A n d r e G u n d e r F ra n k

K A P IT A L IZ A M I N E R A Z V IJE N O ST
U L A T IN S K O J AM ER IC I

KAPITALISTIČKI RAZVOJ NERAZVIJENOSTI U ClLEU

»Trgovina ovog kraljevstva predstavlja pa­

radoks u razmeni i protivrečnost u izobilju kakva
dotad nije viđena, jer ona doživljava procvat
dok drugi propadaju i propada s procvatom dru­
gih. Pošto se njeno izobilje zasniva na sklapanju
poslova s inostranstvom, a njeno opadanje na
slobodi drugih, na nju se gledalo ne kao na
trgovinu koju je potrebno držati otvorenom, već
kao na nasleđe koje je trebalo držati zatvo­
renim .. .«

Hose Armendaris, Vicekralj Perua, 1736.

A. T e za o k a p ita lis tič k o j n e r a zv ije n o s ti

U ovom e se ju se z a stu p a m iš lje n je d a je n e ra z v ije n o st

Č ilea n u ž n i pro izv o d č e tiri v e k a k a p ita listič k o g raz v o ja i
u n u tra š n jih p ro tiv re č n o s ti so p stv e n o g k a p ita liz m a . T e p ro -
tiv re č n o s ti s u : e k s p ro p rija c ija e k o n o m sk o g v išk a v e ć in e od
s tr a n e m a n jin e ; p o la riz a c ija k a p ita lis tič k o g siste m a n a je d ­
no s re d iš te — m e tro p o lu — i n a p e rif e r n e sa te lite , i k o n ­
t in u ite t b a z ič n e s tr u k tu r e k a p ita lis tič k o g s is te m a k ro z d u g u
isto r iju n je g o v e e k s p a n z ije i p r e o b ra ž a ja k o ji i p o sto ji u sled
to g a što s u ove p ro tiv re č n o s ti tr a jn e ili se re p r o d u k u ju
s v u d a i u sv a k o v rem e . M oja tez a je d a su ove k a p ita li­
stič k e s u p ro tn o s ti i isto rijsk i raz v o j k a p ita lis tič k o g siste m a
izazv ali n e ra z v ije n o s t u p e rife rn im e k s p ro p ris a n im sa te li­
tim a, isto v re m e n o p o d stic a li raz v o j u m e tro p o la m a k o je su

63
p r is v a ja le n jih o v e k o n o m sk i v iša k i d a se, sem toga, ovaj
p ro ces i d a lje n a s ta v lja .
S p a n sk o o s v a ja n je je u k lju č ilo i u p o tp u n o sti in te g ri-
salo Č ile u e k s p a n z iv n i m e rk a n tilis tič k i s iste m k a p ita liz m a
X V I v eka. S u p ro tn o s ti to g sv e tsk o g siste m a izaziv ale su
s tr u k tu r n u n e ra z v ije n o s t Č ilea od v re m e n a k a d a je počeo
da se u n jeg a u k lju č u je . N a s u p ro t v eo m a r a s p ro s tra n je n o m
m iš lje n ju , n e ra z v ije n o s t Č ilea i d r u g ih z e m a lja n ije sa m o ­
n ik la ili n a s le đ e n a n iti p r e d s ta v lja is to rijs k u e ta p u u ek o ­
nom sk o m r a s tu k ro z k o ju s u p ro šle d a n a šn je ra z v ije n e k a ­
p ita lis tič k e z em lje. N e ra z v ije n o s t Č ilea i d ru g ih zem alja,
kao i sam e k o n o m sk i raz v o j, v ek o v im a su p ro izilazili iz
p ro tiv re č n o g p ro c e sa k a p ita liz m a . O v aj p ro ce s u Č ileu i
d a lje s tv a r a n e ra z v ije n o s t i on n e m ože, n iti će b iti u k lo ­
n je n u v e ć a n im k a p ita lis tič k im raz v o je m . P r e m a tom e, n je ­
gova s tr u k t u r n a n e ra z v ije n o s t će se i d a lje s tv a r a ti i p ro ­
d u b ljiv a ti sve d ok se sa m i Č ileanci n e b u d u u p o tp u n o sti
oslobodili k a p ita liz m a .
T u m a č e n je k o je se ovde d a je ra z lik u je se n e sam o od
o p š te p rih v a ć e n ih tu m a č e n ja p riro d e i u z ro k a n e ra z v ije n o ­
s ti i ra z v o ja u o p šte , već i od m iš lje n ja z n a č a jn ih a n a litič a ra
č ile a n sk o g d r u š tv a k a k o u p ro šlo s ti ta k o i d a n a s. N a p rim e r,
to k o m izb o rn e k a m p a n je 1964. go d in e i d e m o h rišć a n sk o -
- lib e ra ln o -k o n z e rv a tiv n i i so c ija lis tič k o -k o m u n is tič k i p re d -
s e d n ič k i k a n d id a t iz ja v ili s u d a s a v re m e n o č ile a n sk o d r u ­
štv o s a d rž i »-feudalne-« e le m e n te ; u sv o m k o m e n ta ru k o ji
je usle d io p o sle ov ih izbora, F id e l K a stro je tak o đ e po-
m en u o »feudalne-« e le m e n te u Č ileu, a M a k b ra jd (M cB ride),
u sv o jo j p o z n a to j k n jiz i C hile, L a n d a n d S o c ie ty , n a p is a ­
noj trid e s e tih god in a, z a stu p a o je s ta v d a ceo Č ile trp i zbog
» v la d a v in e m a le k la s e z e m ljo p o se d n ičk e a ris to k r a ti je s ta ­
rog feu d a ln o g p o retk a « .
M a rk s ista H u lio S e s a r 2 o b e (Ju lio C e sa r Jo b e t), u svom
d e lu E n sa y o critic o des desarrollo e c o n o m ico -so cia l de C h i­
le (K ritič k i esej o e k o n o m s k o -d ru š tv e n o m ra z v o ju Či­
lea), izneo je s u g e stiju d a je u X IX v e k u došlo do s tv a r a ­
n ja b u rž o a z ije k o ja se u z d ig la » n a ru š e v in a m a isk lju č iv o
fe u d a ln e p r iv r e d e s p o č e tk a X IX vek a« . A n ib a l P in to , u
svom g lav n o m d e lu C h ile : U n caso de desa rro llo fru s tr a d o
(Čile: slu čaj o su je ć e n o g raz v o ja ) k o je je od 1957. g o dine
u tic a lo n a sv e is to rijs k e i ek o n o m sk e ra d o v e o Č ileu, do­
n e k le je o d stu p io od to g a d a bi s u g e risao d a je n jo j » n e­

64
 z av isn o st o tv o rila v ra ta « . K a sn ije on z a stu p a s ta v d a je
»sp o ljn a trg o v in a p o sta la p o k re ta č k a s n a g a d om aćeg eko­
nom skog siste m a « i d a je Cile k ra je m X V III v ek a vodio
i n a sta v io da vodi » izolovanu p riv re d u « . M aks N olf (M ax
Nolff), p ro širu ju ć i P in to v u analizu , s tv a ra sv o ju te o riju
č ileanskog in d u strijsk o g ra z v o ja polazeći od p re tp o s ta v k e
da je Cile tokom čita v o g ko lo n ijaln o g p e rio d a im ao » p ri­
v re d u sa z a tv o re n o m razm enom «. C ak i m a rk sista E rn a n
R a m ire s (H e rn a n R am irez) (1959), č ije delo A n te c e d e n te s
econom icos de la In d e p e n d e n c ia de Chile (E konom ske
p re tp o s ta v k e ne z av isn o sti Čilea) p ru ž a dovo ljn o dokaza
da ra n iji su d o v i o Č ileu od X V III v e k a do d an as, n isu d obro
zasnovani, g ovori o n e k a k v o j nav o d n o j » a u ta rk ič n o j ten ­
d e nciji« u čilean sk o j p riv re d i p re to g v rem e n a .
P re m a onom e što sam p ro čitao o isto riji Č ilea i La­
tin s k e A m e rik e u opšte, ta k v a p o z iv a n ja n a p r iv re d u s a u ­
ta rk ič n o m raz m e n o m k o ja je z a tv o re n a, izo lo v an a i fe u d a l­
na, n e p r e d s ta v lja ju p o tp u n o tačn o č ile a n sk u i latin sk o a m e ­
r ič k u s tv a r n o s t od v re m e n a n jih o v o g o s v a ja n ja u X V I v e ­
ku. P o re d toga, n e p riz n a v a n je i n e ra z u m e v a n je p riro d e
i z n a č a ja k a p ita lis tič k e o tv o re n e i zav isn e, izvozne p r i­
v re d e k o ja je kro z isto r iju posle o s v a ja n ja b ila k a ra k te ri­
s tič n a za Cile i n je m u b ra ts k e zem lje, n e izb ežn o dovodi
do p o g rešn o g tu m a č e n ja i ra z u m e v a n ja s tv a rn e p riro d e
d a n a šn je g k a p ita liz m a i istin s k ih u z ro k a n e sam o ra n ije
n e ra z v ije n o sti, nego još d u b lje s a d a š n je n e ra z v ije n o s ti kao
i p ra v a c a a k c ije p o tre b n e za n je n o p re v a z ila ž e n je u b u ­
d ućnosti. R a z ja š n je n je o vih p ita n ja p re d s ta v lja p re d m e t
ovog eseja.
Z a p rav o , n e m o g u d a p rih v a tim o sn o v n e e m p irijsk e
p o sta v k e pa, p re m a tom e, n i fo rm u la c ije p ro b le m a i po­
litik e ra z v o ja Č ilea k o je s u izložili A n ib a l P in to , M aks N olf
(ovaj p o sle d n ji, bio je g lav n i s a v e tn ik A ljen d e a , p red se d -
n ičkog k a n d id a ta s o c ija listič k o -k o m u n istič k e k o a lic ije 1964.
godine) i d ru g i a u to ri k o ji p r ih v a ta ju a n a litič k e p rin c ip e
E ko n o m sk e k o m isije za L a tin s k u A m e rik u , a g e n cije U je ­
d in je n ih n acija. Ovi a n a litič a ri, polazeći od n etačn o g k ri-
te r iju m a d a je Č ile to k o m v e k o v a k o ji su p re th o d ili poli­
tičkoj n e z a v is n o s ti im ao p riv r e d u sa z a tv o re n o m i izolova-
nom raz m e n o m , p r ip is u ju d o c n iju n e ra z v ije n o s t č ilean sk e
p r iv re d e n av o d n o j g rešc i što se on, p o što je u X IX v e k u
ste k a o n e z av isn o st, ra z v ija o » p re m a sp o l ja« u m esto » p re ­

65
m a u n u tra « . Da je C ile ta d a izab rao k a p ita lis tič k i razvoj
p re m a u n u tra , d a n a s bi bio ra z v ije n , s u g e riš u p o m e n u ti
a u to ri, k oji isto tak o z a stu p a ju s ta v d a b i C ile jo š u v e k
m ogao d a se ra z v ije a ko b i p o ž u rio i n a jz a d se p o sv etio
ra z v o ju p re m a u n u tra , n a ra v n o i d a lje k a p ita listič k o m .
M oje tu m a č e n je č ile a n sk e isto rije k ao i m o ja a n a liz a
k a p ita liz m a p r im o ra v a ju m e d a o d b acim k a k o p re m isu
ta k o i z a k lju č a k . U p ra v o zbog k a p ita liz m a , č ile a n sk a p r i­
v re d a je tokom tri sto le ć a k o ja s u p re th o d ila n e z av isn o sti,
b ila n e ra z v ije n a . A ko s u p ro tn o s ti s v o js tv e n e k a p ita liz m u
i d a lje d e lu ju u Č ileu, kao što tv rd i m o ja a n a liz a a m oje
p o s m a tra n je p o tv rđ u je , n ije d a n o b lik k a p ita lis tič k o g r a ­
zvoja, p re m a sp o lja ili p re m a u n u tra , neće m oći d a spase
C ile od tr a jn e n e ra z v ije n o s ti. N aim e, a k o je raz v o j p re m a
sp o lja, z a v is a n i n e p o tp u n , bio još od o s v a ja n ja u sam oj
s u š tin i č ile a n sk e p riv re d e , o n d a n a v o d n o o p re d e lje n je za
k a p ita lis tič k i ra z v o j p re m a u n u tra , n e z a v is a n i n a c io n a lan ,
n ije p o sto ja o č a k n i u X IX v e k u . O v a k v o o p re d e lje n je još
m a n je p o sto ji d anas.

1. P ro tiv re č n o s t e k s p ro p rija c ija — p ris v a ja n je

ek o n o m sk o g v išk a

P r v a od t r i p ro tiv re č n o s ti k o jim a se p rip is u je p riv re d ­

n a r a z v ije n o s t i n e ra z v ije n o s t je s te p ro tiv re č n o s t e k s p ro ­
p r ija c ija — p r is v a ja n je e k o n o m sk o g v išk a . M a rk s je u sv o ­
jo j a n a liz i k a p ita liz m a uočio i ista k a o z n a ča j e k s p ro p r ija ­
cije v išk a v re d n o s ti k o ji s u s tv o rili p ro iz v o đ a č i i n jeg o v o g
p r is v a ja n ja od s tr a n e k a p ita lis ta . S to g o d in a k a sn ije , Pol
B a ra n je n a g la sio u lo g u ek o n o m sk o g v išk a k a k o u izazi­
v a n ju p r iv re d n o g raz v o ja , ta k o i n e ra z v ije n o s ti. B a ra n je
» rea ln im « e k o n o m sk im v išk o m n a z v a o o n aj d eo p ro iz v o d ­
n je k o ji je u š te đ e n i s tv a r n o in v e s tir a n (u sled čeg a p r e d ­
s ta v lja sa m o je d a n d eo v išk a v red n o sti). O n je, tak o đ e,
uočio i jo š v iše ista k a o » p o te n c ija ln i« ek o n o m sk i v iša k ili
v iša k k o ji bi p o te n c ija ln o m ogao d a se in v e s tira , a k o jim
d ru štv o n e rasp o la že j e r n je g o v a m o n o p o lsk a s tr u k tu ra
o n e m o g u ć a v a d a se ta j v iša k s tv o r i ili z a to š to je, u k o lik o
je stv o re n , p r e d m e t p r is v a ja n ja i r a s ip a n ja n a lu k su z n e
u p o tre b e . R a z lik a k o ja p o s to ji izm e đ u o n ih k o ji im a ju v i­
soke i o n ih k o ji im a ju n isk e p rih o d e i n e sp o so b n o st p rv ih

66
 da u sm e re sv o je d o b iti n a pro izv o d n e in v esticije, m ože se
takođe p rip is a ti m onopolu. P re m a tom e, n em o g u ćn o st da
se o stv a ri i isk o risti "-potencijalni« ek o n o m sk i v iša k za in ­
ve stic ije ja v lja se, u su štin i, usled m on o p o lsk e s tr u k tu re
k ap ita liz m a . U ovom ra d u isp itu je m n a k o ji je n a č in n e ­
ra z v ije n o st Č ilea pro iz a šla iz m on o p o lsk e s tr u k tu re s v e t­
skog k a p ita liz m a .
P ro tiv re č n o s t m o n opolska e k s p ro p rija c ija — p ris v a ja ­
n je e k onom skog v išk a u k a p ita listič k o m siste m u uočena
je, a i n je n e posledice po p riv re d n i razv o j i n e ra z v ije n o st
m n o g o b ro jn e s u i raz n o v rsn e . D a bism o isp ita li raz v o j i n e ­
ra z v ije n o s t ne k o g od ređ e n o g d ela sv e tsk o g k a p ita listič k o g
sistem a, k ao što je Cile — ili je d a n deo Čilea, m o ram o da
m u d am o o d g o v a ra ju ć e m esto u eko n o m sk o j s tr u k tu ri či­
tav o g sv e tsk o g sis te m a i d a u tv rd im o n jeg o v u so p stv e n u
e k o n o m sk u s tr u k tu ru . U ovoj s tu d iji vid ećem o d a je Cile
o d u v e k bio p o d v rg n u t visokom ste p e n u s p o lja šn je g i u n u ­
tra š n je g m onopola. M a koliko da je ek o n o m sk a s tr u k tu ra
m etro p o le m ogla b iti k o n k u re n tn a u bilo kojoj e ta p i svog
razvoja, s tr u k tu ra celokupnog sv etsk o g k a p ita listič k o g si­
stem a, k ao i n jeg o v ih p e rife rn ih sa te lita , b ila je k ro z č ita v u
isto riju k a p ita lis tič k o g ra z v o ja k r a jn je m o n o p o lsk a. P re m a
tom e, sp o ljn i m onopol je u v e k vodio k a e k s p ro p rija c iji (i,
s le d stv en o tom e, k a n e isk o rišć e n o sti za Cile) jed n o g važn o g
de la č ile a n sk o g ek o n o m sk o g v išk a i n jeg o v o m p ris v a ja n ju
od s tr a n e o stalog de la sv e tsk o g k a p ita lis tič k o g siste m a . T ač-
nije , ja ovde iznosim o tk rić a dv o jic e n a u č n ik a k o ji su se
b a v ili čile a n sk o m p riv re d o m u n a s to ja n ju d a o d red e sa v re -
m en i p o te n c ija ln i ek o n o m sk i v iša k k o ji d ru g i p ris v a ja ju
i k o jim C ile n e rasp o la že .
K a p ita lis tič k a m o n o p o lsk a s tr u k tu r a i p ro tiv re č n o s t
izm eđu e k s p ro p rija c ije i p ris v a ja n ja v išk a p ro žim aju či­
ta v u č ile a n sk u p riv re d u , k a k o r a n iju ta k o i s a d a šn ju . N ai­
m e, u p ra v o ov aj e k s p lo a ta to rsk i odnos k ao la n a c p o v e z u je
s v e tsk e i n a c io n a ln e k a p ita lis tič k e m e tro p o le sa re g io n a l­
nim s re d iš tim a (čiji deo v išk a p ris v a ja ju ), a ove o p et sa
lo k aln im c e n trim a , k a o i s a k r u p n im ze m ljo d ršc im a ili
trg o v c im a k o ji e k s p ro p riš u v iša k s itn ih s e lja k a ili z a k u p a -
ca i, p o k a tk a d , ove sa s e lja c im a b e z em lja šim a , k o je sa sv o je
s tra n e isk o rišć a v a ju . N a sv ak o m beo ču g u du g o g lan ca, re ­
la tiv n o m a lo b ro jn i k a p ita lis ti s a v r h a sp ro v o d e m o n o p o lsk u
v la s t n a d m n o štv o m k o je se n a la z i ispod, e k sp ro p rišu ć i n ji­

67
h o v e k o n o m sk i v iša k u p o tp u n o sti ili d elim ičn o , u k o lik o sa
s v o je s tr a n e n is u e k s p ro p ris a n i od još m a n je g b ro ja o nih
k o ji se n a la z e u la n c u izn a d n jih . M e đ u n a ro d n i k a p ita li­
s tič k i siste m , n a c io n a ln i i lok aln i, n a ta j n a č in izaziv a u
s v a k o j k a ric i e k o n o m sk i ra z v o j za m a n jin u i n e ra z v ije n o s t
za v ećin u .

2. P ro tiv re č n o s ti p o lariza c ije m e tro p o la — sa te lit

D ru g u , i za n a š u a n a liz u z n a č a jn iju k a p ita lis tič k u

p ro tiv re č n o s t, u v e o je M a rk s u svom is p itiv a n ju n e m in o v n e
c en tra liza c ije k a p ita lis tič k o g sistem a. O v a p ro tiv re č n o s t k a ­
p ita liz m a isp o lja v a se u p o s to ja n ju d v a ju p o lo v a: jed n o g
m e tro p o lits k o g c e n tr a i v iše p e rif e r n ih sa te lita , i u p ra v o
je to opisao v ic e k ra lj P e r u a A rm e n d a ris k a d a je 1736. go­
d in e zapazio d a je trg o v in a m e rk a n tiln o g k a p ita listič k o g
c a rs tv a S p a n ije , n je n o g p o tk ra lje v s tv a P e r u a i g e n e ra ln e
k a p e ta n ije Č ilea u o k v iru ovoga, b ila » p a ra d o k s u ra z m e n i
i p ro tiv re č n o s t u izo b ilju ( .. .) je r o n a d o ž iv lja v a p ro c v a t
d o k d ru g i p r o p a d a ju i p ro p a d a s p ro c v a to m d ru g ih « . P ol
B a ra n je z a p az io o v u is tu s u p ro tn o s t d v a v e k a d o cn ije,
k a d a je p ro k o m e n ta ris a o d a » p ra v ilo te s n e p o v e z an o sti
izm e đ u k a p ita liz m a i m o n o p o lsk o g im p e rija liz m a ra z v ije ­
n ih z e m a lja , i e k o n o m sk e i d r u š tv e n e za o sta lo sti n e ra z v ije ­
n ih z e m a lja n ije n išta d ru g o do raz lič it a s p e k t on o g a što,
u s tv a ri, p r e d s ta v lja o p š ti pro b lem « .
P o sled ic a k a p ita lis tič k e p ro tiv re č n o s ti m e tro p o la — sa­
te lit u p o g le d u ek o n o m sk o g r a z v o ja i n e ra z v ije n o s ti sa že te
su u k n jiz i K u s in e n a O sn o v i m a r k s iz m a -le n jin iz m a (K u-
sinen, F u n d a m e n to s d el m a rx ism o -le n in is m o ):
» K a p ita liz a m se o d lik u je č in je n ic o m d a se ra z v o j n e k ih
z e m a lja o s tv a ru je n a ra č u n p a tn ji i n e d a ć a d ru g ih z em alja.
Z bog sv e v eće ra z v ije n o s ti p r iv r e d e i k u ltu r e tak o z v a n o g
.civilnog s v e ta ’, odno sn o m alog b ro ja k a p ita lis tič k ih
sila E v ro p e i S e v e m e A m e rik e , u ž a sn u c e n u p lać a v e ć in a
s v e tsk o g s ta n o v n iš tv a , tj. n a ro d i A zije, A frik e , L a tin s k e
A m e rik e i A u s tra lije . K o lo n iza c ija o v ih k o n tin e n a ta om o­
g u ć ila je b rz ra z v o j k a p ita liz m a n a Z a p a d u , ali je zn a čila
i p ro p a st, b e d u i ču d o v išn o po litič k o tla č e n je p o ro b lje n ih
n a ro d a . K r a jn je p r o tiv re č n a p r ir o d a n a p re tk a ta m o gde
v la d a k a p ita liz a m p r im e n jiv a je č a k i n a ra z lič ite o b lasti

68
 iste zem lje. R e la tiv n o b rz i raz v o j g rad o v a i in d u strijsk ih
c e n ta ra p rate , po o pštem p rav ilu , zao stalo st i p ro p ad a n je
p o ljo p riv re d n ih oblasti«.
M etro p o la e k s p ro p riš e e konom sk i v iša k sv o jih sa te lita
i p ris v a ja ga ra d i sopstvenog p riv re d n o g razv o ja. S a teliti
o sta ju n e ra z v ije n i je r im je n e d o stu p a n n jih o v v išak kao
i zbog p o lariza c ije i e k s p lo a ta to rsk ih p ro tiv re č n o sti koje
m etro p o la u n o si i o d rža v a u u n u tra š n jo j eko n o m sk o j s tr u k ­
tu ri sa te lita . K o m b in ac ija ovih p ro tiv re č n o sti, k a d a se je d ­
nom u č v rste , ja č a ra z v o jn e pro ce se u sv e d o m in a n tn i joj
m etro p o li, a n e ra z v ije n o s t u sve z a v isn ijim s a te litim a , sve
dok se one n e ra z re š e n a p u š ta n je m k a p ita liz m a n a jed n o j
ili n a obe u z a ja m n o za v isn e s tra n e .
P riv r e d n i raz v o j i n e ra z v ije n o s t su su p ro tn e s tra n e
istog novčića. O be su n u ž n i r e z u lta t i sa v re m en o isp o lja -
v a n je u n u tra š n jih su p ro tn o s ti svetsk o g k a p ita listič k o g si­
stem a. P r iv r e d n a ra z v ije n o s t i n e ra z v ije n o s t n isu p ro st i
k v a n tita tiv a n odnos z ato š to p rv a p re tp o s ta v lja veći razv o j
nego d ru g a ; one su pov e z an e i k v a lita tiv n e je r je sv a k a od
n jih s tr u k tu r n o raz lič ita , ali s u i je d n a i d ru g a izazv an e
sv o jim u z a ja m n im odnosom . N em a s u m n je d a raz v ije n o st
i n e ra z v ije n o s t p r e d s ta v lja ju jed n o te isto, s tv o re n e su
je d n o m te isto m ekon o m sk o m s tr u k tu ro m i istim k a p ita ­
lis tič k im p ro ce so m k o ji s u d ija le k tič k i p ro tiv re č n i.
P re m a tom e, one se n e m ogu s m a tra ti p ro izv o d im a
n a v o d n o ra z lič itih e k o n o m sk ih s tr u k tu r a ili sistem a, ili
na v o d n ih ra z lik a u e ta p a m a e kono m sk o g ra s ta u o k v iru
je d n o g isto g siste m a . J e d a n je d in i isto rijsk i p ro ces e k s p a n ­
z ije i ra z v o ja k a p ita liz m a izazvao je — a i d a lje izaziva —
u čita v o m sv e tu isto v rem e n o i ek o n o m sk u raz v ije n o st i
s tr u k tu rn u n e ra z v ije n o st.
U p rk o s tom e, k ao što u o stalo m su g e riš u i O sn o vi
m a r k s iz m a -le n jin iz m a , s u p ro tn o s t m e tro p o la — sa te lit n e sa ­
m o što p o sto ji izm eđ u sv e tsk e k a p ita listič k e m etro p o le i
p e rife rn ih z e m a lja -sa te lita , već se o na ja v lja i izm eđ u o bla­
sti ovih z e m a lja i izm eđ u »-brzog raz v o ja g rad o v a i in d u ­
s trijs k ih c e n ta ra i za o sta lo sti i p ro p a d a n ja p o ljo p riv re d n ih
regiona«. O va ista p ro tiv re č n o s t m etro p o la — sa te lit p ro d ire
i dalje, sve d ok n e p o sta n e o dlika sv ih n iv o a i d elo v a k a p i­
talistič k o g siste m a . P ro tiv re č a n odnos izm e đ u m e tro p o lit-
skog c e n tra i s a te lits k e p e rife rije , k a o i p ro ces e k s p ro p rija ­
c ija — p r is v a ja n je viška, pro žim a u v id u lan c a sv e tsk e kapd-

69
 ta listič k i sistem , od n jeg o v o g n a jv iš e g sv e tsk o g c e n tra do
sv a k o g p o jed in o g nac io n a ln o g , reg io n a ln o g , lo k aln o g i p re -
d u z e tn ič k o g c e n tra . J e d n a od o č itih p o sled ica o v a k v ih p r i­
v re d n ih v eza s a te lita je s te g u b ita k jed n o g d e la n jeg o v o g
e k o n o m sk o g v išk a u k o ris t m etro p o le . P r is v a ja n je ek o n o m ­
skog v išk a s a te lita od s tr a n e m e tro p o le dov o d i do ra z v o ja
c e n tra , osim a ko se n e desi slu č a j, k a o sa S p a n ijo m i P o r ­
tugal! jom , da m etro p o la b u d e pi-etv o ren a u sa te lit, pa
d a d ru g i p ris v o je n je n v iša k p re n ego što je on a bila
u s ta n ju d a z a počne so p stv e n i razv o j. U sv ak o m s lu ­
č aju, m e tro p o la tež i d a što v iše o v lad a s a te lito m i d a ga
u č in i još z a v isn ijim .
S t r u k tu r n a n e ra z v ije n o s t s a te lita n ije to lik o po sled ica
p ris v a ja n ja n jeg o v o g e k o n o m sk o g v išk a od m e tro p o le , k o ­
lik o u v o đ e n ja k a p ita lis tič k e s tr u k tu re , s n je n im o sn o v n im
p ro tiv re č n o s tim a u n a c io n a ln u p r iv r e d u sa te lita . O dnosno,
čim se je d n a z e m lja ili n a ro d p r e tv o r i u s a te lit n e k e s tra n e
k a p ita lis tič k e m e tro p o le , iz ra b ljiv a č k a s tr u k tu r a m e tro p o la
— sa te lit brzo o rg a n iz u je i o v la d a v a p riv re d n im , p o litičk im
i d r u š tv e n im živ o to m to g n a ro d a . P ro tiv re č n o s ti k a p ita li­
zm a re p r o d u k u ju se u n u t a r z e m lje i iz a z iv a ju te n d e n c ije
ka ra z v o ju do m ać e m e tro p o le i s tv a r a n ju n e ra z v ije n o s ti u
n je n im u n u tra š n jim sa te litim a , kao što se to d e šav a i u
sv e ts k im ra z m e ra m a , ali uz je d n u z n a č a jn u r a z lik u : raz v o j
n a c io n a ln e m e tro p o le n u ž n o p a ti od o g ra n ič e n ja , o b a m rlo -
sti ili n e ra z v ije n o s ti ko je su n e p o z n a te sv e tsk o j m etro p o li,
je r n a c io n a ln a m e tro p o la p r e d s ta v lja isto v re m e n o i sa te lit,
d o k s v e ts k a m e tro p o la to n ije . A n a lo g n o tom e, reg io n a ln e ,
lo k aln e ili se k to rs k e m e tro p o le z e m lje s a te lita u v iđ a ju d a
im je raz v o j o g ran ič e n k a p ita lis tič k o m s tr u k tu ro m k o ja ih
čin i z a v isn im od č ita v o g la n c a m e tro p o la k o je s to je iz­
n a d n jih .
S le d stv e n o ovom e, s a te lits k e zem lje, reg io n i, o b lasti ili
s e k to ri o su đ e n i s u n a n e ra z v ije n o s t, osim a k o se n e oslo­
bo d e ove k a p ita lis tič k e s tr u k t u r e ili u k o lik o sv e ts k i k a p i­
ta listič k i sis te m n e b u d e u p o tp u n o sti s ru še n . O v a o so b in a
k a p ita lis tič k o g r a z v o ja i n e ra z v ije n o s ti, o d n o sn o p ro ž im a ­
n je č ita v e u n u tra š n je e konom ske, p o litič k e i d ru štv e n e
s tr u k tu r e p ro tiv re č n o s tim a s v e tsk o g k a p ita lis tič k o g s is te ­
m a, z a slu ž u je p o se b n u p a ž n ju p rilik o m is tr a ž iv a n ja č ile a n ­
skog isk u s tv a . J e r, p o s ta v lja se p ita n je a n a liz e n e ra z v ije n o ­
s ti i fo rm u la c ije p o litič k ih i ek o n o m sk ih m e ra k o je će tak v o

70
 s tan je okončati n a raz lič ite načine i koji će, po m om m i­
šljenju. biti re a ln iji nego d o sa d ašn ji stavovi.
P re th o d n a r a z m a tr a n ja su g e rišu d o d a tn u tezu k o ja
ob u hvata izvesne v a ž n e im p lik a c ije u p o g led u ekonom skog
razv o ja i n e ra z v ije n o s ti: ako je s ta tu s sa te lita ono što iza­
ziva n e ra z v ije n o st, sla b iji ili m a n ji ste p e n po v ezan o sti m e­
tropola— s a te lit m ože d a izazove m a n ju s tr u k tu rn u n erazv i­
jen o st ili d a d o p u sti veće m ogućn o sti za lo k aln i razvoj.
P rim e r Č ilea p o tv rđ u je ovu h ip o te z u . S em toga, iz sv e tsk e
p e rsp e k tiv e , ni je d n a z e m lja k o ja je kao s a te lit b ila č v rsto
v ezan a za n e k u m etro p o lu , sv o jim u k lju č e n je m u sv etsk i
k a p ita listič k i siste m n ije n ik a d a p o stig la s ta tu s ek o n o m sk i
raz v ije n e zem lje, a da pri tom n ije n a p u s tila k a p ita listič k i
sistem . Izvesne zem lje, i to uglav n o m Š p a n ija i P o rtu g a lija .
k o je su je d n o v re m e b ile deo s v e tsk e k a p ita lis tič k e m e tro ­
pole. p re tv o rile su se ipak u n e ra z v ije n e zem lje poćev od
X V II veka, k a d a su po sta le trg o v a č k i sa te lit V elike B ri­
ta n ije .1 Z a p o tv rd u n a še teze z n a č a jn a je i č in je n ic a d a su
s a te liti, što je k a ra k te ris tič n o , d o živ ljav ali p o v rem e n e z am a­
he u raz v o ju , na ro č ito tokom ra to v a ili d e p re s ija u m etro p o ­
lam a, k a d a je v la s t n a d sa te litim a n a tre n u tk e sla b ila ili
p o p u šta la . K ao što ćem o v id e ti u n a sta v k u , v eća izolova-
no st Č ilea u odnosu n a šp a n sk u m etro p o lu , za raz lik u od
d ru g ih ko lo n ija , i n jeg o v m a n ji ste p e n zav isn o sti od S p a ­
n ije u v re m e r a to v a ili d e p re sije , m a te rija ln o su d o p rin e li
ja č a n ju č ile a n sk ih n a p o ra d a se raz v ije .

1 Razvoj bivših britanskih kolonija u Severnoj Americi i Oke-

aniji bio je moguć zato što veze između njih i evropske metropole
nisu nikada dostigle sadašnju zavisnost nerazvijenih zemalja La­
tinske Amerike, Afrike i Azije. Industrijalizacija Japana posle
1868. godine mora se pripisati činjenici da je on u to doba bio jedna
značajna zemlja koja još nije bila uključena u svetski kapitalistički
sistem u njemu, dakle nije bio počeo proces stvaranja nerazvije­
nosti. Na isti način, činjenica da je Tajland danas razvijeniji od
ostalih zemalja jugoistočne Azije usledila je zato što on, za razliku
od ostalih zemalja, nikada nije bio kolonija, sve dok nedavno, s po­
javom »zaštite- Sjedinjenih Američkih Država, nije i tamo započeo
proces stvaranja nerazvijenosti . . .
 3. P ro tiv re č n o s t k o n tin u ite ta u p ro m e n i

O be p re th o d n e p ro tiv re č n o s ti su g e rišu tre ć u p ro tiv re č ­

n o st k a p ita listič k o g eko n o m sk o g ra z v o ja i n e ra z v ije n o sti:
k o n tin u ite t i p ris u tn o s t n jeg o v ih s tr u k tu rn ih e le m e n a ta to ­
k om e k s p a n z ije k a p ita lis tič k o g siste m a u sv im raz d o b lji­
m a i n a sv ak o m m estu . K ao što je rek a o Engels, -p o sto ji
i ta k v a p ro tiv re č n o s t u k ojoj n e što o s ta je isto bez o b zira
što se s ta ln o m en ja« . M ada su sta b iln o s t i s tr u k tu rn i
k o n tin u ite t m o g li g a o d lik u ju ili da n e o d lik u ju -k la sič n i«
k a p ita lis tič k i raz v o j e v ro p sk e m etro p o le , k a p ita lis tič k i
s iste m je, p rek o sv o je e k s p a n z ije i ra z v o ja u sv e tsk im raz -
m era m a , u ce lin i z a d rž a o s v o ju b itn u s tr u k tu r u i izazvao
iste osn o v n e p ro tiv re č n o s ti. A u p ra v o o vaj k o n tin u ite t
s tr u k tu r e i p ro tiv re č n o s ti sv e tsk o g k a p ita lis tič k o g siste m a
č ine o d re đ u ju ć e fa k to re k o je m o ra m o d a uočim o i ra z u -
m em o uk o lik o hoćem o d a a n a liz ira m o i e fik a sn o su z b i­
jam o n e ra z v ije n o s t u n a jv e ć e m d e lu d a n a šn je g sv eta.
Z b o g to g a v iše in s is tira m n a k o n tin u ite tu k a p ita lis tič k e
s tr u k t u r e i n a to m e d a o n a iza z iv a n e ra z v ije n o s t, n e g o n a
m n o g im p ro m e n a m a i is to rijs k im p re o b ra ž a jim a , bez s u m ­
n je z n a č a jn im , k ro z k o je je Č ile p ro ša o u o k v iru ove s tr u k ­
tu re . M oja je n a m e r a d a d o p rin e s e m u o b lič a v a n ju je d n e
p r im e re n ije o p š te te o r ije k a p ita lis tič k o g e k o n o m sk o g r a ­
zvoja, p o se b n o te o r ije n e ra z v ije n o s ti, a n e d a se u p u š ta m
u d e ta ljn o iz u č a v a n je č ile a n sk e p ro šlo sti i s a d ašn jo sti.
M oje in s is tira n je n a p r o tiv re č n o s ti n e p re k id n e p ro m e -
ne p o d ra z u m e v a č in je n ic u d a ta p r o tiv re č n o s t u Č ileu n ije
b ila ra z re š e n a , što n e z n a či d a o n a n e m o že d a se raz re ši.
M oja re v iz ija isto rije k a p ita lis tič k o g ra z v o ja u Č ileu o tk ri­
v a d a su tu to k o m v re m e n a ra z r e š e n e m n o g e v a ž n e p r o tiv ­
reč n o sti. P r e m d a se u v re m e b o rb e za n e z a v is n o s t m oglo
p o v e ro v a ti, n a p rim e r, d a s u d o g a đ a ji d oveli, ili d a će d o ­
v esti, do re š a v a n ja o sn o v n e p ro tiv re č n o s ti k o ja o d re đ u je
to k č ile a n sk e isto rije , ip a k se n ije ta k o dogodilo. V ažn o je,
p re m a tom e, d a se r a z u m e ju s tv a rn e m a n je p ro tiv re č n o s ti
ko je se lak še i po n u ž n o j cen i re š a v a ju , ali k o je u k ra jn jo j
lin iji s u š tin s k i n iš ta n e m e n ja ju i, d u g o ro čn o g led an o , čin e
s k u p ljim i /i li u d a lje n ijim r e š a v a n je o s n o v n ih p ro tiv re č n o -
sti. V e ru je m d a m n o g i s a d a š n ji p u te v i a k c ije za -o slo b o đ e ­
n je« n e ra z v ije n ih z e m a lja i za lik v id a c iju n e ra z v ije n o s ti,
m a ko lik o d o b ro n a m e rn i b ili oni k o ji ih p red la ž u , p o g o rša ­

72
 vaju s ta n je u bliskoj i da ljo j bu d u ć n o sti. R a z u m ev a n je
realnosti k a p ita liz m a i n e ra z v ije n o s ti n ije dovoljno, ali je
bez ikakve s u m n je su štin sk o p ita n je ; n ije d n a rev o lu cija ne
može im a ti u s p e h a ako n e d o sta je p rim e re n a rev o lu c io n a rn a
teorija. Eto, ja tim e hoću da se pozab av im .
Sa k o n tin u ite to m je p o v ezan i d isk o n tin u ite t. M oja
a n aliza č ileanskog isk u s tv a su g e riše d a je m oglo b iti i p ri­
lika k a d a s u izv esn e s tr u k tu rn e p ro m e n e u k a p ita listič k o j
s tr u k tu ri Č ilea m ogle m a te rija ln o d a p o re m e te to k k a sn ije
isto rije ove zem lje. K a d a do ta k v ih p ro m e n a n ije došlo, ili
k a d a n a p o ri da se one sp ro v e d u n isu o stv a re n i on ak o k ak o
su to tre n u tn e o k olnosti z a h te v a le , te p rilik e — k ao što je
in v e s tira n je e k o nom skog v išk a stv o re n o g u ru d n ic im a ša ­
li tre u Č ileu — bile s u z a u v ek izg u b ljen e . Isk u stv o Čilea
u k a z u je d a je is to rija ev o lu c ije n e ra z v ije n o s ti u m n o g im
d e lovim a s v e ta b ila — i još u v e k je to — obeležen a sličn im
p ro p u šta n je m p rilik a d a se isk o re n e ili u m a n je teškoće
p ro u zro k o v a n e n e ra z v ije n o šć u .

B. K a p ita lističk e p r o tiv reč n o sti

u L a tin s k o j A m e r ic i i Č ileu

Isto rijs k i p ro ces e k s p a n z ije i ra z v o ja k a p ita liz m a u

sv e tu stv o rio je č ita v niz odnosa m etro p o la — sa te lit, oni su
m eđ u so b n o p o v e z an i u la n c u p r is v a ja n ja v išk a v red n o sti,
ali tak o đ e kroz n a jslo ž en ije i n a jra z n o v rs n ije oblike, k oje
ću u p ro d u ž e tk u n a v e sti. O vde n ije m esto d a se p r e tr e s a ju
isto rijsk i k o re n i k a p ita lis tič k o g siste m a u sred n jo v e k o v n o j
E vropi, koji se p o sle d n jih v e k o v a o tu d a p ro širio u sve k r a ­
jev e sveta, m ad a b i o v akvo ra z m a tra n je n e su m n jiv o bilo
važno za ra z u m e v a n je b itn o g k a ra k te ra k a p ita listič k o -im -
p e rija listič k o g sis te m a sa v re m e n o g s v e ta i p ro b le m a ek o ­
nom skog ra z v o ja i n e ra z v ije n o s ti k o je je on izazvao i još
u v e k izaziva. M ožda je d o v o ljn o z a p a z iti d a se iz g rad o v a
I ta lije (kao š to je V en e c ija ) i k a s n ije s P irin e js k o g p o lu -
o s trv a i s e v e ro z a p a d a E vrope, š irila trg o v a č k a m re ž a k o ja
je u X V v e k u z a h v a tila : S re d o ze m lje , d elo v e p o d sa h arsk e
A frik e i s u s e d n a a tla n ts k a o s trv a ; z a p a d n u In d iju , A m e rik u
i deo isto č n e I n d ije i A z ije u X V I v e k u ; o stale a frič k e
zem lje sn a b d e v a č e ro b lje m , p r iv r e d u isto č n e E v ro p e —
a docnije, ta k o đ e S e v e rn u A m e rik u (u X V I i X V III v eku)

73
a u sle d e ć im sto le ć im a o sta le d elo v e A frik e , A zije, O ke-
a n ije i istočne E vrope, sve dok č ita v a Z em ljana k u g la nije
b ila u k lju č e n a u je d in s tv e n o rg an sk i, m e rk a n tilis tič k i ili
m e rk a n tilis tič k o -k a p ita lis tič k i siste m . K a s n ije je ovaj p ro ­
ces o b u h v a tio i in d u s tr iju i fin a n sije , č ije se s re d iš te n a jp re
ra z v ilo u z a p ad n o j E v ro p i a k a s n ije u S e v e rn o j A m erici,
d o k su n jih o v i p e rif e r n i s a te liti n a sv im o sta lim k o n tin e n ­
tim a z a p ali u n e ra z v ije n o s t.
D om oroci i C rn c i S e v e rn e A m e rik e očito su trp e li isti
odnos z a v isn o sti, d o k se za b e le d o s e lje n ik e — ali n a ra v n o
n ip o što za d o m o ro d a č k o s ta n o v n iš tv o — O k e a n ije i, do iz­
v e sn e gran ic e , J u ž n e A frik e m ože reć i d a su d o n e k le o stali
u k lju č e n i u sv e ts k u k a p ita lis tič k u m etro p o lu .
L a tin s k a A m e rik a p r e tv o r e n a je u s a te lit ili u sk u p
p e rif e r n ih s a te lita ib e rijs k e ili e v ro p s k e m etro p o le . U s a ­
v e z u s k ra lje v im a š p a n sk i, p o rtu g a lsk i, k a o i ita lija n s k i i
h o la n d s k i trg o v a č k i k a p ita l, k re ć u ć i sa P irin e js k o g p o lu -
o s trv a u p o tra g u za z la to m i trg o v a č k im p u te v im a za In ­
d iju o svojio je izv e sn a u p o r iš ta n a A n tilim a i a m e rič k o j
obali p r e tv a ra ju ć i ih p u te m ra to v a , p lja č k e i s tv a r a n ja p r e ­
d u z e ća za izvoz r u d a r s k ih i p o ljo p riv re d n ih p ro iz v o d a u
s v o je trg o v a č k e sa te lite , p o d stic a n u p o č e tk u ž eljo m za je f ­
tin o m ro b o v sk o m sn ag o m , a p o s te p e n o sv e v iše m e rk a n ti-
lis tič k im od n o sim a. O vi v o jn i, p ro iz v o đ a č k i i m e r k a n tili­
s tič k i s a te liti p irin e js k e m e tro p o le p o slu ž ili su z a tim kao
od sk o čn a d a s k a za o s v a ja n je i s tv a r a n je n o v ih s a te lits k ih
u p o riš ta n a a m e rič k o m k o p n u , k o ja će se, sa sv o je stra n e ,
u p o tre b iti za o s v a ja n je i u k lju č iv a n je n o v ih , k o n tin e n ta ln o
još u d a lje n ijih , s a te lita . T ako, d akle, isto k a o i o sta li n a ro d i
i k o n tin e n ti, ceo la tin sk o a m e rič k i k o n tin e n t i n jeg o v i n a ­
ro d i bili su p re tv o re n i u n iz m a n jih e k o n o m sk ih sazvežđa,
od k o jih je sv ak o im alo s o p s tv e n u m a n ju m e tro p o lu i so p ­
stv e n e m a n je sa te lite , ko ji su, o pet, čin ili d a lje m etro p o le
i s a te lite ; no svi su on i n e p o s re d n o ili p o sre d n o zav isili od
e v ro p sk e m e tro p o le . O n a se n a jp r e p re s e lila u H o lan d iju ,
pa z a tim u E n g le sk u (koja je p o ste p e n o p ris v a ja la šp an sk o -
-p o rtu g a ls k o -a m e rič k i v iša k i o sta le e k o n o m sk e v išk o v e za
so p s tv e n u a k u m u la c iju k a p ita la i sv o ju d o c n iju in d u s tri­
jaliza c iju ), d ok su se Š p a n ija i P o r tu g a lija p r e tv a ra le u sa ­
te lite b rita n s k e m e tro p o le .
U p o č e tk u je k r a j n j a m e tro p o la Č ilea b ila Š p a n ija .
Č in je n ic a da se i sa m a Š p a n ija k a s n ije p r e tv o r ila u s a te lit

74
 severozapad ne E vrope, posebno E ngleske, o d raž a v a se i na
ovu analizu, k o ja je po sv ećen a isk lju č iv o Čileu. M eđutim ,
potrebno je da ovaj i o stale p re o b ra ž a je sv etsk o g k a p ita li­
stičkog siste m a im a m o u v id u u onoj m eri u kojoj se oni
n eposredno o d ra ž a v a ju n a čile a n sk i slu čaj. P riv re d n a
s tr u k tu ra Čilea, k a k o n a c io n a ln a ta k o i m eđ u n a ro d n a , bila
je duboko pogođena, č a k i o d ređ en a, s tr u k tu ro m i p reo ­
b ražajim a sv etskog k a p ita listič k o g siste m a u celini. U g ra ­
nicam a ovog eseja, ip ak m o ra m o u z e ti ove p o sle d n je p ro -
m ene ug lav n o m k ao »podatke«. Isti sta v o v i važe, n a žalost,
i za p o ja v u i n e s ta n a k L im e kao m etro p o litsk o g c e n tra
s jed n e i za v isn o g s a te lita e v ro p sk e m etro p o le s d ru g e
stra n e .
C ile je ste k a o so p s tv e n u m etro p o lu u S a n tja g u i u luci
V alp araiso . Š ire ć i se iz ovog c e n tra , ru d a rs k i, p o ljo p riv re d ­
ni, trg o v a č k i i d rž a v n i in te re s i u k lju č ili su i p re o sta li deo
čile a n sk e te r ito r ije i n a ro d a u k a p ita lis tič k u e k o n o m sk u
e k s p a n z iju i p re tv o rili ih u p e rife rn e s a te lite S a n tja g a .
U odnosu n a nac io n a ln o sedište, p e rife rn im s a te litim a m o­
žem o s m a tra ti r u d a rs k e , trg o v a č k e , p o ljo p riv re d n e i, po­
nek ad , v o jn e p o g ra n ič n e c e n tre . A li i oni su se, sa svoje
stra n e , p r e tv a ra li (p o k atk a d tra jn o ) u m etro p o le i m ik ro -
m e lro p o le sv o jih o d g o v a ra ju ć ih u n u tra š n jih o blasti, n a se ­
lja, ru d n ik a , p o ljo p riv re d n ih d o lin a ili još m a n jih la tifu n -
dija, ko je su, opet, b ile m ik ro m e tro p o le sv o jih p e rife rija .
J e d n a od g la v n ih tez a ovog e seja je d a se ova ista
s tr u k tu r a p ro te ž e iz m a k ro m e tro p o le sv e tsk o g k a p ita lis tič ­
kog siste m a do n a jiz o lo v a n ijih p o ljo p riv re d n ih rad n ik a ,
koji su lan cem odnosa m e tro p o la — s a te lit p o v ezan i sa s v e t­
skom m etro p o lo m i, sa m im tim , u k lju č e n i u sv e tsk i k a p i­
ta listič k i s iste m u celini. P riro d a i ste p e n o vih od n o sa r a ­
z lik u ju se u v re m e n u i p ro sto ru , i te ra z lik e s tv a r a ju z n a ­
č a jn a o d s tu p a n ja što se tič e e k o n o m sk ih i p o litič k ih po­
sledica k o je iza z iv aju . T a k v e ra z lik e m o ra ju b iti izu čen e
od s lu č a ja do s lu č a ja. A li ovaj d is p a r ite t izm eđ u o d n o sa i
n jih o v ih p o sledica n e p rela z i n jih o v u s u štin sk u sličnost,
pošto se sv i oni, u ovoj ili onoj m eri, z a sn iv a ju n a ek sp lo ­
a ta c iji s a te lita od s tr a n e m e tro p o le ili n a te n d e n c iji m e­
tro p o le da e k s p ro p riš e i p ris v o ji e k o n o m sk i v iša k sa te lita .
O dnosi m e tro p o la — s a te lit ve o m a su raz n o v rsn i. Im a ­
mo, na p rim e r, odnos izm eđu plo d n e i n a v o d n ja v a n e zem lje
u nekoj dolini, pogodnoj za o b rad u , i z em lje n a b režu ljcim a.

75
p o ljo p riv re d n o m a n je p ro d u k tiv n e ili trg o v a č k i m a n je
v re d n e ; izm eđ u z e m lje u g o rn je m to k u n e k e rek e , s po-
godnošću n a v o d n ja v a n ja g rav itac ijo m , i z em lje s m an je po­
g o d n o sti u d o n je m to k u re k e ; izm e đ u k ru p n o g p o sed a i
s itn ih po se d a k o ji ga o k ru ž u ju ; izm e đ u zem ljo p o sed n ičk o g
p re d u z e ć a k o jim u p r a v lja n je g o v v la s n ik ili u p r a v n ik i n a -
p o lič a rsk ih ili z a k u p n ič k ih p re d u z e ć a k o ja zav ise od k r u p ­
nog p o se d a; čak i izm e đ u s e lja k a (ili p red u z e ć a ) z a k u p ca i
s ta ln ih ili se zo n sk ih n a d n ič a ra k o je on m ože z a p o šlja v a ti;
te izm eđ u p o je d in ih n izo v a m e tro p o la i p o je d in ih n izo v a
s a te lita n a k r a ju ovog lanca. U osnovi, isti odnosi' v la d a ju
izm eđ u v e lik ih in d u s tr ijs k ih firm i (često »-m odernih«, i
» efik asn ih « ) i m a n jih p re d u z e ć a k o ja o v im a isp o ru č u ju
e le m e n te za n jih o v p ro iz v o d n i proces, ili p ro iz v o d e za n ji­
h o v e p ro d a jn e a g e n c ije ; izm e đ u k r u p n ih trg o v a c a i fin a n -
s ije ra i s itn ih trg o v a c a i z a jm o d a v a c a ; izm e đ u g ra d s k ih
trg o v a c a i trg o v a c a z e m ljo p o se d n ik a i seo sk ih s itn ih p ro ­
izvođača ili p o tro ša č a k o ji z avise od o n ih p r v ih z ato što im
p ro d a ju sv o je p ro iz v o d e ili p re k o n jih z a d o v o lja v a ju sv o je
p o tre b e za p o tro šn jo m , p ro iz v o d n jo m , k r e d itir a n je m i
ostalim .
U k ra tk o , m ožem o d a u k a ž em o n a n e k e od u slo v a m o ­
n o p olske k o n tro le , k o ji s u p o v e z an i sa e k s p ro p rija c ijo m
većine od s tr a n e m a n jin e , s k o jim a se su sre ć e m o u više
n a v ra ta u to k u n a še g iz u č a v a n ja č ile a n sk e isto rije . Izv o ri
m o n opolske v la s ti n a d č ile a n sk im e k o n o m sk im v išk o m k o ji
se tra n s fe r iš e u in o stra n s tv o šu m o žd a o č ig le d n iji neg o
izv o ri o d g o v a ra ju ć e d o m aće v lasti. P re m d a se g la v n i p ro ­
izvod č ile a n sk o g izvoza v iše p u ta kro z isto r iju m e n jao, ovaj
izvozni s e k to r u v e k je bio g la v n i izv o r ek o n o m sk o g v išk a
za m oguća u la g a n ja , a ta j je izvozn i se k to r u v e k bio pod
v lašć u s tr a n ih in te re s a . S tra n c i s u b ili v lasn ic i r u d n ik a k o ji
s u p ro iz v o d ili višak. A k a d a n isu b ili v lasn ic i ru d n ik a ili
ze m lje k o ja je p ro iz v o d ila za izvoz, s tra n c i su p ris v a ja li
v e lik i deo v išk a p rim e n o m m on o p o lsk e k u p o v n e m oći n a d
pro izv o d o m k o ji je bio u p ita n ju , i m o n o p o lo m n a d n je ­
govom p ro d ajo m . S tra n c i su, dakle, p o sed o v ali ili k o n tro -
lisali v e lik i deo sk la d išta , tra n s p o rta , o s ig u ra n ja i o sta lih
u slu g a p o v e z an ih s izvozom n a jv a ž n ije g p ro iz v o d a k o ji
s tv a r a v iša k v re d n o sti. P o n e k a d su s tra n c i im a li m onopol
ili su k o n tro lisa li sn a b d e v a n je p ro iz v o d n im č in io cim a k o je
je izisk iv a la ro b a n a m e n je n a izvozu. O ni su se često k o ri­

76
 stili svojom fin a n sijsk o m m oći i svojom , u sv e tsk im ra -
zm eram a, većom v e rtik a ln o m ili h o riz o n taln o m in te g ra c i­
jom in d u s trije čiji je deo činio i čile a n sk i pro izv o d . Slično
posed o v an je ili m onopolska k o n tro la p o sto ja la je i n a d
ostalim č ileanskim in d u strijsk im g ran a m a , a n e sam o u
pro iz v o d n ji siro v in a za izvoz.
Služeći se k o lo n ija ln im m ono p o lo m ili m on o p o lo m
»slobodne raz m e n e« za sn o v a n im n a teh n o lo šk o j i/i li fi-
n a n sijsk o j nad m o ćn o sti, s tra n c i su često u ž iv a li i m o n o p o l­
sk i položaj u o b lasti ro bnog izvoza n a m e n je n o g Čileu.
O ve veze s tr a n ih trg o v a č k ih p re d u z e ć a sa sv o jim č ile a n ­
sk im p a rtn e rim a , iz k o jih pro iz laz i d a s tr a n i p a rtn e ri ek s-
p lo a tišu dom aće, om ogućile su im k o n tro lu n a d č ile a n sk im
in te re sim a , k a k o u p o g led u p o litik e ta k o i u p o g led u eko­
nom ije. K a d a o v a k v a e k o n o m sk a veza n ije b ila d o v o ljn a
da s tra n c im a om ogući s te p e n k o n tro le k a k a v su želeli, oni
su je često u p o tp u n ja v a li po litičk o m i v o jn o m silom .
N a u n u tra š n je m p la n u ja v lja ju se a n a lo g n i i ra z lič iti
oblici m o n o p o lsk e v lasti. Iz n jih ta k o đ e p ro iz laz i e k s p ro p ri­
ja c ija v išk a v re d n o sti koji je stv o rila v e ć in a a p risv o jila
m a n jin a . U v e k je u č ile a n sk o j p riv re d i i d r u š tv u p o sto ja o
veći ili m a n ji s te p e n m o n o p o lsk e k o n c e n tra c ije v la s n iš tv a
i d o m in a c ije n a d g la v n im s re d s tv im a za p ro iz v o d n ju u
o b lasti in d u s tr ije i p o ljo p riv re d e , u s e k to ru u slu g a p rev o z a
i sk la d iš te n ja , trg o v a č k ih k a n a la i, što je v e ro v a tn o n a j­
va ž n ije , n a d b a n k a rs tv o m i o sta lim fin a n s ijs k im in stitu c i­
jam a , kao i n a d g la v n im e k onom sk im , p o litič k im , g ra đ a n ­
skim , relig io z n im i v o jn im po lo ža jim a . U s tv a ri, ste p e n
m onopolske k o n c e n tra c ije je kro z isto riju Č ilea i o sta lih
n e ra z v ije n ih z e m a lja v e ro v a tn o u v e k bio v e ć i n eg o u r a ­
z v ije n im z e m lja m a u n o v ije v rem e .
U našoj a n alizi čile a n sk e isto rije uočili sm o u v iše
n a v ra ta p o ja v u d a s tr a n i ili d o m aći izv o zn ici i uv o zn ici,
k ao i osta li k r u p n i trg o v c i i fin a n s ije ri, k o n tro liš u i p r i­
s v a ja ju k a p ita l s itn ijih trg o v a c a . O vi p o sle d n ji, sa sv o je
s tra n e , s to je izn a d trg o v a c a , p ro iz v o đ a č a i p o tro ša č a k o ji
su još s la b iji i n e p o s re d n o ili p o sre d n o ih isk o rišć a v a ju
z a h v a lju ju ć i sis te m u od n o sa po k o je m ja č i g u ta ju sla b ije .
P o re d n a jo č itije e k s p ro p rija c ije p ro iz v o đ a č a od s tr a n e
v lasn ik a k a p ita la , m ožem o isto ta k o u o č iti i d ru g e v id o v e
p ris v a ja n ja . O va p ro tiv re č n o s t p o sto ji i izm e đ u re la tiv n o
velik o g in d u s trijs k o g ili p o ljo p riv re d n o g p re d u z e ć a i p o ­

77
ljo p riv re d n ih p roizvođača, k o ji z av ise od p o n u d e onoga
što troše, ili od p o tra ž n je onoga što p ro izv o d e. N jim a su
p o tre b n i k a p ita l, k re d iti, siste m p ro d a je i o stale u sluge.
S v i ovi eko n o m sk i odnosi u n u t a r m eđ u n a ro d n o g , n acio ­
n alnog i lokalnog siste m a k a p ita lis tič k ih od n o sa o d lik u ju
se su p ro tn o šć u e k s p ro p rija c ija — p ris v a ja n je , k o je je v ezano
za m o n opolske e le m e n te i e k o n o m sk u s tr u k tu r u ili m re ž u
k o ju z a je d n o s tv a ra ju .
S vaki od ovih odnosa ili k o n ste la cija m e tro p o la — s a te ­
lit, bez obzira n a to k a k v i su d ru g i odnosi k o je m ogu
s a d rž a ti, o s la n ja ju se n a s n a ž n e trg o v a č k e veze. Č ita v a
m reža tih veza m e tro p o la — sa te lit, ili č ita v u n iv e rz u m ek o ­
no m sk ih k o n ste la cija, n a s ta li su u s u š tin i iz ek o n o m sk ih
i trg o v a č k ih razloga. S to god r e k li o k a p ita lis tič k o j m e ­
tropoli, n a jp r e trg o v a č k o j, z a tim in d u strijsk o j, p a posle
fin a n sijsk o j, b itn i k a ra k te r odnosa m e tro p o la — s a te lit, n a
p e rif e r iji sv e tsk o g k a p ita lis tič k o g siste m a , i d a lje je trg o ­
vački, bez o b z ira ko lik o »-feudalni« izg led ali ta k v i odnosi.
U p ra v o se k ro z o v a k v e p o litič k e i, n a ra v n o , ek o n o m sk e,
d r u štv e n e i k u ltu r n e veze, s lu č a jn i n a ja m n i r a d n ik p o ­
vezuje, u v e ć in i s lu č a je v a s tv a rn o , sa s e lja k o m z a k u p ce m
k o ji ga z a p o šlja v a (ili, češće, n e p o s re d n o s v lasn ik o m ze­
m lje), z a k u p ac sa z e m ljo p o se d n ik o m i s trg o v c e m (ili i
jed n o i drugo), k o ji je, sa sv o je s tra n e , p o v e z an s g ro sisto m
iz trg o v a č k e m e tro p o le (ili p o n e k a d s n e k im do m aćim
ili m eđ u n a ro d n im k r u p n im trg o v cem ) ko ji, o p et, im a veze
s dom aćom in d u strijsk o m , fin a n sijsk o m , trg o v a č k o m i
uvozničkom m etro p o lo m k o ja je, n ajp o sle, p o v e z an a sa
sv etsk im c e n tro m , ta k o d a je i p o sle d n ji, » n ajizo lo v an iji«
član p o v e z an sa sv e ts k im k a p ita lis tič k im v rh o m .

RAZVOJ KAPITALISTIČKE NERAZVIJENOSTI U BRAZILU

A . M odel, p r e tp o s ta v k e

N e ra z v ijen o st B ra z ila je, kao i s v u d a uo stalo m , po­

sle d ic a ra z v o ja k a p ita liz m a . D rž a v n i u d a r u a p rilu 1964.
g o dine i p o litič k i i e k o n o m sk i d o g a đ a ji k o ji s u za n jim
usle d ili logične s u p o sledice tog k a p ita lis tič k o g ra z v o ja .1

1 Ovaj esej predstavlja revidirano predavanje održano na sim -

pozijum u o »trećem svetu-, koji je održan u školi političkih i dru-

78
 N a m e ra m i je d a ovde isp ita m i o b jasn im razv o j k a p ita li­
stičke n e ra z v ije n o sti u B razilu, počevši od p o rtu g a lsk e
ko lo n izacije u X V I veku, i d a po k ažem k ak o i zašto —
u o k v iru s tr u k tu re m etro p o la — satelit, od k o lo n ijaln o g i
im p e rija lističk o g k a p ita liz m a p a do e k o n o m sk o g i in d u ­
strijsk o g raz v o ja za koje je B razil spo so b an — on o staje
nu žn o n e ra z v ije n . M oj cilj n ije isc rp n a s tu d ija o B ra z ilu
p e r se; ja n a s to jim da se slu č a je m B ra z ila p o slu žim za
p ro u č a v a n je p riro d e n e ra z v ije n o s ti i o g ra n ič e n ja k a p ita ­
lističkog raz v o ja .
D a bi se o b jasn ili n e ra z v ije n o s t i o g ran ič e n i ra s t
B razila i slič n ih o blasti, obično se p rib e g a v a m o d elu d u ­
alistič k o g d ru štv a . F ra n c u s k i g e o g ra f 2 a k L a m b er, n a p r i­
m er. k aže u svojoj k n jiz i Os Dois B ra sis (D va B razila):
»■Brazilci su p o d e lje n i u d v a s is te m a d r u štv e n o -e k o -
no m sk e o rg a n iz a c ije ( .. .) . O va d v a d r u š tv a n e r a z v ija ju
se istim ritm o m ( .. .) . O ba B ra z ila su p o d je d n a k o b ra z il­
ska, ali ih r a z d v a ja n e k o lik o v e k o v a (. . .). U to k u du g o g
p e rio d a k o lo n ija ln e izolacije, s tv o rila se a rh a ič n a b ra z il­
sk a k u ltu ra , k u ltu r a k o ja u svojoj izo lo v a n o sti č u v a istu
o n u s ta b iln o s t k o ju još u v e k im a ju d o m o ro d a č k e k u ltu r e
A zije i B liskog isto k a ( ...) . D u a listič k a p riv re d a i d u a li­
stič k a d r u š tv e n a s tr u k t u r a k o ja je p ra ti, n isu n i n o v e n iti
tip ič n o b raz ilsk e , je r p o sto je u sv im n e je d n a k o ra z v ije n im
z em ljam a«.
Istog su m iš lje n ja i A rn o ld T o jn b i (1962) i m nogi
drugi. Selso F u rta d o (1962), b ra z ils k i m in is ta r p la n ir a n ja
do u d a ra 1964. godine, n a z iv a sa v re m e n i k a p ita lis tič k i B ra ­
zil o tv o re n im d ru štv o m , in d u s tr ijs k i ra z v ije n im , a a rh a ič n i,
seoski B razil, z a tv o re n im d ru štv o m .
B itn a te z a s v ih o v ih istra ž iv a č a s a d rž i s h v a ta n je d a
je s a v re m e n i B ra z il r a z v ije n iji je r se z a sn iv a n a o tv o re n o m
k a p ita lis tič k o m d ru štv u , d o k a rh a ič n i B ra z il o s ta je n e r a ­
zv ije n u sle d to g a što n e p r e d s ta v lja c e lin u o tv o re n u p re m a

štvenih nauka Autonomnog nacionalnog univerziteta Meksika,

26—28. februara 1965. godine. Cilj mi je bio da protumačim vojni
udar i njegove ekonomske posledice u sklopu istorijskih događaja
i u funkciji teorijskog modela kojim bi se mogao objasniti razvoj
nerazvijenosti u čitavom Brazilu. Kao što će čitalac svakako zapa­
ziti, ovo interesovanje za događaje iz 1964. godine daje ton mom
odnosu prema čitavoj brazilskoj istoriji. Naravno, ne ističem po­
sebno pojam -»trećeg sveta«, jer taj svet čini sastavni deo kapita­
lističkog sveta.

79
in d u s tr iji i p re m a s v e tu u o p šte, a p o seb n o što n ije u do-
v o ln jo j m e ri k a p ita lis tič k i, nego, n a p ro tiv , p r e tk a p ita lis tič -
ki, fe u d a la n ili p o lu fe u d a la n . P re m a tom e, n a raz v o j se če­
sto g led a k ao n a š ire n je : »U B razilu , p o k re ta č ev o lu c ije
se n alazi s v u d a po g rad o v im a, od a k le zrači p re m a selu«.
N e ra z v ije n i B ra z il bi doživeo p ro c v a t u k o lik o b i se otvo­
rio, a r a z v ije n i B ra z il bi se još više raz v io k a d b i n e ra z v i­
je n i p re s ta o d a ga s p u ta v a i k a d b i o tv o rio sv o je trž ište
za in d u s trijs k e p roizvode. U m ojoj a n a liz i isto rijsk o g i sa-
v rem e n o g b raz ilsk o g isk u stv a , s m a tra m d a je ovaj d u a li­
s tič k i m o d el u p ra k s i p o g reša n , a u te o r iji n e p rim e re n
i lažan. (D u alistički m odel i n jeg o v a p o sta v k a se, sa više
p o jed in o sti, is p itu ju i k r itik u ju u P o g la v lju IV.)
U m e sto toga, m o g ao bi se p re d lo ž iti je d a n a lte rn a tiv n i
m odel. K a o f o to g ra fija s v e ta s n im lje n a sa n e k o g m e s ta u
v rem e n u , ovaj m o d el se sa sto ji od s v e tsk e m etro p o le (da­
n a s S je d in je n e A m e rič k e D ržave) s n je n o m v lad a ju ć o m
klasom , i od d o m ać ih i m e đ u n a ro d n ih s a te lita s n jih o v im
u p r a v lja č im a : d om aći s a te liti, k a o što su d rž a v e n a se v e r-
n o a m e rič k o m ju g u , i m e đ u n a ro d n i sa te liti, k a k a v je San
Paolo. P o što je S a n P aolo i p u n o p ra v n a n a c io n a ln a m e­
tro p o la , o b raz a c o b u h v a ta ta k o đ e n jeg o v e sa te lite : p o k ra ­
jin s k e m e tro p o le , k a o što su R e sife ili B elo O rizo n te, s n ji­
h o v im o b lasn im i m e sn im sa te litim a . T ako, fo to g ra fišu ći
je d a n deo sveta, do b ija m o č ita v lan a c m etro p o la i sa te lita ,
k o ji seže od s v e ts k e m e tro p o le do h a c ije n d e ili seoskog
trg o v c a , s tim što su oni sa te liti trg o v a č k e m etro p o le m e­
s ta i, opet, m e tro p o la za sv o je seljak e. A ko bism o sn im ili
fo to g ra fiju č ita v e Z e m aljsk e kugle, d o b ili bism o niz ta k v ih
sazvežđa m etro p o la i sa te lita .
N aš m o d el r a z lik u je više v a ž n ih o b e le ž ja: 1) P ris n e
ekonom ske, p o litičke, d ru š tv e n e i k u ltu r n e v eze izm eđ u
sv ak e m etro p o le i n je n ih sa te lita , iz k o jih p ro izilazi u k lju ­
č e n o st u s iste m k a k o n a jr a z v ije n ijih g ru p a ta k o i n a ju d a ­
lje n ijih s e lja k a. O va t v rd n ja n ije u sk la d u sa n a v o d n o m
zatv o re n o šć u i n e u k lju č e n o šć u v e lik ih delo v a d ru štv a o
k o jim a govori d u a listič k i m odel. 2) M o nopolska s tr u k tu ra
čita v o g sistem a, u k o joj s v a k a m e tro p o la d rži m o n o p o l n a d
svojim s a te litim a ; izvor ili oblik ovog m on o p o la m e n ja ju se
od s lu č a ja do slu čaja, ali m onopol je p ris u ta n u čitav o m
siste m u . 3) K ao što b iv a u sv im m o n o p o lsk im sistem im a,
i ovde p o sto ji r a s ip n iš tv o i loša u s m e re n o st rasp o lo ž iv ih

80
 sre d s ta v a u čitav o m s iste m u i lan cu m e tro p o la i sa te lita .
4) K ao deo ove loše p rim e n e s re d s ta v a u s a te litu dolazi do
e k s p ro p rija c ije velikog de la ili c e lo k u p n o g eko n o m sk o g v i­
ška, ili viška v red n o sti, k o ji p ris v a ja ju n jeg o v e m esne,
oblasne, n a c io n a ln e ili m e đ u n a ro d n e m etro p o le.
U m esto d a b u d e v iđ en kao fo to g ra fija isto rijsk o g tre ­
nu tk a, m odel se m ože p o s m a tra ti i kao film sk a p ro je k c ija
isto rijsk o g toka. U ovom slu č a ju , on p o k a z u je sled eće k a ­
ra k te ris tik e : 1) S ire n je s is te m a iz E v ro p e, sv e d o k n e za­
h v a ti č ita v u p la n e tu , u je d in s tv e n i s v e tsk i siste m i s tr u k ­
tu ru . (To što su so c ija lističk e z em lje m ogle d a se o trg n u
iz ovog sistem a, znači sad a p o s to ja n je dva, ali n i u kom
slu č a ju tr i sv eta.) 2) R azvoj k a p ita liz m a , p rv o m e rk a n ti-
lističkog, k a s n ije i in d u strijsk o g , k ao je d in s tv e n o g siste m a
u sv e tsk im ra z m e ra m a . 3) S klo n o st k a p o lariza c iji sv o j­
s tv e n a s tr u k tu r i siste m a , n a svetsk o m , n acio n aln o m , po­
k rajin sk o m , lok aln o m i se k to rsk o m n iv o u , k o ja p o d stiče
raz v o j m e tro p o le i n e ra z v ije n o s t sa te lita . 4) K o le b a n ja
u n u ta r siste m a , u v id u u sp o n a i d e p re sija , k o ja se iz m e ­
tro p o le p re n o se n a sa te lit, i u v id u s m e n jiv a n ja m e tro p o la :
V e n e c iju s m e n ju je — P irin e js k o p o lu o strv o , n je g a H o la n -
dija , ovu E n g le sk a i, n a jz a d , S je d in je n e A m e rič k e D ržav e.
5) P r e o b ra ž a ji u n u ta r siste m a , k ao što je ta k o z v a n a in d u ­
s tr ijs k a re v o lu c ija . O d ov ih p re o b ra ž a ja k a s n ije ćem o po­
seb n o ista ć i izv e sn e z n a č a jn e isto rijsk e p ro m e n e izvora,
ili m e h a n iz m a m onopola, k o je sv e ts k a k a p ita lis tič k a m e ­
tro p o la n a m e ć e s v o jim s a te litim a .
Iz ovog s ta v a po ko m e s ta tu s m e tro p o le - p ro iz v o d i
raz v o j, a s ta tu s s a te lita n e ra z v ije n o s t« , m ožem o d a izv e­
dem o više p r e tp o s ta v k i o o d n o sim a m e tro p o la — s a te lit i n ji­
ho v im posledicam a. O ve h ip o te z e se r a z lik u ju u n e k im
v a ž n im vidovim a, poseb n o o nim k o ji se tič u d u a listič k o g
m o d ela :
1) N e k a m e tro p o la (n a p r im e r n a c io n a ln a m etro p o la ),
k o ja je isto v re m e n o i s a te lit (sv e tsk e m etro p o le ), n a ć i će
d a n je n ra z v o j n ije s a m o sta la n , d a sa m po seb i n e s tv a r a
n iti o d rž a v a so p s tv e n i raz v o j, d a je ta j ra z v o j o g ran ič e n
ili loše u sm e re n , d a se u n jo j, u k ra tk o , o d v ija raz v o j n e ­
raz v ije n o s ti.
2) P o p u š ta n je , s la b lje n je ili o d su stv o v e z a izm e đ u m e ­
tro p o le i s a te lita d ovešće do to g a d a se s a te lit o k re n e sa ­

81
 m om sebi, do in v o lu c ije k o ja m ože u z e ti je d a n od sled eća
d v a o b lika:
a) O blik p a s iv n e k a p ita lis tič k e in v o lu c ije k a p riv re d i
k o ja ž iv o ta ri, n a izgled izd v o je n a i k r a jn je n e ra z v ije n a ,
kao o na n a se v e ru i se v e ro isto k u B razila. O vde se m ogu
ja v iti p riv id n o fe u d a ln a ili a rh a ič n a sv o js tv a » d ru g o g se k ­
tora-« iz d u a listič k o g m odela. A li ov a s v o js tv a n isu o rig i­
n a ln a za tu o blast, n iti su se ja v ila u sled to g a š to se ova
o b last ili z e m lja n isu u k lju č ile u sistem , k ak o se to tu m a č i
u d u a listič k o m m odelu. P r e b i se m oglo reći d a do ta k v e
p o jav e dolazi u sle d p re v e lik e in k o rp o ra c ije ove o b lasti i
n je n ih č v rs tih veza (u g lav n o m sp o ljn o trg o v a č k ih ). posle
čega m etro p o la , p r iv re m e n o ili sta ln o , z a p o sta v lja ove ob­
la s ti te dolazi do p o p u š ta n ja i s la b lje n ja n jih o v ih veza.
b) S la b lje n je veza, uz a k tiv n u k a p ita lis tič k u in v o lu ­
ciju, što m ože d o v e s ti do m a n je -v iš e s a m o sta ln o g ra z v o ja
ili in d u s trija liz a c ije sa te lita , k o ji se z a sn iv a ju n a k o lo n ija l­
nim od n o sim a m e tro p o la — s a te lit ili n a u n u tra š n je m im p e ­
rija liz m u . K ao p r im e ri ta k v e a k tiv n e k a p ita lis tič k e in v o ­
lu c ije m o g u se n a v e sti te ž n je k a in d u s trija liz a c iji B razila,
M eksika, A rg e n tin e , In d ije i d r u g ih z e m a lja u to k u v elik e
d e p re s ije iz 1930. g o d in e i d ru g o g sv e tsk o g ra ta , d o k su
n jih o v e m e tro p o le b ile z a u z e te d ru g im stv a rim a . Tako,
dakle, do ra z v o ja s a te lita n e dolazi u sle d čv ršćih v eza
s m e tro p o lo m , k a k o to su g e riš e d u a lis tič k i m odel, već,
n a p ro tiv , u sle d p o p u š ta n ja ta k v ih v eza. U is to riji B ra z ila
n a ila z im o n a m n o g e s lu č a je v e p a s iv n e k a p ita lis tič k e in v o ­
lu cije (u A m azo n iji, n a sev ero isto k u , M in as Z e rais kao i
u celoj z e m lji u opšte) a u s lu č a ju S a n P ao la, n a p rim e r,
a k tiv n e k a p ita lis tič k e in v o lu c ije .
3) P o n o v n o u s p o s ta v lja n je č v rs tih v eza m etro p o le sa
sa te lito m m ože u s a te litu d a izazo v e sled eće p o sled ice:
a) o b n a v lja n je o g ran ič e n o g ra z v o ja k o ji se p o stiž e po­
n o v n im o tv a r a n je m izvoznog trž iš ta u o b lastim a iz k o jih
se r a n ije n ije izvozilo, k a o što se to d e šav a lo n a se v ero ­
isto k u B ra z ila . O vaj p riv id n i raz v o j je, d u g o ro čn o uzevši,
isto on ak o n e p o v o lja n k a o i p r v o b itn a e k s p o rtn a p r iv re d a
s a te lita pod p o k ro v ite ljs tv o m m e tro p o le : n e ra z v ije n o s t se
i d a lje p ro d u b lju je ;
b) g u š e n je i d e v ija c iju s a m o sta ln o g ra z v o ja (k o ji se
o d v ija u s a te litu u v re m e s la b lje n ja veza), do k o jih dolazi
po što se m etro p o la , posle d e p re sije , r a ta ili k a k v ih

82
d ru g ih koleb an ja, o poravila. N eizbežna posledica po sa­
te lit je obnova raz v o ja n erazv ijen o sti, što je bio slučaj
u već p o m en u tim ze m lja m a posle k o rejsk o g ra ta .
4) P o sto ji u z a ja m n a p o vezanost p riv re d e i d ru štv e n o -
-p o litič k e s tr u k tu re s a te lita sa p riv re d n im i d ru štv e n o -p o -
litič k im s tr u k tu ra m a m etropole. Š to su čv ršće veze s a te lita
i ja č a n jeg o v a z a v isn o st od m etrop o le, u to lik o se više v e­
z u je za m e tro p o lu i od n je zavisi b u ržo a z ija s a te lita , u k lju ­
ču ju ć i i tak o z v a n u » n a c io n a ln u b u ržo aziju « . D ugoročno
uzevši, uk o lik o se n e ja v e k r a tk o tra jn a k o leb a n ja , o d v ija
se v a ž an isto rijsk i p reo b ra ž a j sistem a. O n je s a d rž a n u
u n u tra š n je m s tr u k tu rn o m u z a ja m n o m p o v e z iv a n ju m e tro ­
pole i s a te lita u o k v iru sistem a, koji za p osledicu im a u s ­
pon im p e rija lizm a , teh n o lo šk i m onopol m etro p o le i d ru g e
prom ene. S hodno tom e, m oram o o č ek iv ati veću pov ezan o st
i u z a ja m n u z a visnost b u ržo a z ije iz m etro p o le i one iz
sa te lita .
5) O ve veze, ova ra s tu ć a u z a ja m n a p o v ezan o st, p ro -
p ra ć e n e su ili, b o lje rečeno, iza z iv aju sv e veću p o la riz a ­
ciju izm eđu d v a e k s tre m a u lan c u m etro p o la — satelit. O be-
ležja ove p o lariza c ije su sve veća m e đ u n a ro d n a n e je d n a ­
kost d o h o tk a i a p so lu tn o s m a n je n je stv a rn o g p rih o d a o n ih
čiji su p rih o d i i in ač e niski. M eđu tim , n a n a jn iž e m delu
la n c a o d v ija se još o š trija p o lariza c ija , izm e đ u n a c io n a ln e
ili lo k aln e m e tro p o le i n je n ih n a js iro m a š n ijih seo sk ih i
g ra d s k ih s a te lita č iji se s tv a r n i p rih o d n e p re k id n o s m a ­
n ju je . T a sv e veća p o la riz a c ija z a o štra v a p o litič k u z ateg -
nu to st, n e to lik o izm e đ u m e đ u n a ro d n e m etro p o le i n je n e
im p e rija listič k e b u rž o a z ije i n a c io n a ln ih m e tro p o la i n ji­
ho v ih n a c io n a ln ih bu ržo azija, koliko izm eđ u o v ih b u ržo ­
az ija i n jih o v ih seoskih i g ra d s k ih s a te lita . O vi z a te g n u ti
odnosi poslova p o ste p e n o se z a o štrav a ju , do k se in ic ija ­
tiv a i g en eza p re o b ra ž a ja siste m a p re m e š ta ju sa m etro p o ­
lita n sk o g pola, g de su b ile vekovim a, n a sa te litsk i pol. O vaj
m odel i n jeg o v e p r e tp o s ta v k e b o lje su isp ita n i u P o g la v ­
lju I, u vezi s Č ileom . . .

83
 INOSTRANE INVESTICIJE U LATINSKOAMERIČKU
NERAZVIJENOST

A. P ro b lem

I n o s tra n a pom oć i in v e s tic ije k a o d a d a n a s p o s ta ju

p ita n je n e k e d o b ro v o ljn e i d o b ro n a m e rn e o d lu k e ra z v ije ­
n ih z e m a lja d a n e ra z v ije n im z e m lja m a n e što d a ju ili n e
d a ju . S to se tič e n e ra z v ije n ih zem a lja , p ro b le m k ao d a se
sa sto ji u od lu ci p o d k o jim u slo v im a tre b a p r ih v a titi s tra n e
in v e s tic ije i pom oć. P o o p šte m sh v a ta n ju , p ro b le m izgleda
re la tiv n o n o v i s tv a r d o b ro v o ljn e o d lu k e. M e đ u tim , s tr a n e
in v e s tic ije s ta r e su kolik o i sp o ljn a trg o v in a ; a s tv a rn i
p ro b le m k o ji o ne p o s ta v lja ju , d a le k o od to g a d a b u d e a k t
n e k e slo b o d n e volje, u v e k su r e š a v a le i sa d a g a r e š a v a ju
o b je k tiv n a s tv a r n o s t i p o tre b e isto rijsk o g ra z v o ja : u p o -
re d o sa e k s p lo a ta c ijo m i a k u m u la c ijo m k a p ita la , o s v a ja ­
n je m i s p o ljn o m trg o v in o m , s tr a n e in v e s tic ije s u v ek o v im a
b ile — a to s u i s a d a — s a s ta v n i d eo s v e tsk o g k a p ita li­
stičkog ra z v o ja ; sve in v e s tic ije su p o tek le, n e iz d o b re
volje, već iz p o tre b a i p ro tiv re č n o s ti k a p ita liz m a , k ao i n je ­
govog isto rijsk o g ra z v o ja .
D a b i se ocenilo i ra z u m e lo p ita n je in o s tr a n ih in v e ­
stic ija i n jih o v e p o v e z a n o s ti sa p riv re d n o m raz v ije n o šć u
i n e ra z v ije n o š ć u u A ziji, A fric i i L a tin s k o j A m erici, p o ­
tre b n o je, znači, is p ita ti k a k o se in o s tr a n i k a p ita l odnosio
p re m a d ru g im v id o v im a sv e ts k o g k a p ita lis tič k o g ra z v o ja
u sv a k o j od n je g o v ih isto r ijs k ih e ta p a . U ov o m e s e ju se
a n a liz ira u lo g a in o s tra n o g k a p ita la i in v e s tic ije u im p e ri­
jalistič k o m i n e o im p e rija lis tič k o m k o lo n ija ln o m m e tro p o -
litsk o m r a z v o ju i u isto v re m e n o m ra z v o ju la tin sk o a m e rič ­
ke n e ra z v ije n o s ti. K a d a p ita n je in o stra n o g k a p ita la b u d e
is to rijsk i b o lje o sv e tlje n o , ono će m o ći b iti i b o lje reše n o
o d g o v a ra ju ć o m in te rv e n c ijo m .

B. O d k o lo n ija lizm a do im p e r ija liz m a

1. E k s p lo a ta c ija i p rv o b itn a a k u m u la c ija u k o lo n iji

O s v a ja n je i k o lo n iz a c ija L a tin s k e A m e rik e b ili su d elo

onoga što bism o d a n a s m ogli n a z v a ti fin a n s ir a n je m ili
s tr a n o m pom oći. K risto fo r K o lu m b o je izja v io : » N a jb o lja

84
 stv a r na s v e tu je zlato . . . D obro je čak i za s la n je du ša
u ra j . . .« K ortes, o sv ajač M eksika, d o d a je : ►►Mi, Španci,
im am o srč a n u m a n u za k o ju je zlato n a jb o lji lek«. F ra ­
njev a č k i k a lu đ e ri, opet, p o tv rđ u ju : ►►Jevanđelje n e ulazi
tam o gde n e m a sre b ra .« O tkrićem L a tin sk e A m erik e, š p a n -
ske in v e stic ije u la g a n e u te zem lje, v e lik im delom p o tek le
su iz h o lan d sk o g i ita lija n s k o g trg o v a č k o g k a p ita la , i p re d ­
s ta v lja le su deo k a p ita lis tič k e trg o v a č k e e k sp an z ije i n a ­
p o ra d a se iz k o lo n ija ln o g s a te lita izv u k u lju d s k a i p ri­
ro d n a b o g a tstv a — u v ećin i slu č a je v a ra d i p lem e n iti m e ­
tali — i u sm e re n a p o tro š n ju i razvoj m etro p o le. K o m b i­
n a c ija sre b ra , I n d ija n a c a i p rek o lu m b o v sk e d ru štv e n e o r­
ganiz a c ije u visokooivilizovanim ob lastim a M ek sik a i P e ­
rua. om ogućila je da se og ran ič e n e in v estic ije u tra n s p o rt
lju d i i ro b e o d m ah um nože. E v ro p a je o s k u d e v ala u k a p i­
ta lu i r a d u p o tre b n im za a k u m u la c iju o sn ovnog k a p ita la
i ra z v o j do ko g a je k a s n ije došlo, p a je p o č e tn i k a p ita l m o ­
ra o p rite ć i od in o stra n o g r a d a i fin a n s ira n ja , od In d ija n a c a
iz L a tin s k e A m e rik e i c rn a c a iz A frik e. T aj razv o j je
p lać e n po k o lje m 8 9 % s ta n o v n iš tv a (u M eksiku), a z atim
r a z a ra n je m n e k oliko civilizacija, i n a k r a ju — n e ra z v i-
jenošću.
P o rtu g a lc i u B razilu, i k a s n ije H o lan đ an i, E nglezi
i F ra n c u z i u K a rib im a, n isu n a išli n a s re ć n u k o m b in a c iju
sre b ra , r a d a i civilizacije, p a su m o ra li s tv a r a ti k o lo n ija ln u
p riv r e d u sv o jim s re d s tv im a . I n d ire k tn o tre b a z a h v a liti Š p a ­
niji, k o ja je om ogućila i ovo f in a n s ira n je , k o n c e n tra cijo m
d o h o tk a i p o s k u p lje n je m šećera i o sta lih a rtik a la u E vropi.
Z e m lje m e tro p o le su o rg an iz o v a le u tro p s k im ze m lja m a
p o ljo p riv re d n e ek o n o m ije, z a p o šljav a ju ć i crn c e iz A frik e
u p ro iz v o d n ji še će ra za e v ro p sk e zem lje.
Š to Š p a n ija i P o rtu g a lija n isu isk o ristile o v ak v o s ta n je
s tv a ri, u o nim ra z m e ra m a u k o jim a se to m oglo oček iv ati,
o b ja š n ja v a se č in je n ic o m d a s u i sam e, p o sre d stv o m h o ­
lan dskog i b rita n sk o g k a p ita la , po sta le sa te liti, odnosno
k o lonizacijom bez m u k o trp n o g p ro ce sa ko lo n izacije, kak o
je to 1755. go d in e re k a o p r e m ije r P o rtu g a lije , m a rk iz od
P om bala.
Z n a č a ja n r e z u lta t k o m b in a c ije s tra n o g k a p ita la i v iše ­
s tru k e trg o v in e ro b o v im a, šećerom , ru m o m , ž ita ric a m a ,
d rv e to m i in d u s tr ijs k im a rtik lim a , a n a liz ira o je p re m ije r
T rin id a d a i T obaga, E rik V ilijam s (Eric W illiam s), u svom

85
d e lu C ap ita lism o y e s c la v itu d (K a p ita liz a m i ro p s tv o ):
»O no što je za L iv e rp u l u X V II v e k u zn a čila iz g ra d n ja
bro d o v a za p rev o z robova, to je u X V III v e k u za M an če-
s te r b ila m a n u f a k tu r a p a m u k a za k u p o v in u ro b o v a. P rv i
po d stic a j za r a s t P a m u k o p o le p o te k a o je sa p ija c a A frik e
i Z a p a d n e In d ije . R a s t M a n č e ste ra bio je u sk o p o v ezan
s ra s to m L iv e rp u la , n jeg o v o g izlaza n a m o re i n a sv etsk o
trž ište . K a p ita l n a g o m ila n u L iv e rp u lu od trg o v in e ro b o ­
v im a, z a p lju s n u o je u n u tra š n jo s t i oplodio e n e rg ije M an ­
č e ste ra : ro b a iz M a n č e s te ra za A frik u p re v o ž e n a je na
n je n e o b ale b ro d o v im a iz L iv e rp u la . S p o ljn o trž iš te L a n -
k a š ira s a č in ja v a le su u g lav n o m p la n ta ž e Z a p a d n e In d ije
i A frik e . . . U p ra v o ova s tr a h o v ita z a v isn o st od trg o v in e
stv o rila je M a n če ster« .
N e u z im a ju ć i u o b z ir s la b ije to k o v e k a p ita la , k o je je
tešk o p re c iz ira ti u to k u p re th o d n a tri vek a, in o s tra n a t r ­
go vina i k a p ita l p o k re n u li su u p ra v c u m e tro p o la s tr u ju
p rih o d a — iz L a tin s k e A m e rik e , A frik e i A zije — od p ri­
bližno m ilija rd u fu n ti s te rlin g a (od čega je gotovo polo­
v in a p o tic a la iz L a tin s k e A m erike), k o ja je p rev a z ila z ila
u k u p n u v re d n o s t in d u s tr ije n a p a rn i pogon u čitav o j E v ­
ro p i 1880. g o d in e i, za po lo v in u , in v e s tic ije V elik e B rita ­
n ije u n je n u m e ta lu rš k u in d u s tr iju do 1790. godine. Sam o
izm eđu 1760. i 1780. b rita n s k i p rih o d i iz Z a p a d n e i Isto ­
čne In d ije p re v a z ila z ili su za v iše n eg o d v o stru k o ra sp o ­
ložive in v estic io n e fo n d o v e za n je n u ra s tu ć u in d u striju .
J a s n o je, d akle, d a je od sa m o g p o č e tk a s tv a r n i to k
s tra n o g k a p ita la išao iz L a tin s k e A m e rik e p re m a m e tro ­
polam a. O vo znači d a je L a tin s k a A m e rik a ra sp o la g ala
s o p stv e n im s re d s tv im a ili k a p ita lo m za in v e stic ije , ali da
je n jih o v v e lik i d eo bio o d n e t u in o s tra n s tv o i ta m o uložen.
O vaj tra n s f e r k a p ita la u in o stra n s tv o , a n e n jeg o v o n a ­
vodno n e p o s to ja n je u L a tin s k o j A m e ric i, bio je očito g lav n i
u z ro k la tin sk o a m e rič k ih p o tre b a za v ećim k o lič in a m a ino­
s tra n o g k a p ita la n a m e n je n o g in v e s tic ija m a .
R azvoj o v a k v o g k o lo n ija ln o g o d n o sa izm e đ u m e tro ­
pola i L a tin s k e A m e rik e im ao je po L a tin s k u A m e rik u
i u n u tra š n je s tr u k tu r n e posledice, koje, u b itn im crta m a ,
i d a n a s p o sto je : »U koliko se žele o d re d iti d in a m ič n e p r i­
v re d n e d e la tn o s ti u k o lo n ija ln o j p riv re d i, m o ra ju se im a ti
u v id u o sob ine p r iv r e d e iz to g p e rio d a . Z a k lju č u je se d a
s u one b ile u sk o v e z an e za sp o ljn u trg o v in u . R u d a rstv o ,
 tro p sk e k u ltu re , ribolov, lov i e k sp lo a tac ija šum a, u osnovi
n a m e n je n i izvozu, p re d s ta v lja li su e k sp an z iv n e d elatn o sti
koje su p riv la čile k a p ita l i ra d n u sn a g u . . . G ru p e v lasn ik a
i trgovaca p o v e z an ih sa izvoznim d e la tn o stim a bile su,
logično, te ko je su im ale na jv e ć e p rih o d e, uz v elikodo­
sto jn ik e k ru n e i sv e šte n s tv a (koji su do sv o jih titu la često
dolazili i n jih o v o m kupovinom ). O vi se k to ri stv a ra li su
p o tra ž n ju u n u ta r k o lo n ija ln e p riv re d e i jed in o su oni bili
u s ta n ju da s tv a r a ju a k u m u la c iju . A ko d a lje raz v ije m o
ovu k o n cepciju, oni su isto v rem e n o činili i u n u tra š n je ko­
lo n ija ln o trž iš te i izvor a k u m u la c ije k a p ita la . . . S to se
b o g a tstv o više k o n c e n trisa lo u ru k a m a m ale g ru p e v lasn i­
ka, trg o v a c a i p o litič k ih m oćnika, v eća je b ila sk lo n o st ka
kupo v in i in d u strijsk ih p o tro šn ih i tra jn ih d o b a ra u ino-
str a n s tv u (u glavnom lu k su z n ih , ko ja je bilo tešk o ili n e ­
m oguće p ro iz v e sti kod kuće), dok je deo u k u p n o g p rih o d a
zajednice, koji se in te rn o trošio, bio m an ji . . . Izvozni sek ­
to r nije , dakle, d o p u šta o da sistem kao c elin a p re trp i p re ­
o bražaj . . . N em a s u m n je da su s tr u k tu ra izvoznog sek to ra
i k o n c e n tra c ija b o g a ts tv a p re d s ta v lja li osn o v n e p re p re k e
za d iv e rz ifik a c iju u n u tra š n je pro iz v o d n e s tru k tu re , odgo­
v a ra ju ć e p o d iza n je teh n ič k o g i k u ltu rn o g nivoa s ta n o v ­
n ištv a i p o ja v u d ru š tv e n ih g ru p a v e z an ih za ev o lu c iju u n u ­
tra š n je g trž išta i tra ž e n je p u te v a izvoza koji n isu bili
pod k o n tro lo m m etropole. O vaj u sk i h o riz o n t e k o n o m ­
skog i d ru štv e n o g raz v o ja o b ja šn ja v a u dobroj m eri isk u ­
stv o a m e rič k o g k o lo n ija ln o g sveta, a n a ro č ito š p a n sk ih i
p o rtu g a lsk ih poseda«. D ru g i u z ro k n e a d e k v a tn ih do m aćih
in v e s tic ija bio je u n u tra š n ja s tr u k tu r a p riv re d n e , p o litičk e
i d r u štv e n e n e ra z v ije n o s ti, k o ju su izaziv ali i o d ržav ali
in o stra n i in te re s i: s tr u k t u r a n e ra z v ije n o s ti u sm e rila je n a j­
veći deo p reo sta lo g k a p ita la k oji se p o te n c ija ln o m ogao
in v e s tira ti u p ra v c u r u d a rs tv a , p o ljo p riv re d e , tra n s p o rta
i trg o v a č k ih p red u z e ć a za izvoz u m etro p o lu , g otovo ce-
lo k u p n i p re o s ta li deo n a lu k su z n i uvoz iz m etro p o la , a s a ­
svim m ali deo u m a n u fa k tu re i p o tro š n ju u v ezi s u n u ­
tra š n jim trž iš te m . Z a h v a lju ju ć i trg o v in i i stra n o m k a p ita lu ,
ek o n o m sk i i po litič k i in te re s i ru d a rs k e , p o ljo p riv re d n e i
trg o v a č k e b u rž o a z ije — ili sva tri oslonca p riv re d n o g stola,
kako je K la u d io V elis (C laudio Veliz) n azv ao sv o je p r e t­
ke iz X IX v e k a — n isu držali do u n u tra š n je g p riv re d n o g
razvoja.

87
 J e d in i izu z e ta k iz ove sh e m e do p e rio d a im p e rija lizm a ,
bilo je s la b lje n je v eza izm e đ u in o stra n e trg o v in e i k a p ita la
do k o jeg je dolazilo u to k u ra to v a ili d e p re s ija u m e tro ­
polam a, k ao što je to bilo u X V II v ek u , i p o č e tn o o d su stv o
ta k v ih v e z a izm e đ u m e tro p o le i izd v o je n ih o b lasti, čiji
izvoz n ije bio u p u ć e n n a p re k o m o rsk e zem lje, što je om o­
g u ć a v alo p r iv r e m e n u i p o č e tn u s a m o s ta ln u a k u m u la c iju
k a p ita la i in d u s tr ijs k i ra z v o j u p u ć e n n a u n u tra š n je trž ište .
O vo je bio slučaj S a n P a o la u B razilu , T u k u m a n a i d ru g ih
m e s ta u A rg e n tin i, A s u n s io n a u P a ra g v a ju , K e r e ta r a i
P u e b le u M e k sik u u X V III v e k u i si.
U k o lo n ija ln o m p e rio d u k a p ita lis tič k o g raz v o ja , s tr a n i
k a p ita l je bio, p r e svega, pom o ćn i p o d s tre k a č p lja č k e b o ­
g a tsta v a , isk o rišć a v a n ja r a d a i k o lo n ija ln e trg o v in e , n a
bazi k o jih je p o č in ja o ra z v o j e v ro p s k e m e tro p o le i, isto ­
v rem e n o , n e ra z v ije n o s t la tin sk o a m e rič k ih s a te lita .

2. I n d u strija liz a c ija , slo b o d n a trg o v in a i n e ra z v ije n o st

E k o n o m sk i i p o litič k i p r im a t V elik e B rita n ije i p o li­

tič k a n e z a v is n o s t L a tin s k e A m e rik e , k o ja je n a s ta la posle
N a p o le o n o v ih ra to v a , z a v isili su od t r i v e lik e g ru p e s u ­
p ro ts ta v i je n ih in te r e s a k o ji s u o d lu čiv a li o b u d u ć n o sti L a­
tin s k e A m e rik e : a) in te r e s i p o ljo p riv re d e , r u d a r s tv a i trg o ­
v in e ko ji su te ž ili da z a d rž e n e ra z v ije n o s t o d rža v a n jem
s ta r e s tr u k t u r e izvoza — i k o jim a je jed in o bilo sta lo d a se
d o m o g n u m e s ta s v o jih ib e rijs k ih r iv a la n a n jih o v im p o v la-
šć en im p o lo ža jim a ; b) in te r e s i in d u s tr ija la c a i o sta lih g r u ­
pa iz već p o m e n u tih o b la sti i d r u g ih reg io n a u u n u tr a ­
šn jo sti, k o ji s u n a s to ja li d a s v o ju te k s tv o re n u i još sla b u
p r iv r e d u o d b ra n e od slo b o d n e trg o v in e i s tra n o g fin a n s i-
r a n ja , ko ji su p r e tili d a ih u n ište : c) in te re s i p o b ed n ice
E n g le sk e u in d u s tr ijs k o j e k sp a n z iji, čiji je m in is ta r sp o lj-
n ih poslova, lo rd K a n in g (C anning), n a ja v io 1824: » Š p a n -
ska A m e rik a je s lo b o d n a ; i uk o lik o n a šu s tv a r n e b u d em o
loše vodili, o na je en g lesk a« . N a lin iji b o rb e p ro tiv sla b ih
in d u s trija la c a -n a c io n a lis ta u L a tin sk o j A m erici n a šle su
se u p riro d n o m sa v ez u tra d ic io n a ln a latin sk o a m e rič k a
b u rž o a z ija i in d u s trijs k o -trg o v a č k a b u rž o a z ija m etro p o le.
P ra k tič n o , r e z u lta t je već bio p re d o d re đ e n p re th o d n im
isto rijsk im pro ceso m k a p ita lis tič k o g razv o ja.

88
 G odine 1824, sledeći sm e rn ic e k o je je dao K aning,
Engleska je počela — n a ro č ito posred stv o m »-Baring B ra -
dersa« (B aring B ro th ers) — da d a je m aso v n e zajm o v e m no­
gim latin sk o a m e rič k im v lad a m a ko je su svoj v e k započele
dugovim a stv o re n im u v re m e ra to v a za nezav isn o st, pa
čak i dug o v im a n a sle đ e n im od sv o jih k o lo n ija ln ih p re th o d ­
nika. Z ajm o vi su, n a ra v n o , bili o d o b rav a n i d a bi se otvorio
pu t za trg o v in u s E ngleskom ; i, u n e k im slu č a jev im a, bili
su p ro p ra ć e n i i in v e stic ija m a u ru d a rs tv o i d ru g e d e la t-
nosti. M eđu tim , čas još n ije bio kucn u o .
A n a liz ira ju ć i ovu epizodu, R oza L u k se m b u rg se p ita,
kao i T u g a n -B a ra n o v s k i koga n a v o d i: »A li gde su ju žn o -
a m e rič k e ze m lje d obile s re d s tv a d a u 1825. god in i u d v o ­
s tru č e sv o je k u p o v in e u odnosu n a 1821. g o d in u ? S am i
E nglezi su im s ta v ili n a ra s p o la g a n je ta sre d stv a. Z ajm o v i
koje je o d o b rav a la lo n d o n sk a berza. slu žili su za p lać a n je
u v ezen e robe«. Pa, n a v odeći S ism o n d ija, k o m e n ta riše :
»D ok je tra ja la ova je d in s tv e n a trg o v in a , u kojoj su E n ­
glezi tra ž ili od L a tin o a m e rik a n a c a d a b u d u lju b a z n i i k u ­
p u ju e n g le sk u ro b u e n g lesk im ka p ita lo m , i d a je tro še
u njih o v o ime, p ro sp e rite t e n gleske in d u strije izgledao je
z a p a n ju ju ć i. N ije bilo p rih o d a , neg o se en g lesk i k a p ita l
k o ristio da p o d s ta k n e p o tro š n ju : sa m i E n g lezi k u p o v ali su
i p laćali so p s tv e n u robu, k o ju su slali u L a tin s k u A m e­
rik u , liša v a ju ć i se jed in o z a d o v o ljstv a d a je sam i i p o ­
troše«. U o v a k v im o k o ln o stim a s p o ljn a trg o v in a za ista n ije
bila d o v o ljn o k o ris n a za m etro p o lu , te su b rita n sk i z a j­
m ovi L a tin sk o j A m e ric i p re s u š ili oko 1830. g o d in e i n isu
se p o ja v ljiv a li č ita v u č e tv r tin u vek a. S a m a s p o ljn a trg o ­
vina, uostalom , n ik a d n ije n i b ila g lav n i in te re s m etro p o la,
po g otovu n e sa z e m lja m a — k a k v e su b ile m n o g e u L a tin ­
skoj A m e ric i to g do b a — č iji je izvozni k a p a c ite t siro v in a
bio o setn o u m a n je n z a p u šta n je m r u d n ik a i o k re ta n je m ka
p o ljo p riv re d n im k u ltu r a m a n e o p h o d n im za o p s ta n a k u r a t ­
nim uslovim a, i g de su n a c io n a listič k i i in d u s trijs k i in te re si
počeli d a n a tu r a ju p ro te k c io n istič k e ta rife , p osle čega (u
M eksiku, n a p rim e r) p o č in ju d a se g ra d e te k s tiln e fab rik e,
p o d je d n a k o k o m p le tn e i s a v re m e n e k ao i o ne u sam o j E n ­
gleskoj tog v re m e n a . (A što se tič e in v e s tir a n ja u in o stra n -
stv u , o n a k v o g k a k v o p o sto ji d anas, k a p ita liz a m u m e tro ­
po lam a se još n ije bio d o v o ljn o razv io .) O v ak v o m s ta n ju
u L a tin sk o j A m e ric i m o ra lo se n a ć i le k a p re neg o što in o ­
s tr a n a trg o v in a i k a p ita l b u d u u m o g u ćn o sti d a o d ig ra ju
z n a č a jn iju u logu u k a p ita lis tič k o m raz v o ju . T okom d ve
n a re d n e d e c en ije, trg o v in a i k a p ita l d o p rin e li su n u ž n im
p ro m e n a m a u L a tin sk o j A m erici, ali je d in o u s p re z i sa d i-
plo m a tijo m m e tro p o le i p o m o rsk im b lo k ad a m a , m e đ u n a ­
ro d n im i g ra đ a n s k im ra to v im a .
U p e rio d u od s re d in e d v a d e se tih g o d in a do sre d in e
č e trd e se tih ili p e d e se tih g odina, u m n o g im z e m lja m a su
na c io n a listič k i in te re s i u u n u tra š n jo s ti jo š u v e k bili u
s ta n ju d a s v o je v la d e p r im o ra ju n a u v o đ e n je z a štitn ih
ca rin a . In d u s tr ija , m o rn a ric a pod n a c io n a ln o m zastav o m ,
i o sta le d e la tn o s ti k o je p o k re ć u razv o j, d a v a le su zn ak o v e
ž ivota. Isto v rem e n o , i sa m i L a tin o a m e rik a n c i počeli su da
o s p o so b lja v a ju n a p u š te n e ru d n ik e i d a o tv a r a ju nove, kao
i d a p o v e ć a v a ju sv o je s e k to re p o ljo p riv re d n o g izvoza i
izvoza o s ta lih s iro v in a. D a bi išli n a ru k u u n u tra š n je m p r i­
v re d n o m ra z v o ju i d a bi ga p o d sta k li, k ao i d a bi u d o v o ­
ljili rastu ć o j s p o ljn o j p o tra ž n ji s iro v in a, lib e rali su se bo­
rili za raz n e refo rm e , p rv e n s tv e n o a g ra rn u , i tak o đ e pod-
s tic a li u s e lja v a n je k o je će u v e ć a ti d o m aću ra d n u sn ag u
i p ro širiti u n u tr a š n je trž ište .
L a tin s k o a m e rič k e b u ržo a z ije , u p u ć e n e n a trg o v in u
s m e tro p o lo m , i n jih o v i do m ać i sa v ez n ic i iz ru d a r s tv a i
p o ljo p riv re d e , s u p ro ts ta v ili su se ovom s a m o staln o m k a p i­
ta listič k o m ra z v o ju , p o što su z a štitn e c a rin e išle n a u š tr b
n jih o v ih trg o v a č k ih in te re s a , p a su tr id e s e tih i č e trd e se tih
g o d in a u to k u g r a đ a n s k ih r a to v a izm eđ u fe d e ra lis ta i c e n ­
t ra lis ta po v eli b o rb u p ro tiv in d u s tr ija la c a n a c io n a lis ta i
ra z b ili ih. M e tro p o litsk i c e n tri s u sv o jim s itn im p a rtn e rim a
u L a tin s k o j A m e ric i p ru ž a li pom o ć u o ru žju , p o m o rsk im
b lo k ad a m a , n e p o s re d n o m v o jn o m p o d ršk o m , k ao i izazi­
v a n je m n o v ih r a to v a g de god je to bilo p o tre b n o . T a k a v
je bio r a t T ro jn o g sa v ez a p ro tiv P a ra g v a ja , k o ji je u o d ­
b ra n i železnice, k o ju je sa m fin a n s ira o , i sv o g n a s to ja n ja
d a se sa m o s ta ln o i istin s k i n e z av isn o ra z v ija , izg u b io 863/o
m u šk o g s ta n o v n iš tv a .
T rg o v in a i m ač p rip re m a li su L a tin s k u A m e rik u za
slo b o d n u trg o v in u s m etro p o lo m , a d a b i do n je došlo,
tre b a lo je o d s tra n iti k o n k u r e n c iju la tin sk o a m e rič k o g in d u ­
s trijs k o g ra z v o ja . T a k o su sa po b e d o m ek o n o m sk ih in te re s a
o k re n u tih k a in o s tra n s tv u n a d n ac io n a listič k im , latin sk o -
a m e rič k a p r iv re d a i d rž a v a m o ra le jo š v iše d a se p o tčin e

90
 m etropoli. T ek ta d a će se ra z v iti slo b o d n a trg o v in a a s tra n i
k a p ita l v r a titi n a sv o je posede. Je d a n a rg e n tin s k i nacio­
nalista iz tog v re m e n a pisao je : »-Posle 1810 . . . trg o v in sk i
bilans zem lje bio je n e p re s ta n o n e p o v o ljan , a trg o v ci u
zem lji su trp e li n e n a d o k n a d iv e štete. K ak o trg o v ačk i iz­
voz, ta k o i uvoz i p ro d a ja n a m alo p rešli su u ru k e s tr a ­
naca. Iz toga se ne m ože izvući d ru g i z a k lju č ak do to
da je o tv a ra n je z em lje stra n c im a po k azalo sv u sv o ju š te t­
n o st po bilans. S tra n c i su p o tisn u li d o m aće n e sam o iz
trgo v in e, već i iz in d u s trije i poljo p riv re d e « . A d ru g i do­
d a ju : »N ije m oguće da je B uenos A jres p ro liv ao k rv i
ž rtv o v a o b o g a tstv o je d in o z ato da bi se p re tv o rio u p o tro ­
šača pro iz v o d a i in d u strijsk e ro b e s tr a n ih zem alja, je r ta ­
k a v položaj je p o n iža v a ju ći i ne doliči v elik im m o g u ćn o ­
stim a ko je je p riro d a p o d a rila našo j z e m l ji . . . P o g rešn o
je p re tp o s ta v lja ti da su uvoz i p ro d a ja n a m alo p rešli u
ru k e stra n a c a . Pod ja rm o m rež im a slo b o d n e trg o v in e u
to k u d v a d e se t godina, ona (p riv re d a ) je sad a pod k o n tro ­
lom šačice s tra n a c a . A ko p ro te k c io n iz a m p ro g n a s tra n e
trg o v c e sa n jih o v ih p oložaja e k ono m sk e p rev la sti, zem lja
će d o b iti p rilik u d a sebi č e stita što je u č in ila p rv i k o rak
u p ra v c u ponovnog z a d o b ija n ja sv o je p riv re d n e n e z av i­
sn o sti . . . Z e m lja d a lje ne m ože o p sta ti ak o n e o g ran iči
sp o ljn u trg o v in u , bu d u ć i da jed in o ta k v o o g ra n ič a v a n je
om ogućava in d u strijsk u e k sp a n z iju ; n e srne d u že d a trp i
te r e t s tr a n ih m onopola koji guši sv ak i po k u šaj in d u s trija ­
lizacije«. M eđutim , o trp e la ga je.
P re m a B u rg in o v o j isp ra v n o j an alizi, u s tu d iji po sv e­
ćenoj a rg e n tin s k o m fed e ra liz m u , » p riv re d n i raz v o j A rg e n ­
tine, u p e rio d u posle rev o lu c ije , od lik o v ao se p o m e ra n je m
ekonom skog te ž iš ta iz u n u tra š n jo s ti p re m a obali, što je
bilo izazvano b rzo m e k sp an z ijo m o b ale i isto v rem e n im
z a o sta ja n je m u n u tra š n jo s ti. N e ra v n o m e rn i p riv re d n i raz ­
voj doveo je do n e je d n a k o s ti k o ja je sa m u seb e ovekovečila.
Z e m lja je bila p o d e lje n a n a s iro m ašn e i b o g a te p o k rajin e.
P o k ra jin e u u n u tra š n jo s ti m o ra le su se lišiti v elik o g d ela
nacio n aln o g d o h o tk a u k o ris t B ueno s A jre s a i o sta lih istoč­
n ih p o k ra jin a « . U B razilu , Č ileu, M ek sik u , od n o sn o u či­
tav o j L a tin sk o j A m erici, in d u strija lc i, p a tr io ti i ek o n o m i­
sti v izio n a ri u k a z iv a li su n a ovaj n eizb ežn i p ro ces k a p ita ­
lističk o g raz v o ja . A li u z a lu d : sv e tsk i k a p ita lis tič k i razv o j

91
i m ač već su slo b o d n u trg o v in u sta v ili n a d n e v n i red. A sa
njo m je stig a o i s tr a n i k a p ita l.
S lo b o d n a trg o v in a , k ao što je uočio F r id r ih (F rie d ric h )
L ist, p re tv o rila se u g la v n i izvozni a rtik a l V e lik e B rita n ije .
N ije bilo s lu č a jn o što je m a n č e s te rs k i lib e ra liz a m ro đ e n
u p ra v o u P a m u k o p o li. No, n je g a su o b e ru č k e p rih v a tila ,
kao što je p rim e tio K la u d io Velis, sv a t r i o slo n ca p riv re d ­
nog i političk o g sto la L a tin s k e A m e rik e , k o ji su p rež iv e li
k o lo n ija ln a v rem e n a , p o raz ili sv o je d o m aće riv a le, p re d ­
sta v n ik e n a c io n a ln o g raz v o ja , dom ogli se v la s ti u svojim
z e m lja m a i u d ru ž ili se, sa d a kao sa v ezn ici i slu g e s tra n ih
in te re s a — p o sre d stv o m s p o ljn e trg o v in e — d a b i za sebe
i za sv o je in o s tr a n e o rta k e o b e zbedili z a tv o re n i dom aći m o­
nopol.
S lo b o d n a trg o v in a izm e đ u sn a ž n ih m o n o p o la i sla b ih
la tin sk o a m e rič k ih z e m a lja o d m ah je u o v im a iza z v a la d e ­
fic ita r a n p la tn i b ila n s. U c ilju fin a n s ir a n ja d e fic ita , m e tro ­
pola je, n a ra v n o , p o n u d ila , a s a te lits k e v lad e p rih v a tile ,
s tr a n i k a p ita l. T a k o p e d e se tih g o d in a X IX v e k a s tr a n i z a j­
m ovi p o novo p o s ta ju p r is u tn i u L a tin sk o j A m erici. D eficit,
svakako, n isu sm a n jiv a li. S a m o s u f in a n s ira li i n u ž n o p o ­
već av a li d e fic ite la tin sk o a m e rič k e n e ra z v ije n o s ti. N ije bio
re d a k slu č a j d a se i 5 0 % d o b iti od izvoza n a m e n i o tp la ­
ta m a ovoga d u g a i p o m a g a n ja sta ln o g e k o n o m sk o g raz v o ja
m e tro p o le . U m e đ u v re m e n u , d e fic it b ila n sa i n jeg o v o fi-
n a n s ir a n je o d ra ž a v a li su se u v id u u z a sto p n ih d e v a lv a c ija
z la tn e p odlo ge ili p a p irn o g novca, i u v id u in fla cije. Ovo
je za sobom p o v u k lo p o v e ć an o d liv la tin sk o a m e rič k o g k a ­
p ita la u m etro p o le , je r je L a tin s k a A m e rik a n a ta j n a č in
m o ra la d a p la ć a s k u p lje in d u s tr ijs k e p ro iz v o d e m etro p o le ,
a ova n je n e je v tin ije s iro v in e. D e v a lv ac ije i in fla c ije išle
su n a ru k u d o m ać im i s tr a n im trg o v c im a i v lasn icim a, koji
su p lja č k a li one č iji je ra d s tv a ra o b o g a tstv o , p o tk ra d a ju ć i
im n e sam o n jih o v e s tv a r n e p rih o d e v eć i s itn e p o sede i
o sta lu sv o jin u .
R azvoj in d u strijsk o g k a p ita liz m a i slo b o d n a trg o v in a
p o d ra z u m e v a li su, više nego o tv a r a n je L a tin s k e A m e rik e
p re m a trg o v in i, p r ila g o đ a v a n je č ita v e ek o n o m sk e, p o litič k e
i d ru š tv e n e s tr u k tu r e n o v im p o tre b a m a m e tro p o le . K o m -
penzaoioni s tr a n i k a p ita l n u ž n o je bio je d a n od in s tru m e ­
n a ta o v a kvog ra z v o ja la tin sk o a m e rič k e n e ra z v ije n o s ti.

92
 3. Im p e rija lis tič k a e k sp an z ija i la tin sk o a m e rič k a
n e ra z v ije n o s t

P re th o d n i p e rio d p rip re m io je e ru p c iju im p e rija lizm a

i novih oblika p rim e n e kap ita la , kak o u m etro p o la m a tako
i u L atinskoj A m erici, gde su slobo d n a trg o v in a i lib e raln e
re fo rm e već b ile k o n c e n trisa le p o ljo p riv re d n o z e m ljište u
m ali broj ru k u , s tv a ra ju ć i tak o veću n ezap o slen o st rad n e
sn a g e u p o ljo p riv re d i i p o v e ć av a ju ć i z a v isn o st v lad a od
m etro p o la ko je su sa d a o tv a ra le v r a ta n e sam o trg o v in i
već i n ovim oblicim a in v e s tira n ja im p e rija lističk o g k a p i­
tala, koji je brzo izvlačio p red n o sti iz o v akvog razv o ja.
P o tra ž n ja m etro p o la za s iro v in a m a i n jih o v a u n o sn a
p ro iz v o d n ja i izvoz iz L a tin s k e A m erik e, p riv u k li su p r i­
v a tn i i ja v n i k a p ita l u p ra v c u e k sp a n z ije in fr a s tr u k tu r e
p o tre b n e za o v a k v u p ro iz v o d n ju . U B razilu , A rg e n tin i,
P a ra g v a ju , Čileu, G v a te m a li i M ek sik u (koliko je a u to ru
poznato, ali m ožda i u osta lim zem ljam a) d o m aći ili n a ­
c ionalni k a p ita l izgradio je p rv e p ru g e. O n je om ogućio,
u Čileu, p ris tu p do ru d n ik a n itr a ta i b a k ra , k o ji će p o sta ti
g la v n i sn a b d ev a č i s v e ta đ u b riv im a i c rv e n im m eta lo m ; u
B razilu, do sv ih p la n ta ž a k afe, čijim z rn o m je p o d m iriv a n a
gotovo sva sv e tsk a p o tro šn ja , a isto se d e šav alo i u o stalim
ze m lja m a . T ek p o što se p o k azalo d a su to s ja jn i poslovi
— kako je to bilo v iše p u ta u isto riji L a tin sk e A m e rik e
— i pošto je E n g lesk a b ila p rin u đ e n a d a n a đ e izlaz za
svoj čelik, u ove se k to re p ro d ro je s tr a n i k a p ita l k a k o bi
p reu z e o v la s n iš tv o i u p r a v u n a d ovim , u p o č e tk u la tin sk o -
a m e rič k im , p red u z e ć im a , k u p o v in o m — često p o m o ću la ­
tin sk o a m e rič k o g k a p ita la — k o n c e sija od d o m ać ih v lasn ik a .
J e d a n A rg e n tin a c , n a p rim e r, p ita : » K ak o je fin a n s i-
ra n razvoj p o sle K a se ro sa (C aserosa)? D o m aćim s re d s tv i­
m a, ili s tr a n im k a p ita lo m , k a k o tv rd e sv i o rg a n iz a to ri? . . .
J e r, u stv a ri, raz v o j p o sle K a s e ro sa k o d n a s je b io za sn o ­
v a n n a d om aćim s re d s tv im a a n e n a s tra n o m k a p i t a l u . . .
Izm e đ u 1852. i 1890. go d in e A rg e n tin a je s a sv im sam a
izg ra d ila n a jv e ć i deo e le m e n a ta sa v re m e n o g n a p re tk a :
pre o s ta le žele z n ič k e p ru g e k o je su m o ra le d a in te g riš u
n a c io n a ln u m re ž u (S e v ero isto č n a od E n tre Riosa, P ru g a
c e n ta r— s e v e r od K o rd o b e do T u k u m a n a , A n d sk a itd.), g a -
sno o sv e tlje n je , tra m v a je sa ž iv o tin jsk o m v u čo m u g la v ­
nom g ra d u i g ra d o v im a u u n u tra š n jo s ti, lu k u u B u en o s
A jresu . . . G odine 1877. dom aća p red u z e ć a p o č in ju d a p re ­
laze u ru k e s tr a n ih k o m p an ija. P rv i d tip ič a n slučaj, ili
m odel k a s n ijih o p e ra c ija , b ila je p ro d a ja K o m p a n ije po­
tro ša č a ga sa B uenos A j r e s a . . . p red u z e ć u T h e B uenos
A ires G as C o m p an y L im ited, za je d n o sa sp o ra z u m o m koji
je ova im a la s o p štin o m a rg e n tin s k o g g lav n o g g rad a , a da
n ije p lać e n a n i p a ra . T ra n s a k c ija je o b a v lje n a n a sledeći
na č in : englesko d ru štv o poru čilo je šta m p a n je a k c ija sa
n a slo v im a n a engleskom , u v re d n o s ti k a p ita la K o m p a n ije
p o tro šača, p lu s p a k e t a k c ija u v re d n o s ti od p e t h ilja d a
f u n ti s te rlin g a za p o slo v a n je (je r čak ni to n ije im ala),
k o je je e m ito v a la čim je zaposela fa b rik u tak o p o voljno
k u p lje n u . . . J e d in i b r ita n s k i k a p ita l ulo žen u T h e B u en o s
A ires G as C o m p a n y L im ite d b ile su h a rtija i šta m p a n je
v re d n o sn ih p a p ira u ru č e n ih a k tio n a rim a ove k o m p an ije
k o ja je s a d a im a la se d iš te u L ond o n u . Izm eđ u p o sle d n je
č e tv r tin e X IX v e k a i p rv e č e tv r tin e X X v eka, A rg e n tin a
je n a sličan n a č in p re n e la Z a p a d n u ž elezn icu (čija je isto ­
rija , k o ju je n a p isa o S k a la b rin i O rtis, p o s ta la klasična),
železn icu E n tre R ios i A n d s k u že le z n ic u b rita n s k im p re d u -
zećim a koja, u v e ć in i slu č a jev a , n isu u lo žila n iš ta do nov ca
n eo p h o d n o g za p o k re ta n je posla, fo r p ro m o tio n « .
Džon N. N o rt (Jo h n N. N orth ), e n g le sk i ra d n ik bez
p re b ije n e p a re , u sp eo je d a u Č ileu p o s ta n e leg e n d a rn i
» k ra lj n itr a ta « k u p o v in o m obv e z n ic a r u d n ik a i železnice
— o b e z v re đ e n ih u sle d p a c ifičkog r a t a — za 10% od n ji­
h o v e n o m in a ln e v re d n o s ti, k o je je p la tio sa 6 h ilja d a d o lara
p o z a jm lje n ih od Č ile a n sk e b a n k e u V a lp a ra isu . N jegova
istin s k a in v e s tic ija u s le d ila je te k d o cn ije, k a d a je već bio
s tv o rio m ilio n e : 100.000 f u n ti u lo že n ih u g ra đ a n s k i r a t
u kom e je, uz p o d ršk u K ra lje v s k e m o rn a ric e N jegovog
V e lič a n stv a , s ru š e n p re d s e d n ik B a lm a se d a (B alm aceda),
čiji je p ro g ra m o b u h v a ta o n a c io n a liz a c iju r u d n ik a n itr a ta
i u p o tre b u n jih o v ih p r o fita za in d u strijsk i i p o ljo p riv re d n i
raz v o j Č ilea u m e s to V e lik e B rita n ije .
R a č u n ice o » p lo d o v im a im p e rija lizm a « , k ao što su one
ko je izvodi Dž. F re d R ipi (R ippy) u svom d e lu In ve rsio n e s
britanicas e n A m e r ic a L a tin a 1822— 1949 (B rita n sk e in ­
v e stic ije u L a tin sk o j A m erici 1822— 1949), u z im a ju p r i­
v id n e v re d n o s ti k a o » in v estic ije « , a od d o b iti k n již e n ih kao
» z a ra d a « v e ro v a tn o o d b ija ju isp la te i tro š k o v e p o litič k e
p riro d e n a im e n u ž n ih » tro šk o v a « p ro iz v o d n je, izlažući

94
 tezu da im p e rija liza m zaista »-ne plaća«, što S tre č i (S tra -
chey) i ostali n a sto je da dokažu.
U prkos svem u, L a tin sk o j A m erici su i d a lje o d o b ra­
vani zajm ovi. A li uslovi n a m e tn u ti o b v ezn icam a k u p lje ­
nim u Londonu, P a riz u , B e rlin u i N ju jo rk u bili su tak v i
d a su su m e za n jih o v o p la ć a n je p re m a šiv a le n ek o lik o p u ta
v re d n o s t k a p ita la . A m noge od ovih obvezn ica n isu n i bile
p laćene, ili se s n jih o v im p la ć a n je m odugovlačilo. Z ašto
je onda n u đ e n i p r ih v a ta n k a p ita l, i ko ga je to plaćao?
Dž. F re d R ipi d a je d elim ičan od govor: -P o s le o d b itk a
svih h o n o rara , pro v iz ija , o b u sta v a i tro šk o v a š ta m p a n ja ,
i z a d rž a v a n ja k a m a ta za p rv ih 18 m eseci, L a tin o a m eri-
k anci su bili n a d o m ak u z a v rš e tk a posla, o d n osno im ali su
u sv o jim ru k a m a o tp rilik e 60°/o od u g o v o ren o g d u g a u
gotovom . Za n e to iznos od 12 m ilio n a fu n ti s te rlin g a b ili
su se ob av ezali za više od 21 m ilio n a . . . P o sto je č e tiri
g ru p e n a jv e r o v a tn ijih k o ris n ik a ta k v ih in v e s tic ija : a) b a n ­
k a ri i trg o v c i o b v ezn icam a; b) fu n k c io n e ri i a g e n ti ze­
m a lja d u ž n ik a ; c) po m o rsk e k o m p an ije; d) in d u strija lc i,
ru k o v o d stv a i o stali s tru č n ja c i z e m a lja i n v e s t it o r a . . . v e­
ro v a tn o su se n jim a k o ris tili i en g lesk i b a n k a ri, b e rz a n sk i
p o sred n ici, izvoznici, k ao i b iro k ra ti k o n c e sio n a ri iz L a­
tin s k e A m erike«.
P o re d toga, latin sk o a m e rič k e v lad e p re n e le su u s tra n e
r u k e i do m ać a p re d u z e ć a i k a p ita l. A ko bi se p o sto jeće
v lad e p o k a z ale n esk lo n im d a to učine, ili a k o su b ile p o li­
tič k i sp re č e n e d a ta k o p o stu p e , v o jn i u d a r uz pom oć m e ­
tro p o le u b rzo je uvo d io v o jn u v lad u , k o jo j su b ile p o ­
tre b n e sam o t r i ili č e tiri go d in e p o s to ja n ja d a s tra n im
m o n o p o lim a d a ju k o n c e sije n a 99 g o d in a, d o v o ljn e d a ovi
p o slu ju i za v re m e d e m o k ra ts k ih v lad a, što čin i tra d ic iju
k o ju su v o jn e d i k ta tu re n a še g do b a o sa v re m e n ile po d r u ­
ko v o d stv o m » u jk a S am a«. S v u d a je - d rž a v a b ila sv e d en a
n a s v o ju p r a v u ulo g u p o litič k e m a š in e rije za e k sp lo a ta c iju
s v e tsk e p r iv re d e u k o ris t k a p ita lis tič k ih ciljev a , što je
s tv a r n a u loga sv ih isto č n ja č k ih d rž a v a (i la tin sk o a m e rič ­
kih) u e ta p i k a p ita lis tič k o g im p e rija lizm a « .
J e d n o m reč ju, ta j s tr a n i k a p ita l p re d s ta v lja o je u v e ­
likoj m eri, a i d a n a s p re d s ta v lja , in s tr u m e n a t k o ji om o g u ­
ć a v a b u ržo a z iji u m e tro p o la m a i s a te litim a d a se b o g ati
i p ro s p e rira k o m b in o v a n je m š te d n je (d an a s p o reza) n a ro ­

95
da m etro p o le i ra d a n a ro d a sa te lita . Ovo o b ja š n ja v a v elik u
b u rž o a s k u p ro p a g a n d u oko to g k a p ita la .
P e rio d ič n o st k a p ita la b ila je — i jo š je u v e k — d ru g a
b a tin a u a rs e n a lu k a p ita lis tič k o g ra z v o ja u celini. R ipi
u k a z u je d a je » to k k a p ita la bio v e o m a n e p ra v ila n . N a j­
veći deo b rita n s k o g k a p ita la p re m e s tio se u L a tin s k u A m e­
r ik u u d e c e n iji 1880. i u d e c e n iji k o ja je u sle d ila posle
1902. godine«. To zn a či d a n ije bilo p riliv a k a p ita la u d e ­
c e n iji d e p re s ije posle sv e tsk e k riz e 1893. godine. K ao
i u p e rio d u slo b o d n e trg o v in e , i z a tim u X X v e k u to k k a ­
p ita la iz m e tro p o le p re m a L a tin s k o j A m e ric i p o v e ć av a o se,
š to je i logično, u p e rio d im a p ro s p e r ite ta d a b i u v rem e
d e p re s ija opao, što je sa sv im s u p ro tn o te o r iji po kojoj bi
t re b a lo d a m e đ u n a ro d n i k a p ita l ig ra u lo g u fa k to r a r a v ­
n o tež e je r beži iz m e tro p o le k a d a s u p r o fiti n isk i. Im p e ri­
ja listič k i k a p ita l bio je i je s te f a k to r n e ra v n o te ž e i d o p ri­
nosi z a o š tr a v a n ju u n u tr a š n je n e ra v n o te ž e k a p ita listič k o g
sistem a. N a ra v n o , te o r ija z a stu p a d m iš lje n je d a a u to m a t­
sk a u lo g a trž iš ta k a o f a k to r a r a v n o te ž e č in i d a k a p ita l teče
iz p o z itiv n ih trg o v in s k ih b ila n s a u d e fic ita rn e zem lje, iz
b o g a tih u siro m ašn e . U su š tin i, trž iš ta d e lu ju u p ra v o u s u ­
p ro tn o m sm is lu i slu ž e d a p o v e ć a ju d e fic it i siro m aštv o
s a te lita iz L a tin s k e A m e rik e , uz isto v re m e n o p o v e ć an je
v išk a i b o g a ts tv a e v ro p s k e i se v e rn o a m e rič k e m etro p o le.
Z načaj i » re n ta b iln o s t« im p e rija listič k o g k a p ita la ne
leže u n e to z a ra d a m a od in v e s tic ija već u n jeg o v o j ulozi
u k a p ita lis tič k o m r a z v o ju i n e ra z v ije n o s ti. O n je izazvao
o g ro m n u p lim u čistog k a p ita la k o ja se iz s iro m ašn ih i n e ­
r a z v ije n ih z e m a lja L a tin s k e A m e rik e k r e ta la p re m a bo­
g a tim i n a p re d n im z e m lja m a m etro p o le , č a k i u v rem e
i m p e rija listič k o g »izvoza k a p ita la « o k o m e g o v o ri L e n jin .
K e rn k ro s (C airn cro ss) p r o c e n ju je izvoz k a p ita la iz E n g le­
sk e n a 2,4 m ilija rd e f u n ti ste rlin g a , a p rih o d od tih in v e ­
s tic ija n a 4,1 m ilija rd u , u p e rio d u izm e đ u 1870. i 1913. go­
d in e. L a tin s k a A m e rik a je isp o ru č iv a la m e tro p o li siro v in e
za in d u s tr iju i je f tin u h r a n u za n je n e r a d n ik e po d još
p o v o ljn ijim u slo v im a . T o je om ogu ćilo m etro p o li d a sn izi
n a ja m n in e , o d rži p r o fite i o tv o ri s tr a n a trž iš ta sv o jim k a ­
p ita ln im i p o tro š n im d o b rim a , d o p rin o se ć i n a ta j n a č in
o d rž a v a n ju m o n o p o lsk ih c e n a i v iso k o g p ro fita , uz sve
v eći p r itis a k n a s tv a r n e n a ja m n in e .

96
 O va trg o v in a i im p e rija listič k i k a p ita l u L a tin sk o j
A m erici p o stig li su više od običnog p o v e ć an ja v red n o sti
p roizvodnje, trg o v in e i p ro fita , usled toga što su u tu ob­
last in v e s tira li oko 10 m ilija rd i U S A d o lara. Im p e rija li­
stič k a m etro p o la isk o ristila je sv o ju trg o v in u i k a p ita l da
p ro d re u p r iv re d u L a tin s k e A m e rik e i d a sv o je p ro izv o d n e
m ogućnosti p rim e n i m nogo p o tp u n ije , e fik a s n ije i isc rp n i­
je za svoj razvoj, nego što je to polazilo za ru k o m kolo n i­
ja ln im m etro p o la m a. K ao što je p isala Roza L u k se m b u rg
0 jed n o m sličnom p rocesu »lišeni sv ih sv o jih n e ja s n ih v e ­
za, ovi odnosi se svode n a p ro stu čin je n ic u da je e v ro p sk i
k a p ita l u p o tp u n o sti apsorbovao eg ip a tsk u p o ljo p riv re d u .
O grom na p ro stra n s tv a zem lje, n e iz m e rn i ra d i p ro izv o d ­
n ja, koji p ritič u d rž a v i u vid u dažb in a, p re tv o rili su se,
konačno, u e v ro p sk i k a p ita l i bili a k u m u lira n i« .
U stv a ri, im p e rija liz a m je u L a tin sk o j A m erici otišao
još d alje. O n se d rža v o m poslužio n e sam o d a se dom ogne
p o ljo p riv re d e , već je zaposeo gotovo sve p riv re d n e i po­
litič k e in s titu c ije k a k o bi č ita v u p riv re d u u k lju č io u im ­
p e rija listič k i s iste m : la tifu n d ije su ra s le ta k v im tem p o m
1 ra z m e ra m a k a k v i se n e p a m te u isto riji, n a ro č ito u A r­
g e n tin i, B razilu , U ru g v a ju , n a K ub i, u M e k sik u i C e n tra l­
noj A m erici. Uz pom oć latin sk o a m e rič k ih vlad a, stra n c i
su z a g ospod arili — b u d z a što — o g ro m n im p ro stra n s tv im a
zem lje. A tam o g de se n isu dom ogli zem lje, p o m ogli su
go sp o d a ri n je n ih pro izv o d a, je r je m etro p o la p rig ra b ila i
m o n opolizovala ra z m e n u p o ljo p riv re d n ih i v e ć in e d ru g ih
proizvoda. P r ig ra b ila je latin sk o a m e rič k e r u d n ik e i p o v e­
ćala n jih o v u p ro d u k tiv n o s t isc rp lju ju ć i, p o n e k a d za n ek o ­
liko godina, p r iv re d n a b o g a tstv a — što se dogodilo, n a p ri­
m er, sa ru d n ic im a n itr a ta u Čileu. D a bi iz L a tin sk e A m e­
rik e izvozila siro v in e, a uv o z ila s v o ju o p re m u i ro b u , m e ­
tro p o la je p o d stic a la iz g ra d n ju lu k a, železn ica i o sta lih
u slu g a iz ja v n ih s re d s ta v a . Z elezničk a i e le k trič n a m reža,
dalek o od to g a d a b u d u p ra v e m reže, p o v eziv ale su u n u ­
tra š n jo s t je d n e ili v iše z e m a lja s u laz n o -iz la zn o m lu k o m ,
k o ja je, opet, bila p o v e z an a s m etro p o lo m . I d an as, posle
80 godina, još u v e k je n a s n a zi ova sh e m a izvoz-uvoz, d e-
lom što je železnica još o rije n tis a n a n a isti n ačin , ali i
sto g a što je, n a m e tro p o lu u p u ć e n , g rad sk i, p riv re d n i i
po litič k i raz v o j (koji je L a tin sk o j A m e ric i do n eo im p e rija ­
lizam X IX veka) doveo do s tv a r a n ja in te re s a k o ji su, uz

97
p o d ršk u m etro p o le , o d rža li i p ro širili o v a k a v raz v o j la tin ­
sk o a m e rič k e n e ra z v ije n o s ti i u X X v eku.
P r e n e ta n a k o lo n ija ln o do b a i p ro d u b lje n a u p e rio d u
slo b o d n e trg o v in e , s tr u k t u r a n e ra z v ije n o s ti u L atin sk o j
A m e ric i u č v rs tila se u X IX v e k u po m o ću trg o v in e i im p e ­
rija lis tič k o g k a p ita la . S t r u k tu r a n e ra z v ije n o s ti se p r e tv o ­
rila u m o n o e k s p o rtn u s iro v in sk u p riv r e d u sa sv o jim la ti-
fu n d ija m a , e k s p ro p ris a n im seo sk im p r o le ta rija to m i lu m -
p e n -p ro le ta rija to m k o ji e k sp lo a tiše s a te litiz o v a n a b u rž o ­
a z ija p o sre d stv o m k o r u m p ira n e a n tin a c io n a ln e d rža v e :
»M exico b a rb a ro « (T u rn e r); » b a n a n a re p u b lik e « C e n tra ln e
A m erik e, k o je n isu n iš ta d ru g o do » z e m lje -k o m p a n ije « ;
» n eizb ežn a e v o lu c ija latifu n d d je ; h ip e rp ro d u k c ija , p r i­
v re d n a za v isn o st i p o ra s t s iro m a š tv a n a K u b i« (G u e rra
i S a n c h e z); » b r ita n s k a A rg e n tin a « , i » p a to lo šk i Cile« o ko­
m e je isto rič a r F ransasko E n sin a (F ran cisco E n cin a) pisao
1912. g odine, p od n a slo v o m N u e s tra in fe rio rid a d econo-
m ica — causas y c o n secu en cia s (N aša e k o n o m sk a in fe ­
rio rn o s t — u z ro c i i posledice), sled eće: »N aš p riv re d n i
raz v o j p o s le d n jih g o d in a p r e d s ta v lja s in te z u k o ja p o tv rđ u je
p o s to ja n je p a to lo šk e situ a c ije . D o s re d in e X IX v ek a, sp o lj­
n a trg o v in a Č ilea b ila je gotovo isk lju č iv o u r u k a m a Ci-
lea n a c a . Z a m a n je od 50 g o d in a s p o ljn a trg o v in a je u g u šila
n a š u p o č e tn u trg o v a č k u in ic ija tiv u i n a n a šem s o p stv e n o m
tlu o d s tra n ila n a s iz m e đ u n a ro d n e trg o v in e i izbacila, u
ve lik o j m eri, iz trg o v in e n a m alo . . . T rg o v a č k a m o rn a ­
ric a . . . z a p ala je u ža lo sn e tešk o ć e i jo š u v e k u s tu p a p ro ­
s to r s tra n o j plo v id b i, č a k i u k a b o ta ž n o j trg o v in i. V ećina
o sig u ra v a ju ć ih k o m p a n ija k o je k o d n a s d e lu ju , m a tič n u
k u ć u im a ju u in o s tra n s tv u . D om aće b a n k e su u s tu p ile te ­
r e n , a to i d a lje čine, f ilija la m a in o s tr a n ih b a n a k a . Sv e
veći deo o b v e z n ic a š te d io n ic a p re la z i u ru k e s tr a n a c a k o ji
žive u in o stra n s tv u .«
S a ra z v o je m im p e rija liz m a u X IX v e k u , s tr a n i k a p ita l
dobdo je gotovo is tu u lo g u k a k v u je r a n ije im a la sp o ljn a
trg o v in a u p r ip a ja n ju L a tin s k e A m e rik e k a p ita listič k o m
ra z v o ju ii p re o b ra ž a v a n ju n je n e p riv re d e , d ru š tv a i o b lik a
v lad a v in e , sv e d o k s tr u k t u r a n je n e n e ra z v ije n o s ti n ije b ila
č v rs to k o n so lid o v a n a .

98
 C. N e o i m p e r i j a l i z a m i da lj e od n je g a

S p rv im sv e tsk im ratom , sv e tsk i k a p ita listič k i sistem

započeo je novu e ta p u svog razv o ja. O n a se n ije sa sto jala
toliko u p re m e š ta n ju m etro p o le iz E v ro p e u S je d in je n e
A m eričk e D ržave, koliko u celo k u p n o m p re o b ra ž a ju in d u ­
strijs k o g k a p ita liz m a — a z a tim i fin a n sijsk o g — u m o n o ­
polski k a p ita liz a m . Z apočevši u S je d in je n im A m eričk im
D ržavam a, ali u b rzo za tim i u E v ro p i i J a p a n u , n e k a d a ­
š n ja o bična in d u s trijs k a firm a ili fin a n s ijs k a k u ća zam e-
n je n a je d žinovskom m onopolskom k o rp o ra c ijo m s nacio ­
na ln o m osnovom , ali, u s tv a ri, s p re m n o m d a z a v la d a sv e­
tom . To je m u lti-in d u s trija , k olosaln i se rijs k i proizv o đ ač
s ta n d a rd iz o v a n ih p roizvoda no v e teh n o lo g ije, k o ja o b av lja
so p stv e n e fin a n s ijs k e o p eracije, p re d s ta v lja so p stv en o g
sv e tsk o g k u p o p ro d a jn o g ag e n ta , a često i fa k tič k u v lad u
u m nogim sa te lits k im z em ljam a, p a sv e češće i u m n o g im
z e m lja m a -m e tro p o la m a . D a bi se u d o v o ljilo n o v im p o tre ­
b a m a d rža v e i m onopolskih k o rp o ra c ija u m etro p o li,
n e o im p e rija lis tič k i raz v o j X X v e k a stv o rio je n o v e in s tr u ­
m e n te u la g a n ja i p ro d o ra k a p ita la p re tv o riv š i ih, u većoj
m e ri nego i sa m a sp o ljn a trg o v in a , u g lav n u m e đ u n a ro d n u
vezu pom oću k o je se u m e tro p o li u č v ršć u je k a p ita lis tič k i
raz v o j u njeg o v o j m onopolskoj eta p i, n a ra č u n ra z v o ja sve
veće n e ra z v ije n o s ti u L a tin sk o j A m erici.

1. K riz a u m e tro p o li i latin sk o a m e rič k i raz v o j

P rv i s v e tsk i r a t om ogućio je sa te lits k im p riv re d a m a

A m e rik e p re d a h u p o g led u stra n o g k a p ita la i s p o ljn e trg o ­
v ine, k ao i o s ta lih v eza s m etro p o lo m . K ao što se i ra n ije
događalo, L a tin o a m e rik a n c i su p o d sta k li s o p stv e n i in d u ­
s tr ijs k i raz v o j p rv e n s tv e n o n a m e n je n u n u tra š n je m trž iš tu
p o tro š n ih d o b a ra . C im se z a v ršio ra t, in d u s tr ija m etro p o le,
s a d a u g lav n o m se v e rn o a m e rič k a , p ro d rla je u p ra v o u one
ob lasti i se k to re , k a o što je b ila in d u s tr ija p o tro š n ih do­
b a ra u B u en o s A jre s u i S a n P ao lu , k o je su L a tin o a m eri­
k a n c i te k b ili in d u strija liz o v a li sa s ja jn im p e rs p e k tiv a m a .
O slo n je n e n a sv o ju fin a n s ijs k u , te h n o lo šk u i p o litič k u m oć,
se v e rn o a m e rič k e i b rita n s k e k o rp o ra c ije d o c n ije su p o ti­
sn u le , p a i z a m e n ile — tj. d e n a cio n a liz o v a le — la tin sk o -

99
 a m e rič k u in d u s tr iju . K riz e trg o v in s k o g b ila n s a k o je su,
n a ra v n o , izbile, s a n ir a n e su p om oću sp o ljn ih za jm o v a ko­
jim a su p o k riv a n i d e fic iti, a li ti z a jm o v i su slu ž ili i d a se
od v la d a d o b iju k o n c e sije k o je su o m o g u ća v a le još sn a ž n iji
p ro d o r m e tro p o le u p riv r e d u L a tin s k e A m e rik e .
K riz a 1929. godine, s u p ro tn o te o riji m e đ u n a ro d n e t r ­
govine, ali u s k la d u sa is to rijsk im č in je n ic a m a, v eo m a je
s m a n jila učešće s tr a n o g k a p ita la i trg o v in e , a sle d stv en o
to m e i tra n s f e r in v e s tic io n ih s re d s ta v a dz s a te lita u m e tro ­
polu. S la b lje n je e k o n o m sk ih v eza sa L a tin sk o m A m e rik o m
i u m a n je n o m e š a n je m e tro p o la počelo je d e p re sijo m
1930. godine, od rža lo se to k o m re c e s ije 1937, i p ro d u ­
žilo za v re m e d ru g o g sv e ts k o g r a t a i o d g o v a ra ju ć e o b n o ­
ve, sve do p o č e tk a p e d e se tih god in a. To je u L a tin sk o j
A m erici s tv o rilo ek o n o m sk e u slo v e i o m ogućilo p o litičk e
p ro m e n e k o je s u se o d ra z ile k a o p o č e ta k n je n e n a jja č e
n a c io n a lis tič k e p o litik e i n a jv e ć e sa m o s ta ln e in d u s tr ija li­
z a cije p o sle p e rio d a 1830— 1840. g o d in e, a m o žd a i sv ih
v re m e n a . R e v o lu c ija 1930. g o d in e u B ra z ilu d a la je in ­
d u s tr ijs k im in te r e s im a o d re đ e n u p o litič k u m oć, d o v e la n a
p r e d s e d n ič k i po lo ža j v e lik o g n a c io n a lis tu Z e tu lia (G e tu -
lio) V a rg a sa i o m o gućila in d u s trija liz a c iju S a n P ao la.
U M e k sik u je p r v i s v e ts k i r a t p o d s ta k a o p re p o ro d i p ro ­
d u ž e ta k m e k s ič k e a n tiim p e r ija lis tič k e re v o lu c ije iz 1910.
go d in e; d e p re s ija je o m o gućila i o lak ša la u č v rš ć e n je rev o lu ­
c ije p od p re d s e d n ištv o m n a c io n a lis te g e n e ra la K a rd e n a sa
(C ardenas), k o ji je e k s p ro p ris a o n a ftu , do ta d a u ru k a m a
stra n a c a , ra z d e lio z e m lju i p o sta v io te m e lje in d u s tr ija li­
zaciji k o ja će u s le d iti č e trd e s e tih g o d in a ovog vek a. Za
č ita v u L a tin s k u A m e rik u , k riz a m e tro p o le je v re m e k a d a
se s tv a r a ju , ta d a n a p re d n i, n a c io n a lis tič k i p o k re ti A ja de
la T o re a (H aye d e la T o rre ) u P e ru u , A g ira S e rd e (A gu­
irr e C erda) u Č ile u ; R o m u la G a lje g o sa (R o m u l G allegos) i
R o m u la B e ta n k u ra (R om ul B e ta n c o u rt) u V e n e c u e li; P e ro ­
n a u A rg e n tin i. In d u s tr ija liz a c ija se sa d a n ije o g ran ič ila
n a to d a p ro iz v o d i sam o p o tro š n a d o b ra za trž iš te v iso k ih
p rih o d a , već je o b u h v a tila i o b e z b e đ iv a n je — po m o ću d o ­
m aćeg, a n e in o stra n o g ja v n o g i p riv a tn o g k a p ita la — k a ­
p ita ln ih d o b a ra za te š k u in d u s tr iju , k ao što su in d u s trija
čelika, h e m ijsk ih pro iz v o d a , e le k trič n e e n e rg ije i m ašin a.

100
 2. E k sp a n z ija m e tro p o le i n e ra z v ije n o st
L a tin sk e A m e rik e

S oko n č a n je m r a t a u K oreji, zav ršio se i ovaj m ed en i

m esec L a tin s k e A m erike. E k sp a n z ija n e o im p e rijalistič k e
m etro p o le — sa d a p o sre d stv o m k a p ita la i trg o v in e m eđ u ­
n a ro d n e m onopolske k o rp o ra c ije — u zela je ponovo p u n i
zam ah, o b u h v a ta ju ć i iznova L a tin s k u A m e rik u procesom
svetskog k a p ita listič k o g raz v o ja i o b n a v lja ju ć i u njoj p ro ­
ces n e ra z v ije n o s ti. T ra d ic io n a ln i trg o v a č k i odnosi m e tro ­
pola— s a te lit u raz m e n i in d u strijsk e ro b e za siro v in e, pod
sve n e p o v o ljn ijim u slo v im a za L a tin s k u A m e rik u , k riz e
i de fic iti p la tn ih b ila n sa sa te lita , k ao i n e p re k id n i ko m -
pen zacio n i h itn i zajm o v i od m etro p o le, dobili su ponovo
svoj s ta ri zn a ča j. A li sa d a su svi ovi činioci d elo v ali za­
jed n o i pod o tež a n im o kolnostim a, do k je s tr u k tu rn a n e ­
ra z v ije n o s t L a tin s k e A m e rik e b ila još p ro d u b lje n ija usled
n e o im p e rija listič k e te ž n je džin o v sk ih m on o p o la da se u L a­
tin sk o j A m e ric i dom o g n u p re ra đ iv a č k ih in d u s tr ija i u s lu ­
žn ih d e la tn o s ti i d a ih u k lju č e u p riv a tn o c a rstv o m o n o ­
pola. U m e đ u v re m e n u , širo k e la tin sk o a m e rič k e m ase iz
d a n a u d a n su p o s ta ja le sv e siro m ašn ije .
B itn e p rin c ip e in v e s tic ija m on o p o la iz m etro p o le već
p o tk ra j d v a d e se tih g o d in a o štro i v isp re n o je a n a liz ira o
J. F. N o rm a n u svom d e lu La luch a p o r A m e ric a d el S u r
(B orba za J u ž n u A m e rik u ): » U p o red im o s tr u k tu r u in o ­
str a n e trg o v in e i in v e s tic ija u Ju ž n o j A m erici. Izvoz S je ­
d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a o b u h v a ta u g lav n o m m ali bro j
a rtik a la n a jm o d e rn ije m aso v n e p ro iz v o d n je. A u to m o b ili,
r a d io -a p a ra ti, g ram o fo n i, m ašine, sam o s u n e k i od p ro iz ­
vo d a v e lik ih in d u s tr ija o sn o v a n ih u s k o ra š n je v r e m e . . .
K o pro izv o d i ove a rtik le ? M ahom u v e k istih .trid e s e t v e li­
k ih ’ . . . U voz S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a iz J u ž n e A m e­
rik e u g lav n o m se s a sto ji od p ro iz v o d a ze m lje : ru d e, s iro ­
vina, k ao što su n a fta , k a la j, k afa. K o ih p ro izv o d i u J u ž n o j
A m e ric i? U v e ć in i slu č a jev a , o rg an iz a cije član ice istih .tr i­
de set v e lik ih ’ iz S je d in je n ih A m e rič k ih D ržava. N jih o v e in ­
v e stic ije n a la z e se p riv id n o u isp o sta v am a za izv o zn e p oslo­
ve. V eliki deo s p o ljn e trg o v in e S je d in je n ih A m e rič k ih D r­
žava sa J u ž n o m A m e rik o m n alazi se po d k o n tro lo m istih
firm i ko je red o v n o in v e s tira ju u lo k aln u in d u s triju . O va ču­
do višna p re d u z e ć a izg le d a d a su p rv a, n e sam o u p o g led u

101
 in v estic ija , već i s p o ljn e trg o v in e . . . č ita v a ek o n o m sk a
ra z m e n a s Ju ž n o m A m e rik o m k a o d a je u s u š tin i pro izv o d
n e p re k id n e e k s p a n z ije in d u s tr ijs k ih d žin o v a . . . P re d u ze ć a
,trid e s e to ric e v e lik ih ’ r a d e u č ita v o m sv e tu , ali su im s lu ­
ž b e n a s e d išta u S je d in je n im A m e rič k im D rž a v a m a . O n a
ra s p o la ž u in v e stic ija m a , a p re k o n jih i izvozom s re d s ta v a
za p ro iz v o d n ju , k ao što su m a šin e ili r a z n a p o s tro je n ja .
O na n a d g le d a ju p ro iz v o d n ju , a p re k o n je i ra s p o d e lu p ro ­
izv e d e n ih a rtik a la . . . T a k v a s v e ts k a e k s p a n z ija tip ič n a je
za m o d e rn u e ta p u k a p ita liz m a , je r su n a c io n a ln e g ran ic e
p re v iš e sk u č e n e za s v e ts k a p re d u z e ć a -. O ko 1950. godine,
više od 9 0 % n e p o s re d n ih in v e s tic ija S je d in je n ih A m e rič ­
k ih D rž a v a u L a tin s k o j A m e ric i p o tic a lo je iz 300 s e v e rn o -
a m e rič k ih k o rp o ra c ija , a od ta d a se » s te p e n k o n c e n tra c ije
još više u č v rs tio -.
T okom p e d e se tih g odina, k o rp o ra c ije m e đ u n a ro d n o g
m o n o p o la p re v a z išle su p ro sto in s ta lir a n je in o stra n e in ­
d u s tr ije u o k v irim a c a rin s k e b a rije r e k o ja š titi L a tin sk u
A m e rik u , i g a ra n tu je viso k e c en e i p ro fite . U p rv o v rem e
m o n ta ž n e ra d io n ic e i trg o v in s k e o rg a n iz a c ije o s n iv a ju n e k u
v r s tu p om oćnog s is te m a u ko m e s re d n ji i m ali la tin sk o a m e -
rič k i in d u s trija lc i p ro iz v o d e d elo v e za lo k a ln u m o n ta ž u
za r a č u n m o n o p o la iz m etro p o le . M o n o p o l m etro p o le u slo v -
Ija v a in d u s tr ijs k i proces, o d re đ u je p ro iz v o d n ju čiji je je ­
d in i k u p a c , s m a n ju je so p s tv e n e izd a tk e u k a p ita lu o sla­
n ja ju ć i se n a in v e s tic ije i k re d ite sv o jih latin sk o a m e rič k ih
izvođača i p odizvođača, i p re b a c u je cen u k o š ta n ja cik lič­
n ih h ip e rp ro d u k c ija n a ove fa b r ik a n te : isto v re m e n o za se ­
be z a d rž a v a lav o v sk i u d e o u p ro fitim a o v a k v o g a ra n ž m a ­
na, za p o n o v n a u la g a n ja i e k s p a n z iju u L a tin sk o j A m e ri­
ci, o dnosno za n jih o v o u p u ć iv a n je u m etro p o lu i n a d r u ­
ga m e s ta u s v e tu g de d e lu je .
P o s le d n jih g o d in a m on o p o li iz m e tro p o la o tišli su ko­
ra k d a lje u p ro ce su in te g ra c ije m e tro p o la — s a te lit tak o što
se u d ru ž u ju sa in d u s tr ijs k im i/i li fin a n s ijs k im g ru p am a ,
p a čak i sa z v a n ič n im in stitu c ija m a , u tak o z v a n a m ešo v ita
p re d u z e ć a . U L a tin s k o j A m e ric i o v aj p ro ce s često b ra n e
k a o č u v a ra d o m ać ih in te re s a , i s tim u lišu k a o p o k re ta č a
e k o nom skog raz v o ja . P re k o n jih se p re d la ž e (ug lav n o m
p rip a d n ic i la tin sk o a m e rič k e » k ru p n e b u ržo a z ije « k o jim a to
k o risti, ili n je n i p re d s ta v n ic i) d a M ek sik o ili B ra z il u č e ­
s tv u ju u f in a n s ir a n ju i k o n tro li o v a k v ih p red u z e ć a , ili d a

102
 se b a k a r » čilean izu je« (um esto n a cio n alizacije) v lad in im
učešćem od 25% , 49% ili 51%*. U S je d in je n im A m eričk im
D ržavam a, ovaj proces je bio ozvan ičen u P ism u se ve rn o -
a m e ričk o m narodu, up u ć e n o m od R e p u b lik a n sk o g k o o rd i­
nacionog k o m ite ta n a čijem čelu je b iv ši a m b a sa d o r
M eksika. U p ism u se p re p o ru č u ju o v ak v a » u d ru živ a n ja «
kao n a jb o lji savez za n a p re d a k , sa » s tv a rn o jed n a k im m o­
gućnostim a«, i v o jn e d ik ta tu re ko je »m ogu d a obezbede
p o tre b n u sta b iln o s t u c ilju o su je ć e n ja k o m u n istič k e o pa­
snosti u p e rio d im a p o litičkog i eko n o m sk o g prelaza« .
U ovom novom u d ru ž iv a n ju s k a p ita lo m i v lad a m a
L a tin sk e A m e rik e m onopoli m etro p o la, u po četk u , sa za­
dovoljstvom p r ih v a ta ju učešće koje izisk u je m alo sop-
stv en o g k a p ita la . U stv a ri, in o stra n o d ru štv o često do­
lazi sa m alo k a p ita la ili bez njega, ali, o sla n ja ju ć i se na
m e đ u n a ro d n i u g led koji u živ a i n a sv o ju k re d itn u sposob­
nost. ono n a licu m e sta p rib a v lja svoj udeo.
P re m a po d a c im a O d e lje n ja za trg o v in u S je d in je n ih
A m e rič k ih D ržava, 1957. god in e izašlo je iz S je d in je n ih
A m e rič k ih D rž a v a 2 6 % od u k u p n o ob ezb eđ en o g i u p o tre b -
lje n o g k a p ita la za sv e a m e rič k e o p e ra c ije u B razilu , dok
je o s ta ta k ob ezb eđ en u B ra z ilu u k lju č u ju ć i i 3 6 % iz b r a ­
zilsk ih izv o ra izv a n s e v e rn o a m e rič k ih firm i. T e iste go­
d in e 2 6 % a m e rič k o g k a p ita la n e p o sre d n o in v e s tira n o g u
K a n a d i po tic a lo je iz S je d in je n ih A m e rič k ih D ržava, a o-
sta ta k je ta k o đ e d o b ije n u K an ad i. Već 1964. godine, m eđ u ­
tim , deo se v e rn o a m e rič k ih in v e s tic ija p o rek lo m iz S je d i­
n je n ih A m e rič k ih D rž a v a opao je n a 5% , svodeći, u p e ri­
odu od 1957. do 1964. godine, p ro še k se v ern o a m e rič k o g
u d e la u u k u p n o m k a p ita lu k o jim su ra sp o la g ale se v ern o -
am e rič k e firm e n a sv e g a 15% . S a v p re o s ta li deo » s tra n ih
in v estic ija « bio je ob ezb eđ en u K a n a d i od z a d rž a n ih do-

1 Časopis Vision (89) iz lanca severnoameričkih časopisa Time

i Life, ističe: »U opštim crtama, krupna preduzeća spremnija su od
malih da požele dobrodošlicu stranom kapitalu. Izvesna udruženja
sitnih fabrikanata, posebno u Meksiku i u Brazilu,neumorno se
izjašnjavaju protiv osnivanja konkurentskih preduzeća sa stranim
kapitalom. Ovakav stav ne dele krupniji industrijalci. Po njihovom
shvatanju preduzeća sa stranim kapitalom povećavaju zaposlenost
u zemlji i uz odgovarajuće povećanje unutrašnjeg tržišta za sve
vrste proizvoda, istovremeno pomažu da se ublaže društveni pri­
tisci. Oni priznaju isto tako da strane firme donose i nove tehnike,
nove metode koje mogu da se prihvate.«

103
b iti (42°/o), r e z e rv i n a im e a m o rtiz a c ije (31% ) i fondova
ko je su se v e rn o a m e rič k e f irm e d o b ile n a k a n a d sk o m trž i­
š tu k a p ita la (12% ). P r e m a a n k e ti s p ro v e d e n o j o a m eričk im
firm a m a k o je su se b a v ile d ire k tn im u la g a n je m i delovale
u K a n a d i to k o m 1950— 1959, 79% firm i u sp elo je da
p rib a v i oko 25% k a p ita la n a m e n je n o g sv o jim o p eraci­
ja m a n a licu m esta , d o k je 4 7 % s e v e rn o a m e rič k ih firm i
k o je su im a le in v e s tic ije u K a n a d i u sp e lo d a c e lo k u p n i svoj
o p e ra tiv n i k a n a d sk i k a p ita l o b ezb ed i u to j z em lji, a n e u
S je d in je n im A m e rič k im D rž a v a m a . Im a raz lo g a d a se ve-
r u je d a je ovo se v e rn o a m e rič k o isk o rišć a v a n je stra n o g
k a p ita la za f in a n s ir a n je se v e rn o a m e rič k o g » s tra n o g in v e ­
s tir a n ja « d a le k o veće u n e ra z v ije n im zem lja m a , m no g o sla ­
bijim i b e sp o m o ć n ijim ne g o što je K a n a d a .
G la v n i u d e o k o rp o ra c ija iz m e tro p o la u m ešo v ito m
p re d u z e ć u s a sto ji se od te h n o lo šk o g b lo k a licenci, n a c rta ,
in d u s tr ijs k ih procesa, p re p la ć e n ih s tr u č n ja k a i, što n ije od
m a n je g z n a ča ja , fa b rič k ih m a r k i i p ro p a g a n d n ih k a m p a ­
n ja, d o k je n a jv e ć i d eo k a p ita la za fin a n s ira n je , la tin sk o -
a m e rič k i, k a o i porezi, isk lju č iv e lic e n c e i o sta le k o n cesije
i, m o žd a ono što je n a jv a ž n ije , c a rin s k a z a štita . M onopol­
s k a m e đ u n a ro d n a k o rp o ra c ija ta d a m o že d a izv u če p o tp u n u
p r e d n o s t iz svog te h n o lo š k o g m onop o la, f in a n s ijs k e re z e rv e
i n e p o s re d n e i p o s re d n e p o litič k e m o ći i d a iz za je d n ičk o g
p re d u z e ć a d o b ija v eće p r o fite neg o n je n i la tin sk o a m e rič k i
p a rtn e ri, d a ih r e in v e s tira i s te k n e v eću k o n tro lu n a d p re -
d uzećem , p riv re d o m i z e m ljo m u k o jo j d e lu je. U m e đ u ­
v re m e n u , la tin sk o a m e rič k i p a r tn e r i b iv a ju p o litič k i o n em o ­
g ućeni, a z a tim isk o rišć e n i k a k o bi s v o je v lad e p riv o le li n a
s tv a r a n je ili p o b o ljš a n je in v e s tic io n e k lim e za » stra n i«
k a p ita l.
O v ak v o u d r u ž iv a n je m o n o p o la iz m e tro p o le sa p re d u -
zećim a i v la d a m a L a tin s k e A m e rik e — ili, ta č n ije rečeno,
a p s o rb o v a n je tih p re d u z e ć a i v la d a od s tr a n e m o n o p o la —
n ije n ip o što o g ra n ič e n o n a p r e r a đ iv a č k u in d u s tr iju . O no
o b u h v a ta b a n k a rs tv o , p oslove o s ig u ra n ja , z a h v a ta z atim
trg o v in u n a veliko, m e đ u n a r o d n u i d o m aću , k ao i trg o v in u
n a m alo, k o je sv e v iše i v iše m o n o p o liz u je ; z a h v a ta p o ljo ­
p r iv r e d n u p r o iz v o d n ju za do m ać e i sv e ts k o trž ište , fin a n -
s ira n je n e tro š k o v e i k o n tro liš e p r o iz v o d n ju ; z a h v a ta sve
v r s te u s lu ž n ih d e la tn o s ti, bioskope, s n im lje n u m u zik u , v e sti
za šta m p u , radio, te le v iz iju i, što je tak o đ e od zn a ča ja , re ­

104
 klam u (kao što sv ak o m ože d a u sta n o v i n a sv o je zadovolj­
stvo ili nezadovoljstvo, pošto je 95 % p ro izv o d a k o ji se re ­
k la m ira ju p re k o te le v iz ijsk ih e k ra n a u M ek sik u i o stalim
z em ljam a L a tin sk e A m e rik e od s e v e rn o a m e rič k ih firm i, u
om otu od v e ste rn -p ro g ra m a , FB I i k o n tra šp iju n a ž e, n e baš
n e o d re đ e n o g ideološkog sa d ržaja).
V e rtik a ln a i h o riz o n ta ln a in te g ra c ija jed n e k o rp o ra ­
cije k o ja d e lu je u v iše ovih s e k to ra latin sk o a m e rič k o g trž i­
šta i k o n tro liše ga — a da i n e sp o m in jem o sv e tsk u k o n tro lu
— om ogućava veće do b iti u svako j po jed in ačn o , kao i u
celo k u p n im o p e ra c ija m a. Isto ovo m ože se reći za se v ern o -
a m e rič k e firm e k o je d e lu ju u L a tin sk o j A m erici. N jim a
b a n k e iz S e v e rn e A m e rik e p o z a jm lju ju latin sk o a m e rič k e
depozite, k o je on d a one m eđ u so b n o k u p u ju i p ro d a ju i u
vezi s tim o b ja v lju ju oglase p re k o s e v e rn o a m e rič k ih r e ­
k la m n ih a g e n cija, k o risteć i n jih o v u tic a j n ad s re d stv im a
m a so v n ih k o m u n ik a c ija L a tin s k e A m e rik e d a bi izv ršile
p r itis a k u c ilju p r ih v a ta n ja e k o n o m sk ih i a d m in istra tiv n ih
m e ra p o g o d n ih in te re s im a m etro p o le i n a u š tr b n a ro d n ih
in te re s a . In te g ris a n i k a p ita lis tič k i m o n o p o l s tv a r a n a ovaj
n a č in u L a tin sk o j A m e ric i sp o ljn e u šte d e sa v iše a sp e k a ta :
izvan sv ih ek o n o m sk ih se k to ra , izv an sv ih m o n o p o la u m e­
tro p o li, i izv a n sv ih la tin sk o a m e rič k ih p riv re d a , k o je se
sle d stv en o to m e jo š vdše d e k a p ita liz u ju u k o rist m etro p o le.
K a p ita lis tič k i ra z v o j ide i k o ra k d alje. O n je izra sta o
od izv o z n ik a k a p ita la za in v e s tir a n je do m o n o p o la k o ji a p -
s o rb u je d om aće p r iv re d e L a tin s k e A m e rik e i d a n a s p r e r a ­
sta u im p e riju k o rp o ra c ija k o ja se sa d a p rip re m a d a ap so r-
b u je č ita v la tin sk o a m e rič k i k o n tin e n t u m o n o p o l m etro p o -
litsk ih k o rp o ra c ija . O d n e d a v n o S je d in je n e A m e rič k e D rž a ­
ve su počele d a p o d stič u la tin sk o a m e rič k u e k o n o m sk u in ­
te g ra c iju , u n a s to ja n ju da p o stig n u s tv a r a n je Z a jed n ič k o g
in te ra m e rič k o g trž iš ta k o je bi o b u h v a tilo i S je d in je n e A m e­
rič k e D rž a v e i K a n a d u . I bez ovoga p o sled n jeg , n a jv e ć i
deo la tin sk o a m e rič k e trg o v in e in d u strijsk o m ro b o m p r ip a ­
da, p re m a s p o ra z u m u iz M o n te v id e a, s e v e rn o a m e rič k im
k o rp o ra c ija m a — kao što su K a jz e r i D ž e n e ral ile k trik (Ge­
n e ra l E lectric) — k o je n a ta j n a č in im a ju m o g u ćn o st d a
pro iz v o d e u jed n o j latin sk o a m e rič k o j ze m lji d a bi, zatim ,
izvozile u d ru g u . N e z a d o v o lja v a ju ć i se ov im s p o ljn o trg o -
vin sk im m u ltila te r a ln im sp o ra z u m im a , s e v e rn o a m e rič k a
m e tro p o la s k la p a i b ila te ra ln e ugov o re, k o ji s u je d n a v rsta

105
s u b im p e rija liz m a . Izg le d a k a o d a su S je d in je n e A m eričk e
D ržav e o d a b ra le B razil u Ju ž n o j A m e ric i — p osle d rž a v ­
nog u d a ra 1964. god in e — i, u m an jo j m eri, M eksiko u
C e n tra ln o j A m erici, k a o p e tu ko lo n u ili e k o n o m sk i i po­
litič k i m o sto b ra n n a a m e rič k o m k o n tin e n tu , o d a k le se-
v e rn o a m e rič k i m onopoli i n jih o v a v la d a p r is v a ja ju trž iš ta
i v lad e m a n jih z e m a lja p o što pom o ću te h n o lo g ije , k a p ita la
i po litič k o g u tic a ja s tv o re n u ž n e u slo v e za e k sp an z iju . Taj
in te g ra c io n is tič k i i s u b im p e rija lis tič k i ra z v o j u v e ć a v a ek o ­
n o m sk u i p o litič k u n e ra v n o te ž u , k a k o u n u ta r tih ze m a lja
ta k o i izm e đ u n jih , š to u o sta lo m č in i s v e ts k a e k sp a n z ija
m o nopola u c elini (tre b a k o n s u lto v a ti ra d o v e R u ja M a u ra
M a rin ija ).
G la v n i p o d stic a j za ove n e o im p e rija lis tič k e o b lik e n e ­
je d n a k o g ra z v o ja i n e u ra v n o te ž e n e la tin sk o a m e rič k e n e ­
ra z v ije n o s ti, p o tič e od n e p re s ta n e e k s p a n z ije i m o n o p o li­
z a cije m e đ u n a ro d n ih k o rp o ra c ija sa s e v e rn o a m e rič k o m
osnovom i od n jih o v e n o v e teh n o lo š k e rev o lu c ije . P o sled ice
o v a kvog k a p ita lis tič k o g ra z v o ja u L a tin sk o j A m e ric i id u
m nogo d a lje od b e z az le n o g u la g a n ja k a p ita la i u sp e šn o g
u v o đ e n ja te h n o lo š k ih d o stig n u ć a .
T e h n o lo šk a r e v o lu c ija u a u to m a tiz a c iji, k ib e rn e tic i i
s ta n d a rd iz a c iji c e lo k u p n o g in d u s tr ijs k o g p ro ce sa m o n o p o ­
la, uz o d g o v a ra ju ć e b rzo z a s ta re v a n je m ašin a , n jih o v a sve
m a n ja r e la tiv n a e fik a s n o st i p o ja v a v išk a in d u s tr ijs k e o p re ­
m e, dovodi do p r e n o š e n ja slo b o d n e ili te k z a sta re le o p rem e
iz m e tro p o le u L a tin s k u A m e rik u , često i b ez p ro m e n e v la ­
s n ik a (n a ra v n o , za p o tre b e p o reza, ra z d u ž u je se m a tič n a
kuća, a z a d u ž u ju f ilija le po a s tro n o m s k im k n jig o v o d s tv e ­
n im ce n am a , što v e š ta č k i p o v e ć a v a tro šk o v e , p rik riv a
s tv a r n e z a ra d e , i p o m až e d a se iz z e m lje p rim a o c a izvuče
k a p ita l).
U L a tin s k o j A m e ric i, m e đ u n a ro d n i m o n o p o l k o risti
ovu o p re m u i te h n o lo g iju d a b i se tak m ič io sa lo k aln im
k o n k u re n tim a , u k lo n io ih ili a p so rb o v a o , je r ovi n e m a ju
sre d s ta v a ili isp o ru č ila c a k od k o jih bi se m ogli sn a b d e v a ti,
ili n isu u s ta n ju d a p r ib a v e dozvole za uvoz. O vo se n aziv a
p o d iz a n je m teh n o lo šk o g n iv o a la tin sk o a m e rič k e p r iv re d e i
e lim in isa n je m n e e fik a sn o s ti.
N a ra v n o , s v u d a u k a p ita lis tič k o m s v e tu s e v e rn o a m e -
rič k a te h n o lo g ija p o s ta je no v i izv o r m o n o p o lsk e m oći i
n o v a o snova e k o n o m sk o g k o lo n ija liz m a i p o litič k o g n eo k o -

106
 lonijalizm a. T ako s e v ern o a m e rič k i p o slovni časopis US
N ew s and. W orld R e p o rt iz ve sta v a : » B o jazan d a će
E vropa — k o ja sve više i više z a o sta je za S je d in je n im
A m eričkim D rž a v a m a u tehnološko m p o g led u — za v ršiti
za de seta k go d in a k ao .n e ra z v ije n a o b last’ izn e n a d a je po­
sta la veom a re a ln a . . . R e z u lta t toga je, k ak o k ažu E v ro p ­
ljani, da se k o n tin e n t p re o b ra ž a v a , teh n o lo šk i govoreći, u
,se v e rn o am e rič k u k o lo n iju ’. . . P re m a reč im a jed n o g ista k ­
n u tog nem a č k o g in ž e n je ra , ,k ak o su s tv a ri k ren u le , bićem o
zaostala o b last u ro k u od 10 godina. T a d a će n a s v id eti
kako k u cam o n a v r a ta S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a t r a ­
žeći m ilo stin ju , kao i s v a k a d ru g a n e ra z v ije n a z em lja «.
M e đ u n a ro d n a k o rp o ra c ija k o ja k o n tro liše ovu teh n o lo ­
g iju pov e ć av a m o n o p o lsk u m oć n a d sv o jim latin sk o a m e rič -
kim p a rtn e rim a iz m e šo v itih pred u z e ć a , n a d sv o jim ta k ­
m acim a iz d ru g ih firm i i n a d p riv re d o m L a tin sk e A m erik e
uopšte. U n jo j se, k ao r e z u lta t svega, z a o štra v a odnos k a ­
p ita l— rad , r a s te h ip e rp ro d u k c ija i o p a d a o p šti n iv o n a ja m ­
n in a. Iz ov ih razloga, a i z ato što se in v e s tic ije iz in o stra n -
s tv a u v e lik o p o v e ć av a ju bez o d g o v a ra ju ć eg p o v e ć an ja d o ­
m aće k u p o v n e m oći, p o s ta ju sve češće i duže, p e rio d ičn e
k rize, p a u L a tin sk o j A m erici r a s te s tr u k tu r n a i c ik ličn a
n ezap o slen o st. K a d a do n jih dođe, sn a žn e latin sk o a m e rič k e
firm e p ro g u ta ju sv o je s la b ije su n a ro d n ic e, a i n jih , opet,
a p so rb u ju , po sn iž e n im cenam a, m onopoli iz m etro p o le,
još veći i jači, čim e se d a lje p o v e ć av a ste p e n m on o p o la
i den a cio n a liz a cije L a tin sk e A m erik e. K a d je to k o m 1964.
godine n a c io n a ln i d o h o d a k p e r c a p ita u B ra z ilu o pao za
6% , n jeg o v o g n a jv e ć e g p ro iz v o đ a č a č elik a a p s o rb o v a o je
» B etleh em stil«. N a ovaj n ačin, k o rišć e n je p o sto jeće o p re ­
m e, k o n tro la n a d no v im in v e s tic ija m a i se le k c ija uvoza,
o d ređ e n i s u još v iše p o tre b a m a i p o g o d n o stim a m etro p o le,
a sv e m a n je o d g o v a ra ju p o tre b a m a ra z v o ja L a tin s k e A m e­
rik e i d r u š tv e n im p o tre b a m a n je n ih n a ro d a .
O vaj m on o p o lsk i k a p ita l, p o red to g a što s tv a ra do b it
pom oću k o je m e tro p o la p r is v a ja la tin sk o a m e rič k u p r iv r e ­
du, sv a k a k o iza z iv a još veći t ra n s fe r d o b iti o v ih s tr a n ih
firm i i još veći o d liv k a p ita la iz L a tin s k e A m e rik e u S je ­
d in je n e A m e rič k e D rž a v e .2

! Profitna stopa monopola iz metropole u Latinskoj Americi

je nepoznata, ali svakako veća od 5°/o, koliko se uglavnom tvrdi da

107
 I k o n z e rv a tiv n e p ro c e n e T rg o v in sk o g o d e lje n ja S je ­
d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a p o k a z u ju d a je izm e đ u 1950.
i 1965. go d in e u k u p n i o d liv k a p ita la n a m e n je n o g in v e sti­
c ija m a u p re o s ta lo m d e lu s v e ta izn o sio 23,9 m ilija rd i do­
la r a d o k je o d g o v a ra ju ć i p riliv d o b iti iznosio 37 m ilija rd i,
što čini n e to p r iliv u S je d in je n e A m e rič k e D rž a v e od 13,1
m ilija rd e . O d u k u p n o g iznosa, 14,9 m ilija rd i p rese lilo se iz
S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a u K a n a d u , d o k je 11,4 bilo
u p u ć e n o u s u p ro tn o m p ra v c u , što č in i n e to o d liv iz S je ­
d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a od 3,5 m ilija rd i. Ali, s itu a c ija
k o ja p o s to ji izm e đ u S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a i sv ih
o s ta lih z e m a lja , u v e ć in i s lu č a je v a s iro m a š n ih i n e ra z v i­
jen ih , sa sv im je s u p ro tn a : 9 m ilija rd i in v e s tic ija o d lazi u
ove zem lje, d o k 25,6 m ilija rd i d o b iti k a p ita la d o lazi iz n jih
u S je d in je n e A m e rič k e D ržav e, što č in i n e to p r iliv od s i­
r o m a šn ih b o g a tim a od 16,6 m ilija rd i.
O d g o v a ra ju ć i o d liv k a p ita la S je d in je n ih A m e rič k ih
D rž a v a u L a tin s k u A m e rik u bio je 3,8 m ilija rd i d o lara,
a o d liv iz L a tin s k e A m e rik e u S je d in je n e A m e rič k e D rž a ­
v e 11,3 m ilija rd i, što p r e d s ta v lja n e g a tiv n i sald o od 7,5
m ilija rd i d o la ra za L a tin s k u A m e rik u . S o b ziro m n a to
d a m e đ u n a ro d n e k o rp o ra c ije iz b e g a v a ju p o rez e i d ru g e n a ­
m e te n a ra z m e n u ta k o što re d o v n o u v e ć a v a ju f a k tu r e p ro ­
d a je iz m a tič n e k u ć e i n iže z a ra č u n a v a ju s v o ju k u p o v in u
od f ilija la iz L a tin s k e A m e rik e , deo n jih o v e d o b iti o sta je
p r ik r iv e n p o d s ta v k o m tro šk o v a , ta k o d a je s tv a r n i t ra n s fe r
p r o fita iz L a tin s k e A m e rik e u m e tro p o lu veći od onoga
k o ji r e g is tr u ju la tin s k o a m e rič k e v lad e i v la d a m e tro p o le .
O p e ra c ije u in o s tr a n s tv u u g lav n o m p re v a z ila z e odgo­
v a ra ju ć e in v e s tic ije . T r a n s f e r p r o fita od n e p o s re d n ih u la ­
g a n ja s tr a n ih k o rp o ra c ija k o š ta L a tin s k u A m e rik u (s izu ­
z e tk o m K u b e ) oko 14% n je n ih p rih o d a od izvoza ro b e

iznosi. Sledeće činjenice mogu nam dati izvesnu predstavu o tome:

u Sjedinjenim Am eričkim Državama prosečna dobit od kapitala
investiranog u industriju veća je od 10%. Dvesta najvećih korpora­
cija iz Sjedinjenih Am eričkih Država poseduju 57% kapitala, ali
primaju 68% dobiti; prema tome, zarađuju više od prosečne profitne
stope. N ajveće su korporacije koje posluju u inostranstvu. One sa
svojim kapitalom zarađuju dva do četiri puta više u inostranstvu
nego s tim istim kapitalom kod kuće a poslovanjem u Latinskoj
Americi ostvaruju nekoliko puta veću dobit nego ostalim opera­
cijama u inostranstvu (uključujući Evropu i Kanadu) uzetim za­
jedno.

108
 i usluga. A li ostali tra n s fe ri k a p ita la , re g is tro v a n i i p ri­
kriveni, č ine n a re d n ih 11% od n je n ih d ev izn ih p rih o d a,
i još 15% n a im e o tp la te s tra n o g duga, što iznosi u k u p n o
40% od n je n ih de v iz n ih p rih o d a , koliki je i g o d išn ji odliv
latin sk o a m e rič k o g k a p ita la . P la ć a n ja L a tin sk e A m e rik e n a
im e sp o ljn ih usluga, k ao što su tra n s p o rt (10% ), p u to v a n ja
u in o stra n s tv o (6% ) i ostalo, a p s o rb u ju n a re d n ih 2 1 % od
dobiti iz sp o ljn e trg o v in e L a tin sk e A m e rik e — više od
6 m ilija rd i d o la ra godišnje, odnosno 7 % od n jen o g b ru to -
-n ac io n a ln o g doh o tk a, i gotovo po lo v in u n je n ih b ru to -in -
ve stic ija (m ožda i v iše od n je n ih c e lo k u p n ih n e to -in v e s ti-
cija) koji se isp la ć u ju s tra n c im a — gotovo u celini m e­
tropoli) — n a im e p ru ž a n ja ovih n e v id ljiv ih uslu g a, k oje
ne o b u h v a ta ju n i je d n u p a ru fizičk e ro b e za L a tin sk u
A m eriku. N e tre b a se on d a č u d iti h ro n ič n o m d e fic itu p la t­
nog b ilansa, u p rk o s č in je n ic i da se rasp o la že a d e k v a tn im
bo g atstvim a.
K a k o se p o litik a c e n a m o n o p o lsk ih m e đ u n a ro d n ih k o r­
p o ra c ija i n jih o v o u slo v lja v a n je e k o n o m sk e s tr u k tu re L a ­
tin sk e A m e rik e n e g a tiv n o o d raž a v a n a n je n e trg o v in sk e
uslove, a isto v re m e n o i k ao r e z u lta t m o n o p o lsk o g k a p ita ­
lizm a, s m a n jile su se k o m e rc ija ln e o lak šice za p la ć a n ja
u L a tin sk o j A m erici. Izm e đ u 1950. i 1962. godine, cene
la tin sk o a m e rič k o g uvoza p o rasle su za 10% , ali su cene
n jen o g izvoza o p ale za 12% ; n a ta j n ačin , d o k je latin sk o ­
a m e rič k i uvoz ra s ta o za 42% , izvoz je m o ra o p o ra s ti za
53% . O vaj g u b ita k od 3 % od n je n o g b ru to -n a c io n a ln o g
d o h o tk a n a im e trg o v in e s a b ra n sa 7 % od b ru to -n a c io n a l­
nog d o h o tk a n a im e u slu g a, ili sam o jo š 5 % (4 0 % p ro fita
na devize) n a im e fin a n s ijs k ih isp la ta stra n c im a , čini 8 % do
10% n je n o g b ru to -n a c io n a ln o g d o h o tk a, što v e ro v a tn o
d v o stru k o ili tro s tru k o p re m a š a iznos k a p ita la k o ji L a tin ­
ska A m e rik a n a m e n ju je n e to -in v e s tic ija m a . K ao o snova
p o ređ e n ja , u k u p n i izdaci n a im e ja v n o g i p r iv a tn o g šk o l­
stva, od z a b a v iš ta do u n iv e rz ite ta , iznose u L a tin sk o j A m e­
rici sam o 2,6% od n jen o g b ru to -n a cio n a ln o g d o h o tk a. A ko
se, d alje, do d a p ro c e n a t b ru to -n a c io n a ln o g d o h o tk a i u m n o ­
žene n e to in v e stic ije k o je se d o d a tn o g u b e po o sn o v u n e ­
zap o slen e ra d n e sn a g e i s re d s ta v a u L a tin sk o j A m e ric i —
u p o re đ e n i sa o n im a k o ji bi se d obili d a se n a s ta v lja n je n a
in d u strija liz a c ija iz trid e s e tih i č e trd e se tih g o d in a i iz p e ­
rio d a k o rejsk o g r a ta — on d a g u b ici v išk a za in v e ­

109
s tir a n je u L a tinskoj A m erici iza z v a n i n eo im p e rijaliz m o m
iznose d alek o više, a m ožda i du plo. A ko bism o d alje
m ogli d a izra č u n a m o i d e v ija c ije i z lo u p o tre b e r a d a i k a p i­
ta la u L a tin sk o j A m erici, iz a z v a n e n e o im p e rija lis tič k im
a p so rb o v a n je m n je n e p r iv re d e i k o rišć e n je m za sv e tsk i m o­
n opolski raz v o j m e tro p o le — u m esto za s o p stv e n i e k o n o m ­
ski razvoj — im ali bism o jo š ja s n iju slik u o d e v ija c ija m a
la tin sk o a m e rič k ih resu rsa , o š te ti k o ju trp i e k o n o m sk i r a ­
zvoj L a tin s k e A m e rik e i o s tr u k tu rn o j n e ra z v ije n o s ti k o ju
m o nopolski k a p ita l n e o im p e rija liz m a s tv a r a u d a n a šn jo j
L a tin sk o j A m e ric i.3
O vaj n e o im p e rija lis tič k i ra z v o j n e p o v o ljn ih u slo v a
trg o v in e , h ro n ič n i d e fic iti i p o v ra tn e k riz e p la tn o g b ila n sa
L a tin s k e A m e rik e , k ao i ra s tu ć a p o tre b a u m e tro p o li za

3 Novik i Fabra su izračunali gubitke ekonomskog viška Čilea

na sledeći način: metropoli, samo na ime proizvodnje i izvoza bakra,
odlazi 5% nacionalnog dohotka; 15% usled nezaposlenosti; 8% zbog
neiskorišćenih industrijskih kapaciteta; poljoprivredna proizvodnja
ispod neposrednog potencijala, 3%, što čini m anje-više 30% nacio­
nalnog dohotka žrtvovanog usled pomenutih činilaca strukturne
nerazvijenosti. Ali daleko najveći gubitak ekonomskog viška otpada
na lošu raspodelu dohotka: renta iznad prosečnog godišnjeg prihoda
čini 37% nacionalnog dohotka Čilea a kad se uporedi sa standardom
niskih prihoda, čak i 50%. Ovakva raspodela dohotka u Čileu i La­
tinskoj Americi, koja postaje sve neravnomernija, u isto vreme je
odraz i uzrok sve višeg stepena ekonomskog i političkog mono­
pola, koji je, opet, odraz i rezultat prisustva metropole u La­
tinskoj Americi. Kao i svaki monopol, i ovaj stvara široku defor­
maciju raspodele celokupnih ekonomskih sredstava, odnosno pred­
stavlja osnovu koncentracije dohotka koji pripada manjini. Nepo­
štena raspodela sredstava obuhvata ne samo vrste robe koje se
proizvode — automobili umesto kamiona, autobusa i traktora — vec
i sredstva pomoću kojih se proizvodi: tri tuceta stranih fabrikanata
sklapaju u Latinskoj Americi automobile za godišnje tržište od oko
500.000 automobila, odnosno, prošek od oko 13.000 vozila godišnje
po fabrikantu. Dvanaest firmi su izgradile fabrike za montažu u
Venecueli, za nacionalno tržište automobila od 30.000 vozila. U
Evropi, prosečno tržište po fabrikantu je 250.000 vozila a u Sjedi­
njenim Američkim Državama, naravno, iznosi oko deset puta više.
Monopolski kapital koji dovodi do ovakve raspodele sredstava —
12 firmi da bi se proizvelo 30.000 vozila — i gubitak viška koji iznosi
50% nacionalnog dohotka, svakako ide u prilog interesima super-
monopola iz metropole. Ali uprkos onome što se ponekad prokla-
muje nerazvijenost, koju metropole u Latinskoj Americi održavaju
i razvijaju, je takođe neposredna osnova za ekonomski i politički
opstanak najvećeg dela latinskoameričke buržoazije, koja prva
istupa u njihovu odbranu.

110
 pu tev im a, e n e rg ijo m i s tru č n o ospo so b ljen im lju d stv o m za
rad na n jen im p o stro je n jim a , doveli su do s tv a r a n ja p r a ­
vog k o šm a ra fin a n s ijs k ih in stitu c ija , k o je p o d m iru ju o v ak ­
ve p o trebe, i d rže pod kon tro lo m tak v o sta n je . N eke od
n jih su tela U je d in je n ih nacija, kao S v e tsk a b a n k a (BIRF)
i M e đ u n aro d n i m o n e ta rn i fond (FM I). O stale su nezav isn e,
kao G A T T ; a m noge fo rm a ln o ili s tv a rn o za v isn e od S je ­
d in je n ih A m e rič k ih D ržava, kao E k sim b an k a, In te ra m e rič k a
b a n k a za raz v o j (BID), i si. P re m d a kod n jih p o sto ji izve-
sn a s p e cijaliza c ija ra d a sv e one, u su štin i, u L a tin sk o j A m e­
ric i im a ju istu ulo g u : p ru ž a ju p o d ršk u u k lju č iv a n ju fin a n ­
sijs k ih in v e s tic ija ovog k o n tin e n ta u s tr u k tu r u m o n o p o l­
skog k a p ita liz m a m etro p o le , fin a n s ira ju ć i, p ri tom , n eiz-
bežne d e fic ite ko ji o d a tle p ro is te k n u ili n o v e p o tre b e za
in fra s tru k tu ro m i te h n ič k im osobljem , u d ru štv e n o m raz v o ­
ju lju d sk o g k a p ita la , za ko je se s ta r a S avez za n a p re d a k
(p o sle d n ja e k o n o m sk a š p e k u la c ija m etro p o le k o ja to sa d a
p re p o ru č u je k a o n a jv a ž n iju s tv a r u č ita v o m raz v o ju ); a,
često, fin a n s ira ju ć i i tro šk o v e in v e s tira n ja u k o rp o ra c ije k o ­
je sasvim ili d elim ično p rip a d a ju m e tro p o li i k o je p rim a ju
ove za jm o v e n e p o sre d n o ili p o sre d n o p re k o v lad a. N eki
ovlašćeni p o sm a tra č i već su o k a ra k te ris a li n e k e od ovih
in stitu c ija . E k o n o m sk a k o m isija za L a tin s k u A m e rik u U je ­
d in je n ih n a c ija (CEPA L), k a ž e: » K re d itn e o p e ra c ije E k sim -
ba n k e (odnosno v lad e S je d in je n ih A m e rič k ih D ržava) i
B IR F (odnosno S v e tsk e b a n k e U je d in je n ih n acija) i d a lje
su o g ran ič e n e n a z a jm o v e za k o n k re tn e p ro je k te . T v rd i se
d a se ta k o p o s tu p a zbog ž elje ovih b a n a k a d a k o m b in u ju
sv o je teh n ič k o z n a n je sa z n a n jim a z a jm o p rim ao c a u to k u
p re th o d n ih p o tre b n ih istra ž iv a č k ih ra d o v a i s tu d ija . . . ,
kao i da bi se o m ogućila s tro ž a k o n tro la n a d u p o tre b o m
f o n d o v a . . . N a tre ć e m m estu , E k sim b a n k a i B IR F su dugo
n a s to ja li d a izb e g n u d a v a n je zajm o v a k o ji bi m ogli
da k o n k u riš u s tra n o m p riv a tn o m k a p ita lu . Ovo se o d ra ­
zilo u v id u p la n a k r e d itir a n ja k o n c e n tris a n o g p r e n a in ­
f r a s tr u k tu ru , nego n a in d u striju « . U sv o m d e lu In v e r s io n
p riv a d a y oficial de E stados U nidos e n el e x te r io r ( P riv a tn e
i z v a n ič n e in v e s tic ije S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a u in o ­
s tra n s tv u ), R e jm o n d M a jk se l (R a y m o n d M ikesell) id e ta k o
daleko d a tv rd i k a k o je » B a n k a (E k sim b an k a) u osnovi in -
s tr u m e n a t p o litik e S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a . . . P o ­
litič k i o b ziri p re v iš e z n a če ko d o d o b ra v a n ja zajm o v a, p a

111
č a k i k o d p o č e tn ih ili z v a n ič n ih p ro c e n jiv a n ja s tr a n ih z a j-
m o p rim alaca« . P o z iv aju ć i se n a M a jk sela, U je d in je n e n a c ije
p rim e ć u ju kak o »je, d akle, očito d a E k sim b a n k a m o ra b iti
s m a tra n a o sn o v n im in s tru m e n to m s p o ljn e p o litik e S je d i­
n je n ih A m e rič k ih D ržava«. K oliko god se tru d ili d a to
izv e d u d ip lo m a tsk i, ovi ov lašć e n i p o s m a tra č i v e o m a jasn o
k a z u ju k a k o i z a što m e tro p o le k o n tro liš u ove in s titu c ije
i vo d e p riv r e d u i p o litik u L a tin s k e A m e rik e . P o d p re tn jo m
o b u s ta v e fin a n s ir a n ja , č im e b i se s tv o rili n e o d rž iv i p la tn i
b ila n s i i p o litič k e kriz e , ove k r e d itn e a g e n c ije m etro p o le
b u k v a ln o u c e n ju ju v lad e L a tin s k e A m e rik e , k o je p o s ta ju
sv e z a v isn ije , d a bi ih o b a v e za le d a p r ih v a te m o n e ta rn u
i fis k a ln u p o litik u i p la n o v e in v e s tic ija k o je im p ro p is u je
m e tro p o la o n a k o k a k o to n jo j odg o v a ra .
Ovo je g la v n a a k tiv n o s t M e đ u n aro d n o g m o n eta rn o g
fo n d a U je d in je n ih n a c ija u L a tin sk o j A m erici. T okom dve
d e c en ije, M M F je la tin sk o a m e rič k im v la d a m a n a m e tn u o u
d e s e tin a m a s lu č a je v a d e v a lv a c iju i s tr u k tu rn o in fla cio -
n istič k u m o n e ta rn u p o litik u . D ok se M M F slu ži o p ra v ­
d a n jim a z a sn o v a n im n a k lasič n o j te o r iji m e đ u n a ro d ­
n e trg o v in e i m o n e ta rn e p o litik e k a k o b i p rik rio svo­
ju u c e n jiv a č k u p o litik u k o ju n a z iv a tra ž e n je m odgo­
v o rn o sti od la tin sk o a m e rič k ih v la d a — g la v n e očigled­
n e p o sled ice te p o litik e u L a tin sk o j A m e ric i b ile su :
p o v ra tn e d e v a lv a c ije n je n ih v a lu ta ; d e v a lv a c ije k o je
re m e te trg o v a č k a p r a v ila n a š te tu L a tin s k e A m e rik e
i s n iž a v a ju za m o n o p o le m e tro p o le c e n u la tin sk o a m e rič k e
p riv re d e ; p r in u d n a k o n v e rtib iln o s t la tin sk o a m e rič k ih v a ­
lu ta , k o ja d o p u š ta m e đ u n a ro d n im m o n o p o lim a d a lak o
k o n v e rtu ju s v o ju d o b it iz L a tin s k e A m e rik e u d o la re i
z la to ; o b a v e zn i d rž a v n i z a jm o v i o s ta lih in s titu c ija m e tro ­
pole, n e z av isn o od k o m p e n z a to rn ih k r a tk o ro č n ih z a jm o v a
M M F i k r e d ita k o ji s u e k o n o m sk i i p o litič k i v e z an i; i isto ­
v re m e n o s tr u k t u r n a n e z a p o s le n o st i in fla c ija u p riv re d i
L a tin s k e A m e rik e k o ja d e v a lv a c ija m a id e n a ru k u d o m aćim
i s tr a n im v lasn ic im a , a p r e v a lju je t e r e t n a leđ a r a d n ik a
čiji s tv a r n i p rih o d i o p a d a ju ; n a jz a d , ta k o đ e z n a č a jn o po­
g o rša n je u slo v a ra z m e n e i d e fic ita p la tn ih b ilan sa, u sle d
čega se cik lu s p o n a v lja i z a v is n o s t od M M F i o sta lih in ­
s tr u m e n a ta in v e s tic ija i k r e d itir a n ja m e tro p o le po v ećav a.
S v e ovo je p ro p ra ć e n o jač o m dozom lek o v a od M e đ u n a ro d -

112
 nog m o n e ta rn o g fo n d a i osnovnom n e o im p e rijalistič k o m
politikom .
Ovo se o d raž a v a na č in je n ic u d a s ra z m e rn i deo koji je
L a tin sk a A m e rik a p rim o ra n a da n a m e n i o tp la ti svog sp o lj-
nog d u g a p o s ta je sv e veći: od 5 % n je n ih d e v iz n ih prih o d a,
u p e rio d u od 1951. do 1956. godine, n a ll° /o u p e rio d u od
1956. do 1960. godine, i n a 16°/o od 1961. do 1963. Z a h v a ­
lju ju ć i S a v e z u za n a p re d a k o tp la ta latin sk o a m e rič k o g d uga
d a n a s je n e s u m n jiv o još veća, i o na će se n eizb ežn o po­
v e ć av a ti i u b u d u ć e ; m ada, sag lasn o jed n o m sa o p šte n ju
A sošijeted p re s a od 5. a p rila 1965. godine, » E k sim b an k a iz­
vlači iz L a tin s k e A m e rik e 100 m ilio n a d o lara v iše nego
što joj p o z a jm lju je « .
T am o gde, u sle d n e o im p e rija listič k o g razv o ja, u n u tr a ­
šn je ek o n o m sk e i po litič k e p ro tiv re č n o s ti zem a lja L a tin ­
sk e A m e rik e n e m ogu d u že d a se o d rže u g ra n ic a m a g ra -
đ a n s k o -d e m o k ra tsk e d rž a v e (u kojo j je sa d a s v a k a z em lja
pod o k u p a c ijo m sv o je so p stv e n e v o jsk e i p o lic ije k o je —
uz te h n ič k u obuku, p o litič k u o rije n ta c iju , v o jn e s a v e tn ik e
i o p re m u 4 iz S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a — su z b ija ju
d e m o n s tra c ije ra d n ik a , s tu d e n a ta i o sta lih g ru p a p ro tiv
ek o n o m sk o g i p o litič k o g k u r s a vlada), ili a k o n jih o v o reše -
n je p re v iš e p o g a đ a in te re s m etro p o le re š a v a n je b iv a p o v e-
re n o v o jn o j d ik ta tu ri. O va, bez raz lik e , p ris tu p a s m a n jiv a ­
n ju p rih o d a v e ć in e i jo š većem p ro širiv a n ju k o n c e sija za
in te re s e m e tro p o le i p o v lastic a sv o jim trg o v a č k im p a rtn e ­
rim a i p o litič k im sa v ez n ic im a isto v rem e n o s u z b ija ju ć i n a ­
ro d n i o tp o r u b istv im a , p ro te r iv a n jim a i h a p š e n jim a n a ­
ro d n ih vo đ a i te ro ro m n a d sa m im n a ro d o m . Da su ove
p riv r e d n e i p o litič k e m e re u L a tin sk o j A m erici s a sta v n i
deo n e o im p e rija lis tič k o g ra z v o ja i p o litik e, d o k a z an o je
p o n u d a m a m e tro p o le za p ru ž a n je v o jn e pom oći L a tin sk o j
A m e ric i (k o ju je p re d s e d n ik K e n e d i u p rv o j g o d in i sv o je
u p ra v e u d v o stru č io ), k a o i iz ja v a m a fu n k c io n e ra s e v e rn o -

4 Ne može se zanemariti ni činjenica da je sevemoamerička

oprema namenjena policiji i antigerilskim snagama Latinske Am e­
rike neposredno zaduženih za suzbijanje narodnih pokreta, u na­
čelu uvek najmodernija i najefikasnija, ali da se sastoji i od defekt­
nog oružja i aviona koji su Sjedinjene Američke Države prestale
da koriste, no čija prodaja Latinskoj Americi predstavlja znatnu
stavku za bilans SAD, kako to ističe sekretar odbrane Maknamara.
(Zahvalnost za ovu napomenu dugujem svojoj supruzi, Marti
Fuentes de Frank.)

113
a m e rič k e v lad e (ta k v ih k ao što su e k s p e rti za p ita n ja L a ­
tin s k e A m e rik e u S te jt d e p a rtm e n tu p re d s e d n ik a D žon-
sona) da ni svi v o jn i u d a ri n isu je d n a k i: je d n i su v iše
je d n a k i od d ru g ih .
N e o im p e rija lis tič k i m o n o p o lsk i k a p ita liz a m je b rzo i
e fe k tiv n o p ro d ro ili je u se b e in te g risa o , p riv re d u , v lad u ,
d ru štv o i k u ltu r u L a tin s k e A m erike. Isto k ao k o lo n ijalizam
i im p e rija liza m , ko ji su m u p reth o d ili, o vaj n e o im p e rija ­
listič k i p ro d o r n a iša o je u L a tin s k o j A m erici, s a d a u većem
s te p e n u , n a s ta r e g r u p a c ije s tv o re n ih in te re s a , s a v ez n ik e
i slu g e in te re s a m etro p o le . O ni iz d a n a u d a n sv e v iše m o-
n o p o liz u ju p r iv re d u L a tin s k e A m e rik e i m eđ u so b n o dele ono
što su e k sp lo a ta c ijo m o p lja č k a li od la tin sk o a m e rič k o g n a ­
ro d a i, u m a n je m ste p e n u , od n a ro d a m etro p o le . A li n eo -
im p e rija liz a m je o tišao i d a lje od toga. E k o n o m sk a s a te li-
tiz a c ija la tin sk o a m e rič k e in d u s tr ije n e iz b e ž n o dovodi i do
sa te litiz a c ije n je n e b u ržo a z ije . N a c io n alističk a in d u s trijs k a
p o litik a trid e s e tih i č e trd e s e tih g o d in a v iše n e p o sto ji je r
sve veći bro j la tin sk o a m e rič k ih in d u s trija la c a p o sta je , ili
će u s k o ro p o s ta ti, p a rtn e ri, fu n k c io n e ri, sn a b d ev a č i i k li­
je n ti m e š o v itih p re d u z e ć a i g ru p a k o je p r ik r iv a ju i z a m a g ­
lju ju n a c io n a ln e in te re s e L a tin s k e A m e rik e i — što je još
z n a č a jn ije — v e z u ju sv e č v ršć e sv o je lič n e in te re s e za re p
n e o im p e rija lis tič k o g psa. P o g re šn o n a z v a n a n acio n aln o m ,
la tin sk o a m e rič k a b u rž o a z ija p o sta je , d a le k o od to g a d a o ja ­
ča i p o s ta n e n e z av isn a , u m e ri u k o jo j se in d u s tr ija r a z v ija
p od k o n tro lo m m etro p o le , sv e s la b ija i iz g o d in e u g o d in u
sv e v iše s a te litiz o v a n a i za v isn a .
M e đ u tim , ra z v o j m ono p o lsk o g k a p ita liz m a n e v e z u je
e k o n o m sk i sa m o la tin sk o a m e rič k u b u rž o a z iju za m e tro p o ­
lu, sa te litiz a c ijo m in d u s trijs k ih , trg o v a č k ih i fin a n s ijs k ih
p red u z e ć a . N e o im p e rija liz a m , k a o što sm o već v id eli, s a te -
litiz u je la tin sk o a m e rič k u p riv r e d u u ce lin i i sv e je v iše
u ta p a u s tr u k t u r n u n e ra z v ije n o s t. B u d u ć i d a m etro p o la
p r is v a ja sve veći deo n a ju n o s n ijih p o slo v a u L a tin sk o j
A m e ric i a osta le s ta v lja p re d s tr a š n e e k o n o m sk e po tešk o će,
b u rž o a z iji k o ja živi od tih m a n je u n o s n ih p o slo v a n e o sta je
n ik a k a v d ru g i izlaz do d a se b o ri — m a k a r i u z a lu d —
za svoj o p sta n a k , p o v e ć a v a ju ć i p u te m c en a i n a ja m n in a
s te p e n e k s p lo a tis a n o s ti sv o je s itn e b u ržo a z ije , ra d n ik a i
s e lja k a, n e b i li ta k o isc e d ila jo š n e što k rv i; o n a p o n e k a d
m o ra d a p rib e g n e i n e p o sre d n o j vo jn o j p r in u d i d a b i ovo

114
 postigla. Z bog svega ovoga, gotovo sva latin sk o a m e rič k a
bu ržo a z ija p rim o ra n a je da sk la p a p o litičk e sav eze sa b u r ­
žoazijom iz m etropole, tj. da joj se p o tčin i: one im a ju više
osnovnih z a je d n ičk ih in te re s a da b ra n e siste m k a p ita lis tič ­
ke eksp lo a tac ije . O va bu ržo a z ija , dakle, n e m ože b iti n a ­
c ionalna ili, pak, b ra n iti n a c io n a ln e in te re se i u sav ezu sa
ra d n ic im a i s e lja cim a L a tin s k e A m e rik e s u p ro ts ta v iti se
s tra n o j u z u rp a c iji — što je m iš lje n je k o je z a stu p a N a ro d n i
f ro n t — je r n e o im p e rija lis tič k a u z u rp a c ija p rim o ra v a la ­
tin s k o a m e rič k u b u rž o a z iju d a sve v iše e k sp lo a tiše ra d n ik e
i se lja k e — sv o je n av o d n e sav ezn ik e — i n a ta j n a č in je li­
ša v a ove p o litič k e po d ršk e. D okle god se b u rž o a z ija L a tin ­
sk e A m e rik e d rž i sv o je p o litik e cen a i n a ja m n in a k o jim a
se e k sp lo a tišu rad n ic i, i sve d ok su z b ija n jih o v e o p ra v d a n e
z a h te v e d a se u b laž i ova p o ja č a n a e k sp lo a tac ija , o n a n eće
m oći d a p rid o b ije n jih o v u p o d ršk u za su k o b s b u ržo azijo m
iz m etro p o le ; e k o n o m sk a n e e fik a sn o s t ovog iz ra b ljiv a n ja
tak o đ e onem o g u ć a v a dom aću a k u m u la c iju za in v estic ije i
p rim o ra v a b u rž o a z iju d a se u p o tra z i za k a p ita lo m o k ren e
in o s tra n s tv u .6
P re m a tom e, n e o im p e rija liz a m i raz v o j k a p ita listič k o g
m on o p o la p r im o ra v a ju č ita v u b u rž o a s k u k la su u L a tin sk o j
A m e ric i n a e k o n o m sk i i po litič k i sav ez i n a još te š n ju za­
v isn o st u o d nosu n a im p e rija listič k u m etro p o lu . P o litič k i
z a d a ta k d a se u č in i p r e o k r e t u ra z v o ju n e ra z v ije n o s ti L a ­
tin s k e A m e rik e leži, znači, n a sa m im n je n im n a ro d im a,
je r je n a c io n a ln i ili d rž a v n o -k a p ita lis tič k i p u t ek o n o m sk o g
r a z v o ja ra z o rio s a d a š n ji n e o im p e rijaliz a m .

5 Kao što je prethodno primećeno, buržoazija Brazila je po­

kušavala da nađe neki dopunski izlaz, kroz spoljnu »nezavisnu«
politiku predsednika Kvadrosa i Gularta koji su tražili nova trži­
šta u Africi, Latinskoj Americi i socijalističkim zemljama. Kako
je ovo, u već imperijalizovanom svetu bilo nemoguće postići, vojna
vlada je počela da sprovodi politiku subimperijalističke »međuza­
visnosti« u svojstvu manjeg partnera Sjedinjenih Američkih Drža­
va. Brazilski subimperijalizam iziskuje niske najamnine kako bi
njegova buržoazija na osnovu niskih cena, mogla da stupi na
latinskoameričko tržište sa niskim troškovima; osim toga on je
jedini koji ima severnoameričku savremenu, mada već zastarelu
opremu. U subimperijalizovanim zemljama Latinske Amerike,
brazilska invazija, takođe, dovodi do opadanja najamnina kao je­
dino moguće odbrambene reakcije domaće buržoazije. Na ovaj način
subimperijalizam dalje produbljuje postojeće protivrečnosti između
buržoazije i radnih slojeva svake od ovih zemalja.

115
 D. S a d r ž a j i z a k lju č c i

S v e što je b itn o za s tr a n e in v e s tic ije i s tr a n u pom oć

pod n e o im p e rijaliz m o m , za la tin sk o a m e rič k u n e ra z v ije n o s t
i p o litič k e im p lik a c ije n a k o je je već u k azan o , sažeto je
u zv a n ič n im iz ja v a m a i u n e p o g re šiv o m p o n a š a n ju n a jv iših
p r e d s ta v n ik a b u rž o a z ije u S je d in je n im A m e rič k im D rž a ­
v a m a i L a tin sk o j A m e ric i: K o m isija S je d in je n ih A m e rič ­
k ih D rž a v a za s p o ljn u ek o n o m sk u p o litik u izja v ila je, n a
p rim e r, d a su in v e s tic ije u in o s tr a n s tv u » sre d stv o o tv a ra ­
n ja trž iš ta za se v e rn o a m e rič k u in d u s tr iju i p o ljo p riv re d u ,
d a one d u g o ro čn o d o p rin o se o p šte m r a s tu s p o ljn e trg o v in e
i p r o s p e r ite tu zbog u tic a ja k o ji im a ju n a p o v e ć a n je p ro ­
d u k tiv n o s ti i p rih o d a u in o s tr a n s tv u ; to je p rv o ra z re d n i
in s tr u m e n a t za u n a p re đ e n je p ro iz v o d n je s iro v in a u d r u ­
gim z e m lja m a , k a o i za z a d o v o lja v a n je sv e v ećih civ iln ih
i v o jn ih p o tre b a se v e rn o a m e rič k e p riv re d e ; to je, isto v re ­
m eno, sre d s tv o čiji značaj za p o v e ć an je n acio n aln o g do­
h o tk a S je d in je n ih A m e rič k ih D rž a v a tre b a d a p o raste , po­
sre d s tv o m n a jš irih i n a jlu k r a tiv n ijih m o g u ćn o sti za in v e ­
s tir a n je s e v e m o a m e rič k o g k a p ita la « .
M ek sičk i e k o n o m is ta O k ta v ija n o K a m p o s (O ctav ian o
Cam pos) S a la s re z im ira p o sled ice s tr a n ih in v e s tic ija u zem ­
lje L a tin s k e A m e rik e : »a) s tr a n i p r iv a tn i k a p ita l o g ro m n im
fin a n s ijs k im s re d s tv im a sv o jih m a tič n ih k u ć a i p o litičk o m
v lašć u k o jo m o ne p o n e k a d rasp o la žu , tra jn o p r is v a ja g ra ­
n e sa n a ju n o s n ijim p o slo v a n je m , istis k u ju ć i d o m aći k a p i­
ta l ili s p re č a v a ju ć i m u p r is tu p ; b) t ra jn o p r is v a ja n je z n a ­
č a jn ih g r a n a p r iv r e d n e a k tiv n o s ti s p re č a v a s tv a r a n je do­
m ać e g k a p ita la i s tv a r a p ro b le m n e s ta b iln o g p la tn o g bi-
la n s a ; c) d ire k tn e s tr a n e p r iv a tn e in v e s tic ije k o je p ritič u
u v re m e e k s p a n z ija a p o v lač e se u v re m e d e p re sija , re m e te
m o n e ta rn u i fis k a ln u a n tic ik lič n u p o litik u ; d) n e o g ra n ič en i
i p r e te ra n i z a h te v i s tr a n ih p r iv a tn ih in v e s tito ra d a se stv o ­
ri » p o v o ljn a k lim a « za in v e s tic ije u z e m lja m a u k o jim a
su p o tre b n e ; e) p o k a z u je se d a je za te ž n je n e ra z v ije n ih
z e m a lja u p ra v c u ek o n o m sk e n e z av isn o sti d a le k o je f tin ije
i p o v o ljn ije d a a n g a ž u ju s tr a n e s tr u č n ja k e i p la te p ra v a
za k o riš ć e n je licenci, ne g o d a p r ih v a te s ta ln u k o n tro lu k o ju
n a d n jih o v im p r iv r e d a m a v rše m o ćn i s tr a n i k o n z o rc iju m i;
f) s tr a n i p r iv a tn i k a p ita l n e p r id rž a v a se p la n ir a n ja r a ­
zvoja.«

116
 A rtu ro F ro n d ia i bio je, u su štin i, istog m išlje n ja : »N ije
suvišno p o d se titi da s tra n i k a p ita l u g lav n o m d elu je kao
činilac koji re m e ti m oral, p o litik u i p riv re d u A rg e n tin e . . .
K ad se jed n o m uvukao, z a h v a lju ju ć i p re te ra n o lib e raln im
koncesijam a, s tra n i k a p ita l je dobio b a n k a rsk e k red ite koji
su m u om ogućili da poveća svoje p o slo v an je pa, p rem a
tom e. i sv o ju dobit. O va do b it b ila je o d m ah izvezena,
kao da je sa v uloženi k a p ita l z em lje uvezla. D om aća p ri­
v red a je n a ovaj način počela da snaži in o stra n u k a p ita li-
zaciju i da slabi sa m u s e b e . . . P riro d n a te ž n ja stra n o g
k a p ita la u našoj ze m lji b ila je, u p rv o m red u , d a p ro fitira
u g ra n a m a s visokom re n ta b iln o šć u . . . K a d a su n apor,
in te lig e n c ija i u p o rn o st A rg e n tin a c a stv o rili m o g u ćn o st za
n ez av isn u p riv re d u , n jih je s tr a n i k a p ita l u n ištio a p r i­
v re d i p okušao da stv o ri te š k o ć e . . . S tra n i k a p ita l je im ao
i im a o d lu ču ju ć i u tic a j n a d r u štv e n i i p o litičk i živ o t naše
z em lje . . . Š ta m p a je tak o đ e u g lav n o m a k tiv n i in s tr u m e n a t
ovog procesa p o d re đ iv a n ja . . . S tra n i k a p ita l im ao je p o seb ­
nog u tic a ja n a politič k i život na še ze m lje u je d in ju ju ć i se
s k o n z e rv a tiv n o m o lig a r h ijo m . . . , k o ja je sa s tra n im k a ­
p ita lo m po v e z an a eko n o m sk im ve z am a (ru k o v o d eći k a d a r,
b iro k ra ts k o osoblje, a d v o k a ti, n o v in e k o je v rše p ro ­
p a g a n d u itd.), n a d k o jim a se u sp o s ta v lja d o m in a c ija ideolo­
škom i p o litičkom klim om k o ju je stv o rio s tra n i k a p ital« .
Z načaj ovih a n a liz a im p e rija listič k ih i n e o im p e rija li-
stič k ih in v e s tic ija i n je h o v ih posled ica po L a tin s k u A m e­
r ik u p o s ta je ja s a n te k ako u zm em o u o b zir n e k e d o d a tn e
prim e d be F ro n d iz ija , i ako sledim o n jeg o v k a sn iji s ta v i
p o n a š a n je p re m a im p e rija listič k im in v estic ija m a, k ao i s ta v
i p o n a š a n je K a m p o sa S alasa. F ro n d iz i je n a sta v io d a u p o ­
zo rav a sv o je s u n a ro d n ik e u k n jiz i P olitica y p etro leo
(P o litik a i n a fta ) k o ju je n a p isa o za p re d iz b o m u k a m p a ­
n ju iz ko je po tič e sledeoi n a v o d : »U p ita n jim a p riv re d n e
po litike, d o b re n a m e re — ko je su s u b je k tiv n a s tv a r — n e ­
m a ju z n a č a ja ; ono što im a z n a ča ja je s u k o n k re tn i re z u lta ti
z a c rta n e po litik e , n jih o v o b je k tiv n i a s p e k t . . . S tra n i k a ­
p ita l o d rža v a poseb n o s ta n je s v e sti k o je u n a p re d p rip re m a
n a p re d a ju ili p o k o rav a n je . To s ta n je sv e sti o b u zim a sve
d ru štv e n e se k to re , a k tiv n e e k onom sk i i po litičk i, i u n a j-
za b ač e n ijim k ra je v im a z e m lje ; ono se o d raž a v a n a sve o b ­
like dom aćeg života, kao da je u p ita n ju k a k a v isto rijsk i
fata liz a m p re d k o jim n e p re o s ta je d ru g i izlaz do p rik la -

117
n ja n ja . N a p u š ta ju se d om aće m o g u ćn o sti. N a js tra š n ije u
ovom p ro ce su sociološkog z a ro b lja v a n ja k o ji je stv o rio im ­
p e rija liz a m je što i d o b ro n a m e rn e osobe, z n a ju ć i ili ne
z n a ju ć i, sv e sn o ili n e svesno, slu že im p e rija liz m u u o d b ran i
n jeg o v ih in te re s a i o d rž a v a n ju njeg o v o g s ta ln o g p ris u s tv a .
O vim p u te m , p o je d in c i i n a ro d i g u b e s v e st o so p stv e n o m
id e n tite tu i o z a d a tk u ko ji tre b a d a isp u n e k ao s v o ju isto -
rijs k u obavezu«.
O g ro m n a te ž in a o b je k tiv n e isto rijsk e s tv a rn o s ti k o ja
leži n a d o b rim s u b je k tiv n im n a m e ra m a , b ila je u p o tp u ­
n o sti p o tv rđ e n a i p rim e ro m sam o g A r tu ra F ro n d iz ija k a d a
je, k a o p re d s e d n ik A rg e n tin e iz a b ra n n a o sn o v u izložene
p la tfo rm e , p o d leg a o o v a k v o m s ta n ju eko n o m sk o g , p o litič ­
kog i p sihološkog z a ro b lja v a n ja , stv o re n o g od s tra n e im ­
p e rija liz m a , te o d u sta o od d o m ać ih m o g u ćn o sti A rg e n tin e i
u is to r iju u ša o k a o čo v ek k o ji je s e v e rn o a m e rič k im m o n o ­
p o lim a p re d a o sv u n a ftu sv o je z e m lje i n a jv e ć i deo onoga
što je jo š bilo o stalo od n je n e p riv re d e . R a n ije n a v e d e n i
m ek sič k i e k o n o m ista , O k ta v ija n o K a m p o s S alas, m in is ta r
in d u s tr ije sadašnje* m ek sič k e v lad e o d o b rav a, sa svoje
s tra n e , s e v e rn o a m e rič k o m m o n o p o lsk o m k a p ita lu k o n c e si­
je, k o je je u sv o je v re m e n a z iv a o » n e o g ra n ič e n im i p r e te ra -
nim «, i p re d s e d a v a — k a k o je to ta d a p rim e tio — » p ro g re ­
su m e tro p o le i n je n o m s ta ln o m p r is v a ja n ju z n a č a jn ih g ra ­
n a e k o n o m sk e d e la tn o s ti, što sp re č a v a s tv a r a n je do m aćeg
k a p ita la « .
O s ta v lja ju ć i po s tr a n i p ro p a g a n d u i d o b re želje, s tv a r ­
n a te n d e n c ija g o d išn je g p o v e ć a n ja i o p a d a n ja n ac io n a ln o g
b ru to -p ro iz v o d a p e r ca p ita (i n a c io n a ln o g d o h o tk a p e r ca­
p ita) u L a tin sk o j A m e ric i je sled eća: 1950— 1955: 2,2°/o
(l,9°/o) p o v e ć a n ja ; 1955— 1960: 1,7 % (1,4% ) p o v e ć an ja ;
1961— 1962: 0 ,8% (0,0% ) p o v e ć a n ja ; 1962— 1963: — 1,0%
(— 0,8% ), odnosno a p s o lu tn o s m a n je n je .
D ok je od p e rio d a k o ji je p re th o d io d ru g o m sv e tsk o m
r a tu do 1963/1964. go d in e p ro iz v o d n ja p r e h r a m b e n ih a r t i ­
k a la p e r ca p ita p o v e ć a n a za 1 2% u ćelom sv e tu , a u So­
v je tsk o m S a v e z u i Isto čn o j E v ro p i (čiji su p o ljo p riv re d n i
p ro m a š a ji p o z n a ti širo m sv e ta ) za 45% , la tin sk o a m e rič k a
p ro iz v o d n ja h r a n e p e r ca p ita op a la je za 7% , i n je n a ra s p o ­
de la je iz d a n a u d a n sve n e ra v n o m e rn ija . To znači da

* U vreme pisanja ovog teksta. — Prim. prev.

118
ap so lu tn i živ o tn i s ta n d a rd većine L a tin o a m erik an a c a n e ­
p rek id n o opada. O čigledno je da je za latin sk o a m e rič k e
n a ro d e je d in i izlaz iz n e ra z v ije n o s ti o ru ža n a rev o lu c ija i
iz g ra d n ja so cijalizm a.
Izvor: Delovi prvog, trećeg i peto poglavlje iz dela: Andrć
Gunder Frank, Capitalismo y subdesarrollo en America Latina,
Ed. Siglo XXI, 3. izdanje. Mexico, 1976, str. 15—30; 149—154;
271—304.

Sa španskog prevela
Jasna Bunjevac Sotelo