Д р А СИ М П Е Ц О (Б еог р а д)

Д И Ј А Л Е К Т ОЛ О Г И Ј А У Ч А СО П И СИ М А Н А
С Р П СК О Х Р В А Т СК О М Ј Е З И Ч К ОМ П О Д Р У Ч Ј У

Н а ј едном од н аш их р ани ј и х саст анак а, уп р ав о на т р ећем

сж у п у слави ст а v В у к ов е д ан е, ј а сам говор и о о р азви т к у ди ј ал ек -
т оло г и ј е на с р п ок ох р ват ск ом ј ези чк ом п од р у ч ј у у 19. ви ј ек у (в .
Н ау ч ни састан ак слав ист а у В у к ов е д ан е, к н >. 3, 1973, ст р . 105—
— 113) . Том п р или к ом ј е к ои ст ат ов ан о д а п оч ет к е ов е н ау ч н е д и с -
ц ип ли н е к од н ас м ож емо в ези ват и : з а В у к а К ар аџ и ћ а, и ак о сам
В у к ни ј е д ао огш с ниј ед н ог а наш ега говор а. А ли ј е, т о т р еба и
п осебно н агл аси т и , В у к д ао в ел ик и бр ој п од ат ак а о р азли ч и тим
г ов орим а н аш ега ј ези к а. П од ац и к ој е ј е д ао В у к чинили су сол и д н у
оон овиц у за мног а д оц ни ј а ист р аж ивања у овој област и сер бо-
к роатисти к е. Они се, и не р иј ет к о, и данас к ористе. У п р аво због
т ога Ву к у при пад а п и он ирск о мј ест о и v овој области наш е н ау к е
о ј ези к у .
И стин а, т о так ођ е т р еба и ст аћи , у з В у к а т у дол ази и А нт у н
М аж ур анић к ој и ј е 1843. г один е у ч асопису К оло (с в . 3, ст р .
50— 97), говор ећи о З ак он у в ин одолск ом , у к аз ао н а низ оообин а
к ој е ј е см ат р ао т ип ичн им за ч ак авск е гов ор е.
Ова д ва м ом ен т а ј аон о по т в рђу ј у м и с ао д а се с р п ск ох р в ат -
ск а ди ј алек т олог иј а з ачела у п р вој полов и ц и п р ош лог а ви ј ек а,
иак о ми т ада ј ош нисмо им ал и ни п р аве ди ј алек т олош ј е ни ст ру -
ч них д и ј алек т олог а, к ар ав н о ни д и ј ал ек т ол ош к и х р ад ов а.
Озбш м ги ј и п р и ст у п и сп и т и в ањ у н аш и х н ар од ни х г овор а, т о
ј ест ш и р и и ст р у ч ниј и з ах ват и у ов у област сербок роат исти к е,
п оч и њ е к од нас т ек к ра ј ем п р ош лог а ви ј ек а к ад а се ц ј елок у п н а
наш а ј езичк а п робл ем ат и к а п оч ела п осмат р ат и и са виш е н ау чн е
и ст ру чне сп р ем е и са ш и р их , оп шт есловенск их п олаз иш т а. А
св ем у о в о м е п р ет х од ил о ј е сазн ањ е д а с е н е м ож е саз н ат и у д о-
в ол.ној мј ери ни сав р ем ен и ј ези чк и и з р аз , н и њег ов а истори ј а
ак о се бу д е оск у ди ј ев ал о у п одац им а к ој е н у д е ж иви н ар од ни го-
в ор и к ао н еп р есу ш ни и звор и за н ау к у о ј ези к у .
У ист ом ов ом п ер и од у д ош ло се д о сазн ањ а д а д и ј ал ек ти
н ису п р оиз в од бил о чи ј е сам овоље н ег о су ист ори ј ск и н ас т ал а го-
вор н а к ат егор и ј а к ој е у п от п у ност и д и ј ели су дби н у оних ч лан о -

14 1
ва дру ш твен е зај едн и ц е к ој и се сл у ж е т им г овор има у међу соб-
н ој к ом у ни к аци ј и . И з овак вог саз н ања, сасвим р азу мљив о, п ро -
и злазил а ј е ж ељ а д а се ш т о боље у позн ај у н ар одн и г овор и к ој и
су и и стор и ј и ј ези к а н у дила п од ост а п од ат ак а з а к ој е ни ј е било
п отврд а у п исаним , а сач у ваним , т ек ст ови ма. Због св ег а т ог а у
д ру гој п оловии и 19. ви ј ек а н ар од н и г овор и п очињ у све виш е д а
п р и в л ач е п аж њ у ј ези ч к и х ст ру ч њ ак а .
Н ар авно , у т о в р и ј ем е к од н ас се н и ј е мог л о н и п омиш љат и
о н ек ом си ст ем ат ск и ј ем п р и ст у п у ов ом п осл у , т ј . п о сл у н а иси и -
т ивању нар одних говор а. З а т о тад а и ису п остој али ни обј ек -
т и в ни у сл ови . В ели к и ди о н аш е ј ез ичк е тер ит ор и ј е ј ош у ви ј ек
се н алаз и о п од т у ђи н ск ом влаш ћ у . Н еп и сменост ј е бил а п р ат и -
л ац ц и ј елих обл асти , а ст р у ч н и х онага, п ог от о в о д ом аћи х , ни ј е
ск ор о н и бил о. П а и п ак , м и с а п оносо м мож емо к онст ат ов ат и д а
смо к р ај ем п р ош лог а ви ј ек а и м али п од ост а р ад ов а и з д и ј алек т о -
логи ј е и д а см о н а самом поч ет к у овог а ви ј ек а д оби л и и п р ви
д и ј ал ек т ол о ш к и ч асои и с, а зн ат н о р ан и ј е см о и м ал и ч асоаш се н а
чи ј им с т р ан и ц ама ј е д и ј алек т ол оги ј а бил а богат о заст у п љен а.

* *

А к о бих се у овом свом изл аг ањ у стр ог о п р ид рж ав ао т еме

к ак о ј е она д ат а у о р ог р аму Ск у п а (а она тамо г л аси : Д и ј алек т о-
л ош к и ч асоп и си н а ср п ск ох р в ат ск ом ј ези к у), мој би зад ат ак би о
д а о в дј е г о в ор и м о н аш а т и
р д ј и ал ек т оло ш к а з бо р н ик а и д а н еш -
т о к аж ем и о н аш ем ч ет в р т ом д и ј ал ек т ол ош к ом г л аси л у к ој е, н а
ж алост , ни ј е ду го ж ив ј ело (о св ему т оме бић е виш е ри ј еч и к ас-
ни ј е) . И т о би било све. Овак ав п р ист уп насл овљен ој теми ф ор -
малн о би зад овољио , али сам о ф ормално. Тиме с е, н аиме, ник ак о
не би д обил а ц ј елсхв ит а слик а о у лози ч асоп и са н а ср пск ох р в ат -
ск ом ј ез и к у у п р оу ч ав ањ у н аш их д и ј ал ек ат а, п а н и о свим они м
п ослен и ц и м а к ој и су с е тр у д и ли д а сак у п е ш т о и и ш е д о ј ал ек -
т ол ош к е г р ађ е и д а нам ј е сач у в ај у од п р оп аст и . Због св ег а т ог а
ј а с ам у т ок у п рмк у п љањ а г р ађе з а овај свој п р илог д ош ао д о
зак љу ч к а д а ће бити боље, а и к орисни ј е, ак о се т ем а м ало изми -
ј ен и , п а м
у ј ес т о п р ед л ож ен е : и
Д ј але к т олош к и ча с оп иси на ср п -
ск ох р в ат ск ом ј език у , д а он а гл аси : Д и ј алек тол оги ј а у н аш им ч а-
сописима. Н ар авн о, ј а сам свј естан теж ин е т ер ет а к ој и сам ов ом
измј ен ом н ат ов ар ио н а св ој а леђ а. А л и у н аш ем п осл у и н ем а
л ак и х т ем а. Ип ак , ј а мор ам одмах на п оч ет к у д а к аж ем д а ов ај
мој п рил ог н ик ак о н е и де за ти м д а п оу ж и к омпл ет н у ди ј ал ек т о-
лош к у библиог рафи ј у , ч ак ни он ај њен дио к ој и ггроист ич е и з
ч асоп и са н а н аш ем ј език у . З а т о има нек ол и к о р аз лога: п рви ј е
д а се т ак в а би блиогр аф и ј а р ад и у ду ж ем в о еменск ом п ериод у ,
дру г и ј е: т ак ву библиог р афи ј у дан ас т еш к о мож е ур ад ит и ј едан
ч овј ек , ј ер у н аш е вриј еме има мн ог о часописа к ој и нем ај у фило-

14 2
л ош к и к ар ак т ер , а у к ој има се мож е н аићи и н а п онек и п р илог
из ди ј алек тологиј е. Овај мој п рилог т ребало би да п ослу ж и к ао
п одсти ц ај з а из р аду ј едн е к омп лет ни ј е диј алек т олош к е библио-
гр афи ј е к ој а би наст авила п осао там о гд ј е ј е стао п ок ој ни п р оф .
Х р аст е у свој ој библиог р аф и ј и к ој а ј е обј ављене у п р в ој к њ из и
Х р в атск ог ди ј ал ек т олош к ог зборни к а.

* *

У к ој и м се све п у блик ац и ј ама мог у н аћи и п р илози из ди -

ј алек т ологи ј е м ож емо се пот п у ни ј е обави ј ест и т и у помен у т ој
библиог р афи ј и п р оф . Х р аст е (Х Д Зб . I , 1956, стр . 387— 479) , у к љу -
ч уј у ћи т у и д оо у н е к ој е с у д али у с в ој им осв рт им а н а ов ај Х јр ас -
гин р ад П . И вић и Б . Ник олић , п р ви у З борник у за ф илоло ги ј у
и лин гвист и к у , (к њ. I I , 183— 198) , др у г и у Ј у ж нос ловеи ск ом ф и -
лол ог у , (к н >. X X I I , 1957— 58, е г р . 3 13— 316) . З а ч ак авск и ди ј ал е-
к ат в. и М . Мог у ш : Чак авск о н арј еч ј е, (З аг р еб 1977, стр . 92— 97) ;
за босан ек о- х ер ц еговач к о г ов ор но п од р у ч ј е в . Б осан ск ох ер ц ег о-
в ачк и ди ј ал ек т олош к и збор ни к , (I , 1975, ст р . 267— 339) .
М ој а ј е н амј ер а д а овдј е у к аж ем к ак о н а он е ч асои исе к ој и
н а св ој им ст р ан и ц ама ск ор о р едо в но и м ај у л р и ло г а и з д и ј ал ек т о-
л о г и ј е т ак о и н а он е к о ј и п ов р ем ен о обј ављ у ј у д и ј ал ек т ол ош к е
р ад ов е , а ч ас о пи с а у к о ј им а се ј ав ља ју и д и ј алек т ол о ш к и п р и -
л о з и и м а н ек ол и к о в р ст а :
1. П ост ој е ч асоп иси к ој и н емај у фил ол ош к и к ар ак т ер , а н а
чи ј им ст р ани ц ам а н ал азимо дост а г р ађе к ори сн е и з а ди ј ал ек т о-
л о г е ; п о н ек а д и у о в и м ч а с о п и с и м а и м а п р и л о г а и з п е р а в р с н и х
д и ј ал ек т олог а.
2. П ост ој е ч асопи си са ш и р ом ст р у ч н ом и л и н ау чн ом ор и -
ј ент ац и ј ом н а чи ј им с т р ан и ц ам а, и не и
р ј етк о , нал аз им о и п р и -
л ог а из д и ј ал ек т олог и ј е.
3. П ос т ој е ч а соп и си са и ск ЈБу ч и во к њи ж евн ом и ј ези чк ом
п р облематик ом на чи ј им ст р ан иц ама, п оред ос т ал и х пр ил ог а и з
обл аст и н ау к е о ј ез и к у , и м а и д и ј ал ек т ол ошк и х р ад ова.
4 . П ост ој е ј езичк и ч асоп и ои у к ој им а, сасвим р аз у м љи во ,
им а и ди ј алек т олош к и х рад ова, и н а к р ај у :
5. П ост ој е ч асопи си са ди ј ал ек т ол ош к ом ори ј ент ац и ј ом .
К ада се зна д а н а н аш ем ј езичк ом т л у д ан ас пост ој и н ек о-
ли к о д есет ине р азних часопис а, ј асн о ј е д а ј е и бр ој ди ј ал ек то-
л ош к и х п р и л о г а у њ и м а д о ст а в е л и к .
И стина, ври ј едност свих т их р ад ова н и ј е ј ед н ак а, али , а т о
ј е за н ас овд ј е од звач ај а, к вали т ет нечи ј ег а р ад а не зави си од
ч асописа у к оме ј е т ај р ад обј ављен. То завиои од ау т ор а. Т ак о
се м ож е д еси т и да у нек ом мање п ознат ом ч ас оп и су н ађемо вр ло
добар рад , наравно из пера доброг диј алек толога, и обрн у то. Ми
14 3
ћем о а и ж е ви дј ет и д а, и п р ., у Г л а сни к у З ем аљск ог м у зеј а у
Сар ај еву има нек оли к о п ри лог а и з пер а п ок ој н ог п роф есор а Јо-
в ан а В у к овић а. Ти п р илози , и у т ак в ој ф ор ми , могли су бит и
обј ављени у свак ом наш ем ли н г ви ст и чк ом ч асои и су . П р ема т оме,
ов д ј е н и ј е п р есу д ан ч асоп и с н ег о ау т ор .
И ј ош н еш т о . Ј а у ов ом свом п р ил ог у н е в рш им оц ј ен у
ни ч асоп и са у к ој и м а се обј ављу ј у д и ј ал ек т ол ош к и р ад ови , ни
ти х р ад ова. Т о н и ј е ц и љ овог а п р ил ог а .

* *

М ад а ј е н аслов м ој е т ем е: Д и ј ал ек т ологи ј а у ч ас оп и си ма н а
срп ск ох р в ат ск ом ј език у , ј а се осј ећам обавезни м д а ов д ј е у к аж ем
и н а ј ед а н ч а соп и с к ој и ни ј е н а ср п ск ох р ват ск ом ј езрвк у ал и к ој и
ј е м но г о оп
д р инио и р аз в и т к у сер бо к р оати ст и к е, п а и н аш е д и -
ј ал ек т о.ттоги ј е. Н ар авн о, св и п оми ш љат е н а ч асоп и с к ој и ј е д у г о
г оди н а би о в од еће сл ав и ст и чк о гл аси ло у Е в р оп и , н а Ј аг и ћ ев
ар х ив : A r chi v f iir sl av isch e Philol ogi e. А р хив j e, к ао ш т о ј е п оз -
нато, п ок р ен у о В ат ро сл ав Ј агић , у еар ад ши са А . Л еск и ном и В .
Н ех р и нг ом , у Б ер лин у . П рв а к њига се п ој авил а 1876. г од ин е а
в ећ у п ет ој к њи зи , за 1881. г од и н у , н ал ази мо п ри л ог са п р обл е-
мат ик ом из н аш е диј алек т ол оги ј е. То ј е рад А . Леск ин а: Uber
den Di alekt der „ Narodne pr i p ov et k e z H r vat sk og pr mor j a (K p a-
i i "
ои ц а) (ст р . 181— 188) . У д есет ој к њизи А р хив а, з а 1887. г оди н у ,
Ј . H am i cz обј ављ у ј е р ад п од н асловом : Sud sl av i sche Sp r ach p r ob -
l em au s Sii d - I t al i en (ст р . 362— 364) . У 16. к њи зи ј е п оз нат а ст у д и ј а
В . Обл ак а о г ов ору от ок а Л аст ов а (D er D i al ek t v on L ast ov o, год .
1894, стр . 426— 450) к ој а ј е д оск ор а бил а и ј еди ни ши р и и з в ор н а-
ш и х сазнањ а о ласт овс к ом г ов ор у . И ет и н а, у н еш т о р ан и ј им го-
д иш ти ма ов е слав и ст ич к е р ев и ј е н ал азим о р ад ов е М . Р еш ет ар а о
ч ак авш ти ни и њ ен и м н ек ад аш њ им и сад аш њим г р ан и ц ам а (A r ch i v
X I I I , 189 1, 93— 109, 16 1— 199, 361— 388) , а у X I V к њи зи и мамо
п ри лог Ј оси п а А р ан зе: W oher di e sii d slavi schen K ol on i en in
Sii di t ali en (X I V , 1892, с т р . 78— 82).
У овом ч асоп ису обј ав љи в али су ев ој е д иј алек т олош к е р а-
д ов е и ови н аш и ј ези ч к и ст р у чњ ац и : П ер а Ђорђ евић (E i neg es
ii b er di e K an omun dar t i m K on i gr ei che Ser bi en , к њ . X V I , 1894,
132— 139) ; И ван М и лч ети ћ (D as si l b en b i l den de un d si l bensch l i ssen -
de 1 i m k r oat i sche ča- Di al ek t e, к њ. X I , 1888, ст р . 363— 367) ; Вл а-
д ими р Ћо р ови ћ (D er D i al ek t von M ost ar , к њ . X X I X , 1907, 497—
— 510) ; Љу бомир Ст ој ан ов ић (D i al ek t ol ogische Mi scel l en au s der
Geg end v on V r n j ci i m K r uševacer K r ei se i n Ser b i en , к њ . X X V ,
1903, 212— 218) . У т ри д есет ој к њи зи А р х ива н ал азимо Р еш ет а-
р ев у ст у д и ј у : Z ur Fr age ii ber di e Gr u pp i er un g der ser bokr oat i schen
Di alek t e (год. 1909, стр . 597— 625) . П ет ар Ск ок обј ављу ј е свој опи с
ж у мбер ачк ог говор а у 32. к њизи , з а 1911 (ст р . 363-—383 и 33.

14 4
 к њи з и , за 1912, стр . 338— 375) , а у т ри десет ој к њ и зи А р хи в а им а-
мо р ад М . Т ент ор а: Der čak av i sche Di al ek t der St adt Cr es (Cher so)
с
( р т . 164 — 204) . У чет рд есет ој к њи зи ј е р ад К . М еј ер а : Bei tr age
zum čakai ii schen (ст р . 222— 265) .
А к о ов ом е д од ам о и ч ињ ени ц у д а у А р х и в у и м а и п р ил ога
са п р облемати к ом и з ср пск ох р ват ск е ак ц ен т ологи ј е и л и д и ј але-
к ат ск е ф онетик е, а т ак ви су р адови М . Реш етар а: Zur A usspr ac he
un d Sch r ei bun g des e i rn Ser bokr oa t i schen (к њ . X I I I , 591— 597) ,
A l t er st ei gend er A kzent i m Ser bi schen (к њ . X V I I , 1895, ст р . 192—
— 198) и Z ur Ber ei chnun g der ser bok r oat i sch en Betonun g (к њ .
X X X V , 1914, ст р . 60— 62) , к ао и Обл ак ов р ад о п ол ут л асн и ц и м а:
D i e H al bv ocal e un d i h r e S chi cksal e i n d en sii d sl a/v i schen Sp r achen
(X V I , 189 4 ст
, р . 153— 197) , a у и ст ом бр ој у А р хи в а Обл ак пиш е и
о слоготвор к ом I у словенок им ј езиц има (Z um si lben bilden d en l
i m Slav i schen , ст р . 198— 209), доби ј а се п р ави зн ачај Јаги ћевог
А р хив а и за н аш у ди ј ал ек т ол оги ј у . Ј ер , д а т о и п осебно ист ак -
немо, Ј агић ев ар х и в се пој ави о у в ри ј еме к ад а смо ми бил и да-
л ек о и од п ом исли д а п ок р ећемо фил ол ош к е ч асописе, а п ој авио
се н а ј ези к у к ој и су добр о п озн ав али он даш њ и фил олози . Све ј е
т о у ч и н ило д а се п овећ а ин т ер ес и за п р оу ч а1в ање н аш ег а ј ези к а,
и н аш их ди ј алек ат а. Јаги ћ ев ар х и в ј е н а т ај н ачи н в р ш и о у лог у
ј едн ога од н аш их ф илол ош к их ч асоп и са, а и н е с амо н аш их .
Т ачн о ј е д а им а и дру тих ч аеои и са, и н а д ру т им ј ези ц им а, н а чи -
ј и м ст р ан и ц ам а ср ет ам и п р илог а из н аш е ди ј ал ек т ол оги ј е, али ,
и ст ин и за в ољу , н и ј едан од тих ч асопи са ни ј е био т ак о и т олик о
от вор ен з а п р облем е наш е ди ј ал ек тол оги ј е к ао Јагићев арх ив. Б ез
ик ак в е су мње за т о ј е -н ај в и ш е з асл у ж ан њ ег ов п ок р ет ач и у р ед -
н и к В ат р о сл ав Ј агић .

* *

1. М еђу н аш и м ч асоо исим а у к ој им а се ј ављај у и п рилози

из ди ј ал ек т олог и ј е, к ао ш т о ј е већ р еч ен о, им а их р аз лич и т ог
к ар ак т ер а. У ов ој п р вој г ру п и н ал азимо п р ет еж н о ч асоп и се са
етн ол ош к ом ор и ј ент ац и ј ом . У т ој г ру п и , св ак ак о, н ај знач ај ни ј и
ј е З борн ик з а ж ив от и обич ај е Ј у ж них Сл авена, и з д ав ач Ј А ЗиУ ,
Заг р еб.
В ећ у п р вим с веск ам а овога зборник а, к ој и у ск ор о слави
д ев ед есет ог одиш њ и ц у свог а п ост ој ањ а (л р в а к њ и г а се по ј ави ла
1896) , н алазимо оби ље мат ер и ј ал а забиљеж еног у р азли чи т им
м ј ест има н аш е ј ез ичк е т ер и тори ј е. И ст ина, т о т р еба и посебн о
н агл асити , ов а г р ађ а н е и сп у њава све у слове да би м ог ла би т и
п римљен а к ао д и ј ал ек т ол ош к а. Тек ст оови н ис у ак ц ен т ов ан и , а ни
све ф он ет ск е особин е н и су д ат е у свој ој и зв орн ој ф орми. П а
ип ак , т а г р ађ а ј е вр л о к ори сн а и з а ди ј ал ек т ол ог а.
i

14 5
 У п р в ој к њизи З бор ник а (за 1896) н алази м о и ј ед ан чи сто
ди ј алек т ол ош к и р ад . То ј е р ад В . Обл ак а: Н еш т о о м еђу л у р ск ом
нар ј еч ј у (ст р . 44— 62) . Т у и ст о н ал азимо и п ри л ог И в ан а М и л ч е-
тић а о ж ее и дбеним обич ај и ма у Д у баш ни ц и , н а о. К рк у . Рад ј е
д ат у ч ак ав ск ом ди ј ал ек т у г овор а Д у баш н и ц е, а п от и ч е и з п ер а
ч овј ек а к ој и ћ е н ап исати и већи р ад о говору К в ар н ер ск и х от ок а,
д ак л е, и з п ер а д и ј ал ек т ол ог а. Т о гово р и д а ј е и ов а г р ађ а п р ик у п -
љан а он ак о к ак о т о р ад е и д и ј ал ек т ол ози . И ст ин а , т у ј е он а л и -
ш ен а ак ц ен ат а , ш т о ј ој у м ањ у ј е вр и ј ед н ост .
У т р ећ ој к њизи З борн и к а, за г од . 1898, К ат а Ј ањч ер ова по -
чињ е ш и р и оп и с Т р ебарј ев а . Р ад ј е пи сан н а т р ебарј евск ој к ај -
к ав ш т и н и и д о д ан ас ice ч ест о к ор и ст и о и у д и ј ал ек т ол ош к е св р х е.
Ов ак ви огта си наст ав ић е се и у н ар ед н им к њи г ам а Збор ник а.
У чет в р т ој к њи зи ( 1899) В л ад им ир А р д алић п очи њ е оп и с Б у к о-
ви ц е (к од Ск ред ин а) к ој и ће се п род у ж ити све д о 1935. г один е.
И овај опис ј е дат у лок алном говор у , а т о ј е иј е-што г овор, и
д у го ј е п оп у њ ав ао п р азни н у у н аш ој ди ј алек т ол ош к ој ли тер а-
т ури о говор у Б у к ови ц е.
Т ак ву п р ак су Збор н ик ће њ еговати св е д о н аш их д ан а. К о-
лик о ј е он п ом огао у р аду н а и оп и т и вањ у н аш их ди ј алек ат а, т о
н ај боље з н ај у они к ој и с у се к р ет али п о п одр у ч ј им а о к ој и м а ј е
З бор ник р ани ј е п и сао. А т амо су д ати опи си ових м ј ест а, или
ш и р их п од ру ч ј а :
Ду ба ш ни ц а К к
( р ), Т р еба рј ев о , Б у к ов и а
ц , К он авли , З а о с-
т р ог , Д р веник , Ц ав т ат , Д у бр ов н ик са ок олин ом , В ар ош и Р атк ов -
ц и у Славони ј и , В ар еш и ок оли н а, Ви сок о, Пољи ц а (Д алм ац и ј а),
И р евл ак а и К омљет ин ц и (Сл авон и ј а) , От ок а (Сл ав они ј а) , К р аље
(Бих аћ ), О сик (Ли к а), Б лат о (М љ ет ), М ост ар, Сан ск и М ост Х
, р ас -
н и ц а (Сар ај ев о) , Јања, Б и ј ељин а, Ђак ово , Д у вн о, Оси ј ек , К ола
(Б ањ а Л у к а), К рињ , (Сињ ), П у н ат , (К р к ), Б ели (Ц р ес) , Ч ак ов ац,
Б л ат о (К ор ч у ла), К аста, Д обри њ (К р к ), Ц рик вени ц а, Б ољу н , Сењ ,
Вр х ник , (К р к ) , ок олин а Заг р еба, Л абор (Злат ор , З аг орј е) , Само-
бор , В ирј е (П одр авин а) , П р и горј е.
Овај слисак г ов ори сам з а себе. Д а су т о ак ц ентов ан и тек -
ст ови , ми би смо дан ас били у мог у ћн ост и да дај емо, на основу т е
грађе, и ш ире и опш ирниј е диј алек т олош к е радове. Сви ти ра-
д ови , и ли ск ор о св и , п от ич у од љу ди к ој им а ј е г овор к р ај а о к о -
ме п иш е био домаћи , рођени , и они су са лак оћ ом у лазили у све
ж ив от н е ок олн ост и и т ак о доби ј али р азличит е од г ов ор е, и ч ит а-
ве п рич е, н а и зворн ом д ом аћ ем гов ору и са ау т ох тон ом ак ц ент у -
ац иј ом . У Зборн ик у , к ак о смо видј ел и , им амо опис в елик ог п од-
дру чј а наше ј езичк е т ерит ори ј е, од Ду бровник а до Пригорј а и
Заг орј а. Пада у очи да се овоме послу п рист уп ило п лан ск и и са
одређеним си ст емом. Т о ј е, свак ак о, дј ело пок р ет ач а и ов ог а
зборник а и дру гих п у блик ациј а к ој е су прат иле оснив ање Ју го-
сл ав ен ск е ак ад еми ј е у Загр ебу . Т р еба ов дј е у к азат и и н а то д а
cv уредниц и Зборник а (а т о су све били наши п ознат и фил олози )
"
т р аж и ли од „ п риносник а да се г р ађа дај е у ш т о вј ер ни ј ој ф орми .

14 6
А к о с е н ег дј е од т ога од ст уп ал о, у редни шт в о би н а т о ск рет ал о
п аж н >у у самом т ек ст у . Због свег а т ога ми и данас мож емо бити
зах в алн и и у р едни шт ву З бор ник а и њег овим сар ад ни д има п гг о
су н ам ост авили о би ље г р ађ е к ој а се м ож е к ор и ст ит и и у н аш и м
и с т р а ж и в ањ и м а .
Ш т ет а ј е, и н е м ал а , ш т о ов ак в у п р ак су н и ј е њ ег ов ао и
Срп ск и ет ног р аф ск и збор н и к . И сти на, и у т ом ч асогш су н алазим о
др а г оцј ен их п од атак а о р азли ч и т и м о бла ст има н аш е ј ези чк е т е-
рит ори ј е, али н е и он олик о и з вооних т ек стов а к ао у Зборн ик у з а
ж и в от и обич ај е Ј у ж ни х Сл ав ен а. У СЕ Зб- у им амо нешт о г р ађ е
из ок ол ине В исок ог (М . Ф илип овић у L X I к њи з и ) , Г ру ж е (П . П е-
т р ов ић , у L V I I I к њи зи ) , К олу бар е (П ет р ов ић , у L I X к њ изи ) и
Г л асин ц а (М . Ф илипов и ћ , у L X к њ и зи ) .
У Гл асни к у Е т ног р аф ск ог М у зеј а и з Б еог р ад а, к њ . 27, з а
1964 , н ал аз и мо р ад Б ер и сл ав а Ни к олића : П р ил ог п р оу чавањ у
пор ек л а ј адар ск ог говор а (45— 50) .
И у Гл асн ик у М у з еј а К осов а (П риш т ин а) налазим о ди ј а-
л ек ат ск е п р и л оге. У к њи зи V I I — V I I I (1962— 63) им а р ад Д . Б ар -
ј ак т а р овића: Језич к е особине Л е пос а в и чк е к о м у н е (41 7— 434), а
у к њи зи I X (1965) и ст и ау т ор обј ављуј е п рилог : Н ек е особине
к осовск о г ди ј ал ек а т ск ог т ип а (4 17— 435) .
У Гл асн и к у З емаљск ог м у з еј а (и з Сар ај ев а) п ор ед оп ш т и -
ј их р ад ова ет ног р аф ск ог к ар ак т ер а, у к о ј им а ће с е н аи ћ и и н а
н еш т о г р ађ е и нт ер есант н е и за д и ј ал ек т ол ог е, т у и м а и ли ј еп их ,
ди ј ал ек т ол ош к их п р илог а . Т у н ал азимо р ад ове п р оф . В у к ови ћ а :
Н ар одни говор у Н еу м у (Г З М , Етн ол ог и ј а, з а 1959, ст р . 111— 116) ,
зат им : Говор н е особин е И м љан а (к њ . з а 1962 ст р . 27— 59) , Б о-
сан ск и и х ер ц ег ов ач к и и ј ек авск и г овор н и т ип ови - у с вет лост и
р аш чл ањи вањ а и ј ек а вск ог н а р еч ј а (к њ . з а 1963 . г один у , ст р .
17— 28) у з т о и р ад о г ов ору Ж еп е (к њ . з а 1964 ., ст р . 4 5— 62) . А
т у ј е и р ад Д ј ен ане Б у т у р ови ћ - Ч у ст овић : Н ар одн и го вор ст ан о в -
н и ш т ва Л и вањ ск о г п оља (к њ . за 1961, ст р . 91— 117) .
И у В ј есн и к у Ет н ог раф ск ог му з еј а и з З аг р еба мож е с е ср ести
п онек и ди ј ал ек т ол ош к и п р ил о г , (у п . В и н к о Б у ј ан : Гл авн е осо-
бине п р ап у т њар ск ог ди ј ал ек т а, к њ . I I I , за 1937, ст р . 23— 48) .
2. У он ој д ру гој г ру п и ч асоп и са, ч асоп иса са хп и р ом н ау ч -
н ом о р и ј ен т ац и ј ом , а н а ч и ј и м ст р ан и ц ама н ал ази м о и д и ј алек -
т олош к и х п р и л ог а, им ам о ч и т ав н и з п у бли к ац и ј а. Н ек е од њ и х
су г л а си л а р а з л и ч и т и х н ау ч н и х и н а с т ав н о - н а у ч н и х и н ст и т у ц и -
ј а ; а н ек е су , оп ет , г л асил а п ој ед и них с т ру ч ни х , р егион алн и х и
сл . дру ш т ава. Оп и сак т ак вих п у бли к аци ј а д ан ас ј е, н есу мњ и в о
в ели к . Д ов ољ н о ј е н авест и сам о ј ед ан п од ат ак : д ан ас у з ем љи
им ам о 19 у ни вер з ит ет а, а з н ат н о већи бр ој ј е ф ак у лтет а и виш их
ш к ол а на к ој има се из у ч ав а и с рп ск ох р в ат ск и ј ез и к . А к о ов оме
п од ат к у додам о и ч ињени ц у д а ок ор о св ак о н аш е в еће м ј ест о
има свој ч асоп ис, ј асно ј е да ј е и и з вор п одатак а за ј едн у цј ело-
вити ј у ди ј алек т олош к у би бли ог рафи ј у д анас знатн о већи н его
ш т о ј е т о било у вр иј еме к ада ј е п ок ој ни п о оф . Х р асте писао

14 7
овој у библ иог р афи ј у . За овај п рилог п оред ли чног у вида у пој е-
д и н е ч асо п и с е, т ам о г е
дј ј е т о би л о м о г ћ
у ,е к ор и ш ћ ени су п од а-
ц и и и з Ј у ж н осл овенск ог ф ил олог а к ој и у ов ак ом бр о ј у д ај е
исц рпн е п од атк е з а ди ј алек т ол ош к у би бли ог раф и ј у .
М еђу ч асоп и оим а и з ов е д ру ге г ру п е н ај и ст ак н у т и ј е м ј е-
сто и п о свој ој ду г огод иш шој т р ади ц и ј и , и п о богат ст в у п рилог а
из н ау ч н е обл аст и о к ој ој ј е о®дј е р и ј еч , н есу м њ ив о п р и п ад а
Р ад у Ј у госл ав ен ск е ак ад еми ј е зн ан ости и у м ј ет н о ст и .
Р ад ј е п ок р ен у т , у п р ав о и заш л а ј е п р в а њ ег ов а к ш и г а, п р и ј е
н еш т о в и ш е од ј ед н ог а ст ол>ећ а, 1867. П ок р ен у л и су г а Ф р аш о
Р ач к и , п р ед сј ед ни к , и Ђ у р а Д ан и ч и ћ , сек р ет ар А к ад еми ј е. У
п р ип р емама т ога ч асоп и са у зели су у чеш ћ а св и он д аш ши фи л о-
л ози , а п ок р ен у т ј е са ж ељом да бу д е „ огшиш т ем к шиж евн е р ад -
"
ше Ј у ж ни х Сл ов ј ен а (к ш. I , ст р . 51) . У п рвој свесц и Р ад а, н а-
лазимо и бесј еду А к ад емиј и н ог п р ед сј едни к а, п р очит ан у н а п р вој
"
сј едн иц и А к ад ем и ј е „ 28 ор пш а 1867 у к ој ој се у к азу ј е н а зн ач ај
А к ад еми ј е к ао н ау ч не ин ст и т у ц и ј е н а словен ск ом ј у г у и у в ри -
ј ем е к ад а су мн ог е сл ов ен ск е земље би л е п од т уђ ин ск ом вл аш ћ у .
Т у се гов ор и и о зн ач ај у р адш и к ој е су ст ај ал е п р ед А к ад еми ј ом.
Т у се гов ор и и о знач ај у и ст р аж и в аш а у обл асти н аш ег а ј език а.
А н аш ј ез и к ј е, п р ем а ри ј ечим а Р ач к ог а , „ г осп од овао н е само у
обит ељи и ц рк ви , н ег о т ак ођ ер у држ ави т ад а, к ад а су н аш и
т
су сј ед и и зн емогл ом л а инш т и ном зак он е к р ој и ли "
(и ст о, ст р .
46) . И , сасвим р азу мљив о, А к ад еми ј а ј е ж ељел а д а „ сак у пи и ј е-
зи к осло вн ом у су д у п од в р гн е све бл аго н аш ег а ј ези к а, би ло он о
сах р аш ен о у у сти м а н аш ег а н ар од а и од ази в ал о се у п у чк их п ј е-
см ах , п ри чах и п ослови ц ах било оно з абиљеж ен о у добрих стар и х
"
и н ових к шиг ах (и ст о, с т р . 50) . К ао ш т о ви д и м о, А к ад еми ј а ј е у
св о м п о о г р а м у и м а л а н е са м о и с п и т и в а ш е и п р о у ч ав ањ е н аш е и с -
т ори ј ск е баш т ине н ег о и ист р аж и в аше и п р оу ч ав аш е н аш их ди -
ј алек ат а. И м ај у ћи т о у ви ду , н ама ј е д ан ас ј асн о з аш т о ј е од свог
п ост анк а А к ад еми ј а ш и р ок ог р у д о п ом аг ал а исп ити ваше сви х об-
ли к а ж и вот а н аш их н ар од а. У п р аво , р аз у мљи ви су и бр ој н и п р и -
л оз и , и к ор и сн и п ри н ос и к ој е н ал азим о н а ст р ан и ц ам а А к ад ем и -
ј иних гласил а — Збор н и к а за н ар одн и ж и в от и обич ај е Ј у ж н их
Сл ав ен а и Р ад а .
Н а ст р ани ц ам а Р ад а, за п р от ек л и х дв ан аест дец ен и ј а, обј ав -
љен ј е велик и бр ој ст у ди ј а и м аш их п р ило г а са ди ј ал ек т ол ош -
к ом п р облемат ик ом. Од Б у д ман и ј евог р ад а о ду бр овачк ом говору
(к ш и г а 65, 1 883 с
, р т . 155— 179 ) п а д о с т и
уд ј е п о
р ф . H amm a о ш т о-
к авш тини Д оше П одр ави не к ој а ј е обј ав љен а у 275. к ш изи , 1949
ст
( р . 5— 70) и ли д о р ад а В есн е З ечевић : О г л ед к ај к ав ск о - ш т ок ав -
ск ог ди ј ал ек атск ог к онт ак т а, к ој и ј е об ј ављен 1975 . г од и н е у 368.
кш и зи Рада, на ст р ани ц ама овога часописа обј ав љен ј е низ р ад ов а
и з обл асти ср п ск ох р в ат ск е ди ј ал ек т олог и ј е без к ој их би н аш а
нау к а бил а знат н о си р омаш ни ј а, а са ш ом и ц и ј ела слав ист и к а.
Ја овдј е посебно у к аз уј ем н а р адове n p ocb . И вш и ћ а к ој и су п у -
блик ов ан и у Раду , т о су : Ш ап т иновач к о нар ј еч ј е (Р ад 168, 1907,

14 8
113— 162) , Д аиаш њи посавск и г овор (Рад 196 и 197, 1913.) , а к ој и
з ај едно са оп сеж н ом ст у ди ј ом п р оф . Б елића: Д и ј алек т и и ст очне
и ј у ж н е Ср би ј е обј ав љен ом у п р вој к њизи С д а то к ог ди ј алек т о-
л ош к ог збор ник а ( 1905) и Реш ет аревом син т ет и ч к ом ст у д и ј ом о
шт ок овск ом ди ј ал ек т у (Der št okavi sch e D i al ek t ), обј ављен ом у
Б еч у 1907. год и н е, чин е соли д ан т ем ељ наш о ј д и ј алек т ол оги ј и.
И ст ина, п осл и ј е Б у д мани ј евог р ад а о д у бр ов ач к ом г ов ору ,
к ој и ј е обј ав љен п р и ј е ск ор о чит ав ог ј едног стољећа, 1883, п а до
ових И вш и ћ ев и х р ад ов а, обј ављени х п оч етк ом ов ог а ви ј ек а, на
ст р ан и ц ам а Рад а бил о ј е обј ављен о п од ост а п р илога из н аш е
д и ј алек т ологи ј е и а к ц ен т ологи ј е.
У 103. к њи зи Рад а , з а 1891. год ин у , н ал азим о р ад М ат еј е
Миласа: Д анаш њи т р п ањ ск и Ои ј ал ек ат (ст р . 68— 92) , а у 153.
к њи зи ов ога ч асоп иса, за 1903. год о га у , и сти ау т ор обј ављу ј е
п р ил ог о гов ор у М остар а (47— 97) . У 121. к њ изи , за 1895. г од ин у ,
обј ављ ен ј е већ п смињ ан и р ад И в ан а М ил ч ет и ћа : Ч ак авш т и н а
К в ар н ер ск их от ок а (92— 131) , а у и ст ој к њ и з и ј е и Ш ур мин ов
п р ил ог о сар ај ев ск о м г овор у (ст р . 186— 209) .
Н ај в р ед ни ј и п ослен и к у и спи т и вањ у н аш и х гов ор а у ов оме
пери оду ј е Р у д ол ф Ст рох ал . Н а с т р ани ц ама Рад а он ј е д ао оп и се
мн оги х н аш и х г ово р а : Ри ј ек е (Р ад 124 , ст р . 103— 188), к ар к о в ач -
к ог к от ар а (Р ад 14 6, ст р . 78— 153 и Рад 14 8, ст р . 1— 50) , ж ж вар -
ск ог к р ај а (Рад 152, ст р . 162— 248) , д ел ни чж ог к р ај а (Р ад 153, ст р .
115— 208) , р авногор ск е обл аст и (Р ад 162, ст р . 28— 109) , Опгг ар и ј е
Ра
( д 180 , ст р . 1— 57 Б о
), р д а н а К у п и Р
( д а 1 96 с
, рт . 53— 8 5 В
), р б -
ник а н а К р к у (Р ад 199, ст р . 67— 162) . К ао ш т о п р им ј ери п ок аз у ј у ,
С т р ох ал ј е. сл и ј ед ећ и ж ељ е п ок р ет ач а ов ог а ч а соп и с а, иш ао к а
ек ст ен зи вн ом п р оу ч авањ у н аш их г овор а. Њ егови п р ил ози н ису
лиш ени богат ства п р им ј ер а, а и дру ги х п од ат ак а к ој и мог у бити
од к ор и ст и и са вр емен ом д и ј ал ек т ол о г у .
Значај н и су и Р ож ич еви п р ил ози о к ај к авс к ом говор у П р и -
горј а к ој тт су обј ављени н а ст р ани ц ама Рад а (к њ. 115, 1893, ст р .
68— 136 ; Рад 116, стр . 113— 174 ; Рад 118, 1894, ст р . 55— 115) , а т у
ј е и К у ш ар ев п р и лог о говоо у Раба (Р а д 118 ст
, р . 1— 54) .
Д о дру гог свј ет ск ог р ата, т о ј ест до 242. к њи ге Р ад а, н а
ст р ани ц ама овога ч асопи са н ал ази м о ј ош п р илоге Т . М ар ет и ћа
( Јези к сл а вон ск и х п и са а
ц , Рад 180 , ст р . 14 6— 233) . Ј ези к дал ља -
т ин ск их п и са ц а X V I I I в и ј ек а , Р ад 209 , ст р . 173— 24 0 и Р ад 211,
ст р . 1— 92) , Ф р ањ е Ф ан ц ев а (Ј ези к х р ват ск их п р от ест ан т ск и х
писац а 16. ви ј ек а (Рад 212, с тр . 147— 225 и Рад 214, 1— 112) , П .
Ск ок а ( Ст у ди ј е из срп ск ох р ват ск ог вок абу л ара) (Р ад , 222, ст р .
114—-136, П р и л ози к и сп и т и вањ у ср п ск о - х р ват ск их и мен а м ј ест а,
Р ад 224 , ст р . 98— 167) .
И у п осли ј ер атн ом периоду Рад п р оду ж ав а д а обј ављу ј е и
д и ј ал ек т ол ош к е п р илоге, Т ак о у к њизи 272, за 1948, н ал ази м о
п р и ло г п роф . Х р аст е: Особине г овора Ш ол т е, Чиова, Д р вени к а
и су сј едн е обал е (с т р . 123— 156), а у к њизи 275, за 1949. годин у ,
им ам о р ад п р оф . H am m a: Ш т ок авш т ин а Д оњ е П одрави н е (5— 70) .

14 9
 О вд ј е ј е в ећ р еч ен о д а ј е у р ад у ов е в р ст е н ем ог у ћ е д ават и
оц ј ене п ој един и х р ад ов а и з д и ј ал ек т ол ог и ј е о к ој има ј е н а ст р а-
ни ц ам а Рад а било р и ј ечи . Т и п ри л ози су зн атно р ани ј е оц и ј е-
њ ени у н аш ој ст ру чн ој л и т ер ат ур и . Овд ј е се сам о мож е у к азати
н а ч и њ ен и ц у д а св ак и д и ј ал ек т ол ош к и п ри л ог и у овоме ч асо -
пи с у н оси п еч ат овог а ау т ор а. З ат о н и ј е ни м ало ч у д н о ш т о су
у п р ав о р ад ов и п р оф . И вш и ћ а у ни ј ели и у н аш у ди ј алек т ологи ј v
и у Р ад п осебн у мет од ол ош ј у . Т у се са свом нау чн ом озбиљн ош ћ у
п р и ст у п ал о обј аш њ авањ у п ој еди н и х ф еном ена и з ове н ау ч н е
области. П р оф . И в ши ћ ј е, н аиме, у з ди ј ал ек атск у гр ађ у давао и
обј аш њењ а п ој единих особин а ш т о се не м ож е р ећи з а с в е п р и -
л ог е н а к ој е ј е овд ј е у к аз ан о, а к ој и с у ш т ам п ани у Р аду . А л и ,
д а т о и п он овим о, за д и ј ал ек т ологи ј у ј е од вели к ог знач ај а и
вј ерн о дат а г р ађ а. П оп гго с у писц и н ав ед ени х р ад ова би ли фило-
з оф и од ст ру к е, у т у к омп он ен т у њих ових п ри носа н е би т р ебало
д а се су м њ а .
3. У т р ећ у гр у п у ч асопи са у бр ој или смо гласил а са и ск љу -
ч и в о к њ и ж ев н о- ј езич к ом т ем ат и к ом . Т о су , п р ет е ж н о, ч асоп и си
к ој е и зд ај у н аш е н ау ч н о- н аст ав не у ст ан ов е и ст р у ч н а д ру хп т в а .
Ов д ј е у к аз у ј ем о само н а н ек е од т их ч асоп и са.
П осли ј е о сн и вањ а Ф и л ол ош к ог ф а к у лт ет а, у п р ав о п осл и ј е
и з д вај ањ а ј ези чк их к ат едр и и од сј ек а и з р ани ј ет Ф и л оз офс к ог
ф ак у л т ет а у Б еогр аду , п ок р ен у т ј е ф ак у лт ет ск и ч аеопи с А н ал и.
П р в а к њи г а А н ал а из аш л а ј е 1961. г один е, а в ећ у д ру гој
к њ и зи , з а 1962 , н ал аз и м о д и ј ал ек т ол ош н и п р и л ог А . П ец е и Б .
'
М ш ган овић а О соби и е л евач к о г говор а ( 187— 203) . У п ет ој к њи зи ,
з а 1965, им ам о п р и л ог е А си ма П ец е (Ф о нет и к а В у к о в а ј ези к а
п р ема ф он ет и ц и и ј ек ав ск е Х ерц ег о вин е (ст р . 19 1— 197) и М и х а и л а
Ст ев ан овић а ( К ар ак т ер ди ј ал ек т изама у ј ези к у В у к а К ар аџ ића,
ст р . 209— 226) . У ш ест ој к њи зи А н ал а и мам о р ад : Осн о вне осо-
бине ал ек сан др овач к ог и бр у ск ог говор а од Р . А лек сића и С . В у -
к ом ан ов ића (291— 3 19) . У седмој к њи зи , за г од ин у 1967. н ал ази -
мо п р ил ог е М ил и в ој а П ав л ови ћа (Д у бр о вач к и изговор и ст аби -
л из ац иј а н овога ср п ск ох р ват ск ог ј ез ик а , 141— 147) , А си ма
П ец е ( Ф онет ск е к ар ак т ер и ст и к е А лагић еви х мем оара — п р илог
п р оу ч авањ у сј евер нох ерц еговач к ог г овор а, ст р . 153— 162) , В л ади -
лав Л у бес у и стој к њи зи п иш е о п р обл ем ат и ц и зн ач ењ а вл асти -
тих и м ен а ( 167— 192) . И ст и ау т ор и м а п р и лог и у осм ој к њи зи
А нал а (за год 1968) под н аслов ом : П ат р онимск и г еог р аф ск и наз и -
ви са фор мант ом - ци, - овци / / - евци , - ин ци у ср пск ох р ват ск ом ј е-
зи к у (ст р . 93— 133) . У тој к њизи н алазимо и ове р ад ов е : А . Т ерзић :
А к ц ен ат г л аг ол ск их имени ц а у р у ск ом и ср п ск ох р ватск ом ј ези к у ,
њ егова к ол ебања и т енден ц иј е развитк а (135— 143), Стој ае т се Поп о-
вић : Резу л т ат и и спи т и вања ч еш к их говор а у насељима Н ова В ес
(Б ос на ) и К ру шчи а
ц ( Б ан ат ) (ст р . 145—-
1 57) . И у д ев ет ој к њизи на -
л азимо п рил ог В ладисл ав а Л у баса ср п ск ох р ват ск ој т оп они ми ј и :
Ст у диј е о г рађењу р ечи и морфологиј и ј у ж нословенск е т оп оними -
ј е (ст р . 95— 144) . 0 ост ацима ста и
р ј е ак ент а и
ц у ц ј уе босанск о-
15 0
- х ерцеговачк им говорима пиш е А . Пец о у десет ој к њизи Анал а
(за г од . 1970 ст
, р . 2 65— 272) . Ст ој ан к а П оп ови ћ п иш е у 11. к њизи
Ан ал а (з а 1974) О позај ми ц ама и њих овом п р оди р ању у ј ези к
ч еш к их н асеља у Б осни (387— 40 1) . У т о ј к шизи н ал аз им о и ч л а-
нак Рад ој а Оими ћ а : П рилог п роу ч авањ у говор а Ср би ј е (ст р .
4 03— 43 0) .
П рилози за к њиж евност , ј ез ик , ист ориј у и фолх л ор, к ој и су
п ок р ен у ти 1921. године у Б еог р аду , д он осе, т ак ође, п он ек и ин т е-
р есан т ан п р ило г и з д и ј ал ек т ологи ј е.
У п р в ој к ш и з и П р ил ог а , з а 1921. г од ин у , н ал аз и мо ч л ан а к
М и л ош а И вк овића: Једст ч ак авск и говор , п р оу чавањ е п омоћ у
веш т ачк ог неп ц а (ст р . 59— 64) и р ад М . Реш ет ар а : Сек у ндар ни
пол у гл ас у ср п ск ох р ват ск ом к њиж евном ј език у к ој и мож е би т и
и нт ер есан т ан и з а ди ј ал ек т олог е (ст р . 238— 2 5 1) .
У д евет ој к њи зи ов ога ч асоииса, з а 1929. г один у , М . М ос -
к ов љ еви ћ д ај е гр ани ц у и з м еђ у е к ав ок ог и ј ек авск ог из г ов ор а у
Ср би ј и (ст р . 109— 122) . У 16. к њизи (з а 1936) н алазимо Р у ж ич и ћев
п р илог : Ј едан н езапаж ен босан ск и говор (ст р . 230— 255) .
И у п осли ј ер ат н ом п ер и од у П р ил оз и у ст у пај у свој е ст р ан иц е
ди ј ал ек т ол оз им а. У двад есет ој к њ и зи , за 1954 , н ал аз им о ст у ди ј у
п р оф . Р . В ош к ов ић а: О ј едној ак ц енат ск ој особини ди ј ал ек ат а
з ап а дн е и ј у ж н е И ст р е (ст р . 1— 3 1) .
У 36. к њизи П ри л ог а имам о р ад ове Б ерисл ава Н и к оли ћа:
А к ц ен ат р еч и из веден их наст авц има ст р ано г п ор ек л а у савр ем е-
н ом ср п ск ох р ват ск ом к њ иж евном ј ези к у (30— 37, к ој и п р у ж а м ат е-
ри ј ал а и за п р облем ат и к у о к ој ој ј е овдј е р и ј еч ) и А оима П ец е:
П оводом н ај нови ј и х р адова о и ст ар ск им говор има (38— 66) . Н и -
к ол ић и ма п р и лог и у н ар ед н ој , 3 7. к њи з и П р и лог а са ак ц ен ат -
ск ом п р обл ем ат и к ом , а у 38 . к ш и з и н алази м о од и ст о г а ау т ор а р ад
п од н аслов ом : А к ц енат ск и односи у ш т ок авск и м говор има у СР
Ср би ј и (54— 81) . У к њи зи 39 нал аз и мо р ад Р ад ој а Оимић а : П и т а -
ње пор ек л а и евол у ц и ј е ди ј ал ек ат а сев ер н е Ср би ј е у свет л у осо-
би н а л евач к ог гов ор а (73— 87) .
У ч ет р д есет ој к њи зи овог а ч асоп иса (за 1974) н ал азим о р ад о-
ве Р . Б ош к овић а ( П оводом нек их т оп онима , 23— 35) и А . П ец е
( Н ек и п р обл еми и к а в с к о ш ћа к а вс к их гово р а зап а д н е Б о сн е ( 187 —
— 2 0 1), а ов ај ће р ад би т и п р оду ж ен и у н ар ед н ој к њ и зи , 41, з а
1975 (ст р . 4 7— 57 и 196— 211) . У 41. к њи зи н ал аз и мо и п р и лог Р .
Б ош к овића: Ср п ск ох р ват ск и к ор ен к ој и п р ивлач и п аж њ у и ди ј а -
л ек т ол ог а . Т о в р и ј еди и за п р ил ог и ст ог ау т ор а у к њи з и : И добр и
Д ан и ч и ћ н ек и п у т з а д р ема — е е
ј р ј р ј и еч о н ек и м на ш и м х ип ок о -
р и ст и ц и м а .
Д р у ш т в о з а ср пск ох р в ат ск и ј език и к њиж евност п ок р ен у л о
ј е 1954. г од ин е ч асоп ис : К њи ж евн ост и ј ези к . И н а ст р ан и ц ам а
ов ог а ч асоп и са н ал а зим о п р и л ог а и з д и ј ал ек т ологи ј е: У д евет ој
к њизи (за 1962) н ал азим о р ад П . И в ића: Срп ск ох р ват ск а ди ј ал ек -
т ол ог и ј и у н ај н о ви ј ем п ер иоду (15— 22) и Б . Н ик олић а: Однос ј е-
зи к а М илован а Глиш и ћ а п р ема говор у ваљевск ог к рај а (402— 6)

15 1
и у н ар едном г одишт у (1963) к алази м о р ад п р оф . И вић а п од
н асл ов ом : О к л аси ф и к ац и ј и ср п ск ох р ват ск и х ди ј ал ек ат а (27— 37) .
Д . Б арј ак т ар евић пи ш е о е
р ф л ек си м а г ласа ј ат у н овоп аз ар ск о-
с ј ени чк ој з они и ак ц ен ат ск ој ситу ац и ј и у к осов ск ој д и ј ал ек ат с к ој
зони у ј ед ан аест ом г оди ш т у ч асописа, за 1964 . г од ин у . У к њи зи
12, за 1965. В р ан еш В аси ли ј е п иш е о зн ач ењ у ри ј ечи оби д и п о-
м ол у у п љевал >сж ом говору (59— 6 1) . Б ер исл ав Н и к оли ћ им а п р и -
лог у к њизи з а 1969. г один у п од н асловом : Однос данаш њег т р -
ш и ћк ог г овор а п р ема В у к ову ј ези к у ( 132— 139) , А . П ец о п и ш е
о сп ец и ф ич н ости ма гов ор а М у слим ан а у 17. к њи зи , з а 1970
( 3 2— 3 9) . Т у ј е и п р и л ог Ј . Т оми ћ а о к он д и ц и он ал у и п у ск вам -
п ерф ек т у у ш т ок ав к им г овор им а (402— 4 06) .
У к њ и зи з а 1972. г од ин у н ал ази м о п р и лог е Д . М ат ић : О д -
ст у пањ а од ек а в ск е к њиж евн о- ј езич к е н ор м е у говору села ок о-
лине Ти т овог У ж и ц а (61— 63), Д . П ет р ов ић а : П р илог п р оу чава-
њ у г о вор а Б ан иј е и К ор ду на (21— 27) , Д . Ћ у п и ћа: Н аст ава ј ези к а
и ди ј ал ек ат (28— 33) . И в ан Б ау ер пи ш е у к њизи за 1974. г оди н у
о нек им син т ак си чк им асп ек т има заг р ебачк ог к ај к авек ог д и ј а-
лек т а (4 8— 57) . У к њи зи за 1975 . г один у Д . Б ар ј ак т ар ев и ћ пи ш е
о ак ц ен т у ац и ј и к о сов ск е ди ј ал ек ат ск е зон е (302— 310) , ЈБ . П оп о-
ви ћ о сп ец и фи ч ним лингви ет ич к им п р обл емим а н а т ер ен у еевер -
н е Б ачк е и одн осу н а са вр емени к њиж евни ј език (283-— 29 1) . У
том годиш т у н ал азим о и р ад Д . П ет р овић а: Ср п ск ох р ват ск и к њ и -
ж евни ј език и вој вођанск и говор и (73— 80) и Стев е Д алмац иј е:
О и м ен има К озар а , П от к оз ар ј е и К оза р а ц (43 0— 439) . У к њи зи з а
1977. г од ин у и мам о п р ил ог А . П ец е: К њиж евни ј език , ст ан дар дн и
ј ези к и н а р одни гово и
р ( рст . 133— 136) . Од ист ога ау тор а им ам о
п ри лог и у к њ . з а 1978. годин у : И з н аш е т оп ономаст ичк е п р обле-
мат и к е (33— 3 7) .
У н аш е в р и ј ем е п ост ој е и ч асоп и си к ој и с у ок р ен у т и д и -
ј алек т н ој к њиж евн ост и и ж ивој р и ј еч и т ога д иј ал ек та. Т ак о у
Оп ли т у с к ор о п у н у дец ени ј у и злази ч асопи с Ч ак ав ск а ри ч у к о-
ј ем н алазимо п од ост а и д и ј ал ек т ол ош к их п р и л ог а.
У п р в ој к њизи ов ог а ч асописа (з а 1971) им ам о ове р ад ов е :
Б . Ф инк а : Чак авск о нарј еч ј е (11— 71) , П . Ш им у новић : Х р ват ск а
з емљопи сн а номен к л ат у р а у далмат и н ск ом к р аш к ом п одру ч ј у до
к р ај а 14. ст ољ ећ а (72— 77), Ст ј еп ан Б ен з он : Оп аж ањ е о ч ак ав -
ш т ини М ар к а У водића Сп л ић анина (77— 97) .
У дру г ој св есц и истог а годиш т а су р ад ови : Ж ар к о М у ља-
чић : И ст очне т оп ономаст ик е (19— 28), Б . Ф и нк а: У п от р еба неп р о-
менљи ви х р и ј ечи у ч ак авск им г овор има на Д у гом от ок у (29— 40),
П . Ш иму н овић - И з обалне т оп он омаст ич к е син он и ми к е (41— 50),
Р адован Видовић : О чак авск ом нарј еч ј у и о чак авск ој ди ј ал ек т ал -
ној к њиж епност и (59— 79) .
У др у г ом ш диш т у Ч ак ав ск е ричи (з а 1972) нал азим о ове р а-
дове из области ди ј ал ек т олог иј е: Б . Ф ин к а: Чак авск а ј езична
п роблемат ик а (5— 11), А нт е К у р сар : Забиљеш к е о г овору у Ш е-
п у р и н и н а от ок у П р зи ћ у ( 113— 115) .

15 2
 У г одип гг у з а 1973. г од ин у из ди ј ал ек т оло ги ј е су ов и п р и -
лози : Р. Ви д овић : О ф р ек вен ц и ј и р оман ск ог л ек сик а т али ј ан ск ог
м ле т ачк ог ) п ор и ек ла у спли т ск ом чак авск о м гово р у (5 — 122 ) , 3 .
( ј
в
Ј у н к о ић : риП лог з с
а у р в емен у ч ак авск у ди ј ал ек т олог и ју (7— 37),
Zdzisl av W agn er : Чак авш т ина у з адњих петнаест година (39— 69) ,
Д . Ј у т р он ић : А мерич к и , ен глеск и и х р ват ск и (чак авск и диј ал ек ат )
к он тек ст у ( 71 — 99 .
) у Т и ма, к ао и у свим б о
р ј евим а овога ч асо -
у
п и с а д ост а т ек ст а н а ч ак ав ск ом д и ј ал ек т у .
Д . Ј у т рон и ћ п и ш е и у годиш т у за 1974. годину о п р обл ему
гов ор а н аш их исељени к а : У пот р еба и одр авање х р ват ск ог ј ези к а
ч ак авск ог и к а к ав ск ог ди ал ек т а ) к од н аш их и сељ ен и к а и њи -
( ј ј
х ов е дј ец е р ођене у СА Д ( 17— 39) , а Р. Вид овић д он оси н ек оли к о
т ек ст ова и з д ал м ат и н ск их ч ак ав ск их и ц ак авск их гов ор а 19. ст о-
љећа ( 105— 126) . И ст и ау т ор гш ш е и у н ар едној к њ и зи , з а 1975, о
сли ц и ж и во т а Д алм а и
ц ј е п р ема сп л и т с к ом П у чк ом л и с т у (47— 117) .
Д у њ а Ј у т р он и ћ у т ом г од и п г г у п и ш е о г овор у н аш их и сељен и к а
у Сан П е дру у К ал и о н
ф р ј (и и 67 — 77) .
У г од иш т у за 1976. годин у Пет ар Ш им у н ови ћ д он оси г рађ у
з а ч ак авск у би блиогр аф и ј у (67— 99) , а А . Ду личенк о дај е су д о
полож ај у ј език а Гр адиш ћ анск и х Х рват а у А у с т ри ј и (35— 67) . У
и ст ој к њизи Б . Ф ин к а пиш е: О ч ак авск ом ди ј алек т у Гр ади ш ћ ан -
ск и х Х р ват а (65— 83) , Томас М агнер изн оси свој а зап аж ања о са-
д аш њ ем сп л и с
т к ом ш вор у ( 83— 93) .
П ет ар Ш им у н овић у Ч ак ав ск ој р и чи за 1977. п и ш е о ч ак ав-
ш т ин и ср едњодалмат инск и х от ок а (5— 63), а т у ј е и п рил ог Р . Ви -
д ов и ћ а о п омор ск ој т ер мин ологи ј и , у п р ав о д ај е се рј ечник из т е
обл асти н аш ег а ж ивот а (о д А д о Б , 99— 156) .
а
Д ј ош е
ј д н ом наг ла си м о : Ч ак ав ск а р ич обил е
уј д ји ал ек ат -
ск ом г р ађ ом к ој у су , обичн о, би љеж или п озн ав аоц и т ог а д иј ал ек т а.
М еђ у н аш и м ч асоп и сима са п р етеж н о ли н г ви ст ичк ом ор и -
ј ен тац и ј ом п оч асно мј ест о п рип ад а Ј у ж нословен ск ом филолог у ,
ч асоп ису к ој и се п ој авио у очи п р в ог а с в ј ет ск ог р ат а и к ој и ј е у
св им бур ни м в ременим а п р ат ил а су дби на земље и н ар ода чи ј ег
ј е ј ези к а био гл асил о.
П р в а к њ и г а Ј Ф п ој авил а се 19 13. Д р у г а к њи г а, к ак о п и ш е
у р ед ник и ј ед ан од п ок р ет ач а овог а ч асоп иса, п р оф . А . Б ел ић
"
„ в ећ ј е н а п олови н у бил а сл ож ен а к ад а ј е д ош ао п ад Б еог р ад а
1914 , а н ешт о к асн и ј е и п ад Ср би ј е, 19 15. Р атни в и х ор , к ој и ј е
зах ватио наш у з емљу , у ниш тио ј е не само мн ог е пр илоге н амиј е-
њ ен е или већ п р ед ате р ед ак ци ј и ч асоп и са, н ег о ј е од ни о и ж ив о-
т е мн ош х њ егови х с ар ад н и к а .

Д р у г а к њи г а Ј Ф п ој ави ла се 1921. Од т ад а, п а д о н аш и х
д ан а , и з у зев годин а др у г ог св ј ет ск ог р ат а, ЈФ е
ј д о стој но еп
р р е-
зент ов ао н аш у славист ик у и л ин гвистик у . М ад а ј е т о ч асоп и с са
ш и р ом ли н гвис тичк ом ор и ј ен т ац и ј ом , и виш е ок р ен у т к а ди ј ах р о-
ни ј и , н а њ ег ов им ст р ани ц ам а н ал аз имо и бр ој н е п р ил ог е и з ди -
ј ал ек тол оги ј е. И ак о ј е у вр и ј еме и злаж ењ а Ј Ф , а п ри ј е њега, у
Б еог раду п осто ао С З
Д ,б са из р ази т ом о и
р ј ента и
ц ј ом к а и
д ј а-
ј
15 3
лек т ол ог и ј и , и н а ст р ан и ц ама овог а ч асоп и са н ал аз им о д о ст а п р и -
лог а и з д и ј ал ек т ол оги ј е. Т у ч ак и м а и ц и ј ел их мон ог р аф и ј а, ш т о
и нач е ни ј е бил а п р ак са Ј у ж н осло вен ск ог фи лолог а . Св ак ак о, з а
т ак ве и з у зет к е п ост ој ал и су оп р ав д ан и р азл оз и .
У т рећ ој к њи з и ЈФ , за 1922/ 23. годину , н алазимо р ад Ник о-
ле М ај н ар ић а: Ј едн а з ан и м љ и в а п ој а ва у р авн огор ск ом н сирј еч ј у
ст
( р . 34— 50), у ш естој к њизи (за 1926/ 27) шт амп ан а су Б елићева
у п у т ст в а за р ад н а тер ен у : М исл и о п р и к у п љањ у ди ј ал ек ат ск ог
мат ер и ј ала ( 1— 10) , а т у су и Х р аст ин е: Ц рт и ц е о бр у ш к ом ди ј а-
лек т у (ст р . 180— 214) . У сед м ој к њи зи Ј Ф М . М оск ов љеви ћ об ј ав -
љуј е п р и л ог : А к ц ен т и п оц ер ск ог г овор а (5— 68) и А р т у р о Ц р он иа
а
р д : Г а
р ђ а о бо ж ав ск ом н а е ч
рј ј у ( рст . 69 — 110) . У д есет ој к њ и з и
(год . 193 1) ј е п р и л ог Ј елк е И в ш и ћ : Ј ат у сењ ск ом говор у (ст р .
171— 17 8) , а и ст е т е г од и н е п ој ави л а се и ј ед ан аест а к њ и г а с а
п ри л озим а Р . Б ош к овић а: О п р и р оди и р аз ви т к у и з ам ени ц има
г ласа х у говор и ма Ц р н е Гор е (ст р . 179— 197, н а ж алост т ај изв р -
он и п р и л ог д и ј алек тол ош к ој ф онет и ц и срп ск ох р ват ск ог ј ези к а
ост ао ј е н ед ов р ш ен ) и М . М ал ец к ог : Ј ош о р аз вој у е > а у ср п ск о -
- х р ват ск ом ј ез и к у (стр . 217— 219) .
У т р и наест ој к њи зи Ј Ф су ср ећ ем о се са п р вом јм он ог р аф и -
ј о м у о в ом ч асо пи су . Т о е
ј р да М . С т ев ан ов и ћ а: И с т оч н о цр н ого р -
ск и диј ал ек ат (г од. 1933/ 34, ст р . 1— 129), а т у ј е и при лог Ф . Иле-
ш ић а: Н еш т о о Јел си н а Х вар у и ј ел ш ан ск ом говор у (ст р . 15 1—-
— 16 1) . У ч ет р н аест ој к њ и зи (за 1935) ј е Х р а ст ин р ад : Ч ак ав ск и
ди ј ал ек ат ост р ва Х вар а (ст р . 1— 59), з ат им р ад В асе Т оман ови ћ а:
А к ц енат у говору сел а Л еп ет ан а ( Бок а К от ор ск а) (ст р . 59— 143)
и к р аћи Б ел ићев ттр ил ог : О р еч ен ичном ак ц ен т у у к аст авск ом
го вору ( 151— 159) .
У к њи зи X V Ј Ф (г од . 1936) н ал аз и мо п р од у ж ет ак Б елићевог
р ад а: О р ечсничн ом ак ц ен т у у к аст авк ом гово ст
ру ( р . 165— 170) ,
з ат и м п р и лог А . К лаи ћа: О п одр авск ом ак ц ен т у и к ван т и т ет у
ст
( р . 181 — 184) . У ш есн аестој к њизи (год . 1937) нал азим о р ад ов е
Р . А л ек сић а: П р ил ози ист ор иј и к ај к авск ог ди ј ал ек т а (1— 99), Ф р .
И леш ића: Н ек е к ај к авск е ( словенач к е и зср в. к ај к авск е) ј езич к е
пој ав е, нароч и т о у п р езименима (с т р . 99— 144) и Ф . Ст ој ан ов а : П ри -
л ози п ознасањ у нар одног а говор а у Ти ј есн оме (н а от ок у М у р т е-
у ст
р ) ( р . 158— 165) . У седамнаестој к њи зи Ј Ф , ч име се завр ш ава
др у ги п ер и од њ егов ог ж и в от а , и зм еђу д в а св ј ет ск а р ат а , н ал а-
зимо р адове Ј . В у к овић а : Г овор П иве и Др обњак а (ст р . 1— 114) и
Ник ол е М ај н арића: Једн о ровт ар ск о нарј ечј е у Горск ом К от ару
с
( рт . 1 35— 150) .
К ао ш т о ви ди мо, у овом међур ат н ом п ериоду из аш ло ј е
ш есн аест к њига Ј у ж н ослов енск ог филолог а на ч и ј им ст р ани ц а-
ма н ал ази мо п ор ед н ав ед ен и х п р илог а и з д и ј ал ек т ол ог и ј е и бр ој -
н е к р и т ик е и п р ик азе са д и ј ал ек т ол ош к ом тематик ом . У п р аво
би се могл о рећи да ј е Ј Ф п р ат ио, врл о бу дно и савј есно, сав ж и -
в от н а словен ск и м ј ези ц има, а п ос ебн у п аж њ у ј е пок л ањао р адо-
вим а и з облас т и сер бок р оат ист и к е.

15 4
 П осли ј е дру гог а свј етек ог р ат а Ј у ж н ословенски ф илолог
наст авља свој т р ећи п ер и од и зл аж ења. У п р в ој к њи з и и з ов ог а
периода, осамнаест ој по р еду , к ој а се пој ави ла 1949/ 50. године,
У р ед н и ш т в о с аоп ш т ав а д а h e се садр ж и н а ов ог а ч асоии са к р е-
т ат и „ и у бу ду ће у област и ј у ж н осл овен ск е и опш т е сл ов ен ск е
"
ф и лологи ј е и лингвис тик е . У т ој к њизи н ал азим о п р илоге Г.
Ел езов ић а : Ј едан огл ед наш ег говор а и з Ор ах овц а у П одр ими
к од П риз рена (ст р . 133— 140) и П . И ви ћ а: О говор има Б ан ат а
с
( рт . 14 1— 156) .
У овом п ериод у , од 18. до 33. к њи г е у ЈФ н алазимо само
мање р асп р ав е из ди ј алек т ологи ј е, к ао и он е к ој е им ај у виш е те-
ор ет ск и к ар ак тер . Т ак о у 19. к њи з и имам о р ад А . Б елића: И з
срп ск ох р ват ск е ак ц ен т ол оги ј е и ди ј ал ек т олог и ј е (ст р . 117— 131)
и В л ад и ми р а Б абић а : У п от р еба и ст ор и ск ог и н ф и н ити ва у говор -
ном ј ез ик у (р и ј еч ј е о г ов ор им а Б осан ск е к р ај ине и Б ани ј е, ст р .
133— 149) . У двадесет ој к њизи (1953/ 54) П . Ивић обј ављуј е р ад :
Си ст ем з иач ењ а основн их п р ет ер и т алн и х вр емен а у говор у Га -
л и п ољ ск их Ср ба (ст р . 228— 262) , Б ер исл ав Ник оли ћ т у и ма к р аћи
п р и к аз с ремск ог гов ор а (О г овору Ср ема, 273— 287) . Т у н ал аз и мо
ј ош и ове п рилог е са ди ј ал ек атск ом тематик ом : Т од ор М анев ић :
П рил ог п р оу чавањ у г ов ор а Ј у ру к а у М ак едон и ј и (ст р . 333— 341)
и М . П авлов и ћ : Н апомене о нар одном гов ору Ш у мади ј е (369— 376) .
У 21. к њи зи (год. 1955/ 56) имамо ст у ди ј у П . Ивића: О нек им
п р обл емим а наш е и ст ор и ск е ди ј ал ек т ологи ј е (ст р . 97— 129) ; у
22. к њи зи (1957/ 58) ист и ау т ор обј ављу ј е р ад : З н ачај лингви с-
т ичк е геог р аф и ј е за у пор едн у и ист ор и ск о п р оу чавањ е ј у ж но-
сл овен ск их ј език а и њ их ови х односа п р ема остал и м словенск им
ј ез и ц има ст
( р . 179 — 206) .
Д вад есетт р ећ а к шиг а Ј Ф , бар ш т о се т и че п р облем ат ик е о
к ој о ј ј е овд ј е ри ј еч , ок р ен у т а ј е ш ћак ав ск им гово р и м а. Т ој т е-
м ат и ц и п освећ ени су р ад ов и п р оф . Б ели ћ а: О з н ачај у з ап адног
ш т о к ав ск ог говор а за и ст ор и ј у ср п ск ох р ват ск ог ј език а (ст р . (69—
— 75) и Х р аст е: З н ач ај зап адног ш т ок авск ог говор а з а ист ор и ј у
и ди ј ал ек т ологи ј у ср п ск ох р ват ск ог ј ез и к а (ст р . 77— 8 1) . У 24.
к њи зи ј е р ад Р . К ол ар ича: Сл овен ск а ди ј ал ек т ол оги ј а (213— 224) ,
а т ом п р облем ат и к ом п р ож ет ј е и р ад Д . И гњат овић : О ј едн ом
незабел еж еном ди ј ал ек ат ск ом т ип у ф у т у р а с особи т им освр т ом
на бу ду ће вр ем е у оп ш т е (ст р . 327— 357) . У 25. к њ изи н ал азим о
п ри лог А . П ец е: М ј ест о ц ен т рал нох ерц еговач к ог г овор а међу ос -
т а.ш м говорим а. данаш ње Х ер ц егови н е (г од . 1961/ 62, ст р . 295—
— 328) ; двадесет ш ест а к њи га Ј Ф им а нек олик о ди ј алек т ол ош к и х
п р и л ог а, и т о: Б . Н ик ол и ћ : О дн ос т р ш и ћ к ог г о вор а п р ема В у к о -
eом ј език у (год. 1963/ 64, стр . 151— 176), А . П ец о: Ј едн о п оређење
В у к ова ј ез и к а са го вор им а ј ек ав с к е Х ер ц ег овин е (ст р . 177— 218),
А . М ладен ов ић : Језич к е особин е В у к овог к р ај а из 1861. г оди не
( 293— 336) , Ф . М ат и ј аш и ћ : А к ц ена т глагола у сав р еменом мост ар -
ск ом говору у одн осу на В у к ов и Д анич и ћев си ст ем (стр . 337—
— 368), И . Ст ев овић : Ј едан особит и ак ц ен ат п ри дева к од В у к а и

15 5
Д аничи ћа и у нар одним гов ор има с
( рт . 369 — 400) , Л у к а В у ј овић :
В у к к ао ди ј алек т ол ог (ст р . 413-— 424) , М . М оск ов љев ић : И к авск и
г овор у Ср би ј и (стр . 471— 510) , Л . В у ј овић : Ј е ли п ост ој ао ек а в -
ск и г овор у ј у гоист оч н ој Ц р н ој Гор и и сј евер ној А лбани ј и (стр .
511— 517), и 27. к њиг а ј е бог ат а ди ј ал ек т ол ош к им п р и л оз им а:
Р. Б ош к овић : Р ефлек си г р у па т ј , дј , Tbj , д-bj , ст ј , здј , ск ј , зг ј , ( ск е,
зг е) у диј ал ек т има ј у ж не и ј у гозап адн е И ст р е (г од . 1966/ 67, ст р .
85—-142) , А . П ец о: Ј ек авск е оаз е у з ст а дној Х ер ц ег овини (ст р .
2 67— 306), Б . Н и к ол и ћ : У п и т ни к з а и сп и т и ва/ ње ак ц ен ат а у ш т о -
к авск и м г овор има (стр . 307— 336) , Ф . М ат и ј аш ић : А к ц ен ат и мор -
ф ол ош к а ст к т
ру ур а д восло ж ни х а н т р оп он и м и ј ск и х х и п ок ор и ст и -
к а у обл аст и И бра (ст р . 337— 348), З в . П авловић - Сам у р ов ић : К он -
сонан т ск е г ру п е сц u сч у ш т ок ав ск ом ди ј ал ек т у (ст р . 349— 356) .
У 2 9. к њ и зи (г од . 19 6 9) М . П еш и к ан п и ш е : О о сн о вам а ш т ок а вс к е
ак ц ен т у ац и ј е (ст р . 107— 142), Б . Н и к оли ћ т у об ј ављу ј е п р илог :
Основн е диј алек а.т ск е ак ц ен ат ск е пој ав е у млађим н овош т ок ав -
ск им говор има ( ст р . 189— 200) , и ст и ау т ор и у н ар едн ој к њиз и
Ј Ф (к њ . X X I X , з а 1972) п иш е о ак ц енатск ој п р облемати ц и : А к ц е-
нат ск и си ст еми у ш т ок а вск им г овор има СР Ср би ј е (ст р . 275— 303) .
Т р и десет а к њи г а ј е п осв ећ ен а п р оф . М и х аи л у Ст ев ан ов и ћ у . У
њој и м ам о ове ди ј ал ек т ол ош к е п р и л оге: R . K ol ar i č : G o vor dv eh
sl ov ensk i h i :asi na Madžar skem. ob Neži der sk om j .ezer u (ст р . 369—
— 381) , Б . Н ик ол и ћ : Д и ј ал ек ат ск а осно ва В у к ове ак ц ен т у ац и ј е
ст
( р . 469— 473) и З в ез д ан а П авл ов и ћ : Д иј ал ек ат ск е ц р т е у наз и ви -
ма ми к р от оп он и м ск ог т ип а (ст р . 481— 488) .
Т ридесетп рва к њи га ЈФ (1974/ 75) има п ри л ог А . Пец е: Из
ф он ет ск е п р обл емат ик е и к а вск ошЈћак авск и х г о вор а зап адне Босне
ст
( р . 189 — 254) , у 32. к њи зи ( 1976) З вез д ан а П авлови ћ обј ав љу ј е
а
р д : М ик р от опоними а
ј у обла ст и Б е ли е
ц ( рст . 2 13— 2222), а у 33.
к њи зи ( 1977) им ам о р ад ове А . М л ад ен ов и ћ а: О ј ези к у п и сама из
Р и ј еч к е нах иј е с к р ај а X VI I век а (ст р . 203— 229), А . П ец е : Су дби -
н а к р ат к ог е иза р у и ј ек авск им г овор има ш т ок авск ог ди ј ал ек т а
с
( рт . 24 7— 264) и Д . Ћ у п ића: П р егл ед главни ј и х особи на говор а
З ет е (ст р . 265— 284) .
Н ап омињемо д а у свак ом бр ој у овог а часол и са налаз им о
освр т е, к р и т и к е и п ри к азе са д и ј ал ек т олош к ом п р обл ем ат ик ом.
Св е ов о г овор и да Ј у ж н осл ов ен ск и ф и лол ог с а п у ни м п р а-
вом м ож е д а се у бр ој и међу он е н еди ј ал ек т ол ош к е ч асописе н а
срп ск ох р ватск ом ј езичк ом п одр у ч ј у к ој и су ш и р ок о бил и от во-
р ен и и д и ј ал ек т ол ош к и м п р обл еми м а .
И ак о ч асоп ис Н аш ј ез и к п р ат и сав р ем ен е п р обл еме срп ск о-
х р ват ск ог ј ези к а, п ог отов о п роблем е ј езич к ог ст ан д ар д а, и у т ом е
ч асопи су у п осли ј ер ат ном п ер и од у м ог у д а се н ађ у п ри л ози са
ди ј алек т олош к ом темат ик ом . Т ак о у к њ и з и 9, за 1958/ 59 П . Ивић
пиш е: О п и т ањ у смедер евск о- врш ач к ог ди ј алек т а (283— 290) . У
и ст ој к њи зи н ал аз и м о и М оск ов љевићев ч л ан ак : О И ви ћев у
смед е евск о - е ш ач к ом " ди ал ек т 102— 2 07 к о и е и ао п о-
„ р р ј у ( ) ј ј д
в од а за п р в и ов д ј е н ав ед ен и р ад .

15 6
 У д есет ој к њ и зи , нов е сери ј е, од 1960, П . И ви ћ п иш е о п о-
ч ец им а ор г аниз ов ан ог р ад а н а л ин г в ист и ч к ој геог рафи ј и к од н ас
( 10 1— 107), а М . М оск ов ље в ић и зн оси сво ј а с ј ећањ а н а е н
ј д у д и -
ј ал ек тол ош к у ек ск у р зи ј у са п р оф . Б ел ићем (г д ј е се и зносе н ек и
п од ац и о к о еовск о- р есав ск им г ов ор им а, ст р . 8 1— -83) .
Б ери сл ав Н ик ол ић обј ављу ј е у 11. к њи зи чл ан ак : П р ил ог
п р оу ча вањ у п ор ек л а ш у мади ј ск о- вој вођ анск ог ди ј ал ек т а (44— 56)
У 13 . к њ и зи , за 1963, и мамо р ад А . П ец е: О нек им „ и к а ви зм има "
и ј ек авск ог и з г овор а (57— 63) . В у к а В у ј овић п и ш е у X V I к њ и з и
(за 1 967 ) о м р к о вићк ом говору у св ј ет л ос т и и ст о и е
р ј ј ез и к а, ме-
ђу д ји ал ек ат ски х и међу ј езич к их п ој ава ( 171 — 192) . У и стој к њи зи
н ал азим о и р ад А . П ец е: Д и ј ал ек ат ск е особи н е у п ј еснич к ом ј е-
з ик у А л ек се Ш ан т и ћ а (3 17— 3 39) .
У 17 . к њ и зи , за 1969, н ал ази мо п р и л ог Б . Н ик ол и ћ а: К а
осн овама ак ц ен т у ац и ј е мл ађ и х н о в ош т ок авск и х г овор а (59— 82) ,
исто и у н ар едн ој к њи з и , з а 1969, ст р . 155— 169.
И у ч асопису Језик (З агр еб) мож е се ер ести п о к ој и п р илог
и з ди ј ал ектол оги ј е. Т ак о у к њ . V I I I (за 1959/ 60) н алазимо члан ак
п р оф . Х р аст е: М ет одологи ј а и сп ит и вања наш их ди ј ал ек ат а (71—
— 81) . У к њизи за 1962/ 63 Х ерт а К у на обј ављу ј е ч ланак п од н ас-
ловом : Д ј ел о босанск их фр ањевац а с гл еди ш т а и ст ор и ј ск е ди ј а-
лек т ологи ј е ( 149— 153) . П ет ар Ш и м у н ов ић у п р вој св есц и Ј ези к а ,
за 1969. год а ун д ај е освр т н а оном ает и ч к а и ст р аж и вања Х
у р ва т -
ск ој (42— 48) , а Б ож и д ар Ф и н к а у к њи зи з а 1970. осв р ћ е се н а
п р облем н аш их ј езичних атл аса и ди ј ал ек т ол ош к и х и ст р аж и в а-
њ а ( 108— 112) .
1957. г од и н е у Н свом Сад у ј е п ок р ен у т ч асоп и с Зборник за
ф и л оло ги ју и ли н гвист и к у н а чи ј им ст р ан и ц ама за п р от ек лих д ва-
д е се т и ви
д ј е г од и н е н а л азим о ве л ики б о
р ј рп илог а и з и
д ј а лек -
тол оги ј е. У п р ав о би се мог л о р ећи д а ј е н а ст р ан и ц ам а ов ог а ч а-
сопи са д о д ан ас обј ав љен н ај већи бр ој п рилога из ди ј алек т ол о-
г и ј е. И стин а, т у и ма и в рло к р ат к и х саоп ш т ењ а, ал и и већи х р а-
д ова, ч ак и ц и ј ел и х мо ног р аф и ј а. У з т о З борник ск ор о р ед овно
доноси у ру бри ц и К ри т и к е и п ри к ази осв рт е н а нов и ј е р адов е и
из диј алек т ологи ј е. Миелим да ее еа п р авом мож е р ећ и да ј е Збор-
ник п оп у нио ј едну п р азнин у у н аш ој ст р у чн ој литер ат у ри : он о
ш т о ни ј е могло д а ее обј ави у Ср п ск ом ди ј ал ек т олош к ом збор -
ник у и ли Ф илолог у , з бог бил о к ој их р азлог а, а пг г о ј е и св ој ом
тем атик ом, а и садр ж ај ем к орисно за н аш у н ау к у н ашл о ј е м ј е-
с т а н а ст р ан и ц ам а овог а ч асоп и са. И ј ош н еш т о. Н а ст р ан и ц ама
ов ог а ч асоп и са п оч ели су д а об ј ављуј у свој е д и ј ал ек т ол охпк е
п р и л оге и они к ој и у т о вр и ј еме ни су имали м ј ест а у дру ги м
ч асои и си ма, а к ој и су д ан ас већ п р изн ат и и п озн ати п ослени ц и у
овој области нау к е о ј ез и к у . Т о з н ачи д а ј е р ед ак ц иј а З бор н ик а
н
имал а п у но р азу миј евања за ау чни п одмла дак и д а га ј е свес-
тр ано помаг ала. Без так вог ст ава Ред ак ци ј е овог а ч асописа, ми
бисмо д ан ас бил и лиш ени мн огих в ри ј едних п рилог а и з ди ј а-
лек тологи ј е. Д одај мо у з ов о и ч ињениц у д а ј е на ст р аниц ама
15 7
Збор ни к а об ј ављен в елшш бр ој р ад ова из обл аст и свих н аш их
и
д ј але к ат а и гово а
р , д ја е т у об ј а вљ ен о и в иш е п р и лога о го в о -
р им а н аш их оаза н а т у ђ им ј езич к им п р остор има.
У з З бор ник за ф илоло ги ј у и лингви сти к у у Н овом Саду
изл ази ј ош ј ед ан ч асоп и с у к оме се обј ављу ј у и ди ј ал ек т олош к и
п р ил ози . Т о су : П р ил оз и п р оу ч авањ у ј ези к а. У том ч асопи су , д о
сад а ј е и заш л о 12 к њи г а, н ал ази м о р аз н ов р сн и х п р и лог а и з д и -
ј ал ек т ол оги ј е. М н ог и о д т и х п р и л ога п е
р р а ш ћ е д о ц ни е
ј у д ј и а-
лек т ол ош к е мон ог р аф и ј е.
У п ет ој ск у п ин и н ал ази мо ч асоп исе с а п рет еж н о и ли иск љ у -
чив о ди ј алек тслош к ом п р облематик ом . К ао ш т о ј е в ећ р ечено,
ми дан ас имамо т ри ди ј ал ек т ол ош к а зборн ик а н а срп ск ох р в ат ск ом
ј ези ч к ом п о ч
дру ј у . Т о с у : С р ттс к и и
д ј ал ек т ол ош к и збо р ни к (Б е-
ог р ад ), Х р в ат ск и д и ј алек т ол ош к и збор н ик (З аг р еб) и Б ос ан с к о -
х ер ц ег овач к и д и ј ал ек т ол ош к и збор н ик (Сар ај ев о) .
А ли , т о ј е т ак ођ е в р и ј едн о ист аћи , п ост ој ао ј е и ј ош ј ед ан
з борн ик ди ј алек т олош к ог к арак т ер а. Т о ј е К овч еж ић за х рв ат -
ск а и ср п ск а и ар ј еч ј а к ој и ј е п ок р ен у ла Ј у гоелав ен ск а ак адеми ј а
знан ости и у м ј ет н ости у З аг реб у 1911. Т ај ч асопис , н а н аш у в е-
лик у ж алост , н и ј е би о д у гог ви ј ек а. Ратни вих ор у г аси о ј е овај
п р ило г н аш ој д и ј ал ек т ол ош к ој ли т ер ат у р и у сам ом њ ег о в ом к о-
и
р ј у ен . И з т ог а ч асопи са м ен и ј е би о д ост у п ан са м о п р ило г Ст ј е-
п ан а И вш и ћа: Н ац р т за и ст р аж и вањ е х р ватск их и ср п ск их нар -
ј еч ј а (43 ст р ани ц е) , а к ак о се да зак љу ч ит и из у водн их ри ј ечи
Т омисл ава М ар етић а, п р ед сј едни к а Ак адвми ј и ног одбор а за ди ј а-
л ек толош ј у , ово ј е и п рви р ад обј ав љен у К овч еж и ћ у , а у п л ан у
су били ј ош н ек и зн ач ај н и ј и п р илози овој гр ани н аш е н аук е о
ј ези к у .
Ср п ск и д и ј ал ек т ол ош к и збор ник сл ави сад а сед ам и п о д ец е-
ни ј а св ог а п ост ој ања. Т о ј е, н есу мњив о, м н ого. Мн ог о и з а мн о-
г ољу д ни ј е ј ези к е н его ш т о ј е ср п ск ох р в атск и , мн ого и з а бог а-
ти ј е н ар од е н ег о ш т о су н аш и н ар оди . М и еа п он осом мож емо
к он ст ат ов ат и да ј е ов ај наш збор ни к у мног ом е д оп рин и о и р оу -
ч авањ у н аш их ди ј алек ата. З а п р отек лих 75 годи на обј ављен е су
23 к њиге овог а зборни к а у к ој има су дати описи мног их н аш их
н ар од них г ов ор а, и са п од р у ч ј а свих н аш их д и ј ал ек ат а. И ст ин а ,
н а ст р аниц ама СД Зб- а н аћи ћ емо и пон ек и п рил ог к ој и ни ј е из
обл асти диј алек тологи ј е. Так о у п ет ој к њизи имам о рад Б . Ми-
лети ћа: И зговор срп ск ох р ват ск их гласова (ек сперил ентално- фо-
н ет ск а сту диј а), у 13. к њи зи обј ављен ј е рад Свет озар а М ар к о-
вића: Ј език И еана А пчића ( босан ск ог пи сц а 17. век а) .
Ев о пописа р асп рав а обј ављених у Срп ск ом д и ј ал ек т олош -
к ом збор н ик у :

К њ . I ( 1905) :
А . Б елић : Д и ј ал ек т и и ст очне и ј у ж н е Ср би ј е (715 ст р .) .
К њ . I I ( 1911) :

15 8
 А . Белић : О диј ал ек ат ск ом мат ери ј ал у О. Б рох а (у к њи зм:
t
D i e Dial e e des sudl i c h st en Ser b i ens ст
) ( р . 1— 105); В лад ан Ј ова-
нови ћ : Гаврило Ст ефанови ћ Вен цловић (105— 307) ; Мил ош М ос-
к овљевић : А к ц ен т и и мен ица и п ридева у п оц ер ск ом говору (308—
— 359) ; М ари нк о Станој евић : Северно- т имочк и диј алек ат (360—
— 464) ; Глиш а Елез овић : И з веш т ај са ди ј ал ек т олош к ог п у т овања
од В у ч и т р на до П ећи (464— 473) .
К њ . I I I ( 19 27) :
.
Д у В ш овић : Д и ј але к ат Ис т очне Х е р ц егоаине ( 1— 71) ; Ф р ан
" "
Илеш ић : „ Без ј ак и „ без ј ац и (71— 97) ; Миливој П авловић : О ст а-
н овн и ш т ву и гово р у Ј а ј ц а и ок олине (9 7— 115) ; Го ј к о Р у ж ичић :
А к ц енат ск и сист ем пљеваљск ог говора ( 11— 179) ; М ар ин к о Стан о-
ев и ћ : П р илози р ечни к у т имоч к ог гово а
р ( 17 9— 194) .
ј
К њ . I V ( 1932) :
Г ли ш а Ел ез ови ћ : Речни к к осовск о- м ет ох и ј ск ог говор а (477
ст р ан а) .
К њ . V ( 1933) :
Б р ан к о М и лет ић : Изговор срп ск ох р ват ск их гласова (ек сп е-
р и мен т алн о - ф онет ск а ст у ди ј а) ( 160 ст р ан а)
К њ . V I ( 193 5) :
Гли ш а Ел езови ћ : Р еч н ик к осо в ск о - мет ох и ј ск ог говор а (I I
ео
д , 1— 587) ;
К њ . V I I ( 1935) :
А . Б ел ић : Г ал и ч к и ди ј ал ек ат (360 ст р ана) .

К њ . V I I I ( 1939) :
М или в ој П авл овић : Говор Ср ет еч к е ж упе (354 ст р ан е) .
К њ . I X ( 194 0) :
Ј оси п Ри бар ић : Раз м ј еш т ај уу ж носл овен ск их ди ј а^г ек ат а n o
пол у от ок у И ст р и ( 1— 209) ; Б р анк о М и л ет ић : Ц р мн ич к и г овор
( 209— 663) .
К њ . X ( 1940) :
М . Х р аст е: Чак авск и ди ј алек ат ост р ва Б р ач а (1— 67) ; М .
Ст ев ан овић : Си ст ем ак ц ент у ац и ј е у п ип ер ск ом говору (67— 185;
Ј . В у к ов ић : А к ц енагт говор а I l u ee и Д р обњ ак а ( 185— 4 17) .

К њ . X I ( 1950) :
М . Стеван ови ћ : Ђак овач к и говор (1— 153) ; М . М оск ов љевић :
Г овор ост р ва К ор ч у л е (153— 225) ; Г . Ел ез овић : Гласовне особине
ар банаш к ог ди ј алек т а Д ебр а и његове ок олин е (225— 300) .
К њ . X I I ( 19 57) :
П . И вић : Гоеор Гали п ољск их Ср ба (520 ст р ан а) .
15 9
К њ . X I I I ( 1958) :
Св ет оз ар М арк овић : Јез ик И ван а А нчића ( босан ск ог писц а
X V I I в ек а , 147 ст р ак а) .
К њ . X I V ( 1964 ) :
А . П ец о: Г овор ист очн е Х ер ц егович е ( 1— 200) ; Б . Н ик олић :
Ср емск и говор (2 05— 4 12) .
К њ . X V ( 1965) :
М . П еш ик ан : Ст ар оцрногор ск и , ср едњок ат у н ск и и љеш ан -
ск и г овор и (294 ст р ан е) .
К њ . X V I ( 1966) :
Д . Б арј ак т ар еви ћ : Н овоп аза р ск о - сј ени ч к и г о во р и ( 1— 179) ;
Б . Н и к олић : М ач сап ск и г о во р ( 179— 3 14) .
К њ . X V I I ( 1968) :
Д . Ј овић : Т р ст ен и чк и г овор ( 1— 241) ; А . П ец о , Б . М и л ан ов и ћ :
Р есавск и г о вор (241— 367) ; Б . Н и к оли ћ : Т р ш и ћк и го в ор (367— 473) .

К њ . X V I I I ( 1969) :
Б . Ни к олмћ : К ол у бар ск и говор (1— 73) ; Л у к а В уј ов ић : М рк о-
вићк и диј ал ек ат (73— 401) ; И гр у тин Стев овић : Ш у мади ј ск и говор
Г
у ру ж и с ос оби т и м ос вр т ом н а ак ц ен т е (4 01— 636) .
К њ . X I X (1972) :
Р ад ој е Симић : Л евач к и г овор (1— 6 19) ; М и р осл ав Ни к олић :
Г овор Г ор обиља (619— 746) .
К њ . X X ( 19 74) :
М . Ст ан ић : У ск очк и говор (259 ст р ана) .
К њ . X X I ( 1976) :
М . Д еш ић : З ападнобосан ск и и ј ек авск и говори (321 ст р ан а) .
К њ . X X I I ( 1977) :
М . Ст анић : У ск оч к и говор (I I , 1— 159) ; М и лосав Т еш ић : Г о-
вор Љеги т ан ск ог (159— 32 8) .
К њ . X X I I I (1978) :
Д р аг о Ћ у п ић : Говор Б ј ел оп авл и ћ а (226 ст р ан а) .

Х р ват ск и ди ј алек тол ошк и зборн ик се .п ој авио 1956. годин е.

Д о сад а су изаш л е 4 к њи ге. Њ и х ов садрж ај ј е сљедећи :
П р в а к њи г а д оноеи р ад Ј . Х ама, М . Х р аст е и П . Г у бер и не:
Г овор от ок а Су ск а (1—-213) , к ао и ов е п р илог е: П . Ск ок : H oeu
п р ил ози п р оу чавањ а го вор а ж у мбер ач к их чак авац а (215— 278),
Ј . Јед вај : Б едњан ск и говор (279— 330), М . Х р асте: А н т р опоними -
ј а и т опоними ј а опћ ин е х вар ск е (331— 385) и М . Х р аст е: Б иблио-

16 0
 г раф и ј а р адова из диј алек толог и ј е, ан т р оп он и ми ј е, т оп оними ј е и
х и др он и ми ј е на п одру ч ј у х р ват ск ога или ср п ск ог а ј език а
( 38 7— 479) .
Д ру га к њ иг а се п ој ави л а чи тав у д ец ен и ј у п осл и ј е п р ве, 1966.
Т у и мамо ове р ад ове: М . Х р асте: Говор и ј у гозападне И ст р е (5— 28),
И . Б р абец : Говор П оду н авск и х Х р ват а у А у ст ри ј и (29— 118) ,
О п р облем у и ј ек авск ош ћак авск ог (ист очнобосан ск ог ) ди ј алек т а
( 1 19 — 20 8), Ст ј еп ан Сек ер е ш : Гово р н а ш и ч к ог к а
р ј (а 209 — 301) ,
П а в л е Р оги ћ : А н т р оп оии ми ј а и п ор и ј ек л о ст ан о вн и ш т ва у н асе -
љима ср едњ ег вел еби т ск ог П одг ор ј а (303— 355) , М . М ог у ш : T ono-
ни ми к а у п р вим з емљигини м к њиг ама би вш ег сењск ог к отара
( 35 7— 40 3), С. Се к е р еш : А н т р оп он и ми ј а и т оп иними а
ј ју ж н е Ба -
р ање (4 0 5— 45 8 ), С . С ек ер еш : А н т р оп оними ј а и т о п он ими ј а А н т и -
н а и Т ор дина ц а (4 59—4 6 8) .
Т р ећ а к њиг а Х Д Зб- а п ој ави л а се 1973. и д он и ј ел а ј е ове
ди ј ал ек т ол ош к е п ри ло г е: Б . Ф и н к а: Н ап у т ак за и сп и т и вањ е и
обр ађи валне чак ав ск их говор а (5— 76) , Б . Ф ин к а — А . Ш ој ат :
К ар ловач к и говор (77— 151), И в е -Ј ел ен овић : М и к р от оп оними ј а
добр ињ ск ог п одру ч ј а на от ок у К р к у ( 151— 317) , С. Сек ер еш :
А н т р оп оними ј а и т оп он имиј а В у к е и ок олн их села (319— 368) ,
С. Сек ер еш : А н т р опон имиј а и т оп оними ј а Славон ск е П одр а вине
(369 — 4 66) , П . Ш и м у н овић : Обал н а т оп оними ј а елаф и т ск их от ок а
( 4 67 — 473) .
Ч ет вр т а к шига ј е и з аш л а и з ш т амп е 1977. годи н е , и сад р ж и
ове п р и логе : Б . Ф ин к а : Д у гоот оч к и чак авск и говор и (7— 178) , Ми ј о
Л ончар ић : Јагњ едован к и г о вор ( С ос вр т ом на п и т ањ е к ај к авск ога
подр авск ог а ди ј ал ек т а) ( 179 262) , П авао М ар д еш ић Ц ент ин : Р ј е-
— '
чн и к к омиш к ог г о в ор а (26 5— 3 2 1) и С. Сек ер еш : Г о в ор Х р ват а у
ју ж н ој Б а р ањ и ( 3 2 3— 4 84) .
Б осан ск ох ерц ег ов ачк и ди ј ал ек т олош к и збор ник ј е нај мл ађ и
у о в ој в р сти н аш и х ч асоп ие а. П ој ав и о се 1975. г одине. Д о еад а ј е
из аш л а сам о п р в а к њ и г а. Њ ен садр ж ај ј е сљед ећи : У м ј ест о п р ед-
говора (V I I — V I I I ) , А сим П ец о: И к а вск ош ћак авск и г ов ор и з апад не
Б осне (1— 264), Д р агоми р В уј и ч ић : Б иблиогр афи ј а р адова о бо-
сан ск о- х ерц еговач к им г о вор и ма (26 7— 33 9) и У п и т ни к з а и сп и т и -
вањ е босан с к о - х ерц еговач к их говор а к ој и су с ас т авил и Ј . В у к о-
ви ћ , Д . Б р озови ћ , А . П ец о и Д . В уј и ч ић . Д . В у ј и ч и ћ ј е д ао нек е
н ап омен е о р ад у н а У п и т н и к у (34 3— 345, а Д . Б р оз ови ћ ј е н ап и -
сао И н ст ру к ц и ј е за у п от р ебу У п итник а (399— 40) .
Д ру г а к њи г а ов ог а з бор н и к а, к ој а у ск о р о и зл аз и из ш т амп е,
п ор ед р ад а Ј . Б ао ти ћ а о гов ору сел а К ост р ч а у Б осан ск ој П осави н и
д он оси и п р ил оге у к ој им а ј е об р ађ ен а с ак у п љ ен а д и ј ал ек т ол ош к а
г р ађ а са п од ру ч ј а Б осан ск е к р ај и н е, а к о ј а ј е р ез у лт ат сис т ем ат -
ск ог и сп ити вањ а г овор а Б осне и Х ер ц ег овин е з ап оч ети х п р и ј е ч е-
т и р и г од и н е .
А к о би см о н а к р ај у ово г а с у м ар н ог п реглед а ч асоп и са у
к ој и м а се мог у с р ест и и р ад ави и з ди ј алек т ол оги ј е, а к ој и , д а т о
и п оновим о, т р еба д а п осл у ж и за ј едн у к омп летни ј у и ц ј ел ови -

16 1
ти ј у библиографиј у , ж ел>ели да изву чемо нек е зак љу чк е, он би
м о г ао би т и ељ ед ећ и :
а) Н аш а ди ј алек тологи ј а и ма за собом чи т аво ј едно ст ољеће.
У т о м п ери оду ми ј ењ али су се и ин т ер ес за ов у н ау ч ну д и сц ип л и -
н у и мет од олоиЈк и п ост у п ци у р аду , али ј е р ез у л т ат свих ти х
р ад ова и д ан ас д обр о д ош ао.
б) Б р ој ч асоииса, и у оп ш т е гласи л а у к ој им а се мог у ср ест и
и р ад ови из ди ј ал ект ол оги ј е данас ј е изр азит о велик . Т о ј е и
добр о и лоше. Добр о ј е што се мн оги интер есу ј у з а ову н ау чн у
област , а лош е ј е ш т о су и к рит ер иј у ми за од би р г р ађ е и н ачин
њ ен ог и зн ош ењ а д ост а н еу ј ед н ач ен и . П онек ад ј е и п р и ст у п сви м
т и м г л аси ли м а от еж ан . А ли , д а се и т у п осл у ж им о н ар од н ом и з р е-
к ом : Од оби љ а г л ав а н е боли . Б оље д а ј е д а се ви ш е п и ш е, м ак ар
св е и н е би л о к ак о в аљ а , н ег о д а се н и к ак о н е п и ш е.
в ) М еђу свим ч асописима к ој и су н а св ој им ст р ан и ц ама
д оносил и и и
д ј ал ак т ол ош к е п р и л ог е, а п и
р ј е п о ј аве п р вог и
д ј а -
л ек т ол ош к ог збор ник а, н есу мњ ив о, п оч асн о м ј ест о п рип ад а Раду
Ј у госло вен ск е ак ад ем и ј е. Т ај ј е ч асоп и с д у ги н и з г од и н а вр ш ио
у л о г у и и
д ј але к толош к ог збор н и к а. И ст и н и за в ољ у, х в ал е в р и -
ј ед ан ј е и ч асои ис A r ch i v f l i r isl av i sche Ph i l ol ogi e.
г ) Н ови д и ј ал ек тол ош к и ч асоп и си , з ај ед н о с а СД Зб- ом , д ал и
су п од ст и ц ај з а ш и р е и си стематск и ј е и опитивањ е н аш их нар од-
них гов ор а. Т р еба се н ад ати д а ћем о у ск ор о д оби ти и п р в е д и -
ј алек т ол ош к е ат ласе ср п ск ох р ват с к ог ј ези к а.
д) Т ем ат и к а р ад ова и з ди ј алек т олог и ј е, п оч евши од Б у дма-
н и ј евог р ад а о г овору Д у б р овн и к а, п а д о н аш и х д ан а, в р ло ј е р аз -
н ов р сна. П он ек ад се т о р адил о и без н ар очит ог а п лан а. Рек ло би
се д а д ан ас и т у и м а ви ш е п л анова и д а се п ој ед и не обл аети ск и -
д ај у са сп и ск а н еи сп и т ан их .
ђ) Д ост а р ано се еу ср ећ емо и са уп у т ст вим а к ак о р ад ити
на т ер ен у . Т а у п у ст в а су , св ак ак о, д обр о п осл у ж ила млађим ди -
ј ал ек т ол озим а. К ад а о в о к аж ем , ј а п р в ен ст в ен о о
уги сл и м н а п и с -
мо п р оф . Б ел ић а Б оду ен у д е К у рт ен к у (и з 1911) и Н ац рт за и с-
т р аж ивањ е х р ват ск их и ср п ск их нарј еч ј а од п р оф . Ст ј еп ана
И вш и ћ а (из 1914) . Ов а у п у т ст в а, д ал а су одр еђ ен и смј ер св их
доц ни ј их ди ј ал ек т олош к их р адов а.
е) У д и ј ал ек т ол ош к им ч асоп и сим а , за р азли к у од м н о ги х
д р у ги х , п а и он их л ин гв и ст и ч к и х , н ем а т оли к о м ј ест а з а п ол е-
мик е и су п р от ст ављањ а миш љењ а. Т у ј е п ри м ар на г р ађ а. А к о ј е
она в ј ер н о забиљеж ен а, д и ск у си ј а мож е и д а от п адн е. П а ип ак
и н а ст р ани ц ам а ови х ч асоп и са, од н о он о р ад ов а и з ов е ј езич к е
области , им а п р облем а к ој и су виш е ист ори ј ск ој езичк е п ри р од е.
Т ак о, н п р ., н а ст р ак иц ам а ди ј алек т ол ош к их ч асоп иса, а и д и ј а-
л ек т о л ош к и х р ад о в а , р а сп р а в љ ал о с е и о н ек и м в аж н и м п и та-
њим а из и ст ор и ј е ср пск ох р ват ск ог ј ези к а, к ао ш т о су :
мј ест о п ри з р ен ск о- тим оч к и х говор а међу ост ал им г ов ор им а
орпс к ох р в ат ск ог ј ези к а, а и ост али м ј у ж нословен ск им г ов ори ма
у опш т е ;

16 2
 к ај к авск и ди ј ал ек ат и њег ово м ј ест о у и ст ор иј и сри ск ох р -
в ат ск ог и сл овен ач к ог ј ез ик а ;
од нос ч ак авш тин е и ш т ок авш тин е на ј ези чк ом и н ац ионал -
н ом п л ан у ;
ш ћ ак авш т и н а и њ ен о м ј ест о у и ст ор и ј и срп с к ох р в атс к о г
ј ез ик а, са п осебним освр т ом н а говор М у слим ана ;
у з св а ов а пи т ања ти ј есн о су в езан а и п ит ањ а и з об л асти н а -
ш е ак ц ент ол ог и ј е к ој а, сасви м р аз у мљи в о, (н ис у м огла бит и з аоби -
ђ ена ни у р ад овим а и з ди ј алек т ологи ј е.
Н а о в а п и т ањ а , а он а ни су и ј ед ин а, н аш а н ау к а ј е до д ан ас
д ал а од г ов ор е. А к о н ек и од т их од говар а ни с у и к он ач ни , т о ј е з ат о
ш т о н ов а саз н ањ а и у овој н ау чн ој у обл аст и омог у ћ ав ај у ш и р и
и св еобу х в ат ни ј и п ри ст у п и т ак вим п р обл емим а. А ј ги , а т о ј е з а
н ас од ог р омн о г з н ач ај а, м и д ан ас р аоп ол аж ем о с а м н ог о в иш е
п од ат ак а о особи н ама п о ј еди н их гов ор н и х зон а н ег о и к ад а д о са -
д а. Н а осн ов у т ак ви х п од ат ак а л ак ш е се п р и ст у п а и з р ад и г р а-
м ати к е и ист ор и ј е н аш ег а ј ез и к а.

16 3