, hladnim
znojem, drhtanjem ruku idr.
U sportovima snage kofein nema pozitivan
uticaj na rezultata, ali u sportovima
izdrljivosti, uz adekvatnu nadoknadu
tenosti, moe imati pozitivan uticaj.
Meunarodni Olimpijski Komitet ga je
stavio na listu zabranjenih sredstava
(12 g/ml urina).
Umeren unos ima pozitivan, a prekomeran
unos negativan uticaj na organizam, i
sportske rezultate.

OLIGOELEMENTI
GVOE
Gvoe se nalazi u ljudskom organizmu u
koliini od oko 4-5 g, ili 40-50 mg/kg
telesne teine.
70% gvoa se nalazi u sastavu
hemoglobina,
5% u sastavu mioglobina,
5% u elijskim enzimima za metabolike
procese,
20% u sastavu feritina (laki polipeptid koji
omoguava skladitenje gvoa u
netoksinom obliku i njegovu
hidrosolubilnost).
U krvi se gvoe nalazi u netoksinom obliku,
vezano za transferin, laki glikoprotein, koji
uestvuje u razmeni 25 mg gvoa
dnevno.
Povean unos gvoa savetuje se
vegetarijancima, jer se ovaj mineral
mnogo tee apsorbuje iz hrane biljnog
porekla.

Uloga gvoa u organizmu:

Transport kiseonika do svih elija u telu,
putem hemoglobina
Energetski metabolizam hranljivih materija
(u fazi stvaranja energije).
Potrebe za gvoem su: 8 mg za mukarce i
18 mg za ene (koje imaju menstrualne
cikluse) dnevno, a za trudnice 27 mg. Za
decu unos se poveava od 10 mg do 15
mg dnevno u periodu od 10-18 godina.
Zalihe gvoa u organizmu mukarca iznose
1000, a u organizmu ene 300 mg, dok je
dnevni gubitak takoe zavisan od pola i
iznosi od 1-1.5 mg.

Nedostatak gvoa se
manifestuje
anemijom
(hipohromna), a
uzrok tome, osim
nedovoljnog unosa,
moe biti i
smanjena
apsorpcija (u
sluaju oboljenja
eluca), ili gubitak
koji je povean
(krvarenje).

TA UTIE NA SLABU APSORPCIJU GVOA IZ

HRANE KOJU UNESEMO?
kafa,
aj,
hrana bogata
dijetetskim
vlaknima,
hrana bogata
kalcijumom i
fosforom,
koka kola.

Najvanija regulatorna uloga

magnezijuma je:
a. odravanju acidobazne ravnotee
b. kontroli podraljivosti nerava i miia
c. aktivacija enzima za produkciju
energije i sintezu proteina
d. kontrola zapremine ekstracelularne
tenosti
Najvea koncentracija hloridnih jona se
nalazi u sastavu:
a. pljuvake
b. ui
c. eludanog soka
d. pankreasnog sekreta

Najvei deo gvoa u ljudskom

organizmu se nalazi u obliku:
a. hemoglobina
b. mioglobina
c. hemosiderina
d. transferina
Hemoglobin ima ulogu u:
a. transportu kiseonika od plua do
tkiva
b. transportu ugljendioksida od tkiva do
plua
c. odravanju acidobazne ravnotee
d. svi navedeni odgovori su tani

JOD
U ljudskom organizmu se nalazi
oko 15-20 mg joda, od ega se
najvea koliina nalazi u
titastoj lezdi, a zatim
miiima, CNS-u, drugim
lezdama, koi i skeletu.
Na koncentraciju joda najvei
uticaj imaju hormoni hipofize i
hipotalamusa (TSH, TRH)
indirektno.
Jod ulazi u sastav hormona titne
lezda, koji uestvuju u
regulaciji brojnih metabolikih
funkcija, putem ubrzavanja
elijskog metabolizma, samim
tim i bazalnog metabolizma.

Dnevne potrebe za jodom

zavise od uzrasta i iznose od
40-300g, a nedostatak joda
u periodu odrastanja dovodi
do zaostajanja u mentalnom
razvoju, a u kasnijoj dobi do
guavosti ili hipotireoidizma.
1920. godine utvreno je da se
guavost moe spreiti
uvoenjem joda u ishranu, pa
je prva vajcarska poela da
uvodi jodiranu so.
Najvei izvor joda u ljudskoj
ishrani je jodirana kuhinjska
so (1mg joda na 10g soli).

Prirodni resursi za proizvodnju

proteina?
Stoaru je potrebna 30 puta
vea povrina zemlje za
proizvodnju iste koliine
proteina nego uzgajivau
soje.

CINK
Cink je sastavni deo preko 50
enzima kljunih za funkcionisanje
organizma i nalazi se u svim
tkivima, ukupno 1.5g kod ena i
2.5g kod mukaraca.
Zbog uea u metabolizmu
nukleinskih kiselina, nedostatak
cinka moe dovesti do poremeaja
u radu lezda, anemije, kao i do
usporenog rasta, i steriliteta.

Cink se vie nalazi

u organizmu
mukarca, jer se
5 mg gubi sa
svakom
ejakulacijom.
Od njegove
prisutnosti zavisi
plodnost.

Ovo je uoeno kod ljudi u Iranu i Egiptu, 1960.

godine, kao patuljast rast i poremeaj
razvoja seksualne funkcije.
Uzrok nedostatka je bila nepravilna ishrana,
bez mesa i unoenje hleba bez kvasca.
Kvasac smanjuje aktivnost fitinske kiseline i
omoguava apsorpciju cinka.

Beef pot roast, 3.5 oz ckd 8.5mg

Turkey, 3.5 oz ckd 4.5mg
Chicken liver, 3.5 oz ckd 4.3mg
Pumpkin seeds, 1/4 cup 4.2mg
Dnevne potrebe za cinkom
iznose 11 mg za mukarce i
8 mg za ene, a najvei
izvor predstavlja morska
hrana, meso i jaja.
Toksinost cinka daje klinike
manifestacije, ako unos
prelazi 80 mg na dnevnom
nivou. Simptomi mogu biti:
nizak nivo HDL, belih krvnih
zrnaca i gvoa.
Pri apsorpciji cink pokazuje
interferenciju sa drugim
mineralima, gvoem,
bakrom i kalajom.

Wheat germ, 2 Tbl 2.4mg

Yogurt, low fat, 1 cup 2.2mg
Soy nuts, 1/4 cup 2.1mg
Almonds, 1/4 cup 2.0mg
Peanuts, 1/4 cup 1.7mg
Sunflower seeds, 1/4 cup 1.7mg
Chicken, 3.5 oz ckd 1.3mg
Lentils, 1/2 cup cooked 1.3mg

SELEN
Selen je ukljuen 1989. godine u
listu oligoelemenata ija je
esencijalnost potvrena.
Njegova uloga se sastoji u
aktiviranju antioksidativnih
enzima . Dnevne potrebe
iznose 55 - 400g, a najvei
izvor predstavlja hrana
poreklom iz mora, itarice.
On se ne takmii sa drugim
mineralima za apsorpciju, pa se
mogu javiti i toksini efekti:
gubitak kose, zadah, munina,
dijareja, gojaznost.

U jednom delu Kine ljudi boluju od specifinog

oblika kardiomiopatije, zbog nedostatka
selena, jer se hrane iskljuivo ivotinjama
koje su uzgojene na tlu siromanom
selenom.

Jod je sastavni deo hormona:

a. nadbubrene lezde
b. titaste lezde
c. polnih lezda
d. hipofize
Izrazita antioksidanantna svojstva
ima:
a. gvoe
b. cink
c. bakar
d. selen

BAKAR
Bakar se esto naziva
metabolikim blizancem
gvoa.
Bakar uestvuje u stvaranju
energije i sintezi hemoglobina,
i preporuuje se dnevni iznos
od 0.9mg.
Bakar je prisutan u velikom broju
namirnica koje se koriste u
ljudskoj ishrani, naroito u
mesu, soji, crnoj okoladi i
orasima.
Taloenje bakra u organizmu se
javlja kod osoba sa uroenim
poremeajem prenosa bakra, i
zove se Vilsonova bolest.
Nedostatak je kod
eksperimentalnih ivotinja
uzrokovao
hiperholesterolemiju i snien
imunitet.

MANGAN
Mangan se nalazi u ljudskom
organizmu u koliini od 20 mg,
a najvea koncentracija ovog
oligoelementa je u jetri,
kostima, pankreasu i titnoj
lezdi, gde ulazi u sastav
enzima.
Njegov deficit uzrokuje
neuromiine i psihike
poremeaje, javlja se uglavnom
kod obolelih od dijabetesa, a
viak oteenja CNS-a.
Preporuen dnevni unos je 2.3
mg za mukarce i 1.8 mg za
ene, a nalazi se u
mahunarkama, aju i
semenkama.

HROM
Hrom se nalazi u kostima, slezini, jetri i
bubrezima u koliini od 6 mg.
Opovrgnuto je miljenje da ima uticaj na
koncentraciju glukoze u krvi.
Preporuen dnevni unos iznosi 25 do 45 g,
a najvei izvor su meso i sir u ishrani.
Nedostatak hroma se manifestuje
holesterolemijom, ak i razvojem
dijabetesa II.

Cr +3 je oligoelement, ali Cr +4 je otrovan.

KOBALT
Kobalt je esencijalni deo vitamina B12, pa je
potreban za sintezu eritrocita.
Njegov unos, koji nije precizno odreen,
obezbeuje se unosom vitamina B12 iz
namirnica ivotinjskog porekla, a skladiti se
u jetri.

MOLIBDEN
Pretpostavlja se da uestvuje kao enzimski
kofaktor u metabolikim procesima, a
dnevni unos koji je preporuen, iznosi 75110 g.
Nedostatak molibdena manifestuje se
poremeajem sranog i disajnog ritma,
slabou i edemom. Na eksperimentalnim
ivotinjama utvrena je toksinost u vidu
anemije, gubitka teine i zaostajanja u
rastu.
Najvei izvor molibdena u ishrani je hrana
biljnog porekla.

FLUOR
1900. godine u jugozapadnoj Americi,
zubari su primetili bele mrlje po
zubima ljudi koji nisu imali nijedan
karijes u ustima. Voda koju su pili ljudi
u toj oblasti bila je bogata fluorom.
Poeljna koncentracija u vodi je 1
mg/litru, to smanjuje incidencu
karijesa za 40-60 % pa se u SAD
sprovodi kontrolisano fluorisanje, od
1945.

Osnovna uloga fluora u organizmu je stabilizacija

kalcijumsko-fosfatnih kristala u kostima i zubima.
Dnevne potrebe se procenjuju na 2-3 mg za decu i
3-4 mg za odrasle, to se obezbeuje preko
fluorisanja vode ili unosa morske hrane, aja.

Toksinost fluora se javlja

kod dece koja gutaju
pastu za zube ili kod ljudi
koji ive u krajevima sa
vodom koja ima previe
fluora. Kod odraslih
velike koliine fluora, 20
mg na dan, koriste kod
osteoporoze, ali izazivaju
bolove u stomaku i
kostima.