МИЋО М.

МИТРОВИЋ

ти
ра
Практикум

пи
ФИЗИКА 7 н е
ко
збирка задатака и експерименталних вежби из
физике за седми разред основне школе
и,
ат
мп
та
ш
е
Н

САЗНАЊЕ
Београд, 2020.
ПРАКТИКУМ ФИЗИКА 7
Збирка задатака и експерименталних вежби из физике за седми разред основне школе

Аутор
Проф. др Мићо Митровић, редовни професор Физичког факултета у Београду

Издавач
Издавачка кућа Сазнање доо Београд – Нови Београд
Др Агостина Нета 74/31, Београд

ти
Рецезенти
Катарина Ђорђевић, професор физике у Првој крагујевачкој гимназији

ра
Слађана Николић, професор физике у ОШ „Милан Ђ. Милићевић“, Београд
Биљана Максимовић, Физички факултет Универзитета у Београду, Београд
Проф. др Рефик Фазлић, редовни професор ПМФ-а Универзитета у Тузли

пи
За издавача
Проф. др Мићо Митровић

ко
Уредник
Проф. др Мићо Митровић

Лектор
н е
Ружа Милојевић

Илустрације
и,

Марија Митровић, Владимир Стојиљковић, Марко Митровић

ат

Министарство просвете, науку и технолошког развоја Републике Србије

одобрило је овај практикум решењем број 650-02-00583/2019-07 од 4.2.2020. године
Штампа: Службени гласник, Београд
мп

1. издање
Тираж: 15000
та

CIP - Каталогизација у публикацији – Народна библиотека

ш

Србије, Београд
37.016:53(075.2)(076)
МИТРОВИЋ, Мићо М., 1953
е

Физика 7 : практикум : збирка задатака и експерименталних вежби

Н

из физике за седми разред основне школе / Мићо М. Митровић ;

[илустрације Марија Митровић, Владимир Стојиљковић, Марко
Митровић]. - 1. изд. - Београд : Сазнање, 2020 (Београд :
Службени гласник). - 156 стр. : илустр. ; 27 cm
Тираж 1.500. - Библиографија: стр 156.
ISBN 978-86-89679-09-0
COBISS.SR-ID 283139340
 Садржај
ПРЕДГОВОР .......................................................................................................................................... 4
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ............................................................................................................................ 5
СИЛА И КРЕТАЊЕ................................................................................................................................ 6
Питања .................................................................................................................................................... 6
Тест задаци ............................................................................................................................................. 8
Задаци .................................................................................................................................................... 13
Задаци за самосталан рад .................................................................................................................... 29
КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛЕ ТРЕЊА ............................................... 36

ти
Питања .................................................................................................................................................. 36
Тест задаци .......................................................................................................................................... 37

ра
Задаци .................................................................................................................................................... 40
Задаци за самосталан рад .................................................................................................................... 52
РАВНОТЕЖА ТЕЛА............................................................................................................................ 58

пи
Питања ................................................................................................................................................... 58
Тест задаци ........................................................................................................................................... 59

ко
Задаци .................................................................................................................................................... 62
Задаци за самосталан рад .................................................................................................................... 71
МЕХАНИЧКИ РАД И ЕНЕРГИЈА. СНАГА ..................................................................................... 75
Питања .................................................................................................................................................. 75
е
Тест задаци ........................................................................................................................................... 76
н
Задаци .................................................................................................................................................... 78
Задаци за самосталан рад .................................................................................................................... 87
и,

ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ ......................................................................................................................... 91

Питања .................................................................................................................................................. 91
ат

Тест задаци ........................................................................................................................................... 92

Задаци .................................................................................................................................................... 94
мп

Задаци за самосталан рад .................................................................................................................... 98

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ВЕЖБЕ.................................................................. ..................................... 100
.

Грешке мерења............................................................................................... ..................................... 101

.
та

Одређивање сталног убрзања при кретању куглице низ жлеб ...................... ................................ 106 .

Провера Другог Њутновог закона .................................................................................... ................ 109 .

Одређивање убрзања тела које слободно пада ................................................................................ 116

ш

Одређивање коефицијента трења клизања ................................................................... ................... 118 .

Одређивање густине чврстог тела применом Архимедовог закона .............................................. 125

Одређивање рада при кретању тела по различитим подлогама ................................. ................... 127
е

Провера закона одржања механичке енергије помоћу колица ...................................................... 129

Н

Мерење температуре мешавине топле и хладне воде по успостављању топлотне равнотеже... 132
Одређивање специфичног топлотног капацитета тела................................................................... 134
ОДГОВОРИ И РЕШЕЊА................................................................... ................................................ 136
.

Одговори на питања............................................................................................... ............................. 136

.

Решења тест задатака..................................................................................... ..................................... 140

.

Решења задатака за самосталан рад.............................................................. .................................... 145

.

Литература.............................................................. ............................................................................. 156

.

3
 ПРЕДГОВОР

Овај практикум, заједно са уџбеником који са њим чини целину, представља уџбенички
комплет за предмет физика за ученике седмог разреда основне школе. Састоји се од питања и
одговора, тест питања, рачунских задатака са решењима и задатака за самосталан рад,
експерименталних вежби и решених експерименталних задатака.

Практикум садржи задатке различитих тежина што ученицима омогућава постепено

разумевање и усвајање нових знања. Најједноставнији задаци, које би требало без тешкоћа да

ти
ураде сви ученици, означени су сивом бојом ( ) . Најчешће захтевају познавање једне формуле
и претварање јединица. Необојене задатке би требало да са лакоћом решава већина ученика.

ра
Плаво обојени задаци ( ) су предвиђени за радозналије ученике. Најтежи од њих су предвиђени
за ученике који знања из редовне наставе проширују на часовима додатне наставе.

пи
Задаци су бирани тако да и најбољим ученицима омогућавају освајање такозване зоне
наредог равоја, по теорији Лава Виготског, кроз захтеве који су мало изнад развојног нивоа
ученика, па стимулишу његов развој. Решавањем теоријских, рачунских или експерименталних

ко
проблема из овог практикума ученици стичи добру основу за решавање сложенијих проблема са
којима се могу срести ученици који учествују на такмичењима из физике.
е
Многи садржаји су повезани са знањима које су ученици стекли на часовима других
н
предметама, што ученицима омогућава боље разумевање повезаности различитих наука и
јединствености научног сазнања. Светло црвеном бојом ( ) су означени предмети са којима је
и,

садржај повезан.
ат

Многи корисници овог уџбеничког комплета су тражили већи број сложенијих задатака.
Због тога је у овом издању, у односу на претходно, знатно повећан број задатака, али свих
тежина. Тиме је омогућено наставницима да врше избор задатака које ће обрађивати са
мп

ученицима у складу са њиховим афинитетима и условима извођења наставе.

Надам се да ће вам овај практикум заједно са уџбеником са којим чини целину бити од
та

велике користи у успешном савлађивању градива предвиђеног за седми разред.

ш

У Београду, октобра 2019. године

Аутор
е
Н

4
 Н
е
ш
та
мп
ат
и, И
н е
ЗАДАЦИ
ПИТАЊА

ко
пи
ра

5
ти
 СИЛА И КРЕТАЊЕ

Питања

1.1. Да ли је брзина већа на почетку или на крају равномерно праволинијског кретања?

1.2. Тело се креће равномерно праволинијски. За 5 s од почетка кретања тело пређе

ти
пут од 10 m. Колики пут пређе за наредних 5 s ?

ра
1.3. Аутомобил је прешао пут од 120 km за два часа, мењајући брзину између 30 km/h
и 80 km/h. Одредити средњу брзину аутомобила на посматраном путу.

пи
1.4. Трчећи бзином 15 km/h, Марко престиже Јована који трчи брзином 3 km/h.

ко
Колика је Маркова брзина у односу на Јована?

1.5. Ива је два дана узастопно од куће до школе стигла за исто време, прелазећи
е
једнаке путеве. Први дан се задржала код трафике три минута, а други дан се није
н
заустављала. Који дан се кретала већом средњом брзином?
и,

1.6. Како се дефинише убрзање тела?

ат

1.7. Колико је убрзање тела које се креће равномерно праволинијски?

мп

1.8. Интензитет брзине два тела се промени за исту вредност. Код првог тела се та
промена изврши у краћем временском интервалу. Које тело има веће убрзање?
та

1.9. По чему се разликују убрзања убрзаног и успореног кретања?

ш

1.10. Телу се брзина промени са 30 m/s на 10 m/s у посматраном временском

е

интервалу. Да ли се тело креће убрзано, или успорено?

Н

1.11. Тело се креће равномерно убрзано. За 10 s од почетка кретања брзина му се

промени за 20 m/s. За колико му се промени брзина у наредних 20 s ?

1.12. Крећући се равномерно убрзано, без почетне брзине, Драгана након две секунде
има брзину 3 m/s. Колику брзину има након наредне две секунде?

6
1.13. Крећући се равномерно убрзано, без почетне брзине, Драгана за две секунде пређе
пут од 2 m. Колики пут пређе у наредне две секунде?

1.14. Динамометар и тело закачено за њега по хоризонталној подлози вуче

хоризонтално усмерена сила од 4,2 N константном брзином. Колика је сила трења
између тела и подлоге?

1.15. Сила интензитета 5 N делује у смеру од истока ка западу. Колики интензитет треба

ти
да има сила, и у ком смеру треба да делује да би уравнотежила наведену силу?

ра
1.16. Ако два дечака гурају аутомобил у истом смеру силама једнаког интензитета F,
колика резултујућа сила делује на аутомобил?

пи
1.17. Колика резултујућа сила делује на аутомобил у претходном примеру, ако дечаци
гурају аутомобил наведеним силама, али у супротним смеровима?

ко
1.18. Како треба да делује сила на тело при праволинијском кретању да би се оно
е
убрзавало, а како да би се успоравало?
н
1.19. На два тела једнаких маса делују силе. Сила која делује на тело 1 има три пута
и,

већи интензитет од силе која делује на тело 2. Које тело има веће убрзање и колико
пута?
ат

1.20. Тело 1 има двоструко већу масу од тела 2. На оба тела делују силе истог
мп

интензитета. Које тело има веће убрзање и колико пута?

та

1.21. График зависности брзине од времена код равномерно успореног кретања пресеца
временску осу (апсцису) када је t = 30 s. После колико времена од почетка кретања
ш

се тело зауставља?

1.22. Шта означавају супротни предзнаци брзине, убрзања или силе на графицима
е

зависности ових величина од времена?

Н

1.23. График зависности убрзања од времена лежи на временској оси. Какво кретање
описује наведени график?

1.24. Колика сила делује на тело у претходном питању?

7
1.25. Да ли вектор убрзања код успореног кретања има смер силе која делује на тело?

1.26. Крећући се кроз траву, лопта поломи многе травке на свом путу. Да ли већом
силом делује лопта на травку коју сломи, или травка на лопту?

1.27. Улазећи у дрво ексер на њега делује неком силом. Дрво при томе зауставља ексер.
Да ли ексер делује већом силом на дрво, или дрво на ексер?

ти
1.28. Да ли увек сви делићи тела имају једнаке брзине и убрзања када се тело обрће?

ра
1.29. На тело делују две силе различитих праваца. Да ли тело има једно убрзање?

1.30. Да ли је убрзање свих тела у једном систему увек једнако?

пи
ко
Тест задаци

У свим тест задацима, у свим поглављима, допуните реченице, заокружите тачан

е
одговор (одговоре), поређајте величине или решите постављени задатак.
н
1.1. Област физике која проучава кретања тела назива се ___________________. Део
и,

механике који проучава кретања не водећи рачуна о узроцима кретања назива се

ат

________________ , а део механике који проучава услове под којима се кретања

одвијају назива се ____________ .
мп

1.2. Анђа је из куће кренула у 6 h и 57 min, а у школу стигла у 7 h и 25 min. Којом је

брзином Анђа прешла пут од 800 m између куће и школе?
та

а) 5 m/s б) 2 km/h в) ≈ 0,48 m/s

ш

1.3. Множењем вектора позитивним бројем различитим од један мења се његов

______________ , а правац и смер остају непромењени. Множењем вектора
е

негативним бројем различитим од минус један мењају се ______________ и

Н

____________ , а не мења се ______________ вектора.

1.4. Средња брзина тела је у односу на тренутну:

а) већа или једнака б) једнака в) мања или једнака

8
1.5. Прва два километра аутомобил прелази за 4 min, а наредних пет километара
прелази за 8 min. Средња брзина аутомобила је:
а) 35 km/h б) 0,58 m/s в) 3,5 km/h

1.6. Миле је 500 m прешао за 6 min, а наредних 300 m за 4 min. Средња брзина
Милетовог кретања је:
а) 1,33 m/s б) 3 m/s в) 5 m/s

ти
ра
1.7. На слици су приказане зависности пређеног
пута од времена тела а и b која крећу

пи
истовремено из истог места. Време између
проласка једног и другог тела кроз тачку

ко
удаљену 40 m од полазне износи ______ .
Један минут након поласка растојање
између тела износи ______ (прихвата се
е
вредност процењена са графика).
н
и,

1.8. Брзине тела а и b у претходном задатку износе:

ат

v a = ___________ и v b = ____________ .
мп

1.9. На слици су приказане зависности брзина од

времена тела а и b. Брзине ових тела износе:
та

va = __________ и vb = ___________ .
ш

1.10. Тела а и b у претходном задатку за осам

е

минута прелазе путеве:

Н

s a = ___________ и s b = ___________ .

1.11. Када брзина тела расте кажемо да се тело _____________ , а када се брзина тела
смањује кажемо да се тело ________________ .

9
1.12. Убрзање тела је бројно једнако промени ____________ у јединици ___________ .
Јединица за убрзање у Међународном систему мера (SI) је __________ .

1.13. Ако се брзина тела промени са v1 = 10 m/s на v2 = 5 m/s за пет секунди, његово
убрзање је ___________ .

1.14. Марија промени своју брзину за исту вредност као Ивана, али за двоструко краће
време. Маријино убрзање је у односу на Иванино _______ пута _________ .

ти
1.15. Физичка величина која представља меру међусобног деловања између тела назива

ра
се _________ . Њена јединица у Међународном систему мера је ________ , који се
преко јединица основних физичких величина може изразити на следећи начин:
_________ .

пи
1.16. Разлика сила које мере динамометри на сликама износи ___________ .

ко
н е
1.17. Ако на тело које мирује на подлози делује сила од 5 N паралелна подлози, на њега
и,

делује сила трења интензитета:

ат

а) 0 N б) 2,5 N в) 5 N
мп


1.18. На слици је приказан вектор силе F . Графички представите

вектор - 1,5 F .
та

1.19. Скицирајте резултанту три силе приказане на

ш

слици. Колики је њен интензитет ако интензитет


вектора F1 износи 8 N?
е

Одговор: ____________ , ________

Н

1.20. Сила која делује у правцу и смеру брзине ____________ тело, а сила која делује у
супротном смеру од брзине _________ тело. Правац кретања тела мења сила која
______________ у правцу кретања тела.

10
1.21. Убрзање тела је _________________ сили која на њега делује, а обрнуто
пропорционално ________ тела. Овај исказ је познат као ________________ закон.

1.22. Ако сила од 4 N телу да убрзање 20 cm/s2 маса тела износи:

а) 20 kg б) 0,2 kg в) 0,8 kg

ти
1.23. Телу масе 200 g брзина порасте са 20 cm/s на 25 cm/s за пет секунди. На тело је
деловала сила:

ра
а) 2 N б) 2 mN в) 0,2 N

пи
1.24. Коликa је маса тела које добија убрзање 0,5 m/s 2 ако се вуче динамометром чија се
опруга, крутости k = 12 N/m, истегне за ∆l = 4 cm? Занемарити све остале силе

ко
које делују на динамометар. е
1.25. Вектор тренутне брзине тела има правац ____________ на путању, и __________ у
н
смеру кретања. Интензитет му је једнак пређеном __________ у јединици
_________ .
и,
ат

1.26. Вектор убрзања тела има правац и смер (заокружи све тачне одговоре):
а) правац тангенте и смер кретања б) силе која убрзава тело
мп

в) вектора промене брзине тела г) брзине

та

1.27. Вектор силе која делује на тело има правац и смер (заокружи све тачне одговоре):
а) правац тангенте и смер кретања б) убрзања тела
ш

в) вектора промене брзине тела г) брзине

е

1.28. Код равномерно праволинијског кретања брзина, убрзање и сила која делује на
Н

тело су:

а) v = 0 m/s , a = const , F = 0 б) v = const , a = 0 , F = const

в) v = const , a = 0 , F = 0

11
1.29. Код равномерно убрзаног праволинијског кретања брзина, убрзање и сила која
убрзава тело су:
а) v = 0 m/s , a = const , F = 0 б) v = const , a = 0 , F = const

в) брзина се мења, a = const , F = const

1.30. Код равномерно убрзаног кретања без почетне брзине брзина је _______________
времену кретања, а пређени пут је пропорционалан ______________ времена

ти
кретања.

ра
1.31. Почетна брзина аутомобила који након пола минута има брзину 15 m/s, ако се све
време кретао убрзањем 0,12 m/s 2 , износи ___________ .

пи
1.32. Након пређеног пута од 5 m дечак достиже брзину од 5 m/s. Ако је почетна брзина
дечака била 4 m/s, убрзање дечака је __________ .

ко
1.33. Брзина тела се смањи са 50 km/h на 40 km/h за осам секунди. Убрзање тела
е
износи:
н
а) 1,25 m/s2 б) ≈ 0,347 m/s2 в) ≈ −0,347 m/s2 г) ≈ −0,347 m/s
и,

1.34. Ако аутомобил и бицикл крену из мировања, и крећу се равномерно убрзано, за

исто време аутомобил од мотоцикла пређе 20 % дужи пут. Колико је убрзање
ат

мотоцикла ако је убрзање аутомобила 0,5 m/s2 ?

мп

а) ≈ 0,417 m/s2 б) 0,6 m/s2 в) ≈ −0,42 m/s2 г) 0,625 m/s

1.35. Иван и Марко почињу да трче истим убрзањем. Иван трчи два пута дуже од
та

Марка. Крајње брзине и пређени путеви су им:

ш

а) Иванови брзина и пређени пут су два пута већи

б) Маркови брзина и пређени пут су два пута већи
е

в) Иванова брзина је два пута већа, а пређени пут је четири пута дужи
Н

1.36. На слици је приказан график зависности

пређеног пута тела од времена. Одредити
брзину и убрзање тела.
Одговори:
Брзина: __________ . Убрзање: __________ .

12
 1.37. На слици је приказан график зависности
брзине тела од времена. Одредити убрзање
тела и пут који пређе у првих 40 s кретања.
Одговори:
Убрзање: ____________ .
Пређени пут: ____________ .

ти
1.38. Ако је маса тела у претходном задатку 5 kg, колика га сила убрзава?
Одговор: ______________ .

ра
1.39. Дечак лоптом удара у зид при чему се она одбија од зида. Лопта при томе на зид

пи
делује силом од 5 N. Сила којом зид делује на лопту је:
а) мања од 5 N б) једнака 5 N в) већа од 5 N

ко
1.40. Дечак вуче опругу учвршћену за зид силом од 15 N. Сила којом опруга делује на
зид у равнотежи износи:
н е
а) 7,5 N б) 30 N в) 15 N
и,

Задаци
ат

1.1. Александра пређе пут од 2 km за пола сата. Коликом брзином се кретала

мп

Александра?
та

s = 2 km = 2000 m s 2 km km 1000 m m
v= = =4 = 4× ≈ 1,1 .
t = 0,5 h = 1800 s , v = ? t 0,5 h h 3600 s s
ш

1.2. Колика је дужина стазе коју дечак претрчи за 5 min, ако се креће равномерно
е

брзином 4 m/s?
Н

m
v = 4 m/s , t = 5 min = 300 s , s = ? s = vt = 4 × 300 s = 1200 m.
s

1.3. Атлетичар трчи равномерно, брзином 6 m/s, по ивицама игралишта чије странице
износе 60 m и 100 m. Након колико времена ће се вратити у почетни положај?

13
 За тражено време атлетичар прелази пут од 320 m, па је:
v = 6 m/s , a = 60 m
s
t= ≈ 53,3 s.
b = 100 m , t = ? v

1.4. За које време воз дужине 150 m прелази мост чија је дужина 300 m ако му је
брзина 36 km/h?
Воз треба целом својом дужином да пређе преко моста тако да је пут
l = 150 m , d = 300 m

ти
који пређе за тражено време једнак d + l.

km m Пошто је d + l = vt ,
v = 36 = 10 , t = ?

ра
h s
d +l
тражено време ће бити t = = 45 s.
v

пи
1.5. Мајка је приметила да ћерка трчи према улици и потрчала за њом три секунде
након поласка ћерке. После ког времена од ћеркиног поласка мајка стиже ћерку и

ко
колике путеве до тада прелазе? Брзине ћерке и мајке су 1,5 m/s и 4 m/s, по реду.
е
До сустизања прелазе једнаке путеве s = v1 t и s = v 2 (t − ∆ t ).
v1 = 1,5 m/s
н
Пошто је мајка касније кренула, краће време се кретала.
∆t = 3 s
Тражено време износи:
и,

v 2 = 4 m/s
v2
t =? t= ∆ t = 4,8 s, па је
ат

v 2 − v1
d =?
d = s = v1t = 7,2 m.
мп

1.6. Бициклиста и пешак, крећући се у истом смеру, истовремено се нађу поред исте
бандере (стуб поред пута). Бициклиста се креће брзином 2,5 m/s у односу на
та

пешака, а пешак се у односу на земљу креће брзином 1,5 m/s. Колико пре пешака
ш

бициклиста стигне до следеће бандере, удаљене 30 m ?

Брзина бициклисте у односу на земљу је једнака збиру његове брзине у односу

е

на пешака и брзине пешака у односу на земљу:

v p = 1,5 m/s
Н

v b = v p + v bp .
v bp = 2,5 m/s
Времена путовања и њихова разлика износе:
d = 30 m d d
tp = = 20 s, t b = = 7,5 s,
tp − tb = ? vp v p + v bp

па бициклиста стиже пре пешака за t p − t b = 12,5 s.

14
1.7. Прва три километра аутомобил прелази за 5 min, а преосталих седам километара
прелази за 10 min. Одредити средњу брзину аутомобила.

s1 + s2 3000 m + 7000 m m km
s1 = 3 km , t1 = 300 s vsr = = ≈ 11,1 = 40 .
t1 + t 2 300 s + 600 s s h
s 2 = 7 km , t 2 = 600 s , vsr = ?

1.8. Ученик је на путу до школе прошао поред пекаре где је купио доручак. Пут до

ти
пекаре, која је од куће удаљена 500 m, прешао је за 5 min. Ученик се у пекари
задржао 3 min. Пут од пекаре до школе, који износи 300 m, прешао је за 6 min.

ра
Одредити средњу брзину ученика на путу од куће до школе.

s1 + s 2 + s 3 500 m + 0 m + 300 m m
≈ 0,952 .

пи
s1 = 500 m , t1 = 300 s v sr = =
t1 + t 2 + t 3 300 s + 180 s + 360 s s
s 2 = 0 m , t 2 = 180 s
Напомена: Као што знате из шестог разреда, резултат је довољно

ко
s3 = 300 m заокруглити на три цифре различите од нуле, као што смо учинили у овом
задатку. Више од четири цифре различите од нуле нема смисла писати.
t 3 = 6 min = 360 s Према томе, резултат би било погрешно записати у облику 0,952 38. Овај
е
vsr = ? резултат је математички исправан, али нема физичког смисла, ако се води
н
рачуна о могућим грешкама мерења у школским условима.
и,

1.9. На првој половини пута тело се креће брзином 40 m/s, а на другој половини пута
брзином 60 m/s. Одредити средњу брзину тела на целом путу.
ат
мп

Посебно за делове пута важи

s m
s1 = s2 = , v1 = 40 s s
2 s s1 = = v1 t1 , s2 = = v2 t 2 ,
2 2
та

m
v 2 = 60 , vsr = ?
s s s
t1 = , t2 = .
ш

2v1 2v 2

s s 2v1v 2 m
vsr = = = = 48 .
е

t1 + t 2 s s v1 + v 2 s
+
2v1 2v 2
Н

Напомена: Приметите да средња брзина није једнака аритметичкој средини брзина – њиховом
збиру подељеном са 2.

1.10. Тело се креће равномерно 50 s брзином 3 m/s. Нацртати графике зависности

брзине и пређеног пута тела од времена.

15
 t = 50 s

m
v=3
s

1.11. Аутомобил се креће 10 km равномерно брзином 40 km/h. Након тога се креће

15 km равномерно, брзином 30 km/h. Нацртати графике зависности брзине и

ти
пређеног пута од времена.

ра
Времена кретања аутомобила износе:
km
s1 = 10 km , v1 = 40 s1 10 km
h t1 = = = 0,25 h = 15 min,

пи
v1 40 km/h
km
s 2 = 15 km , v 2 = 30
h s2 15 km

ко
t2 = = = 0,5 h = 30 min.
v 2 30 km/h

Укупан пређени пут износи: s1 + s 2 = 10 km + 15 km = 25 km.

н е
и,
ат
мп

Графици зависности пређеног пута од времена су праве линије које повезују координате тачака
које припадају појединим етапама кретања. При томе се мора водити рачуна да је тело на почетку
та

друге етапе кретања већ прешло пут од 10 km.

ш

1.12. Аутомобил брзину од 70 km/h достиже за 2 min. Колико је убрзање аутомобила?

е

m m m
v1 = 0
Н

, ∆ t = 2 min = 120 s 19,4 −0

s ∆ v v 2 − v1 s s ≈ 0,16 m .
a= = =
km 1000 m m ∆t ∆t 120 s s2
v 2 = 70 = 70 × ≈ 19,4 , a = ?
h 3600 s s

1.13. За које време се брзина тела промени за 2 m/s , ако је убрзање тела 0,2 m/s 2 ?

16
 ∆v ∆v 2 m/s
2 a= , ∆t = = = 10 s .
∆v = 2 m/s , a = 0,2 m/s , ∆t = ? ∆t a 0,2 m/s 2

1.14. У току наглог кочења, аутомобил се заустави за 3 s. Брзина аутомобила пре

почетка кочења је износила 50 km/h. Одредити убрзање аутомобила у току кочења.

m m
km m 0 − 13,9
v −v s s ≈ −4,63 m .
v1 = 50 ≈ 13,9 , ∆t = 3 s a= 2 1 =
h s ∆t 3s s2

ти
m
v2 = 0 , a = ? Примећујемо да је убрзање негативно јер се тело успоравало.
s

ра
1.15. Полазећи из мировања, убрзањима 0,16 m/s 2 и 0,15 m/s 2 , Елвира и Ивана достижу

пи
брзине 2,2 m/s и 2,5 m/s, по реду. Која од њих дуже трчи до тада?

∆ vE

ко
v E = 2,2 m/s , a E = 0,16 m/s 2 ∆ tE = = 13,75 s ,
aE
v I = 2,5 m/s , a I = 0,15 m/s 2 ∆ vI
∆ tI = ≈ 16,67 s. Дуже трчи Ивана.
е
aI
н
1.16. Миљана своју брзину повећа за 30 % у току пет секунди. Колико је Миљанино
и,

убрзање ако је њена почетна брзина 3,6 km/h?

ат

v 2 = v1 + 0,3v1 = 1,3v1 1,3v1 − v1 0,3v1 m

a= = = 0,06 2 .
мп

∆t ∆t s
∆t = 5 s , a = ?
та

1.17. Човек се креће 10 s равномерно убрзано убрзањем 1 m/s 2 . Колика му је крајња

брзина, ако је почетна износила 2 m/s?
ш

m m m
v = v0 + a t = 2 + 1 × 10 s = 12 .
е

t = 10 s , a = 1 m/s 2 , v0 = 2 m/s , v = ? s 2 s
s
Н

1.18. Мотор се креће равномерно успорено, успорењем 2 m/s 2 . Колики пут прелази до
заустављања, ако му је почетна брзина износила 10 m/s?

17
 Пошто је познато успорење, важи: v 2 = v 02 − 2as.
a = 2 m/s 2 , v 0 = 10 m/s
Када се заустави (v = 0), тада је 0 = v02 − 2as z , па пут износи:
v = 0 , sz = ?
v 02
sz = = 25 m.
2a

1.19. Крећући се равномерно успорено, успорењем 0,2 m/s 2 , Милан се заустави након
10 s. Одредити Миланову почетну брзину.

ти
v = v 0 − at ,
2
a = 0,2 m/s , t = 10 s , v0 = ?

ра
v 0 = at = 2 m/s.

пи
1.20. Два тела се крећу равномерно убрзано без почетне брзине. Исту брзину прво тело
достиже за два пута краће време од другог тела. Колики је однос убрзања првог и
другог тела?

ко
Достигнуте брзине тела су:
е
v1 = v2 = v , v 01 = v 02 = 0 v = a1 t1 и v = a2 t 2 ,
н
t1 = t 2 / 2 , a1 / a 2 = ? Изједначавањем брзина добија се тражени однос:

a1 t 2
и,

= = 2.
a 2 t1
ат

Напомена: У подацима треба истаћи све што може помоћи у решавању задатка. Наведеним
записом односа међу брзинама истичемо да две брзине имају једнаке интензитете, па их једнако
означавамо.
мп

1.21. Тело се креће равномерно успорено успорењем 5 m/s 2 . Колики пут пређе док му се
та

брзина не смањи са 10 m/s на 4 m/s?

ш

v 2 = v 02 − 2as,
2
a = 5 m/s , v0 = 10 m/s
v 02 − v 2
е

v = 4 m/s , s = ? s= = 8,4 m.
2a
Н

1.22. Почетна брзина тела је 5 m/s. За 8 s од почетка кретања брзина тела се смањи за
60 %. Одредити крајњу брзину и убрзање тела.

60
m v = v0 − v 0 = v 0 − 0,6v 0 = 0,4v 0 ,
v0 = 5 , t = 8 s , v = v 0 − 60 % v 0 , a = ? 100
s

18
 v = v0 + at = 2 m/s,

v − v 0 −0,6 v 0 m
a= = = −0,375 2 .
t t s

Напомена: Kao што видите из претходна два задатка, равноправно се могу користити формуле
које садрже успорење или убрзање.

1.23. На 50 m од раскрснице возач, који се кретао брзином 60 km/h, почиње да кочи

ти
због чега се до раскрснице креће равномерно успорено успорењем 2 m/s 2 . Колико
дуго пролази кроз раскрсницу, широку 20 m, ако се кроз њу креће равномерно?

ра
Брзина аутомобила на улазу у раскрсницу је:

пи
v 0 = 60 km/h ≈ 16,7 m/s
v = v 02 − 2as .
s = 50 m , a = 2 m/s 2
Кроз раскрсницу пролази:

ко
d = 20 m , t = ? d d
t= = ≈ 2,27 s.
v v 02 − 2as
н е
1.24. Мајка почиње да трчи убрзањем 0,2 m/s 2 . После 10 s за њом, из исте почетне
тачке, креће ћерка убрзањем 0,3 m/s 2 . После ког времена ћерка и мајка имају
и,

једнаке брзине? Колико је тада растојање између њих?

ат

Ако се мајка креће време t, ћерка се креће време t - Δt , па им се

2 брзине мењају по формулама:
мп

a m = 0,2 m/s , ∆t = 10 s
v m = a m t m и v ć = a ć (t m − Δt ).
a ć = 0,3 m/s 2 , v m = v ć
та

Из једнакости брзина a m t m = a ć (t m − Δt ) добијају се њихова

t =?, d =?
времена кретања до изједначавања брзина:
ш

ać Δt
мајке t m = = 30 s, и
ać − a m
е

ћерке t ć = t m − Δt = 20 s.
Н

Растојање између њих у том тренутку је једнако разлици њихових пређених путева:

1 1 1 1
d = sm − sć = a m t m2 − a ć t ć2 = 0,2 m/s 2 × (30 s) 2 − 0,3 m/s 2 × (20 s) 2 = 30 m.
2 2 2 2

19
1.25. Тело се креће равномерно успорено успорењем 6 m/s 2 . Сила која зауставља тело
наставља да делује и после његовог заустављања. После ког времена му је брзина
два пута већа од почетне, која је износила 10 m/s?

До заустављања се тело креће равномерно успорено, па је

m
a=6 , v = 2v0 v = v0 − at (a је апсолутна вредност убрзања).
s2

m Ако се заустави за време t1 , тада је 0 = v 0 − a t1 , па је време до

v0 = 10 , t =?
заустављања:

ти
s
v0
t1 = .
a

ра
После заустављања се тело креће равномерно убрзано, без почетне брзине, па му се брзина мења
по једначини v = a t .

пи
Ако за време t 2 достигне брзину v = 2v0 , важи 2v0 = a t 2 . Одавде се добија:

ко
2v 0
t2 = .
a е
Укупно тражено време је
н
v 0 2v 0 3v 0
t = t1 + t 2 = + = = 5 s.
a a a
и,

1.26. Мотоцикл почетне брзине 5 m/s, креће се 10 s убрзањем 2,5 m/s 2 . Нацртати
ат

графике зависности убрзања и брзине од времена. Одредити пређени пут

мп

мотоцикла за то време.
та

v0 = 5 m/s

t = 10 s
ш

a = 2,5 m/s 2

s=?
е
Н

at2
Први начин: v = v o + a t = 30 m/s, s = v o t + = 175 m.
2

Други начин: Пређени пут је једнак површини испод последњег графика:

25 m/s × 10 s
s = 5 m/s × 10 s + = 175 m.
2

20
1.27. Колике силе мере динамометри на сликама а и б? Вредности на најмањих подеока
на динамометрима на сликама а и б износе 2 mN и 1 N , по реду.

а) F1 = 26 mN , б) F2 = 5 N .

ти
1.28. Одредите графички резултанту сила на слици.

ра
Као што је речено у уџбенику и као што је приказано на слици,
резултанта ( FR ) се одређује правилом надовезивања вектора.

пи
ко
1.29. На слици су приказана три вектора силе, при чему је
F2 = 30 N. Колика је њихова резултујућа сила?
н е
Очигледно да један поделак на вектору представља интензитет силе од 10 N , па
резултујућа сила има интензитет: FR = 60 N + 30 N − 50 N = 40 N , и правац и смер
и,

као на слици.
ат

1.30. Вода гура чамац силом од 100 N. Два дечака настоје да задрже чамац да га вода не
мп

однесе делујући на њега једнаким силама. Коликом силом треба да делује сваки од
њих?
та

Ако дечаци делују силама интензитета Fd, оне морају заједно да буду у равнотежи
F = 100 N са силом којом на чамац делује река, па мора бити:
ш

Fd = ? F
2 Fd = F , Fd = = 50 N.
2
е

1.31. Конопац у фискултурној сали може да издржи силу затезања од 2 kN . Колико

Н

дечака, сваки масе по m = 45 kg, сме истовремено висити на конопцу?

Тежина n дечака ( Q = nmg ) не сме бити већа од дозвољене силе затезања

m = 45 kg
конопца: nmg ≤ Tmax , па је
Fmax = 2 kN , n = ?
Tmax
n≤ ≈ 4,53. Четворица.
mg

21
1.32. Сила интензитета 300 mN убрзава тело масе 200 g. Одредити убрзање тела.

m
F = 300 mN = 0,3 N 0,3 kg 2
F 0,3 N s m
a= = = = 1,5 2 .
m = 200 g = 0,2 kg , a = ? m 0,2 kg 0,2 kg s

1.33. Тело масе m = 30 kg креће се брзином 10 km/h. Колика сила треба да делује на
тело да би му брзину повећала на 25 km/h за 30 s?

ти
v 2 − v1
v1 = 10 km/h , v 2 = 25 km/h F = ma = m ≈ 4,17 N.

ра
∆t
m = 30 kg , ∆t = 30 s , F = ?

пи
1.34. Коцку од алуминијума ивица 20 cm вуче сила од 30 N. Колико је убрзање коцке?
Остале силе које делују на коцку су занемарљиве или се поништавају. Густина

ко
алуминијума је ρ = 2700 kg/m 3 .

У шестом разреду сте учили да је маса тела једнака производу његове густине
е
l = 0,2 m и запремине, тј.
н
F = 30 N
m = ρ V = ρ l 3 , па је:
и,

ρ = 2700 kg/m 3
F F m
a= = ≈ 1,39 2 .
m ρl3
ат

a=? s
мп

1.35. Приликом отварања падобрана брзина падобранца се смањи са v1 = 60 m/s на

v 2 = 5 m/s за t = 1,2 s. Колико је убрзање, а колико успорење падобранца?
Проценити колика сила отпора ваздуха кочи падобранца масе m = 80 kg .
та

v 2 − v1 m
Убрзање: a =
ш

≈ −45,8 2 .
v1 = 60 m/s , v 2 = 5 m/s ∆t s
t = 1,2 s m = 80 kg
m
е

Успорење: a ′ = 45,8 .
a = ? , Fot = ? s2
Н

Fot = ma ′ ≈ 3667 N = 3,667 kN.

Напомена: Убрзање (а) и успорење ( a ′ ) су означени различито. Много чешће се означавају исто
(а) пошто се лако разликује када се ради о успорењу, а када о убрзању. У наредним задацима ће
бити означени на исти начин.

22
1.36. Први човек вуче колица по хоризонталној подлози. У једном тренутку други човек
у колица убаци тело масе 5 kg. Човек који вуче колица при томе не мења
интензитет силе којом вуче колица. Одредити масу колица ако је убрзање колица
после убацивања тела смањено за једну трећину. Трења занемарити.

Применом Другог Њутновог закона на оба случаја добија се:

m t = 5 kg 2
F = m k a 1 и F = (mk + m t ) a 2 = (mk + m t ) a1 , па је
3
2
a2 = a1 , m k = ? 2 2 2
3 mk a1 = (mk + m t ) a1 , mk − mk = m t , m k = 2 m t = 10 kg.

ти
3 3 3

ра
1.37. На слици је нацртан график зависности
брзине тела од времена. Напишите особине

пи
кретања у посматраним временским
интервалима. Нацртајте график зависности
убрзања тела и силе која делује на тело од

ко
времена. Маса тела је 2 kg. Колики пут тело
прелази за цело посмaтрано време?
е
а) Првих 20 s тело мирује. Значи да
н
v = 4 m/s
на њега не делује никаква резултујућа
v0 = 0 m/s сила, па му је и убрзање нула.
и,

t = 40 s б) Наредних 40 s тело се креће

ат

m = 2 kg равномерно убрзано.

a=? v 4 m/s m
v = v0 + a t , a = = = 0,1 2 ,
мп

t 40 s s
F =?
m
F = m a = 2 kg × 0.1= 0,2 N.
s2
та

в) Наредних 20 s тело се креће равномерно.

Убрзање му је нула, и на њега не делује никаква
ш

сила.
г) Последњих 20 s тело се креће
е

v ′ = 0 m/s равномерно успорено.

Н

v0′ = 4 m/s v ′ = v0′ + a ′ t ′,

t ′ = 20 s v0 4 m/s m
a′ = − =− = −0,2 2 ,
m = 2 kg t′ 20 s s
a′ = ? m
F ′ = m a ′ = 2 kg × (−0,2 ) = −0,4 N .
F′ = ? s2

23
 Пут који тело пређе за посматрано време једнак је површини испод графика зависности брзине од
времена. Очигледно, она је једнака збиру површина два троугла и једног правоугаоника:

40 s × 4 m/s 20 s × 4 m/s
s= + 20 s × 4 m/s + = 200 m .
2 2

1.38. Колика зауставна сила делује на аутомобил масе 1 t ако га заустави након
пређених 40 m. Почетна брзина аутомобила је 100 km/h.

ти
Пошто се аутомобил заустави, важи: 0 = v 02 − 2a s ,
m = 1 t = 1000 kg , s = 40 m
v 0 = 100 km/h ≈ 27,8 m/s v 02
па успорење и сила износе: a = и

ра
2s
F =?
mv 02
F = ma = ≈ 9645 N = 9,645 kN.

пи
2s

1.39. Колико се истегне опруга динамометра којим се вуче тело масе m = 2 kg

ко
убрзањем a = 1,5 m/s 2 по хоризонталној подлози без трења? Крутост опруге је
k = 50 N/m.
н е
Као што знате из шестог разреда, сила која деформише опругу сразмерна је
m = 2 kg
промени њене дужине: F = k∆l.
и,

a = 1,5 m/s 2 По другом Њутновом закону је F = ma, па је:

k = 50 N/m
ат

ma
∆l = = 6 cm.
∆l = ? k
мп

1.40. Дечак масе 40 kg на леду одгурне друга масе 50 kg силом од

20 N. Колика убрзања добијају дечаци?
та

По Закону акције и реакције, на оба дечака делују силе једнаких

m1 = 40 kg , m2 = 50 kg интензитета од 20 N, па им убрзања износе:
ш

F = 20 N
F 20 N m F 20 N m
a1 = = = 0,5 2 и a2 = = = 0,4 2 .
е

a1 = ? , a 2 = ? m1 40 kg s m2 50 kg s
Н

1.41. Момак и девојка стоје на леду и држе за крајеве затегнут неистегљив канап
дужине 4 m. Маса момка износи 80 kg, а девојке 50 kg. Да би се међусобно
привукли затежу канап константном силом од 10 N. После ког времена ће се
сударити? Колика је брзина њиховог релативног кретања при судару?

24
 Силе једнаког интензитета ( F = F12 = F21 ) убрзавају обоје, па је:
m1 = 80 kg , m2 = 50 kg
F F
a1 = = 0,12 m/s 2 , a2 = = 0,2 m/s2 ,
F = 10 N , d = 4 m m1 m2

1 1
t = ? , vr = ? s1 = a1t 2 , s2 = a2t 2 .
2 2
До судара прелазе путеве чији је збир једнак почетном растојању:

1 2 1 2 t2
d = s1 + s1 = a1t + a2t = (a1 + a2 ) , одакле је

ти
2 2 2

2d m m
t= = 5 s , v1 = a1t = 0,6 , v 2 = a 2 t = 1 .

ра
a1 + a 2 s s

Пошто се крећу у супротним смеровима релативна брзина им је:

пи
m
v r = v1 + v 2 ≈ 1,61 .
s

ко
1.42. Дечак гура квадар масе 2 kg силом од 10 N. Испред
овог квадра се налази други квадар масе 1,5 kg, као на
е
слици. Коликом силом први квадар гура други?
н
Трења занемарити.
и,

Оба квадра можемо посматрати као једно тело, па се крећу са истим

убрзањем. Други Њутнов закон за његово кретање гласи:
ат

F = 10 N , m1 = 2 kg
F1 = (m1 + m2 ) a .
m 2 = 1,5 kg , F2 = ?
мп

Исти закон за кретање другог квадра гласи: F2 = m2 a .

Одавде је тражена сила:

та

m2 F1
F2 = m2 a = ≈ 4,3 N .
m1 + m2
ш

Напомена: Почетак вектора силе се најчешће веже за нападну тачку силе, као што је приказано
на првом цртежу. Међутим, често се крај вектора силе црта тако да завршава у нападној тачки,
е

као на другој слици. Најчешће се тако ради када се тело гура.

Н

1.43. Два тела, маса m1 = 2 kg и m2 = 5 kg, везана

опругом као на слици, клизе по
хоризонталној подлози без трења. Ако је
опруга занемарљиве масе, крутости
k = 20 N/m, истегнута у односу на недеформисано стање за ∆l = 3 cm, колики је
интензитет силе која вуче прво тело?

25
 Из Другог Њутновог закона за оба тела добија се њихово
m1 = 2 kg , m 2 = 5 kg убрзање:

∆l = 3 cm , k = 20 N/m , F = ? F
a= .
m1 + m2

Еластична сила опруге ( Fe = k∆l ) има исту улогу као сила затезања, па је:

Fe = m2a, F − Fe = m1a.

Из једне од ове две и претходне једначине добија се:

ти
(m1 + m 2 )
F= k∆l = 0,84 N.
m2

ра
1.44. Два тела маса M = 1 kg и m = 0,4 kg повезана су неистегљивим

пи
концем преко котурова, као на слици. Масе конца и котурова су
занемарљиве, као и све силе трења. Одредити убрзања оба тела и

ко
силу затезања у концу.

Пошто је конац неистегљив, сила затезања је свуда

е
једнаког интензитета T = T ′.
н
M = 1 kg
Ако претпоставимо да се тело масе M спушта, Други
m = 0,4 kg Њутнов закон за оба тела гласи:
и,

a1 = ? Mg − 2T = Ma1 и T − mg = ma 2 .
ат

a2 = ?
Пошто је конац неистегљив, за време t за које тело M
T =? пређе пут s1 , тело m пређе двоструко дужи пут
мп

s 2 = 2 s1 .

1 1
a 2 t 2 и s1 = a1t 2 ,
та

Пошто је s 2 =
2 2

лако се показује да је a 2 = 2a1 . Из претходних једначина добија се:

ш

T − mg = 2ma1 .
е

Елиминисањем силе затезања конца добија се:

Н

M − 2m m m
a1 = g ≈ 0,75 2 и a2 = 2a1 ≈ 1,5 .
M + 4m s s2

Сила затезања се може добити заменом убрзања у једну од једначина за Други Њутнов закон, на
пример, T − mg = ma 2 , одакле је:

T = m( g + a 2 ) ≈ 4,52 N.

26
 Напомена: Очигледно, ако је M < 2m , убрзање је негативно, па је убрзање супротног смера од
претпостављеног, тј. тело масе M се подиже, а тело масе m се спушта. Ако је M = 2m , систем је у
равнотежи.

1.45. Динамометар на коме виси тело у равнотежном положају показује 2 N, када му је

опруга истегнута за 5 cm. Ако тело повучемо наниже за 1 cm и пустимо, осцилује
по вертикалном правцу. Опруга динамометра се наизменично сабија и истеже за
исту вредност од 1 cm у односу на равнотежни положај. Колика су убрзања тела

ти
када је опруга максимално истегнута, или сабијена?

Када је опруга максимално

ра
Q = 2N истегнута, или сабијена
∆l = 5 cm важи:

пи
∆l1 = 1 cm
∆l i = ∆l + ∆l1 = 6 cm,
as = ?

ко
ai = ? ∆l s = ∆l − ∆l1 = 4 cm.

У равнотежном положају еластична сила

је уравнотежена силом теже
е
Fe0 = mg = Q.
н
Као што знате, сила еластичности је увек пропорционална промени дужине опруге у односу на
и,

недеформисано стање, па за посматране положаје важи:

ат

Fei k∆l i 6 6 6 Fes k∆l s 4 4 4

= = , Fei = Fe0 = Q = 2,4 N и = = , Fes = Fe0 = Q = 1,6 N.
Fe0 k∆l 5 5 5 Fe0 k∆l 5 5 5
мп

Када је опруга максимално истегнута, односно сабијена, резултујуће силе које убрзавају тело су:

Fei − mg = ma i и mg − Fes = ma s , па је:

та

Fei − mg Fei − Q m mg − Fes Q − Fes m

ai = = = 1,96 2 и as = = = 1,96 2 .
ш

m m s m m s
е

1.46. Два квадра леже на хоризонталној подлози спојена затегнутим неистегљивим

Н

концем занемарљиве масе који може да издржи силу затезања од 60 N. Маса првог
квадра је 5 kg, а другог 3 kg. На први квадар, у правцу конца и у смеру од другог
квадра, делује сила. Колики интензитет може да има та сила, да не би дошло до
пуцања конца? Сила трења између тела и подлоге је занемарљива.

27
m1 = 5 kg , m2 = 3 kg

Tmax = 60 N , F = ? Оба квадра са концем можемо посматрати као једно тело за чије се
кретање Други Њутнов закон може написати у облику:

F = (m1 + m 2 ) a.

Други Њутнов закон за кретање другог квадра гласи: T = m2 a .

m1 + m2

ти
Из претходних једначина се може добити: F = T , па је:
m2

ра
m1 + m2
Fmax = Tmax = 160 N.
m2

пи
1.47. Хеликоптер лети од Зрењанина до
Вршца 25 min, задржава се у Вршцу 10 min,

ко
и наставља пут ка Белој Цркви до које стиже
за 12 min. Колика је прибижно средња
брзина лета хеликоптера између Зрењанина
е
и Беле Цркве ако су његове путање између
н
градова приближно праволинијске?
Удаљености између градова одредите са
и,

приложене карте користећи знања из

ат

географије.
мп

Лењиром измерена удаљеност Вршца од Зрењанина на карти износи 72 mm.

Даљинар на карти показује да 15 mm на карти одговара удаљености од 20 km. Из пропорције

та

20 km × 72 mm
15 mm : 20 km = 72 mm : x следи тражена удаљеност: x = = 96 km.
15 mm
ш

20 km × 19 mm
На сличан начин се добија и удаљеност Беле Цркве од Вршца: y = ≈ 25,3 km.
15 mm
Пошто је путања приближно праволинијска, ове удаљености одговарају пређеним путевима
е

хеликоптера. Пошто хеликоптер стоји у Вршцу, средња брзина на целом путу му је:
Н

96 km + 25,3 km 121,3 km 121,3 km km

v sr = = = ≈ 154,9 .
25 min + 10 min + 12 min 47 min h h
47
60

28
 Задаци за самосталан рад

1.48. Пут између куће и школе Ивана прелази за t = 10 min. Колика је Иванина средња
брзина ако је удаљеност школе од куће 800 m?

1.49. До циља удаљеног 800 m трче сениор и јуниор брзинама 8 m/s и 6 m/s, по реду.
За колико пре сениор стиже на циљ?

ти
1.50. Поред пута је дрворед са растојањем између стабала од 30 m. За које време
аутомобил прође поред десет стабала ако му је брзина 60 km/h?

ра
1.51. Kрећући се паралелно шинама, пешак сусреће трамвај дужине 60 m. Колико дуго

пи
траје мимоилажење ако су брзине трамваја и пешака 15 km/h и 3 km/h, по реду?

1.52. Човек се креће по сплаву брзином v1 = 1,5 m/s у правцу речног тока. Река тече

ко
брзином v 2 = 2 m/s. Одредити могуће брзине човека у односу на обалу.
е
1.53. Отац и ћерка истовремено почињу да трче једно према другом. Отац трчи брзином
н
5 m/s, а ћерка брзином 3 m/s. После ког времена ће се срести, ако је њихово
почетно растојање било 40 m? Колике ће путеве прећи свако од њих?
и,

1.54. Вукашин се кретао од куће до школе t = 10 min. На семафору је стајао један минут.
ат

Колика је средња брзина којом је Вукашин стигао у школу ако је удаљеност школе
од куће d = 600 m?
мп

1.55. Тело се креће дуж страница једнакостраничног троугла полазећи из темена. По

та

свакој наредној страници се креће двоструко краће време него по претходној.

Средња брзина тела у току обиласка целе контуре троугла износи vsr = 2 m/s.
ш

Колика је брзина тела при кретању по првој страници?

е

1.56. На слици је приказан график зависности

брзине тела од времена. Одредите путеве
Н

које тело пређе при кретању одређеним

брзинама. Нацртајте одговарајући график
зависности пређеног пута тела од времена.
Одредити средњу брзину тела у
посматраном временском интервалу ( 50 s ).

29
 1.57. На слици је приказана зависност пређеног
пута тела од времена. Одредити брзине тела
60 s и 180 s од почетка кретања.

ти
1.58. На слици је приказана зависност пређених
путева аутомобила A и B од времена.
Аутомобили крећу из истог места у истом

ра
правцу и смеру. Одредите: а) након колико
времена од поласка аутомобила А се

пи
аутомобили налазе на истом месту, б)
растојање између аутомобила у тренутку

ко
када полази аутомобил B, в) брзине оба
аутомобила и г) временски интервал између
полазака аутомобила.
н е
1.59. Гепард је познат као најбржа животиња на свету. Када је гладан и јури плен,
и,

брзину v = 110 km/h може да достигне и за три секунде. Колико је тада убрзање
гепарда?
ат

1.60. За које време ће Ана брзину бицикла смањити са 10 km/h, на 5 km/h, ако је
мп

убрзање бицикла - 0,5 m/s 2 ?

та

1.61. За које време брзина тела порасте са 5 m/s на 15 m/s ако му је убрзање 2 m/s 2 ?
ш

1.62. Када престиже камион, аутомобил се креће убрзањем a = 0,05 m/s 2 . При томе
е

брзину од v = 70 km/h достиже за t = 2 min. Колика је била брзина аутомобила пре

Н

убрзавања?

1.63. При узлетању авион је брзину од v1 = 450 km/h повећао за 25 % за пет минута.
Колико је убрзање авиона?

30
1.64. Возећи бицикл брзином 10 km/h Марко сустиже Марију која вози бицикл брзином
8 km/h. Да би се кретао поред ње брзину смањује на Маријину за пет секунди.
Колики су Марково убрзање и успорење? Претпоставити да Марко брзину смањује
тако да Маријину брзину постиже у тренутку када се нађе поред ње.

1.65. Након колико времена се тело заустави ако се креће успорењем 0,2 m/s 2 , и ако му
је почетна брзина била 2,5 m/s?

ти
1.66. Бранка претрчи улицу за 5 s крећући се равномерно убрзано. Коликим убрзањем
се кретала ако је улица широка 6 m и ако је пре претрчавања стајала?

ра
1.67. Срђан подиже са тла кофу равномерно убрзано убрзањем 0,2 m/s 2 . На којој висини

пи
од тла кофа има брзину 0,5 m/s?

ко
1.68. Крећући се равномерно успорено, успорењем 0,2 m/s 2 , тело прелази 40 m. Колика
му је почетна брзина ако је крајња 3 m/s? Колико дуго је прелазило овај пут?
н е
1.69. Убрзање другог тела је за 20 % мање од убрзања првог тела. Колики је однос
и,

времена за која тела пређу једнаке путеве? Оба тела крећу из стања мировања.
ат

1.70. Аутомобил, који се креће равномерно убрзано убрзањем 6 m/s 2 , повећа брзину за
мп

50 % на путу од 100 m. Колика му је била почетна брзина?

та

1.71. Када се дете налазило d = 5 m од ње, мајка је приметила да трчи ка улици.

Плашећи се да не излети на улицу, одмах крене за њим равномерно убрзано и
стиже га након t = 5 s. Којим се убрзањем мајка кретала и колики пут прелази до
ш

сустизања детета ако се дете кретало константном брзином v = 0,8 m/s и ако су се
обоје кретали по истом правцу?
е
Н

1.72. Крећући се равномерно убрзано из мировања мотоциклиста у петој секунди

кретања прелази s = 5 m. Колика му је брзина након пет секунди од почетка
кретања?

31
 1.73. На слици су приказани графици зависности
убрзања два тела (А и В) од времена.
Нацртати графике зависности брзина ових
тела од времена. Одредити путеве које тела
пређу за пет секунди ако је почетна брзина
тела А 0,5 m/s, док се тело В кретало без
почетне брзине.

ти
1.74. На слици је приказана зависност брзине тела од

ра
времена. Одредити убрзања тела након 30 s и
60 s од почетка кретања.

пи
1.75. Колики пут пређе тело из претходног задатка за 80 s?

ко
1.76. Колике су вредности најмањих поделака на скалама динамометара приказаних на
е
слици ако је F1 = 160 mN и F2 = 2 N?
н
и,
ат

1.77. Одредите графички резултанту сила на слици.

мп
та

  
1.78. На тело делују три силе F1 , F2 и F3 . Вектори
прве две силе су приказани на слици, као и
ш

резултујућа сила која делује на тело. Интензитет

прве силе је F1 = 12 mN. Одредите интензитет
е


силе F3 и нацртајте њен правац и смер.
Н

1.79. У игри "повлачење конопца" улево конопац вуку три човека силама F1 = 800 N,
F2 = 1,2 kN и F3 = 1,3 kN. Удесно вуку два човека силама F4 = 1,4 kN и
F5 = 1,3 kN. Коликом силом треба да на конопац делује још један човек удесно да
би конопац био у равнотежи?

32
1.80. Колика је маса тега окаченог на опругу крутости k = 20 N/m ако је у равнотежи
опруга истегнута за ∆l = 5 cm?

1.81. Да се не би превише напрезали при померању сандука масе m = 430 kg

константном брзином, сакупило се више другара. Колико их је најмање требало
гурати сандук да ни један не би на сандук деловао силом већом од F = 400 N?
Коефицијент трења између сандука и подлоге је 0,3.

ти
1.82. На динамометар је окачена кофица масе mk = 200 g. Колика се највећа запремина
воде сме насути у кофицу ако је опсег динамометра 5 N? Опсег мерног

ра
инструмента је највећа вредност физичке величине коју може да измери.

пи
1.83. Колика је маса тела коме сила од F = 800 mN саопштава убрзање a = 0,5 m/s 2 ?

ко
1.84. Колика сила делује на тело масе m = 50 kg ако га убрзава убрзањем a = 0,2 m/s 2 ?
е
1.85. На тело масе m = 1,2 t, које се креће брзином v1 = 5 m/s, три секунде делује сила од
н
F = 5 kN у правцу и смеру кретања. Колика је брзина тела након тог времена?
и,

1.86. Милан гура тело по глаткој површини. Једно време на њега делује одређеном
силом, а затим за 20 % мањом силом. Одредити однос убрзања тела у првом и
ат

другом периоду кретања.

мп

1.87. Санке масе m = 3 kg крећу се по леду брзином v0 = 2 m/s. Колика је сила трења
између санки и леда ако се санке зауставе након t = 5 s?
та

1.88. Тело у облику квадра, димензија b = 10 cm, c = 15 cm и d = 20 cm, добија убрзање

ш

a = 1,5 m/s 2 када на њега делује вучна сила од F = 25 N. Колика је густина тела?
Остале силе које делују на тело су занемарљиве или се поништавају.
е
Н

1.89. За исто време за које тело А из мировања достигне брзину v = 5 m/s, тело В
промени брзину са v1 = 4 m/s на v2 = 10 m/s. Колики је однос сила које делују на
тела А и В ако је маса тела В двоструко већа од масе тела А?

33
1.90. Милица вуче по глатком столу тело масе m = 300 g динамометром. Крутост опруге
динамометра је k = 1,5 N/m. Колико је убрзање тела ако је при томе опруга
динамометра истегнута за ∆l = 3 cm?

1.91. Тело масе m = 200 kg покрене сила F = 200 N и делује на њега пола минута.
Колика је крајња брзина тела ако на њега не делују друге силе?

1.92. Јачи аутомобили могу из мировања брзину од v = 100 km/h достићи након

ти
пређених s = 100 m. Колика сила убрзава аутомобил у овом случају и за које време
он достиже наведену брзину ако му је маса m = 1400 kg?

ра
1.93. Тело масе m = 2 kg креће се брзином v1 = 2,5 m/s. Коликом силом тело треба

пи
успоравати да би преполовило брзину након пређених s = 20 m? Колико је при
томе убрзање тела?

ко
1.94. Приликом краткотрајног међусобног деловања човека и детета брзина им се
промени за 20 m/s и 50 m/s, по реду. Колика је маса детета, ако је маса човека
е
60 kg?
н
и,

1.95. Коликом силом треба затезати канап да би се тело, окачено на њега

као на слици, масе M = 400 g, кретало убрзањем a = 2 m/s 2 ? Сва
ат

трења и масе канапа и котура занемарити.

мп

1.96. На динамометар, масе m = 30 g, који

та


вуче два тела делује сила F као на
слици. Ако су масе тела m1 = 200 g и
ш

m2 = 150 g, колике су силе затезања у канапима 1 и 2 ако су силе трења

е

занемарљиве? Водите рачуна о показивању динамометра.

Н

1.97. Дечак вуче возић који се састоји од пет вагона масе по 100 g силом од 1 N која је
усмерена у правцу шина. Коликом силом претпоследњи вагон вуче последњи?
Колико је убрзање вагона?

34
 1.98. Два тела маса m1 = 0,5 kg и m2 = 2 kg везана
су опругом и клизе по хоризонталној подлози
као на слици. Колико се, у односу на
недеформисано стање, истегне опруга,
крутости k = 100 N/m, ако прво тело вуче сила
од F = 20 N? Масу опруге и трење
занемарити.

ти
1.99. Два тела леже на хоризонталној подлози
спојена лаким затегнутим неистегљивим концем.

ра
Маса првог тела је m1 = 3 kg, а другог m 2 = 2 kg. На
тела делују силе F1 = 5 N и F2 = 3 N као на слици. Одредити убрзање тела и силу

пи
затезања конца. Сила трења између тела и подлоге је занемарљива.

ко
1.100. Два једнака тела маса M = 100 g повезана су неистегљивим
канапом преко котура као на слици. На једно од њих се стави тело
е
масе m = 10 g. Одредити убрзање тела. Ако су у почетном тренутку
н
тела мировала на истој висини, колико је растојање доњих површи
тела након једне секунде? Tрења и масе канапа и котура занемарити.
и,
ат

1.101. Колика је приближно средња брзина

птице која лети два дана по 12 h
између Крагујевца и Параћина по
мп

приближно правој линији?

Удаљеност између градова одредите
та

са приложене ауто карте користећи

знања из географије.
ш
е
Н

35
 КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛЕ ТРЕЊА

Питања

2.1 Да ли већа сила теже делује на тело када слободно пада или на тело када лежи на
тлу?

2.2 Да ли тело које пустимо са неке висине слободно пада?

ти
2.3 Са исте висине и у исто време почињу слободан пад две куглице исте величине,
једна од дрвета, друга од челика. Која прва падне на тло?

ра
2.4 Ако се висина са које тело слободно пада повећа четири пута, колико пута се
повећа брзина којом тело удара у тло?

пи
2.5 Може ли тежина тела велике масе бити нула? Може ли сила теже која на то тело

ко
делује бити нула? Посматрамо тела на површини Земље, или близу ње.

2.6 Када су једнаке сила Земљине теже и тежина тела?

е
2.7 Да ли је тежина скакача у воду већа док стоји на дасци са које скаче, или док пада,
н
пре него што додирне површину воде?
и,

2.8 Имају ли тела увек тежину?

ат

2.9 Кофер лежи на поду лифта. Када лифт крене убрзано наниже сила којом притиска
подлогу смањи се за 40 N. Да ли се повећа или смањи тежина кофера, и за колико?
мп

2.10 Да ли на тела у бестежинском стању делује сила теже?

та

2.11 Знате да је тежина тела сила. Да ли је тежина књиге на столу сила која делује на
књигу?
ш

2.12 Ако конопац истеже сила јача од 300 N, долази до његовог пуцања. Да ли ће
е

конопац пући ако га затежу са две стране два дечака делујући на њега силама
интензитета од по 200 N?
Н

2.13 Да ли сила трења зависи од тежине тела? Да ли коефицијент трења зависи од

тежине тела?

2.14 Од чега зависи коефицијент трења?

2.15 Може ли коефицијент трења да буде већи од 1?

36
2.16 Зашто скакачи са мотком пре скока шаке мажу талком?

2.17 Ако тело вучемо по подлози на њега делује сила трења. Како ће се променити
коефицијент трења ако вучено тело притиснемо силом која делује вертикално
наниже? Како ће се при томе променити сила трења и нормална реакција подлоге?

2.18 Да ли на тело које мирује на подлози делује сила трења? Ако делује, какви су јој
правац и смер?

ти
2.19 Када је сила трења између одређеног тела и подлоге највећа?

ра
Тест задаци

2.1. Сила којом Земља привлачи тела на својој површини или у својој близини назива

пи
се __________________________ . Сила којом тела, услед силе теже, притискају
хоризонталну подлогу или затежу тело о које су обешена (канап, плафон) у тачки

ко
вешања назива се ________________ тела.

2.2. Сила којом подлога делује на тело које се на њој налази назива се _____________
е
______________________ и ________________ је на подлогу.
н
2.3. Пад крушке са гране _______ слободан пад. Пад перушке кроз вакуум _______
и,

слободан пад.
ат

2.4. Када на тело у покрету делује сила у правцу и смеру његовог кретања, брзина тела
се __________, а ако сила делује у супротном смеру, брзина тела се ____________.
мп

2.5. Када подлога на којој се тело налази мирује или се креће равномерно по
та

вертикали, однос интензитета силе Земљине теже (mg ) и тежине тела ( Q ) је:

а) mg > Q б) mg < Q в) mg = Q
ш

2.6. Однос убрзања Земљине теже на екватору ( g e ), на полу ( g p ) и на географској

е

ширини 45° ( g 45 ) је следећи:

Н

а) g e < g 45 < g p б) g e > g 45 > g p в) g e > g 45 < g p

2.7. Тела која слободно падају у Београду, падају у правцу и смеру:

а) центра Земље б) екватора
в) силе теже, који се мало разликује од правца и смера ка центру Земље

37
2.8. Приликом слободног пада на тело могу да делују
а) силе теже и трења б) силе теже и отпора средине
в) само сила теже в) силе теже, трења и отпора средине

2.9. Убрзање које тело добија при слободном паду је у односу на убрзање Земљине
теже:
а) a = g б) a < g в) a > g

ти
2.10. Ако у тло удари брзином 9,81 m/s, тело је слободно падало _____________ секунд.

ра
2.11. Бачено надоле са висине 4 m, тело у подлогу удара брзином 10 m/s. Ако се
занемари отпор ваздуха, почетна брзина тела је: ____________ .

пи
2.12. Тело је бачено вертикално увис брзином 9,81 m/s. Након ког времена пролази кроз

ко
тачку из које је бачено?
а) 1 s б) 2 s в) 9,81 s
н е
2.13. Бацајући лопту вертикално увис дечак је испушта из руке када је била на висини
1 m. Коју највећу висину лопта достиже ако јој је почетна брзина 5 m/s?
и,

а) ≈ 1,2 m б) 2,27 m в) 3,27 m

ат

2.14. Ако тело стоји на подлози која мирује, однос сила Земљине теже, нормалне
мп

реакције подлоге и тежине је:

        
а) mg = Q = N б) mg = −Q = N в) mg = Q = − N
та

2.15. Док слободно падате ваша тежина (Q) и сила теже која на вас делује (mg ) су:
ш

а) mg > 0 , Q = 0 б) mg = 0 , Q > 0 в) mg > 0 , Q > 0

е

2.16. Тег тежине 5 N мирује на хоризонталној подлози. На њега делују: сила Земљине
Н

теже од ________ и сила нормалне реакције подлоге од _________ .

2.17. Сила трења клизања зависи од _________________ додирних површина два тела и
_______________ од кога (или од које) су тела направљена.

38
2.18. Када се тело покрене сила трења се ___________ , јер је највећа ______________
_________ покретања тела.

2.19. Када тело мирује на подлози и на њега не делују друге силе осим силе теже и силе
нормалне реакције подлоге, сила трења је ___________ . Када поред ових сила, док
тело мирује на њега делује сила 4 N паралелна подлози сила трења је __________ .

2.20. Тело у облику квадра по подлози можемо вући на три начина, стављајући га на

ти
стране које имају три различите површине. Ако су све стране квадра једнако
углачане, сила трења је:

ра
а) највећа када је стављено на страну највеће површине,
б) највећа када је стављено на страну најмање површине,

пи
в) једнака у сва три случаја.

ко
2.21. Ако се тело креће равномерно по хоризонталној подлози под дејством вучне силе
од 5 N , сила трења износи ___________ .
е
2.22. Сила трења клизања је пропорционална ___________________________________ ,
н
а коефицијент пропорционалности се назива _______________________________ .
и,

2.23. Коефицијент трења клизања зависи од:

ат

а) силе трења,
б) силе трења и углачаности додирних површина,
мп

в) углачаности додирних површина и супстанција које граде тела,

г) силе трења, углачаности додирних површина и супстанција које граде тела.
та

2.24. Коефицијент трења клизања може бити:

ш

а) само већи од 1 б) само мањи од 1 в) и већи и мањи од 1

е

2.25. Ако на тело подлога делује силом трења у смеру север-југ, тело на подлогу делује
Н

силом трења у смеру ____________ . Интензитет ових сила је ______________ .

2.26. Тело масе m = 2 kg клизи по хоризонталној подлози. Ако је коефицијент трења

између тела и подлоге µ = 0,3, сила трења износи: _________________ .

39
2.27. Клизајући се по леду, дечак у једном тренутку слети на снег. Коефицијенти трења
између клизаљки и леда као и клизаљки и снега су 0,03 и 0,24, по реду. Колика је
сила трења на снегу, ако је сила трења на леду 12 N ?
Одговор: __________

2.28. Сила отпора средине зависи од __________ флуида, величине и облика _________.
Већа је ако је ___________ брзина кретања тела кроз флуид.

ти
2.29. Поређајте по интензитету, од најмањег до највећег, силе отпора средине које
делују на истог дечака у следећим случајевима: а) када плива по језеру брзином v,

ра
б) када стоји у језеру, в) када корача кроз језеро брзином v и г) када корача
узводно кроз реку брзином v у односу на обалу. У свим случајевима када је
усправан дечак је једнако изложен току воде.

пи
Одговор: ___ , ___ , ___ , ___

ко
2.30. Када се укоси подлога по којој тело клизи, сила трења __________________ зато
што се смањује сила ____________________________ подлоге.
н е
Задаци
и,

2.1. Одредити силу Земљине теже која делује на дечака масе 20 kg.
ат

m
m = 20 kg , F = mg = ? F = mg = 20 kg × 9,81 ≈ 196,2 N.
мп

s2
та

2.2. Колика је брзина тела непосредно пре пада на тло након слободног пада са висине
2 m?
ш

До тла тело прелази пут једнак датој висини ( s = h), па је:

h = 2m, v = ? v = 2 gs = 2 gh ≈ 6,26 m/s.
е
Н

2.3. Тело слободно пада. Одредити пут који тело пређе у првој секунди.

1 2 1 m
t = 1s , s = ? s= g t = 9,81 2 × 1 s 2 ≈ 4,9 m.
2 2 s

40
2.4. Дечак удари руком лоптицу вертикално према земљи на висини 60 cm од земље.
Колика је почетна брзина лоптице ако она у земљу удара брзином 4 m/s ?
Занемарити отпор ваздуха.
Пошто је v 2 = v02 + 2 gh, почетна брзина износи:
h = 60 cm
v 0 = v 2 − 2 gh ≈ 2,06 m/s.
v = 4 m/s
v0 = ? Напомена: У свим задацима са вертикалним хицима, у овој збирци, занемарује се
отпор ваздуха. У наредним задацима то нећемо наглашавати.

ти
2.5. Дечак баца лопту вертикално увис почетном брзином 8 m/s. Колика је брзина лопте

ра
након пола секунде?

пи
v 0 = 8 m/s , t = 0,5 s , v = ? v = v 0 − gt ≈ 3,1 m/s.

ко
2.6. Метак је испаљен вертикално навише брзином 300 m/s. Одредити највећу висину
метка и време након кога је достиже. е
Највећу висину hmax достиже када се заустави, тј. када је:
v = 300 m/s
н
0 = v0 − gt z , па је тражено време:
tz = ?
и,

v0
hmax = ? tz = ≈ 30,6 s.
g
ат

За то време метак је прешао пут једнак највећој висини, па је:

1
мп

hmax = v 0 t z − g t z2 ≈ 4,59 km.

2
Напомена: Максимална висина се може одредити и узимајући да је брзина метка у највишој тачци
та

v 02
нула: 0 = v02 − 2 ghmax , hmax = ≈ 4,59 km.
2g
ш

2.7. Маса јабуке је 100 g. Колика сила теже делује на јабуку? Колико дуго јабука пада
е

када се откачи од гране на висини 3 m од тла?

Н

F = mg ≈ 0,981 N.
m = 0,1 kg , h = 3 m
У току пада јабука прелази пут једнак висини са које пада па је:
v 0 = 0 , mg = ?
1 2 2h
h= gt , t = ≈ 0,78 s.
t =? 2 g

41
2.8. Тело слободно пада са висине од 4 m. На којој висини од тла тело има брзину
двоструко мању од брзине којом удара у тло?

До пада на тло тело пређе пут s1 = H ,

H = 4m a до висине h од тла пређе пут s 2 = H − h.

v = v max / 2
Ако применимо једначину за слободан пад v 2 = 2 g s, добијамо:
h=?

ти
2
2 v max
v max =2g H и v2 = = 2 g ( H − h) .
4

ра
gH
Елиминацијом vmax добија се: = 2 g ( H − h), одакле је:
2
3

пи
h= H = 3 m.
4
2.9. Тело бачено вертикално наниже са висине 10 m пада на тло након 0,5 s. Колика је

ко
почетна брзина тела?

g t2
е
H = v0 t + ,
H = 10 m , t = 0,5 s 2
н
v0 = ? H gt m
v0 = − ≈ 17,5 .
t 2 s
и,

2.10. Два тела почињу истовремено падати са различитих висина и након једне секунде
ат

оба ударају у тло. Тело које је било на већој висини има почетну брзину 2 m/s, а
тело на мањој висини пада без почетне брзине. Колика је почетна разлика висина
мп

ових тела?
1 2
та

h1 = gt ,
2
t1 = t 2 = t = 1 s
ш

v 01 = 0 , v 02 = 2 m/s 1 2
h2 = v02 t + gt ,
2
∆h = h2 − h1 = ? 1 2 1 2
е

∆h = h2 − h1 = v02 t + g t − g t = v02 t = 2 m.
2 2
Н

2.11. Први део пута при слободном паду тело прелази за једнако време као преостали
део пута до удара у тло. Одредите однос ових путева.

g t2
s Први део пута: s1 = .
t1 = t 2 = t , 1 = ? 2
s2

42
 g t2 g t 2 3g t 2
Други део пута: v0 = gt , s 2 = v0 t + = g t2 + = , па је:
2 2 2

s1 1
= .
s2 3

2.12. Лоптица слободно пада са висине од 50 m. Колики пут прелази у последњој

секунди падања?

Време падања следи из укупног пређеног пута:

ти
H = 50 m

t 2 = 1s g t2 2H
, t= ≈ 3,19 s.

ра
H =
2 g
s2 = ?
Почетна брзина у последњој секунди је крајња брзина претходног кретања:

пи
v02 = g (t − t2 ) ≈ 21,5 m/s,

па тражени пут износи:

ко
gt 22
s 2 = v 02 t 2 + ≈ 26,4 m.
2
н е
2.13. Лопта је бачена вертикално увис почетном брзином v0 = 10 m/s. Колико је удаљена
од полазне тачке тачка кроз коју лоптица пролази два пута у интервалу од 1,5 s.
и,

Интервал између два проласка лоптице кроз наведену тачку једнак је збиру
ат

времена подизања од те до највише тачке и времена спуштања лоптице у њу. Као

v 0 = 10 m/s
што знамо, та два времена су једнака.
мп

∆t = 1,5 s Ако је брзина лоптице у тој тачки v 0′ , тада је 0 = v0′ − gt ,

h=? v 0′
па та времена износе: t = .
та

2v 0′
Наведени интервал је ∆t = 2t = ,
ш

g∆t
па је брзина у тој тачки: v 0′ = .
е

2
Н

g 2 ∆t 2
За кретање до наведене тачке важи v0′2 = v02 − 2 gh , = v02 − 2 gh, па је:
4

v 02 g∆t 2
h= − ≈ 2,34 m.
2g 8

43
2.14. Жонглер баца једну лоптицу вертикално увис почетном брзином v0 = 8 m/s у
тренутку када друга лоптица почиње да пада са висине H = 3,2 m у односу на
доњу лоптицу. После ког времена ће се лоптице мимоићи и колики ће пут до тог
тренутка прећи?

Пређени путеви су са тренутним висинама повезани једначинама:

v 0 = 8 m/s , H = 3,2 m gt 2 gt 2
s1 = h = v 0 t − , s2 = H − h = .
2 2
t = ? , s1 = ? , s 2 = ?

ти
Изједначавањем h добијају се време до мимоилажења и тражени путеви:

gt 2 gt 2 H

ра
h=H− = v0 t − , H = v0 t , t = = 0,4 s ,
2 2 v0

gt 2

пи
s1 = H − s 2 ≈ 2,42 m , s 2 = ≈ 0,78 m.
2

ко
2.15. Тело је бачено вертикално навише изнад сувог бунара дубине 10 m. У највишу
тачку путање стиже након 1 s. Којом брзином тело удари у дно бунара? Колико
дуго траје кретање тела од тренутка бацања до тренутка пада на дно бунара?
н е
Када стигне у највишу тачку брзина тела је нула, па је:
H = 10 m 0 = v0 − g t1 и 0 = v02 − 2 ghmax , одакле је:
и,

t1 = 1 s v0 = g t1 .
ат

t =? После тога тело слободно пада, прелазећи пут s = hmax + H ,

па је:
мп

v=?
m
v = 2 gs = 2 g (hmax + H ) ≈ 17,1 ,
s
та

g 2 t12 gt12
hmax = = ≈ 4,9 m .
2g 2
ш

v
Пошто је v = g t 2 , време падања је t 2 = ≈ 1,74 s , а укупно време кретања
g
е

износи:
Н

t = t 2 + t 2 ≈ 2,74 s .

2.16. Дечак масе 25 kg стоји на поду. Колика је тежина дечака?

m
m = 25 kg , Q = ? Q = mg = 25 kg × 9,81 ≈ 245 N .
s

44
2.17. Сила нормалне реакције подлоге на којој стоји девојчица износи 250 N. Колика је
маса девојчице?

Q N
N = 250 N , m = ? m= = ≈ 25,5 kg .
g g

2.18. Колика је еластична сила опруге на којој виси тело масе 20 g?

ти
Fe = mg ≈ 0,196 N .
m = 0,02 kg , Fe = ?

ра
2.19. У кофи масе 500 g налази се 6 l воде. Колика је тежина кофе са водом?

пи
V = 6 l = 0,006 m 3 , ρ = 1000 kg/m 3
Q = (mk + mv ) g = (mk + ρV ) g ≈ 63,8 N .
m k = 500 g = 0,5 kg , Q = ?

ко
2.20. Мермерна плоча ширине 40 cm и дужине 60 cm има тежину 147 N. Колика је
е
дебљина плоче ако је густина мермера 2000 kg/m 3 ?
н
Q = mg = ρ Vg = ρabcg ,
a = 40 cm = 0,4 m , b = 60 cm = 0,6 m
и,

Q
c= ≈ 0,031 m = 3,1 cm .
ρ = 2000 kg/m 3 , Q = 147 N , c = ? ρ abg
ат

2.21. Кофер масе 20 kg налази се у лифту који се креће равномерно убрзано навише
мп

убрзањем g/5. Колика је тежина кофера?

Резултујућа сила која делује на кофер једнака је разлици

та

силе реакције подлоге и силе теже, па је:

m = 20 kg
N − mg = ma, N = m( g + a ).
ш

a = g/5
По Закону акције и реакције, тело делује на подлогу силом
истог интензитета Q = N . То је тежина кофера:
е

Q=?
6
Н

Q = m( g + a ) = mg ≈ 235 N.
5

2.22. Ђорђе хвата у руке лопту, масе 150 g, која слободно пада са висине 3 m у односу
на почетни положај руке. Да би је лакше ухватио, зауставља је равномерно
успорено по вертикали на путу од 70 cm. Колика је тежина лопте у Ђорђетовој
руци док је зауставља?

45
 Падајући са висине h, лопта пре удара у руку има брзину:
m = 0,15 kg , h = 3 m
v 2 = 2 gh .
s = 0,7 m , Q = ?
У руци се лопта зауставља, па је 0 = v 2 − 2as , па успорење лопте износи:
gh
a= .
s

Лопту зауставља разлика нормалне реакције подлоге (руке) и силе теже, па је: N − mg = ma .
h
Тражена тежина: Q = N = m( g + a ) = mg (1 + ) ≈ 7,78 N.
s

ти
2.23. Лифт се креће навише. Однос тежина неког тела у њему при покретању и при

ра
заустављању износи 4:3. Убрзање при покретању и успорење при заустављању су
једнаки по апсолутној вредности. Одредити бројну вредност тих убрзања.

пи
У оба случаја на тело делују сила теже и
нормална реакција подлоге. Реакција подлоге је

ко
по интензитету једнака тежини тела.

N ′ = Q′ и N ′′ = Q ′′. е
По Другом Њутновом закону је
н
N ′ − mg = ma ′ и mg − N ′′ = ma ′′.

Пошто је a = a ′ = a ′′, то је: Q ′ − mg = ma и

и,

Q′ g + a 4
mg − Q ′′ = ma,
ат

= = ,
Q ′′ g − a 3

g m
мп

a= ≈ 1,4 2 .
7 s
та

2.24. Девојчица масе 25 kg стоји са оба стопала на поду. Додирна површина између
једног сопала и пода је 35 cm 2 . Колика је тежина девојчице? Колики притисак на
ш

под врши девојчица?

Тежина девојчице је: Q = mg ≈ 245 N.

е
Н

m = 25 kg У шестом разреду сте учили да је притисак једнак количнику силе и површине на

коју делује нормално.
S = 35 cm 2
У овом случају на подлогу делује тежина преко два стопала па је:
p=?
Q mg
p= = ≈ 35 036 Pa ≈ 35 kPa.
2S 2S

46
2.25. Хидростатички притисак воде на дно акваријума износи 500 Pa. Ширина и дужина
акваријума су 40 cm и 80 cm. Колика је тежина воде у акваријуму?

Први начин: У шестом разреду сте учили да хидростатички притисак у течности

a = 0,4 m на дубини h износи p = ρgh , па је:
b = 0,8 m p
h= , Q = mg = ρ Vg = abp = 160 N.
p = 500 Pa ρg

Q=?
Други начин: Хидростатички притисак је једнак притиску тежине стуба течности

ти
на нормалну површину, па је:
Q Q

ра
p= = , односно:
S ab
Q = pab = 160 N.

пи
2.26. Дечак покушава померити тело које мирује на хоризонталној подлози делујући на

ко
њега хоризонталном силом од 20 N. Колика је сила трења између тела и подлоге
ако тело остаје да мирује? е
Пошто тело мирује на подлози, силе које на њега делују су у равнотежи.
н
F = 20 N
Сила трења мировања је једнака по интензитету сили која настоји да га помери, па је:
Ftr = ? Ftr = F = 20 N.
и,
ат

2.27. Коефицијент трења клизања између књиге масе 300 g и стола износи µ = 0,6.
Одредити силу трења клизања књиге по столу.
мп

Нормална реакција подлоге је једнака тежини тела ( N = mg ), па је:

m = 0,3 kg
Ftr = µN = µmg ≈ 1,77 N .
та

µ = 0,6
Напомена: Убрзано кретање подлогe по вертикалном правцу, на пример у лифту,
Ftr = ? мора бити наглашено у задатку. Пошто није, нормална реакција подлоге је по
ш

интензитету једнака тежини тела и сили теже.

2.28. На хоризонталној подлози лежи свеска масе 100 g. Може ли се свеска померати по
е

столу силом од 1 N? Максималан коефицијент трења мировања између свеске и

Н

стола је 0,4.

Ftr, max = µ max N = µ max mg ≈ 0,39 N.

m = 0,1 kg , µ max = 0,4
Наведена сила може померати свеску по столу јер је сила већа од
F =1N максималне силе трења.

47
2.29. Тело масе 100 g, док клизи по хоризонталној подлози, притиска вертикално надоле
сила од 0,3 N . Колика је сила трења ако је коефицијент трења клизања 0,2?

Пошто се тело не креће по вертикали, то је

m = 0,1 kg , F = 0,3 N
N = mg + F , па је сила трења:
Ftr = ?
Ftr = µN = µ (mg + F ) ≈ 0,256 N.

2.30. Андријана вуче санке по снегу хоризонталном силом од 2,75 N при чему се оне

ти
крећу равномерно праволинијски. Колики је коефицијент трења између санки и
снега ако је маса санки 4 kg?

ра
Као што сте сазнали када сте учили о мерењу силе, статичка и динамичка

пи
F = 2,75 N равнотежа се постижу ако на тело делују две силе истих интензитета и истог
правца, али супротног смера.
m = 4 kg Када су силе у равнотежи, тела мирују или се крећу равномерно праволинијски.

ко
Пошто се санке крећу равномерно праволинијски, силе се уравнотежавају, па је:
µ =?
F F
Ftr = F = µ N , µ= = = 0,07.
е
N mg
н
2.31. Тело масе 2 kg по столу вуче хоризонтална сила од 14 N. Колики је коефицијент
и,

трења између тела и стола, ако се тело креће убрзањем 2 m/s 2 ?

ат

Резултујућа сила која делује на тело је једнака разлици вучне силе и силе
m = 2 kg , F = 14 N трења, па је:
мп

a = 2 m/s 2 , µ = ? F − Ftr = ma, F − µmg = ma,

F − ma
та

µ= ≈ 0,51.
mg
ш

2.32. Камен масе 2 kg пада убрзањем 8,5 m/s 2 . Колика је сила отпора средине?
е

Земљиној тежи се супротставља сила отпора средине, па је:

2
m = 2 kg , a = 8,5 m/s
Н

mg − Fot = ma,
Fot = ? Fot = m( g − a ) = 2,62 N.

2.33. На санкама масе 5 kg седи дечак масе 25 kg. Отац одгурне дечака почетном
брзином 3 m/s по леду. Одредити силу трења која делује на санке ако је
коефицијент трења између санки и леда 0,05. Колика је брзина санки након 4 s?
Колики пут пређу санке до тада?

48
 Подлогу притискају санке и дечак, па је:
ms = 5 kg , md = 25 kg Ftr = µ (ms + m d ) g ≈ 14,7 N,
Ftr m
v 0 = 3 m/s , µ = 0,05 a= = µg ≈ 0,49 2 ,
(ms + m d ) s
t = 4 s , Ftr = ? v = ?
m at 2
s=? v = v 0 − at ≈ 1,04 , s = v0 t − ≈ 8,08 m.
s 2

2.34. Марија вуче колица масе 5 kg по снегу хоризонталном силом интензитета 11 N.

ти
Одредити пут коју санке пређу за десет секунди ако су на почетку мировале.
Коефицијент трења између колица и подлоге је 0,2.

ра
Сила трења износи: Ftr = µN = µmg = 9,81 N .
m = 5 kg , F = 11 N

пи
Пошто на санке делује резултујућа сила F − Ftr , убрзање санки износи:
t = 10 s , µ = 0,2 F − Ftr m
a= = 0,238 2 .
m s

ко
s=?
1 2
Тражени пут је: s = at = 11,9 m .
2
н е
2.35. Тело масе 3 kg креће се по хоризонталној подлози. Коефицијент трења клизања
између тела и подлоге износи 0,2 . Коликом силом треба вући тело у правцу и
и,

смеру брзине да би: а) се кретало равномерно, б) почело да се убрзава и в) почело

да се успорава?
ат

На слици су нацртане све силе које

мп

делују на тело у сва три случаја.

m = 3 kg , µ = 0,2
Пошто се сто не креће по вертикали,
F =?
та

силу теже уравнотежава реакција

подлоге ( N = m g ), па је сила трења
а) v = const
једнака:
ш

б) a > 0 , в) a < 0
Ftr = µN = µmg.
е

По Другом Њутновом закону за кретање тела по

Н

хоризонталном правцу добија се:

F − Ftr = ma , F − µmg = ma,

F − µmg F
a= = − µg .
m m

F
а) Креће се равномерно ако је убрзање нула − µg = 0, односно ако је F = µmg = 5,886 N.
m

49
 б) Креће се убрзано ако је a > 0, односно, ако је F > 5,886 N.

в) Креће се успорено ако је a < 0, односно, ако је F < 5,886 N.

Напомена: Однос вектора вучне силе и силе трења на слици одговара случају под б), када је вучна
сила већа од силе трења.

2.36. Коефицијент трења између тела масе 2 kg и стола на

коме се налази износи 0,1. Тело је преко неистегљиве нити,

ти
пребачене преко котура, повезано са телом масе 0,5 kg које

ра
виси на нити. Одредити убрзање тела и силу затезања нити.
Занемарити масе нити и котура и трeње унутар котура.

пи
На слици су означене све силе које делују на тела. Једина улога котура у систему је
M = 2 kg да промени правац кретања нити и тела везаних за њу. Због тога је деловање

ко
посматраних сила на тела у систему једнако деловању сила на тела на другој слици
 
µ = 0,1 у решењу. Сила затезања − T на другој слици има исту улогу као сила T ′ на првој

слици, и хоризонтална сила mg на другој слици има исту улогу као вертикална
m = 0,5 kg 
е
сила mg на првој слици. Кажемо да су системи на ове две слике еквивалентни.
a=?
н
T =?
и,
ат
мп
та

Трење између стола и тела на њему износи: Ftr = µMg.

ш

Из Другог Њутновог закона за кретање целог система ћемо одредити убрзање:

е

mg − Ftr m − µM m
mg − Ftr = (m + M )a, a= = g ≈ 1,18 2 .
Н

m+M m+M s

Из Другог Њутновог закона за кретање једног од тела (нпр. масе m) може се одредити сила
затезања нити:

mg − T = ma, T = m( g − a ) ≈ 4,32 N.

50
2.37. Аутомобил почетне брзине 50 km/h кочи са константним успорењем. Нове гуме
аутомобила и сув пут обезбеђују коефицијент трења између гума и асфалта 0,9.
Колико дуго траје заустављање? Колики је зауставни пут аутомобила?

Аутомобил успорава сила трења, па је:

km m Ftr = µmg = ma, a = µ g.
v 0 = 50 ≈ 13,9
h s
За равномерно успорено кретање важи v = v0 − at и v 2 = v02 − 2as.
µ = 0,9 , t z = ? , s z = ?
Ако се тело заустави (v = 0) након времена t z , тада је 0 = v 0 − a t z .

ти
v0 v
Време заустављања износи: tz = = 0 ≈ 1,57 s ,
a µg

ра
Ако се тело заустави након пређеног пута sz , тада је 0 = v 02 − 2 a s z .

пи
v 02 v2
Зауставни пут аутомобила износи: s z = = 0 ≈ 10,9 m .
2a 2 µg

ко
Важно. Као што видите, за заустављање аутомобила који се креће дозвољеном брзином у
насељеном месту, потребно је више од 10 m. Заустављање траје само око секунд и по. Делови
е
секунде могу бити веома важни. Лоше гуме и влажан асфалт овај пут удвостручавају, а
поледица и недовољна пажња возача вишеструко га повећавају. Због тога морате веома
н
пажљиво прелазити улицу.
и,

Никада не наилазите на улицу тако да можете изненадити возаче, јер тиме знатно
скраћујете простор за кочење аутомобила.
ат

2.38. Воз се креће константном брзином. У једном тренутку се од воза одваја последњи
мп

вагон, после чега воз наставља да се креће истом брзином. Покажите да за време
заустављања вагона воз прелази двоструко дужи пут од вагона.
та

v0
У претходном задатку одредили смо време заустављања вагона t z = ,
v v = const , v0 = v v a
ш

v0
t = t z , s v = 2s z = ? одакле је a = .
tz
е

Пут који вагон пређе за то време износи:

Н

1 1 v0 2 v0 t z
s z = v0 t z − a t z2 = v 0 t z − tz = .
2 2 tz 2

Пошто воз наставља да се креће равномерно, почетном брзином вагона који се зауставља, за време
t = t z прелази пут :

s v = v0 t z = 2 s z .
Видимо да је овај пут двоструко дужи од пута који пређе вагон.

51
 Задаци за самосталан рад

2.39. На падобранца делује сила теже од 800 N. Колика је маса падобранца?

2.40. Одредити брзину коју има тело две секунде након почетка слободног падања.

2.41. Са које висине слободно пада тело ако у подлогу удари брзином v = 10 m/s?

ти
2.42. Колико је време слободног падања тела са висине h = 10 m?

ра
2.43. Метак је испаљен вертикално навише брзином 400 m/s. Одредити висину, у
односу на полазну тачку, на којој се налази након 5 s.

пи
2.44. Убрзање Месечеве теже је на његовој површини шест пута мање од убрзања

ко
Земљине теже. Колика је маса космонаута ако на њега делује сила Месечеве теже
QM = 150 N? е
2.45. Лопта коју кошаркаш удари руком добија почетну брзину v0 = 3 m/s вертикално
н
наниже и удара у тло након t = 0,2 s. Колико је лопта била удаљена од тла у
и,

тренутку удара?
ат

2.46. Фудбалер удари лопту вертикално увис почетном брзином v0 = 25 m/s. Након ког
времена се брзина лопте смањи први пут за 40 %? На којој је тада висини лопта?
мп

2.47. Тело слободно пада са висине h = 8 m. Након ког времена и пређеног пута је
та

брзина тела три пута мања него при удару у тло?

ш

2.48. Коликом брзином треба бацити вертикално увис тело да би му се брзина након
пола секунде смањила за трећину?
е

2.49. Тело слободно пада са висине h = 25 m. Колики пут пређе у последњој секунди
Н

падања?

2.50. Метак је испаљен вертикално увис брзином v0 = 400 m/s. Колика му је брзина на
половини максималне висине коју достиже?

52
2.51. Дечак пушта лопту са висине h = 10 m. Лопту дочекује девојчица и баца је
вертикално увис дечаку који је хвата. Коликом почетном брзином девојчица треба
да баци лопту да би време између дечаковог пуштања и хватања лопте износило
t = 3 s? Занемарити висину девојчице као и време задржавања лопте у њеним
рукама.

2.52. У игри "прескакање ужета " девојчица скаче тако да уже, који врте друге две
девојчице, периодично пролази испод њених ногу. Ако уже пролази кроз најнижу
тачку сваке секунде, коликом брзином девојчица треба да скаче вертикално увис,

ти
да би сваки пут била у највишој тачки када је уже у најнижој? Девојчица се на тлу
задржава ∆t = 0,5 s (између доскока и скока).

ра
2.53. Куглица слободно пада са висине h = 1 m и еластично се одбија од подлоге

пи
(интензитети брзине пре и после судара су једнаки). Колико време протекне
између прва два проласка куглице кроз тачку која се налази на половини почетне

ко
висине? Занемарити време задржавања куглице на подлози.

2.54. Једна лоптица слободно пада са висине h = 2 m. Истовремено друга лоптица креће
е
са тла вертикално увис почетном брзином v0 = 5 m/s. Након ког времена су
н
интензитети брзина лоптица једнаки и колико је тада растојање између њих?
и,

2.55. Куглица бачена са терасе вертикално увис почетном брзином v0 = 8 m/s пада на
ат

тло након t = 3 s. Колика је висина терасе? Којом брзином лоптица удара у тло?
мп

2.56. Девојчице се играју тако што једна пушта лопту са терасе, са висине h = 8 m, док
јој истовремено друга испод терасе вертикално добацује другу лопту. Колика
та

треба да је почетна брзина друге лопте, да би се срела на пола пута са првом ако
обе полазе истовремено?
ш

2.57. Прва куглица слободно пада са висине h = 15 m. Колика треба да буде почетна
брзина куглице бачене са исте висине вертикално наниже, након ∆t = 0,4 s, да би
е

обе куглице удариле у тло истовремено?

Н

2.58. Одредити силу затезања жице на којој виси лустер масе m = 800 g.

2.59. Ако је тежина терета Q = 100 N, колика му је маса?

2.60. Тежина коцке, ивица a = 5 cm, износи Q = 10,9 N. Колика је густина коцке?

53
2.61. Кофа масе mk = 400 g има облик удубљеног квадра чија доња страница (дно
удубљења) има облик квадрата страница a = 15 cm. Колика је дубина воде у кофи
ако је тежина кофе и воде у њој Q = 40 N?

2.62. Када је Саша ставио торбу на столицу у школи, притисак ножица на под је износио
p = 40 kPa. Колика је маса торбе ако је маса столице m = 2 kg, а додирна
површина између сваке од четири ножице и пода S = 3 cm 2 ?

ти
2.63. Дужина и ширина акваријума износе a = 60 cm и b = 40 cm, по реду. У њега је

ра
насута вода тако да хидростатички притисак на дно акваријума износи p = 2 kPa.
Колика је маса акваријума ако је тежина акваријума са водом Q = 550 N?

пи
Занемарити дебљину зидова акваријума.

ко
2.64. Дечак који држи у руци лопту масе m = 300 g покреће руку вертикално увис
убрзањем a = 3 m/s 2 . Колика је тежина лопте?
н е
2.65. Да би бацио лопту, масе m = 270 g, вертикално увис при сервирању (први ударац
лопте преко мреже у противнички део), одбојкаш подиже руком лопту s = 1,2 m
и,

равномерно убрзано. Колика је тада тежина лопте у руци ако се након одвајања од
ат

руке подигне за h = 3 m?
мп

2.66. Уже може да издржи силу затезања T = 110 N. Коликим убрзањем сме да се вуче
уже навише да не би пукло ако је на њега окачен тег масе m = 10 kg?
та

2.67. Лифт се креће наниже. Убрзање лифта при покретању је 20 % мање од успорења
ш

при заустављању које износи a = 0,2 m/s 2 . Колике су тежине девојчице, масе
m = 20 kg, у лифту при убрзавању и успоравању?
е
Н

2.68. На вертикално постављеном динамометру виси тело. Када се динамометар и тело

крећу равномерно убрзано навише, динамометар показује силу од F1 = 10 N, а
када се крећу вертикално наниже истим убрзањем, показује силу F2 = 4 N. Колика
је тежина тела када тело и динамометар мирују?

54
2.69. Мирко прво стоји поред комбија, а затим се наслони на комби делујући на њега
хоризонталном силом од F = 30 N. Колика је сила трења између комбија и подлоге
пре и после Мирковог наслањања на комби?

2.70. Колики је коефицијент трења клизања између играчке гурнуте по столу и стола
ако између њих делује сила трења 0,2 N? Маса играчке је 100 g.

2.71. Бицикл се креће равномерно када га дечак гура хоризонталном силом од F = 45 N.

ти
Колика је маса бицикла ако је коефицијент трења између бицикла и тла µ = 0,5 ?

ра
2.72. Аутомобил масе 1 t брзину од 72 km/h достиже после 10 s од покретања. Колика
је вучна сила аутомобила? Коефицијент трења између гума и подлоге је 0,7.

пи
2.73. Коефицијент трења клизања између тегле, масе mt = 300 g, и подлоге је 0,4.

ко
Колика је сила трења клизања између тегле и подлоге ако се у њој налазе два литра
компота? Густина компота је ρ = 850 kg/m 3 .
е
2.74. Аутомобил се креће по асфалту брзином v0 = 10 m/s. Након гашења мотора
н
аутомобил се зауставља после пређеног пута од s = 8 m. Колики је коефицијент
и,

трења између гума и асфалта?

ат

2.75. Лопта масе mt = 300 g је гурнута брзином v0 = 2,5 m/s у смеру супротном од
смера дувања јаког ветра. Колика је сила отпора ваздуха ако се лопта заустави
мп

након пређених s = 10 m/s? Занемарити трење котрљања лопте.

та

2.76. Колики је коефицијент трења између тела и хоризонталне подлоге ако се брзина
тела преполови након пређеног пута s = 2 m? Почетна брзина тела је v0 = 2 m/s.
ш

2.77. Магнет масе m = 200 g клизи по хоризонталној подлози. Изнад њега се налази
е

други магнет који га вуче навише вертикалном силом од F = 1,2 N. Колика је сила
Н

трења ако је коефицијент трења клизања магнета 0,4?

2.78. Дечак вуче по леду санке масе m = 4 kg три секунде силом од F = 8 N, након чега
их пушта склањајући се да прођу поред њега. Након колико времена се санке
заустављају? Коефицијент трења између санки и леда је 0,05.

55
2.79. Ирена вуче санке, масе m = 5 kg, по снегу хоризонталном силом од F = 5 N.
Колики је коефицијент трења између санки и снега ако за четири секунде санке
пређу пут од s = 4 m и ако су на почетку мировале?

2.80. Док падају вертикално и равномерно, на падобранца и падобран делује отпор

средине. Колика сила отпора средине делује на падобранца и падобран ако је
њихова укупна маса m = 100 kg?

ти
2.81. Након старта трке пливач масе 75 kg потискује воду уназад силом од 200 N.
Колика је сила отпора воде његовом кретању ако му је убрзање 2 m/s 2 ?

ра
2.82. Дечак вуче чамац ка обали језера, удаљеној d = 5 m , константном силом од

пи
F = 200 N. Крећући из мировања, чамац до обале стиже за t = 5 s . Коликом силом
вода успорава чамац чија је маса m = 200 kg?

ко
2.83. Радник вуче хоризонталном силом равномерно праволинијски прво празна, а затим
малтером напуњена грађевинска колица. На празна колица је деловао силом
е
F1 = 20 N. Коликом силом је деловао на колица напуњена малтером запремине
н
V = 0,1 m 3 ? Густина малтера је ρ = 2200 kg/m 3 , а коефицијент трења 0,4.
Занемарити промену облика гуме на точку, тј. коефицијента трења услед пуњења
и,

колица.
ат

2.84. Брана и Драган стоје са клизаљкама на леду. У једном тренутку Брана одгурне
Драгана. Колики је однос путева које пређу Брана и Драган до заустављања ако је
мп

Бранина маса mB = 30 kg, а Драганова mD = 45 kg? Коефицијенти трења између

свих клизаљки и леда је једнак.
та

2.85. Милица држи у руци динамометар на коме виси тег. Када га подиже убрзањем од
ш

a = 3 m/s 2 навише, опруга динамометра се истегне за ∆l = 10 cm. Колика је маса

тега ако је крутост опруге динамометра k = 100 N/m?
е
Н

2.86. Тело масе m = 0,5 kg клизи низ вертикалан зид као на слици.
На тело делује хоризонтална сила од F ′ = 10 N притискајући
га уза зид. Коликом силом треба затезати канап да би се тело
кретало убрзањем a = 2,19 m/s 2 ? Коефицијент трења између
зида и тела је µ = 0,2. Занемарити масе канапа и котура.

56
 2.87. Максималан коефицијент трења мировања тела масе
M = 500 g и стола је 0,5 (види слику). Колика треба
да буде маса тега m да би се тела покренула?
Претпоставимо да је маса тела m само мало већа од
највеће масе при којој тела стоје, тј. да јој је
практично једнака. Колико је тада убрзање тела?
Коефицијент трења клизања између тела масе M и
стола је 0,4. Масе конца и котура занемарити.

ти
2.88. Тело масе m = 200 g, које лежи на хоризонталној

ра
подлози, везано је за зид опругом занемарљиве масе,
крутости k = 50 N/m, као на слици. Када се тело

пи
помери ка зиду за ∆l1 = 5 cm и пусти, почеће да
осцилује (опруга се наизменично растеже и скупља). Први пут се заустави када је
опруга истегнута за ∆l 2 = 4 cm у односу на недеформисано стање. Колика су

ко
убрзања тела одмах након пуштања и у тренутку првог заустављања тела?
Кoeфицијент трења између тела и подлоге је µ = 0,2 .
н е
и,
ат
мп
та
ш
е
Н

57
 РАВНОТЕЖА ТЕЛА

Питања

3.1. Када тело не ротира, иако на њега делују две силе произвољних праваца.?

3.2. Колика резултујућа сила делује на аутомобил ако један дечак гура аутомобил
унапред силом интензитета 3F, а други гура аутомобил силом интензитета F

ти
уназад? Који смер има резултујућа сила?

ра
3.3. Који је услов равнотеже тела која не ротирају?

3.4. Шта је тежиште тела?

пи
3.5. Како се мења момент силе ако се правац силе приближава оси ротације тела?

ко
3.6. Да ли свака сила може изазвати ротацију тела око фиксиране осе?

3.7. Колики је момент силе интензитета F = 5 N ако њен правац пролази кроз осу
е
ротације, а колики ако је њен правац од осе ротације удаљен d = 20 cm?
н
3.8. Који је услов равнотеже тела која могу да се крећу произвољно?
и,

3.9. Које врсте равнотеже постоје?

ат

3.10. Да ли већи притисак на подлогу врши сила која делује нормално, или сила која
мп

делује косо на подлогу, ако су интензитети обе силе једнаки?

3.11. Да ли је притисак векторска или скаларна величина?

та

3.12. Да ли је укупан притисак у некој тачки унутар течности једнак хидростатичком

притиску стуба течности изнад те тачке?
ш

3.13. Када се пингпонг лоптица потопи у воду она испливава на површину, или чак
е

искочи из воде. Ако гвоздену куглу чија је запремина једнака запремини пингпонг
Н

лоптице потопимо у воду она пада на њено дно. На које тело, потпуно потопљено
у воду, делује већа сила потиска?

3.14. Када тела тону, када пливају (плутају), а када лебде у течности?

3.15. Риба мења дубину у води тако што мења средњу густину свога тела мењајући
запремину мехура. Да ли риба тоне, или испливава, када максимално повећа
запремину мехура?

58
3.16. Да ли се мења сила потиска која делује на падобранца током његовог спуштања?

3.17. Да ли већа сила потиска делује на куглу од гвожђа или коцку од алуминијума у
истој течности ако су им запремине једнаке?

Тест задаци

3.1. Када тело у односу на околину мирује, налази се у _____________ равнотежи, а

ти
када се креће равномерно праволинијски, налази се у ______________ равнотежи.

ра
3.2. Интензитет резултанте две силе које имају исти правац је једнак ___________
интензитета сила ако имају исти смер, а __________ интензитета сила ако имају
супротан смер.

пи
3.3. Ако две силе интензитета 90 N и 40 N делују на тело у смеру север-југ, а трећа,

ко
интензитета 150 N у смеру југ-север, резултујућа сила која делује на тело има
интензитет _______ и смер ________________ .
н е
3.4. Када тело масе 4 kg мирује на хоризонталној подлози, силу теже уравнотежава
_____________________________ која износи: _________ .
и,

3.5. Момент силе је једнак ___________ интензитета _____________ и __________

ат

силе. Јединица за момент силе у Међународном ситстему мера је ___________ .

мп

3.6. Момент силе, интензитета 20 N, која делује вертикално на полугу клацкалице на

удаљености 1,8 m од ослонца износи:
та

а) 3.6 N m б) 36 N m в) 36 N
ш

3.7. Истом силом, нормалном на равни врата или капије коју отвара, делује човек у три
случаја: а) на улазну капију за пешаке, б) на улазну капију за аутомобиле и в) врата
е

рерне. Поређајте по величини, од најмањег до највећег, моменте силе којима човек

Н

делује на кваке.
Одговор: ___ , ___ , ___

3.8. Тело се налази у равнотежи ако су ____________ свих ___________ и резултујући

____________ свих сила које на њега делују једнаки __________.

59
3.9. По стабилности равнотежa може бити:_________________ , ___________________
и ____________________ .

3.10. У лабилну равнотежу тело се:

а) не може вратити, б) може вратити под дејством силе теже
в) може вратити под дејством одговарајуће силе

3.11. Притисак је по дефиницији једнак количнику интензитета ____________ и

ти
____________ на коју делује нормално. Јединица за притисак у Међународном
ситстему мера је ___________ . Она се преко јединица основних физичких

ра
величина може изразити на следећи начин: ____________ .

пи
3.12. Притисак на подлогу који врши шака површине 20 cm 2 када подлога на њу делује
нормалном реакцијом подлоге од 20 N, износи:

ко
а) 1 Pa б) 100 Pa в) 10 kPa
е
3.13. Густина тела је по дефиницији једнака количнику _________ и __________ тела.
н
Јединица за густину у Међународном систему мера _________.
и,

3.14. Хидростатички притисак расте са ___________ течности и већи је ако је већа

___________ течности.
ат

3.15. Укупан притисак на некој дубини испод површине течности је:

мп

а) једнак хидростатичком б) мањи од хидростатичког в) већи од хидростатичког

та

3.16. Хидростатички притисак на истој дубини исте течности је:

ш

а) највећи на полу б) једнак свуда на Земљи в) највећи на екватору

е

3.17. На тело запремине 2 dm 3 потопљено у морску воду, густине 1040 kg/m3 делује
Н

сила потиска:
а) 20,4 N б) 20,4 kN в) 20,4 mN

3.18. Ако је атмосферски притисак 101.3 kPa, пет метара испод површине воде притисак
износи:
а) 150,4 Pa б) 150,4 kPa в) 523 Pa

60
3.19. Поређајте по густини, од најмање до највеће, следеће: а) алуминијум, б) ваздух, в)
вода и г) злато.
Одговор: ___ , ___ , ___ , ___

3.20. Кугле од олова, згужваног папира и бакра имају једнаке полупречнике. Поређајте
кугле по масама од најмање до највеће.
Одговор: __________ , __________ , __________

ти
3.21. Тело плута по површини воде тако што му је потопљена у воду четвртина
запремине. Густина тела је:

ра
а) 4000 kg/m 3 б) 2,5 g/cm3 в) 0,25 g/cm3

пи
3.22. Када је густина тела у односу на густину течности: а) једнака, оно __________ , б)
већа, оно __________ и в) мања, оно _____________ .

ко
3.23. Трећина запремине тела има густину 2 g/cm 3 , а остатак има густину 2,5 g/cm3 .
е
Средња густина тела је:
н
а) 2333 kg/m3 б) 2333 g/cm3 а) 2,25 g/cm 3
и,

3.24. Коцка ивица a лебди у течности тако да су јој две стране паралелне површини
ат

течности. Горња страна коцке је на дубини a испод површине течности. Однос

сила којима течност делује на горњу и доњу површину коцке је:
мп

а) 1 б) 2 в) 0,5

3.25. Поређајте по величини, од најмање до највеће, силе потиска које делују на исто
та

тело у: а) води, б) бензину и в) алкохолу. Густине алкохола и бензина су 800 kg/m 3

ш

и 700 kg/m 3 , по реду.

Одговор: ___ , ___ , ___

е

3.26. Јачина алкохолног пића је већа ако је већа количина алкохола у одређеној
Н

запремини. Густина алкохола је мања од густине воде. Заокружите тачан однос

између густине и јачине алкохолног пића. Занемарити разне додатке пићима
(мириси, боја и сл.).
а) јаче пиће има већу густину б) слабије пиће има већу густину
в) густина пића не зависи од његове јачине

61
 Задаци

3.1. Два дечака гурају аутомобил у истом правцу и смеру. Један делује на аутомобил
силом од 150 N, а други силом од 130 N. Коликом силом треба на аутомобил да
делује човек, да би заменио деловање претходне двојице?

Да би заменио деловање дечака, човек треба да делује резултујућом силом њих

F1 = 150 N двојице.

ти
F2 = 130 N Пошто дечаци делују на аутомобил силама истог правца и смера, она износи:

FR = ? FR = F1 + F2 = 280 N.

ра
3.2. Опруга крутости k = 100 N/m је закачена за тело масе m = 2 kg које лежи на

пи
хоризонталној подлози. Колико се може истегнути опруга да се тело не би
покренуло ако је максималан коефицијент трења мировања тела на подлози

ко
µ max = 0,4 ?

Тело ће да мирује све док је еластична сила опруге мања од силе трења, односно
k = 100 N/m
е
када је
н
m = 2 kg
k∆l ≤ µ max mg , па је
µ max = 0,4
и,

∆l = ? µ max mg
ат

∆l ≤ ≈ 7,8 cm.
k
мп

3.3. На материјалну тачку делују две силе једнаких интензитета, по 20 N, и нормалних

праваца. Одредити интензитет резултујуће силе која делује на материјанлну тачку.
та

F = 20 N , FR = ? FR = 2 F ≈ 28,2 N .
ш

3.4. Дечак вуче санке силом 40 N помоћу конопца који са хоризонталом заклапа угао
30°. Одредити хоризонталну и вертикалну компоненту ове силе.
е
Н

F = 40 N , Fh = ? Fv = ? 3F F
Fh = ≈ 34,6 N , Fv = = 20 N .
2 2

3.5. На моторног змаја ветар делује силом 100 N у смеру југ-север. Мотор вуче змаја у
смеру исток-запад силом 300 N. Колика резултујућа сила делује на змаја?
Моторни змај је једноставна летелица са крилима и мотором, без кабине.

62
 По Питагориној теореми је:
F1 = 100 N , F2 = 300 N
FR = F12 + F22 ≈ 316 N.
FR = ?

3.6. Низ стрму раван нагибног угла 30° може да клизи

тело масе m. Тело је лаким неистегљивим концем,
пребаченим преко котура занемарљиве масе,

ти
спојено са телом масе M, као на слици. Одредити
интензитет и смер убрзања тела, и силу затезања
конца. Сва трења су занемарљива.

ра
Компоненте силе теже дуж правца стрме равни и

пи
α = 30° правца нормалног на њу износе:

M, m mg mg 3
mg p = и mg n = .

ко
2 2
a=?
Ако претпоставимо да тело m клизи низ стрму
T =? раван, по Другом Њутновом закону, пошто је
е
T = T ′ , за посебна тела и за цео систем, важи:
н
mg p − T = ma,
и,

T − Mg = Ma,

mg p − Mg = (m + M )a.
ат

Очигледно су нам за решење проблема потребне само две од претходних једначина. Најлакше је
прво одредити убрзање из последње једначине, а затим силу затезања из једне од претходних
мп

једначина:

m − 2M
a= g.
та

2( m + M )

Видимо да је убрзање позитивно, односно у претпостављеном смеру (спуштања тела m низ стрму
ш

раван) ако је m > 2 M . Ако је m < 2 M тела се крећу у супротном смеру, а ако је m = 2 M убрзање
је нула, па тела мирују, или се крећу равномерно праволинијски. Сила затезања је:
3mM
е

T = M (a + g ) = g.
2(m + M )
Н

3.7. Дечак вуче врата силом од 10 N која је нормална на раван врата. Удаљеност кваке
од шарке је 75 cm. Коликим моментом силе дечак делује на врата?

M = Fd = 10 N × 0,75 m = 7,5 N m.
F = 10 N , d = 75 cm = 0,75 m , M = ?

63
3.8. Колица за превоз терета човек држи у равнотежи силом 50 N када крак терета
износи 10 cm, а крак силе 80 cm. Колика је тежина терета? Коликом силом човек
може држати у равнотежи исти терет ако крак силе повећа за 10 %?

Fd 2
F = 50 N , d 1 = 0,1 m Qd1 = Fd 2 , Q = = 400 N,
d1
d 2 = 0,8 m , d 2′ = 1,1 d 2
Qd 1 Qd 1
Qd1 = F ′d 2′ , F′ = = ≈ 45,5 N .
Q = ? , F′ = ? d 2′ 1.1d 2

ти
3.9. На једном краку клацкалице седе брат и сестра маса 18 kg и 12 kg, по реду.

ра
Удаљеност братовог тежишта од осовине клацкалице је 2 m, а сестриног 1,8 m.
Коликом силом треба мајка да делује на други крак клацкалице, на удаљености

пи
2,2 m, да би полуга клацкалице била хоризонтална у равнотежи?

Тежине брата и сестре износе:

ко
mb = 18 kg Qb = mb g и

ms = 12 kg Qs = ms g .
е
Моменти свих сила које делују на
н
db = 2 m
клацкалицу су:
d S = 1,8 m
M b = Qb d b ,
и,

d m = 2,2 m
M s = Qs d s и
ат

F =? M m = −F d m .
мп

Трећи момент је негативан, јер настоји да обрне клацкалицу у смеру кретања казаљке на сату, док
су остала два позитивна јер настоје клацкалицу да обрну у смеру супротном од кретања казаљке на
сату.
та

У равнотежи збир момената тежина двоје деце и момента силе којом мајка делује на клацкалицу
мора бити нула, односно
ш

Qb d b + Qs d s − F d m = 0, па је:

Qb d b + Qs d s
F= ≈ 257 N.
е

dm
Н

3.10. Крута полуга занемарљиве масе и дужине

l = 60 cm лежи на два ослонца, као на слици.
На удаљености a = 20 cm од једног ослонца
на полугу је стављено тело масе m = 2 kg.
Коликим силама реакције подлоге делују
ослонци на полугу?

64
 Из једначина равнотеже сила и момената

l = 0,6 m N1 + N 2 = Q и

a = 20 cm
N1 × 0 − Qa + N 2 l = 0 следи:
m = 2 kg
Qa mga
N1 = ? N2 = = = 6,54 N,
l l
N2 = ? mg (l − a )
N 1 = mg − N 2 = ≈ 13,08 N.
l

ти
Напомена: Посматрали смо моменте силе у односу на један ослонац. Пошто је цела полуга у
равнотежи, могу се посматрати моменти у односу на било коју тачку. Ипак, најчешће се посматрају

ра
у односу на тачку кроз коју пролази правац неке силе, јер је њен момент нула. На пример, могли
смо користити моменте у односу на други ослонац или у односу на тачку где се налази тело. Тада
би једначине за моменте биле:

пи
Q(l − a ) − N1l + N 2 × 0 = 0, односно N 2 (l − a) − N1a + Q × 0 = 0, по реду.

ко
3.11. На хоризонталној подлози лежи хомогено тело висине
h = 98,1 cm, ширине a = 70 cm и масе m = 200 kg, као
е
на слици. Коликом силом треба деловати хоризонтално
н
на врх тела да би почело да се преврће? Сила трења
мировања је довољно велика да тело не почиње да
и,

клизи.
ат

Да би тело било у равнотежи морају се

h = 98,1 cm поништавати силе у свим правцима. Док тело
мп

стоји на подлози важи:

a = 70 cm
Хоризонтални правац: сила трења мировања
m = 200 kg је увек једнака сили која настоји да тело
та

покрене, па је увек F = Ftr .

F =?
Вертикални правац: увек је mg = N .
ш

Када се тело мало одвоји од подлоге, тј. почне се обртати око тачке О, нормална реакција подлоге
пролази кроз тачку О па је њен момент нула.
е

Пошто тело почиње ротирати, момент силе F је већи од момента силе теже која делује у тежишту
Н

тела, односно:

a
Fh > mg .
2
Одавде видимо да је услов за почетак превртања:

mga
F> = 700 N.
2h

65
 Напомена: Приметите да се за нападну тачку силе често везује крај вектора силе. Као што знате из
математике, сви вектори истог интензитета, правца и смера представљају исту векторску величину.

3.12. По легенди, Сизифа су богови терали да гура велику стену до врха брега, али би се сваки
пут пре достизања врха стена откотрљала, па је морао гурати поново. Ако је нагиб брда
био 45°, коликом је силом Сизиф морао гурати стену масе 200 kg да би била у
равнотежи? Трење између стене и подлоге занемарити.

Да би стена била у равнотежи, Сизиф је морао на њу да

ти
α = 45° делује силом која је по интензитету једнака
компоненти силе теже паралелној стрмој равни.
m = 200 kg

ра
Пошто је троугао сила на слици једнакокраки,
F =? коришћењем Питагорине теореме се добија:

пи
mg 2 mg
F = mg p = = ≈ 1387 N.
2 2

ко
3.13. Дизалица држи терет у равнотежи вукући уже омотано око терета
силом од 1,5 kN. Уже се при томе истегне тако да је угао између
е
делова које вуче дизалица 90°. Колика је сила затезања ужета?
н
Пошто је терет у равнотежи,
и,

тежина терета је једнака сили

којом дизалица делује на уже:
F = 1,5 N
ат

Q = F.
α = 90°
Разлагањем тежине терета на
мп

T =? правце ужета добијају се силе

 
затезања ужета T1 и T2 .
та

Уже је затегнуто свуда силом истог

интензитета па су и интензитети ових сила
једнаки (T1 = T2 = T ) .
ш

Очигледно тежина је једнака дијагонали квадрата страница Т, па је Q = 2T , односно

е

2 2
T= Q= F ≈ 1,06 kN.
2 2
Н

Напомена: Треба приметити да већим стезањем ужета око терета расте сила затезања у ужету. Ако
је T ′ = T1′ = T2′ , тада је T ′ > T (друга слика у решењу). Јако затезање ужета око терета може
довести до његовог пуцања, ако сила затезања постане већа од дозвољене. С друге стране, ако је
уже дуго, тако да је посматрани угао скоро нула, тада је сила затезања у њему двоструко мања од
силе F .

66
3.14. Одредити притисак којим сила F = 50 N делује нормално на површину
S = 20 cm 2 .

F
F = 50 N , S = 20 cm 2 , p = ? p= = 25 000 Pa = 25 kPa.
S

3.15. Колики притисак на хоризонталну подлогу врши коцка ивица a = 10 cm и густине

ρ = 1.2 g/cm 3 ?

ти
a = 0,1 m , ρ = 1200 kg/m 3 , p = ? ρVg
p= = ρga ≈ 1177 Pa = 1,177 kPa.

ра
S

Напомена: Приметите да израз за притисак има исти облик као израз за хидростатички притисак

пи
( ρgh). То је очекивано јер хидростатички притисак представља притисак стуба течности одређене
висине, а притисак у задатку је притисак супстанције која гради коцку одређене висине.

ко
3.16. Одредите хидростатички притисак на дубини 20 cm испод површине алкохола
густине 800 kg/m 3 .
н е
h = 20 cm = 0,2 m
kg m
и,

p = ρ gh = 800 × 9,81 2 × 0,2 m ≈ 1570 Pa = 1,57 kPa.

3
ρ = 800 kg/m , p = ? m3 s
ат

3.17. Коликом силом на равно и хоризонтално дно суда површине 50 cm 2 делује вода
мп

дубине 1 m? Атмосферски притисак износи p 0 = 101.3 kPa.

та

p = p0 + ρgh,
S = 50 cm 2 = 0,005 m 2 , h = 1 m

p0 = 101 300 Pa , F = ? F = pS = ( p 0 + ρgh) S = 555,6 N.

ш

3.18. На којој дубини испод површине воде притисак износи p = 150 kPa ? Aтмосферски
е

притисак је p 0 = 101,3 kPa .

Н

p − p0
p = 150 kPa , p 0 = 101,3 kPa , h = ? p = p 0 + ρgh , h = ≈ 4,96 m.
ρg

3.19. Колики је однос сила којима вода, услед хидростатичког притиска, делује на
вертикални зид суда на дубинама од 20 cm и 10 cm?

67
 Пошто се тражи однос сила које су последица хидростатичког
F притиска, не посматра се утицај атмосферског притиска.
h1 = 20 cm , h2 = 10 cm , 1 = ?
F2
Посматраћемо једнаке и веома мале површине суда S на
наведеним дубинама. Пошто су површине мале, може се узети
да је хидростатички притисак једнак по целој површини (занемарена промена са дубином).

Хидростатички притисци и силе којима они делују на наведене површине износе:

p1 = ρ g h1 и p 2 = ρ g h2 , односно

ти
F1 = p1 S = ρ g h1 S и F2 = p 2 S = ρ g h2 S ,

F1 ρ g h1 S h1

ра
Тражени однос је: = = = 2.
F2 ρ g h2 S h2

пи
3.20. У U цев је насут алкохол густине 800 kg/m 3 . Након
тога је у један крак цеви спуштен чеп масе 2 g, као на

ко
слици. Чеп добро затвара цев не пропуштајући ваздух
испод себе. Колики је притисак испод чепа (p)? Колика
е
је разлика нивоа алкохола у цевима (h)? За разлику од
уобичајених U цеви, унутрашњи попречни пресек овде
н
није круг, него квадрат страница 5 mm. Атмосферски
и,

притисак је p 0 = 101,3 kPa.

ат

Притисак у ваздуху испод чепа је:

ρ = 800 kg/m 3 mg
мп

p = p0 + ≈ 102,1 kPa.
m = 2g S

p 0 = 101,3 kPa mg
Као што знате из шестог разреда, притисак у тачки А ( pA = p0 + ) једнак је
та

S
p=? притиску у тачки В ( p B = p0 + ρgh ), па је :
ш

h=?
mg m
= ρgh, h = = 0,1 m = 10 cm.
S ρS
е
Н

3.21. Колика сила потиска делује на тело запремине 100 cm 3 потпуно потопљено у
воду?

Fp = ρ V g = 1000 kg/m 3 × 0,0001 m 3 × 9,81 m/s 2 = 0,981 N .

V = 100 cm 3 , Fp = ?

68
3.22. На пингпонг лоптицу потпуно потопљену у воду делује сила потиска 400 mN.
Колика је запремина лоптице?

Fp 0,4 N
Fp = 400 mN = 0,4 N , V = ? V= = 3 2
≈ 0,000 040 8 m 3 = 40,8 cm 3 .
ρg 1000kg/m × 9,81 m/s

3.23. Коликом силом треба деловати на тело густине 700 kg/m 3 и запремине 1 dm 3 да би
га потопили у воду?

ти
F + mg = Fp , F = Fp − mg = ρ vVg − ρVg = ( ρ v − ρ )Vg ≈ 2,9 N .
ρ = 700 kg/m 3 , V = 1 dm 3 , F = ?

ра
3.24. Дрво плута (плива) по површини воде тако да му је 80 % запремине потопољено у

пи
воду. Колика је густина дрвета?

V v = 80 % V = 0,8 V , ρ d = ? Fp = mg , 0,8 ρ vVg = ρ dVg , ρd = 0,8 ρ v = 800 kg/m3.

ко
3.25. Колика је разлика тежина тела запремине V = 50 cm 3 окаченог на опругу када се
е
налази изван воде и када је потопљено у воду?
н
Изван воде: Q = mg.
и,

V = 50 cm 3
У води: N + Fp = mg ,
Q − Q′ = ?
ат

Q′ = N = mg − Fp = mg − ρ vVg , па је: Q − Q ′ = Fp = ρ vVg ≈ 0,49 N.

мп

3.26. Даска дебљине 15 cm и дужине 1 m плива по површини воде тако да је потопљена

60 % у воду. Колика мора да буде ширина даске да би на њој могло мирно седети
та

дете масе 15 kg, а да се не покваси? Шта треба да уради дете да би више даске
вирило изнад воде?
ш

Када даска плива, сила потиска је једнака сили теже која делује
d = 15 cm = 0,15 m , l = 1 m на даску, тј.
е

V1 == 0,6 V , m = 15 kg , a = ?
Н

ρ v V1 g = ρ V g , односно ρ v 0,6 Vg = ρVg , ρ = 0,6 ρ v .

Да даска не би била потпуно потопљена, кад дете седи на њој, збир сила теже даске и детета на њој
мора бити мањи или једнак сили потиска потпуно потопљене даске:

m m m
ρ V g + m g ≤ ρv V g, V ≥ ,V≥ ,V≥ .
ρv − ρ ρ v − 0.6 ρ v 0.4 ρ v

69
 Пошто је запремина даске (квадра) V = lda , ширина даске мора бити:

m
a≥ = 0,25 m = 25 cm.
0,4 ρ v l d

Дете може подићи ниво даске спуштајући ноге или руке у воду. У запремини истиснуте течности
ће учествовати и њихова запремина, за коју ће се смањити запремина даске у води.

3.27. На опругу крутости 200 N/m окачена је коцка ивица 10 cm. Ако се коцка потопи у
течност, опруга се скрати у односу на претходно стање за 5 cm. Одредити густину

ти
течности.

ра
Fe1 = k∆l1 = mg , Fe2 + Fp = mg , Fe2 = mg − Fp = k∆l1 − ρa 3 g = k∆l2 ,
k = 200 N/m , a = 0,1 m

пи
k (∆l1 − ∆l 2 ) = k∆l ′ = ρa 3 g ,
∆l ′ = 0,05 m , ρ = ?
k∆l ′

ко
ρ= ≈ 1019 kg/m 3 .
a3 g
е
3.28. Веома мала куглица од стакла густине 2500 kg/m 3 тоне кроз посуду са бензином
н
дубине 20 cm. Одредити убрзање куглице и време за које стиже од површине до
дна, ако се на површину пусти без почетне брзине. Густина бензина 700 kg/m 3 .
и,

Занемарити силу отпора средине.

ат

Пошто је куглица мала, занемарљиво је њено убрзавање док се

потапа у бензин. Може се узети да куглицу све време убрзава
мп

s = 0,2 m , ρ s = 2500 kg/m 3

разлика силе теже и силе потиска потопљене куглице.
ρ b = 700 kg/m 3 , a = ? , t = ? Други Њутнов закон за кретање куглице гласи:
та

m g − ρ b V g = m a , па је ρ s V g − ρ b V g = ρ s V a ,

одакле се добија њено убрзање

ш

ρs − ρ b m
a= g ≈ 7,06 2 .
ρs s
е

Кретање је равномерно убрзано ( s = at 2 / 2), па тражени пут куглица прелази за:

Н

2s
t= ≈ 0,24 s.
a

Напомена: Сила отпора средине је за исто тело које се креће истом брзином око три пута мања у
бензину него у води. Због тога се њено деловање у овом задатку може занемарити.

70
 Задаци за самосталан рад

3.29. Дечак је приметио да почиње да пуца уже на коме виси врећа масе m = 20 kg.
Коликом силом треба да делује на врећу навише да уже не би пукло док му неко не
помогне да је спусти на тло? Уже може да издржи максималну силу затезања од
Tmax = 180 N.

3.30. На тело делују две силе. Прва, интензитета 20 N, делује у правцу исток-запад, а

ти
друга, интензитета 30 N, делује у правцу север-југ. Одредити интензитет
резултујуће силе која делује на тело.

ра
3.31. На тело делује сила интензитета 50 N под углом од 45° у односу на хоризонталу.

пи
Одредити хоризонталну и вертикалну копоненту ове силе.

3.32. Вода делује на чамац силом од 1,5 kN у смеру свог тока. Колика треба да буде, и

ко
ког правца и смера, вучна сила мотора да би резултујућа сила деловала на чамац
нормално на правац реке и имала интензитет од 1,5 kN?
н е
3.33. На којој удаљености од шарки на вратима девојчица треба да гура врата силом од
F = 10 N да би на њих деловала моментом силе од M = 7 N m?
и,

3.34. Марко и Ана играју се са вртешком која се састоји од једне полуге која може да
ат

ротира око вертикалне осовине. Ана делује нормално на вртешку хоризонталном

силом од FA = 90 N на удаљености d A = 2,5 m од осовине. На којој удаљености од
мп

осовине Марко треба да делује хоризонталном силом FM = 120 N нормално на

вртешку, са друге стране полуге, да би она била у равнотежи?
та

3.35. На једном тасу ваге која ради на принципу једнакокраке полуге налази се тег масе
m t = 1 kg. На другом тасу се налази бокал масе m b = 400 g са соком густине
ш

ρ = 900 kg/m 3 . Колика је запремина сока у бокалу када је полуга ваге у

равнотежи?
е
Н

3.36. На хоризонталној подлози лежи коцка ивица a = 20 cm

и густине ρ = 1,2 g/cm 3 . Коликом силом треба деловати
хоризонтално на врх коцке да би почела да се преврће
(види слику)? Сила трења мировања је довољно велика
да коцка не почиње да клизи.

71
 3.37. Колики је интензитет силе на
слици, која држи у равнотежи, у
хоризонталном положају, полугу
на чијем се крају налази тело
масе m = 30 kg? Т је тежиште
тела (види уџбеник).

3.38. Крута полуга занемарљиве масе и дужине l = 1 m лежи на две опруге постављене

ти
испод њених крајева. Опруге имају једнаке дужине и крутости k1 = 50 N/m и
k 2 = 30 N/m. На којој удаљености a од опруге крутости k1 треба да стоји дечак да

ра
би полуга остала хоризонтална?

пи
3.39. Када се на тас кантара стави главица купуса ослонац

ко
тега масе m = 200 g мора да се удаљи од осе
ротације кантара за d 2 = 18,5 cm да би кантар био у
равнотежи. Колика је маса купуса ако је удаљеност
е
ослонца таса од осе ротације кантара d1 = 2 cm?
н
и,

3.40. Тело масе 200 g мирује на стрмој равни нагибног угла 45°. Одредити силу трења
ат

мировања која делује на тело.

мп

3.41. Колика сила притиска нормалну површину S = 25 cm 2 притиском од p = 400 Pa?

та

3.42. Коликим притиском на хоризонталну подлогу делује коцка ивица a = 20 cm и масе

m = 500 g?
ш

3.43. Квадар ивица a = 10 cm , b = 20 cm и c = 40 cm лежи на хоризонталној подлози.

е

Коликим најмањим, а коликим највећим притиском квадар може да делује на

Н

подлогу ако је начињен од материјала густине ρ = 800 kg/m 3 ?

3.44. Девојчица масе m = 15 kg седи на клацкалици удаљена a = 2 m од ослонца.

Коликим притиском мајка треба да притиска клацкалицу шаком површине
S = 150 cm 2 на удаљености b = 1,5 m од ослонца да би клацкалица била у
равнотежи?

72
3.45. На којој дубини воде хидростатички притисак износи p = 3 kPa?

3.46. На којој је дубини испод површине језера хидростатички притисак једнак

атмосферском? Атмосферски притисак износи p at = 101 300 Pa.

3.47. Отпорност часовника на притисак воде тестира се њиховим спуштањем у дубину

морске воде. Колики притисак може да издржи часовник који остаје неоштећен
при спуштању у воду до дубине од h = 800 m? Густина морске воде је

ти
ρ = 1050 kg/m 3 , а атмосферски притисак је p 0 = 101,3 kPa.

ра
3.48. У U цев је насута одређена количина воде. Преко воде у једном краку је насуто
уље густине 950 kg/m 3 и висине 15 cm. Одредити разлику нивоа течности у

пи
крацима цеви. Уље и вода се не мешају.

ко
3.49. Тело масе m = 500 g лебди у алкохолу густине ρ = 800 kg/m 3 . Колика је запремина
тела?
н е
3.50. Колика је густина течности која на тело запремине V = 1 dm 3 делује силом потиска
од 8 N?
и,

3.51. Колика сила потиска делује на коцку ивица a = 10 cm када је потопљена у воду?
ат

3.52. Половина запремине тела уроњена је у воду по којој плута (плива). Колика је
мп

густина тела?
та

3.53. Перница у облику квадра чија основа има ширину a = 7 cm и дужину b = 20 cm

плута по води. До које ће дубине бити потопљена у воду ако је маса пернице
ш

m1 = 30 g, а маса прибора у њој m2 = 40 g?

е

3.54. Два тела маса M и m везана су лаким неистегљивим концем

Н

пребаченим преко котура, који може да ротира без трења, као

на слици. Тело М, густине ρ = 2700 kg/m 3 , потопљено је у воду
густине ρ 0 = 1000 kg/m 3 . Колика је запремина тела М ако се
систем налази у равнотежи и ако је m = 200 g?

73
3.55. Шупља мала пластична куглица средње густине ρ sr = 500 kg/m 3 израња без
почетне брзине са дна посуде кроз бензин густине ρ b = 700 kg/m 3 . За које време
куглица стиже до површине бензина дубине 30 cm? Занемарити силу отпора
средине.

3.56. Два тела, маса m = 2 kg и M = 1 kg спојена су

лаким неистегљивим концем пребаченим преко
котура занемарљиве масе. Колико је убрзање

ти
тела, и колика је сила затезања у концу?
Занемарити сва трења.

ра
пи
ко
н е
и,
ат
мп
та
ш
е
Н

74
 МЕХАНИЧКИ РАД И ЕНЕРГИЈА. СНАГА

Питања

4.1. Да ли је рад силе теже при померању тела по хоризонталној подлози позитиван,
негативан, или нула?

4.2. Да ли је рад силе теже приликом подизања тела позитиван, негативан, или нула?

ти
4.3. Дизалица је подигла исто тело прво вертикално, а затим уз стрму раван. Када је

ра
извршила већи рад, ако је оба пута тело подигнуто на исту висину?

4.4. Ако тело врши позитиван рад, шта се дешава са његовом енергијом?

пи
4.5. Ако спољашња сила врши позитиван рад над телом, шта се дешава са енергијом
тела?

ко
4.6. Сабијена опруга одгурне испред себе, по хоризонталној подлози, тело масе m, које
није везано за њу, брзином v. Иста опруга, једнако сабијена као у претходном
е
случају, на исти начин одгурне тело масе 2m. Да ли је брзина другог тела већа,
н
мања, или једнака v? Трења занемарити.
и,

4.7. Сила интензитета F делује у правцу и смеру померања тела на путу s. На коликом
путу треба да делује сила 2F у правцу и смеру померања тела, да би радови обе
ат

силе били једнаки?

мп

4.8. Тело слободно пада са висине од 10 m. На којој висини је потенцијална енергија

једнака кинетичкој енергији тела?
та

4.9. Да ли је кинетичка енергија релативна?

ш

4.10. Тело масе 1 kg слободно пада са висине од 10 m. Колика му је кинетичка енергија

непосредно пре удара у тло?
е

4.11. Сила интензитета F изврши исти рад као сила интензитета 2F. Обе силе рад
Н

изврше за исто време. У каквом су односу снаге којима се врше наведени радови?

4.12. Време вршења одређеног рада повећа се три пута. Како се промени снага вршења
рада?

4.13. Да ли се коефицијент корисног дејства повећава или смањује ако се повећава сила
трења?

75
4.14. Колики су губици енергије, ако је коефицијент корисног дејства уређаја 40 %?

4.15. Тело се креће под дејством силе одређеном брзином. Ако иста сила делује на тело
када му се брзина удвостручи, како се промени снага вршeња рада?

4.16. Да ли коришћењем неке од простих машина можемо подићи тело на неку висину
уз вршење мањег рада, него без њеног коришћења?

Тест задаци

ти
4.1. Када константна сила делује у правцу и смеру померања тела, механички рад је

ра
једнак производу интензитета _________ и __________ на коме та сила делује.

пи
4.2. Јединица за рад у Међународном систему мера је _______ . Она се може изразити
преко јединица основних физичких величина на следећи начин: _______________ .

ко
4.3. Поређајте по величини, од најмање до највеће, следеће вредности радова: а) 2,5 J,
б) 2200 mJ и в) 0,15 kJ.
е
Одговор: ____ , ____ , ____
н
4.4. Иста сила делује на тело на четири начина: а) нормално на правац кретања тела, б)
и,

у правцу и смеру померања тела, в) под углом од 45° у односу на правац и смер
померања тела и г) у истом правцу, али супротном смеру од померања тела.
ат

Поређајте по величини, од најмањег до највећег, радове ове силе.

Одговор: ____ , ____ , ____ , ____
мп

4.5. Сила од 10 N делује у правцу и смеру кретања тела. На коликом путу ова сила
та

изврши рад од 50 J ?

Одговор: ______
ш

4.6. Тело масе 500 g слободно падне са висине 1,2 m. Рад силе теже износи: ________
е

4.7. Ученик равномерно подигне оловку масе 10 g са пода на висину 80 cm. Колики је
Н

рад извршио дечак, а колики сила теже?

Одговор: _______ , _______

4.8. Колики рад изврши сила трења од 2 N ако делује на тело на путу дужине 2 m ?
Одговор: ________

76
4.9. Јарослав гура косилицу на четири пута дужем путу од Марка и силом двоструко
слабијом него што је гура Марко. Ко од њих врши већи рад и колико пута?
а) Јарослав, два пута б) Марко, два пута в) Јарослав, четири пута

4.10. Енергија тела расте када друго тело над њим врши ____________ рад. Енергија
тела се смањује кад оно врши позитиван ______ .

4.11. Дечак изврши над неким телом рад од 15 J. Енергија дечака ________ за _______

ти
џула. Енергија тела _________ за __________ џула.

4.12. Кинетичка енергија је _____________ маси тела и ___________ његове брзине.

ра
4.13. Када се брзина тела повећа два пута, кинетичка енергија му се повећа _________

пи
пута.

4.14. Телу масе 1 kg брзина порасте са 1 m/s на 2 m/s. Вучна сила је при томе над телом

ко
извршила рад:
а) 1,5 J б) 0,5 J в) 2 J
н е
4.15. Гравитациона потенцијална енергија тела у близини Змљине површине зависи од:
а) тежине тела б) висине стола у односу на под в) масе тела
и,

4.16. Потенцијална енергија тела масе 10 kg које се налази на столу висине 1 m у

ат

односу на површину стола и под износи:

а) 98,1 J у односу на површину стола, нула у односу на под
мп

б) 98,1 J увек
та

в) нула у односу на површину стола, а 98,1 J у односу на под

4.17. Кофа масе 800 g виси у бунару на ланцу дужине 3 m. Површина воде се налази
ш

5 m испод тежишта кофе. Потенцијална енергија кофе у односу на површину воде

износи:
е

а) ≈ 15,7 J б) ≈ 23,5 J в) ≈ 39,2 J

Н

4.18. Укупна механичка енергија тела је збир његове _______________________ и

__________________ енергије.

4.19. Коликом брзином падне кугла са стола на под ако је висина стола 1 m ?
Одговор: _________

77
4.20. Са четири пута вишег стола куглица пада на под ___________ већом брзином.

4.21. Две лоптице исте масе имају брзине 15 m/s и 5 m/s. Колики је однос њихових
кинетичких енергија?
Одговор: _________

4.22. Брзину вршења рада мери физичка величина _________ . Њена јединица у
Међународном систему мера је ________ који се преко јединица основних

ти
физичких величина може изразити на следећи начин: ___________ .

ра
4.23. Снага је бројно једнака ______________________ у ____________________ . Тело
које изврши рад од 7 J у једној секунди има снагу __________ .

пи
4.24. Ако је снага вршења рада 2 kW , рад од 50 J се изврши за време од: __________ .

ко
4.25. Енес подигне џак од 5 kg на висину 1,2 m за 2 s, а Иван исти џак подигне на
висину 1,8 m за 3 s. Који од њих је при томе развио већу снагу?
е
а) Енес б) Иван в) снаге су им једнаке
н
и,

4.26. Мотор аутомобила развија снагу од 40 kW када му је вучна сила 2 kN. При томе
је брзина аутомобила: ____________ .
ат

4.27. Коефицијент корисног дејства се изражава у јединицама:

мп

а) истим као рад б) истим као снага в) нема димензије

та

4.28. Ако је уложена снага 10 kW, а коефицијента корисног дејства 0,75, корисна снага
је: __________ .
ш

Задаци
е

4.1. Сила интензитета 5 N делује у правцу и смеру померања тела. Колики рад изврши
Н

сила на путу од 50 m?

F = 5 N , s = 50 m , A = ? A = Fs = 250 J.

78
4.2. Ако је за вертикално подизање јабуке константном брзином извршен рад од 1 J, за
колико је јабука подигнута? Маса јабуке је 100 g.

A
A = 1 J , m = 0,1 kg , h = ? A = Fh = mgh , h = ≈ 1,02 m .
mg

4.3. Колики је рад силе трења интензитета 10 N која на тело делује дуж пута дужине
пет метара?

ти
Рад силе трења је негативан и износи:
Ftr = 10 N , s = 5 m , Atr = ?
A = − Ftr s = −50 N.

ра
4.4. На првој половини пута од 50 m на тело делује сила од 4 N, а на другој половини

пи
пута на тело делује 20 % слабија сила. Колики је рад силе на целом путу ако се
смер силе поклапа са смером померања тела?

ко
s s
F1 = 4 N , F2 = 0,8 F1 , A = ? A = F1 + 0,8F1 = 0,9 F1 s = 180 J.
2 2
е
4.5. Колики је рад силе трења која тело масе 2 kg заустави након пређених пет метара?
н
Коефицијент трења између тела и подлоге је 0,25.
и,

m = 2 kg , s = 5 m , µ = 0,25 , A = ? A = − Ftr s = − µNs = − µmgs ≈ −24,5 J.

ат
мп

4.6. Терет масе 1 t подигнут је дизалицом на висину од 10 m константном брзином.

Колики је при томе рад извршила дизалица, а колики сила теже? Колики је укупан
рад извршен над теретом?
та

m = 1000 kg Терет се помера константном брзином па су сила теже и вучна сила једнаких
ш

h = 10 m интензитета ( F = mg ) , а супротних смерова.

AF = ? Рад дизалице је позитиван, а рад силе теже негативан јер прва делује у смеру, а
е

друга у супротном смеру, од померања терета:

Amg = ?
Н

Ad = Fh = mgh = 98,1 kJ , Amg = −mgh = − Fh = −98,1 kJ .

A=?

Укупан рад извршен над теретом је: A = Ad + Amg = 0 .

4.7. Тело дуж пута вуче сила од 200 mN. Поред вучне силе, на тело делује и сила
трења интензитета 100 mN. Колики je рад извршeн над телом на путу дужине 2 m?

79
 Укупан рад извршен над телом једнак је збиру радова свих сила које на
њега делују.
F = 200 mN = 0,2 N

Ftr = 100 mN = 0,1 N У овом случају је он једнак збиру позитивног рада вучне силе и
негативног рада силе трења:
s = 2m, A = ?
A = AF + Atr = Fs − Ftr s = ( F − Ftr ) s = 0,2 J.

4.8. Скијаш масе 80 kg висинску разлику од 500 m пређе дуж пута од 1500 m. Колики је
рад над скијашем извршила сила теже, а колики сила трења, ако је коефицијент

ти
трења између скија и снега 0,05? Претпоставите да је све време реакција подлоге
на скијаша једнака 80 % његове тежине.

ра
Пошто је N = 80 % Q = 0,8 Q ,
m = 80 kg , s = 1500 m

пи
сила трења и њен рад износе:
h = 500 m , µ = 0,05
Ftr = µN = µ 0,8Q = 0,8µ mg ,
N = 80 % Q = 0,8 Q

ко
Amg = ? , Atr = ? Atr = − Ftr s = −0,8µ mgs ≈ −47 090 J = −47,1 kJ.
е
Као што знате, рад силе теже не зависи од облика путање, него само од висинске разлике почетне и
крајње тачке путање.
н
Amg = mgh ≈ 392 400 J = 392 kJ.
и,
ат

4.9. Тело масе 2 kg по хоризонталној подлози вуче сила 25 N чији правац са подлогом
заклапа угао од 30°. Колики рад изврши сила трења на путу од 20 cm?
мп

Коефицијент трења између тела и подлоге је 0,2.

Вертикална компонента силе је:
F
та

m = 2 kg , F = 25 N Fn = .
2
α = 30° , s = 0,2 m
Пошто тело нема убрзање у
ш

µ = 0,2 , Atr = ? вертикалном правцу, силу теже

уравнотежују нормална компонента
Ftr = ?
е

силе и реакција подлоге, па је:

Н

F
mg = Fn + N , N = mg − Fn , N = mg − .
2

F
Сила трења износи: Ftr = µN = µ (mg − ).
2

F
Рад силе трења је негативан: Atr = − Ftr s = − µ (mg − ) s ≈ −2,84 J.
2

80
4.10. Отац вуче константном брзином дете на санкама ужетом које са хоризонталом
заклапа угао од 45°. Сила затезања ужета износи 80 N. Колики рад изврши отац, а
колики сила трења, при померању санки за 100 m?

Компоненте силе у правцу кретања и нормално на тај правац су једнаке и

α = 45° 2F
износе: Fp = Fn = ≈ 56,6 N.
F = 80 N 2
Отац врши рад:
s = 100 m

ти
A = ? , Atr = ? 2F
A = Fp s = s ≈ 5,66 kJ.
2

ра
Први начин одређивања рада силе трења: Пошто се не мењају ни кинетичка ни потенцијална
енергија санки и детета, укупан рад спољашњих сила мора бити нула. Према томе, рад силе трења
је исти као рад који врши отац, само негативан.

пи
Atr = −5,66 kJ.

ко
Други начин одређивања рада силе трења: Пошто се санке крећу равномерно, уравнотежавају се
силе које делују по хоризонтали, па је:

2F
е
Ftr = Fp = ≈ 56,6 N.
2
н
2F
Рад силе трeња је негативан и износи: Atr = − Ftr s = − s ≈ −5,66 kJ.
и,

2
ат

4.11. Колика је кинетичка енергија лопте масе 200 g када се креће брзином 20 m/s?
мп

mv 2
m = 0,2 kg , v = 20 m/s , E k = ? Ek = = 40 J.
2
та

4.12. Аутомобил масе 800 kg равномерно се убрзава убрзањем 2 m/s 2 . Колика му је

кинетичка енергија након десет секунди од почетка кретања?
ш

ma 2t 2
m = 800 kg , a = 2 m/s 2 , t = 10 s , E k = ? v = at , Ek = = 160 kJ.
е

2
Н

4.13. На којој висини дечак масе 20 kg има потенцијалну енергију 500 J у односу на
подлогу?

Ep
E p = mgh , h = ≈ 2,55 m.
m = 20 kg , E p = 500 J , h = ? mg

81
4.14. Колику гравитациону потенцијалну енергију у односу на под има тело масе 2 kg
на висини 30 cm изнад стола, ако је висина стола 1 m?

Висина тела у односу на под је h + H , па потенцијална енергија износи:

m = 2 kg , H = 1 m
Ep = mg (h + H ) ≈ 25,5 J .
h = 0,3 m , E p = ?
Напомена: Потенцијална енергија у односу на сто износи: E1 = mgh. .

ти
4.15. Аутобус у коме се вози човек креће се убрзано. Због инерције човек у њему полети
уназад. У тренутку када аутобус има брзину 18 km/h, брзина човека у односу на

ра
аутобус је 1 m/s. Одредити кинетичку енергију човека, ако му је маса 75 kg.

Кинетичка енергија зависи од брзине тела. Пошто брзина зависи од

пи
va = 18 km/h = 5 m/s референтног тела у односу на које се кретање посматра, од истог зависи
и кинетичка енергија тела.
vč = 1 m/s , m = 75 kg

ко
У односу на аутобус, кинетичка енергија човека је:
Ek = ?
mvč2
Ek = = 37,5 J.
е
2
н
У односу на пут брзина човека је једнака разлици брзина аутобуса и човека јер се крећу у
супротним смеровима: v′ = va − vč = 4 m/s, па му је кинетичка енергија у односу на пут:
и,

mv′ 2
ат

E k′ = = 600 J.
2
мп

4.16. Скакача у воду одскочна даска одбаци увис почетном брзином 2 m/s. Вода се
налази 3 m испод одскочне даске. На којој висини од воде скакач има брзину
та

двоструко већу од почетне?

По Закону одржања механичке енергије, збир

ш

кинетичке и потенцијалне енергије остаје

v0 = 2 m/s
константан, па га можемо изједначити за
положаје скакача 1 и 2.
е

H = 3m
Н

mv02 mv 2
v = 2v 0 + mgH = + mgh, па тражена висина
2 2
износи:
h=?
3v 02
h=H− ≈ 2,39 m.
2g

82
 Напомена: Задатак се може лако решити са знањем кинематике. У уџбенику је речено да тело пада
брзином истом по интензитету брзини којом је бачено увис. Односно, када пада поред даске, скакач
има брзину v0 усмерену наниже, као код вертикалног хица наниже. Брзина му се затим мења по
2 2 2 2
једначини v = v0 + 2 gs. Брзина у положају 2 износи v = v0 + 2 g ( H − h). Из ове једначине лако се
добија тражена висина. Најтежи начин решавања био би да се посматра прво успорено кретање
навише, а затим убрзано кретање наниже до положаја 2. Наравно, резултат би био исти, али пут до
њега би био тежи.

4.17. Тело масе 10 kg спусти се без почетне брзине низ стрму раван висине 2 m. На дну

ти
стрме равни брзина тела је 5,5 m/s. Колики је рад извршила сила трења при
спуштању тела?

ра
Рад силе трења, као спољашње силе, једнак је промени механичке енергије
тела: Atr = ∆E = E2 − E1.

пи
m = 10 kg , h = 2 m
На почетку тело има само потенцијалну енергију, а на крају само
m
v = 5,5 , Atr = ? кинетичку:

ко
s
mv 2 mv 2
E1 = mgh, E2 = , па је: Atr = − mgh ≈ −45 J.
2 2
е
4.18. Куглица математичког клатна изведе се из равнотежног положаја тако да нит
н
заклапа са вертикалом угао од 60° и пусти. Коликом брзином куглица пролети
кроз равнотежни положај ако је дужина нити l = 1 m и ако се занемаре губици
и,

енергије?
ат

Положај из кога се пушта куглица, тачка вешања и

l = 1m равнотежни положај се налазе у врховима
мп

једнакостраничног троугла. Скоро сте учили из

v=?
математике да је тада висина куглице у односу на
равнотежни положај једнака половини дужине нити, па је:
та

l mv 2
mg = , v = l g ≈ 3,13 m.
2 2
ш

4.19. Хеликоптер који лети на висини од 25 m брзином 36 km/h испусти тело масе 5 kg.
е

Колика је брзина тела непосредно пре удара у тло? Занемарити отпор ваздуха.
Н

По Закону одржања механичке енергије, збир кинетичке и

v1 = 36 km/h = 10 m/s
h = 25m , m = 5 kg , v 2 = ?
потенцијалне енергије тела мора бити једнак на почетку и на крају
кретања.
На почетку се тело креће брзином хеликоптера и има потенцијалну
и кинетичку енергију, а на крају само кинетичку енергију, па је:

83
 mv12 mv22
mgh + = ,
2 2

2 gh + v12 = v22 ,

v 2 = v12 + 2 gh ≈ 24,3 m/s.

Напомена: У старијим разредима ћете видети да ова брзина није ни вертикална ни хоризонтална.

4.20. Колица су гурнута по хоризонталној подлози почетном брзином 5 m/s. Колики пут

ти
пређу до заустављања, ако је коефицијент трења између колица и подлоге 0,2?

ра
Рад силе трења једнак је промени механичке енергије тела:
v0 = 5 m/s , µ = 0,2
Atr = Ftr s = − µNs = − µmgs = E 2 − E1.

пи
Тело на почетку има кинетичку енергију, док му је на крају механичка енергија нула, односно:

mv02

ко
E1 = и E 2 = 0.
2

mv02 mv 02
Рад силе трења једнак је промени енергије тела: Atr = E2 − E1 = − , − µmgs = − , па је
е
2 2
н
mv02
s= ≈ 6,37 m.
2 µg
и,
ат

4.21. На тело масе m = 2 kg делује сила F = 5 N паралелна подлози. Колика је

кинетичка енергија тела након t = 3 s од покретања тела? Колики рад изврши сила
мп

на том путу? Занемарити трење.

Први начин:
та

m = 2 kg , F = 5 N F F m
a= , v = at = t = 7,5 ,
m m s
t = 3s , Ek = ?
ш

mv 2
A=? Ek = = 56,25 J,
2
е

A = ∆E k = E k = 56,25 J.
Н

Други начин:

at 2 F 2
s= = t = 11,25 m,
2 2m

A = Fs = 56,25 J.

84
4.22. Колика је снага дизалице која изврши рад од A = 200 kJ за један минут?

A
P= ≈ 3333 W = 3,333 kW.
A = 200 kJ , t = 60 s , P = ? t

4.23. Човеково срце у миру има снагу око 2 W. Колики рад срце изврши за један минут?

P = 2 W , t = 60 s , A = ? A = Pt = 120 J.

ти
ра
4.24. Дечак гура колица силом интензитета 30 N. Колику снагу развија дечак ако је
брзина колица 2 m/s?

пи
F = 30 N , v = 2 m/s , P = ? P = Fv = 60 W.

ко
4.25. Полазећи из мировања, дечак масе 20 kg брзину од 10 m/s достиже за пола
минута. Колику средњу снагу развија дечак?
н е
Дечак изврши рад који је једнак промени његове кинетичке енергије:
v = 10 m/s
mv 2
и,

m = 20 kg A = Ek2 − Ek1 = .
2
ат

t = 30 s
Дечак развија снагу:
P=?
A mv 2
мп

P= = ≈ 33,3 W.
t 2t

4.26. Лифт у згради треба да се подиже равномерно 15 m за приближно 10 s. Маса

та

лифта је 100 kg, и предвиђено је да му носивост буде четири особе са по 75 kg.

Пројектанти су за подизање лифтова имали на располагању моторе корисних снага
ш

2 kW, 7,5 kW и 15 kW. Који мотор највише одговара овом лифту?

е

Мотор мора да има снагу да може подићи масу лифта и

Н

m = 400 kg , h = 15 m , t = 10 s дозвољену масу у њему, па је:

P =? , s=?
A mgh
P= = ≈ 5,9 kW.
t t

Највише одговара мотор снаге 7,5 kW.

85
4.27. На мотору дизалице пише да му је снага P = 2 kW. Дизалица терет масе
m = 200 kg подиже за t = 30 s на висину h = 20 m. Колики је коефицијент
корисног дејства дизалице?

mgh
P = 2 kW , m = 200 kg Pk = ,
t
t = 30 s , h = 20 m , η = ? Pk mgh
η= = = 0,654 = 65,4 %.
P Pt

ти
4.28. У хидроелектрани вода са висине пада на турбину и окреће је. Турбина окреће
такозвани генератор који производи струју. На једну од турбина у хидроелектрани

ра
Ђердап у минути пада 43 000 m 3 воде са висине од 30 m. Снага коју даје
генератор износи 190 MW. Колики је коефицијент корисног дејства овог дела

пи
електране?

ко
Корисна снага је снага коју производи генератор.

h = 30 m Уложени рад је рад силе теже, који је једнак промени потенцијалне eнергије
воде Au = ∆E p .
е
V = 43 000 m3
н
t = 1 min = 60 s Маса воде која пада на турбину у једној минути износи m = ρV , а промена њене
потенцијалне енергије је ∆E p = mgh = ρVgh.
и,

Pk = 190 MW

η =? Au ∆E p ρVgh
Уложена снага је снага воде: Pu = .
ат

= =
t t t

Pk Pt
мп

Коефицијент корисног дејства износи: η = = k ≈ 0,9.

Pu ρVgh
та

4.29. Два тела маса M = 1 kg и m = 0,4 kg повезана су неистегљивим

канапом преко котурова, као на слици. Масе канапа и котурова су
ш

занемарљиве, као и све силе трења. Ако су тела на почетку мировала,

колике су им брзине када се тело масе M спусти за 10 cm?
е

Ако за време t тело M пређе пут s1 , тело m пређе двоструко

Н

M = 1 kg дужи пут ( s 2 = 2 s1 ), па је убрзање другог двоструко веће

m = 0,4 kg од убрзања првог тела (a 2 = 2a1 ).

s1 = 10 cm Пошто су брзине тела пропорционалне убрзањима ( v = a t ),

v1 = ? и брзина другог тела је увек двоструко већа од брзине првог
тела, тј. v2 = 2v1.
v2 = ?

86
 При кретању се смањује потенцијална енергија тела M, а расту потенцијална енергија тела m и
кинетичке енергије оба тела. По Закону одржања енергије, мора бити:

Mv12 mv22
Mgs1 = mgs2 + + .
2 2
Ако се узму у обзир односи пређених путева и брзина, добија се:

Mv12 4mv12 M + 4m 2
Mgs1 = 2mgs1 + + , тј. ( M − 2m) gs1 = v1 ,
2 2 2

ти
2( M − 2m) gs1 m m
v1 = ≈ 0,338 , и v 2 = 2v1 ≈ 0,777 .
M + 4m s s

ра
Важна напомена: Брзине тела смо могли одредити и коришћењем закона динамике (Другог
Њутновог закона). Када одредимо убрзања тела, лако можемо одредити и њихове брзине. Међутим,
за одређивање убрзања требало нам је много више рада. Анализом решења можете закључити о

пи
предностима и манама решавања задатака коришћењем Закона одржања енергије и закона
динамике.

ко
• Закон одржања енергије треба применити увек када нас интересује само почетно и крајње стање
система, а не интересује нас начин на који систем прелази из једног стања у друго.

• Законе динамике морамо применити ако нас интересује процес преласка система из једног стања у
е
друго, тј. које су силе деловале, колико је било убрзање, како се мењала брзина и слично.
н
• Препорука: Пре решавања задатка, увек размислите да ли важи Закон одржања енергије. Ако
важи, користите га, јер ћете задатак решити много лакше и брже. У старијим разредима ћете учити
и,

и законе одржања других физичких величина. И тада ће важити иста препорука – запамтите је!
ат

Задаци за самосталан рад

мп

4.30. На коликом путу сила од F = 50 N изврши рад од A = 20 J?

та

4.31. Колика сила на путу од s = 20 cm изврши рад A = 100 mJ?

ш

4.32. На трећини пута од s = 100 m на тело делује сила од F1 = 50 mN. Колика сила
е

делује на тело на остатку пута ако је извршени рад на целом путу A = 5 J?

Н

4.33. Радник гура равномерно по поду пет метара сандук хоризонталном силом од
F = 0,5 kN. Колики је рад извршио радник, а колики под? Колики је укупан рад
извршен над сандуком?

87
4.34. Иштван је одгурнуо Марију по леду почетном брзином v0 = 2 m/s. Колики рад
изврши сила трења до Маријиног заустављања ако је њена маса m = 20 kg?

4.35. Марко је вертикално подигао корпу са 50 јабука у њој за h = 70 cm. Колики је рад
извршио ако је маса једне јабуке m1 = 100 g, а маса корпе mk = 500 g?

4.36. Тело по хоризонталној подлози вуче сила од 5 N усмерена косо навише у односу

ти
на подлогу. Хоризонтална компонента вучне силе је за 20 % мањег интензитета од
вучне силе. Колики рад изврши вучна сила на путу од 5 m?

ра
4.37. Тело масе 200 g дуж хоризонталне подлоге вуче хоризонтална сила од 500 mN.

пи
Колики je рад извршeн над телом на путу дужине 4 m ако је коефицијент трења
између тела и подлоге 0,2?

ко
4.38. Човек гура колица силом од F = 200 N. Правац силе са
е
подлогом заклапа угао од α = 45°, као на слици. Колики
н
рад човек изврши померивши колица за пет метара?
и,
ат

4.39. Тело масе m = 10 kg по хоризонталној подлози вуче сила F = 50 N чији правац са

подлогом заклапа угао од 60°. Колики рад изврши сила трења на путу од
мп

s = 10 m? Коефицијент трења између тела и подлоге је 0,4.

4.40. Коликом брзином лети птица масе m = 200 g ако јој је кинетичка енергија
та

E k = 0,1 J?
ш

4.41. Колика је кинетичка енергија бицикла масе m = 5 kg, који се креће равномерно
убрзано убрзањем a = 3 m/s 2 , након пређеног пута од s = 5 m? Бицикл на почетку
е

мирује.
Н

4.42. Мотор масе m = 40 kg креће се брзином v = 5 m/s. Колику брзину треба да има
тениска лоптица масе m = 58 g да би имала исту кинетичку енергију као мотор? Да
ли је та брзина остварива у тенису?

88
4.43. Колика је маса лопте коју Ана баци увис ако на висини h = 2 m од тла има
потенцијалну енергију у односу на тло од 4 J?

4.44. Када се попне уз степениште, потенцијална енергија девојчице, масе m = 20 kg,

повећа се за ∆E p = 588,6 J. Од колико се степеника, висине h = 15 cm, састоји
степениште?

4.45. Тело слободно пада са висине h = 120 cm. После ког времена му је кинетичка

ти
енергија једнака потенцијалној?

ра
4.46. Тело масе m = 2 kg из мировања уз стрму раван почиње да вуче константна сила
F = 5 N чији је правац паралелан стрмој равни. У тренутку када тело промени

пи
висину за ∆h = 40 cm брзина му износи v = 1,5 m/s. Колики је рад извршила сила и
колики је пут тело прешло до тог тренутка? Занемарити силе трења.

ко
4.47. Колики рад изврши мотор снаге P = 200 W за пет минута?
е
4.48. Мотор аутомобила развија снагу 50 kW. Колика је вучна сила мотора ако је брзина
н
аутомобила 20 km/h?
и,

4.49. Када константном брзином подиже терет на висину h = 2 m за t = 20 s, дизалица

ат

развија снагу од P = 1,962 kW. Колика је маса терета ако се занемаре губици
енергије?
мп

4.50. Развијајући снагу од P = 20 kW мотор повећа брзину аутомобила масе m = 800 kg

та

са v1 = 10 m/s на v 2 = 15 m/s за t = 3 s. Одредити коефицијент корисног дејства

мотора.
ш

4.51. Приликом подизања терета масе m1 = 10 kg за h1 = 1 m дечак масе m2 = 40 kg

е

подигне тежиште свог тела за h2 = 10 cm. Колики је коефицијент корисног дејства

Н

процеса ако се занемаре сва трења?

4.52. Тело масе m = 20 kg из мировања склизне низ стрму раван са висине h = 1,5 m.
Брзина тела на дну стрме равни износи v = 5,1 m/s. Колики је рад извршила сила
трења?

89
4.53. Куглица математичког клатна изведе се из равнотежног положаја тако да је нит
хоризонтална и пусти. При кретању куглица достиже највећу брзину v = 3 m/s.
Ако се занемаре губици енергије, колика је дужина математичког клатна?

4.54. Аутомобил масе m = 500 kg се креће константном брзином по узбрдици мењајући

висину за h = 20 m сваких t = 3 s. Колика је снага мотора аутомобила ако је
коефицијент корисног дејства 0,82?

ти
4.55. Метак масе m = 10 g удара у даску дебљине d = 3 cm брзином v1 = 500 m/s. Метак
из даске излеће брзином v 2 = 400 m/s. Ако у дасци на метак делује константна

ра
сила, колики је њен интензитет?

пи
4.56. Тела масе m1 = 50 g и m2 = 60 g спојена су
лаким неистегљивим нитима пребаченим преко

ко
котура и леже на стрмим равнима као на слици.
Сви углови на стрмој равни су по 60°. У
почетном тренутку тела се налазе на истој
е
висини и мирују. Када се тела пусте почињу се
н
кретати. Колику брзину имају када се тело m1
подигне за h = 10 cm? Сва трења занемарити.
и,
ат
мп
та
ш
е
Н

90
 ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ

Питања

5.1. Да ли је већи број људи на Земљи или број молекула у просечно надуваном
балону?

5.2. Два једнака балона се налазе на истој температури, али на различитим висинама.

ти
Који балон има већу укупну енергију, а који већу унутрашњу енергију?

ра
5.3. Два једнака балона се налазе на истој температури и крећу се на истој висини
различитим брзинама. Који балон има већу укупну енергију, а који има већу

пи
унутрашњу енергију?

5.4. Који од балона у претходна два питања има већу енергију хаотичног кретања

ко
атома и молекула?

5.5. Да ли се дифузија две течности убрзава њиховим мешањем?

н е
5.6. Да ли је тачно да се сва тела шире када им расте температура?
и,

5.7. Код термометара се резервоар са течношћу завршава танком цевчицом

(капиларом). Код првог термометра је та цевчица двоструко ужа него код другог
ат

термометра. Да ли је растојање између поделака који показују разлику

температуре од 1°C веће код првог или код другог термометра? Оба термометра
мп

користе исту течност.

5.8. Ако се температура у степенима Целзијуса дуплира, да ли се дуплира и апсолутна

та

температура у келвинима?
ш

5.9. Апсолутна температура тела се снизи за 5 K . Колика је крајња температура тела

ако је на почетку износила − 20 °C ?
е

5.10. Исту количину топлоте примају два тела састављена од исте супстанције, али
Н

различитих маса. Ком телу ће више порасти температура?

5.11. Један литар воде и 1 kg гвожђа приме једнаке количине топлота. Чија ће
температура више порасти?

91
5.12. Да ли је тело у топлотној равнотежи ако сви његови делови имају исту
температуру?

5.13. Да ли је ваздух у односу на циглу и стакло бољи или лошији топлотни изолатор?

5.14. Да ли пренос топлоте зрачењем зависи од средине кроз коју се зрачење простире?

Тест задаци

ти
5.1. Атом граде три врсте честица: ________________ , __________________ и

ра
________________ . ________________ су позитивно наелектрисани,
________________ су негативно наелектрисани, а __________________ нису
наелектрисани.

пи
5.2. Поређајте по маси, од најмање до највеће: а) зрно песка, б) протон, в) лопта, г)

ко
Земља, д) електрон и е) честица дима
Одговор: ___ , ___ , ___ , ___ , ___ , ___
н е
5.3. ______________________ је једнака збиру кинетичких енергија релативног
кретања честица и потенцијалних енергија свих њихових међусобних деловања .
и,

5.4. Дифузија је __________ мешање различитих супстанција. Дифузија се убрзава са

ат

____________ температуре.
мп

5.5. ______________ је мера степена загрејаности тела. Она је и мера ______________

кретања атома, молекула и јона тела. Апсолутна _____________ је ___________
та

физичка величина у Међународном систему мера.

ш

5.6. Јединица за температуру у Међународном систему мера је ___________ . Поред

њега у Европи се температура мери и у степенима _____________ .
е

5.7. Лед се под нормалним условима топи на ____ °C или _____ К.

Н

5.8. Поређајте од најниже до највише следеће температуре: а) нормална температура

човековог тела, б) највиша температура забележена у Београду, в) најнижа
температура забележена на Арктику, г) температура кључања воде и д)
температура топљења леда.
Одговор: ___ , ___ , ___ , ___ , ___

92
5.9. Температура тела порасте са 280 K за 10 °C . Крајња температура тела у степенима
Целзијуса и у келвинима износи:
а) 17 °C , 17 K б) 17 °C , 290 K в) 290 °C , 290 K

5.10. Енергија коју тело прими или отпусти у топлотним процесима назива се
___________________________ . Јединица за ову физичку величину у
Међународном систему мера је ________ и преко јединица основних физичких
величина може се изразити на следећи начин: ___________ .

ти
5.11. Набројте још три физичке величине које имају исте јединице као количина

ра
топлоте: _______________________ , _________________________ и ________ .

пи
5.12. Која физичка величина има јединицу која се изражава на исти начин преко
јединица основних физичких величина као количина топлоте, али се њена
јединица не назива џул?

ко
Одговор: _________________ е
5.13. Количина топлоте коју тело размени са околином пропорционална је ___________
н
тела и промени његове ________________. Коефицијент пропорционалности се
назива _____________________________________ .
и,

5.14. Специфични топлотни капацитет зависи од врсте _____________ од које је тело

ат

начињено. Јединица за специфични топлотни капацитет у Међународном систему

мера је ________ .
мп

5.15. Колика је количина топлоте потребна да би тело јединичне масе променило

та

температуру за 1°C ? Специфични топлотни капацитет тела је 800 J/kg K .

Одговор: __________
ш

5.16. Тело се налази у топлотној равнотежи ако сви делови тела имају ___________
е

температуру и ако не размењују ______________ са околином.

Н

5.17. _____________ је прелазак супстанције из чврстог у течно, а _________________

је прелазак течног у чврсто стање. Ови фазни прелази се одвијају на
______________ _______________ супстанције.

93
5.18. _______________ је прелазак супстанције из течног у гасовито стање, а
_______________ је прелазак супстанције из гасовитог у течно стање. Ови фазни
прелази се одвијају на _______________ ________________ супстанције.

5.19. _______________ је директан прелазак супстанције из чврстог у гасовито стање

без формирања течне фазе, а ___________________ је директан прелазак
супстанције из гасовитог у чврсто стање без формирања течне фазе,.

ти
5.20. Поређајте по топлотној проводљивости, од најмање до највеће, следеће
материјале: а) бакар, б) дрво, в) ваздух.

ра
Одговор: ___ , ___ , ___

пи
Задаци

ко
5.1. Температуру од − 50 °C изразите у келвинима.

 t   − 50 °C 
T =  273 +  K =  273 +  K = 223 K.
е
t = −50 °C  °C   °C 
н
T =? Као што је речено у уџбенику, 273,15 K се често заокругљује на 273, што ћемо
радити у овој збирци задатака.
и,

Напомена: По правилу, сви сабирци у формулама морају имати исте јединице. Ипак, у неколико
случајева, када то знатно поједностављује рад, допуштено је писање формуле која је само бројно
ат

исправна – даје исправну бројну вредност, али не и одговарајуће јединице.

Такав је случај са претходном једначином, која се често изражава у облику: T = (273,15 + t ) ,
мп

где је t температура изражена у °C, а T апсолутна температура у K.

Приметите да се после такве једначине морају написати јединице у којима су изражене физичке
та

величине.
Коришћењем овакве једначине, задатак бисмо решили на следећи начин:
ш

T = (t + 273,15) = −50 + 273,15) K = 223,15 K.

е

5.2. Течни азот се налази на температури − 195 °C . У гасовито стање прелази у соби
Н

температуре 25 °C . Колико му се при томе промени температура у келвинима?

∆T = t 2 − t1 = 25 °C − (195) °C = 220 °C.

t1 = −195 °C , t 2 = 25 °C
Промена температуре је бројно једнака у степенима Целзијуса и у
∆T = ? келвинима, па је:
∆T = 220 K.

94
5.3. Колику количину топлоте треба довести телу од бакра масе 500 g да би му се
температура повисила за 40 °C ? Специфични топлотни капацитет бакра је
400 J/kg K .

m = 0,5 kg , ∆t = 40 K J
Q = mc∆t = 0,5 kg × 400 × 40 K = 8000 J = 8 kJ .
kg K
c = 400 J/kg K , Q = ?

ти
5.4. За колико се промени температура воде запремине V = 5 1 када јој се доведе
количина топлоте од Q = 500 kJ ? Специфични топлотни капацитет и густина воде

ра
износе c = 4200 J/kg K и ρ = 1 g/cm 3 , по реду.

Маса воде је m = ρV ,

пи
3
V = 5 dm , Q = 500 kJ
па је

ко
3
ρ = 1000 kg/m
Q = mc∆T = ρVc∆T ,
c = 4200 J/kg K , ∆T = ?
Q
∆t = ≈ 23,8 °C .
е
ρVc
н
5.5. Деда је од собне температуре 25 °C загрејао чашу вина и вино у њој до 75 °C .
и,

Колика је количина топлоте утрошена на њихово загревање? Масе чаше и вина су

m1 = 100 g и m2 = 200 g , а специфични топлотни капацитети c1 = 900 J/kg K и
ат

c 2 = 3700 J/kg K , по реду.

мп

Треба довести количину топлоте која је једнака збиру

количина топлота потребних за појединачно
∆t = 50 °C , m1 = 0,1 kg , m 2 = 0,2 kg
загревање чаше и вина, односно:
та

c1 = 900 J/kg K , c 2 = 3700 J/kg K , Q = ?

Q = m1 c1 ∆t + m 2 c 2 ∆t ≈ 41,5 kJ .
ш

5.6. У чаши калориметра се налази 300 ml воде температуре 25 °C . У чашу се убаци

е

тело масе 100 g и температуре 90 °C . Брзим мешањем воде брзо се успостави

Н

топлотна равнотежа, па се може претпоставити да топлоту размењују само вода и

посматрано тело. Колики је специфични топлотни капацитет тела, ако је
термометар стављен у воду показао максималну температуру од 35 °C ?
Специфични топлотни капацитет воде износи c = 4200 J/kg K .

95
 Маса воде у калориметру износи: m v = ρ v V .

V = 300 ml = 0,0003 m 3 По једначини топлотног баланса је:

m = 0,1 kg , t v = 25 °C m v c v (t s − t v ) = m c (t − t s ), ρ v V c v (t s − t v ) = m c (t − t s ).

t s = 35 °C , t = 90 °C Специфични топлотни капацитет тела износи:

c v = 4200 J/kg K , c = ? ρ vVc v (t s − t v ) J

c= ≈ 2291 .
m(t − t s ) kg K

ти
5.7. Куглица од лепљивог материјала слободно пада са висине од 2 m и залепи се за
тло. При томе 40 % ослобођене топлоте прелази на куглицу. За колико се повиси

ра
температура куглице, ако јој је специфични топлотни капацитет 400 J/kg K .

Потенцијална енергија куглице прелази у топлоту: Q = mgh .

пи
h = 2 m , Q k = 40 % Q = 0,4Q Куглицу загрева количина топлоте Q k = 0,4Q = 0,4mgh , па је:

0,4mgh = mc∆t . Одавде се лако добија промена температуре

ко
c = 400 J/kg K , ∆t = ?
0,4 gh
куглице: ∆t = ≈ 0,02 °C .
c
н е
5.8. Два једнака тела специфичних топлотних капацитета 800 J/kgK крећу се једно
према другом једнаким брзинама од 20 m/s. После судара оба тела мирују. За
и,

колико им се повиси температура, ако тела загрева 80 % ослобођене топлоте?

ат

Кинетичке енергије посматраних тела прелазе у топлоту, односно:

m mv 2
v = 20 Q=2 = mv 2 .
s
мп

2
Qt = 0,8Q Оба тела загрева количина топлоте:
J
та

c = 800 Qt = 0,8Q , па је: 0,8mv 2 = 2mc∆t .

kg K
0,4v 2
Температура тела порасте за: ∆t = = 0,2 °C .
ш

∆t = ?
c
е

5.9. Челична плочица масе 50 g брзо се трља o храпаву подлогу коју притиска силом
Н

од 50 N. Подлога и материјал изнад плочице су добри топлотни изолатори тако да

90 % ослобођене топлоте остаје на плочици. Количина топлоте која се ослободи
услед трења једнака је раду силе трења по апсолутној вредности. За колико се
повиси температура плочице ако при трљању пређе пут од 2 m ? Специфични
топлотни капацитет челика је c = 450 J/kg K , а коефицијент трења између плочице
и подлоге је 0,8.

96
 Решавањем овог задатка треба да научите када се могу правити
m = 0,05 kg , Q = Atr
одређена упрошћавања посматране појаве (апроксимације), иако она
F = 50 N , s = 2 m нису дата у тексту задатка.

µ = 0,8 , c = 450 J/kg K Видимо да је маса плочице мала и да је њен утицај на силу трења
занемарљив у односу на силу која је притиска. Лако се види да та сила
∆t = ? одговара тежини тела масе око 5 kg . Према томе, сила реакције
подлоге је практично једнака сили која притиска плочицу, па је:

Ftr = µN = µF , Atr = Ftr s = µFs .

ти
Ослободи се количина топлоте Q1 = Atr = µFs .

Плочицу загрева количина топлоте Q 2 = 0,9Q1 = 0,9µFs, па је mc∆t = 0,9 µFs, односно:

ра
0,9 µFs
∆t = = 3,2 °C .
mc

пи
Напомена: Видимо да је ова промена температуре лако мерљива. Загревање трљањем сте много
пута осетили. На пример, када сте зими трљали руке да их загрејете.

ко
5.10. Тело запремине V = 100 cm 3 и температуре t = 50 °C убацимо у Vv = 500 ml воде
температуре t v = 20 °C . Тело плива по води тако да му је 90 % запремине
е
потопљено у воду. Ако се занемари размена топлоте са околином, одредити
н
равнотежну температуру воде и тела у њој. Специфични топлотни капацитет воде
и,

и тела износе c v = 4200 J/kg K и c = 2000 J/kg K , по реду.

ат

На тело делује сила потиска ρ vV1 g , уравнотежена силом теже mg = ρVg ,

па је:
V = 100 cm 3
мп

ρ vV1 g = ρVg , 0,9 ρ vVg = ρVg .

V v = 500 cm 3
9 g
Густина тела износи ρ = ρ v = 0,9 3 .
та

t = 50 °C 10 cm
t v = 20 °C Из једначине топлотног баланса се добија: mc(t − t r ) = m v c v (t r − t v ) ,
ш

V1 = 90 % V = 0,9 V ρVc(t − t r ) = ρ vV v c v (t r − t v ) ,

c v = 4200 J/kg K ρVct + ρ vV v c v t v

е

tr = ≈ 22,4 °C .
ρVc + ρ vV v c v
Н

c = 2000 J/kg K
Напомена: Задатак сличан овоме радили су ученици на високом нивоу
tr = ? такмичења – Српској физичкој олимпијади. Неколико ученика је питало да
ли топлоту са водом размењује само део тела потопљен у њу. Одговор
нису могли добити јер су га морали знати – тело не може бити у
равнотежном стању ако му температура није свуда иста. Према томе, топлоту са водом размењује
цело тело.

97
 Задаци за самосталан рад

5.11. Телу температуре − 15 °C температура се повиси за 20 K . Колика је крајња

температура тела у степенима Целзијуса, а колика у келвинима?

5.12. Телу температуре 260 K температура се повиси за 30 °C . Колика је крајња

температура тела у степенима Целзијуса, а колика у келвинима?

ти
5.13. За колико се повиси температура m = 200 g гвожђа када прими количину топлоте
од Q = 2 kJ ? Специфични топлотни капацитет гвожђа је c = 444 J/kg K .

ра
5.14. Температура коцке од бакра, ивица a = 10 cm износи t1 = 20 °C . Колика је

пи
температура коцке након што јој се доведе количина топлоте од Q = 20 kJ?
Густина и специфични топлотни капацитет бакра су ρ = 8900 kg/m 3 и

ко
c = 385 J/kg K , по реду.
е
5.15. Марко и Ана имају кликере од истог материјала. Запремина Аниног кликера је
н
једнака 2/3 запремине Марковог. Оба кликера приме једнаку количину топлоте. За
колико се повиси температура Аниног кликера, ако се температура Марковог
и,

кликера повиси за 15 °C .
ат

5.16. Да бисмо квадру од дрвета ивица a = 8 cm , b = 15 cm и d = 20 cm повисили

температуру од 20 °C до 60 °C , потребно је довести количину топлоте од 135 J .
мп

Колики је специфични топлотни капацитет дрвета, ако му је густина 700 kg/m 3 .

та

5.17. У воду масе mV = 500 g и специфичног топлотног капацитета cV = 4200 J/kg K

убаци се комад бакра специфичног топлотног капацитета c b = 400 J/kg K . Колика
ш

је маса бакра ако се, након успостављања топлотне равнотеже, бакар охлади за
онолико за колико се вода загреје? Вода и бакар чине топлотно изолован систем.
е
Н

5.18. Вода и тело од алуминијума у њој чине топлотно изолован систем. Маса
алуминијума је два пута већа од масе воде. Колика је маса воде ако им се при
довођењу количине топлоте Q = 600 kJ, и након успостављања равнотеже,
температура повиси за ∆T = 10 K? Специфични топлотни капацитети воде и
алуминијума износе cV = 4200 J/kg K и c A = 900 J/kg K, по реду.

98
5.19. Метак масе m и брзине v = 500 m/s удара у дрво и зауставља се у њему при чему
75 % ослобођене количине топлоте загрева метак. За колико се повиси
температура метка при заустављању? Специфични топлотни капацитет метка је
c = 400 J/kg K.

5.20. У стакленој мензури масе m1 = 250 g налази се V2 = 100 ml воде и V3 = 50 ml уља

изнад ње. Ако се за загревање мензуре и течности у њој доведе количина топлоте
од Q = 15 kJ, за колико ће се променити њихова температура? Специфични

ти
топлотни капацитет стакла је c1 = 900 J/kg K. Густине воде и уља су
ρ 2 = 1000 kg/m 3 и ρ 3 = 920 kg/m 3 , а специфични топлотни капацитети су

ра
c 2 = 4200 J/kg K, и c3 = 2100 J/kg K, по реду.

пи
5.21. Куглица од пластелина бачена је брзином v = 10 m/s наниже са висине h = 1 m
изнад тла. При паду се куглица залепи за тло. За колико се повиси температура

ко
пластелина, након успостављања топлотне равнотеже, ако се ослобођена топлота
распореди равномерно на тло и пластелин? Специфични топлотни капацитет
е
пластелина је c = 1500 J/kg K.
н
и,
ат
мп
та
ш
е
Н

99
 ти
ра
пи
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ
ко
е
ВЕЖБЕ
н
и,
ат
мп
та
ш
е
Н

100
 ГРЕШКЕ МЕРЕЊА

Да бисте правилно изражавали резултате мерења, подсетићемо вас шта сте

научили у шестом разреду о грешкама мерења.

Резултат сваког мерења је мање или више неизвестан, односно не може бити
потпуно тачан. Неизвесност у резултату мерења се изражава преко грешака мерења –
апсолутне и релативне грешке.

Да би резултат мерења био поузданији, мерење је потребно поновити више пута.

ти
Код мерења у школским кабинетима мерење је потребно поновити најмање три пута.

ра
Средња вредност поновљених мерења се узима као најпоузданији резултат
мерења. Она се добија сабирањем свих измерених вредности и дељењем са бројем
мерења. Ако су три мерења неке физичке величине дала резултате x1 , x2 и x3 , онда је

пи
њихова средња вредност једнака

ко
x1 + x 2 + x3
xsr = .
е 3

У табели су приказани резултати мерења ширине врата ( d ) метарском траком са

н
милиметарском поделом. Објаснићемо на овом примеру правилан начин обраде и
записа резултата мерења.
и,

d1 [mm] d 2 [mm] d 3 [mm] d sr [mm]

ат

801 802 805 802,7

мп

Средња вредност мерења ширине врата је

та

801 + 802 + 805

dsr = mm = 802,7 mm.
3
ш

Апсолутна грешка
е
Н

Апсолутна грешка је процењена неизвесност у резултату мерења, која се изра-

жава у деловима мерене величине и има исте јединице као физичка величина. Апсо-
лутна грешка мерења величине x означава се са ∆x . Резултат мерења се обавезно
изражава са процењеном апсолутном грешком у облику

x = xsr ± ∆x .

101
 Ознака ± се чита „плус-минус”. Записани резултат мерења значи

– да је вредност величине највероватније једнака xsr и

– да ће се при поновљеном мерењу највероватније добити резултат у интервалу

од xsr − ∆x до xsr + ∆x .

Процена апсолутне грешке

ти
Као што резултат мерења не може потпуно тачно да сеодреди, не може ни грешка
мерења. Она се увек процењује. Процене грешке могу бити различите, а начин процене

ра
зависи и од методе мерења.

Мерења могу бити директна и индиректна.

пи
Директно мерење је такво код кога се вредност величине чита једним поступком
директно са скале мерног инструмента. На пример, директно се мери ширина стола

ко
метарском траком, или краћи временски интервал штоперицом.

Индиректно мерење се врши мерењем других величина, после чега се формулама

е
одређује тражена вредност физичке величине. На пример, ако меримо ширину собе
н
метарском траком дужине 1 m, то нећемо моћи једним мерењем, или директно. Да
бисмо добили тражену ширину собе морамо сабрати резултате више мерења. Такво
и,

мерење је индиректно. Индиректно се мери и брзина тела, ако се измере директно време
и пут који тело пређе за то време, па се брзина одреди по познатој формули.
ат

Апсолутна грешка код директних мерења, која се понављају више пута, једнака
је апсолутној вредности највећег одступања измерених вредности од средње вредности.
мп

Међутим, она не може бити мања од тачности мерног инструмента. Ако је мања, за
апсолутну грешку се узима тачност мерног инструмента.
та

Тачност мерног инструмента је најмања вредност физичке величине која се

може поуздано измерити датим инструментом. Код квалитетнијих инструмената
ш

тачност је наведена у техничком упутству. Ако то није урађено, најчешће се узима да је

тачност инструмента једнака:
е

− вредности најмањег подеока на скали инструмента, или

Н

− кораку последње цифре на дигиталном дисплеју. На пример, ако су на

дисплејима вредности 3216, 24.1, 135.28 и 2.450, тачности инструмената су 1,
0,1, 0,01 и 0,001, по реду.

Напомена: Децимална места се на дигиталним дисплејима најчешће одвајају тачком, а

не зарезом.

102
 У примеру мерења ширине врата апсолутне вредности одступања мерене ширине
од средње вредности износе:

dsr − d1 = 802,7 − 801 mm ≈ 1,7 mm = 1,7 mm,

dsr − d 2 = 802,7 − 802 mm ≈ 0,7 mm = 0,7 mm и
dsr − d3 = 802,7 − 805 mm ≈ - 2,3 mm = 2,3 mm.

У наведеном примеру је највеће одступање резултата, по апсолутној вредности, од

средње вредности 2,3 mm ≈ 3 mm. Оно представља апсолутну грешку мерења ширине

ти
врата. Ускоро ћете учити зашто је извршено претходно заокругливање.

ра
Да су врата израђена веома прецизно, све измерене ширине врата могле су бити
једнаке. Тада би та ширина била и средња вредност мерења. Одступање сваког мерења
од ње било би нула. Апсолутна грешка би тада била једнака тачности метарске траке, за

пи
коју смо раније рекли да износи 1 mm (вредности најмањег подеока).

Апсолутна грешка код индиректних мерења. Код индиректних мерења су

ко
физичке величине које се мере повезане формулама. У зависности од врсте формуле, да
ли садржи збир, производ, квадрат и сл., зависи начин одређивања грешке мерења.
е
Апсолутна грешка величине која је једнака збиру или разлици друге две
н
величине једнака је збиру апсолутних грешака тих величина. Другачије речено, ако је
и,

x = x1 + x 2 или x = x1 − x 2 ,
ат

тада је
мп

∆x = ∆x1 + ∆x 2 .

У каснијим разредима ћете учити како се рачунају грешке индиректно мерених

та

величина ако су формуле из којих се израчунавају компликованије.

ш

Релативна грешка
е

Није исто грешити 1 mm у мерењу дужине од 5 mm и дужине од 100 mm. У првом

случају је квалитет мерења много лошији. За оцену квалитета мерења користи се
Н

релативна грешка која је једнака количнику апсолутне грешке и средње вредности

величине. Често се изражава у процентима.

∆x ∆x
δ= , δ= × 100 % .
xsr xsr

Тачније је мерење чија је релативна грешка мања.

103
 Исправан запис резултата мерења
Када одредимо бројну вредност мерене физичке величине и проценимо грешку
мерења, добијени резултат треба правилно записати. При запису резултата мерења
морају се поштовати одређена правила. Навешћемо најважнија.
Апсолутна грешка се записује са једном цифром различитом од нуле, тако што се
заокруглује увек на већи број, а не по правилима математичког заокругливања, које сте
учили прошле године.
Средња вредност резултата се заокругљује на исто цифарско место на које је

ти
заокругљена апсолутна грешка, према математичким правилима заокругливања бројева:

ра
– Ако је прва цифра која се одбацује мања од 5, претходна се не повећава, а ако је
већа од 5, повећава се за један.
– Ако је прва цифра која се одбацује 5, претходна се повећава ако је непарна, а не

пи
повећава ако је парна, али само ако иза ње нема других цифара.
– Ако иза цифре 5 која се одбацује постоје друге цифре, и парна се повећава.

Другим речима,
ко
е
– ако је апсолутна грешка заокругљена на цифри јединица, десетица, стотина
итд., и средња вредност се заокругљује на цифре јединица, десетица, стотина
н
итд., по реду,
и,

– ако је апсолутна грешка заокругљена на цифри десетих, стотих, хиљадитих итд.

делова, и средња вредност се заокругљује на десете, стоте, хиљадите итд.
ат

делове, по реду.

У наредној табели су дати примери обраде резултата и правилног записа бројних

мп

вредности резултата мерења физичких величина.

та

Израчуната Израчуната Заокругљена Заокругљена Правилан запис

средња апсолутна апсолутна средња бројне
ш

вредност грешка грешка вредност вредности

12,335 0,0132 0,02 12,34 12,34 ± 0,02

е
Н

22,45 0,261 0,3 22,4 22,4 ± 0,3

136,502 4,45 5 137 137 ± 5

426,32 16,7 20 430 430 ± 20

34 631 132 200 34 600 34 600 ± 200

104
 У примеру мерења ширине врата апсолутну грешку ∆d = 2,3 mm треба заокру-
глити на

∆d = 3 mm .

Пошто је она заокругљена на цифри јединица, на јединице треба заокруглити и

средњу вредност dsr = 802,7 mm и написати резултат мерења у облику

d = (803 ± 3) mm.

ти
Добијени резултат говори да је ширина врата 803 mm, и да би при понављању
мерења већина резултата требало да се нађе у интервалу од 800 mm до 806 mm.

ра
Као што видите, у резултату мерења се записују само одређене цифре (заокруг-
љене бројне вредности у табели). Те цифре се називају значајне цифре.

пи
Напомена: Само у одређеним случајевима постоји могућност одступања од наве-

ко
дених правила записивања резултата мерења. О томе ћете учити у старијим разредима.

Међународним системом мера је прописан и начин означавања физичких величи-

е
на и начин записивања њихових вредности (види слику). Физичке величине се
означавају укошеним (италик) словима. Индекси уз ознаке физичких величина, њихове
н
бројне вредности и јединице се означавају нормалним, неукошеним словима. Између
и,

бројне вредности и јединице се оставља празно место.

ат
мп
та
ш
е
Н

105
Лабораторијска вежба 1

ОДРЕЂИВАЊЕ СТАЛНОГ УБРЗАЊА ПРИ КРЕТАЊУ КУГЛИЦЕ НИЗ ЖЛЕБ

Посматраћемо котрљање куглице из мировања низ Галилејев жлеб. Ово кретање

је равномерно убрзано праволинијско кретање, па је зависност пређеног пута куглице од
1
времена дата једначином s = at 2 . Убрзање куглице a ћемо одредити мерењем
2
пређеног пута s и времена t за које куглица пређе тај пут из једначине:

ти
2s
a= .

ра
t2
Галилејев жлеб је стрма раван по чијој је средини урезан жлеб. Он служи за
усмеравање котрљања куглице по равни чији се нагиб може мењати. У недостатку

пи
Галилејевог жлеба могу се искористити две равне плоче спојене по средини са малим
углом између њих.

ко
н е
и,
ат
мп
та

Задатак. Измерите убрзање куглице за три различита угла стрме равни (око 1°, 2° и
3°) . Покажите да убрзање куглице расте са повећавањем угла стрме равни. Процените
ш

грешке мерења времена и пређеног пута.

е
Н

Напомена: Савремени Галилејеви жлебови поседују дигиталне мераче времена. Они

аутоматски региструју пролазак куглице поред маркера. У том случају ученици треба
само пажљиво да мере растојање између маркера и записују времена која региструје
мерач времена.

106
 Поступак
• Мерење пређеног пута. Да бисмо прецизно измерили пут који куглица пређе низ
стрму раван потребно је добро одредити почетни и крајњи положај куглице.
Почетни положај дефинисати стављањем вертикалне препреке испред куглице (нпр.
књига на жлебу). Она се брзо склања на почетку кретања. Крајњи положај се
најбоље дефинише вертикалном препреком на дну равни, или такозваним маркером
– вертикалном казаљком. Пређени пут не треба мењати у току мерења. Оваквим
поступком пређени пут се може измерити са апсолутном грешком између 2 и 4 mm,

ти
у зависности од прецизности израде вертикалних препрека или маркера. Пређени
пут нема смисла мерити више пута. Релативна грешка мерења је мања ако се

ра
∆s
посматра кретање на дужем путу (δ = ) .
s

пи
• Мерење времена кретања куглице. Истовремено са склањањем препреке испред
куглице, треба стартовати штоперицу. Штоперицу зауставити када се чује звук
удара у препреку, или када предња страна куглице стигне до маркера. Време

ко
кретања куглице низ стрму раван мерите најмање три пута за сваки нагиб равни.
• Одредите почетни положај предње стране куглице на метарској траци x1. Згодно је
е
да је он на почетку метарске траке, али није неопходно. Процените грешку
одређивања тог положаја ∆x1. Она не може бити мања од 1 mm, а не би требало да
н
је већа од 2 mm.
и,

• Одредите на метарској траци крајњи положај предње стране куглице x2 . Процените

грешку одређивања тог положаја ∆x2 .
ат

• Одредите пут који прелази куглица s = x2 − x1.

мп

• Наредне поступке поновите за сва три угла стрме равни: 1) Мерите по три пута
време t за које куглица пређе пут s. 2) Израчунајте средње време кретања куглице
tsr . 3) Израчунајте апсолутне вредности одступања мерених од средњих вредности
та

времена t − tsr . 4) Процените апсолутну грешку мерења времена ∆t.

ш

• Израчунајте средње убрзање куглице a = 2s / tsr2 за сваки нагиб стрме равни.

• Добијене резултате упишите у табелу.
е

• Из добијених резултата изведите закључак о зависности убрзања куглице од угла

Н

стрме равни.

107
Резултати

Почетни положај x1 = ______________ mm

Апсолутна грешка ∆x1 = _____________ mm
Крајњи положај x2 = ______________ mm
Апсолутна грешка ∆x2 = _____________ mm

ти
Подсетник: Пошто грешите при мерењу почетног и крајњег положаја куглице,
апсолутна грешка мерења пређеног пута је једнака збиру апсолутних грешака

ра
одређивања ових положаја.

Пређени пут s = x2 − x1 = _____________mm

пи
Апсолутна грешка ∆s = ∆x2 + ∆x1 = _____________mm

угао [°] t [s] t − t sr [s]

ко
∆t[s] t sr2 [s 2 ] a=
2s  m 
t sr [s]
е
 
t sr2  s 2 
н
и,

α1
ат

α 2 > α1
мп
та

α3 > α2
ш
е

Из добијених резултата закључујемо:

Н

Са повећањем нагиба стрме равни, убрзање куглице ___________________ .

108
Лабораторијска вежба 2

ПРОВЕРА ДРУГОГ ЊУТНОВОГ ЗАКОНА

Други Њутнов закон гласи: Убрзање тела је пропорционално сили F која на

њега делује, а обрнуто пропорционално маси тела m:
F
a= .
m

ти
За проверу Другог Њутновог закона могу се искористити колица која су
спомињана у уџбенику уз овај практикум, или Атвудова машина. Пошто Атвудовом

ра
машином располажу само добро опремљени школски кабинети, детаљно ћемо описати
поступак провере Другог Њутновог закона помоћу колица.

пи
Важна напомена: Да бисте разумели експерименте са колицима код којих трење није
занемарљиво, и са Атвудовом машином, потребно је да знате неке законитости које сте

ко
само делимично упознали у шестом разреду. Они који прате додатну наставу, те
законитости такође познају. Остали ће се са њима детаљније упознати касније у седмом
разреду. Навешћемо их у скраћеном облику.
е
Деловање више сила на тело може се
н
заменити деловањем резултујуће силе. Ако
и,

на тело масе m делује резултујућа сила FR ,

према Другом Њутновом закону, тело добија
ат

убрзање:
FR
мп

a= .
m

Кретање више тела, такозваног система тела, зависи од сила којима друга тела
та

делују на њих, а не зависи од сила којима она делују међусобно. Колица са теговима на
њима и тас са теговима на њему чине систем тела. Систем убрзава сила теже таса и
ш

 
тегова на њему m0 g , а успорава сила трења Ftr . На кретање система не утиче сила

затезања канапа T . Резултујућа сила је једнака разлици интензитета сила које убрзавају
е

и сила које успоравају систем, тј. FR = m0 g − Ftr . Ова сила убрзава цео систем, колица са
Н

теговима и тас са теговима, па је маса у Другом Њутновом закону једнака збиру маса
свих тела система m = M + m0 . Према Другом Њутновом закону, убрзање целог система
износи:
FR m0 g − Ftr
a= = .
m M + m0

109
Задатак. Проверити важење Другог Њутновог закона мерењем масе и убрзања тела и
силе која делује на тело, или мерењем масе система тела и сила које делују на њих.
Проверу извршити за три различите вредности наведених величина.

а) Провера Другог Њутновог закона помоћу колица

Колица се крећу по хоризонталној подлози захваљујући теговима на тасу са

којим су спојена канапом пребаченим преко лаког котура. Цео систем убрзава сила теже

ти
таса и тегова на њему. Маса канапа и котура је занемарљива.
У зависности од опремљености школског кабинета могуће је више варијанти

ра
експеримента. Описаћемо неке од њих. Определићете се за најједноставније које можете
извести са наставним средствима којима располажете.

пи
Други Њутнов закон за кретање колица и тегова на њему. Најједноставнији
експеримент је са директним мерењем силе која вуче колица помоћу динамометра, као

ко
на слици. Проблем код оваквог експеримента је кратко време за које колица пређу
посматрани пут. Када држите колица, динамометар показује тежину таса и тегова на
њему ( Q = m0 g ). Када пустите колица, систем се креће убрзано, па динамометар
е
показује силу затезања у концу. Та сила је нова тежина тегова, мања од претходне, као
н
што је ваша тежина мања у лифту када се креће убрзано надоле. Ако је убрзање система
а, нова тежина таса и тегова је Q′ = m0 ( g − a) .
и,

Када тело пустите да се покрене, динамометру је потребно време да би показивао

ат

нову силу, а кретање колица траје веома кратко. Тешко је подесити да кретање колица
траје дуже од једне до две секунде. Због тога није лако очитавање силе динамометром,
мп

осим ако не располажете дигиталним мерачем времена. У том случају, не морате пажњу
посвећивати мерењу времена, па можете прочитати показивање динамометра.
Ако школски кабинет поседује одговарајућу опрему, важење Другог Њутновог
та

закона можете доказати провером формуле за убрзање колица:

ш

F
a= ,
M
е

где је F сила која вуче колица, мерена динамометром, а M маса колица и тегова на
Н

њима.

Други Њутнов закон за кретање система који чине колица са теговима и тас
са теговима. Ако нисте у могућности да изведете експеримент на претходно описани
начин, можете показати важење Другог Њутновог закона за кретање целог система –
колица са теговима на њима и таса са теговима на њему.

110
Једноставнији експеримент се изводи са колицима код којих су сва трења занемарљива,
као што су трење између колица и подлоге и трење у лежиштима осовина. Већина
кабинета не поседује таква колица која су саставни део квалитетних учила. Ако ова
трења нису занемарљива, њихов утицај на кретање система може се изразити преко силе
трења Ftr . У овом случају је потребно мерити и силу трења динамометром.

Одређивање убрзања. Као и у претходној вежби, убрзање тела a се одређује

коришћењем једначине a = 2 s / t 2 , мерењем пређеног пута sи времена t за које колица

ти
пређу тај пут. Пређени пут се мери метарском траком, а време кретања штоперицом.

ра
Препорука за поставку експеримента

пи
Време кретања колица треба да је довољно дуго да га можете поуздано измерити.
Одговарајућим избором маса тегова на колицима и тасу треба постићи убрзање система
при коме је то време дуже од 1 s. Колике тегове треба користити зависи од тога да ли је

ко
занемарљива сила трења и колике су масе колица и таса.
Ако је трење занемарљиво, може се десити да и са празним тасом систем добије
е
велико убрзање, па да кретање траје сувише кратко. На пример, ако је маса колица
н
100 g, а таса 20 g, убрзање система ће бити око 1,7 m/s2 . Пут од 1 m колица ће прећи за
око 1,1 s. Додавањем тегова на тас колица ће добијати још веће убрзање, па њихово
и,

кретање нећете моћи лако пратити.

ат

Због тога је често потребно стављати тегове на колица да би се повећала маса

целог система. Маса тих тегова треба да буде таква да са три различите масе таса и
мп

тегова на њима колица предвиђени пут прелазе за време веће од 1 s.

Пример: Ако је маса тегова 100 g, а таса 20 g, на колица се могу додати тегови од
та

400 g, а систем убрзавати са празним тасом и са тасом на коме су прво тегови од 10 g, а

затим од 20 g. Колицима ће тада за прелазак пута од 1 m бити потребно између 1,5 s и
ш

2,5 s. То време може лако да се мери штоперицом.

Ако трење између колица и подлоге није занемарљиво, маса тегова на колицима
е

може бити мања, а маса тегова на тасу већа него када је трење занемарљиво.
Н

Као што је речено, ретко који школски кабинет поседујe колица са занемарљивим
трењем. Због тога ћемо описати експеримент у случају када трење између колица и
подлоге није занемарљиво. Силу трења сте мерили у шестом разреду.

111
 Поступак
• Измерите пут на коме ћете посматрати кретање тела. Апсолутна грешка мерења не
би требало да буде већа од 2 mm, по 1 mm грешка одређивања почетка и краја
путање.
• Измерите масу колица mk . Према наведеној препоруци изаберите масу тегова које
ћете ставити на колица m1. Одредите масу колица и тегова на њима M = mk + m1 .

• Измерите силу трења колица Ftr тако што ћете прочитати показивање динамометра

ти
којим вучете тело константном брзином по подлози. При томе опруга динамометра
мора да буде паралелна подлози.

ра
• Измерите масу таса mt . Према наведеној препоруци изаберите три масе тегова које
ћете стављати на тас ( m2 ). Једна од њих може бити нула (празан тас). Израчунајте

пи
три масе таса са теговима којим ћете убрзавати систем m0 = mt + m2 .

ко
• Одредите три изабране масе система m = m0 + M .

• Пустите колица да се крећу из мировања са једном од изабраних маса m0 . Измерите

е
време кретања колица дуж изабраног пута s. Поступак поновите три пута.
н
Израчунајте средњу вредност добијених времена tsr . Одредите убрзање колица
и,

a = 2s / tsr2 .

• Поновите поступак за друге две масе m0 .

ат

• Све добијене резултате упишите у табелу.

мп

m0 g − Ftr
• Коришћењем Другог Њутновог закона a = израчунајте убрзање система.
m
та

• Поређењем измерених и израчунатих убрзања система изведите закључак о важењу

Другог Њутновог закона.
ш

Резултати
е
Н

Пређени пут s= ( _____ ± 2 ) mm

Маса колица m k = _________ g Маса тегова на њима m1 = _________ g

Маса колица и тегова на њима M = mk + m1 = _________ g

Маса таса m t = _________ g

112
Масе тегова стављане на тас m2 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g

Масе таса и тегова m0 = m t + m2 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g

Масе целог система m = m0 + M 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g

Сила трења Ftr = __________ N

ти
m [kg] t [s] t sr [s] 2s  m  FR  m 
( FR = m 0 g − Ftr ) [ N] a=   a=
t sr2  s 2  m  s 2 

ра
пи
ко
н е
и,
ат

Из табеле видимо да се измерена убрзања и убрзања израчуната применом Другог

Њутновог закона мало разликују. Разлике потичу услед грешака мерења и зато што смо
мп

занемарили масу котура и трења. Тиме смо проверили важење

___________________________________________________ закона.
та
ш

Напомена 1: Ако су сва трења код колица занемарљива, тада је Ftr = 0 , па је FR = m0 g .

е

Напомена 2: Ако посматрате кретање само колица и тегова на њима, тада је m = M и

Н

FR = F , где је F сила коју показује динамометар. Другим речима, није потребно

мерење масе таса и тегова на њима.

Напомена 3: У недостатку било каквих колица, може се користити и неко друго тело
чији је коефицијент трења клизања по подлози релативно мали.

113
б) Провера Другог Њутновог закона помоћу Атвудове машине

Шема савремене Атвудове машине приказана је на слици. На крајеве нити

пребачене преко котура окачена су два тега једнаких маса m t . Ако на један тег ставимо
додатни тег, такозвани претег, масе m0 , он се почиње спуштати. Два тега и претег чине
систем тела, као што га чине колица, тас и сви тегови.
Овај систем се убрзава у смеру спуштања краја на
коме се налази претег, као на слици. Убрзавају га силе
теже једног тега и претега m t g + m0 g , а успорава сила

ти
теже другог тега mt g . Према томе, резултујућа сила која
делује на систем износи FR = m t g + m0 g − m t g = m0 g . Ова

ра
сила убрзава систем чија је маса m = 2m t + m0 , па Други
Њутнов закон за кретање посматраног система има облик:

пи
m0 g
a= .
2mt + m0

ко
Пошто је нит неистегљива, убрзање свих тегова,
претега и нити је једнако по интензитету, па је довољно
е
мерити убрзање једног од њих. Дигиталним мерачем
времена мери се време између проласка тега кроз два
н
снопа светлости којима су одређене почетне и крајње
тачке вертикалне путање тега.
и,

Поступак
ат

• На метарској траци означите положаје маркера при којима се покреће и зауставља

мерење времена. Измерите растојање маркера, тј. пут који тегови прелазе за време
које показује мерач времена.
мп

• Измерите масе тегова и претега 2m t и m0 . Због мање грешке мерења измерите масу
оба тега заједно.
та

• Измерите време кретања тегова на посматраном путу t. При томе би требало

настојати да испред првог маркера брзина тега буде нула. Поступак поновите пет
ш

пута. Израчунајте средњу вредност добијених времена tsr . Одредите убрзање

колица a = 2s / tsr2 .
е

• Израчунајте масу система тела чије кретање посматрамо m = 2m t + m0 . Израчунајте

Н

m0 g
силу која вуче тегове F = m0 g . Коришћењем Другог Њутновог закона a =
2mt + m0
израчунајте убрзање система.
• Добијене резултате упишите у табелу.
• Поређењем измерених и израчунатих убрзања система изведите закључак о важењу
Другог Њутновог закона.

114
Резултати

Пређени пут s= ( _____ ± 2 ) mm

Маса два тега 2m t = _________ g

Маса претега m0 = _________ g

Маса система m = 2m t + m0

ти
ра
2s  m  m0 g  m 
t [s] t sr [s] a=   a=
tsr2  s 2  m  s 2 

пи
ко
н е
Из табеле видимо да се измерено убрзање и убрзање израчунато применом Другог
и,

Њутновог закона мало разликују. Разлике потичу услед грешака мерења. Тиме смо
проверили важење
ат

___________________________________________________ закона.
мп

Напомена 1: Ако школски кабинет нема Атвудову машину, или колица при чијем су
кретању сва трења занемарљива, ову вежбу треба радити после вежбе 4 у којој ће се
та

ученици детаљније упознати са начином мерења силе трења.

Напомена 2: У неким уџбеницима се узима да је сила која убрзава колица једнака
ш

тежини тега (или таса и тегова) окаченог на нит. При томе се не истиче о којој се
тежини ради, што сугерише на тежину тега када се систем не креће убрзано, што није
е

тачно. Када би се говорило о стварној тежини Q ′ = m0 ( g − a ) , она би могла да се одреди

Н

само коришћењем измереног убрзања. На тај начин се не може потврдити важење

Другог Њутновог закона, јер одређивања убрзања која се пореде нису независна.
Резултати оваквих мерења могу бити приближно тачни само ако је маса тега, или
таса и тегова, занемарљива у односу на масу колица, тј. ако је убрзање система много
мање од убрзања силе теже. Видели смо да је убрзање мање од 1 m/s 2 веома тешко
остварити, па и услове за ваљаност оваквог експеримента.

115
Лабораторијска вежба 3

ОДРЕЂИВАЊЕ УБРЗАЊА ТЕЛА КОЈЕ СЛОБОДНО ПАДА

Тела слободно падају у близини површине Земље убрзањем силе теже. Познато
је да оно на нашој географској ширини износи g = 9,81 m/s 2 . Тела у ваздуху слободно
падају, ако се занемари сила отпора ваздуха која на њих делује. Убрзање силе теже
можемо измерити помоћу Атвудове машине, коју смо описали у претходној вежби.
Уместо котура на Атвудову машину се постави електромагнет који држи металну

ти
куглицу да не падне. Када се искључи електромагнет, куглица слободно пада. Пут који
она прелази и време за које прелази тај пут, одређују се на исти начин као при кретању

ра
тегова у претходној вежби.
Приликом пуштања куглице водите рачуна да је приближите светлосном зраку
што ближе, да би кренула из стања мировања на почетку посматраног пута.

пи
Пошто креће из мировања, пређени пут и време за који га куглица пређе су
повезани једначином s = gt 2 2 , па се убрзање силе теже може одредити из једначине:

ко
2s
g= .
t2
н е
Задатак. Измерити убрзање Земљине теже мерењем пређеног пута и времена за које
тело пређе тај пут док слободно пада.
и,

Поступак
ат

• Измерите пут s који прелази куглица за време које мерите.

мп

• Измерите време за које куглица пређе измерени пут. Поступак поновите пет пута.
Израчунајте средњу вредност добијених времена tsr .
та

2s
• Израчунајте убрзање Земљине теже g = .
t sr2
ш

• Поновите поступак са још једном куглицом другачије масе од коришћене куглице.

• Добијене резултате упишите у табелу.
е

• Извести закључак о зависности убрзања силе теже од масе тела које слободно пада.
Н

116
Резултати

Пређени пут куглице s= ( _____ ± 2 ) mm

2s  m  2s  m 
Тело t [s] t sr [s] g=   Тело t [s] t sr [s] g=  
t sr2  s 2  t sr2  s 2 

ти
1 2

ра
пи
Алтернативни поступак мерења убрзања Земљине теже

ко
Пошто су ретки школски кабинети који поседују Атвудову машину, описаћемо
једноставан експеримент којим се може измерити убрзање силе теже. Експеримент је
копија Галилејевог огледа, који је описан у уџбенику уз овај практикум.
е
Убрзање силе теже је релативно велико, са висине од 0,5 m тело падне за око
н
0,3 s. Овако кратко време је тешко мерити штоперицом. Да бисмо продужили време
падања, тело треба пуштати са веће висине. Са висине од 10 m тело пада за око 1,4 s. То
и,

време се може релативно добро измерити пажљивим мерењем. Још je боље мерити
ат

време падање тела са висине од 20 m јер оно траје око 2 s.

Пошто је експеримент везан за велике висине, можете га изводити искључиво у
присуству старије особе, најбоље наставника. Та особа вам може помоћи да мерење
мп

времена буде тачније. Тренутак када се пусти тело да слободно пада може бити добро
одређен истовременим укључивањем штоперице да мери време. Међутим, није добро да
се тренутак пада одреди према звуку удара тела о тло. Да би звук стигао на висину од 30
та

метара, треба му око 0,1 s што уноси додатну грешку мерења.

ш

Тренутак пуштања и удара тела у тло боље је одредити посматрањем. Наравно,

најбоље да време мери особа која је на средини висине са које се тело пушта и довољно
удаљена да оба тренутка може добро одредити.
е

Пређени пут можете измерити мерењем дужине добро затегнутог конопца

Н

између тачке пуштања тела и тачке удара тела у тло.

Добијени резултати се обрађују на исти начин као код мерења Атвудовом
машином.

117
Лабораторијска вежба 4

ОДРЕЂИВАЊЕ КОЕФИЦИЈЕНТА ТРЕЊА КЛИЗАЊА

Сила трења је једнака Ftr = µ N , где је N нормална реакција подлоге, а µ

коефицијент трења који зависиод супстанције од које су тела изграђена и од
углачаности додирних површина. Када се тело налази на хоризонталној подлози која се
не креће убрзано по вертикалном правцу, реакција подлоге је једнака тежини тела
N = Q , а она сили теже Q = mg , па је

ти
Ftr = µ m g .

ра
Задатак 1. Измерити коефицијент трења клизања дате комбинације тела и подлоге.
Показати да он не зависи од масе тела. Згодно је користити тело у облику квадра.

пи
Мерење силе трења. Силу трења клизања
мерите динамометром динамичком методом.

ко
Тело вуците динамометром константном
брзином по подлози. Тада динамометар мери
силу трења Ftr , која је по интензитету
е
једнака вучној сили F (динамичка
н
равнотежа).
и,

Поступак
• Измерите масу тела m0 вагом.
ат

• Посматрано тело вући динамометром по хоризонталној површини, трудећи се да

мп

кретање буде равномерно. Забележити силу трења Ftr коју мери динамометар.

• Поступак поновите још четири пута. Одредите средњу вредност силе трења Ftr,sr .
та

Добијене резултате записати у табелу.

Ftr,sr
• Израчунајте коефицијент трења µ = . Резултат уписати у табелу.
ш

m0 g

• Цео поступак поновите са тегом масе mt стављеним на тело, тако да је укупна маса
е

вученог тела m = m0 + m t .
Н

• Добијене резултате упишите у табелу.

• Изведите закључак о независности коефицијента трења од масе тела.

118
Резултати

Маса тела m0 = ________kg Маса тела са тегом m = m0 + m t = ________kg

Ftr,sr Ftr,sr
m 0 [kg] Ftr [ N] Ftr,sr [ N ] µ= (m 0 + m t ) [kg ] Ftr [ N] Ftr,sr [ N ] µ=
m0 g (m 0 + m t ) g

ти
ра
Ако се узме у обзир грешка мерења, може се закључити да су коефицијенти трења самог

пи
тела и тела са тегом на њему ________________ . То значи да коефицијент трења
клизања _____________________ од масе тела.

ко
Задатак 2. Одредити коефицијент трења мерењем зависности силе трења од масе тела.
н е
Коефицијент трења клизања може се тачније одредити мерењем зависности силе
трења од силе Земљине теже која делује на вучено тело. Масу тела које вучемо можемо
и,

мењати стављањем тегова на тело закачено за динамометар. Пошто се не мењају ни тело

ни подлога, за једно тело важи Ftr,1 = µm1 g , а за два Ftr,2 = µm2 g , одакле се добија
ат

Ftr,2 − Ftr,1 = µm2 g − µm1 g = µg (m2 − m1 ) , тј. ∆Ftr = µg∆m . Коефицијент трења се одређу-
мп

је из промене силе трења ∆Ftr коју изазива промена масе тела Δm :

∆Ftr
µ= .
та

g∆ m

Поступак
ш

• Претходно описани поступак мерења силе трењапримените на мерење силе трења

самог тела и тела са пет различитих тегова на њему. Масе тегова треба да буду такве
е

да доводе до промене силе трења која се може измерити динамометром.

Н

• Израчунајте силе теже које делују на тело и све коришћене комбинације тегова на
њему mg = (m0 + m t ) g . Добијене резултате упишите у табелу.
• За све комбинације тегова силу трења клизања мерите три пута. Одредите средње
вредности сила трења Ftr, sr и добијене резултате упишите у табелу.

• Нацртајте график зависности силе трења од силе теже повлачењем праве кроз
експерименталне тачке.

119
• На графику изаберите једну тачку између прве и друге и једну тачку између
претпоследње и последње експерименталне тачке. Запишите њихове координате.
• Одредите коефицијент трења.

Резултати

Маса тела без тегова m0 = ________kg

mt [kg] m [kg] m g [ N] Ftr [ N] Ftr,sr [ N ] Ftr − Ftr,sr [ N] ∆Ftr [ N] ( Ftr,sr ± ∆Ftr ) [ N ]

ти
ра
пи
ко
н е
и,
ат
мп
та
ш

Координате изабраних тачака на графику:

А: (m g ) A = ________ N Ftr,A = ________ N
е
Н

B: (m g ) B = ________ N Ftr,B = ________ N

Ftr,B − Ftr,A
µ= = = ______ .
(m g ) B − (m g ) A

Пример. У табели су приказани резултати мерења силе трења клизања између тела масе
200 g и подлоге када је тело само и када је притиснуто теговима масе m t . Одредити

120
коефицијент трења између тела и подлоге. Проценити грешке мерења силе трења. Сила
трења је мерена динамометром тачности 0,1 N (вредност најмањег подеока).

mt [kg] 0 100 200 300 400 500

0,5 0,9 1,1 1,4 1,8 2,1
Ftr [ N] 0,5 0,8 1,2 1,4 1,6 2,1

0,6 0,9 1,3 1,4 1,7 2,1

ти
Решење. Према датим подацима израчунате су тражене величине и уписане у табелу.
Нацртан је график зависности силе трења од силе теже тела са теговима.

ра
m0 = 0,2 kg

mt [kg] m [kg] m g [ N] Ftr [ N] Ftr,sr [ N ] Ftr − Ftr,sr [ N] ∆Ftr [ N] ( Ftr,sr ± ∆Ftr ) [ N ]

пи
0,5 0,03

ко
0 0,2 1,96 0,5 0,53 0,03 0,1 0,5 ± 0,1
0,6 0,07
0,9 0,03
е
0,1 0,3 2,94 0,8 0,87 0,07 0,9 ± 0,1
н
0,1
0,9 0,03
и,

1,1 0,1
1,2 ± 0,1
ат

0,2 0,4 3,92 1,2 1,2 0 0,1

1,3 0,1
мп

1,4 0
0,3 0,5 4,90 1,4 1,4 0 0,1 1,4 ± 0,1
та

1,4 0
1,8 0,1
ш

0,4 0,6 5,89 1,6 1,7 0,1 0,1 1,7 ± 0,1

1,7 0
е

2,1 0
Н

0,5 0,7 6,87 2,1 2,1 0 0,1 2,1± 0,1

2,1 0

121
122
Н
е
ш
та
мп
ат
и,
н е
ко
пи
ра
ти
 А: (mg ) A = 2,5 N Ftr, A = 0,74 N

B: (mg ) B = 6,5 N Ftr, B = 1,92 N

Ftr, B − Ftr, A 1,92 N − 0,74 N

Коефицијент трења износи: µ = = = 0,295 ≈ 0,3 .
(mg ) B − (mg ) A 6,5 N − 2,5 N
Напомена: Апсолутне грешке мерења силе трења су одређене као највеће одступање
мерене од средње вредности. Ипак, она не може да буде мања од тачности динамометра
која износи 0,1 N. Због грубе скале динамометра, тј. велике вредности најмањег

ти
подеока, одступања мерених од средњих вредности нису већа од ове вредности.

На график су унете и грешке мерења силе трења (0,1 N). Примећујете да мерење

ра
дозвољава да сваки резултат мерења буде у интервалу од 0,2 N, од F - ΔF до F + ΔF .
Мерење је доста грубо, тако да кроз експерименталне тачке, укључујући

пи
интервале грешака, није могуће повући правац кроз координатни почетак. Јасно је да је
најсигурнија тачка координатни почетак, јер ако нема тела, нема ни силе трења.

ко
Примећујете и да последња тачка са интервалом грешке не додирује повучени
правац. Такво мерење треба поновити, јер је вероватно учињена нека груба грешка.
Експерименталне тачке на графику знатно одступају од правца јер је велика
е
грешка мерења сваке појединачне силе трења. Управо због тога је одређивање
н
коефицијента трења са графика много боље, него из појединачних мерења силе трења.
График је резултат свих мерења, па се одступања силе трења у појединачним мерењима
и,

делимично поништавају.
ат

Задатак 3. Мерење максималног коефицијента трења

мп

Ставите тело на стрму раван чији угао можете мењати. Све док тело не почне
клизати низ стрму раван, у равнотежи су сила трења мировања и компонента силе теже
паралелна равни. Непосредно пре почетка клизања тела
та

је паралелна компонента силе теже у равнотежи са

максималном силом трења мировања Ftr,max = m g p . Ако
ш

се максимална сила трења изрази преко максималног

коефицијента трења, добија се µ max N = mg p , одакле је
е
Н

максимални коефицијент трења једнак µ max = mg p / N .

Пошто је реакција подлоге у равнотежи са нормалном
компонентом силе теже N = mg n , то је

mg p
µ max = .
mg n

123
 Приметимо да је осенчени троугао сила сличан троуглу који формирају странице
стрме равни јер оба троугла имају једнаке углове. Оба имају углове од 90° , а углови α
су им једнаки јер су им краци нормални. Трећи углови морају бити једнаки, као допуна
наведеним угловима до 180° . Пошто су троуглови слични, одговарајуће странице су
пропорционалне, па им је једнак и однос катета ( mg p : mg n = h : l ). Тај однос је једнак
максималном коефицијенту трења:
h
µ max = .
l

ти
Поступак

ра
• Ставите тело на стрму раван. Полако подижите један крај равни. Забележите висину
h и дужину основе стрме равни l када тело почиње да клизи.

пи
• Поступак поновите три пута. Одредите средње вредности мерених дужина hsr и lsr .

ко
Добијене вредности упишите у табелу.

• Израчунајте максимални коефицијент трења мировања тела на стрмој равни.

н е
• Дужине мерите метарском траком. Трудите се да грешка мерења дужина не буде
већа од 2 mm.
и,

Резултати:
ат

hsr
h [mm] hsr [mm] l [mm] l sr [mm] µ max =
l sr
мп
та
ш
е

Висина стрме равни: h= ( _____ ± 2 ) mm

Н

Дужина основе стрме равни: l= ( _____ ± 2 ) mm

Максимални коефицијент трења мировања износи:

hsr mm
µ max = = = _______ .
lsr mm

124
Лабораторијска вежба 5

ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ЧВРСТОГ ТЕЛА ПРИМЕНОМ АРХИМЕДОВОГ

ЗАКОНА

Густина тела је једнака количнику његове масе m и запремине V :

m
ρ= .
V

ти
У шестом разреду сте учили како се мери густина тела мерењем масе вагом и
запремине мензуром. Сада ћете научити како се она мери применом Архимедовог

ра
закона. Као што знате, на тело потопљено у течност делује сила потиска која је једнака
тежини телом истиснуте течности:

пи
Fp = ρ 0 g V ,

ко
где су: ρ 0 – густина течности, V − запремина тела и g − убрзање силе теже. При томе
је запремина телом истиснуте течности једнака запремини тела.
е
Тела потопљена у течности имају тежину ( Q ′ ) мању
н
од тежине у ваздуху ( Q = m g ) за вредност силе потиска,
и,

па је Q ′ = Q − Fp . Заменом силе потиска, добија се

Q ′ = Q − ρ 0 g V , одакле се може изразити запремина тела
ат

Q − Q′
V = . Ако је позната густина течности у коју је тело
ρ0 g
мп

потопљено, густина тела се може одредити из једначине:

та

mg Q
ρ= ρ0 = ρ0 .
Q − Q′ Q − Q′
ш

Задатак. Измерити густину чврстог тела применом Архимедовог закона. Тело потопити
у воду густине ρ 0 = 1000 kg/m 3 .
е

Препоруке:
Н

− Згодно је користити три различита тела од истог материјала. На пример, три

парчета пластелина из исте кутије различитих боја. Згодно је да буду што већа
због мање грешке мерења, али не морају сва три да буду исте масе, а наравно ни
облика.
− Различите групе ученика могу да узму пластелин различите боје да покажу да су
разлике у густинама мале и да су последица грешака мерења.

125
 Напомене:
− Водити рачуна да пластелини различитих произвођача често имају различите
густине. Наравно, користити пластелин чија је густина већа од густине воде да би
потонуо у воду.
− Да бисте добили тачнији резултат мерења, треба да користите дестиловану воду.
Наравно, у недостатку дестиловане, користите воду из чесме.

Поступак

ти
• Динамометром измерите тежине тела у ваздуху Q и тела потопљеног у воду Q ′ .
Пазите да тело не додирује зидове суда.

ра
• Користећи претходну формулу израчунајте густину тела.

пи
• Поновите поступак са свим телима која су вам на располагању.

ко
• Добијену вредност упишите у табелу.

• Одредите густину тела као средњу вредност густина измерених коришћењем свих
е
тела, ρ 1 , ρ 2 и ρ 3 , ако сте користили три тела.
н
и,

Резултати
ат

 kg  Q  kg 
Тело ρ0  3  Q [ N] Q ′ [ N] ρ= ρ0  3 
m  Q − Q′ m 
мп

1 1000
та

2 1000

1000
ш

3
е

ρ1 + ρ 2 + ρ 3 kg
Густина тела износи: ρ sr = = _____________
Н

.
3 m3

126
Лабораторијска вежба 6

ОДРЕЂИВАЊЕ РАДА ПРИ КРЕТАЊУ ТЕЛА ПО РАЗЛИЧИТИМ ПОДЛОГАМА

Ако на тело делује константна сила чији се правац и смер поклапају са правцем и
смером померања тела, рад те силе је једнак производу интензитета силе F и пређеног
пута s:

ти
A= Fs.

Ако сила заклапа неки угао са правцем и смером кретања тела, рад је једнак A = Fp s ,

ра
где је Fp компонента силе у правцу померања тела. Рад силе је негативан ако је угао

пи
између правца силе и правца и смера померања тела већи од 90°, односно ако се сила
супротставља померању тела.

ко
Задатак. Измерити рад који врши константна сила која вуче тело по путу одређене
дужине по различитим подлогама. Одредити рад силе трења при истом кретању тела.
н е
Мерење силе. Силу која делује на тело мерити динамометром као у вежби 4. Пошто је
и,

кретање тела равномерно ( v = const ), вучна сила и сила трења имају једнаке
интензитете ( F = Ftr ) и правце, али супротне смерове.
ат
мп
та

Мерење пута на коме сила делује. На путањи тела означити део на коме ћете тело
ш

кретати равномерно. Обезбедите довољан део путање за постизање равномерног

кретања. Метарском траком измерити пут на коме је кретање тела равномерно, тј. на
е

коме је вучна сила константна. Грешка мерења не би требало да буде већа од 2 mm.
Н

Напомена: Уместо различитих подлога можете користити тело у облику квадра

различито углачаних страница.

127
 Поступак
• Измерите пут s на коме делује константна сила на тело.

• По изабраној хоризонталној подлози вуците тело динамометром, трудећи се да

кретање буде равномерно на означеном делу путање. Запишите у табелу вучну силу
F, тј. силу трења коју показује динамометар.

• Поновите поступак са још две различите подлоге, или са квадром који притиска
подлогу страницом другачије углачаности. Податке упишите у табелу.

ти
• Одредите рад вучне силе и силе трења у свим претходним случајевима. Поређењем
ових радова изведите закључак о односу рада вучне силе и рада силе трења.

ра
• Изведите закључак о потребном раду за померање тела по подлогама различите

пи
углачаности.

ко
Резултати
е
подлога F [ N] A = F s [J] Ftr [ N] A = − Ftr s [J ]
н
глатка
и,

храпава
ат

веома храпава
мп

Из добијених резултата закључујемо:

та

– Рад силе трења је по апсолутној вредности __________ раду вучне силе.

– Рад обе силе је __________ по апсoлутној вредности када се тела вуку по храпавијој
ш

подлози.
е
Н

128
Лабораторијска вежба 7

ПРОВЕРА ЗАКОНА ОДРЖАЊА МЕХАНИЧКЕ ЕНЕРГИЈЕ ПОМОЋУ КОЛИЦА

Закон одржања механичке енергије гласи: У изолованом систему збир кине-

тичке и потенцијалне енергије тела (укупна механичка енергија) остаје констан-
тан. Значи да потенцијална енергија може прелазити у кинетичку и обрнуто, али се

ти
њихов збир не мења ( E = E k + E p = const ). Закон одржања механичке енергије можете

проверити експериментом са колицима који је описан у вежби 2.

ра
Као што знате, да би важио Закон

пи
одржања механичке енергије, силе трења
морају бити занемарљиве. Због тога су за

ко
извођење овог експеримента неопходна колица
са занемарљивим свим трењима.
е
Цео поступак мерења је исти као у
н
вежби 2, једино је обрада резултата у складу са
и,

циљевима ове вежбе. Пошто сва трења морају

ат

бити занемарљива, кретање колица траје

релативно кратко. Да бисте време мерили
мп

тачније, масе тегова на колицима и тасу изаберите према препоруци за поставку

експеримента у вежби 2.
та

Задатак. Проверити важење Закона одржања механичке енергије помоћу колица.

ш

Поступак
е
Н

• Измерите пут s на коме ћете посматрати кретање тела. Он је једнак промени висине
таса s = h. Апсолутна грешка мерења не би требало да буде већа од 2 mm .

• Измерите масу колица mk . Према наведеној препоруци изаберите масу тегова које

ћете стављати на колица m1 . Одредите масу колица и тегова на њима M = mk + m1 .

129
• Измерите масу таса mt . Према наведеној препоруци изаберите три масе тегова које
ћете стављати на тас ( m2 ). Једна од њих може бити нула (празан тас). Израчунајте
три масе таса са теговима m0 = mt + m2 .

• Пустите колица да се крећу из мировања са једном од изабраних маса m0 . Измерите

време t кретања колица дуж изабраног пута. Поступак поновите три пута.
Израчунајте средњу вредност добијених времена tsr . Одредите убрзање колица
a = 2 s / tsr2 .

ти
• Одредите брзину тела на крају посматраног пута v = a t sr = 2 s / t sr .

ра
• Поновите поступак за друге две масе m0 .

пи
• Одредите масе система као збир маса колица и таса и тегова на њима m = M + m0 за
све три вредности m0 . За сва три случаја одредите кинетичку енергију система на

ко
m v2
крају путање E k = .
2 е
• За сва три случаја одредите потенцијалну енергију таса и тегова на њему .
н
E p = m0 gh .

• Поређењем кинетичке енергије система на крају путање са потенцијалном

и,

енергијом таса и тегова на њему на почетку путање, изведите закључак о важењу

ат

Закона о одржању укупне механичке енергије.

мп

Резултати

Пређени пут = промени висине s= h= ( _____ ± 2 ) mm

та

Маса колица m k = _________ g Маса тегова на њима m1 = _________ g

ш

Маса колица и тегова на њима M = mk + m1 = _________ g

е

Маса таса m t = _________ g

Н

Масе тегова стављане на тас m2 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g

Масе таса и тегова m0 = m t + m2 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g

Масе целог система m = m0 + M 1) ______ g 2) ______ g 3) ______ g

130
 2s  m  2s  m  m v2
m [kg ] t [s] t sr [s] a=   v= Ek = [J] E p = m0 gh [J ]
t sr2  s 2  t sr  s  2

ти
ра
пи
Пошто је систем тела мировао на почетку, кинетичка енергија му је била нула. Од

ко
почетка до краја посматраног кретања кинетичка енергија система је повећана за
mv2
кинетичку енергију на крају посматраног кретања E k = .
е
2
н
У току посматраног кретања смањена је потенцијална енергија система за промену
потенцијалне енергије таса и тегова на њему ( E p = m0 gh ).
и,

Узимајући у обзир неизбежне грешке мерења, из табеле се може закључити да је

ат

кинетичка енергија система повећана за онолико за колико је смањена потенцијална

енергије система. Тиме је потврђена ваљаност
мп

Закона _________________________________________________ .
та

Напомена: Као што смо рекли, сва трења у овом експерименту морају бити зане-
ш

марљива. Пошто су ретки кабинети који поседују одговарајућа колица, ова вежба се
може заменити вежбом чији би назив могао бити: „Одредити губитак механичке
енергије приликом кретања тела на одређеном путу”.
е

Поступак мерења би био потпуно исти као што је описано у овој вежби, само би
Н

последњи корак поступка био замењен следећим.

• Одредити смањење механичке енергије у току посматраних кретања ΔE = E p − E k .

Наравно, табела треба да има додатну колону за запис ∆E .

131
Лабораторијска вежба 8

МЕРЕЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ МЕШАВИНЕ ТОПЛЕ И ХЛАДНЕ ВОДЕ ПОСЛЕ

УСПОСТАВЉАЊА ТОПЛОТНЕ РАВНОТЕЖЕ

Према једначини топлотног баланса, у топлотно изолованом систему, количина

топлоте коју приме тела која се загревају мора бити једнака количини топлоте коју
отпусте тела која се хладе. Ако помешамо топлу и хладну воду, количина топлоте коју

ти
отпусти топла вода једнака је количини топлоте коју прими хладна.
Некaсу m1 и t1 маса и температура топле, а m2 и t 2 маса и температура хладне

ра
воде. Специфични топлотни капацитет воде означимо c v , а равнотежну температуру
смеше ts . При хлађењу топла вода отпушта количину топлоте Q1 = m1 c v (t1 − t s ), док

пи
при загревању хладна вода прима количину топлоте Q2 = m 2 c v (t s − t 2 ). Ове количине
топлоте су једнаке, m1 c v (t1 − t s ) = m2 c v (t s − t 2 ), па температура смеше износи:

ко
m1 t1 + m2 t 2
ts = .
m1 + m2
н е
Да бисмо проверили једначину топлотног баланса,
потребно је обезбедити топлотну изолацију у току размене
и,

топлоте између топле и хладне воде. У те сврхе се користи

ат

калориметар.
Калориметар није идеалан топлотни изолатор. Малу
мп

количину топлоте и сам размењује са водом. Да би ова

размена била занемарљива, размена топлоте између топле и
та

хладне воде треба да траје што краће. Зато се у калориметар сипа прво хладна вода, а
после сипања топле воде смеша се интензивно меша.
ш

За температуру смеше узима се највиша температура коју смеша достиже. После

е

достизања највише температуре смеша се полако хлади. Сигурно сте се сетили разлога –
Н

калориметар се полако загрева, а ни изолација његових зидова није идеална, па топлота

одлази у околину.
У недостатку калориметра, топла и хладна вода се могу мешати у собним
условима. Наравно, у том случају ће одступања резултата мерења од очекиваних бити
већа.

132
Задатак. Проверити једначину топлотног баланса поређењем температура смеше топле
и хладне воде – измерене и израчунате из једначине топлотног баланса.

Поступак
• Загрејте воду на температуру између 50 °C и 60 °C .
• Измерите вагом масу чаше за мешање топле и хладне воде у калориметру mč .

ти
• Наспите у ову чашу хладну воду, мало више од трећине чаше. Измерите вагом масу

ра
чаше и воде у њој m′. Одредити масу хладне воде m2 = m′ − mč .

• Ставите хладну воду у калориметар, а у њу термометар и мешалицу. Измерите

пи
температуру хладне воде t 2 .

ко
• Измерите температуру топле воде t1 непосредно пре мешања са хладном водом.
Успите топлу воду у хладну воду у калориметру. Брзо затворите калориметар и
е
интензивно мешајте смешу. Пратите промену температуре смеше. Забележите
н
највишу температуру коју смеша достиже t s .
и,

• Извадите чашу са водом из калориметра и измерите масу чаше и воде m′′ .

Одредите масу доливене топле воде m1 = m′′ − m′ .
ат

• Израчунајте температуру смеше добијену из једначине топлотног баланса t s,r .

мп

• Све измерене и израчунате вредности упишите у табелу.

• Упоредите израчунату температуру смеше са измереном.
та

Резултати
ш

m č [kg] m ′ [kg ] m 2 [kg] t1 [°C] t 2 [°C] m ′′ [kg] m1 [kg ] t s [°C] t s, r [°C]

е
Н

Узимајући у обзир грешке мерења, може се закључити да су измерена и израчуната

вредност температуре смеше једнаке, чиме смо проверили важење
____________________________________________________ .

133
Лабораторијска вежба 9 (додатна)

ОДРЕЂИВАЊЕ СПЕЦИФИЧНОГ ТОПЛОТНОГ КАПАЦИТЕТА ТЕЛА

Опрез: Већа тачност мерења описаног у овој вежби постиже се ако се тело, чији
специфични топлотни капацитет мерите, загрева на вишу температуру. Из безбедносних
разлога, све поступке са врелом водом и врелим телом треба да изводи наставник. Ако
је организација часа таква да наставник то не може да чини, воду и тело загревати до
50 °C .

ти
Специфични топлотни капацитет тела може да се мери тако што се прати његова
размена топлоте са телом познатог специфичног топлотног капацитета. Описаћемо

ра
начин мерења специфичног топлотног капацитета врелог чврстог тела које размењује

пи
топлоту са хладном водом у калориметру.

Рекли смо да размена топлоте са калориметром, ако та размена кратко траје,

ко
може да се занемари. То значи да се може сматрати да тело размењује топлоту само са
J
водом у калориметру, чији је специфични топлотни капацитет познат (4200 ).
е
kg K
н
Једначина топлотног баланса има облик:
и,

mc(t − t r ) = mv cv (t r − t v ) ,
ат

где су: m v , t v и c v , маса, температура и специфични топлотни капацитет воде, m, t и c

мп

– маса, температура и специфични топлотни капацитеттела, и t r – равнотежна темпе-

ратура тела и воде. Из претходне једначине лако се добија специфични топлотни
та

капацитеттела:
ш

m v c v (t r − t v )
c= .
m (t − t r )
е

Задатак. Одредити специфични топлотни капацитет датог чврстог тела.

Н

Поступак

• Измерите масу тела m вагом.

134
 • Загревајте тело до што више температуре. Пошто је потребно да цело тело има
исту температуру, не можемо га загревати, на пример, на рингли. Згодно га је
загревати у кључалој води јер цело тело постиже њену температуру.
• Измерите вагом масу чаше у коју ћете сипати хладну воду ( mč ).

• Наспите у ову чашу толико хладне воде да чврсто тело убачено у њу буде
потпуно потопљено. Измерите вагом масу чаше и воде у њој m′. Одредите масу

ти
хладне воде m v = m′ − mč .

• Ставите хладну воду у калориметар, а у њу термометар и мешалицу. Непосредно

ра
пре убацивања тела измерите температуру хладне воде t v .

пи
• Непосредно пре убацивања у хладну воду, измерите температуру врелог тела t
тако што ћете измерити температуру воде у којој сте га грејали. Убаците врело

ко
тело у хладну воду у калориметру. Брзо затворите калориметар и интензивно
мешајте воду. Пратите промену температуре воде. Забележите највишу
е
температуру коју вода достиже – равнотежну температуру t r .
н
• Одредите специфични топлотни капацитет испитиваног тела.
и,

• Измерене и израчунате вредности упишите у табелу.

ат

Резултати
мп

 J 
m [kg ] m č [kg] m ′ [kg ] mv [kg ] t v [°C] t [°C] t r [°C] c 
 kg K 
та
ш
е
Н

135
 ОДГОВОРИ И РЕШЕЊА

Одговори на питања

1.1. Не мења се током целог кретања.

1.2. За наредних 5 s пређе такође 10 m, као и у било ком другом временском интервалу од 5 s.

1.3. Средња брзина аутомобила је 60 km/s ≈ 16,7 m/s (vsr = s / t ). Она не зависи од тога како се брзина

ти
мењала, него од пређеног пута и времена за који је пут пређен.
1.4. 2 km/h.

ра
1.5. Средње брзине су јој једнаке оба дана јер средња брзина зависи само од пређеног пута и укупног
утрошеног времена.

пи
1.6. Убрзање тела се дефинише као количник промене његове брзине и временског интервала у току кога
је та промена настала.

ко
1.7. Нула.
1.8. Прво тело има веће убрзање, јер се промена брзине дели краћим временским интервалом.
е
1.9. Разликују се по знаку. Најчешће се узима да је код убрзаног кретања позитивно, а код успореног
негативно.
н
1.10. У посматраном временском интервалу тело се креће успорено.
и,

1.11. За сваких 10 s брзина тела се промени за 20 m/s. За 20 s му се брзина промени за 40 m/s.

1.12. 6 m/s.
ат

1.13. 6 m.
мп

1.14. 4,2 N. Тело и динамометар су у динамичкој равнотежи.

1.15. Мора да има исти интензитет 5 N, и да буде усмерена од запада ка истоку.

та

1.16. Двоструко јачег интензитета (2F ) од силе којом аутомобил гура један дечак.

1.17. Нула, јер се силе уравнотежавају.

ш

1.18. Да би се тело убрзавало, сила треба да делује у смеру кретања тела, тј. брзине тела. Да би се
успоравало, сила треба да делује у смеру супротном од смера кретања тела, тј. брзине.
е

1.19. Убрзање тела је пропорционално сили која на њега делује, па је убрзање првог тела три пута веће од
Н

убрзања другог тела.

1.20. Убрзање тела је обрнуто пропорционално маси тела, па је убрзање другог тела двоструко веће од
убрзања првог тела.
1.21. Зауставља се после 30 s.
1.22. Означавају супротне смерове наведених физичких величина.
1.23. Пошто је убрзање нула, график описује равномерно кретање.

136
1.24. На тело не делују силе или је резултанта сила које делују на тело једнака нули (поништавају се).
1.25. Да. Вектор убрзања има увек правац и смер силе која делује на тело.
1.26. Силе међусобног деловања лопте и травке су једнаких интензитета по Закону акције и реакције.
1.27. Силе међусобног деловања ексера и дрвета су једнаких интензитета.
1.28. Не. Тачке тела могу да имају различите брзине и убрзања.
1.29. Да. Тело се увек креће само у једном правцу и у једном смеру, има једну брзину и једно убрзање (у
правцу и смеру резултанте).
1.30. Не. Једнако је само ако се систем понаша као круто тело, тј. ако се растојање свих тачака система не

ти
мења.
2.1. Сила теже не зависи од кретања тела – једнака је у оба случаја.

ра
2.2. Ако се занемари деловање свих осталих сила на тело осим деловања силе теже, тело слободно пада.
Према томе, наведено тело слободно пада ако се занемари отпор ваздуха, или друге средине кроз

пи
коју пада.
2.3. Обе куглице падају истовремено јер имају једнако убрзање – убрзање силе теже g. Наиме, речено је

ко
да слободно падају, што значи да се занемарују остале силе, осим силе теже.

2.4. Повећа се два пута. Наиме, v1 = 2 gh1 , v2 = 2 g × 4h1 = 2 2gh1 .

е
2.5. Тежина сваког тела може бити нула. Тежина је нула када се тело налази у бестежинском стању. Сила

теже mg делује на свако тело на површини Земље и не може бити нула, јер свако тело има масу.
н
2.6. Када тело и подлога или тачка вешања мирују или се крећу равномерно праволинијски по вертикали.
и,

2.7. Већа је док стоји на дасци. Пошто приближно слободно пада, тежина му је нула.
ат

2.8. Не. Тела немају тежину када су у бестежинском стању.

2.9. Смањи се за 40 N. Тежина је по интензитету једнака сили којом тело притиска подлогу.
мп

2.10. Да. Сила теже делује на сва тела на површини Земље или у њеној близини.
2.11. Не. Тежина књиге је сила којом књига делује на сто.
та

2.12. Не. Конопац је затегнут силом од 200 N. Исто тако, ако један дечак затеже са 200 N конопац везан
за зид, конопац ће вући и зид силом од 200 N.
ш

2.13. Сила трења зависи од тежине тела. На пример, на равној подлози која се не креће убрзано по
вертикали она износи Ftr = µN = µQ. Коефицијент трења не зависи од тежине тела.
е

2.14. Коефицијент трења зависи од особина додирних површина између тела – од углачаности површина и
врста супстанција од којих су тела саграђена.
Н

2.15. Да, може. Такав је за добро углачане површине између неких метала. Ипак, за већину додирних
површина које можете срести, коефицијент трења је мањи од 1.
2.16. Да би повећали трење између шака и мотке.
2.17. Коефицијент трења се неће мењати. Нормална реакција подлоге и сила трења ће се повећати.

137
2.18. Ако на тело које мирује не делује никаква друга силау правцу подлоге, на њега не делује ни сила
трења. Ако на тело делује сила паралелна подлози, сила трења ће је уравнотежавати, да би тело
остало да мирује. Према томе, сила трења мировања има исти интензитет и правац као сила која
делује на тело паралелно подлози, али има од ње супротан смер.
2.19. Сила трења између тела и подлоге је највећа непосредно пре покретања тела које мирује на подлози.
3.1 Ако правци сила пролазе кроз тежиште телаили осу ротације.
3.2 Резултујућа сила има интензитет 2F и гура аутомобил унапред.
3.3 Резултанта свих сила које делују на тело мора бити нула, тј. деловање свих сила мора да се

ти
поништава.
3.4 Тежиште тела је нападна тачка силе теже која делује на тело.

ра
3.5 Смањује се, јер се смањује крак силе.
3.6 Не. Ротацију не може изазвати сила чији правац пролази кроз осу ротације.

пи
3.7 0 N m и 1 N m, по реду.

3.8 Резултанта свих сила које делују на тело, као и њихових момената мора бити нула.

ко
3.9 Стабилна, лабилна и индиферентна.
3.10 Највећи притисак на подлогу врши сила која на њу делује нормално.
е
3.11 Притисак је скаларна величина. Другим речима, притисак нема ни правац ни смер, иако зависи од
правца силе која га изазива.
н
3.12 Јесте само ако је изнад течности вакуум. Ако је изнад површине течности атмосфера, укупан
и,

притисак унутар течности је једнак збиру атмосферског и хидростатичког притиска.

3.13 Једнака сила потиска делује на пингпонг лоптицу и куглу, јер су им запремине једнаке. Сила потиска
ат

не зависи од густине тела уроњеног у течност.

3.14 Тела тону ако им је густина, или средња густина, већа од густине течности, а плутају ако им је
мп

густина мања од густине течности. Тела лебде у течности ако им је густина једнака густини
течности.
3.15 Када риба максимално повећа запремину мехура, средња густина јој је најмања, и мања од густине
та

воде, па испливава ка њеној површини.

3.16 Да. Смањивањем висине на којој се налази падобранац, расте густина атмосфере, па расте и сила
ш

потиска која на њега делује. На висини од 3 km (уобичајена висина падобранског скока) и на нивоу
мора густина атмосфере је око 0,84 g/cm 3 и 1,2 g/cm 3 , по реду.
е

3.17 Једнаке су јер сила потиска зависи само од запремине потопљеног тела.
Н

4.1. Нула, јер је сила теже нормална на хоризонталну подлогу, односно правац померања тела.
4.2. Негативан, јер је сила теже супротног смера од смера померања тела.
4.3. Рад је једнак у оба случаја јер не зависи од облика пута, него само од разлике висина почетне и
крајње тачкепутање.
4.4. Ако тело врши позитиван рад, смањује му се енергија.
4.5. Ако спољашња сила врши позитиван рад над телом, енергија тела се повећава.

138
4.6. Тело веће масе има мању брзину. Пошто је опруга једнако сабијена у оба случаја, у оба случаја има
једнаке потенцијалне енергије. Оне прелазе у кинетичку енергију одгурнутог тела.

s
4.7. На путу s / 2 . Двоструко јача сила треба да делује на двоструко краћем путу, јер је A = Fs = 2 F .
2
4.8. На висини од 5 m. Када се телу висина преполови, преполови му се и потенцијална енергија. Та
енергија је прешла у кинетичку.
4.9. Да. Кинетичка енергија зависи од брзине. Брзина је релативна јер зависи у односу на које референтно
тело се кретање посматра. Због тога је и кинетичка енергија различита када се посматра кретање у
односу на различита тела.

ти
4.10. Пошто тело слободно пада, занемарљиви су губици енергије. По Закону одржања механичке
енергије, тражена кинетичка енергија једнака је потенцијалној енергији тела на висини од 10 m,

ра
односно mgh = 98,1 J .

4.11. Снаге су једнаке у оба случаја, јер су једнаки радови и времена за која се они изврше.

пи
4.12. Снага вршења рада се смањи три пута, јер је снага обрнуто пропорционална времену вршења рада.
4.13. Зависи од тога да ли сила трења врши користан или некористан рад. Најчешће сила трења врши

ко
некористан рад, па се њеним повећавањем смањује коефицијент корисног дејства уређаја. Ипак, сила
трења може да врши и користан рад. На пример, ако хоћете трењем дрво о дрво да упалите ватру, као
што је то радио прачовек. Повећавањем коефицијента трења повећава се и коефицијент корисног
е
дејства овог једноставног механизма.
н
4.14. Губици енергије су 60%.
4.15. Снага се такође удвостручи, јер је пропорционална брзини тела.
и,

4.16. Не. Морамо извршити једнаке радове у оба случаја. Коришћењем просте машине тај рад можемо
ат

извршити деловањем мање силе, али на дужем путу.

5.1. Много већи је број молекула и у веома малом балону од броја људи на Земљи. Број људи на Земљи је
мп

мањи од 10 милијарди (1010 ) , а број молекула у балону средње величине је око 10 22.

5.2. Већу укупну енергију има балон на већој висини, јер има већу потенцијалну енергију у односу на
Земљу. Оба балона имају једнаку унутрашњу енергију јер се налазе на истој температури. Или
та

другачије – унутрашња енергија не зависи од потенцијалних енергија атома, молекула и јона у

односу на спољашњост балона.
ш

5.3. Већу укупну енергију има балон који се креће већом брзином, јер има већу кинетичку енергију од
споријег балона. Оба балона имају једнаке унутрашње енергије јер се налазе на истој температури.
Такође, унутрашња енергија не зависи од кинетичке енергије атома, молекула и јона у односу на
е

околину.
Н

5.4. У оба примера молекули и атоми у балонима имају једнаке енергије хаотичног кретања, јер имају
једнаке температуре.
5.5. Да. Дифузија је спонтано мешање супстанција. Мешањем се повећава површина између слојева
различитих течности што убрзава и спонтано мешање.
5.6. Не. Позната је аномалија воде. Постоје и друга тела која се у неком интервалу температура скупљају
када им температура расте.

139
5.7. Већа је код првог термометра. При једнакој промени температуре, течност једнако промени
запремину у оба термометра. У ужој цевчици та промена запремине одговара већој разлици висина
стуба течности.
5.8. Не.
5.9. Крајња температура тела износи −25 °C. Промена температуре је бројно једнака у келвинима и у
степенима Целзијуса.
5.10. Више ће порасти температура телу мање масе. Производ масе и промене температуре мора бити
једнак, ако тела примају једнаке количине топлоте (Q = mc∆T ).

ти
5.11. Гвожђа. Масе воде и гвожђа су једнаке. Гвожђе, као и други метали, има много мањи специфични
топлотни капацитет од воде, па ће при примању једнаке количине топлоте његова температура више
порасти.

ра
5.12. Да би било у топлотној равнотежи, не сме температура да му се мења са временом. То значи да тело
мора да има исту температуру као његова околина.

пи
5.13. Бољи. Зато се у грађевинарству користе шупље цигле и двострука стакла.
5.14. Да. Ако нам смета сунчево зрачење, сакрићемо се у хладовину, тј. иза тела које га тешко пропушта.

ко
Решења тест задатака
е
1.1. Допуне: механика, кинематика, динамика
н
1.2. в
1.3. Допуне: интензитет, интензитет, смер, правац
и,

1.4. в
ат

1.5. а
1.6. а
мп

1.7. Допуне: 40 s , 16 m

1.8. va ≈ 0,67 m/s , vb = 0,4 m/s

та

1.9. v a = 24 km/h , v b = 46 km/h

ш

1.10. sa = 3,2 km , sb ≈ 6,13 km

1.11. Допуне: убрзава, успорава

е

1.12. Допуне: брзине, времена, m/s2

Н

1.13. Допунa: a = −1 m/s 2

1.14. Допуне: два, веће

1.15. Допуне: сила, њутн, 1 N = 1 kg m/s 2

1.16. Допунa: 2,8 N - 1,3 N = 1,5 N

1.17. в

140
1.18.

1.19. Вредност подеока је 2 N, а интензитет резултанте FR = 8 N

1.20. Допуне: убрзава, успорава, не делује

1.21. Допуне: пропорционално, маси, Други Њутнов
1.22. а
1.23. б

ти
F k∆l
1.24. m = = = 0,96 kg = 960 g
a a

ра
1.25. Допуне: тангенте, смер, путу, времена
1.26. б, в

пи
1.27. б, в
1.28. в

ко
1.29. в
1.30. Допуне: пропорционална, квадрату
е
1.31. Допуна: 11,4 m/s
н
1.32. Допуна: 0,9 m/s 2
и,

1.33. в
1.34. а
ат

1.35. в
мп

1.36. 4 m/s, 0 m/s 2

1.37. 0,375 m/s 2 , 300 m

та

1.38. 1,875 N

1.39. б
ш

1.40. в
2.1. Допуне: сила Земљине теже (сила теже), тежина
е

2.2. Допуне: нормална реакција подлоге, нормална

Н

2.3. Допуне: није, јесте

2.4. Допуне: повећава, смањује
2.5. в
2.6. а
2.7. в

141
2.8. в
2.9. а
2.10. Допуна: један

2.11. Допуна: ≈ 4,64 m/s

2.12. б
2.13. б
2.14. в

ти
2.15. а
2.16. Допуне: 5 N, 5 N

ра
2.17. Допуне: углачаности (храпавости), материјала (супстанције)
2.18. Допуне: смањује, (непосредно) пре

пи
2.19. Допуне: нула, 4 N
2.20. в

ко
2.21. Допуна: 5 N
2.22. Допуне:нормалној реакцији подлоге, коефицијент трења клизања
е
2.23. в
н
2.24. в
и,

2.25. Допуне: југ-север, једнак

2.26. Допуна: 5,9 N
ат

2.27. 96 N
мп

2.28. Допуне: врсте, тела, већа

2.29. б, а, в, г
2.30. Допуне: се смањује, нормалне реакције
та

3.1. Допуне: статичкој, динамичкој

ш

3.2. Допуне: збиру, разлици

3.3. Допуне: 20 N, југ-север
е

3.4. Допуне: нормална реакција подлоге, 39,24 N

Н

3.5. Допуне: производу, силе, крака, N m (њутн метар)

3.6. б
3.7. в, а, б
3.8. Допуне: резултанта, сила, момент, нули
3.9. Допуне: стабилна, лабилна, индиферентна
3.10. в

142
3.11. Допуне: силе, површине, паскал (Pa), kg/ms 2

3.12. в

3.13. Допуне: масе, запремине, kg/m 3

3.14. Допуне: дубином, густина

3.15. в
3.16. а
3.17. а

ти
3.18. б

ра
3.19. б, в, а, г
3.20. згужван папир, бакар, олово

пи
3.21. в
3.22. Допуне: лебди, тоне, плута (плива)

ко
3.23. а
3.24. в
3.25. б, в, а
е
3.26. б
н
4.1. Допуне: силе, пута
и,

4.2. Допуне: џул (J), 1 J = N m = kg m 2 /s 2

ат

4.3. б, а, в
4.4. г, а, в, б
мп

4.5. 5 m

4.6. ≈ 5,9 J
та

4.7. ≈ 78,5 mJ, ≈ −78,5 mJ

4.8. A = − Ftr s = −4 J
ш

4.9. а
е

4.10. Допуне: позитиван, рад

Н

4.11. Допуне: се смањи, 15, се повећа, 15

4.12. Допуне: пропорционална, квадрату
4.13. Допуна: четири
4.14. а
4.15. в
4.16. в

143
4.17. а
4.18. Допуне: кинетичке, потенцијалне

4.19. ≈ 4,43 m/s

4.20. Допуне реченице: два пута

4.21. 9 или 1/9

4.22. Допуне: снага, ват (W), kg m 2 /s 3

4.23. Допуне: извршеном раду, јединици времена, 7 W

ти
4.24. Допуна: 25 ms

ра
4.25. в
4.26. 20 m/s

пи
4.27. в

4.28. 7,5 kW

ко
5.1. Допуне: протони, електрони, неутрони, протони, електрони, неутрони
5.2. д, б, е, а, в, г е
5.3. Допуна: Унутрашња енергија
н
5.4. Допуне: спонтано, порастом
5.5. Допуне: Температура, топлотног, температура, основна
и,

5.6. Допуне: келвин,Целзијуса

ат

5.7. Допуне: 0 °C, 273 K

5.8. в, д, а, б, г
мп

5.9. б

5.10. Допуне: количина топлоте, џул, kg m 2 /s 2

та

5.11. Допуне: кинетичка енергија, потенцијална енергија, рад

5.12. момент силе
ш

5.13. Допуне: маси, температуре, специфични топлотни капацитет

5.14. Допуне: супстанције (материјала), J/kg K

е
Н

5.15. 800 J

5.16. Допуне: једнаку, топлоту.

5.17. Допуне: топљење, очвршћавање, температури топљења

5.18. Допуне: испаравање, кондензација, температури кључања
5.19. Допуне: сублимација, ресублимација
5.20. в, б, а

144
 Решења задатака за самосталан рад

s m
1.48. v = ≈ 1,33 .
t s
1.49. ∆t ≈ 33,3 s .

9d
1.50. t = = 16,2 s .
v
d
1.51. t = = 12 s .

ти
v1 + v2

1.52. Када се креће у смеру речног тока: v = v1 + v2 = 3,5 m/s .

ра
Када се креће у супротном смеру: v′ = v2 − v1 = 0,5 m/s .

1.53. so = vo t , sć = vć t , d = so + sć = vo t + vć t = (vo + vć ) t ,

пи
d
t= = 5 s , so = vo t = 25 m , sć = vć t = 15 m .
vo + vć

ко
s m
1.54. vsr = ≈ 0,91 .
t1 + t 2 s
е
3a 12a 12a a 7v m
н
1.55. vsr = = , t= , v1= = sr ≈ 1,17 .
t t 7t 7vsr t 12 s
t+ +
2 4
и,

1.56. s1 = v1t1 = 240 m,

ат

s2 = v2t 2 = 750 m,
мп

s1 + s2
vsr = = 19,8 m/s .
t1 + t 2
та

s1 (1 − 0) m mm s (1,4 - 1) m mm
1.57. До 2 min : v = = ≈ 8,33 . Од 2 min до 4 min : v = 2 = ≈ 3,33 .
t1 120 s s t 2 240 s - 120 s s
ш

5 km 5 km
1.58. а) 10 min, б) 2km, в) vA = ≈ 8,33 m/s , vB = ≈ 13,9 m/s и г) 4 min.
10 min 6 min
е

∆v m
1.59. a = ≈ 10,2 2 .
Н

∆t s

∆v
1.60. ∆t = ≈ 2,78 s .
a
∆v
1.61. ∆t = = 5s.
a
v2 − v1
1.62. a = , v1 = v2 − at ≈ 13,4 m/s = 48,4 km/h .
t

145
 1000 m m v − v 1,25v1 − v1 0,25v1 m
1.63. v2 = 125 % v1 = 1,25v1 , v1 = 450 × = 125 , a = 2 1 = = ≈ 0,1 2 .
3600 s s ∆t ∆t ∆t s

1.64. ≈ −0,11 m/s 2 , ≈ 0,11 m/s 2 .

1.65. 12,5 s .

1.66. 0,48 m/s 2 .

1.67. 62,5 cm .

1.68. v0 = 5 m/s , t = 10 s .

ти
20 at 2 a1 t12 a2 t 22 t 22 a1 t 2 a1 a1
1.69. a2 = a1 − a1 = a1 − 0,2 a1 = 0,8 a1 , s = , = , 2 = , = = ≈ 1,12 .

ра
100 2 2 2 t1 a2 t1 a2 0,8a1

2as m
1.70. v 2 = v02 + 2as , 2,25v02 = v02 + 2as , 1,25v02 = 2as , v0 = ≈ 31 .

пи
1,25 s

at 2 2(d + vt ) m at 2
1.71. sm = d + sd , = d + vt , a = = 0,72 2 , sm = = 9 m.

ко
2
2 t s 2

at52 at 42 a 2 2 2s 2st m
1.72. s = s5 − s4 = − = (t5 − t 4 ) , a = 2 2 , v = 2 5 2 ≈ 5,56 .
2 2 2
е s
t5 − t 4 t5 − t 4
н
1.73. vA = v0 + aA t = 2,5 m/s ,
и,

vB = aBt = 1,5 m/s ,

aA t 2
ат

s A = v0 t + = 7,5 m ,
2

a Bt 2
мп

sB = = 3,75 m .
2
∆v (8 - 0) m/s (4 - 0) m/s m
1.74. У првих 40 s : a = = = ... = = 0,2 2 (можемо посматрати различите
та

∆t 40 s 20 s s
m
интервале). Од 40 s до 80 s : a = 0 2 .
ш

1 m m
1.75. Преко површине испод графика: s = × 40 s × 8 + 40 s × 8 = 480 m .
2 s s
е

at12
Н

Аналитички: s = + vt 2 = 480 m .
2
160 mN 2N
1.76. Динамометар а: = 10 mN . Динамометар б: = 0,5 N .
16 4

1.77.

146
1.78. FR = F1 − F2 + F3 , F3 = FR − F1 + F2 = 18 mN - 12 mN + 8 mN = 14 mN .

1.79. F1 + F2 + F3 − F4 − F5 = 600 N .

k∆l
1.80. k∆l = mg , m = ≈ 102 g .
g

µmg
1.81. ≈ 3,16 . Потребна су четворица другара
F

ти
F 1
1.82. (mk + mv ) g ≤ Fmax , (mk + ρV ) g ≤ Fmax , V ≤  max − mk  ≈ 310 cm 3 = 310 ml .
 g ρ

ра
1.83. m = F / a = 1,6 kg .

1.84. F = ma = 10 N .

пи
F
1.85. v2 = v1 + t = 17,5 m/s .
m

ко
F1 F a F F
1.86. F2 = F1 − 20 % F1 = F1 − 0,2 F1 = 0,8 F1 , a1 = , a2 = 2 , 1 = 1 = 1 = 1,25 .
m m a2 F2 0,8F1

v0 − v v −v
е
1.87. v = v0 − at , a = , Ftr = m 0 = 1,2 N .
t t
н
F F F kg
1.88. m = ρV = ρbcd , a = = , ρ= ≈ 5556 3 .
m ρbcd abcd
и,

F1 ma1 v
1.89. = = ≈ 0,42 .
ат

F2 2ma2 2(v2 − v1 )

F k∆l m
мп

1.90. a = = = 0,15 2 .
m m s
F F m
1.91. a = , v = at = t = 30 .
та

m m s

v2 mv 2 v 2s
1.92. a = , F = ma = ≈ 5,41 kN , t = = ≈ 7,19 s .
ш

2s 2s a v

v1 3v 2 3v 2 m 3v 2
1.93. v22 = v12 − 2as , v2 = , 2as = 1 , a = 1 ≈ 0,12 2 , F = ma = m 1 ≈ 0,23 N .
е

2 4 8s s 8s
Н

1.94. По Закону акције и реакције, делују силе једнаких интензитета ( Fč = Fd ) једнaко време.
∆ vč ∆ vd ∆ vč ∆ vd ∆ vč
Fč = mč ač = mč и Fd = md ad = md , mč = md и md = mč = 24 kg .
∆t ∆t ∆t ∆t ∆ vd

1.95. Ако се тело креће убрзано навише важи: F − Mg = T − Mg = Ma , F = M (a + g ) = 4,72 N .

Ако се тело креће убрзано наниже важи: Mg − F = Mg − T = Ma , F = M ( g − a ) = 3,12 N .

147
 (m1 + m2 ) F m2 F
1.96. F = (m + m1 + m2 ) a , T1 = (m1 + m2 ) a = ≈ 1,01 N , T2 = m2 a = ≈ 0,43 N .
m + m1 + m2 m + m1 + m2

F m F
1.97. F = 5 ma , a = = 2 2 , F5 = ma , F5 = = 0,2 N .
5m s 5

F m m a
1.98. a = = 8 2 , Fe = m2 a = k∆l , ∆l = 2 = 0,16 m .
m1 + m2 s k

1.99. F1 − F2 = (m1 + m2 )a , F1 − T = m1a ,

ти
F1 − F2 m
a= = 0,4 2 , T = F1 − m1a = 3,8 N .

ра
m1 + m2 s

m m
1.100. T − Mg = Ma , ( M + m) g − T ′ = ( M + m)a , T = T ′ , a = g ≈ 0,467 2 ,

пи
2M + m s
at 2
d = 2s = 2 ≈ 46,7 cm .

ко
2

1.101. Лењиром измерена удаљеност градова на карти износи 43 mm. Даљинар на

карти показује да 10 mm на карти одговара удаљености од 10 km. Из пропорције
е
10 km × 43 mm
10 mm :10 km = 43 mm : x следи тражена удаљеност: x = = 43 km. Средња брзина
н
10 mm
s x 43 km
птице је vsr = = = ≈ 1,8 km/h.
и,

t t 24 h
mg
2.39. m = ≈ 81,5 kg .
ат

2.40. v = gt = 19,62 m/s .

мп

v2
2.41. h = ≈ 5,1 m .
2g
та

2h
2.42. t = ≈ 1,43 s .
g
ш

1 2
2.43. h = s = v0 t − gt ≈ 1877 m .
2
е

mg 6QM
Н

2.44. QM = mg M = , m= ≈ 91,7 kg .
6 g

gt 2
2.45. h = v0t + ≈ 0,8 m .
2

0,4v0 0,64v02
2.46. 0,6v0 = v0 − gt , t = ≈ 1,02 s , 0,36v02 = v02 − 2 gh , h = ≈ 20,4 m .
g 2g

148
 2
v v v h
2.47. v 2 = 2 gh , = gt , t = ≈ 0,43 s ,   = 2 gs , s = = 0,89 m .
3 3g 3 9

2v0 m
2.48. v = v0 − gt = , v 0 = 3 gt ≈ 14,7 .
3 s

2h g (t − 1s) 2
2.49. t = ≈ 2,26 s , s1 = ≈ 7,79 m , s = h − s1 ≈ 17,21 m .
g 2

v02 h v2 v02 v v 2 m
2.50. v02 = 2 ghmax , hmax = , v = v02 − 2 g max = v02 − 0 = = 0 = 0 ≈ 283 .

ти
2g 2 2 2 2 2 s

gt12 2h gt 2 h gt m

ра
2.51. h = , t1 = ≈ 1,43 s , t 2 = t − t1 ≈ 1,57 s , h = v0t 2 − 2 , v0 = + 2 ≈ 14,1 .
2 g 2 t2 2 s

v0 2v (1s - ∆t ) g m

пи
2.52. 0 = v0 − gt , t = , 1s - ∆t = 2t = 0 , v0 = ≈ 2,45 .
g g 2 s

gt 22 2h h gt12 h h h

ко
2.53. h = , t2 = , = , t1 = , t = t 2 − t1 = ( 2 − 1) , ∆t = 2t = 2 ( 2 − 1) ≈ 0,26 s .
2 g 2 2 g g g

v0 gt 2 gt 2 v2
2.54. v = gt = v0 − gt , t = ≈ 0,25 s , d = h − s1 − s2 = h − − v0 t + = h − v0t = h − 0 ≈ 72,6 cm .
е
2g 2 2 2g
н
2v0 2v gt 2
2.55. Повратак до терасе: t1 = . Од терасе до тла: t 2 = t − t1 = t − 0 ≈ 1,37 s , h = v0t 2 + 2 ≈ 20,14 m ,
g g 2
и,

v = v02 + 2 gh ≈ 21,4 m/s .

ат

h gt 2 h h gt 2 m
2.56. = , t= , = v0 t − , v0 = gt = gh ≈ 8,86 .
2 2 g 2 2 s
мп

gt 2 2h g (t − ∆t ) 2 gt 2 gt 2 g (∆t ) 2
2.57. h = , t= ≈ 1,75 s , h = v0 (t − ∆t ) + , = v0 (t − ∆t ) + − gt∆t + ,
2 g 2 2 2 2
та

2t∆t − (∆t ) 2 m
v0 = g ≈ 4,51 .
2(t − ∆t ) s
ш

2.58. Fz = Q = mg ≈ 7,8 N .
е

Q
2.59. Q = mg , m = ≈ 10,2 kg .
g
Н

Q kg
2.60. Q = ρa 3 g , ρ = ≈ 8889 .
a3 g m3

Q − mk g
2.61. Q = (mk + mv ) g = (mk + ρa 2 h) g , h = ≈ 16,3 cm .
ρa 2 g

149
 Q (mt + ms ) g 4 pS
2.62. p = = , mt = − ms ≈ 2,89 kg .
4S 4S g

p pab Q Q − pab
2.63. p = ρgh , h = , mv = ρV = ρabh = , Q = (ma + mv ) g , ma = − mv = ≈ 7,14 kg .
ρg g g g

2.64. N − mg = ma , Q = N = m( g + a) ≈ 3,84 N .

gh h
2.65. v 2 = 2as = 2 gh , a = , Q = m(a + g ) = mg ( + 1) ≈ 9,27 N .
s s
Tmax m

ти
2.66. Tmax − mg = ma , a < − g = 1,19 2 .
m s

2.67. Qz = m( g + a) = 200,2 N , Qp = m( g − 0,8a) = 193 N .

ра
F1 + F2
2.68. ma = F1 − mg , ma = mg − F2 , Q = mg = = 7 N.

пи
2
2.69. Ftr1 = 0 , Ftr2 = 30 N .

ко
Ftr
2.70. Ftr = µN = µmg , µ = ≈ 0,2 .
mg

F
е
2.71. Ftr = F = µmg , m = ≈ 9,17 kg .
µg
н
v v
2.72. a = , F − µmg = ma , F = m + µmg ≈ 8,87 kN .
и,

t t
2.73. Ftr = µ (mt + mk ) g , Ftr = µ (mt + ρV ) g = 7,85 N .
ат

v02
2.74. Ftr = µmg = ma , a = µg , v02 = 2as = 2µgs , µ = ≈ 0,64 .
2 gs
мп

v02 m
2.75. 0 = v02 − 2as , a = ≈ 0,31 2 , Fot = ma ≈ 0,094 N .
2s s
та

v02 3v 2 3v 2
2.76. = v02 − 2µgs , 2µgs = 0 , µ = 0 ≈ 0,076 .
4 4 8 gs
ш

2.77. N + F = mg , Ftr = µN = µ (mg − F ) ≈ 0,3 N .

е

F − µmg F − µmg
2.78. F − µmg = ma1 , a1 = , v = a1t1 = t1 , a2 = µg , v = a2t 2 = µgt 2 ,
Н

m m
F − µmg
t2 = t ≈ 9,23 s .
µmg 1
F − ma
2.79. a = 2s / t 2 , F − µmg = ma , µ = ≈ 0,051 .
mg

2.80. ma = mg − Fot = 0 , Fot = mg = 981 N .

2.81. F − Fot = ma , Fot = F − ma = 50 N .

150
 2d F − Fot 2dm
2.82. a = 2
= , Fot = F − 2 = 120 N .
t m t
2.83. Ftr1 = F1 , Ftr2 = F2 , mm = ρV , Ftr1 = µmk g , Ftr2 = µ (mk + mm ) g , Ftr2 = Ftr1 + µρVg ≈ 883 N .

∆vB ∆vD 2 2
2.84. FB = FD , mB aB = mD aD , mB ∆t = mD ∆t , mB vB = mD vD , vB = 2aB sB , vD = 2aD sD ,

sB 2aD vB2 mD
= = = 1,5 .
sD 2aBvD2 mB

k∆l

ти
2.85. Fe − mg = ma , k∆l = m( g + a ) , m = ≈ 0,78 kg .
g+a

2.86. По Закону акције и реакције на тело зид делује нормалном реакцијом подлоге N = F ′ .

ра
За кретање навише: F − µN − mg = ma , F = ma + mg + µN = 8 N .

За кретање наниже: mg − µN − F = ma , F = mg − ma − µN ≈ 1,81 N .

пи
m′g − µMg
2.87. mg ≥ µ max N , mg ≥ µ max N = µ max Mg , m ≥ µ max M , m′g − µMg = (m′ + M )a , a =
m′ + M

ко
µ max Mg − µMg µ max − µ m
m′ ≈ µ max M , a = = g = 0,654 2 .
µ max M + M µ max + 1 s
k∆l1 − µmg m kΔl2 − µmg m
е
2.88. Fe1 − Ftr = ma1 , a1 = ≈ 10,5 2 , Fe2 − Ftr = ma2 , a2 = ≈ 8,04 2 .
m s m s
н
3.29. T = mg − F ≤ Tmax , F ≥ mg − Tmax = 16,2 N .
и,

3.30. FR ≈ 36,1 N .
ат

2F
3.31. Fh = Fv = ≈ 35,4 N .
2
3.32. Резултујућа сила треба да буде нормална на ток реке, и истог
мп

интензитета као сила којом река делује на чамац. Вучна сила мора бити
усмерена уназад у односу на ток реке као на слици.
та

F2 = F12 + FR2 ≈ 2,12 kN .

M
3.33. M = Fd , d = = 0,7 m .
ш

F
FA d A
3.34. FA d A − FM d M = 0 , d M = = 1,875 m .
е

FM
Н

mt − mb
3.35. mt gd = (mb + ms ) gd , mt = mb + ρVs , Vs = ≈ 667 cm 3 = 0,667 l .
ρ

a mg ρa 3 g
3.36. Fa > mg , F> = = 47,1 N .
2 2 2
mgd1
3.37. Q = mg , Qd1 = Fd 2 , mgd1 = Fd 2 , F = ≈ 252 N .
d2

151
3.38. У задатку 3.10 је показано да ослонци, у овом случају опруге, делују на полугу силама

mg (l − a ) mga
N1 = и N2 = . Оне су у равнотежи једнаке еластичним силама. Пошто полуга остаје
l l
mg (l − a ) mga k 2l
хоризонтална, промене дужине су једнаке: = k1Δl , k 2 Δl = , a= = 37,5 cm .
l l k1 + k 2

mt d 2
3.39. mt gd 2 = mk gd1 , mk = = 1,85 kg .
d1

ти
2 mg 2 mg
3.40. mg p = , Ftr = mg p = ≈ 1,39 N .
2 2

ра
3.41. F = pS = 1 N .

пи
Q mg
3.42. p = = 2 ≈ 122,6 Pa .
S a

ко
Q Q
3.43. Q = ρVg = ρabcg , pmin = = ρag ≈ 784,8 Pa , pmax = = ρcg ≈ 3,14 kPa .
S max е S min

amg
3.44. amg = bpS , p = ≈ 13,1 kPa .
bS
н
p
3.45. h = ≈ 30,6 cm .
и,

ρg

pat
ат

3.46. p = pat = ρgh , h = ≈ 10,3 m .

ρg

3.47. p = p0 + ρgh ≈ 8,34 MPa .

мп

3.48. hv и hu – висине нивоа воде и уља у односу на тачке А и В.

та

ρu ρ − ρu
pat + ρ v ghv = pat + ρ u ghu , hv = hu , h = hu − hv = v hu = 7,5 mm .
ρv ρv
ш

m
3.49. V = = 0,000 625 m 3 = 625 cm 3 .
е

ρ
Н

Fp
3.50. ρ = ≈ 815 kg/m 3 .
Vg

3.51. Fp = ρa 3 g = 9,81 N .

V ρ kg
3.52. ρV = ρ 0 , ρ = 0 = 500 3 .
2 2 m

152
 m1 + m2
3.53. Fp = (m1 + m2 ) g = ρabhg , h = = 5 mm .
ρab

3.54. T = mg , T + Fp = Mg , Mg − Fp = mg , ρVg − ρ 0Vg = mg ,

m
V= ≈ 188 cm 3 .
ρ − ρ0

ρ b − ρ sr 2s 2 ρ sr s

ти
3.55. Fp − mg = ma , a = g, t = , t= ≈ 0,39 s .
ρ sr a ( ρ b − ρ sr ) g

ра
2 mg
3.56. Компоненте силе теже су mg p = и mg p = (m + M )a , па је
2
2 mg m 2 mMg

пи
a= = 4,62 2 , T = ≈ 4,62 N.
2(m + M ) s 2( m + M)

A
4.30. s = = 0,4 m .

ко
F
A
4.31. F = = 0,5 N .
s
н е
s 2s s 3 A F1
4.32. A = F1 + F2 = ( F1 + 2 F2 ) , F2 = − = 50 mN .
3 3 3 2s 2
и,

4.33. Ar = Fs = 2500 J = 2,5 kJ , Ap = − Ftr s = −2,5 kJ , A = Ar + Ap = 0 .

ат

v02 mv 2
4.34. v02 = 2as = 2µgs , s = , A = − µmgs = − 0 = −40 J .
2µg 2
мп

4.35. m = 50m1 + mk = 5500 g = 5,5 kg , A = mgh ≈ 37,8 J .

4.36. A = Fh s = 0,8 Fs = 20 J .
та

4.37. A = Fs − Ftr s = ( F − μmg ) s ≈ 0,43 J .

ш

2F 2F
4.38. Fp = , A = Fp s = s ≈ 707 J .
2 2
3F 3F 3F  3 F 
е

4.39. Fn = , N = mg − , Ftr = µN = µ (mg − ), Atr = − Ftr s = − µ  mg − s ≈ −219 J .

2 2 2 
 2 
Н

mv 2 2 Ek m
4.40. Ek = , v= =1 .
2 m s

4.41. v 2 = 2as , Ek = mas = 75 J .

153
 mv 2 m v2 2 Ek
4.42. Ek = = 500 J , Ek = 1 1 , v1 = ≈ 131 m/s = 472 km/h . Није остварљива.
2 2 m1

Ep
4.43. Ep = mgh , m = ≈ 204 g .
gh

∆Ep
4.44. ∆Ep = mgnh , n = = 20 .
mgh

mv 2 gt 2 gt 2 gt 2 h
4.45. mg (h − s ) = , s= , v = gt , (h − )= , gt 2 = h , t = ≈ 0,35 s .

ти
2 2 2 2 g

mv 2 A

ра
4.46. A = ∆E = ∆Ep + ∆Ek = mg∆h + ≈ 10,1 J , s = ≈ 2,02 m .
2 F
4.47. A = Pt = 60 kJ .

пи
P
4.48. F = = 9 kN .
v

ко
A ∆Ep mgh Pt
4.49. P = = = , m= = 2t.
t t t gh

m 2 2
е
(v2 − v1 )
mv22 mv12 m 2 Ak m 2 2
4.50. Ak = − 2
= (v2 − v1 ) , Au = Pt , η = = 2 = (v2 − v1 ) ≈ 0,83 = 83 % .
н
2 2 2 Au Pt 2 Pt
и,

4.51. Ak = ∆Ep = m1 gh1 , Au = Ak + An = m1 gh1 + m2 gh2 = (m1h1 + m2 h2 ) g ,

Ak Ak m1h1
ат

η= = = ≈ 0,71 = 71 % .
Au Ak + An m1h1 + m2 h2

mv 2
мп

4.52. A = ∆E = E2 − E1 = − mgh = −34,2 J .

2

mv 2 v2
4.53. mgl = , l= ≈ 0,46 m .
та

2 2g

Ak ∆Ep mgh P mgh

ш

4.54. Pk = = = , P= k = ≈ 39,9 kW .
t t t η ηt

mv22 mv12 m 2 A
е

4.55. A = ∆E = Ek2 − Ek1 = − = (v2 − v12 ) = −450 J , A = − Fd , F = − = 15 000 N = 15 kN .

2 2 2 d
Н

Напомена: Први предзнак минус код рада је последица смањења кинетичке енергије (негативне
промене), а други је последица деловања силе у супротном смеру од смера кретања тела ( A = − Fd ).

(m1 + m2 )v 2
4.56. Ek1 + Ep1 = Ek2 + Ep2 , (m1 + m2 ) gh = 2m1 gh + ,
2
2(m2 − m1 ) gh m
v= ≈ 0,42 .
m1 + m2 s

154
5.11. 5 °C , 278 K .

5.12. 17 °C , 290 K .

Q
5.13. ∆t = ≈ 22,5 °C .
mc
Q
5.14. Q = mc∆t = ρVc∆t = ρa 3c∆t , ∆t = ≈ 5,8 °C , t 2 = t1 + ∆t ≈ 25,8 °C .
ρa 3c

2 2 3
5.15. Q = mM c∆t M = mA c∆t A = mM c∆t A , mM ∆t M = mM ∆t A , ∆t A = ∆t M = 22,5 °C .
3 3 2

ти
Q J
5.16. Q = mc∆t = ρVc∆t = ρabdcΔt , c = ≈ 2009 .
ρabdΔt kgK

ра
mv c v
5.17. mv cv ∆t = mb cb ∆t , mb = = 5,25 kg .
cb

пи
Q
5.18. Q = mV cV ∆t + mA cA ∆t = mV cV ∆t + 2mV cA ∆t = mV (cV + 2cA )∆t , mV = = 10 kg .
(cV + 2cA )∆T

ко
mv 2 v2
5.19. 0,75 = mc∆t , ∆t = 0,75 ≈ 234 °C .
2 2c
е
Q
н
5.20. Q = m1c1∆t + m2 c2 ∆t + m3c3∆t = (m1c1 + ρ 2V2 c2 + ρ 3V3c3 )∆t , ∆t = ≈ 20,2 °C.
m1c1 + ρ 2V 2 c 2 + ρ 3V3 c 3
и,

1  mv 2  v2 2 gh + v 2
5.21. Q = mc∆t = mgh + , 2c∆t = gh + , ∆t = ≈ 0,02 °C .
2  2  2 4c
ат
мп
та
ш
е
Н

155
 ЛИТЕРАТУРА

1. Мићо М. Митровић, Физила 6, уџбеник за шести разред основне школе, Сазнање,

Београд, 2019.

2. Мићо М. Митровић, Практикум физила 6, збирка задатака и експерименталних

вежби за шести разред основне школе, Сазнање, Београд, 2019.

3. Мићо М. Митровић, Методика решавања задатака, Физички факултет, Београд,

ти
2009.

4. Светозар Божин, Милена Напијало, Слободан Жегарац, Јелена Божин, Петар

ра
Видаковић, Јаблан Дојчиловић и Љубиша Зековић, Практикум из физике –
лабораторијске вежбе, Физички факултет, Београд, 2000.

пи
5. И.Е. Иродов, Задачи по общей физике. Наука. Москва, 1988.

ко
6. Ю. В. Гофман, Закони формули задачи, Физика, Наукова Думка, Киев, 1977.

7. А.А. Пински, Задачи по физике, Наука, Москва, 1977.

н е
8. Властимир М. Вучић, Драгиша М. Ивановић, Физика 1, Научна књига, Београд,
1988.
и,

9. Бранко Ђурић, Живојин Ћулум, Физика, први деом Научна књига, Београд, 1971.
ат

10. С. Фриш, А Тиморјева, Курс опште физике, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1987.
мп

11. Д.В. Сивухин, Общий курс физики. Механика, Наука, Москва, 1978.
та

12. Д.В. Сивухин, Общий курс физики. Термодинамика и молекулярная физика, Наука,
Москва, 1979.
ш

13. Richard P. Feynman. Robert B. Leighton and Matthew Sands, The Feynman Lectures of
е

Physics, Addison-Wesley, Reading, Mass., 1963.

Н

156