VINCENT PRICE

Trajni problemi javnog mnjenja Vincent Price do kraja

U svitanje 20-og veka veina osnovnih koncepta i konceptualna obeleja koja bi kasnije
ia!la na povr!inu""" u osnovi u uslovima in#ormisane debate i glasanja veinom $kao aostav!tina
prosvetljenja i teorije repreentativne demokratije% termin javno mnjenje je sa sobom tako&e
nosila druga vana 'ula" Pisci prosvetiteljstva( uprkos njihovom nagla!avanju ljudskog rauma i
progres dru!tva kro obraovanje( nisu bili neuspe!ni u poimanju neracionalnih( emotivnih
aspekata javnog mnjenja" )pr" *peier $+,-0% se prisea truda pojedinih mislilaca prosvetiteljstva
da namerno osnuju javne priredbe i nacionalna slavlja usmerenih ka stvaranju patriotskih
oseanja umesto promi!ljene podr!ke" .ro +/00 i +000" uloga javnog stava kao inu&iva'a
dru!tvenih konvencija i obi'aja( u skladu sa 1ock-ovim 2akonom mode3( nije pobeglo kriti'kom
apaanju $)oelle-)eumann( +,04"% *igurno( generalni !trajkovi i pobune u +,-om veku su dale
studentima sa stavovima raloge a brigu o ami!ljenoj racionalnoj prirodi javnog mnjenja"
)eracionalni aspekt javnog pona!anja su bile paljivo prou'avane u kasnijem delu +," veka od
strane pisaca koji su posvetili specijalnu panju imitatorskom pona!anju i emotivnom
2araavanju3 u masama $npr" Tarde( +0,05+,067 1e8on( +0,-5+,907 pogledati tako&e :acka;(
+04+5+,-97 poglavlje 6%"
<ako su se socijalna nau'na istraivanja i normativne( #iloo#ske analie javnog mnjenja u
nekom stepenu odvojile od po'etka 20" veka( i dalje postoji vana i plahovita vea ime&u njih"
=mpirijska sananja asnovana na tome kako se javna mnjenja ravijaju i #unkcioni!u u dru!tvu
ne mogu pomoi ve treba da budu interpretirani u kontekstu na!ih ami!ljanja na'ina rada
javnog mnjenja $8erelson +,-0%" >ubok obir prema osnovnim normativnim pitanjima koja se
ti'u javnog mnjenja su trajala kro 20" vek? 1o@ell $+,+6%( 1ippmann $+,22%( >e@e; $+,2/%(
1as@ell $+,4+%( :ills $+,-9%( *chattschneider $+,90%( i Ainsberg $+,09% samo neki su od primera
takvih mislioca"
>a avr!imo ovo poglavlje i da postavimo okvir oko socijalno nau'nih koncepta i istraiva'kih
aplikacija u poglavljima koja dolae trebalo bi ukratko ueti u obir dugotrajne strahove i brigu
koja su motivisala i odrala istraivanje javnih mi!ljenja" < raloga pojednostavljenja moemo
organiovati ovu diskusiju oko - osnovnih problema koja haraju javnim mnjenjem? manjak
sposobnosti i manjak resursa i briga tri se ti'e njene potencijalne povodljivosti do tiranije
veine( do propagande i masovnog ube&ivanja i do suptilne dominacije elitne manjine"
Manjak sposobnosti" Beerve prema sposobnosti javnosti na veliko da vode politi'ka
pitanja datiraju i pro!losti( kao !to smo videli( bar od Platona i bilo je upadljivo tokom
Prosvetljenja" :oda( najja'e optube dravi od popularnog stava su proivodi 20" veka
1ipmannovo Javni Miljenje $+,22% i njegov nastavak Fantomska Javnost $+,2-%" Alavni
argument 1ipmana jeste da demokratska teorija trai previ!e od obi'nih gra&ana" )ije se moglo
o'ekivati od njih da se pona!aju kao akonodavci( da budu aktivni i da u'estvuju u goruim
pitanjima tog doba" >eo problema( po proceni 1ipmana( jeste generalna nepanja javnosti i
manjak brige prema politi'kim pitanjima" .ao !to je 8r;ce $+000% abeleio( 2pitanja javnog
na'aja dolae na 6 ili 4 mesto u ivotnim interesima3 $str" 0%" 1judi ulau malo vremena i
energije u'ei potrebne( 2nevidljive 'injenice3 politi'kog sveta" )agomilavanju problema jeste
na'in na kojim su stavovi bairani na 2slikama u na!oj glavi3 kao !to je 1ipman $+,22( str" 6%
rekao ravijeni" Precina nanja javnih pitanja( koja su asnovana na dravom raumu( su
jednostavno nedostupna obi'nom gra&aninu" Politi'ki svet je 2van dometa( van pogleda( van
uma3 $1ipman( +,22( str" 2,% Ara&ani #ormiraju ideje i nekompletnih ra'una( imajui malo ili
nikakav kontakt sa stvarnim doga&ajima7 oni #iltriraju sve !to vide i 'uju kro predrasude i
strahove" <ako u jednostavnim dru!tvima vlast javnog mnjenja moe uspeti( moderni industrijski
svet je postao preobiman i komplikovan" 2Privatni gra&anin danas3 koju 1ipman sa podsmehom
gleda Cje do!ao da se oseti kao gluvi posmatra' u adnjem redu( koji treba da dri um na misteriji
na odstojanju( ali ne uspeva da se odri budnim3 $+,2-( str" +6%"
Po 1ipmanu !tampa( smatrana od strane progresivnih demokrata kao alat a edukaciju i
ravoj javnosti $npr" Doole; +,0,"%( je doprinelo bolestima popularnih stavova" 2)ije ivodljivo3
on je ijavio direktno( i kada umete u obir prirodu vesti onda nije ni amislivo""" Ukoliko
novine budu optuene u dunosti prevo&enja celokupnog javnog ivota 'ove'anstva( one
propadaju( obaveno propadaju( u bilo kojoj budunosti koju neko poima one e nastaviti da
propadaju3 $+,22( str" 692%" 1ipman nije prvi uo'io ralike ime&u slike javnog u'estvovanja u
demokratskoj"""
salone i ka#ie ranijeg doba i radovi masovnih stavova u modernoj akonodavnoj emlji
$pogledati TocEueville( +06-5+,4-7 8r;ce +000%( ali njegova pisanja su bila primetna bog
energije i uvida i pogotovo bog radikalnog preobraaja demokratske vlasti koje su oni
propagirali" )apu!tajui nadu sposobnih stavova !irokih slojeva( 1ipman je verovao da se
moderno javno mnjenje nee pobolj!ati ukoliko neavisna( ekspertska organiacija popunjena
kadrovima 2politi'kih nau'nika3 moe da napravi 2nevidljive 'injenice raumljivim3
donosiocima odluka i 2organiuju javno mnjenje3 a !tampu $+,22( str" 62%" Fn je amislio
mreu agencija koje prikupljaju in#ormacije $jedan a svaku kancelariju #ederalnog kabineta% sa
neavisnim ivorima #inansiranja( agarantovanim mandatom i neograni'enim 2pristupom
'injenica3( da bi postigli te adatke $+,22( str" 609%"
Manjak resursa" .asniji kriti'ari( iako ne osporavaju 1ipmanovu generalnu sliku
modernog javnog mnjenja( ipak a iuetak su ueli njegovu pohvalu sposobnosti javnosti a
demokratskom vladavinom" )ajupe'atljivije( >e@e; $+,2/% sporio da problem nije bog
nesposobnosti na strani javnosti ve vi!e nedostatak potrebnih metoda a javnu komunikaciju"
2Gii'ki i eksterni na'in prikupljanja in#ormacija2( on posmatra Csu daleko preduhitrili
intelektualnu #au ispitivanja i organiaciju od njihovih reultata2 $str" +00%" Ha raliku od
1ipmana( koji je smatrao da Veliko >ru!tvo nikad ne moe da postane Velika Hajednica potrebna
a stvaranje istinske nacionalne demokratije( >e@e; $+,2/% je verovao da je ovo itekako mogue(
iako nikad ne bi sadralo sve kvalitete lokalne ajednice $str" 2++%" >eo odgovora lei u
obraovanju" )ije neophodno da ljudi poseduju nanja i ve!tine da bi iveli sistemsko
istraivanje a svaku op!tu brigu( >e@e; je predlagao( samo da imaju sposobnost da sude nanje
dato od strane eksperata na tim brigama $str" 20,%" *lagao se sa 1ipmanom po pitanju toga da e
socijalne nauke odigrati klju'nu ulogu u ispravljanju demokratske drave( no >e@e; je amislio
vrlo druga'iju ulogu" )ije predlagao visok nivo ekspertskog sistema in#ormacija ve neku vrstu
socijalne nauke asnovanu na ajednicu koja e da poseje njenu interpretaciju javnosti kro
umetni'ke preentacije u popularnim medijima"2*u!tinska potreba( drugim re'ima( je
pobolj!avanje metoda i uslova debata( diskusija i ube&ivanja" To je problem javnosti2 $>e@e;(
+,2/( str" 200%" *li'nom linijom ide naslov poglavlja 1as@ell $+,4+% >emokratija kro javno
mnjenje je saeto istaklo materiju? C>emokratiji je potreban nov na'in govora"2
>rugi su tako&e smatrali primarnim obebe&enje pogodnih resursa a javnost"
*chattschneider $+,90%( npr( je sporio da ukoliko postoji problem sa javnim mnjenjem ono lei na
preptostavkama traenim a teoriju klasi'ne demokratije $npr" potreba a sveprisutnim
gra&anima%( ne u samoj javnosti"21judi su sposobni da preive u modernom svetu u'ei ono !ta
treba da naju i ono !ta ne treba da naju2 on je tvrdio $str" +6/%" Ara&ani ne bi trebalo da se
upliu u svakodnevne aktivnosti drave" .ad atreba( oni se prirodno uklju'e putem kon#likta(
tada su im brige i interesi na tapeti" Fno !to je potrebno gra&anima *chattschneider predlae jeste
konkurentni politi'ki sistem sa jakim vo&stvom( kontroverama i jasnim alternativama $str" +2,%"
>rugi kriti'ari su ijavili sli'ne argumente( svaljujui krivicu na jedan na'in ili drugi( ne na
stopala javnosti ve na vratima komore predstavnika ili na kancelariju urednika $npr" =ntman(
+,0,%" Be!enje( kao !to je predlagano( lei u ponudi boljih resursa uglavnom kro mass medije
a javnu upotrebu $.omisija( +,4/%"
Tiranija veine" Trei dugotrajni problem a brigu analiti'arima javnog mnjenja je
opasnost da preovlada vrsta mediokriteta u stavovima najnii op!ti denominator napravljen i
odravan pritiskom od strane veine" Posmatrano na drugi na'in( opasnost lei da u prisustvu
veine( stavovi vane manjine( 'ak i kad su opravdani( nee biti jako a#irmisani" Fvaj strah je bio
iraen po'etkom +," veka od TocEueville $+06--+,4-%( koji je u upoorio da u dru!tvu jednakih(
pojedinci u manjini biti ostavljeni Csami i nea!tieni2 protiv dominantnije veine $str" +60%" .ro
20" vek problem kon#ormima stavovima veine je bio uporna tema u socijalnoj kritici i
socijalnim naukama $Ihite( +,9+7 Jllen( +,/-%" )oelle-)eumann $+,04% su ponovo rea#irmisali
ove brige u istraivanju javnog mnjenja( odnosei se na povla'enje manjine od pritiska prisustva
veine poput Cspirale ti!ine2"
:nogi analiti'ari su upooravali da e mo veine da predstavlja rastui problem tokom
vremena" CKto due je vladalo javno mnjenje(2 8r;ce $+000% predlagao( C!to je vea verovatnoa
nastanka apsolutnog autoriteta veine manje su !anse manjina da se idiu( verovatnije je da e
politi'ari da se aokupe ne u #ormiranju stavova ve u pronalaenju i ubranom povinovanju2
$str"26%" Fdgovor a problem koji su predloili 8r;ce i ostali kriti'ari je prikladna demokratska
socijaliacija i obraovanje $pogledati 1o@ell( +,+6%" >emokratija mora da kultivi!e energi'nu
individualnost u sopstvenim gra&anima kako bi obebedila da brige manjina budu adekvatno
pogurane"
Podlonost ubeivanju" Letvrta briga je #okusirana na javnu povodljivost prilikom
ube&ivanja pogotovo na visoko emotivne i neracionalne molbe" Fvo sigurno predstavlja
opravdanu brigu" Fpseg u kome su emotivne molbe deo i deli politike bile su posmatrane
uobi'ajeno $.ornhauser +,-,7 =delman( +,94%" 1ipman $+,2-%( da umemo raniji primer(
abeleio da Cstvaranje jedne op!te volje od sijaset odvojenih elja nije Megelova misterija( kao
!to je veina politi'kih #iloo#a ami!ljala( ve umetnost dobro ponata liderima( politi'arima i
upravljajuim ajednicama" Fno u su!tini sadri upotrebu simbola koja sklapaju emocije nakon
!to su bile odvojene od njihovih ideja2 $str" 4/%"
Uspeh #a!isti'kih reima ime&u dva *vetska rata( spojene sa njihovom rasprostranjenom
upotrebom masovne komunikacije( je podstreklo ogromno interesovanje me&u Jmeri'kim
socijalnim nau'nicima u analii propagande i ube&ivanja" Panika prourokovana od Frson
Velsovog emitovanja M" A" Iells Bat *vetova +,60 $Dantril( Aaudet i Merog( +,40% su
sugerisali da su kapaciteti medija a strmoglavo iracionalno pona!anje masa bili prora'unati" )ije
inena&ujue( da su kro ovaj vek istraivanje javnog mnjenja i brige o masovnom ube&ivanju
i!le ruku pod ruku" Fd +,2/( kada je 1as@ell idao svoju uticajnu Tehniku propagande u
svetskom ratu( do ve duboko u -0-im( studije javnog mnjenja i propagande bile su usko
poveane" :nogi raniji 'ita'i u datom polju su npr( koristili re' propaganda u njihovim
naslovima $npr" *mith( 1as@ell i Dase;( +,497 >oob( +,407 .at( Dart@right( =ldersveld i 1ee
+,-4%"
Dominacija elite" <ako su neki strahovali od preobimne moi u rukama javnosti( mnogi
drugi strahuju da je jako malo ima u rukama istih" - kontinuirani ralog a brigu o javnom
mnjenju u modernoj demokratiji je #okusirano na ono !to je Ainsberg $+,09% navao
Cudomaivanje masovnog verovanja"2 Fvde se problem ogleda u rastuoj pasivnosti od strane
javnosti( idui ranovrsnim na'inima na dravnu i dominaciju korporativne elite" :illis $+,-9%(
npr( video Jmeri'ko dru!tvo kako sadri 6 hijerarhijska sloja? prvi( uski sloj mone elite7 drugi(
skup ijedna'enih politi'kih partija koja se nalae u orsokaku7 i trei( velika i rastua nemona
masa gra&ana7 >aleko od uivanja u diskusiji idealiovanog( slobodnog toka demokratske debate(
:ilis je tvrdio( da je Jmeri'ka populacija trans#ormisana od strane mas medija u tri!te koje
konumira( umesto javnost koja proivodi ideje i stavove $videti tako&e Mabermas( +,925+,0,7
Aitlin( +,/0%"
>ruge #orme dominacije su bile predlagane od strane savremenih kriti'ara( koji vide
rali'ite mehanime kontrole elite $npr" Merman i Dhomsk;( +,00%" Ainsberg $+,09% je tvrdio da
sa pojavom glasa'ke demokratije( tradicionalno antagonisti'ki odnos ljudi i njihovih vlada
amenjene odnosom avisnosti" *ada ljudi svojevoljno podravaju dravu( sa rastuom
avisno!u njenih usluga" .ako on kae( C sa ravojem glasa'kih institucija( iraavanje javnog
mnjenja je postalo manje raarajue7 kada su gra&ani po'eli da vide vlade kao ivor koristi( stav
je #undamentalno postao manje neprijateljski nastrojen prema centralnom autoritetu""" ukratko(
apadni reimi su trans#ormisali javno mnjenje od neprijateljskih( nepredvidljivih i 'esto
raarajuih sila u manje opasnu i vi!e poslu!an #enomen2 $str" -0%" Ainsberg posmatra samu
industriju stavova glasa'a( uprkos utvr&enoj nameri uveanja demokratskog glasa naroda $Aallup
i Bae +,40%( kao centralni deo procesa udomaivanja" *li'nom linijom( Mabermas $+,92-+,0,%
tvrdi da mehanimi #ormacija politi'kog konsenusa u modernim demokratskim dravama( kao
redovna glasanja i popularne iborne kampanje iako svakako obebe&uju periodi'an pritisak na
vlade da adovolje osnovne potrebe populacije ne odgajaju( i mogu da potisnu racionalnu
argumentaciju i !irok domet popularne diskusije karakteristi'nu a istinsku javnu s#eru $str" 2++-
2227 ali videti Drespi( +,0,( str" ,6-+60%"
Postoje druge vane brige tako&e( ali ova - su privukla kontinuiranu panju" )a
generalnom nivou klju'no pitanje je da li proces javnog mnjenja u njihovom prirodnom
#unkcionisanju u stvari demokratsko implicirane u vidu od strane ranijih prosvetiteljskih ideja7
drugim re'ima ukoliko Cistinsko2 javno mnjenje ili ono koje uti'e na ibor politike $.e;( +,9+%
je u stvarnosti oblikovano od egalitarnog( komunikaciji javnog interesa od dna ka gore i ideja
kreatora politike" .ako se okreemo na!oj diskusiji socijalno nau'nog tretmana javnog mnjenja(
videemo ne samo kako su istraiva'i javnog mnjenja pristupili njihovom poslu konceptualno
ve kako su na rali'ite na'ine bacili svetlo na ova dugotrajna pitanja"
.onceptualiacija stavova
+,60" su obeleile na'ajan aokret u rami!ljanju o javnom mnjenju( obeleeno
generalnim pomeranjem shvatanja kao nadpojedinac( kolektivni #enomen $pr" Doole;( +,0,% vi!e
ka individualnoj perspektivi koja ga tretira kao skupina stavova unutar neke ona'ene populacije
$pr" Dhilds( +,6,%" Fvo pomeranje u #okusu je doneto od 2 vana i me&usobno poveana
metodolo!ka napretka ravoj koji je su!tinski oblikovao ne samo istraivanje javnog mnjenja
ve i celu Jmeri'ku socijalnu nauku" Prvi je rast psiholo!kih merenja pogotovo ravoj
kvantitativnih tehnika odmeravanja stavova $pr" Thurstone( +,207 Thurstone i Dhave( +,2,7
1ikert( +,6+%" >ostupnost takvih tehnika je dovoljavalo istraiva'ima ainteresovanim a
uverenja $mi!ljenja% i stavovima $'esto tretirani kao iste stvari% da po'nu sistematska( empirijska
istraivanja njihove imovine( determinante i odnos ka pona!anju"
>rugi klju'ni ravoj je primena nau'ne teorije uoraka u socijalnom istraivanju( u oba
akademskom i primenjenom okviru" *ocijalna ispitivanja su kori!ena pre ovog vremena(
uglavnom a prikupljanje objektivnih podataka poput in#ormacija koja se ti'u ekonomskih uslova
u ranim mesnim ajednicama $Gleming( +,9/( str" 6447 N" Donverse( +,0/%" U kasnim 20-im i
60-im istraiva'i opremljeni novim aparatima a merenje uverenja $mi!ljenja% i stavova( tako&e
su se upustili u ispitivanje uoraka subjektivnih #enomena $pr" 1;nd i 1;nd( +,2,%" 8ila je
primena nau'no diajniranih tehnika ispitivanja uoraka iako poprili'no gruba po dana!njim
standardima koja su dovolila da Aallup( Drossle; i Boper predvide sa nekom precino!u
reultate predsedni'kih ibora +,69" bairani na relativno malo intervjua( gde su ogromne ali
slu'ajne Cslamka glasa2 ivo&ene od strane mnogih novina i 'asopisa tog doba od kojih je
najistaknutiji iterar! Digest oma!ili metu $Drossle;( +,6/%"
.ombinacija napretka u merenju i ispitivanju uoraka postavilo je istraiva'e u poiciju
da istrauju uverenja $mi!ljenja% i stavove u veim populacijama i tako&e da prikupe !to je bilo
op!te verovanje da su bila veoma precina 'itanja javnog mnjenja po pitanju politi'kog i
socijalnog na'aja" Banih 40-ih glavni istraiva'ki centri su osnovani na #akultetima( dravnim
biroima i privatnoj industriji $N" Donverse( +,0/7 *udman i 8radburn( +,0/%" "vartalno javno
mnjenje je prvo idato +,6/" i Jmeri'ka asocijacija a istraivanje javnog mnjenja $JJPFB% je
osnovana +0 godina kasnije" Fba su postala klju'ni ventil a ramenu kvantitativnih istraiva'kih
nalaa od studija o stavovima i uverenjima i istraivanju ispitivanja $>avison( +,0/%"
Fd a'etka grane( istraivanje javnog mnjenja je stavio veliki akcenat na pitanja koja se
ti'u konceptualiacije li'nih stavova $Jllport( +,6/7 Biesman i Alaer( +,407 Iiebe( +,-6% i
kako ih meriti precinije $Dantril( +,447 1aars#eld( +,447 Pa;ne( +,-+7 *udman i 8radburn(
+,/47 *chuman i Presser( +,0+%" U ovom poglavlju ja govorim o svakom od ova dva !iroka
pitanja( po'injui sa kriti'kim prikaom rane adaptacije koncepta istraivanja" Pogotovo se
#okusiram na blisko konceptualno srodstvo u kojoj uverenja dele sa stavovima"
Uverenja $mi!ljenja% i stavovi
<storija istraivanja javnog mnjenja je verovatno neradvojiva od istorije istraivanja
stavova" U stvari oba termina se koriste da opi!u isti pojam $videti 8erelson i *teiner( +,94( str"
--/7 :cAuire( +,0-%" >oob $+,40% je u njegovoj de#iniciji javnog mnjenja direktno ijedna'io
uverenja $mi!ljenja% i stavove? Codnosi se na stavove ljudi po nekom pitanju kada su 'lanovi neke
iste socijalne grupe2 $str" 6-%" Dhilds $+,9-% je opisao uverenje kao Cira stavova u re'ima2 $str"
+6%"
<ako ovi termini opisuju isti pojam one donekle okupiraju rali'ite konceptualne ni!e"
Uverenja $mi!ljenja% i stavovi su u literaturi 'esto u kontrastu i re'eno je da se one konceptualno
ralikuju na bar 6 na'ina" Prvo( uverenja su 'e!e smatrana kao osmatra'ki( verbalni odgovori na
predmet rasprave ili pitanje a stavovi su skrivene( psiholo!ke predispoicije ili tendencije" >rugo(
iako stavovi i uverenja nagove!tavaju odobravanje ili neodobravanje( termin stav vi!e upire ka
a#ektu $npr" #undamentalno svi&anje ili ne svi&anje%( uverenja $mi!ljenja% idu vi!e ka kognitivnom
$npr" svesna odluka da se podri ili ospori neka politika( politi'ar ili politi'ka grupa%" Tree(
moda i najvanije( stav je tradicionalno konceptualiovano kao globalna( dugotrajna orijentacija
ka generalnoj klasi podsticaja( dok su uverenja posmatrana vi!e situaciono( pripadajui nekom
speci#i'nom predmetu rasprave u posebnom okviru pona!anja"
#verenja kao i$ra$i" Gleming $+,9/% pohvaljuje Thurstone $+,20% da je me&u prvima
prikaao jasne konceptualne ralike ime&u stavova i uverenja $mi!ljenja%" U suo'avanju sa
problemom merenja stavova( Thurstone je abeleio da ona nisu nikad direktno dostupna
istraiva'ima" :oraju biti ivedeni i verbalnih Cuverenja2 ili druga'ije i javnog pona!anja"
Thurstone je poimao stav kao latentnu spremnost odgovora nekoj situaciji na dati na'in a
uverenja kao sam odgovor" Ukratko uverenja $mi!ljenja% su( pokaatelji indikatora neosmatranih
stavova"
Thurston-ov na'in ralikovanja uverenja $mi!ljenja% od stavova ima vi!e metodologije a
manje supstance i kao !to je Gleming $+,9/% abeleio C*am Thurstone je kontinuirano ignorisao
ralike koju je on postavio ime&u njih( i pri'ao o stavovima iako su njegova li'na pravila
nalagala Cuverenje $mi!ljenja%22 $str"640%" :e&utim( eksplicitne ijave koje ograni'avaju
de#iniciju uverenja $mi!ljenja% putem ovih linija uskoro su se pojavila u literaturi? uverenja
$mi!ljenja% su morala da budu verbaliovana ili druga'ije iraene ijave podr!ke ili opoicije a
neku akciju $Jllport( +,6/7 Dhilds( +,6,%"
Uprkos ovoj nadgradnji na'enja( koncept uverenja $mi!ljenja% se nastavio koristiti u
maniru manje-vi!e dosledno sa stavovima( odnosei se na interna psiholo!ka stanja kao i
pona!anja" )pr" iako je Jllport $+,6/% insistirao da uverenja $mi!ljenja% moraju biti iraena( on
je sugerisao da analiti'ari javnog mnjenja ne mogu odbaciti uverenja $mipljenja% koje ljudi dre
ali ne ispoljavaju $iraavaju% $str" +-%" Fvo o'ito implicira da uverenja $mi!ljenja% mogu biti
skriveni mentalni sudovi kao i otvorena $javna% pona!anja" *vakako( uprkos de#initivnoj
privrenosti uverenjima $mi!ljenju% kao otvorenom iraavanju( analiti'ari javnog mnjenja tako&e
nastavljaju da pri'aju o neiraenim( li'nim( internim i latentnim uverenjima $mi!ljenju% $npr"
>oob( +,407 1ane i *ears( +,947 videti Mennesse;( +,0- str" ++-+2%" Balika ima neki uvo i
teorije( ato !to se 'esto raspravlja da samo iraena ili Cjavna2 uverenja $mi!ljenja% mogu imati
politi'ku silu $snagu% $Jllport( +,6/( str" 20%" >a bi bili e#ikasna( uverenja $mi!ljenja% moraju biti
iraena" Jli i ovde ponekad granice mogu da deluju mutno" .ao !to je .e; $+,9+% abeleio(
Cvlade mogu $i 'esto rade% dati teinu latentnom uverenju $mi!ljenju%7 pred akciju oni moraju da
procene vrste uverenja $mi!ljenja% koja mogu biti iraena ukoliko je dati pravac praen ili
predloen2 $str" +/7 videti tako&e Jllport( +,6/( str" +-%" <ako se u literaturi o de#inisanju javnog
mnjenja 'esto #ormalno obaveuje de#iniciji uverenju $mi!ljenju% kao verbaliovanom na'inu
iraavanja( moramo prinati( da u praksi istraiva'i rade sa mnogo manje ograni'enim
pogledom"
Promiljena uverenja" Thurston-ova $+,60% inicijalna ralika putem linije pokaivanja-
latentno nije samo odgovorno a eventualno bru!enje rali'itih konceptualnih ni!a a uverenja
$mi!ljenja% i stavove" .ao !to je vana 'injenica ta da je uverenje posmatrano kao svesni sud(
generalno vi&eno kao Cratiocinative2 $ovo u prevodu na'i sposobnost ta'nog i validnog
reonovanja% i manje a#ektivno u njenom sklopu od stava $Gleming( +,9/( str" 69+%" Nedan
odlu'uje o uverenju $mi'ljenju%( dok se stav generalno ne raume kao ne!to !to je svesno
shvaeno ili odlu'eno na isti na'in" Pak stav se osea kao a#ektivni impuls( skolonost ka
poitivnom ili negativnom odgovoru ne'ega" Fvde vea ime&u uverenja $mi!ljenja% i raumne
debate koje je osnovano tokom prosvetiteljstva pokauje svoju upornost" < ako neko ne smatra da
uverenja $mi!ljenja% treba stvarati putem diskusije $koja bi ih napravila kao javna uverenja u
tradicionalnom smislu%( ostaje tendencija njihovog tretiranja vee promi!ljenosti od stavova"
Be'eno jednostavnim re'ima( uverenja $mi!ljenja% su sudovi a stavovi su sirova Csimpatija i
antipatija2 $8em( +,/0% koja ulae u te sudove"
Fpet( treba se prinati da ralika nije posebno 'vrsta" Jnaliti'ari su 'esto nevoljni da
pridaju previ!e kalkulacija i promi!ljanje uverenjima( koje ponekad odraava intenivno oseanje
umesto hladno ramatranje" .ao !to je abeleeno u drugom poglavlju( termin uverenje
$mi!ljenje% je nosilo sa sobom 'ak i u najranijoj primeni neracionalnu i a#ektivnu kao i racionalnu
konotaciju pogotovo kada se primenjuje na kolektiviam poput Cobi'ni ljudi2" >alje( psiholoi su
tradicionalno konceptualiovali stavove kao kognitivne i a#ektivne u kompoiciji7 sa nedavnim
porastom kognitivne perspektive u socijalnoj psihologiji( ovaj trend je bio 'ak i vi!e iraen
$:arkus i Hajonc( +,0-%" <ako se misli da se stavovi i uverenja ralikuju u pogledu nijhovog
relativnog bilansa a#ekta prema kognitivnom( nijedan termin nije u potpunosti identi#ikovan sa
jednim ili drugim ekstremom"
#verenja kao adaptacije stavova speci%i&nih pitanja" Trea generalna ralika"""
)a ranovrsne na'ine obe teme inad-vide stavove kao deo sirovina ili gra&evinskih blokova koja
#ormiraju uverenja" Gleming $+,9/% tvrdi da ibori anketara poput Aallup i Boper da koriste
termin javno mnjenje u odnosu na njihove iborne reultate $umesto javnih stavova i politi'kih
stavova% pomogla u postavljanju konceptualnih ralika ime&u stavova i uverenja $mi!ljenja%"
Fvde je tradicionalna asocijacija ime&u javnog mnjenja i vlada na!la svoj prirodni ira
$poglavlje 2%" <shod je da je Thurston-ova mani#est-latentna ralika pogurana kao vaan korak
napred" Nednom usvojen a upotrebu od strane anketara mi!ljenja $uverenja% su postala
op!teprihvaen ira a iraenu pro ili con poiciju na bai politi'kog pitanja" :i!ljenja
$uverenja% su neodloni #enomen pona!anja koji treba objasniti $poicija pitanja%( dok termin stav
reervisan a odno!enje ka dubljim( potpornim motivima a ta pona!anja $Gleming( +,9/ str"
64,%" :i!ljenja $uverenja% nisu vi!e bile privremene mere a stavove7 one su konceptualno
rali'it proivod od stavova"
Vrlo malo svesnog napora je uloeno da bi se napravila ralika ime&u 2 koncepta
precino putem ovih linija( me&utim( dok Iiebe $+,-6% nije probao da sro'i njihov odnos
detaljno" U njegovoj #ormulaciji stav predstavlja strukturalnu predispoiciju dugotrajnu
orijentaciju reagovanju ne'emu povoljno ili nepovoljno" :i!ljenje $uverenje% sa druge strane je
svesno odra&eno odgovoru posebnog pitanja u speci#i'noj situaciji to je Codluka koja adaptira
stavove poveane sa pitanjem individualne perspektive stvarnosti u kom pona!anje ilai na
videlo2 $str" 666%" .onsekvento( mi!ljenja $uverenja% i stavovi mogu da se odvoje pogotovo kada
problem donese 2 ili vi!e potencijalno kon#liktnih stavova u igru" .ao !to je Iiebe video odnos(
stav je trenuta'na intuitivna orijentacija a mi!ljenje $uverenje% je promi!ljen ibor ime&u
speci#i'nih alternativa napravljenih u posebnom socijalnom okruenju $videti tako&e Movland(
Nanis i .elle;( +,-6%"