Физичке величине

Физичке величине су физичке појаве.

Изражавају се као производ бројчане вредности и јединице мере.
Бројчану вредност физичке величине одређујемо мерењем.
Постоје основне и изведене физичке величине
Основне физичке величине су време,дужина,маса,температура,јачина електричне струје,јачина
светлости и количина супстанце.
Изведене физичке величине су физичке величине које могу да се изразе помоћу основних
физичких величина.Примери су брзина,убрзање,сила и др.
Физичке величине могу бити
1.скаларне
2.векторске
1.Скаларне физичке величине одређене су бројном вредношћу и мерном јединицом.
Скаларне физичке величине су на пр.дужина,површина,запремина,температура,маса и др.
2.Векторске физичке величине одређене су интензитетом,правцем и смером.Такве су на
пр.брзина,убрзање,сила и тд.
ВЕКТОРИ

-означавају се латиничним словом са хоризонталном стрелицом изнад

-интензитет велтора означаве се латиничним словом без стрелице или стављањем симбола
вектора између две паралелне црте.
-Два вектора су једнака ако имају исте интензитете,правац и смер.
-Два вектора су супротна ако имају исти интензитет,паралелни правац и супротан смер.
--Два вектора можемо упоредити једино ако имају исти правац и смер и тада упоређујемо њихове
интензитете.
-Скаларна величина је сталлна ако се током времена не мења њена вредност.
-Векторска величина је стална ако им је стална вредност,правац и смер.
-Колинеарни вектори су они који имају исти(паралелни)правац и исти или супротан смер.Ако им је
и интензитет једнак,они су једнаки.Ако је интензитет једнак,а смер супротан онда су супротни.
ПРОЈЕКЦИЈЕ ВЕКТОРА
-Пројекције вектора на координатне осе се добијају тако што је из њиховог почетка и краја
повлаче нормале на осе.
-Ако вектор са осом образује оштар угао,пројекција вектора је позитивна
-Ако образује туп угао,пројекција је негативна
-Ако је нормалан на осу(правац)његова пројекција је нула.
КИНЕМАТИКА
Кинематика је област механике која проучава механичко кретање тела не узимајући у обзир масу
и структуру тела и узроке њиховог настајања и постојања.

КРЕТАЊЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ТАЧКЕ

Материјална тачка је тело чији се облик и димензије у датом кретању могу занемарити.
Тело се може сматрати материјалном тачком и када су његове димензије мале у поређењу са
путањом коју оно прелази.
О кретању као промени положаја материјалне тачке може се говорити једино ако се посматра у
односу на референтно тело.
Референтном телу најчешће се придружује референтни систем и то коорддинатни систем на чијем
почетку се налази референтно тело.
У физици се користи Декартов координатни систем кога чине 3 узајамно нормалне равни тј.осе x,y
I z.

Положај тачке А одређен је координатама x,y,z.То су растојања тачке А од ове три равни.

ВЕКТОР ПОЛОЖАЈА
Положај тачке А у координатном систему може се одредити вектором положаја или радијус-
вектором.
Вектор положаја материјалне тачке је вектор који спаја координатни почетак и дату тачку.Усмерен
је од координатног почетка ка датој тачки и одређује положај те тачке у равни.
Интентитет вектора положаја у простору тачке А се израчунава помоћу Питагорине теореме:

Ако се тело(материјална тачка)креће поправој линији,онда је вектор положаја одређен

растојањем те тачке од координатног почетка.
ВЕКТОР ПОМЕРАЈА

Ако тело почне да се креће из тачке А и после одређеног времена стигне у тачку Б.При том
кретању обишло је лук .
Вектор помераја једнак је разлици вектора положаја тачке А и В.

Интензитет вектора помераја једнак је дужини тетиве која спаја тачке у којима се тело налазило у
почетном и крајњем тренутку.
Правац вектора помераја се поклапа са правцем тетиве а смер му је од тачке А до В.
Када је интервал у коме се прати кретање толико мали да се може поистоветити са
тренутком,правац помераја се поклапа с правцем тангенте на путањи у одговарајућој тачки.

ПУТАЊА И ПУТ
Путања је линија коју тело описује током кретања у датом референтном систему и она повезује
узастопне положаје телатоком кретања.
Облик путање једног тела може бити различит у односу на различит референтни систем.
Пут је дужина дела путање коју тело пређе у одређеном интервалу времена.

РАЗЛИКА ПУТА И ПОМЕРАЈА

1.пут као величина има само позитивне вредности,а вредности помераја могу да буду и позитивне
и негативне
2.путеви између две тачке могу бити различити али се померај не мења
3.пут зависи од облика путање а вектор помераја не
4.ако се тело креће од тачке А до Б и назад,пут ће бити двоструко већи а померај 0.

5.ако се тело креће по кружном путу,пут ће бити једнак обиму путање а померај 0.
-Пут који тело пређе једнак је растојању између тачака мерено дуж путање којом се тело
кретало.То значи да пут зависи од положаја почетне,крајње тачке и облика путање.
-Померај је најкраћа удаљеност од почетне до крајње тачке без обзира на то каква је путања.
ПОДЕЛА МЕХАНИЧКОГ КРЕТАЊА
Према обллику путање кретање може бити праволинијско и криволинијско
-Праволинијско кретање може бити равномерно и неравномерно(променљиво)
-При равномерном праволинијском кретању тело за исте интервале прелази једнаке путеве.
Примери равномерних кретања су кретање светлости у валуму.
-Кретања тела најчешће су неравномерна.За описивање ове врсте кретања уведен је појам
средње вредности брзине.