MEЂУНАРОДНЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ

О ИНФОРМАЦИОНОЈ
ПИСМЕНОСТИ
 Прашка декларација „Према друштву информационо писмених“
(Prague Declaration „Towards an Information Literate Society”) - 2003.
године
 Александријска декларација „Светионици информационог
друштва“ (Alexandria Declaration „Beacons of the Information Society”)
- 2005. године
 Смернице за информациону писменост у целоживотном учењу -
2006. године
 Фешка декларација о медијској и информационој писмености (Fez
Declarationon Media & Information Literacy) - 2011. године
 IFLA препоруке, Хаг, Холандија - 2011. године

 Московска декларација о медијској и информационој писмености

(Moscow Declaration on Media and Information Literacy - 2012. године
 Декларација о обавезном медијском и информационом
образовању (UNESCO)
ПРАШКА ДЕКЛАРАЦИЈА
 Експерати за информациону писменост Америчке
националне комисије за библиотеке и информационе
науке и Националног форума информационе
писмености донели су на састанку у Прагу (20-23.
септембра 2003. године) Прашку декларацију„Према
друштву информационо писмених“ (Prague
Declaration „Towards an Information Literate Society“).
ПРАШКА ДЕКЛАРАЦИЈА
 Према овој декларацији формирање информационог
друштва кључно је за социјални, културни и
економски развој нација и заједница, институција и
појединаца у 21. веку и надаље.
 Информациона писменост је предуслов за
учествовање у информационом друштву, и део је
основних људских права на доживотно учење.
 Она има водећу улогу у смањењу неједнакости и
промовише толеранцију и међусобно разумевање
кроз коришћење информација у мултикултуралним и
вишејезичким срединама.
ПРАШКА ДЕКЛАРАЦИЈА
 За развијање информационе писмености је
најважније да владе у свим државама развију јаке
интердисциплинарне програме за њено унапређење и
увођење у образовне програме на свим нивоима.
АЛЕКСАНДРИЈСКА ДЕКЛАРАЦИЈА
 Александријска декларација - Изјава о
информационој писмености и доживотном учењу
(The Alexandria Proclamation on Information Literacy
and Lifelong Learning), донета је 2005. године на
међународној конференцији која је одржана у
библиотеци Александрина у Египту, управо на месту
на коме је почетком трећег века пре нове ере
основана тадашња највећа библиотека на свету.
АЛЕКСАНДРИЈСКА ДЕКЛАРАЦИЈА
 Учесници из области информационе писмености и
учења за цели живот објавили су да су
“информациона писменост и учење за цели живот
светионици информационог друштва који осветљава
путеве развоја, напретка и слободе”.
 Овом Изјавом се позивају владе свих светских
држава и међународне организације да промовишу
информациону писменост и учење за цео живот.
 Александријски манифест о библиотекама и
информационом друштву на делу (Alexandria
Manifesto on Libraries, theI nformation Society in
Action), је документ донет истог дана, на истом месту
као и Изјава о информационој писмености и
доживотном учењу, а тиче се искључиво библиотека
и њихове улоге у промоцији информационе
писмености.
 АЛЕКСАНДРИЈСКИ МАНИФЕСТ О
БИБЛИОТЕКАМА И
ИНФОРМАЦИОНОМ ДРУШТВУ НА
ДЕЛУ
 Овим Манифестом се позивају „националне, регионалне
и локалне владе, као и међународне организације да улажу
у библиотеке и информационе сервисе као виталне
елементе у стратегији, политици и буџету информационог
друштва; да унапређују библиотечке мреже; да препознају
значај информационе писмености...“
 АЛЕКСАНДРИЈСКИ МАНИФЕСТ О
БИБЛИОТЕКАМА И ИНФОРМАЦИОНОМ
ДРУШТВУ НА ДЕЛУ
 “Библиотеке и информациони сервиси доприносе
квалитетном деловању укључујућег информационог
друштва. Они омогућавају интелектуалну слободу
пружајући приступ информацијама, идејама и
производима на свим медијима, без обзира на
границе. Они помажу очување демократских
вредности и универзалних грађанских права са
неутралне позиције и одупирући се цензури било које
врсте.
 ИФЛА дели са библиотекама и информационим
сервисима заједничку визију информационог
друштва за све, усвојену на Светском самиту о
информационом друштву у Женеви у децембру 2003.
Ова визија промовише укључујуће друштво базирано
на фундаменталним људским правима на приступ
информацијама и слободу изражавања без
ограничења, у коме ће сваки појединац моћи да
креира, приступа, користи и дели информације и
знање.
ИФЛА охрабрује националне, регионалне и локалне владе, као и
међународне организације да:
* улажу у библиотеке и информационе сервисе као виталне
елементе у стратегији, политици и буџету информационог
друштва ;
* унапређују и шире постојеће библиотечке мреже да би се добила
максимална добробит за грађане и друштво;
* подрже неограничени приступ информацијама и слободу
изражавања;
* промовишу отворени приступ информацијама и укажу на
структуралне и друге баријере за приступ и
*да препознају значај информационе писмености и активно подрже
стратегије које помажу људима да стекну писменост и вештине
како би напредовали и користили предности информационог
друштва
ФЕШКА ДЕКЛАРАЦИЈА О МЕДИЈСКОЈ И
ИНФОРМАЦИОНОЈ ПИСМЕНОСТИ
 Први форум на тему информационе и медијске писмености,
на којем је учествовало преко 200 учесника из 40 земаља са
пет континената одржан је у Фесу 2011. године.
 Академици, истраживачи и стручњаци широког спектра
дисциплина донели су тада декларацију под именом Фешка
декларација о медијској и информационој писмености (Fez
Declaration on Media & Information Literacy), у којој су
потврдили да је медијска и информациона писменост (MIL
Media and Information Literacy) основно људско право у доба
експлозије информација и комуникационих технологија.
Она унапређује квалитет људског живота и одрживог
развоја грађана и значајна је за њихов социјални,
економски и културни развој.
ФЕШКА ДЕКЛАРАЦИЈА О МЕДИЈСКОЈ И
ИНФОРМАЦИОНОЈ ПИСМЕНОСТИ
 Један од главних закључака овог форума је одлука да
се информациона писменост интегришe у образовне
програме, формалног и неформалног образовања,
како би се обезбедило право сваког грађанина за овај
вид образовања.
IFLA ПРЕПОРУКЕ
 Према препорукама које је донела IFLA на састанку
одржаном у Хагу, Холандија, 7. децембра 2011. године
медијска информациона писменост обухвата „знање, ставове
и скуп вештина које су потребне како би се знало када и које
информације су потребне; где и како те информације
прибавити; како их критички проценити и организовати
једном када се нађу; и како их користити етички.
 “Овај концепт превазилази комуникационе и информационе
технологије и обухвата учење, критичко размишљање и
интерпретативне способности у оквиру и изван стручних и
образовних граница. Информациона писменост обухвата све
врсте информационих ресурса: усмене, штампане и
дигиталне.“
МОСКОВСКА ДЕКЛАРАЦИЈА
 На Међународној конференцији „Медијска и
информациона писменост друштва знања“ која је
одржана у Москви од 24-28. јуна 2012. године поред
осталих стручњака присуствовали су и представници
библиотекарства. На конференцији су присуствовали
стручњаци из 40 земаља међу којима је била и наша
земља.
 Закључци са ове конференције изнети су у Московској
декларацији о медијској и информационој писмености
(Moscow Declaration on Media and Information Literacy),
где се каже да су „медијска и информациона писменост
предуслови за развој отвореног, бројног и укључивог
друштва знања, институција, заједница и појединаца који
чине ова друштва.“
 Медијска и информациона писменост се односи на све
врсте медија (усмене, штампане, аналогне и дигиталне)
и на све облике формата и извора, а дефинише се као
комбинација знања, ставова, вештина и праксе
неопходних за приступ, анализу, вредновање,
коришћење, производњу и размену информација и знања
на креативан, законски и етички начин поштујући
људска права.
 Зато је од великог значаја да се медијска и информациона
писменост интегришу у све образовне, културне,
информационе, медијске и друге политике, као и да се
подстицањем образовних система покрену реформе за
унапређење медијске и информационе писмености и
њено интегрисање у наставне планове и програме на
свим нивоима образовања као и у доживотно учење.
 У IFLA-ним препорукама о медијској и информационој
писмености из 2011. године истиче се да су медијска и
информациона писменост уско повезани са доживотним
учењем, а обухватају знање и вештине које нам помажу
да одредимо када и које су нам информације потребне,
где и како да их нађемо и како да их вреднујемо.
 Стратегија развоја информационог друштва до 2020.
године, коју је Влада Србије усвојила 8. јула 2010.
године, као приоритет утврђује потребу да
информационо комуникациона технологија (ИКТ)
чини део образовних програма да би се развили
људски ресурси у тој области. Информационо
друштво, према тој Стратегији, почива на улози ИКТ
у стварању и дисеминацији информација и знања.
 У оквируЕвропске уније ИКТ су препознате као главни
фактор утицаја на економски раст и иновативности, а
међу седам водећих иницијатива економске стратегије
Европа 2020. налази се „Дигитална агенда за Европу”
(Службени гласник РС, бр 51/2010).
 Неопходно је интегрисање ИКТ у све аспекте
образовног процеса, са циљем ефективнијег и
ефикасније гобразовања. Развојем примене ИКТ у
образовању потребно је постићи:
 успостављање модерног образовног система који је
прилагођен потребама информационог друштва;
 развој дигиталних образовних садржаја;

 обученост наставника за коришћење ИКТ;

 подизање нивоа знања и вештина за коришћење ИКТ

код најшире популације;
 оспособљеност за примену ИКТ на радном месту на начин
којим се подиже степен ефикасности, побољшава квалитет
рада и обезбеђују бољи послови;
 увођење савременог концепта е-учења и отвореног учења на
даљину;
 да ИКТ буде интегрални део образовних програма,
образовни програми и наставни процеси прилагођени
потребама информационог друштва, а наставни кадрови
оспособљени за модерне облике наставе;
 развој концепта образовања и учења током читавог живота;

 укључивање друштвених група са посебним образовним

потребама, што обухвата стицање знања и вештина из
области ИКТ одраслих, који нису имали могућности да их
добију.
ДЕКЛАРАЦИЈА О ОБАВЕЗНОМ МЕДИЈСКОМ И
ИНФОРМАЦИОНОМ ОБРАЗОВАЊУ - УНЕСКО
 Унеско је 1982. године донео Декларацију о
обавезном медијском и информационом образовању
од предшколског до универзитетског нивоа, коју су
прихватиле скандинавске земље, Канада, Ирска,
Велика Британија, Мађарска, Словенија. У многим
европским земљама у којима медијска и
информациона писменост нису укључене у наставне
програме, попут Аустрије и Италије, ово образовање
се спроводи кроз врсте необавезног образовања у
којима кључну улогу имају библиотекари.
ИЗВОРИ:
 Alexandria Manifesto on Libraries, the Information Society in Action http://
www.ifla.org/publications/alexandria-manifesto-on-libraries-the-information-soci
ety-in-action
(8. 10. 2020)
 http://www.unesco.org/new/fileadmin/MULTIMEDIA/HQ/CI/CI/pdf/PragueDecl
aration.pdf
(8. 10. 2020)
 http://www.ifla.org/publications/beacons-of-the-information-society-the-alexandri
a-proclamation-on-information-literacy
(8. 10. 2020)
 http://www.unesco.org/new/fileadmin/MULTIMEDIA/HQ/CI/CI/pdf/news/Fez%
20Declaration.pdf
(8. 10. 2020)
 http://www.ifla.org/publications/ifla-media-and-information-literacy-recommenda
tions
(8. 10. 2020)
 IFLA препоруке о медијској и информационој писмености
http://www.ifla.org/publications/ifla-media-and-information-literacy-
recommendations (8. 10. 2020)