Teatron 142 PDF

TEATRON
142
CASOPIS ZA POZORINU UMETNOST
1968 - MIT I/ILI STVARNOST

Richard Schechner
Branislav Jakovljevi
Anja Sua
Ivo Svetina
Ivan Medenica
Korice.indd 1
Mark Ravenhill
Philip Glass
28.5.2008 2:03:24
TEATRON
142
Prolece 2008.
001 Unutrasnja naslovna.indd 1
26.5.2008 21:02:00
TEATRON
^asopis za pozori{nu umetnost
Broj 142
Godina XXXIII
YU ISBN 0351-7500
Izdava~
MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE
Beograd 11000
Gospodar Jevremova 19
e-mail: mpus@eunet.yu
www.theatremuseum.org.yu
Glavni i odgovorni urednik:

Ksenija Radulovi}
Uredni{tvo:
Ognjenka Mili}evi}
Aleksandra Jovi}evi}
Anja Su{a
Ivan Medenica
Slobodan Obradovi} (sekretar)
Milo{ Loli}
Grafi~ko oblikovanje:
Ljubomir Kukulj Tatjanin
Tatjana Simonovi} Ljubomirova
Dizajn korica:
Milan M. Miloevi
Jezi~ka redakcija:
Ljubica Marjanovi}
[tampa i povez:
Alfagraf, Petrovaradin, Reljkovi}eva 20
Tira`: 400 primeraka
[tampanje zavr{eno maja 2008.
^asopis TEATRON
finansira Ministarstvo kulture i medija Vlade Srbije
002 Impressum.indd 2
26.5.2008 21:02:18
1968 - MIT I/ILI STVARNOST
adraj
UVODNIK 5
EDITORIAL 7
OGNJENKA MILIEVI Ksenija Radulovi, Lekcija profesorke 9

(1927-2008) Ivan Medenica, Zmaj-ena 13
Feliks Pai, Imala sam sreu sa studentima
iz razgovora sa Ognjenkom Milievi
16
TEMA BROJA 1968 - MIT I/ILI STVARNOST

Enciklopedija 1968, izbor pojmova 23
Branislav Jakovljevi, Runi radovi - estetsko naslee 68. 26
Anja Sua, Teatralnost studentskih demonstracija 68. 40
Ivo Svetina, Pozorite Pupilije Ferkeverk ili pitanje rituala 44
Ivan Medenica, Naslee 68. i 77. u savremenom
nemakom teatru 52
Riard ekner, Pet avangardi... ili nijedna? 58
Slavoj iek, Niko ne mora da bude zao 79
003-004 Sadrzaj.indd 1
26.5.2008 22:01:44
ESEJI Jelena Novak, Operska kua je odavno mrtva

Razgovor sa Filipom Glasom
83
Petar Marjanovi, Egon Savin u etiri ina 89
SAVREMENA SCENA: KRITIKE Slobodan Obradovi, Sarajevo i Vansarajeva 95

Ivan Medenica, U ogledalu pseeg ivota 98
Olga Dimitrijevi, Drutvena i lina nesrea 102
Olga Dimitrijevi, Duhovitost jedne dame 105
Bojana Jankovi, Test vremena 108
Gorica Pilipovi, Standardna monumentalnost 111
Jelena Kajgo, Bogatstvo svetske plesne scene 114
SADRAJ
Zorica Pai, Posle zabave 120
MEUNARODNA SCENA Slobodan Obradovi, Heda Tesman 129

Ana Tomovi, Pozorite nije nedodirljiv hram 132
DRAMA Mark Rejvenhil, Rez 137

PRIKAZI KNJIGA Ana Tasi, Iz ivota umetnika 167
Ana Vujanovi, Novi pogled na performans 169
HRONIKA MUZEJA Predrag Ejdus, Sto godina od roenja arka Cvejia 175
IN MEMORIAM Vladimir Jovanovi, Duan Miladinovi 178
Milivoje Mlaenovi, Dragan Ini 179
Feliks Pai, Milenko Zablaanski 180
Saa Hadi-Tani, ivojin-ika Milenkovi 181
003-004 Sadrzaj.indd 2
26.5.2008 22:01:44
vodnik
Temu ovog Teatrona posvetili smo preispitivanju naslea studentskih pobuna: 1968 mit i/ili
stvarnost.
Zaboravi 68. je naslov knjige Denijela Kon-Bendita koja je izala povodom etrdesetogodinjice
studentske pobune u Francuskoj, a koju je on predvodio. Poplava knjiga, lanaka, okruglih stolova i
javnih rasprava ukazuje na sasvim drugu situaciju: 1968. godina je prisutnija nego ikada! Ipak, kako
tvrdi Kon-Bendit, trebalo bi to pre zaboraviti 1968. godinu, jer je ona odavno zavrena, zatrpana
kockama kaldrme, ak i ako su te kocke istorijske, i bez obzira na to to je donela radikalne promene
u svim evropskim zemljama! Slinu tezu zastupa i Andre Gliksman: za njega je 1968. godina samo
spomenik, bilo velianstven ili prezren, kome bi ili trebalo prirediti i/ili komemoraciju i/ili sahraniti.
Kako tvrdi, 1968. je kao le od koga svako hoe poneto da otkine. Pa i on sm, jer je zajedno sa svojim
sinom Rafaelom Gliksmanom, napisao knjigu Maj 68. objanjen Nikoli Sarkoziju.
Godina 1968. je bila samo zavrnica oslobodilakih pokreta na svim nivoima, od ljudskih prava do
prava na slobodu tampe, ali i uvod u nove oslobodilake i civilne pokrete koji su poeli sedamdesetih i
traju do danas. Promene koje je donela 68. bile su, pre svega, kulturoloke, jer su bile okrenute protiv
tradicionalne kulture, konzervativnog moralizma i raznih oblika autoriteta. Ta godina, koja se u stvari
prostire na nekoliko godina pre i posle, simbolizuje itavu jednu epohu, i ne samo to je unela promene
u sve sfere drutvenog ivota, nain govora, oblaenja, odnose meu polovima, generacijama, ljudska
prava, promenila je status ena, manjina, unela novi dekolonizatorski diskurs itd., ona predstavlja i
prelomnu godinu u savremenoj umetnosti i teoriji, jer oznaava neoavangardu, zaetak postmodernizma, razvoj situacionizma, strukturalizma, teorijske psihoanalize, feminizma, studija kulture, postkolonijalizma itd. Grotovski, ekner, Endi Vorhol, Dosef Bojs, Filip Glas, samo su neki od najpoznatijih
umetnika avangarde tog doba, dok su Miel Fuko, Rolan Bart, Gi Debor, Simon de Bovoar, Herbert
Markuze, Luj Altiser, Umberto Eko, neke od filozofskih zvezda koje su zablistale u tom periodu i ije
su teorije i danas znaajne.
Iako je studentski revolt bio oblik politike borbe, njegov cilj nije bio preuzimanje politike moi.
Naprotiv, ogromna elja za totalnom slobodom koja se graniila s anarhijom i koja je bila ideja vodilja
gotovo svih studentskih pokreta, prevazila je dotadanje zastarele naine politikog miljenja. Ma
koliko bila oprena miljenja o nasleu 1968., svi se slau u jednom da svet nikad vie nije bio isti
posle tog leta, da je roeno novo drutvo, poela nova kulturna epoha. Meutim, pravo pitanje je
005-008 Uvodnik + Editorial.indd 1
UVODNIK
Ovaj broj Teatrona priredili smo bez Ognjenke Milievi (1927-2008), najstarije lanice
naeg Urednitva. Do poslednjeg trenutka bila je aktivan, i, iznad sveha, dragocen uesnik
naeg pozorinog ivota. Tekstovi kojima otvaramo broj samo su deli seanja na njenu, po
mnogo emu, izuzetnu linost.
26.5.2008 21:02:59
UVODNIK
koje je pravo naslee 1968. godine, ako niko nije doiveo

i ne doivljava ovu godinu na isti nain? Svi studentski pokreti su se meusobno razlikovali, jedva da je bilo
dodirnih taaka izmeu francuske, italijanske, jugoslovenske, poljske i nemake studentske pobune, kao i one u
Meksiku, osim moda generacijskih; dok za ehe i Slovake
68. predstavlja Prako prolee i potom ulazak sovjetskih
tenkova, za Amerikance zahuktavanje pokreta protiv rata
u Vijetnamu itd. Takoe, u zemljama bive Jugoslavije
nije do kraja jasno ta se htelo sa studentskim pokretom
i koji je bio njegov cilj, jer ga mnogi interpretiraju kako
im odgovara.
Dakle, umesto da se zaboravi, 1968. godina bi trebalo
ponovo da se podrobno razmotri i demistifikuje. Demistifikacija 68. e pomoi da se raskrinkaju svi oni koji je
monopoliu, kao ideolozi i/ili uesnici i i/ili oni koji je
optuuju za sve probleme dananjice. Naime, dananja
ekstremna desnica optuuje 68. za urbano nasilje, ekstremni individualizam, seksualne slobode, krizu obrazovanja, propast patrijarhalne porodice i religioznih vrednosti, pa ak i promenu klime. Levica, kao samoproklamovani
naslednik 1968. godine, posustaje i biva marginalizovana,
jer ne moe da prepozna nove probleme globalizovanog
sveta.
Imajui u vidu slogan koji su francuski studenti ispisivali po zidovima Sorbone da je zabranjeno zabranjivati, odnosno, u naoj interpretaciji, da je zabranjeno
zaboraviti, redakcija Teatrona se odluila da obelei 68.
na dva naina: tekstovima koji demistifikuju ovu godinu/
epohu (Branislav Jakovljevi, Anja Sua, Ivo Svetina) i/ili
govore o njenom ogromnom i znaajnom, direktnom ili
indirektnom, nasleu u umetnosti, teoriji i kulturi, pa i
svakodnevnom ivotu (Ivan Medenica, Riard ekner,
Slavoj iek).
U narednim rubrikama, neobino nam je zadovoljstvo to objavljujemo intervju sa Filipom Glasom, jednim
od najvanijih kompozitora dananjice, kao i tekst Petra
Marjanovia o reijama Egona Savina (Eseji).
Kritike nedavnih predstava dramske, operske i baletske produkcije (iako relativno mlad, Beogradski festival
igre, postao je jedna od znaajnijih manifestacija ovog
tipa u naoj sredini, o emu pie Jelena Kajgo), predmet
su rubrike Savremena scena. U istom segmentu, umesto
klasine kritike predstave Barbelo, o psima i deci, Ivan

Medenica napisao je esej o dramskom tekstu, smatrajui
da je, na planu forme i sadrine, u pitanju do sada najzrelije dramsko delo Biljane Srbljanovi.
Nemaka savremena pozorina scena jedna je od najzanimljivijih u svetu, a, pored toga, mnogi nai mlai autori pokazuju posebno interesovanje za zbivanja u teatru
pomenute sredine pre svega u Berlinu, kao svojevrsnom
kulturnom centru dananje Evrope. Otud, u rubrici
Meunarodna scena, Slobodan Obradovi pie o Hedi Gabler u reiji Tomasa Ostermajera, to je svojevrsni nastavak Ostermajerovog bavljenja Ibzenom (podseamo da je
na Bitefu gostovala Nora, istog reditelja). Ana Tomovi,
dalje, predstavlja tri vrlo znaajna nemaka reditelja koje
naa publika do sada nije imala prilike da vidi (Dimiter
Goev, Andreas Krigenburg i tefan Puher). Napominjemo
da s temom nemakog pozorita korespondira i tekst Ivana Medenice iz Teme broja, vezan za teatarske refleksije
1968.
U rubrici Drama objavljujemo novi komad Marka Rejvenhila - Rez (Cut), koji e, upravo u trenutku kada broj
bude odtampan, naa publika imati prilike da vidi na
Sterijinom pozorju, u selekciji Krugovi, u reiji Tomasa
Ostermajera i produkciji aubine, Berlin.
U Prikazima knjiga predstavljamo Naove grobnice,
izdanje o delu i ivotu Joefa Naa, kroz kombinovani
esejistiko-teatroloki pristup francuske autorke Mirijam
Blede, kao i Izvedi ili snosi posljedice, novi pogled na performans autora Dona Mekenzija.
U Hronici muzeja objavljujemo govor Predraga Ejdusa, glumca i direktora Narodnog pozorita, s otvaranja izlobe o operskom umetniku arku Cvejiu (Muzej
pozorine umetnosti Srbije), a u rubrici In memoriam
opratamo se od kolega koji vie nisu s nama.
Urednitvo
26.5.2008 21:02:59
ditorial
The topic of this issue of Teatron is the re-examination of the heritage of student protests of 1968:
1968 myth and /or reality, Forget 1968 is the title of a book by Daniel Cohn-Bendit which was issued
on the occasion of the 40th anniversary of student protests in France, which were lead by him. A veritable
deluge of books, articles, panel discussions and public debates point to the situation being in fact very
different: the year 1968 is being mentioned more than ever before! Even so, as Cohn-Bendit claims, 1968
should be forgotten as soon as possible, since it ended long ago, buried under a pile of paving stones,
regardless of the fact that the said stones have earned their place in history books and the fact that they
led to radical changes in all European countries! A similar thesis is advocated by Andre Glucksmann:
he sees 1968 as nothing more than a monument, be it magnificent or despised, which should be either
commemorated or/and buried. As he says, 1968 is similar to a corpse that everyone wants to take a little
piece of. This would include the man himself, since he wrote a book entitled May 68 Explained to Nicolas
Sarcozy (Mai 68 expliqu a Nicolas Sarkozy) in collaboration with his son Raphael Glucksmann.
The year 1968 merely saw the final act of liberation movements at all levels, from human rights to the
right to a free press, but it also served as the lead-in for new liberation and civil rights movements which
began in the seventies and have continued until the present moment. The changes brought on by what
happened in 1968 were primarily culturological in nature, as they were aimed against traditional culture,
conservative morality and various forms of authority. The year, which meant a break with the old world
and its old values, and which by its effect might also encompass several years before and after it, symbolizes a whole period in history, and did not only bring changes in all spheres of social life, in the manner
of speaking and dressing, relations between the sexes and generations, and in human rights, but it also
meant a change in the status of women and minorities, and ushered in a new decolonization discourse.
This year also represents a landmark in contemporary art and theory, since it also meant the advent of neoavantgarde, the first germs of postmodernism, the development of situationism, structuralism, theoretical
psychoanalysis, feminism, cultural studies, post-colonialism, etc. Grotovsky, Schechner, Andy Warhol, Joseph Beuys, and Philip Glass are but a few of the best known avantgarde artists of the period, while Michel
Foucault, Roland Barthes, Guy Debord, Simon de Beauvoir, Herbert Marcuse, Louis Althusser, Umberto Eco
are some of the stars of philosophy which shone for the first time during that period and whose theories
remain relevant today
Although the student rebellion was a form of political struggle, its goal was not to take political power.
On the contrary, the tremendous desire for total freedom which bordered on anarchy and which was the
guiding idea of almost all student movements outgrew the obsolete ways of political thinking that were
EDITORIAL
This edition of Teatron magazine we had to prepare without Ognjenka Milievi (1927-2008),
the oldest member of our editorial team. To the very last minute she remained an active and
above all valuable participant in the life of Serbian theatre. The texts we chose to open this issue
present just a part of memories of her in many ways remarkable personality.
26.5.2008 21:02:59
EDITORIAL
there before. However contrary opinions about the legacy

of 1968 may be, there is one thing that everyone agrees
about, namely that the world was never the same again
after that summer, and that a new society was born and a
new cultural era began then. However, the real question is:
what is the real legacy of 1968, if no two people have experienced or perceive this year in the same way? All student
movements differed from all others, and you would be hard
put to find common ground between the French students
rebellion and that of students in Italy, Yugoslavia, Poland or
Germany, and the ones in Mexico City, except perhaps that
of students being the same generation. While for the Czechs
and Slovaks 68 represents the Prague Spring and then the
arrival of Soviet tanks, for Americans it means the gathering momentum for the movement against the Vietnam War.
Likewise, in the countries of former Yugoslavia it has not
been totally clarified just what the intent and goal of the
student movement was, since many people interpret this as
they see fit, to suit their theories.
Therefore, instead of being consigned to oblivion, 1968
should be re-examined in detail and demystified. The demystification of 1968 will also help to demask all those who
monopolize it, as ideologists and /or participants, and/ or
those who blame it for all problems we have today. Namely,
the extreme right-wing nowadays blames urban violence,
extreme individualism, sexual freedom, the crisis of education and breakdown of the patriarchal family and religious
values on the events of 1968, right up and including climate
changes. The left wing, as self-proclaimed heirs of 1968, is
flagging and marginalized due to their failure to recognize
the new problems of a globalized world.
Keeping in mind the graffiti French students used to
write on the walls of Sorbonne, that it is no forbidding
allowed , or in our interpretation, no forgetting allowed,
the editorial team of Teatron magazine decided to mark the
anniversary of events of 1968 in two ways: through texts
which demystify the year/period (by Branislav Jakovljevi,
Anja Sua, and Ivo Svetina) and /or are about its great and
significant, direct or indirect legacy in art, theory and culture, even the sphere of everyday life (Ivan Medenica, Richard Schechner and Slavoj iek).
In other sections, it is our great pleasure to carry an
interview with Philip Glass, one of the most prominent contemporary composers, along with a text by Petar Marjanovi
about the new plays directed by Egon Savin (Essays).
Reviews of recent plays of our dramatic, opera and ballet

production (although it is relatively new, the Belgrade Dance
Festival has become an important event of this kind in Serbia, which is the subject of an article by Jelena Kajgo) are
included in our Contemporary Scene. For the same section,
instead of a classic review of the play Barbello, on Dogs and
Children (Barbelo, o psima i deci), Ivan Medenica has written an essay on the drama text, suggesting that, in terms
of form and content, at issue is the most mature piece by
Biljana Srbljanovi to date.
The contemporary German theatrical scene is one of the
most interesting in the world, and in addition to this fact,
a lot of our young authors have exhibited special interest in
German theatre first and foremost, in Berlin theatre, it being a kind of cultural centre of Europe today. Therefore, in
our International Scene section Slobodan Obradovi writes
about Hedda Gabler directed by Tomas Ostermeier, which is
a kind of continuation of Ostermeiers treatment of Ibsen
(let us remind you that Ibsens Nora by the same director
was performed at Bitef). In addition, Ana Tomovi presents three prominent German directors that our audiences
have not had opportunity to see: Dimitar Gochev, Andreas
Kriegenburg and Stefan Pucher. We would also like to point
out that the text by Ivan Medenica in our Topic section
complements this, since it deals with theatrical reflections
of 1968.
In our Drama section we bring you a play by Mark
Ravenhill - Rez (Cut), which our audiences will have the opportunity to see at Sterijino Pozorje right about the time this
issue comes out, as part of the Circles selection, directed by
Tomas Ostermeier, and produced by Schaubuhne, Berlin.
In Book Review we present you Naove grobnice (Nadjs
Tombs), a publication on the life and works of Josef Nadj,
seen by means of a combined essayist and theatrological
approach by French author Myriam Bloede, and Izvedi ili
snosi posljedice (Perform or Else), a fresh look at performance by author Jon Mackenzie.
In Museum Chronicles we bring you the speech Predrag
Ejdus, actor and director of the Belgrade National Theatre
gave at the opening of the exhibition about opera artist
arko Cveji (Museum of Theatre Arts of Serbia), and in our
In memoriam section we say our last goodbye to colleagues
who are no longer with us.
Editors
26.5.2008 21:03:00
gnjenka Milievi (19272008)
9
Ognjenka Milievi, lanica Urednitva naeg asopisa, preminula je
u 81. godini u Beogradu, krajem januara, kada smo otpoeli pripreme za
realizaciju ovog broja.
Bila je reditelj, profesor glume i dekan Fakulteta dramskih umetnosti i
teatrolog.
Zbog njene skromne i delikatne prirode, njeno izuzetno teatarsko delo
poznato je, pre svega, pozorinim profesionalcima, a manje iroj javnosti. Bila je jedan od najboljih glumakih pedagoga i mnogi vodei srpski
glumci s ponosom istiu da su diplomirali u klasi profesorke Milievi.
Prevela je desetine dela sa ruskog jezika, meu kojima i ona kapitalna, Rad
glumca na sebi I, II i Moj ivot u umetnosti Stanislavskog i O pozoritu
Mejerholjda.
Pokrenula je Pozorje mladih na Sterijinom pozorju, napisala brojne
strune tekstove o pozoritu, a do poslednjeg trenutka bila aktivna i iznad
svega dragocena u naem teatarskom ivotu. Dobitnik je vie priznanja,
meu kojima i medalje Stanislavskog.
Za oekivati je da e njeno delo tek postati predmet posebih izdanja,
u kojima e se detaljnije i podrobnije pisati o izuzetnoj zaostavtini profesorke Milievi.
009-022 Ognjenka Milicevic.indd 1
26.5.2008 21:03:20
OGNJENKA MILIEVI (1927-2008)
Ksenija Radulovi
LEKCIJA
PROFESORKE
10
Sa velikom griom savesti (koja, naravno, nita nee
izmeniti), piem ovaj tekst u poslednjem trenutku, neposredno pre nego to na Teatron ue u tampu. To je u
ivotu obino tako: kad ureujete asopis, kad vas pritisnu
rokovi, prevodi, lektura, dizajn, vi ba onaj tekst do kojeg
vam je posebno stalo nekako ostavite za kraj; kad je neko
skroman i nenametljiv, kakva je bila Ognjenka Milievi, o
kojoj piem nekako ba to ostavite za kraj.
Ako je ikakva uteha, ona se ne bi ljutila: bila bi, nadam
se, zadovoljna, to u ovom broju imamo eknera, Glasa,
novu dramu Rejvenhila, najbolje domae autore Delikatno, ali precizno i nedvosmisleno, uputila bi i svoje zamerke,
sugestije za ubudue. Smatrala bi da je najvanije da u
asopisu ima ta da se proita, da bude od koristi i naim
pozorinim kolegama i publici.
Koliko informacija odlazi sa smru jedne osobe
Jesenas, Teatron ulazi u tampu, najgori od svih
moguih cajtnota, proveravamo ima li greaka, nisam si-
26.5.2008 21:03:20
Iako u poznim godinama, elela je da savlada kompjuter i na kolega iz Urednitva, Slobodan, u tome joj je
pomagao. Danas imam lekciju iz raunara! kao
devojica ushieno je govorila. Volela je tu starinsku re,
lekcija A mi smo se, valjda, u onoj meri u kojoj jesmo
ili nismo bili pametni, trudili da savladamo neke lekcije
koje bi nam upuivala: uvek nenametljivo i delikatno, ali
odluno.
Ognjenka Milievi bila je po mnogo emu posebna
linost.
Uspena odbojkaica u mladosti i nesvakidanji intelektualac. Graanskog porekla (koje nikada nije isticala), a
autentino leviarskog opredeljenja.
Izuzetno radoznala za tekovine moderne civilizacije, a
privatno sasvim u nekom starinskom vremenu: otmena i
duhom i gestom, plemenita, vredna, nenametljiva. I svoju
lepotu nosila je diskretno.
Sa Sergijem Lukaem decenijama, poslednjih godina
sama, u njihovom stanu na Topideru. Svi koji se bave
pozoritem znaju koliko su joj bili privreni i koliko su
brinuli o njoj njeni nekadanji studenti Cvele, Varja, Zeremski, Milenko (kojeg, naalost, vie nema)...i drugi.
Mogle bi se stranice ispisati o tome kako Cvele po cii
nou prevozi medicinske sestre koje poslednjih nedelja
u stanu deuraju jer je onih najgorih januarskih dana na
beogradskoj poledici bilo nemogue nai taksi; kako Bane
i njegova supruga Nada doekuju s njom Novu godinu da
ne bi bila sama; kako Varja dolazi iz Podgorice samo da je
vidi (Kaem Varji, nemoj opet da dolazi, skupe su avionske karte...). I jo mnogo slinih drugih primera koji su se
naprosto podrazumevali.
LEKCIJA PROFESORKE
gurna kako se na nemakom pie prezime Petera Sloterdajka. Vreme izmie, vie ne znam ni kako se moje prezime
pie, niti kako se sama zovem, proveravam Sloterdajka na
internetu, nalazim odmah na engleskom, ali u nervozi i
dalje nisam sigurna za nemaki. Vreme i dalje izmie. U
takvim situacijama, uvek smo zvali Ognjenku. Kako se
u originalu pie Sloterdajk? naravno, hitno je. Za dva
minuta saznate ne samo kako se pie nego i istorijat porodice i genealogiju prezimena uvenog filozofa. Objanjava
finese. Nekada je bila pouzdanija i bra od interneta.
11
Ne piem ovo da bih naglasila njihovu portvovanost. O

tome u pozoritu ionako svi dovoljno znaju. Piem ovo da
bih, zapravo, rekla kako je moguno da neko ko nema sopstvenu decu svojom plemenitou i posebnou stvori
neku svoju decu. Da neija tua deca, vremenom, spontano i nekako prirodno, postanu kao vaa, a da pri tom od
njih za sebe lino nemate nikakvih oekivanja...
Osim, zapravo, jednog: da ne iznevere sami sebe.
*
Procenjivala je nepogreivo, i ljude i predstave.
U zimu 2005. kod Cveleta u Ateljeu 212 poinju probe
Trga heroja Tomasa Bernharda. Mi, mala beogradska enklava oboavalaca Bernharda, istovremeno smo oduevljeni
i pomalo zabrinuti. Odlian reditelj, sjajni glumci, ali
teak, komplikovan tekst, prvi put Bernhard u Srba, nai
glumci nemaju tu vrstu iskustva, da li e uopte publika
26.5.2008 21:03:20
imati strpljenja, u svakom sluaju veliki producentski rizik...

Mnogim rediteljima bilo je vano da pre premijere uju njeno miljenje. Posle generalne probe zove i ushieno kae:
Videete, Dejan (Mija, prim.aut.) i glumci napravili su
odlinu predstavu.
Nema greke.
12
Posle toga predlae da se na nekoj od repriza organizuje razgovor s publikom, da se pozovu i studenti germanistike. I zaista, kome bi od nas, koji stalno istiemo da smo u
guvi, u frci, u paklu i u ludnici, to palo na pamet? A tako
je malo potrebno. Cvele sve organizuje i, posle predstave
koja traje puna tri sata, polovina publike ostaje u sali da
uje jo neto o genijalnom austrijskom piscu, da razgovara
o predstavi... Mnogi od njih su, znam, ljudi koji nemaju
novac za taksi, ekae neke okasnele none autobuse... I
to je bila Ognjenka.
*
Poslednjih nedelja uvek je nekog bilo u stanu na
Topideru. Na povratku ka centru grada, ulazila sam u taksi
svesna da je to jedan od poslednjih susreta (bio je poslednji)
i pomislila tada da ima istine u reima Andria: ovek u
ivotu dobije samo onoliko koliko je sm dao drugima.
Nema utehe, kada je smrt u pitanju, o njoj ne moe biti
rei, ali bar malo pravde ima u injenici da je s ovog sveta
otila okruena svojim nekadanjim studentima, svojim
mlaim kolegama.
Jednostavna i istovremeno nesvakidanja, na osoben
nain je i otila: napisala je sama itulju u kojoj se sa tugom
i ljubavlju oprata od onih koji su joj bili bliski, a koja je
objavljena u Politici na dan kremacije.
Napisala je Odlazim, sa tugom...
Zbog zdravlja ne moe iz kue, ali posle svake premijere

zove ujutru kad stiem u kancelariju i kae: Znam da ste u
guvi, ali - samo u dve reenice: kako je bilo sino?
Do poslednjeg trenutka zadrala je intelektualnu radoznalost i sve pratila, a pre svega, brinula o tome kako da
sama bude od pomoi naem pozoritu. O sopstvenoj, takozvanoj karijeri (ao mi je, ali ne volim tu re), nije previe
brinula: o tome, pored ostalog, svedoi i podatak da svoje
izuzetne studije i eseje nikada nije objavila kao knjigu.
*
Pred sm kraj, u postelji, sa rukom pomodrelom od infuzije, zabrinuta lica kae Varji: Je l si ula da je benzin
poskupeo? Pa kako e ovaj narod iveti, to e sad izazvati
lavinu poskupljenja...
Kad samo pomislim koliko je stvari otilo s njom....

Mogli smo od Ognjenke uti toliko toga o pozoritu,
sportu, nauci, medicini, drutvu, ivotu uopte, ali ini mi
se da je najvanije to smo mogli a tome nas je uila na
svoj tih ali odluan nain da uimo kako da postanemo
bolji ljudi.
Ako probamo da savladamo tu lekciju njena omiljena
starinska re bila bi spokojna i zadovoljna.
Lekcija koju treba savladati.
Lekcija ivota, lekcija profesorke Ognjenke Milievi.
I to je bila Ognjenka. Brinula je o drugima. O drutvu,

o dravi, o tome kakav svet ostavljamo onima koji dolaze
posle nas.
26.5.2008 21:03:20
Ivan Medenica
Mnogi su je zvali Gospoo. Ili su je bar tako zvali

njeni studenti... Re koja je u ovoj nesrenoj sredini uvek
bila nekako problematina: nekada zato to je izazivala
ideoloko podozrenje i zvuala subverzivno, a danas zato
to je emfatino i do banalnosti rabljena. Ali, Ognjenki
Milievi ona je pristajala. Ne zbog onih lanih i povrnih
konotacija iz malograanskih slavskih salona, ve zbog
njenih dubinskih znaenja: jer Ognjenka je bila sutinski
otmena, dostojanstvena, odgovorna, savesna, temeljna, s
izrazitim oseanjem za opte dobro. Drugim reima, ona je
objedinjavala sve one prave, sutinske vrednosti graanskog
stava i pogleda na svet, a iskljuivala sve one povrne,
lane, snobovske.
ZMAJ-ENA
ZMAJ
-ENA
13
Ipak, nikad nisam voleo to su je zvali Gospoo. I u

svojim najirim znaenjima, ova re je bila i suvie uska
da bi obuhvatila sve, apsolutno nesvakidanje kvalitete
Ognjenka Milievi: njenu snanu i autentinu linost,
ratniku hrabrost, misao i akciju istinskog stratega,
portvovanost i predanost pravog pedagoga, sportsku
izdrljivost i upornost, znanje, interesovanja i mo sinteze
vrhunskog intelektualca i, moda iznad svega drugog,
njenu dalekovidost i vizionarstvo. Zato sam je uvek zvao
samo: Ognjenka. Uostalom, kao to su govorili stari Latini, nomen est omen: taj element vatre bio je jedna od
sutinskih odlika njene linosti. Bila je zaista Oganj-ena,
Zmaj-ena.
Nisam je zvao Gospoo moda i zato to joj nikada
nisam bio student. Ali to to joj nisam bio student ne znai
da od nje nisam uio; naprotiv. Zapravo, s obzirom na to
da je Ognjenka bila pedagog i prosvetitelj celim svojim
biem, bilo je gotovo nemogue od nje ne uiti; ko je u
26.5.2008 21:03:20
14
tom pogledu nije koristio, radio je to na vlastitu odgovornost, na svoju nesagledivu tetu. Od mnogih stvari koje
sam se trudio da od nje nauim, jedna se neosporno izdvaja zbog njene ekskluzivnosti, i to ne samo u ovoj sredini:
to je izuzetna sposobnost sinteze. Lake je stvari razloiti
na sastavne delove i izolovano ispitivati nego ih ponovo
sakupiti, razdvojiti bitno od nebitnog, pronai najmanji
sadralac, projektovati strateke akcije na osnovu toga i sve
to, naravno, uz svest o optem interesu. Ognjenka je superiorno sprovodila takve sinteze i na njima bazirala strateko
projektovanje za opte dobro. Sve ove moje visokoparne
izraze moe da zameni jedan koji je Ognjenka veoma volela
i esto koristila: sukus... Daj nam sukus toga... potreban
nam je sukus... ma, pusti sad to daj sukus.
Upravo zbog te svoje posveenosti sintezi, stratekim
projektima i optem dobru svog bavljenja sukusom
Ognjenkino veliko i znaajno teatroloko delo, o kome
ovde, prevashodno, elim da govorim, ostalo je, paradoksalno, ratrkano i nesistematizovano. Zato to je imala
svest o optem kulturnim interesima, zato to je, na osnovu svoje velike erudicije, uviala ogromne nedostatke
nae nacionalne kulture, zato to je umela da razdvaja
bitno od nebitnog, Ognjenka Milievi je, kao nekakva
mona intelektualna interventna brigada s jednim lanom,
uskakala u brojne i raznorodne projekte i akcije u svim
svojim oblastima reiji, teatrologiji, glumakoj pedagogiji, strunoj publicistici, pozorinoj organizaciji. Voena
tom stratekom milju, smatrala je podjednako vanim da

se prevede i objavi neko kapitalno teatroloko delo, kao i
da se na nekim marginama, u vidu najkraih crtica, prue
informacije koje bi mogle biti od koristi ljudima pozorita.
S pravim aristokratskim pre-zirom i negliantnou jer
ona je bila mnogo vie Carica nego Gospoa odnosila
se prema svom vlastitom delu. Nikada nije razmiljala,
kao mnoge njene kolege, kako da popuni prazno mesto
u biblioteci svojom novom kapitalnom, lepo upakovanom
knjigom, kako da svetu obznani jo neku istinu, kako da
zaokrui opus... Sistematizovala je tua dela, zakljuno s
tekstovima svog pokojnog supruga Sergija Lukaa, objavljenim pre nekoliko meseci, a zato je na nama ostala
obaveza da sistemtizujemo njeno delo. asopis Teatron, u
ijem je Urednitvu bila nezamenljiv lan do bukvalno poslednjeg dana, i Muzej pozorine umetnosti Srbije ve imaju
radno ime ovog projekta: The best of Ognjenka.
I uprkos pomenutom stavu, Ognjenka je ovoj sredini
a kad to kaem ne mislim samo na srpsku ve i na jugoslovensku sredinu podarila kapitalna dela. Pre svega drugog,
ona je prevela i uz predgovore i propratne komentare objavila najznaajnije teorijske radove Konstantina Sergejevia
Stanislavskog: Rad glumca na sebi (u stvaralakom procesu
proivljavanja), Rad glumca na sebi (u stvaralakom procesu otjelovljenja) knjige koje kolokvijalno objedinjujemo
pojmom Sistema Stanislavskog kao i njegov autobiografski ili, pre, autopoetiki tekst Moj ivot u umjetnosti. U
vidu usputne, ali ne i nebitne crtice, moe da se pomene da
su nas upravo njeni prevodi nauili da se glavna glumaka
psihofizika tehnika koju razvija Stanislavski naziva
proivljavanje, a ne preivljavanje, kako se esto moglo
uti. Poto je Ognjenka imala smisao za humor, nee biti
deplasirano da ovde pomenem izuzetno duhovit komentar
jednog mladog reditelja koji se, kao i svi ozbiljni teatarski
ljudi koji ne prihvataju gotove pouke, muio da sutinski
pronikne u misao Stanislavskog: Ma, taj Stanislavski nije
ni postojao, izmislila ga je Ognjenka Milievi.
Kao najvei poznavalac ruske drame i pozorita u nas,
Ognjenka se temeljno i dugotrajno bavila radom Vsevolda
Emiljevia Mejerholjda. Pored kapitalnog dela O pozoritu,
zbirke najznaajnijih tekstova ovog velikog ruskog i sov-
26.5.2008 21:03:20
S podjednakom strau i znanjem pisala je, po brojnim

strunim publikacijama, i o Brehtu tekst Zanemareni
Breht objavljen u Teatronu njen je poslednji struni tekst
pojmu groteske u teoriji drame i pozorita, ekspirovom
Mletakom trgovcu, Bruku, Grotovskom... U zbirci onih
dizajnerski nereprezentativnih, na marginama objavljenih
projekata do kojih je tako mnogo drala, nalazi se i zbornik
ehov u vinjiku savremenog teatra, kolekcija nemerljivo
znaajnih autopoetikih razmiljanja najveih savremenih
svetskih reditelja o ehovljevoj drami Vinjik.. Ovaj zbornik
priredila je i objavila kao projekat Pozorja mladih, susreta
pozorinih akademija u okviru Sterijinog pozorja, manifestacije koju je godinama predano i temeljno vodila, uvodei
standarde koje nikad posle nje nisu vie dosegnuti.
U svom teatrolokom radu Ognjenka Milievi uvek je
bila voena jednom vanom, stratekom milju: misao o
pozoritu mora da bude u funkciji pozorine prakse. Nesklona bilo kakvim binarnim podelama, tako rasprostranjenim u naoj sredini, s podjednako odbojnim stavom prema
samodovoljnoj teoriji, kao i prema barbarogenijskoj praksi,
uvek i dosledno je insistirala na tom proimanju. Pomenuti
tekst o Mletakom trgovcu nastao je onda kada je ula da
Egon Savin radi na ovoj ekspirovoj komediji i to kao

neka vrsta kataloga ve postojeih tumaenja ovog komada, a sve to sa eljom da se umetnicima pomogne u analizi
i prouavanju teksta.
Njena saradnja s rediteljima, njeno znaajno, a diskretno i u katalozima nikad potpisano prisustvo na probama,
konsulatacije o glumakim zadacima koje je obavljala s tim
rediteljima, bili su posebno polje Ognjenkinog rada. Nije
mogla uvek i sa svima da sarauje na ovaj nain: samo s
onima koje je cenila i volela, u rasponu od Dejana Mijaa i
Roberta ulija do Tomija Janeia i Borisa Lijeevia... Ognjenkina nesvakidanja mo sinteze i sinergije nije se prostirala samo na misli nego i na ljude. Umela je, samo svojim
znaajnim mestom u naim ivotima, da nas povezuje i
spaja, da pravi neko neobino bratstvo i sestrinstvo meu
ljudima razliitih generacija, stavova, opredeljenja.
Jedno takvo bratstvo-sestrinstvo pozorinih ljudi
razliitih generacija koji je nisu svi podjedanko poznavali
jeste i ova redakcija asopisa Teatron. U impresumu ovog
broja njeno ime e izai uokvireno crnim, kao to se to uvek
radi kada lan redakcije ili nekog drugog umetnikog ili
naunog tima umre pre objavljivanja, odnosno emitovanja
tog projekta. Bez obzira na to da li e i u narednim brojevima ostati Ognjenkino uokvireno ime, sasvim je izvesno da
e ona, njen nain miljenja, biti i dalje sveprisutan u radu
nae redakcije. U ovakvim situacijama obino se iznose one
sentimentalne floskule da e neko ostati prisutan i posle
svoje smrti; u Ognjenkinom sluaju to nije nikakva floskula, ve suta, samorazumljiva, nuna, izvesna, neupitna,
sasvim prirodna realnost. Na sastancima redakcije posle
njenog odlaska najprirodnije smo, bez imalo patetike koju
ni Ognjenka nije volela, unosili u nae razgovore i ono to
pretpostavljamo a zapravo pouzdano znamo da bi ona
mislila i rekla o pojedinim pitanjima. Osobe sa tako ogromnim delom i jo veim uticajem zaista nikada ne odlaze.
Uvek ostaju sa nama, na nekim energetskim i magnetnim
poljima, na Teslinim strujnim talasima, upravo onim na
koje se fokusirala, u poslednjim mesecima i danima ivota,
nikada oslabljena intelektualna radoznalost ove velike,
mone ene. Slava joj.
ZMAJ-ENA
jetskog pozorinog avangardiste, koje je Ognjenka prevela i priredila, objavila je i autorske studije o njegovim
najznaajnijim predstavama, kao to je uvena reija Revizora. Kao i kada je govorila i pisala o nekim drugim umetnicima, Ognjenka je i u Mejerholjdovom sluaju podjednaku
panju posveivala njegovom delu i okolnostima njegovog
ivota, jer je, za razliku od savremene nauke o knjievnosti
i pozoritu, uvek bila sklona tradicionalnom, biografskom
pristupu u tumaenju. Smatrala je da se delo moe bolje
razumeti ako se znaju okolnosti autorovog ivota. A u
sluaju Mejerholjda i njegove supruge, glumice Zinaide
Rajh, ta ivotna pria je tragedija neverovatnih razmera:
svoju doslednu, nepokolebljivu odanost avangardnom teatru, Mejerholjd je, a zbog njega i njegova ena, platio
ivotom. Zinaidi Rajh su, kao u pravoj antikoj tragediji,
staljinistiki zlikovci prethodno i izboli oi. Kao i svakog
izuzetno plemenitog, tankoutnog i saoseajnog oveka,
Ognjenku je ovakva tragika odanost vlastitim umetnikim
uverenjima veoma duboko, do suza uzbuivala.
15
26.5.2008 21:03:20
Feliks Pai
IMALA SAM
SREU
SA STUDENTIMA
16
Detinjstvo
Imala sam sreno i zanimljivo detinjstvo. Kad se samo
setim ko je sve proao kroz nau kuu: Tin Ujevi, Gustav
Krklec, pa sarajevska napredna kolonija profesora, Marcel
najder, Jevrejin koji je predavao matematiku i bio filozof,
pa Kalmi Baruh, panski sefard, predavao je knjievnost,
nerazdvojni prijatelji moga oca, Ilija Kecmanovi, profesor s kojim je Nika ureivao Jugoslovensku reviju (Nika
Milievi, otac Ognjenke Milievi, pisac i prevodilac, profesor, upravnik pozorit, jedna od legendarnih linosti Mostara i Sarajeva prim. F. P.), Nedo Zec, psihijatar, Riard
Kuzmi, poliglota-etimolog, Roman Petrovi, slikar modernista, Lazar Drljaa, Ivo eremet, pesnik Hamza Humo
Naa kua je bila otvorena, uvek se kuvalo vika, nikad se
26.5.2008 21:03:21
U Sarajevu sam odrasla u atmosferi tolerancije. U mom

detinjstvu u Sarajevu nikad se nije govorilo da je neko
Srbin ili Hrvat. Bio je neko pravoslavac, musliman, katolik,
Jevrej. Znali smo praznike jedni drugih i poseivali smo
se za praznike. Naknadno sam shvatila koliko su te razlike doprinele mojoj toleranciji i apsolutnom neprihvatanju
bilo kakvih nacionalistikih uskogrudosti. Meni je i svet bio
mali! Iz Sarajeva, a i iz kue naravno, ponela sam svest o
bogatstvu razlika. Multikulturalnost je bila neto to smo
mi iveli, nismo filozofirali o tome. (1999)
Nije svejedno ta ste u kui nauili, i nije svejedno kako
ste se u kui morali vladati. Ne moe se zaboraviti ako vam
je majka rekla u ranom detinjstvu: Nemoj da nosi buter
kiflu u dvorite i da jede, a druga deca nemaju. Ili podeli
ili nee nositi. Ne moete jesti sami a da vas neko gleda,
ne moete da gledate nekoga ko je gladan a da mu ne
pomognete Moji roditelji su bili pedagozi. Ono to su
me nauili za ceo ivot je ostalo. Nikad nisam potcenjavala nekoga zato to je siromah, ili to je neukusno ili ne-
podobno odeven ta jo ostaje? Biblioteka ostaje. Pravila

sam male ankete meu studentima odakle su, ko su,
kako su iveli, ta itaju, ta su itali, koju muziku sluaju
da bih saznala neto o njima i da bih im mogla pomoi.
Odmah sam uoila, ne to ko ne ita sada, nego ko odrasta
bez biblioteke u kui. To je teak hendikep. I upuivala
sam ih na to da se prosto mora nadoknaditi ono to je
proputeno u detinjstvu. Biblioteka, to je rast s umetnou
koja oblagorouje, donosi vam saznanja, objanjava vam
svet, drugi svet. (2001)
Izbor
Jo u sedmom razredu gimnazije u Sarajevu poela je ta
muna briga ta odabrati za ceo ivot. Nismo imali informacija o mogunim zanimanjima. Profesorka matematike
mi je savetovala da idem na matematiku. Mislila je da sam
dobar matematiar, a uopte nisam bila. Imala sam samo
sreu da uvek dobijem neku jednostavnu jednainu. Mada
sam bila dobar logiar. Onda, biologija me je zanimala. Ali,
znala sam samo jedno: neu nita to je moguno studirati
u Sarajevu. Samo da odem od kue! Htela sam samostalnost poto-poto. Imala sam svoju sobu, ali je bila prolazna.
Nisam mogla da se zakljuam i budem sama. Htela sam da
odem od kue. Poto sam se malo bavila jedriliarstvom,
odluila sam da studiram aeronautiku. Gde? Izali su razni
konkursi, konkurisala sam i dobila stipendiju za graevinu.
Nije me graevina interesovala. I, sluajno proitam:
konkurs za studije u Sovjetskom Savezu. Meu mnogim
strukama gluma i reija! Kaem: Ja u reiju! Ali, kako?
U koli sam uvek neto predstavljala. Od osnovne kole
sam bila recitator na Vidovdan. Reijom se nikad nisam
bavila. U Sarajevu nije bilo amaterskog drutva, a i da
jeste, slobodno vreme bih svakako radije posvetila sportu.
U pozorite sam ila na matinee sa kolom. Gledala sam
tri puta Gavelinog Hamleta. I strano me je zanimalo ta
je iza scene Kad je moj otac, posle osloboenja, postao
upravnik pozorita, bila sam u sedmom razredu gimnazije,
mogla sam da idem i na veernje predstave. Gledala sam
sve, svako vee, i operu, i balet Rekla sam, dakle: Ja u
reiju! Konkurisala sam, trebalo je polagati ispit iz ruskog
jezika. Uila sam ruski za vreme rata i nekako sam bila si-
IMALA SAM SREU SA STUDENTIMA
nije znalo koga e Nika dovesti na ruak Nika je bio boem,

renesansni duh, veliki pripoveda, inspirator. Ponekad je dar
rasipao nemilice. Bio je poliglota, znao je jedanaest jezika.
Mene je odmalena terao da uim jezike. Izvlaila sam se.
Kae: Izaberi koji ti jezik hoe. Onda ja mislim ta bi
on mogao da ne zna, pa kaem: Ja bih finski. On ode,
donese neku knjigu, kae: Proitaj ovu re. Gledam re i
brojim slova trideset etiri slova! Kaem: Ne mogu to.
Znao je i finski. Poslednji jezik koji je nauio bio je arapski.
Bio je vrstan i vredan prevodilac ogromne energije A majka je bila uiteljica, jedna neverovatno trpeljiva saputnica
i saradnica, dobar pedagog. Nikad nas nije spreavala u
izraavanju naih elja, ali nam je uvek podmetala neke
argumente povodom kojih smo morali razmiljati. Nas troje
dece, pa selidbe, pa okupacija Kad je dola okupacija,
odmah su je otpustili. Kako nas je prehranila, ni sama ne
znam. Ali, i kao mala razumevala sam koliko joj je teko. Ne
seam se da je legla u krevet, da je bila bolesna, ne seam
se da se dala maziti, a ne seam se i da je nas neto mazila.
Bila je odana porodici, tankoutna osoba. Seam se da sam
bila zapanjena kad sam u ormaru otkrila njenu violinu. Pitam: to ne svira? Kae: Kad, sine? Ne stignem.
17
26.5.2008 21:03:21
Predrag Lakovi i Nikola Popovi

Svetlosti i senke ora Lebovica
u reiji Ognjenke Milievi, 1960.
18
gurna da u proi. Proitala sam neki tekst, prevela ga, i to
je bilo dovoljno. Meutim, kad sam u Moskvi sela u metro,
nisam bila sigurna na kojoj stanici treba da siem, upitam
enu koja sedi pored mene. Ona me udno pogleda, ja
ponovim pitanje, a ona e: A, vi Gruzinka? Tad je palo
u vodu moje samopouzdanje, tako da sam na studijama u
Lenjingradu valjda prvih mesec dana utala. Nisam smela
da progovorim. Kad je profesor jednom postavio pitanje
na koje nije bilo odgovora, a traio je da predloimo pripovetku koja ima u sebi neto potencijalno dramsko, ja se
javim. Predloim priu Ernesta Hemingveja Oblaci kao beli
slonovi. Ispriam je u dve-tri reenice. Nastane muk, a profesor s olakanjem: Nu, kanjeno Agnjenka progavarila!
Tako sam probila led. ak sam prve ispite polagala pre roka.
Ali, cela prva godina je za mene, u stvari, bila jedno pitanje:
da li je reija to to elim? Pri tom, na prvoj i drugoj godini
imali smo glumu. Moram da kaem da sam tu imala dosta
uspeha. Profesor me je nekoliko puta pitao: zato ne bih
glumila? Ja sam imala dva-tri banalna razloga, a jedini koji
sam profesoru rekla bio je da sam previsoka. Stvarno sam
to i mislila.
Reiju je predavao divni Jevgenij Gustavovi Gakelj. I on

i njegov asistent Vengerov bili su Jevreji. Imala sam njihovo
poverenje, a oni su za mene bili veliki izvor saznanja o onom
nevidljivom ivotu u Rusiji. Vengerov je bio Ejzentajnov
ak i seam se da je, poto je bez odobrenja otiao na
njegovu sahranu, bio ukoren. Kad su ubili Mihoeljsa
Mihoeljs je udesan glumac, u Jevrejskom teatru je igrao
Lira, bio je predsednik Antifaistikog fronta Jevreja sveta,
prekrasno ruan oveuljak. Ubile su ga, 1947, na putu
za Minsk, antisemitske grupe, tako je zvanino saopteno.
Profesor je, mada mu je savetovano da ne ide, otiao u
Moskvu na sahranu, a po povratku bio je prekoren. Imala
sam na klasi drugare Jevreje: Saku Vejntejna, Rozu Sirotu. Roza je kasnije bila reditelj kod Tovstonogova, odnosno
Tovstonogovljev reditelj. Tovstonogov je postanovik.
On je davao generalnu ideju, a ona je bila ta koja je radila
s glumcima. Otkrila je Smoktunovskog u onoj udesnoj
predstavi Idiota. Kad je Smoktunovski preao u MHAT, zvao
je da doe. Otila je. Tovstonogov je bio ljut. U stvari, on
je bio despot, a ona mu je bila desna ruka. Umrla je pre tri
godine. A bila je dete ostavljeno u jarku. Majka ju je bacila
u jarak i zaukala u suvo lie za vreme jednog pogroma
Jevreja, da bi je spasla. Pronala ju je posle tri dana. Bila
je mala, rahitina, ali pamet, bistrina! Kad sam se poslednji
put s njom videla, na nekom simpozijumu o Stanislavskom,
u Moskvi, bila je oajna, ak se zaplakala: Neu da idem u
Izrael. Zato nas teraju? Moja kultura je ruska kultura!
Posle druge godine profesor mi je rekao da se pripremim
za Antigonu. Najesen je trebalo da reira Antigonu u Gradskom teatru, pa namerava da mi d alternaciju. Bila sam
presrena. Ali, sve je palo u vodu. Druga godina je bila i
naa poslednja godina studija u Rusiji, jer se posle Rezolucije Informbiroa nismo vratili na treu.
Otila sam pre Rezolucije. Dvadeset osmog juna, kad
je objavljena Rezolucija, ja sam bila u vazduhu, na putu
kui. ula sam da je bilo predloga da ostanemo, ali meni
to niko nije predloio. Poloila sam sve ispite i otila u
Sarajevo, pa na more, da se odmorim, isplivam. Kad sam se
vratila s odmora, vidim da nema povratka na studije. ta
sad? Trebalo je da doem u Beograd. Imala sam razgovor sa Bojanom Stupicom koji mi nije ulivao nade da u
26.5.2008 21:03:21
pozivu sam pet-est puta gostovala u Mostaru, radila sam

Milera, Golsvortija, Vajlda, Direnmata. To me je uvek radovalo, pre svega stoga to sam Mostar oseala kao svoju
domaju, oba roditelja su bili Mostarci. Nisam samo reirala
nego i pomagala da osnuju glumaki studio. Posle sam
celu jednu klasu beogradske Akademije, kao asistent Viktora Staria, uputila u Mostar. Upravnik pozorita bio je
Safet ii. Umeo je da uje dobar savet, voleo je cirkulaciju
ljudi, dozivao ih je, iz Zagreba, Beograda, Skoplja Reirala
sam tri predstave u Ateljeu 212. Radila sam dugo i rado
radio drame, snimila sam i est televizijskih drama, dok se
tamo ozbiljno radilo, a onda odjedared je nestalo radosti
rada na probama u pozoritu, glumci su jurili filmove i
televiziju i ja sam se potpuno posvetila pedagogiji. Prola
sam sve stadije: bila sam na Akademiji asistent Huga Klajna
za reiju, sa prvom generacijom. Tad sam i ja diplomirala
i prela na glumu kao asistent kod Vikija Staria, Joze
Laurenia, Mate Miloevia. Dugo sam bila asistent. Jednog dana Duko Mati, tada dekan, kae: Pa mi Ognjenku
treba da izaberemo za docenta. Devet godina je asistent!
Ljudi zaborave, a ja ne traim. A kako su profesori bili
poznati glumci, imali su probe i predstave, ja sam uveliko samostalno vodila nastavu, to mi je bilo dragoceno
iskustvo. Volela sam rad sa glumcima. Reija je ozbiljan
studij i prua iroke mogunosti primene. Osamnaest godina sam reirala, istovremeno sam bila pedagog 35 godina,
predavala sam i u nas i napolju, u Americi i u Danskoj,
a posle penzije, pre sporadino a sad iskljuivo, bavim se
teatrologijom Pedagoka crta je bila latentna i pre no to
sam je prepoznala u sebi. Potekla je moda otuda to su mi
oba roditelja bili pedagozi. (1999)
odmah neto raditi. A ja sam htela da to pre vidim da li

u biti reditelj. I prihvatila sam angaman u sarajevskom
Narodnom pozoritu. Dobila sam da reiram dramu Duboki su koreni, koju je istovremeno u Beogradu radio Mata
Miloevi u Jugoslovenskom dramskom. Dola je neka
komisija da pogleda predstavu i krajem 1949. ja sam dobila
saveznu nagradu za reiju. Pomislila sam: E, pa valjda ima
smisla ovo to radim! Izabrala sam da, kao sledeu stvar,
reiram Jegora Buliova. Vaso Kosi, stari reditelj, prekrasan
glumac, potapao me je po ramenu: Uzela si pravu stvar, ali samo ako mene dobije za Jegora. Kaem: Pa,
ja na vas i raunam. On je, meutim, otiao da snima
neki film. Podelila sam i alternaciju, ali Vaso se nije vraao.
Osetim neku teskobu. Nema izazova, treba otii, uiti, nije
dovoljno to to znam. Sednem i napiem pismo Roku
olakoviu (bio je predsednik Komiteta za kulturu) da bih
htela da doem u Beograd. Trebalo je traiti odobrenje za
premetaj. Za nekoliko dana dobijem odgovor da doem.
Osniva se Akademija za pozorinu umetnost, biu asistent
i reirati u Narodnom. Odem kod Milana Bogdanovia,
upravnika, pita me ta bih da reiram. Ja bih, najpre, da
gledam predstave, da upoznam glumce, da asistiram Hugu
Klajnu. Asistirala sam Klajnu na tri predstave, i oni gotovo
zaboravili na mene. Onda mi Milan Bogdanovi donese iz
Belgije dramu izvesne Silvije Rajman, ene sumraka. Ne
dopadne mi se komad, Bogdanovi ga hvali, ali ta u,
pristanem. Na poslednju generalnu probu doe Milan
Bogdanovi. Kae: Napravila si vrlo dobru predstavu od
tako loeg komada! Posle sam u Narodnom radila Drvee
umire uspravno, Zlatnu koiju, ehovljevo vee, Irkutsku
priu. Kad sam spremala Zlatne koije, smatrala sam za
shodno da Leonovu kaem ta sam iz teksta izostavila.
Izbrisala sam, u stvari, neto beznaajno. Recimo, neka
osoba kae: Jesi li dobio pismo otvoreno? Da li je, dakle,
cenzurisano? Leonov kae: Jao, molim te, ostavi to! To
je jako vano. Kaem mu da je za njih moda vano, ali
da za nas nita ne znai. Onda, seam se, hteo je da vidi
pijacu. Milan okovi i ja smo ga vodili. Odemo na Jovanovu pijacu. Bilo je vreme lubenica. Lubeniar obilazi oko
kupaca, hoe da proda robu. A Leonov se neto uzvrteo,
okree se. Mislim: napale ga ose. Kad ono, njemu sumnjiv
prodavac to mu zalazi iza lea! Posle sam, razgovarajui
s njim, shvatila ta je sve pregurao, kakve sve traume Po
19
Prijemni
U pedagogiji ove vrste, umetnikoj pedagogiji, sm izbor uvek sam smatrala najodgovornijim poslom. A vrlo je
znaajan, od pomoi profesoru i studentu in spe, period
rada sa kandidatima koji su uli u ui izbor. Tad imate
mogunost da popriate s kandidatom, da vidite zato
je na prijemnom ispitu odabrao to to je odabrao, da
upoznate njegov nain razmiljanja, ukus. Dokumenti koje
podnose ne kazuju mnogo. Biografije su po pravilu krte.
26.5.2008 21:03:21
20
Iz njih nita ne moete saznati. Zato razgovaram s njima,

pokuavam da ih otvorim za priu o sebi. Pratim redovno
kako rade proveru kod ostalih profesora: na pokretu, akrobatici, glasu. Tako saznam neto vie, ali najvie podataka
dobijem iz improvizacije, iz igre. Tu se nesvesno otkrije
kakav je ko ovek, koju vrstu mate ima, kakvu snalaljivost,
kakve je grae, da li mu je gluma vokacija koju je osetio
ili se, prosto, poveo za modom, to esto biva. I, naravno,
svi imaju na umu glavne uloge Pa ipak, nikad niste sigurni gde e se i kad otkriti zrno pravog dara ili ko e tek
posle da zablista. Intuicija je sigurno velika stvar, ako se u
nju moete pouzdati. Vano je i poverenje u profesora. U
nas se, ini mi se, mladi svet stidi iskrenosti. Kao da nisu
iskreni ni s roditeljima, ni s profesorima u koli. Da bi bili
svoji, uvek neto predstavljaju, imaju neki gard, spremni
su na odbranu. Ne oputaju se, tako su, valjda, vaspitani:
da moraju da paze ta e rei, kako e rei, raunaju sa
dvosmislenou. im osetim da je neko otvoren, spontan,
unapred se obradujem. I, po pravilu, posle se pokae da su
to i dobri ljudi, nisu egocentrici, ak i u poslu u kojem je
sujeta nuno zlo ne podleu joj tako lako ili se kontroliu, u
najmanju ruku. Uvek se obradujem istim talentima. Petar
(Kralj) je, recimo, bio jedan od takvih: otvoren, spontan,
lep glas, skladna pojava, sa matom, dobar izbor. I sve je
to pokazao odmah, im je progovorio. Svi su bili ozareni.
Obino se misli da je komisija neko strogo vee staraca koje
presuuje. Naprotiv, uvek se obraduju pravim talentima.
ta ete sa onima koji to nisu? Uvek sam gledala da nikome
ne pruim lanu nadu. Neki od onih kojima sam savetovala
da odu i odaberu za sebe neki drugi posao bili su mi posle
veoma zahvalni. Kad sretnem jednog naeg vrsnog karikaturistu, uvek se setim kakvu sam mu uslugu napravila. A
hteo je poto-poto da bude glumac. Ili jedan reditelj sa
televizije. Bio je vredan, uporan, sve je hteo da uradi, pametan, obrazovan, ali zato bi svoj ivot unesreio ve u
samom korenu? Rekla sam mu: Moete li da zamislite da,
svaki put kad izae neka podela, svoje ime naete negde
na dnu? Biste li bili sreni?
Talenat
Pravi talenat se izbori za svoje mesto, pravi talenat se
ne d sakriti. Neko se razvija bre, neko sporije, ali pravi
talenat se raspozna. Primetila sam jo neto: kad je glumac

talentovan, on ima vie talenata. esto vrlo dobro pie,
esto sjajno peva, esto slika. Talenat nekako ne ide sm.
Recimo, Gordana Kosanovi, pokojna. Znala je nemaki
onoliko koliko je morala da savlada, jer sam je naterala.
Radila je za diplomski samostalni rad, Lauru u Krleinoj
Agoniji. Htela je da brie tekstove na nemakom. Rekla
sam: Ne dolazi u obzir. Nije nemaki Krlein hir. Laura
govori nemaki da bi se lake i tanije izrazila. Gledala me
je ispod oka, ali ipak je savladala. I ivot je posle odveo
Roberto uli je radio u Beogradu, izvrsno saraivao s njom
i pozvao je da doe u Nemaku. Bila je u prilici da uskoi
u jednu ulogu i za jedno poslepodne morala je da naui
ogroman tekst na nemakom. Uskoila je i niko u publici
nije primetio da to nije nemaka glumica. Naravno, vrlo je
ozbiljno i temeljno uila i postala je vodea glumica teatra
u Milhajmu. Dakle, kad treba, moe se. Pa evo, Svetozar
Cvetkovi je igrao u stranim filmovima, na engleskom, na
nemakom, bez ikakvih problema. Ima dar za jezike Proverila sam to mnogo puta: talenti idu u grupi. Recimo,
Laza Ristovski. Taj je sjajno svirao, taj je sjajno pevao, sjajan
je glumac, a zavrio je uiteljsku kolu. I uzeo je, eto, i da
reira. On ima masu talenata i ja mislim da mu oni ne daju
mira. (2001)
Srea
Srea je velika stvar, a sastoji se, prema mom sudu, iz
tri dela. Prvi je zdravlje, to nam je dala priroda, roditelji.
Moemo tu, naravno, da potpomognemo, ali nita temeljno
ne moemo da promenimo. Drugi deo je izbor zanimanja
u ivotu. ovek treba da se bavi onim to voli, a u eme je
siguran da moe uspeti. Trei deo je, opet, ljubav, seksualni
izbor. Izbor zanimanja je, znai, jedna treina ivota koju
moete da upropastite Upornost sama po sebi u glumi
ne daje plodove. Talenat se ne moe dati. Ili ga ima ili ga
nema. Ako je tu, valja mu pruiti sve mogunosti da se
izrazi. Od pojedinca zavisi kako e se razvijati, pogotovo
kad su u pitanju glumice. Njima je potrebna i srea i potpora. Evo jednog primera. Vi se seate Sneane Savi. Pisali
ste o njenom diplomskom radu. Lepa, ali dar! Ne mogu
da vam opiem kakav je to dar bio. Blistavo je zavrila
26.5.2008 21:03:21
ednost
Primeivala sam da deca koja dolaze iz unutranjosti
nose jedno stabilnije moralno oseanje. Mala sredina
oigledno je svedok kome ne moete izbei, pa se drukije
i ponaate. Negde sam itala, ne znam da li kod Cvijia, da
na naim otocima nije bilo ubistava, nije bilo kraa. Pa sam
se pitala: zato? Zato to su mala sredina, to svak svakoga
zna i svak nosi ast svoje kue, ne sme da je ukalja. Tako
su i deca koja su dolazila iz malih sredina bila ednija.
A to je osobina koja se cenila u svoje vreme. Danas ona
nema cenu, koliko vidim. ednost se ogledala u tome to
nije bilo guranja, nije bilo arivizma, uvek si nekako gledao
da nekoga pusti ispred sebe. Nije bilo agresivnosti. Jer,
agresivnost mora da se ispolji. A kad ima samokontrolu od
detinjstva, ona se i pritaji Kod glumaca ste to cenili, a s
druge strane ste traili spontanost. Moram da kaem da
sam kod deaka i devojaka koji su dolazili iz manjih sredina
primeivala mentalnu stabilnost, poverenje u to da, ako
radim, i nauiu, ako neto uloim, i dobiu. Dva sluaja
uvek pominjem. Imali smo na fakultetu jednu profesorku,
Nadu Obradovi, koja je predavala francuski i engleski. Dva
asa nedeljno, pri tom jo u osam sati ujutro, i mahom su
ih studenti izbegavali. Jedina dva studenta koja su na svim
asovima gospoe Obradovi sedela bili su Bekim Fehmiu

i Bata Dua, Duan Mihajlovi, kasnije poznati ekspirolog.
I sa svima koji su imali asove jezika, sa glume i sa reije,
oni su sedeli. Sa Nadom Obradovi su nauili engleski. Bata
Dua je nauio engleski. Bekim je nauio engleski, a nauio
je i da svira klavir. On je vrlo teko iveo. Iz porodice pedagoga iz Pritine, koji su imali dva sina na studijama i ne
znam koga jo, i izdravali ih koliko su mogli. Bekim je
radio i na stanici, istovarivao ugalj, nita mu nije bilo teko.
I kad bi zavrio posao, dolazio bi na fakultet. Ve u sedam
sati eto njega na fakultetu. istaice otvore uionice, on
sedne za klavir pa svira Dakle, tako neto nisam nalazila
kod dece iz Beograda. I to sam im zamerala. Ne mogu da
kaem da su svi bili takvi. Ali, to je jedna osobina beogradske dece. Oni imaju svoj krug prijatelja iz gimnazije ili iz
komiluka, u kojem nastavljaju da ive. Vrlo esto sam ih
opominjala kako izgleda jedan praznik ili vikend za studente sa strane. Negde u podne na Boi ima utisak da
svi sede u kuama, jedu neke divne akonije, a ti si sm,
odeta do Kalemegdana, nae se sa drutvom iz kraja,
izjadate se jedni drugima, pojedete neku kiflu, sluate
neku cigansku muziku, i na to se svede praznik. Imala sam
utisak da, kad bi Beograani doli u njihovo mesto, da bi
im oni bili mnogo bolji domaini nego to su Beograani
njima. Dobar i siguran ivot hoe oveka da otupi, da otupi
njegova saoseanja. Moja mama je uvek, kad bi bio neki
praznik, rekla: Ko je najsiromaniji u razredu, dovedi ga.
(2001)
studije, svoju diplomsku predstavu je u Ateljeu 212 igrala

gotovo dve sezone, imala je ponudu za Nastasju Filipovnu
u Jugoslovenskom dramskom. To se nije ostvarilo, prola
je godina, pa su prole dve godine bez angamana, u to
vreme nije bilo individualnih inicijativa, ni sponzora i ona
je zapevala. Divno je pevala i na studijama, lepe nego
sad. Uvek me dua boli: kakav dar je ona dala na pesmu,
umesto da je dala pozoritu! Krivo je pozorite, nju ne krivim, razumem je Mnogo je stvari potrebno da se sustegne
da bi darovit ovek o darovitim govorim uspeo. Uspehom nazivam pravi zadatak u pravo vreme, dobre reditelje,
jo bolje uloge, kreativan iskaz, trag koji ostaje. Ali, za to su
potrebne i srea i podrka. Pitanje je da li bi Mira Stupica,
jedan tako raskoan talenat, ostvarila sve to to je ostvarila
da nije bilo Bojana koji je birao uloge za nju. Jednom reju,
neizvestan je glumaki ivot. Tu neizvesnost bez podrke
mnogi ne mogu da podnesu. (1999)
21
ivot
Toliko je energije otilo na savlaivanje nekih prepreka
koje nisu bile neminovne. Zadovoljna sam to sam imala
smelosti i znanja da izreiram svoj ivot u razuenim etapama, razliitim. Kad gledam ta sam uradila, a ta sam
mogla Zadovoljna sam to sam posluala neki instinkt
i to je u odreenom asu prevagnula pedagogija. Imala
sam sreu sa studentima i satisfakciju pred oima. Imam je
i danas. Raduju me. Nekako prirodnije pratite vreme sa novim generacijama. Nije u pitanju samo to to, kad ostajete
u svojoj generaciji, starite na sto raznih naina. Hteli ne
hteli, kad ste s mladima, da biste ih razumeli, morate da ih
26.5.2008 21:03:21
22
pratite s razumevanjem. Prevela sam, priredila i napisala toliko korisnih stvari. Putovala sam, stekla brojna poznanstva,
retka prijateljstva. Imam dragog saputnika koji je ostario sa
mnom. Ni danas mi nita nije teko. Imam kondicije, ak i
onda kad me zatekne neka fizika nevolja. Kad gledam moje
vrnjakinje Pa ja jo ujem, ja jo itam bez naoara, jo
mogu da priteknem u pomo ako treba, jo imam sportski
poriv, umem da se nasmejem i obradujem, a ni radoznalost
nisam zatomila Nekako oekujem da u zasluiti jednu
lepu smrt, da umrem zdrava, na nogama, mada jo nisam
poela da raspremam fioke. Mislim da imam jo malo vremena, pa odlaem Nikad nisam bila sama, mada beskrajno cenim samou. Kad pomislim ta sam jo sve naumila
da uradim a vremena za onaj dobar, koncentrisan rad sve
je manje. Ali, tako je kako je Nadam se, nadam se da e
da sazri neka kolektivna zrelost koja e u trenutku da kae:
Dosta je bilo! Dajte da menjamo svoj ivot i da uinimo
neto za generacije koje dolaze! Stvarno im ostavljamo
grozan svet. Imamo li na to pravo? (1999)
Odlazak
Kad mislim na jedini odlazak koji me eka, nisam nimalo uzbuena, niti mi se ostaje. Svet se jako promenio. Nije
ni veseo, ni lep, ni blagorodan, ni nean. Sve je otilo do
avola. Ne znam kako e rasti ove mlade generacije. Vidim
da vrlo brzo ue kako se uspeva, kako se dolazi do neega.
Retki su oni koji izdre sirotinju, i sirotanstvo, uz ogromne
napore, uei i radei poteno, a pored njih deluju oni koji
su olako doli do uspeha, ako je to uspeh. Za moju generaciju je miran san znaio neto vrlo vano. Miran san, ist
obraz, mogu da vas pogledam u oi. Danas toga nema,
nose se crne naoari. Sve se izopailo. (2001)
Ognjenka Milievi je retko davala intervjue. Dva puta

je, posle dugih nagovaranja, pristala da razgovaramo za
novine: u jesen 1999. za Ludus i u jesen 2001. za Blic
news. Ovo su odlomci tih razgovora. (Feliks Pai)
26.5.2008 21:03:21
ema: 1968. MIT I/ILI STVARNOST
ENCIKLOPEDIJA 1968.
IZBOR POJMOVA
iz: Enciclopedia del 68.
Manifestolibri
Rim, 2008.
23
BEOGRAD studentske demonstracije

Prve studentske demonstracije dogodile su se
poetkom januara 1968. u svim jugoslovenskim gradovima. U Beogradu je sedmog januara organizovana velika
povorka podrke Vijetnamu koja e postati kolevka slinih
inicijativa u celoj zemlji, sa ciljem borbe protiv apatije u
kojoj se nalazila jugoslovenska mlade, kao i duboke krize
koja je zahvatila zemlju: problemi poput recesije, rastue
nezaposlenosti, nedostatka stambenog prostora, kao i
prepunjenosti univerziteta spram malih mogunosti za
zaposlenje mladih diplomaca. Ako se studentski protest
inio razliit od republike do republike i od grada do grada, njegovu sr u stvarnosti inila je kritika reakcija na
sve teu ekonomsku situaciju i neizvesnu socijalnu organizaciju. itava jugoslovenska zajednica postala je predmet
diskusije u programu pokreta beogradskih studenata koji
je ve naao svoje kritiko uporite u napisima asopisa
Praxis. To je, meutim, bilo kratkog daha. Poetkom
juna izbijaju sukobi studenata i policije u Beogradu
naizgled beznaajnim povodom: u Studentskom gradu
odrana je zabava kojoj studenti nisu mogli da prisustvu-
023-082 Tema broja.indd 1
26.5.2008 21:03:44
TEMA: 1968.- MIT I/ILI STVARNOST
24
ju jer su salu zauzeli lanovi Saveza komunista. Sledeeg

dana u Beogradu su zabranjena sva okupljanja. U znak
protesta, studenti zauzimaju sve fakultete i univerzitetu
daju novo ime: Crveni univerzitet Karl Marks. Uprkos
crvenim zastavama i Titovim slikama koje istiu u protestnim etnjama i na fakultetima, studenti su optueni
za ruenje socijalistike demokratije. Napetost dostie
kritinu taku kada Tito odluuje da lino intervenie. Studentima obeava traene reforme i lino se angauje na
reavanju mnogih problema, pretei ak i ostavkama ako
se protest ne okona. Beogradski studenti primaju Titov
govor s entuzijazmom i proslavljaju pobedu na ulicama.
U julu najtvrdokornija struja SK preuzima punu kontrolu
nad situacijom i potpuno onesposobljuje pokret.
LINO I POLITIKO
Lino i politiko je bio slogan 68. koji se dugo
odrao ak i u postezdesetosmakoj kulturi i oznaavao
je da ne postoje prostori, lini niti privatni, koji su samosvojni i nezavisni od sukoba i moi koje se konfrontiraju
u drutvu. U viziji ezdeset osme, sve odreuje sistem koji
vie nije toliko sistem proizvodnje koliko sistem hijerarhija, od drave preko odvojenih institucija, poput porodice i
kole, sve do bolnica i zatvora. Ali, upravo zato to je logika
sistema sveprisutna, takva je i njegova suprotnost: svaka

izjava pojedinca koji se buni protiv vlastite manipulacije
ili korienja u cilju prenosa ili odbrane utvrenih uloga
je ve politika, vrednuje se kao opozicija i antagonizam.
Stoga je u prvom redu politiki sukob izmeu roditelja i
dece unutar porodice: ulog u igri sukoba s oinskim figurama su drutvene uloge koje roditelji tee da usade deci
u vidu odevanja, ponaanja, seksualnosti, jezika i, povrh
svega, u pravljenje izbora za budunost.
JUGOSLOVENSKI STUDENTSKI PROTEST

Od januara do maja 1968. pokret beogradskih studenata razvija radikalnu kritiku drutvenih nejednakosti i
ekonomskih reformi koje su pretile da poveaju nezaposlenost i marginalizuju radniku klasu.
Program pokreta beogradskih studenata zahtevao je
ukidanje svih drutvenih privilegija i socijalnih razlika,
demokratizaciju Saveza komunista, sindikata, ustanova
kulture, slobodnu skuptinu i slobodu okupljanja.
U osnovi ovog programa nalazila se svest o
protivrenostima hibridnog jugoslovenskog drutva
oznaenog samoupravljanjem i snanim etatizmom koji
je sezao do najviih nivoa organizacije drutva.
Prevazilaenje postojee situacije razvijanjem celovitog
samoupravljanja bilo je cilj pokreta koji u demokratizaciji
sistema vidi nuan uslov za ostvarenje reformi.
Sa ovog gledita, to je bila proputena prilika kakva se
vie nikada nee ponoviti. Studentski pokret 68. bio je,
26.5.2008 21:03:44
MITOVI EZDESET OSME

Pokret 1968. bio je verovatno poslednji kolektivni
fenomen naeg stolea koji je na trgovima itavog sveta
istakao svoje exempla virtutis, u svom starom etikom i
civilizacijskom znaenju, koje generacijski mitovi kasnijih
godina nisu imali. ak do naih dana je preiveo jedan od
tih najsnanijih exempla, e Gevara, koji, dodue, nije bio
jedini. Na ulicama pola sveta skandirala su se imena i nosile slike Ho i Mina, Mao Cedunga, Fidela Kastra, Kamila
Toresa, Amilkara Kabrala i Malkolma Eksa.
Kao i sve raskide i lomove, i 1968. je karakterisala
urba da izgradi vlastitu tradiciju i uporite u glavnim
tokovima savremene istorije, polje koje je, na stranu razlike koje su je usitnjavale, ograniavalo horizont Revolucije. S jedne strane, vladao je model koji je vodio iroke
mase u borbu protiv najveih svetskih sila, kao u sluaju
Mao Cedunga i Ho i Mina, a s druge, primer hrabrosti,
line rtve i beskompromisnosti Gevare, Malkolma Eksa,
Kabrala i Toresa. Ali u oba sluaja to su bili borci (Mao
je bio strastveni borac Kulturne revolucije), i nikada stabilne vlade, iako su ih raale pobednike revolucije (Kastrova Kuba je smatrana za prvu odbrambenu liniju od
amerikog imperijalizma). ezdeset osma je mnogo vie

okupila ideju permanentne revolucije nego ostvarenje socijalizma, ak drugaijeg i boljeg od onog jadnog koji je
nastao u Istonoj Evropi. Ideja kraja istorije mu je bila
sasvim strana, dok su simbolike figure koje je odabirala
uvek imale dimenziju permanentnog sukoba.
S istim arom je za svoje savremenike i inspiratore
odabrala mislioce i politiare iz prolosti, uglavnom
prisvajajui tradicije radnikog pokreta, ali se istovremeno
i distancirajui, otkrivi jeretike, zaboravljene i nepoznate.
Vraaju se kultni predmeti, ali i temeljno izuavanje
i kritika analiza, boljevike glave Lenjina, Trockog i
Zinovjeva, poraene voe nemake revolucije, Karl Libkneht i Roza Luksemburg, voe Pariske komune, katalanski anarhisti, klasini teoretiari marksizma, ak i inoverni
marksisti. Diskutovalo se u citatima prepunim te tradicije,
ustanovljavale su se veze i neverovatne analogije izmeu
sadanjih i istorijskih situacija, ali se negovalo i kritiko
miljenje koje e ubrzo dati svoje izvorne plodove, ne
samo u politikoj misli.
ENCIKLOPEDIJA 1968.
zapravo, jedan od poslednjih protesta snanog politikog

i drutvenog karaktera (osamdesetih godina jedini slian
pokret bio je talas radnikih trajkova 1985) pre roenja
nacionalistikih pokreta u nekim republikama i propasti
zemlje 1991/92.
25
Preveo s italijanskog
Milan M. Miloevi
26.5.2008 21:03:44
Branislav Jakovljevi
26
RUNI RADOVI:
ESTETSKO NASLEE 68.
I
U razgovoru voenom u sumrak Miloevieve vladavine, Dejan Medakovi, tada predsednik Srpske akademije
nauka i umetnosti, upitan da prokomentarie nedavne
eksperimente u slikarstvu, odgovorio je na sledei nain:
uo sam, na primer, da je na Bijenalu u Veneciji bio veliki
hit nae umetnice, slikarke Marine Abramovi, struganje
konjskih kostiju na velikoj piramidi od konjskih kostiju,
uz neku tihu orijentalnu muziku. Da sam kojim sluajem
proao kroz tu salu gde je to izloeno, ne bih ni asa asio
da to pre izaem napolje. Jednostavno bih smatrao da
sam zalutao na mesto odakle treba ii na leenje.1 Re
je o performansu Marine Abramovi Balkanski barok, za
koji je dobila nagradu sedamnaestog Bijenala u Veneciji
1997. godine. Akademik Medakovi daje veoma iskrivljenu sliku ovog performansa: umesto na gomili kostiju,
performas se deavao u galerijskom prostoru koji je sa
tri strane bio omeen platnima na koja su projektovani
video-snimci umetnice i njenih roditelja Danice i Voja,
dok su se u sredinjem delu nalazila dva bakarna korita
u kojima je Marina Abramovi prala govee kosti tokom
etiri dana koliko je performans trajao. Umesto tihe ori-
26.5.2008 21:03:44
usuivala manjina. Upravo sada, vie nego ikada ranije,

neophodno je podseanje na emancipatorski potencijal
beogradske ezdeset osme, njeno preispitivanje8 i razumevanje njenog znaaja za sadanji trenutak.
Hroniari i analitiari deavanja na Beogradskom univerzitetu izmeu 2. i 9. juna 1968. godine slau se da se
ovi dogaaji mogu podeliti u dve faze: prvu, koja je trajala
od veeri 2. juna do sledeeg dana, i koju su obeleila
spontana okupljanja i sukobi s milicijom, i drugu, od 4. do
9. juna, obeleenu okupacijom zgrada Beogardskog univerziteta od strane studenata i nastajanjem organizovanog
studentskog pokreta2. Drugoj fazi posvetili su najvie
panje kako drava, njeni mediji, sudovi i politike organizacije, tako i kritiari dravne ideologije. Ova socioloka
i filozofska istraivanja inspirisana junom 68. vremenom
su prihvaena ne samo kao kritika analiza dogaanja iz
juna 68. ve i kao naslee njihovih emancipatorskih ideja.
U isto vreme, prva dva dana protesta su vremenom pala
u zasenak. Ako paljivije pogledamo sm tok deavanja,
videemo da prva faza protesta predstavlja trenutak spontane pobune, dok druga predstavlja poetak organizovane
akcije. Prva dva dana mogu se opisati kao ispoljavanje revolta, a ostatak kao zaetak revolucije. Upravo ovaj revolt
predstavlja in emancipacije, dok nepotpuna revolucija
koja je zatim usledila predstavlja njen postepen preokret.
Estetsko naslee juna 68. pripada ovoj prvoj fazi, dok
ideoloko pripada drugoj. U godinama posle 1968. bilo je
teko razdvojiti ova dva dela. Toj zbrci delom je doprinela
i sama injenica da je veliki broj studenata uestvovao u
obe faze, a delom i to su ideolozi 1968. poput Ljubie
Ristia sebe proglasili nosiocima estetskih ideja 1968.
Meutim, jedna arheologija dogaaja iz juna 68. otkriva
da prva dva dana pobune nemaju autora, ni dizajnera, ni
ideologa. U pitanju je bio samopregoran, neproraunat,
ekscesivan, dakle poetski in. Jedino legitimno naslee
ove telesne poezije iz 2. i 3. juna jeste performans art
koji je iznikao u Beogradu u godinama neposredno posle
1968.
U Drutvu spektakla, knjizi koja je dala teorijski smisao
studentskim pokretima s kraja ezdesetih irom Evrope i
SAD, Gi Debord (Guy Debord) govori o takozvanom koncentrisanom spektaklu, u poglavlju naslovljenom, nimalo
sluajno, Proleterijat kao subjekat i predstava.3 Polazei
RUNI RADOVI: ESTETSKO NASLEE 68.
jentalne muzike, ona je pevala uspavanke i deije pesme

kojih se seala iz detinjstva (sasvim je mogue da je kao
dete mnoge od njih sluao i sm Medakovi) i recitovala
jeziv monolog o balkanskom vuku pacovu. itav performans ima vid ritualnog ienja i odnosi se na prljave
balkanske ratove koji su se u tom trenutku deavali ve
punih est godina. Najraniji performansi u ovoj seriji su
ienje ogledala I i II (1995) u kojima nalazimo nago
ensko u zagrljaju skeleta, to je karakteristino barkoni
simbol prolaznosti i smrti.
Ova iskrivljena interpretacija performansa Balkanski
barok strunjaka za srpski barok ne moe se objasniti
nerazumevanjem tradicionaliste prema novoj umetnikoj
praksi ili sukobom generacija, a najmanje razlikama u
ukusu. Komentar Dejana Medkovia je simptom jednog
dugog i pritajenog sukoba izmeu ideologije i reprezentacije u srpskoj umetnosti i kulturi uopte. Ono to je
poetkom sedamdesetih performans art izneo na videlo
jeste da se ovaj sukob ne tie optih naela umetnikog
izraza, ve mesta koje u umetnosti, i dakle u kulturi, zauzima telo. Ovo neslaganje izmeu ideologije i tela koja
ona pokuava da obuzda, ogranii, ustroji, zaposli, pa ak
i izgradi prema svojim naelima, izbila je na videlo upravo
u studentskim nemirima iz juna 1968. godine. Izjava Dejana Medakovia dodatno je simptomatina i zato to se
u njoj kristalie i izbija na povrinu dvostruki odnos prema
prolosti koji je karakteristian za srpsku kulturu s kraja
dvadesetog i poetka dvadeset prvog veka. S jedne strane,
skora proslot je predmet stida i potiskivanja, i njoj pripada
upravo ono razdoblje koje je jo u dosegu pamenja, dakle period od kraja Drugog svetskog rata. S druge strane,
daleka prolost, koja pripada istoriji, protee se od jednog
maglovitog srednjovekovlja i provincijalne rane modernosti (koju ini upravo Medakoviev barok) do herojske
visoke modernosti koja kulminira upravo stvaranjem prve
Jugoslavije. Novi srpski nacionalisti na skoru prolost,
i sebe same u toj prolosti, gledaju s nevericom i podsmehom. Oni je paualno obezvreuju i odbacuju, i time
oteavaju svaku mogunost dubljeg razumevanja krvavih
dogaaja iz poslednjih dvadesetak godina. Ovaj sram od
sopstvene socijalistike prolosti odnosi se podjednako na
njen zvanini deo, u kome je uestvovala veina, kao i na
retke pokuaje kritikog odnosa prema njemu, na koje se
27
26.5.2008 21:03:44
bunili, nadiveo itav niz pitanja koja se tiu vidljivosti

ideologije: ta i na koji nain ideologija postavlja u iu
vidljivosti? Kako postie sopstvenu nevidljivost? Koje vidove dobija nasilje kojim ideologija postie svoju pogubnu nevidljivost? I, napokon, pitanje koje nikako ni danas
ne gubi aktuelnost: ta se deava sa tim nasiljem jednom
kada aparat birokratskog socijalizma posrne i propadne?
Da bismo doli do nekih odgovora, moramo najpre da se
osvrnemo na spektakularni ambijent u kome su se desili
neredi 1968. godine. Kakav je spektakl bio posredi? Od
ega se on sastojao?
28
II
od sasvim osnovane tvrdnje da je buroazija uspostavila

silu koja je do te mere samostalna da moe da opstane
bez same buroazije (72), Debord tvrdi da u zemljama
birokratskog socijalizma ideoloko-totalitarna klasa
na vlasti predstavlja svet okrenut naglavake: to je klasa
jaa, to nasilnije insistira da zapravo ne postoji, i zapravo
koristi silu da bi nametnula svoje nepostojanje (74).4 Nije
stoga nimalo iznenaujue to su u junu 1968. beogradski studenti bili revoltirani hipokrizijom ideoloke drave,
kao i to to je u potonjim teorijskim raspravama podstaknutim junskim nemirima provladavala kritika vladajue
ideologije. Neuporedivo manje panje posveeno je
onome to je previe poznato: inscenacijama ideolokog
spektakla u doslovnom smislu te rei. Tako je studentski
bunt 1968., pa i samu dravu protiv koje su se studenti
Istoriar umetnosti Boris Grojs (Boris Groys) proiruje

poznatu Benjaminovu tezu o estetizaciji politike u faizmu
tvrdei da je socijalizam i, konkretno, staljinizam
zapravo estetski poduhvat. U knjizi Totalna umetnost
staljinizma on kae da iako je sa retkim izuzecima izraen
u etikim i politikim terminima, najvii cilj u izgradnji socijalizma je zapravo estetski, i socijalizam je smatran kao
najvie merilo lepote5. I ako je najveim delom u pravu
kada naglaava estestke strane socijalizma, Grojs potpuno
grei u identifikaciji njegove estetske matrice. Ubeen
da demistifikuje ne samo kulturu staljinizma ve i istorijske avangarde, Grojs uspostavlja vie labavih analogija
izmeu sococijalistikog realizma i sovjetske avangarde,
tvrdei da estetika socijalistikog realizma ne ponitava
avangardu, ve zapravo predstavlja radikalizaciju koju
sama avangarda nije bila sposobna da ostvari6. I dalje:
26.5.2008 21:03:45
crkvi (mnogo pre nego pitanje religije, barok je bio pitanje crkve, veli Maraval). Jugoslavija dostie svoje pune
barokne razmere posle 1968., kada Tito preuzima vojsku
i partiju kao poluge line vlasti. etvrto, jedna od Maravalovih najkontroverznijih teza jeste da je, kada je re o
baroku, u pitanju prvo masovno drutvo u modernom
smislu. Kao i u posleratnoj Jugoslaviji, ova masa je bezimena, organizovana u masovne organizacije kao sto su
crkva, partija ili vojska. U masovnoj kulturi egzistencija
pojedinca je parcelisana: on je lan gomile samo jednim
delom svoje linosti i jednim delom svog vremena11. Naravno, sve se ovo odnosi na sva masovna drutva, od baroknog do dvadesetovekovnog industijskog drutva. Postoji,
medjutim, jedna posebna veza izmeu baroknog drutva
i drutva druge Jugoslavije (kao i SSSR-a): ni jedno ni
drugo ne obrazuju nacionalnu dravu. Dok u baroknoj
dravi gomila sainjava, kako Maraval kae, proto-naciju u Jugoslaviji, kao to emo videti, ona postaje neka
vrsta post-nacije. Peta odlika je najvanija za ovu raspravu. Masovne aktivnosti koje su neprestano organizovane
u SFR Jugoslaviji ukazuju na to da ovo drutvo zapravo
prati barokni model po kome drava naputa jednostavan
princip upravljanja prisustvom i usvaja dinamino upravljanje u kome se kontrola uspostvalja kroz aktivnost12. I
esto, ova kultura aktivne poslunosti13 postie se kroz
jedan balans nasilja i uivanja. Maraval vidi dva pola ovog
drutva u figurama zatvora i umetnosti. Prema njemu,
jedna institucija karakteristina za barok jeste citadela,
ta pretea kasarne, koja se nadnosila nad svakim veim
gradom. Drugu pak ini jedan kompleks socijalnih,
umetnikih i ideolokih sredstava koji su posebno razvijeni da bi odrali psiholoki autoritet nad voljom onih koji
bi mogli biti navedeni, kako se strahovalo, da zauzmu
jedan opozicioni stav14. Zbog toga Maraval ukljuuje
voenje ili rukovoenje kao jednu od osnovnih karakteristika baroknog drutva. Maravalovi komentatori, na
primer Vlad Godzic (Wlad Godzich) i Dzon Beverli (John
Beverley), ovu odliku baroknog drutva opisuju na mnogo
direktniji nain: kao manipulaciju.15
Ovde manipulacija ne podrazumeva puko izigravanje, iskoriavanje ili jednostavno magarenje. Re je
o kombinaciji prisile, privilegije i povlaivanja koji se ne
odnose samo na upravljanje manjine veinom ve i na
Odnos izmeu staljinistike kulture i avangarde slian je

onom izmeu institucionalizovane crkve i prvih isposnika:
u oba sluaja blagodeti starog poretka su odbaene da
bi posle pobede bile eksploatisane i osveeni u novom
poretku.7 Ne elei da se na ovom mestu uputam u detaljnu analizu Grojsovih greaka, hou da naglasim da
on zaboravlja da je realni socijalizam ne samo estetski
ve estetsko-ideoloki projekat. Kao takav, on je daleko
podudarniji s jednim modelom koji je uspostavljen mnogo
ranije od avangarde s kraja devetnaestog i poetka dvadesetog veka. U pitanju je, naime, barok.
Ako baroku priemo ne kao stilu, ili ak kao periodu,
ve, kako bi rekao panski poznavalac baroka Hoze Antonio Maraval (Jos Antonio Maravall), kao istorijskoj situaciji ili istorijskom kompleksu, onda dobijamo potpuno
drugaiju sliku. U knjizi Kultura baroka: Analiza istorijske
strukture, Maraval izoluje niz kljunih osobina baroka koje
se upadljivo podudaraju s odlikama socijalistike kulture u
Jugoslaviji i ire, u drugim kulturama realnog socijalizma.
Prvo, Maraval vidi barokna drutva pre svega kao postrevolucionarna drutva. S kulturolokog stanovista, barok
nije nastavak ili razvoj renesanse, ve njeno zaustavljanje i
preispitivanje. Kao i sedamnaestovekovna barokna drava,
postrevolucionarne drave dvadesetog veka preuzimaju
zadatak da obuzdaju i zaustave revolucionarni zamah
kome zapravo duguju samo svoje postojanje. Zbog toga
i to je druga odlika barokna drutva, kao i drutva
realnog socijalizma, jesu drutva koja se nalaze u stalnoj
krizi. Drava realnog socijalizma, kao i barokna drava,
troi ogromnu energiju na obuzdavanje i kontrolu krize
kroz koju neprestano prolazi i kojoj nikako ne uspeva da
se otrgne. Maraval ide dotle da definie kulturu baroka
kao sistematizaciju mnotva odgovora na jednu dugu socijalnu krizu.9 Takoe, itava istorija SFR Jugoslavije moe
se videti u svetlu odgovora na krize. One su se nizale bez
prestanka: politika kriza 1948, ekonomska kriza 1962,
drutvena kriza 1968., nacionalna 1971, ustavna 1974...
Iz ovog neprestanog mariranja kroz krizne periode izranja jedna dravna struktura koja, prema reima Maravala, zamrzava mogunosti za napredak i rast koje iznedrava sama barokna kultura10. Zbog toga, tree, barok
zaustavlja fluidnost renesanse i uspostavlja apsolutistiku
vlast koja se zasniva na monarhiji i jednoj militarizovanoj
29
26.5.2008 21:03:45
30
proizvodnju vrednosti. Tako, u panskom baroku pojam

asti prerasta, kako tvrdi Beverli, svoj status najcenjenije
karakterne osobine i postaje jedna od tehnika vlasti. U
posleratnoj Jugoslaviji na slian nain je korien, recimo,
pojam slobode, i to u smislu osloboenja od dveju diktatura (nacistike i staljinistike), ali i slobode putovanja,
dostupnosti kulturnih dostignua Istoka i Zapada, itd.
Naravno, onaj ko veruje da je slobodan nema razloga da
se opire vlasti. Prvog dana demonstracija u junu 1968.
godine studenti su se sudarili s granicama tih sloboda, da
bi na kraju bili vraeni nazad u njihove okvire. Voenje
je nerazdvojivo od rukovoenja, rukovanja (u smislu
upravljanja), odnosno manipulacije u doslovnom smislu.
Voenje rukom za ruku. Onaj ko (ruko)vodi dri voenog.
Ovo voenje je, dakle, dranje, odnosno posedovanje. U
briljantnom eseju naslovljenom francuskom rei Mainmise
koja oznaava uzimanje, zaplenu ili hapenje, an-Fransoa
Liotar (Jean-Franois Lyotard) kae da svako ko je pod
mainmise jednog mancepsa (osoba koja uzima neto u
ruku, koja prisvaja ili uzima) postaje mancus, jednoruki,
dakle nedostaje mu jedna ruka. On je taj ko nema ruku. U
ovom smislu, biti emancipovan znai liiti se nedostatka.16
Barok je istorijski kompleks koji uspostavlja ideju drutva
kao zajednice jednorukih. Veza izmeu baroka i realnog
socijalizma nije puka analogija, nego jedna varijacija koja
vrvi paradoksima. Ne moramo ii dalje od toga da realni
socijalizam, to bratstvo bezrukih, vidi sebe kao drutvo u
kome je rad, fiziki rad, rad ruku, emancipovan. U ovom
drutvu dokone ruke zaposlene su ne samo kada rade ve
i kada praznuju.
III
Ubrzo po zavretku rata kalendar praznika nove Jugoslavije ispunjava se datumima svetkovina: od Dana republike i Dana armije, do Dana pobede, Dana ena i Praznika
rada, to su dani parada, mareva, smotri, priredbi, horova i
koreodrama. Sve ove javne demonstracije ne deluju samo
kao propaganda nove vlasti i kao orua za ideoloko
obrazovanje, ve i kao konkretna telesna preobuka
graanstva. Drava nije samo statian sistem institucija
prisile ve jedna ceremonija koja se neprestano odvija pred
oima graanstva. I ne samo to: ova ceremonija ih uvlai

u sebe, i oni iz nje izlaze bar donekle promenjeni. Kao
to Oksana Bulgakova vispreno primeuje u knjizi Fabrika
gestova, postrevolucionarno drutvo kao sto je Sovjetski
Savez suoava sa sa masovnom promenom govora tela.
Klasna pripadnost ne ostavlja peat samo na jeziku, slikama, predmetima, odei, ukusima, ili javnim prostorima,
ve i na telima, njihovim pokretima, noenju, manirima i
gestovima. Dvorska etiketa, oficirsko dranje, srednja klasa
sa svojim bontonom, bivaju zamenjeni jednim agresivnim
egalitarizmom.17 U pitanju je, prema reima Bulgakove,
itavo jedno novo antropoloko ustrojstvo zasnovano na dravnim i vojnim tehnikama hodanja, stajanja i
sedenja.18 U Jugoslaviji, ova militarizacija svakodnevice
dobija donekle drugaije oblike. Njen najupeatljiviji i
najuoljiviji vid jesu masovna tranja.
Ova sintagma prvi put se pojavljuje u pismu koje je
Centralni odbor Antifaistike omladine Jugoslavije krajem aprila 1945. godine uputio svim lokalnim organizacijama: Uoi pedeset treeg roendana druga Tita nae
Odeljenje za sport i fiskulturu organizovae masovna omladinska tafetna tranja irom Jugoslavije. Mladi trkai
nosie lepo izraene palice i u njima pismenu estitku o
roendanu naeg marala i ponee u Beograd pozdrave
naroda, koji e ih putem doekivati.19 U tafetnom
tranju palica prelazi iz ruke u ruku. To je jedina vrsta
tranja u kojoj je ruka vana koliko i noga. Ruka, ne
ruke: jednoruko tranje. Upravo je ova jednorukost uslov
masovnosti ovog tranja. U prvom masovnom tafetnom
tranju uestvovalo je oko 12.500 trkaa, koji su nosili devet glavnih i vie lokalnih tafeta. itava akcija okonana
je masovnim skupom na beogradskoj Slaviji, kome nije
prisustvovao slavljenik. Poslednji nosioci tafete avionom su prebaeni u Zagreb, gde se Tito tada nalazio.
Ve od sledee godine on je redovno doekivao tafetu u
Beogradu, a broj trkaa, odnosno nosilaca tafetne palice30, iz godine u godinu je rastao. Odanost Titu izraavala
se brojevima koji su oznaavali kilometre i tela. 1950:
93.000 km i preko milion trkaa; 1951: 128.000 km i milion i po nosilaca. Najmasovnija tafeta organizovana je
1952: ak 1.555.000 trkaa prelo je 130.000 km. Godine 1956. prvi put je uprilien sveani doek na Stadionu JNA u Beogradu, i tada je Tito predloio da ubudue
26.5.2008 21:03:45
poratnih godina. Prema pisanju hroniara ove radne akcije

Momila Stefanovia, volonterske tradicije prilagoene su
reformskim promenama tako to je, prvi put u njihovoj
istoriji, jedna omladinska radna akcija organizovana po
uzoru na preduzee. Stefanovi objanjava da je Direkcija
za izgradnju Novog Beograda traila vei broj nekvalifikovane radne snage, koju je pronala u dobrovoljnom
radu omladinaca21. Ako se masovno tranje meri kilometrima, onda se masovno kopanje meri kubicima: tog
leta 5.000 srednjokolaca, studenata, radnika i seljaka
skinulo je 22.000 kubnih metara materijala s prunog nasipa, iskopalo 42.000 kubika zemlje u Parku prijateljstva i
na autoputu kroz Novi Beograd iskopalo i prevezlo 50.000
kubika zemlje (60). Varnice koje e inicirati studentski
protest izbile su upravo u sukobu studenata s akcijaima
koji su kopali autoput. I sama tua izmeu studenata i
obezbeenja muzikog programa Karavan prijateljstva
odie paradoksima privredne reforme. U saoptenju taba
radne akcije Novi Beograd-68., objavljenom 4. juna,
navodi se da je organizator (jo jedno preduzee?) kao
uslov odravanja koncerta za akcijae postavio zahtev da
njemu ne smeju prisustvovati civili zbog kasnije komercijalne predstave u glavnom gradu22. Moemo rei da su
se te noi sudarila dva principa reformske politike: volontarizam i profit.
ini se da su tog 25. maja brigadiri radne akcije Novi
Beograd-68. bili svuda prisutni. Dok jedni rade u nonim
smenama, drugi primaju tafetu i nose je u svoje naselje,
proslava njegovog (nezvaninog) rodjendana postane Dan

mladosti. Od 1957. godine Titova tafeta postaje tafeta
mladosti. Sada vie nije bitno samo gde tafeta stie i koliki je put prela, ve i mesto njenog polaska: tako vidimo
da ako Tito simbolino predaje tafetu omladini 1956.
godine, onda mu ona 1957. isto tako simbolino uzvraa
time to tafeta polazi iz njegovog rodnog sela Kumrovca. Vreme, odnosno istorija, poinje da se uliva u ovu
geopolitiku tela: na godinjicu AVNOJ-a tafeta polazi iz
Jajca, a na dvadesetpetogodinjicu Prve proleterske brigade iz Rudog. Simbolizam tafetnog tranja ne obuhvata
samo prolost ve i sadanjost: 1964, godinu dana posle
zemljotresa, polazite tafete je u Skopju, a 1968. polazna
taka je gradilite hidroelektrane erdap. Tu se masovno
tranje nadovezuje na masovno kopanje.
Ako je poetak gradnje pruge BrkoBanovii 1946.
godine, kao i pruge amacSarajevo 1947. godine,
oznaio uvoenje masovnog volonterskog rada u industriju i kulturu FNRJ, onda je velika privredna reforma
1965. znaila njegov sumrak20. To je bila prva godina
posleratnog razdoblja u kojoj nije bilo saveznih radnih
akcija. I sledee dve godine prole su bez veih radnih
akcija, da bi se tradicija ponovo uspostavila 1968. godine, i to s ponovnim organizovanjem radne akcije Novi
Beograd, koja je bila ukinuta tano dvadeset godina ranije. Kao to izgradnja hidroelektrane erdap nije uporediva s prugom amacSarajevo, ni ORA Novi Beograd68. nije uporediva s izgradnjom Novog Beograda iz prvih
31
26.5.2008 21:03:45
32
etrvti je uvaju na noenju, a peti doekuju predsednika
Republika na tradicionalnoj Drugarskoj veeri u Domu
omladine. Granice izmeu masovnog tranja i masovnog
kopanja su porozne, a nisu nita manje zatvorene ni prema masovnom vebanju. U tradicionalnoj priredbi na Stadionu JNA uestvovalo je 8.500 izvoaca pred oko 60.000
gledalaca. Prethodnih godina uspostavljen je vrlo precizan
ceremonijal ovog spektakla: tano u osam sati uvee predsednik Tito bi uz fanfare izaao na sveanu tribinu, da bi
ga vebai i publika pozdravili glasnim uzvikom: Sreno!
Te godine, priredba je poela sa naizgled neobaveznim
nastupom osnovaca (ogromni mozaik od hiljade boja23;
sada je maj, a igralite je prava livada na kojoj se moe do
mile volje valjati, preskakati jedan drugog, provlaiti24), a
nastavila sa sa folklornim grupama koje izvode kola iz svih
krajeva zemlje i od njih obrazuju olimpijski simbol u ast
Olimpijskih igara u Meksiku. Grupa gardista (140 momaka u jarkocrvenim odorama25) svojim telima obrazuje petokraku. Masovni rad predstavljen je takom Kovai koju
su izveli uenici Mainskog i elektrotehnikog kolskog

centra iz Novog Sada. Zavrni spektakl, vrhunac itave
veeri, jeste sletska veba u kojoj uestvuju vojnici sa
pukama, mornari sa veslima i devojke u crvenim i belim
kostimima26. Slike koje ispisuju svojim telima govore da
smo svi mi, ako zatreba, armija27. Ukratko, tokom dva sata
pred gledaocima se uvija, rastee, tri, postrojava, giba,
plee, prevre telo koje je jednog trenutka razbarueno
deije telo, da bi se pretvorilo u etniko telo, atletsko telo
(u okviru take posveene Olimpijadi nastupa proslavljeni gimnastiar Miroslav Cerar), radniko telo, militantno
telo; to je kolektivno telo u kome nestaju obrisi pojednica da bi se stopilo u geometrizovano, apstraktno telo,
u telo-sliku, telo-pokret, telo-simbol. Ovo semiotizovano
kompozitno telo odaje utisak dobroudnog, poslunog i
nemog gorostasa. Pretposlednja taka je Vrteka, u kojoj uestvuju srednjokolci, koji na pitanja komiara Mije
Aleksia odgovaraju gestovima. Na pitanje: Kako mislite
da ete najbre uspeti u ivotu?, svi poinju da igraju
fudbal. Sredoveni glumac zatim pita u mikorofon: ta
je u modi i ta se nosi ovog prolea?, na ta momci
podiu i nose devojke, dok se stadion orio od smeha i
oduevljenja28. Smeh iz ezdeset hiljada grla nije nikako
podsmeh, ili smeh koji slui kao odbrana od nesigurnosti,
ili kao sublimacija straha. To je smeh samopovlaivanja i
samozadovoljstva.
Masovno tranje, masovno kopanje, masovno vebanje:
reju, dobrovoljna disciplina.
Pre prvog govora izgovorenog u konventu na Filozofskom fakultetu, pre prve parole istaknute na fasadama
beogradskih fakulteta, pre prvog proglasa odtampanog u
26.5.2008 21:03:45
IV
Iznenaujue je, zapravo, koliko malo ima novog
u obiajima masovnog tafetnog tranja i masovnog
vebanja. Obe ove strategije regulisanja gomile potiu iz
arsenala devetanestovekovnog modernizma ili, jo preciznije, iz romantiarskih nacionalnih pokreta koji seu
do poetka devetnaestog veka. Titova tafeta neposredno
je inspirisana ceremonijom noenja olimpijske baklje. Prema pisanju Ljubice Stanimirovi, prilikom razmiljanja o
nainu proslave prvog Titovog roendana u osloboenoj
zemlji oivela su seanja na 1936. godinu kada je kroz
Kragujevac, u jedno predveerje, pred spomenik Palim
umadincima doneta baklja s Olimpa, kao pozdrav
Olimpijadi u Minhenu. Potom su godinama generacije
malih uenika, trei u kolskim dvoritima, vebale predavanje tafetne palice.30 Masovna gimnastika neto je
starija od modernog olimpijskog pokreta i vezuje se za
nemaki Turnverein, po ijem uzoru su Miroslav Tirs (Tyr)
i Jundrih Figner (Jindrich Fgner) 1862. u Pragu osnovali
eko gimnastiko drutvo Sokol. Fridrih Ludvig Jan
(Friedrich Ludwig Jahn) osnovao je 1811. u Berlinu prvi
Turnverein pod direktnim uticajem, s jedne strane, prosvetiteljskih ideja o fizikom obrazovanju kao nainu zatite
od bolesti, promocije elegancije i lepote, uravnoteenja
intelektualnog i telesnog razvoja, kao i stvaranja lojal-
nog i produktivnog graanstva31, i s druge strane, ideja

nemakog romantiarskog nacionalizma. Voen parolom
ljubav prema domovini kroz gimnastiku, Turnverein
pokret se zalagao za ujedinjenje Nemake, njeno otrgnue
od kulturne dominacije Francuske, kao i za purifikaciju
tela i duha. Ve 1817. Jan je organizovao prvi masovni festival: to su bila tri dana ispunjena nacionalistikim govorima, demonstracijama gimnastikih vetina i spaljivanjem
ne-nemakih knjiga32. U Tirsovim Sokolima ovaj nacionalni romantizam dobio je donekle drugaije obrise: umesto
ujedinjenja, ovde je bilo posredi nacionalno osloboenje
od Habzburke monarhije, a umesto germanskog prizivan
je duh panslavizma. Prvi sokolski slet odran je u Pragu
1882. godine, i pokret se ubrzo rairio na druge krajeve
Monarhije nastanjene slovenskim ivljem. Naravno, ideja
sokolstva bila je bliska idejama jugoslovenstva. Prilikom
posete Beogradu sokola iz eske, Slovake, Slovenije i
Hrvatske vodili su se razgovori o stvaranju junoslovenske
drave33, a na Sveslovenskom sokolskom sletu odranom u
Pragu 1912. srpski sokoli iz austrougarskih zemalja izvode
vebu Ujedinjenje i osloboenje34. Kralj Aleksandar prihvatio je sokolstvo kao jednu od legitimnih poluga svog
programa stvaranja jedinstvene jugoslovenske nacije. Prilikom Prvog jugoslovenskog svesokolskog sleta, odranog
u Beogradu juna 1930. godine, kralj Aleksandar obratio se
sokolima, pozivajui ih da od kolevke do groba slue
samo Jugoslaviji i jugoslovenskoj ideji35. Oigledno,
prezreli i instrumentalizovani romantizam meuratnog
sokolstva nije bio dovoljan za stvaranje makar jednog dela
zajednikog jugoslovenskog mitosa, u ijem nedostatku
Dejan oki prepoznaje jedan od glavnih uzroka propasti
ideje jugoslovenstva iz razdoblja izmeu dva svetska rata.36
I ako su, kada je re o nacionalnom pitanju, centralizam i unitarizam svrstani meu najvee bauke nove Jugoslavije, kako onda shvatiti menifestaciju ljubavi prema
domovini kroz gimnastiku koja se deavala svakog 25.
maja na Stadionu JNA u Beogradu, i koja se moe uzeti
kao epitoma ideolokog spektakla u SFRJ? Kao i kralj
Aleksandar, Josip Broz Tito se nametnuo ne samo kao
ujedinitelj i spasitelj zajednike drave ve i kao njena personifikacija. Meutim, kljuna razlika nalazi se ne samo u
ideologiji dvojice vladara ve i u samom pojmu jugoslo-
Studentu ili Susretu, pre prvog pisma upuenog radnicima, studenti su ve u noi 2. juna napravili presudnu
intervenciju u totalnom spektaklu socijalistike kulture u
Jugoslaviji. Te noi i sledeeg dana, kroz sudare s milicijom postala su vidljiva tela koja su ranjiva i okrvavljena,
neuhranjena tela, tela koja nisu postrojena u palire, koja
ne mariraju i ne skandiraju. Ne mermerna tela sportista
i uzornih radnika, ve posivela tela neurotika i nezodovoljnika, tela uvreenih i skrajnutih. Ma kako iskrivljujui
dogaaje, novine su opisivale ova umorna, neobrijana29
lica i objavljivale fotografije tela koja posru pod palicama milicionera. Ovaj inicijalni gest, iako nehotimian i
nemut, otvorio je, makar i na trenutak, mogunost da se
sagleda i razume duboka struktura spektakla zvanog SFR
Jugoslavija, njeno novo antropoloko ustrojstvo.
33
26.5.2008 21:03:46
34
venstva kojim su se oni sluili i koji su promovisali. Dok se

integralno jugoslovenstvo kralja Aleksandra zasnivalo na
ideji etnike bliskosti konstitutivnih naroda koja neminovno vodi ka njihovom stapanju u jednu naciju, dijalektiko
jugoslovenstvo predsednika Tita bilo je zasnovano na
ideji slobodnog udruivanja naroda radi ostvarivanja sopstvenih interesa. Ova zajednica postavljena je, pre svega,
na klasnim a ne na rasnim principima, i njeno vezivno
tkivo je socijalizam, a ne nacionalna bliskost. Polazei od
marksistike teorije drave, jugoslovenstvo je tumaeno
kao jedna vrsta hegelijanskog aufhebung-a nacije, odnosno njenog prevazilazenja i ouvavanja, ili, prema reima
proglasa VI kongresa SSRNJ iz 1966. godine, natkriljivanja naroda i narodnosti i njihovih posebnih interesa37
. Naravno, dravni ideolozi verovali su da se ova drava,
iako najbolje mogue reenje za sve narode i narodnosti,
ne moe oteti zakonitosti dijalektikog materijalizma,
prema kome drava predstavlja izraz klasne borbe, te je
kao takva osuena na nestanak zajedno s klasnim sistemom. Reju, ako je Kraljevina Jugoslavija bila drava
u nastajanju, odnosno drava bez nacije, onda je SFR
Jugoslavija drava u odumiranju, u kojoj nacije ostaju
bez drave. Kako primeuje Dejan Jovi, ako su sredinom
ezdesetih borbe izmeu etatista i antietatista (odnosno
Rankovieve i Kardeljeve struje) oslabile Titove pozicije, on
je veto iskoristio 1968. da obnovi svoj poloaj neprikosnovenog autoriteta u zemlji. To, meutim, nije moglo da
oivi ideju koja je bila poraena, a to je ideja o centralizovanoj Jugoslaviji. Umetnik kompromisa, Tito se odrekao
ideje jake centralne vlasti i dopustio njen postepeni prelazak iz federacije u republike, ali je za uzvrat zadrao dve,
po njemu, glavne poluge vlasti: partiju i vojsku.38 Naravno, ova situacija potpuno je strana romantiarskom kulturnom modelu koji je usredsreen na naciju i nacionalnu
kulturu. Gde to ostavlja slet, tu formu kolektivne igre koja
je duboko ukorenjena u romantizmu?
Iako od romantiarske gimnastike panslovenskog tipa
preuzima formu i tehnike izvoenja, Dan mladosti je po
svom kulturnom znaenju mnogo blii jednom ranijem
istorijskom momentu. Treba se podsetiti da masovni
spektakli ne poinju s nacionalnom gimnastikom, niti se
sa njom zavravaju. Pre Tirsovih sletova, na Hradanima
su izvoeni spektakli potpuno drugaije vrste. Bili su to
barokni festivali koji su prve izolovane vrhunce doiveli

u paniji zlatnog doba, da bi krajem 17. i poetkom 18.
veka prerasli u pojavu koja se proirila diljem Evrope. Za
razliku od romantiarskih masovnih okupljanja, barokni
festivali nisu bili spektakli dobrovoljne discipline39 ve,
pre svega, demonstracija moi i raskoi pojedinih dvorova.
Tako je, na primer, u maju 1664. Louis XIV priredio trodnevni festival na temu Ariostovog Orlanda u ast svoje
majke Ane od Austrije, u okviru kojeg su prireeni banketi, turniri, baleti, kao i predstava za koju je izgraeno
vetako jezero s ostrvom oko koga su plivali kitovi i morska udovita. Moemo, takoe, uzeti za primer sveani
ulazak vicegrofice Marije Jozefe u Drezden iz 1719. godine. Za ovu priliku upriliena je rena regata u kojoj
je uestvovalo oko sedam stotina plemia svih rangova,
i za koju je napravljena kopija venecijanskog dravnog
broda, praenog velikim brojem gondola i barki40 Naravno, ve iz ovih povrnih opisa jasno je da postoje vrlo
vidljive razlike izmeu baroknog festivala i poslava Dana
mladosti. S jedne strane, socijalistika kultura nije puka
meavina baroka i romantizma, ve jedno postizanje
baroka romantiarskim sredstvima41. S druge strane, ona
sa barokom deli mnotvo uoljivih slinosti.
Na najosnovnijem planu, Dan mladosti deli strukturu
baroknog festivala koja se sastoji od strogo odreenog
sleda raznovrsnih priredbi. Festivali su obino poinjali
procesijom, da bi se nastavili teatarskim predstavama, banketima, koncertima, turnirima. tafetu mladosti moemo
posmatrati kao jednu metastaziranu procesiju, koja se u
samoj zavrnici suava i pretvara u pravu paradu: nocioci
tafete tre ulicama Beograda izmeu palira graana
koji im pljeu i obasipaju ih cveem. Vee pre Dana mladosti Tito prisustvuje briljivo planiranoj Drugarskoj veeri
u Domu omladine, a na sm Dan mladosti sastaje se sa
predstavnicima omladine i visokim dravnim funkcionerima u jednom do tanina koreografisanom prijemu. Posle
ovih banketa i prijema sledi predstava na Stadionu JNA.
Takoe, proslava Dana mladosti nije liena turnirskog
elementa: tradicionalno, tokom ovog praznika odravan je finalni me fudbalskog Kupa marala Tita. Treba,
takoe, imati na umu da Dan mladosti nije bio ogranien
na dogaaje koji su se odvijali na relaciji Beli dvor Dom
omladine Stadion JNA. Najpre kroz tafetu, pa za-
26.5.2008 21:03:46
nomiji koju one dele. Ona se sastoji od jednog dubokog

konzervatizma koji je neraskidivo povezan s velianjem
inovacije i progresa. Ova antinomija se ogleda u vizuelnoj
kulturi baroka i socijalizma: dok prvi ne pravi nikakve strukturne pomake u odnosu na renesansu, ve samo dodaje
varijacije i time tei preterivanju, u drugom vidimo ponavljanje jednog uskog repertoara simbola koji se osveavaju
uvoenjem novih tehnika. Tako, ve 1970. godine stadionski spektakl poinje s balonom koji lebdi iznad Stadiona
JNA i vue natpis Srean ti roendan, drue Tito, uvode
se bakljade i drugi efekti kojima se postepeno potiskuje
tradicionalna forma sletske vebe. Poslednje i najvanije,
kultura baroka i socijalizma privileguje alegoriju kao osnovnu formu izraavanja. Kod baroka, kao i kod realnog
socijalizma, alegorija kao privilegovana forma izranja iz
samog drutva i njegovog odnosa prema prolosti. Naime,
i kod jednog i kod drugog, istorija je predstavljena, kako
bi rekao Benjamin, kao jedan primordijalni i okamenjeni
pejza koji se sastoji od ogranienog broja elemenata.
U sluaju socijalistikog Dana mladosti, ti elementi su,
recimo, revolucija, partija, omladina, Jugoslavija, Tito,
armija i dogaaji iz Narodnooslobodilakog rata. Govorei
o baroknoj alegoriji, Benjamin istie njenu diskurzivnost:
Alegorija, on pie, nije igralaka tehnika slikanja, ve
izraajna forma, ba kao to je jezik izraz, kao to je,
zapravo, to i pismo.45 Upravo kroz alegoriju postie se
tekstualnost jednog vizuelnog spektakla. Tela se stapaju u
slike, a slike simbolizuju znaenja. To je masovna kodira-
tim kroz lokalne proslave Dana mladosti, itava zemlja

ukljuivala se u ovo praznovanje. S usavravanjem novih
sistema masovnih komunikacija, pre svega televizije, centralna proslava na Stadionu JNA postaje medijski spektakl
koji dopire do ogromnog broja graana. Cilj je, naravno,
totalni spektakl u kome celokupno stanovnitvo uestvuje
bilo u ulozi izvoaa ili gledalaca.
Jo jedna odlika po kojoj se Dan mladosti razlikuje od
romantiarskih proslava i pribliava baroknom spektaklu
jeste uee dravnika u samoj ceremoniji. Godine 1968.
tafeta je uruena Titu u okviru sveanosti prireene u
Belom dvoru, van oiju iroke javnosti. (Na poslednjim
metrima do Tita tafetu su predavali iz ruke u ruku devojke i mladii postrojeni u paliru na ulazu u Beli dvor.
To je simbolizovalo osam hiljada kilometara dug put,
koji je tafeta prela kroz sve krajeve nae zemlje.42) Ve
sledee godine predaja tafete postaje kulminativni deo
stadionskog spektakla. U zavrnoj taki naslovljenoj Jaaj
sve monija, 3.68.0 vebaa obuenih u plavu, belu i crvenu odeu preko celog terena obrazovalo je ivu zastavu
Jugoslavije. Iz zvezde, odjednom, pojavila se43 Katica
Stevanovi, asistent Tehnikog fakulteta Univerziteta u
Niu, sa tafetom koju je ponela prema drugu Titu.44
Prema utvrenom ritualu, uruilac tafete dri krai govor, da bi predsednik Tito uzvratio i time postao jedan od
aktivnih uesnika predstave.
Dalje, veina paradoksa, kako u baroknoj tako i u
socijalistikoj dravi, poivaju na jednoj osnovnoj anti-
35
26.5.2008 21:03:46
36
na poruka koja prolazi kroz nekoliko kanala: od omladine predsedniku, koji, budui da personifikuje dravu,
tu poruku usmerava prema itavom graanstvu. Alegorija
je zapravo poredak zasnovan na itanju i tumaenju, jer
kako veli Benjamin, alegorija 17. stoljea nije konvencija
izraza, ve izraz konvencije. Izraz autoriteta, dakle, tajnovit po dostojanstvu svog porijekla, a javan po rasprostranjenosti svog vaenja46. Barokna kultura tako postaje
jedan tekst prezasien znaenjem. To je kultura u kojoj
nita ne izmie itanju. Ovo beskrajno tumaenje odnosi
se koliko na tekstove toliko na javne predstave i privatno
ponaanje.47 U ovoj tekstualnoj pometnji zatvara se svaka
mogunost postojanja jednog vanjskog poloaja u odnosu na (ideoloki) diskurs.
Ovo ludilo itanja prvi put je narueno i ugroeno upadom tela pobunjeih studenata u javni prostor iz koga je
telo uklonjeno kroz mnotvo briljivo organizovanih alegorizacija. U tom trenutku jugoslovenska javnost sudarila
se s javnim telom koje je neitko i koje odbija da bude
upisano u tekui spektakl jedne duboko tekstualizovane
stvarnosti. Ono je antisimbol, neznak, ija sama pojava
izaziva podozrenje i paniku. Sm tok studentske pobune
moe se videti kao proces postepene apsorpcije neitkih
tela i njihove semiotizacije. Najpre 2. i 3. juna imamo dva
krvava obrauna milicije sa studentima, u kojima se neitka
tela slamaju kroz postupke javnog i masovnog nasilja
bez presedana u dotadanjoj istoriji SFR Jugoslavije. Zatim sledi period uklanjanja pobunjenih tela iz vidokruga
javnosti. Studenti se zatvaraju u zgrade univerziteta, da bi

9. juna izronili iz ove inkubacije spremni da se reintegriu
u drutvo koje su privremeno doveli u pitanje. Kozarako
kolo koje se igra ispred nekih fakulteta oznaava ponovno ukljuenje pobunjenog tela u diskurzivnu ekonomiju
zemlje. Ono vie ne predstavlja nediskurzivni element koji
preti da raspara ideoloki tof drave, ve kao itki znak
koji je potpuno integrisan u to tkanje.
Da sumiram: upravo onako kako je pod udarcima
pendreka raspukla koa na leima pretuenih studenata,
tako je pod udarom studenata naprsla ideoloka fasada
socijalistike Jugoslavije. U naporu da ilustruju nain na
koji drutvo reaguje na sm pojam novog, u svom poslednjem zajednikom delu Delez i Gatari (Deleuze i Guattari)
poseu za metaforom D.H. Lorensa (Lawrence) koji kae
da drutvo neprestano podie kiobran na ijem svodu
ono iscrtava zvezdano nebo i upisuje svoje zakone i pravila. Onda dolazi umetnik ili pesnik koji pravi rez na tom
svodu, da bi kroz njega na trenutak prodro slobodan i sjajan haos, da bi drutvo to pre zailo i zatvorilo pukotinu.
Zanimljivo je to tepovi ovog ivenja nisu sainjeni samo
od zabrana i pritisaka. Ako rez otvara ono to je novo, dakle
neizrecivo i nepojmljivo, onda su tepovi koji ga zatvaraju
sainjeni od poznatog, shvatljivog i pojmljivog. Ovo zatvaranje je, zapravo, sainjeno od komunikacije!48 Ne samo
robija, zabrane i proganjanja, ve i svetkovine, pesme,
slike, pozorine predstave, filmovi, govori, nauni radovi,
kongresi, radne akcije49 i sletske vebe zatvaraju ranu koju
26.5.2008 21:03:46
III
Ako je na politikom planu studentski bunt 1968. godine predstavljao jedan pokuaj emancipacije od vladajue
ideologije, onda se njegov esteski uinak prepoznaje u
jednoj emancipaciji od alegorije. Na ideolokom planu,
emancipacija u odnosu na levicu koja je to samo deklarativno znai povratak na ortodoksno ili radikalno leve ideje.
Tito je iskoristio upravo ovaj ideoloki retrogradizam da
neutralizuje politiki potencijal studentske pobune. Tako,
paradoksalno, drava protiv koje su se, u sutini, studenti
bunili namee se kao jedina legitimna tekovina pobune52.
Na estetskom planu, stvari stoje donekle drugaije.
Kao to smo videli, alegorija upoljava jedan univerzalni hijeroglifizam pomou koga sve postaje pismo i sve je
mogue tumaiti svim drugim. Ovu baroknu tekstualizaciju stvarnosti kod nas su prvi ispitali Bora osi i Branko
Vuievi u knjizi Mixed media iz 1970. godine. Mixed media je inventar paranoine potrage za crteom, odnosno
prepoznatljivom formom, koja obeleava savremenu kulturu. Jedna od znaajnih manifestacija ovog preklapanja
umetnosti i stvarnosti je telopis, ta, kako veli osi,
ideoloka ekspanzija panestetizma53. Pored domaih
fiskulturnih sletova i omla dinskih parada osi navodi
primer sportske manifestacije u Istonoj Nemakoj u kojoj publika sama, mimo slikarskih dogaaja na terenu,
doavi u odreeno obojenim kouljama, prikazuje svoju
taku: slova rei mir ispisane na ruskom i nemakom

obrazovane zahvaljujui unapred smiljenom rasporedu
ulaznica i zakljuuje da se pri ovoj totalnoestetikoj
hipertenziji gubi ono sto se obino naziva publikom.54
Gubitak publike znai uklanjanje odstojanja i totalno
stapanje posmatraa i posmatranog, dakle prestanak posmatranja, sagledavanja i promiljanja. Ako je ovo totalna
alegorizacija, onda dealegorizacija znai uspostavljanje
subjekta, drugog, i time odnosa posmatranja, otklona i
publike. Ako se u alegorijskom telopisu tela pretapaju
u slova (i obratno), onda se dealegorizacija namee kao
jedan proces desemiotizacije ili obespismenjavanja tela.
Telo vie nije mogue itati, ono ne simbolizuje nita do
sebe sama, svoju materijalnost, ranjivost, nepostojanost.
Dalje, ako, kako tvrdi Benjamin, alegorijsko delo ne eli
nita drugo osim da traje, pa se celim svojim organizmom
okree vjenom55 , onda se dealegorizacija okree trenutnom, prolaznom, nepostojanom. I dalje, ako alegorija
tei idealu totalnog umetnikog dela, Gesamkunstwerka,
onda dealegorizacija tei fragmentaciji. Alegoriar zauzima privilegovan autorski poloaj koji mu dozvoljava da
daje znaenje neivim stvarima. On ga postavlja u njega
i on ga zastupa: i to ne psiholoki, ve ontoloki. U njegovoj ruci stvar postaje neto drugo, on njome govori o
neem drugom i ona za njega postaje klju za carstvo
skrivenog znanja.56 S druge strane, dealegoriar zauzima
poloaj koji nije privilegovan, poloaj vidljivosti i ranjivosti. Najzad, ako se za alegoriara moe rei da je majstor ars vivendi, odnosno suvereni manipulator57, onda je
dealegoriar ninji emancipator.
Beogradski performans umetnici s poetka sedamdesetih predstavljaju jedini legitimni nastavak estetske intervencije koji su studenti napravili 2. i 3. juna 1968. godine.
Ve 1969. godine Marina Abramovi koncipira performans
Doi da peremo, u kome umetnica trai od publike da skine
odeu, da bi je ona oprala, osuila i opeglala.58 Sledeih
godina, performans umetnici, iji su nastupi, ako ne izvedeni, onda bar koncipirani u Beogradu, gotovo taku po
taku ralanjuju alegorijske predstave koje jugoslovenska kultura neprestano proizvodi. Tako, suprotstavljeno
ritminom i masovnom telu sletskih vebi, u performansu
Ere Milivojevia iz 1971. nalazimo telo umetnice (Marina Abramovi) koje je izolovano i imobilisano tako to
je otvorio studentski protest. Ubrzo posle televizijskog

obraanja naciji 9. juna 1968. godine, Tito se obratio VI
kongresu Saveza sindikata Jugoslavije. Tom prilikom je
njegov govor ravno trideset est puta bio prekinut aplauzima i skandiranjem.50 To nisu bili orkestrirani i uvebani
gvozdeni aplauzi staljinizma, ve spontane ovacije i izrazi odobravanja. Pri ovakvom aplauzu vana je ne samo
poruka govornika ve i nemuto razumevanje izmeu
slualaca. Ova grupna reakcija je do te mere istanana
da je sociolozi uporeuju s vebama iste koordinacije.51
Tako, moemo rei da je u postezdesetosmakoj Jugoslaviji aplauz predstavljao najmasovniji vid sletske vebe.
Pri tom i najzahtevniji, budui da je pljeskanje izvoeno
jednom rukom.
37
26.5.2008 21:03:46
38
je obmotano lepljivom trakom. Nasuprot atletskim i suverenim telima sreemo asketsko telo Rae Todosijevia
koje se u performansu Pijenje vode (1974) dovodi do ivice
izdrljivosti kroz ispijanje velike koliine tenosti. Ovo ispitivanja granica izdrljivosti tela nalazimo u itavom nizu
performansa Marine Abramovi iz ovog perioda. Najvei
broj ovih akcija, na primer Ritam 5 i Ritam 2, dovode u
pitanje itavo telo. Jedan se, medjutim, tie ne itavog
tela ve jednog njegovog dela, ake, i repertoara gestova
koji ovaj deo poseduje. Zbog toga se Ritam 10 (1973) na
poseban nain odnosi prema izraajnom prostoru koji su
stvorili junski dogaaji 1968. godine.
U ovom performansu, prvi put izvedenom u Galeriji Richard Demarco u Edinborou (Edinburgh), Marina Abramovi klei na podu, poreavi ispred sebe
kasetni magnetofon i deset noeva razliitih veliina i
oblika. Ukljuuje magnetofon. Onda uzima no, zabada
ga izmeu palca i kaiprsta leve ruke, zatim, sve bre,
izmedju kaiprsta i srednjeg prsta, i dalje sve dok no ne
zaree jedan od prstiju. S prvom posekotinom menja no
i ponavlja istu radnju sve dok se no ponovo na zarije u
ruku. Poto je na ovaj nain upotrebila sve noeve, ona
iskljuuje magnetofon, premotava traku, i slua tonski
zapis performansa. Onda ga ponavlja istim noevima, istim ritmom, trudei se da ponovi iste rezove.59 U Ritmu
10 Marina Abramovi prenosi u galeriju ispit hrabrosti,
brzine, samokontrole, preciznosti i mukosti koji je dobro poznat pastirima, acima i vojnicima. Ovaj ritual
samopovreivanja dijametralno je suprotan aplauzu. Manipulacija noa pretvara se u dramu emancipacije jedne
ruke (manus) drugom rukom. Ona se ne deava kroz inicijalno ranjavanje ve kroz njegovo ponavljanje. Ne kroz zatvaranje posekotine, ve kroz njeno ponovno otvaranje.
Dejan Medakovi, Kompjuter je tekovina mog unuka, beograd.

com, 03.06.200, http://news.beograd.com/srpski/clanci_i_misljenja/
stankovic/000603_kompjuter_je_tekovina_mog_unuka.
html, sajt poslednji put poseen 3. maja 2008.
Glavni izvori koje sam koristio su: Neboja Popov, Sukobi: drutveni
sukobi/izazov sociologiji (Beograd: Centar za
filozofiju
i drutvenu istoriju 1983); ivojin Pavlovi, Ispljuvak pun krvi
(Beograd: Grafiki atelje Dereta 1990) i specijalni broj asopisa Praxis
posveen 1968. Dokumenti Lipanj/Jun 1968. (Zagreb 1971).
Naravno, ovo je dtournement naslova uvenog openhaurovog
(Schopenhauer) dela.
Ova analiza svakako je suptilnija od definisanja koncentrisanog
spektakla u odnosu na kult linosti. O nevidljivosti ideologije vidi,
takoe, Slavoj iek, The Sublime Object of Ideology (London: Verso
1989), str. 21.
6
7
Boris Groys, The Total Art of Stalinism: Avant-garde, Aesthetic Dictatorship, and Beyond (Princeton: Princeton University Press 1992),
str. 74.
Grojs, 37.
Grojs, 42.
Jos Antonio Maravall, Culture of the Baroque: Analysis of a Historical Structure (Minneapolis: University of Minnesota Press 1986), str.
134.
9
Maraval, 22.
10
Maraval, 31.
11
Maraval, 102.
12
Maraval, 68.
13
Maraval, 74.
14
Maraval, 46.
15
Vidi Wlad Godzich i Nicholas Spadaccini, Literature Among Discourses: The Spanish Golden Age (Minneapolis: University of Minnesota
1986) i John Beverley Going Baroque?, u asopisu Boundary (2,
vol. 15, no 3, prolece-jesen 1988).
16
Jean-Franois Lyotard, Mainmise, u: Philosophy Today (zima

1992), str. 422.
17
Marina Abramovi je jedan od retkih, ako ne i jedini, umetnik s
naih prostora koji poklanja panju ovom ideolokom odreenju
tela. Bojana Peji je u nekoliko navrata pisala o njenom i Ulayevom
performansu Communist Body/Capitalist Body. Vidi njene tekstove
Being-in-the-body: On the Spiritual in Marina Abramovics Art, u:
F. Meschede, uednik Abramovic (Berlin: Ed. Cantz 1993), str. 3133,
i Unmaking Sex: Bodies of/in Communism, u: Wounds: Between
Democracy and Redemption in Contemporary Art (Stockholm: Moderna Museet 1998), str. 69.
18
Oksana Bulgakova, Fabrika estov (Moskva: NLO 2005), str.210.
19
Titova tafeta tafeta mladosti (Beograd 1981), str. 27. Moj kurziv.
20
Istoriar Predrag J. Markovi oznaava veliku privrednu reformu
1965. kao jedan od kljunih dogaaja u istoriji nove Jugoslavije, uz
napomenu da je u publicistici dugo vladala impresioniranost 1968.
godinom, zbog studentskih demonstracija, iji je istorijski znaaj
sve manje uverljiv kako vreme prolazi (Markovi 1996:18). Ipak, ta
26.5.2008 21:03:46
21
Momilo Stefanovi, Svitanja na rukama (Beograd: Export-press

1969), str. 56. Stefanovi navodi podatak da je preduzee Novi
Beograd-68. za svoj rad naplaivalo deset dinara po satu, to je bilo
za dva i po dinara manje od cene koju su naplaivala graevinska
preduzea (57).
22
Borba, 4. jun 1968., str. 7.
23
Politika, 26. maj 1968., str. 2.
24
Borba, 26. maj 1968., str. 5.
25
Borba, str. 5.
26
Politika, str. 2.
27
Borba, str. 6.
28
Politika, str. 2.
29
Borba, 4. jun, str. 6.
30
Titova tafeta tafeta mladosti, str. 22. Autorka oigledno grei u
datumima i mestima. Olimpijske igre odrane su u Minhenu 1972.
godine. Poslednja predratna Olimpijada odigrala se 1936. u Berlinu.
Ovaj prizor bakljade, kao i direktna veza izmeu masovnih rituala
u socijalistikoj Jugoslaviji i nacistikoj Nemakoj nagovetavaju
poslednju tafetu mladosti iz 1987. godine, za koju je slovenaka
grupa Irwin dizajnirala plakat koji je bio kopija plakata s Olimpijskih
igara u Berlinu.
42
Politika, 26. maj 1968., str. 1.

Kao da je izronila, pie drugi izveta. Borba, 26. maj 1969, str. 1.
44
Politika, 26. maj 1969, str. 2.
43
45
Walter Benjamin, Porijeklo njemake alobne igre (Sarajevo: Veselin

Maslea 1989), str. 126.
46
Benjamin, 137.
47
Markovi navodi primer Titovih komentara na Drugom plenumu SKJ
u kojim on skree panju na povratak graanske etikecije u svakodnevno ponaanje grajana. Markovi, 1996, str. 203.
48
Vidi Gilles Deleuze i Felix Guattari, What is Philosophy? (New York:

Columbia University Press 1994), str. 203204.
49
Ve 1975. godine broj saveznih radnih akcija penje se na petnaest.
50
Vidi NIN, broj 912, 30. jun 1968., str. 3.
51
Vidi Thomas Schelling, The Strategy of Conflict (Oxford: Oxford

University Press 1963), str. 54.
52
Naravno, svako ko je smatrao ovaj ishod nelegitimnim osuen je na
uklanjanje iz javnosti na ovaj ili onaj nain ili gubljenjem posla ili
gubljenjem slobode.
53
Bora osi, Mixed media (Beograd, izdanje autora, 1970), str. 7.

osi, 7.
55
Benjamin, 142.
56
Benjamin, 145, moj kurziv.
57
Benjamin, 140.
58
Marina Abramovi, Artist Body (Milan, Italy: Charta 1998), str. 54.
59
Abramovi, str. 56.
54
dva dogaaja, te dve godine, teko je razdvojiti. Privredna reforma i

nastanak jugoslovenskog laissez faire socijalizma direktno su uticali
na poimanje industrijalizacije, a samim tim na raspodelu i percepciju
tela koja rade i proizvode. Vidi Predrag J. Markovi, Beograd izmeu
Istoka i Zapada 19481965 (Beograd: Slubeni list SRJ 1996), str.
18.
39
31
Claire E. Nolte, The Sokol in Czech Countries: Training for a Nation

(London: Plagrave-Macmillan 2002), str. 8.
32
Nolte, 11.
33
Duan Cvetkovi, Sokoli i sokolski sletovi (Beograd 1998), str. 21.
34
Ante Brozovi, urednik, Sokolski zbornik (Beograd 1934) str. 118.

35
Sveslovensko sokolstvo (Beograd 1930), str. 306.
36
Dejan oki, Yugoslavism: Histories of a Failed Idea 1918-1992

(London: Hurst and Company 2003), str. 139.
37
Citirano u: Predrag J. Markovi, Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu, u: Identitet:Srbi i/iliJugosloveni (Beograd: Institut za evropske studije 2001), str. 29.
38
Dejan Jovi, Yugoslavism and Yugoslav Communism, u: Yugoslavism: Histories of a Failed Idea 19181992, str. 175.
39
Ovaj izraz sam pozajmio od ekog sokola F. A. Toufara, koji ga
esto koristi u pamfletu Sokol: The Czechoslovak National Gymnastic Organization (London: George Allen & Unwin 1941).
40
Margarete Baur-Heinhold, The Baroque Theatre: A Cultural History

of the 17th and 18th Centuries (New York: McGraw-Hill 1967), str.
912.
41
Kljuna razlika izmeu faistikog i socijalistikog masovnog spektakla upravo je u tome to ovaj prvi predstavlja direktan nastavak
romantiarskih festivala, dok se drugi vraa baroku.
26.5.2008 21:03:46
Anja Sua
40
TEATRALNOST
STUDENTSKIH
DEMONSTRACIJA 68.
When you aint got nothing, you got nothing to
loose peva Bob Dilan, a Denis Doplin mu odgovara
reima Freedom is just another word for nothing left
to loose. I dok me itav svet deli od ideolokih slogana tog perioda, ove rei u uvek pamtiti. I dalje slavim
1968. zbog njene elegantne egzaltacije, zbog njene
oputene poetinosti i zbog gotovo samoubilake
nade da od ivota ne treba oekivati nita drugo do
ivot sam po sebi.
Mark Vajcman1
Studentske demonstracije 68. su, pored svojih
politikih i sociololih obeleja, imale i sloenu i specifinu
ikonografiju, koju su, uz izvesne modifikacije koje su bile
uslovljene lokalnim kontekstom pobuna koje su poput
poara harale velikim delom planete , prihvatili pobunjeni
studenti irom sveta, a koja je u nekim svojim aspektima
bila veoma bliska prirodi i ustrojstvu teatra.
Mnogi istoriari i teatrolozi veoma naglaavaju ritualni
karakter demonstracija, bez obzira na pojedina autentina
obeleja koja su se razlikovala od jedne do druge pobunjene zemlje. Volter Laker tako istie jako izraen element
26.5.2008 21:03:47
teri u aktuelnoj situaciji jesu obeleja teatralizacije5. Tako

je postalo mogue da u kontekstu studentskih demonstracija igonove rei iz Dantonove smrti dobiju specifinu
teinu koju u okvirima postavke na klasinoj pozornici u
zatvorenom teatru nisu imale. Navedimo neka od spoljnih
obeleja teatralizacije demonstracija. Studenti Varavskog
univerziteta su, na primer, tokom protesta nosili bele kape
kojima su apostrofirali svoju neposlunost, a beogradski
studenti su ponosno kaili stilizovane trobojne bedeve s
amblemom svog univerziteta. I jedni i drugi su imali potrebu da i kostimom naglase svoju razliitost i nepripadanje
veini. L Imagination au pouvoir bila je najpopularnija
parola francuskih studenata, a pobuna je u prvi plan izbacila heroje sa dramskim imenima poput Crvenog Denija ili
Vlade Revolucije. Setimo se samo nadahnua beogradskih
studenata Francuskom revolucijom i upotrebom njenih
simbola, od kojih su svakako bili najpopularniji konventi. Ili razmislimo, na primer, o sceninosti i simbolikom
potencijalu prostora u kojima su se studenti okupljali,
od pariskog Odeona do Kapetan Miinog zdanja. Kako
primeuje Ljubia Risti, bilo je mnogo poezije u svemu
tome6. Uopte, zbivanja iz 68. je nekako najlake opisati
teatarskom terminologijom. Borka Pavievi, na primer,
koristi matricu panske tragedije otac-vladar-bog da bi
objasnila sukob studenata sa revolucionarnom generacijom, tj. generacijom svojih roditelja (po kojoj je ubistvo
roditelja bilo rezultat mladalake borbe protiv svakog autoriteta, poev od oca, preko profesora, do samog Tita)7.
Studenti su u velikoj meri ritualizovali svoje demonstracije.
Vie od znaaja samih letaka, Borka Pavievi govori o
ritualu bacanja letaka, a Sreten Vujovi, kao jedan od
najupeatljivijih momenata beogradskih demonstracija8,
naroito nagalaava ikonografski gemit simbola sa Zapada i iz Latinske Amerike s autentino socijalistikim,
to je omoguilo sasvim jedinstven dekor jugoslovenskih demonstracija u odnosu na ostale9. Pomenimo samo
muziku podlogu protesta olienu u Koranici Crvenog
univerziteta, inspirisanoj poezijom Majakovskog. Tadanji
profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Bogdan
Bogdanovi, sa svojim studentima napravio je pravu malu
predstavu, u kojoj su svi tokom celog protesta bili odeveni
ili, bolje reeno, kostimirani u veernje toalete, ime je
dodatno naglaena dramska priroda protesta.10
TEATRALNOST STUDENTSKIH DEMONSTRACIJA 68.
hepeninga,
pozorita,
dramatizovanja
sopstvenih
fantazija2.U skladu s optim trendovima otvaranja zapadne civilizacije prema do tada nepoznatim tekovinama udaljenih kultura, i pozorite je u potrazi za svojom sutinom odbacilo okove potroakog drutva i
buroaskog teatra, okreui se pronalaenju novog jezika i
novih izraajnih sredstava kojima e probuditi uspavnog
gledaoca. Medjutim, pored razmiljanja o ritualizovanju
teatra, podjednako je zanimljivo razmiljanje o teatralizovanju i ritualizovanju samih demonstracija.
Jedno od tumaenja pojma spektakla kae da se
on odnosi na: sve vidljive delove drame i na sve vrste
predstavljakih umetnosti (ples, operu, bioskop, mime,
cirkus), kao i na ostale aktivnosti koje podrazumevaju
uee publike (sport, ritual, religijska iskustva, socijalnu
interakciju)3. U kontekstu socijalne interakcije studentske
demonstracije 1968. je mogue posmatrati kao neku vrstu
spektakla.
Svaka od pobuna imala je svoje ideoloke ili organizacione specifinosti, ali, isto tako, i svoje neponovljivo
uprizorenje (mise-en-scene) u koje su esto bili ukljueni
i elementi kojima inae barata pozorite. Sve pobune su
imale svoju dramaturgiju, kao i svoju scenografiju i kostimografiju i sve su one imale svoju meru teatralizacije. U
pozoritu koje se zvalo 68. postignuta je poptpuna integracija scenskog zbivanja i publike koja je bila ukljuena
u stvaranje teatarskog ina neposrednije nego to je to
bilo mogue u predstavama eknera i Livinga ili tamo gde
uesnici imaju svest da su u pozoritu, makar i najslobodnijem. Za Vajcmana su studentski protesti bili masovno
proslavljanje banalnosti kao otelotvorenja modernog identiteta i potraga za poezijom u najbanalnijim i najtrivijalnijim dogadjajima iz svakodnevice4. Ona je predstavljala
i neku vrstu masovnog teatra ili teatra za mase (theatre
de masse).
68. je bila prepuna znakova, simbola, ezopovskog
jezika, metaforinosti, humora elemenata na kojima
poiva i predstavljaka umetnost. Stvarnost je 68. bila
veoma teatralizovana, a i sm tetar je, kao to smo videli,
morao da postane stvarnostan. Po teorijskoj definiciji,
teatralizovati dogadjaj ili tekst znai interpretirati ga na
sceni uz korienje pozornice i glumaca. Vizuelni aspekti
pozornice i kontekstualizacija onoga to izgovaraju karak-
41
26.5.2008 21:03:47
medjutim, pojavila ili kao anticipacija (Kozakov Kongres

ili Jovanovievi Norci) ili je dola post festum (Druga vrata
levo ili Goli maii, e, Apsana ili Kopile).
Pozorite zvano 68. i jeste bilo tako inspirativno
zato to je prestalo da pripoveda o zbivanju. Ono je stvaralo zbivanje. Dobilo je ulogu koja mu je, prema miljenju
Ljubie Ristia, najprikladnija: Reditelji reiraju; glumci
glume; pisci izmiljaju: hodanje ulicom, pijenje piva,
sastanak komiteta, polni odnos, demonstracije, ubistva,
porodjaj, porodini ruak. Dakle: svet. Svaki ovek postaje reditelj, glumac i pisac pozorite prestaje. Svet nije
bogatiji time, siromaniji je za jedan od naina stvaranja
privida sopstvenog lika i smisla. Filosofija dobija prostor
da svet sazna i protumai, time to je svet oslobodjen
jedne diluvijalne, trogloditske ljudske predstave o njemu:
pozorita.12
Konano razreenje
Stevo igon
Dantonova smrt
42
an Divinjo je u intervjuu iz tog perioda rekao da su

majski dogadjaji u Francuskoj izazvali kod mladih ljudi
edj koja nije edj za pozoritem ve edj za neim drugim,
a ono to moe da je ugasi nije nikako politika drama
kakva je postojala pre majskih dogadjaja, ni avangardni
komad, Jonesko itd., pa ak ni hepening, ni Living...
To je neto to jo nismo uspeli da objasnimo, a to se
donekle objanjava ovim podatkom: za vreme Francuske
revolucije nije bilo pozorita, uopte ga nije bilo. Za vreme
Majskih dogadjaja doli su do mene glumci i zatraili da
osnujemo revolucionarno pozorite. Odgovorio sam im
da Francuska revolucija nije imala pozorite jer je sama
bila pozorite. Kada se neko drutvo transformie, ono se
teatralizuje11. Neto slino zakljuuje i Dragan Klai: U
kriznim politikim trenucima nema nikakve teatrske aktivnosti, pa ni avangardistike, koja bi bila vezana za taj
trenutak. Kao primer za ovo on navodi pojavu dramske
literature inspirisane junskim dogadjajima 1968. koja se,
U klasinoj dramaturgiji, drama moe da se okona

tek kada su svi sukobi razreeni, a gledalac se vie ne pita
kako e se akcija zavriti. Oseanje za razreenje proizlazi
iz narativne strukture koja jasno sugerie da je junak doao
do kraja svoga puta, to je pojaano utiskom da se ponovo uspostavlja komiki ili tragiki poredak koji je vladao
svetom pre nego to je komad otpoeo.13 I sm ishod
demonstracija bio je nalik na finale neke drame. Otrica
radikalnih studentskih zahteva je pod pretnjom reima
otupela, pokret je postao samom sebi svrha, a revolt je
sveden na teatralnost.
Jo jedan fenomen privlai panju istraivaa. To je
injenica da su studenti, u momentu najvee dotad viene
ekspanzije medija u ljudskoj istoriji, odabrali pomalo
zastarela sredstva izraavanja, elei i time da naglase
svoje neprihvatanje tekovina savremene potroake civilizacije. Tako se desilo da na samom poetku studentskih
pobuna, u Free Speech Movment na Berkliju, kompjuter
postane glavni cilj agresije14. Hans Magnus Encensberger
objanjava interesovanje za nerazvijeni Trei svet i otporom prema civilizaciji, iz arsenala konzervativne kritike
i kulture. Analizirajui razloge za otpor prema medijima svojstven novoj levici, Encensberger je napisao: Za
26.5.2008 21:03:47
M. Weitzmann, The Year Coca Cola Won the Cold War, 1968. Mag
num Troughout the World, Editions Hazan, Paris 1998.
Volter Laker, Istorija Evrope 19451992,Clio, Beograd 1999, str. 431.
P. Pavis, Dictionary of the Theatre: Terms, Concepts and Analysis, University of Toronto Press Incorporated 1998, Canada, str. 346.
M. Weitzmann, n.d., str. 11.
P. Pavis, n.d, str. 395
Izjava Ljubie Ristia u TV emisiji 68. Kraj utopije, VIN produkcija

u saradnji sa UNESCO-om, Beograd, april 2001.
Izjava Borke Pavievi u TV filmu 68. Kraj utopije, VIN produkcija i

UNESCO, Beograd, april 2001.
Izjava Borke Pavievi u TV filmu 68. Kraj utopije, VIN produkcija i

UNESCO, Beograd, april 2001.
Izjava Sretena Vujovia u TV emisiji 68. Kraj utopije, VIN produkcija

u saradnji sa UNESCO-om, Beograd, april 2001.
10
Usmena izjava Bogdana Bogdanovia data autoru u maju 2001.
11
Intervju sa . Divinjoom, Vidici, br. 144, oktobar 1970, str. 1112.
12
Pupilija Ferkeverk, stranjica Kralja Tomaa ili pohvala svakodnevnom zbivanju, Vidici, april 1970, str. 15.
13
P.Pavis, n.d., str. 150.
14
H. M. Encensberger, Nemaka, Nemaka, izmedju ostalog; videti

esej: Kockice za jednu teoriju medija, BIGZ, 1980, str. 105.
15
D.Caute, n.d., str. 276.
16
P. Pavis, n.d., str. 69.
17
Navedeno prema: D. Klai, Novo pozorite u Jugoslaviji 19691972,

APFRT, Beograd 1972, str. 142.
TEATRALNOST STUDENTSKIH DEMONSTRACIJA 68.
pariski maj 1968. posebno je bilo karakteristino vraanje

starim oblicima proizvodnje. Umesto da izvre agitaciju na radnike neke moderne offset-tamparije, studenti
su svoje plakate tampali runom presom na Ecole des
Beaux Artes. Poetine parole ispisivane su rukom: abloni
bi, dodue, omoguili njihovo masovno irenje, ali bi
povredili stvaralaku matu svojih autora. Stvaralaki ispravno posezanje za najnaprednijim medijima izostalo je:
pobunjenici nisu zauzeli zgradu radija, nego tradicionalno
pozorite Odeon. Upravo na tom mestu je formulisana i
deklaracija francuskih studenata: Jedino pozorite je gerilsko pozorite. Revolucionarna umetnost se dogadja na
ulici.15
I jugoslovenske demonstracije su okonane teatralno televizijskim pojavljivanjem predsednika Tita koji
je, poput antikog deus ex machina, stavio taku na
pobunu. Njegov TV nastup je doneo neku vrstu komikog
olakanja (momenat ili scena komikog olakanja se dogadja posle ili neposredno pre dramske ili tragike epizode
da bi omoguio radikalnu promenu atmosfere i odloio
katastrofu16), ija je spoljna manifestacija u drami studentskih demonstracija bilo i ozloglaeno Kozarako
kolo. Ovaj sedamdesetestogodinji dravnik je bolje shvatio znaaj modernih medija i mogunost njihove eksploatacije od pobunjene omladine.U oiglednom anahronizmu
koji je bio prisutan u studentskim protestima celog sveta,
a koji se, izmedju ostalog, ogledao i u pobedi pozorita
nad modernijim medijima, delimino moemo traiti razloge za njihov neuspeh. Jipiji su mislili da je teatralizacija
stvarnosti revolucija. Oni su pobrkali revoluciju i makrohepening. Hepening je, ma kakav bio, ogranien. Revolucija nije, distinktivni faktor je zbilja17.
ezdesetosmaki teatar mundi je, uprkos svemu, uspeo
da navede svoje gledaoce i aktere da svoju zbilju posmatraju i reflektuju na sasvim poseban nain. Ako danas procenjujemo uinke ezdesetosmake pobune, njen politiki
debakl je evidentan, ali je, istovremeno, njen kulturni uticaj ogroman, i predstavlja neprestani izvor inspiracije.
43
(Preuzeto iz magistarskog rada Beogradsko pozorite

i studentske demonstracije 68., odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 2002. godine)
26.5.2008 21:03:47
Ivo Svetina
44
POZORITE
PUPILIJE FERKEVERK
ILI
PITANJE RITUALA
etrdeset godina posle poslednje predstave Pozorita
Pupilije Ferkeverk, izvikane predstave Pupilija, tata Pupilo i Pupilii, koja je svoju premijeru doivela 29. oktobra 1969. u Vitekoj dvorani u ljubljanskim Kriankama,
moda je ve vreme da o toj pozorinoj pojavi sebi postavimo nova, dosad jo nepostavljena pitanja. etrdeset godina je sigurno dovoljno da Pupilija potone u zaborav i da
njome mogu da se bave samo oni koji trae i prouavaju
marginalne pojave slovenakog pozorita u drugoj polovini 20. veka. Ipak, neki poznavaoci ukazuju da je Pupilija
nekako preivela, pa je, na primer, reiser Emil Hrvatin ove
godine u prolee obnovio, rekonstruisao predstavu, povodom koje je Veno Taufer napisao da smrt bele industrijski tovljene kokoke (kojom se zavrila predstava) znai
jednom zauvek kraj literarnog pozorita u Sloveniji. Izjava
koja je sigurno dosta provokativna, ako ne ak i okantna,
a naroito ako su je proitali, odnosno citirali, povrno, i
tako je prihvaeno kao da je pomenuta predstava uopte
oznaila kraj literarnog pozorita u Sloveniji. To, sigurno,
nije odgovaralo stvarnim injenicama. Jer Pozorite Pupi-
26.5.2008 21:03:47
Daneta Zajca i u reiji Lada Kralja, koji se, posle studijskog

boravka u SAD, gde je saraivao i sa uvenim reiserom i
pozorinim teoretiarom Riardom eknerom, poetkom
sedamdesetih vratio u Ljubljanu i osnovao pozorite
Pekarna kao odgovor na ve osnovano eksperimentalno
pozorite Glej koje je sebi kao svoj osnovni cilj postavilo
izvoenje na sceni savremenih slovenakih i stranih dramskih autora. Dakle, imalo je ambiciju da jo bude (takoe)
literarno, iako je prilikom nastanka eksperimentalnog
pozorita Glej saraivao (takoe) Duan Jovanovi koji je
bio koautor Pupilije iz jeseni 1968.
Pozorite Pupilije Ferkeverk rodilo se iz poezije. Ova
tvrdnja podsea na naslov poznate Nieove knjige Roenje
tragedije iz duha muzike. Poneto se ve d misliti, pa se
tako pribliavamo samom poetku pozorita koje je bilo
o tome verovatno ne treba dugo raspravljati upravo
u ritualu, obredu, u kome su ljudska zajednica, drutvo,
pleme uspostavili kontakt s onim viim, neimenovanim i
nepredstavljivim kome je dato ime Bog dakle, sa samim
poetkom, stvaranjem sveta i ljudskog bia. Pa neka je re
o zapadnom, belom drutvu, civilizaciji, ili o istonom,
azijskom ili ak crnom, afrikom ili junoamerikom (Indijanci) sva ta drutva koja su bila tik pred pronalaskom
pisma. Jer sa pisanjem se rodila i literatura, a tako i tragedija.
Pozorite Pupilije Ferkeverk nastalo je u poslednje
dve godine uvenih ezdesetih godina 20. veka: od ranog prolea 1968. kad je stvoren plan za organizovanje knjievnih veeri u Maloj drami (koja je tada bila jedini zvanini prostor pozorinih eksperimenata, koji je
ustoliio Bojan tih, a vodio arko Petan), pa do gostovanja sa predstavom Pupilija, tata Pupilo i Pupilii maja
1970. na BRAMS-u u Beogradu. Ukratko: u neverovatno kratkom vremenu od dve godine osnovano je PPF, a
takoe i zamrlo (ako izuzmemo nastojanja Tomaa Kralja
koji je nastavio s Pupilijom, napravio vie predstava i s
jednom ak bio na BITEF-u). I drugo, neophodno je u
zapisu sauvati bar najosnovnija misaona i dramaturka
ili teatroloka vienja pozorinog delovanja Pupilije Ferkeverk, jer ima relativno malo sauvane dokumentacije.
Tako je sada preda mnom zadatak da, koliko se d,
precizno opiem dogaanje na izvikanoj predstavi iz
jeseni 1969. Pupilija, tata Pupilo i Pupilii, kad je na
POZORITE FERKEVERK
lije Ferkeverk rodilo se krajem ezdesetih godina 20. veka,

kad su se ne samo u pozoritu nego i u drutvu, zapadnom i istonom, dogodili najsudbonosniji potresi posle
zavretka Drugog svetskog rata. Slovenako pozorite se
u ezdesetim godinama drugi put evropeiziralo (prva evropeizacija je proticala u tridesetim godinama), i to kako
s dogaajima na centralnoj slovenakoj pozornici, tj. na
pozornici ljubljanske Drame, tako i u Odru 57. U toj deceniji, koja je bila duga i intenzivna za ceo vek, najpre se,
na primer dogodila Korunova reija Cankarove Sablazni
(1965), ime je zapoeo slovenaki pozorini modernizam,
kao (tri godine kasnije) i reija Eshilove Orestije, koja je
sigurno jedno od najlucidnijih i autentinih (modernih)
postavki ove znamenite Eshilove trilogije u tadanjem evropskom i svetskom (amerikom) pozoritu. Pored toga,
na pozornici Male drame dogodile su se tri verovatno
najvanije predstave, s najdalekosenijim posledicama za
razvoj slovenakog modernog (i postmodernog) pozorita,
i to: abe Gregora Strnie, Marke, a potom i Emilija Duana
Jovanovia i Arhitekta i asirski car Fransiska Arabala u reiji
Jureta Soueka, koji je odigrao i naslovnu ulogu.
Tako je Pupilija Ferkeverk imala dosta oeva i majki,
pa ipak je pronala neto to u slovenakom pozoritu
jo nije bilo vieno, uveno ili kritiki vrednovano. A to je
ritual, ne ritual Eshil-Korunove Orestije, dakle arhaini,
antiki, balkanski, ve novovremeni ritual, obred koji, naravno, nikako nije propisani verski obred, ve, u prvom
redu, neto posve profano, sekularizovano, neto to nema
ba nikakvu religioznu, svetu dimenziju. Pa ipak jeste, i bio
je, takoe prepoznat kao ritual, obred. A kakav ritual, obred
je bilo mogue krajem ezdesetih godina prethodnog veka
predstaviti na sceni, u dvorani krievake crkve, upravo
tamo gde se nekoliko godina pre toga dogodila Topla leja
Marjana Roanca (u reiji Andreja Strojana) i povodom nje
demonstracije neposrednih (seljakih) proizvoaa?
Ova razmiljanja pokuae da daju odgovor upravo
na ovo pitanje: ta je u predstavi Pupilija, tata Pupilo i
Pupilii bilo mogue prepoznati i opisati kao ritual, obred.
Poto je neosporna injenica da se tada na sve strane, kako
laika tako i struna javnost, bavila pitanjima tzv. ritualnog
pozorita, koje je samo uzgred prema miljenju autora dobilo prvi pravi slovenaki vid, vid scene u predstavi
Putohoda, koja je nastala na osnovu istoimene drame
45
26.5.2008 21:03:47
46
kraju bila zaklana bela industrijski tovljena kokoka, a istovremeno da opiem i reagovanja na tu predstavu, jer
su bila primerene vremenu, mogli bismo tako rei danas kad su od tada prole etiri decenije. Reakcije iji je
dijapazon obuhvatao kako otkazivanje gostoprimstva
u Kriankama, gde je bila premijera Pupilije, do poziva
sudiji za prekraje zbog krenja javnog reda i mira, do kritika, kako Tauferove u Naim razgledima u kojoj je pesnik,
kritiar i dramski pisac napisao onu poznatu reenicu o
kraju literarnog, samo estetski funkcionalnog pozorita
u Sloveniji, do moralistikog zapisa novinara Dela Joeta
Snoja koji je svoj zapis nazvao Svesni ili nesvesni delati
i u kome je napisao da konsekventnost takvog pozorita,
koje je sebi dozvolio klanje kokoke na sceni, mora pre ili
kasnije dovesti do ubistva deteta na sceni (to se kako je
dalekovid tada bio Snoj! dogodilo u izvoenju na sceni
Bondovog Spasenog u EP Glej samo nekoliko godina kasnije. Naravno, bilo je to samo fingirano ubistvo deteta,
ali je ono, i pored toga, nateralo neke gledaoce, meu
njima i dr Bratka Krefta, moda ak i Josipa Vidmara, da
napuste predstavu, to se sa Kreftom desilo ve na Pupiliji,

u jesen 1969.
Na razmiljanje o Pupiliji me je, ne i kao poslednje,
podstakla i tzv. rekonstrukcija predstave koju je prolea
ove godine priredio Emil Hrvatin, sada ve neko vreme
Janez Jana. I pored toga to su odzivi na taj pokuaj
pozorine rekonstrukcije, odnosno rekonstrukcije
pozorita, bili dosta povoljni i pozitivni (predstava je gostovala na ovogodinjem BITEF-u, gde je dobila i specijalnu
nagradu), ja sam se ve u razgovoru s reiserom, tada jo
Emilom Hrvatinom pitao kakav smisao i cilj ima (moe
da ima) takva rekonstrukcija koja je ako sledim Tarasa
Kermaunera uvek pre svega i interpretacija, odnosno
ak reinterpretacija! Sutinsko pitanje, koje mi se postavilo prilikom te rekonstrukcije bilo je: kako moe da se
rekonstruie duh vremena, duh kasnih ezdesetih, Vijetnama, Palaha, sovjetske okupacije SSR, flower power,
make love not war, studentskih nemira, parola kao to
je ona poznata sorbonska Budimo realisti, zahtevajmo
nemogue ili ona o dugom maru kroz institucije i
ba obe te parole je PF upotrebila kad se nastanila u Maloj
drami (u sredinjem svetilitu slovenake Talije, ali koje
je deflorisao i popljuvao ve 1965. godine huligan
Mile Korun Cankarovom Sablazni (!), to znai da mu je
oduzeo neto od njegove svetosti, nedodirljivosti, koja
se uvala kroz (vie ili manje) istroene drutvene i drugarske rituale.
Povodom toga ne mogu da ne pomenem oma koji
je Duan Jovanovi predstavio na sceni pre svega samom sebi (a moda i svim Pupiliima) kad je u predstavi
Lepotica i zver (Slovensko mladinsko gledalie, 1985), iji
je autor dramskog teksta potpisani autor ovog spisa), zaklao belu kokoku. Tada, jednu i po deceniju posle originalnog klanja, kokokina smrt je bila samo vie ili manje
efikasan teatarski efekat.
U uvodu sam tvrdio da se Pozorite Pupilije Ferkeverk
rodilo iz poezije. I zaista je tako: dve knjievne veeri u
Maloj drami, prva u prolee 1968., druga u prolee 1969,
koju je ve reirao Duan Jovanovi (prilikom prve sa
savetima je saraivao Jurij Souek), pokuale su svetu re
poezije javno da predstave na sceni i time joj daju novu
dimenziju: pesnikom reju, koju je izrekao autor, dakle
pesnik je hteo da posveti zajednicu okupljenu pred njim,
26.5.2008 21:03:47
Naalost, ovde nema dovoljno prostora da podrobnije

analiziram Pupiliju kao pozorinu predstavu koja je istovremeno pozorite kao umetnost elela da demantuje, a
s druge strane, elela je da izvoenjem profanih rituala,
nazovimo to tako, uspostavi nekakvu novu ne iskljuivo
estetsku funkciju pozorita. Pa ipak, moramo konstatovati
da to moe da bude samo ritual, obred. Obred ili ritual kao
to ga ne napokon opisuje Vrbiev renik stranih rei:
propisan verski obred, iz latinske rei ritus to znai
obred. Prema tome, posredi je propisani, obavezni obred
koji mora uvek iznova da se odvija po unapred odreenim
pravilima. I zato je to potrebno? Da (verujua) zajednica
moe da se ujedini i da tako ceo (verujui) kolektiv moe
istovremeno da stupi u dodir sa boijim, svetim. Ili ako su
u pitanju religije starije od hrianstva, animistika i druga
amanistika verovanja, ipak je osnovni obrazac isti
Tibetanska knjiga mrtvih, sveti budistiki tekst, nije nita
drugo do precizno odreena uputstva po kojima mora da
postupa umirui da bi mogao da dostigne taku na kojoj
e se odvojiti od svog zemaljskog tela i postojanja, osloboditi privezanosti za toak ivota i tako se spasti od
neprestanog umiranja i raanja (reinkarnacija!). Tibetanska knjiga mrtvih zove se i predstavljanje lepih prizora za
umirueg. Konani cilj tih uputstava, tano odreenih
postupanja, jeste taj da umrli dosegne stanje nirvane bez
elja i postane buda, bie saoseanja. I tradicionalno tibetansko pozorite, zvano ache lahmo, zove se i svetovna
religija ili meditacija u pokretu. I navedimo ovde i onu
uvenu Nieovu misao iz Roenja tragedije: Pesmom i
plesom ovek se iskazuje kao lan neke vie zajednice; na
hod i govor je zaboravio i malo nedostaje da tokom plesa
ne poleti... osea se kao bog, sm je tako oaran i POVZDIGNJEN kako je u snovima video bogove (Roenje, 23,
129)
Pozorie koje nije bilo roeno u staroj Grkoj ve na
Krovu sveta jeste pozorite, kako konstatuje ak Bako,
prvi prevodilac tibetanskih misterija na francuski, koje ne
predstavlja na sceni ivot ve idealnu sliku ivota, a tema
tih predstava je prolaznost svih stvari. Njihovo pozorite
je poput nomadskih atora koji nestanu im se predstava zavri. Dakle, ni kod Niea ni kod Bakoa nije re o
umetnosti, o iskljuivo estetskoj funkcionalnosti
pozorita, pozorine predstave.
POZORITE FERKEVERK
pred njegovim nogama. Mi, pesnici okupljeni najpre u

grupi 441 (Poni, Miklavc, Svetina), kasnije u grupi 442
i, konano, i u 443, bili smo, naime, ubeeni da je javno
recitovanje stihova sasvim poseban obred, ritual pod
bezbrinim i bezbonim nebom, to smo prvi put pokuali
da probamo ve 16. novembra 1966, kad smo jo kao
aci 4. razreda ubieve gimnazije imali knjievni nastup
u Slovenakom omladinskom pozoritu (Slovensko mladinsko gledalie). Potreba da se poezija uje i oseti
kao taj pretekli tekst ljudskog srca, da ne kaem due,
traila je i odgovarajui prostor za svoj javni performans,
kako bismo danas rekli, a tada se tek raao pojam hepeninga kao posebnog dogaaja koji je inae preputen,
vie ili manje, sluaju i/ili improvizaciji, pa ipak je to
dogaaj posebne vrste, najsliniji ritualu, u kojem se okupljaju oni koji ele da steknu neko novo iskustvo ili da se
predaju svetoj rei molitve. Istono, azijsko, tibetansko
tradicionalno pozorite, nesumnjivo nas pouava da se i
to neevropsko pozorite rodilo iz rituala i da je, takoe,
sauvalo dimenziju, dubinu i intenzivnost rituala, dok je
zapadno pozorite, roeno iz duha muzike, odnosno iz
starogrkih dionisijskih sveanosti, svoj ritualni naboj
izgubilo i postalo umetnost. Razlika izmeu rituala i
pozorita upravo je u tome to je pozorite umetnost, estetski delujui mehanizam. Zbog toga je Veno Taufer
bio sasvim u pravu kad je povodom Pupilije iz jeseni 1969.
konstatovao da je klanje kokoke kraj literarnog (literatura kao umetnost!), iskljuivo estetski funkcionalnog
pozorita. Ukratko: mogli bismo rei da je sa Pupilijom
u jesen 1969. doao kraj pozorita kao umetnosti i da je
nastupilo vreme rituala. Naravno, nije re o religioznim,
svetim ritualima, jer druga polovina 20. veka je ipak bila
vreme potpunog bezbonitva, nihilizma, prevrednovanja
svih vrednosti.
I druga reakcija, reakcija Joeta Snoja koja je moda
poticala od autorove obavezanosti veri, hrianskim
ritualima, a ne samo od injenice da je Snoj tada bio
novinar kulturne redakcije sredinjeg slovenakog lista,
glasila Socijalistikog saveza radnog naroda Slovenije
potvrivala je upravo napred opisanu injenicu: Snoj nije
mogao da odvoji umetnost, iskljuivo estetsku funkcionalnost pozorita, od rituala koji vie ne vodi vera u Boga,
Sina i Svetog duha.
47
26.5.2008 21:03:47
48
Moda treba rei i nekoliko rei o funkciji obreda u

ljudskom drutvu. ovek se organizovao u viu drutvenu
formu (od horde ka plemenu) tako to je poeo da posmatra prirodu i da se upravlja po njenim ciklusima:
promene godinjih doba, kruenje nebeskih tela, izlaenje
i zalaenje sunca, meseeve mene, poplava reka ... sve ono
to ga je podstaklo da broji dane, i mesece i godine, da
postupa u skladu s prirodnim procesima, da bere onda kad
su svi plodovi zreli, da lovi divlja onda kad su mladunci
ve okoeni, da seje onda kad je zemlja vlana i meka...
Da bi se ovek organizovao u viu formu zajednice, morao
je da se upravlja po zakonima prirode. I tako je poeo
da obeleava prirodne pojave koje se ponavljaju, daje im
imena, proglaava ih za praznike i uini ih svetim, pa je zatim poeo da im ukazuje poast kao neemu to je iznad
njega. Ustanovljeni su praznici, sveti praznici, slavljenje
prirodnih sila koje su bile uzdignute u podruje neimenovanog, neshvaenog, boijeg. Od roenja Boga (ili njegovog Sina) poeo je da broji svoje (novo) vreme.
Ali, za sve vreme ljudske istorije odvijao se i svetovni
ivot, a unutar tog nereligioznog, svakodnevnog ivota
ovek je morao sebi da obelei stanice da moe da putuje
od jedne do druge: od roenja do smrti, od odrastanja do
venanja, od zaea do prve menstrualne krvi, od buenja
deake snage do obreda ljubljenja. I sve su to postali
obredi: od poetka do kraja, oveka odravaju u ivotu
upravo obredi njegovog ivota, kae ameriki filozof Robert Fulgem u delu Od roenja do smrti, Obredi u naem
ivotu. Fulgem poznaje tri vrste (svakodnevnih, profanih)
ovekovih obreda: javne (venanja, pogrebi, skupovi, sastajanja), privatne (slavljenja roendana, useljenje u novi
stan, molitva pre jela) i tajne obrede, koji se dogaaju u
samoi (kad pozdravimo dan, ili kad u samoi uradimo
neto prvi put u svom ivotu). Fulgem naziva te obrede
prelazim; pa u njima ovek pree iz jednog u drugi
trenutak, i u tom istom trenutku se i sm promeni: nikad
vie nije onakav kakav je bio pre tog trenutka. U emu
Fulgem vidi znaaj tih obreda? Obredi nam ublae ivot,
obavljanje obreda obogauje na ivot, opominjui nas
kako je lepo biti ovek.
Fulgema sam namerno izabrao kad sam hteo da objasnim znaenje obreda u sekularizovanom drutvu, u drutvu
druge polovine 20. veka, u vremenu jugoslovenskog
i slovenakog samoupravnog socijalizma, upravo pre onoga kad je 1972. godine Titovim pismom svim jugoslovenskim komunistima zapoelo razdoblje koje obino zovemo
olovnim godinama. A vreme o kome piem, poslednje
tri godine ezdesetih, bilo je vreme liberalnog socijalizma, socijalizma sa ljudskim licem, tehnokrata, kako
je Partija anatemisala one koji su i u socijalizmu videli
mogunost ekonomskog razvoja i sveopteg prosperiteta
a ne stagnacije i oskudice, vreme Staneta Kavia, Mike
Tripala, Savke Dapevi, Marka Nikezia, pa i Prakog
prolea, Aleksandra Dupeka i Jana Palaha.
I Pupilija je to vreme ivela tako to ga je srkala kao
dosta jaku, opojnu supstancu od koje je mogue za kratko
vreme ak izgubiti razum, ali uglavnom je to bilo nadzirano oponiranje drutveno-politikih tokova, partijskih rezolucija i onog to je jo bilo takvo. Mi, lanovi Pozorita
Pupilije Ferkeverk, bili smo ideoloki neoptereeni, ali
i neopredeljeni, budui da nismo sledili ideje krajnjih
leviara, mladih marksista koji su se okupili (takoe) oko
studentske Tribune, ili u susednim prostorijama u Kazini,
gde je bilo sedite Univerzitetskog komiteta Saveza komunista Slovenije koji je tada vodio Stane Dolanc, koji
je upravo posle dogaaja oko Kataloga, Tribune i posle
objavljivanja protesta dvanaest uglednih kulturnih radnika
starije generacije pod naslovom Demokratija da, raspad
ne! u Delu, u jesen 1968., pozvan u Beograd gde je postao
sekretar Izvrnog biroa Predsednitva Centralnog komiteta
Saveza komunista Jugoslavije; niti smo se identifikovali s
idejama Perspektiva, odnosno, tanije reeno, sa najradikalnijim stanovitima nekadanjih perspektivaa koji su tada
bili okupljeni u urednitvu Problema. Ali, voleli smo da te
iskusne i prekaljene drugove oslukujemo u svim njihovim
priama, pogotovo ako su jo bile slikovite a bile su!
To je bilo i vreme kad je slovenaka poezija ve napravila kopernikanski obrt: alamunov Poker je 1966. godine
konano ukinuo slovenako tradicionalno pesnitvo,
a sa OHO-om su se stvari samo jo radikalizovale: vizuelna poezija, hepeninzi, letrizam, projekti Mizzi itd. su,
bez sumnje, govorili da je kraj preernovske strukture,
ali ne u poeziji, ve u celokupnom estetskom razmiljanju:
umetnost ne moe vie da ponavlja istroene obrasce iz
19. veka. Preispitan je bio i krajnji poloaj poezije njena
angaovanost u kritici (svega) postojeeg: Andrej Brvar je
26.5.2008 21:03:47
Rekonstrukcija predstave Pupilija

provizacije, kao i organizacije i planiranja, to je bila posledica Jovanovieve, dakle reiserove prirodnosti i volje.
I ako se sada posvetimo jo predstavi iz jeseni 1969,
dakle Pupiliji, tata Pupilu i Pupiliima, stvar treba prvenstveno videti ovako: predstava sastavljena iz 20 scena,
20 obreda, profanih obreda, kad se svetovnjatvo, svakodnevni, ispranjeni, ponavljajui ivot pretvara u neto
vee, u propisani kodeks postupanja, kao, na primer,
svaki dan u 19 i 30 gledanje TV Dnevnika u kome se niu
scene iz Vijetnamskog rata! Ali taj obred je istovremeno
i obred veere: u usta moe da ide ba slasni zalogaj kad
se na hladnom ekranu (tada jo crno-belom) pokae slika
gole devojice koja tri po sredini ulice, a za njom poludeli
ameriki soldati i jo dalje u pozadini selo koje gori od napalm-bombi. A vee se ne prekida i onda kad TV Dnevnik
prikae prilog o poseti druga Tita Zajearu ili moda u
poseti kod jednog od afrikih voa.
Na ovom mestu, naalost, ne mogu podrobnije da
analiziram svih 20 scena, ali mogu, bez najmanjeg ustezanja, da kaem da je tih 20 scena u pozorinom dogaanju
bilo promenjeno u 20 obreda u kojima su se suprotstavili
najekstremniji oblici svetog i profanog: da pomenem
samo optenje s globusom, deklamovanje Majakovskog
sa sekirom u rukama i stojei na panju za cepanje drva,
recitovanje na hebrejskom prvih reenica Starog zaveta
(beriid bara...). I, na kraju, kupanje i klanje bele kokoke!
I finale tog, u svakom pogledu provokativnog dogaaja
POZORITE FERKEVERK
napisao pesmu manifest Sazivam zasedanje, Vladimir

Gajek Svetu porodicu, Vojin Kova Chubby Manifest kulturne revolucije i Odu kulturnoj revoluciji, a Ivo Svetina
Slovenaku apokalipsu i manifest Runi praznik. Svi ti ekscesi su se ovako ili drukije zavrili (bar u predvorju) suda,
odnosno kod istranog sudije, delegati Skuptine SRS su
o toj klozetskoj poeziji naveliko raspravljali, a Duan Pirjevec je napisao svoj epohalni spis Pitanje poezije.
Ali, poezija je bila jedno, a pozorite drugo, mada
povezani na sasvim poseban, sudbonosan nain. Jer u
PPF nije bilo u pitanju tzv. upozoritavanje poezije.
Ve knjievno vee u Maloj drami pod naslovom Plemenita plesan Pupilije Ferkeverk, maja 1969 (pod reijskim
vostvom Duana Jovanovia) elelo je poeziju da prevede u pozorini jezik. Dogaanje na maloj sceni nije
bilo ilustracija pojedinih pesama Jesiha, Kocbeka, Brvara,
Kralja, Ponia ili Svetine, ve je svaka pesma sluila kao
dramaturki model u kome je dramski junak, nazovimo
ga mladi pesnik, morao da stvori odreenu akciju kojoj je
sledila reakcija.
Moda bih najbolje opisao poloaj koji je poezija dobila u predstavi Plemenita plesan reima Marjana Roanca,
koji je u letnjem broju Problema objavio razmiljanje Kriza
ideologije a ne poezije: U poeziji, dakle, razotkrivamo
samo raspadanje politikih i ideolokih elemenata, a govorimo u celini o destrukciji poezije u celini. Jednom rei:
u prolee 1969. godine lanovi grupe PPF (pesnici Jesih,
Kocbek, Brvar, Kralj, Poni, Svetina) razumeli su poeziju u
njenoj upotrebljivosti za javno predstavljanje na sceni u
vidu pozorinog dogaaja, hepeninga. Nije bila posredi ni
kriza poezije, ni njena potinjenost ideologiji, niti njena
utilitarna zloupotreba, ve, pre svega, uverenje da je scena
pozorita prostor u kome pesnika re moe da dobije sasvim novu dimenziju, pre svega javnu. Prema tome, mogli
bismo da kaemo sa Fulgemom da je poezija postala javni obred, u njemu se isprofanisala, ali istovremeno
i dobila neku posebnu posveenost, pa joj je uspelo da
je publika oslune i razume (takoe) kao pozorinu predstavu, kao kolektivni dogaaj koji ju je sa nastupajuim
pesnicima povezao u neku novu, viu zajednicu. I zbog
toga je bila predstava ak nekoliko puta ponovljena, to
je opet dogaaju davalo dodatnu dimenziju pozorinog
dogaaja, jer je u predstavi bilo toliko neposrednosti, im-
49
26.5.2008 21:03:47
50
bilo je propraeno lakom, barskom muzikom za laku no.

Ispranjenost svakodnevnih rituala je u predstavi Pupilija,
tata Pupilo i Pupilii dobila novu vrednost, novi kvalitet:
italijanski foto-roman, izveden u originalu i namerno ba
u najboljem amaterskom glumakom izvoenju, odjednom je postao scena iz neke, moda turmunddrangovske
tragedije, u kojoj oseanja ljubavnika kipte, a saznanje
o nunosti razdvajanja aktere menja u Romea i Juliju iz
predgraa. Reklama za modnu reviju Elle koja je tada (prvi
put) izlazila na slovenakom jeziku, bila je parodija na
eleganciju francuske mode koja je za tadanja olovna
socijalistiko samoupravna vremena bila dosta apsurdna;
istovremeno je svedoila o liberalistikim pogledima dela
slovenakog partijskog rukovodstva koje je bilo svesno da
izdavanje takve modne revije ne moe da ugrozi sistem
koji se zasniva na Marksovom Kapitalu i praktinoj upotrebi Lenjina. I recitacija Koseskog i pesma Slovenci kremeniti
nisu imali nameru da sramote Preernovog takmaca
ili nacionalno oduevljenje iz italakih vremena, ve je
kroz visokoparan (i ispranjen) govor zapravo provocirala
visokoparan i ispranjen atrovaki partijskih govora, rezolucija i kongresa.
Ono to, prema mom miljenju, see od Pupilije sve
do dananjih vremena, zbog ega je ipak vredno da se
bavimo tim pojavama, koje su ovako ili drukije pokazale
besmislenost i utopiju projekta koji se nazivao samoupravni socijalizam, jesta injenica da se u predstavi Pupilija,
tata Pupilo i Pupilii poezija povukla od teatralnosti,
pozorinog dogaaja, dramaturgije, koja je objavljivala da
je jednom zauvek kraj literarnog ili samo estetski funkcionalnog pozorita. Predstava je tako ispranjenost svakodnevnih rituala ispunila posebnom posveenou, pa su
se oni dogaali na pozorinoj sceni (odnosno u Vitekoj
dvorani Krianki, gde se nekoliko godina pre toga dogodila Roaneva i Strojanova Topla leja!!!); na njih su
bili pozvani gledaoci koji su bili (vie ili manje) uvereni
da idu da gledaju pozorinu predstavu, i drugo, raalo
se novo shvatanje estetske funkcije umetnosti, pozorine
umetnosti, one estetike koja danas (pokuava) da se izrazi
u tzv. neonaturalistikoj dramatici, nazvanoj i pozorite u
lice, odnosno shoping and fucking dramaturgija.
Predstava s kraja 1969. godine u Kriankama Pupilija, tata Pupilo i Pupilii je tako obeleila mogunost
tog pozorita, koja e neposrednu realnost, preoblikovanu kroz filtar mate njenih stvaralaca, predstaviti na
pozorinoj sceni, u prostoru u kome se obred menja u
ispranjenu rutinu, ali istovremeno i ona ak najbanalnija
(profana) realnost dobija novu dimenziju: kupanje Mance
ermelj i Tomaa Kralja u staroj metalnoj kadi nije bilo
svakodnevno kupanje ene i mukarca koji, pored postelje
i stola, dele i kupatilo, niti je bilo jeftina scena iz jo jeftinijih erotskih filmova, ve je odjednom postalo u svojoj
stvarnosti, neposrednosti, ranjivosti, ali i agresivnosti, pravi
ritual u kome su izvoai bili slini sveteniku, koji e,
stojei pred najposveenijim delom svetilita, svakog trenutka izrei re i napraviti pokrete darovanja Svevinjem.
Scena u kojoj se poezija pretvorila u nevine pokrete i pritajeno govorenje para koji se kupa. Estetika te scene kupanja
26.5.2008 21:03:47
padnu kulturu, na kulturu bele, hrianske civilizacije).

Roanc osuuje klanje kokoke kao gnusno, mangupsko,
odvratno, surovo, bogoskrnaviteljsko, koje ak svedoi
o uvredljivom nedostatku vere, jer ta smrt nije (vie)
pozorina smrt, ve stvarna smrt. Dakle, uopte vie nije u
pitanju ritual ve neposredno klanje! Zato toj smrti niko ne
moe da pljeska! Ali, smrt bele kokoke uspela je gledaoce
da otrgne od slepila, pa su smrt morali da doive kao
neopozivi kraj. Pa kokoka nije Hamlet koji, poto umre,
iznova ustane i pokloni se gledaocima koji pljeskaju! Marjan Roanc je shvatio klanje kokoke kao kraj kulture kao
spasonosnog duha. Gledalac se suoio sa razgolienom
smru i zato je doiveo trenutak izvorne strave.
I u tim Roanevim opaanjima se zapravo krije najdublji paradoks predstave Pupilija, tata Pupilo i Pupilii:
predstava je svakodnevnu banalnost, svakodnevne obrede,
menjala u obrede koji su se deavali izvan podruja (literarnog) pozorita i estetike, a s druge strane, klanjem
kokoke celom dogaaju oduzela je oreol obrednosti, jer
je smrt bila prava. A u stvarnoj smrti nema ni lepote, ni
dubine, ni harmonije, ni simetrije... A smrt, mada smrtno
uplaene bele kokoke, koja je, od straha i neprimerene
ishrane, neprestano poganila pozorinu scenu, nije i ne
moe da bude umetnost. Ona je obred koji sm sebe
unitava, koji sm sebe obesnauje. Obred moe da bude
samo pogreb. Bela kokoka nije doivela obrednu slavu jer
nikad nije bila sahranjena.
POZORITE FERKEVERK
je bila estetika o kojoj Hegel ne bi mogao da kae ni re.

Bila je igra, ludizam, preveden u pozorini govor.
A klanje kokoke uzdiglo je celokupno dogaanje u
oblast istinski posveenog: jer javno je ivom biu (mada
samo kokoki) oduzet ivot i to u ime poezije koja je
postala pozorite. Krv koja je curila u vedro bila je posveena
krv rtve. Banalno klanje kokoke za nedeljni ruak pretvorilo se u javno usmrivanje toplokrvne ivotinje.
O reakcijama na predstavu je ve neto malo reeno.
Vlast je, u liku sudije za prekraje, preduzela korake
profesionalno: uesnike (ne sve) inkriminisanog dela u
Kriankama pozvala je na sasluanje. Tako smo se jednog
maglovitog jutra okupili u Resljevoj pred zgradom u kojoj
su delovali sudije za prekraje. Bili smo osumnjieni da
smo remetili javni red i mir. Na sreu, kod sudije se zavrilo
bez kobnih posledica.
Struna javnost je, pored Vena Taufera, izrekla jo
dve vane ocene. Prvu je napisao Joe Snoj za glasilo
SSRN Delo; i u tom svom napisu on je Pupilie nazvao
koljaima i pretio je sebi i celom slovenakom svetu da
e ti Pupilii na svojoj sledeoj predstavi morati da zakolju dete. To znai da nije mogao dublje da razmilja o
obrednosti i obrednosti predstave Pupilija, tata Pupilo i
Pupilii, koju je on doiveo kao obred, ali samo obrednost, ozarena (slepom) verom, moe da vodi u rtvovanje
ljudskog bia (deteta) Najmonijem.
Ali ono to mi se ini najvanijim je da je tom predstavom zapoelo (i moda se ve i zavrilo) poglavlje ritualnog pozorita u Sloveniji. Putohoda Daneta Zajca u
pozoritu Pekarna, koji je reirao Lado Kralj 1972. godine i
u kome su uestvovali i neki Pupilii, bio je moda drugi
takav pokuaj, mada je Kralj utemeljio osnivanje Pekarne u
svetlosti potrebe za klasnim pozoritem, to je na poetku
sedamdesetih, na poetku olovnih godina, bilo vie nego
neobino i vrlo provokativno, jer smo tada u Jugoslaviji
iveli u besklasnom ili, bolje, jednoklasnom (proleterskom,
samoupravljakom) drutvu. Ponovo je Marjan Roanc bio
onaj ko je ak najpreciznije, ali i kao onaj ko je pogoen,
izrekao nekoliko sudova o Pupiliji i beloj kokoki. U spisu
Da li je smrt - smrt? (Problemi, novembar-decembar 1969)
najpre je zakljuio da je ova predstava ne samo kraj literarnog, iskljuivo funkcionalnog pozorita, nego je klanje
kokoke i kraj kulture (naravno, pri tom je mislio na za-
51
Sa slovenakog preveo
Milan orevi
26.5.2008 21:03:48
Ivan Medenica
NASLEE 68. I 77.

U SAVREMENOM
NEMAKOM TEATRU
52
Potrebna bi bila neka ozbiljna i temeljna studija ako
ona ve nije napisana koja bi ispitala razloge zato je
nemako pozorite toliko naklonjeno drutvenoj refleksiji,
problematizovanju sloenih i provokativnih drutvenih i
politikih tema. Da li je tradicija ekspresionistikog i epskog
pozorita Tolera, Kajzera, Brehta ili Piskatora, s njegovim
izraenim politikim aspektom, dovoljno objanjenje? Ili
su u pitanju ozbiljnost, znaaj, dostojanstvo i oseanje intelektualne i socijalne misije koji se tradicionalno pripisuju
nemakom institucionalnom teatru, i inae nesklonom
bulevarskoj zabavi. U nemakom kulturnom prostoru su
ak i puki komadi Edena fon Horvata ili Franca Ksavera
Kreca bili izrazito socijalno angaovani... Koji god da je razlog u pitanju, drutvena svest nemakog teatra je njegova
postojana i veoma znaajna odlika.
U toku sezone na izmaku a ta tendencija se moe
oekivati i do kraja kalendarske godine nemaki teatar je obeleio etrdeset godina od studentskih, izrazito
leviarski orijentisanih protesta 1968. godine i njihovog
viestrukog, vrlo znaajnog, a ponekad i kontroverznog
ideolokog naslea. Neke od predstava koje u ovde prika-
26.5.2008 21:03:48
nudio direktne politike komentare. Naprotiv, izgraen je

jedan neodreen, univerzalan prostor s poloenim stablom kao jedinom (simbolikom) oznakom, a Harim je svu
svoju panju, energiju i invenciju posvetio radu s odlinim
mladim glumcima na snanom i uverljivom oblikovanju
pojedinanih ivotnih sudbina.
***
***
Bilo bi prilino neozbiljno kada bih imao ambiciju
da ovde pruim uvid u celokupnu sadanju produkciju
nemakog pozorita o temi 68., jer je ona, verovatno,
mnogo vea nego to je meni poznato. Zato izdvajam
samo dve predstave s kojima sam, na razliite naine,
imao prilike da se upoznam; prva je Sanjar aupilhausa
iz Hamburga, a druga Ljubavi 1968. BAT Studio-teatra
Visoke kole za pozorinu umetnost Ernst Bu iz Berlina.
Ovu drugu uvrstio sam u program Krugova.
Kritiari vrlo vole da prepoznaju slinosti i prave
poreenja ak i onda kada se time vri nasilje i kada taj
pristup ne vodi sutinskom razumevanju umetnikih dela
koja su u pitanju. To nije sluaj s ove dve predstave, jer
one imaju, pored toga to im se radnja deava u istom
istorijskom kontekstu (68.), jo jednu snanu vezu film.
U hamburkoj predstavi, koju je po romanu Gilbera Adera
reirao Danijel Val, film je okosnica radnje, jer su protagonisti mladi filmski umetnici koji, u drutveno i umetniki
revolucionarnom okruenju studentske pobune, raspravljaju o Novom Holivudu i Novom talasu. U berlinskoj
predstavi film nije predmet radnje, ve njeno osnovno
izvorite, inspiracija; reditelj Aleksandar Harim je, naime,
dramaturgiju svoje predstave zasnovao na priama iz
filmova Filipa Garela, an-Lika Godara i ana Estaa.
Iz ove slinosti koja je upeatljiva i atraktivna, ali ne
mnogo bitna, moe se naslutiti i jedna jaa zajednika
veza. Ni jedna od ove dve predstave ne tretira istorijske
dogaaje iz studentske pobune, ne bavi se konkretnim
politikim akcijama i njihovim posledicama. Naprotiv, obe
imaju intimistiki karakter, fokusiraju pojedinane sudbine
mladih ljudi kojima su, pored direktnih politikih pitanja,
podjednako znaajna i njihova umetnika uverenja ili nova
iskustva sa seksom i drogama. Scenski univerzum predstave Ljubavi 1968. nema socijalne oznake, niti je reditelj
Posebna panja ovog teatarskog preispitivanja

leviarskog naslea od pre nekoliko decenija bila je usmerena na neke druge, s pokretom iz 68. povezane istorijske
dogaaje, iji su jubileji takoe pali u tukuu pozorinu
sezonu. Prolo je tano trideset godina od uvene Nemake
jeseni (septembaroktobar 1977) kada su teroristi iz grupe
Frakcije crvenih brigada (RAF) izvrili nekoliko spektakularnih akcija ubistvo industrijalca lajera i otmica
Lufthanzinog aviona kako bi napravili politiki pritisak i
izdejstvovali osloboenje svojih utamnienih voa.
Ove teroristike akcije nisu donele eljeni rezultat;
naprotiv, specijalne policijske snage oslobodile su avion istog dana (18. oktobra) kada su, u zatvoru tamhajm pored
tutgarta, pronaena tela lidera RAF-a, Andreasa Badera,
Jan-Karla Raspea i Gudrun Enslin, koji su, po zvaninoj
verziji, izvrili kolektivno samoubistvo. To nije bilo prvo
samoubistvo ovog tipa u tamhajmu, jer je godinu i po
dana ranije, na isti nain i na istom mestu, ivot okonala i
Ulrike Majnhof. Ona je bila najslavniji voa ove ekstremno
leviarske teroristike organizacije, ideoloki proizale iz
pokreta 68.; po njoj i njenom saborcu, RAF je bio poznat i
kao Bader-Majnhof grupa. Sumnjiva samoubistva nisu bila
jedina kontroverza vezana za tamhajm: prvi skandal bila
je odluka vlasti da se proces protiv lidera ove teroristike
grupe vodi u sudnici sagraenoj u zatvoru (simboliko
prejudiciranje presude), a jedna od problematinih odluka bila je i izmena zakona u toku samog procesa kojom
je omoguen njegov nastavak u odsustvu osumnjienih
(trajkovali su glau).
Ovi istorijski dogaaji, posebno dubioze vezane
za sudski proces i sve ono to je nakon njega usledilo,
bile su polazite velikog pozorinog projekta Endstation
Stammheim (Poslednja stanica tamhajm) aupilhausa
NASLEE 68. I 77 U SAVREMENOM NEMAKOM TEATRU
zati izabrao sam i za ovogodinju selekciju meunarodnog

programa Krugovi Sterijinog pozorja, ija je tema upravo
teatar i 68. Za razliku od ovog teksta, Krugovi se ne
odnose na odjeke 68. samo u nemakom pozoritu, iako
iz njega dolazi najvei broj predstava.
53
26.5.2008 21:03:48
Ulrike Marija Stjuart
54
iz tutgarta, koji se deavao u isto doba godine kada i

nemaka jesen (septembarnovembar 2007). Cilj ovog
veoma promiljenog i ambicioznog projekta sastavljenog
od dvadesetak predstava, tribina, izlobi fotografija i filmskih projekcija nije preispitivanje skorije nemake istorije, nekakav revizionizam koji nam je znan iz naih savremenih drama na istorijske teme, kad se, recimo, pokuava
da dokae da je kvisling Nedi bio tragika rtva politikih
okolnosti. U savremenom nemakom drutvu postoji stabilan konsenzus o neslavnoj istorijskoj ulozi ovog radikalno leviarskog pokreta, koju niko sutinski ne dovodi u
pitanje, iako sama linost Ulrike Majnhof prua potencijal
za izvesno fabuliranje, romantizovanje, tezu o tragikoj
rtvi.
Projekat Poslednja stanica tamhajm imao je sasvim
drugaiju svrhu, odvijao se u sasvim drugaijim koordinatama: od preispitivanja (proceduralne) ispravnosti sud-
skog procesa do problematizovanja odnosa koji su graani

tutgarta, ili konkretnije samog tamhajma (predgrae
tutgarta), imali prema ovim istorijskim dogaajima. ini
se da je ova poslednja namera posebno znaajna, jer ona
u kritiki fokus ne stavlja protagoniste istorije i njihove
rtve, nego samu pozorinu publiku mirne, dobre i neutralne graane, koji svojom pasivniu mogu da postanu
sauesnici u zloinu. Ovakav kritiki fokus ima i taj znaaj
to oivljava izvornu, antiku ambiciju teatra da bude
mesto u kome e cela zajednica, u jednom ritualnom inu
s jakom interakcijom, preispitivati i problematizovati verovanja i principe na kojima se zasniva.
Predstava u kojoj je moda i najvie bio naglaen kontroverzni odnos graanstva prema dogaajima iz Nemake
jeseni ima intrigantan naziv Psovanje Pajmana. Nju je,
za tutgartski teatar, uradio Rimini protokol, vajcarska
trupa poznata publici Bitefa od pre nekoliko godina po
predstavi Kargo Sofija, a ujedno i jedan od ovogodinjih
laureata prestine evropske nagrade Nove pozorine realnosti. Kao i sve druge predstave ove trupe, tako je i Psovanje Pajmana dokumentarni projekat zasnovan, dakle, na
grai iz ivota: ovaj put na jednoj vrlo bizarnoj anegdoti,
koja na najdirektniji nain povezuje tutgartsko pozorite
s dogaajima od pre trideset godina.
Tadanji upravnik ovog teatra, Klaus Pajman, jedan od
vodeih nemakih reditelja sada ve starije generacije, dobio je pismo od jedne od uhapenih teroristkinja ili neke
njene veoma bliske roake (to nisam ba najbolje shvatio),
upueno i drugim uglednim intelektualcima leviarske
orijentacije, s molbom da joj prue novanu pomo za
leenje, jer je ostala bez sredstava. Pajman je pismo samo
26.5.2008 21:03:48
okaio na oglasnu tablu pozorita, to je bio povod da

se na njega, poto je vest objavljena u jednom tabloidu,
izrui sav gnev potenih graana, koji su ga, u brojnim
protestnim pismima, direktno psovali, optuujui ga da je
simpatizer terorista.
Projekt Rimini protokola ima dva glavna strukturna
dela. Prvi je video- projekcija s Pajmanom, koji danas ita
pisma pljuvaine po samome sebi napisana pre trideset
godina. Drugi je serija scenskih nastupa nekoliko desetina
stvarnih graana tamhajma, koji pred nama, entuzijastino
i iskreno (da ne kaem beslovesno), upranjavaju svoje
omiljene vannastavne aktivnosti: vebaju, takmie se
u okretnim plesovima, igraju stoni tenis itd. Iz ovog
kominog kontrasta proistie uznemirujui zakljuak o
preovlaujuoj besvesti graanstva, koje onda, a tako bi
verovatno bilo i danas, nije imalo odnos prema dramatinim
dogaajima u svom najbliem okruenju. Duhovit vizuelni
dodatak jeste ekran na kome se emituju satelitski snimci
svih lokacija koje se u predstavi pominju, i to, poglavito, na onaj karakteristian nain s brzim suavanjem vizure: kao neko vrtoglavo sjurivanje iz kosmosa u nae ili
komijino dvorite. Satelitski snimci imaju tu (ironinu)
funkciju da scensko deavanje nedvosmisleno vezuju za
grad, da nas stalno podseaju da se istorija deava i u
naim dvoritima, da nikako ne moemo da pobegnemo
na bezbednu udaljenost.
Drugi pol ovog preispitivanja odnosa prema dogaajima
iz tamhajma je, kao to je ve istaknuto, problematizovanje samog sudskog procesa, njegove pravne regularnosti i politike sutine. Taj problem pokree predstava
Panja, oruje puca reditelja Hansa Vernera Krojzingera,
Ulrike Majnhof
55
koja takoe pripada dokumentarnom pozoritu. Reditelj
i njegovi saradnici proradili su trideset sati materijala sa
suenja, a koji je, za potrebe predstave, prvi put izaao
iz dravnih arhiva i bio javno prezentovan. Gotovo ceo
tekst ove izrazito verbalne predstave su izjave i rasprave
advokata, tuilaca i sudija, dok se sami optuenici uopte
ne uju. Oni se ne uju sa scene, ali je publika u prilici da
u holu pozorita, pre ili posle predstave, uzme slualice
i uje njihove stvarane izjave sa suenja. Na ovaj nain
kao da se sugerie da su sami optueni, a zatim i osueni
teroristi, bili statisti u toj velikoj sudskoj predstavi, mada
ovo sigurno ne znai da reditelj suenje proglaava farsom; naprotiv, njegov pristup je krajnje izbalansiran i objektivan. Krojzingera, zapravo, najvie zanima sm pravni
mehanizam, granice do kojih je drava spremna da ga
razvlai i modifikuje kada su ugroeni njeni interesi (pokazali smo da je bilo dosta kontroverznih odluka, kao to
je graenje sudnice u zatvoru ili izmena zakona u toku
samog suenja).
U tom preispitivanju, reditelj dolazi do zakljuka da
pravni sistem koristi slina sredstva kao i pozorite: in-
26.5.2008 21:03:48
Ljubavi 1968.
56
scenaciju, podelu uloga, uverljivost govornika, glumu. Na

tom uvidu zasnovan je i krajnje minimalistiki i metaforiki
teatarski jezik predstave: glumci naizmenino itaju iskaze advokata, tuilaca i sudija i pri svakoj od tih promena
uloga menjaju i raspored nametaja (stolova i stolica) na
sceni koja predstavlja sudnicu. To je metaforiki scenski
komentar o pravu kao igranju/manipulisanju pravdom i, u
krajnjem ishodu, o performativnosti pravnih procedura, o
suenju-kao-predstavi. Zanimljivo je primetiti da taj performativni aspekt suenja, a prevashodno sukob na liniji
tuilatvoodbrana, omoguava glumcima da, na trenutke, izau iz uloge itaa dokumenata, te da ostvare prave,
punokrvne dramske sukobe, ne ulazei, naravno, u razradu
(nepostojeih) dramskih likova.
Nisu sve predstave iz projekta Poslednja stanica
tamhajm bavile ovim sudskim procesom, njegovim posledicama i sudbinom osuenika, ve su neke od njih tretirale
Nemaku jesen i na posredan nain. U tu grupu spada
i predstava dugakog naziva 1977 (Simpatizeri/Sedam

jaria/Hamlet-maina) reditelja tefana Kimiga, koju sam
selektovao za ovogodinje Krugove kao reprezentanta ovog
projekta tutgartskog aupilhausa. Razlog zato sam ba
nju izabrao je jednim delom i pragmatian; ekspresivnost,
silovitost i teatralnost njenog scenskog jezika ine da ona
lake moe da komunicira sa stranom publikom od, recimo, izrazito verbalne i dokumentima zasiene predstave
Panja, oruje puca, ili od predstave Psovanje Pajmana
koja je i suvie ukorenjena u lokalnim prilikama. Kada se
panja prenese sa scenskog jezika na dramaturgiju ove
predstave, onda se dolazi do zakljuka da je njen glavni
naslov, 1977, osnovna kopa u jednoj krajnje rasprenoj,
fragmentarnoj strukturi. Reditelj kao da je poao od glavne
datosti projekta godine kada se desila Nemaka jesen a
onda, na osnovu toga, selektovao potpuno razliite tekstualne materijale: komad Hamlet-maina Hajnera Milera
koji je napisan upravo te godine (a koji sadri reference na
26.5.2008 21:03:48
***
Jedina gostujua predstava u ovom projektu koja,
dakle, nije produkcija teatra iz tutgarta bila je spektakularna Ulrike Marija Stjuart Talija teatra iz Hamburga,
po tekstu austrijske nobelovke Elfride Jelinek i u inscenaciji
nemakog reditelja mlae generacije Nikolasa temana.
Naslov dela nastao je, oito, saimanjem dva enska
imena iz svetske istorije: kotske kraljice i ilerove tragike
heroine Marije Stjuart i nemake teroristkinje Ulrike Majnhof. Ovaj spoj bazira se na autorkinoj pretpostavci da
postoji izvesna slinost izmeu sudbine dveju ena: Marija
je stradala zato to nije izdala svoju katoliku veru, dok
je Ulrike poginula i dalje verujui u svoje ideale. Njima
su suprotstavljena dva druga enska lika: engleska kraljica
Elizabeta, vatrena protestantkinja i uspena politiarka, i
Gudrun Enslin, takoe lanica RAF-a, ali koja se, s ostalim
teroristima zatoenim u tamhajmu, distancirala od Ulrike,
smatrajui je suvie slabom (mada je ivot zavrila na
isti nain).
Verujui da je pozorite potpuno autonomna
umetnost, Elfride Jelinek doputa temanu, koji je postao
specijalista za reiju njenih izrazito dramskih dekomponovanih komada, da ih scenski jo dodatno dekomponuje;
ovakav pristup se pokazao uspenim u predstavama Delo i
Bambilend u bekom Burgteatru. U predstavi Ulrike Marija
Stjuart, temanova dekonstrukcija svodi se na izgradnju
jo jednog sloja realnosti/reprezentacije pored onih koji u
komadu ve postoje Ulrike-kao-Marija i Gudrun-kaoElizabeta. To su mukarci travestirani u ene koji ele da
glume junakinje Jelinekove i ilera. Tako se dobija jukstapozicija nekoliko slojeva realnosti, u kojoj terorizam prerasta u euforinu, populistiku, masmedijsku predstavu,
igru, reprezentaciju, ili, jednostavno, zabavu, a s puno
kia, pevanja i, naravno pucanja.
Vrhunac ovog insceniranja ili igranja terorizma postie
se u zaista spektakularnoj, euforinoj i halucinatnoj sceni
vodenog rata. Ve to to se glumci u ovoj sceni pojav-
ljuju gotovo potpuno goli priziva oprez; zle slutnje se

pojaavaju kada oni poinju da bacaju u parter bezbrojne
providne kabanice, a zatim i runo pravljene vodene
bombe (nepaljivim gledaocima se ove bombe raspadaju
u rukama, to objanajva i funkciju kabanica). Svrha ovog
naoruavanja postaje jasna kada glumci na scenu iznesu
panoe s likovima aktuelnih nemakih politiara i pozovu
publiku na teroristike napade. Gledaoci to rado prihvataju, euforino zasipaju pozornicu vodom, ali ova ne poliva
samo politiare ve i glumce, koji onda prelaze u (opravdani) kontranapad, pa vodenim pukama zalivaju parter
(kabanice tek sad dobijaju pravu ulogu)... Na kraju ove
okantne scene, jedan broj dobrano mokrih gladalaca, onih
koji nisu na vreme navukli kabanice, naputa salu u znak
protesta, a glumci poinju da, krajnje deziluzionistiki, izigravaju umiranje od ranjavanja bombama, i to tako to se,
ve potpuno mokri od vode, mau po celom telu nekakvom crvenom tekuinom koja treba da izigrava krv.
Ova okantna scena predstavlja apsolutni klimaks
temanovog izrazito cininog stava prema izabranoj temi,
koji i na nekim drugim mestima uspeva da se probije kroz
rediteljev spektakularni, euforini, egzaltirani, na trenutke i samodovoljni pozorini jezik. Taj stav bio bi da
je u savremenom svetu revolucija i pobuna mogua jo
samo u obliku senzacionalistikog varijetea s golim ljudima, plakatima politiara i vodenim bombama. Danas je i
drutveni bunt pa i njegov najradikalniji oblik kao to je
terorizam mutirao u jeftinu zabavu, u robu na masmedijskom tritu. A, moda se, iz temanovog izrazito
vieznanog koncepta, moe iitati i kritika koja nije
upuena savremenom drutvu, ve njegovom teatru: u
dananjem, sklerotinom pozoritu nije vie mogue problematizovati ozbiljne teme, kao to su politika pobuna
i terorizam, ni u jednom drugom obliku osim u obliku
senzacionalistike zabave.
Danas bi optuba za konformizam i drutvenu
sklerotinost verovatno mogla da se uputi nekim nacionalnim teatarskim produkcijama, pa i srpskoj, ali sasvim
sigurno ne i nemakoj. Predstave prethodno analizirane
u ovom tekstu vrlo ubedljivo podravaju tezu o izuzetno
visokoj drutvenoj svesti savremenog nemakog pozorita,
koja se, kao to je pokazano, ispoljila i u preispitivanju
leviarskog naslea iz 1968. godine.
Nemaku jesen), privatna svedoanstva glumice iz predstave koja je roena te godine, jedan intervju na temu
suenja iz te godine i njegovih posledica.
57
26.5.2008 21:03:48
Riard ekner
58
PET AVANGARDI...
ILI NIJEDNA?
Zastoj usred promene
Prvi put sam ovaj esej napisao 1992. godine kao deo
uvoda za delo Budunost rituala (The Future of Ritual,
1993). Od tada sam ga nekoliko puta prepravljao spremajui
ga za raznorazne publikacije. I evo ga ponovo, dopunjena
dvanaesta verzija. Ali, da ostavimo ureivanje po strani, u
ovom eseju uglavnom su izraene moje misli i oseanja o
avangardi s poetka devedesetih godina. Smatram da je
vano napomenuti koliko malo izmena je bilo potrebno
uneti u ovaj esej, to ukazuje na to da se pozorite ne
menja mnogo. Zapravo, zastoj je toliko dubok da se avangarda od koje se oekuje da bude veoma nepostojana
jedva promenila od ranih osamdesetih godina. Ovo je
neobino, jer uopteno svet se menja, politiki i ekonomski, a posebno su brze promene koje se tiu inovacija u
oblasti biologije i informacionih tehnologija. Bitno je pitanje, koje se ne razmatra u ovom eseju, zato pozorite
nije ilo u korak sa tim promenama?
Ono to je avangarda postala tokom otprilike poslednjih sto godina i suvie je sloeno da bi se razmotrilo u
jednom naslovu. Postoje istorijska avangarda, savremena
26.5.2008 21:03:48
Zadatak pred nama kulturnim radnicima je da iskaemo

to je mogue jasnije i emotivni i logiki smisao promena koje se deavaju. Moramo da pronaemo naine da
prikaemo i ak veliamo pojedinane i grupne razlike dok
se ljudi bore za ekonomsku, politiku i kulturnu jednakost.
Da li je takva diferencijalna ravnopravnost mogua?
Istorijska avangarda
Istorijska avangarda je oblikovana u Evropi tokom poslednjih decenija XIX veka. Ubrzo se proirila irom sveta.
Ibzenove drame i naturalistiki nain njihovog prikazivanja, na primer, izvrile su uticaj na modernizaciju Japana i oslobaanje Kine od uticaja dinastije ing. Ali prva
velika moderna avangarda, naturalizam, ubrzo je izazvala
eksploziju razliitih pravaca: simbolizma, futurizma, kubizma, ekspresionizma, dadaizma, nadrealizma, konstruktivizma... i mnogih drugih s imenima, manifestima i delima
koji su se pojavljivali i nestajali takvom brzinom kao da
im je cilj bio da nagoveste svoju pravu svrhu: propagiranje umetnike razliitosti. Zajedno s ovim, postojala je i
politika agenda, agenda otrog protivljenja. Pooli (Poggioli) skoro da je u pravu kada u okviru istorijske avangarde primeuje prevlast anarhistikog mentaliteta (...)
jedno eshatoloko stanje uma, istovremeno mesijansko i
apokaliptino (1968.:99100). Avangardisti su pripadali
levici jer je desnica bila na vlasti. Kada je leva struja dola
na vlast, na primer u SSSR-u, eksperimentalisti su tretirani kao kulaci, zreli za represiju i istrebljenje. Pogledajte
ta se dogodilo Majakovskom i Mejerholjdu, koje su, kao
i mnoge druge, revolucionarni drugovi preklasifikovali
u neprijatelje naroda. Staljin je titio ostatke buroaske
kulture, Stanislavskog meu njima, i negovao je najdosadniji oblik socijalistikog realizma. Decenijama kasnije, kineska Kulturna revolucija, sa Mao Cedungovom
malom crvenom knjigom na elu, koju je koordinirala
ing ing (Jiang Qing), glumica i Maova druga supruga,
razorila je kinesku kulturu, kako tradicionalnu tako i modernu. ingova je stvorila opere modele, briljantna, ali
bezizraajna izvoenja u kojima su iskazane lino njene
politike i estetske vrednosti.1 Danas su kategorije poput
levice i desnice izgubile dosta na znaenju; korisne su
PET AVANGARDI... ILI NIJEDNA?
avangarda (koja se stalno menja), avangarda okrenuta

budunosti, avangarda okrenuta tradiciji i meukulturalna
avangarda. Jedno delo moe da se svrsta u vie ovih kategorija. Ovih pet vrsta avangarde pojavile su se kao zasebne
tendencije jer znaenje avangarde u smislu ono to je
ispred pretea, eksperimentalni prototip, otrica vie
ne opisuje mnogostruke aktivnosti umetnika izvoaa,
autora, reditelja, kostimografa i scenografa, glumaca i
naunika koji rade u jednom ili vie razliitih svetova
na koje je izdeljena naa planeta Prvi, Drugi i Trei svet,
koji su se uglavnom pretopili u ak nemirniji, nestalniji i
problematiniji globalni entitet. Podela na Prvi, Drugi
i Trei svet nespretna je i zastarela, iako je ljudi i dalje
koriste.
Zavretkom hladnog rata nestalo je i neslaganje
izmeu Prvog i Drugog sveta. Pad sovjetske hegemonije nad Istonom Evropom i nad mnogim teritorijama
i narodima SSSR-a bio je mnogo vie od privremenog
gra u periodu od 1989. do 1991. Poele su da se pojavljuju nove mogunosti i alternative, izazvane i praene
nesposobnou sovjetskog komunizma da obezbedi dovoljne koliine robe ili da dozvoli otvoreno sueljavanje
ideja. Na primer, kineska vlast nauila je kako da sopstveni
brend komunizma, jednu vrstu komukapitalizma, prikai
trinoj ekonomiji. Trenutni istorijski procesi izbacuju iz
normale i prave haos u mnogim sistemima u Evropi, Aziji,
Africi, Severnoj i Junoj Americi. Ne samo, ili ne uglavnom,
u okvirima politikih sistema. Preciznije, u ekonomskim
i informacionim sistemima oni se brzo razvijaju, ak i
ako politiki sistemi relativno stoje u mestu. Ako pod novim svetskim poretkom predsednik Dord V. Bu misli
na ameriku hegemoniju (kao to sigurno misli), on grei
to pokazuje gorko iskustvo amerikih snaga u Iraku.
Granice Treeg sveta vie ne postoje, geografski posmatrano. Enklave i geta Treeg sveta su posvuda. Pritisci s juga
su u stalnom porastu u SAD-u, Ujedinjenom Kraljevstvu,
Francuskoj i ostalim severnoevropskim zemljama. Nemiri
koji su 2005. godine izbili u Francuskoj ukazali su na to
koliko je situacija napeta. Promena se deava u Kini, Indiji,
Japanu, SAD-u i Evropi, pri emu im je ta promena nametnuta usled okolnosti koje su se deavale tokom istorijskog,
a ne urnalistikog perioda. to se tie Treeg sveta, on je
obeleen haotinim i esto nekontrolisanim promenama.
59
26.5.2008 21:03:48
60
samo u veoma odreenim istorijskim okolnostima, a ne

kao opti principi.
Kada je istorijska avangarda u pitanju, Majkl Kirbi (Michael Kirby) je u pravu kada kae da:
avangarda se posebno odnosi na brigu o istorijskoj
usmerenosti umetnosti. Prethodnica ukazuje i na
zaelje ili, u najmanju ruku, na vei deo vojske koji
ide za njom. (...) Neki umetnici mogu granice umetnosti da prihvate kao definisane, kao poznate, kao
date; drugi e moda pokuati da izmene, proire ili
da pobegnu iz tih stilskih estetskih pravila koje im
je prenela njihova kultura. Ova potreba da se iznova
definie, da se suprotstavi, da se nastavi sa smislenom
usmerenou umetnosti (1969:1819)
izvor je energije i karika koja povezuje i dri na okupu
posve razliite pokrete istorijske avangarde.
Istorijsku avangardu odlikuje tendencija da se stvori
neto novo, suprotno od vrednosti koje preovlauju. Jo
od romantizma, i preovlaujue i novonastale vrednosti
bile su drutvene i politike, ali i estetske. Romantiari su
uveli ideju da umetnici ive kroz sopstvenu umetnost da
su umetniki izraz, iskustvo i ivotni stil nerazmrsivo povezani, pri emu svaki od njih deluje u odnosu na druge.
Delovanje, bilo poetsko, lino ili politiko (koje pokuava
da utie na nain na koji je drutvo organizovano) bilo je
obeleje nove vrste umetnika onog koji se uzdigao ba
u vreme kada je Evropa, po zavretku Francuske revolucije, doivljavala duboke promene. Vordsvortovo oseanje
dostignuto kroz spokojstvo zamenjeno je elijevim pozivima na direktnu radikalnu akciju. Ova potreba da se ivi
po principima suprotstavljanja prihvaenim vrednostima
nala se u sri ne samo politike istorijske avangarde ve i
njenog boemskog naina ivota.
U ovom okruenju, ak ni ancien regime (stari poredak)
nije bio toliko omraen kao nova dominantna klasa,
buroazija. Ne samo da je srednja klasa bila na vlasti, a
stoga je, prema miljenju avangardista, bila i uzrok svemu pogrenom u drutvu, ve su pripadnici buroazije
bili nekulturni, veinom materijalisti, pohlepni, krajnje konvencionalni, puritanci i neelegantni. Ironino,
neki od elijevih naslednika koji su svojim vrednostima
i manirima izraavali mrnju prema buroaziji usvojili su
aristokratsko ponaanje na primer, Oskar Vajld. Leva
obala u Parizu i Grini Vilid u Njujorku bili su poznati

kao mesta gde su umetnici, dendiji i radikali (daleko od
meusobno iskljuivih kategorija) iveli ekscentrino i razvratno, stvarajui umetnost, ismevajui buroaziju i kujui
revoluciju. S buroaskog gledita, umetnici boemi bili su
neodgovorni i nepromiljeni kad je bio u pitanju novac,
seks i politika. Pobornici srednje klase smatrali su ove umetnike neurotinim, detinjastim i divljim trojstvo koje
je osmislio Frojd (koji je, na mnogo naina, bio branilac
viktorijanstva).
Spoj izmeu revolucionarne misli i umetnosti ojaao
je posle Ruske revolucije 1917. godine. Mejerholjd je bio
najuoljiviji meu mnogobrojnim pristalicama koji su
eleli da pronau mesta za eksperimentalne predstave u
onome za ta je verovao da je novi i napredni drutveni
poredak. Sunce se na Istoku tokom dvadesetih godina
raalo u vidu biomehanike, konstruktivizma, ruskog futurizma, montae, multimedija i nadahnutih stilova
izvoenja u kojima su kombinovana najnovija tehnoloka
dostignua s tradicionalnim popularnim zabavama kao
to su komedija del arte, cirkus i kabare. Onda je Josip
Visarionovi Staljin, paranoini ovek od elika, sve to
prekinuo. Kako je represija u SSSR-u postajala sve otrija,
mnogi napredni ljudi, zajedno sa caristima, oiveli su
zapadnoevropska i amerika pozorita, film i vizuelnu
umetnost. U priblino isto vreme, Nemci koji su beali pred
Hitlerom tokom tridesetih i etrdesetih godina oplodili su
umetniki i intelektualni ivot Velike Britanije i Severne i
June Amerike. Sve avangarde koje su usledile postoje kao
posledica istorijske avangarde.
Savremena avangarda
Savremena avangarda (druga od pet tipova) po
definiciji predstavlja ono to se deava sada. Naravno,
sada se stalno menja kada ovaj rad bude objavljen
bie drugaije od onoga to je bilo kada sam ga pisao
u Njujorku novembra 2005. godine. Dananja savremena
pozorina avangarda obuhvata reprize istorijske avangarde,
kao i dela nekadanjih eksperimentalnih umetnika iji se
rad sada ve smatra klasikom kad je re o predvidivosti,
temeljitosti i prihvatljivosti. Ako govorimo o amerikoj
26.5.2008 21:03:48
sopstvenih prvobitnih nagona.

Savremena avangarda svakako moe da se shvati kao novi establiment. Kako je Grejam Lej (Graham
Ley) napisao: Neprestano divljenje prema odabranoj
grupi eksperimentalista postavlja pitanje da li moemo
da imamo pozorinu avangardu koja e biti tako dobro
utemeljena (1991:348). Lej uoava odreene kvalitete
savremene avangarde koji su protivureni onome to je
pokrenulo istorijsku avangardu. Najbitniji meu njima je
velika koliina novca veinom dobijenog od vlade, velikih kompanija i fondacija (gde su baroni lopovi i njihovi
naslednici zakopali svoje upove sa zlatom) koji stoji
iza skoro svih priznatih savremenih veliina od Roberta
Vilsona i Pitera Bruka (Peter Brook) pa sve do grupe Vuster
(Wooster Group). Lej ne iskljuuje ni mene sa te liste subvencioniranih, zato to sam dugo radio na Univerzitetu
Tulejn, a potom i na Njujorkom univerzitetu. Ne samo
da se priznati savremeni avangardisti hrane s raznoraznih
javnih izvora i zahvaljujui privatnim pokroviteljima (to
umetnici i rade od renesanse pa nadalje), ve generacije
mladih pozorinih, plesnih i drugih umetnika tu novanu
pomo oekuju kao da im je ona roenjem zagarantovana. Gruba, ali efikasna (rough-and-ready) ekonomija
slobodnog trita deluje i u oblastima popularne zabave
muzike, sporta, filma, Interneta i televizije. Koliko god
da su mnoge od ovih zabava vulgarne, one su takoe i
ivahne i inovativne, posebno u domenu razvoja tehnikih
sredstava (svetlo, zvuk, nain na koji se publika ukljuuje,
specijalni efekti).
Savremenom avangardom ve decenijama dominira
grupa starih ljudi (kojima i ja pripadam, u dobru i u zlu).
Savremena avangarda je jedan ustaljeni stil izvoenja,
stil koji se po mnogo emu ne moe razlikovati od
opteprihvaenog pozorita i plesa. Inovacija u savremenoj
avangardi uglavnom proistie iz pozorita meanih medija (filma, videa, Interneta, ivih nastupa) i iz izvoake
umetnosti u kojoj ljudi ispituju eksplicitnu seksualnu
umetnost, nasilje, tabue o nekrofiliji i kanibalizmu. Veina
ovih dela kombinuje izuzetno lino s politikim i ukljuuje
interakciju s publikom, pa ak i njenu saradnju u kreiranju
dela.
Jo jedno krilo savremene avangarde ini aktivni
politiki teatar - naslednici pokreta gerila teatra i ulinog
savremenoj avangardi, znate ta moete da oekujete od

Roberta Vilsona (Robert Wilson), En Bogart (Anne Bogart),
Bila T. Donsa (Bill T. Jones), Karen Finli (Karen Finley),
Lori Anderson (Laurie Anderson), Elizabet Lekont (Elizabeth LeCompte), Meredit Monk (Meredith Monk), Lija
Bruera (Lee Brauer), Riarda Formana (Richard Foreman),
Mersa Kaninhema (Merce Cunningham), Robera Lepaa
(Robert LePage), Pine Bau (Pina Bausch), Rejel Rozental (Rachel Rosenthal), - i mnogo mlaih ljudi koji rade
na priblino isti nain kao njihovi prethodnici i mentori.
Ljudi i grupe poput Riarda Maksvela (Richard Maxwell),
grupa Skewed Visions, Elevator Repair Service, Critical Art
Ensemble i Builders Association, Nikol Blekman (Nicole
Blackman), Vanese Bikroft (Vanessa Beecroft), Valida Rada
(Walid Raad), Koko Fusko (Coco Fusco)... i mnogih drugih.
Kada govorimo o kvantitetu i kvalitetu, nikada se vie
toga nije dogaalo u velikim pozoritima i malim oronulim prostorima. Veina ovih dela je na izuzetno visokom
nivou prefinjenosti i dostignua (naravno, mnoga dela su
dosadna i povrna). Koliko god bila briljantna, nijedno od
ovih dela nije novo u smislu da rui postojee tabue ili da
otkriva put bilo konceptualno ili tehniki ka neemu
to publika prethodno nije iskusila. Ova dela nisu nova
na nain na koji su to bila, u sopstveno vreme, Ibzenove
Aveti, arijev Kralj Ibi, Dianovi razliiti objet trouve, 18
hepeninga Alana Kaproua ili moj Dionis 1969.
Dela savremene avangarde esto su besprekorna u savladavanju nekada eksperimentalnih tehnika. Ova vetina,
uparena s drugom i treom generacijom umetnika koji
stvaraju na isti nain, ono je to savremenu avangardu ini
klasinom. Istorijska avangarda je tokom vremena pretvorena u savremenu avangardu: nekada radikalna delovanja
u smislu umetnikog eksperimentisanja, politike i naina
ivota, postala su skupina alternativa otvorenih za ljude
koji ele da se bave razliitim vrstama pozorine umetnosti
ili da ih vide. Savremena avangarda ne nudi iznenaenja
u pitanju tehnike, tema, interakcije s publikom ili bilo
ega drugog. Kao i naturalizam, koji joj je prethodio, ova
avangarda postala je stil, anr, nain rada, umesto da
ima ulogu predvodnika. Ali, za razliku od onoga to su
naturalizam i realizam postali, savremena avangarda nije
mejnstrim, nije ono to se u veini pozorita radi. Ona
je, jednostavno, meni s opcijama koji je ostao bez ara
61
26.5.2008 21:03:48
62
pozorita iz ezdesetih godina. Ovaj rad je avangarda jer

slobodna trgovina meu tehnikama, osobama i idejama
avangardnog i politikog teatra postoji jo iz doba Mejerholjda, Brehta i dadaista. Ljudi i grupe poput gej aktivista ACTUP (AIDS Coalition to Unleash Power) udruenja,
koje se bori protiv SIDE, radikalnih zatitnika ovekove
sredine iz Grinpisa (Greenpeace), pozorita potlaenih
Augusta Boala (Augusto Boal) i grupe Critical Art Ensemble, nalaze se u prvim redovima ove vrste teatra. Oni
koji demonstriraju protiv Svetske trgovinske organizacije
primenjuju pozorina sredstva (kao i proverena politika
sredstva poput masovnih ulinih demonstracija). Politiki
aktivni teatri deluju u Junoj Americi, Africi i Aziji. ACTUP
i Grinpis ire svoje poruke javnosti primenjujui iznenadna, esto razorna i dramatina sredstva; ove akcije takoe
jaaju solidarnost meu njihovim lanovima nita bre ili
sa vie entuzijazma ne moe zbliiti grupu od kolektivnog
preuzimanja akcije u rizinom okruenju. Kada lanovi
udruenja ACTUP legnu na ulice oponaajui nastradale i

obolele od SIDE, kada neki Grinpisov brod presretne plovilo koje zagauje vode ili prevozi nuklearno oruje, ne
samo da mediji snime i prenesu vest o tom dogaaju ve i
pripadnici grupe jaaju, javno potvrujui veru u svoj cilj i
veru jednih u druge. Na ovaj nain, politiki aktivni teatar
je religijski i ritualni teatar, teatar svedoka u budistikom,
hrianskom i hinduistikom smislu. Zaista, Gandijeve
strategije ive u delima politikih teatara svuda.
Boalove tehnike, nastale kao protivljenje junoamerikim
faistima sm Boal pobegao je iz Brazila krajem ezdesetih
godina, kasnije je proteran iz Argentine, a sada se vratio
u Rio donekle se razlikuju od tehnika koje primenjuju
Grinpis i ostale organizacije gerilskog teatra. Boal eli da
d mo potlaenima vie nego to eli da razotkrije, napadne i ismeje sisteme i ljude koje smatra ugnjetavakim.
Kako bi ovo uradio, skoro 25 godina razvijao je svoje delo,
nearistotelovsku formu interaktivnog improvizacijskog
26.5.2008 21:03:48
oeni, enu okuje u lance kao robinju i zapone da propoveda svoje novonastalo jevanelje o mukoj dominaciji.
Istovremeno humoristian i uznemirujui, Bredoov komad
Prorok na zapanjujue i neoekivane naine istrauje kontroverzna pitanja. (http://www.ps122.org/performances/
prophet.html)
Ova vrsta dela ne razlikuje se mnogo od onoga to
se moe videti u drugim prostorima gde se premijerno
prikazuju eksperimentalna ili avangardna dela kao to
su Kitchen ili St. Anns Warehouse. Postoje mnoga manja
pozorita otvorena u novim pionirskim delovima grada,
posebno u Bruklinu. Meutim ono to se deava u ovim
malim, oronulim prostorima nije posebno inovativno.
Prisutno je dosta unakrsnog opraivanja u itavom
spektru anrova od ivog teatra i izvoake umetnosti
do filma, digitalnih medija, videa, pa ak i nekada dominantnog mejnstrima Brodveja, Vest Enda i regionalnih
pozorita. Svako pozajmljuje od svakoga. Takav hoenee eklekticizam je nona mora svakog pobornika monokulturalizma, ali takoe je i nain koji e preovladavati
jo dugo vremena.
performansa. Boal je opirno pisao o svom radu.2

Politiki performans, formalni teatar, lini izraz, meditativni performansi... i dalje kroz dugu listu stilova, ciljeva,
drutvenih i politikih konteksta i prostora: Ve due vreme,
bar od kraja sedamdesetih godina,, trend se kretao od hegemonije ka situaciji gde postoji dosta stilova, pri emu
je svaki od njih alternativa svim ostalim. Umesto prilino
spornih izama koji se bore protiv mejnstrima i jedni protiv drugih (karakteristika istorijske avangarde), savremena
avangarda je ona u kojoj kreativne organizacije i pojedini prostori slave njenu prijemivost za razliite stilove.
Tako, na primer, u Njujorku, festival Bruklinke muzike
akademije (BMA, Brooklyn Academy of Music) Nju vejv
(New Wave) zapravo je kompilacija mnogih razliitih vrsta
nenaturalistikog teatra i plesa, pri emu nijedna od njih
nije stvarno nova niti treba da zameni sve to se desilo pre
nje. BMA nema ideoloki ili umetniki program osim da
predstave ono to producenti u BMA-u misle da je aktuelno. BMA je nazvala svoj godinji avangardni festival
Novim talasom, to je apsurdni naziv za umetnike od
kojih je veina prisutna na sceni ve decenijama. Ili uzmite
za primer ta se prikazuje u novembru 2005. u galeriji PS
122, jednom od vodeih prostora za nova i eksperimentalna dela. Delo To je samo proba (Its only a rehearsal) u
izvoenju grupe The Zero Visibility Corp.
istrauje razliite teme koristei improvizaciju; materijal
je sastavljen zahvaljujui bliskoj saradnji sa plesaima i
saradnicima posebno kada je u pitanju zvuk. (...) To
je samo proba je snaan, fiziki i plesni duet u kome
se preplie Ovidijeva pria o Akteonu i Artemidi. Ovaj
klasini par je na izvanredan nain zamiljen u seksepilnoj koreografiji tokom jednoasovnog pas de deux-a,
pri emu je pria o ljubavi i osveti veto obavijena oko
tela plesaa sve dok ne postane koa. (http://www.
ps122.org/performances/its_only_a_rehearsal.html)
Takoe u PS 122, Prorok
Mladog provokativnog dramskog pisca Tomasa Bredoa
(Thomas Bradshaw). Bredo nastavlja da provocira i intrigira u svojem novom delu Prorok. ovek se jednog jutra
probudi i odluuje da mora da se ubije. Ljut je na sebe to
ne tue svoju enu svaki put kada razmilja svojom glavom
(kao to bi uradili Avram i Mojsije). Nakon to ona umre, a
Bog mu otkrije da je on novi Prorok, taj ovek se ponovo
63
Avangarda okrenuta budunosti

Meutim, nije dovoljno avangardu podeliti na dve
podgrupe, istorijsku i savremenu. Bar od poslednjeg velikog prodora avangardne aktivnosti u izvoenju, od kraja
pedesetih pa sve do sredine sedamdesetih godina hepeninzi (koji su kasnije postali izvoaka umetnost), ritualne
umetnosti, ambijentalni teatar i gerilski teatar u okvirima avangarde postoje dve snane teme: jedna okrenuta
budunosti i jedna koja je u potrazi za tradicionalnim. One
okrenute budunosti zagovaraju i slave umetniku inovaciju i originalnost. Ova grana avangarde je naslednica istorijske avangarde i uvek je u potrazi za novim idejama i tehnikama multimedijalnim, video i Internet povezivanjima,
laserima i hologramima, robotima, kiborzima, vetakom
inteligencijom i tako dalje. Mnogi umetnici su istraivali u
jednoj ili vie ovih oblasti: Rober Lepa, Stelark (Stelarc),
Lori Anderson, Naim June Paik, Don Jesurun (John Jesurun), Suzan Brodherst (Susan Broadhurst) i grupa Vuster
samo su neka imena koja mi padaju na pamet.3 Ili oni koji
26.5.2008 21:03:49
64
su svoja dela prikazivali na nekoj od PULSE (People Using

Light, Sound, and Energy) predstava u Santa Barbari u
Kaliforniji. Ovakva dela esto meaju avangardu s popularnom zabavom jer najvei deo pop kulture ne samo da je
voen tehnologijom ve i u toj kulturi lei novac. Jo jedan
primer, koji kombinuje avangardu okrenutu budunosti s
onom koja traga za tradicijom, jeste godinje okupljanje
Burning Man (ovek koji gori), gde vie od dvadeset pet
hiljada ljudi uestvuje u stvaranju umetnikih instalacija i
ivi u okvirima sveproimajue teme koja sjedinjava tuce
kampova podignutih u obliku ogromnog polumeseca u
pustinji. Na sajtu Burning Man-a stoji:
Ovi ljudi putuju u pustinju Blek Rok (Crna stena) na
nedelju dana u godini kako bi bili deo eksperimentalne zajednice, koja postavlja izazov svojim lanovima
da se iskau i da se oslone na sebe same do tog stepena koji se uobiajeno ne sree u svakodnevnom
ivotu. Rezultat ovog eksperimenta je grad Blek Rok,
mesto deavanja Burning Man dogaaja. Ne postoje
pravila o ponaanju ili izraavanju pojedinaca tokom
ovog dogaaja (osim pravila ija je svrha imaju zatitu
zdravlja, bezbednost i iskustvo zajednice na slobodi);
pre se moe rei da je na svakom uesniku da odlui
kako e doprineti i ta e pruiti ovoj zajednici. Ovaj
dogaaj deava se u koritu prastarog jezera, poznatom kao playa. Kada se dogaaj zavri i volonteri odu,
nekada gotovo i mesec dana nakon zavretka samog
dogaaja, ne ostaju nikakvi tragovi grada koji je, nakratko, bio najnaseljeniji grad u celom okrugu. Umetnost je nezaobilazni deo ovoga iskustva i, zapravo, ona
je toliko bitan deo celokupnog iskustva da Leri Harvi
(Larry Harvey), osniva Burning Man projekta, svake
godine zadaje temu, ne bi li ohrabrio meusobne veze
koje pomau da se doprinosi svih pojedinaca poveu
na smislen nain. Uesnici se ohrabruju da pronau
nain da pomognu da ta tema zaivi, bilo da je to uz
pomo ogromnih instalacija, tematskog kampa, poklona donetih za druge pojedince, kostima ili bilo kog
drugog sredstva koje pojedinci osmisle. ()Uticaj Burning Man iskustva je toliko jak da se itava jedna kultura formirala oko tog dogaaja. Ova kultura pomera
granice Burning Man projekta i dovodi do povezivanja
ljudi irom zemlje, koji sami postavljaju svoje dogaaje,
u pokuaju da ponovo oive to magino oseanje koje

samo pripadnost ovoj zajednici moe da prui. (http://
www.burningman.com/whatisburningman/)
Kulminacija jednonedeljnog Burning Man festivala je
paljenje/kremacija prilike oveka izdignute u sreditu
zamiljenog kruga formiranog od tog pustinjskog
polumeseca. ovek koji gori gleda unapred ka novim
vrstama stvaralake mate i zajednice; i unazad ka,
kako se pretpostavlja, antikim ritualima koje ovo okupljanje svesno iznova osmiljava.
Rad grupe Critical Art Ensemble (Kritiki umetniki
ansambl, CAE) gleda unapred ka drugaijoj vrsti budunosti
veoma sloeno problematinoj epohi kloniranih i genetski manipulisanih organizama.
Grupa umetnika koji sebe nazivaju Critical Art Ensemble bavi se taktinou u doba informacija u
kome su jednokratne sinapse sajber-prostora radikalno
izmestile mo iz geografije i u kome kolonizatorske
penetracije trae nove granice na nivou DNK. Njihova poslednja interesovanja (2000) odnose se na to oni
nazivaju Novom eugenskom sveu, ali ovo interesovanje za biotehnologiju deo je njihove dugogodinje
agende koja se tie postnacionalnog kapitalizma. CAE
iznova potvruje da je digitalna tehnologija kapitalu
pruila ogromnu mo da se povue u sajber-prostor
u kome, poput nomada, moe da luta svetom, uvek
odsutan za suprotne sile, uvek prisutan gde god i kad
god se ukae prilika. Kako se boriti protiv nomadske moi CAE stila? Pomou izmetanja i posredovanja moda i posredovanja nomada pomou stalno
promenljive, ne vie jednostavno hibridne taktinosti
medija. Ako nomadski kapital nikada nije prisutan,
nikada nije tu, nikada nije na raspolaganju ostvarenom
otporu kako neko moe da ga dovede u pitanje? ()
Tako to e postati nepostojan. Tako to e izgledati
kao da je nestao. Bezimen. Ili pretvarajui se da nije
ono to neko tvrdi da jeste ili tako to tvrdi da nije
ono to nekome izgleda da jeste. Na primer, CAE je
osnovala lanu korporaciju nazvanu BioCom i postavila je na Internet. Umetnost? Ili kapital? () CAE je
razasula svoja dela na to je mogue irem prostoru
objavljujui ih i izvodei ih zajedno i anonimno (CAE
knjige, ako ne imena autora, slobodno cirkuliu na In-
26.5.2008 21:03:49
uglavnom imuna kako na tradicionalne tako i na elektronske oblike graanske neposlunosti, grupa CAE istie
alternativni oblik otpora, koji oni nazivaju osporavajua
biologija (contestational biology). () Veina oblika
osporavajue biologije o kojima CAE raspravlja obuhvataju
interaktivne, pedagoke performanse osmiljene da spoje
iskustvo svakodnevnog ivota i upuene, kritike osvrte na
drutvene, ekonomske i politike dimenzije biotehnologije. () Komad Free Range Grain () trebalo je da obuhvati
laboratoriju za genetska testiranja u kojoj bi CAE testirala
organsku hranu koju bi na izlobu doneli pokrovitelji
Masausetskog muzeja savremene umetnosti, na genetski
modifikovanim organizmima. () Koji je tano teroristiki
in koji se ovde istrauje? ta je jo u pitanju? Nije teko
pretpostaviti. Moda je jedan od razloga zbog kojih je
grupa CAE toliko opasna u oima zagovaraa Patriotskog
zakona ba taj uroeni izgovor teatra kombinovanog s terorom pedagogije (znate, viteki podvizi). Od svojih ranih
poetaka u okviru ACTU UP grupe na Floridi, lanovi CAE
grupe radili su (1) kao kolektiv (); (2) posredno (nijedno
umetniko delo nije diskretno postoje izvoenje, knjiga,
Internet stranica, roba, lana korporacija); i (3) sa jasnim
politikim ciljem da se proiri pristup na specijalistike
oblasti uz pomo taktine demistifikacije (2004: 58).
Jo jedan primer za avangardu okrenutu budunosti je
projekat grupe Builders Association nazvan Super Vision,
izveden 2005. godine, u okviru koga su izmeani mediji
uivo, Internet i konzervirani mediji. Projekat Super Vision
ne samo da istrauje postmoderni panoptikon povezanih
nadzora, imigracionih kontrola na granicama, prikupljanja i deljenja podataka kreditnih biroa/velikih kompanija/
vlade, ve i kroz izuzetno spretno, skladno izvoenje jasno
izraava sve ove tendencije. Prema reima reditelja Super
Vision projekta, Marijane Vims (Marianne Weems), (koja je
radila sa Riardom Formanom i grupom Vuster, pre nego
to je postala umetniki direktor grupe Builders Association):
Nai elektronski podaci poinju da bivaju sakupljani
i da se prosleuju ak i pre nego to se mi rodimo.
Od naeg prvog sonograma, do digitalnih izvoda iz
matinih knjiga roenih, akademskih ocena, zdravstvenih kartona, kupovina na kreditne kartice, pasoa i
elektronske pote kako mi rastemo, tako raste i nae
ternetu) (najder 2000: 123).

Kako CAE prikazuje, napreci u biotehnologiji nadmaili
su etike sisteme odreujui ta je korisno a ta tetno za
budunost ne samo ljudske vrste ve i ivota na planeti.
tavie, smisao razuzdanog kapitalizma je da krajnja cifra
odreuje veinu istraivanja. U ovom vrtlogu istraivanja,
dostignua, pohlepe i rasprava, na povrinu su isplivali neki
veoma udnovati (i nesmotreni) savezi. U SAD-u religiozna
desnica protivi se bilo kakvoj vrsti bavljenja ivotom (iako
nije lako rei ta je to ivot). Fundamentalisti koji zagovaraju pravo na ivot protive se abortusu, istraivanjima
ljudskih elija i kloniranju. CAE u ovim delovanjima, a
posebno u genetskom inenjeringu, vidi opasnost.
Oigledno, grupa CAE je nekoga dirnula u ivac. Godine 2004. Stiv Kurc (Steve Kurtz), jedan od osnivaa
CAE grupe, doiveo je da mu pretresaju kuu, zaplene
njegovu naunu i izvoaku opremu i podatke, a da po
drakonskom Patriotskom zakonu lino bude optuen za
bioterorizam kasnije je ova optuba preimenovana u
potansku i elektronsku prevaru. I sada, dok ovo piem, taj
sluaj jo nije zavren. Do ove zbrke je dolo zbog projekta
grupa CAE Free Range Grain, instalacije o genetski prepravljanim itaricama, a koja je trebalo da bude deo predstave The Interventionist Show: Art in the Social Sphere u
Masausetskom muzeju savremene umetnosti u Bostonu.
Ova predstava je osmiljena da postavi pitanje: Kako umetnici i javnost mogu da se angauju u sloenim naukama poput biotehnologije, sociologije i antropologije?
Predstava Free Range Grain u izvedbi grupe CAE nikada
nije prikazana. FBI je zaplenio laboratorijsku opremu koja
je inila sastavni deo instalacije. Rebeka najder (Rebecca
Schneider) i Don Makenzi (Jon McKenzie) pitaju:
Kakvo to delo grupa CAE stvara kad je ono podstaklo
federalne slube da pokrenu sluaj protiv Kurca? () Od
poetka devedesetih godina, grupa CAE izaziva umetnike
i aktiviste da proire izvoaku matricu koju je ezdesetih
podstakao Living teatar (Living Theatre), koga CAE smatra
zaslunim za pomo pri razbijanju podele umetnost/ivot.
Meutim, s porastom virtuelne nomadske moi, CAE tvrdi
da ova matrica mora dalje da se proiri kako bi ukljuila elektronske mree (). Grupa CAE nedavno je otvorila jo jednu
kritiku dimenziju izvoake matrice, dimenziju molekularne genetike. () Tvrdei da je biotehnoloka industrija
65
26.5.2008 21:03:49
66
telo podataka, i sve vie se ini da su nai identiteti

sastavljeni od podataka. Koja je veza izmeu onoga ko
smo i oblaka podataka koji okruuju svakog od nas?
(...) Svakodnevni ivot nakon 11. septembra nauio nas
je da prihvatamo, dozvoljavamo, pa ak i da ohrabrujemo ovaj novi vid nadzora i njegove stalne upade u
na lini prostor. Koje sile ohrabruju nae prihvatanje
i uestvovanje u procesu izlaganja naih podataka, i
kakvi e biti rezultati svega toga? (2005: np).
Avangarda okrenuta budunosti uvek predstavlja jedan
vid budunosti nekada utopijsku, nekada apokaliptinu.
Sama tehnologija koja se primenjuje, istrauje i slavi
u okviru avangarde okrenute budunosti takoe je i
zastraujua. Ali koliko je avangardan ovaj stav? Tragovi
ovog stava mogu se pronai u delu Frankentajn (1816)
koje je napisala Meri Vulstonkraft eli, u delu starom gotovo dva veka.
Avangarda okrenuta tradiciji

Avangarda okrenuta tradiciji tako snano prisutna
u delima Grotovskog (Grotowski) i Barbe ali, takoe,
vidljiva u prvobitnim pokretima, amanskim predstavama i osmiljenim ili radikalno modernizovanim ritualima, odbacuje skupu tehnologiju i kibernetiku preferirajui
mudrost vekova, koja se najee moe nai u nezapadnim kulturama. Putovanja Jeija Grotovskog, kako stvarna
tako i konceptualna, paradigmatska su za ovu tendenciju
u avangardi. Pozorino obrazovanje Grotovskog u Poljskoj
i SSSR-u nije bilo nimalo neuobiajeno. Diplomirao je glumu na Pozorinoj akademiji u Krakovu 1955. godine; od
avgusta 1955. do 1956. godine studirao je reiju u Moskvi
na Dravnom institutu za pozorinu umetnost, gde je
postao fanatini sledbenik Stanislavskog i gde je otkrio
Mejerholjda (Osinski 1986:1718). Potom je tokom leta
1956. godine proputovao centralnu Aziju, gde je, izgleda,
doiveo epifaniju. Kako sm Grotovski kae (prevedeno):
Tokom mojih pohoda kroz centralnu Aziju 1956. godine, izmeu starog grada Akabada u Turkmenistanu
i zapadnog venca planina Hindu Ku, sreo sam starog
Afganistanca po imenu Abdulah koji je za mene izveo
pantomimu celog sveta, koja je bila tradicionalna
u njegovoj porodici. Ohrabren mojim entuzijazmom,

ispriao mi je mit o toj pantomimi kao metafori za ceo
svet. (...) Tada mi je izgledalo kao da sluam sopstvene
misli. Priroda promenljiva, pokretljiva, ali istovremeno
trajno jedinstvena oduvek se u mojim mislima javljala
kao plesna mimika, jedinstvena i univerzalna, koja se
skriva ispod sjaja mnogostrukih pokreta, boja i grimase
ivota (Osinski 1986:18).
Grotovski se vratio u Poljsku gde je studirao reiju i
gde se prikljuio antistaljinistikim pokretima koji su jaali
u to vreme.
Ali, nastavilo se njegovo interesovanje za azijske i tradicionalne stvari. Godine 1957. drao je javna predavanja o
temi Filozofska misao Orijenta, ukljuujui i rasprave o
jogi, Upaniadama, budizmu, zen budizmu, Advaita-Vedantama, taoizmu i Konfuiju. Te iste godine i ponovo
1959, Grotovski je putovao u Francusku gde se upoznao
sa delima ana Vilara (Jean Vilar) i Marsela Marsoa (Marcel
Marceau), koje je veoma cenio. Sve to vreme Grotovski je
reirao dela koja su dolazila sa Zapada poevi od Joneskovih Stolica i ehovljevog Ujka Vanje pa sve do radijske
adaptacije Belog slona Marka Tvena. Grotovski je, zajedno
s kritiarem-dramaturgom Ludvikom Flaenom (Ludwik
Flaszen), 1959. godine preuzeo Pozorite 13 redova u
Opolu, gde su sa svojim kolegama razvili ono to je bilo
poznato kao siromano pozorite (vidi Grotovski 1968.,
Kumijega 1985, Osinski 1986). Ovaj stil izvoenja gde se
naglaavaju psihofizike sposobnosti glumaca, odbacuju
pozorine postavke, iznova definie interakcija glumaca s
publikom u skladu s potrebama pojedinanih predstava,
konstruiu tekstualne montae iz vie izvora (umesto da
se interpretira drama koju je napisao samo jedan autor)
zasnovan je na strogom treningu koji se makar prvobitno
zasnivao na jogi i na ostalim principima koje je Grotovski
izveo iz svojih prouavanja azijskog pozorita i filozofija
kombinovanih s duboko ukorenjenim poljskim katolikim
i hasidskim mistikim obiajima. U stvari, Grotovski je
oseao slinost izmeu ovih tradicija, koju je Euenio Barba nekoliko godina kasnije nazvao Evroazijsko pozorite
(Barba: 1988). Ogoljena scena, ritualizovana priroda susreta izmeu izvoaa i publike, zapanjujue sueljavanje
izuzetno linog izraza i potpuno staloenog lica i telesnih maski, sve to je u odreenoj meri modelirano po
26.5.2008 21:03:49
67
Dionis 69.
uzoru na ono to je Grotovski znao o azijskom teatru,

ritualu i idejama. Najsmeliji i najeksperimentalniji izumi
Grotovskog zasnovani su na tradiciji. Ono to je Arto (Artaud) intuitivno oseao i o emu je teoretisao, Grotovski je
istraivao i praktino primenjivao.
Grotovski je napustio pozorite krajem ezdesetih
godina. Prestao je da reira predstave. Zapoeo je rad na
seriji istraivakih projekata to mu je omoguilo da stupi
u kontakt s mnogobrojnim umetnicima i strunjacima za
ritual iz raznih kultura u pokuaju da pronae i iskae,
primenjujui odreena pozorina sredstva ples, pesmu,
pokret, izgovor, rei opte pojmove izvoenja. Ovi
istraivaki projekti nosili su nekoliko naziva: Teatar izvora, Objektivna drama, Ritualne umetnosti. Taj rad jo nije
zavren i verovatno ga je nemogue zavriti. Zbog rada

na ovim projektima Grotovski je putovao u Aziju, Severnu
i Junu Ameriku, na Karibe (verovatno i na druga mesta:
Grotovski je esto putovao inkognito). Grotovski nije utao
kada je u pitanju njegov rad nakon siromanog pozorita;
i on esto zvui kao klasini avangardista:
Umetnost je duboko pobunjenika. Loi umetnici govore o pobunama; pravi umetnici zaista se bune. Njihov
odgovor na mo su konkretna dela: ovo je i najvanija
i najopasnija stavka. (...) Prava pobuna u umetnosti je
neto to opstaje i kompetentno je, i nikada amatersko. (...) Kada sam zapoeo rad u Teatru izvora (to je
jo bilo doba interaktivnog teatra), bilo je oigledno da
u okviru pojedinih tradicionalnih ljudskih aktivnosti
26.5.2008 21:03:49
68
koje se mogu nazvati religioznim iz razliitih kultura

u kojima je tradicija i dalje postojala, bilo je mogue
primetiti, u nekim sluajevima, interaktivni teatar lien
banalnosti. (...) Ubrzo je postalo jasno da je nemogue
umanjiti sve razlike, da ne moemo da izmenimo sopstvene okolnosti, da ja nikada neu postati hindus
iako sam posveen toj veri. (...) Meutim, ovek moe
da se kree ka onome to prethodi tim razlikama. (...)
Zbog ega svi lovci, i afriki lovac iz pustinje Kalahari, francuski lovac s periferije Santa, bengalski lovac
i lovac iz plemena Huicol iz Meksika zauzimaju isti
stav kada love, kimeni stub blago nagnut unapred, a
kolena blago savijena s osloncem u karlinom pojasu?
I zato iz ove poze moe da nastane samo odreena
vrsta ritmikog pokreta? I kako bi se ovakav nain hodanja mogao iskoristiti? Nivo analize je veoma jednostavan, veoma lak: ako je teina tela na jednoj nozi a
vi pomerite drugu nogu, neete napraviti nikakav um,
a takoe se moete kretati veoma polako bez zaustavljanja. Na ovaj nain neke ivotinje ni ne budu svesne
vaeg prisustva. Ali to nije vano. Ono to je bitno je
da postoji odreena primarna poza ljudskog tela. To je
poza koja datira tako daleko u prolost da to verovatno
nije bila poza koju su zauzimali samo homo sapiens,
ve i homo erectus, i koja je na neki nain povezana
sa sadanjim izgledom oveka. Jedna izuzetno stara
poza povezana je s onim to neki Tibetanci nazivaju gmizavim aspektom. U afrokaripskoj kulturi ova
poza preciznije je povezana s beloukom, a u hindu
kulturi povezana je s tantrom, gde imate zmiju usnulu
u podnoju kime. (...) Sada stiemo do neega to
ima veze s mojim trenutnim radom (1985). Na kraju
perioda Teatra izvora, poeo sam da se pitam kako
ljudi koriste ovu primarnu energiju, kako su, koristei
razliite tehnike usavrene u tradicijama, ljudi pronali
naina da pristupe ovom antikom oveku. Dosta sam
putovao, proitao sam mnoge knjige, pronaao sam
brojne tragove (1987:3035).
Nije neophodno rezimirati rad Grotovskog da bi se
primetile dve stvari. On ostaje u avangardi eksperimentalnog rada, to se tie izvoenja (ako ne striktno pozorita u
zapadnom smislu); duboko je tradicionalan na nain koji
je sm Grotovski, meu ostalima, definisao.
Grotovski je umro 1999, nakon to je Tomasa Riardsa

(Thomas Richards) imenovao za svog umetnikog naslednika. Rad na Tracing Roads Across poeo je neposredno
pre smrti Grotovskog i nastavlja se i u vreme kad je ovo
pisano, 2005. godine. Ovaj rad je pokuaj da se stvori novi
pozorini izraz koji se oslanja na drevne izvore.
Od maja 1998, Vorkcentar (Workcenter) razvija novu
granu u svom istraivanju, koja se razvija i sazreva uporedo s istraivanjem o art as vehicle (umetnost kao
sredstvo), Project The Bridge: Developing Theatre Arts
(Projekat most: Razvoj pozorine umetnosti). Most je
stvoren od materijala izvoakih umetnosti, most koji
se protee od sveta pozorita do istraivanja o art as
vehicle. Ono to se pojavljuje u Projektu most nije ni
pozorite u uem smislu, niti umetnost kao sredstvo.
Prvo delo stvoreno u okviru Projekta most bio je One
Breath Left (Poslednji dah), koji su reirali Mario Bijaini
(Biagini) i Tomas Riards. Sad se pojavljuje novo delo,
Dies Ir: My Preposterious Theatrum Interioris Show,
koji reiraju Mario Bijaini i Tomas Riards.
U Projektu most traimo delotvorne naine voenja
dijaloga u dva naizgled razliita pravca. Za razliku od
opusa u domenu umetnost kao sredstvo, u delima
u Projektu most svesno smo stvorili strelu namere usmerenu ka onima koji su prisutni i gledaju, a takoe i
drugi znaajni vektor namere koji se odnosi na one koji
ine i njihovu nameru dok ine. Dakle, mi se kreemo
ka ova dva vektora namere, koji postoje u, i podrani
su ivim i preciznim strukturama radnje. Mi prodiremo
u ovu teritoriju aktivnog istraivanja odnosa umetnosti kao sredstva i performativnog dogaaja.
(http://tracingroadsacross.net/events/index.
shtml?id=26)
Rad Pozorinog drutva Garenice (Gardzienice Theatre Association), koje je osnovao i vodio Vloimijer
Stanijevski (Wlodzimierz Staniewski), jo vie povezuje
drevno sa savremenim, tradicionalno s avangardom.
Rad Stanijevskog istovremeno je ogranak i pobuna
protiv traganja Grotovskog za vreme njegove parateatralne faze poetkom sedamdesetih godina. Poevi 1977.
godine, drutvo Garenice crpe resurse is poljskog ruralnog i ritualnog performansa, pogotovo onog koji izvode
stariji itelji sela Garenice u istonoj Poljskoj, po kome
26.5.2008 21:03:49
nae horizonte ba zato to nas privruje za centar

(1988:128). Pokret korenja nije samo sa Zapada. Ponovno
razmatranje i definisanje tradicije je karakteristino za Indiju, Japan i druga mesta. Sure Avasthi (Suresh Awasthi)
pie:
Rizikujem da stavim etiketu pozorite korena
nekonvencionalnom pozoritu koje se razvija u proteklih dve decenije u Indiji kroz susret modernog
pozorita s tradicijom. (...) Reditelji kao to su B. V.
Karant (Karanth), K. N. Panikar (Panikkar) i Ratan Tijam (Thiyam) imali su znaajne susrete s tradicijom
i svojim radom okrenuli su kolonijalni pravac savremenog pozorita. (...) Zvui paradoksalno, ali njihovo pozorite je avangarda u odnosu na savremeno
realistino pozorite, dok je i dalje deo 2.000 godina
stare Natjasastra tradicije (1989:48).
Avasthi ukazuje na to da pozorite korena moramo
porediti sa vie od sto godina zapadnjakog naturalistikog
pozorita, koje je mejnstrim u Indiji. Neke odlike pozorita
korena odbacivanje proscenijuma, blii kontakt publike
i izvoaa, integracija muzike, pantomime, gestikulacije i
knjievnog teksta identine su programu eksperimentalnog pozorita koji izvode lanovi ambijentalnih pozorita
na Zapadu. Naravno, ovo je bilo neizbeno: mnogi
zapadnjaki eksperimenti zasnovani su na vrsti izvoenja
koje su reditelji poput mene prouavali i videli u Indiji ili
negde drugde. Oekuje se da sada taj isti avangardni impuls utie na moderno (to jest, ortodoksno ili mejnstrim)
pozorite u Indiji.
U Japanu, buto (butoh), re koja je znaila drevni
ples, danas se odnosi na intenzivnu, fiziki ekstremnu i
buntovniku avangardnu izvoaku umetnost koju su razvili Kazuo Ono (Ohno) i pokojni Tacumi Hijikata (Tatsumi
Hijikata). Buto izvode i Kazuko irai (Shirashi), Min Tanaka, Nacuo Nakajima (Natsuo Nakajima) i razne grupe (Dai
Rakuda-kan, Muteki-a and Sankai Juku su najpoznatije). okantan, provokativan, telesan, duhovan, erotian,
groteskan, nasilan, kosmiki, nihilistian, katarzian, (i)
misteriozan (1986:111) kako ga opisuje Boni Su Stajn
(Bonnie Sue Stein), buto je veoma blizak No pozoritu
i kabukiju, kao i drugim tradicionalnim japanskim umetnostima.
Buto je antitradicionalna tradicija koja tei da izbrie
je pozorite dobilo naziv i koje mu je dom. lanovi ovog

eksperimentalnog pozorita pridruili su se lokalnom
stanovnitvu na skupovima da bi razmenjivali pesme,
prie i plesove u sveanoj atmosferi. Kao posledica nastao je Avakum (1983), koji ukljuuje u predstavu mnoge
ekstatine elemente ruskog pravoslavlja pomeane sa scenama karnevalske neumerenosti i razuzdanosti. (lanovi
Garenice teatra) su zapaali scene razvrata, pijanstva, nasilja i bogohuljenja, dok su putovali kroz ruralnu
Poljsku (Allain 1997: 87).
Trening Garenice teatra se poprilino zasniva na
tradicionalnim vetinama: Trening Garenice teatra ()zasnovan je na vebama kime koje oblikuju
pokrete svakog glumca i grupe. Trening glasa je inspirisalo laponsko joikanje, korienje glasa u korejskom Kutu, antifonalni nain pevanja s planine Atos
u Grkoj, polifonini nain pevanja iz Ukrajine i s Balkana, pevanje telom (www.elia-artschools.org/goodpractice/gpimages/Garzienice). Kroz prouavanje vazni
i zapisa, Garenice pokuava da oivi drevnu grku
muziku i ples istorijske korene tragedije. Ipak, ova
trupa je definitivno avangardna. Zato? Zbog svoje istorije, ivota u komuni, organizacione strukture i sopstvenog istorijskog razvoja.
Euenio Barba, dugogodinji kolega Grotovskog,
osniva je i reditelj Odin teatra, jednog od vodeih evropskih eksperimentalnih pozorita. Barba baca rukavicu u
lice pravovernom zapadnjakom pozoritu pomou tradicionalnog azijskog izvoenja.
Zbog ega je u zapadnjakoj tradiciji, za razliku od
Orijenta, glumac postao specijalizovan ( umesto da
bude sposoban da glumi, igra, izvodi pantomimu i
peva?) Zbog ega se na Zapadu glumica ograniava
ulogom samo jednog lika u predstavi? Zbog ega ne
istrai mogunost kreiranja sadraja cele prie, kroz
vie likova, sa skokovima iz opteg ka pojedinanom,
iz prvog u tree lice, iz prolosti u sadanjost, iz celog
u deo, iz likova u stvari? (1988:126).
Barba predlae eksperimentalno pozorite korena. U
ovom sluaju izraz koreni postaje paradoksalan: on se ne
odnosi na spoj koji nas dri privrene za jedno mesto,
ve etos koji nam dozvoljava da menjamo mesto. Ili jo
bolje reeno: on predstavlja silu koja nas tera da menjamo
69
26.5.2008 21:03:49
70
Dionis 69.
duboki otisak strogog japanskog drutva i nudi do
sada nezapaenu slobodu umetnikog izraavanja. (...)
Nakajima je rekao: Shvatili smo da mi otkrivamo iste
stvari kao i glumci No pozorita, koristimo donekle
istu terminologiju, ali nikad nismo izuavali te forme
(Stein 1986:111).
Slike i radnje koje buto izvoai stvaraju su upeatljive.
Kazuo Ono, u svojim osamdesetim godinama, i dalje izvodi
pokrete mlade kokete, lica obojenog u belo, jarkocrvenih
usana. On se umotava na ivice pozornice u zmijolikim
pokretima tradicionalne enstvenosti, a onda zabaci nogu
visoko kao bezbrini mladi ljubavnik. Uz laganu koto muziku, on skakue, lepra i pozira (Stein 1986:107). Ili, skoro
goli izvoai trupe Sankai Juko, belih, napuderisanih tela,
koja vise naopake visoko iznad ulice, zavezani konopcima oko lanaka. U Sijetlu 1985. godine jedan od kanapa
je pukao i Sanaki Juko igra je pao u smrt. Ali, u buto
plesu sutina i jeste rizik. esto dok izvode svoje take
napolju po okrutnom vremenu, udarajui telom o kamenje
ili ulazei u ledenu morsku vodu, zuba ofarbanih u crno,
buto izvoai bude amansku tradiciju Japana, demonsku
mitologiju i narodno pozorite. Buto izvoai su takoe
razorni boemi, lukavi gradski umetnici koji svesno izvode
svoj subverzivni kontratekst ismejavajui hiperorganizovani drutveni ivot Japana.
Primeri kao koreni iz Indije ili buto iz Japana raspros-
tranjeni su irom itavog sveta. Tu ne postoje predeli, bilo

da je to Mikronezija, pacifiki obru, zapadna Afrika, polarni krajevi ili tagod, u kojima ne postoje umetnici koji
aktivno pokuavaju da koriste, podrede, pomire, suoe se,
iskoriste, razumeju rei i politiki ton se razlikuju, ali ne i
materija odnose izmeu lokalnih kultura u njihovom ekstremnom pojedinanom istorijskom razvoju i sve komplikovanijim i mnogostrukim dodirima i interakcijom, ne samo
meu raznim lokalnim i regionalnim kulturama, ve na
globalnom i interspecifinom nivou. Grevito, nejednako i
s mnogo svireposti razvija se jedna planetarna kultura koja
je svesna, ako ve ne deluje odgovorno prema geo-biokulturnom sistemu. Zasnovana na pojedinim prihvaenim
vrednostima, koje se izraavaju apstraktno kao matematika a materijalno kao tehnologija, ova planetarna kultura
aktivira sve vie naunika, drutvenih aktivista i umetnika
koji se bave mapiranjem, shvatanjem, predstavljanjem i
ouvanjem Zemlje kao jednog integrisanog geobiokulturalnog sistema.
Kada pominjem prihvaene vrednosti, ne mislim da
su one bogom dane ili nasleene iz prirode ili iskustva.
One su izgraene i nametnute. Ove nametnute vrednosti
matematika i njeno izraavanje kroz tehnologiju mogu
se koristiti za dobro ili zlo. ta sainjava dobro ili zlo je,
naravno, ono to filozofi, religiozni i duhovni ljudi i umetnici ele da otkriju i nametnu. Bez obzira na to ta je
napisano ili propovedano u bilo kom vremenu Biblija,
Kuran, Upaniade istorija nas ui da je pitanje ta je
dobro a ta loe uvek otvoreno za raspravu. Inkvizitori su
koristili Bibliju, okrvavljeni muslimanski fanatici Kuran, a
tvorci indijskog sistema kasta Upaniade.
Meukulturalna avangarda
to
nas dovodi do pete vrste avangarde,
meukulturalne. Avangarda okrenuta tradiciji i
meukulturalna avangarda se u velikoj meri preklapaju,
moda su ak i usmerene ka istom cilju. Razlika je u tome
to avangarda okrenuta tradiciji koristi sve na ta naie
ne bi li to pretvorila u nova, jedinstvena umetnika dela.
Meukulturalna avangarda istie razdvajanja, lomove,
razdraujua svojstva kulturnog meanja.
Koji god da su razlozi ostaci kolonijalizma, amerikog
26.5.2008 21:03:49
neto da uradimo i da se pozabavimo ovim pitanjem kako bismo pomogli da se ree neki od ovih
problema?4
Bavljenje meukulturalnim frakturama, filozofskim
potekoama, ideolokim protivrenostima i raspadajuim
nacionalnim mitovima ne mora obavezno da vodi ka avangardnim izvoenjima. Meukulturalna izvoenja deavaju
se u velikom broju razliitih prostora, postoji mnogo stilova i svrha. Ono to ini avangardu je izvoenje koje ne
pokuava da zaceli prelome ili frakture, ve ih jo vie otvara za dalja istraivanja. Na primer, rekao bih da je knjiga
Pitera Bruka Mahabharata pripadala meukulturalnom,
ali nije bila avangarda, dok solo izvoenja Gomeza-Penje
likova iz Granice Bruho (Border Brujo) ili Ratnika za
Gringostrojku (Warrior for Gringostroika) definitivno
jesu. Razlika je u tome to Bruk eli da izostavi razliitosti,
on traga za onim to ujedinjuje, ini univerzalnim, istim.
Konflikti u njegovom evropsko-indijskom epu su filozofski, lini, bliski i religiozni a ne meukulturalni. Bruk
pretpostavlja kao to rade Englezi koji imaju ekspira
da odreena dela funkcioniu na ljudskom umesto
na kulturnom nivou. Njegovo delo Mahabharata ne ispituje sm ep niti ga podriva; niti publika meunarodni
ansambl, koji je Bruk okupio da oivi ne samo tu epsku
priu ve i univerzalnu doktrinu da su, ispod koe, svi ljudi
isti, treba da posmatra bilo kako drugaije do s liberalnim
prihvatanjem. Nemojte pogreno da me shvatite. Ve dugo
podravam odabir glumaca koji je netradicionalan, slep
za boju koe i kulturnu pripadnost (videti ekner 1989).
Meutim, u sluaju Brukovog dela Mahabharate takav
nain odabira glumaca mogao je biti povod za ispitivanje
napetosti koja postoji izmeu nerasistikog univerzalizma
i etnike, nacionalistike, religiozne i rasne dungle savremenog sveta politike i linih odnosa.
Meukulturalno delo umetnika Onga Kenga Sena (Ong
Keng Sen) iz Singapura jeste avangarda ak iako podsea
na Brukovo u okupljanju umetnika iz mnogih razliitih
kultura kako bi stvorili visoko integrisane predstave. Ongova sveobuhvatna namera razdvaja njegov rad od rastavnog pristupa Gomeza-Penje. Ongov projekat Letei
cirkus (Flying Circus) okupio je umetnike, anrove i stilove
iz mnogih razliitih azijskih kultura. Na neki nain, taj
Ongov projekat predstavlja olienje Singapura: grada na
imperijalizma, glad ljudi irom sveta za materijalnim dobrima, planetarno rasprostiranje modernizma, sveprisutnost kosmopolitskog stila od aerodroma do odee
umetnici avangarde proizvode dela na ili oko raznoraznih
granica: politikih, geografskih, linih, anrovskih i konceptualnih. U svetu gde takozvane univerzalne vrednosti
svakodnevno pariraju duboko ukorenjenim lokalnim vrednostima i iskustvima, ishod je sukob, uznemirenost, mete,
nelagodnost vezana za budunost, kao i una rasprava o
znaenju prolosti.
Kao to kae meukulturalni izvoa Giljermo GomezPenja (Guillermo Gomez-Pea):
Ja fiziki ivim izmeu dve kulture i dve epohe. (...)
Kada se nalazim u SAD-u, imam pristup visokoj tehnologiji i strunim informacijama. Kada preem na
meksiku stranu, utonem u jednu bogatu politiku
kulturu. (...) Kad se vratim u Kaliforniju, deo sam
meukulturalne misli koja se javlja u meuprostoru
etnikog miljea SAD-a. (...) ivim sa sveu o znaaju
ovog prelaza u mom svakodnevnom ivotu i iz toga
nastaje moja umetnost (1991:2223).
Ovakva vrsta nesigurnosti obeleava mnoge u
meukulturalnoj avangardi. Nije to samo problem da
umetnik ne zna gde ivi. Radi se o tome da umetnik pripada ne samo jednoj kulturi, odobravajui kontradiktorne
vrednosti, suprotstavljene estetske kanone. Salman Rudi
(Rushdie) veoma dobro zna kontradiktornosti izmeu zapadnih liberalnih i muslimanskih fundamentalnih vrednosti, koje su prisutne kako u knjievnosti tako i u ivotu.
Rudi je rekao da bi voleo da pripada i zapadnom i islamskom svetu. U okviru mnogih nacija ljudi vode teke,
nekada uzbudljive, viestruke ivote. Termin nacija vie
ne oznaava kako ili ak i gde stotine miliona ljudi ive.
Sun Huidu (Sun Huizhu), poznat kao Vilijam Sun (William Sun), jedan od vodeih mladih kineskih dramskih
pisaca koji, nakon ruenja demokratskog pokreta na trgu
Tjenanmen juna 1989. godine, nije mogao da se vrati u
svoj rodni angaj kae:
eleo bih da pozovem umetnike da vie obrate panju
na sve vei znaaj stvarnosti. Sve vie ljudi iz razliitih
kultura komunicira meusobno i pri tome imaju problema u toj komunikaciji. Moemo li mi, meukulturalni
umetnici esto ambasadori u drugim kulturama
71
26.5.2008 21:03:50
72
raskrsnici, koji povezuje Aziju, Australiju, Afriku i Evropu;

grada-drave nainjenog od kineskih, malezijskih, indijskih, indoneanskih i evropskih naroda, jezika, religija i
estetskih tradicija. Stanovnici Singapura ne samo da su
veoma svesni svoje multikulturalnosti nego je i slave
umesto da pokuavaju da je prevaziu. Kada je u pitanju
Letei cirkus, Ong je napisao:
Projekat Letei cirkus nalazi se u korenu mojih
razmiljanja. Ovaj projekat je jedna ambiciozna sveobuhvatna laboratorija koja okuplja razliite azijske umetnike stvaraoce dokumentarnih filmova, drag-queen
umetnike, vizuelne umetnike, rok i elektronske muziare,
disk dokeje, moderne plesae i glumce, kao i ritualiste i
druge tradicionalne izvoae. U periodu od etiri nedelje
razliite kulture, estetike, discipline i, naravno, pojedinane
linosti sreu se na mnogim asovima obuke, u mnogim
radionicama zasnovanim na improvizaciji i na ponovnom
osmiljavanju tradicionalnih oblika umetnosti, na mnogim
panel-diskusijama i predavanjima. Do sada je u tri laboratorije okupljeno 150 umetnika iz Indije, Koreje, Kine, Tibeta, Tajvana, Vijetnama, Kambode, Laosa, Tajlanda, Mjanmara, Japana, Indonezije, Filipina, Malezije i Singapura
oko procesa koji ja nazivam kulturoloki pregovori, koji
nije okrenut ka krajnjem proizvodu ili finalnoj prezentaciji.
U okviru ovog projekta takoe je uestvovalo i nekoliko
gostiju iz Evrope i SAD-a. Pitanje koje projekat Letei
cirkus postavlja je: Moemo li mi, kao umetnici iz Azije,
da doprinesemo nekoj drugoj perspektivi i da osmislimo
neki drugaiji odnos u meukulturalnim izvoenjima od
onog razvijenog, na primer, u Sjedinjenim Dravama?
(2001: 126).
...Ili nijedna?
Zato deliti avangardu na pet (ili bilo koji drugi broj)
vrsta? Ove kategorije se jasno preklapaju. Savremena avangarda podrazumeva delo koje je okrenuto ka budunosti,
koje traga za tradicijom i koje je meukulturalno. esto je
teko napraviti razliku izmeu dela koje traga za tradicijom i meukulturalnog. Meutim, uprkos neuglaenoj i
sirovoj podeli, ralanjivanje te pite na delove je korisno,
jer nas podsea koliko je avangarda postala sloena i
viestruka. Moemo da uoimo koliko je savremena avan-
garda odmakla od istorijske. Priznajemo da savremena

avangarda nije ni inovativna niti je ispred. Primeujemo
da avangarda moe biti neki stil ili neki anr ili skup
anrova, a ne neki pokret. Premda je uobiajeno na strani opozicije, to ne mora obavezno da bude sluaj. tavie,
avangardni umetnici posluno popunjavaju formulare za
dravnu ili fondacijsku podrku; mnogi se dodvoravaju
bogatim pokroviteljima. Iako termin avangarda opstaje
u oblastima obrazovanja i novinarstva, on vie nema jasno
znaenje izvan onoga to nije na Brodveju ili Vest Endu.
Ali narueno je i ovakvo razlikovanje. Grupa Vuster koja
je svakako avangarda po svim merilima izvela je svoju
dekonstrukciju dela Judina ONila Dlakavi majmun (Eugene ONeill, The Hairy Ape) na Brodveju. Duli Tejmor
(Julie Taymor), koja je bila jedan od odlunih zagovornika
eksperimentalnog teatra sedamdesetih i osamdesetih godina, rediteljka je uvenog brodvejskog muzikog hita
koji se prikazuje ve godinama, Kralj lavova (Lion King),
u kome koristi veinu one iste lutkarske i vizuelne magije
koju je nekada istraivala.
Zapravo, avangarda danas zaista ne znai nita osim
kao krilatica koja prodaje karte. Trebalo bi je koristiti samo
pri objanjavanju istorijske avangarde, perioda inovacije
koji je trajao od otprilike kraja XIX veka do negde sredine
sedamdesetih. Ako kaete da je neto avangarda, to moe
imati prizvuk okantnog, novog, ali na Zapadu, barem,
malo je toga to umetnici mogu da urade, ili ak treba da
urade, da bi okirali publiku (mada mnogo toga moe da
ih uvredi). A i zato pokuavati da okirate? Ne postoje
iznenaenja kada su u pitanju tehnika, tema ili pristup.
Sve od predstava sa scenama eksplicitnog seksa, site specific pozorita, interaktivnih izvoenja, politikog teatra
i gerila teatra (one vrste koju sada primenjuju Grinpis ili
ACT UP), do postmodernog plesa, meanja linih narativa
s prihvaenim tekstovima, dekonstrukcije tekstova, brisanja granica izmeu anrova... i tako dalje, raeno je iznova toliko puta tokom poslednjih etrdeset godina. A ako
polje delovanja pomerimo na sto godina, ta u dananjem
izvoakom svetu moemo nazvati novim?
Za to novo u smislu okantnog morate da odete u
Kinu, koja je obino poznatija po ugnjetavanju slobodnog
izraavanja nego po odobravanju avangardne umetnosti.
Uzmite, na primer, neke slike iz kineske izvoake umet-
26.5.2008 21:03:50
volksvagena u delu Ukoen (Trans-Fixed, 1974). Oba ova

izvoenja odigrala su se na privatnoj lokaciji, a publika je
saznala za njih preko distribuiranja dokumentacije. U skorije vreme, Ron Ati (Ron Athey) i Franko B. dva su dobro
poznata lika koji putaju krv u okviru dobro izreklamiranih
javnih izvoenja. Oni su deo veoma velike skupine. Zapravo, nasilje proima svet ne samo u obliku ratova i kriminala ve i kao oklop manje ili vie estetskih aktivnosti koje
variraju od prikaza u medijima i video-igrama do raznoraznih stvarnih dela poput urezivanja u kou, pirsinga i
mnotva sado-mazohistikih klubova. Da li je bilo ta od
ovoga avangarda?
Prvi talas istorijske avangarde bavio se drutvenim reformama. Ibzenovo delo Aveti bilo je ozloglaeno jer je
iznelo u javnost temu sifilisa. U delu Maksima Gorkog Na
dnu ivopisno je oslikano siromatvo. Futuristi i srodne
grupe eleli su da prekinu status quo , i u svojoj mrnji
prema srednjoj klasi i njenim vrednostima prigrlili su
faizam. Sve prisutnija politika osveenost nastavlja da
bude jedna od funkcija avangarde mada ne razumem
zbog ega izvoaki rad Grinpisa, ili uline predstave
pozorita Bred end papet (Bread and Puppet Theatre),
ili propovedi preasnog Bilija u njegovoj crkvi Zaustavite
kupovinu (Church of Stop Shopping), treba smatrati avangardom. Pored drutvenih reformi, avangarda se bavila i
promenom prihvaene estetike revolucijom u umetnosti, ukljuujui i pozorite. Ovo je prevladavalo u delima
nadrealista, dadaista i teatra apsurda. Trea velika tema
istorijske avangarde bila je da okira epater le bourgeois
da pokae utogljenoj srednjoj klasi. Meutim, sada se
ini da su sve tri ove velike teme avangarde iscrpene,
ili su ih u potpunosti kooptirali popularno novinarstvo i
popularna kultura.
Prema tome, pitanje nije Moe li bilo ta novo da se
dogodi? osim preuveliavanja koje se ve deava vie
nasilja, vie eksplicitnog seksa, vie vie, ve Koga je briga?
Da li je bitno? Ko danas moe da pie manifeste koji mogu
da pariraju grozniavim izlivima Artoa, koji podrhtavaju
od mrnje, besa i nade? Ko bi to i eleo? Da li iko eka
da se neki Arto pojavi ponovo? Sumnjam. Rubikon Valtera
Benjamina (Walter Benjamin) je preen. Dananji dogaaji
se snimaju, putaju iznova, ine ritualnim i recikliraju. A
ako se Arto pojavi, zar ne bi bio prihvaen, postavljen na
nosti koje su cirkulisale na Internetu 2001. godine, koje

su, prema nauniku Meiling engu (Meiling Cheng):
() serija fotografskih dokumenata s umetnike priredbe nazvane i ren (Shi ren, Ljudi koji jedu), koju je izveo
pekinki umetnik Du Ju (Zhu Yu) kao deo svoje xing wie
yishu (bihejvioristike umetnosti) to je kineski prevod
za izvoaku umetnost ili ivu umetnost. Du je postavio
Ljude koji jedu za izlobu nazvanu Bu heizhuo fangshi
(Odjebi), koja je odrana u galeriji Eastlink u angaju novembra 2000. Koliko god da je ekstreman, nije se inilo da
projekat Ljudi koji jedu nije u skladu s izlobom koja je
postala kontroverzna upravo zato to je predstavila mnoga
umetnika dela koja su koristila tela ili lino umetnikovo
ili tela drugih, kako ljudi tako i ivotinja, celokupna ili
samo delove, mrtva ili iva kao umetniki materijal i
sredstvo (Cheng 2005: 58).
eng kae za delo Ljudi koji jedu da je to jedan primer meu nekoliko okantnih umetnikih dela nastalih
u privatnim domovima ili na drugim nejavnim mestima,
fotografisanih, a potom izloenih u galerijama i postavljenih na Internet. Kineski kritiari osudili su ovakav rad.
Kritiar en Liueng (Chen Liusheng), na primer, smatra da je umetnost avangarde prela granicu do take
demonizacije (zouhou rumo). eng brani svoju kritiku
navodei listu skorijih izvoakih umetnikih dela () koja
obrauju itav opseg od samoubistva, igosanja, putanja
krvi, seenja ljudskog mesa, samosakaenja, kanibalizma
i nekrofilije pa sve do muenja ivotinja. en namerno
izostavlja imena umetnika dok diskutuje o njihovim delima, a svrha je oigledna da uskrati umetnicima senzacionalnu ozloglaenost koju, prema njegovom shvatanju,
oni trae (Cheng 2005: 62). Kada sam vodeeg pekinkog
pozorinog reditelja pitao zato je kineska vlada kojoj
cenzura nije strana dozvolila dela poput Du Juovih,
odgovorio mi je: Ovakva dela doseu do tako malog broja
publike da ljude na vrhu nije briga. Oni vode rauna o
predstavama u velikim pozoritima, o filmovima, televiziji
i Internetu. Ali vlasti moda gree. Ovakva dela zapravo
ive na Internetu.
Svakako, ovakva dela nisu neto novo. Kris Berden
(Chris Burden), trenutno profesor emeritus na predmetu
Novi anrovi, na UCLA univerzitetu, dozvolio je da pucaju u njega 1971.godine (Pucaj, Shoot) i razapeo na
73
26.5.2008 21:03:50
74
svoje odgovarajue mesto, i zar ne bi njegov blog na Internetu itali istomiljenici? Bezgranini horizonti oekivanja
koji su obeleili modernu epohu i postavili novinu kao
sinonim za moderno poprimili su oblik globalne staklene bate, jedne zatvorene sredine. Ne slaem se sa Bodrijarom (Baudrillard) da je sve neka simulacija. Ali, mi
takoe ne ivimo u svetu beskonanih mogunosti ili
originalnih ideja. Poeo je jedan dugi neosrednjovekovni
period. Ili, ako neko eli istorijsku analogiju, moda je preciznije rei neohelenistiki. Odreena vrsta evroamerikog
stila produena je, nametnuta, ili su je svojevoljno prihvatili (reakcije se razlikuju) mnogi irom sveta. Zapravo,
pojedini aspekti evroamerike kulture mnogo bre bivaju
prihvaeni nego neki drugi. Popularna kultura, posebno
muzika, sveprisutna je, lako se mea s lokalnim stilovima,
a to rezultira u naizgled neogranienoj pojavi glokalnog,
globalno-lokalnog. Da li e se ovo tano spojiti u jedinstven oblik ili stil, i ako se to desi, ta e biti dominantan
model misli, i dalje nije jasno. Ono to verujem da je sigurno je da e to sledee biti konzervativno u politikom,
intelektualnom i umetnikom smislu. U najboljem sluaju,
to sledee e biti konzervatizam zasnovan na potrebi da
se sauvaju, recikliraju i tedljivo upotrebljavaju sredstva ukljuujui umetnika sredstva. On je zasnovan na
dostupnosti razliitih detaljnih arhiva brojnih prethodnih
razliitih iskustava, umetnikih dela, ideja, oseanja i tekstova. Ovo sauvano prethodno znanje, kome je mogue
ponovo pristupiti, koristi se kako bi se izbeglo ponavljanje
pojedinih vrsta dogaaja, kao i da bi se popularizovale
pojedine nove vrste dogaaja. Nasilje na lokalnom nivou je
u porastu, ini se da nikoga nije briga koliko ljudi pogine,
ako su krvoprolie, glad ili pomor ogranieni (ne postoji
opasnost da postanu pandemini). Ono ega se plae ljudi
koji vladaju svetom je globalni haos, pretnja ustaljenom
redu, koja ne da se tek pojavljuje, ve je odavno prisutna. Narodi u svetu svakodnevno bivaju opomenuti ta e
se desiti ako globalno nasilje prema ovekovoj okolini,
stanovnicima, ivotinjskim vrstama ne bude stavljeno
pod kontrolu. Istovremeno, industrija zabave iri svoj
opseg i obuhvata skoro sve to se deava, a to je mogue
posvedoiti uz pomo tehnike i to moe biti montirano i
iznova putano. Umetnost se javlja u nekoliko meusobno
potpomognutih varijanti: ona koja ubija vreme onima koji
imaju dovoljno novca da kupe karte; ona koja uzbuuje, a

da pri tome ne zadovoljava apetite svojih potroaa; ona
koja prikazuje bogatstvo, mo i ukus svojih pokrovitelja;
ona koja je kupljena kao neka investicija. Popularna zabava otprilike ide istim stopama.
Da reciklirate, iznova upotrebljavate, arhivirate i prisetite se, da izvodite kako biste bili obuhvaeni u nekoj arhivi (kao to mnogi izvoaki umetnici rade), da tragate
za korenima, istraujete i moda ak pokradete religiozna
iskustva, izraze, prakse i liturgije kako biste stvorili umetnost (kao to rade Grotovski i ostali), to znai da inite
neto ritualnim. Ne samo u smislu predmetnog pitanja ili
teme, ve i strukturalno posmatrano, kao forma. Etolozi i
psiholozi su taj ritualni rad prikazali uz pomo repeticije,
ritma, oslobaanja endorfina i usklaivanja leve i desne
hemisfere modane kore. Ovakvo shvatanje ritualnog, koje
se kao proces primenjuje na celokupni opseg ljudskih aktivnosti, ne samo na religiju, vaan je napredak. Probijene
su relativno vrste granice koje su razliite sfere izvoenja
drale meusobno razdvojenim. Te granice su duhovi
neoklasinih i renesansnih shvatanja Aristotelovih jedinstava. Dranje svakog anra na svom mestu predstavlja
oajni regresivni in koji su postavili neki kritiari i akademici. etiri velike sfere izvoenja zabava, isceliteljstvo,
obrazovanje i ritual meusobno se prepliu. Svaka od
ovih sfera izvoenja moe da se nazove drugim imenima.
Zabava obuhvata estetiku, ureenje i prikaz nekog ina na
nain koji je zadovoljavajui ili lep (prema odreenim
i lokalnim kulturnim kanonima). Obrazovanje ukljuuje
sve vrste politikih izvoenja, osmiljenih da podstaknu,
ubede i pokrenu na akciju. Isceliteljska izvoenja ukljuuju
amanizam, demonstrativno prikazivanje tehnoloki
napredne medicinske opreme, nain ophoenja prema
pacijentu i razne vrste interaktivne psihoterapije.
Jo nekoliko rei
Bilo bi lepo ovde zavriti. Ali ima jo neto malo da se
kae. U napadima 11. septembra uniten je Svetski trgovinski centar, oteen je Pentagon, a trei avion koji se
verovatno uputio ka Beloj kui ili ka Kapitol Hilu sruen
je u umama Pensilvanije. Let Junajted 93 nikada nije sti-
26.5.2008 21:03:50
Jovan irilov i Riard ekner
75
gao do svog cilja jer su se putnici organizovali da prizemlje

avion (Lets roll!). Imajui u vidu da su postojala etiri
aviona i tri mete, zato je napad izvren 11. septembra
skoro istog trena protumaen kao unitenje Svetskog
trgovinskog centra? Da li su muslimanski verski fanatici/
teroristi uli Sinatrinu pesmu Njujork, Njujork () Ako
tamo uspem, uspeu svuda? Svetski trgovinski centar bio
je epicentar ne samo ovih napada ve i privida koji ini 11.
septembar. A kakav je to privid? Kada je, nekoliko dana
nakon napada, kompozitor Karlhajnc tokhauzen (Karlheinz Stockhausen) upitan za komentar, on je o unitenju
Svetskog trgovinskog centra rekao: Najvee umetniko
delo koje se moe zamisliti u itavom kosmosu. () Umovi
koji su svojim delima postigli neto o emu nismo ni mogli
da sanjamo u muzici, ljudi koji deset godina odravaju
probe kao ludi, fanatino se spremajui za jedan koncert, a potom ginu, samo zamislite ta se tamo dogodilo.
Imate ljude koji su toliko usredsreeni na izvoenje i onda
5.000 (sic) ljudi koji su poslati u zagrobni ivot, u jednom trenutku. Ja to ne mogu da uradim. U poreenju sa
tim, mi kompozitori smo nita. Umetnici, takoe, ponekad
pokuavaju da preu granice onoga to se moe izvesti i
zamisliti, kako bismo se mi probudili, da bismo se otvorili
prema nekom drugom svetu. Dobitnik Nobelove nagrade
za knjievnost za 1997. godinu, Dario Fo, takoe je komentarisao 11. septembar u cirkularnom pismu u kome
je stajalo: Najvei spekulanti obitavaju u ekonomiji koja
siromatvom svake godine ubije desetine miliona ljudi pa
ta je onda 20.000 (sic) nastradalih u Njujorku? Bez obzira
na to ko je izvrio taj masakr, ovakvo nasilje je legitimna
26.5.2008 21:03:50
76
ki kulture nasilja, gladi i nehumanih eksploatacija.

tokhauzenove primedbe su doekane sa besom, dok
Foove nisu ni uzburkale javnost. Zato?
Fo je izostavio umetnost. Izrekao je stereotip leviarske
politike: doao je vrag po svoje, kako seje tako e i
ponjeti, imperijalisti SAD-a dobili su ta su zasluili.
Ironino je da je stil Foovog dramskog dela i reije veoma
politian, dok to nije sluaj sa tokhauzenovim sjajnim
(neki bi rekli grandioznim) kompozicijama. tokhauzen je
hteo da zahteva da se umetnosti prida znaaj, mesto u
stvarnom svetu. Ne umetnosti koja oponaa umetnost
ve umetnosti koja oponaa ivot umetnosti koja preduzima akcije, a ne samo prikazuje. Po teoriji Alana Kaproua: () umetnost koja oponaa umetnost smatra da je
umetnost odvojena od ivota i svega ostalog, dok umetnost koja oponaa ivot smatra da je umetnost povezana
sa ivotom i svim ostalim (1983:38). Umetnost Kaproua
koja oponaa ivot je odriva, konstruktivna i meditativna.
Jedanaesti septembar, ako je to uopte umetnost, deluje
destruktivno, kao da je prela na mranu stranu.
Knjievni teoretiari Frenk Lentrikija (Frank Lentricchia) i Dodi Makolif (Jody McAuliffe) nisu bili okirani
tokhauzenom, kojega su smatrali jednim od umetnika
fanatika, koji imaju dugu tradiciju: elja koja se nalazi
iza mnogih romantinih knjievnih vizija je da uasno
buenje poniti ekonomsko i kulturno ureenje Zapada,
iji su koreni u industrijskoj revoluciji i koja za cilj imaju
globalnu zasienost, brisanje razlika. Naravno, to je i elja
onoga to nazivamo terorizmom. Prekomerna umetnika
elja da se stvara umetnost ija se sama originalnost
ogleda u iskoraku izvan granica tog ureenja na snazi
elja je da se ne naruava u okviru vladajueg sistema kultura (zakona o klevetama i pornografiji, na primer), ve
elja da se nekako istupi izvan toga, toliko je bolje naruiti
sm vladajui sistem. () Kao to bi to mogao i svaki
avangardni umetnik, tokhauzen vidi posveenost velike
umetnike ozbiljnosti () u potpunoj predanosti terorista
(). Poput terorista, ozbiljni umetnici uvek su fanatici;
za razliku od terorista, ozbiljni umetnici jo nisu dostigli
najvii nivo umetnosti. () Teroristi su uradili ono to bi
on uradio, ali nije jo, jer u svojoj muzici nije dostigao taj
plato najveih (2003: 100). Drugim reima, tokhauzen
(i umetnici koji se slau sa njim) zavide umetnicima koji
su osmislili 11. septembar. Ti muslimanski verski fanatici/

teroristi nalaze se na centralnoj sceni, dok umetnici bivaju
marginalizovani. Jedan napad promenio je svetsku istoriju.
Koje umetniko delo moe da pree i deli tog puta?
Ali, ko su ti umetnici? Svakako ne Muhamed Ata
(Mohammed Atta) i njegova posada. Oni bi zasigurno
odbacili da se etikete umetnost i umetnik dovode
u vezu s njihovim delima. Ako je u dogaajima od 11.
septembra bilo umetnosti, bilo je u njenom prijemu: u
onome to je tokhauzen zamiljao kada je video medijske
izvetaje o napadu na Svetski trgovinski centar. Ili u tom
razotkrivajuem dogaaju i njegovim posledicama: ta vizuelni umetnici, izvoai, pisci, bilo kakvi umetnici rade
sa tim to se desilo. Tu nema nieg novog: Goja i Pikaso
da ne pominjem Eshila, Vjasu, ekspira, Tolstoja i Hemingveja (sa veoma dugake liste) od uasa rata stvarali
su remek-dela. Ovde se postavlja drugaije pitanje: pitanje
samog ina, a ne njegove reprezentacije. Moe li da ode
predaleko tendencija u umetnosti da se oponaa stvarni ivot? Ali ta je sa nereprezentativnim umetnostima
poput borilakih vetina, kulinarskih vetina ili bilo
koje aktivnosti koja se obavlja s istananom strunou?
Da li je umetnost u ovom smislu tek puka metafora? Ne
verujem. Ove nereprezentativne kategorije podrazumevaju
jedan umetniki pristup ili stil koji moe modelovati
bilo kakvu aktivnost.
Lentrikija i Makolifova se ne zaustavljaju svrstavajui
napade od 11. septembra u okvire tradicije transgresivne
umetnosti. Oni nastavljaju da raspravljaju o 11. septembru
u odnosu na popularnu kulturu koliko je nakon 11. septembra mesto napada u Njujorku postalo Ground Zeroland, Meka (kakva ironija) za turiste i mesto za stvaranje nacionalnog mita. Tridesetog decembra 2001. godine
gradonaelnik (Rudolf) ulijani (Rudolf Giuliani) otvorio je
panoramsku platformu za posetioce, koja se nalazi iznad
mistinog ponora koji ini Ground Zero, scenu na koju je
pozivao Amerikance, i sve ostale, da dou i doive razna
oseanja alosti, kao i preplavljujua oseanja patriotizma.
() Svrha ove platforme je da povee turiste s njihovom
prolou na mestu, koje na savren nain, povezuje terorizam, patriotizam i turizam (2003:103). Platforma je sada
uklonjena, ali njena svrha i dalje ivi u delu graevinske
korporacije Lower Manhattan.
26.5.2008 21:03:50
Beleke
1
Zapravo, opere modeli bile su veoma dobre, kako tehniki

tako i u nekim vrednostima koje su one podupirale. ing
ing bila je izuzetno zabrinuta za status ena u Kini.
Njene opere oivljavale su ene na vodeim pozicijama,
koje se hrabro bore u bici i koje prihvataju odgovornosti koje im esto bivaju uskraene. Ove opere modeli
takoe podiu glas za seljake i siromane. Tradicionalno
kinesko pozorite (opere) bavi se hrabrim poduhvatima i romantinim avanturama aristokratije i uenih
ljudi. Kineske model opere postavljaju nove vrste junaka
na scenu. ingova se borila protiv tradicija i ukusa velike
veine Kineza. A njeni metodi kakva god bila njena
idealistika ideoloka opredeljenja bili su diktatorski, ugnjetavaki i pogubni. To to je bila ena nije je
uinilo nimalo popularnijom. ingova, koja je u svojim
mlaim danima bila glumica, dobila je priliku tokom
Kulturne revolucije (196676) da oslobodi jedan izuzet-
no destruktivan narcistiki ego zamaskiran sluenjem

nacionalnom-kulturnom-ideolokom dobru. Postoji
samo jedna paralela u savremenom dobu, Ronald Regan,
iji je slab idealistiki ego glumca, u jednom trenutku indoktriniran i stavljen pod kontrolu, nadzirao pljakanje
Amerike naveliko (uglavnom legalno), katastrofalno
unitavanje mnogih socijalnih programa i naoruavanje
amerikih vojnih snaga.
2
Videti Boal 1985, 1992, 1995, 1998. i 2001.
Postoji iscrpna literatura o svim ovim razliitim vrstama

izvoenja. eleo bih da usmerim itaoce na dva lanka,
Diksonov (Dixon) iz 2004. u kome se obrauje tema robota i automatona i Brodherstove (Broadhurst) iz 2004.
u kome je obraena tema vetake inteligencije.
Sun je dao ovu izjavu tokom petodnevne konferencije o

meukulturalnim izvoenjima odrane u Belau u Italiji,
februara 1991. godine, pod pokroviteljstvom Rokfelerove fondacije. Gomez-Penja takoe je bio prisutan na
toj konferenciji, kao i 16 drugih umetnika i akademika iz Severne i June Amerike, Azije, Afrike i Evrope.
Tokom sastanaka postalo je jasno da je meukulturalno
izvoenje kako jedan eksperimentalni poduhvat tako i
jedno uznemirujue pitanje.
Ali moda ja ne shvatam sutinu ono to usledi nakon neega poput 11. septembra svakako moe da bude
bilo ta: umetnost, komercijalna eksploatacija, ponovno
izvoenje (kao ponovna postavka na scenu bitke kod
Getisburga iz 1863). Faistiko bombardovanje baskijskog
grada Gernike 1937. godine bilo je jedna stvar, a Pikasova
velianstvena, muna slika Gernika je ipak neto drugo.
Pitanje pred nama je: Moe li 11. septembar sam po sebi
da bude umetnost? Ili da bude korisno svrstan u rubriku
umetnosti? I ako je to sluaj, koji se to umetniki graani
posveuju takvoj vrsti uasa? Istraujem tu mogunost ne
da bih opravdao dela terorista, niti da bih uvredio nastradale i ranjene, ve da bih istakao da terorizam/dihad,
poput umetnosti, nastaje pre zahvaljujui stanju uma (i
oseanjima) nego zbog elje za fizikim unitenjem. Ili,
ako elite, destrukcija je sredstvo za ostvarenje cilja u
procesu stvaranja terora, koji je pak stanje uma. Posmatrajte to na sledei nain, 11. septembar je jedan primer
Artoove strane tvrdnje u delu Nema vie remek-dela da
Mi nismo slobodni. I nebo i dalje moe da nam se obrui
na glave. A pozorite je stvoreno kako bi nas prvenstveno
tome nauilo.
77
Bibliografija
Allain, Paul, 1997. Gardzienice: Polish Theatre
in Transition. Amsterdam: Harwood Academic
Publishers.
Awasthi, Suresh, 1989. Theatre of Roots: Encounter
with Tradition, TDR: The Drama Review 33. 4: 4869.
Barba, Eugenio, 1988. Eurasian Theatre, TDR: The
Drama Review, 32,3:126-30.
Boal, Augusto. Theatre of the Oppressed. New York:
Theatre Communications Group, 1985.
Games for Actors and Non-Actors. London and New
York: Routledge, 1992.
26.5.2008 21:03:50
78
The Rainbow of Desire. London and New York: Routledge, 1995.

Legislative Theatre. London and New York: Routledge,
1998.
Hamlet and the Bakers Son: My Life in Theatre and
Politics. London, New York: Routledge, 2001.
Broadhurst, Sue, 2004. The Jeremiah Project: Interaction, Reaction, and Performance, TDR: The Drama
Review 48, 4: 4757.
Dixon, Steve, 2004. Metal Performance: Humanizing
Robots, Returning to Nature, and Camping About,
TDR: The Drama Review 48, 4: 1546.
Cheng, Meiling, 2005. Violent Capital, TDR: The
Drama Review 49, 3: 5877.
Gomez-Pea, Guillermo, 1991. A Binational Performance Pilgrimage, TDR: The Drama Review 35, 3:
2245.
Grotowski, Jerzy. Towards a Poor Theatre. Holstebro,
DN
Odin Teatret, 1968. 1987. Tu es le fils de quelguun
(You Are Someones Son), TDR: The Drama Review,
31, 3: 3041.
Kirby, Michael. The Art of Time. New York: E. P. Dutton, 1969.
Kumiega, Jennifer. The Theatre of Grotowski. London
and New York: Methuen, 1985.
Lentricchia, Frank and Jody McAuliffe. Crimes of
Art and Terror. Chicago: University of Chicago Press,
2003.
Ley, Graham, 1991. Sacred Idiocy: The Avant-Garde
as Alternative Establishment, New Theatre Quarterly
VIII (28): 34852.
Ong Keng Sen, 2001. Encounters, TDR: The Drama
Review 45, 3: 12633.
Osinski, Zbigniew. Grotowski and His Laboratory. New
York: PAJ Publications, 1986.
Poggioli, Renato. The Theory of the Avant-Garde.
Cambridge, MA: Harvard University Press, 1968.
Schechner, Richard. The Future of Ritual. London and
New York: Routledge, 1993.

Schneider, Rebecca, 2000. Nomadmedia: On Critical
Art Ensemble, TDR: The Drama Review 44, 4: 120
31.
Schneider, Rebecca and Jon McKenzie, 2004. Keep
Your EYES on the FRONT and WATCH YOUR BACK,
TDR: The Drama Review 48, 4: 510.
Stein, Bonnie Sue, 1986. Butoh: Twenty Years Ago
We Were Crazy, Dirty, and Mad, TDR: The Drama Review 30, 2: 10726.
Weems, Marianne, 2005. Directors Note for Super
Vision in 2005 Next Wave Festival Bambill: no page.
Prevela s engleskog
Danica Ili
26.5.2008 21:03:50
Slavoj iek
NIKO NE MORA DA BUDE ZAO
NIKO NE MORA
DA BUDE ZAO
Jo od 2001. godine, Davos i Porto Alegre su dva grada blizanca globalizacije: Davos, ekskluzivno vajcarsko
odmaralite gde se globalna elita direktora, dravnika i
medijskih linosti sastaje uz jaku policijsku zatitu radi
odravanja Svetskog ekonomskog foruma u pokuaju da
ubedi nas (i sebe samu) da je globalizacija sama sebi najbolji lek; a, s druge strane, Porto Alegre, brazilski grad
u suptropskom pojasu gde se sastaje kontraelita pokreta
protiv globalizacije u pokuaju da nas (i sebe samu) ubedi
da kapitalistika globalizacija nije naa neizbena sudbina to jest, kako to kae njihov zvanini slogan, da je
drugaiji svet mogu. Meutim, ini se da su sastanci u
Porto Alegreu nekako izgubili polet u proteklih nekoliko
godina sve manje sluamo o njima. Kuda su nestale sjajne
zvezde Porto Alegrea?
Bar neke od njih otile su u Davos. Ton sastanaka u
Davosu sada uglavnom diktira jedna grupa preduzetnika
koji sebe ironino nazivaju liberalnim komunistima i koji
vie ne prihvataju meusobnu suprotstavljenost Davosa
i Porto Alegrea: oni tvrde da moemo i imati globalno
kapitalistiko jare (da nam posao cveta kao preduzetnicima) i pare (da podravamo antikapitalistike ciljeve kao
79
26.5.2008 21:03:50
80
Bil Gejts
to su drutvena odgovornost, briga za ivotnu sredinu

itd). Nema vie potrebe za Porto Alegreom: umesto njega,
Davos moe postati Porto Davos.
Pa ko su ti liberalni komunisti? Uobiajeni osumnjieni:
Bil Gejts i Dord Soros, generalni direktori Gugla, ITM-s,
Intela, i-beja, kao i dvorski fliozofi kao to je Tomas Fridman. Istinski konzervativci dananjice, tvrde oni, nisu
samo stara desnica, sa svojom smenom verom u autoritet, poredak i parohijalni patriotizam, nego takoe i stara
levica, sa svojim ratom protiv kapitalizma: obe te grupe
biju svoje bitke u pozoritu senki, potpuno zanemarujui
novu realnost. Oznaitelj ove nove realnosti u novogovoru
liberalnog komuniste je pametan (smart). Biti pametan
znai biti dinamian i selica, i biti protiv centralizovane
birokratije; verovati u dijalog i saradnju kao suprotnost
centralnoj vlasti; u fleksibilnost kao suprotnost rutini;
u kulturu i znanje nasuprot industrijskoj proizvodnji; u
spontane interakcije i autopoezu kao protivteu odreene
hijerarhije.
Bil Gejts je ikona onoga to je on nazvao kapitalizam bez trvenja, postindustrijalistikog drutva i kraja
radnike klase. Softver pobeuje hardver, a mlada bubali-
ca starog direktora u crnom odelu. U novom seditu kompanije ima malo spoljanje discipline; bivi hakeri vladaju
tom scenom, ostaju dugo na poslu i uivaju u besplatnim
piima u zelenoj atmosferi. Ideja koja se nalazi u osnovi
toga je da je Gejts nekakav subverzivan huligan sa margine, bivi haker, koji je preuzeo posao i obukao se u odelo
uglednog predsednika upravnog odbora.
Liberalni komunisti su vrhunski direktori koji ponovo
oivljavaju duh takmienja, ili, da to obrnemo, kontrakulturne bubalice koje su preuzele upravu u velikim korporacijama. Njihova dogma je nova, postmodernizovana
verzija nevidljive ruke Adama Smita: trite i drutvena
odgovornost nisu suprotnosti nego se ponovo mogu
udruiti u obostranu korist. Kao to kae Fridman, niko
u dananje vreme ne mora biti zao da bi se bavio biznisom; saradnja sa zaposlenima, dijalog sa kupcima, briga o
ivotnoj sredini, transparentnost sklopljenih poslova to
su stvari od sutinske vanosti za uspeh. Olivije Malnuit
nedavno je sastavio deset zapovesti liberalnog komuniste
u francuskom asopisu Tehnikart:
1. Sve daj besplatno (slobodan pristup, nema autorskih
prava); naplauj samo dodatne usluge, od kojih e se
obogatiti.
2. Menjaj svet, a nemoj samo neto da prodaje.
3. Deli sa drugima i budi svestan drutvene odgovornosti.
4. Budi kreativan: usredsredi se na dizajn, nove tehnologije i nauku.
5. Sve govori: nemaj tajni, podravaj i praktikuj kult
transparentnosti i slobodnog protoka informacija;
celokupno oveanstvo treba da sarauje i bude u
meusobnoj interakciji.
6. Ne radi: nemoj imati strogo odreen posao od devet
do pet , nego se bavi pametnom, dinaminom, fleksibiilnom komunikacijom.
7. Vrati se u kolu: stalno se obrazuj.
8. Deluj kao enzim: nemoj da radi samo za trite
nego podstii nove oblike drutvene saradnje.
9. Umri siromaan: svoje bogatstvo vrati onima kojima
je potrebno, poto ima vie nego to e ikada moi
da potroi.
10. Ti budi drava: kompanije treba da budu u partnerskom odnosu sa dravom.
26.5.2008 21:03:50
NIKO NE MORA DA BUDE ZAO
Liberalni komunisti su pragmatiari; oni mrze doktrinarni pristup. U dananjem svetu ne postoji eksploatisana radnika klasa nego samo konkretni problemi koje
treba reavati: glad u Africi, lo poloaj muslimanskih
ena, nasilje verskih fundamentalista. Kada u Africi postoji humanitarna kriza (liberalni komunisti vole humanitarne krize; one u njima bude ono najbolje), umesto to se
uputamo u antiimperijalistiku retoriku, trebalo bi da se
sastanemo i smislimo najbolji nain da se problem rei, da
pridobijemo ljude, vlade i poslovan svet za jedan zajedniki
poduhvat, da ponemo da pomeramo stvari sa mrtve take
umesto to se oslanjamo na pomo centralizovane drave
i da pristupimo toj krizi na kreativan i nekonvencijalan
nain.
Liberalni komunisti vole da istiu da je odluka nekih
velikih meunarodnih korporacija da u okviru svojih kompanija zanemare pravila aparthejda bila isto toliko bitna
koliko i direktna politika borba protiv aparthejda u Junoj
Africi. Ukidanje segregacije u okviru kompanije, davanje
iste plate i belcima i crncima za isti posao, itd.: to je bio
savren primer preklapanja borbe za politike slobode i
poslovnih interesa, jer sada poslovi tih istih kompanija
mogu mirno da cvetaju u postaparthejdovskoj Junoj Africi.
Liberalni komunisti oboavaju maj 1968. Kakva eksplozija mladalake energije i kreativnosti! Kako je to
samo razbilo birokratski poredak u paramparad! Kakav
je to samo polet dalo ekonomskom i drutvenom ivotu
kada su se izgubile politike iluzije! Oni koji su bili za to
dovoljno stari protestovali su i borili se na ulicama: sada
su se i sami promenili da bi promenili svet, da zaista revolucionarno promene nae ivote. Zar nije Marks rekao da
su sva politika previranja nevana u poreenju sa pronalaskom parne maine? I zar Marks u dananje vreme ne bi
rekao: ta su svi ti protesti protiv globalnog kapitalizma u
poreenju sa internetom?
Iznad svega, liberalni komunisti su pravi graani sveta
dobri ljudi koji se brinu. Brinu se zbog populistikog
fundamentalizma i neodgovornih pohlepnih kapitalistikih
korporacija. Vide dublje uzroke problemima dananjice:
masovno siromatvo i beznae raaju teror fundamentalista. Njihov cilj nije da ne zarauju novac nego da promene
svet (i, kao nusproizvod toga, da zarauju jo vie novca).
Dord Soros
Bil Gejts je ve sada najvei pojedinani dobrotvorni davalac u istoriji oveanstva i pokazuje svoju ljubav za blinje
tako to daje stotine miliona dolara za obrazovanje, borbu
protiv gladi i malarije itd. Ali, pre nego to budete mogli
sve to da dajete, morate prvo i da uzmete (ili, kao to bi
to rekli liberalni komunisti, da to stvorite). Da biste pomogli ljudima, nastavlja se njihovo opravdanje, morate imati
sredstva da to uradite, a i iskustvo to jest shvatanje kako
su bedno propali svi centralizovani dravni i kolektivni
pristupi nas ui da je privatno preduzetnitvo daleko
najefikasniji nain. Time to njihove poslove regulie, time
to im naplauje previsoke poreze, drava podriva zvanini
cilj sopstvenog delovanja (da pobolja ivot veini i da pomogne onima kojima je pomo potrebna).
Liberalni komunisti ne ele da budu samo puke maine
za pravljenje profita: oni ele da njihovi ivoti imaju dublji smisao. Oni su protivnici staromodne religije, a za
duhovnost, meditaciju bez veroispovesti (svi znaju da je
budizam anticipirao nauno prouavanje mozga i da se
mo meditacije moe nauno izmeriti). Njihov slogan je
drutvena odgovornost i zahvalnost: oni prvi priznaju da
je drutvo prema njima bilo neverovatno dobro time to im
81
26.5.2008 21:03:51
82
je omoguilo da upotrebe svoj talenat i nagomilaju bogatstvo, tako da oseaju da im je dunost da neto vrate
drutvu i pomognu ljudima. I to dobroinstvo ini uspeh u
poslu vrednim truda.
Nije ovo potpuno nova pojava. Seate se Endrua Karnegija, koji je zapoljavao pravu privatnu vojsku da suzbija
organizovanje radnika u svojim elianama, a onda podelio
veliki deo svog bogatstva u obrazovne, kulturne i humanitarne svrhe i tako dokazao da, iako je ovek od elika, ima
zlatno srce. Na isti nain, liberalni komunisti dananjice
daju jednom rukom ono to su drugom otimali.
Na policama amerikih radnji moe se kupiti jedan
laksativ sa ukusom okolade koji se reklamira sa sledeim
paradoksalnim uputstvom: Imate li zatvor? Jedite vie ove
okolade tj. jedite vie neega to samo po sebi izaziva
zatvor. Struktura tog laksativa od okolade moe se nazreti svuda po ideolokom predelu dananjice; ba to je
ono zbog ega je linost poput Sorosa toliko neprihvatljiva. On predstavlja nemilosrdnu finansijsku eksploataciju
udruenu sa svojom protivteom, humanitarnom brigom
o katastrofalnim drutvenim posledicama neobuzdane
trine privrede. Sorosova svakodnevica je otelotvorenje
lai: pola njegovog radnog vremena posveeno je finansijskim pekulacijama, a druga polovina humanitarnim
aktivnostima (finansiranje kulturnih i demokratskih aktivnosti u postkomunistikim zemljama, pisanje lanaka i
knjiga) koje deluju protiv posledica sopstvenih pekulacija.
Dva lica Bila Gejtsa su potpuno ista kao dva lica Sorosa: s jedne strane, okrutan biznismen koji konkurenciju
unitava ili kupuje, sa ciljem da praktino dobije monopol,
a sa druge strane, veliki ovekoljubac koji istie: ta nam
vredi to imamo kompjutere kada ljudi nemaju dovoljno
za hranu?
U skladu sa etikom liberalnog komunizma, nemilosrdnu trku za profitom potire milosre: milosre je deo igre,
humanitarna maska koja skriva ekonomsku eksploataciju
koja lei ispod. Razvijene zemlje stalno pomau nerazvijenima (davanjem pomoi, kredita itd.) i tako izbegavaju
najvanije pitanje: njihovo sauesnitvo i odgovornost za
bedu u Treem svetu. A kad je re o suprotnosti izmeu
pametnog i nepametnog, izvoz (outsourcing) je ideja
od sutinske vanosti. Izvezete (neophodnu) tamnu stranu
proizvodnje disciplinovanu, hijerarhijski ureenu rad-
nu snagu, zagaenje ivotne sredine na nepametne

lokacije u Treem svetu ( ili neke nevidljive u Prvom svetu).
Najvei san liberalnog komunizma je da se celokupna
radnika klasa izveze u Trei svet, u nevidljive radionice
gde se ropski radi.
Ne treba da gajimo nikakve iluzije: liberalni komunisti
su glavni neprijatelj svake istinski progresivne borbe u
dananje vreme. Svi drugi neprijatelji verski fundamentalisti, teroristi, korumpirana i neefikasna dravna birokratija
zavise od posebnih lokalnih okolnosti. I ba zato to
ele da otklone sve ove sekundarne kvarove globalnog
sistema, liberalni komunisti direktno otelotvoruju sve ono
to u tom sistemu ne valja. Moda je neophodno ulaziti
u taktiko saveznitvo sa liberalnim komunistima da bi se
borilo protiv rasizma, nejednakosti meu polovima i verske zatucanosti, ali vano je ne zaboraviti ta oni u stvari
smeraju.
Etjen Balibar, u delu La Crainte des masses (1997), razlikuje dva suprotna ali komplementarna modula prekomernog nasilja u dananjem kapitalizmu: objektivno
(strukturno) nasilje koje je svojstveno drutvenim uslovima
globalnog kapitalizma (automatsko stvaranje iskljuenih i
nepotrebnih pojedinaca, od beskunika do nezaposlenih)
i subjektivno nasilje novonastajueg etnikog i/ili verskog
(ukratko: rasnog) fundamentalizma. Moda se oni bore
protiv subjektivnog nasilja, ali liberalni komunisti su sredstva strukturnog nasilja koje stvara uslove za izbijanje subjektivnog nasilja. Isti taj Soros koji daje milione da bi finansirao obrazovanje unitio je ivote hiljada ljudi zahvaljujui
svojim finansijskim pekulacijama i time stvorio uslove za
poveavanje netolerancije koju javno osuuje.
Prevela s engleskog
Ivana orbi
Iz: London Review of Books, 6. april 2006.
26.5.2008 21:03:51
seji
Jelena Novak
OPERSKA KUA
JE ODAVNO
MRTVA
Razgovor sa Filipom Glasom

Lisabon, 24. jun 2007.
83
Filip Glas (1937) je zaista savremen kompozitor, to je prilina retkost budui da institucija kompozitora danas preesto ostaje gluva na
dalekosene drutvene promene savremenog doba. Glasova brojna dela
ukazuju na upeatljivu kritiku svest o ivljenju u postindustrijskom,
postsemiotikom, globalizovanom medijskom svetu. I ne samo da ta svest
moe biti proitana kroz njegovu muziku ve se ona esto uoava kao preispitivanje institucije kompozitora, statusa dela, medija ili izvoaa u iroko
koncipiranom muzikom univerzumu. Pored mnotva pozorinih, operskih
i filmskih angamana, Glas esto daje koncerte sopstvene klavirske muzike koju sm interpretira. Nakon jednog od tih harizmatinih dogaaja
(Kulturni centar Belem, Lisabon, 2007) razgovarali smo o njegovom
operskom delovanju. Ove godine est razliitih Glasovih opera izvee ak
devet operskih kompanija, izmeu ostalih Metropoliten opera u Njujorku
i londonski Kovent Garden. Za detaljne informacije o ovom autoru videti:
www.philipglass.com.
083-094 Eseji.indd 1
26.5.2008 21:24:07
muzikim tetarom u kome su elementi pokreta, slika, teksta i muzike rekombinovani na veoma razliite naine.
Opere ove vrste, ili dela ove vrste, zahtevaju drugaiju vrstu
saradnje, u njima autori dele autorstvo na delove koji su
meusobno vie jednaki. I opseg od narativnog do nenarativnog dela je i dalje, u ovom novom anru, generalno
istraen na inovativniji nain.
Ali injenica je da ljudi koji se bave operom obino
uzmu uobiajenu priu i ispriaju je na uobiajen nain.
Nain kombinovanja elemenata se ne menja mnogo. Iako,
morate da razumete da Bob (Robert Vilson) i ja nismo
pokuavali da promenimo operu. To nikada nije bila naa
ideja. To je bila percepcija ljudi,a to se zapravo nikada nije
dogodilo.
Ajntajn na plai bi uskoro trebalo da bude ponovo

postavljen. Kako oekujete da e biti prihvaen danas?
Da li e ga ljudi razumeti kao operu ili kao muziki teatar?
84
Kada danas gledate tridesetak godina unazad, kada
razmiljate o istoriji opere, ili postistoriji opere, na koji
nain sagledavate Ajntajna na plai? Verovatno je znatno drugaije posmatrati to delo danas nego u vreme
njegovog nastanka...
To delo ima reputaciju nosioca velikih promena, ali ja
ne smatram da su se promene odigrale. Mislim da Ajntajn
zapravo nije promenio operu. Veina opera se i dalje odigrava na vrlo uobiajen nain. Ideja je da Ajntajn jeste
promenio neto u operskom svetu, ali to se nije dogodilo. Ljudi i dalje barataju novelama i postavljaju ih na
vrlo uobiajen nain. Na neki nain opere su se promenile moe se govoriti o razliitim nainima upotrebe tehnologije, ali to je promenilo sve, a ne samo operu nego
i konecrte i sve ostalo. Nain saoptavanja prie se nije
mnogo promenio.
Smatram da ono to sam ja uradio zapravo nije promenilo operu, nego gotovo stvorilo drugaiji anr muzikog
teatra u kome ljudi deluju. To i dalje nema nikakve veze
sa operom. To poneto ima veze sa eksperimentalnim
Mislim da e biti postavljen u operskoj kui, poto je

u operskoj kui i ranije bio prikazivan. Da biste postavili
Ajntajna, treba da imate proscenijumsku scenu, orkestarsku rupu, irok prostor za pomeranje scenografije, kruni
prostor za pomeranje delova i ljudi, potrebni su vam ljudi
koji mogu da pevaju i ljudi koji mogu da sviraju. Moete
zvati Ajntajna na plai kako god elite, ali moete da ga
postavite jedino u operskoj kui. Dakle, zavriemo ponovo
u operskoj kui. I onda e ponovo, verovatno, poeti ta
rasprava da li je to opera ili nije, i ljudi e ponovo rei da
Ajntajn menja operu, i ponovo je nee promeniti. Smatram da je tendencija rada u tradicionalnom maniru toliko
jaka... a to je takoe poznat nain rada. Nain rada u teatru
koji podrazumeva totalnu integraciju elemenata je zapravo
teak i nema mnogo ljudi koji bi to pokuali.
Ajntajna na plai je postavio jo jedan reditelj posle
Roberta Vilsona.
Achim Freyer je uradio postavku, ali to je bilo slino
onome to smo mi uradili, on nije vratio delo tradicionalnom nainu rada. Uradio je varijaciju onoga to smo mi
uradili. Ne verujem da e bilo ko postaviti Ajntajna kao
operu, jer on tako nije zamiljen. Ako obratite panju na
integraciju teksta, pevanja i govora, ako to uradite na nain
26.5.2008 21:24:07
mo to delo. Koristili smo trodimenzionalne slike. Pokuavali

smo da ih koristimo sa nekekvom vrstom 3D filmske tehnike. Sada bismo to mogli veoma lako da uradimo sa 3D
kompjuterskom tehnikom. Bio je ogroman problem samo
promeniti boju scene. Sada bi Bob mogao da preboji scenu
veoma lako samo sa laptop kompjuterom. Mislim da smo
bili na ivci tehnologije. Poranili smo. Mislim da je mogue
da e se Bob vratiti tome delu i ponovo ga postaviti na
nain na koji ga je i zamislio.
Da li razgraniavate Vaa ostala dela koja zovete

operama od Ajntajna na plai?
Poznati tekst Valtera Benjamina Umetniko delo u

veku svoje tehnike reprodukcije govori o tome kako je
svet umetnosti promenjen mogunostima reprodukovanja umetnikih dela, uzimajui kao jedan od primera
umetnost fotografije. Slina tema je bila ispitana u Vaoj
operi Fotograf.
Neka od njih su narativna, a neka nenarativna. Neka od

njih funkcioniu na konvencionalan nain, a neka na nain
slian onome kako smo Bob i ja radili.
Sa njima ste nastavili da problematizujete operski
anr...
Ponekad, u nekim delima da, ali na razliite naine. Ima
opera koje su prilino konvencionalne poput Orfeja. ak je
i Putovanje uraeno veoma tradicionalno. Ali druga dela
nisu. A postoje i naini kombinovanja ovih postupaka, u
zavisnosti od toga sa kim saraujete.
Trenutno radim na operi Appomattox koja je o
zavretku graanskog rata. To nije narativna opera, ne
saoptava priu na organizovan nain, poevi od poetka
idui prema kraju. Ona razbija formu na drugaiji nain. Na
nain na koji je to Ajntajn radio. Tako da njena tema nije
narativ o graanskim ratovima, ve problematika revolucije,
ali i problematika rasizma i nasilja. Ona ne saoptava priu
o predaji graanskog rata na uobiajen nain. U njoj su,
takoe, korieni razliiti naini pevanja. Uzeo sam gotovo
kolokvijalne forme poput himni, balada i pesama i integrisao ih u muziku strukturu. I to je drugaiji nain rada.
Pri razmatranju ulaska tehnologije u operski svet jedan od prvih primera je digitalna opera u tri dimenzije
udovita milosti. Kako gledate na korienje visoke tehnologije u operi?
Vilson ja smo uradili ovo delo zajedno. Naalost, tehnologija u to vreme nije bila dovoljno napredna da uini
ono to smo eleli da uradimo. Sada bismo mogli da uradi-
Dizajner i reditelj u to vreme bio je Holananin Rob

Mala (Rob Malasch). To je bilo 1979. godine i tada nismo
imali dostupnu tehnologiju. Danas bismo mogli uspenije
da uradimo to delo.
FILIP GLAS
na koji je zapisano, to e i biti na taj nain, to nee biti kao

da ste uzeli knjigu, nekakvu uobajenu priu poput Hemingvejovog Zbogom oruje, ili ekspirovu priu, i napravili
od nje operu, to je razliit nain rada. Raditi poput Boba i
mene znai odnositi se veoma radikalno prema elementima
teksta, slika i muzike i pokreta. To je radikalna transformacija. To nije neto to podrazumeva neznatne promene.
To je i suvie radikalno da bi moglo da stoji u uobiajenoj
istoriji opere. Takvo je moje miljenje.
Ali ve ste tada razmiljali o tehnologiji u operi ...
85
Da, razmiljali smo na taj nain, ali smatram da smo

u nekoliko dela bili preuranjeni. Smatram da je digitalna
tehnologija mnogo prikladnija za ideje koje sam imao pre
trideset godina. Da li u to danas raditi ne znam, sada
sam zainteresovan za drugaije stvari. Ta pitanja, ve sam
ih uradio, iako ih nisam uradio uspeno, ali uradio sam ih
(smeh). Neko drugi e ih uraditi bolje od mene jer e imati
bolju tehniku od one koju sam ja imao. Sada sam zainteresovan za neto drugo.
Trenutno sam vie zainteresovan za pedagoke aspekte
opere, kako koristiti operu da bi se prialo o svetu u kom
ivimo, i na koji nain moemo da koristimo teatar kao
formu diskusije o drutvenim temama. To nije nova ideja. O tome su ve razmiljali Betoven, Stravinski itd. Ali,
problematika je nova. I urgentnost sada je to hitnije.
Najvei problem koji imamo i najdestruktivnija injenica
u pozoritu sada je balans izmeu umetnosti i zabave. To
je veoma uznemirujue. U prolosti su u operi umetnost
i zabava bili zdrueni u nekoj vrsti simbioze, kao gotovo
ravnopravni delovi, a sada se problematika gotovo potpuno
tie zabave, ima veoma malo estetskih razmatranja.
26.5.2008 21:24:08
ESEJI
Opera postaje masovna umetnost...
86
Da, ali na neki nain ona pokuava da postane film, da

pojednostavimo. Film je ve bio uspena adaptacija teatarskih tehnika u ono o emu upravo razgovaramo. Gotovo je
bolje samo napraviti film, prema mom miljenju. A ja sam
pisao muziku za mnoge filmove. Sa Godfrey Reggio-om,
to su bili najapstraktniji filmovi. Radio sam i za narativne
filmove. Ali, tada ja radim neto malo drugaije. Ono to
pokuavam da uradim jeste da preispitam ulogu muziara
u filmskom svetu kada muzika postaje jednak partner reditelju, to je veoma teko uspostaviti. Uradio sam tridesetak, etrdeset filmova. Nekada radim na filmu sa rediteljima koji su napravili samo jedan ili dva filma i koji mi
govore kako treba da radim. A i sami ne znaju. Zaista sam
zainteresovan za preuzimanje filma kao forme i rebalansiranja kreativnih elemenata. Pisanje scenarija i stvaranje
filmova se izjednaavaju sa poslom filmskog reditelja. Film
ima potencijala da postane kolaborativna umetnika forma, ali on to nije. Ranije su njime vladali reditelji, zatim
producenti, a danas stihija. I opet je re o formi koja je
bila popularna, ali je korumpirana tritem. I rekao bih da
je to problem sa filmom. A problem sa operom je da ona
eli da bude poput filma. Re je zaista o slinom problemu
na neki nain.
Ta pitanja su postavljana Vaom drugom operskom
trilogijom koja je izrasla iz sveta filmova ana Koktoa.
Da, to je tano. Ono to sam radio sa Koktoovim filmovima je da, umesto da sam od opere pravio film, napravio
sam od filmova opere. Dakle, pokuao sam da obrnem
proces. I mislim da je to bilo veoma uspeno sa razliitih
stanovita jer je dovelo do preispitivanja uloge kreatora i
njihovog redefinisanja. Sada raspravljamo jer mi niko nije
postavio ova pitanja, a to su najinteresantnija pitanja. Kada
sam rekao da su filmovi kontrolisani od strane studija, to
znai da ih kontroliu raunovoe. Drugim reima, kada
proitate prikaz filma, prvo saopte koliko prihoda je taj
film ostvario, to je prva stvar! Njih se film ne tie. Oni kau
da je prvog vikenda doneo dvadeset miliona dolara. To je
novost u vezi sa filmom. A ne kako je glumljeno u filmu,
ili kako je film sainjen, nikome do toga nije stalo. Dakle,
potpuno je oigledno da to jeste to to jeste. Moramo da
razmiljamo o filmovima i operama kao o blizancima, blizancima ne po roenju ve po sluajnosti. I film i opera
pate od istih problema. Radim sa oba medija. Dosta radim,
napravio sam mnogo muzike za film i mnogo opera.U
svetu filma me smatraju vrstom napasti. Ne saraujem. U
Holivudu su mi rekli da nisam pravi filmski kompozitor, i to
je tano. ak i za film Sati (The Hours), vrlo popularan film,
profesionalci su mi rekli da to zapravo nije dobra filmska
partitura jer ona ne radi ono to uobiajeno muzika za
film radi. Prema njihovom miljenju, filmska partitura bi
trebalo da bude neprimetna. Ali ja kaem ne, moj pogled je
drugaiji. Oseam da muzika artikulie strukturu i intencije
filma. A to je partnerski odnos. Ali, u komercijalnom filmskom svetu to se smatra pogrenim. Dakle, re je o velikoj
bitki.
Vae autorstvo je previe snano da bi bilo autorstvo
stereotipnog filmskog kompozitora?
Upravo tako, jer ja problematizujem tu ulogu. Meutim,
istovremeno ja radim za filmove, jer ljudi ili ne shvataju
kakav sam problem, ili oni ele od mene neto. Oni neto
ele, ali ne ele da priznaju da neto ele. Oni ele snagu
muzike, ali kada je dobiju, onda moraju da se suoe sa
kompozitorom. I to je problem za njih. I ja saoseam sa
njihovim problemom.
Vi ste poput virusa?
Nadam se da je tako. Imam sastanke sa drugim kompozitorima u Los Anelesu i sa njima o tome razgovaram.
Javno govorim o tome. Ne drim svoj stav u tajnosti.
Zapravo smatram da je uloga muzike u filmu poela da se
menja. Uvek je bilo dobrih kompozitora, Bernard Herman,
na primer, koji je to uvek radio. Ja ne izmiljam nita novo.
Sledim malu tradiciju kompozitora koji su na takav nain
uticali na film. I nadam se da e i drugi ljudi to uraditi.
U vezi sa operskom muzikom jedna stvar je za
mene posebno interesantna. Hajde da kaemo da su
najznaajnije savremene opere napisali kompozitori repetitivne muzike. Kada pogledam unazad na Vaa striktna minimalistika dela, smatram da su ona bila o njihovoj strukturi, to nisu deskriptivna dela, ona su o njima
samima. Moda je neoekivano da se upravo ti kom-
26.5.2008 21:24:08
pozitori okrenu operskom anru, ija muzika potrauje

deskriptivnost. To je vrsta intrigantnog paradoksa.
Moemo da razumemo zato je tako. Jedan od problema savremene muzike bio je da pronae svoju publiku.
Dugo je savremena muzika imala veoma mali broj slualaca.
A mlai kompozitori moje generacije (vie nismo mladi) bili
su nestrpljivi u vezi sa idejom da piu muziku za dve stotine ljudi. Nisam imao nameru da provedem ivot piui
muziku stalno za iste ljude. Pitanje je bilo gde je publika? Ovi kompozitori su otili u pozorite jer pozorite, ima
drugaiju vrstu publike. Kada doem, na primer u Lisabon kao veeras, da sviram koncert, onda to podrazumeva
jednu no. Kada doem sa operom Beli gavran, onda to
podrazumeva sedam ili osam noi u veoj sali. Potencijal
publike je vei u operskoj kui. I to je potraga kompozitora, mlaeg ili starijeg, ene ili mukarca, da pronae publiku za svoje delo. Kada to uradite, onda se momentalno
suelite sa tradicionalnim operskih silama i iskrsavaju drugi
problemi...
Takoe je veoma zanimljivo na koji nain koristite
repetitivnu reetku, da je tako nazovem, u operi Lepotica i zver. Kroz tu reetku reciklirali ste romantizam
u muzici.
Tako je. Strukturalna muzika je sada u mojoj krvi. Na
jedan ili drugi nain u je ostvariti. Ja mogu da je preruim
ili sakrijem, ali to jeste moj nain razmiljanja. Pre neko-
liko dana sam svirao Muziku u dvanaest delova u Amsterdamu, petoasovni koncert striktne strukturalne muzike.
Radio sam na toj kompoziciji od 1971. do 1974. godine i
etiri godine sam svirao samo takvu muziku. Svirao sam je
ponovo, i ponovo, i u tom procesu sam restrukturirao mozak. Nakon etiri godine stalnog sviranja te muzike postao
sam drugaiji kompozitor. To je bilo autodidaktiki. Nauio
sam da razmiljam na drugaiji nain i zatim sam poeo
da radim u drugim formama. Film Koyanisqatsi se dogodio
upravo nakon toga, zatim Ajntajn na plai, i bio sam osposobljen da iskoristim tehniku koja je kreirana u koncertnoj dvorani i da je momentalno uvedem u film i teatar.
Sa koncertnim uspesima sam nastavio dalje tim putem.
I to je ak tano i za operu Appomattox. Kada pogledam
ovu operu, vidim elemente istog naina rada. To su sve
zanimljiva pitanja, ali mi razgovaramo o operi, muzici za
teatar, filmskoj muzici, koncertnoj muzici, a zapravo ne
razgovaramo o muzikom jeziku. To nije postavljeno kao
problem ve sto godina, ne ubedljivo i stvarno.
FILIP GLAS
Filip Glas i Jelena Novak
87
Sada vidim Va muziki jezik kao veoma britku

mainu koja koristi repetitivnu tehniku i kroz nju melje
razliite stilove.
Mislim da je to tano. Ali ak i narativna muzika radi to
isto. To je takoe tano. Ono to sam pokuavao da kaem
jeste da su velika pitanja povezana sa snagom trita, kao i
sa time ta bismo mogli da uradimo u kontekstu globalne
kulture koja emfatino prepoznaje ili porie delo na toj
26.5.2008 21:24:08
ESEJI
88
osnovi. S druge strane, i dalje pokuavamo da ostvarimo

delo koje ima integritet i koje je autentino. To je ogroman
problem. Smatram da e internet biti od velike pomoi.
Trite se sada samo radikalizuje. Vie ga ne kontrolie
nekoliko kompanija koje objavljuju muziku ili nekoliko
prodavnica knjiga. Imam oseanje da je to bela no. Imam
svoju prodavnicu muzike i prodajem direktno kupcima,
sluaocima koji za samo jedan, dva ili tri dolara mogu da
daunlouduju muziku. Vie mi ne treba prodavnica ploa,
ne treba mi produkcija ploa, ne treba mi manufaktura.
Sada je problem kako da publika doe do dela, kako da
se oni spoje. To je najvei problem za mlade umetnike. Svi
mogu da imaju delo, svi mogu da budu osposobljeni za
prikupljanje podataka, ali kako publika da nae delo? Sada
je tu drugaiji problem, ali vie nema kontrole korporacija
kao to je to ranije bio sluaj.
Na primer, Godfrey Reggio pravi filmove. On je do sada
napravio pet filmova. I to je sve za trideset pet godina
rada, a to je nita. ovek poput njega je trebalo da napravi
petnaest ili dvadeset filmova. Trokovi pravljenja filma su
jednostavno previsoki. To moe biti promenjeno sa HD, visokom definicijom, i stvarima poput toga. Jo postoje veliki
problemi. Ili, kako da napravite operu poput Ajntajna na
plai a da nemate milione dolara? Smatram da e sledea
generacija biti suoena sa ekonomskim problemima. Za neke
od estetskih i kulturnih problema sa kojima smo se susretali, smatram da smo ispravno postavili pitanja, ali nismo
reili ekonomske probleme. Smatram da oni takoe mogu
biti reeni pomou tehnologije. Veoma sam optimistian,
pogotovo u vezi sa mladim kompozitorima.
Problemi e biti vezani za to kako pronai sredstva
proizvodnje, da upotrebim staru komunistiku re, da bismo zapravo pronali da je tehnologija na zabavan nain
ak promenila i politiku. Sredstva za proizvodnju e biti u
rukama mnogih ljudi. Nee biti u posedu kompanija ono
u vezi sa ime je Marks bio zabrinut, zatim su je posedovale
vlade zbog ega je svet bio zabrinut, i sada e je posedovati ljudi, to je sa mog gledita bolje reenje. Smatram da
e mogunost kreiranja dela postati dostupnija. Mislim na
sledee dve ili tri generacije i oseam se optimistino.
Vidim veoma darovite ljude u njihovim dvadesetim koji
ekstremno dobro poznaju tehnologiju, znam ih zato to
rade za mene (smeh), koristim ih u mom studiju, gledam
ta oni rade. Oni dolaze da rade, studiraju sa mnom i ele
da vide ta ja radim. Imam sistem ateljea, nemam kolu, ne
poduavam u tradicionalnom smislu, ali tri ili etiri kompozitora dou i rade u studiju i nakon nekoliko godina
odu, a zatim dou nova trojica ili etvorica. Umesto uenja,
oni zapravo ele da otkriju, na primer, kako se pravi film,
kako se pravi delo muzikog teatra itd.
Smeno je to ja jo radim uz pomo olovke i papira, ne
koristim kompjuter. Nakon to neto napiem, oni to stave
u kompjuter i onda razne stvari postaju mogue. Veoma
sam optimistian. Najvei problem koji imamo je trite
koje pokuava da se limitira samo na ona dela koja e biti
uspeno prodata. Jednom kada se to uradi, pravi plodovi
kreativnog rada e biti unteni. Treba uzeti trite i razbiti
ga na takav nain da pojedinci mogu da mu pristupe. Smatram da sve stvari o kojima sada razgovaramo nisu u operskoj kui. To se dogaa na nekom sasvim drugom mestu.
Operska kua je mrtva ve dugo.
Ali sa DVD tehnologijom i stvarima koje ste uradili sa
operom Lepotica i zver dolo je do promena.
Smatram da DVD nije dovoljan. Vizuelno je i suvie
limitiran. Ali kada budete imali sobu kod kue u kojoj je
mogue projektovati trodimenzionalnu sliku, tada ete
imati neto. Dok gledate u ekran, to nije dovoljno dobro.
To e se promeniti za petnaest, dvadeset godina. Ne znam
da li u ja biti tu da to vidim, ali do toga e doi.
(Intervju je objavljen istovremeno u naem asopisu i
na vedskom jeziku u asopisu Nutida Muzik, no 1/2008,
Stokholm.)
26.5.2008 21:24:09
Petar Manojlovi
EGON SAVIN
EGON SAVIN
U ETIRI INA
BELEKE IZ LINOG DNEVNIKA
89
Beogradsku pozorinu godinu 2007. obeleile su tri
predstave: Odumiranje Duana Spasojevia (Atelje 212),
Tako je moralo biti Branislava Nuia (Jugoslovensko
dramsko pozorite) i eif Mirze Fehimovia (Beogradsko
dramsko pozorite). Beogradsko pozorino prolee 2008.
donelo je jo jednu izvrsnu predstavu: Molijerovog Tartifa
(Jugoslovensko dramsko pozorite, u kojoj su izvrsne uloge
ostvarili Dragan Mianovi-Tartif, Boris Isakovi Orgon i
Anita Mani Dorina). Sve etiri predstave reirao je isti
reditelj Egon Savin.
I
Iz svog dnevnika (9. januar 1979. godine) prepisujem
krau beleku: Dejan Mija mi savetuje da sutra odem u
Dom kulture Studentski grad na Novom Beogradu i vidim
premijeru predstave Grupe Akt, iji su lanovi nedavno
diplomirani studenti Fakulteta dramskih umetnosti. Grupa e prikazati tekst Zbogom Judo savremenog poljskog
pisca Ireneua Iredinjskog, a reditelj predstave je Mijaev
dosad najbolji student Egon Savin. Iz Dejanove prie
26.5.2008 21:24:09
ESEJI
Neboja Ljubii,
Ljubomir Bandovi
eif
90
shvatio sam da nisam gledao monodramu Gospoa Margari-ta Roberta Ataide, koju je, u prolee 1976. godine,
tokom studija, Savin reirao u Teatru Bojan Stupica
(Radmila Andri tumaila je naslovnu ulogu).
Iz dnevnika (11. januar 1979) prepisujem i svoje
priznanje, dopisano posle gledanja predstave Zbogom
Judo: Ne volim preterano savremene poljske dramske
pisce i kada su bolji od Iredinjskog (ak ni Slavomira
Mroeka, koji je slavan i priznat u svetu); nemam sklonosti ni za predstave takozvanog fizikog teatra, ali u onome
to sam sino video na sceni bilo je neke verodostojne
estine i nagovetaja da je mladi reditelj mislea osoba koja
za svoje godine ima zavidnu zrelost. Znam ta se deava
svim prorocima posle Hrista, ali verujem (i predviam) da
e ovaj mladi ovek uskoro ostvariti znaajnu predstavu u
pozoritu.
To svoje predvienje preneo sam svojim kolegama i
prijateljima. Jedan od njih, koji je Savinu bio u Komisiji
na prijemnom ispitu Grupe za reiju Fakulteta dramskih
umetnosti u Beogradu, setio se karakteristinog detalja sa
tog ispita. Jedno od pitanja kandidatima, naroito onima
iz ueg izbora, bilo je i ono koje je esto postavljao profesor reije i reditelj Dimitrije urkovi: ta najbitnije
oekujete od svake pozorine predstave koju gledate?
Umesto oekivanog odgovora: Oekujem da se u njoj
neto bitno dogodi (prevedeno na jezik pozorita to bi

znailo radnju), kandidat Savin je odgovorio: Oekujem
da me obasja neka sutinska misao. Ne znam kako se
razgovor dalje odvijao, ali je prijemni ispit Egon Savin
poloio.
II
Oekivanje da se moje predvianje ostvari oduilo
se i trajalo je sve do 16. septembra 1986. godine. Razume
se, tokom prohujalih sedam godina mladi Savin imao je
uspeha i zaslueno je stekao rediteljsko ime i prezime.
Meutim, u svojim belekama u dnevniku, oito oekujui
veliku Savinovu pozorinu predstavu, posle njegovih reija
koje sam tih godina video, sreem esto isti uzdah: Malo
je falilo! Sreom postoji, a katkad se i ostvaruje, narodna izreka ko eka, doeka. Tako sam i ja, posle sedam
jeseni, doekao premijeru Savinove reije najboljeg dramskog dela Duana Kovaevia Sveti Georgije ubiva adahu
u izvoenju ansambla Drame Srpskog narodnog pozorita
u Novom Sadu.
Bila je to, prema mojim merilima, prva velika predstava
Egona Savina. Mladi mislei reditelj dobro je razumeo da
je poruka ove Kovaevieve ratne melodrame saznanje o
nemogunosti da se ostvari lina srea (to je bila posledica
ivota ljudi sa Balkana u surovim i nehumanim uslovi-
26.5.2008 21:24:09
Anita Mani
Tako je moralo biti
Sa goruom energijom, ali i sa zavidnim oseanjem

za meru, Savin je scenski sugestivno ovaplotio od pisca
naznaeni nesvakidanji odnos dobra i zla i fiziku ljubav
kao traginu kob. Promene redosleda manjeg broja scena,
skraivanja teksta i izmatani zavrni prizor drame, ostvario je uz uvaavanje zakona scene i znalakim korienjem
znakova jezika pozorita, te zato njegovi rediteljski zahvati
nisu ugrozili celovitost i izvornu poruku pievog dela. Izvrsno radei sa celim glumakim ansamblom (pred glumce
je postavio rizino-odgovorne zadatke koji su zahtevali
potpunu posveenost, koncentraciju, a od pojedinih glumaca i besprekorni scenski govor), stvorio je predstavu koju
odlikuju istinitost doivljavanja, odsustvo predstavljakog
pozorita i evropski domet umetnikih saradnika. Ostae
u riznici seanja mnogih gledalaca likovno-muziki okvir ove predstave: ekspresionistika konstrukcija otvorene
scene na nekoliko nivoa, kojoj simbolino odreeni prostor aktivne igre odreuje i svetlo; vieslojna i metafizika
scenska muzika; zvuci kao deo scenske akcije, osobeni
mirisi i magla koja se u zavrnom prizoru die sa scene
kao metafora prolaznosti.
EGON SAVIN
ma izazvanim drutvenim i istorijskim prilikama). Sluei

piscu, istinito je pokazao da velika pria naroda (pa bio
on i mali, i ne ba srean) nadrasta vanost pojedinanih
ljudskih sudbina. Polazei od tanog zapaanja da su u
osnovi radnje ovog izvrsno pisanog dramskog dela likovi
i sudbine nesrenog bogalja-ljubavnika, neverne ene
i prevarenog mua, sa jedne, i srpskih vojnika, mladih i
zdravih seljaka, koje hrabri i neurotini porunik vodi u
Cersku bitku (metafora bilo koje presudne bitke), dok im
supruge polno koriste nemobilisani seoski bogalji, sa druge strane, Savin je jezikom pozorita verodostojno preneo
pievu poruku da e na kraju radnje spasilac sa neba,
sveti Georgije, moi da donese tobonje izbavljenje samo
onima koji su mrtvi.
91
III
Polovinu svojih najboljih pozorinih predstava Egon
Savin ostvario je u Drami Srpskog narodnog pozorita:
Sveti Georgije ubiva adahu D. Kovaevia 1986, Tri
ekia (o srpu da i ne govorimo) D. Leskovar 1988, Laa
i paralaa J.St.Popovia 1991, udo u arganu Lj.
Simovia 1992, Gospoda Glembajevi M. Krlee 2001,
Tuna komedija, rediteljeva adaptacija romana Oblomov
Gonarova 2004, rediteljeva dramatizacija novele Ujkin
san Dostojevskog 2006.
Meutim, za ovu priliku prepisau samo utiske o
poslednjoj Savinovoj predstavi o kojoj imam dnevnike
zapise. Re je o 152. izvoenju predstave Kir Janja Jovana
St. Popovia, koju sam, po drugi put, video u Narodnom
pozoritu u Beogradu 20. oktobra 2006. godine. Naslovnu
ulogu tumaio je Predrag Ejdus, poslednjih godina Savinov kljuni glumac.
26.5.2008 21:24:09
Boris Isakovi, Dara Doki

Odumiranje
tio preovlaujue tumaenje lika Kir Janje kao

neprilagoenog stranca. Nova je bila koncepcija lika
notaroa Miia. Ovaj sitni predstavnik vlasti, prikazan
na sceni u deceniji kada je Srbijom vladao magbetovski
brani par, bio je olienje novih monika, koje karakterie
viestruko bezobzirna moralna beskrupuloznost i pinkovski arm. Novo je bilo i vienje oba enska lika: Juca
je neverna supruga i razuzdana ena, a Katica sa lakoom
prihvata ulna uivanja, naputajui kruti patrijarhalni
moral, a na kraju i doslovno izdaje oca. (To sa Katicom
kod mene nije prolo. Ako se, u mojim dananjim godinama, Savin jo jednom vrati Popovievom Tvrdici, verujem da tada nee proi ni kod njega.)
U ovoj dugovekoj predstavi (19922007), koja me je

podsetila da Savin, jo od mladih dana, klasina dramska
dela ita sa prepoznatljivim linim stavom i na pozorino
savremen nain, Kir Janja je bio i naglaeni zavisnik
krtosti, i prevareni zelena, i nevoljeni suprug-rogonja, i usamljeni doljak koji mata o velikim poslovima u
Americi, a zavrava kao poharani izgnanik. U poslednjem
prizoru predstave, bezobzirni i grabeljivi notaro Mii,
u pratnji Kir Janjine supruge i keri, u luftbalonu, put
nebeskih visina, odnosi koveg sa svim njegovim blagom
(ovaj balon Savin je postmodernistiki pozajmio iz svoje
predstave Laa i paralaa, ostvarene prethodne godine u
Novom Sadu).
Savin je potovao izvorni Popoviev tekst (izuzimajui
pomenuti domatani kraj, mnoga neophodna saimanja
i nekolike dopisane reenice), i u osnovi je prihva-
Kao i uvek, Savin je briljivo gradio likovni okvir predstave. Na praznom prostoru pozornice smenjivali su se
svetlost i tama, dok se na njoj, sa naglaenim metaforinim
znaenjem, isticao briljivo uvani veliki ormar (skrivena
Kir Janjina riznica novca, koja je i njegova tamnica u isti
mah, skrovite u kome uva hranu, ali i mesto u kojem
Mii bestidno bludnii sa Katicom i Jucom).
Egon Savin je promiljeno vodio svog omiljenog karakternog glumca Predraga Ejdusa, koji je umeo, sa vidljivim
oseanjem za meru, da prikae sloena duevna stanja
Kir Janje. Na njegovom licu neprimetno su se smenjivali
gr i nevoljni umorni osmeh kao odblesak dugogodinje
optereujue krtosti, a iznuena ljubaznost i nemoni
gnev u odnosu na nametljive monike delovali su u
proimanju groteskno. Pri tom je Savin sauvao Ejdusa
od greke mnogih tumaa Kir Janje koji su se preteno
bavili samo svojim likom (uz prenaglaavanje Janjinog
demonskog srebroljublja), pa je sukobe i situacije na
sceni ostvarivao aktivnim odnosom sa svim partnerima. U
seanju ostaju njegova nevisoka figura, as skladno-do-
26.5.2008 21:24:09
IV
U vreme kada sam pisao knjigu Mala istorija srpskog
pozorita XIII XXI vek (od decembra 2003. do marta
2005. godine) Egon Savin je imao postojano utvreni
rang najznaajnijeg srpskog pozorinog reditelja posle
Dejana Mijaa. Zato sam ga, bez oklevanja i sa dovoljno
opravdanja, u ovoj istoriji pomenuo na vie od dvadeset
mesta. Za ovu priliku izdvojiu dva.
U Srbiji i Crnoj Gori danas je aktivno vie mladih
kolovanih reditelja, meu kojima se istiu: Egon Savin
zrelou shvatanja (po dubini koncepta nema premca
meu srpskim rediteljima), pozorinim nainom miljenja
i niim sputanom savremenom oseajnou (Sveti Georgije ubiva adahu Duana Kovaevia, Kir Janja J. St.
Popovia, udo u arganu Lj.Simovia, Zloin i kazna
Dostojevskog, Mletaki trgovac ekspira, Smrtonosna motoristika Aleksandra Popovia (str. 465466).
Vremensko razdoblje koje sam analizovao obuhvata

osam vekova. Od aktivnosti esto progonjenih zabavljaa
u srednjem veku do Beogradskog internacionalnog teatarskog fesetivala (BITEF) koji traje i danas; od glumaca srednjovekovnog razdoblja i teatarskih amatera koje je okupljao Joakim Vuji do, i po evropskim merilima znaajnih,
glumaca i reditelja Alekse Bavanskog, Pere Dobrinovia,
Dobrice Milutinovia, anke Stoki, Rae Plaovia, Milivoja ivanovia, Mate Miloevia, Mire i Bojana Stupice,
Branka Plee, Ljube Tadia, Dejana Mijaa, Petra Kralja i
Egona Savina ... (str. 555).
Ovim navodima hou da kaem da Egona Savina smatram savremenim nastavljaem najznaajnijeg
stvaralakog toka srpske reije koji su, posle Drugog
svetskog rata, svojim najboljim predstavama izgradili Mata
Miloevi, Bojan Stupica, Miroslav Belovi i Dejan Mija.
Kao metaforinu potporu svog stava navodim promiljeni
i duhoviti naslov kritikog prikaza rukopisa Male istorije
srpskog pozorita, koji je smislio Dejan Peni-Poljanski:
Od svetog Save do Egona Savina.
EGON SAVIN
stojanstvena, as pod teretom nevolja zgrbljena, i osobene

scenske kretnje.
U saradnji sa rediteljem, Ejdusov Kir Janja znakovito
je koristio osobeni razdeeni hod (staraka slabost nogu),
dok je igra ruku (u kojima je drao samo sveanj kljueva
i kofere sa novcem) delovala kao jedna od metafora njegove sudbine. Savin je domatao niz detalja koji su isticali
osobenosti Kir Janjinog lika (od prvog sukoba sa Jucom
kada smanjuje jainu snopa svetlosti u gasnoj lampi, do
obumiranija kada uje da je pala upa i ubila mu konje).
Savin je usmerio Ejdusa da iskoristi znatne mogunosti
svog glasa, i pored toga to taj glas ne krase ni preveliki
opseg ni znatnija zvunost. Zato je Popovievu kombinaciju novogrkog i nepravilnog srpskog jezika Kir Janje
Ejdus govorio najbolje od svih glumaca koje sam u ovoj
ulozi u srpskim predstavama dosad uo. Besprekorno
znanje teksta i stamena koncentracija (glumake vrline
pouzdanog profesionalca koje se podrazumevaju u velikim pozoritima sveta, a koje Savin oekuje od svojih
glumakih protagonista i zato ih i bira u svoje podele)
doprineli su uobliavanju lika Kir Janje, kao protivreno
sazdatog ljudskog bia, koje je, u poetku, smeno, a, na
kraju, greno-oveno i istinski tragino.
93
***
Kao i svi stari ljudi, iznenadio sam se kad sam nedavno
saznao da je Egon Savin (1955) napunio pedeset godina.
Setio sam se svog davnanjeg dobrog prijatelja, profesora
Aleksandra Deroka, koji je, kada sam mu se u oktobru
1984. godine pohvalio da sam napunio pola stolea,
iznenaeno rekao svojoj supruzi: uje li, Ivanka! Danas
svaki balavac ima pedeset godina! Dragi Petre, ne brinite
nita. Tek su pred vama godine pravog rada na svim frontovima! Mislim da nije teko otkriti smisao pomenutog
seanja i moju dananju poruku: Ne brinite nita, dragi
Egone ...
26.5.2008 21:24:09
26.5.2008 21:24:09
avremena scena: prikazi
Slobodan Obradovi
SARAJEVO
I
VANSARAJEVA
EIF
Beogradsko dramsko
pozorite - Velika scena
pisac: Mirza Fehimovi
reditelj: Egon Savin
095-128 Savremena scena.indd 1
95
Drama Mirze Fehimovia eif pobednik je na konkursu koji su

objavili Festival MESS i Beogradsko dramsko pozorite u potrazi za
savremenim domaim tekstom na bosanskom i srpskom jeziku. Radnja
se odvija u posleratnom Sarajevu, gde sve prie, makar bile i male
ljudske, same po sebi, poprimaju politiki karakter. Komad opsadu
posmatra primarno iz perspektive onih koji su u gradu ostali, bavi se
odnosom prema onima koji su iz grada pobegli tokom granatiranja,
mentalnim i fizikim oiljcima koje danas nose i jedni i drugi. Pisan je s
taktinou koja, na prvom mestu, vodi rauna o ljudskim oseanjima.
To to likovi ive u politizovanoj stvarnosti, gde se na dnevnoj bazi
govori o izdajnicima i herojima, o mogunosti oprotaja i zaceljenja, o
stalno prisutnom oseanju krivice i straha, samo je okvir unutar koga se
odvija snaan, naravima sloen odnos stalne razmene ljubavi i mrnje
izmeu dveju ena. U pitanju su sestre, Esma i Munevara, slinih temperamenata ali razliitih ivotnih pria: prva je domaica, ivi u Sarajevu, udata je za Salka, ratnog invalida, koji uprkos svemu nije izgubio
ivotnu iskru; druga je glumica koju je boravak u izbeglitvu pretvorio
u istaicu, udata za Stevana, Srbina koga su sugraani muslimani
linovali pod optubom da je odavao kooridnate tobdijama na brdu;
26.5.2008 21:04:58
Duanka Stojanovi
eif
SAVREMENA SCENA: PRIKAZI
oznaavaju dom Halilovia. Time je publika usredsreena

na ono to se nalazi u tom minijaturnom prostoru, gde se
prisutni s blagom neprijatnou mimoilaze na dovratku. U
dubini scene nalazi se improvizovan kuhinjski pult, oltar
domaice kue, Esme Halilovi, gde ona uva zalihe kafe
(ili lozovae), da je bude i onda kada svi misle da vie nije
ostalo. Malo dalje, prua se red praznih stolica, na kojima
tokom predstave niko nee sedeti one ekaju svoje vlasnike koji se (moda) nee vratiti odande kuda su otili.
Ova metaforina pozadina (to nije jedina metafora kojom
se Savin posluio) u velikoj meri ini da postavka eifa
na sceni Beogradskog dramskog pozorita ne ostane na
nivou saete epizode iz savremenog sarajevskog miljea.
96
prva je odluila da se porodi u Sarajevu; druga je odluila

da postane majka Vansarajeva u Engleskoj. Njihova deca
se prvi put upoznaju u trenutku kada Fehimovi zapoinje
svoju dramu taktilnog poigravanja intime i politikih
konotacija. Oko sukobljenih sestara, iji zamreni emotivni
odnos ublaava utisak da su ostali likovi ponekad previe
tipizirani drutveno, nacionalno ili verski, pisac vri dalje
pozicioniranje junaka u odnosu na to gde sada pripadaju.
Zahvaljujui pre sonim, ivotno uverljivim dijalozima
nego originalnosti zapleta, oni ne ostaju iskljuivo svedeni
na funkcije postavljene u jasnu dramsku situaciju.
Reditelj Egon Savin sm je stvorio ambijent za svoju
predstavu. Ve suen objektiv dramskih slika on dodatno
suava smetajui glumce unutar belih linija koje na sceni
Savinova reija ne bei od melodramskog, ni od lirskog, ni od kominog, ni kada prizori poprimaju oblik
sarajevskih anr-scena (poput trenutka kada se ukuani
goste evapima), ni kada na kraju okupljeni za kuhinjskim stolom poinju da igraju ne ljuti se ovee. Na samom poetku, dok publika ulazi u salu, reditelj nas uvodi
u svakodnevicu glavne junakinje: Esma klei na sceni,
zabraena je, na sebi nosi autentinu kombinaciju dimija
i gornjeg dela trenerke (spretno nainjen kostim Sneane
Pei-Raji), klanja akam eto prilike da se publika
umiri i naui poneto o verskoj toleranciji. Rediteljska
odluka da deca budu prikazana u vidu lutaka, koje na
sceni pokreu glumci Ana Saki, Lako Nikoli i Jovana
Cvetkovi, podlona je razliitim uitavanjima, od kojih je
verovatno najopasnije ono da je najlake manipulisati decom. Meutim, pojava lutaka koje doaravaju Mejru dok
ponavlja kolske lekcija, Mirka koji stidljivo recituje pesmu
26.5.2008 21:04:58
Egon Savin je, u dosluhu s matom i darom glumaca, uinio mnogo da se predstava ne srui u provaliju
melodramatinosti. Ovaj komad, koji negde pretenduje
da nam kae gorku istinu o nama samima, reditelj manje
posmatra kao dramu o posledicama sumantih ideja iz devedesetih, a vie kao dramu o tome da sloboda moe da
bude neto krajnje dvosmisleno i kajanje i praznina. Ako
se oekivala elaboracija na razini istina, odgovornost,
pomirenje nita od toga. Za politiku u prvom planu
nema mesta, ali ima za toplinu, za iskrenost i za nenost.
SARAJEVO I VANSARAJEVA
kojom e razgaliti goste ili Elizabetu kako s mukom podnosi injenicu da je usvojena, jeste ono to njihove scene
pretvara u jednostavne i neposredne, ba u onoj meri
u kojoj svet odraslih, u posleratnim okolnostima, to ne
moe da bude. Lutke deiji svet ine krhkim i uz pomo
povratne reakcije glumakog ansambla (koji je dobio
neobine i zahvalne partnere), pred publikom se postepeno razvija intimna slika iz ivota dece i odraslih, pri emu
e se progovoriti o nacionalnoj traumi bez razmahivanja
nacionalizmom. Diskretnim rediteljskim ralanjivanjem
nadograen je odnos izmeu Stevana (Neboja Ljubii)
i Klare (Sandra Bugarski), Hrvatice koja je ostala u Sarajevu tokom rata: iako je izmeu njih dvoje nekada moda
postojala privlanost, oboje odluuju da ostanu posveeni
ivotima koje trenutno vode. Neboja Ljubii Stevana igra
uverljivije u poetnim prizorima, dok bez patetike pronalazi potrebnu dozu sete, nego kada se suoava s oajanjem
oveka za koga tua zemlja ne mari, a u svojoj nije siguran da moe da opstane. Od uloge Hama, sadanjeg Klarinog pratioca i komije Halilovia, Slobodan usti pravi
sliku oveka koji osea nelagodu zbog reputacije najboljeg
mogueg (ratnog heroja) i najgoreg mogueg (ratnog
profitera). Munevara Radmila Tomovi je lirsko prozrana
osoba koja odluuje da nestane brzo i iznenadno ba kao
to je i dola. Scenu njenog samoubistva reditelj reava
simbolino: glumica izlazi van svih okvira koji obeleavaju
zidove kue, uzima jednu od praznih stolica (onih koje
ekaju svoje vlasnike), i zatim kratkim, odvanim udarcem
o pod stavlja taku na Munevarinu rastrzanost izmeu
dva sveta. Crnohumorne replike Salka Halilovia, napisane
tako da ponekad imaju prizvuk kliea, Ljubomir Bandovi
pretvorio je u stav oveka koji poseduje snano oseanje
da treba pratati. Duanka Stojanovi, kao njegova stroga i
metodina supruga, slojevito doarava sve nagle promene
raspoloenja udljive kuanice koja leti pozornicom gonjena demonima iz prolosti. Ta potpuna linost otkriva
se kao odana supruga i majka, kao neretko cinina sestra
(koja sama priznaje da ima kratak fitilj, zbog ega se iste
sekunde iskreno pokaje), kao ena koja nije bez pamenja,
to kulminira scenom u kojoj iz sebe izbacuje rodoljubivoironine stihove koje je sama napisala. Esmine neveto
sloene ali prostudirane rime u tom trenutku pretvaraju se
vie u krik nego u naravouenije.
97
26.5.2008 21:04:58
Ivan Medenica
U OGLEDALU
PSEEG
IVOTA
98
Ako je potrebno a pod pretpostavkom da je to uopte

moguno izdvojiti samo jednu optu vrednost dela Biljane Srbljanovi, onda bi to mogla da bude stalna evolucija
dramske forme, a u korelaciji s postojanim vraanjem na
iste ili sline teme. I, zaista, drama Barbelo, o psima i deci
predstavlja, u pogledu forme, najsloenije, najradikalnije i
najinovantivnije ostvarenje Biljane Srbljanovi... Ovaj put,
meutim, analiza e poeti sa suprotnog kraja, otpozadi:
pre argumenata u prilog tezi o apartnosti ove forme, iznee
se kontraargument da se, iza te formalne sloenosti, moe
da nasluti jedna linearna, klasina dramaturka struktura
(kao stamene zidine u gustoj magli). Ovaj obrnuti red ima
samo metodoloku funkciju: prepoznavanje klasine prie
i njeno prepriavanje olakava praenje analize onima
koji nisu proitali komad ili ga videli na sceni.
Dakle, kada bi Barbelo bio klasian komad, glavni
tok njegove prie mogao bi da se sumira na sledei nain.
Protagonista je Milena, sasvim obina mlada ena koja
ivi s ambicioznim politiarem i njegovim osmogodinjim
sinom (detetova majka se ubila); ona ima psa koga voli, i
sama eli da postane majka, pokuava da uspostavi kontakt
sa svojom majkom koja je izbegava, upoznaje zagonetnog
komiju; doivljava pobaaj, ispostavlja se da je komija
policajac koji prati njenog mua, mu gubi pozicije, odlazi
iz zemlje s novcem sumnjivog porekla, Milena odluuje
da ostane i ivi s njegovim sinom s kojim je dotle imala
dosta lo odnos. Glavna razvojna linija njenog lika jeste
postepeno razotkrivanje muevljeve linosti i, istovremeno, postepeno zbliavanje s pastorkom.
26.5.2008 21:04:58
najizrazitije ostvaruje u odnosu Milene i njenog psa, gde

postie izrazito snane, autentino tragike rezonance:
Milena je imala pobaaj, a njena kujica je uginula dok
je bila skotna (dodue, u ovom prefinjenom, onirikom
tekstualnom tkanju ne moe se s potpunom sigurnou
rei da li je Milena zaista imala pobaaj ili je trudnoa bila
umiljena).
Ovaj konkretan odnos ne samo da povezuje, tehnikom
ogledala, sudbine ljudi i ivotinja, ve inaugurie i jednu
od, kako e se ispostaviti, glavnih tema komada: tragiku
razdvojenost majki i dece (motiv mrtve majke ili mrtvog deteta). Kad joj veterinar, mislei na uginulo kue,
neuviavno dobaci imaete drugo, Milena potresno
spaja svet pasa i svet ljudi, istiui svoju linu nesreu:
Neu imati drugo, nikada neu imati drugo. Iz ovog
groznog tela, iz ove prazne upljine, nita ne izlazi...
to se znaenjske funkcije ovog preplitanja tie, prvo
se pomilja da se njime sudbina ljudi, sa svim njihovim
mukama i stradanjima, metaforiki redukuje na pseu
(ifra: psei ivot). Ali, to bi bilo veoma pojednostavljeno,
jednoznano tumaenje; ovim postupkom se, ponajpre,
istie univerzalnost nesree, brie svaka razlika izmeu
ljudskog i ivotinjskog stradanja, a stradanje, kao takvo,
uzdie na mitski nivo.
Kada se s plana forme pree na tematski plan, onda se,
zaista, potvruje poetna tvrdnja da je Biljana Srbljanovi
i u ovom komadu verna svojim omiljenim motivima. Kao
i dosada u sreditu autorkinog interesovanja su porodini
odnosi: u Barbelu postoji nekoliko veoma isprepletenih
odnosa roditeljideca (osmogodinji Zoran i njegova mrtva majka, Zoran i njegov otac, Zoran i Milena, Milena
i njena majka, policajac Dragan i njegov otac Drago
da ne raunamo Kukarku koja pse doivljava kao decu).
Meutim, za razliku od prethodnih autorkinih drama, u
Barbelu se jedan konkretan porodini odnos izdvaja kao
apsolutno centralni: to je odnos majke i deteta, odnosno
pitanje materinstva.
Autorkin tretman ovog pitanja je potresno mraan i
pesimistian. Kao to je ve istaknuto, ovaj se odnos prikazuje kao nepostojei, kao veito odsustvo, jer su ili majke
mrtve, stvarno ili metaforino (pored Zoranove, koja je lik
u komadu, i Draganova majka se ubila, dok se Milenina
ne javlja na erkine pozive), ili su deca mrtva (Milenin
U OGLEDALU PSEEG IVOTA
Ali, kao to je ve reeno, ova jasna, kolski prepriana

psiholoka drama samo se maglovito nasluuje iza izrazito sloene, antirealistike forme. Prvi nivo te sloenosti
krije se u krajnje fragmentarnoj naraciji, s dosta paralelnih
tokova i ovlanih veza meu likovima, koja zato deluje
kao neki rastresit mozaik. Tom utisku ovlane povezanosti bitno doprinosi i dijalog koji je krajnje sveden,
jo vie nego u prethodnim delima Biljane Srbljanovi, pa
kao takav samo usput nabacuje informacije, bez suvinog
ponavljanja. Inae, svedenost dijaloga u ovom komadu
je takva da stvara asocijaciju na poetski iskaz; zapravo,
moglo bi se tvrditi, bez preterivanja, da je Barbelo drama
u stihu.
Fragmentarna naracija je, meutim, gotovo konvencionalno reenje u poreenju s najradikalnijom i ujedno
najznaajnijom formalnom odlikom ovog komada: preplitanjem ak tri razliita sveta sveta ivih (ljudi), sveta
mrtvih (ljudi) i sveta pasa. U svetu mrtvih sredinje mesto
ima Milica, pomenuta majka-samoubica, ali se pored nje
tu jo javljaju Kukarka i stari Drago kada, negde pred
kraj komada, umre. Pasa ima dosta, to stvarnih to onih
za koje nismo sigurni da li postoje ili ne. Pomenuta relativizacija psi za koje nismo sigurni da postoje ukazuje
na glavnu poetiku odliku drame: gustu isprepletanost i
izmeanost ivih i mrtvih, ljudi i pasa, nemogunost da se
oni razdvoje i razlikuju.
Ovaj efekat neprozirnosti i zagonetnosti u odnosima
izmeu razliitih svetova ostvaruje se odlino postavljenom, ironinom dramaturkom tehnikom ogledala,
odnosno pogrenog navoenja: prvo mislimo da se neki
dijalog odnosi na ljude ili ive, a onda se ispostavi da su
njegov predmet psi ili mrtvi. Autorka sjajno poentira ove
scene-ogledala ironinom replikom koju nekoliko puta
varira: Vi, naravno, razumete da ja govorim o psima/
ocu; Vi, naravno, znate da smo svi mi mrtvi.
Za razliku od preplitanja svetova ivih i mrtvih (Simovi,
Hasanaginica, udo u arganu; Duan Kovaevi, Sabirni centar; Sinia Kovaevi, Srpska drama), stapanje sveta
pasa i sveta ljudi potpuno je originalni prosede u naoj
drami. U stranim dramama i dramatizacijama u kojima se
javlja bar u onim meni poznatim (Psee srce, Silvija...)
on je nekako niskomimetske prirode, svodi se na satiru
ili povrnu psihologizaciju. U Barbelu se ovo proimanje
99
26.5.2008 21:04:58
100
pobaaj ili lana trudnoa). Duh majke-samoubice ima,

kao i kujica, funkciju ogledala u prikazu Milenine sudbine: obe ene strano pate, jedna zato to je dragovoljno
napustila dete (kao i ceo ivot), a druga zato to ga nikad
nije dobila. Preplitanje sudbine mrtve majke i ive maehe
dostie potresan vrhunac u njihovom ponavljanju iste replike s dve razliite, a vrlo bliske pozicije: Samo mi dete
strano nedostaje (autorka podvlai ovaj paralelizam napomenom: Milena klima glavom, ponavlja. Ili pria svoju
priu.).
U spletu pesimistikih tema i motiva kojima obiluje
ova drama, istaknuto mesto ima problem samoubistva. Vie puta je pomenuto da je jedan od likova Milica, majka i supruga koja je izvrila samoubistvo, ali da
se pominje i samoubistvo jedne druge majke i supruge.
Ovaj motiv dobija novo znaenje i dodatnu teinu ako
se Milenino neostvareno materinstvo (pobaaj ili lana
trudnoa) doivi, krajnje metaforino i bez patrijarhalnomaistikog ovinizma, kao oblik (nevoljnog) enskog
samoubistva. Takoe, jedan od sredinjih motiva drame
enja za povratkom u sigurnost i toplinu majinog
krila/utrobe mogao bi slobodnije da se protumai, na
dubljem, psihoanalitikom nivou, kao elja za smru,
kao latentno samoubistvo. Poslednje, ali ne i najmanje
znaajno, zavrne rei u komadu su autorkina napomena
koja se, takoe, moe shvatiti kao lozinka samoubistva:
Samo ja idem negde, a da stvarno ne znam gde... Kada se
ima u vidu sveprisutnost motiva samoubistva, u kombinaciji s dominacijom enske problematike, onda posveta
s poetka komada postaje potpuno razumljiva: Mojim
drugaricama: samoubicama i ostalim.
Pominjanje motiva povratka u majino krilo otkriva
ceo jedan bitan poetiki aspekt drame Barbelo, o psima i
deci i, istovremeno, pojanjava dosta misteriozan naslov
(uzgred, sigurno najefektiniji koji je Biljana Srbljanovi
dosad osmislila). Barbelo je, naime, figura iz gnostikih
uenja koja ima brojna tumaenja, a ponajpre se moe
shvatiti kao enski princip u hrianstvu, kao boanska
Majka (u sklopu boanske trijade), kao prapoelo iz kojeg
sve potie i u koje se sve vraa (treba prikupiti Barbelinu mo, razbijenu na svako bie u vidu sperme i ponovo
upostaviti provobitno jedinstvo). Na toj istoj liniji, barbelo moe da se shvati kao majina utroba, i to je ono
tumaenje koje je i za autorku najvanije: Za mene je

Barbelo majin stomak, jedno sigurno, toplo mesto, van
vremena i pre poetka svega, na primer i stomak Bogorodice, ali i svake druge majke.
U istoimenom komadu Biljane Srbljanovi, barbelo
je upravo religijska ifra pomenutog motiva enje za
povratkom u majino krilo (izmirenja, ponovo ostvarenog
spokoja, prevazilaenja sukoba), koji dobija najsnaniju
dramsku artikulaciju u zavrnoj sceni spajanja Milene,
njene majke Mile, pastorka Zorana i netom pronaenog
tenca. Autorka je predvidela i kako taj prizor treba scenski da izgleda: Milena sedi u Milinom krilu, Zoran u
Mileninom, a kue u njegovom. Ova likovna kompozicija,
u korelaciji s polom, godinama i odnosom meu likovima,
direktna je asocijacija na sliku Leonarda da Vinija na kojoj su prikazani Hristos s jagnjetom, Bogorodica i njena
majka Ana. Anina pojava na Leonardovoj slici, koja unosi
bitnu novinu u poznati religijski i slikarski motiv, pojaava
taj enski aspekt hrianske dogme. U Biljaninoj scenskoj
slici na slian nain se potencira enska problematika:
ostvarenje linosti u materinstvu, enja za spokojem
majine utrobe; ovo poslednje znaenje potvruje i
Milenina eksplicitna molba upuena majci: Da ti sednem
u krilo?/ Da uronim u tvoje osuene sise, u tvoj sparuen
stomak, da razmaknem, rastegnem,/kou koja visi,/da potonem u ono toplo mesto,/u tvom stomaku./ Ti si me
svorila, mamice/ Tu bih htela da se odmorim.
Analizi motiva barbela posveeno je dosta prostora, a
da nije reeno koji on to poetiki aspekt ove drame otkriva. Nije reeno eksplicitno, ali moe da se pretpostavi: re
je o hriaanskim elementima kojima je u vidu dramskih
motiva, vizuelnih asocijacija, dijalokih okosnica proet
ceo komad. Pored samog motiva barbela, kao enje
za povratkom u prvotnu nevinost i spokojstvo, i scenske parafraze Leonardove slike, ima i drugih hrianskih
ele-menata: psi s imenima etvorice jevanelista, poetna
rasprava izmeu Zorana i Marka o tretmanu samoubistva
u hrianstvu, zavrna rasprava meu mrtvima o raju i
paklu, itd.
Da se jo jednom, poslednji put, vratim na sredinji
motiv drame, motiv barbela: osim u analiziranoj zavrnoj
slici, on se javlja i u jednoj apartnoj sceni koja se, uzgred,
zove upravo Barbelo. Ona deluje apartno zato to je
26.5.2008 21:04:58
generacije i starom, dobrom tajnom policijom koja i

dalje sve kontrolie.
Za sm kraj ove analize ostalo je, logino, pitanje kraja
drame Barbelo. Kao to je ve pokazano, zavrna parafraza Leonardove slike stvara oseanje izmirenja, ponovo
pronaenog spokoja. Porodica koja se tu sklapa prilino
je neobina mlada ene bez mua s tuim detetom,
svojom majkom i naputenim tenetom (a kao da porodica Svete Marije nije neobina?) ali se upravo u toj
neobinosti prepoznaje snaan optimistiki akord. Briga
za pse, odanost tuem (usvojenom) detetu, ponovno uspostavljena bliskost s majkom sve su to vani i snani
oblici ljubavi koji eni mogu da ispune ivot i ako se nije
ostvarila kao majka; oni nisu supstitucija za neostvareno
materinstvo (roditeljstvo), ve potpuno ravnopravni vidovi
enske (ljudske) samorealizacije... Ovako protumaen, rasplet Barbela mogao bi da se shvati kao donekle udan, ali
nedvosmisleno srean kraj kao izraz snage da se, pored
sve muke i svih poraza, ipak ivi i nastavi dalje, i to izraz
snage onih koji su slabi i skrajnuti, koji su gubitnici u
svetu sebinosti, zgrtanja i moi.
Ali, drama se ne zavrava ovom metaforinom scenskom slikom: Milena se, na samom kraju, izdvaja iz svoje
nove porodice i odlazi u, kako sama kae, nepoznatom
pravcu. Ovaj odlazak u nepoznatom pravcu moe da se
doivi, kao to je ve pokazano, i kao krajnje metaforian
izraz elje za smru, definitivnog odlaska... Kao i svako veliko delo, i drama Barbelo, o psima i deci Biljane
Srbljanovi ostaje vrlo otvorena, vieznana, moe se
tumaiti u rasponu od oseanja utehe i spokoja do najave
odlaska i smrti. Kako god da se shvati taj zavrni akord,
ostaje injenica da je Barbelo poetiki najsloenija, misaono najdublja i emocionalno najsnanija drama Biljane
Srbljanovi, nedvosmislen dokaz stalnog rasta i razvoja
najznaajnijeg dramskog dela u savremenom srpskom teatru i jednog od najznaajnijih u svetskom.
U OGLEDALU PSEEG IVOTA
potpuno izdvojena, to dramaturki ne moe da se povee

ak ni u jednoj tako labavoj, rastresitoj i fragmentarnoj
strukturi ni sa jednom drugom scenom. Njeni protagonisti su dvojica lutalica, ovek i pas, koji se ne pojavljuju
ni u jednoj drugoj sceni; oni ive na groblju, hrane se od
onoga to se ostavi na daama, ali ovek nam kae da ih
ne treba aliti, da su oni kao i svi mi samo to im je ivot
negde pobegao.
Meutim, koliko god na prvi pogled delovao apartno,
ovaj prizor je, zapravo, metaforiko sredite komada (u
delima Biljane Srbljanovi nita nije sluajno, pa tako
ni injenica da se on nalazi tano na sredini Barbela). U
formalnom pogledu, on je odlian primer integracione
take, kako teoretiar Folker Kloc naziva prizor u kome
se sustiu sve tematske niti u rasprenoj strukturi otvorene drame (najpoznatija integraciona taka u istoriji
otvorene drame je bakina bajka iz Vojceka). I, zaista,
u ovoj sceni, kao to je reeno, ponovo se javlja motiv
barbela ovek eli da se ugnjezdi i pronae spokoj na
trbuhu svoje kuje koju zove Majka variraju se odnosi
detemajka i ovekpas, kroz motiv ivota koji je negde
pobegao metaforino se uvodi i problem samoubistva,
zlatni tunel iz koga stiu i plavo nebo koje ih pokriva (kao
ruho Bogorodice) imaju hriansku konotaciju.
Kao to iz prethodnog moe da se nasluti, ova veoma
poetina i emocionalno snana scena ima, prevashodno,
metafizika i religijska znaenja: relativizacija podele na
dobitnike i gubitnike u ovozemaljskom svetu, svest o
neminovnosti zaborava, suoavanje sa strahom od ivota,
enja za prvotnim spokojem... Meutim, i pored dominacije ovih uzvienih misli, prizor ima i socijalne konotacije: Lutalica opisuje opte licemerje ivih kada ale mrtve,
ali posebno naglaava srpske kulturne specifinosti u
vidu ostavljanja cigareta, pia, hrane i jueranjih novina
(nikad dananjih) po grobovima (kao da e mrtvi da
ugoste nekog, kao da to pravda, to ih nema ee)...
Drutveno-kritiki aspekt potisnut je u drugi plan u
ovoj veoma intimistikoj drami o temi materinstva, smrti i samoubistva, ali to ne znai da je on potpuno otpao. Pored ovog uzgrednog apostrofiranja licemernog,
a kulturoloki kodifikovanog saoseanja s mrtvima, u
komadu se javlja i, takoe uzgredna, kritika kriminogenog
tranzicionog drutva, s korumpiranim politiarima nove
101
Iz: Biljana Srbljanovi, porodine i druge prie, autora

Slobodana Savia, Knjaevsko-srpski teatar, Kragujevac 2008.
26.5.2008 21:04:59
Olga Dimitrijevi
102
DRUTVENA
I LINA
NESREA
MUKA STVAR
Atelje 212
Teatar u podrumu
pisac: Franc Ksaver Krec
reditelj: Milo Loli
Prvo to upada u oi kada je u pitanju predstava

Muka stvar Ateljea 212 jeste da je reditelj Milo Loli
dobro izabrao tekst. Na prvi pogled, ova adaptacija tri duo
drame Franca Ksavera Kreca (Muke stvari iz 1971, Jedan
ovek jedan renik iz 1976. i Kroz lie iz 1980) doima se
kao vrlo pitka pria, iseak iz (patolokog) muko-enskog
odnosa, s melodramski pojednostavljenim karakterima i
hipernaturalistikim (kako su pozorina kritka/teorija
okarakterisale Krecov stil) situacijama. Meutim, uskoro
saznajemo da Oto (Miodrag Krstovi) radi u fabrici, a Marta (Gorica Popovi) dri periferijsku mesarsku malu radnju
i prodaje iznutrice. Glavni likovi Krecove melodrame predstavnici su potlaenog proletarijata, te je od samog teksta
neodvojiva socijalna dimenzija i drutvena kritika. Samo
insistiranje na drutvenom poloaju klasi junaka Krecovoj drami daje neoborivi politiki karakter. U malim
ljudima kod Kreca nalazimo ludaki potencijal koliko za
strast toliko i za krvoprolie ubistvo psa i psihotino
26.5.2008 21:04:59
DRUTVENA I LINA NESREA
Gorica Popovi
Muka stvar
meusobno upucavanje. Krec pri tome nijednom ne zalazi
u prljavu buroasku predrasudu da su najnii slojevi
drutva prljavi i nasilni, ve se ralanjavaju socijalne
okolnosti i ivotni uslovi koji ih dovode do primene nasilja
i prema sebi i prema drugima. Vrlo lako nalazimo ovu
temu relevantnom za nae dananje drutvo upravo taj
drutveni sloj, frustriran i ponien, ini gro glasakog tela
na primer Srpske radikalne stranke. Bolesne ivotne okolnosti ne mogu iznedriti ni zdrave meuljudske odnose, i
mada je na prvi pogled osnovni sukob Marte i Ota oko
Martinog psa, zapravo su sitniji sukobi ti koji miniraju
njihovu vezu, a to su sve do jednog frustracije socijalnog
karaktera: koliko para je u kasi, koliko se zaradi zimi a
koliko leti, ko vie zarauje. Takoe, novac uvodi zabunu
u ve ustanovljeni poredak stvari, tj. ko je mukarac a
ko ena. Mada je Oto klasian primer mao ljubomornog baje koji nikad ne ispoljava svoja oseanja, a Marta
pokorna pesnika dua puna razumevanja za provode
i odlaske od kue svog ljubavnika, glavni bug u njihovom odnosu je injenica da Marta zarauje vie, tako da
103
nam Krec ovde dodatno klasne probleme mea i sa gender
tematikom i takoe poruuje da su i emocije odreene i
uslovljene ekonomijom.
Milo Loli je dosta insistirao na toj drutvenoekonomskoj komponenti. Martu i Ota od starta taan i
duhovit kostim Marije Jelesijevi odreuje kao periferijsku radniku klasu i nita drugo. Tamnozelena kouljica
proarana prljavoruiastim aplikacijama na Marti i Otove
nepodnoljive varijacije oker i braon tonova uz koni prsluk,
zainjeni su detaljima kao to su roze traka u Martinoj
kosi i klompice za broj manje na njenim nogama, i gotovo
bivaju armanti koliko su trash i runi. Kostim je samo
jedna od uspelih komponenti naturalizma s kojim se Loli
poigrava na sceni. Dok nam, s jedne strane, pored toga,
reenje prostora (scenografija Jasmina Holbus) donosi i
hiperrealistine tre tapete, i ringlu koja radi, i pravo meso,
i pravi ruak koji Marta sprema, s druge strane, imamo
i uspeno stilsko poigravanje: Marta nam saoptava svoj
dnevnik, izgovarajui ga preko mikrofona, a taman kada
26.5.2008 21:04:59
pomislimo da emo u predstavi sluati lave sa razglasa,

iza providnog zida nam se pokae Radomir Nikoli koji
laje, i usput proizvodi i druge zvune efekte. Pored razbijanja iluzije realizma, ovo reenje moe se tumaiti na vie
naina: od povrinskog da Oto doivljava Martinog psa
kao direktnog suparnika, pa do onog mnogo ireg. Naime,
kako je pas jedina pala rtva krvavog pira pomahnitalog
para, ispada da posledice kunog, naizgled prostorno
strogo ogranienog nasilja, i njegove krajnje manifestacije
na ivotinji, na irem planu i te kako utiu na pojedinca,
te samim tim i na drutvo u celini.
104
drame. ini se i da se reditelj poigravao melodikom jezika

(nemaki je u Srbiji mahom prihvaen kao jezik zlih ljudi
iz partizanskih filmova) i time postizao efektnu i na momente zlokobnu atmosferu koja bi se teko dobila nekim
drugim artikulisanijim zvukom ili muzikom. Muka stvar
u reiji Miloa Lolia tako do kraja ostaje krajnje politiki
aktivno ostvarenje, i te kako tematski relevantno za Srbiju
u kojoj apsolutnu veinu stanovnitva ini besna i pred
eksplozijom nezadovoljstva nia radnika klasa.
Kombinaciju dva pristupa imamo i u glumakoj igri

dok Gorica Popovi istinski proivljava Martine emocionalne tegobe, Miodrag Krstovi stoji distanciran i prenosi
Otovu pozu ne udubljivajui se preterano u psiholoke
nijanse lika. Njih dvoje na sceni funkcioniu skladno i
tano odreeno, mada u pojedinim momentima skreu
u miranje i prete da horor situacije pretvore u komediju
(prie o mesu ili seksu bi lako mogle da skrenu u neki
laki anr da opet nije jasnog rediteljskog navoenja, koje
opet proistie iz Krecovog teksta). Takoe, jo jedan bitan
segment predstave je ukazivanje i poigravanje s javnom i
privatnom sferom ivota, pre svega uz upotrebu mikrofona, preko koga Marta iznosi svoja taksativna nabrajanja
ta joj se dogodilo prethodnog dana. Svoenje emocionalne drame i provedenog dana prepunog posla i emocija na
puke podatke ogoljava bezizlaznost Martinog poloaja.
Tako nam saopten izvod iz njenog dnevnika postaje javni inscenirani vapaj i potcrtava osobinu melodrame koju
je Rajner Verner Fasbinder jo primetio, da tuga poinje
kada shvatamo da nisu krivi junaci ve svet oko njih, a
svet je tako teko promeniti. Dodatno oznaavanje tog
sveta, prodora javne dimenzije ivota u naizgled zatvoreni intimni svet junaka, jeste i nakrivljeni radio na zidu,
dodatno naglaen reflektorom, sa kog se emituju radnike
pesme i vesti vezane za grupu Bader Majnhof (izbor muzike potpisuje Luka Ivanovi), tj. radikalni leviarski tero-rizam kao produkt postojeeg sistema. Tako nam se i
na potpuno pozadinskom planu dodatno potcrtava teza
o drutvenoj nesrei koja uslovljava linu, a javna sfera
oznaava kao gramzivo podruje koje privatnu tragediju
prihvata samo u obliju spektakla, tj. mikrofona i melo-
26.5.2008 21:04:59
Olga Dimitrijevi
DUHOVITOST JEDNE DAME
DUHOVITOST
JEDNE
DAME
PRAVILA PONAANJA U
MODERNOM DRUTVU
JDP Scena Studio
pisac: an Lik Lagars
reditelj: Anelka Nikoli
105
Tekst an Lik Lagarsa Pravila ponaanja u modernom

drutvu na prvi i samo prvi pogled se doima kao jedno
mrtvo ozbiljno uputstvo kako se ljudsko bie, od kolevke
pa do groba, treba da se ponaa i ophodi u ivotu, i
koje graanske dunosti treba da obavi. Sveta dunost
da nas uputi u pravila lepog ponaanja pripada jednoj
dami u svakoj prilici sreena ena s manirima konstruisana je upravo pravilima lepog ponaanja i drutveno
je najvie dostignue njihove primene (sm tekst je baziran na knjizi saveta za lepo ponaanje koju je 1893.
godine napisala jedna francuska baronesa). Lagars se s
ovim spletom obiaja pravila i reda, taki i zareza, poigrava, insistira na ponavljanju i naglaavanju odreenih
nebitnih detalja, rigidnom i zvaninom jeziku, sve vreme
naizgled mrtav ozbiljan, te se tako ispod poetne prividne
logike pravila ponaanja razotkriva njihova ispranjenost
od znaenja. Preterana ozbiljnost i zvaninost jezika postaju krajnje duhovit nain za razobliavanje reda i poret-
26.5.2008 21:04:59
urija Cveti
Pravila ponaanja
u modernom drutvu
106
ka, te monolog o pravilnom razvoju jedinke od roenja,

preko venanja, pa do smrti, sve uz usputne ceremonije pokazuje i porodicu samu i meuljudske odnose i
srene i sveane ivotne trenutke kao strogo regulisane
drutvenim konvencijama, te samim tim izaziva i pitanje
da li sve to zajedno ima ikakvog smisla. Tako i u predstavi
Anelke Nikoli na samom poetku Dama (urija Cveti)
sigurno nam objanjava birokratsku proceduru koju treba
izvriti po roenju deteta, da bi, kako predstava odmie i
ona sama postajala sve nesigurnija u ono to izgovara.
Sama monoloka forma teksta Anelki Nikoli je ostavila
mogunost da je dodatno scenski razigrava, podrana
odgovarajuim i idejno izotrenim kostimom (Dejan
Doljak) i scenografijom (Vesna trbac). Osim to nam
kabaretska crvena zavesa i lampice ukazuju na scenini
karakter drutvenih pravila i obiaja, scena je podeljena i na tri prostorna punkta, po jedan za predstavnike
graanskog drutva na tri razliita nivoa. S desne strane

u fotelji sedi Dama i neprekidno doliva sebi aj, a sve u
pristojnom kompletu koji ine blejzer i suknja do ispod kolena. S leve strane, na visokim barskim stolicama,
za visokim stolom, osvetljeni neonskom lampom kao u
nekom ekskluzivnom klubu, sede dva Vokala u veernjim
odelima. I dok bi Dama predstavljala uiteljicu, uvara
poretka, i sve to ide uz to, muki i enski Vokal nam se
nameu kao ve obrazovane po modelu i kompletirane
jedinke, vrhunski predstavnici reda koji Dama uvodi, te
samim tim oni imaju i svoje dozvoljene autonomne momente. Tako e enski Vokal (Jelena Ili) voditi tihi rat i
nadmetati se sa Damom, a muki Vokal (ore Markovi)
ubacivati nestane detalje zapaliti cigaretu ili minirati pesmu o odrastanju deteta sa, za (malo)graanske ui
nepoeljnim detaljima kao to je prva tua ili, jo gore,
masturbacija. Takoe, kroz songove koje njih dvoje izvode
(pola pevaju pola recituju) Anelka Nikoli dalje duhovito
razigrava tekst, a meu njima se izdvajaju song uz taktiranje o kumovima i hitino nabrajanje imena iz crkvenog
kalendara sve uz raspevani refren. Raspevavanje veernjih
odela nam doe kao efektna zvuna podloga utogljene
Dame, gde nesavrenost njihovog izvoenja i namerno
faliranje oznaava rupu u sistemu, i kako vreme odmie
dodatno pojaava Daminu nesigurnost i preispitivanje
onoga to govori. Dalje, u okviru scenskog razigravanja
samodovoljnog monologa, rediteljka je uvela Manekenku
(Teodora ivanovi) i Manekena (Rade osi), koji se kreu
po treem prostornom punktu nalik pisti, izmeu ova dva
razliita uvara reda i posmatraa pravilnog odgoja.
Njih dvoje su potpuno u belom, neutralni, oieni od
svih drutvenih karakteristika, i slobodni i otvoreni za
upisivanje i primenu drutvenih pravila na njihova tela
(to doe kao neka light primena teorija Miela Fukoa u
pozoritu). Njih dvoje e predstavljati i bebe, i kumove, i
verenike i suprunike kao prave lutke za demonstraciju.
Ipak, ni Maneken i Manekenka nisu sve vreme lieni neke
svoje autonomnosti, a vidljiva je i razlika u njihovoj postavci. Dok je on manje-vie pogubljen i zbunjen sve vreme,
kao nesnaena glina za oblikovanje, od Manekenke se u
kljunim momentima razvoja mlade devojke gotovo pravi
lik. U trenutku provodadisanja ona je prestravljena, pri
veridbi maltene nije zatrpana kutijama poklona (teta to
26.5.2008 21:04:59
Anelka Nikoli na samom kraju produbljuje svoj inae

razraeni koncept kada Dama iznova poinje priu o
raanju deteta i procedurama koje to zahteva, kada Dama
nakon opisivanja celog ivotnog kruga definitivno vie
nema samouverenost i smirenost sa poetka, naprotiv. U
tom delu, dok se njena potresenost dok govori o smrti
moe tumaiti kao obavezno graansko saoseanje i izricanje sauea i obina poza, u trenutku kada otpoinje
iznova pria o raanju postaje jasno da je Dama zaista
izgubljena i uplaena. Dok su svi ostali oko nje popadali/
pomrli po sceni, ona ostaje koliko zarobljena u spletu
pravila i reda koji sama propagira, toliko i, ini se, uplaena
pred veno obnovljivim krugom ivota.
To prelaenje iz sigurnosti u zbunjenost, od u veem delu
predstave ak komine figure Dame pravi nekog sa kim
lako saoseamo, a ceo ton predstave efektno i nimalo banalno dobija prizvuk dirljive elegije. Ovaj nagli preokret na
kraju, ovlano evociranje beketovskog oseanja apsurda
i izgubljenosti, dodaje jo jedan nivo znaenja te, ini
se, idejno kompletira ovu, pre svega, duhovitu i zabavnu
predstavu.
DUHOVITOST JEDNE DAME
zaista nije zatrpana do kraja) dok scena svadbe kulminira

njenim buliminim dranjem svadbene torte i bljuvanjem
iste. Taj skandal naruavanja najsvetije institucije braka
izaziva kod Dame drastinu reakciju ona iz svoje tane
vadi pitolj i puca u Manekenku.
107
26.5.2008 21:04:59
Bojana Jankovi
108
ULOGA MOJE PORODICE

U SVETSKOJ REVOLUCIJI
Atelje 212, Velika scena
po romanu Bore osia
dramatizacija: Katarina Pejovi
reditelj: Duan Jovanovi
TEST
VREMENA
Deca ne umeju da priaju u eufemizmima i metaforama;
zato roman Bore osia Uloga moje porodice u svetskoj
revoluciji, iji je narator dete, uspeva da o komunizmu govori bez uvijanja, ali i bez povrnog blaenja. Kroz domae
zadatke deaka koji tokom i nakon Drugog svetskog rata
prelazi iz detinjstva u adolesneciju brzo shvatamo kako se
drutvenim promenama prilagoavaju lanovi njegove porodice: obian puk nema vremena da se bavi ideolokom
pravinou partizana, ve taman toliko da pohvata nove
koordinate i nae naina da sebi to tie i neprimetnije
obezbedi minimum bezbednog ivota. U takvoj situaciji svaka eventualna lina drama, makar to bio i raspad
jednog braka, gubi na vanosti i nestaje u moru svakodnevnih revolucionarnih dogaaja. No, u fokusu romana
zapravo je deak, koji zbog talenta za pisanje rodoljubivih
poema i pravljenja priredbi za partizane brzo postaje jedini istaknutiji komunista u porodici. On i njegovi prijatelji za komunizam se interesuju koliko i za gubljenje
nevinosti svako prema razigranosti svojih hormona.
Poto je puberteta i dalje u velikoj meri poteen, deak
26.5.2008 21:04:59
TEST VREMENA
109
je za komunizam (a i za seks) sasvim nezainteresovan. To,
naravno, ne znai da se umetnou bavi iz koristoljublja,
isto kao to generacije koje su uestvovale na sletovima ili
radnim akcijama nisu imale zadnje namere. Za politiku
aktivnost nije potrebna politika osveenost: dovoljan
je sistem koji ne neguje kritiko miljenje, koji politiku
opredeljenost dodeljuje i eto gomile mladog sveta pogodnog za manipulaciju, koji nee primetiti ni svoj aktivizam,
ni kako svojim neznanjem pomae opstanak tog istog
sistema.
Reditelj Duan Jovanovi i dramaturkinja Katarina Pejovi
iz svoje dramatizacije osievog romana izbacili su svaki
nagovetaj Detetovog uplitanja meu oslobodioce, pa
e ono samo u jednom trenutku usput pomenuti da je
napisalo jednu rodoljubivu pesmu. Autori su se tako oslobodili veeg dela druge polovine romana i svoj posao
donekle olakali, jer je materijala za dramatizaciju bilo
znatno manje. Ispostavilo se, meutim, da je ono to je
ostalo dovoljno tek za povrnu hroniku. Na nivou fabule pria se svela na preivljavanje jedne porodice tokom
rata, razne poslove kojima su njeni lanovi prinueni da

se bave (pakovanje ibica, pravljenje drvenih onova),
nestaicu hrane, a zatim i dolazak na vlast partizana koji
e okupirati porodini stan, nagovetaje odmazda koje
slede... Drugim reima, dobili smo priu formiranu od
nekoliko najeih stereotipa, onih koji polako postaju
deo srpskog folklora. Danas, skoro dvadeset godina od
uvoenja kakve-takve, makar i nominalne demokratije,
ova dramatizacija uspeva samo da jo jednom udari po
zlom Titovom komunizmu. Zvui paradoksalno s obzirom
na leviarsku prolost reditelja, pa navodi na pomisao da
ovaj rezultat moda nije proizvod namere, ve nemara ili
sluajnosti. U svakom sluaju, ostaje sasvim nejasno kakve
veze ono to se tada deavalo ima s ovim to nam se sada
deava: jedino to se d zakljuiti je da su partizani, po
okonanju rata, dugo zlostavljali nesnaeni narod. Upravo onaj deo romana koji su autori dramatizacije zaobili
nudi kopu s dananjim vremenom; ili moda klinci od
14, 15 godina koji pale ameriku itaonicu jer im je tako
reeno u optinskom odboru u koji su se nedavno ulanili,
26.5.2008 21:04:59
110
pripadaju nekoj drugoj epohi?

ini se da je Duan Jovanovi najvie vremena posvetio
pravljenju to koloritnijih dramskih/ivotnih tipova koji
ine porodicu, prikazanim iz ugla Deteta, onako karikaturlano kakvim ih ono doivljava. ini se, naalost, da
ovaj postupak nema ambiciju da baci posebno svetlo na
drutvene okolnosti kojima se predstava bavi, jer su tipovi
preesto nasumino probrani iz palete koju nudi srpska
komediografska tradicija, a ne iz one koju bismo mogli
da veemo za epohu ili drutvene okolnosti. Umesto toga
pojedini glumci dominantne karakteristike svojih likova
koriste da popune prostor svaki put kada naracija upadne
u ler; ako pri tome uspeju da nasmeju publiku, jo bolje.
Tako Otac (Branimir Brstina), pijanac s obaveznim crvenim
nosem, vei deo vremena provodi naizmenino udarajui
u razliite elemente dekora i rekvizite, teturajui se i
gubei ravnoteu, trudei se da to je ee mogue kae
bole me pitolj, a Sran Timarov u ulozi Druga Sikire,
sa sve ogromnim brkovima i stalnom grimasom na licu,
insistira na tipu priglupog, prebunog partizana iritantno
piskutavog glasa, verovatno zato to su svi prvoborci bivoli koji su se bre-bolje doepali pozicija i stanova. Ujak
Janoa Tota ulickanim odelom i briima jasno oznaen
kao valer ne ide dalje od solidnog kostimskog reenja
(kostimograf Jelena Prokovi), verovatno zato to se valer
d prepoznati kada ga dramska situacija stavi meu ene,
a ne meu lanove porodice. Za mnoge preostale likove
ovakva, jasna tipizacija, ne moe se utvrditi: za tetke
(Duanka Stojanovi i Nada argin) se moe rei samo da
su pomalo histerine i esto sinhronizovane, ali nikako
i da su na primer usedelice ili udavae, dok je partizan
Zec Gorana Jeftia smiren, pomalo povuen, tih ovek,
mnogo blii realistikom prosedeu. Branko Cveji (Dete)
balansira izmeu ove dve krajnosti u zavisnosti od toga da
li dogaaje prepriava ili u njima uestvuje, ali kao narator
ne uspeva da dosegne prostodunost glavnog lika i gubi
detinju naivnost i sposobnost da dogaaje, bez interpretacije, vidi onakvim kakvi jesu drugim reima, Dete
deluje suvie odraslo. Od opasnosti da postane otegnuti
niz neduhovitih skeeva, predstavu spasavaju, pre svega,
velika brzina kojom se odvija i pojedine etide osmiljene
na nivou scenskog pokreta (autor Sonja Vukievi). Koreografisana scena u kojoj cela porodica, uz ogromnu
posveenost i koncentraciju, simultano broji ibice da bi

ih iz veih prebacila u manje kutije i tako zaradila koji
dinar, jedna je od rektih u kojoj se rat ne podrazumeva,
ve igra.
Stilsko zameateljstvo zapoeto na nivou glumake igre
nastavljeno je u estetskom oblikovanju predstave. Scenografija Marije Jefti ne moe da se odlui kojoj epohi
pripada, jer su pokretne stolice savremene, kancelarijske, a
pokretni stolovi neutralni, crni, specifini jedino po tome
to su im tokovi dodati. No, daleko bitnija je znaenjska
nemutost ovog reenja. Kulise koje podseaju na aluminijumske barake ak i uz veliku benevolenciju moemo
tumaiti samo kao jednostavan i jednodimenzionalan
simbol siromatva, ogoljenosti, ili, eventulano, zbog
merdevina koje krase oba zida, ivota u nekom sklonitu.
Uz stalno mahnito pomeranje stolova i stolica, te penjanje i skakanje s merdevina, stie se utisak da je primarna
funkcija prostornog reenja bila da ubrza ritam predstave.
Video-rad Katarine Pejovi, crtei dejeg stila, verovatno
bi dobro posluili kao ilustracija knjige, no naalost stalno
dolaze u stiuaciju da ilustruju Detetove rei, koje su ve
ilustrovane deavanjima na sceni, pa tako video-bim jo
jednom doivljava da se na beogradskim scenama nae
bez preterane potrebe ili podrke iole osmiljenog koncepta.
Ako se, na kraju, vratimo na poredjenje romana i predstave, dolazimo do bolnog zakljuka: dok osieva knjiga
uspeno preivljava test vremena, Jovanovieva predstava ne uspeva ak ni da bude istorijski eksponat na temu
Drugog svetskog rata i uspostavljanja novog drutvenog
sistema. Ponekad se ak ini da predstava rauna na reputaciju reditelja i sve njegove sada ve klasine postavke,
kao da je misao da bi reditelj takve pozorine prolosti
sebi dozvolio odraivanje posla, pogotovo s tekstom
ovakve politike teine, drska, prljava i kanjiva. No,
kada se angaovana i politina knjiga svede na scensko
politiarenje i neoekivano sprdanje komunizmom, ova
misao se, uprkos zabrani, sama od sebe pojavljuje.
26.5.2008 21:04:59
STANDARDNA MONUMENTALNOST
Gorica Pilipovi
STANDARDNA
MONUMENTALNOST
.Verdi
AIDA
Sava centar, 24.I 2008.
Reija - Karel Drga
111
Najnovija predstava Aide u produkciji Beogradske opere
u stvari je koprodukcija sa Makedonskim nacionalnim
teatrom iz Skoplja. To je jo jedan primer novoustanovljene regionalne saradnje, dobar primer sa stanovita
podele trokova u jednoj tako skupoj umetnosti kao to je
opera, ali istovremeno se postavlja pitanje koliko takvi
projekti doputaju inovaciju i neka smelija scenska reenja.
Pretpostavka je, naime, da se u takvim sluajevima preuzima najmanji mogui rizik, drugim reima ostvaruje se
najklasinija, standardna postavka koja nikoga ni u emu
nee isprovocirati. to je sigurno sigurno je. I takva je
najnovija predstava Aide i bila, s tim to je termin nova
premijera takoe pod znakom pitanja s obzirom na to
da su kostimi pozajmljeni iz prethodne postavke od pre
dvadesetak godina. To bi moglo da se prihvati samo u
sluaju da je kostimografija veoma uspela, a ona ne samo
da to nije ve je i najslabiji deo predstave.
Novo u ovoj produkciji bi mogla da bude nova scena,
verovatno u skladu sa potrebama i mogunostima Makedonskog nacionalnog teatra ogromni prostor Sava cen-
26.5.2008 21:04:59
112
tra koji savreno odgovara monumentalnosti Aide, a za
razliku od beogradskog Narodnog pozorita, i koji je na
nekoliko dobrih naina i iskorien. Scenografija Zorana
Kostovskog je zaista monumentalna, sa nezaobilaznim
egipatskim ambijentom, tj. prostorom hrama doaranim
visokim stubovima, koji je mogue transformisati i u carsku palatu, enterijer i eksterijer. Mnogo je vatre, dima i
ostalih pomonih rekvizita i jedino to smeta su neke
neobjanjivo rune imitacije egipatskih statua. S druge
strane, velika sala Sava centra omoguila je da i zvuk
orkestra bude monumentalniji u smislu razmetanja orkestarskih grupa po sali, posebno duvakih instrumenata na
balkonu i grupe harfi u uglu bine kao imitaciji egipatskih
sviraica. Tehnike mogunosti same pozornice omoguile
su, na primer, i atraktivan efekat sputanja itavog reda
svetenika u podzemlje hrama, odakle se takoe prostirao
zvuk, u ovom sluaju horski. Smenom intimnih i masovnih
scena opere, ukljuujui i dekorativne, suvereno izvedene
baletske scene, iji je paljivi koreograf bio Konstantin
Kostjukov (igra deje baletske grupe je delovala svojom

neobinou i neposrednou), te uvoenjem pravog konja
na scenu (suvian detalj koji u gledaocu pre izaziva zabrinutost nego oduevljenje), dakle, smenom ovih razliitih
prizora uspeno je izbegnuta opasnost da se ova klasina
postavka pretvori u monotoniju. Reiju, inae, potpisuje
gost iz Austrije, eki umetnik Karel Drga.
Ako je scenografija koliko-toliko bila svedena na osnovne
elemente, odnosno dizajnirana na gotovo minimalistiki
nain, to se nikako ne bi moglo rei za kostime. Milanka Berberovi bi mnogo bolje uinila da se direktno inspirisala estetikom egipatske umetnosti, tj. njenim istim
i jednostavnim linijama, te monohromatskim valerom,
koncentrisanim na odnos bele boje i zlata. Umesto jednostavnih odora, protagonistkinje su, naroito Amneris,
nosile gomile draperija najrazliitijih boja, sa mnotvom
ukrasa, presijavajuih materijala i trasa, uz raskone frizure i teku minku. Liile su pre na ciganke iz Trubadura,
26.5.2008 21:05:00
Tumai glavnih uloga bili su Jasmina Trumbeta-Petrovi

kao Aida, Dragana del Monako kao Amneris i Duan
Plazini kao Radames. Poznato je, naime, da se na toj
monumentalnoj pozadini istorijskih, ratnih dogaaja
odvija intimna drama izmeu tri glavna lika, te su u ovom
ljubavnom trouglu sve strane vane, pogotovo suprotstavljene ili spojene u odreenim momentima. Jasmina
Trumbeta je najzaslunija to su ti momenti i uspeli. Njena ista intonacija, doivljeno pevanje i suvereno tehniko
vladanje vokalnom deonicom naroito su doli do izraaja
u uvenom duetu Aide i Radamesa. Nije jasno zato na isti
nain nije uspeo jo jedan znaajan dramaturki momenat
duet Aide i Amneris, jer je i Dragana del Monako podjednako dobro savladala ulogu, bojei je svojim tamnim
glasom i atraktivnom pojavom. Ona je dobro prikazala i
transformaciju svog lika od hladne, arogantne princeze do
oajne ene koja voli. Duan Plazini je bio najslabija strana trougla, trebalo mu je prilino vremena da prevazie
fal pevanje sa poetka predstave i koliko-toliko oslobodi
svoj nefleksibilan glas i dranje po kojima je poznat.
STANDARDNA MONUMENTALNOST
a u najboljem sluaju na holivudsku viziju Kleopatre iz

ezdesetih godina prolog veka. Podsetiu, na primer, da
je jedna od najveih staroegipatskih lepotica kraljica Nefretete imala obrijanu glavu.
113
Meu protagonistima treba istai i tradicionalno pouzdanog Ivana Tomaeva u ulozi prvosvetenika Ramfisa,
dok su korektni bili Nenad Jakovljevi kao kralj Egipta,
te Miodrag Jovanovi kao Amonasro. Svetlana BojeviCicovi je u ulozi svetenice takoe bila korektna sve do
uvene arije uz pratnju harfi koja je za nju oigledno bila
preteka. Dirigent ore Stankovi tradicionalno dobro
priprema hor, ali muki deo ansambla jo treba da radi na
kultivisanom tonu u forte dinamici. A u pijanu, u nekim
osetljivim orkestarskim situacijama, na primer visokom
registru u deonici gudaa, treba raditi na istoj intonaciji.
Orkestar je inae uglavnom bio pouzdan pratilac, voen
uigranom rukom svog efa-dirigenta Johanesa Harnajta.
26.5.2008 21:05:00
Jelena Kajgo
BOGATSTVO
SVETSKE PLESNE
SCENE
Peti beogradski festival igre
114
Beogradski festival igre se utemeljio, uvrstio, ojaao,
zasluujui svojom, iz godine u godinu sve kvalitetnijom selekcijom, epitet najznaajnijeg plesnog dogaaja u
regionu. Raznovrsni stilovi i tehnike, razliiti koreografski senzibiliteti, zanimljive vizuelne ili muzike kreacije,
njihove dobre sinteze s pokretom i najee vrhunsko
izvoenje..., elemetni su koji ukazuju na izuzetni, nesmanjeni kreativni naboj, koji je karakterisao plesnu umetnost
tokom itavog dvadesetog veka.
I ove godine na petom po redu Beogradskom festivalu
igre zadran je princip da se u selekciji nau neke od
najznaajnijih igrakih kompanija u svetu. Tako je posle
Holandskog plesnog teatra, Kulberg baleta i brojnih uglednih nacionalnih baletskih kua i kompanija koje su
proteklih godina gostovale u Beogradu, sada na otvaranje
Festivala stigao i ansambl uvene milanske Skale. Poznata
po svojoj tradiciji negovanja klasinog italijanskog stila
igre i vrhunskih igraa romantinih baleta s prve polovine
devetnaestog veka, Skala je u svojoj dugoj istoriji u svojim
26.5.2008 21:05:00
Alias
Hvatanje praine
Plesni stil Maura Bigoncetija je neoklasian, zahtevan,

pun snanog energetskog naboja. U baletu Mediteranea
Bigonceti je sebe i svoje igrae stavio pred izazov da
sedamdeset pet minuta dre panju publike iskljuivo
istom, virtuoznom igrom. Bez prie, znakova, simbola,
teatralnosti... Bigonceti se veinom slui standardnim
neoklasinim plesnim vokabularom, ali vrlo esto svoje
koreografske fraze dopunjuje malim iznenaujuim finesama, neoekivanim okretom, gestom, ili lepom, slivenom
podrkom. Meutim, od momenta kada igrai u jednostavnom crnom veu izau na scenu, pa preko atraktivnih
delova u crvenim haljinama, do zavrnih scena u be kosimima, predstava varira u svom kreativnom i idejnom
bogatstvu. U njoj se smenjuju vrlo zanimljive deonice, s
povremnim delovima praznog hoda, kada Bigonceti gubi
inspiraciju, i trenuci kada ponovo, pogotovo pred kraj, koreograf hvata zalet koji ga vodi do efektne zavrnice. Jedinstvo predstave, osim ove kvalitativne neujednaenosti,
remeti i muzika kompilacija sainjena od etno muzike
mediteranskih zemalja, preseene recimo Mocartovim Turskim marom,... a kompilacije, ako nisu izuzretno dobro
osmiljene, najee deluju komercijalizovano i povrno.
Bigoncetijev plesni stil je zahtevan, u smislu da podrazumeva odlinu klasinu baletsku tehniku, a plesna tehnika
igraa milanske Skale je impresivna, pirueti sliveni, doskoci
meki, tela gipka i snana. Festival igre poeo je tako igrom na najviem nivou i radom koreografa koji moda
ne spada u sm vrh svetskog koreografskog stvaralatva,
ali svakako ima dovoljno originalnih i zanimljivih plesnih
BOGATSTVO SVETSKE PLESNE SCENE
odajama stvorila ili pak ugostila neka od najveih imena

iz sveta baletske umetnosti. I danas u ovoj kui s igraima
rade najpoznatiji svetski koreografi. Ansambl Skale na
sceni Sava centra izveo je predstavu Mediteranea, u koreografiji Maura Bigoncetija.
115
reenja koja njegovo delo ine prijemivim za publiku.
Kao i svake prethodne godine Festival je ugostio jednu
izraelsku plesnu kompaniju, a prilikom takvih gostovanja
gledalac moe skoro sa sigurnou oekivati da e videti zanimljivo i kvalitetno ostvarenje. Jer re je o zemlji
izuzetno bogate plesne tradicije, dobrih kola i talentovanih, posveenih izvoaa, pa gotovo sve to iz nje
dolazi, bilo da je re o vie ili manje afirmisanim trupama
i koreografima, ostavlja snaan utisak.
Tako je i ovaj put, na sceni Beogradskog dramskog
pozorita, publika mogla da uiva u nastupu Inbal Pinto
Dance Company, koja je izvela komad ejker (Shaker),
u koreografiji Inbal Pinto i Avaloma Polaka, predstavu
koja je gledaoce uvela u svet osobene teataraske poetike,
nepretenciozne, jednostavne, ... ali sasvim oaravajue. Za
Inbal Pinto to i nije iznenaujue; ona je karijeru provela
u uvenoj Bateva kompaniji, dobitnik je prestine amrike
26.5.2008 21:05:00
Inbal-Pinto Dance Company

ejker
Atmosfera je romantina, bajkovita, a ansambl igra u

parovima stvara utisak tolike prirodnosti da se ini da je
oveku svojstveno da se kree plesom a ne hodom. Namera koreografa je bila da oive svet maginih staklenih
kugli u kojima, kada se promukaju, sneg poinje da veje,
i koje se najee donose sa putovanja. ejker je to uspeo da uini da, zahvljujui inventivnosti koreografa i
velikoj posveenosti plesnog ansambla, uvede publiku u
matovito, zavejano teatarsko putovanje.
Trea po redu na Beogradskom festivalu igre nastupila je
kompanija Henrija Oguikea, iz Velike Britanije. Ovaj koreograf je, na sceni Beogradskog dramskog pozorita, predstavio svoja etiri kratka plesna komada.
116
Besi nagrade za koreografiju (Bessie Award 2000), kao i
nagrade izraelskog Ministarstva kulture i grada Tel Aviva.
Pinto i Polak se u ejkeru odlino dopunjuju, ona je veta
u plesnim, on u glumakim sekvencama, pa njihov rad
izranja u lepu, zanimljivu teatrasku celinu. Scena, gotovo uvek u polumraku, prekrivena je belom materijom
(vetakim snegom), i na njoj su male, sive kue. A onda
se u tom svedenom, dobro dizajniranom prostoru pojavljuju zanimljivi likovi prvo devojke s dugakim, bujnim
kosama u crnim haljinama koje pozornicu ustalasaju
svojim lakim slivenim kretnjama i skokovima. Njihova
proklizavanja ili zamasi kose po podu ine da preko scene
gotovo sve vreme provejavaju sitne bele pahulje, kreirajui
svojevrsni produetak njihove igre. Tu je i fantom, igra
s tankom mreastom navlakom na glavi, onda ena s belim licem kao kod pantomimiara, pa ovek u prugastom
odelu i ena u plavoj haljini koja sa njim izvodi armantan
duet sa ajnikom.
Prvo izvedeno delo Malo crveno (Little Red), izuzetno je

atraktvna kombinacija modernih plesnih tenika i dramske
izraajnosti, odlino uklopljenih uz Vivaldijevu muziku. To
su najee furiozni pokreti koje oko posmatraa jedva da
moe ispratiti, ali izedeni do, za taj ritam, iznenaujue
preciznosti. U nekoliko sekundi igrai bi napravili niz
odesnih, energinih premeta po podu, iz polumraka bi
sevnula ruka, pa noga, a onda se celo telo hitro vine u
skok, pa opet samo to se prizemljilo, u njemu je ve
usledio novi, estoki energetski niz... Igrai ne staju, jedni
utravaju, drugi izlaze, opet se neko prikljui, neko drugi
ode... pa ta neprestana kretnja ubedljivo otelovljuje ivost
i uznemirenost Vivaldijevih violina.
Drugi deo, meutim, pod naslovom Granice izdrljivosti
(Expression Lines), bio je muki solo bez velike koreografske inventivnosti, a trei deo je predstavljao najvee
iznenaenje komad Ples tigra (Tiger Dancing) liio je na
dela koja su izvoena sedamdesetih godina prolog veka, i
upravo kao da je izvaen iz nekog pozorinog naftalina.
Koreograf je za kraj odabrao verovatno svoje najbolje
26.5.2008 21:05:01
Spellbound Company
U nastavku Festivala nastupila je vajcarska kompanija

Alias koju publika pamti kao otkrovenje i apsolutni hit
prologodinjeg Festivala. Ovaj put izveli su, na sceni
Beogradskog dramskog pozorita, novo ostvarenje koreografa ulierma Botelja Hvatanje praine, koje nas je
ponovo uvelo u intrigantni scenski svet ovog brazilskog
umetnika.
Komad se bavi prazninom i monotonijom ivota koje autor uzdie do potpunog apsurda. Boteljo ovaj put koristi
daleko vie glume i pantomime, u odnosu na igru, ali u
tome se njegovi igrai odlino snalaze sasvim su prirodni, svoje replike izgovaraju jedva ujnim glasom, kada je
to potrebno, a takoe po potrebi vrlo lako skliznu u pravu
grotesku. Sasvim obine scene iz ivota jednog para Boteljo ponavlja po nekoliko puta, sve do kraja predstave,
samo to pridodaje mnotvo grotesknih, lucidnih elemenata.
Glavni likovi na kraju postaju marionete koje drugi
prenose sa kraja na kraj scene, zaglavljeni su u sopstvenoj
nemoi da osmisle ivot, pa se njihovi pokreti ponavljaju
kao da su zapeli i ne mogu dalje da maknu, ba kao igla
na neispravnoj gramofonskoj ploi. To je zamor, besmisao
i monotonija, neka sutinska obamrlost, nesnalaenje,
ostvarenje komad Prva linija (Front Line), izveden uz

pratnju muzikog kvarteta koji je uivo svirao ostakovia.
Igrai u crnom, ponovo energini, u zanimljivim formama,
skau, tre ... udarci stopalima o pod su sve jai, apstraktne plesne fraze sve sloenije. Saimanje muzike i igre
opet dolazi do punog izraaja. Igra njegovih igraa kao da
odslikava duboke unutranje nemire, potrebu da se negde
stigne, neto uini ... ili makar samo da se igra, ali tako
kao da je to jedina preostala mogunost da se izrazi sopstveno bie.
117
vreme u kome ivot prolazi i u kome sve postaje relativno
i sve tako malo vano.
Slinu upeatljivost donelo je i naredno gostovanje na
Festivalu nastup trupe kineskog koreografa ena Veia
- Shen Wei Dance Arts, iz Njujorka, na sceni pozorita
Madlenijanum. Pogotovo drugi deo komad Slobodan
pad, delo iste, uzviene spiritualnosti i visoke estetike
koja ostavlja bez daha. To je vizuelni spoj drevnog Istoka
i istog futurizma.
Igrai belih torza i belih lica, s dugakim crvenim ili crnim
suknjama, provejavaju po sceni kao oivele budistike
skulpture, hod je brz, s blago savijenim kolenima, tipino
istinjaki, pa deluje kao da klize po ledu. Na glavama
imaju kape koje ine da deluju pomalo kao bia iz kosmosa. Vei (budui da je i autor kostima) izuzetno matovito
uklapa kostim u duetnoj igri dugake crne suknje ine
jedinstvenu celinu, pa parovi izgledaju kao neke udesne
26.5.2008 21:05:01
Henry Oguike Company

Malo crveno
Batevi s Ohadom Naharinom ili u Ultima Vezu, Vima

Vandekejbusa. Na publika je ve videla jedno njihovo
izuzetno ostvarenje predstavu Jezik zidova u produkciji
Foruma za novi ples Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu.
U predstavi Poetini porazi Gaj i Roni koriste formu kabarea, da bi na duhovit, zabavan nain komentarisali,
odnosno kritikovali, a dobrim delom i ismevali, odreene
drutvene pojave, najvie one vezane za brain washing
sistem televizijskih programa, reklama i holivudskih blok
bastera koji prete kataklizmama i terorom. A tu je i silovita igra koja se sa scene obruava na publiku i uvlai je u
svoj ritam. Ona je na momente destruktivna, agresivna, na
momente poetina i prikazuje igrae ranjive i izgubljene,
u potrazi za samim sobom, u svetu koji im nije blizak.
118
mitske figure kao jedno telo koje izrasta u dva torza.
Mata u pokretu prosto fascinira, a likovno bogatstvo,
originalnost, ekstremna sporost kretnji i ista spiritualnost u izrazu ine da igra Veiovih igraa deluje gotovo
hipnotiki. Tome doprinosi i muzika sinteza Dona
Tavinera i tibetanskih duhovnih melodija. Igra ansambla
posveena je do krajnjih granica, kao da se sve saima u
jedan pokret i jednu misao.
Posle ove predstave inilo se da e teko neko naredno
ostvarenje na Beogradskom festivalu igre uspeti da ostvari tako jak utisak. Ali to se dogodilo ve za dve veeri,
prilikom nastupa holandske plesne kompanije Klub Gaj &
Roni (Club Guy & Roni). Na sceni Beogradskog dramskog
pozorita oni su izveli komad Poetini porazi, uzbudljiv
plesni vrtlog pun ironije i velikog energetskog naboja.
Gaj Vajzman i Roni Haver, izraelsko-arapski par koji radi
u Groningenu, mogli su da ue od najboljih, igrajui u
Muzika sjajnog Hajnera Gebelsa, savrena je podloga za

ovaj stil igre i nain razmiljanja. Agresivna, glasna, na
momente iritantna, s istom dozom poetinosti i destruktivno-kreativne energije. Tako je ovo promiljeno, estetski
dobro upakovano ostvarenje, na zavodljiv nain prikazalo
mrani, ekstatini svet igre.
U samoj zavrnici videli smo na sceni Sava centra predstavu Pret-a-porter, u koreografiji Edvarda Kluga i izvoenju
Nacionalnog baleta iz Maribora.
Rad i razvoj rumunskog koreogarafa Edvarda Kluga, koji
ve godinama ivi i radi u Sloveniji, naa publika je imala prilike da prati zahvaljujui njegovim gostovanjima
na Bitefu, kao i na jednom od prethodnih Festivala igre.
Prvo smo videli sasvim solidni Tango, potom jo zreliji
i osmiljeniji komad u novom rukopisu Radio i Julija, i
sada opet iznenaenje ponovo originalan, inovativan,
sve komad Pret-a-porter, koji stilski nema mnogo veze sa
prethodnim radovima. Klug i dalje zadrava neoklasinu
bazu u pokretu i ne dozvoljava telu veliku slobodu, dapae
26.5.2008 21:05:01
Pokreti igraa su vie trzaji tela, dok ono klizi po podu

zahvaljujui samo brzom, gotovo neprimetnom radu stopala. Onda usledi neka munjevito izvedena plesna figura,
igrai lie na uznemirene ptice u nekom zaudnom dijalogu. Povremeno, u mraku, zauju se udarci rukama o
telo, kao klepeti krila. Muki igrai se posle nizova pirueta
u deliu sekunde stvore na podu, devojke bacaju ruke i
noge otro kao da vazduh presecaju noem. A pokreti su
ipak sliveni, veto nadovezani jedan na drugi, u sasvim
loginom, jasnom sledu. Za ovu brzinu i isprekidanost
pokreta oni su neverovatno precizni, svaki prst na ruci je
na svom mestu, svaki gr torza je vidljiv, linije tela su iste
i besprekorno jasne.
Na sceni su dva koncertna klavira, gotovo u mraku, i tu
dolazimo do jo jedne atrakcije ovog komada muziku
Milka Lazara uivo izvode sm autor i Bojan Goriek.
Lazar je izuzetan kompozitor, njegova muzika je zanimljiv spoj klasike i moderne muzike, tu ima uticaja deza,
pojedine fraze zvue kao improvizacija, pa dok muzika
zadrava slobodu u izrazu, ples, iako formalno ogranien,
odlino se uklapa uz zvuk.
Zavrno vee ovogodinjeg Beogradskog festivala igre
obeleio je nastup Nacionalne kompanije iz Marselja, koja
je na sceni Sava centra izvela balet Metapolis II, u koreografiji belgijskog koreografa i direktora ove kompanije
Frederika Flamana.
Flamanovo interesovanje za spoj igre i novih tehnologija
datira jo od samih poetaka njegove karijere, sedamdesetih godina prolog veka. Kasnije je ovaj koreograf svom
interdisciplinarnom pristupu koreografskom radu pridodao i interesovanje za arhitekturu prostora, odnosno
scene, pa je svoju saradnju na predstavama esto vezivao
za arhitekte.
Zaha Hadid je Flamanov utopijski grad Metapolis osmislila vrlo jednostavno, ali efektno rasporedivi na sceni tri
pokretna aluminijumska mosta, ispresecanih linija, koji
deluju moderno i pomalo futuristiki. Ova scenografija se
u toku igre pomera, gradei tako nove oblike i dajui sceni
potrebnu dinamiku. Ples se priklanja ovim otrim linijama,
on takoe see prostor i gradi najee dosta jednostavne
geometrijeske forme.
Flaman se u svojoj nameri da prikae uzburkanu konicu
urbanog ivota koristi i video-snimcima projektovanim
preko cele zadnje kulise. U poetku su to jednostavne
geometrijske video-animacije, onda animacije projektovane preko tela igraa, a kasnije snimci ulica i graevina.
Meutim, osnovni problem predstave Metapolis II postaje
jasan nakon prvih pola sata, a to je da je ovaj apstraktni
ples pun stilski prilino zastarelih neoklasinih elemenata
i da nema nikakvog dramaturkog razvoja. Sled novih i
novih ansambl formacija tee u nedogled, eme se smenjuju, igra je u svom vokabularu, ako se izuzmu videoefekti, prilino siromana i monotona. Igrai lie na neke
urbane ratnike, pomalo nalik likovima iz video-igara, pa
je zapravo Flaman, u potrebi da prikae svet bez ikakvih
emocija hladan i otuen, napravio hladnu i otuenu
predstavu, koja, i pored tehniki sasvim solidne, vrlo
uvebane igre francuskih igraa, nije mogla postii neki
katarzini efekat.
velikim delom ga ograniava. Ali zato izgrauje fascinantni, novi plesni jezik.
119
Ali bez obzira na to to poslednja festivalska predstava

nije bila na kreativnoj visini naveeg broja selektovanih
ostvarenja, ovogodinji Beogradski festival igre, po
ujednaenosti u visokom kvalitetu predstava, svakako
je najbolji do sada. Ugostivi neke od najboljih svetskih
kompanija za prethodnih pet godina, Festival igre je uspeo
da stvori i novu, mladu baletsku publiku, ali i da izgradi
svoj identitet. Nakon nekih stilskih kolebanja prevagnula
je strategija da na njemu vidimo manje klasinih a vie
novih, originalnih, umetniki provokativnih dela.
To je sluaj i u predstavi Metapolis II za koju je scenografiju osmislila Zaha Hadid, arhitekta britansko-irakog
porekla.
26.5.2008 21:05:01
Zorica Pai
120
POSLE
ZABAVE
Hronika pozorinih zbivanja
Ova hronika pozorinih zbivanja pisana je 5. maja
2008. godine. Nita naroito: oblaan dan sa povremenom
kiom. Dogaaj dana? Predizborna kampanja. Da sam jue
umrla, ne bih znala da tako neto strano postoji. Kad je
kraj? Valjda 11. maja. Ili, moda, kraja nema?
Sve je poelo ba lepo: Nova godina, Boi, pa srpska
Nova, pa svi krupni i sitni sveci, pa kolski raspust, pa Sveti
Sava kolska slava, pa... I, taman to se ulo u pripreme
za javnu raspravu o tome da li emo prihvatiti da prolee
u 21. veku poinje 22. marta, ili ostajemo pri dvadeset
prvom, da li e nam ono dolaziti po gregorijanskom ili
julijanskom kalendaru, proglaena je tzv. nezavisnost Kosova. Onda je organizovan velianstven miting koji je celom svetu trebalo da pokae da je Kosovo nae, kao to
je i Trst bio na u mladosti naih otaca. Posle strasnih,
patriotskih govora elnici su otili da se pomole Bogu,
za svoje grene due i za narod, a mlaarija je krenula u
mirne, niim izazvane ruilake demonstracije.
Da se ne opisuje dalje. Pala Vlada! saoptio je na
konferenciji za medije, nekoliko dana kasnije, Pera pisar
iz administrativnog odeljenja. To to pade Vlada i niko
je ne podra i ne pridra, nikom nita. Ni to to e opet
26.5.2008 21:05:01
predizborne larme, a spoznavi svoje duhovno bie, u

dane uskrnjeg posta, posetio manastir Visoki Deani na
Kosovu. Posetu je iskoristio da primi svetu tajnu krtenja.
Krstio ga je iguman nareenog manastira Teodosije, a
kumovao je Rastko Lupulovi, u monatvu nareeni otac
Ilarion. Ministar je ozbiljno naljutio nadlenog episkopa
Artemija poto nije prijavio dolazak u Deane i zatraio
blagoslov. Nekrtena dua, oigledno, nije znala protokol.
Kakve e biti posledice? (arka Lauevia je, podsetimo
se, posle predstave Sveti Sava Sinie Kovaevia, u kojoj je
igrao naslovnu ulogu, episkop cetinjski Danilo anatemisao
i iskljuio iz crkve. Isti episkop krstio je Lauevievog prvog sina.) Krtenje odraslog pozorinog sveta i nije neto
neuobiajeno: pre godinu-dve krstio se i Nenad Proki,
dramski pisac.
Pitaju reditelja Dejana Mijaa: Kako vidite na savremeni politiki trenutak? Odgovara Mija: Sluajte predizborne kampanje i pogledajte neke politiare. Prostota i
glupost do gluposti. Koliko se tu trabunja! A ljudi koji su
izgubili svoj smisao i kompas, podloni su histeriji. Sve je
to zameateljstvo izmeu ekspira i Orvela!
Na isto pitanje odgovara glumac Neboja Glogovac:
Ovde, u Srbiji, sve nekako kasni. Ima to i svoju dobru
stranu, i smak sveta e, verovatno, kasniti bar deset, petnaest godina. Kreemo se polako i videemo gde emo
da stignemo. Generalno, problem je u (ne)obrazovanju,
dominaciji materijalnih na utrb duhovnih vrednosti. Da
bi se to promenilo, potrebno je mnogo vremena, mnogo
proitanih knjiga, mnogo kompjutera u kuama... Potrebno je mnogo vremena da se opismeni ovih etrdeset i vie
posto funkcionalno nepismenih. Sve je jo tee kada se
uzme u obzir i predizborno vreme koje kao da stalno traje,
u kojem veina stranakih mainerija ne radi nita drugo
nego muti vodu.
POSLE \ZABAVE
biti istorijski izbori, nije strano. Bolna je bila, em duga,

predizborna kampanja. Jedni su vikali i drekom su se
kuraili, drugi su bau bau aputali. Nema ta nam nije
obeano i ponueno: vetaka oplodnja, svakom detetu
po obdanite, svakoj majci bar dva poroaja u godini i
odgovarajua novana naknada, svakom starcu i starici
staraki dom na sprat; operacije i transplantacije, novi
kukovi i nova srca; isti klozeti u kolama, kafanama i
na eleznikim i autobuskim postajama; autostrade, obilaznice, raskrsnice i rakove obratnice, gomile mostova i brzih pruga; svakoj devojci po momak, dip, vila na Dedinju
i jo poneto u naturi. Sve mafije e biti razbijene, a svaki
lopov i zlikovac, poto mu se zavrnu ui i ruke, robijae bar
pet stotina godina kao to je na napaeni narod robovao
pod Turcima. Nasilje u porodici bie iskorenjeno, nee biti
incesta, a i pedofile e stii boija kazna. U predizbornoj
kampanji svi su selektirani kao u mlekari: na jednu stranu
puter i mileram, na drugu surutka na jednu patrioti, na
drugu domai izdajnici.
U predizborno natjecanje ukljuili su se i pozorini
ljudi. Biljana Srbljanovi, dramska spisateljica, pametna,
lepa, elegantna, strasna, najvei srpski pozorini brend
otkako je Srba, dobitnica najvee evropske nagrade, dobitnica ovogodinje Nagrade grada Beograda, tri poasni
krug za gradonaelnicu. Srbljanovieva hoe sutinske
promene a ne predizborna obeanja. Hoe da i nakon
etiri godine moe mirno svima da pogleda u oi i kae da
nije slagala, prevarila, da i dalje ponosno stoji pred licem
biraa. Kratko objanjava: U ovoj trci nemam ta lino da
dobijem, ali imam sve da dam.
Tabloidi je vreaju i razvlae. Suparnici? Zaboravljaju kuno vaspitanje, ili ga nikad nisu ni imali? ta
e Srbljanovieva ako ne pobedi? I ako pobedi i ako ne
pobedi, napisae dramu o nesreenoj kotskoj kraljici
Mariji Stjuart. Porudbina je stigla iz Edinburga. Fridrih
iler, pa ona! Da li se to koti pripremaju za sveano otcepljenje od UK?
Vojislav Brajovi, glumac i ministar kulture u Vladi kojoj istiu poslednji dani, uverava da bi tota bilo drugaije
da Vlada nije pala; bio bi usvojen zakon o kulturi, bile bi
odreene dalje smernice razvoja kulture, konkretizovani
mehanizmi ulaganja i razvoja kulturnih centara irom Srbije... Po svemu sudei razoaran, ministar je ba u dane
121
IDEMO DALJE
U srpskom pozoritu, ako je suditi po novinskim tekstovima, sve je u najboljem redu. Niko vie ne pominje zakon
o pozoritu, nema pria o statusu samostalnih umetnika, o
doprinosima, o ugovorima, o glumcima koji godinama ne
igraju u svom pozoritu, a u tom istom pozoritu uredno
26.5.2008 21:05:01
122
Mletaki trgovac
dobijaju (uzimaju) platu, o mladim izvoaima glumakih

radova s diplomama raznoraznih visokih kola, za koje
nema posla. Kao da je, preko noi, sve reeno. Mnogo
televizijskih kanala, mnogo sapunjavih serija ima posla za sve i svakoga. Glumice s ozbiljnim nagradama i
ulogama iza sebe ae se i egae reklamirajui deterdente
i patete. One mlae i lepe slikaju se za Playboy. Nema
zime.
Ima li pozorite publiku? Kau da ima. Na Terazijama je teko nai karte za mjuzikle ikago, u reiji Kokana Mladenovia, i Kabare eta Vokera. Kad smo ve
kod Kabarea, premijera je bila glamurozna. U foajeu, sve
devojke su, to bi rekao Momo Kapor, imale noge do
brade i mogle su, komotno, da se zamene s onima na
sceni. Program za predstavu je na najboljem papiru, slike
su sjajne. Ali, nova predstava nije ni blizu onoj iz 1993
(reija Soje Jovanovi, koreografija Ljiljane Dulovi, scenografija i kostimi Miodraga Tabakog). Zvezde prvog izdanja bili su Dara Doki, Ana Sofrenovi proricana joj
je brodvejska karijera! Rade Marjanovi, Dragan Vuji,

Bata Paskaljevi i Danica Maksimovi. Predstava je igrana
punih est godina, sve do bombardovanja 1999, kada je
i pozorite prekinulo rad. U luksuznom programu za novi
Kabare onaj prvi se i ne pominje. Valjda sve poinje od
Fosa a ne od Vokera?
U Ateljeu se teko nalaze karte za Odumiranje, Smrtonosnu motoristiku, Posetioca i Art; Skakavci, Mletaki
trgovac i Hadersfild rasporodati su u Jugoslovenskom
dramskom; Gospoa ministarka, Velika drama i Vesele
ene vindzorske u Narodnom; u Beogradskom dramskom
omiljeni su Let iznad kukaviijeg gnezda, Amadeus i Delirijum tremens; u Zvezdari su na ceni stare predstave
Doktor uster i Lari Tompson; u Madlenijanumu Jadnici... ta slabo ide? E, to teatri ne saoptavaju.
Poetkom godine Ministarstvo kulture opsedali su
aspiranti za dodelu posebnih priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj umetnosti i kulturi. (Oevici tvrde da
su redovi bili kao nekada za eer i ulje!) U prvoj trani
26.5.2008 21:05:01
pomilovanje navodei da je za vreme rata u svojoj kui

krila Kou Popovia, Samuila Pijade (brat Moe Pijade),
porodicu Flore... Molila je da joj se dozvoli da se vrati
umetnikom ivotu da ne bi ivela od tue milostinje. Dr
Duan Brati, tadanji ministar pravosua Srbije, predloio
je da joj se kazna smanji jer ve godinama nije opasna
za drutvo. Vest da joj je sve oproteno doneo je glumici Milivoje ivanovi. Bojan Stupica je dobio saglasnost
da anku moe da angauje u novom, Jugoslovenskom
dramskom pozoritu. anka Stoki povratak na scenu nije
doekala, umrla je 20. avgusta 1947. godine.
Kada je, na inicijativu Mire Stupice, ustanovljena nagrada anka Stoki (dodeljuju je Narodno pozorite,
Skuptina optine Poarevac i Veernje novosti), verovalo
se da je rehabilitacija ve gotova stvar. Zvanini zahtev za
rehabilitaciju podneo je poarevaki odbor Lige za zatitu
ljudskih prava oktobra 2006, u decembru 2007. zahtevu
se pridruilo i Narodno pozorite. Jelisaveta Seka Sabli
je u februaru primila nagradu anka Stoki kao peta
dobitnica. Ali, glumica jo nije zvanino rehabilitovana.
Zato? Da bi bila rehabilitovana, moraju da prestanu
pravne posledice, odnosno: ako nema odluke suda o kazni, nema na osnovu ega da se proglasi nitavnom. Sudske odluke, meutim, nema. Nema dosijea anke Stoki.
Nestao. Ne zna se ni gde se nalazi arhiva suda koji je
presudio. Citati iz presude prepisuju se iz novina toga vremena, ali originalnog dokumenta nema. Ako se traeni
papir ne nae, anka Stoki, po svemu sudei, nee ni biti
rehabilitovana.
POSLE \ZABAVE
bilo je prijavljeno 900 (devet stotina) zaslunih, a dodatak

od 50.000 na redovnu iliti nacionalnu penziju dobilo ih
je 256: likovnih i primenjenih umetnika (52), knjievnika
(45), glumaca (38), muziara (24), reditelja i dramaturga
(18), prevodilaca (18), kompozitora (13), filmskih umetnika (13), baletskih umetnika (13), operskih umetnika (12),
scenografa i kostimografa (10). U dobitnoj kombinaciji, uz
nesporno zaslune, ima i sasvim malo zaslunih, a i nekih
nikad vid , nikad uo. (Komisija je, oigledno, bila na
mukama kad je odluivala u koju umetniku kategoriju
da svrsta Vladimira Stamenkovia, pozorinog kritiara
ve vie od pola veka i penzionisanog profesora Fakulteta
dramskih umetnosti, i Jovana irilova, jedinog enciklopedistu naih dana. Uz njihova imena stoji dramaturg!
Kompozitori Vojislav Voki Kosti i Zoran Simjanovi pak
odoe u filmske umetnike!) Valja zabeleiti da je u prvom
vuenju dodeljena i prva prevremena nacionalna penzija:
dobitnica je Aleksandra Slaana Miloevi, rok-estradna umetnica koja je onomad proslavila trideset godina
stvaralakog rada. Ako raunica ne vara, a sama zvezda
kae da je svoju muziku karijeru poela u 16. godini,
Slaana Miloevi je u svojoj 46. najmlaa nacionalna
penzionerka.
Pre vie od pola veka, kada zvezda Miloevi nije bila
ni roena, tanije 3. februara 1945, pred Sud za suenje
zloina i prestupa protiv nacionalne asti izvedena je
ivana anka Stoki, glumica. Njena krivica je bila
u tome to je u vreme okupacije, kao lan Narodnog
pozorita, sudelovala u pozoritima Veseljaci i Centrala za humor, koja su bila pod blagonaklonom zatitom
okupatora, a specijalno zato to je uzimala aktivnog
uea u programu beogradske radio stanice koja je bila
direktno u rukama Nemaca, i to u okviru redovne emisije
areno popodne. Time je, kako je presueno, kulturno
i umetniki saraivala sa okupatorom i domaim izdajnicima, stavljajui u slubu svoje umetnike sposobnosti
i glumaki renome. Suenje anki Stoki bilo je javno.
Nije imala branioca, ak ni po slubenoj dunosti. Posle
dueg veanja, osuena je na osam godina gubitka nacionalne asti. Sud nije uvaio odbranu anke Stoki da
je morala da zarauje kako bi mogla da se lei poto je
bolovala od dijabetesa.
Dve godine kasnije glumica je podnela molbu za
123
POLITIKE I IGARA
Hvala na pitanju, pozorini festivali su na broju. Svi oni
od janura do maja proli su, izgleda, u najboljem javnom
redu i miru. Niko se nije naljutio i uvredio, javno opanjkao selektora ili iri, sve nagrade su uredno podeljene i
uruene, niko nita nije vratio, razili su se u slozi i ljubavi.
Naravno, ako je suditi po onome to su novine pisale.
Za kraj (u prvoj polovini godine), ostalo je Sterijino
pozorje. Prva predstava prvih Jugoslovenskih pozorinih
igara u Novom Sadu, nazvanih Sterijino pozorje, igrana je
15. aprila 1956 podsea novosadski Dnevnik 15. ap-
26.5.2008 21:05:02
124
rila 2008. Bila je to komedija Rodoljupci Jovana Sterije

Popovia. U njoj se autor narugao glasnim i lanim rodoljupcima, a stvarnim srebroljupcima i vlastoljupcima.
Tu predstavu, van takmiarske konkurencije, izvelo je
Srpsko narodno pozorite iz Novog Sada kao domain
susreta naih najistaknutijih pozorinih ljudi, dramskih
pisaca i kritiara. Tokom dve nedelje najbolje predstave
iz tekueg godinjeg repertoara dala su tri beogradska,
dva zagrebaka, i po jedno pozorite iz Ljubljane, Sarajeva, Skoplja, Zrenjanina i Subotice. Posle mnogo lepih
trenutaka i uzbuenja, pesnik Duan Mati, predsednik
Umetnike komisije, proitao je imena osmoro nagraenih
uesnika Pozorja, meu kojima su bili dr Branko Gavela i
Raa Plaovi.
Prvo Pozorje trajalo je dve nedelje, ovo 53. je mnogo
opirnije, traje bezmalo kao predizborna kampanja. Predstava ima za dva do tri festivala, a ima ih i za prolog i
za epilog. U prologu, dan pre otvaranja festivala, igra se
Klasni neprijatelj Najdela Vilijamsa, u reiji Harisa Paovia,
a ini se da je epilog novosadska Stanica ZOO, u reiji i koreografiji Mojce Horvat. (Novosadska publika je pola veka
imala lep obiaj da kupuje komplet ulaznica za Pozorje.
Kako je ulaznica 600 dinara, taj komplet e zahtevati rebalans kunih budeta.) Jedno je sigurno: posle mnogo
lepih trenutaka i uzbuenja Branka Petri, predsednica
irija, uruie nagrade mnogim nagraenima.
Pozorje je osnovano da bi podralo domae dramsko
stvaralatvo. Od prole godine to je nacionalni festival na
kojem se igraju predstave raene i prema domaim i prema stranim tekstovima.
Za razliku od mnogih ranijih godina, kad su selektori do poslednjeg dana i posle poslednjeg asa birali i
probirali, selektorski par Tatjana Mandi-Rigonat, rediteljka zaduena za domau dramu, i Vladimir Kopicl,
knjievnik i novinar, ije su zaduenje predstave raene
prema stranim tekstovima (selektori su sve predstave zajedno gledali, a od njih se nije odvajao Miroslav Miki
Radonji, direktor Pozorja), obavio je posao ak i pre
odreenog vremena. Ivan Medenica, selektor Krugova, prekoraio je rok za dva-tri dana. (Ako je suditi po
onome to je objavilo Ministarstvo kulture, glavni finansijer Pozorja, za festival je odobreno est miliona dinara.
Poto u javnost ne dopiru festivalski vapaji za novcem,
to je bilo uobiajeno tokom proteklih pola veka, valjda

je i uplaeno. Ima, moda, neke vajde za kulturu i od ove
predizborne kampanje.)
Koncept Pozorja, promenjen prole godine, izazvao je
i odobravanje i kritike komentare. Na pitanje da li je bive
domae Pozorje imalo perspektivu, selektorka odgovara: Da je ostalo u starom konceptu, i te kako bi imalo
prespektivu: imamo izuzetnu produkciju, izuzetne mlade
pisce koji su jedna od vrednosti naeg kulturnog ivota
i koji iz godine u godinu potvruju da je kriza domae
drame izmiljena. Takoe, jasno je da su neke druge stvari
oko Sterijinog pozorja bile u pitanju, a ne to to nema
dramskih pisaca i dela... Ja sam bila na velikoj muci. Ima
produkcija koje nastaju na dramatizacijama, naoj dramskoj klasici, kao i po savremenom dramskom tekstu. Moja
dilema kao selektora je bila emu dati prednost. Da treba
da izaberem i svih sedam predstava, ne bih imala problema da ih preporuim. Bio bi to dijalog srpske klasike i
nove drame. Ali, uloga selektora nije da natura svoju viziju,
ve da filtrira vrednosti koje nudi pozorite. Sve odabrane
predstave povezuje bogatstvo glumakog izraza. Domai
dramski tekst doivljava svoj procvat.
ta se igra i takmii na Pozorju, u izboru Tatjane
Mandi-Rigonat? Tako je moralo biti Branislava Nuia
(reija Egona Savina, Jugoslovensko dramsko pozorite),
Barbelo, o deci i psima Biljane Srbljanovi (Dejan Mija,
JDP), Putujue pozorite opalovi Ljubomira Simovia
(Tomi Janei, Atelje 212), Heroj nacije Ivana M. Lalia
(Egon Savin, Pozorite Toa Jovanovi, Zrenjanin), Instant seksualno vaspitanje ora Milosavljevia (Jug
Radivojevi, Veernja scena Boko Buha).
Od 43 predstave raene prema stranim tekstovima
Vladimir Kopicl je odabrao etiri. To su: Car Edip, prema
Sofoklovoj tragediji (Vida Ognjenovi, Narodno pozorite,
Beograd), Urbi et orbi/Gradu i svetu, prema tekstu Janoa
Pilinskog (Andra Urban, Pozorite Dee Kostolanji,
Subotica), eif Mirze Fehimovia (Egon Savin, Beogradsko dramsko pozoriteMESS, Sarajevo) i Rocky Horror
Show, mjuzikl Raiarda O Brajana (Viktor Na, Ujvideki
SzinhazNovosadsko pozorite).
Svih pet predstava su savremene refleksije bilo
politikih, bilo umetnikih fenomena vezanih za
deavanje 1968, vremena studentske pobune i drugih
26.5.2008 21:05:02
POSLE \ZABAVE
125
Neboja Glogovac
Barbelo, o psima i deci
burnih politikih dogaaja. Predstave, kao refleksije, u
izboru Ivana Medenice: Liebe 1968 (tekst i reija Aleksandra Harima, Bat studio teatra Akademije pozorine
umetnosti iz Berlina), Doktor Husak Vilijama Klimaeka
(Martin ivak, Divadlo Arena iz Bratislave, Slovaka),
1977 (Simpatizeri/Sedam jaria/Hamletmaina, reija
tefana Kimiga; aupilhaus, tutgart, Nemaka), Rez
Marka Rejvenhila (reija Tomasa Ostenmajera; aubine,
Berlin) i Edip u Korintu Ive Svetine (Ivica Buljan, Drama
Slovenskog narodnog gledalia iz Ljubljane, Slovenija).
Medenica objanjava: Osim drutvenih potresa koje je taj
pokret prouzrokovao u celom svetu, pa tako i u bivoj
Jugoslaviji, on je imao znaajnih odjeka i u umetnosti
onog vremena. Neki od najznaajnijih lokalnih, jugoslovenskih refleksa 1968. bili su registrovani, izmeu ostalog,
i u Sterijinom pozorju, prouzrokujui adekvatnu estetsku
i ideoloku turbulenciju. Na teatar posle petog oktobra
veoma bojaljivo ulazi u kotac s drutvenim i politikim
problemima postmiloevievske Srbije, a socijalistika
prolost ove zemlje je poseban tabu: ona se povrno

tretira samo kao mrana diktatura, a bez potrebe za
kritikim i dijalektikim sagledavanjem i eventualnim prepoznavanjem nekih pozitivnih tekovina. U tom kontekstu
ni revizionistiki ili reformatorski leviarski pokret iz 68.
nema adekvatan tretman. Upravo zato e ovakav izbor biti
za nau publiku i u umetnikom i u politikom pogledu
vrlo provokativna selekcija.
JUBILEJ DO JUBILEJA
Bilo je premijera, bilo je gostovanja, domaih i stranih,
ali to je tek bilo jubileja!
Uz dobri duh predaka, Jugoslovensko dramsko
pozorite je proslavilo est decenija od osnivanje. Prva
premijera, Kralj Betajnove Ivana Cankara (u reiji Bojana
Stupice), odrana je 3. aprila 1948. Prve rei sa scene novog teatra izgovorio je Branko Plea kao Maks. Iz te prve
26.5.2008 21:05:02
126
Vojin etkovi
Tako je moralo biti
velike podele prve premijere svea seanja imaju jo Marija
Crnobori, Kapitalina Eri, Branka i Mlaa Veselinovi i Mihajlo Farki. Slavlje je bilo kao to dolikuje: lepi govori,
promocija foto-monografije, nagrade zaslunima, a uvee
premijera Molijerovog Tartifa, u reiji Egona Savina. Tartif Dragan Mianovi, Orgon Boris Isakovi, a Dorina
oaravajua Anita Mani. Kraj je promenjen, u skladu je
s vremenom: podlog i prevarnog Tartifa ne hapse strogi
policajci, on nee odgovarati za svoje zlodelo. S balkona Orgonove kue (koja je jednog kritiara podsetila na
deo dedinjskog pejsaa) Tartif dri govor zanemeloj od
oduevljenja i vere gospoi Parnel (Svetlana Bojkovi).
Orgona su svi napustili izuzev Dorine. Dok drhtulji pod
ebetom, nije ba siguran ta mu se dogodilo.
Kae upravnik Branko Cveji: Pravili smo pozorite iz
pepela. Dobri duhovi naih predaka nisu otili, samo su
nas saekali. Raduje me kada Slobodan Unkovski kae da
je Jugoslovensko dramsko njegovo pozorite. Znaajno je
to je reditelj Dejan Mija kod nas ostvario svoju estetiku,
to je Jovan irilov imao nerv da izdri svojih etrnaest

upravnikih sezona, to je pozorite imalo hrabrosti da
prui ansu mladim ljudima. JDP je uvek vodilo rauna
da na svojim scenama neguje vrhunsku literaturu: savremenu dramaturgiju, klasina dela naih autora i, naroito,
praizvedbe domaih dramskih pisaca.
Pred dane jubileja Jugoslovensko dramsko pozorite
dobilo je novi upravni odbor, sa Siniom Kovaeviem,
dramskim piscem, kao predsednikom. Na pitanje kako e
uskladiti bogatu tradiciju ovog teatra i zakonska ovlaenja
funkcije koju preuzima, Kovaevi kae: U JDP-u ima
mnogo talentovanih i ozbiljnih ljudi koji, siguran sam,
moje nametenje ograuju od strogo politikog diskursa.
Mene jeste predloila Demokratska stranka Srbije, kojoj
sam prema politikim stavovima najblii, ali u JDP dolazim kao nestranaka linost. Sve lanove upravnog odbora, koji moda imaju partijsku knjiicu, zamoliu da je
ostave kod kue pre nego to krenu u pozorite, jer e
naa tema biti iskljuivo bolji uslovi za kreaciju zapos-
26.5.2008 21:05:02
kojeg tvrde da je bio odlian komiar, ive jo u seanjima.

Mihajlo Toi, prvi upravnik, kae da su uvek imali svoj
pogled na stvari: Igrali smo svata, ali smo se uglavnom
zavitlavali sa klasinim tekstovima. Nae predstave je bojio
asfaltni humor. Na festivalima smo bili prepoznatljivi po
razbaruenoj kulturi.
Posle sjajnog poetka stigle su gladne godine: dolo
je samoupravljanje, Zakon o udruenom radu, SIZ-ovi,
promenila su se tri upravnika i est drutvenih rukovodilaca Dadov samo to nije uginuo. Vladimir Mijovi, ve
22 godine prvi ovek Dadova, kae da veza i protekcije
nema, a ljudi koji su se peli na pozornicu uvek su bili najkvalitetniji. Dadov je, naglaava, ostao hram zaljubljenika
u teatar i publika ga nije nikad naputala.
Kragujevaki Knjaevsko-srpski teatar obeleuio je
173 godine postojanja premijerom Konaka u Kragujevcu
Danka Nikolia, u reiji Vladimira Lazia. Svi zasluni
u pozoritu dobili su nagrade, statuetu Joakim Vuji
Narodno pozorite iz Nia, a prsten sa likom Joakima
Vujia, otca srpskog pozorita, uruen je reditelju Neboji
Bradiu. Knjaevsko-srpski teatar iskoraio je iz svog u
meunarodni atar: potpisana je povelja o saradnji s
pozoritem iz Herceg Novog (Crna Gora).
Zajearsko Pozorite Zoran Radmilovi u jubilarnoj 61. sezoni imalo je ak dve premijere: U iekivanju
Slavomira Mroeka (adaptacija i reija Vladimira Lazia) i
enu mog najboljeg prijatelja (adaptacija Nuieve Svinje,
Boko Puleti). Kao to prilii, za est decenija postojanja
teatar je dobio i monografiju: Pozorite uprkos svemu. Autor je Vuksan Cerovi. Uprkos svima koji su imali primedbe, pred bibliotekom koja nosi ime Svetozara Markovia
postavljen je spomenik Zoranu Radmiloviu.
Kada se inilo da bolje ne moe biti, glumcima
pozorita Zoran Radmilovi pao je mrak na oi. U teatru
u kojem radi 14 glumaca, 14 administrativnih radnika i
13 radnika u tehnikom sektoru pukla tikva. Vlada Republike Srbije u novembru 2006. je donela uredbu da u
svakom pozoritu glumci moraju biti svrstani u tri kategorije, zavisno od strune spreme, zalaganja i nagrada.
Svi zajearski glumci svrstani su u treu, poetniku kategoriju. Pravda je potraena na sudu, glumci su dobili
spor. Nezadovoljan je osniva, Skuptina optine Zajear.
Izvoai glumakih radova optueni su da ne znaju da
POSLE \ZABAVE
lenih i odbrana ogromnog umetnikog integriteta JDP-a.

(Okrenuli-obrnuli, neki integritet treba braniti!)
Slavi se, pa kua asti: svi roeni 3. aprila 1948. imaju
besplatan ulaz na sve predstave u Jugoslovenskom dramskom pozoritu do kraja godine. U aprilu su ulaznice prodavane u pola cene.
Renata Ulmanski, Dimitrije urkovi, Vlasta
Velisavljevi, Mihajlo Miki Farki, Milorad Mikovi,
Milica Zajcev, svi oni u svojim biografijama belee da su
prve umetnike korake napravili u Povlaenom pozoritu
za decu i omladinu Roda. Rodinci se redovno sastaju dva puta godinje, a povod za februarski sastanak
bio je jubilej: 70 godina od osnivanja pozorita. Idejni
tvorac Rode je Branislav Nui, on je i krstio pozorite.
Osnivai su njegova erka Gita Predi-Nui, Milivoj
Mima Predi, dramaturg, Sofija Vukadinovi, glumica, i
ivojin Bata Vukadinovi, novinar. Pozorite se razlikovalo od ostaluih dejih pozorita i pre i posle poto su
u njemu likove odraslih tumaili profesionalni glumci, a
dece deca. Igrala je u ovom teatru i anka Stoki. Prva
predstava, zakazana za 19. januar 1938, otkazana je: toga
dana umro je Branislav Nui. Osnivai i vlasnici Rode
zasluni su to je odmah posle osloboenja u Beogradu
poelo da radi Pionirsko pozorite, koje je prvu premijeru
izvelo 8. januara 1945, ali je ve u maju zatvoreno. Giti
Predi-Nui obrazloeno je da nije pedagoki ispravno
da se deca bave glumom i baletom. Tek posle pet godina
dobila je saglasnost da pokrene deje pozorite, sada s
imenom Boka Buhe. U Rodi su, izmeu ostalih, ponikli
Olga Spiridonovi, operska pevaica Aleksandra Ivanovi,
arko Mitrovi
Dramski atelje Doma omladine Vraar, poznatiji kao
Dadov, na svoj 50. roendan postao je gradska ustanova
kulture. Dadov je beogradsko kultno mesto. Ko nije bio
u Dadovu, nije bio nigde! Nema beogradskog glumca
i reditelja starije, pa i srednje generacije, koji nije bio i
poeo u Dadovu. U Dadovu je bila Euridika, u njemu su
poinjali Zlatni deaci, Siluete... Sve vano za mlade
i talentovane dogaalo se ba u Molerovoj 33, u malom
prostoru koji je pred naletom pozorita napustio Komitet
omladine Vraara. Osnivai Dadova su onovremski buntovni mladii Jovan Risti, Zoran Ratkovi, Mihajlo Toi
i Momilo Baljak. Zoran Ratkovi i Momilo Baljak, za
127
26.5.2008 21:05:03
128
glume, da glumataju, sabotiraju. Da neto vrede, bili bi u

Beogradu!
U meuvremenu, su poveani koeficijenti za sve zaposlene u javnim slubama. Primena te uredbe poela je
u junu 2007, za zajearske glumce ona vredi od januara
2008. Sedam meseci im nije isplaeno. Januarska plata
stigla je tek u martu.
I u Somboru jubilej: Narodno pozorite obeleilo je
125 godina postojanja. Sveana premijera Via Balkan.
Zapravo, to su tri komada od tri pisca: Putovanje Biljane
Srbljanovi, Nigde drugde Nenada Jovanovia i Putokaz
Maje Pelevi. Reditelji su Gorin Stojanovi, Lari Zapija
i Kokan Mladenovi. U tematskom smislu komade spaja
dilema: ostati ovde ili otii? Ko bi se tome nadao?!
Narodno pozorite u Niu proslavilo je 120 godina
od osnivanja premijerom Dunda Maroja Marina Dria, u
reiji Irfana Mensura. Sledili su, u okviru sveanosti, Runi
rad, drama o muko-enskim odnosima francuskog pisca
an-Kloda Dana, u reiji Biljane Vujovi, i, u saradnji sa
Slavija teatrom, Pas, ena, mukarac Sibile Berk, u reiji
Jovana Ristia. A onda, kad su dani slavlja proli, na niku
scenu zajedno su stupila trojica autora: Ivan Jovanovi,
Marjan Todorovi i Dejan Petkovi. Njihove jednoinke
u predstavi objedinjene zajednikim naslovom Odbaeni i
uniteni nagraene su na konkursu Ni-Art fondacije.
Za jubilej niko pozorite je od Ministarstva kulture
(iz Nacionalnog investcionog plana) dobilo 43,5 miliona
dinara za rekonstrukciju. Upravnik Saa Hadi-Tani je
zadovoljan, ali se javno ali: u vreme predizborne kampanje, buke i halabuke vre se pritisci da zapoljava neki
partijski svet. Niko mu ne nudi glumce, u igri su poljoprivredni tehniari i slina zanimanja.
Ima li jo neki vaan jubilej? Dva da se ne zaborave:
Rada uriin slavi pola veka glume. U Srpskom narodnom
pozoritu 40 godina rediteljskog rada, Verdijevim Rigoletom, proslavio je Voja Soldatovi. Reirao je oko 160, to
dramskih to operskih predstava diljem nae bive domovine. Za reditelje kao to je Soldatovi obino kau da su
so pozorita.
U Beogradskom dramskom igra se predstava sjajnog
naslova Posle zabave. Kako je posle zabave? Kr i lom!
Pozorite je ozbiljna stvar, zabava je na drugoj strani.
26.5.2008 21:05:03
eunarodna scena
Slobodan Obradovi
HEDA
TESMAN
HEDA GABLER
reija: Tomas Ostermajer
aubine
Berlin
129
Oni koji su 2003. godine na Bitefu imali priliku da vide Noru u
izvoenju pozorita aubine iz Berlina seaju se da se Ibzenova
graanska drama, u reiji Tomasa Ostermajera, odvija u savremenom
graanskom domu, da glavna junakinja svoj ivot vidi kao gomilu
proputenih prilika te, uprkos onome to je Ibzen predvideo, odluuje
da ubije supruga ne bi li izmakla zamkama mediokritetske sredine.
Nora u toj elji nije usamljena, jer u jednom slinom graanskom
domu Ostermajer otkriva sudbinu druge Ibzenove heroine Hede
Gabler, s tim to je on prvenstveno vidi kao Hedu Tesman. Da, to
jeste ta generalska erka, otuda ti strogi, odluni pokreti i ta disciplinovana kima prilikom sedenja na zelenoj sofi, samo dananjoj
publici nije potreban portret njenog oca koji e podsetiti na poreklo
glavne junakinje. Prezime Tesman, dakle iskljuivo sadanjost, ono je
to zanima Ostermajera. A i kod Nore i kod Hede on akcentuje sudbinu dve dobro udate dame bez socijalnog ivota. Nije ni udo to su
utonule u depresiju. ive u kvaziljubavi, samostalne su ali utamniene,
veruju mukarcima koji nisu vredni njihovog poverenja, najbolje namere, jedna po jedna, pretvaraju se u muninu i odvratnost, moraju
da postupe onako kako oseaju da je ispravno, tj. fatalno. Ostermajer
129-136 Medjunarodna scena.indd 1
26.5.2008 21:14:21
MEUNARODNA SCENA
Heda Gabler
130
uoava da su i Nora i Heda dvostruko obmanute: prva

jer veruje da pred sobom i svetom moe da sakrije istinu
o svom neuspenom braku i nezadovoljstvu koje osea,
druga, jer shvata da joj je brak izgraen na lai, a odnos s
idealizovanim ljubavnikom na iluziji. Poto su obe drame
zatvorene u buroaski prostor graanskog doma, na sceni
se rotiraju elegantno ureeni ivotni prostori vie-srednje
klase, njihove verande i minimalistiki raskone dnevne
sobe. Ostermajer ponovo sarauje sa scenografom Janom
Papelbaumom koji ne naputa realistinu podlogu Ibzenovih didaskalija i koji dekor stvara u tesnoj vezi s likovima
u drami. Oni svoje gorke spoznaje doivljavaju okrueni
luksuzom, to ume dodatno da boli. ak je i prilikom
odabira mukog dela glumakog ansambla Ostermajer
povezao svoje reije: Norin mu, sada je Hedin ucenjiva;
oveka koji Noru dri u aci sada tumai Hedin ljubavnik,

a Norinog dekadentnog prijatelja igra Hedin smueni suprug. Glumice koje tumae naslovne uloge razliite su,
ali su prelomni momenti u ivotima njihovih junakinja
spojeni provokativnim pucnjem. Surovo odbaena, emocionalno zgaena, Nora ubija onog ko joj je omoguio da
postane oajna domaica (svaka druga odluka danas bi
bila neka vrsta hepienda), a Heda se ubija zbog spoznaje
da bi jednog dana mogla uhvatiti sebe kako se preputa
dosadi koja je okruuje. One koji ostaju da ive posle nje
Osteramajer ne osuuje. Pre ih otkriva kao ljude obuzete
svojim snovima (ma kakva bila njihova moralna pozadina),
zbog ega i ne mogu da primete ta se dogaa sa Hedom.
Kao da olako shvataju njenu igru pitoljima. A Heda Tesman, onako kako je Ostermajer postavlja, nije bezazlen
strelac. I nije da nema u ta da uperi pitolj. Ona, za razliku od Ibzenovog teksta, veto niani i jo vetije pogaa.
Tokom promene izmeu prvog i drugog prizora stradaju
vaze po luksuznom stanu Tesmanovih. Heda mai samo
ako sama to poeli kad puca na sudiju Braka ili kada
vitla pitoljem pred izbezumljenim suprugom, oduevljena
time to se obojica nje zaista plae. Scenu samoubistva, u
drami kao i u predstavi, ne vidimo. Ali dok Ibzen predvia
da se Heda ubija leei na sofi, Ostermajer njeno mrtvo
telo smeta kraj papira koji e posluiti za rekonstrukciju
naunog rada oveka kojeg je nekada volela. Tragedija
odnosa HedaLevborg i jeste u tome to se on samo smru
moe realizovati u neto vie. Ostermajer s pravom smatra da publika to treba da vidi.
Katarine utler igra Hedu kao enu koja mora hladnokrvno da se obrauna sama sa sobom. Postoje samo
dve scene u kojima glumica pokazuje strasnije emocije:
26.5.2008 21:14:21
koje Heda odbacuje, za nju ba misle da zrai umirujuim

sjajem. Ostermajerova Heda Tesman svojim drskim, ak
snobovskim ponaanjem, provocira svakog od njih i ne
samoubija se zato to veruje da e nastupiti bolje doba
ve zato to veruje da je bolje doba iluzija.
Ibzenove junakinje (Nora i Heda), proete su sukobljavanjem zanosa i sumnji, a ono to u njima i danas
ostaje prepoznatljivo jeste ideja da je pobunu mogue
izvesti. Ostermajerovo predznanje o ibzenovtini pred
publikom se manifestuje u vidu osvrta na mizeriju savremenog kapitalizma kao dominantnog oblika ivota. Ibzen
se pri tome pokazuje kao konstanta koja u svoj vrsti
dramaturki temelj moe da primi raznovrsne rediteljske
ideje, paralele s dananjicom, ak i aktuelizacije iz domena popularne kulture (setimo se Norinog maskiranja u
Laru Kroft), a da se pri tome sve psiholoke nijanse likova
uspeno odre u ivotu. Cilj je da se u novim postavkama
Ibzena oseti obuzetost stvarnou i strast da se ue u
njene najskrivenije pore. Nesavrenost glavnih junakinja,
njihova vera u oslobaenje od drutvenih stega, makar se to uinilo i kao patoloka osobenost, povremeno
poprima oblik hiperindividualnosti, koja je, i kao takva,
sprovedena po svaku cenu, bolja od utapanja u uukanu
koloteinu. I to ima smisla. Kada po izlasku iz aubinea
pukne pogled na buroaske stanove vie srednje klase
Zapadnog Berlina (neke od tih slika deo su video-rada
koji Ostermajer koristi tokom scenskih promena), mogue
je pomisliti da se moda ba iza nekog od tih prozora
odigrava graanska drama koju u agoniji proivljavaju
savremene Nore i Hede.
HEDA TESMAN
prizor u kom Heda grevito zagrli Levborga pre nego to

mu pokloni svoj pitolj, i to je snaan, oajniki zagrljaj
u kom se osea da su nekada verovali da nee postati
deo drutvene trulei; i scena u kojoj Heda ekiem u
paramparad razbija laptop na kom se nalazi jedina kopija
Levborgove naune teze. U tom prizoru, lienom plemenitosti, koji Hedu konano ini sasvim neprikladnom da
bude ideal, glumica ne igra enu koja sebi doputa izliv
ljubomore. Ona pre ispoljava dugo potiskivanu agresiju
(koja je u oima ostalih ini udesno lepom) i egoizam
koji se ne moe lako razumeti, ali kome se njeno okruenje
svejedno divi. I poto je Levborg u tumaenju Keja Bartolomeusa ulca ovek od ijeg je anarhistikog stava malo
ta ostalo, Heda ne osea da svojim inom razara njegov
mir. Mukarac koji je generalovu erku ranije fascinirao,
sada je neurotik koji reskim tonom pokuava da joj objasni zato eli da ga svest o sopstvenoj nesavrenosti ipak
ne satre. Taj konformizam, kako je i Ibzen predvideo da
bude, kod Hede izaziva elju da hladno secira njegovu
duu, da sama sebi tom prilikom postane nepodnoljiva,
sanjarka, istovremeno i pobunjena i pokorna. Ali Ostermajerova verzija uopte ne ukazuje na enu koja se
opija utopijama. Svi likovi kod Ostermajera svesni su
nesavrenosti u kojoj ive, i to je ono to mui Hedu
mnogo se govori, a malo radi na sporovenju promene.
Zbog toga Ostermajer in njenog samoubistva ne vidi ni
kao herojski, ni kao gest oaja. Vidi ga kao loginu posledicu. Levborg je zauvek izgubio bunt koji je u njemu toliko volela. Sudija Brak (Jorg Hartman), ovek bez vrstog
moralnog profila, prijatelj njenog mua, svaku priliku
pretvara u pokuaj da joj postane ljubavnik. Heda ga u
tome ne ohrabruje, pre uiva u demonskoj moi koju nad
njim poseduje. Jergen Tesman (Lars Ejdinger), prikazan
kao uredan, slab na Hedu, ovek je koji joj prua slobodu
s izvesnim stepenom odgovornosti. Heda ga ne prezire,
u poetnim scenama, dok se taj dobroduni suprug eta
u itrikanim nanogicama, reklo bi se da je zabavlja. Ona
prezire njegovu uroenu inferiornost, ljubi ga hladno i
bez strasti, zgroena njegovom verom (i svojom zabludom) da bi taj brak uopte mogao da opstane. Toliku
naivnost poseduje jo samo lik Tee Elvsted, koju Anedore Bauer igra kao stalno neoputenu enu, obdarenu
voljom da spozna zato se osea suvinom kad mukarci,
131
26.5.2008 21:14:21
MEUNARODNA SCENA
Ana Tomovi
132
POZORITE
NIJE NEDODIRLJIV
HRAM
Poetkom ove godine boravila sam tri meseca kao
stipendista Gete instituta i Internacionalnog pozorinog
instituta (ITI) u Hamburgu, u pozoritu Talija. Stipendija mi je omoguila da kao hospitant (strani gost posmatra) pratim proces rada na jednoj predstavi. Bilo
je to kod poznatog nemakog reditelja tefana Kimiha
na produkciji Tramvaj zvani elja Tenesija Vilijamsa.
tefan Kimih ove godine dolazi na Sterijino pozorje, pa e
ovdanja pozorina javnost imati prilike da upozna njegov
rad. Pored prisustvovanja probama, imala sam prilike da se
tokom svog boravka upoznam s repertoarom, programima,
organizacijom i uopte nainom funkcionisanja jednog od
najznaajnijih nemakih pozorita Talija teatrom, koje
je 2007. godine po drugi put proglaeno za pozorite godine na nemakom govornom podruju. I to s razlogom.
Pored mnogih umetniki znaajnih predstava, od kojih se
barem jedna ili dve svake godine nau u selekciji za njihov
najznaajniji pozorini festival Berliner Teatertrefen, Talija sprovodi mnoge paradigmatine programe posveene,
pre svega, mladim autorima i mladoj publici. Sistemsko
ulaganje u mladost je jedan od osnovnih principa Talija
teatra, pa na tom primeru posmatrano zaista nije udno
to nemako pozorite danas ima najzanimljivije mlade
26.5.2008 21:14:22
Tokom boravka u Hamburgu, a kasnije i u Berlinu,

imala sam priliku da pogledam 31 predstavu, a na mene
su najjai utisak ostavile: Tartif Dimitera Goeva, Romeo i
Julija Andreasa Krigenburga i Otelo tefana Puhera. Kroz
prikaz te tri predstave volela bih da upoznam nau publiku s tri zaista izuzetna reditelja koji predstavljaju sm vrh
nemakog rediteljskog pozorita, a koji u naoj sredini jo
nisu poznati.
Dimiter Goev je usamljena pojava u savremenom
nemakom teatru. Iako ga njegove godine (rodjen 1943.
u Bugarskoj) svrstavaju u generaciju uvenih menadera reditelja kao to su Klaus Pajman, Peter tajn, Peter Cadek
ili Jurgen Flim, za razliku od njegovih kolega, Goev je
upravo sada u naponu svoje kreativne snage i jedan je
od najznaajnijih i najangaovanijih reditelja poslednjih
godina u Nemakoj.
Goev je radio komade u rasponu od Sofokla do
Dee Loer i od ekspira do Koltesa, pa ipak njegov moto
uvek ostaje isti: Prazna bina zahteva itavog glumca.
Vie od bilo kog savremenog reditelja on prati filozofiju
siromanog pozorita. Ozbiljnost i koncentracija su najdominantnija svojstva njegovog spartanskog pozorita,
ali Goev poseduje otvorenost i sklonost prefinjenom humoru, koji mu je doneo veliki ugled meu mladim generacijama kritiara i teatrologa. Zahvaljujui tome, poslednjih nekoliko godina vie puta je bio pozivan na berlinski
Teatertrefen.
Tartif, Dimiter Goev, Talija teatar, Hamburg

Molijerov Tartif postavljen u Talija teatru 2006. godine je produkcija koja je izazvala veliku panju i publike i
kritike. Na poetku ove, po anrovskom opredeljenju reditelja, komedije, ogromna bina je karakteristino prazna.
Na nju izlaze etiri scenska radnika koja sedaju za maine
koje lie na rune topove, rasporedjene na etiri strane po-
zornice. Izlazi sluavka Dorina, hramajui na jednu nogu,

i u maniru standup komiarke s jakim istonoevropskim
akcentom duhovito i precizno objanjava, putem dopisanog teksta, svoj imigrantski status i opte prilike u Orgonovoj kui. Ve u prvom momentu jasno je da je to svet
trulog bogatakog Zapada, bogat, sit i prijatan.
Zatim nastupa familija: uzdrana, arogantna, praena
baroknom ambijentalnom muzikom. Oputenost dobrog
stila, smeak nadmoi, uzdranost onih koji imaju sve
ovozemaljsko sve ovo lei ve u samoj nemoj pojavi
pet glumaca poreanih u jednu liniju. Nakon to su seli
na proscenijum i zauzeli karakteristine poze uivanja i
dosade, poinje jedan od najvelianstvenijih vizuelnih
doivljaja kojima sam u pozoritu prisustvovala! Sledeih
nekoliko minuta momci za topovima ispaljuju uvis vatromet arenih konfeta i ukrasnih traka, uz jaku karnevalsku muziku. Nastaje katedrala od arenog papira,
nasilna slika predivnog preobilja. Ova rasko arenia koja
prekriva celu binu postaje scenografija, mesto deavanja
Tartifa. (Scenografiju Karin Brak su kritiari u asopisu
Teater Hojte proglasili za najbolju u 2007. godini.)
POZORITE NIJE NEDODIRLJIV HRAM
reditelje i pisce, najznaajnije teoretiare, najsmelije upravnike i edukovanu i negovanu publiku koja jednako
uiva u izazovima savremenosti.
133
Tik po zavretku vatrometa, taman kada je ispaljena i poslednja traka i bogato drutvance opet zapalo u
dokolicu, ujemo glas propovednika koji koncentrisano
i sugestivno govori delove iz Biblije, iz mraka prilazei
porodici. Svi, osim Orgona na Tartifa, reaguju kao na
bolest, te nemo, poput ivotinja, pokazuju prirodne odbrambene reakcije. Ali Orgona privlai taj glas, koji kao
da ponire u njegovu duu, pa on prvo poinje da govori
uglas sa Tartifom, a zatim kao u transu preuzima njegove propovednike geste. Kao vrhunac, poinje gospel
pesma Oh Happy Days, koju njih dvojica u duetu pevaju,
podstiui publiku da zapeva s njima. Kraj pesme praen
je optim ushienjem publike i neizostavnim aplauzom.
Ovako izgleda prvih pola sata predstave Tartif u reiji
Dimitera Goeva; u tom uvodnom delu ne izgovara se
nijedna Molijerova replika. Iz ove maestralno duhovite i
originalne postavke jednim potezom se sublimira glavni
problem komada. to se predstava vie pribliava kraju, to
itavi pasai Molijerovog teksta bivaju zamenjeni teksto-
26.5.2008 21:14:22
MEUNARODNA SCENA
Romeo i Julija
134
vima Hajnera Milera iz Kvarteta i Anatomija/Tit/Pad Rima.

Suprotno Molijerovom nategnuto srenom raspletu, Tartif
ovde izlazi kao pobednik, ostrigavi svoje domaine kao
ovce, koji, bukvalno mekeui, na sve etiri silaze u publiku. Tom slikom Goev poentira svog Tartifa. Iz vizure
istonoevropske zemlje iz koje dolazi, on najdirektnije kritikuje dekadentnu nemaku elitu, ulazei u sutinu sukoba
izmeu prvog i treeg sveta, povlaenih i marginalaca.
Andreas Krigenburg roen je u Magdeburgu, bivoj
Istonoj Nemakoj, 1963. godine. Za njega je interesantno
to to je samouki reditelj, a stolar po profesiji. Do pozicije
vodeeg nemakog reditelja doao je na sasvim neobian
nain. Prvo je bio stolar u pozoritu u Magdeburgu, zatim jedno vreme asistent reije u malom gradu Citau, gde
je nainio i svoje debitantske rediteljske korake. Godinu
dana pre nego to je Frank Kastorf doao za upravnika
berlinskog Folksbinea, 1991, on tamo doivljava fenomenalan uspeh s Bihnerovim Vojcekom. Od tada je njegova
karijera u usponu, a od 2001. godine je stalni reditelj i
umetniki direktor u Talija teatru, pod vostvom trenutno
najcenjenijeg nemakog upravnika Urliha Kuona. Sedam
puta su se njegove predstave nale meu najznaajnijim
ostvarenjima na Berliner Teatertrefenu.
Krigenburg gaji veliku ljubav prema malim ljudima,
gubitnicima i autsajderima, koji uvek izvuku deblji kraj i
itav ivot se bore za malo sree. To je razlog zato voli
mrane komade Dee Loer, koje je skoro sve premijerno
reirao. On uvek ostavlja svoje likove da balansiraju na

tankoj liniji izmeu tragedije i komedije, teei da otkrije
neku skrivenu poeziju u njihovom oaju i hendikepu. Njegovo pozorite poiva, pre svega, na vizuelnom doivljaju
sve svoje scenografije osmiljava sm a jezik tela, koreografija, akrobatika i ples su kljuni elementi.
Romeo i Julija, Andreas Krigenburg, Talija teatar,

Hamburg
Romea i Juliju odlikuju upravo pomenuti elementi.
Predstava traje tri sata i postavljena je kao vizuelni i emotivni spektakl, kao emotivno i prostorno ukidanje granica.
Bespotedna predanost glumaca, ekspir koji grabi publiku sa scene, gladne utrobe, prokljuala tela i bezgranina
mrnja. Zaraeni klanovi porodica Montegi i Kapuleti
predstavljeni su kao kreature koje u groteskno-baroknom
kostimu podseaju na vampire. Belih perika i beskrvnog
lica, svi do zuba naoruani automatskim orujem, koje
poteu i na najmanji nagovetaj opasnosti. Prvih pola sata
predstave odvija se u foajeu. Tu glumci igraju svoj bal
vampira, pod maskama s iskeenim zubima, po stolovima
i balkonu koji se protee foajeom i izgraen je specijano
za ovu priliku. Gledaoci se tiskaju dok Montegi i Kapuleti
meu njima vrite jedni na druge puni mrnje, ludaki
pleu, opasno mau pitoljima ili buno udaraju palice o
ivicu metalne ograde.
Krigenburg poinje predstavu agresivno i krvoedno,
26.5.2008 21:14:22
to ljubav izmeu Romea i Julije ini jo nenijom i neverovatnijom. U drugom delu predstava se seli u pozorinu
salu, gde e se na praznoj bini, iji pod prekrivaju aure
od municije, njihova ljubav polako i vrsto razvijati sve do
traginog kraja. Reditelj daje puno prostora za Julijinu i
Romeovu ljubav: uvenu scenu rastanka u Julijinoj sobi
on ponavlja etiri puta od poetka do kraja, gradirajui je
u intenzitetu do krajnjih granica bola.
U ovoj predstavi nema radikalno novog iitavanja komada, ali zato ima vizuelne i emotivne snage, poziva da
se publika do kraja prepusti doivljaju, sve do katarzinog
kraja. Neobino retko u nemakom pozoritu, ova predstava ne trai intelekt ve duu publike, preputanje i
uivljavanje, a nudi pregrt sjajnih reenja, koja nikada ne
prelaze granicu dobrog ukusa.
Otelo, tefan Puher, aupilhaus, Hamburg

Do pre nekoliko godina, premetanje s nezavisne
pozorine scene u gradska pozorita smatrano je ideolokom
izdajom. Danas, sasvim suprotno, preobraenici poput
Kristofa Martalera, Renea Polea ili Sae Valc najbolji su
predstavnici institucionalizovanog teatra. I tefan Puher,
roen 1963. u Gisenu, poeo je kao nezavisni reditelj u
Frankfurtu, da bi kasnije postao veliko ime u mejnstrim
pozoritu. Sezone 1998/1999. radi za Folksbine, pod upravom Franka Kastorfa, a od 2000. do 2004. je stalni redi-
telj u aupilhaus Cirih, pod upravom Kristofa Martalera,

gde je definisao svoj lini stil u pristupu klasicima. Bilo da
se bavi ekspirom, Bihnerom ili ehovom, on kombinuje
tradicionalne narative s ironinim skepticizmom koji uvek
ima cilj da razbije lani patos.
tefan Puher se formirao kao autor pod snanim uticajem pop i DJ kulture poslednje decenije. Puherovi likovi
kao da su sili na scenu iz muzikih video-spotova; kul
dens koreografije, jarki kolorit i scena kojom dominira
video-zapis. Koristei video, on pokazuje javnu prirodu
privatnosti i dupliciranje realnosti kroz kopije. Kamera kao
izraz nadziranja, toka informacija, ubrzanja ili banalizacije, u njegovim produkcijama ne dominira, meutim, kao
jeftin efekat, ve kao prirodan produetak perspektive.
Osetljivost oveka i njegovi komplikovani sukobi uvek su
u centru panje.
POZORITE NIJE NEDODIRLJIV HRAM
Otelo
135
U Puherovoj interpretaciji Otelo je Majkl Dekson.

Samozaljubljen i egocentrian, lak na okret i skakutav,
goljav, namazan imalinom, uvek u ritmu. I kada vodi
ljubav, i kada izdaje naredbe, i kada se kupa, i kada se
bije, i kada pati, i kada ubija kao da je sve jedna velika
medijska predstava. Ali, i svi ostali oko njega su takvi.
Njega okruuje vee staraca koje on, u prolazu, poduava
i ponekom in pokretu. I niko mu nita ne moe on
je prosto i suvie kul. Jedini kontrast toj slici, gde su svi
povedeni ritmom, zamaijani harizmatinim oumenom,
daje Jago. Sveden, ozbiljan i ljubomoran, on se trudi da
26.5.2008 21:14:22
MEUNARODNA SCENA
uniti Otela i njegov aren, zavodljiv, egomanijaan, ali

sutinski bezazlen svet. I u tome, naravno, uspeva, ali
nikada do kraja. ak i u poslednjoj sceni, kada dolazi da
ubije Dezdemonu, Otelo se pojavljuje u skladu s velikim
inom koji mu predstoji obuen u zlatno ljokiavo
odelo za nastup. Ubivi Dezdemonu, on ubija i sebe, ali
pre toga prireuje publici pravi igraki spektakl a la Majkl
Dekson.
136
Izgleda da je reditelj radei na ovoj predstavi poao

od osnovnog pitanja: ko je Otelo danas i zato mu se
deava tragedija koja ga je snala? I doao je do odgovora:
Otelo nije otpadnik, on je zvezda! A zvezde svi mrze. Ovaj
zakljuak se ne vidi samo kroz to to je reditelj Otela identifikovao sa najveom crnom pop ikonom svih vremena,
ve i u tome to ga u jednoj drugoj sceni poistoveuje s
bokserskom zvezdom Rokijem Balboom. Naime, na pauzi
izmeu dva dela, publika izlazi iz pozorita da udahne
malo vazduha. Upravo tada se pred njihovim oima, s
druge strane ulice, deava inscenirana tua izmeu Kasija i Rodriga. Otelo teatralno izlazi iz slubenog ulaza
pozorita u bokserkoj odori zlatnih boja. Dezdemona ga
prati u ritmu, nosei na ramenu geto blaster sa kog treti
muzika. On se probija kroz publiku, upada usred borbe,
dobija napad egzibicionizma, skida se go, tri naokolo,
iskae pred automobile, baca se na haube, dok ga s krova
pozorita prati reflektor, a publika navija!
telji s velikom autorskom slobodom, sveinom i drskou

pristupaju klasinim tekstovima, tragajui bespotedno
u njima za razumevanjem odnosa u savremenom svetu.
Oni uspevaju da odre pozorite uzbudljivim medijem,
u isto vreme intelektualnim, zabavnim i spektakularnim,
tragajui uvek za novim izraajnim sredstvima.
Boravei unutar trenutno vodeeg pozorita u
Nemakoj, uspela sam sa shvatim da veliki deo ovih uspeha lei upravo u iskrenom i sistematskom ulaganju u
mlade pisce i reditelje, ali i u negovanju mlade publike kojoj pozorite nije nedodirljiv hram ve otvoren sagovornik.
I, najvanije, uspeh lei u politici uprave koja ne samo
da je spremna na rizik ve ga i podstie, omoguavajui
autorske istraivake procese.
Posmatrajui savremeno nemako pozorite, nai mladi reditelji imaju puno da naue o hrabrosti, ali nai upravnici, oni koji donose odluke, mogu takoe mnogo da
naue o ulaganju i poverenju u one koji dolaze, jer to je
igra koja se igra udvoje.
Iako ovo moe da zvui kao opta lakrdija sa

ekspirovom tragedijom, sutinski ona to nije. U predstavi
postoje izuzetni, duboki momenti, ali oni se ne deavaju
na sceni.
Najemotivnije scene, zapravo tri kljune scene izmeu
Otela i Dezdemone, putaju se kao video-snimak sa proba predstave. Glumci su na ovim snimcima bez kostima
i maske, oni sede za stolom i intimno odigravaju scene,
njihova lica su u krupnom planu fokusirana i emotivna.
Efekat je fantastian. Deziluzionizam zapravo stvara
najveu iluziju.
Nikada klasika nije izgledala modernija ni uzbudljivija
nego u savremenom nemakom pozoritu. Nemaki redi-
26.5.2008 21:14:22
rama
REZ
REZ
Mark Rejvenhil
137
Prevela s engleskog
Marija Stojanovi
137-166 Drama.indd 1
26.5.2008 21:06:21
DRAMA
LICA
Scena jedan
Pol
Don
Gita
Scena dva
Pol
Suzan
Mina
Scena tri
Pol
Stiven
138
Komad je posveen uspomeni na Tima Frejzera
26.5.2008 21:06:21
1.
Soba. Sto. Pol i Don.
Don Ne.
Pol
Pol
Jesu li obavljene pretrage?
Potpuno ste sigurni?
Don Pretraili su me, da.
Don Vrlo siguran.
Pol
Pol
Je li bilo ikakve nepotrebne brutalnosti?
Don Ne. Ne, ne bih rekao da je to bila nepotrebna

brutalnost.
Don Ne.
Pol
Pol
Poto moram da zavedem sve sluajeve

nepotrebne... Sastavljam dosije, koji mnogi ljudi
jedva ekaju da proitaju.
Pa to je dobro. Dobro. Dobro. Nita pesnica?
Nita izma?
Don Ne.
Pol
Dobro. Dobro. Dobro.
Don Razumem.
Oni proli su bili vrlo mekani prema nepotrebnoj
brutalnosti. Gledalo se kroz prste. Seate se?
Pol
Pretraili su vas?
Don Da.
Don Da.
Pol
Pol
Ali, mi nameravamo da budemo drugaiji. Mi

emo rasvetliti svaku... Mi emo se obraunati
otro. Razumete? S nepotrebnom...
Don Da.
Pol
Pol
Don Da, da, da.

Pol
Don Ne, ne.

Pol
Morate da mi kaete.
Don Ne.
Pol
Vidite, ja znam da sam za vas ja ta? ja sam

autoritet. Vlast. Snaga. Otac.
Don Pa...
Pol
Ali, stvarno morate da mi kaete ako je bilo
ikakve nepotrebne ... za dosije.
139
Detaljno?
Don Da.
Ali, trebaju nam cifre, tako da ako ste na bilo
koji nain bili...
REZ
Tren.
Pol
Ali na nain koji nije...
Dobro, dobro, dobro. Vama je jasno zato moramo da ...?
Don Naravno.
Pol
Nedavno je jedan stvarno i potegao pitolj na
mene. Majmun mali je zapravo provukao pitolj
i potegao na mene.
Don Sranje.
Pol
I opalio.
Don Sranje.
26.5.2008 21:06:21
Pol
Ja sam svojim oima video kako metak izlazi iz

pitolja, video sam kako ide ka meni i sagnuo
se. Tano na vreme.
Pol
Odlino.
Don Ja sam stvarno hteo da budem spreman za

Rez.
Don Sranje.
Pol
Pol
I tako, moete da zamislite, urnisao sam ove

momke napolju. Obezbeenje? Obezbeenje?
Vi sebe nazivate obezbeenjem, a proputate
mi tu nekog pizduna s pitoljem? Morali smo
da postavimo novu kvotu za kvalitet obavljanja dunosti. Potpuno detaljno bez ikakve
ne-potrebne brutalnosti. Uzimajui u obzir taj
indikator obavljanja dunosti, kako biste ocenili
rad operativaca? Iz vaeg iskustva?
Da. Da. Pa, moramo da vidimo da li...
Don Gde su instrumenti?

Pol
Oni su kod ...
Don Ali, u spotovima, znate, imaju instrumente sve

onako izloene. Na stolu. Tamo. Pre nego to
ja... pre nego to on... ue u sobu, oni su svi
poreani i onda Jeste li spremni za Rez?, Da.
I instrumenti uu i
Don Pa ...
DRAMA
Pol
140
Pol
Bol.
Odlino, vrlo dobro, dobro, proseno, loe?

Don Bol i onda gotovo.
Don Vrlo dobro.

Pol
Pol
Znai ima prostora za poboljanje. Ali... na

pravom smo putu. Dobro.
Da, pa to su bili oni stari. Sve jako brutalno.

Sve jako brzo. Mi smo... drugaiji.
Don Da?
Pol ovo belei u fasciklu.
Pol
Pol
A sad. Mogu li da vam dam jo neku informaciju?
O, da. Mi smo sasvim drugaiji. Mi smo napravili

neke promene.
Don Ah. Tako.

Don Ne. Mislim da ne.
Pol
Pol
Proitali ste letke?
Mi donosimo promene. Znai... da razmotrimo

neke druge opcije.
Don Sve sam proitao.
Don Ne.
Pol
Pol
Pa... doro, dobro. Vrlo... impresivno.
Don Ja se ve dugo pripremam za ovaj trenutak.

Knjige. Oni spotovi. Razmiljao sam o ovome.
Don Ne.
Pol
Pol
Ne?
Dobro.
Don Hteo sam da budem spreman.
Pogledaemo ...
Don Ja hou... Ja sam ovde zbog Reza. Ja elim Rez.

Zato sam ovde. Zbog Reza.
26.5.2008 21:06:21
A ja sam ovde da razmotrim opcije. I poto

sam ja... poto sam ja sa ove strane stola,
razmotriemo opcije. Pogledaemo koje izbore
imate. U redu?
Don U redu.
Pol
Postoji zatvorska ustanova. Nudimo zatvorsku

ustanovu ludima. Jeste li vi ludi?
Don Ne, ne, da ne popriamo. Dajte da se ne zamajavamo.

Pol
Zamajavamo?
Don Zamajavamo. Ovo, ovo, ovo... vi ste ovek koji

vri Rez, je l tako?
Pol
Ja sam u kancelariji zgrade u kojoj se Rez ...
Don Ne.
Don Onda izvrite Rez. Izvrite Rez na meni.
Pol
Pol
Poto, ako ste ludi ...
Don Nisam lud.

Pol
Iako zatvor nije jeftin. Plaate. Ili ako je posredi siromatvo mi plaamo. Tako da niko ba
nema arku elju za zatvorskom ustanovom.
Ipak, ako ste zapravo ludi ...
Don Nisam.
Pol
Imate li papire?
Don Evo.
Don dodaje Polu list papira.
Pol
Da, ovo sve izgleda... znai, vi ste zapravo mentalno zdravi?
Ovo je ta kancelarija. Ovo je ta zgrada. Ali to ne

mora da definie.... mene. Vas. Mi imamo izbor.
Vi i ja. Mi moemo da budemo... postoji vojska,
univerzitet, zatvor. Toliko izbora.
Don Ne, ne.

Pol
Aha, vi biste radije bili pod onim starima?
Don Ne, ne, ne.
Pol
Poto, ako mi govorite da biste radije bili pod
onim starima, onda je to, sine moj, politika
izjava, a ako pravi politike izjave, ako stoji
ovde u javnom prostoru i, da, ovo je klasifikovano kao javni prostor stoji u javnom
prostoru i daje politike izjave, onda je za tebe
univerzitet. Poslau te pravo na univerzitet i oni
e ve stati na put tim politikim izjavama.
REZ
Pol
141
Don Ne, ne, ne. Nisam... nije bilo nita politiki,

samo...
Don Da.
Pol
Pol
Pa to je vrlo impresivno. U dananje vreme. Sad,

postoji vojska. Da razmislimo o tome.
Don Ne.
Pol
Ili univerzitet. Moda bi trebalo da vas aljemo
na univerzitet.
Don Ne, ne. Ja ne elim ...
Pol
Vojska i univerzitet. Mnogo ekonominije od

zatvora. Da popriamo o ...
Da?
Don Samo, ak do ovde sam stigao, znate?

Pol
Naravno.
Don Stalno jo jedna kancelarija, stalno jo jedan

intervju, jo jedna pretraga, ispuniti jo jedan
formular. Od mog sela do grada u unutranjosti
do velikog grada i sad... sad kad sam ak dovde
stigao mislio sam da ete vi samo... samo...
26.5.2008 21:06:21
Pol
Da?
Pol
Ne bih rekao.
Don Mislio sam da ste vi samo jedan peat.
Don Da zapravo napustite svoje telo.
Pol
Pol
Ja sam vie, ja sam mnogo, mnogo, mnogo vie

nego jedan, kako vi to kaete, peat.
Je l vi imate ikakvu predstavu kakva je to

patnja? Bol? Taj silni vrisak kad instrumenti
ulaze?
Don Naravno.
Don Naravno.
Pol
Zar bih ja imao ceo ovaj prostor, sve ove pogodnosti, sve ove... jebem mu mater, impresivne...
Kako ja vama izgledam...?
Pol
Grabe me kao kande. Urlici se diu do neba. To

je varvarski.
Don Pa da, impresivno.
Don Znam sve to. Svi oni spotovi. Ali ja elim ...
Pol
Pol
I?
DRAMA
Don I, i...
A ja sve to moram da nastavljam. Ogavno. Znate

li vi da mi u stvari ovo je nezvanino imamo
radnu grupu koja razmatra, razmilja o ukidanju
cele te stvari.
Pol
142
Don Staro. To jest mudro. To jest odgovorno. Kao,

kao, kao, kao...
Pol
Pol
Don Zato?
I?
Don Ne.
Autoritet.
Don Autoritativno.
Pol
Kao autoritativni autoritet. Da. Kao optereen,

optereen teretom...
Don Upravo.
Pol
Progres. ovenost. I tako dalje. Nae sutinske

vrednosti.
Don Ali to su stolea... ne moete da izbriete vekove
tog... moja baka, moji ujaci, toliki vekovi ...
Pol
Pol
Je l vi mislite da ja svojoj eni govorim ta

radim ovde? (Imam enu.) Je l vi mislite da
moja deca...? (Jedan je u zatvoru skupo; jedan
je na univerzitetu jeftinije.) Je l vi mislite da
ja svojoj deci govorim ta radim ovde? Jeste li
razmiljali o tome?
Nezvanino.
Ne moete da stojite na putu sutinskih vrednosti. Ne moe niko od nas.
Don Svi su imali Rez.

Pol
I za sad mi to, naravno, i dalje sprovodimo.
Don Dobro.
Don Pa moda bi trebalo. Moda bi trebalo. Moda.
Poto, sluajte, Rez, ja mislim da je... Ja elim
Rez. Ja mislim da je Rez jedan veoma lep... jedan veoma star i lep... to je ritual, obiaj, neto
to mi...
Pol
Samo... ublaavamo udarac. Priamo. Upoznamo vas. Vi upoznate nas.
Don Kako to onda...?
26.5.2008 21:06:21
Pol
Za evidenciju.
Don Molim vas. Ja bih da vidim instrumente. Ne

elim da priam.
love...
Don Znam to.
Pol
Pol
Ja u da prosudim.
Ali i ja bih trpeo velike bolove. Unutra. Ogromne

bolove vi fizike, ja duevne.
Don Ovo nije pravedno. Ne bi trebalo da bude ovako.

Ja ne bi trebalo da vas upoznajem. Vi ne treba
da priate sa mnom. Vi bi samo trebalo da mi
pokaete instrumente.
Don Da. Molim vas. Hajde. Ja to elim. U piku materinu ja to elim.
Pol
Don Videli ste papire...
Don Ja nisam uo za...

Pol
Nove procedure se sve vreme donose. Praktino

svakog dana. Evo, jutros sam ba primio direktivu.
Pol
Jeste li sigurni da niste ludi?
I valjda moramo da im verujemo na re, ali ipak

ja jo nikad nisam video da neko to tako... arko
eli.
Don Da, pa...
Don Gde drite insturmente?
Pol
Pol
Don Ne elim da priam.
Nove smernice za razgovor. Sve treba da je inkluzivno.
Pol
REZ
Nove procedure.
Pol
Da tako arko eli Rez. Zato vi...?
143
Samo jo malo.
Don Ja ne elim da priam.

Don Radije bih da samo...
Pol
Ako elite da vidite direktivu...

Pol
Don Ja neu da priam.

Pol
Recite mi. Recite mi i pokazau vam instrumente.
Ove velike fascikle pune su toga. Ciljevi.

Dugoroni ciljevi. Postignua. Ishodi. Da vam
pokaem. Mi smo vrlo otvoreni. To je stvar stabla i ogranaka.
Don Ne. Ne. Ne. Samo izvrite Rez. Hajde. Uinite
to. Uinite to. Pokaite mi instrumente. Uzmite
instrumente i izvrite Rez na meni.
Don Tu su vam?
Pol
Pol
Prosto tako svirepo, hladno, tvrdo,

bezlino?
Pol
Naravno da su mi tu. Ne bih mogao da budem

na ovom poloaju da nemam instrumente, je l
tako?
Don Pa gde onda...?

Ah.
Don U stolu? Postoji specijalna fioka u...?

Don Da, da, da.
Pol
Pol
To bi me vrlo unesreilo. Trpeli biste velike bo-
Ne. Sve je krcato direktivama. Devojka. Kod devojke su instrumenti.
26.5.2008 21:06:21
Don Devojka?
Don Ja znam. Ja znam da Rez to radi.
Pol
Pol
Gita. Jeste li videli Gitu kad ste ulazili?
Veliki ste idealista.
Don Ne.
Don Ne bih rekao.
Pol
Pol
Da, pa, lako se promai Gita. Ne govori. Ne uje.

To je uslov. Ali nali smo joj mesto. Inkluzija.
Pomalo sanjar.
Don Ne.
Don Kaite joj da unese instrumente.
Pol
Pol
Moda je...
Don Recite joj da donese instrument ili neu da

priam.
Da, sanjar. Poto, gledajte... zar ne bismo svi?

Zar ne bismo svi mi to hteli?
Don I moemo.
Pol
DRAMA
Pol odlazi do vrata, otvara ih, mae. Ulazi Gita.
144
Pol
Gita, danas vrlo dobro izgleda. Skoro smo

spremini. Skoro smo zavrili sa priom i skoro
smo spremni za instrumente. Je l bi mogla da
ih pripremi, Gita? Hvala.
Gita izlazi.
Pol
Odlina je. Vraa se za minut. Dakle recite mi.

Recite mi zato ste toliko drugaiji.
Svi bismo hteli da smo slobodni. Verujte mi, ja

elim da budem slobodan od tela, od istorije, od
potreba... Ja bih to eleo isto koliko i ....
Don Onda se... oslobodite.
Pol
Ne mogu.
Don Moete. Svako moe.

Pol
Ne. Ne. Ja vrim Rez. Na vama se Rez vri. To je

moje breme. Niko to nikad nije izmenio...
Don Zar jesam?
Don Ali ako vi...
Pol
Pol
O, da. Potpuno drugaiji. Nikad nisam video...

obino vidim strah, bes. Ponekad... natmureni,
nita. Ali vi arko elite. Zato to...?
Don Zato. Zato to elim da budem slobodan. Slobodan od, od, od sebe. Od svega ovoga. Hou
da bude uklonjeno Rezom. Hou da ja Rezom
budem uklonjen od ovog tela. Da i od ove
istorije, i od ove nematine, i od ove zauzetosti,
i od ovog kolovanja, i ovih, ovih veza. Hou da
budem osloboen.
Pol
I vi mislite? Vi stvarno mislite?
Moemo da prestanemo da obavljamo Rez. Ali

i dalje emo mi biti ljudi koji su nekad obavljali
Rez. Vi ete i dalje biti ljudi na kojima se nekad
obavljao Rez. Uvek isto. Jebi ga, nema svrhe. Mi
ublaavamo udarac. Moda emo okonati Rez.
Ali i dalje stari krugovi, stare podele. Kao mlad
ja sam mislio sve promeniti. Ja sve mogu da
poboljam. Nita nee biti isto. Napolje s onim
starima. A gledajte me sad. Odbojan. Ne mogu
da kaem svojoj lepoj eni, svojoj lepoj deci...
Don Sluajte, sluajte, sluajte.
Pol
Don Da, da.

Pol
Mislite da Rez to...?
Kakve ima veze? Poaljem svoju lepu decu u zatvor ili na univerzitet, oni e i dalje biti...
Don Sluajte me.
26.5.2008 21:06:22
Pol
Oni e uvek biti oni koji Reu, nikad Rezani.
Don Hou da vam pokaem.

Pol
Don Ne ne.
Pol
Oni stari, ovi novi. Sve je isto. Nita nismo

promenili.
Zbog toga je voenje ljubavi s mojom enom

postalo nemogue. Tek kad ne moete... kad
vie ne moete da zatvorite oi tokom tog,
tog, tog... ina, vi shvatite... voenje ljubavi otvorenih oiju... nemogue.
Don . . Imam neto da vam pokaem.

Don Razumem.
Da?
Pol
Don Da. Ja sam otkrio... Hou da podelim... Ja sam
uvek znao kakav e biti Rez, okej?
Pol
U redu.
Don Naravno. Pretraili su me.

Pol
Don Osloboenost. Sloboda. Nitavilo. Ja sam to

znao. Ne pitajte me kako. Ali od malih nogu
sam znao, pa sam...
Pol
Nju nervira, meni neprijatno.
Ali ako me zadavite.
Don Udarite me. Oborite me na zemlju. Pretucite me

na smrt. Ja sam slab. Vi ste snani. Lako moete
da me prebijete.
Da?
Pol
Da, da, valjda mogu.
Don Pripremio sam se. Vebao male trenutke praznine. Ne zauvek kao Rez, ali trenutke. I vi to
moete.
Don Ali ja vas neu zadaviti.

Pol
Ne?
Pol
Don Ne. Sad, molim vas. Oi.
Ne mogu.
Don Moete. Svako od nas moe. Ba svako od nas

moe da se oslobodi.
Pol
Ja ne.
REZ
Pol
145
Pol zatvori oi.

Duga tiina.
Don I nastupi potpuna tama.
Don Ako biste samo... zatvorili oi.
Pol
Pol
Ne.
Don Molim vas.
Don Molim vas ne govorite. To je presudno. Od presudnog je znaaja da ne govorite.
Pol
Pol
Ne. ao mi je. Ali razumete. Posle tog incidenta.

S pitoljem. Posle tog incidenta s pitoljem nalazim da je poverenje nemogue.
Don Naravno.
Pol
Zbog toga je voenje ljubavi s mojom enom,

zbog toga je to je l vam neprijatno?
Pa, skoro.
Razumem.
Don Ah, ah. Potpuni mrak. I nemate telo. Telo vam

se rastvorilo. Rastvorilo se ili istopilo. Svaki deli
koe, ili kosti, ili dlake. Svaka elija do poslednje
se izgubila. Kavez je nestao. I vi ste slobodni.
Osetite tamu. Osetite prazninu.
26.5.2008 21:06:22
Seate li se kako su vas nekad time plaili?

Seate li se kako ste onda samog sebe time
plaili?
Tama. Gde ive udovita? Gde ive vetice?
Gde su pedofili? Tama. Ne idite u tamu.
Nosite sveu. Ostavite svetlo u prozoru. Ponesite svetiljku u umu.
Lai. Sve redom lai.
Praznina. Pojee vas. Ponor koji guta mornare,
guta brodove, guta astronaute. Rupa, jama, jaz.
Izbegnite. Izbegnite. Izbegnite. Ponesite mapu,
napravite visei most. Drite se podalje od praznine.
DRAMA
Lai, lai, sve same lai.
146
Govorili su vam lai i vi ste drali oi otvorene.

Kada je jedino to je sloboda traila od vas bilo
da zatvorite oi.
ili su dignuti u vazduh. Ili moda nikad nisu ni

postojali. Nije vano.
Istina.
I vaa ena i vaa deca. Pojeli su ih kanceri, ili
su izgoreli, ili moda nikad nisu ni roeni. Generacija za generacijom nikad nije ni roena.
Unazad i unazad do prvog otkucaja, prvog
dana, prvog vremena. Nita od toga nikad nije
bilo.
Istina.
I tako nema nieg.
Ne opirite se. Ne pokuavajte da osetite svoje
telo. Ne poseite za izvetajima. Ne pokuavajte
da pozovete enu.
Jer je sve to nita.
Postoji samo jedna istina. Postojite samo vi.
Tama je svetlost. Praznina je sve. Vi ste istina.
Duga tiina.
A sad ste ih zatvorili. I uinili ste prvi korak.
I otvorite oi!
Ali, jo pokuavate da otkrijete gde je prekida

za svetlo. Jo vam je u ruci baterijska lampa. Jo
prstom dodirujete prekida. U sluaju. U sluaju.
U sluaju.
I otvorite oi!
I otvrorite oi!
Pol
Nemojte. Molim vas. Preklinjem vas. Zavrtite se. Vrtite se dok vam se ne zavrti u glavi i
dok ne nestane prekida za svetlo. Nek vam iz
ruke ispadne baterijska lampa. Nek se otkotrlja u umu. Neka je usisa blato i neka u njemu
istrune.
Ne elim.
Don Otvorite ih!

Pol
Ne.
Don Imam pitolj. U ruci. Nianim na vas. Pritiskam

obara.
I stojite u tami. I postanite tama.

Pol otvara oi.
Istina.
Don Izvinite. Morao sam...
Osetite kako sve odlazi.
Pol
Nema istorije. Sva ta borba da se ide napred, da

se iri, da se napreduje. To je otilo.
Nema pitolja? Nema pitolja? Gde je pitolj, u

piku materinu? Rekao si da ima...
Don Da, zato to niste hteli...
I nema drutva. Svi zatvori i univerziteti pali su
Pol
Sluaj, sine, nemoj ti da se zajebava. Ako ima
26.5.2008 21:06:22
pitolj, jebem ti mater, onda imaj pitolj, okej?

Okej? Okej?
Don Samo sam probao.
Pol
Don Nisam. Nisam.

Pol
U kurac. Hteo sam da... Nisam hteo da otvorim... to si me...?
Jesi. Molim te nemoj da me ispravlja. Ja znam.

Ja znam. ta si radio? Priao. Bla. Bla. Bla. Ali
ja, ja sam sluao. Zatvorenih oiju. I ja znam ta
sam uo.
Don Zato to nije zdravo.
Don Iz vae perspektive.
Pol
Pol
Zdravo? Zdravo? Zdravo? Da se nosi u pizdu

materinu. Da se nosi u pizdu materinu. Da se
nosi u pizdu materinu. Izvini. Izvini. Izvini.
Pauza.
Pol
Istina. Sve je svreno. Sve je gotovo. Svi smo

gotovi.
Don Sve ste izokrenuli...
Pol
ao mi je. Stvarno sam hteo... Samo sam hteo

da puca...
Sluaj, sine. Ja sam star. Ja sam mudar. Ti

bulazni. Ja muljam govna i izvlaim dragulje.
Okej? Okej? Okej?
Don Okej.
Pol
Pol
Stvarno sam mislio da e me upucati. To sam

eleo. Da me upucaju dok su mi oi zatvorene.
Don Ja to ne bih uradio.

Pol
Ali onda kakva sam pika otvorio sam oi.

Zajebao. Jer sam ta? kukavica. A ti piko
bez pitolja. Obojica smo pike. Svi su pike.
Sve je pika. Cela ova fertutma je jedna velika, u
piku materinu, pikasta pikina pika.
I u pravu si. I ja ti se divim. Ja te potujem. Da

kae ono to mi je bilo u glavi, to ja nikad
nisam mogao da... ta artikulacija. Jer sam se ja,
kao to kae, plaio i mene su lagali. Generacijama.
REZ
Don To je bila taktika.
147
A tamo u tami. U tom trenutku. Video sam. Ja

sam bezvredan.
Ja sam govno. Ja sam mrvica govneta na grumenu govneta, na komadu govneta. Ja sam
nita.
Don Ne, ne.

I ne elim da nastavim.
Pol
Jer to je ono to ti... propoveda, je li? U tvojoj...

propovedi.
A ja stvarno imam...
Pol vadi pitolj.
Don Ja ne koristim takve rei.

Pucaj na mene.
Pol
Ali koristi. To si govorio. Sve je govno. Sve je

sjebano. Nita ne vredi ni piljiva boba.
Don Ne.
Don Ne, ne.
Pol
Pol
Don Ne, ja nisam emotivni...
Sve smo probali i sve je praznina. To si rekao.
Kao in milosra.
26.5.2008 21:06:22
Pol
Da, da, da. Idi. Ajde sad.
Don Ne.
Pol
Pol
Don Da.
Ovde e da bude vrlo krvavo. Gaau u glavu.

Krv i mozak na sve strane. A ne elim da ti
bude deo toga.
Don Ne smete.
Pol
Evo. Udariu ti peat na izvetaj. Pokai devojci na recepciji. Dae ti pare za put do kue.
Plaamo pristojne karte za drugu klasu. Vrati se
u svoje selo pretpostavljam da ima svoje selo
i porodicu.
Don Ne.
DRAMA
Pol
148
Don Da.
Dobro. Moda je bolje da se malo izmakne. Krv

u kosi i tako dalje.
Don Nemojte da ste tako... nemojte da ste tako...

ne, ne, ne. Ja sam ovde. Ja sam ovde radi Reza.
Zato sam ovde. Vi to treba da radite. Treba da
dajete Rez.
Pol
To je vrlo emotivno...
Don Znam. Izvinite. Izvinite. Gde je Gita? Gde su instrumenti?

Pol
Steriliu se.
Don Molim vas. Unesite ih.

Pol
Moramo da ih viekratno koristimo. Javne finansije. Ali i da ih steriliemo. Javno zdravlje.
Don Razumem. Molim vas. Pokaite mi instrumente.

Pol
Vi ste jedan vrlo sebian mlad ovek.
Don Da.
Pol
Pol
Ima jednu suzu.
Da tako grubo gazite po mojoj patnji.
Ja treba da....
Don Znam, znam.
Don To vam je dunost. To vam je poziv. Zato ste

izabrani.
Pol
Da, pa ja sam...
Don I ja sam zato ovde. To je ono to toliko dugo

ekam. To je ono to sam planirao.
Pol
Imate li vi ikakvu ideju kakav je to teret za

oveka iz moje klase?
Don Ne.
Pol
Ne, nemate. Dobro.
Pol pozvoni.
Pol
ao mi je. Stvari se menjaju.

Don Hvala.
Don Ne, ne, ne. Spotovi, knjige, ekanje, ekanje,

planiranje, planiranje. Svaki trenutak koji sam
iveo iveo sam za ovaj trenutak, ne moete, o
molim vas, o molim vas, o molim vas, o molim
vas....
Pol
Suza.
Pol
Veeras u veerati sa svojom enom. Najpre

popijemo pie. Onda jedemo. Onda u da itam.
Onda ja mi spavamo u krevetu. Sa mojom
enom. Ali sve to vreme ja u patiti. Toliko da
to niko ne bi poverovao. I sutra u se probuditi.
I rei u: danas u se ubiti. Onaj mali koji je
dobio Rez bio je u pravu. Trebalo bi da pucam
26.5.2008 21:06:22
u sebe.
Don Ne, ne, ne. Klasian zanatski rad. Ovo je ast.

Hvala vam. Hvala vam.
Don Da li instrumenti...?
Pol
Pol
Stiu. Mali je bio u pravu. Trebalo bi da pucam

u sebe. Ali neu. O, gledau pitolj. Dodirivau
ga. Ceo dan u pod stolom dodirivati pitolj.
Ali neu opaliti. Neu opaliti sutra, ni sledeeg
dana, ni sledeeg dana, ni sledeeg dana, ni
sledeeg dana. Niti ikad. Ja permanentno neu
pucati u sebe. Je l ti moe da zamisli kakav
je to uas? Ne moe. Naravno da ne moe. Ti.
Ti. Ti... govno jedno.
Da nastavimo?
Don Da.
Pol
Gita.
Gita prilazi.
Pol
Ja ti zavidim. Zavidim ti na svemu. Ako bi mi

samo rekao jednu re. Samo jednu re, pa da
mogu da pucam na sebe.
Ulazi Gita nosei instrumente.

Don Ne.
Pol
Ah, Gita, hvala ti, hvala ti. Gita nam se nedavno

pridruila. Ona je jo na obuci, ali odlino joj
ide. Tamo, Gita.
Pol
Slomio si me.
REZ
Don Nisam hteo.

Gita sputa instrumente i odstupa.
Pol
Don Mogu da ih dodirnem?
Pol
Pa to nije regularna...
Don Molim vas.

Pol
Jebem mu mater, od toga mi nije nita bolje.

Gita. Svetla.
149
Gita gasi svetla. Potpuna tama.

Pol
Ovde ste radi Reza. Molim vas da se pripremite

za Rez.
Naravno. Ne, ne, Gita. U redu je. Ostani.

Duga, duga pauza.
Don uzima instrumente.

Pol
Ja ne elim da....
Don Ovi su... stari dvadeset tri godine.

Don Morate.
Pol
Javne finansije. Manjak investicija.

Pol
Molim te, ne mogu...
Don Iz radionice na severu. Severozapadne radionice.
Don Sad. Sad to uradite.
Pol
Pol
Vrlo impresivno.
U kurac. U kurac. U kurac. Upravo e se dogoditi

Rez.
Don Pogledajte ih. Samo pogledajte.

Pol
Bojim se da su za mene isto funkcionalni.
Duga, duga pauza. Don uzdahne kako instrumenti

ulaze.
26.5.2008 21:06:22
Don Hvala vam. Hvala vam. Hvala vam.

Pol
2.
Da.
Suzan To je za mene veliki pritisak. To motrenje. Stalno motrenje, upuivanje. To je teret.
Polov stan. Pol i Suzan.

Pol
Suzan Ona je kao dete. Iskreno ti kaem, kao obino
malo dete. Ja uem, a ona gleda kako kipi. Ona
lepo stoji tamo i gleda samo... gleda kako kipi.
I ja joj kaem, Mina supa kipi, a ona kae
Da, gospoice i onda opet nastavi da gleda.
Pol
Mmmm.
DRAMA
Suzan Ja pretpostavljam da je trebalo da se ljutim.

Ja pretpostavljam da bi ljutnja bila sasvim
odgovarajua reakcija. Je l bi se ti ljutio?
Pol
150
Suzan Mislim da ti moda bi. Mislim da bi ti moda

dobio jedan od svojih napada besa.
Pol
Pa...
Suzan Nekad pola sata s njom... moram da prilegnem.

U mraku. Nekolio sati.
Pol
Pol
Suzan Ila sam u bolnicu. Ali su me praktino odjavili.

Nekoliko lekova. Beskorisni su.
Ne znam.
Suzan Ali nekako ja... ja.. ja sam se osmehnula, moda

mislim da sam se malo i smejala ja sam
popustila... da, dobro, ja sam popustila... i rekla
sam moda kad bih je skinula sa... vidi?
Ne mora da bude nikakve zbrke.
Suzan Nisi joj video porodicu. Ti nikad nisi tu kad...

Da, da, postoji otac. I majka. I brat. Ja nagaam
da ima i dete.
Pol
Stvarno?
Suzan Ja nagaam. Prosto neki... I onda e oni da
dou da plau, i mole, i gledaju, i...
Pol
Stvarno? Stvarno? Stvarno?
Mmmmm....
Suzan I ona je to i uradila. Uradila je to kad sam joj ja

zapravo rekla ta da uradi.
Suzan Ti ne zna. Ti prosto ne zna. O, da. Ne verujem

da mogu da podnesem tu zbrku.
Pol
Znai zadraemo je?
Pa dobro.
Suzan Ali, naravno, sutra emo se opet vratiti na

poetak. Ona e opet da gleda kako kipi. Zlatna
ribica.
Daj da je prerasporedimo.
Suzan I je l moe da zamisli tu zbrku?

Pol
Pol
Da vidim kako da je prerasporedimo?
Pa...
Suzan O, da, lepo mogu da te vidim kako se obruava

na nju. Prosto se obruava na nju.
Pol
Moemo da je prerasporedimo.
Suzan Ila sam u bolnicu.
Pol
Pol
Naravno.
Suzan Ne znam. Ne znam. Pretpostavljam. Pretpostavljam da moramo. Pretpostavljam da u ja prosto

morati da dam sve od sebe.
Pol
Ti si izvanredna osoba.
26.5.2008 21:06:22
Suzan Hvala.
Pol
Pol
Suzan Dragi.
Ne. Stvarno to mislim. Ti si izvanredna osoba.

I ja cenim to to radi. Za nas.
Pol
Suzan Veera e kasniti.
Pol
Samo hou da zna... da si cenjena.
ovek bez tajni?
Je li dosadno kad vie nema vrata koja treba

otvoriti?
Suzan To je... ugodno. Ja bih rekla da je nama ugodno. Zar ti ne bi rekao da nam je ugodno?
Suzan Posle ove supe i svega... ekae se veera.

Pol
Pol
Da.
Ah, dobro.
Suzan Da. Ugodno je prava re.
Pol
Neu da se...
Suzan Znam ja tebe, znam ja tebe. Tvoj eer... ako

ti eer nije uravnoteen, onda pone da
bude...
Pol
ta? ta?
Suzan Postane angrizav.

Pol
Ne. Ne. Ne.
Suzan Uvek je isto. Da. Da. Da. Uvek si isti. Tako, samo
se strpi.
Pol
Ali fiziki....
Suzan Zna da je sada veliki pritisak. S univerziteta.

Dobila sam pismo od Stivena.
Pol
Mmmm?
REZ
Suzan Tako samo probaj... probaj da se ne naljuti dok

ne stigne hrana.
Suzan Danas. Stiven je pisao s univerziteta. Jedva eka

svoju lenju pitu. Stiven je pisao i rekao da je
sad na univerzitetima veliki pritisak. Uglavnom
studenti. Ali i profesori. I veliki je pritisak protiv
Reza.
Pol
151
Stvarno?
Suzan Da. Tako je rekao.

Pol
Zna ti mene.
Pol
Stvarno?
Suzan O, da.
Pol
Ti me vrlo dobro zna.
Suzan Da. Vlada pravi talas... raspoloenje je takvo da

se cela ta stvar prekine.
Suzan Znam te u potpunosti.
Pol
Pol
Suzan ta ti misli?
Ah.
Stvarno?
Suzan Poznajem te apsolutno i u potpunosti.
Pol
Pol
Suzan Da. Ali ta ti misli?
Da. Da. Je l to dosadno?
Suzan Dragi...
Pol
Ako Stiven tako...
Ja mislim, ja mislim...
26.5.2008 21:06:22
Suzan Ja mislim da su u pravu. Ja mislim da su apsolutno u...
Suzan Da?
Pol
Pol
Od nje mi je neugodno.
Stvarno? Stvarno?
Suzan Izvini.
Suzan Mislim da ove reforme, ovi, ovi, ovi novi kriterijumi... mislim, ublaavanje udarca mislim da je
to... mislim da je to... ulepavanje... i mislim da
je vreme...
Pol
ta on radi?
Pol
Ne. Ne. Ali sam... Imao sam teak dan.
Suzan Naravno.
Pol
Imao sam teak dan i samo sam hteo da ti se
vratim i da sedim s tobom, i da jedem, i da
itam, i....
Suzan Mmmmm?
Suzan Pria.
Pol
ta Stiven...?
Pol
Suzan Pa ja ne... pie... neto... imaju radove i... diskusije i... ja ne...
I priam, da, naravno da priam, i tako naravno

nalazim da je neugodno...
DRAMA
Suzan Naravno. ta si radio?

Pol
152
Suzan Pria i pie. Da. Da.
Znai... pria?
Pol
Mmmmm?
Suzan ta si danas radio?

Pol
A. A. A. A. Sudentska posla.
Pol
A. Nita.
Suzan Tako se poinje.

Suzan Ti uvek kae... Stvarno? Stvarno? Nita?
Pol
Je li? Je li? Je li?

Pol
Suzan Da joj kaem da pouri?

Pol
ta?
Suzan Mina. Da joj kaem da pouri?

Pol
Zato?
Pa nita od nekog... brojevi, cifre, izvetaji, dosijei.
Suzan Ah.
Pol
Imam titulu. Imam kancelariju. Imam veliku

kancelariju. Ali, u stvari, u stvari sam samo gumeni peat.
Suzan Ne, dragi.
Suzan Postaje angrizav. Poinje.

Pol
Pol
Suzan Ja to vidim. eer ti... pada. Nastaje... poinje

da praska.
Suzan Ne, dragi. Sigurna sam... Ja znam da si ti mnogo, mnogo, mnogo vie nego gumeni peat.
Pol
Pol
Da, stvarno.
Ne.
Ne.
Ne. Ne. To je samo... politika.
26.5.2008 21:06:22
Suzan Ja pokuavam da zamislim ta ti radi.

Pokuavam da predstavim sebi. Leim na krevetu u mraku poslepodne. A Mina neto lomi.
Ona uvek neto lomi u drugoj sobi. A ja probam
da je iskljuim. Bolje je sad kad imam lekove. I
iskljuim je i pokuavam da predstavim sebi ta
ti radi.
Pol
Stvarno?
odnesi neto hrane. Ispeci im kurevu lenju

pitu. Ispeci sto kurevih lenjih pita i idi po selima i deli lenju pitu. I pomozi umesto to lei,
jebo te, u krevetu usred poslepodneva.
Suzan Mina. Ja te zovem.
Pol
Tebi govorim.
Suzan Ne govori mi.

Suzan Stvarno. Ja zapravo pokuavam da u svojoj glavi
stvorim sliku toga ime se ti bavi.
Pol
Pol
Zato ti je ivot tako sitan? Zato je tvoje postojanje tako krajnje besmisleno?
I ta vidi?
Suzan Ah. Ah. Ah.
Suzan Razgovarau s Minom i izneemo hranu na

sto.
Pol
Pol
Hajde. ta vidi?
Toliko besmisleno da poslepodne mora da me

zamilja kako sedim za stolom.
Suzan Pa dragi...
REZ
Suzan Lake malo. Stie hrana.

Pol
Prilino je glupo da to radi, je l da?

Pol
Neu hranu, jebem ti hranu.
153
Suzan Da li je?
Suzan Jeste, hoe. Jeste, hoe. Tvoj eer ...
Pol
Rekao bih da jeste. Prilino, jebem li ga, glupo,

besmisleno da to radi. Lei u krevetu usred
popodneva. ta, koji kurac, radi u krevetu poslepodne? Ne bi trebalo da lei u krevetu poslepodne. ta je tebi? Nita ti nije. Ako ti je neto,
nai emo ti bolju bolnicu, pika mu materina.
Bolju bolnicu, pika mu materina, i nai emo
neke lekove koji stvarno i deluju.
Pol
U pizdu lepu materinu.
Suzan Sada je dospeo u opasnu zonu.

Pol
eer u krvi u opasnoj zoni? Gde ti nalazi te,

odakle ti te ...?
Suzan Hej. Hej. Hej.
Suzan Uvek si takav. Opasna zona jednako je

angrizavost.
Pol
Pol
Ali tebi nije nita. Nita ti ne fali. Misli da je

svet tako lo? Pria sa Stivenom i misli da
je na ovom svetu tako loe, onda neto uradi,
jebem mu mater.
ta je to? Neki spot koji si gledala?
Suzan Moramo ovo da tretiramo najbre to moemo.

Pol
Nisam ja tvoj pacijent. Nisam ja ovde da bih ...
Suzan (idui ka vratima) Mina. Mina.

Pol
Pisanje. Diskusije. Jebem mu mater, uradi neto.

Za gubitnike. Odnesi im neku odeu. Proberi
kroz ormare i odnesi im neku odeu. Ili im
Suzan Dragi, da te nahranimo. Da te nahranimo i sve

e biti u redu.
Ulazi Mina.
26.5.2008 21:06:22
Suzan Mina. Mina. Gde je hrana? Hrana mnogo kasni.

Mi ekamo. A nisi ti ta koja pati. Nikad nisi ti ta
koja pati. Gospodin pati zbog svog eera u krvi
...
Suzan Jer, jer...
Pol
Suzan Ne.
Agh.
Suzan A gospoica pati zato to gospodin pati, a sad

je gospodin angrizav. Odmah hleb. Veera to
pre moe.
Pol
Pol
Znai rekao bih... est meseci. Najmanje. Vie

kao sedam ili osam...
Osam meseci. Rekao bih da su anse za neku

jebainu veeras prilino slabe.
Suzan Pa moda, da, moda.

Mina Da, gospoice.
Pol
Ja bih rekao definitivno.
Mina izlazi.
DRAMA
Suzan Dobro onda.
154
Suzan Kao dete je. Pogledaj je. Nikad zapravo ne razume.
Pol
Pol
Suzan Dobro.
Hoemo se jebati veeras?
Ja bih rekao definitivno nula.
Suzan Ne znam.
Pol
Pol
Suzan Pa zato to...
Stvarno? Stvarno? Ne zna?
Suzan Kako ja da znam?

Pol
Pol
ta ti misli zato je to?
Zato se meu nama nita spontano ne

deava?
Moda zato to...

Suzan Ja bih rekla zato to... zato to...
Suzan To nije neto to moemo da planiramo.

Pol
Pol
Ne.
Zato ti spava u Stivenovoj staroj sobi, eka

dok misli da sam zaspao i onda odgega niz
hodnik u Stivenovu sobu?
Suzan Ja bih stvarno mnogo vie volela da to bude

spontano.
Suzan Zato to...
Pol
Pol
Pa da vidimo, nismo...
Zato se ja prevrem po krevetu dok ne zaspim,

jebo te, osam meseci?
Suzan Ja bih mnogo vie volela da to bude neto to

se prosto dogodi izmeu nas.
Suzan Zato to uvek dri oi zatvorene.
Pol
Pol
Prolo je est meseci.
Suzan Je li?
Pol
Stvarno?
Suzan Da. Zato to su ti oi bile zatvorene. Ne samo...

vrsto stegnute. Od poetka do kraja.
Manje-vie da, est meseci.
26.5.2008 21:06:22
Pol
Sere. Sere.
se vrati u... Mina, ovaj tanjir je okrnjen. Je l

ti zna neto o tome to je ovaj tanjir okrnjen
ovde sa strane? Sluaj, bolje da se vrati veeri.
Suzan Istina. Istina. Istina, pika mu materina, i ti to

dobro zna. I plakao si.
Mina Da, gospoice.

Pol
ta?
Mina izae.
Pol
Ovo je...
Suzan
Grudi ti u sebi nose... neku bol. Ti si bio u

alosti dok smo se jebali.
Pol
Ne. Ne. Ne.
Suzan Molim te nemoj....Bio si u alosti dok smo

se jebali. I na kraju... kao ena... ti ne... ti ne
moe...
Suzan Vidi ovo. Tanjir okrnjen sa strane. Ovo je novi

servis od ove nedelje. Nov novcat. One stare
je ve izlomila. Bum. Kra. Cangr. Nekad joj se
smejem. A nekad samo sve iskljuim. ta moe
da uradi detetu? Evo ovo je dobar hleb. Sama
sam ga kupila na pijaci. Mina nikad ne kupi
tano ono to elim. Zato sam sama poela da
idem u kupovinu. Od ovog meseca. I da zna to
u stvari i nije toliko maltretiranje. U stvari, cenjkanje nekad moe da bude vrlo zabavno. Mislim
da u nastaviti. Mora da jede.
REZ
Suzan Oi vrsto stegnute, a velike suze ti teku niz

obraze.
Pol uzima pare hleba, odlama komadie i jede ih.

Pol
to ti mora da bljuje ta govna? to ti puta

da ti to sranje izlazi iz usta?
Suzan Znam. Videla sam.

Pol
Jesi me ikad videla da plaem? Je l ti ja liim

na oveka koji plae? Je l ikad bio dan...? Boe
gospode, znamo se ve itave generacije. Pod
onim starima. Pod ovim novima. Jebo te, toliko
dugo smo ve zajedno. I jesam li ja ikad bio
ovek koji plae?
Suzan udesno je koliko se nivo eera u krvi brzo

vrati u normalu. Samo malo hleba. Jedno od
tih malih uda. Da li eli da proita Stivenovo
pismo? Pisao je meni. Ali sigurno ne bi imao
nita protiv ja mislim da bi se radovao da ga ti
proita.
Pol
Volim te.
155
Suzan Negde sam spustila pismo.

Pol
Volim te.
Suzan Samo kad smo ...

Pol
Zato, molim te, nemoj tu da mi... poto mi

stvarno ne trebaju ova, ova, ova, ova govna.
Suzan itala sam ga bila sam ovde... I onda mi je

Mina odvratila panju i otila sam u... s pismom
u ruci.
Pol
Volim te.
Suzan Kako moe tek tako, tek ...?

Suzan A onda sam bila u krevetu u mraku.
Pol
UMUKNI. UMUKNI, U PIZDU MATERINU.

Pol
Volim te.
Tiina. Ulazi Mina s hlebom na tanjiru.

Suzan A onda nazad u...
Suzan Hvala, Mina. Jesi li to uzela iz ...? Dobro, bolje
26.5.2008 21:06:22
Pol
Volim te.
Suzan Teko.
Suzan Znai mora biti osim ako ga ona nije pomerila, naravno to je potpuno mogue...
Pol
Pol
Suzan Nemogue.
Volim te.
Suzan Ne. Ne. Evo. Evo.

Pol
Pol
O, da, samo ih sluaj. U autobusu ili... oni to u

stvari ele.
Shvati tu tradiciju, tu... to neto zapravo znai.

Daje im smisao.
ta?
Suzan Ne, ne.
Suzan Stivenovo pismo? Hoe da ga proita?

Pol
Pol
Takva je situacija u realnosti.
Hvala ti.
Suzan Otkud ti zna?
Pol uzima pismo.

Pol
Pol
ujem, posmatram.
Uvek je voleo lenju pitu.
DRAMA
Suzan Kako moe to da kae?

Suzan Uvek.
156
Pol
Pol
Je l moe da se seti da nekad nije voleo lenju
pitu?
Zato to sam ja zapravo tamo, dan za danom.

Ja zapravo ...
Suzan I ja... Ja idem u kupovinu. I ja idem napolje.

Suzan Ne. Ne. Ne mogu.
Pol
Da?
Pol
Moda je zato uvek bio tako srean. Visok nivo

eera u krvi, a?
Suzan Da, moda je to to.
Suzan Mmmmm?
Suzan Pa ja nita ne ujem... znai ti zapravo eli da

se ovo nastavi? Ti ne eli da se ita promeni? Ti
eli da se ova praksa, ova pa iskreno varvarska,
ti prosto eli da se ovo nastavlja, i nastavlja. i
nastavlja?
Pol
Umoran sam.
Pol
Suzan Je l ti zapravo brani ...?
Pol
Mislim da gubi vreme.
Pisanje. Diskutovanje. Nikad se nita nije promenilo.
Pol
Suzan Ne odmah.
Pol
Voleo bih da priam s tobom. Voleo bih da diskutujem s tobom. To bi bilo veliko zadovoljstvo.
Ali, u stvari, posle radnog dana ...
A onda ti... oni to zapravo ele, je l zna?
Suzan Oni?
Suzan Kako ja to vidim Stiven kae... zapravo mora

da si za to ili protiv toga.
Pol
Pol
Oni ele da im se uradi Rez.
Odrasti.
26.5.2008 21:06:23
Suzan Tako Stiven kae.

Pol
za prozore, poto je Mina na slobodi. Nikakvih

slika, ili ponekad neka slika, vrlo dosadna.
Neto zavodi. Zapisuje neke brojeve. Nekoliko
sekundi neke vrlo dosadne slike. To je sve to je
ranije bilo.
A, u kurac Stiven je dete. Stiven je student.
Suzan I ja mislim da se zapravo slaem s njim.

Pol
Ali ti ti si odrasla, ti si zrela, ti si stara, starija

ena, osoba, mislim da je malo kasno da se svet
posmatra ...
Pol
Da.
Suzan Mislim da u se upisati u neku grupu.
Suzan Ali danas. Ali danas. Jedna vrlo jasna slika.

Iznenada. Ti ree. Tu je neki mladi. I instrumenti. I ti ga ree.
Pol
Pol
Crnobelo. Dobri i loi. Mi i oni. Mi vrimo

Rez. Oni dobijaju Rez. Jebo te, simplifikovano
kurevo ...
Suzan Ili u moda da osnujem, u stvari moda u da
osnujem, neku grupu.
Suzan U tvojoj dosadnoj maloj kancelariji ti si vrio

Rez. I pitam se zato mi je to dolo u glavu.
Pol
ivot nije jednostavan. Stvari nisu jednostavne.

Nemoj da pojednostavljuje pusti Stivena
dobro, on je student moda na univerzitetu,
ali nemoj da simplifikuje ...
Suzan Zna ta sam videla danas popodne?

Pol
Samo to govorim.
ta ti misli?
Suzan Ne znam. Bilo je tako jasno.
REZ
Pol
Da.
Pol
Jesi bila budna?
Suzan Leim na krevetu danas popodne. U mraku.

Uzela sam tri pilule. Uzimaju se samo dve, ali
oseala sam se... znala sam da su oni tanjiri
ranjivi i oseala sam se... kako god, uzela sam tri
tablete i leim tako na krevetu, leim u mraku i
pokuavam da te zamislim...
Pol
Pol
Suzan Ima jo. Donee Mina.
Sluaj...
Pol
Pol
Pol
Pol
Suzan I esto ne vidim nikakvu sliku. esto mi je um i

dalje ovde. I brinem se za posue, i za ukrase, i
Mogue.
Suzan To je jedino to mi pada na pamet. Je l tebi jo

neto pada na pamet?
Suzan to u poslednje vreme ba dosta radim. Poslednjih uuu est meseci. Leim na krevetu
poslepodne i pokuavam da vidim ta ti radi u
svojoj kancelariji.
Nemoj.
157
Suzan O, da. Gledala sam u plafon. Poto sam primetila neki trag. Moda je zbog Stivenovog pisma?
Misli da mi je to stavilo tu misao u glavu.
Nema vie hleba.
Mislim da mi je dosta. Nekad primeujem... da

se nadimam.
Suzan Nikad nisi rekao.

O, da. Vie od nekoliko kriki i primeujem da
sam sklon nadimanju.
Suzan To mi nikad ranije nisi rekao.
26.5.2008 21:06:23
Pol
To je sitna, to je mala stvar...
Ulazi Mina sa posluavnikom na kome su dva glavna

jela i escajg.
Suzan Moda ako bismo probali neku drugu...

Pol
Tek je poelo u stvari. U poslednjih est meseci

ili tako.
Suzan Hvala, Mina. Bolje ikad nego... dobra devojka.

Na sto.
Mina postavlja sto.
Suzan Tako. Tako. Ove stvari su nam poslate da nas

kuaju, zar ne?
Suzan To si radio u kancelariji? Mislio o nama kako

vodimo ljubav?
Suzan Tako je, vrlo dobro. Mina, je l ima deaka ili

devojicu? ta ima? Deaka ili devojicu? Ceo
dan je oko toga zadirkujem. Je l tako, Mina?
Deak ili devojica, Mina? Deak ili devojica?
Ali nee da kae. Ti uva svoje tajne, je l tako
Mina? Ne otkriva karte. Ali ima ti detence
sakriveno kod kue. Znam da ima. Imam ja instinkt. Od mene nita ne moe da sakrije, je l
tako? Ja bih rekla deak. Mi imamo dva deaka.
Je l eli da tvoj sin dobije Rez, Mina? Kao njegovi preci. Naravno da ne eli. To te plai. To te
ljuti. Rez. Je l tako, Mina? Nita se ti ne brini,
Mina. Poto e to sve da se zavri. To e sve
da se zavri. Moj sin radi na tome. Ja radim na
tome. Mi emo da se otarasimo Reza. Mi emo
da ih ulovimo sve do jednog i da ih izbacimo.
Nijedan nee ostati. Nee ostati nijedan od njih
da vri Rez do vremena kad tvoj deak postane
ovek. Videe. Videe. Da. Odlina si bila. Lepo
si to uradila. Ah, Mina sutra, podseti me kad
budem ila u kupovinu probaemo neku novu
vrstu hleba. Gospodin se nadima, pa emo da
promenimo hleb. Hvala. Idi kui. eka te dete.
Deak ili devojica, Mina? Deak ili devojica?
Pol
Mina izlazi. Suzan sedi za sto.
Pol
Valjda je tako. Da. Ove stvari su nam poslate

da nas kuaju. Mislio sam na tebe danas poslepodne.
Suzan Stvarno?
Fiziki. Mislio sam na tebe u fizikom smislu
danas poslepodne.
DRAMA
Pol
Suzan Probaemo neku drugu vrstu hleba.
158
Pol
I reio sam... Voleo bih da nas dvoje ponovo

pokuamo... u fizikom smislu bih voleo da jo
jednom probamo.
Suzan Oh.
Pol
Voleo bih da nastavimo tamo gde smo stali.

Voenje ljubavi.
Da, da, jesam.
Suzan To je prilino nevaljalo.

Pol
Da, da, jeste.
Suzan Pa ovo dosta dobro izgleda. Zna kad uspe da

zavri posao, u stvari ga dosta dobro obavi.
Problem je da je dovede dotle. Sigurno si gladan. Da ponemo. Dragi. Da ponemo.
Suzan A ja sam bila ovde. Leala na krevetu. Videla te

kako vri Rez.
Pol
Pol
Suzan Sama sam izabrala sve sastojke.
Pa.
Suzan Pa.
Pol
Ja....
Ja...
26.5.2008 21:06:23
Suzan Cenjkala se do poslednje trunke ovoga.
Pol
Pol
Suzan Ne. Ne. Ne. Koliko se seam ne. ak ni danas

popodne. ak ni kad sam mislila na tebe... .ne.
Ja...
Zar ti nikad ne plae?
Suzan Obroci su ukusniji od kad ja idem u kupovinu.

Pol
Pol
Ja, ja, ja, ja, ja, ja, ja... (plae)... ja, ja, ja, ja, ja,
ja, ja... (plae)
ao mi je. Izvini. Neu to vie da radim.
Suzan Nee...?
Suzan Uvek ti bude bolje posle jela.
Pol
Pol
Suzan Pa dobro je. Da jedemo?
Ja, ja, ja, ja, ja, ja, ja.... (plae/urla)
Vie nee biti suza.
Suzan Dragi. Dragi. Dragi.
Pol
Pol
Usprave se za stolom.
Suzan Nikad nisi bio ovek koji plae. Sve vreme od

kako te poznajem. Oni stari. Ovi novi. Generacije. Nikad nisi bio sorta koja plae. Kako da
vodim ljubav s tobom? Kako da vodim ljubav
s ovekom koji plae? Koji zatvara oi i samo
plae i plae.
Pol
Suzan Sutra je dan za lenju pitu. Sutra pravim kola za

Stivena. ta e ti sutra da radi?
Pol
Isto kao i uvek.
REZ
A, A, A, A... (plae/urla)
Da. Hajde da jedemo.
Suzan Znai biu vrlo zauzeta. Sutra neu imati vremena da prilegnem. Neu imati vremena da
mislim na tebe.
Ja... ao mi je.
Pol
To je dobro.
Suzan Pa naravno da ti je ao. Svima nam je ao. Ali

opet moramo da jedemo.
Suzan Da, dobro je. Zar ne? To je dobro.
Pol
Pol
Ja ne elim ovo. Ja ne elim...
Volim te.
Suzan Pogledaj se. Pogledaj se. Ustani. Gadi mi se.

Gadi mi se kad si takav.
Suzan A onda sledeeg dana moemo da se odvezemo

do univerziteta.
Pol
Pol
Zato ne mogu da se ubijem?
Suzan To je samopovlaivanje. Tu su deca.

Pol
Zato mi ovo radimo iz dana u dan, iz dana u

dan?
Suzan Ne znam. Zato to moramo. Postoje na ovom

svetu stvari koje prosto moramo. Postoje odgovornosti.
159
Ne. Molim te, sluaj. Molim te, sluaj me. Volim

te. I elim... voleo bih da mogu da ti pokaem
celog sebe. Voleo bih da mogu da te pustim u...
Voleo bih da nema....
Suzan Tajni?
Pol
Prepreka. Voleo bih da nema prepreka.
Suzan Da. Moda bi to bilo bolje.
26.5.2008 21:06:23
Pol
zanimati. Hoe li razgovarati s njim u subotu?
Ali ne mogu.
Suzan Ne?
Pol
Pol
Suzan Pa... dobro.
elim da te zatitim. elim da zatitim nas.

Ugodnost.
Naravno.
Suzan Je li tvoja viljuka ista?

Suzan I da li to funkcionie? Je li ... to... odgovor?
Pol
Pol
Ne znam. Hoe li da ostane sa mnom u krevetu cele noi?
Jedu.
Pol
Pol
Suzan Dobro onda. Dobro. To emo i da uradimo.
DRAMA
Suzan Onda, molim te... jedi.
Suzan Ako bi ti to voleo..

Ja bih to veoma voleo.
Pol
160
Ja mislim ako bismo samo leali blie jedno

drugom jedne noi. Kad bismo mogli da zajedno leimo u mraku i, i, i da budemo zagrljeni,
to bi mogao da bude poetak.
Mislim da jeste.
Ja sam dobar ovek. Kad se sve sabere i oduzme,

ja sam dobar ovek.
Suzan Naravno da jesi.
3.
Soba. Pol i Stiven.
Suzan Je l tvoja viljuka masna?
Pol
Pol
Stiven Da?
To je mala stvar, ali mislim da bi od toga poelo

da bude bolje.
Pol
Suzan Dobro.
Pol
Postoji radna grupa. uo sam da postoji radna

grupa koja ispituje mogunost reforme.
I dalje izgleda isto.
Meni. Kad te pogledam, i dalje izgleda isto.

est meseci. Povraa mleko na mom ramenu.
Tri godine tri kroz travu. Osamnaest. Odlazi
na univerzitet. Meni si uvek izgledao potpuno
isto.
Suzan Mmmmm?
Stiven Aha.
Pol
Pol
Reforme Reza. U vladi. Pria se o reformi. To je

mesto gde e se to odigrati. Ne meu... studentima. Postoji pokret unutar vlade.
I evo te. Ja te gledam. I ti i dalje izgleda... nita

se nije promenilo. Za mene. Nita se nije promenilo.
Suzan Pa... dobro.
Stiven Tata.
Pol
Pol
Mislim da su dani odbrojani.
Suzan Pa nemoj meni to da govori. Reci Stivenu. Njemu treba da kae. Sigurna sam da e ga vrlo
Ali moda ti... ta ti... kako to tebi izgleda...?
Stiven Da.
26.5.2008 21:06:23
Pol
Je l ti ima oseaj, je l ti ima oseaj da si se

promenio?
te stvari.
Stiven Dogodila se promena.
Stiven Da.
Pol
Ha.
Ah.
Stiven Da, imam.
Stiven Dogodila se
naglavake.
Pol
Pol
Ah.
Stiven Imam oseaj da sam se promenio.

Pol
Ah.
promena.
Sve
je
okrenuto
Crno je belo. Dobro je loe.
Stiven Poinjemo ispoetka. Svi mi zajedno poinjemo

zajedno ispoetka.
Pol
Odlino.
Stiven Imam oseaj da, imam oseaj... da se svet

promenio. I ja sam se promenio.
Stiven Postoji ansa da zajedno ponemo da gradimo

...
Pol
Pol
Ah.
Stiven Imam vrlo snaan oseaj toga.

Pol
Ah. Ah. Ah. Ah. Mladost. Ti si mlad.
Fantastino. Sjajno. Ponosim se tobom. Ume s

reima. Ti ume s reima. Moe da nadlupeta
i najbolje. To je dobro. Uvek si bio takav. Ja
nikad ne mogu potpuno... ja sam uvek... sumnjao u rei. Ali ti pravo u krevet s tim malim
pizdunima i cepaj. To je dobro. Dobro. Dobro.
REZ
Pol
161
Stiven Ne ba toliko ...

Stiven Ovo stvarno jeste bolji svet.
Pol
Ali ipak mlad. Ipak dovoljno mlad. Jo dovoljno

mlad da ne vidi...
Pol
Stiven Da?
Pol
Sve se vraa. Radi sve iste stvari, ponovo, i ponovo, i ponovo.
Stiven Rei u im neto.

Pol
Stiven Ne.
Pol
O, da. U tom loncu je uvek ista koliina govana

koja se samo mulja tamo-amo, a kad se dovoljno zaglibi, pone da prepoznaje sve jedne
te iste iserotine kako naleu na tebe.
Je l zna da pale svetlo svakog jutra u pet i

trideset? Jebote, svakog jutra to govno grune u
pola est.
Osim nedeljom kad luksuz nad luksuzom! to

bude u est. Nedeljom nas razmaze do est.
Stiven Popriau s njima. Videu da li neto moemo

da sredimo.
Pol
Ne elim usluge.
Stiven Ne.
Stiven Mene sluaju.
Pol
Pol
Tako to ide. Samo ti mene sluaj. Ja sam ti stara

pika. A stare pike... stare pike se razumeju u
Ne treba mi da mi ini usluge. Nemoj zbog

mene da ini svoje kureve usluge. Ja sam svoj
26.5.2008 21:06:23
ovek. Ti si svoj ovek. Ne eli da te optue za,

za, za... usluge.
smeno, u pizdu materinu?

Stiven Ja....
Stiven Oni nisu, mi nismo svirepi.

Pol
Pol
Na to e dobro da paze. Uvek mora da pazi na

to. Ovi novi. injenje usluga.
Ne. Izvini. Hajde. Pomisao na tvoju majku,

pomisao na tvoju majku, pomisao na nju kako
zapravo tamo stoji sa aovom i zemljom i... jebote, to je smeno, je l da?
Stiven Znai ne eli da probam...?

Pol
Ne elim da bilo ta proba.
Stiven Je li?
Pol
Pa naravno da jeste. Naravno da jeste. ta je...
zar ti ne vidi humor u...?
Stiven Dobro. Dobro.

Stiven Ne.
DRAMA
Pol
162
Ono to ja hou, ono to ja hou, ono to ja

hou, ono to ja hou je da me ti pusti na
miru.
Pol
Ma daj. Jesi li potpuno izgubio sav...? Smej se,

jebote. Osmehni se. Samo daj sebi da... u kurac.
U kurac. U kurac.
Stiven Dobro onda.

Pol
Samo... pusti.
Stiven Sve se promenilo. Sve je novo. I u novim okolnostima.
Stiven Okej.
Pol
Pol
Stiven Dobro je.
Stiven I pod novim okolnostima je sasvim prikladno,

dolino, ispravno je da moja majka, da tvoja
ena, kopa jamu.
Pol
Pol
Kako ti je majka?
Dobro. Dobro. Dobro.
Da? Da?
Sluaj sebe. Sluaj sebe.
Stiven Mina je izgubila bebu.
Stiven Tata.
Pol
Pol
Uskoro se gasi svetlo.
Stiven Mina je imala bebu. U sebi. Mina je bila trudna.

Ali onda je izgubila bebu. Majka joj je pomogla
pri sahrani. Kopala je.
Stiven Moda tebi.

Pol
Pol
Kopa jamu? Zvui komino. Zvui... smeno.

Zvui, jebote, smeno.
Tvoja majka?
Znai, sii malo s tog tvog... jebote, prestani da

bude tako pompezan. I smej se.
Stiven Da. Iskopala je jamu.
Stiven To nije prikladno.
Pol
Pol
Tvoja majka je iskopala jamu? Tvoja majka je

iskopala jamu. Oh. Ha. Ha. Ha. Izvini. Ali, jebem
li ga, to je smeno. Je l ti ne misli da je to
Sebi. Njoj. Meni. Ako eli hajde. Dupe mi

pomeri. Pomeri dupe celoj ovoj usranoj fertutmi.
26.5.2008 21:06:23
Stiven Ne elim.
Pol
Pol
Stiven Rekla je tribunalu da nikad nije bilo ni najmanjeg nagovetaja.
O boe sveti, o u piku lepu materinu... zar vie

nema ovenosti? Zar niko od vas, jebem mu
mater, nema nijednu malu trunicu ovenosti?
Pol
Nekad je, u stvari, to bilo dosta zabavno.
Je li?
Stiven Nemoj ti meni da govori nemoj ti meni da

govori ...
Stiven Da.
Pol
Pol
Dobro.
Stiven O ovenosti. Kako ti moe meni da govori o

ovenosti kad si ti, ti...?
Stiven Da.
Pol
Pol
Je l stvarno to rekla?
Dobro, dobro, dobro.
Da. Da. Da. Pa pretpostavljam da to i lii na nju.

Svaka ptica svome jatu, valjda. Mora da uva
svoje pare kad su poloeni ulozi, je l tako?
Stiven Kad si ti... Rez. Nisam ja, nismo mi... mi nikad

nismo... iz godine u godinu... ti instrumenti...
Stiven Ja mislim da govori istinu.
Pol
Pol
A ne, ne, ne.
REZ
Da.
Stiven ovenost? ovenost? ovenost?
Stiven Video sam joj u oima.
Pol
Pol
U pravu si. Zar nikad nisi pomislio...?
163
Ne, ne, ne, jer sam ja proveo godine, ja sam

imao godine. Prema tome nemoj ti... ne. Lai.
Stiven Ne.
Stiven Ne.
Pol
Sve te godine i ti nikad nisi pomislio ni na jedan...?
Pol
Stiven Ne.
Pol
Znai to je ta svetla budunost. To je taj novi

svet. Klinci koji ne umeju da razlikuju istinu
od lai. O, sine. O, sine, ja bih plakao, ali vie,
jebem li ga, nema suza.
Ja sam bio dobar tata.

Stiven Tribunal je oslobodio majku.
Stiven Da.
Pol
Pol
Pa, dobro je.
Mislim da je tvoja majka uvek znala.

Stiven Ali kua je bila na tvoje ime, pa...
Stiven Ona kae da nije.

Pol
Pol
Svaki dan smo obigravali jedno oko drugog

poto sam ja sumnjao da ona sumnja.
Ah...
Stiven Koriste je kao zatvor.

Pol
Jo zatvora? Bolji svet sa vie zatvora?
Stiven Rekla je tribunalu ...

Stiven Postoje izvesne privremene...
26.5.2008 21:06:23
Pol
Da, naravno. Naravno. Naravno. Je l bi ti rekao

da sam ja zao?
Stiven Ja....
Pol
tiven se izmakne.
Pol
Ne. Samo me pogledaj sad. I je l bi rekao da

sam zao.
Ti si iskren. To ti priznajem. Mi nikad nismo bili

iskreni. Ja. Tvoja majka. Svi mi. Mi nikad nismo
bili iskreni, ali ti si...
Stiven Pokuavam.
Stiven Ja....
Pol
Pol
Ne. Srce. Stomak. Dua. Sluaj. Sluaj. Sluaj

njih. I da li bi rekao...?
Dakle, moda je bolje, da? Moda je to malo

bolje nego ranije?
Stiven Mi volimo da mislimo da je tako.

Stiven Da.
Pol
Pol
Hladan ali iskren. Ti si budunost, sine.
.... da sam zao?

Stiven A ti...
Stiven Da.
DRAMA
Pol
164
Pol
Ah.
Stiven Da. Postoje sistemi zla. Postoje inovi zla. Postoje ljudi zla. Ja kaem da postoje sve ove stvari.
Da. Postoji zlo. A ti si zlo. Ti si to. Ti si moj otac
i ti si zao. To ja kaem. Da. Da. Da.
Pol
Shvatam.
A ja sam... da, pa, u pravu si to se tie mene.

To to kae. Ja sam... da, jesam. Potpuno. U
inovima i, i, i, i... dui. Potpuno.
Stiven Ali kad bi samo...

Pol
Ne.
Stiven Postoji oprotaj. Mi to...
Stiven To nije lino... molim te, nemoj pogreno da...
Pol
Pol
Stiven Molim te. ao mi je. ao mi je.
Stiven Ministarstvo oprotaja ima sasluanja. Sasluae

te. Mogu da uredim da te sasluaju. Ako kae
ovo to si meni sad rekao, ako uvai, moe...
Pol
Pol
U redu je.
Ne. Ne treba da ti bude. Blagosiljam te. Doi.

Daj da te zagrlim.
Ne.
Ne.
Stiven Postoji put napred.

Stiven Ne.
Pol
Pol
Molim te. Daj da te zagrlim da mogu za to da ti

dam blagoslov.
Stiven prie Polu. Pol ga zagrli.

Pol
Dajem ti svoj blagoslov za to. Dajem ti svoj blagoslov za to. Dajem ti svoj blagoslov za to.
Ja ne elim da... ne. Ja elim kaznu.
Stiven Ne postoje nikakve ...

Pol
Ja elim da sa mnom paradiraju, i da me biuju,
i da osetim krv u oima, i da vidim seiva pred
sobom. Ja elim da se uverim da e svako videti
moju trule i da e biti spreman da je izree.
26.5.2008 21:06:23
Stiven ta? ta?

Pol
Ja sam prljavtina koju treba unititi kako biste

se proistili.
Stiven ta? Odakle ti te...? Ne. Ne.

Pol
To je ono to ja elim.
Stiven To je tako... staromodno.

Pol
Da. Zar nije? Zar nije? Zar nije?
Stiven To se vie ne dogaa.

Znam. Znam. Prema tome. Odsedeu. Svetla se
pale u pet i trideset, est dana nedeljno. Nedeljom uivanje. Odsedeu dok ne dou novi
ili dok se ovi sada ne vrate na neke od starih
naina.
REZ
Pol
Stiven To se nee dogoditi.

Pol
165
To se uvek dogodi. Pre ili kasnije. Pre ili kasnije kada se obavi oprotaj, ponovo e doi
bievanje, a ja u biti ovde. Ja u biti spreman.
To je ono to zasluujem. Ja sam zao. To je ono
to ja zasluujem. Svetlo e se ugasiti. Svakog
asa e ono svetlo zatreperiti i onda e nastati
potpuno crnilo. Tako da ti je bolje da se tera
odavde. Hajde. Hajde.
Stiven Tata.
Pol
Ne eli da se zaglavi u tami. Idi. Tamo napolju

je jedan bolji svet.
Stiven Zbogom.
26.5.2008 21:06:23
BELEKA O PISCU
DRAMA
Mark Rejvenhil je roen 1966. godine u Velikoj Britaniji.
166
Jedan je od najznaajnijih savremenih dramskih pisaca.

Redovni je kolumnista dnevnog lista The Guardian.
U Beogradu su izvoene njegove drame Shopping &
Fucking (Jugoslovensko dramsko pozorite) i Polaroidi (Narodno pozorite). Najnovija drama Rez (Cut)
doivela je prvu inscenaciju u Britaniji 2006. godine, sa
Ser Ijanom Makelenom u glavnoj ulozi.
Rejvenhil ivi i radi u Londonu.
26.5.2008 21:06:23
rikazi knjiga
Ana Tasi
Mirijam Blede
NAOVE GROBNICE
prevela sa francuskog:
Maristela Velikovi
IZ
IVOTA
UMETNIKA
167
Clio, Beograd 2007.

Objavljena u ediciji Klepsidra, izdavai kue Clio,
knjiga Naove grobnice Mirijam Blede ima elemente biografije umetnika Joefa Naa, karakteristine po literarno vrednim opisima detalja iz ivota umetnika, kao i
elemente teatroloke studije, iji su predmet istraivanja
predstave Joefa Naa.
Blede u knjizi studiozno pie o Naovom ivotu, njegovoj porodici, odnosu s ocem, odrastanju, prijateljstvima, ljubavi prema prirodi i potrebi za nekom vrstom mira
i izolacije, afinitetima prema umetnosti, uivanju u njoj,
kao i njenom stvaranju. Ponekad su ovi opisi dati sami za
sebe, kao biografija istrgnuta iz umetnikovog dela, bez
konkretnijeg dovoenja u vezu s Naovom umetnou.
S druge strane, ee, opisani detalji iz njegovog ivota
predstavljaju bitan oslonac u objanjavaju sutine njegove
umetnosti. U tim delovima, refleksije o Naovom ivotu,
167-172 Prikazi knjiga.indd 1
osim knjievnog, imaju i teatroloki znaaj, jer korenito

rasvetljavaju motivaciju umetnikovog rada. U tom kontekstu, Blede se, na primer, temeljno bavi Naovim prijateljstvom sa Duijem, njegovim uiteljem, kanjikim berberinom. Blede navodi kako je Duiju, dok je jo bio egrt,
gazda dao balon obavijen penom i zatraio da ga obrije,
a da pri tome balon ne prsne, kako bi ga nauio poslu. Taj
prizor je Na kasnije iskoristio u prvoj slici predstave Orfejeve lestvice (1992), gde je publika mogla da vidi kako kineska senka brije balon. I u predstavi Dnevnik nepoznatog
(2002) ukljuena je scena brijanja sa sekirom, koja takoe,
kako pie Blede, asocira na Naovo prijateljstvo s Duijem.
U slinom maniru Blede pie o Naovom druenju sa
rvaem Hekom, to je uticalo na koncepciju predstave
Pekinka patka (1987), zatim s Antalom Kovaem, skulptorom i bivim rvaem, to je iskorieno u predstavi
26.5.2008 21:15:14
PRIKAZI KNJIGA
168
Dnevnik nepoznatog (2002). Blede razmatra i vrlo blizak

odnos Naa s Arpadom Fabijanom, s kojim je igrao ah,
to e biti znaajan motiv u predstavama Praina sunca
(2004), Habakukovi komentari (1996) itd.
Blede ne raspravlja samo o uticaju ljudi na formiranje
umetnikove imaginacije ve i o uticaju prirode u okolini Kanjie, kojom je Na uvek bio fasciniran. Blede
se tu uputa u lucidnu analizu forme Naovih predstava, kao proizvoda umetnikove fascinacije prirodom.
Ona istie da u tom procesu treba
odoliti oiglednosti, poremetiti red
koji prostranstvo namee, pronai
formu, fragment, isprekidanost,
neogranieno svesti na ljudsko. Taj
proces Blede prepoznaje u Naovom
radu na predstavi Poslednji pejza
(2005). U tumaenju ove predstave
Blede, dakle, polazi od injenice
umetnikove
fascinacije
prirodom, reflektovane u izboru forme.
Analitiarka iznosi i teatroloki
zanaajna zapaanja: U komadu
Poslednji pejza on u predeo uranja i doslovno se u njemu rastapa,
postaje njegov vektor, njegov nosilac: dovoljno je da se pomeri, pa
da sa sobom ponese ravnicu... Dok
instalacija istie vidljivo, vegetaciju
kao emanaciju ravnice vazduasti
element koji, kao neke vlasi, mada
slabe i isuene, oslukuje vetar i sa
njim se pomera scenski prikaz je u
vezi sa samom njenom materijom,
naizgled nepromenljivom zemljom,
i to ne samo u njenom fizikom, materijalnom smislu.
Dakle, osim to ovi delovi knjige imaju nesporne literarne
vrednosti, oni istovremeno imaju i teatroloku funkciju
jer dublje objanjavaju aspekte znaenja predstava Joefa
Naa. To je opta, specifina i vredna karakteristika knjige.
Kada je re o striktnije teatrolokom aspektu knjige,
Blede u vie navrata minuciozno, sveobuhvatno, intertekstualno analizira scenski opus Joefa Naa. Na primer,
autorka se iscrpno bavi umetnikovom koncepcijom scenskog prostora, njegovom dramaturgijom, koju interpretira
u realnom, kao i u metaforikom smislu: Naova koncepcija prostora je savreno precizna, krajnje jednostavna i
elementarna. No, mada odabrana, ini se da je i nasleena i
dvostruko nametnuta. Taj prostor koji on koristi od samog
poetka rada na sceni kasnije e, u tekstovima Bruna
ulca, pronai sjajnu definiciju, definiciju sobe velike kao
ceo svet. Prema njegovim reima to je nehotini odjek
Kantorove bedne sobe imaginacije ona je sobica, sto, prozor.
Ovaj odlomak je tipian za knjigu
Naove grobnice: Blede daje tane
i precizne opise i ocene aspekata
Naove umetnosti, pri emu ih istovremeno dovodi u vezu s drugim
umetnicima, pozorinim, ali i likovnim, knjievnim, muzikim.
Kada pie o metaforikim
znaenjima odnosa prostora i svetla
u Naovim predstavama, autorka,
na primer, uspostavlja analogiju
izmeu dela Naa i Beketa. Ona citira pojedine Beketove teze, sa ciljem
temeljnijeg tumaenja Naove
umetnosti: U mraku konano
poinjemo da vidimo. U mraku
koji je zora, ali i podne i vee i no
praznog neba, nepomine zemlje. U
mraku koji osvetljava duh. U kontekstu problematike prostora, Blede
jo pie da pitanje granica i njihovih
nestabilnosti nalazimo u veini
scenografija Naovih predstava, u
prostorima koje pokree igra, mada ne samo ona: Njihovu
zatvorenost uglavnom pokazuju zatvoreni prostori: s vratima koja se otvaraju i zatvaraju, koja se ponekad otvaraju
samo da bi se jo snanije zatvorila, ili pak da bi odvela do
drugih vrata, do jo zatvorenijih prostora. To su geometrijska tela svedena na jednu ili vie dimenzija, koja se mogu
privremeno proiriti, ali se s vremenom sve vie smanjuju,
zasiena dramom koja se u njima odigrava.
Knjiga Naove grobnice Mirijam Blede detaljno tumai
26.5.2008 21:15:14
Ana Vujanovi
NOVI POGLED
NA
PERFORMANS
Jon McKenzie
IZVEDI ILI SNOSI POSLJEDICE
PRIKAZI KNJIGA
Naov rad, itajui ga u neraskidivoj vezi s umetnikovim

ivotom. Blede ne pripada grupi autora koji umetniko
delo posmatraju kao nezavisno, izolovano od njegovog
stvaraoca, ve suprotno, ona umetniko delo tretira kao
integralni deo umetnikovog ivota. Ova knjiga verovatno nema poseban nauni znaaj, jer nema naunu
metodologiju, niti vrstu, konceptualizovanu strukturu.
Podeljena je na trideset etiri poglavlja, razliitih duina i
tematike, sastavljenih bez posebnih odrednica, hronoloki
ili tematski specifikovanih. No, knjiga i nema tu vrstu
naunih pretenzija. Ona je dragocena zbog intuitivnog,
sveobuhvatnog sagledavanja Naovog rada i ivota, analize njihovog meusobnog preplitanja, a njen znaaj je
posebno krupan u naim uslovima, brutalno siromanog
teatrolokog izdavatva.
Prevela s engleskog Vlatka Valenti

CDU, Zagreb 2006.
169
Jedna od kljunih knjiga savremenih studija performansa, koja ak otvara novo poglavlje u ovoj oblasti
jeste knjiga amerikog teoretiara Dona Mekenzija (Jon
McKenzie) Perform or Else: from discipline to performance, izdata u Routledgeu, 2001. Tokom dve hiljaditih
godina ona u velikoj meri menja samu paradigmu discipline studija performansa, postavljajui i njen objekt
prouavanja (performans) i njen diskurs (postdisciplinarnu
lekcijsku mainu) u centar aktuelnih politiko-ekonomskokulturalnih imperativa savremenog drutva i odaziva na
njih. Knjiga je postigla i znaajan uspeh i temeljna preispitivanja i osporavanja, to najee i jeste sluaj kada su u
pitanju prelomne knjige za odreene oblasti.
Knjiga je prevedena na hrvatski jezik i 2006. godine
objavljena u izdanju Centra za dramsku umjetnost, u okviru edicije Akcija, koju ureuje teatrolog Marin Blaevi.
Hrvatski prevod intrigantnog i teko prevodivog naslova je
26.5.2008 21:15:14
PRIKAZI KNJIGA
170
Izvedi ili snosi posljedice (od discipline do performansa),

to je znaenjski sasvim korektno, mada isputa neizreenu
opomenu onog else, koju originalni naslov ostavlja otvorenom. to se tie prevoda Vlatke Valenti, rekla bih da
se ne ita sasvim glatko, mada se delimian razlog za to
moe nai i u tekstu originala, koji jeste teko itljiv, jer
nije standardno akademsko tivo, ve kombinuje razliite
diskurse i njihove vokabulare, od naunog preko teorijskog do masmedijskog i anegdotskog, od akademske argumentacije do retorikih metafora itd. Prevod je u odnosu na englesku verziju u velikoj meri precizan i dosledan,
naroito kada su u pitanju pojmovi specifini za studije
performansa. Naroito bih istakla precizno prevoenje,
u argonu esto varijantnih,
termina efficacy (imbenost,
u srpskoj verziji: dejstvenost),
efficiency (uinkovitost) i effectiveness (delotvornost), ije
je razlikovanje klju za razumevanje Mekenzijeve pos-tavke
performansa koji postaje ontoistorijska formacija znanja
i moi u razliitim oblastima
savremenog drutva.
Knjiga Izvedi ili snosi
posljedice je podeljena u tri
dela: 1. Paradigme izvedbe
(Performance Paradigms), 2.
Doba globalne izvedbe (The
Age of Global Performance) i 3. Hlapidba (Perfumance).
Osnovne propozicije Mekenzijeve teoretizacije su artikulisane i najavljene u uvodu knjige, Izazovi. U prvom delu
autor jasno postavlja osnovne pojmove i uvodi diferencijaciju izmeu kulturalnog performansa koji karakterie
dejstvenost, organizacijskog performansa koji karakterie
uinkovitost i tehnolokog performansa koji karakterie
delotvornost. U drugom delu Mekenzi stavlja ove performanse u iri drutveni (akademski i politiki) kontekst,
razlaui njihovu konfiguraciju znanja i moi. Trei deo
knjige je hibridni tekst fikcionalizovane teorije, koji iznosi
poslednji izazov performansa, ali sad ne izazov performansu nego izazov drutvenom subjektu koji veruje u
vanost dobre izvedbe u sasvim bliskoj budunosti.
Mekenzijeva studija je znaajna pre svega kao pokuaj
prosistemskog uspostavljanja opte teorije performansa.
Ona se situira u kontekst koji bi se mogao identifikovati

kao globalno drutvo pod amerikom dominacijom (Imperija) i neoliberalno kapitalistiki ekonomsko-politiki
sistem imaterijalne proizvodnje. Performans, odnosno
izvedba, u knjizi je postavljen kao imperativna paradigma
tog drutvenog ustrojstva. Na to je ukazano ve i naslovom
knjige, preuzetim s naslovne stranice poslovnog magazina
Forbes Annual Report on American Industry: Perform
or else, January 3, 1994. U tom smislu je Mekenzijeva
opta teorija performansa, kao lekcijska maina, kritiki
i samorefleksivni odgovor na performans kao ultimativni
drutveni zahtev. Njegova teoretizacija tako nije ograniena
na jednu vrstu ili oblast performansa, ve uraunava, ali
i razlikuje, specifine upotrebe/
znaenja ovog pojma kroz
razliite drutvene razine. Pri
tom, Mekenzi ne tei da svoju
teoriju uspostavi kao novi stabilni teorijski metasistem Zapada, ve pokuava da (pro)izvede
kritiku formaciju, te predvia
njene konkretne realizacije kroz
mnotvo pojedinanih instrumentarija, problema i procesa.
Ono to je za oblast studija performansa, pa i prikaz u
asopisu Teatron pre svega
znaajno jeste Mekenzijeva
teoretizacija kulturnog performansa, ali se ona ne moe razumeti bez uzglobljenosti u optu paradigmu koju autor gradi. U uem smislu,
njegove reference su znaajni autori iz oblasti studija
performansa: Riard ekner, Herbert Blau, Pegi Felan,
Barbara Kirenblat-Gimblet i dr. U irem smislu, koji je
karakteristian za Mekenzijev pristup, on polazi od
razmatranja performansa i performativa kod autora kao
to su Markuze, Liotar i Dudit Batler. S te pozicije, autor
konstruie (na 1. razini) vieslojni pojam (naslagu, stratum)
performansa. On se zatim razmatra kroz (2) tri paradigmatska performans sloja: (2.a) organizacioni performans,
(2.b) tehnoloki performans i (2.c) kulturalni performans.
A ti slojevi su dati preko (3) konkretnih performans-blokova: diskurzivnih performativa ili otelovljenih performansa.
Mekenzi ovu problematiku prenosi i na plan istraivanja
performansa, kao: menadment performansa, za sloj 2.a;
26.5.2008 21:15:15
kod Mekenzija postdisciplinaran, jer kroz disciplinarne

otpore izvodi jedan karakteristino pozno-postmoderni
kulturni koncept koji je izazovan i za samu paradigmu iz
koje se konstituie i koju normira paradigmu volje-zadejstvujue izvoenje.
Na tom mestu moe se uputiti i kritika primedba Mekenzijevom pristupu a to je da i on, na kraju krajeva,
osnauje paradigmu performansa nasuprot disciplini koju
bi zapravo da problematizuje i kritiki preispita.
Jedna ira kritika Mekenzijeve knjige bi se mogla izvesti ako se vratimo korak unazad, na polaznu propoziciju
autora, a to je da je performans danas ontoistorijska formacija znanja i moi, te da kulturalni performans pre ima
normativnu nego transformativnu ulogu u savremenom
drutvu. Jedno od osnovnih kritikih pitanja studija performansa i o studijama performansa onda kada ih posmatramo kao drutvene prakse jeste pitanje politikog
kapaciteta same izvedbe. Pitanje glasi: Koja se to vrsta
ovekove delatnosti postavlja u prvi plan onda kada se
izvoenje izdvaja od ostalih umetnikih i kulturalnih aktivnosti? Don Mekenzi upravo na pitanju politikog i
drutvenog kapaciteta performansa i bazira svoju knjigu,
te se Izvedi ili snosi posljedice moe smatrati prvim velikim pokuajem imanentne kritike studija performansa.
Ipak, Mekenzijeva teoretizacija ne daje odgovore, jer se
zapravo knjiga ne bavi pitanjem od kojeg polazi. Umesto
da razmatra socijalni i politiki potencijal izvoenja, autor
se opredeljuje za stalnu latentnu kritinost prema performansu, ime sugerie da je njegov odgovor unapred,
pre analize, dat kao negativan. Takav pristup u knjizi, s
jedne strane, odrava napetost stalnog opreza prema performansu, a s druge, isputa jedno od njegovih osnovnih
kritikih pitanja danas. Iz tih razloga, pitanju od kojeg
je Mekenzi krenuo se moramo vraati, inae proputamo
priliku da jednu od potencijalno najpolitikijih kulturnoumetnikih delatnosti izvuemo iz aure lebdeeg opreza
prema drutvenoj normativnosti koja joj se pripisuje po
defaultu, a ne kao rezultat konkretnih drutvenih prilika
koje se mogu menjati i u ije se menjanje moe uloiti
i sm performans.
1
PRIKAZI KNJIGA
tehno-performans, za sloj 2.b; i studije performansa, za

sloj 2.c, ukazujui na optii zahtev za performativnou
savremenog znanja i moi koja zamenjuje paradigmu discipline, karakteristinu za 18. i 19. vek. Mekenzi ovom
shemom zapravo i pokuava da rekonstruie prelazak
s pojma discipline na koncepciju izvoenja, kojom je
obuhvaena i teorija performansa kao lekcijska maina
(Challenger).
Razmatranje kulturnog performansa kod Mekenzija
odreeno je, pre svega, socijalnom dejstvenou (efficacy)
performansa i njegovim izazovom savremenom drutvu, a
posebno razmatranjem tog aspekta u okviru studija performansa. Konstruisanje ove problematike dato je kroz
razvoj koncepta performansa i studija performansa od
ezdesetih i sedamdesetih godina, koji su inicijalno vezani za konvergenciju teatarskih i sociolokih istraivanja.
Preciznije, Mekenzi ih postavlja na raskru sociolokoantropoloko-etnolokih upotreba teatra, kao formalnog
modela ispitivanja rituala i svakodnevnog ivota i, s druge
strane, upotreba liminalnih rituala, kao funkcionalnog
modela kojim su umetnici i teoretiari provocirali tradicionalnu koncepciju zapadnog teatra. Performans kao
nova forma drutvene dejstvenosti, uobliena na raskru
teatar-i-ritual, u poetku privileguje telo, ivo izvoenje i
prisustvo. Povezujui zatim kulturalni performans s teorijskom eksplozijom a to je u amerikom kontekstu prodor evropske kontinentalne teorije Mekenzi ukazuje na
transformaciju koju je paradigma performansa i studija
performansa preivela od ezdesetih do danas. Tako, koncepti liminalnosti i ivog prisustva, na poetku odreujui
za performans, pod uticajem novih teorijskih diskursa bivaju zamenjeni problematikama tekstualnosti (politike,
diskurzivnih praksi, reprezentacija) koje u osamdesetim i
devedesetim godinama postaju klju dejstvenosti kulturnog performansa i njegovog istraivanja. Kroz pomeraj od
teatra ka teoriji, ali zatim i preko krizne take liminalne
normativnosti i normativnosti performansa Mekenzi
nas dovodi do pojma kulturalnog performansa1 kao aktuelne problematike zapadne kulture i drutva, odnosno
postindustrijskog i postkolonijalnog sveta. Na kraju, to
je i objanjenje zato njegov nestabilan, irok spisak praksi
koje se mogu podvesti pod pojam kulturalnog performansa , nije vie transdisciplinaran u smislu nadilaenja
disciplinarnih specifinosti i njihovih otpora pod dejstvom paradigme transgresivne dejstvenosti. Taj spisak je
171
Na Mekenzijevom spisku su: tradicionalni i eksperimentalni teatar,

rituali i ceremonije, popularna zabava (parade), popularni, klasini i
eksperimentalni ples, avangardni performans art, oralne interpretacije
knjievnosti (javna itanja i sl.), politike demonstracije itd.
26.5.2008 21:15:15
26.5.2008 21:15:15
ronika muzeja
Predrag Ejdus
ARKO CVEJI
STO GODINA
OD ROENJA
Izloba Muzeja
pozorine umetnosti Srbije
173
Autor:
Olga Markovi
Izuzetna mi je ast to vam se veeras obraam na otvaranju izlobe o velikom umetniku arku Cvejiu, realizovane povodom sto godina od njegovog
roenja.
arko Cveji, roen u Banotaru 1907. godine, popularni beogradski bas,
ubraja se meu najbolje i najpoznatije srpske pevae. Poreklom iz doma u kojem
se muzika gajila i cenila, izuzetno muziki obdaren krasili su ga apsolutni sluh,
izuzetna memorija, prefinjena muzikalnost arko Cveji je privukao panju
strunjaka ve 1925, prilikom audicije za Akademski hor Obili pod rukovodstvom dirigenta Lovra Mataia. U dvadeset drugoj godini postaje solista Opere
Narodnog pozorita u Beogradu, u kojoj je uspeno nastupao ceo svoj umetniki
vek. Diplomirao je slavistiku i knjievnost, a muziku je uio kod znamenitog
pevaa Svetozara Pisarevia i majstorskog korepetitora Aleksandra Rua.
Pevajui sve basovske uloge iz bogatog repertoara Beogradske opere, arko
Cveji je svoje ogromno znanje, jedinstveno raskoan i lep glas, izuzetan talenat,
sampregoran stvaralaki zanos i ogromnu radnu energiju ugradio u Beogradsku
operu i bio poznat, cenjen i voljen kod svih. Njegov repertoar obuhvatao je sve
znaajne, velike i teke uloge pisane za bas, i u italijanskim, i u francuskim,
nemakim, slovenskim i jugoslovenskim operama. Ramfis, Gvardijan, Kralj Filip,
Dulkamara, Don Bazilio, Mefisto, Lotario, Sano Pansa, Figaro, Leporelo, Sara-
173-174 Hronika muzeja.indd 1
26.5.2008 21:07:03
HRONIKA MUZEJA
174
stro, Roko, Daland, Kaspar, Kecal, Pimen, Boris Godunov,
Dosifej, Knez Hovanski, Varlaam, Konak, Galicki, Ivan Susanjin, Hadi Toma, Knez Ivo Crnojevi, uloge su koje su
u interpretaciji arka Cvejia ostale trajno u seanju posetilaca Beogradske opere. O Cvejievom radu zabeleeno je
i sledee: Takav raznoliki repertoar linosti, karaktera, tipova i sudbina, mogao je oiveti samo peva koji je, pored
izvanrednog glasovnog materijala, velikog obima snage i
prodornosti, raspolagao temeljno postavljenom vokalnom
tehnikom i umeo da ostvari virtuozno pevani i dikcijski
kristalno jasan parlando kominih partija, da izvanredno
muzikalno i sa oseanjem slivenosti pevane fraze stilizuje
iroko i toplo raspevane melodijske linije italijanskog belkanta, da plastino donese melodiku koja rezultira iz melodijskih fleksija govorne rei kod Musorgskog i Konjovia,
da bude dramski snaan i zvuno prodoran, ali i da svoj
voluminozni bas pretvori u meki lirski bariton sa obimnom skalom dinamikog nijansiranja, i glumac sa velikim
mogunostima transformisanja i uivljavanja u psiholoku
sutinu interpretiranih uloga (B. Dragutinovi).
173-174 Hronika muzeja.indd 2
arko Cveji je bio i izvanredan tuma solo pesama

na koncertnom podijumu. Kao jedan od najboljih tumaa
klasinog lida kod nas, stekao je naroite zasluge interpretacijom uberta, umana, Musorgskog, ajkovskog
i pesama srpskih kompozitora. Njegov izuzetan glas
oduevljavao je i plenio sluaoce na mnogobrojnim
izvoenjima velikih oratorijumskih dela (Mocartov i Verdijev Rekvijem, Betovenove IX simfonija i Misa solemnis,
Hajdnova Godinja doba). Za poznatu gramofonsku kuu
Decca snimio je nekoliko uloga iz ruskog repertoara. Njegov glas i njegove kreacije na mnogim inostranim operskim scenama zadivili su ljubitelje i strunjake.
arko Cveji je vaio i za jednog od najboljih interpretatora nae duhovne muzike, koju je negovao sa posebnim
afinitetom i izuzetnim znanjem. Moda najbolje o izuzetnosti arka Cvejia govori podatak da je Fjodor aljapin,
prilikom gostovanja u Beogradu 1935, posle predstave
traio da ga mladi bas prati na velikoj turneji.
arko je umro 1994. godine u Beogradu. A porodica
Cveji nastavlja umetniku tradiciju i u narednim generacijama: neobino nam je zadovoljstvo to je veeras sa
nama i Branko Cveji, njegov sin, a na kolega, glumac i
direktor Jugoslovenskog dramskog pozorita.
Izraavam zahvalnost Muzeju pozorine umetnosti Srbije to uva uspomenu na arka Cvejia, izuzetne linosti
nae kulture.
Potovane kolege i prijatelji, ovu izlobu proglaavam
otvorenom.
26.5.2008 21:07:04
n memoriam
DUAN MILADINOVI (1924 2007)

DRAGAN INI (1949 2008)
MILENKO ZABLAANSKI (1955 2008)
175
IVOJIN-IKA MILENKOVI (1928 2008)
175-181 In memoriam.indd 1
26.5.2008 21:07:20
IN MEMORIAM
DUAN MILADINOVI
(1924 2007)
176
Tridesetog decembarskog dana 2007. godine preminuo je u Lincu, u Austriji, Duan Miladinovi, jedan od
naih najveih dirigenata u drugoj polovini 20. veka, ija
su maestralna tumaenja operskih, baletskih, vokalnoorkestarskih i horskih dela dosezala sm vrh dirigentske
izvoake umetnosti.
Roen u Subotici 20. februara 1924. godine, zavrio
je u Beogradu elitnu gimnaziju Kralj Aleksandar i na
Muzikoj akademiji diplomirao pevanje kod profesorke
Jelke Stamatovi-Nikoli, dirigovanje kod profesora
Kreimira Baranovia i kompoziciju kod profesora Stanojla
Rajiia. Bio je korepetitor Opere Narodnog pozorita u
Beogradu (19431949), njen dirigent (19491984) i direktor (19691975), profesor beogradske Muzike akademije
(19561962), osniva i gostujui dirigent Filharmonije i
Opere u Kairu (19611964), ef-dirigent Filharmonije i
Opere u Novom Sadu (19641968) i gotovo trideset godina dirigent hora Beogradski madrugalisti (19661993).
Maestro Miladinovi je svoj zanat radio znalaki i
nadahnuto, s lakoom, uspevajui da na svakoj predstavi
sopstveni umetniki naboj prenese na svoje saradnike i
publiku. Sugestivan dirigent jasnog i sigurnog gesta,

ispoljio je vrhunsko umee u ostvarivanju sedamdeset operskih i esnaest baletskih dela inostranih i naih kompozitora, meu kojima i Verdijevih opera Aida, Mo sudbine, Nabuko, Trubadur, Rigoleto, Don Karlos, Ernani,
Otelo i Falstaf, Puinijevih Boema, Madam Baterflaj,
Toske i Turadot, Belinijeve Norme, Mocartove arobne
frule, Bizeove Karmen, Borisa Godunova i Hovanine
Modesta Musorgskog, Pikove dame ajkovskog, Borodinovog Kneza Igora, Dvorca Plavobradog Bele Bartoka,
Britnovog Alberta Heringa, Kneza od Zete i Otadbine
Petra Konjovia, Pokondirene tikve Mihovila Logara i Simonide Stanojla Rajiia, kao i baleta Labudovog jezera
ajkovskog, izele Adolfa Adama, edrinove Ane Karenjine, Baranovieve Kineske prie, Ohridske legende
Stevana Hristia, Bruijeve Katarine Izmajlove i Banovi
Strahinje Zorana Eria. Odano sluei svojim predstavama, koje su za njega uvek bile uzbudljiv dogaaj ali
i svean in, mnoge od njih je dirigovao napamet, to
mu je omoguavalo da neprestano bude u kontaktu sa
izvoaima na sceni, da prati njihovo kretanje, da im rukom, pogledom i izrazom lica sugerie svoje zahteve, ali i
da ih , kada je to bilo potrebno, svojim osmehom ohrabri
i podri. Prvi put se upustio u tu avanturu na predstavi
Aide u Narodnom pozoritu u Beogradu 1955. godine.
Prema kazivanju reditelja Dejana Miladinovia, kada se
njegov otac pojavio bez partiture, mnogi lanovi orkestra
su imali veu tremu od mladog, ambicioznog dirigenta.
Meutim, predstava je ila odlino, bilo je mnogo aplauza, tako da je ovaj uspeh podstakao Duana Miladinovia
da uskoro diriguje napamet i izvoenja Otela, Rigoleta,
Kneza Igora, Borisa Godunova, Hovanine i drugih opera
iz tadanjeg repertoara Beogradske opere.
Samostalno i s Operom Narodnog pozorita u Beogradu
maestro Miladinovi je gostovao na svim jugoslovenskim i
brojnim operskim scenama u svetu od Bea, Rima, Berlina, Venecije, Palerma i Madrida do Moskve, Odese, Kopenhagena, Osla, Kaira, Bratislave, Varave, Budimpete,
Bukureta i Sofije, kao i na muzikim festivalima u Vizbadenu, Lozani, Edinburgu, Atini, Brnu i Segedinu,
dirigujui predstavama koje su uvek dosezale visoke
muziko-scenske domete i dobijale zasluena priznanja oduevljene publike i poznatih inostranih muzikih
kritiara. Tako je bilo i na svetskoj premijeri Hovanine
26.5.2008 21:07:20
odrali koncert srpske pravoslavne muzike u crkvi Svetog

Petra. To je bio prvi takav koncert u istoriji ove crkve,
prisustvovao mu je i papa Pavle VI, a direktno ga je prenosio RAI. I nastup u Moskvi, 1986. godine, takoe je imao
veliki umetniki i istorijski znaaj, s obzirom na to da su
u SSSR-u maestro Miladinovi, solista ivan Saramandi
i Beogradski madrugalisti prvi put javno, na koncertnom
podijumu, izveli jednu duhovnu horsku kompoziciju
Liturgiju Stevana Mokranjca.
Za uspean viedecenijski umetniki rad i znaajna
muziko-scenska ostvarenja Duan Miladinovi je dobio brojna priznanja, meu kojima i Nagradu Narodnog
pozorita u Beogradu za najbolje ostvarenje u 1974 (Dvorac Plavobradog, B. Bartok), 1978 (Falstaf, . Verdi) i 1983
(Otadbina, P. Konjovi), Zlatnu liru Saveza muzikih
umetnika Jugoslavije (1983), Veliku plaketu Narodnog
pozorita u Beogradu za ivotno delo (1984), Zlatnu plaketu Saveza amatera za ivotno delo (1985) i Nagradu
UMUS-a za ivotno delo, koja mu je dodeljena krajem
aprila 2007. godine u Beogradu, kada smo se poslednji
put sreli i dugo razgovarali o knjizi koju je tada u Lincu
pisao o svom ivotu i svojoj umetnosti.
Zbog svega to je uradio na sceni i na koncertnom
podijumu, zbog njegove izuzetne radoznalosti duha,
nesvakidanje studioznosti, ogromnog znanja i line kulture, kao i zbog njegovih uspelih horskih kompozicija i
odlinih prevoda libreta desetak opera sa italijanskog,
francuskog i engleskog jezika na srpski jezik, moram da
priznam da sam prema maestru Miladinoviu uvek oseao
najdublje potovanje, uostalom kao i svi njegovi mnogobrojni saradnici u teatru ali i oni izvan njega kritiari,
publika, prijatelji i poznanici.
Prohladnog etvrtog januarskog dana 2008. godine
maestro Duan Miladinovi je sahranjen u Aleji zaslunih
graana na Novom groblju u Beogradu. U prisistvu porodice i potovalaca, uz pesmu njegovih Beogradskih madrigalista, otiao je u legendu. Na nama je velika odgovornost
da dubok trag, koji je ovaj umetnik i ovek za pamenje
ostavio o svom postojanju, sauvamo za sva vremena.
IN MEMORIAM
u ostakovievoj Instrumentaciji na Festivalu u Edinburgu, 17. avgusta 1962. godine, kada su nae izvoenje
ove velianstvene opere Modesta Musorgskog prisutni u
Kraljevskom pozoritu doiveli kao pravo muziko otkrovenje. Tih dana je o nama pisano iskljuivo u superlativima, i to ne samo u engleskoj i kotskoj tampi nego
i u moskovskom asopisu Sovjetska kultura, u kome
je izveta iz Edinburga naglasio da je sovjetskoj publici izostalo uivanje da gleda jedno izvanredno opersko
izvoenje Hovanine u tumaenju ansambla Beogradske
opere i dirigenta Duana Miladinovi, koje se ne moe
videti ni u Moskvi, niti Lenjingradu, a na kome bi mogle
da pozavide i nae najvee operske kue. Tako je bilo i u
Veneciji, u januaru 1967. godine, kada je nae muzikoscensko prezentiranje Pikove dame predsatvljalo premijerno izvoenje ove poznate opere Petra ajkovskog za
uveno pozorite Teatro la Fenice, na ijoj su sceni, inae,
od 1790. godine do danas premijerno ostvarena brojna i
veoma znaajna operska dela. Saznavi za ovaj podatak
tek kada smo stigli u Veneciju, u Maestra je uao ne
strah nego neki hlad na leima, kako mi je mnogo kasnije priao, zbog koga se tada neprestano pitao da li smo
mi dostojni te velike obaveze i odgovrnosti koja nas je
oekivala. Meutim, kada je predstava poela i kada je
na ansambl zapevao punim grlom i zasvirao celim gudalom, ta dilema je nestala, tako da smo i te veeri u
Veneciji, kao i uvek na naim inostranim gostovanjima,
postigli ogroman uspeh i dobili zaista sjajne kritike.
Na brojnim koncertima u zemlji i inostranstvu, kao i
na radiju i televiziji, Duan Miladinovi se istakao i kao
vrhunski dirigent simfonija, velikih vokalno-orkestarskih
dela i horskih kompozicija iz nae i svetske muzike
batine, koje je vie od pet decenija autentino i nadahnuto tumaio, dajui njihovim izvoenjima peat sopstvene kreativnosti, ali i peat stilske istote, muzike prefinjenosti i interpretativne perfekcije. Naroito su mi ostali
u seanju njegovi nastupi sa horom Beogradski madrigalisti, koji su uvek i svuda bili praznik muzike, posebno srpske duhovne muzike, bez obzira na to da li su odravani
u koncertnim dvoranama, crkvama ili katedralama, kod
nas ili u Evropi.
Jedan od najznaajnijih nastupa ovog hora bio je 1970.
godine u Rimu, kada su dirigent Duan Miladinovi, solisti
Milica Miladinovi i arko Cveji i Beogradski madrigalisti
177
Vladimir Jovanovi
26.5.2008 21:07:20
IN MEMORIAM
DRAGAN INI
(1949 2008)
178
Mislim da Dragan Ini nije umro. On je samo tiho,
nenametljivo zamolio, ako je mogue, da se udalji malo
ranije. Da pitate reditelje, scenografe, kostimografe, majstore pozornice, majstore svetla, dekoratere, rekvizitare, garederobere, minkere, vlasuljare, krojae, stolare,
obuare, nabavljae, bilo koga da pitate: gde je ika Dragan, ili ef Dragan, ili gospodin Ini, ili prisno Dragane
svi e vam rei tu je, sad e da doe. Laganim korakom, sa rokovnikom pod mikom, s pogledom ozbiljnog
pozorinog delatnika.
Cela tehnika i celo Srpsko narodno pozorite u Novom
Sadu odbijaju da poveruju u tu smicalicu da Dragan Ini
danas nije meu nama. Jer ne moe se otii tek tako, posle dvadeset est godina danononog bdenja nad izuzetno
sloenim i osetljivim, a beskrajno zahtevnim tehnikim
mehanizmom Srpskog narodnog pozorita! Jedni kau da
ivot ne vredi nita, drugi tvrde da je nemerljiva njegova
vrednost. Nije nae da se petljamo u stvari nadzemaljske,
ali mi znamo koliko je Dragan Ini znaio za ivot Srpskog
narodnog pozorita, za nastajanje i trajanje dramskih, operskih i baletskih predstava ovog teatra.
Bio je ovek omiljen, odgovoran. Kome nije pomogao

nije ni odmogao. Moe li neko da utvrdi koliko je osetljivo
srce i blagonaravni organizam tehnikog direktora Dragana Inia pretrpeo udara, oporih rei, nestianih strasti,
neurotinih ispada? Tehniki direktor je jedno od onih lica
u pozoritu koji su uvek najkrivlji za sve to u procesu
produkcije ne valja. Kad ne stie dekor mora, Dragane!
Kad nema para snai se, Dragane! Kad je pretrpan
meseni repertoar poteraj, Dragane! Kad su radnici
nezadovoljni smiri to, Dragane! Kad neko zabrlja ta
vam ono tamo onaj radi, Dragane! I kad se sve poremeti
u ovoj velikoj i vanoj kui, kad nastane kriza uprave
hajde opet, drue, gospodine Iniu. Moe ti to. I mogao
je tri puta je bio vrilac dunosti upravnika SNP-a,
ouvao kontinuitet i tradiciju najstarijeg teatra u Srbiji.
Ali, rekao je nedavno, pokazujui na fotelju upravnika
SNP-a: Nikada, za to vreme v.d. stanja nisam seo na to
mesto. Nikada. Bio je uvek u slubi, u pratnji, u stvaranju
uslova za ivot pozorinog ina. Na najiskreniji nain je
oseao pozorinu umetnost i sluio joj, bez razmetanja,
bez hvalisanja. Posle premijere, kad se sve zaagori, kad
se cela Trema uzgiba od uzbuenja i radosti, okrenete
se nema Inia me tim arenim pozorinim svetom.
Samo oni koji su ga ponajbolje poznavali znali su gde ga
mogu pronai sveano osamljen, premijerno odeven, u
kancelariji tehnikog direktora ve se pripremao za nove
bitke s rokovima, materijalima, moguim i nemoguim
zahtevima.
I tako dvadest est godina. Dragan Ini nas je navikao
da je sve u redu, da sve stie. Da ne brinemo. Meu onima
koji su potpomagali trajanje Srpskog narodnog pozorita
ime Dragana Inia izrazito svetli. uvajmo uspomenu na
njega.
Milivoje Mlaenovi
26.5.2008 21:07:20
Tole, Pra, Gao, Dvojnik zveri, Oficir, Kralj. Uloge u

Boku Buhi stoje na poetku njegove glumake karijere.
U Buhi je igrao kao student i, prirodno za ono vreme,
u njemu je zasnovao prvi profesionalni angaman, 1981,
odmah poto je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih
umetnosti. Od 1986. Milenko Zablaanski je u Pozoritu na
Terazijama. To je, za sve ove godine, njegova jedina stalna
radna adresa. Privrenost je u njegovoj prirodi. Kao to je
bio privren svojoj pozorinoj kui i svome porodinom
domu, odan je bio svome poslu. Privrenost je, u njegovom sluaju, druga re za marljivost, istrajnost, red i
disiciplinu. Drao je stalno na pameti rei odlinog starog
abakog glumca Borisa Kovaa: da je glumaki posao
teak kao konjski. Trudio se da ga uini lakim tako to je
u njega, osim s ljubavlju, ulazio s radou i radoznalou.
Gledaoci su to oseali i zato sa svojom publikom nije imao
tekoa u sporazumevanju.
Voleo je da kae kako je sluajno roen u Bogatiu, a
da je njegovo pravo rodno mesto mavansko selo Gluci
u kome je njegov otac Dragoljub imao berbersku rad-
nju. Mava mu je zaviaj, bez obzira na njegovu linu

topografiju. Iz zaviaja je poneo mek govor i lep jezik, ali
i pitomost u dranju i ophoenju. Nisu mu verovali kada
je govorio da je, poput svih ravniara, veliki depresivac.
Nije, uostalom, davao prilike da se to primeti. Ako je komedija bila teren na kome se najbolje snalazio, nije sebe
smatrao samo komiarom. Tragikominost je, ini se, bila
bliska njegovom oseanju sveta. Bio je, izmeu ostalog,
Ljubinko s amrelom u Ljubinku i Desanki Aleksandra
Popovia. Ispovedao se: Nikada sebe nisam video kao
smutljivca na sceni nego kao sanjara, oveka koji hoda
kroz snove, a to Ljubinko jeste. Kada je 1991, sa Grupom
Dosetka, pripremio renesansnu komediju Venecijanku,
objanjavao je: Svima nam je u ovo teko i opasno vreme
potreban smeh. Ljudi bi da se smeju i da bar na trenutak
zaborave ono to se dogaa oko nas. Dok smo nekada
iveli u bajci, a poruke ispisivali u pozoritu, danas je
slika drugaija: poruke su svuda oko nas, a bajke rastu u
pozoritu. Godinu dana kasnije obnovio je Gimpel ludu
Isaka Baevisa Singera, svoju diplomsku predstavu (s kojom
je 1981. nastupio na zemunskom Festivalu monodrame i
pantomime). Kroz Singera je, verovao je, izraavao svoj
stav prema vremenu: Vera u sopstveno postojanje, vera
u ljubav, to je jedino to nam je preostalo. Ovo je vreme
lai, vreme smrti, i treba mu se odupreti. Treba preiveti.
Gimpel kae: Vera je sama po sebi blagotvorna na oveka.
Dobar ovek ivi od svoje vere. To je la ili istina. Fraza
ili iskrenost. Ne znam ta je. Ali vreme, vreme e jednom
znati odgovor. Doekau ga.
Nije sebe video kao Hamleta, ali jeste kao ana. Sluga
an u Strindbergovoj Gospoici Juliji izdvaja se meu
ulogama Zablaanskog, i po sloenosti glumakih zahvata
i po vetini u igri i poigravanju sa likom. Igrao je Nuia,
a mislio na ehova i ekspira. Nisu to njegove jedine neostvarene elje.
Igrao je, reirao, igrao u svojim reijama. Ti njegovi
dvostruki poslovi su, izmeu ostalih, Ljubinko i Desanka,
Rucanteova Muica, Venecijanka, Seks, droga i rokenrol
Erika Bogosijana. Pisao je. Osnivao je i vodio mala mobilna pozorita (Grupa Dosetka, Teatar Z, Teatar Tvrava,
Ski scena). Odbijao je primedbu da je svatar. Svaki od tih
poslova, govorio je, upotpunjuje njegovu linost. Gradio
je svoju linost i duhovno i fiziki. Nije se libio da veba u
IN MEMORIAM
MILENKO
ZABLAANSKI
(1955 2008)
179
26.5.2008 21:07:20
IN MEMORIAM
baletskoj sali, naprotiv: inio je sve da bi pokret na sceni

uinio gipkim i lakim.
Godinama je zabavljao publiku u kabareu Moj Milenko lego je da spava, priom o uspavanom Milenku koji
se osvestio i pobunio protiv sebe i sopstvene nemoi. Objavio je knjigu Ubaeni elementi, u kojoj ivotinje priaju
o tome zato je propao Edenski vrt, o dogaajima pre i
posle potopa. Ono to se zove popularnost sticao je polako i strpljivo, bez buke, osvajajui autonomna mesta u
televizijskim serijama.
Radovana u Herojima Predraga Periia, jednu od
svojih poslednjih uloga u pozoritu, doiveo je kao linu
posvetu seljacima iz zaviaja.
Pao je u komu 5. januara posle saobraajne nesree
na Zlatiboru. Ne dolazei svesti, preminuo je 22. januara.
Dan kasnije otila je sa ovoga sveta Ognjenka Milievi,
njegova profesorka glume, kojoj je od vremena studija
ostao posebno privren i kojoj se s brinom panjom
posveivao kad je zanemoala.
180
Feliks Pai
26.5.2008 21:07:21
Pravi glumci, koje naroito volimo i esto im se

vraamo, blistaju u naem seanju ne samo svetlou
svoje neumitno zgasle zvezde nego i nekim irim, obuhvatnijim sjajem, iji se zraci prosipaju i na sve odigrane
likove, povezane srodnou ivota i scene. Na glumac,
prijatelj i zemljak ika Milenkovi upravo je okonao svoju
najveu ulogu ivotnu, ali sve ostale uloge, oivljene
na sceni koja ivot znai, nastavie da zrae tim irim,
obuhvatnijim sjajem.
Odigrao je ulogu koja nas sve eka svojim krajem. Ali
smrt nije nestajanje. Nego pamenje.
Na put u pozorini svet, takoe bespovratno, krenuo je
iz Nia,iji teatar, na Sinelievom trgu, ve dvanaest decenija iznedrava umetnike od kojih su najbolji utemeljeni
u istoriji srpske kulture. I decembarskih dana minule godine, kada smo obeleavali sto dvadeset godina postojanja i rada, nameravali smo da ga pozovemo na proslavu
ili posetimo u Beogradu, ali on se ve opratao od ivota.
enjivo smo posegli spomenom na itav jedan minuli

Ni, koji nam se predoio ehom poslednjeg damara njegove umetnike sudbine. Puno smo se zabavljali, veselo
i prijatno oseali u Niu, gradu moje mladosti, setovao je
sremevski za ubavim Niom, opominjui se: Naalost,
toga danas nema.
Saeo se namah, u ciglo tren, raspon ivotnoga puta
ike Milenkovia od mladalake snage, poleta i enje za
glumom u rodnom Niu do starake iznemoglosti koja ga
je, potkraj, bolno sustigla.
Posle dve stotine uloga u pozoritu, zaigrao je i
upravniku, mada zakratko. Tromeseni upravniki mandat u Narodnom pozoritu u Niu, godine 1981, smatrao
je linom grekom. Verovao je da moe povratiti stari sjaj
teatru, pogotovo to se pribliavala stogodinjica rada.
Ali ni to vie nije bilo pozorite u kojem je nainio prve
glumake korake.
Nama s juga posebno je drag i pamtljiv, uz Radmilu
Savievi, Ratka Saria i Ljubiu Samardia, zbog narodnih srpskih karaktera, iju je sloenu jednostavnost i
prostodunost mogao da ispolji samo takav glumac. Ostale
su posle gledanja nekih znaajnih uloga pojedine scene,
zauvek urezane u nau svest: od Jablana u uuk Stani i
Manulaa u Zoni Zamfirovoj do Andreja Sergejevia u Tri
sestre, Napoleona Bonaparte u Madam San en i Besemjonova u Malograanima. U Beogradu se uslonjavao
njegov karakterni raspon, mnogoliko se ispoljio na sceni,
stalno obnavljajui u gledaocu isto pitanje: Kakve veze
imaju sva ta bia u istoj linosti glumca? Kome se vema
divimo njima ili njemu? Sve skupa i svaka posebno,
uronjene u nematerijalnu boju godina, u ono nevidljivo
vreme, ostale su vidljive u seanju, zauvek.
Kao neumrli dokaz njegove umetnosti glume ostaju
odigrane uloge. Njima je glumac ika Milenkovi ispoljio
svoje shvatanje o odnosu ljudske i umetnike sudbine, kojoj je do kraja zavetano sluio.
IN MEMORIAM
IVOJIN-IKA
MILENKOVI
(1928 2008)
181
Saa Hadi-Tani
26.5.2008 21:07:21
Korice.indd 2
28.5.2008 2:03:25

Teatron 142 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teatron 142 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEATRON

CASOPIS ZA POZORINU UMETNOST

1968 - MIT I/ILI STVARNOST

001 Unutrasnja naslovna.indd 1

Glavni i odgovorni urednik:

1968 - MIT I/ILI STVARNOST

OGNJENKA MILIEVI Ksenija Radulovi, Lekcija profesorke 9

TEMA BROJA 1968 - MIT I/ILI STVARNOST

ESEJI Jelena Novak, Operska kua je odavno mrtva

Petar Marjanovi, Egon Savin u etiri ina 89

SAVREMENA SCENA: KRITIKE Slobodan Obradovi, Sarajevo i Vansarajeva 95

Zorica Pai, Posle zabave 120

MEUNARODNA SCENA Slobodan Obradovi, Heda Tesman 129

DRAMA Mark Rejvenhil, Rez 137

005-008 Uvodnik + Editorial.indd 1

koje je pravo naslee 1968. godine, ako niko nije doiveo

005-008 Uvodnik + Editorial.indd 2

klasine kritike predstave Barbelo, o psima i deci, Ivan

005-008 Uvodnik + Editorial.indd 3

there before. However contrary opinions about the legacy

005-008 Uvodnik + Editorial.indd 4

Reviews of recent plays of our dramatic, opera and ballet

gnjenka Milievi (19272008)

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 1

OGNJENKA MILIEVI (1927-2008)

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 2

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 3

Ne piem ovo da bih naglasila njihovu portvovanost. O

imati strpljenja, u svakom sluaju veliki producentski rizik...

OGNJENKA MILIEVI (1927-2008)

Zbog zdravlja ne moe iz kue, ali posle svake premijere

Kad samo pomislim koliko je stvari otilo s njom....

I to je bila Ognjenka. Brinula je o drugima. O drutvu,

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 4

Mnogi su je zvali Gospoo. Ili su je bar tako zvali

Ipak, nikad nisam voleo to su je zvali Gospoo. I u

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 5

OGNJENKA MILIEVI (1927-2008)

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 6

tom stratekom milju, smatrala je podjednako vanim da

S podjednakom strau i znanjem pisala je, po brojnim

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 7

Egon Savin radi na ovoj ekspirovoj komediji i to kao

OGNJENKA MILIEVI (1927-2008)

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 8

U Sarajevu sam odrasla u atmosferi tolerancije. U mom

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 9

podobno odeven ta jo ostaje? Biblioteka ostaje. Pravila

IMALA SAM SREU SA STUDENTIMA

nije znalo koga e Nika dovesti na ruak Nika je bio boem,

OGNJENKA MILIEVI (1927-2008)

Predrag Lakovi i Nikola Popovi

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 10

Reiju je predavao divni Jevgenij Gustavovi Gakelj. I on

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 11

pozivu sam pet-est puta gostovala u Mostaru, radila sam

IMALA SAM SREU SA STUDENTIMA

odmah neto raditi. A ja sam htela da to pre vidim da li

OGNJENKA MILIEVI (1927-2008)

Iz njih nita ne moete saznati. Zato razgovaram s njima,

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 12

talenat se raspozna. Primetila sam jo neto: kad je glumac

009-022 Ognjenka Milicevic.indd 13