MATRICE (TEORIJA) Za pravougaonu ( kvadratnu ) emu brojeva aij (i=1,2,,m a j= 1,2,,n ):

a11 a12 . . . a1n a a . . . a 2n 21 22 . . . am1 am 2 . . . amn

kaemo da je matrica tipa m n .

Brojevi aij su elementi matrice.

Tip matrice je vrlo bitna stvar : kad kaemo da je matrica tipa m n , to znai da ona ima m vrsta i n kolona. Primer: 2 3 -5 Matrica A = je tipa 2 3 jer ima dve vrste a tri kolone. 1 2 3
7 8 1 2 je tipa 4 2 jer ima 4 vrste i 2 kolone. Matrica B = 7 6 1 -2 Matrice se najee obeleavaju ovim srednjim zagradama malim zagradama

[ ] , ali da vas ne zbuni, neki profesori ih obeleavaju i

( ) a koriste se jo i

. Vi radite onako kako kae va profesor...

Ako matrica ima isti broj vrsta i kolona ( n n ), za nju kaemo da je kvadratna matrica reda n.

Matrica iji su svi elementi jednaki nuli naziva se nula- matrica.

def

[ 0] ,

0 0 , itd 0 0

Matrica - A definisana sa A = (1) A

je suprotna matrica za matricu A.

Kvadtarna matrica reda n za koju je aii = 1 ( po glavnoj dijagonali su jedinice a sve ostalo nule) naziva se jedinina

matrica reda n i oznaava se sa I n

1 0 0 1 0 I1 = [1] , I 2 = , I3 = 0 1 0 ...itd 0 1 0 0 1 Neki profesori jedininu matricu obeleavaju sa E. Vi radite onako kako kae va profesor...

Ako su svi elementi kvadratne matrice reda n ispod glavne dijagonale jednaki nuli, takva se matrica naziva gornja

trougaona matrica.

1 8 -2 Na primer : 0 1 6 je gornja trougaona matrica reda 3. 0 0 7

Ako su svi elementi kvadratne matrice reda n iznad glavne dijagonale jednaki nuli, takva se matrica naziva donja

trougaona matrica.

2 0 0 Na primer : 2 3 0 je donja trougaona matrica reda 3. 7 3 8

Dve matrice A i B su jednake ako i samo ako su istog tipa i imaju jednake odgovarajue elemente.

Sabiranje i oduzimanje matrica Vano: Mogu se sabirati ( oduzimati ) samo matrice istog tipa!
Primer 2 Neka su date matrice A = 4 7 -5 3 3 -5 i B= . Nadji matricu A+B i A-B. 2 3 1 4 0

Najpre primetimo da su matrice A i B istog tipa 2 3 , to jest obe imaju 2 vrste i 3 kolone. To nam govori i da e matrica koja je njihov zbir takodje biti tipa 2 3 . Sabiraju se tako to sabiramo mesto s mestomkrenemo od mesta na prvoj vrsti i koloni 2+ 3=5 itd

2 A+ B = 4

7 -5 3 3 -5 2+3 + = 2 3 1 4 0 4 + (1)

7+3 2+4

-5+(-5) 5 10 -10 = 3+0 3 6 3

Analogno radimo i oduzimanje:

2 A B = 4

7 -5 3 3 -5 2-3 = 2 3 1 4 0 4 (1)

7-3

-5-(-5) 1 = 2-4 3-0 5

4 -2

0 3

Mnoenje matrice skalarom (brojem) Vano: Matrica se mnoi brojem tako to se SVI elementi matrice pomnoe tim brojem!
Pazite, ovde esto doe do greke jer smo, ako se seate ,rekli da se determinanta mnoi brojem tako to se samo jedna vrsta ili kolona pomnoi tim brojem, a kod matrice svaki element mnoimo tim brojem. Primer

1 7 -2 Neka je data matrica A = 2 1 6 . Odrediti matricu 3A. 1 0 3

Naravno, kod mnoenja matrice skalarom tip matrice se ne menja.

1 7 -2 A = 2 1 6 1 0 3 1 7 -2 3 1 3 7 3 (-2) 3 21 -6 3A = 3 2 1 6 = 3 2 3 1 3 6 = 6 3 18 1 0 3 3 1 3 0 3 3 3 0 9

Mnoenje matrica Vano : Proizvod dve matrice je definisan samo ako je broj kolona prve matrice jednak sa brojem vrsta druge matrice!
Ako recimo uzmemo da je matrica A tipa m n a matrica B tipa n p onda e matrica , recimo C , koja se dobija njihovim mnoenjem biti tipa m p .
A B = C

a tip odredjujemo (m n ) ( n p ) = m p ( kao da se skrate unutranji)

Primer Date su matrice : 1 2 -1 A= 0 2 3

2 0 i B= 1 3 .Odrediti njihov proizvod AB. 1 -1

Najpre da vidimo koji tip e imati matrica koja se dobija njihovim proizvodom:
A je tipa 2 3 , dok je B tipa 3 2 pa e matrica njihovog proizvoda biti tipa (2 3 ) ( 3 2) = 2 2 .

Dakle imae dve vrste i dve kolone.

2 0 1 2 -1 A B = 1 3 . Kako sada raunati? Imamo dakle 4 mesta. 0 2 3 1 -1 2 0 1 2 -1 prva vrsta prva kolona prva vrsta druga kolona 0 2 3 1 3 = druga vrsta prva kolona druga vrsta druga kolona 1 -1
prva vrsta prva kolona dobijamo :

2 0 1 2 -1 0 2 3 1 3 1 -1

=1 .2+2 .1+(-1) . 1= 2+2-1=3

prva vrsta druga kolona

dobijamo:

2 0 1 2 -1 . . . 0 2 3 1 3 =1 0+2 3+(-1) (-1)=0+6+1=7 1 -1

druga vrsta prva kolona :

2 0 1 2 -1 =0 .2+2 .1+3 .1=0+2+3=5 1 3 0 2 3 1 -1

druga vrsta druga kolona :

2 0 1 2 -1 . . . 0 2 3 1 3 =0 0+2 3+3 (-1)=0+6-3=3 1 -1

Sad ovo ubacimo gore:

2 0 1 2 -1 3 7 0 2 3 1 3 = 5 3 1 -1
Naravno, vi ne morate da radite ovoliko postupno, kad se izvebate, sve e ii mnogo bre... Za proizvod matrica vae zakoni:

1) ( A B ) C = A ( B C ) 2) A ( B + C ) = A B + A C i ( B + C ) A = B A + C A 3) ( A B ) = ( A) B = A( B ) 4) I A = A I

je skalar ( broj)

gde je I jedinina matrica

Vano: Za matrice u optem sluaju ne vai komutativnost mnoenja A B B A

Ako je A matrica tipa m n , onda se njena transponovana matrica AT dobija kada u matrici A kolone i vrste

zamene mesta. Tip matrice AT je onda naravno n m .

Primer

1 1 4 5 T Ako je recimo A = , onda je A = 4 0 0 3 5 1 2 3 1 0 4 T Ako je recimo B = 0 5 0 B = 2 5 5 4 5 6 3 0 6

0 0 3

Matrica A za koju je A = AT naziva se simetrina matrica.( naravno, matrica A mora biti kvadratna)
Primer

1 2 3 1 2 3 T Ako je A = 2 0 5 , kad zamenimo mesta kolone u vrste, dobijamo A = 2 0 5 3 5 1 3 5 1

Dakle, ova matrica je simetrina!

5

Za operaciju transponovanja vae sledee osobine:

1) ( AT )T = A 2) ( A)T = AT 3) ( A + B )T = AT + BT 4) ( A B )T = BT AT

je skalar
ako su matrice A i B istog tipa

Dalje se moramo upoznati sa determinantama. Ova tema je obraena u posebnom fajlu determinante, a mi emo vas podsetiti na neke najvanije stvari.

a11 a12 . . . a1n a a . . . a 2n 21 22 . Determinantu kvadratne matrice A = obeleavamo sa det (A) ili A a zapisujemo : . . an1 an 2 . . . ann

a11 a12 . . . a1n a21 a22 . . . a2 n det A = . . . an1 an 2 . . . ann

. Determinanta je broj a matrica je ema!

Znai da determinante , za razliku od matrica , piemo u zagradama

Neemo vas daviti sa teorijom, ve emo na par primera objasniti kako se raunaju determinante:

DRUGOG REDA
a c b d = ad bc Raunaju se tako to pomnoimo elemente na takozvanoj glavnoj

dijagonali, pa od toga oduzmemo pomnoene elemente na sporednoj dijagonali. Primer: 3 4 5 7 = 3 7 - 4 5 = 21-20 = 1 1 3 = (-1) 12- (-5) 3=-12+15=3

5 12

TREEG REDA
Determinante treeg reda moemo razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni. Najpre svakom elementu dodelimo predznak + ili -, i to radimo neizmenino: + +

+ + + a1 a2 a3 b1 b2 b3 c1

Samo da vas podsetimo: vrste su

, a kolone

c 2 = Ako recimo hoemo da razvijemo po prvoj vrsti= c3

= + a1

b2 b3 a2 a3

c2 a b1 2 c3 a3 c2 a + b2 1 c3 a3

c2 a + c1 2 c3 a3 c1 a b3 1 c3 a2

b2 , ili ako recimo razvijamo po drugoj koloni: b3 c1 c2

= b1

Najbolje je ,naravno, da razvijamo po onoj koloni ili vrsti gde ima najvie nula !

5 3 1
Primer: Izraunaj vrednost determinante

1 7 0 2 3 2

5 3 1

+ +

1 7 0 = Najpre iznad svakog broja napiite predznake: + , ili ako vam je 2 3 2 + +

lake samo iznad brojeva u vrsti ili koloni po kojoj ste reili da razvijete determinantu. Mi smo reili po drugoj vrsti jer ima jedna nula (moglo je i po treoj koloni, sve jedno).

Dakle:

5 3 1

+ 3 1 5 1 5 3 1 7 0 = 1 7 0 = 1 +7 0 =-1(3 2 - 1 3)+7(5 2-2 1)= -3 +56=53 3 2 2 2 2 3 2 3 2 2 3 2

5 3 1

Drugi nain za raunanje determinanti treeg reda, medju uenicima vrlo popularan, je SARUSOVO pravilo. Pored date determinante dopiu se prve dve kolone , pa se elementi mnoe dajui im znake kao na slici:

a1

b1

c1

a1 b1 a 2 b2 a 3 b3 = a1b2 c3 + b1c 2 a 3 + c1 a 2 b 3 b1 a 2 c3 a1c 2 b3 c1b2 a3

a 2 b2 c 2 a 3 b3 c3 - -

Primer: Izraunaj vrednost determinante

5 3 1 5 3 1 7 0 1 7 =5 7 2+3 0 2+1 1 3-3 1 2-5 0 3-1 7 2= 2 3 2 2 3 = 70 + 0 +3 6 0 14 = 53

Dakle, na oba naina smo dobili isti rezultat,pa vi odaberite sami ta vam je lake.

ETVRTOG REDA

a1 a2 a3 a4

b1 b2 b3 b4

c1 c2 c3 c4

d1 d2 d3 d4 = Moemo je razviti po bilo kojoj vrsti ili koloni! I ovde slino kao za

determinante treeg reda prvo napiemo predznake svima ili samo onoj vrsti ili koloni po

kojoj emo da razvijamo determinantu. + + + + + + + + Mi emo , recimo, da razvijemo determinantu po prvoj koloni:

a1

b1 b2 b3 b4

c1 c2 c3 c4

d1 d2 d3 d4 =

a2
+

a3

a4

b2
= + a1 b3

c2 c3 c4

d2

b1

c1 c3 c4

d1

b1

c1 c2 c4

d1

b1

c1 c2 c3

d1 d2 d3

b4

d 3 a 2 b3 d4 b4

d 3 + a 3 b2 d4 b4

d 2 a 4 b2 d4 b3

Naravno, sad bi trebalo da razvijemo svaku od ove etiri determinante treeg reda.... Sloiete se da ovo nije ba lako. Nauimo zato osobine determinanata koje e nam pomoi u reavanju zadataka.

OSOBINE DETERMINANATA 1. Determinanta menja znak ako dve vrste ili kolone izmenjaju svoja mesta.

2. Vrednost determinante se ne menja ako sve vrste i kolone promene svoje uloge. 3. Determinanta se mnoi brojem, kad se tim brojem pomnoe svi elementi ma koje (ali samo jedne) vrste ili kolone. Obrnuto, zajedniki faktor elemenata jedne vrste ili kolone moe se izvui ispred determinante
Na primer: a1 b1 c1 k a2

a1 k b1 k b2 b3 a1 b1 b2 b3

c1 k

a1k

b1

c1 c 2 itd. c3
ili

a3 a1 a2 a3

b2 b3 mb1 mb2 mb3

c2 = a 2 c3 a3 c1

c 2 = a 2 k b2 c3 a 3 k b3 c1 c2 c3

c2 = m a 2 c3 a3

4. Ako je u determinanti svaki element neke k-te vrste (kolone) zbir dva ili vie sabiraka, onda je ona jednaka zbiru dve ili vie determinanata, koje imaju iste elemente kao i data determinanta, osim elemenata k-te vrste (kolone).
Na primer:

a1 a2 a3

b1 + m1 b2 + m 2 b3 + m3

c1

a1

b1 b2 b3

c1

a1

m1 m2 m3

c1 c2 c3
9

c2 = a 2 c3 a3

c2 + a 2 c3 a3

5. Ako su svi elementi jedne vrste(kolone) jednaki nuli, vrednost determinante je nula.

Primeri:

3 9 55 1 2 4 0 0 0

0 =0 ili 8 4

0 5 5

0 7 9

0 4 8 =0

77 68 34 80

6. Ako elementi u dve vrste ili kolone imaju iste vrednosti, vrednost determinante je opet nula.
Primer:

12

7 3

9 4 6 = 0 jer su elementi prve i tree vrste jednaki 12 7 3

7. Ako su dve vrste ( kolone ) proporcionalne meu sobom , vrednost determinante je opet nula.

Primer:

9 5 56 = 0 jer su prva i trea vrsta proporcionalne, tj. prva puta 3 daje treu 10 15 20 vrstu.

8. Vrednost neke determinante ostaje nepromenjena ako se elementima jedne vrste(kolone) dodaju odgovarajui elementi neke druge vrste(kolone) pomnoeni istim brojem!

Ova osma osobina e nam pomoi da lake reimo determinante etvrtog i vieg reda.
9. det A = det AT

Ako transponujemo matricu , vrednost njene determinante se ne menja.

10

Minor ( u oznaci M ij ) elementa aij determinante reda n jeste determinanta matrice reda n-1 koja se dobija
izostavljanjem i-te vrste i j-te kolone iz date matrice.

Kofaktor ( u oznaci Aij ) elementa aij determinante reda n definiemo sa Aij = (1)i + j M ij
Primer

a1 Ako posmatramo matricu a2 a3 Minori:

M 11 = M 21 = M 31 = b2 b3 b1 b3 b1 b2 c2 c3 c1 c3 c1 c2 , , , M 12 = M 22 = M 32 = a2 a3 a1 a3 a1 a2 c2 c3 c1 c3

b1 b2 b3

c1 c2 , njeni minori i kofaktori e biti: c3

, , ,

M 13 = M 23 = M 33 =

a2 a3 a1 a3 a1 a2

b2 b3 b1 b3 b1 b2

c1 c2

Kako smo dobili recimo minor M 11 ?

a1 a 2 a3 b1 b2 b3 c1 c2 c3

Oznaka 11 nam govori da poklapamo prvu vrstu i prvu kolonu: determinantu.

, ono to ostane stavimo u malu

Minor M 12 dobijamo kad poklopimo prvu vrstu i drugu kolonu (12):

Kofaktori:
A11 = (1)1+1 M 11 = + b2 b3 b1 b3 b1 b2 c2 c3 c1 c3 c1 c2 ; A12 = (1)1+ 2 M 12 = a2 a3 a1 a3 a1 a2 c2 c3 c1 c3 c1 c2 ;

a1 a 2 a3

b1 b2 b3

c2

c1

c3

, ostaje

a2 a3

c2 c3

, itd.

A13 = (1)1+3 M 13 = +

a2 a3 a1

b2 b3 b1

A21 = (1)2 +1 M 21 =

A22 = (1) 2+ 2 M 22 = +

A23 = (1) 2+3 M 23 =

a3 b3 a1 a2 b1 b2

A31 = (1)3+1 M 31 = +

A32 = (1)3+ 2 M 32 =

A33 = (1)3+3 M 33 = +

11

ta moemo primetiti kod kofaktora to se tie znakova? Pa, znaci idu naizmenino, kao kad smo razvijali determinante: +
+ + + +

Ako va profesor dozvoljava, moete izbei da piete ono (1)i + j , ve odma uzmete znakove neizmenino.

Jedan od estih zadataka na fakultetima je traenje inverzne matrice. Ona se upotrebljava za reavanje sistema jednaina , matrinih jednaina
Najpre emo rei neto o adjungovanoj matrici.

Naka je data matrica

a11 a12 . . . a1n a a . . . a 2n 21 22 . A= , ili skraeno zapisana A = aij . . an1 an 2 . . . ann

n n

Matricu

Aij

, gde su Aij kofaktori elemenata aij matrice A, nazivamo adjungovana ( pridruena ) matrica za

matricu A i oznaavamo je sa :

adjA = Aij

A11 A21 . . . An1 A A . . . A n2 12 22 . = . . A1n A2 n . . . Ann

Primer:

1 5 0 Data je matrica A = 0 3 2 . Odrediti njenu adjungovanu matricu adjA . 1 0 2

Najpre traimo kofaktoreOnda njih poredjamo u matricu

12

1 A=0 1 1 A= 0 1 1 A= 0 1 1 A=0 1 1 A=0 1 1 A=0 1 1 A=0 1 1 A= 0 1 1 A= 0 1

5 3 0 5 3 0 5 3 0 5 3 0 5 3 0 5 3 0 5 3 0 5 3 0 5 3 0

0 3 2 =6 2 A11 = + 0 2 2 0 0 2 2 A12 = = (2) = 2 1 2 2 0 0 3 2 A13 = + = 3 1 0 2 0 5 0 = 10 2 A21 = 0 2 2 0 1 0 2 A22 = + =2 1 2 2 0 1 5 2 A23 = = (5) = 5 1 0 2 0 5 0 2 A31 = + = 10 3 2 2 0 1 0 2 A32 = = 2 0 2 2 0 1 5 2 A33 = + =3 0 3 2

A11 Sad ove vrednosti menjamo u : adjA = A12 A13

A21 A22 A23

A31 A32 , pa je A33

6 10 10 adjA = 2 2 2 3 5 3

13

II nain za traenje adjungovane matrice

Kad malo steknete iskustvo , ne morate sve da radite postupno, ve moete odmah da traite adjungovanu matricu.

1 5 0 Uzmemo datu matricu: A = 0 3 2 i 1 0 2

transponujemo je:

1 0 1 A = 5 3 0 0 2 2
T

Tu stavimo predznake neizmenino: A T

+ 1 = 5 + 0

0
+

+ 1 0 + 2

Poklapamo mesta i sve stavljamo u veliku matricu

3 + 2 0 adjA = 2 + 0 3

0 2 1 2 1 0

5 0 0 2 + 1 1 0 2

1 1 5 0

5 3 + 0 2 1 0 0 2 1 0 + 5 3

6 10 10 Na taj nain odmah imamo adjA = 2 2 2 3 5 3

14

Sad moemo definisati i inverznu matricu.

Naka je A kvadratna matrica reda n . Ako postoji matrica A1 reda n takva da je A A1 = A1 A = I n , gde je
I n jedinina matrica reda n , tada kaemo da je A1 inverzna matrica matrice A.

Formula po kojoj traimo inverznu matricu je :

A1 =

1 adjA det A

Naravno , treba rei da inverzna matrica postoji ako i samo ako je det A 0 . Inverzna matrica je, ako postoji, jedinstvena!

Primer

2 3 1 Odrediti inverznu matricu matrice B = 4 5 2 5 7 3

Radimo po formuli: B 1 =

1 adjB det B

Najpre traimo det B , jer ta vrednost mora biti razliita od nule da bi postojala inverzna matrica... 2 3 1 det B = 4 5 2 koristimo Sarusov postupak... 5 7 3 2 3 1 2 3 det B = 4 5 2 4 5 = 2 (5) 3 + (3) 2 5 + 1 4 (7) (3) 4 3 2 2 (7) 1 ( 5) 5 = 5 7 3 5 7 = 30 30 28 + 36 + 28 + 25 = 88 + 89 = 1 det B = 1

Dalje traimo adj B.

15

 B11 adjB = B12 B13

2 B=4 5 2 B=4 5 2 B=4 5 2 B=4 5 2 B=4 5 2 B=4 5 2 B=4 5 2 B=4 5 2 B=4 5 3 5 7 3 5 7 3 5 7 3 5 7 3 5 7 3 5 7 3 5 7 3 5 7 3 5 7

B21 B22 B23

B31 B32 B33

1 5 2 = 15 (14) = 1 2 B11 = + 7 3 3 1 4 2 = [12 10] = 2 2 B12 = 5 3 3 1 4 5 2 B13 = + = 28 (25) = 3 5 7 3 1 3 1 2 B21 = = [9 (7)] = 2 7 3 3 1 2 1 = 6 5 =1 2 B22 = + 5 3 3 1 2 3 2 B23 = = [14 (15)] = 1 5 7 3 1 3 1 2 B31 = + = 6 (5) = 1 5 2 3 1 2 1 2 B32 = =0 4 2 3 1 2 3 = 10 (12) = 2 2 B33 = + 4 5 3

Poredjamo kofaktore u matricu adj B.

16

 1 2 1 1 1 adjB = 2 1 0 , sada se vraamo u formulu B = det B adjB , pa je : 3 1 2

1 2 1 1 2 1 1 1 B = 2 1 0 B = 2 1 0 1 3 1 2 3 1 2
1

Ako za matricu A postoji inverzna matrica, kaemo da je matrica A regularna matrica.

U protivnom, za matricu A kaemo da je singularna ( neregularna).

Evo nekoliko pravila koja vae za regularne matrice:

1) ( A1 )T = ( AT )1 2) ( A B ) 1 = B 1 A1 3) ( A1 A2 ... An )1 = An 1 ... A2 1 A11

Ako za kvadratnu matricu A vai da je AT = A1 , onda nju nazivamo ortogonalna matrica.

Rang matrice

Najpre da kaemo koje su elementarne transformacije matrica: i) ii) iii) zamena mesta dve vrste ( kolone) mnoenje elemenata jedne vrste (kolone) nekim brojem koji je razliit od nule dodavanje elementima jedne vrste (kolone) elemenata(odgovarajuih) neke druge vrste(kolone) koji su prethodno pomnoeni proizvoljnim brojem.

Matrica A je ekvivalentna sa matricom B ( oznaka A B ) ako se od matrice A moe prei na matricu B primenom konano mnogo ekvivalentnih transformacija.

17

Posmatrajmo neku matricu A M mn ( matricu A iz skupa matrica M tipa m n )

Ako u matrici A izostavimo neke vrste ili neke kolone ( a moe istovremeno i vrste i kolone), tako dobijenu matricu nazivamo PODMATRICA matrice A. Determinantu kvadratne podmatrice reda k matrice A M mn nazivamo MINOR reda k matrice A.
Neka je M mn skup svih matrica tipa m n i N 0 = {0,1, 2,3.......} skup prirodnih brojeva ( sa 0).

Rang matrice u oznaci rang ( ili r) je preslikavanje:

rang : M mn N 0 odreeno sa a) rang ( A) = 0 ako je A nula matrica b) rang ( A) = p , ako postoji minor reda p matrice A koji je razliit od nule , a SVI minori veeg reda od p, ukoliko oni postoje, su jednaki nuli.

Primer 1.

2 4 Odrediti rang matrice A = 1 2 . 3 6

Reenje:

Retko kada moemo odmah rei koji je rang date matrice. Prvi posao nam je da koristei navedene elementarne transformacije matrica napravimo ekvivalentnu matricu koja e ispod glavne dijagonale imati sve nule! ( takozvana TRAPEZNA matrica) Kod nas su na glavnoj dijagonali 2 i -2, pa ispod njih pravimo nule. 2 A=1 3 4 2 6

Za nau matricu nule moraju biti na UOKVIRENIM mestima:

I redosled pravljenja nula je vrlo bitan!

18

2 Nule pravimo najpre na mestu A = 1 3

2 4 2 4 2 , zatim na mestu A = 1 2 i na kraju A = 1 3 6 3 6

4 2 . 6

Neki profesori trae da se svaki korak transformacija objanjava, neki dozvoljavaju da se odmah prave nule na svim mestima u prvoj koloni, pa u drugom koraku na svim mestima u drugoj koloni , itd. Na savet je kao i uvek da posluate vaeg profesora kako on zahteva a mi emo pokuati da vam objasnimo korak po korak.

2 4 A= 1 2 . Najpre emo zameniti mesta prvoj i drugoj vrsti , da nam jedinica bude u prvoj vrsti zbog lakeg 3 6 raunanja ( ovo nije neophodno al olakava posao...)

2 4 1 2 1 2 2 4 Sad pravimo nulu na mestu gde je 3: 3 6 3 6

2 4 1 1 2 2 3 6 3

2 4 6

Prvu vrstu emo pomnoiti sa -3 i sabrati sa treom vrstom i to upisati u treu vrstu. Na mestu gde je bilo 3 bie: 1 (3) + 3 = 0 Na mestu gde je bilo -6 bie 2 (3) + (6) = 0

Pa je

2 4 1 2 1 2 1 2 2 4 2 4 . Dalje nam treba nula gde je dvojka: 3 6 3 6 0 0

2 4 1 2 1 1 2 2 4 2 3 6 3 6 0

2 4 0

Prvu vrstu emo pomnoiti sa -2 , sabrati sa drugom vrstom i upisati umesto druge vrste: Na mestu gde je bilo 2 na taj nain smo dobili nulu, a na mestu gde je bilo -4 bie: 2 (2) + (4) = 0

2 4 1 2 1 2 1 2 1 2 2 4 2 4 0 0 3 6 3 6 0 0 0 0
19

Sad razmiljamo: Poto je matrica tipa 3 2 , njen maksimalni rang moe biti 2, jer postoje samo determinante
drugog reda. Ali, koju god da uzmemo determinantu drugog reda ona e imati u jednoj vrsti obe nule a znamo da je vrednost takve determinante nula. Rang ove matrice je znai 1, u oznaci r ( A) = 1 .

Primer 2.

1 1 4 Odrediti rang matrice A = 2 1 1 3 0 5 Reenje:

Ova matrica je tipa 3 3 , tako da postoji determinanta reda 3 , a to znai da i maksimalni rang moe biti 3. 1 Da se ne zaliemo, prvo mi da napravimo nule ispod glavne dijagonale, na uokvirenim mestima: 2 3 Zameniemo drugu i prvu kolonu, jer ve imamo nulu... 1 1 4 1 1 4 A = 2 1 1 1 2 1 sad pravimo nulu na mestu gde je 1 ( uokvireno) 3 0 5 0 3 5 1 4 1 1 0 5

Saberemo prvu i drugu vrstu i to ide u drugu vrstu... Na mestu gde je 1( uokvireno) bie 0. Na mestu gde je 2 bie: 2+1=3 Na mestu gde je 1 bie : 4+1 = 5 1 1 4 1 1 4 1 A = 2 1 1 1 2 1 0 3 0 5 0 0 3 5 1 3 3 4 5 dalje pravimo nulu na uokvirenom mestu( gde je 3): 5

Od tree vrste oduzmemo drugu i to ide u treu vrstu.

1 1 4 1 1 4 1 1 4 1 1 4 A= 2 1 1 1 2 1 0 3 5 0 3 5 3 0 5 0 3 5 0 3 5 0 0 0
20

1 1 4
Sad je jasno da rang ne moe biti tri jer je vrednost determinante 0

0
1 1 0 3

3 5 =0 0 0

Ako recimo uzmemo

, njena vrednost je 3 0 , pa je rang ove matrice 2: r ( A) = 2

Evo jo nekoliko stvari koje bi trebalo da znamo o matricama:

1) Ekvivalentne matrice imaju isti rang! 2) Ako posmatramo tri matrice A,B i C iz skupa svih matrica M mn , za njih vai:
A A refleksivnost A B B A simetricnost A B B C A C tranzitivnost

Ovo nam govori da je relacija ekvivalencije na skupu svih matrica tipa m n . 3) Neka je A matrica ranga p veeg ili jednakog jedinici p 1 . Tada postoje p nezavisnih vrsta ( kolona) matrice A takvih da su ostale vrste (kolone) linearne kombinacije tih p vrsta ( kolona). 4) Rang matrice jednak je maksimalnom broju linearno nezavisnih vrsta ( kolona) te matrice.

21