Ako smatrate da je to utopija, molim

Vas da razmislite zasto je utopija.

Breht, Teorija radija

1. S razvojem elektronskih medij a industrij a

svesti postala j e Cinilac koj i utire put drustveno
-ekonomskom razvoju pozno-industrijskih drusta
va. Dna prozima sva druga podrucj a proizvodnje,
sve viae preuzima ulogu usmerivaca i nadzornika i
odreduj e standard vladajuce tehnologij e.

Umesto normativnih definicija, evo

jednog nepotpunog spiska novih dostignuca, ko
ja su se pojavila u poslednjih dvadeset godina:
telekomunikacioni sateliti, televizija u boji, te
levizija s prenosom preko kablova, televizor s
kasetama, magnetoskop, video-registrator, vide
ofon, stereofonija, laserska tehnika, elektrosta
ticki nacin kopiranja, elektronski brzi tampar,
elektronske slagacice i maine za ucenje, mikro
filmovi s elektronskim rukovanjem, bezicna te
legrafija, time-sharing computer, banke infor
macija. Svi ti mediji povezuju se menu sobom,
i sa starijim medijima, kao st su tampa, radio,
film, televizija telefon, teleprinter, radar itd.
Oni se ocigledno stapaju u jedan univerzalni si
stem.
Medutim, nacelna suprotnost izmedu
proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa naj
otrije se ispoljava tamo tge su proizvodne sna-

7 97
 ge najrazvijenije. (Nasuprot tome, zanemarene
krize struktura, recimo rudarstva, mogu se re
avati pukim prevazilazenjem zaostalosti. st
znaci - u principu sistemu imanentno, P'l bi
revolucionarna strategija koja se na njih osla
nja postupala kratkovido.)
Monopolski kapital razvija industriju svesti
brze i temeljnije nego ostala podrucja proizvod
nje; istovremeno je mora i obuzdavati. Jedna soci
jalisticka teorija medija mora se pozabaviti ovom
protivrecnoscu. Pokazati da je ona u okviru posto
jecih proizvodnih odnosa neresiva; pokazati nesa
glasnost koja sve brZe raste i potencijalne razorne
snage. Takvoj teoriji treba postaviti izvesne
prognosticke zahteve (Benjamin).
Kriticko inventarisanje status quo-a
nije dovoljno. Opasno je potceniti sve vece su
protnosti u oblasti medija, umanjivati njihov
znacaj, tumaciti ih sindikalno Hi liberalno, po
uzoru na tradicionalne suprotnosti u procesu
rada, Hi kao suceljavanje podvojenih interesa
(glavni urednik/urednici, izdavacjautor, mo
nopolijpreduzimaci srednje klase, javne institu
cije pravnog karakterajprivatna kapitalisticka
preduzeca itd.). Takvo shvatanje suvie je krat
kog dometa i zadrzava se na taktickim razmimo
ilazenjima.
Marksisticka teorija medija do danas nije
stvorena. Stoga ovoj oblasti nedostaje upotrebljiva
strategija. Odnos socijalisticke levice prema no
vim proizvodnim snagama industrije svesti karak
terise nesigurnost, kolebanje izmeau straha i do
trajalosti. Ambivalentnost ovog stava samo odraza
va ambivalentnost samih medija, a ne podvrgava
ih svojoj vlasti. Nju bi moglo ukinuti jedino oslo
baaanje emancipatorskih mogucnosti, koje leze u
novoj proizvodnoj snazi: mogucnosti koje moraju
98
sabotirati i kapitalizam i SQvjetski revlzlOnizam,
jer bi one ugrozile vladavinu oba ova sistema.
2. Javna tajna elektronskih medija - pre
sudni politicki momenat, koji, do danas potisnut
Hi zanemeo, ceka svoj cas - jeste njihova pokre
tacka snaga.
Kad kazem pokrenuti, ja mislim po
krenuti. U jednoj zemlji koja je na vlastitoj
kozi iskusila fasizam (i staljinizam) mozda je
jos uvek, Hi vec opet, potrebno objasnti ta to
znaci, naime - uciniti ljude pokretljivijima
nego st suo Slobodnima kao plesaci, koncentri
sanima kao fudbaleri, neocekivanima kao geri
Ijerosi. Onaj ko mase posmatra kao predmet
politike ne moze ih pokrenuti. On hoce da ih
odasilje kud je njemu drago. Paket nije po
kretljiv, njega samo guraju tamo-amo. Marsevi,
kolone, parade ubijaju pokretljivost ljudi. Pro
paganda koja ne podstice, nego slama samostal
nost, deo je iste sheme. Ona vodi depolitizaci
ji.
Prvi put u istoriji, mediji omogucavaju ma
sovno ucestvovanje u jednom drustvenom i po
drustvljenom proizvodnom procesu, cija se prak
ticna sredstva nalaze u rukama samih masa. Ta
kvo koriscenje omogucilo bi da mediji komunika
cije, koji su dosad neopravdano nosili to ime,
ostvare svoju pravu prirodu. Ovakvi kakvi su da
nas, aparati kao televizor ili film ne sluze komuni
kaciji, nego sprecavanju komunikacije. Oni ne do
pustaju da posiIjalac i primalac deluju jedan na
drugog: tehnickim jezikom, ani svode feedback na
teorijski mogucan minimum.
To stanje stvari, meautim, nije uslovljeno
tehnikom. Naprotiv: elektronska tehnika ne po
znaje nikakvu principijelnu suprotnost izmeau po
Ailjaoca i primaoca. Po nacinu na koji je napra
vljen, svaki tranzistorski radio je istovremeno i
7
99
poiljalac; povratnim delovanjem on moze da uti
ce na primaoce. Razvoj medija distribucije u me
dije komunikacije nije tehnicki problem. Njega
svesno sprecavaju, s pravim, prIjavim politickim
rezlogom. Tehnicko razdvajanje poi1jaoca i prima
oca odraZava drustvenu podelu rada na proizvoaa
ce i potroace, koja se u industriji svesti politicki
posebno zaostrava. ana, u krajnjoj liniji, pociva
na osnovnoj suprotnosti izmeau klase koja vlada i
klase kojom se vlada (sto znaci, izmeau monopol
sk<;>g kapi!al ili monopolske birokratije, na jed
. mreza, ukoliko prekoraci odraenu kriticnu jedini
nOJ, 1 zavlsmh masa, na drugoj strani.
StrukturaIna anaIogija moze se pratiti
do u detaIj. Ponudi programa, koju daje neki
radio i TV-kartel, odgovara politicka ponuda
jednog karteIa moci, koji pripada nekoj autori
tarnoj partiji. Neznatne razlike u stavu u oba
slucaja odrazavaju konkurentski odnos, koji u
presudnim pitanjima iscezava. Delatnost bira
calgledaoca minimaIna je: kao u izborima za
parIament u dvopartijskom sistemu, feedback
se svodi na spiskove brojeva. Formiranje vo
Ije ne ide dalje od jednog jedinog troclanog
procesa ukIjucivanja: 1. program, 2. program,
iskIjucivanje aparata (uzdrzavanje od glasa
nja).
Od aparata za ditsribuciju, radio treba pre
tvoriti u aparat za komunikaciju. Radio bi bio
najsavrseniji zamislivi aparat za komunikaciju u
javnom zivotu, ogroman sistem kanala, st znaci:
kad bi bio osposobljen, on ne bi samo odasiIjao
nego i primao, dakle - slusaoca bi navodio ne
samo da slusa, vec i da govori, ne bi ga izolovao,
vec povezivao. . . Neizvodljivi U ovom drustvenom
poretku, izvodljivi u jednom drugacijem, ovi pred
lozi, koji su ipak samo prirodna posledica teh
nickog razvoja, sluze propagiranju i oblikovanju
tog drugaCijeg poretka.
100
Bertolt Breht, Radiotheorie (1932). Gesam
melte Werke, tom VIII, str. 129 i dalje 134.
3. Orvelova zastrasujuca slika jedne monolit
ne industrije svesti svedoci 0 nedijalektickom i
zastarelom razumevanju medija. Mogucnost da
neka sredisnja instanca u potpunosti kontroliSe
takav sistem ne pripada buducnosti, nego proslo
sti. Uz pomoc teorije sistema, jedne discipline koja
pripada graaanskoj nauci (dakle, uz pomoc siste
mu imanentnih kategorija) moguce je dokazati da
jedan komunikacioni sklop, Hi, tehnickim jezikom,
cu mere, vise ne podleze centralnoj kontroli, vec
se samo moze staticki procenjivati. Ova nacelna
propustljivost stohastickih sistema omogucava,
doduse, racune verovatnoce na temelju nasumic
nih provera i ekstrapolacija; celovito ispitivanje
iziskivalo bi, meautim, monitor veci od citavog
sistema. Pracenje svih telefonskih razgovora, na
primer, pretpostavljalo bi aparat koji bi za jednu
jedinicu mere morae biti obimniji i slozeniji od
postojece telefonije. Jedna instanca cenzure, koja
bi radila ekstenzivno, nuzno bi postala najveca
grana industrije u drustvu.
Kontrola na temelju pribliznih vrednosti pru
fa, meautim, samo nepotpune mogucnosti za au
tomatsko upravljanje citavim sistemom na nacin
koji bi zeleli oni u cijoj je on vlasti. ana pretpo
stavlja visok stepen unutrasnje stabilnosti. Ako se
ova slozena ravnoteza narusi, otkazuje i staticki
kontrolor krize. Izazivaci smetnji prodrece u pro
pustIjivi sklop medija i zahvaljujuci rezonanci
krajnje brzo ce se razmnoziti i ojacati. Ugrozeni
rezim ce u takvim slucajevima, ako je jos kadar
da dela, primeniti silu i posegnuti za policijskim
ili vojnim sredstvima.
Jedina alternativa za propustljivost industrije
svesti je, dakle, izuzetno stanje. No, ono se ne
moze odrzati na duze staze. Poznoindustrij
ska drustva upucen su na neometanu raz-
101
menu informacija: prinuda stvari, na koju se
njeni kontrolori neprestano pozivaju, okrece se
tako pr otiv njih samih. Svaki pokusaj da se potisnu
prateci cinioci, svako smanjenje protocnog precnika
i svako izoblicenje strukture informacija mora,
na duze staze, voditi nekoj vrsti embolije.
Elektronski mediji nisu sam intenzivno
zgusnuli informacijsku mrezu, nego su je i
ekstenzivno prosirili. Vec su ratovi u eteru, vodeni
pedesetih godina, pokazali da je nacionalni suve
renitet u oblasti komunikacije osuden na odumi
ranje. Dalji razvoj satelita u potpunosti ce ga
unistiti. Informacijski karantini, kakve su sprovo
diU fasizam i staljinizam, danas su moguci jos
samo po cenu svesne industrijske regresije.
Primer. Sovjetska birokrati}a, dakle
najveca i najslozenija birokratija na svetu, mo
ra gotovo bez izuzetka da se odrekne jednog
elementarnog sredstva organizacije - masine
za kopiranje, jer bi taj aparat potencijalno sva
kome omogucio da stampa. Na politicki rizik
koji se u tome krije, na mogucnost propustlji
vih mesta u i:nformacijskoj mrezi pristaje se
jedino na najvisem nivou, na istaknutim pri
kljucnim mestima u oblasti politike, vojske i
nauke. Da bi obuzdalo svoje proizvodne snage,
sovjetsko drustvo ocigledno mora da plati 0-
gromnu cenu: sporost, neinformisanost, mrtve
troskove. Premda u sIabijem vidu, taj proces
ima svoj ekvivalent na kapitalistickom Zapadu:
tehnicki najnapredniji elektrostaticki aparat za
kopiranje, koji radi s obfcnom hartijom, dakle
nekontrolisano i nezavisno od opsluzivaca, vla
snistvo je jednog monopola (Xerox); on se, u
nacelu, ne prodaje, nego samo iznajmljuje. Vec
sami troskovi sprecavaju da dode u pogresne
ruke. Kao da ga providenje salje, on izranja
tamo gde se usredsreduje ekonomska i politicka
moc. Politicka kontrola aparata ide ruku pod
102
ruku s uvecanjem dobiti njegovih proizvoc!aa;
nasuprot sovjetskom postupku i iz navedenih
razloga ona uopste nije savrSena.
Na taj nacin problem cenzure ulazi u novi
istorijski stadijum. Borba za slobodu stampe i
misljenja do sada je, uglavnom, bila sukob unutar
same gradanske klase; sloboda iskazivanja misli
za mase je bila fikcija, jer su one od pocetka
ddane daleko od sredstava za proizvodnju - pre
svega od stampe - pa time i od liberalne javno
sti. Danas cenzuru ugrozavaju proizvodne snage
same industrije svesti, koje delimicno vec savla
davaju vladajuce proizvodne odnose. Jos pre no
st ovi budu sruseni, suprotnost izmedu onoga sto
je mogucno i onoga st je stvarno postace akut
na.
4. Nova levica iz sezdesetih godina svela je
razvoj medija na jedan jedini pojam: pojam ma
nipulacije. On je na pocetku bio od velike heuri
sticke koristi i omogucio je dug niz pojedinacnih
analitickih istrazivanja, ali sad preti da spadne na
puki slagvort koji vise sakriva nego st prosvet
ljuje, te stoga iziskuje analizu.
Levicarska teza 0 manipulaciji u sdi je de
fanzivna i moze uticati da levica ode u defetizam.
Prelazak u defanzivu subjektivno pociva na do
zivljaju nemoci. Objektivno, on je u skladu sa
savrseno ispravnim uvidanjem da se presudno pro
izvodno sredstvo nalazi u rukama protivnika. Mo
ralno uzbudivanje zbog ovakvog stanja stvari u
svakom slucaju je naivno. 0 manipulaciji se veci
nom govori tonom prigusene zalopojke, koji jasno
ukazuje na idealisitcka ocekivanja: kao da se
klasni neprijatelj ikada drzao parol. 0 fer-odnosu,
koje povremeno izbacuje. Slepoj veri liberala da u
politickim i drustvenim pitanjima postoji neka
cista, nemanipulisana istina socijalisicka levica
pridaje neki cudan znacaj: ta vera Je osnovna,
premda neizrecena pretpostavka teze 0 manipula
ciji.
103
 Ova teza ne oslobada snage koje bi vukle
napred. Socij alisticka perspektiva, koj a ne seze
dalje od napada na postoj ece svoj inske odnose,
ogranicena j e. Vredelo bi oduzeti svojinu Springe
ru, ali bi bilo dobro znati korne da se predaju
rnediji. Partiji? Posle svih iskustava koja je done-
10 ovo resenj e, to nij e upotrebljiva alternativa.
Verovatno nije slucajno st j e leviea do sada pro
pustala da nacini analizu odnosa rnanipulacije u
socijalistickirn zernljarna.
Teza 0 rnanipulacij i sluzi i vlastitorn rastere
cenju. Pretvaranj ern protivnika u davola prikriva
ju se slabosti i buduci nedostaci sopstvene agitaci
j e ; kad ona, urnesto da pokrece rnase, dovodi do
njihovog izolovanja, njena nernoc se pausalno pri
pisuj e nadrnoci rnedija.
U levicarsku raspravu 0 rnedijirna probila se i
teorij a represivne tolerancij e; njen tvorae izrazio
ju j e krajnj e pazljivo, aH j e i ona, lisena dijalek
ticnosti, postala orude rezignacije. Kad jedan kon
eern kaneelarijskih rnasina vrbuj e svoj podrnla
dak za prodajni sektor koristeci sliku Ce Gevare
ispod lroje pise We would have hired him, isku
senj e da se krene u povlacenj e u svakorn slucaju
j e veliko. Strah od dodira sa izrnetom predstavlja,
rnedutim, luksuz koji radnik kanalizacije ne moze
sebi bez dalj eg priustiti.
Elektronski medij i brisu svaku cistotu, oni su
u nacelu prljavi. To j e deo njihove proizvodne
snage. Po svojoj strukturi oni su anti-sektaski ; eta
j os j edog razloga st leviea, dok ne ispita nj ihovu
tradiciju, ne zna sta bi s njima zapocela. Zahtev
da se linija cisto definiSe i da se potisnu od
stupanj a anahronistican je i sluzi j os samo vlasti
toj potrebi za sigurnoscu. Iracionalnim procisca
vanjima, iskljucivanj ima i frakcionisanjem on sla
bi vlastiti polozaj , umesto da ga raeionalnim ras
pravama ojaca.
Ove otpore i strahove poj acava citav niz kul
turnih cinilaea koji, najveCim delom, deluju ne
svesno i mogu se objasniti na osnovu socij alne
104
istorij e danasnjeg levog pokreta, tj . na osnovu
njegove gradanske klasne pozadine. Medij e, na
ime, cesto dozivlj avamo kao pretecu nadmocnu si
Iu bas zbog nj ihovih progresivnih mogucnosti:
zbog toga Sto oni po prvi put dovode u pitanje
gradansku kulturu, a time i povlastiee gradanske
inteligencij e, i to daIeko radikalnije od svake
sumnje u sebe koju j e ovaj sloj kadar da iskaze.
Otpor prerna medijima, svoj stven novoj levici,
vraca, novim ruhom zaogrnute, stare strahove, re
eimo, strah od coveka mase, i stare gradanske
ceznje za predindustrijskim stanj em.
Na samom pocetku studentskih pobu
na, u Free Speech Movement na Berkliju,
kompjuter je bio poseban cilj agresije. Zani
manje za Treei svet cesto je uslovljeno i ot
porom prema civilizacij i, iz arsenala konzerva
tivne kritike kulture. Za pariski maj 1968. po
sebno je bilo karakteristicno vracanj e starim
oblicima proizvodnje. Umesto da izvrse agitaci
ju na radnike neke moderne offset-stamparije,
studenti su svoje plakate stampali rUCnom pre
som na Ecole des Beaux-Artes. Poeticne parole
ispisivane su rukom: sabloni bi doduse omogu
cili njihovo masovno sirenje, ali bi povredili
stvaralacku mastu svojih autora. Stvaralacki
ispravno posezanj e za naj naprednijim medijima
izostalo j e : pobunjenici nisu zauzeli zgradu ra
dij a, nego tradicionalno pozoriste Odeon.
Nalicj e straha da se dode u dodir s medijima
predstavlj a fasciniranost koju oni izazivaju u le
vim pokretima po metropolama. S j edne strane,
drugovi pribegavaju zastarelim oblieima komuni
kacij e i ezotericnom zanatstvu, urnesto da se po
zabave suprotnoscu izmedu danasnjeg ustrojstva
medij a i njihovog revoIucionarnog potencij aIa; s
druge strane, oni ne uspevaju da umaknu pro
gramu industrije svesti i njenoj estetici. To, sa
subjektivne strane, vodi raseepu na puritanski
105
shvacenu politicku praksu i privatnu sferu slo
bodnog vremena, a s objektivne - rascepu na
politicki aktivne grupe i grupe supkulture.
Socijalisticki pokret u zapadnoj Evropi obraca
se jednoj javnosti istomisljenika ug1avnom preko
jezicki, sadrzinski i forma1no ekskluzivnih casopi
sa. Takav nacin saopstavanja, zajedno sa lecima,
pretpostavlja takvu strukturu clanova i simpati
zera i takvu situaciju u medijima koji otprilike
odgovaraju istorijskom stanju iz 1 900. godine;
ocigledno je da se oni cvrsto drie uzora Iskre.
Njihovi producenti po svoj prilici slusaju Roling
stounse, gledaju na televiziji invazije i strajkove, i
u bioskop idu na vesterne ili Godara; to zanema
ruju samo u svome svojstvu producenta; u njiho
vim analizama citavo podrucje medija svodi se na
lozinku manipulacija. Svaki prodor u ovo polje
otpocetka nailazi na sumnju da tezi integraciji. Ta
sumnja nije bezrazlozna. Dna, medutim, prikriva i
v1astitu ambivaIentnost i nesigurnost. Strah da ce
nas sistem progutati predstavlja simptom slabosti;
on pretpostavIja da bi kapitalizam bio u stanju da
izade na kraj sa svakom suprotnoscu, a to se
uverenje lako moze opovrCi i teorijski je ne
odrzivo.
Otpisujuci nove proizvodne snage industrije
svesti i potiskujuCi koriScenje medija u oblast
supkulture, socijalisticki pokret stvara circulus vi
tiosus. Jer underground, doduse, sve jasnije shva
ta tehnicke i estetske mogucnosti gramofonskih
p1oca, magnetoskopa, video-kamere i tako daIje, i
sistematski istrazuje teren; ali on ne poseduje
v1astitu politicku perspektivu i zato, vecinom bez
otpora, pada pod vIast komercijalizma. Politicki
aktivne grupe onda na svaki takav primer ukazu
ju sa samozadovoljnom zluradoscu. Posledica je
proces uda1javanja, u kome su obe strane na gu
bitku. Iz Ievicarskog otpora prema medijima i iz
depolitizacije kontra-kulture izvlaci korist jedino
kapita1.
106
5. Manipulacija, na nemackom: rukohvat ili
trik, znaci isto st i svrsishodan tehnicki zahvat u
neku datu gradu. Kad je posredi neki zahvat od
neposrednog znacaja za drustvo, manipulacija je
politicki cin. U industriji svesti to je u naceIu
sIucaj.
Svako koriscenje medija pretpostavIja, dak1e,
manipulaciju. Svi najelementarniji postupci proiz
vodnje u okviru medija, pocev od izbora medi
ja, preko snimanja, montaze, sinhronizacije, mik
siranja, do distribucije, predstavljaju zahvat u
postojecu gradu. Ne postoji nemanipulisano pisa
nje, snimanje filma, emitovanje. Pitanje, prema
tome, nije da li se medijima manipulise Hi ne,
nego ko njima manipulise. Manipulator ne mora
iSceznuti iz jednog revolucionarnog projekta; revo-
1uconarni projekt, naprotiv, treba svakoga da
pretvori u manipulatora.
Svaki tehnicki zahvat potencijalno je opasan.
Medutim, manipu1acija medija ne treba da bude
zadatak starih Hi novih oblika cenzure, vec di
rektne drustvene kontrole, st znaci - masa koje
su postale produktivne. Odstranjivanje kapitali
stickih svojinskih odnosa ovde je nuzan, ali ne i
dovoljan uslov. Do danas nema istorijskih primera
za samostalan i masovan proces obrazovanja, koji
omogucavaju elektronski mediji. Strah komunista
od osIobadanja ovog potencijala, od pokretackih
mogucnosti kojima raspolazu mediji, od mesanja
slobodnih producenata, predstavlja jedan od os
novnih razloga st stara gradanska kultura, mno
gostruko izmenjena i zakuku1jena, ali strukturom
neizmenjena, nastavlja da vlada i u socijalistickim
zemljama.
Kao prilog istorijskom tumacenju ovak
vog stanj a stvari moze se navesti podatak da
j e industrij a svesti u Rusiji u vreme oktobarske
revolucij e bila izuzetno zaostala; njene proiz
vodne snage otada su ogromno porasle, ali su
njeni prozvodni odnosi ocuvani vestacki, a
107
 cesto i nasilno. Glavni mediji u Sovjetskom
Savezu i danas su primitivno uredena stampa,
knjiga i pozoriste. Razvoj radij a, filma i televi
zije politicki je blokiran. Zato se strane stanice
- BBC, Glas Amerike i Na nemackim talasima
- ne samo slusaju nego im se i gotovo neogra-
niceno veruje. Vaznu ulogu imaju arhaicni me
dij i kakvi su predavanj e rukopisa iz ruke u
ruku i usmeno prenosenje poezije.
6. Po svojoj strukturi novi mediji omogucuju
jednakost. Moze ih koristiti svako - prostim po
stupkom ukljuivanja; sami programi su nemate
rijalni i mogu se reprodukovati proizvoljno mnogo
puta. Zahvaljujuci tome, elektronski mediji su
protni su starijim medijima kao sto su knjiga Hi
slikarstvo, iji je ekskluzivni klasni karakter oci
gledan. Televizijski programi za povlascene grupe
tehnicki su, doduse, zamislivi (closed-circuit TV),
ali su strukturalno besmisleni. Novi mediji teze da
ukinu sve povlastice u obrazovanju, a time i mo
nopol na kulturu, koji ostvaruje gradanska inteli
gencija. Tu lezi jedan od razloga st toboznja elita
gaji negativan odnos prema industriji svesti. A sto
se tice duha koji ana nastoji da odbrani od obe
zlicavanja i omasovljenja - st bde digne
ruke od njega, to bolje.
7. Novi mediji usmereni su na akciju, ne na
kontemplaciju, trenutni su, a ne tradicionalni. Nji
hov odnos prema vremenu sasvim je suprotan
odnosu gradanske kuIture, koja hoce posed, dakle
trajanje, najradije vecnost. Mediji ne stvaraju ob
jekte koji se mogu gomilati i prodavati. ani u
potpunosti ukidaju duhovno vlasnistvo i poni
stavaju naslede, odnosno prenosenje nemateri
jalnog kapitala, karakteristicno za klasni pore
dak.
Time se ne zeli reci da su mediji neistorifui
ili da doprinose iscezavanju istorijske svesti. ani,
naprotiv, po prvi put omogucavaju da se istorijski
materijal fiksira tako da se maze predstaviti u
lOB
svakom sadasnjem trenutku. Time sto ovu gradu
stavljaju na raspolaganje ciljevima sadasnjice, ani
svakom korisniku jasno pokazuju da je pisanje
istorije uvek manipulacija. Ali secanje, koje ani
dre u pripravnosti, ne uva se samo za uski krug
uenih. Ono pripada drustvu. Pohranjenom in
formacijom maze se koristiti svako, a to korisce
nje, kao i belezenje informacije, odredeno je tre
nutkom. Da bi se shvatila strukturalna razlika
izmedu ova dva sistema, dovoljno je uporediti
model privatne biblioteke sa modelom jednog
podrustvljenog kompjutera.
B. Aparate medija pogresno je smatrati pu
kim sredstvima potrosnje. ani su, u naelu, uvek i
proizvodna sredstva, i to socijalizovana proizvod
na sredstva, posto se nalaze u rukama masa. Su
protnost izmedu proizvodaca i potrosaa nije in
herentna elektronskim medijima; ana se pre mora
dokazivati ekonomskim i administrativnim me
rama.
Rani primer ovog stanj a stvari pruza
suprotnost izmedu telegrafa i telefona. Dok j e
telegraf i dan-danas u rukama j edne birokrat
ske institucije, koj a moze proveriti i arhivirati
svaki poslati tekst, telefon je direktno pristupa
can svakom korisniku; uz pomoc konferencij
skog prikljucivanj a, on cak omogucava kolek
tivno ucesce prostorno udaljenih grupa disku
tanata.
Nasuprot tome, bezicna auditivna i vi
zuelna sredstva komunikacij e jos i danas podle
zu ddavnim uredbama (zakon 0 telekomunika
cijskim postrojenjima). S obzirom na tehnicki
razvoj koji je odavno omougCio lokalnu i inter
nacionalnu telefoniju, i koji i televiziji nepre
stano otvara nova talasna podrucj a (samo u
podrucju gigaherca mogucno je da se sa j ednog
mesta bez smetnji odasilju mnogobrojni pro
grami, da i ne govorimo 0 mogucnosti televi
zijskog prenosa preko kablova i satelita), vazeCi
109
 zakoni za kontrolu etera postali su anarhonis
ticni; oni podsecaju na doba kad su stamparije
predstavlj ale privilegiju dobij enu od cara. Soci
j alisticki pokreti morace da zapocnu borbu za
vlastite frekvencije i da u doglednom vremenu
izgrade vlastite odasiljace i relejne stanice.
9. Vec iz navedenih strukturalnih svojstava
novih medija proizlazi da nijedan rezim koji je
danas na vlasti ne maze ispuniti njihova obecanja.
Novi mediji moei ce da postanu produktivni tek u
jednom slobodnom socijalistickom drustvu. Tu
pretpostavku potvrduje jos jedna osobenost
najmodernijih medija njihova kolektivna
struktura.
Jer izgledi da ce u buducnosti pomocu medija
svako postati proizvodac, bili bi nepoliticni i du
hovno skuceni ukoliko ta proizvodnja ne bi otisla
dalje od individualne zanimacije. Individualna de
latnost u oblasti medija uvek je mogucna samo
utoliko sto drustveno, pa time i estetski, ostaje
beznacajna. Dobar primer za to su dijapozitivi sa
poslednjeg letovanja.
Upravo su na to, razume se, smerali vladajuei
trzisni mehanizmi. Aparati poput magnetofona Hi
sesnaestmilimetarske kamere, koji se fakticki vec
nalaze u rukama masa, odavno su pokazali da
pojedinac, dokle god je izolovan, pomocu njih si
gurno moze postati amater, ali ne i proizvodac. Na
taj nacin ukroceno je cak i tako mocno proizvodno
sredstvo kakvo je kratkotalasni odasiljac, koji je u
rukama rastrkanih radio-entuzijasta spao na be
zazlenu i neefikasnu zabavu u slobodnom vre
menu. Program koji proizvodi izolovani amater
uvek je samo rdava i prevazidena kopija onoga
sto on ionako prima.
Privatna proizvodnj a u oblasti medij a
nij e nista drugo do koncesionirani tajni rad.
Ona ostaje puki UJstupak cak i kad postane
j avna. Zato su vlasnici medija razvili sopstvene
110
programe i rubrike, koj i obicno nose naziv De
mokratski forum ili slicno. Tu, u cosku, ima
rec citalac (slusalac, gledalac) - rec, koja mu,
naravno, po tudem nahodenju moze biti oduze
ta. Kao u demoskopskoj praksi, pitanje mu se
postavlj a samo zato da bi imao priliku da pot
vrdi svoju zavisnost. Rec je 0 krugu pravila, u
kome pocetna pozicij a vec u potpunosti podra
zumeva feedback.
Pojam koncesij e ovde se moze prime
niti i u drugaCijem, naime ekonomskom smislu,
i to tako st sist em tezi da od svakog ucesnika
nacini koncesionara monopolfl koj i razvij aju
njegove filmove i snimaju nj egove kasete. Tako
se vec u korenu gusi samostalna delatnost koju
omogucava, recimo, j edan video-aparat. Razume
se, te tendencij e su oprecne strukturi medija;
nove proizvodne snage ne samo st omogucava
ju nego upravo podsticu njihov preokret.
Oskudne, nemocne, cesto sasvim ponizavajuce
rezultate ovog koncesioniranog rada profesionalni
proizvodaCi iz oblasti medija obicno pakosno ko
mentarisu. Mase, prema tome, trpe ne samo stetu
nego i pobedonosno ruganje st, toboze, ne umeju
da na pravi nacin upotrebe medije.
Nije stvar samo u tome st je ova suprotno
rezultatima novijih psiholoskih i pedagoskih istra
zivanja; lako je prozreti i reakcionarnu zelju za
samozastitom, koja lezi iza toga: obdareni, sa
svim jednostavno, brane svoje rezervate. Posredi
je pojava koja, u oblasti kulture, predstavlja pan
dan poznatim politickim sudovima 0 toboze otu
peloj radnickoj klasi, nesposobnoj za bilo kakvo
samoopredeljenje. Zacudo, misljenje da mase ni
kada ne bi mogle vladati same sobom maze se cuti
i iz usta Ijudi koji sebe smatraju socijalistima; u
najboljem slucaju rec je 0 ekonomistima koji pod
socijalizmom nisu u stanju da zamisle nista drugo
do konfiskaciju.
111
 10. Nasuprot tome, svaka socijalisticka strate
gija koja se odnosi na medije mora nastojati da
ukine izolovanost pojedinacnih ueesnika u dru
stvenom procesu obrazovanja i proizvodnje. Bez
samoorganizovanja ueesnika to nije moguce. U
tome je politicka srz problema medija. Iz nje pro
izlazi razlika izmedu socijalistiekih i poznoliberal
nih i tehnokratskih shvatanja. Ko se nada eman
cipaciji posredstvom nekog, makar koliko struktu
risanog tehnoloskog aparata ili sistema aparat.,
postaje zatoeenik opskurne vere u napredak; ko
uobrazava da ce se sloboda medija stvoriti sama
od sebe, samo aka svaki pojedinac bude marljivo
odasiljao i primao, taj pusta da ga nasamari jedan
liberalizam koji, pod savremenom sminkom, trgu
je uvelom predstavom 0 unapred stabilizovanoj
harmoniji drustvenih interesa.
Takvim iluzijama treba se suprotstaviti sta
vom da ispravno koriscenje medija iziskuje i 0-
mogucava organizaciju. Svaka proizvodnja koja za
svoj predmet uzima interese proizvodaca pretpo
stavlja kolektivni naein proizvodnje. Ona sama
vec je oblik samoorganizacije drustvenih potre
ba.
Magnetofone, dijapozitivske i sesnaestmilime
tarske kamere vec danas poseduje veliki broj Iju
di zavisnih od plate. Moramo se upitati zasto se
ova proizvodna sredstva ne javljaju masovno na
radnim mestima, u skolama, u birokratskim kan
celarijama, i uopste u svim konfliktnim drustve
nim sitaucijama. Stvarajuci agresivne oblike jed
ne javnosti koja bi bila njihova vlastita, mase bi
mogle steCi potvrdu za svoja svakodnevna isku
stva i iz njih izvuci delotvornije pouke.
Razume se, protiv takvih izgleda gradansko
drustvo se brani baterijom pravnih mera. Poziva
se na pravo kuce, na poslovne i sluzbene tajne.
Dok njegove tajne sluzbe ulaze u sva eetiri zida i
ukljucuju se u najintimnije razgovore, to drustvo
se dirljivo izgovara poverljivim odnosima i izigra
va preosetljivu brigu za zastitu lienih sfera, u
112
kojima, osim interesa izrabljivaca, nema vise ni
eeg lienog. Ovi zidovi od hartije mogu se pocepati
samo kolektivnim, organizovanim postupkom.
Komunikacione mreze, kakve se grade u ove
svrhe, mogu, pored svoje primarne funkcije, pru
ziti politieki zanimljiv model organizacije. U soci
jalistickim pokretima dijalektika discipline i spon
tanosti, centralizma i decentralizacije, autoritar
nog vodenja i antiautoritarne dezintegracije odav
no je stigla do mrtve taeke. Uputstva za prevazi
lazenje ovog stanja mogli bi pruziti modeli komu
nikacionih mreza, izgradeni na principu uza
jamnog delovanja: masovne novine, koje pisu i
rasturaju eitaoci, video-mreza politieki aktivnih
grupa, itd.
Radikalnije od svake dobre namere, postoja
nije od egzistencijalistiekog bekstva iz sopstvene
klase, mediji, dosavsi svojoj pravoj prirodi, raza
raju privatni naein proizvodnje, svojstven gra
danskim intelektualcima. Individualizam ovih po
slednjih maze se samo u proizvodnom procesu
rada i obrazovanja razgraditi tako da, prevazilaze
ci moralizatorski zasnovanu (sto uvek znaei: indi
vidualnu) nesebienost, prede u kvalitativno novo
politieko samorazumevanje i ponasanje.
11. Jedna isuvise rasprostaranjena teza tvrdi
da danasnji kapitalizam zivi od izrabljivanja la
znih potreba. U najboljem slueaju, to je samo
dopola taeno. Rezultati do kojih su dosH popularni
amereki sociolozi kava jednog Vansa Pakarda nisu
beskorisni, ali su ograniceni. To sto ani kazuju 0
budenju potreba posredstvom reklame i vestaekog
zastarevanja u svakom slueaju ne moze dovoljno
objasniti zasto je masovna potrosnja tako hipno
tieki privlaena ljudima zavisnim od plate. Predra
sudama 0 toboze integrisanom, malogaaanskom i
korumpiranom proletarijatu, kakve neguje burZo
azija koja sebe smatra politieki prosvecenom, ide
naruku hipoteza 0 potrosaekom teroru. Privlae
na snaga masovne potrosnje ne poeiva, meautim,
na prihvatanju laznih, vec na krivotvorenju i iz-
8 113
rabljivanju sasvim realnih i legitimnih potreba -
krivotvorenju i izrabljivanju bez kojih bi para
zitski proces reklame propao. J edan socijalistieki
pokret ne treba da ocrnjuj !e potreb, vec i
.
uzme ozbiljno, da lh prouel 1 pretvon u pol1tleki
produktivne.
To vazi i za industriju svesti. Svoju veliku
privlaenu moc elektronski mediji nisu stekli
zahvaljujuci nekom lukavom triku, vec elemen
tarnoj snazi dubokih drustvenih potreba, koje iz
bijaju eak i kroz danasnje izopaeeno ustrojstvo
tih medija.
Interesi masa ostali su prilicno neispitano po
lje, vec i zato st se za njih, bar dok su istorijsi
novi' niko ne zanima. Oni sigurno daleko prevaZl
laze ciljeve koje zastupa tradicionalni radnieki
pokret. Kao st se, u oblasti proizvodnje, industri
ja materijalnih dobara i indus!rija sves!i mou
sobno sve vise mesaju, tako se 1 u oblastl subJek
tivnog, na strani potreba, tesno preplieu materi
jalni i nematerijalni momenti. Za to se navode
stari socijalnopsiholoski motivi (drustvni pre
stiz, uzori identifikacije), ali se pojavljuju i snazni
novi motivi utopijske prirode. Sa materijalistiekog
stanovista, ne smeju se prenebregnuti ni jedni ni
drugi.
Za danasnje ustrojstvo masovne potrosnje
Anri Lefevr predlozio je pojam spectacle, prikazi
vanje. Roba i izlozi, ulicni saobracaj i reklame,
robne kuee i signali, vesti i ambalaia, arhitektura
i proizvodnja u oblasti medija sabiraju se u jednu
celinu, u neprestanu predstavu, koja ne vlada sa
mo javnim gradskim centrima nego i privatnim
prostorima. Parola lepse stanovati pretvara i
najsvakodnevnije upotrebne predmete u rekvizite
tog opsteg festivala, u kome fetisni karakter robe
u potpunosti nadvladava njenu upotrebnu vred
nost. U drustvu kakvo je danasnje, vrtoglavica
koju izazivaju ove svetkovine bila je i biee podva
la. Meoutim, u tome se ispoljava i nesto drugo.
Potrosnja kao spektakl obeeava iscezavanje osku-
114
dice. Lafne, surove i opscene crte ove svetkovine
poticu otuda st 0 stvarnom ispunjenju ovog obe
canja nema govora. Meoutim, dokle god vlada
oskudica, upotrebna vrednost je presudna katego
rija i moguce ju je obesnaziti samo na prevaru.
Ali prevara takvih razmera zamisliva je samo kad
cilja na neku masovnu potrebu. Ta potreba
utopijska - postoji. To je zelja za novom ekologl
jom, za brisanjem granica zivotne sredine, za este
tikom koja se ne ogranicava samo na oblast u
metnicki lepog. Te zelje nisu - u svakom sluca
ju, ne u prvom redu - pravila igre koja nmece
kapitalisticki sistem, a pojedinac samo usvaJa. O
ne su fizioloski ukorenjene i vise se ne mogu
potisnuti. Prikazivanje, koje je u srcu potrosnje,
predstavlja parodijsku anticipaciju jedne utopij
ske situacije.
Obecanja koja daju mediji pokazuju slienu
ambivalentnost. Oni odgovaraju na masovnu po
trebu za nematerijalnom raznovrsnoscu i pokre
tljivoseu (koja svoje materijalno ostvarenje traii
u posedovanju privatnog automobila i u turizmu) i
iskoriseavaju je. Podjednako moene i nedvosmi
sleno emancipatorske su i druge kolektivne zelje,
koje kapital cesto prepoznaje ranije i procenjuje
ispravnije nego njegovi protivnici, naravno samo
zato da bi ih uhvatio u svoju mrezu i oduzeo im
razornu snagu; takva je potreba za ueestvova
njem u drustvenim procesima mesnih, nacionalnih
i interncionalnih razmera, potreba za novim obli
cima i prozimanjima, za oslobodenjem od nezna
nja i nezrelosti, potreba za samoodreoenjem. Biti
svuda - to je jedan od najuspesnijih slogana
inudstrije svesti. Parlament citalaca iz Bild-a:
direktna demokratija, okrenuta protiv interesa
demosa. Slobodan prostor i slobodno vreme:
pojmovi koji izrazavaju i istovremeno neutralisu
dalekoseznije zelje masa.
Slicno stoji stvar i sa otvorenoscu me
dij a prema utopijskim pricama. Primer: pricu 0
onom mladom Amerikancu italijanskog porekla
115
 koji je oteo kalifornijski putnicki avion
skrenuo ga put Rima kako bi se odvezao kuci
spremno je prihvatila i reakcionarna masovna
stampa, a njeni citaoci ispravno su je razumeli.
Identifikacija poeiva na jednoj potrebi koja je
postala opsta: ljudi ne vide zasto bi na takva
putovanja imali pravo jedino politicari. funkci
oneri i poslovni ljudi. Sa slicnog stanovista tre
balo bi analizirati ulogu pop-starova, u kojoj se
cudnovato mesaju autoritarni i emancipatorski
momenti. Verovatno nije nevazno st bit-muzi
ka kao model za identifikaciju nudi grupe, a ne
pojedinee. U proizvodnji (i u nacinu proizvod
nje) Rolingstounsa otvoreno se javlja utopijski
saddaj. Priredbe poput festivala u Vudstoku,
koneerata u Hajd-parku, na Vilinskom ostrvu i
u Altamontu, u Kaliforniji, razvile su pokretac
ku snagu na kojoj bi im politicka leviea mogla
pozavideti.
Savrseno je jasno da - sem u iluzionistickim
formama igre - inudstrija svesti u postojecim
oblicima drustva ne moze zadovoljiti nijednu od
potreba od kojih zivi i koje zato mora raspirivati.
Stvar, medutim, nije u tome da se njena obecanja
obore, nego u tome da se shvate doslovno i da se
pokaze da se mogu ostvariti samo putem revoluci
je u kulturi. Socijalisti i socijalisticke vlade, koji
udvostrucuju frustracije masa jer njihove potrebe
proglasavaju laznima, postaju saveznici jednog
sistema protiv koga su ustali da se bore.
12. Zakljucak
Represivno koriscenje Emancipatorsko korisce
medija nje medija
Centralizovan program Decentralizovan
J edan posiljalac, mno gram
stvo primalaca
Imobilizovanje izolova Svaki primalac je po
nih pojedinaca tencijalni posiljalac
116
i Pasivni potrosacki stay Pokretanje masa
Mesanje ucesnika, feen
back
Proces depolitizacije Proces politickog obra
zovanja
Proizvodnja koju obav Kolektivna proizvodnja
ljaju strucnjaci
Drustvena kontrola po
Kontrola koju sprovode sredstvom samoorgani
vlasnici ili birokrati zovanja
13. Ako zanemarimo fatalisticke pristalice teze 0
manipulaciji, naseljene po metropolama, obe stra
ne u internacionalnoj klasnoj borbi slazu se da
elektronski mediji objektivno poseduju prevrat
nicke mogucnosti. Franc Fanon prvi je skrenuo
paznju na to da tranzistorski prijemnik spada me
du najvaznija oruzja u oslobodilackoj borbi Tre
ceg sveta. Albert Hercog, bivsi ministar Juzno
africke republike i predstavnik desnog krila vladi
ne partije, smatra da ce televizija upropastiti
belog coveka u Juznoj Africi (SpiegeZ, 20. 10.
1969). Americki imperijalizam shvatio je ovo sta
nje; revoluciju povecanih ocekivanja u Latin
skoj Americi (to je zargon njegovih ideologa) on
pokusava da predupredi tako st po citavom kon
tinentu, sve do najzabacenijih oblasti, seje svoje
odasiljace i domacem stanovniStvu besplatno deli
monofrekventne tranzistorske radioaparate. Na
padajuci kapitalisticke medije u SAD, Niksonova
administracija pokazuje da shvata da su njihovi
izvestaji, koliko god jednostrani i iskrivljeni, po
stali presudan pokretacki cinilac protiv rata u Vi
jetnamu. Dok su jos pre dvadeset pet godina za
francuski maskr na Madagaskaru, sa blizu st
hiljada mrtvih, saznali kao za fait diverse J samo
pro- citaoci Le Mond-a, tako da je on u metropoli ostao
neprimecen i bez posledica, mediji danas prenose
kolonijalne ratove u centre imperijalizma.
Neposredne pokretacke mogucnosti medija
jos su jasnije tamo gde se oni svesno koriste u
117
prevratnicke svrhe. Njihovo prisustvo danas istice
demonstrativni karakter svake politicke akcije.
Studentski pokreti u SAD, Japanu i Evropi to su
ranD shvatili, i u pocetku su, uvodeci medije u
igru, postigli znacajne trenutne uspehe. Ali takvi
efekti izgubili su efektnost. Naivno poverenje u
magiju reprodukcije ne moze zameniti organiza
torski rad; samo aktivne i koherentne grupe mogu
nametnuti medijama zakon svog delovanja. To
pokazuje primer tupamarosa iz Urugvaja, cija re
volucionarna praksa podrazumeva da se akcije
objavljuju. Sudeonici na taj nacin postaju autori.
Otmica americkog ambasadora u Rio de Zaneiru
isplanirana je tako da odjekne u medijama. Ona
je bila televizijska produkcija. Arapski geriljerosi
slicno postupaju. U internacionalnim razmerama,
ove tehnike prvi su oprobali Kubanci; Fidel je od
pocetka ispravno procenio revolucionarnu moc
medija (Moncada 1953). Ilegalna politicka akcija
iziskuje danas maksimalnu tajnost i maksimalan
publicitet istovremeno.
14. U postojece agregatno stanje medija revo
lucionarne situacije uvek unose skokovite, sponta
ne promene, ciji su nosioci mase. Opseg i trajnost
postignutih promena pokazuju dokle seze pobeda
revolucije u kulturi. Situacija u medijima je naj
sigurniji i najosetIjiviji barometar napredovanja
birokratskih i bonapartistickih anticiklona. Dokle
god je na potezu revolucija kulture, drustvena
masta masa prevazilazi cak i tehnolosku zaosta
lost, i menja funkciju starih medija tako da njiho
ve strukture prskaju. Revolucija je kod nas os
tvarila kolosalan prosvetiteljski i propagandni po
sao. Tradicionalna knjiga pocepana je na pojedi
nacne stranice, stostruko uvelicana, obojena i izne
sena na ulicu kao plakat. Zbog oskudnih stampar
skih mogucnosti i zbog brzine, veCinom je najbo
Ije ispadao rucni rad; normalne velicine i obima,
on je bio i najzahvalniji za najjednostavniju ma
sinsku obradu. Drzavni zakoni stampani su kao
slikovnice uvijene u trubu, a vojne naredbe -
118
kao brosirane slikovnice. (El Lisicki, Errinnerun
gen Briefe Schriften. Drezden 1967, str. 359.)
Ruski film je dvadesetih godina dostigao nivo koji
je prevazilazio postojece proizvodne snage: Pu
dovkinov Kinoglaz i Kinopravda Dziie Vertova
manje su nalik nedeljnim filmiskim novostima,
vise televizijskom politickom magazinu avant l'ec
ran. Kampanja opismenjavanja na Kubi probila
je linearnu, ekskluzivnu i izolatorsku strukturu
medija kakav je knjiga. U vreme kulturne revolu
cije u Kini zidne novine su, bar u velikim grado
vima, delovale kao elektronski masovni medij.
Otpor cehoslovackog stanovnistva protiv sovjetske
invazije doveo je do spontane produktivnosti ma
sa, koja je savladala institucionalna ogranicenja
medija. (Ovo treba detaljno razviti). Takve situ
acije su izuzeci. Upravo njihova utopijska crta, po
kojoj su daleko ispred postojecih proizvodnih sna
ga (usled cega se proizvodni odnosi ne mogu traj
no menjati) cini ih labilnima, izaziva protivudarce
i poraze. No one utoliko jasnije pokazuju kolika
se ogromna politicka i kulturna energija krije u
sputanim masama i s koliko maste te mase u
trenutku svog oslobodenja umeju da shvate sve
mogucnosti novih medija.
15. Da marksisticka levica teorijski obrazlofi
i prakticno dela polazeci od stanja najnaprednijih
proizvodnih snaga u svom drustvu, da perspekti
visticki razvije i strateski iskoristi sve cinioce
emancipacije koji lefe u tim snagama, to nije
nikakvo akademsko ocekivanje, nego politicka nuz
nost. S jednim jedinim velikim izuzetkom, a taj
je Valter Benjamin (i njegov sledbenik Breht),
marksisti, medutim, nisu razumeli industriju sves
ti i u njoj su uocili samo gradansko-kapitalisticko
nalicje, a ne njene socijalisticke mogucnosti. Au
tor kakav je Berd Lukac u potpunosti predstavlja
ovaj teorijski i praktican zastoj. Ni radovi Hor
hajemera i Adorna nisu oslobodeni izvesne nos
talgije za ranim gradanskim medijima.
119
 Ovde ne mozemo raspravlj ati 0 njiho
vom shvatanju industrije kulture. Za marksi
zam izmedu dva rata daleko je znacajniji Lu
kacev stay, j asno vidljiv u j ednom ranom clan
ku 0 Staroj i novoj kulturi (Kommunismus. Ze
itschrift der kommunistischen Internationale
fur die Liinder Sudosteuropas. I godina (1920),
str. 1538-49). Sve st kultura stvara moze,
prema Lukacu, posedovati kulturnu vrednost
samo ako je vredno za sebe, ( .. . ) ako je nasta
nak svakog proizvoda sa stanovista njegovog
tvorca j edinstven i zatvoren proces. I to takav
proces ciji uslovi zavise od ljudskih mogucnosti
i sposobnosti samog tvorca. Najkarakteristicniji
primer j ednog takvog procesa je umetnicko de-
10; citav nastanak dela iskljucivo je ishod u
metnikovog rada i svaka poj edinost nastalog
dela uslovlj ena je individualnim umetnikovim
svojstvima. (. . .) Nasuprot tome, u razvij enoj
masinskoj industriji ukinuta je svaka veza iz
medu proizvoda i proizvodaca. (...) Covek sl.u
zi masini, prilagodava joj se; proizvodnj a j e
sasvim nezavisna od radnikovih Ijudskih mo
gucnosti i sposobnosti. Te snage st razaraju
kulturu uticu na autenticnost materij ala, na
nivo , i zadaju smrtni udarac delu koje j e
samo sebi cilj.
Svrseno je s organskim j edinstvom
dela kulture, s njegovim [sic] harmonicnim bi
cem koje budi radost; kapitalistickoj kulturi
morala j e nedostajati j ednostavna i prirodna
harmonija i lepota stare kulture: kultura u is
tinskom, doslovnom smislu reci. Na svu srecu,
to nije kraj. Kultura proleterskog drustva ce,
sve ako 0 njoj u okviru ovde mogucnog nauc
nog istrazivanj a i nema sta vise da se kaze, u
svakom slucaju izaci na kraj s ovim nevolj ama.
Lukac se pita koj e kulturne vrednosti, u skladu
s prirodom ovog okvira, novo drustvo moze
preuzeti od starog i dalje ih razvijati. Odgo-
120
vor: ne neljudske masine, nego ideju coveka
koji je svrha samome sebi, osnovnu ideju nove
kulture, jer ona je naslede klasicnog idealiz
ma devetnaestog veka. Svakako. Ovde se, u
svoj svojoj tezini i nezgrapnosti, j avlj a malo
gradanski pojam umetnosti, kome je tude svako
tehnicko rasudivanje i koji oseca da provoka
tivna pojava nove tehnike naj avljuj e nj egov
kraj . (Valter Benj amin, Kleine Geschichte der
Photographie, U: Das Kunstwerk im Zeitalter
seiner technischen Reproduzierbarkeit. Fran
kfurt 1963. Str. 69.).
To ceznjivo osvrtanje na pejzaz de
vetnaestog stoleca, ti reakcionarni ideali, vec
nagovestavaju socij alisticki realizam, koji je na
najbeznadeznij i nacin galvanizovao i pokopao
upravo one kulturne vrednosti koje je Lukac
krenuo da spasava. Na zalost, tada je propola i
sovjetska revolucij a kulture. do lwje je ovaj
esteticar j edva mogao drzati vise nego J. V.
Staljin.
Nedovoljno razumevanje koje su marksisti
pokazali za medije i problematican nacin na koji
ih koriste stvorili su u zapadnim industrijskim
zemljama vakuum u koji je prodrla reka nemark
sistickih hipoteza i postupaka. Od kabarea Volter
do Endi Vorholove fabrike, od komicara nemog
film a do Bitlsa, od prvih crtaca stripova do da
nasnjih menadzera underground-a, nepoliticni su
umeli da se posluze medijima daleko radikalnije
nego ijedna levicarska grupa. (Izuzetak: Mincen
berg.) Politicke neznalice stale su na celo novih
proizvodnih snaga pomazuCi se samo slutnjama, za
koje komunizam, na svoju stetu, nije mario. Da
nas je ta apoliticna avangarda dobila svog trbu
hozborca i proroka u Marsalu Makluanu, autoru
koji, doduse, ne raspolze nijednom analitickom
kategorijom za razumevanje drustvenih procesa,
ali cije zbrkane knjige mogu posluziti kao nepre
Sueni izvor neporeknutih opazanja 0 industriji
121
svesti. U svakom slucaju, on je u svom malom
prstu bolje osetio proizvodnu snagu novih medija
nego li sve ideoloske komisije KP SSSR u svojim
beskonacnim odlukama i smernicama.
Nesposoban za stvaranje bilo kakve teorije,
Makluan svoju gradu ne svodi na pojam, nego na
zajednicki imenilac - na jednu reakcionarnu
doktrinu spasa. On, doduse, nije bas izmislio, ali
je prvi izrazio onu mistiku medija, koja sve poli
ticke probleme obavija maglom - istom maglom
u koju uvlaci i svoje pristalice. Ona obecava iz
bavljenje covecanstva posredstvom tehnologije
televizije, i to televizije onakve kakva je danas.
Samo, Makluanov pokusaj da Marksa postavi na
glavu nije bas bog zna kako novo S njegovim
mnogobrojnim prethodnicima zajednicki su mu
resenost da odbaci sve probleme ekonomske baze,
sklonost ka idealizmu, procerdavanje klasne borbe
zarad nebeskog plavetnila jednog mutnog huma
nizma. Novi Ruso - kao i sve reprize, samo slab
odblesak starog - objavljuje jevandelje novih
primitivaca, koji - na visem nivou, naravno -
treba da se vrate u preistorijski plemenski zivot,
u globus-selo.
S takvim idejama jedva da vredi raspravljati
se. Vece zanimanje zasluzuje verovatno najcuve
nija recenica ovog vasardzije: The medium is the
message. Uprkos njenoj provokativnoj besmisle
nosti, ona otkriva vise nego st njen autr sluti.
Na najprecizniji nacin ona razgolicuje tautolosku
crtu mistike medija: u skladu s njom, jedina paz
nje vredna stvar u vezi s televizijskim aparatom
bila bi da on emituje; s obzirom na americke
programe, u toj vezi svakako ima neceg zavodlji
vog.
Dopunsku gresku predstavlja ras
prostranjena zabluda da su mediji indiferentni
instrumenti kojima se mogu saopstavati kakve
bilo poruke, bez obzira na strukturu porukt i
na strukturu medija. U istocnoevropskim zem
Ijama citaoci vesti na televiziji po cetvrt casa
122
citaju zakljucke sa sednica i odluke Centralnog
komiteta, koji cak nisu ni za stampanj e u novi
nama, ocigledno pogresno uvereni da time mo
gu vezati paznju milionske publike.
Stay da je medijum poruka prenosi, medutim,
jos jednu, mnogo vazniju poruku. On nam saop
stava da burzoazija raspolaze svim mogucim
sredstvima da nam nesto saopsti, ali da vise nema
sta da kaze. Ona je ideoloski sterilna. Ovde, u
nadgradnji, sasvim se otvoreno izrice njena name
ra da po svaku cenu sacuva vlast nad sredstvima
za proizvodnju, premda nije u stanju da ih upo
trebi na drustveno koristan nacin: ona zeli medije
kao takve i ni za Sta.
Tu zelju vec decenijama deli i simbolicno
izraZava jedna umetnicka avangarda ciji program
- dosledno - dopusta samo alternative za nulte
signale i za amorfni slom. Primeri: u meduvreme
nu zastarela knjizevnost cutanja, Vorholovi
filmovi u kojima se ili zbiva sve odjednom ili se
ne zbiva nista, i cetrdeset pet minuta dugo Preda
vanje ni 0 cemu (Lecture on Nothing, 1959) Dzona
Keidza.
16. Prevrat uslova proizvodnje u nadgradnji
doveo je do toga da tradicionalna estetika postane
neupotrebljiva, izbacio je iz koloseka sve njene
fundamentalne kategorije i ponistio njena meri
la. Saznajne teorije na kojima je ona pocivala
zastarele su; u elektronskim medijima javlja se
jedan radiklno promenjen odnos izmedu subjekta
i objekta, koji se otima starim kritickim pojmo
vima. Predstava 0 zatvorenom umetnickom delu
odavno je pala. Dugotrajna rasprava 0 smrti
umetnosti vrtece se u krugu dokle god ne preispita
esteticke pojmove na kojima pociva i dok se sluzi
kriterijima koji viSe ne odgovaraju stanju proiz
vodnih snaga. U stvaranju estetike koja bi bila
primerena promenjenom stanju treba poci od dela
jedinog marksistickog teoreticara koji je shvatio
123
svesti. U svakom slucaju, on je u svom malom
prstu bolje osetio proizvodnu snagu novih medija
nego li sve ideoloske komisije KP SSSR u svojim
beskonacnim odlukama i smernicama.
Nesposoban za stvaranje bilo kakve teorije,
Makluan svoju gradu ne svodi na pojam, nego na
zajednicki imenilac - na jednu reakcionarnu
doktrinu spasa. On, doduse, nije bas izmislio, ali
je prvi izrazio onu mistiku medija, koja sve poli
ticke probleme obavija maglom - istom maglom
u koju uvlaci i svoje pristalice. Ona obecava iz
bavljenje covecanstva posredstvom tehnologije
televizije, i to televizije onakve kakva je danas.
Samo, Makluanov pokusaj da Marksa postavi na
glavu nije bas bog zna kako novo S njegovim
mnogobrojnim prethodnicima zajednicki su mu
resenost da odbaci sve probleme ekonomske baze,
sklonost ka idealizmu, procerdavanje klasne borbe
zarad nebeskog plavetnila jednog mutnog huma
nizma. Novi Ruso - kao i sve reprize, samo slab
odblesak starog - objavljuje jevandelje novih
primitivaca, koji - na visem nivou, naravno -
treba da se vrate u preistorijski plemenski zivot,
u globus-selo.
S takvim idejama jedva da vredi raspravljati
se. Vece zanimanje zasluzuje verovatno najcuve
nija recenica ovog vasardzije: The medium is the
message. Uprkos njenoj provokativnoj besmisle
nosti, ona otkriva vise nego st njen autor sluti.
Na najprecizniji nacin ona razgolicuje tautolosku
crtu mistike medija: u skladu s njom, jedina paz
nje vredna stvar u vezi s televizijskim aparatom
bila bi da on emituje; s obzirom na americke
programe, u toj vezi svakako ima neceg zavodlji
vog.
D opunsku gresku predstavlja ras
prostranjena zabluda da su mediji indiferentni
instrumenti kojima se mogu saopstavati kakve
bilo poruke, bez obzira na strukturu poruka i
na strukturu medija. U istocnoevropskim zem
Ijama citaoci vesti na televiziji po cetvrt casa
122
l:itaju zakljul:ke sa sednica i odluke Centralnog
komiteta, koji cak nisu ni za stampanje u novi
nama, ocigledno pogresno uvereni da time mo
gu vezati paznju milionske publike.
Stav da je medijum poruka prenosi, medutim,
jos jednu, mnogo vazniju poruku. On nam saop
stava da burzoazija raspolaze svim moguCim
sredstvima da nam nesto saopsti, ali da vise nema
sta da kaze. Ona je ideoloski sterilna. Ovde, u
nadgradnji, sasvim se otvoreno izrice njena name
ra da po svaku cenu sacuva vlast nad sredstvima
za proizvodnju, premda nije u stanju da ih upo
trebi na drustveno koristan nacin: ona zeli medije
kao takve i ni za Sta.
Tu zelju vec decenijama deli i simbolicno
izrazava jedna umetnicka avangarda ciji program
- dosledno - dopusta samo alternative za nulte
signale i za amorfni slom. Primeri: u meduvreme
nu zastarela knjizevnost cutanja, Vorholovi
filmovi u kojima se Hi zbiva sve odjednom Hi se
ne zbiva nista, i cetrdeset pet minuta dugo Preda
vanje ni 0 cemu (Lecture on Nothing, 1959) Dzona
Keidza.
16. Prevrat uslova proizvodnje u nadgradnji
doveo je do toga da tradicionalna estetika postane
neupotrebljiva, izbacio je iz koloseka sve njene
fundamentalne kategorije i ponistio njena meri
la. Saznajne teorije na kojima je ona pocivala
zastarele su; u elektronskim medijima javlja se
jedan radiklno promenjen odnos izmedu subjekta
i objekta, koji se otima starim kritickim pojmo
vima. Predstava 0 zatvorenom umetnickom delu
odavno je pala. Dugotrajna rasprava 0 smrti
umetnosti vrtece se u krugu dokle god ne preispita
esteticke pojmove na kojima pociva i dok se sluzi
kriterijima koji viSe ne odgovaraju stanju proiz
vodnih snaga. U stvaranju estetike koja bi bila
primerena promenjenom stanju treba poci od dela
jedinog marksistickog teoreticara koji je shvatio
123
emancipatorske mogucnosti novih medija. Vec pre
trideset pet godina, dakle u vreme kad je indu
strija svesti bila jos relativno nerazvijena, Valter
Benjamin je ovaj fenomen podvrgao vidovitoj di
jalekticko-materijalistickoj analizi. Njegovi stavo
vi do danas nisu ni dosegnuti, a kamo li dalje
razvijeni.
Tehnika reprodukcije, tako bi se to moglo
uopsteno formulisati, izdvaja ono sto je reproduko
vano iz podrucja tradicije. Umnozavajuci tradici
ju, ana jedinstvenu pojavu onoga sto reproduku
je zamenjuje masovnom. A omogucavajuci da se
reprodukcija priblizi primaocu u svakoj njegovoj
svagdasnjoj situaciji, ana aktualizuje ono sto je re
produkovano. Oba ova procesa snazno protresaju
ono sto tradicija prenosi, a taj potres tradicije
predstavlja nalicje savremene krize i obnovu co
vecanstva. Ti procesi najtesnje su povezani s ma
sovnim pokretima nasih dana. Njihov najmocniji
cinilac je film. Drustveni znacaj filma ne maze se,
cak ni u svom najpozitivnijem vidu, i upravo u
njemu, ni zamisliti bez svoje razorne, svoje katar
zicne strane - bez ponistenja vrednosti tradicije
u kulturnom nasledu.
Tehnicko reprodukovanje umetnickog dela
oslobada ga, po prvi put u istoriji, njegovog para
zitskog postojanja u ritualu. Reprodukovano
umetnicko delo sve vise postaje reprodukcija
umetnickog deIa namenjenog reprodukovanju. (. . . )
Ali u trenutku kad prestane da vazi merilo auten
ticnosti umetnicke proizvodnje, menja se i ceIo
kupna funkcija umetnosti. Umesto da se zasniva
na ritualu, ana se sad zasniva na jednoj drugaci
joj praksi, naime na politici. ( . . . ) Tako, umetnicko
delo zahvaljujuci apsolutnom tezistu koje lezi u
njegovoj izlozbenoj vrednosti postaje tvorevina s
potpuno novim funkcijama, od kojih se ana nama
najpoznatija, umetnicka, izdvaja kao funkcija ko
ju cemo kasnije mozda smatrati uzgrednom. (Das
Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Re
produzierbarkeit, nay. delo, str. 16-23.)
124
Tendencije koje je Benjamin svojevremeno
spoznao na primeru filma i teorijski izlozio u
svem njihovom obimu, danas su, s brzim razvojem
industrije svesti, postale izrazite. Sto se ranije
zvaIo umetnost, to je u strogo hegelijanskom smi
sIu ukinuto posredstvom medija i u njima. Spar 0
kraju umetnosti zaludan je dokIe god se taj kraj
ne shvati kao dijalekticki kraj. Umetnicka proiz
vodnja pokazuje se kao krajnji granicni slucaj
jedne mnogo opstije proizvodnje i u drustvenom
pogledu je od znacaja samo jos u onoj meri u kojoj
vise ne pretenduje na autonomnost i samu sebe
shvata kao granicni slucaj. Tamo gde producenti
svoju strucnost pretvaraju od nuznosti u vrlinu,
izvodeci iz nje cak i povlasceni polozaj, njihova
iskustva i znanja postaju beskorisna. Za esteticku
teoriju to znaci da je neophodno korenito prome
niti perspektivu. Umesto da proizvodnju novih
medija posmatra sa stanovista starijih nacina pro
izvodnje, ona, obrnuto, sve st stavaraju tradicio
nalni umetnicki mediji mora analizirati polazeci
od danasnjih uslova proizvodnje.
Kao st je i ranije mnogo uzaludnog
ostroumlja odlazilo na resavanje pitanja da li
je fotografija umetnost - a da se pri tom
izostavljalo pitanje : nije li pronalaskom foto
grafije izmenjen celokupan karakter umetnosti
- tako su sad i teoreticari filma poceli posta
vljati isto to, preuranjeno pi tanje. Ali teskoce
koje je nasledenoj estetici priredila fotografija
bile su decja igrarija u poredenju s teskocama s
kojima ju je docekao film. (Benjamin, nay.
delo.)
Panican strah od takve promene perspektive
nije nerazumljiv. Ne samo st taj proces pretvara
pratece esnafske tajne u nadgradnji u robu koja
slabo ide - on, pored toga, krije i jedan istinski
destruktivan momenat. Jednom recju, on je riska
natan. No, jedina sansa esteticke tradicije Iezi u
125
 njenom dijalektickom ukidanju. Na slican nacin
prezivala je i klasicna fizika - kao marginalni
poseban slucaj unutar jedne daleko obuhvatnije
teorije, moderne fizike.
Ovakvo stanje stvari mogu u pojedinostima
potvrditi sve tradicionalne umetnicke discipline.
Njihov danasnji razvoj nerazumljiv je dokle god
pokusavamo da ga izvedemo iz njihove vlastite
preistorije. Nasuprot tome, njihovu upotrebljivost
ili neupotrebljivost moguce je proceniti cim ih
posmatramo kao posebne slucajeve jedne opste
estetike medija. Ovde cemo na primeru knjizev
nosti ukazati na neke mogucnosti st odatle pro
izlaze.
17. Istorijski gledano, pisana knjizevnost je
samo nekoliko stoleca igrala dominantnu ulogu.
Prevlast knjige vec danas deluje kao epizoda.
Njoj je prethodio neuporedivo duzi vremenski pe
riod, kome je knjizevnost bila usmena; sad ju je
smelllO vek elektronskih medija, koji svakome
omogucavaju da doae do reci. U svojim najboljim
vremenima knjiga je, u neku ruku, uzurpirala
primitivnije, ali svima pristupacne nacine proiz
vodnje iz proslosti, dok je, s druge strane, cuvala
mesto buduCim nacinima proizvodnje, koji svako
me omogucavaju da postane proizvoaac.
Revolucionarana uloga stampe je, inace, do
. njanja, greske, ponavljanja, anakolute, da i ne po
volJno cesto opisivana, i bilo bi apsurdno poricati
je. Pisa?a knjizevnost bila je po svojoj strukturi
progreslvan medij, kao st je progresivna bila i
buroazaija k?j ju je stvarala i kojoj je ona
. plicitno ili implicitno, ona zahteva izravnanje
sluzlla. (DetalJlllJe 0 tome u Manifestu.) Analogno
ekonomskom razvoju kapitalizma - a tek je on
uopste ?mogucio industrijsku revoluciju - ni
. jos dok je dete bodre da svoje neresene probleme
nemtelJalne prOlzvo!le snage nisu se mogle
ralJal bez akumulaclJe svoga kapitala. (Mediju
Jlge .lmmo a zahvalimo i za akumulaciju Ka
pztala 1 nJegoVlh ucenja.)
U svakom slucaju, gotovo svi ljudi govore
. .
olJe ngo st plSU. (To vazi i za pisce.) Pisanje je
J edna lzuzetno formalizovana tehnika, koja, vec
126
cisto fizioloski, iziskuje posebno krut stav tela.
Tome odgovara visok stepen drustvene specijali
zacije koju ono trazi. Profesionalni pisci odvajka
da naginju kastinskom misljenju. Klasni karakter
njihovog rada nesumnjiv je i u veku obaveznog
pohaaanja skole. Na citavom procesu u neobicnoj
meri pociva tabu. Pravopisne greske, za komuni
kaciju sasvim beznacajne, kaznjavaju se drustve
nim deklasiranjem pisca; pravilima koja vaze za
ovu tehniku pripisuje se normativna snaga za ko
ju nema nikakvog racionalnog obrazlozenja. Za
strasivanje pisanim tekstom predstavlja i u razvi
jenim industrijskim drustvima siroko rasprostra
njenu pojavu, specificnu za klasni sistem.
Ovi momenti otuaenja ne mogu se izbrisati iz
pisane knjizevnosti. Pojacavaju ih metodi kojima
drustvo prenosi svoje spisateljske tehnike: dok se
govor uci veoma ranD i vecinom pod psiholoski
povoljnim okolnostima, pisanje sacinjava vazan
deo autoritarne socijalizacije posredstvom skole
(lepo pisanje kao cin dresure). To zauvek udara
pecat na jezik pisanog saopstavanja, na njegovu
intonaciju, sintaksu i izraz (pa, dakle, i na tekst
st stoji na ovoj strani).
Formalizovanje pisanog jezika omogucava i
pomaze da se potisnu otpori. Nerazresene suprot
nosti otkrivaju se u govoru vec kroz pauze, zapi
minjemo fraziranje, mimiku, gestikulaciju, tempo
i jacinu glasa. Ove nenamerne elemente estetika
pisane knjizevnosti proganja kao greske. Eks
svih protivrecnosti, racionalizaciju, pravilnost je
zicke forme bez obzira na sadrzaj. Osobu koja pise
sakriva iza zastitnog zida korektnosti.
Po svojoj strukturi, stampanje knjige je mono
loski medij, koji izoluje i proizvoaaca i citaoca.
Feedback i uzajamno delovanje krajnje su ograni
ceni, iziskuju zametne pripreme i veoma retko
dopustaju ispravke: jednom odstampano izdanje
127
je nepopravljivo, moguce ga je, bas ako zatreba,
samo preraditi. Krug pravila kog se ddi knjizev
na kritika nadasve je glomazan i elitan; on od
pocetka iskljueuje publiku.
Nijedno od obelezja koja odlikuju pisanu i
stampanu knjizevnost ne odnosi se na elektron
ske medije. Mikrofon i kamera ukidaju klasni ka
rakter nacina proizvodnje (ne i proizvodnje).
Normativna pravila se povlace: usmeni intervju,
rasprava, demonstracija, ne traze i ne omoguca
vaju nikakav pravopis, ni lepo pisanje. Estetsko
izravnanje neresenih suprotnosti ekran razotkriva
kao kamuflazu. Doduse, i on vrvi od lazova, ali na
njima se vec izdaleka poznaje da hoce nesto da
prodaju. Radio, televizija i film, ovakvi kakvi su
danas, prezasiceni su autoritarnim i monoloskim
obelezjima koja su naslediIi od starijih nacina pro
izvodnje, a to niposto nije poseldica omaske. Ove
prezrele elemente danasnje estetike medija iznu
dili su drustveni odnosi. Ti elementi ne proizlaze
iz strukture medija. Naprotiv: oni su joj suprotni,
jer ta struktura zahteva interakciju.
Inace, krajnje je neverovatno da ce pisanje,
kao posebna tehnika, u dogledno vreme iSceznuti.
To vazi i za knjigu, cije su se prakticne prednosti
mogle i jos se mogu iskoristiti u mnoge svrhe.
Knjiga je, doduse, manje spretna i zahteva vise
prostora od ostalih sistema pohranjivanja, ali ona
je do danas pristupacnija nego, na primer, mikro
film ili magnetski memorator. U sistem novih
medija ona se moze ukljuciti kao granicni slucaj;
pri tom ce izgubiti poslednji ostatak svoje kultske
i ritualne aure.
o tome govori vec tehnoloski razvoj .
Elektronika primetno nadvladava pis ani tekst:
teleprinter, brzinski odasilj ac, elektronski citac,
automatski foto- i elektronski slog, elektronska
pisaca masina, composer, elektrostat, ampeks
-biblioteka, enciklopedije na kasetama, svet
losni i magnetni perforator speedprinter.
128
Inace, istaknuti ruski prakticar u ob
lasti medij a, El' Lisicki, vec je 1923. hteo ele
ktro-biblioteku ; pri ondasnjem stanju tehni
ke takav zahtev morae je izgledati gotovo bes
mislen, u svakom slucaju nerazumljiv. Masta
ovog coveka sezala je daleko u buducnost:
Postavlj am sledecu analogiju :
Fronalasci U oblasti Fronalasci U oblasti
misaonog saobracanja opSteg saobracanja
Artikulisani j ezik Uspravan hod
Pis ani tekst Tocak
Gutenbergova stamp a Kola sa stocnom za
pregom
? Auto
? Avion
Pokazujem ovu analogiju da bih do
kazao da cemo, dokle god knj iga bude potreb
na kao predmet za kojim se moze rukom po
segnuti, tj . dokle god je ne potisnu aparatl sa
vlastitim glasom ili zvucni film, iz dana u dan
morati da ocekujemo nove, temeljne pronalaske
u oblasti proizvodnj e knjige. ( . . .) Ima znakova
da se ovaj temeljni pronalazak moze ocekiv3ti
iz susedne oblasti fotografije. (Nav. mesto) Da
nas je pisani tekst u mnogim slucajevima vec
postao sekundarna tehnika, st Znaci prepis
usmeno fiksiranog govora; to dokazuju zapisnici
snimlj eni na traku, eksperimenti sa speech pat
tern recognition i s prebacivanjem govorenog
j ezika u pisani tekst.
18. Bespomocnost knjizevne kritike pred ta
kozvanom dokumentarnom knjizevnoscu jasno
pokazuje koliko je recenzentski nacin misljenja
zaostao za stanjem proizvodnih snaga. Ta bespo
mocnost potice otuda st su mediji obesnazili jed-
129
nu od najtemeljnijih kategorija dosadanje esteti
ke - kategoriju fikcij e. Suprotnost fikcij a - nefik
cija prestala je da funkcionise, kao i dijalektika
umetnosti i zivota , omilj ena u 19. veku. Vec
je Benj amin pokazao da aparatura (pojam me
dija jos mu nije stajao na raspolaganju) unistava
karakter autenticnosti. U proizvodnji industrij e
svesti iscezava razlika izmedu pravog i repro
dukovanog: Onaj vid stvarnosti u kom aparati
nisu prisutni postao j e njen najvisi vestacki vid.
Proces reprodukcije povratno deluje na ono st se
reprodukuj e i temljno ga menj a. Efekti takvog
stanj a stvari saznajnoteorij ski su i dalj e nedovolj
no obj asnjeni. Kategorijalna nesigurnost, koju ono
izaziva, steti i pojmu dokumentarnosti. Strogo
uzev, on se sveo na svoju pravnu dimenziju: do
kument j e predmet cije se krivotvorenj e, sto
znaci reprodukcij a, kaznj ava zatvorom. Ova defi
nicij a je, naravno, teorijski sasvim besmislena. To
se vidi vec iz cinj enice da j ednu reprodukciju,
ukoliko je njen tehnicki kvalitet dovoljno dobar,
pa radilo se 0 ikoni, pasosu ili novcanici, ni na
koj i nacin nij e moguce razlikovati od uzorka pre
ma kome je napravlj ena. Pravni pojam originala
upotreblj iv j e samo pragmaticki i sluzi j edino za
zastitu ekonomskih interesa.
Proizvodnj a elektronskih medij a ne podleze
principij elnoj razlici kao sto j e razlika izmedu
dokumentarnog i igranog filma. Cna je, u svakom
slucaju i izricito, uslovlj ena situacijom; producent
nikada ne moze tvrditi da, kao tradicionalni ro
mansij er, stoj i iznad stvari . On j e, dakle, od
pocetka opredeljen. To se formalno izrazava u
njegovim zahtevima. Rezanje, montaza, miksira
nje - to su tehnike svesne manipulacije, bez ko
j ih se rad u oblasti novih medij a ne moze ni
zamisliti. Njihova proizvodna snaga otkriva se u
pravo u tim stupnj evima obrade, i pri tom j e
sasvim svejedno d a l i s e pravi reportaza Hi kome
dij a. Grada, bila ona dokumentarna ili fiktiv
na, u svakom slucaju j e samo plan, polufabrikat, i
130
sto se temeljnij e traga za nj egovim poreklom, raz
lika sve vise iscezava. (Izraziti preciznij e. Real
nost u kojoj se poj avljuj e kamera uvek j e po
stavljena : primer spustanj a na Mesec.)
19. Medij i, inace, ukidaju i staru kategoriju
dela zamisljenog samo kao diskretan predmet, za
visan od svoj e materij alne sustine. Takve objekte
medij i ne proizvode. Oni stvaraju programe. Nji
hova proizvodnj a predstavlj a proces. To ne znaci
samo, niti u prvom redu, da se ne predvida kraj
programa (sto nam, kad j e rec 0 programima kak
vi se danas prikazuju, pomaze da razumemo
neprij ateljstvo prema medijima); to pre svega
znaci da j e program medij a, strukturalno, besko
nacno otvoren u pogledu svoga efekta. (Nij e po
sredi empirijski opis, vec zahtev. Svakako, taj
zahtev se medijima ne postavlj a spolj a; on proiz
lazi iz njihove prirode. Mnogo opisivana otvore
na forma izvodi se iz nje, a ne, kao njena modi
fikacij a, iz stare estetike.) Programi industrij e
svesti moraju u sebe primiti svoje delovanje, re
akcije i ispravke koje sami izazivaju, inace su vec
zastareli. Treba ih, dakle, shvatiti ne kao sredstvo
potrosnje, vec kao sredstvo vlastite proizvodnj e.
20. U sliku umetnicke avangarde spada i to
sto ana, da tako kaZemo, naslueuje mogucnosti
medij a, koje jOs leze u buducnosti. Jedan od
najvaznijih zadataka umetnosti oduvek j e bio da
stvara potraznju za cije potpuno zadovolj enje jos
nij e dosao cas. U istoriji svake umetnicke forme
postoj e kriticni periodi, kad ta forma tezi efekti
ma koj i se mogu neusilj eno postici tek kad se
promeni tehnicki standard, st znaci - u no
voj umetnickoj formi. Ekstravagancije i siro
vosti u umetnosti, do kojih dolazi na taj nacin,
pogotovo u takozvanim periodima raspada, u stva
ri proizlaze iz njenog najbogatijeg istorijskog
centra sila. Takvim varvarizmima poslednji j e
kipteo dadaizam. Njegov impuls shvatamo tek da
nas: efekte koj e publika danas traZi u filmu, dada
izam je pokusao da ostvari likovnim (odnosno
131
knjizevnim) sredstvima. (Benjamin, nav. mesto, medutim, njegova uloga jasna. Autor mora delati
str. 42.) kao agens masa. On u njima moze u potpunosti
U tome se sastoji vrednost inace izlisnih pri iseeznuti tek kada one same postanu autori -
redaba kakve su hepeninzi, fluxus-i i mixed-media autori istorije.
-show. Ima pisaca koj i svojom proizvodnjom po
22. Pesimizam inteligencije, optimizam vo
kazuju da su svesni da monoloskim medijima da
Ije. (Antonio Gramsi)
nas pripada samo jos rezidualna upotrebna vred
nost. Uvidajuei to, neki od njh izvlace prilicno
kratkovide zakljucke. Oni, na primer, daju mo
guenost korisniku da proizvolj nim pomeranjima
sam sredi pruzeni materijal. Svaki citalac treba, U
neku ruku, sam da napise svoju knjigu. Doterani
do kraja, takvi pokusaji da se uzajamno delovanje
izazove i nasuprot strukturi koriseenog medija, ne
pruzaju nista drugo do poziv na prazan hod:
puki sum ne dopusta nikakvu artikulisanu inte
rakciju. Skraeenja kakva bi, recimo, hteo da pro
da Concept Art, pocivaju na banalnom sofizmu da
ee, zahvaljujuei razvoju proizvodnih snaga, svaki
rad postati izliSan. S istim obrzalozenjem mogao
bi covek prepustiti kompjuter njemu samom, pod
pretpostavkom da ce jedan random-generator sam
organizovati materijalnu proizvodnju. Na sreeu,
kiberneticari nisu skloni takvim detinjarijama.
21. Kad je ree 0 nekadasnjem umetniku -
nazovimo ga radije autorom - iz ovih razmislja
nja sledi da on svoj cilj mora videti u tome da
samoga sebe kao specijalistu ucini izlisnim, recimo
onako kao st opismenjivac moze smatrati da je
ispunio svoj zadatak tek kad vise nije potreban.
Kao i svaki proces ucenja, i ovaj proces je reci
procan i strucnjak ce od nestrucnjaka morati da
uei isto koliko i nestrucnjak od strucnjaka: tek
tad moze uspeti da samoga sebe ukine.
U meauvremenu, njegova druSivena koris
nost ponajpre se moze meriti time koliko je on u
stanju da iskoristi i do zrenja dovede emancipa
torske momente medija. Takticke protivrecnosti, u
koje se pri tom mora upet1jati, ne mogu se ni
poricati ni proizvoljno preskociti. Strateski je,

132