INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI

SISTEMI

Uvodno predavanje
 OSNOVNE INFORMACIJE

Nastava : 2 asa predavanja+ 1 as vebi

Termini: sreda 9-10,30
Konsultacije: sreda 11-13 u kabinetu
E-mail: branimir.stojkovic@fpn.bg.ac.rs
Vebe vodi: asistentkinja mr Jelena Surulija
Nastavni materijali/slajdovi+tekstovi/ dostupni na web sajtu
FPN
Udbenik: M. Radojkovi/B.Stojkovi, INFORMACIONO
-KOMUNIKACIONI SISTEMI, Clio, 2008
Ocena: vebe, dva testa, usmeni ispit
INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI
Od podataka do znanja
 .

INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI
SISTEMI
=
IKS
=
X
 ANALOGIJA
Informaciono-komunikacioni sistem drutva moe
da se uporedi sa nervnim sistemom oveka:
elektrini, odnosno elektronski signali su osnov
funkcionisanja kako nervnog sistema tako i
informatikog drutva.

Ako je na poetku industrijske revolucije ovek

poreen sa mainom, onda se od poetka
kompjuterske ere poredi sa kompjuterskom
mreom.
IKS KAO NERVNI SISTEM
IKS KAO KOMPJUTERSKA
MREA
 PRETPOSTAVKE I...
Uspeno praenje Informaciono komunikacionih
sistema pretpostavlja korpus ve usvojenih
znanja iz opte istorije i istorije civilizacije, opte
sociologije, osnove prava i ekonomije.
Informaciono komunikacioni sistemi pretstavljaju
most kako prema komunikologiji kao teorijskoj
disciplini tako i prema razumevanju drutvene
uloge tampanih medija, radija, televizije i
Interneta i oekivanja od profesionalaca u njima.
 ... ZAHTEVI
Kurs od studenata zahteva redovno prisustvovanje
svim oblicima nastave i aktivno uestvovanje u
njima.
Sastoji se iz predavanja, e-radova koje studenti
tokom vebi izlau kritikoj evaluaciji nastavnika
i studenata kao i vebi/seminara na kojima se
analizom izvetavanja medija o medijima
upoznaje priroda i funkcionisanje IKS.
NASTANAK INFORMACIONO
KOMUNIKACIONOG
SISTEMA
IKS kao mrea
lKS je nastao umnoavanjem
kanala koji pospeuju i ubrzavaju
ljudsku komunikaciju. To je
tehnoloka osnova njegovog
nastanka i razvoja.
Njegovu socijalnu potku ine niti
kulturnih (duhovnih) tvorevina.
IKS je sloena tvorevina
kojom protie mnotvo ideja -
proizvoda socijalne i ndividualne
imaginacije, umetnosti, mitova i
saznanja.
 KULTURNI KONTAKT
To je didir i susret pripadnika razliitih kultura za
ta se u antropologiji koristi izraz kulturni
kontakt, a u komunikologiji je to meunarodno
komuniciranje.
Ovaj susret moe da bude kratkotrajan ili
dugotrajan, a po intenzitetu povran ili dubinski.
Kod kratkotrajnih i povrnih kulturnih kontakata
nema bitnih promena kulturnih obrazaca ni jedne
od kultura koje su u dodiru
 DIFUZIJA KULTURA
Uz svako kretanje ljudi i njihovih dobara i svaku
vrstu razmene obavljao se i prenos informacija,
irile su se ideje i ideologije, inovacije i kulture su
se ukrtale i meusobno oploivale.
Tako se danas pouzdano zna da brojna umea i
pronalasci, kultivisane vrste biljaka i pripitomljene
zivotinje i obiaji (npr. puenje, pijenje kafe ili
aja), spadaju u darove koje smo batinili od
ranijih civilizacija, ili su poreklom sa drugih
kontinenata.
 ISTORIJSKI OBLICI KOMUNIKACIONIH
KANALA

U istorijske oblike komunikacionih kanala mogu se

ubrojiti:
razmena i trgovina
saobraaj (suvozemni i vodeni),
velike migracije naroda,
ratni sukobi. i osvajanja
 PRIMARNE I SEKUNDARNE
TEHNIKE KOMUNICIRANJA

Sva pomenuta kretanja, posrednika sredstva i situacije

nisu komunikacioni kanali u punom savremenom znaenju
tog izraza. Sve te sposobnosti Sapir oznaava zbirnim
terminom - primarne tehnike komuniciranja.

Tek na sloenijim nivoima civilizacijskog razvitka

nastaju i primenjuju se savrenija, specijalizovana sredstva
komuniciranja za koje Edvard Sapir koristi naziv
sekundarne tehnike komuniciranja. Prvi od njih je
tampa.
 DRAVA KAO PRETPOSTAVKA
NASTAJANJA IKS

U svom istorijskom razvoju ovek je

stvarao sve sloeniju organizaciju drutva
a drava je sigurno jedna od
najkompleksnijih tvorevina.
Organizovani kanali za protok informacija
pokazali su se neophodnim, jer bez njih bi
bilo nemogue funkcionisanje sve
sloenijeg drutvenog sistema.
 HIDRAULIKA DRUTVA
Prve drave nastaju u tzv. hidraulikim drutvima
koja nastaju oko velikih reka koje koriste za
navodnjavanje.
To pretpostavlja sloenu organizaciju koja ne
moe funkcionisati bez pisma i onih koji umeju da
piu i tumae pisane poruke.
To su grupe svetenika i inovnika prvi
komuniciraju sa boanskim a drugi sa svetovnim
gospodarima.
IRIGACIJA U STAROM
EGIPTU
UZROK PROPASTI RIMSKE IMPERIJE
(po Maralu Makluanu)

Makluan tvrdi da je Rimska

imperija propala zbog toga to
njena ogromna prostranstva
ona se je na vrhuncu svoje
moi prostirala od granice
kotske do delova Azije i
Afrike nisu bila povezana
odgovarajuom
komunikacionom
infrastrukturom.
(to je je komunikacijski
determinizam)
 SEKUNDARNE TEHNIKE
KOMUNICIRANJA
Pojava tamparije moe se smatrati
prekretnicom jer evropska civilizacija tada
poinje da se oslanja na sekundarne tehnike
komuniciranja.
Sledili su izumi telegrafa, telefona, filma,
radija, televizije i multimedija.
Stvaranjem mogunosti
transkontinentalnih, odnosno satelitskih
prenosa, ova komunikaciona sredstva su,
kako to kae Mekluan, pretvorila Zemljin
ar u svetsko selo .
 OBLIKOVANJE IKS
Pod uticajem ekonomskog sistema i
njegovih interesnih grupa, politikog
sistema u celini i drave kao njegovog
najmonijeg dela, stvara se funkcionalni
sistem povezivanja kanala za
institucionalizovano drustveno
komuniciranje.

Komunikaciona tehnologija poinje jasno

do slui nekoj svrsi to se profilie u
odreeni tip informaciono-komunikacionog
sistema.
 NEUTRALNOST ILI
PRISTRASTNOST MEDIJA
Jesu li mediji po sebi drutveno i politiki neutralni,
ili, ve po svojoj prirodi time to su sredstva
komunikacije - slue odreenim drutvenim
snagama i interesima koji upravo stoga nastoje da
ih kontroliu?

Miljenja istraivaa medija mogu se, u zavisnosti

od onoga to zagovaraju, svrstati u etiri grupe:
 Neutralnost ?

Mediji su politiki neutralni, ak apolitini. Ono

to odreuje uticaj medija jesu sadraji koje oni
prenose, a ne tehnoloke odlike samog medija.
Nasuprot tome, postoje i miljenja da je u prirodi
medija da budu politiki i drutveno pristrasni.
Tako Harold Inis smatra da pisani medij (za
razliku od usmenog prenoenja poruka) jeste u
slubi politikog komuniciranja i drave ( i to bez
obzira na sadraj poruka) .
 Demokratska usmerenost ?

Ovo stanovite, koje najee zastupaju

sami mediji, polazi od tvrdnje da
istovremeno postojanje vie vrsta medija
(tampe, radija, televizije, Interneta)
omoguava pruanje vie informacija koje
su pravovremene i manje kontrolisane, a
mogunost povratne sprege izmeu izvora
informacija i javnosti je umnogome
poboljana.
 Elitizam?
Mediji doprinose nedemokratinosti procesa
politike komunikacije jer stvaraju svojevrsna
uska grla koja kontroliu pripadnici elite,
odnosno medijski profesionalci koji su u
njihovoj slubi (gatekeepers).
Sloenost i visoka cena novih medijskih
tehnologija vode udaljavanju elita
naglaavajui ekonomsku a zatim i politiku
nejednakost izmeu prvih i drugih
(komunikacijski jaz u eri Interneta izraava
slogan - digital divide ili digitalni jaz)
 Suprotstavljeni uticaji ?
Zagovornici ovog stanovita su uvereni da
se pozitivni i negativni uticaji medija
medjusobno prepliu i zavisno od okolnosti
deluju na razliite naine. Tako, na primer,
televizija jeste prozor u svet, ali i
ogranienje za istinske oblike neposredne
drutvenosti kao to su askanje u krugu
porodice i sa susedima.
 PRETPOSTAVKE
FUNKCIONISANJA I
DEFINICIJA
I K S
OSNOVNI KOMUNIKACIONI
MODEL
U najjednostavnijem modelu komunikacije, svako
moe da preuzme ulogu onoga ko alje ili prima
poruku.
Za takvu komunikaciju ovek je biogenetski
(mozak, ula, glasne ice...) i psihosocijalno
(jezik, repertoar simbola) opremljen.
Taj in se odvija bez potekoa ako njegovi
uesnici dele iste kulturne standarde i norme,
imaju isti kodni sistem (jezik) i priblino istu
predstavu o vremenu i prostoru unutar kojih se
komunikacija odvija.
 INFORMACIONO-
KOMUNIKACIONI SISTEM
Proces komuniciranja
moe da se uporedi sa
funkcionisanjem nervnog
sistema jer i u drutvu
postoji posebni sistem
veza i organa kojim
protiu informacije i koji
se naziva informaciono-
komunikacioni sistem.
Iz perspektive komunikologije ovek
je animal symbolicum.

Ne moe se definisati ljudska zajednica, a da se

ne poe od tvrdnje da se ona procesom
komuniciranja neprestano konstituie i
samoobnavlja u drutvenom prostoru i
vremenu.
 KOMUNIKACIJA I TRANSMISIJA

R.Debre * za prenoenje poruka u vremenu

(dijahronija) koristi termin transmisija, dok za
prenoenje poruka u prostoru (sinhronija)
rezervie pojam komunikacija.
( To otvara pitanje definisanja ovde i sada : da li
je, na primer, itanje jueranjih novina ve
transmisija ? )
Odnosno, otvara aporiju: kada prestaje
sociologija, a poinje istoriografija?
-----------------------
* u knjizi Mediologija
 OPSEG KOMUNIKACIJA

Intrapersonalno
Interpersonalno x
Grupno
Masovno
Interkulturno
 INTRAPERSONALNO KOMUNICIRANJE

Unutranji govor Efekat ogledanja

INTERPERSONALNO
KOMUNICIRANJE
Majka i beba: prvi drugi
 INTERPERSONALNO KOMUNICIRANJE
U PRISUSTVU DRUGIH

Erving Gofman:
mikrosociologija ljudskih
susreta :
Lift, kafi...
Institucije...
Stigma...
KOMUNICIRANJE I SOCIOMETRIJA
 KOMUNICIRANJE U VELIKIM
GRUPAMA

GOMILA / RULJA
MASOVNO KOMUNICIRANJE
INTERKULTURNO
KOMUNICIRANJE
 OVEK I SVET iz druge ruke

Savremeni ovek ivi u svetu koji poznaje

sve vie posredstvom medija, a ne na
osnovu vlastitog neposrednog iskustva.
ovekova ivotna zajednica postaje sve
obuhvatnija da bi sa uvodjenjem
savremenih komunikacijskih tehnologija
poela da se poklapa sa oveanstvom kao
celinom
 Informaciono komunikacioni
sistem i drugi sistemi drutva

Modeli informacionih tokova su u mnogo

taaka u interakciji sa modelima moi,
bogatstva, statusa i drugih vrednosti koje
tvore sistem; to znai da institucionalna
promena u jednom modelu izaziva
odgovarajuu i uslovljenu promenu u
drugom." (D.Lerner)
 INFORMACIONO DRUTVO

Ve i povran uvid u informaciono drutvo -

otkriva da je jedna od njegovih bitnih odlika
postojanje mnogobrojnih institucija za stvaranje,
obradu i difuziju informacija. Informacije daju
nov peat svim delatnostima kao to su e-
proizvodnja, e-trgovina, e-bankarstvo i e-vlada.
To je vrsta (duhovnog) rada koja ima sve vei
uticaj na drutveni razvoj i odluujuu ulogu u
ekonomskom sistemu.
 Primer AOL

Tako je , na primer, vrednost jedne akcije velikog

provajdera AOL /America on line/ od osnivanja
1992. do poetka 2.000. godine porasla ak 800 puta
to je izazvalo zabrinutost nekih ekonomista koji su
smatrali da je re o iracionalnom preobilju
Pokazalo se - s spravom. Investicioni balon je pukao
ve sledee godine i ulagai su ostali bez svojih
para uloenih u obezvreene akcije.
 EKONOMIJA ZNANJA

Uspostavlja se novi odnos izmeu ekonomskih

proizvodnih snaga i kulturnog kapitala u korist
ovog drugog, jer informacija (koja je
nematerijalna) postaje osnovni proizvodni inilac
u ekonomiji zasnovanoj na znanju.
 DUALNI GRAD
Prema miljenju Manuela Kastelsa, nastaje nova
civilizacijska tvorevina - dualni grad koji, s jedne
strane, odlikuje stvaranje kosmopolitske elite koja
je funkcionalno, ekonomski i kulturno u dnevnom
dodiru sa itavim svetom, i tribalistikih lokalnih
zajednica, na drugoj strani, koje se u okviru svojih
lokalnih urbanih identiteta suprotstavljaju tome. I
jedan i drugi grad su podjednako ivi i stvarni.
 INFORMACIONE MAGISTRALE
Organizovano, institucionaliizovano i masovno
komuniciranje ukljuuje mnogobrojne subjekte
drutva. Organizuje se i otpoinje iz itavog niza
drutvenih institucija, kao to su drava i dravni
organi, politike stranke, privredna preduzea,
sindikati, staleka udruenja, religijske
organizacije, drutveni pokreti, nevladine
organizacije...
Informacije teku unapred odreenim i tehniki
visoko propusnim kanalima, koji su postali
sastavni elementi osnovne infrastrukture drutva.
Zato se s pravom govori o informacionim
magistralama
 PREDMET IZUAVANJA IKS

Predmet izuavanja IKS konstituie se na dva nivoa:

1. Uporedno prouavanje IKS savremenih drutava i IKS

svetskog drutva (meunarodno komuniciranje)

2. Teorijsko prouavanje IKS kao osobenog socijetalnog

sistema, odnosno celine unutar globalnog drutva.
 Kao podsistem drutva IKS sadri samo kanale za
institucionalizovano odvijanje grupnog i masovnog
komuniciranja.
IKS ne obuhvata sloeni univerzum spontanog
interpersonalnog i meugrupnog komuniciranja.

Ali se to drugo veoma veoma lako nadovezuje na ono prvo

jer se upravo tu - na nivou mikro-komunikacija nastavlja
opticaj informacija koje su stvorene u specijalizovanim
institucijama IKS.
IKS se zasniva na unapred definisanim kanalima posrednog
(medijskog) komuniciranja pa su sve informacije koje
njime protiu javne.

Zato PTT komunikacija ne spada u IKS.

PTT jeste opte dostupna ali nije javna.Poiljke koje se
putem pote i telefona razmenjuju nisu javne i tiu se samo
poiljaoca i primaoca.

PTT ,za razliku od medija, ne odgovara za sadraj poruka

koje prenosi jer ga ne stvara niti oblikuje ve samo prenosi.
 KA DEFINICIJI INFORMACIONO-
KOMUNIKACIONOG SISTEMA

IKS za teorijski okvir ima drutvenu teoriju komunikcije,

dok je njegov predmetni okvir globalno drutvo.
Po strani su, dakle izvan domena prouavanja fenomeni
kakvi su zoo-komunikacija ili komunikacioni procesi
izmeu maina.
Niti jedan od ta dva tipa komunikacije ne ukljuuje bar
jednog aktera koji raspolae sveu i znanjem (kultura) a to
je minimalni uslov da bi se komunkacija smatrala
drutvenom.
 KONCEPTI BLISKI IKS

Informacioni sistem

Sistem masovnih medija

Sistem masovnih komunikacija

 ELEMENTI DEFINICIJE IKS

INSTITUCIJE delovi medijskog podsistema drutva ali i institucije

koje pripadaju drugim drutvenim sistemima koji su bilo izvor
informacija bilo njihovi kontrolori.

KANALI tehnika sredstva kojim kontinuirano teku

informacije.To su tampa, radio, TV, Internet u njihovom
tehnikom vidu kao osnova prenosa i difuzije informacija.

NORME koje ureuju drutveno komuniciranje ustav, posebni

zakoni i propisi, samoregulacija profesije (etiki kodeksi)

PROFESIONALNI KOMUNIKATORI kao specijalizovana

drutvena grupa koju ini vie podgrupa novinari, PR
eksperti, medija planeri, prezenteri, urednici, producenti...

JAVNOST omoguava da se do svesti o javnom interesu doe

na impersonalan nain, unutar javne sfere koja je u naelu
dostupna svim pripadnicima drutva.
 DEFINICIJA INFORMACIONO-
KOMUNIKACIONOG SISTEMA

IKS je skup posebnih institucija, kanala i aktivnosti

pomou kojih grupe specijalista na drutvenim normama
utemeljen nain informiu javnost o delovanju pojedinaca,
grupa, institucija i organizacija.
Njegova svrha je omoguavanje masovnog pristupa
informacijama i transparentnost vlasti i drugih organizacija
drutva.
 Literatura
1. Reis Debre, MEDIOLOGIJA, Clio, 2001
2.Radojkovi/Stojkovi, INFORMACIONO-
KOMUNIKACIONI SISTEMI, Clio, 2007.
3. Ivana Spasi, ZNAENJE SUSRETA GOFMANOVA
SOCIOLOGIJA INTERAKCIJE, Filip Vinji, 1996.
4. Branimir Stojkovi , IDENTITET I KOMUNIKACIJA,
igoja, 2002
5. Iris, A., INFORMACIONE MAGISTRALE, Clio,
Beograd, 1999.