I DEO

1. DRUTVO ZNANJA KAO IZVOR RAZVOJA

Drutva znanja vezana su za sposobnost prepoznavanja, stvaranja,
obrade, transformacije, irenja i iskoriavanja informacija u izgradnji i
primeni znanja za ljudski razvoj. Zahtevaju ohrabrujuu drutvenu viziju koja
zahvata pluralizam, inkluziju, solidarnost i uestvovanje.
Prema UNESCO-u stvaranje drutva znanja otvara put humanizaciji
globalizacijskog procesa.
Znaaj ljudskih prava u drutvima znanja...
Veza izmeu znanja i razvoja je nuna za izgradnju drutva znanja. Znanje
predstavlja orue za zadovoljavanje ekonomskih potreba i razvoja i obuhvata
ouvanje prava i sloboda. Korienje tim pravima, znanje, miljenje i savest
zajedno daju posebno dostojanstvo ljudskom biu.
Sloboda izraavanja i osnaivanje...
Meu osnovnim pravima, posebnu panju zasluuje sloboda izraavanja,
kao osnovna premisa drutva znanja. Razvoj globalnog informacijskog
drutva treba da bude podsticaj za potpunu primenu tih prava i nuni je
preduslov osnaivanja.
irenje slobode izraavanja podstie irenje normi i osigurava kvalitet
dostupnih informacija koje treba da se razmenjuju, uporeuju, kritikuju i
usvajaju. A samo potpuno potovanje slobode izraavanja garantuje
izgradnju pravih drutva znanja.
Sloboda izraavanja i borba protiv siromatva u drutvima
znanja...
Sloboda izraavanja u globalnom informacijskom drutvu moe pomoi pri
reavanju mnogih politikih problema. Slobodan protok informacija i sadraja
doprinosi osveavanju javnosti, a nove tehnologije su nesumnjivo izvor
drutvenih promena.
2. DIGITALNA SOLIDARNOST
Oko 2 milijarde ljudi uopte nije spojeno na elektrinu mreu, a taj
prikljuak je preduslov pristupa novim tehnologijama. Pruanje internetskih
usluga predstavlja veliko ulaganje u urbanim podrujima, a u ruralnim je
neostvarivo.
Informacijsko iskljuivanje nije samo pitanje pristupa i povezanosti, ve je
i pitanje sadraja, jer je ono rezultat podele znanja i digitalne podele.
Tokom prve faze Svetskog susreta o informacijskom drutvu, UNESCO je
zagovarao 4 faze: univerzalni pristup informacijama, slobodu izraavanja,
kulturnu i jeziku raznolikost i obrazovanje za sve.
Globalno informacijsko drutvo...
irenje novih tehnologija od 90ih godina 20. veka znatno je ubrzano. ak
se i u zemljama koje su dobro povezane uoava neravnopravnost izmeu
zemalja na severu, sa brzim i jeftinim pristupom i zemalja na jugu, gde su
veze spore i skupe.
Istinska digitalna solidarnost...

Premoavanje digitalne podele je prioritet, ukoliko elimo da nove

tehnologije doprinesu razvoju istinskih drutava znanja. Nuna je uska
saradnja vlasti, meunarodnih organizacija, privatnog sektora, udruenja i
civilnog drutva.
Tokom pripremnog rada za prvu fazu Svetskog sastanka o informacijskim
drutvima razvilo se naelo digitalne solidarnosti, a to je da drave i drugi
faktori treba da preduzmu konkretne mere za prevazilaenje nejednakosti u
dostupnosti novim tehnologijama.
Jesu li nove informacijske tehnologije nuan preduslov stvaranja
drutava znanja...
Uz nove tehnologije, svoju ulogu u izgradnji drutva znanja imaju
elektrina struja i radioprenosi.
Stara i nova informacijska tehnologija se meusobno ne iskljuuju, ve se
nadopunjuju. Iz starih tehnologija izrasle su nove, digitalne. Mobilna
tehnologija omoguuje udaljenim regijama izlazak iz izolacije.
Zbog primamljivosti interneta ne treba da zanemarimo radio i mobilni, jer
oni takoe mogu olakati pristup informacijama.
3. SLOBODA IZRAAVANJA KAO MERILO DRUTAVA ZNANJA
Sloboda izraavanja podrazumeva slobodu miljenja, govora i pisanja,
tampe, slobodan pristup informacijama... Preduslov je informacijskog
drutva, a bez nje bi se globalno informacijsko drutvo pretvorilo u globalno
drutvo dezinformacija. Ona osigurava pristup svim sadrajima, bez obzira
na njihovu ranolikost i pouzdanost.
Noviteti vezani za slobodu izraavanja u globalnom
informacijskom drutvu...
Sloboda izraavanja ukorenjena je u prosvetiteljstvu, borbi protiv
proizvoljne moi.
Sloboda informisanja i medijski pluralizam u drutvima znanja...
Nova mo koju nosi posedovanje informacijama omoguuje onom koji ih
poseduju da vlada i koristi one koji ih nemaju.
Ne sme se zaboraviti da novinari tite slobodan protok informacija.
Postizanje ravnotee izmeu slobode izraavanja i ostalih prava...
Pokazalo se da sloboda izraavanja u odreenim sluajevima dolazi u
sukob sa drugim pravima i naelima. U demokratskom drutvu naziru se 2
pogleda koja brane sasvim razliite ideje:
- Prvi amandman amerikog ustava odreuje slobodu izraavanja kao
temeljno naelo demokratije i ne moe se doi do zloupotrebe
izraavanja.
- lan 10 evropske povelje o ljudskim pravima svaka sloboda nosi
odgovarajuu odgovornost, ona opravdava odreena zakonska
ogranienja.
Sloboda izraavanja i opte uestvovanje u drutvima znanja...

Slobodni protok informacija otvara put raspodeli informacija i znanja.

Korist i ideje nisu ograniene na ouvanje temljnih prava.
Nove tehnologije su vrlo bitan instrument u primeni slobode.
4. EKONOMIJA ZNANJA U UMREENIM DRUTVIMA
Spajanjem globalizacijskog procesa i tehnolokih mutacija nastala su
umreena drutva. U svakoj drutvenoj organizaciji postoji niz mrea unutar
kojih pojedinci stvaraju posebne odnose: porodine, etnike, ekonomske,
profesionalne
Tradicionalne vertikalne hijerarhije sve vie ustupaju mesto rastuim
horizontalnim odnosima.
Ekonomija znanja
Predstavlja fazu kapitalistikog razvoja koja se vodi znanjem. Zasnovana
je na znanju i nastavlja se na razdoblje ija je glavna odlika bila akumulacija
fizikog kapitala.
U globalnoj ekonomiji sve vie raste vanost odreenih neopipljivih
aktivnosti povezanih sa istraivanjima, obrazovanjem i uslugama.
5. UTICAJ NOVIH TEHNOLOGIJA NA UMREENA DRUTVA
Tehnoloka promena, stvaranje i prenos znanja
Uspon digitalnih medija doveo je do neviene ekspanzije mrea u dva
smera. Na horizntali je ubrzan proces, a na vertikali vea gustina mrea.
Treba razlikovati jednosmerne medije, kao to su radio, televizija,
tampa
Nove tehnologije imaju veliki uticaj na stvaranje znanja, jer irenje
virtuelnih predmeta koji su uvek dostupni olakavaju saradniki rad i
zajedniko usvajanje znanja.
Granice komercijalizacije znanja
Digitalna revolucija omoguuje efikasnu komercijalizaciju neopipljivog.
Radi izbegavanja opasnosti od nedoputene trgovine mora se odrediti
granica izmeu stvari sa dostojanstvom i stvari koje se mogu kupiti.
Produbljivanje razlika izmeu Severa i Juga u globalnoj ekonomiji
zasnovanoj na znanju
Neki strunjaci istiu da bi jedna od posledica eskpanzije ekonomije
zasnovane na znanju moglo biti dalje bogaenje bogatih zemalja i stagnacija
siromanih.
Zastarevanje ljudskih vrednosti ili novi oblici kreativnosti
ini se da to vie znanja imamo, manje znamo. Maine mogu zameniti
ljude u mehanikim zadacima poput uenja napamet, ali ih ne mogu
zameniti u razmiljanju koje je potrebno za transformaciju informacija u
znanje.
Kognitivne posledice digitalne revolucije i kodifikacija znanja
Digitalizacija je dovela do usavravanja starijih oblika kodifikacije znanja i
omoguila kolektivni jezik.
Jedan od razloga uspeha novih tehnologija vezan je za ergonomiju, koja e
biti vana za definisanje novih sistema upravljanja znanjem.

6. OD DRUTAVA UTEMELJENIH NA MEMORIJI PREMA DRUTVIMA

ZNANJA
Memorija i nove tehnologije...
U istoriji, internet se moe smatrati prekretnicom iji je znaaj uporediv sa
pojavom pisma i tampe, ali za razliku od njih, internet je aktivan. On
obuhvata elektronike publikacije, multimedijsku proizvodnju, web stranice,
kulturne i naune baze podataka... Ali vea memorija znai manje seanja.
Bez obzira na novine, drutva znanja e ostati drutva prenosa pamenja i
znanja.
Novi kulturni obrasci ponaanja...
Zahvaljujui uvoenju potupuno anonimne razmene informacija, internet
nudi nove mogunosti eksperimentisanja sa linim identitetom. Meutim,
postoji mogunost lanog predstavljanja.
Treba naglasiti i injenicu da sama zastupljenost informacija na internetu
ne znai da se ona mora koristiti u potrazi za znanjem. Re je o pojavi opteg
drutva zabave.

7. DRUTVA KOJA UE
Prema kulturi inovacija...
Drutva znanja u 21. veku morae da pomire kulturu inovacije sa bilo
kojom drugom vizijom.
Inovacije i procena znanja...
Razlika izmeu inovacija i obinog izuma ogleda se u vrednosti koja se
pridaje znanju to se stvara. Da bi postao inovacija, izumom se najpre moraju
pozabaviti istraivanja, iji je cilj olakavanje njegove upotrebe. Na taj nain
inovacija ne postoji sama za sebe.
Inovacijski proces: saradniki i viedimenzionalni...
U drutvu znanja uloga javnosti mora rasti, jer je ona element procesa
inoviranja. U novijoj istoriji napredak u kompjuterskim naukama pokazao je
nov nain interakcije izmeu projekata i ire javnosti. Tako se ira javnost
javlja kao pokreta inovacija.
Kultura inovacija i potranja znanja...
Ovo se najpre odnosi na podsticanje brzog irenja izuma i novih ideja u
drutvu. U drutvu inovacija potranja znanja e se odnositi na stalnu
potrebu za prekvalifikacijom.
Inovacije i neprestana obnova...
Zajedniki uticaj umreavanja, globalizacije i uspona novih tehnologija
poremetio je aktivnost.
8. UENJE KAO KLJUNA VREDNOST DRUTAVA ZNANJA

Ideja uenja uvodi kritiku dimenziju, doputajui naim drutvima da se

suoe sa mogunou asimilacije novog znanja.
Raznolikost uenja...
Drutva koja ue morae da se ukljue u prouavanje razliitih oblika
znanja razlikovanjem deskriptivnog, proceduralnog, objanjivog i
bihejvioralnog znanja, od kojih bihejvioralno znanje zasluuje najvie panje.
Budui da zbog ubrzanja tehnikog napretka kompetencije vrlo brzo
zastarevaju, bilo bi dobro da se u svim podrujima znanja podstie usvajanje
fleksibilnih oblika uenja.
Vrednovanje znanja...
Znanje moemo meriti do formativnog ili standarizovanog znanja. Teko je
odrediti opte standarde za vrednovanje znanja jer se veina oblika znanja
ne moe objektivno meriti.
Viestruke inteligencije...
Uz razlikovanje metoda i tipova aktivnosti koje se primenjuju u vaspitnoobrazovnom kontekstu, lake je uoiti, primeniti i razvijati inteligenciju. Za
razvoj drutva nuna je kultura uenja koja jednako ceni uitelja i uenika, i
iri te odnose izvan vaspitno-obrazovnih granica.
9. DOSTUPNOST ZNANJA
Tekstovi i itanje: trajne i budue promene...
Novo razdoblje u odnosima izmeu ljudi i teksta poinje sa razvojem
interneta. Sveprisutnost znai da je svaki tekst dostupan svugde.
Interaktivnost znai sve ee posmatranje tekstova kao mesta
istraivanja, unutar kojih postoje dodatne informacije audioiseke i
videoiseke.
Tekstovi na webu su povezani u baze podataka, a mehanizmi za
pretraivanje vrlo brzo pronalaze stranicu.
Budunost knjiga...
Problem nedostatka knjiga bitan je kao i pitanje digitalne podele. Tokom
poslednjih godina primenom HTML-a pokuava se dobiti format tampane
knjige na ekranu, kao i sa PDF-om i raznim fleksibilnim plastinim
stranicama.
Budunost knjiara...
Knjiare se sve vie dele na fiziki i virtuelni prostor. Neki su smatrali da
e razvoj informacijske tehnologije oznaiti kraj knjiara, ali i danas se iri
pojava knjiara.
Nova pitanja ekonomije knjiara...
Knjiare bi mogle postati kljuni faktori razvoja. Izdavaka delatnost i
distribucija tampanog materijala u svetu nisu jednako rasprostranjeni.
Pozitivan korak bi bilo donoenje meunarodnog zakonodavnog,
ekonomskog i etikog okvira. Tako e knjiare i dalje biti institucija smetena
u nekom fizikom prostoru. Ostae nositelji kruenja znanja u drutvu i
initelj vitalnosti mrea za uenje.

10.
OSNOVNO OBRAZOVANJE ZA SVE
Prvi prioritet: pismenost...
kola je odgovorna za pismenost i veliki su izgledi da e i u budunosti
ostati nositelj osnovnog obrazovanja. Procenat nepismenosti u svetu se
smanjuje, ali se kola u oima javnosti diskredituje, jer se smatra ulaganjem
koje osigurava budunost za sve.
Potekoe specifine za zemlje u razvoju ne znae da se i u imunijim
slojevima ne pojavljuju krize.
Godine 1994. su 94 vlade donele Rezoluciju o naelima, politikama i
praksama u obrazovanju za osobe sa posebnim potrebama. Situacija
obrazovanja ovih osoba u svakoj zemlji je razliita. Najee u zemljama u
razvoju postoji vrlo malo specijalnih kola, a postojee su vrlo skupe.
Vrste osnovnog obrazovanja...
U drutvima u kojima su pisanje i raunanje sveprisutni, dobro itanje,
pisanje i osnove aritmetike ostaju glavni cilj osnovnog obrazovanja, dok
uenje uenja garantuje nastavak obrazovanja. Sposobnosti koje su potrebne
za uenje uenja su sposobnost kvalifikovanja, lociranja, razvrstavanja
informacija, sposobnost itanja i raunanja.
U drutvima znanja se uvek ui.
Znanje steeno u osnovnoj koli nadograujemo srednjokolskim
obrazovanjem, ali ono jo uvek nije svima dostupno.
Tokom srednjokolskog obrazovanja kolski programi se poinju
razlikovati, a razvoj viedisciplinarnog ili interdisciplinarnog pristupa
smanjuje rizik rascepkanosti znanja koju donosi specijalizacija.
11.
CELOIVOTNO OBRAZOVANJE
Celoivotno uenje...
Celoivotno obrazovanje se 70ih godina prolog veka percipiralo kao deo
ire vizije u obrazovanju svakog pojedinca. Ono se ne odnosi samo na vreme
provedeno na poslu, nego i na vreme pre, tokom i nakon radnog veka svakog
pojedinca.
Postoji nekoliko obrazovnih razdoblja. Prvo je predkolsko vaspitanje koje
funkcionie kao uvod u kasnije obrazovanje. Drugo je osnovno kolsko
obrazovanje, a tree je ono koje sledi nakon obaveznog obrazovanja. etvrto
je razdoblje trajne promene i sledi nakon zavretka poetnog obrazovanja.
Peto razdoblje se razlikuje od ostalih, jer ljudi slobodno slede svoje sklonosti,
interese i drutvene aktivnosti. Svih 5 razdoblja treba da imaju jednak
znaaj.
Davanje vee vanosti vaspitanju u ranom detinjstvu...
Vaspitanje u ranom detinjustvu se tradicionalno preputa porodici.
Vaspitanje i obrazovanje u ranom detinjstvu su relativno novi u odnosu
prema dugotrajnoj brizi za osnovno kolsko obrazovanje.
Pitanja celoivotnog obrazovanja...
Ako obrazovanje postane trajan proces koji nije ogranien na odreeno
mesto i vreme, onda veu vanost treba dati neformalnom uenju. Politike

celoivotnog obrazovanja moraju obuhvatiti sva mesta i oblike uenja,

ukljuujui i samoobrazovanje.
Smetanje ljudi u obrazovni kontinuum u kojem se njihovo znanje i vetine
neprestano obnavljaju moglo bi im omoguiti korienje napretkom u novim
tehnologijama.
12.
NOVI INPUTI ZA OBRAZOVANJE
Obrazovanje i kvalitet
Uspeh obrazovanja zavisi i od kvaliteta. ak i u najbogatijim zemljama
populacije nema vetine ni sposobnosti potrebne za potpuno uestvovanje u
drutvu i poslu.
Obrazovanje zaostaje zbog irenja jaza izmeu sve vee obrazovne
potranje i slabije delotvornosti konvencionalnih obrazovnih sistema.
Potrebno je ponovo definisati krajnje ciljeve obrazovanja ili e se ugasiti nada
koju je probudio razvoj nove digitalne tehnologije.
Poslednjih 10ak godina pedagoka istraivanja se bave novim pristupima
obrazovanju koji su usmereni na uenike. Neki od njih su da uenici pasivno
ne primaju znanje, ve da ga izgrauju. Da je uitelj neko ko prati proces
uenja, a ne samo da namee propisano znanje. Da modeli reavanja
problema ne nude gotove odgovore, ve poduavaju kako reiti problem.
Znaajan je razvoj humanistikih nauka koje se podudaraju sa miljenjem
za koje se zalae Edgar Morin, a to je da nastavnike treba osposobiti tanim
saznanjima o najnovijim tehnolokim, naunim i epistemolokim smerovima
razvoja.
Glavni prioritet zemalja Juga treba da bude usmeravanje na fleksibilnije
nastavne prakse. Problem moe biti nedostatak nastavnika u industrijskim
zemljama, ali i u zemljama u razvoju, zbog sve veeg rasta stanovnitva.
Nastavnika struka je sve manje zanimljiva mladima, jer nije dobro
plaena.
13.
NOVE TEHNOLOGIJE I OBRAZOVANJE NA DALJINU
Savladavanje geografskih prepreka...
Virtuelna nastava omoguuje praenje i fleksibilnost u organizaciji uenja i
veu autonomiju u usvajanju znanja. Internet postaje najistaknutiji medij
samoobrazovanja. U zemljama u razvoju pojavile su se velike institucije za
obrazovanje na daljinu.
Elektronske mree omoguuju bri i jeftiniji prenos znanja, ali to zahteva
odgovarajuu opremu. Vrhunsko znanje na taj nain je dostupno irom sveta.
Elektronsko uenje sve vie prodire i u srednje obrazovanje i usmereno je
na 3 cilja: uenje kod kue, pomo kolama za osobe s tekoama i dopuna
srednjim kolama koje ne mogu poduavati svemu. Zemlje u razvoju prate
taj trend.
Projekat Virtualne srednje kole u SAD-u zasniva se na komplementarnosti
obrazovanja na daljinu i neposredne nastave, a ne na zameni jedne nastave
drugom.

Dugorono gledajui, elektronsko uenje treba da da znaajnije rezultate

od radikalnih promena u ritmu uenja. Deci i odraslima treba da prua usluge
voenja i savetovanja.
Za izgradnju znanja potrebno je mnogo vie od pronalaenja informacija
pritiskom na mi i zbog toga ne postoji odgovor na neka pitanja o vrednosti
elektronskog uenja.
14.
BUDUNOST VISOKOG OBRAZOVANJA
Prema tritu u visokom obrazovanju...
Visoko obrazovanje se u veini zemalja sastoji od sloene mree javnih ili
privatnih ustanova. Zbog smanjenja javnih izdataka, ustanove za visoko
obrazovanje prisiljene su da se okrenu privatnom sektoru.
U 19. i 20. veku finansiranje univerziteta uglavnom je bilo pitanje dravne
politike. Studenti tako podseaju na kupce koji zahtevaju odgovarajue
obrazovanje sa trokovima koje e sami snositi. Tako univerziteti nude vee
plate i bolje uslove rada od drugih ustanova.
Bez vee finansijske podrke, ustanove visokog obrazovanja ne mogu
odgovoriti na izazove koje donosi razvoj drutva znanja. Neki strunjaci
upozoravaju na komodifikaciju visokog obrazovanja. U nekim zemljama su
usluge visokog obrazovanja jedne od najvanijih izvoznih proizvoda.
Univerziteti komercijalnog tipa uglavnom trae profit, po emu se razlikuju
od tradicionalnih univerziteta. Vitrualni univerziteti mogli bi imati vie
studenata nego tradicionalni, koji zahtevaju fiziku prisutnost studenta. Iako
to zvui utopijski, u razvijenim zemljama mogue je zamisliti sistem
finansiranja kojim bi se postigla jednakost obrazovnih mogunosti.
Pravo vreme za uenje je predlog koji zastupa Meunarodno udruenje
za razvoj obrazovanja za 21. vek. Ono bi omoguilo odreen broj godina
besplatnog obrazovanja, a trokove daljeg obrazovanja snosio bi sam
student.
15.
STVARANJE UNIVERZITETSKIH MREA
Zato ne postoji univerzitet budunosti...
Eksplozivni rast novog znanja i njegovo prerastanje u sloenije mree
znanja sa slabijim hijerarhijskim odnosom dovodi u pitanje odrivost
univerziteta. Promene vezane za razvoj ustanova za visoko obrazovanje u 20.
veku potpuno su promenile organizaciju istraivanja i nastavne programe.
Nagli rast znanja podstakao je mnoge univerzitete na promene i
preispitivanja njihovog funkcionisanja. Poveava se broj akademskih
institucija, broj odseka i istraivakih centara.
Istraivake mree kao temelj univerzitetskih mrea...
Uena drutva se asimiliraju u meunarodne organizacije. Uglavnom su
posledica udruivanja gde najvie dolazi do gubitka teritorijalnih obeleja.
Univerzitetske mree prilika za zemlje u razvoju...
Razvoj univerzitetskih mrea ne oznaava nestajanje univerziteta i
akademskih institucija. Zemlje u razvoju koje nisu dovoljno ulagale u
ustanove univerzitetskog tipa treba da razmisle o ulaganju u umreavanje

koje doprinosi razvoju akademskih institucija. Tako im se otvaraju mogunosti

uestvovanja u stvaranju i razvoju univerzitetskih mrea i omoguuje im se
da stvore sisteme visokog obrazovanja.
Otvaranje novih mogunosti umreavanjem visokog obrazovanja:
nastavne i nastavnike mree...
Vea pokretljivost studenata dovela je do raznolikosti studentske
populacije koja ivi u kampusima irom sveta. Obrazovne mree donose i
odreene trokove kao to su ekonomski i finansijski, odnosno kulturalni i
institucionalni.
Prednost se daje studentima na privremenom boravku i omoguuje im se
obrazovanje u podrujima koja nisu dostupna u njihovoj zemlji.
Zbog omasovljavanja visokog obrazovanja i smanjivanja javnih sredstava,
veina univerziteta nema dovoljno finansijskih sredstava kojim bi se pokrilo
celokupno znanje sa odreenog podruja.
Broj strunjaka je smanjen i slabo su plaeni. Nastavnike mree mogu
pomoi u prevladavanju tih prepreka i to pozivajui predavae da poseuju
visoko obrazovne ustanove, jer tako pozitivno utiu na nastavu, istraivanje i
ugled institucije u koju dolaze.
U razvijenim zemljama takvi programi utiu na spreavanje odliva
mozgova, ne samo studentskih, ve i nastavnikih.
16.
NOVE MISIJE VISOKOG OBRAZOVANJA
Visoko obrazovanje se razlikuje od osnovnokolskog i srednjokolskog ne
samo po godinama uenika, ve i po stvaranju i razvoju novog znanja u
kulturnoj, drutvenoj i ekonomskoj sferi. Liene istraivanja, visoko obrazovne
institucije postaju samo produetak osnovnokolskog i srednjokolskog
obrazovanja.
Moderna drutva moraju razmotriti pitanje evaluacije znanja, studenata,
nastavnika i istraivaa, ali i razdvajanje funkcije nastavnika i ispitivaa, radi
podsticanja razvoja univerzitetskih mrea.
Nove tehnologije omoguavaju slanje informacija, ali da bi one postale
znanje, potreban je veliki broj kvalitetnih nastavnika.
Jedna od kljunih funkcija obrazovanja treba da bude auriranje znanja u
podrujima koja se brzo menjaju. Sloboda miljenja i izraavanja je nuan
uslov rasta drutva znanja. Ustanove visokog obrazovanja treba da pokau
vie fleksibilnosti tim potrebama drutva, a posebno u zemljama u razvoju.
II DEO
17.
OD OSNOVNOG OBRAZOVANJA DO UNIVERZITETA
Zbog koncepcije doivotnog obrazovanja, previdela se vanost formalnog
naspram neformalnog obrazovanja i smatra se da se sposobnosti potrebne
za dalje uenje stiu samo u formalnom obrazovanju.
Obrazovni sistemi se moraju prilagoditi novim zahtevima, ponovo osmisliti
i preurediti, i to je izlaz iz sukoba da li biti selektivan i tako poveati broj
neuspenih uenika ili biti egalitaran.

U porodici se formira odnos prema uenju, a posebno u fazi osnovnog

obrazovanja, jer u njoj stvaralaka iskra ili plane ili se ugasi.
Srednjokolsko obrazovanje se mora smatrati kritinom takom, jer tada
mladi treba da odlue o svojoj budunosti. Uenicima treba ponuditi izbor
obrazovnih puteva kako bi se izalo u susret raznovrsnosti njihovih talenata.
Visoko kolstvo mora nastaviti svoju ulogu u stvaranju, uvanju i
prenoenju znanja.
18.
OSNOVNO OBRAZOVANJE: KARTA ZA IVOT
Od 1960. godine broj upisanih u osnovne i srednje kole je porastao, broj
pismenih se skoro utrostruio, ali je ipak jo 885 miliona odraslih u svetu
nepismeno. 130 miliona dece nema mogunost osnovnog obrazovanja, a 100
miliona se upie u kolu i ne zavri ni 4 razreda. Jaz izmeu polova je jo
uvek izraen.
Osnovno obrazovanje je potrebna karta za ivot. Obrazovanje je ljudsko
pravo i nuno orue za postizanje ciljeva jednakosti i mira. Obrazovanje bez
diskriminacije e obuhvatati i devojice i deake i tako doprineti
ravnopravnosti izmeu mukaraca i ena.
Osnovno obrazovanje je prvi korak u poboljanju razlika koje pogaaju
ene, seosko stanovnitvo, gradsku sirotinju, etnike manjine i milione dece
koja ne pohaaju kolu nego rade.
Prosvetne vlasti moraju ne samo da osiguraju osnovno obrazovanje, nego
i da pokuaju da otklone prepreku pohaanju kole, posebno devojicama, na
jedan od naina: razmetanjem kola kako deca ne bi morala putovati,
osnivanje kola za devojice u kulturama u kojima ne daju devojicama da se
drue sa deacima, zapoljavanjem veeg broja nastavnica, osiguravanjem
ishrane u koli...
19.
DEJA RADNA SNAGA U DANANJEM SVETU
Na osnovu procene Meunarodne organizacije rada, 78,5 miliona dece
izmeu 4 i 14 godina rade. irom sveta postoje mnogi oblici dejeg ropstva i
prodaje dece za novac. Najvei broj dece radnika je u Aziji, ali na prvom
mestu se nalazi Afrika.
Najvei rizik za decu usled prevelikog broja radnih sati je nemogunost
obrazovanja, s tim da devojice due rade nego deaci. Deca radnici su
izloeni riziku od hroninih bolesti ili invaliditeta, a psiholoki problemi su
uobiajena pojava.
Obrazovanje u ranom detinjstvu...
Istie se vanost obrazovanja u ranom detinjstvu. Postoje pokazatelji da
deca koja ponu sa obrazovanjem u ranom detinjstvu, imaju pozitivan odnos
prema koli. U visokoindustrijalizovanim zemljama veina dece obuhvaena
je predkolskim obrazovanjem. Obrazovanje od ranog detinjstva bi se moglo
ugraditi u obrazovne programe za roditelje.
Deca sa posebnim potrebama...
Kada je porodino okruenje oskudno, na koli je da osigura razvoj
potencijala svakog deteta. Posebna panja se mora posvetiti deci koja su

beskunici, siroad, rtve rata. Kada deca imaju posebne potrebe koje ne
mogu ostvariti u porodici, na koli je da osigura profesionalnu pomo.
20.
OSNOVNO OBRAZOVANJE ODRASLIH I PISMENOST
Za odrasle, osnovno obrazovanje i program opismenjavanja su privlaniji
ako su povezani sa usvajanjem korisnih umea kao to su zemljoradnja,
zanati...
Uestvovanje u zajednici i odgovornost...
Uspeh u kolovanju zavisi od vrednosti koju drutvo pripisuje obrazovanju.
Tamo gde se obrazovanje vie ceni drutvo podrava zadatke i ciljeve kole.
Uestvovanje u zajednici moe obuhvatiti upotrebu ili osnivanje
drutvenih domova gde e se organizovati svakakve obrazovne aktivnosti.
Drutveni domovi mogu posluiti u raznorazne svrhe.
Uprkos mnogim prednostima uestvovanja i davanju irokih ovlaenja
lokalnoj zajednici, postoje i nedostaci. Uestvovanje zajednice u obrazovanju
mora ii ruku pod ruku sa brigom i snanom akcijom drave, koja ima ulogu
da svoj deci osigura obrazovanje i odraslima prui mogunost za uenje.
21.
SREDNJOKOLSKO OBRAZOVANJE: IVOTNA PREKRETNICA
Sa jedne strane, srednjokolsko obrazovanje se smatra vratima
drutvenog razvoja, dok ga sa druge strane optuuju da nije dovoljno
egalitarno, i da ne uspeva da pripremi adolescente za nastavak kolovanja,
kao i da su predmeti u srednjoj koli nevani.
Povean broj upisanih uenika praen je porastom broja ponavljaa i
ispisanih. Treba preduzeti mere koje obuhvataju reformu kolovanja
nastavnika i novanu pomo, timsku nastavu i sluenje tehnologijom.
Srednjokolsko obrazovanje treba povezati u kontekstu doivotnog
obrazovanja sa 3 naela: raznovrsnost nastavnih predmeta, vea vanost
menjanja razdoblja uenja i profesionalnog ili drutvenog rada i pokuaji
poboljanja kvaliteta.
Raznovrsnost srednjokolskog obrazovanja...
Srednjokolsko obrazovanje treba da bude razdoblje kada se otkrivaju i
razvijaju najraznovrsniji talenti. kolovanje treba da omogui uenicima da
steknu orue za savladavanje tehnologija i sposobnost za reavanje sukoba,
kao i razvijanje kreativnosti i empatije.
Srednjokolski predmeti slue pripremi mladih za visoko obrazovanje, te
oni neuspeni ostaju nedovoljno pripremljeni za ivot.
Struno obrazovanje treba da spoji 2 cilja: pripremu za radna mesta koja
postoje danas i sposobnost prilagoavanja radnim mestima za koja se jo ne
zna kako e izgledati.
Malo panje se posveuje uenju drugog i treeg jezika. Znanje jednog
svetskog jezika moglo bi biti potrebno u mnogim kontekstima.
Profesionalna orijentacija...
Omoguuje mladima da biraju izmeu raznih mogunosti, ali ne bi trebala
da zatvara vrata drugim, kasnijim mogunostima. Strunjaci za profesionalnu
orijentaciju treba da budu dostupni da pomognu oko izbora zanimanja.

Odgovornost srednjokolskog obrazovanja je velika, jer se budui ivot

uenika oblikuje unutar zidova srednje kole.
22.
VISOKO OBRAZOVANJE I DOIVOTNO OBRAZOVANJE
Visoko obrazovanje je najvaniji instrument prenosa nagomilanog iskustva
ljudskog roda. Visokokolske ustanove su svuda pod pritiskom da poveaju
broj upisanih. Izdvajanja iz dravnog budeta po studentu su vea u
industrijalizovanim zemljama, a visoko kolstvo je nagrieno nezaposlenou
i odlivom mozgova.
Funkcije visokog kolstva...
Ujedinjuju se funkcije istraivnja, prouavanja, strunog kolovanja i
doivotnog obrazovanja. Dodaje se jo i funkcija koja raste poslednjih godina
meunarodna saradnja.
Mesto za uenje i izvor znanja...
Zbog porasta uloge naunog i tehnolokog znanja, visoke kole imaju
zadatak da odre svoje kapacitete za kvalitetna istraivanja na podrujima za
koja su se specijalizovala.
Visokokolske ustanove najvanije su za kolovanje nastavnika i u
uspostavljanju veze sa nevisokokolskim ustanovama za kolovanje
nastavnika. One se moraju otvoriti kako bi prihvatile predavae iz drugih
drutvenih sektora i time olakala razmenu znanja.
23.
FUNKCIJE VISOKOG KOLSTVA
Fakulteti pored tradicionalne, imaju jo jednu vanu funkciju, a ona se
odnosi na meunarodnu saradnju.
Oni obrazuju intelektualne i politike voe, nastavnike, menadere
sutranjice... U svojoj drutvenoj ulozi mogu postati mesta rasprave o vanim
etikim i naunim pitanjima s kojima se suoava drutvo budunosti i sluiti
kao sredite prouavanja, bogaenja i ouvanja kulture.
Mesta za uenje i izvor znanja...
Fakultet mora prihvatiti nekakvu vrstu moralnog ugovora sa drutvom, u
zamenu za donacije i resurse koje im drutvo daje. U doba kada se koliina
znanja i informacija poveava, kvalitet kolovanja nastavnika i kvalitet
nastave postaju jo vaniji.
Visokokolske ustanove su najvanije u kolovanju nastavnika i u
obrazovanju prosvetnih radnika za obrazovanje nastavnika.
Visoko kolstvo o promene na tritu radne snage...
Struktura zapoljavanja menja se sa napretkom drutva i zamenom ljudi
mainama. Univerziteti sve vie istiu nauno i tehnoloko kolovanje kao
odgovor na potranju za specijalistima koji su sposobni za upravljanje sve
sloenijim sistemima.
Fakulteti kao mesta uenja i kulture otvoreni za sve...
Fakulteti su mesta gde veliki broj ljudi moe utoliti e za znanjem.
Predstavljaju ivo skladite ljudskog naslea koje se neprestano obnavlja.
Najee su multidisciplinarni, to omoguava pojedincu da izbegne
ogranienja svog prvobitnog kulturnog okruenja.

Svaki fakultet treba da nudi mogunost za vanredne studente i uenje u

raznim ivotnim razdobljima, a svaka osoba treba da bude i uenik i uitelj.
Visoko kolstvo i meunarodna saradnja...
Visokokolske ustanove su u idealnom poloaju da se poslue
globalizacijom kao oruem za premoavanje razlika u znanju i bogaenju
dijaloga izmeu naroda i kulture.
Saradnja izmeu naunika koji rade u istoj disciplini prelazi nacionalne
granice i mono je orue internacionalizacije istraivanja, tehnologije, ideja i
aktivnosti.
24.
NUNOST BORBE PROTIV NEUSPEHA U UENJU
Javlja se zabrinutost zbog sve vee uestalosti slabog uspeha uenika u
kolama. Iako su tom riziku najvie izloeni mladi ljudi iz nepovlaenjih
slojeva, taj problem pogaa celo drutvo.
Moraju se identifikovati problemi koje deca imaju i oraganizovati
fleksibilniji programi koji bi bili osmiljeni za onu decu koja su slabije
prolagoena kolskom sistemu ili pokazuju sposobnost za druge aktivnosti.
Te mere bi, izmeu ostalog barem ograniile, ako ne i potpuno eliminisale
broj dece koja se ispisuju.
Doivotno uenje nudi izvanredne mogunosti za sticanje novih
kvalifikacija u skladu sa novim potrebama drutva.
Priznavanje naknadno steenih kvalifikacija novim metodama
izdavanja svedoanstava...
Mladi ljudi koji prekinu kolovanje, a da nisu dobili svedoanstvo i stekli
neko formalno obrazovanje, ne samo da imaju oseaj linog neuspeha, nego
su i u vrlo nepovoljnom poloaju u odnosu na trite radne snage. Stoga je
vano da se kvalifikacije koje su steene radom priznaju i unutar formalnog
obrazovnog sistema.
Evropsko ministarstvo je u nedavnoj Beloj knjizi predvidelo otvaranje
linih kvalifikacijskih kartona koji bi omoguavali pojedincima da im se
priznaju znanja i umea kako ih budu sticali.
Smernice i preporuke...
Zahtev koji vredi za sve zemlje jeste jaanje temeljnog obrazovanja. Istie
se osnovno obrazovanje itanje, pisanje, raunanje i sposobnost
izraavanja; temeljno obrazovanje se prilagoava specifinim kontekstima;
istie se odnos uenik nastavnik i ponovo se osmilja srednjokolsko
obrazovanje u optem kontekstu doivotnog uenja.
Fakulteti bi trebali imati 4 najvanije funkcije:
1. Priprema studenata za istraivanje i pouavanje
2. Izvoenje visokospecijalizovane nastave prilagoene potrebama
industrijskog i drutvenog ivota
3. Otvorenost za sve
4. Meunarodna saradnja

III DEO
25.
RAZLIITA ODREENJA KOMPARATIVNE PEDAGOGIJE
Komparativnu pedagogiju moemo odrediti kao pedagoku disciplinu koja
uporeuje razliite makro i mikro obrazovne fenomene i njihove posledice u
jednoj ili vie zemalja.
Ipak, postoji neslaganje meu naunicima oko jasne definicije
komparativne pedagogije. To je rezultat dominantnog teorijsko-metodolokog
uticaja drugih nauka.
Komparativna istraivanja zahvataju sve stupnjeve obrazovanja, poevi
od osnovne kole do fakulteta, kao i razliite oblika neformalnog obrazovanja.
Prisutni su i emancipacijski pristupi komparativnoj pedagogiji, koji veruju da
ona moe da rekonstruie razliite svetske i obrazovne probleme zajedno sa
meunarodnom pedagogijom.
Iako komparativna pedagogija ima meunarodnu orijentaciju, treba je
razlikovati od meunarodne pedagogije. Mnogi praktiari meunarodne
pedagogije su eksperti u meunarodnoj saradnji, a ove i sline aktivnosti su
bazirane na znanjima iz komparativne pedagogije.
Prema Ardonu, teorija nije samo hipoteza istraivanja, ve i sutinski
element napora ponovne izgradnje sveta koji bi zadovoljio potrebe i elje
ljudskih bia koja se obrazuju.
26.
DOMINANTNI DEO KOMPARATIVNE PEDAGOGIJE
POZITIVISTIKA MAKROISTRAIVAKA ORIJENTACIJA
Pozitivizam u drutvenim naukama datira od kraja 19. veka i okrenut je ka
klasifikaciji i otkrivanju pravilnosti, objektivnosti, univerzalnosti,
racionalnosti... Pozitivizam u komparativnoj pedagogiji znaio je da su samo
empirijske tvrdnje znaajne za nju.
Komparativna pedagogija i njena izraena tromost prema promenama
zahteva to hitniju rekonceptualizaciju.
Iako su komparativisti pozitivisti svoje radove nazivali sistemskom
komparacijom, dobijeni podaci su ignorisali sitemske veze i odnose,
kulturoloku obojenost, a istraivane pojave esto su svrstavane pod slino.
Za pronalaenje zajednikih elemenata, komparativisti su predlagali
stvaranje komparativnih standarda koji su trebali biti generalni zakoni radi
operacionalizacije obrazovanja kao nezavisne varijable u nacionalnoj i
kulturnoj tradiciji. U ove standarde su ulazile globalne analize kolskih
sistema i analize znanja uenika.
Iako je na podruju komparativne pedagogije bilo radova koji su
pokuavali da naprave neophodan raskid sa pozitivizmom, nisu uspeli da
afirmiu drugaiju metodoloku orijentaciju i daju vrst identitet
komparativnoj pedagogiji.
Makroistraivaki deo komparativne pedagogije je obeleen sa nekoliko
dominirajuih teorijskih pristupa:
- U 50im i 60im godinama 20. veka prisutna je okupiranost istonozapadnim konfliktom i njegovim uticajem na obrazovanje, kao i niz

istraivakih projekata u kojima se nastojalo raskinuti sa

pozitivistikom orijentacijom.
U 70im godinama gotovo sve zemlje su pokuavale da urede kolski
sistem kako bi doprineo ekonomskom razvoju njihovih zemalja.
Komparativisti 80ih usmeravaju svoju panju na analizu reformi i
njihovih posledica na kulturalno ujedinjenje i baziraju se na etnikim i
religijskim specifinostima.
U 90im godinama dolazi do propasta komunizma, pa nastaju
tranzicijske zemlje koje se, sledei evropske zemlje za koje se veruje da
imaju stabilne i efikasne kolske sisteme, prikljuuju reformi
visokokolskog obrazovanja u skladu sa Bolonjskom deklaracijom.
Tema prelaska iz 20og u 21. vek, u podruju komparativne pedagogije
je globalizacija i njen uticaj na teorijske pristupe I empirisjka
istraivanja. Iz ugla komparativne pedagogije, na obrazovanje se gleda
kao na sve vei razdor izmeu bogatih i siromanih i istrauje se uticaj
globalizacije na sve segmente obrazovanja.

27.
SAVREMENI PRISTUPI U KOMPARATIVNOJ PEDAGOGIJI
ISTRAIVANJE MIKRO-NIVOA
Holms i Hal su isticali vanost mikro orijentacije. Mikroistraivaki pristupi
u komparativnoj pedagogiji uzimaju za jedinicu analize kolu, razred,
odreenu grupu uenika, nastoji da istrai odlike kolske svakodnevnice.
Komparativisti smatraju da je neophodno zameniti makro sa
mikroistraivakom orijentacijom i istraivake napore spustiti u uionice. Od
najpogodnijih tema za ovu orijentaciju, komparativna pedagogija se
orijentisala ka interkulturalnom obrazovanju u multikulturalnom drutvu.
Komparativna pedagogija je nala partnere u antropologiji i etnologiji i
pozajmila etnometodoloki i etnografski pristup. Koristei etnometodoloki
pristup, usredsreujemo se na prouavanje svakodnevnog ivota na
individualnom nivou.
Jedna od prastarih dilema jeste da li podrati zagovornike teorije svetskog
sistema ili teorije koje kulturni pluralizam shvataju kao permanentnu
tvorevinu ljudskog drutva. Prednost ima teorija svetskih sistema za koju je
karakteristino poimanje svetskih sistema sastavljenih od zone jezgra i
periferije koje se nalaze u stanju napetosti i neravnopravnih ekonomskih
odnosa.
U kulturne ideologije jezgra ubrajaju se nain razmiljanja, vera, moral,
kultura i drugi oblici pomoi kroz obrazovanje.
Potrebni su i primereni teorijski okviri i praktini pokazatelji koji e pomoi
uiteljima u situacijama kada se od njih trai da dovedu u sklad razliite
mentalitete tokom sticanja znanja.
Komparativne studije mogu dati dokazni materijal za usklaeno ponaanje
i mogu upozoriti pristalice teorije svetskog sistema, ali isto tako mogu i
upozoriti radikalne zagovornike kulturalnog pluralizma, da treba nai
prihvatljivu meru za tolerantan ivot u koli i uionici.

Istraivanje svakodnevnice treba da postane dominantna istraivaka

orijentacija u komparativnoj pedagogiji jer nam alje poruku u kom je
obrazovnom sistemu isticanje obrazovanja samo propaganda, a u kom nain
ivota.
28.
ZNAENJE KULTURE
Razumevanje jednog obrazovnog sistema podrazumeva razumevanje ljudi
koji su oblikovali taj sistem ili obrazovni fenomen i razumevanje kulture koja
je proizvela taj obrazovni sistem.
Neophodno je potovati kulturalni kontekst u kojem obrazovni sistemi i
ostali obrazovni fenomeni egzistiraju i funkcioniu, kako bismo napravili
valjanu komparaciju i donositi valjane zakljuke.
Danas je najzastupljenija vesternizacija koja prodire u svet kroz fast-food
restorane, potronju, hedonizam, komercijalizaciju svih segmenata ivota...
Hantington je rekao da Zapad samo sebe zavarava i iritira druge ljude
razvijajui stav da njegova kultura treba da bude kultura itavog sveta. On
prema specifinostima razlikuje 8 civilizacija: zapadnu, slavenskoortodoksnu, islamsku, hindusku, konfuijsku, japansku, latino-ameriku i
junosaharsku.
Pojedinac i njegovi kulturalni proizvodi najbolje funkcioniu u vlastitoj
kulturi, i otrgnemo li pojedinca od njegove kulture i ubacimo ga iznenada u
potpuno razliitu okolinu od njegove, sa razliitim pojmovima o ivotu opte,
patie dvostruko vie.
Danas nema opteprihvaene definicije kulture. Osnova za definisanje
kulture jeste prihvatanje njene heterogenosti, to podrazumeva razliita
tumaenja.
Neke kulture su se uspostavile kao dominantne u odnosu na druge,
posebno u periodu 16. veka, s kolonijalnom ekspanzijom koja je omoguila
jednom zapadnom kulturnom obrascu da se nametne drugim kulturama.
Nametnuti obrazac je prihvaen kroz akulturaciju, ratove, asimilaciju, a
posebno kroz obrazovanje. Kultura novog drutva je hedonistika.
Upoznavanjem drugaijeg, stvaraju se osnove za toleranciju koja je
svakim danom sve potrebnija u svetu gde caruje nasilje.
29.
MULTIKULTURALIZAM
Neki autori multikulturalnost odreuju kao celoivotno putovanje na kojem
se susreu i upoznaju razliiti ljudi.
Podsticaji uvoenju multikulturalnog obrazovanja su dolazili i od strane
meunarodnih organizacija s ciljem da se multikulturalizam shvati kao
realnost savremenog sveta i da se unapredi obrazovanje pripadnika
manjinskih grupa.
Prepoznaje se potreba da se u multikulturalnom drutvu razvijaju ljudi
sposobni za kritiko miljenje i sposobni da se nose sa kompleksnim
multikulturalnim razlikama.
Multikulturalno obrazovanje se esto svodi na obrazovanje koje je
namenjeno iskljuivo obojenim uenicima i deci migranata, ali ono bi

trebalo da se odnosi na celinu drutvenih grupa, bilo da su veinske ili

manjinske.
Multikulturalizam je drutveni pokret i kao takav on je filozofska, teorijska i
politika orijentacija koja ide izvan okvira kolske reforme, a u pravcu
izgradnje istinski demokratskog drutva. Istinska demokratija u savezu sa
tolerancijom i multikulturalizmom u centar svojih rasprava i prakse treba da
stavi raznolikost.
Komparativni pedagozi su u tretmanu nekih problema multikulturalizma
vie bili orijentisani na probleme teorije, i najvie se bave organizacijom na
razrednoj nastavi, a demokratinost se smatra najboljim pristupom prema
manjinama.
Komparativna pedagogija bi trebala uticati u razvoju multikulturalnosti na
eliminaciju predrasuda, na razumevanje socijalnih problema ljudi, na
ublaavanje razlika izmeu popularnih i iskljuenih grupa i naglaavati
vrednost posebnosti.
30.
TEORIJSKO-METODOLOKE TEKOE KOMPARATIVNE
PEDAGOGIJE U POTRAZI ZA IDENTITETOM
Dvoumljenje, potekoe i veita pitanja su dobrim delom rezultat prirode
problema komparativne pedagogije. Vaspitno-obrazovni fenomeni koji su
predmet istraivanja komparativne pedagogije pokazuju duboku i
kompleksnu povezanost sa drutvenim okruenjem koje je predmet
istraivanja i drugih nauka, te naruavaju stabilnost komparativne
pedagogije.
Uz eventualno priznavanje krize identiteta kojih nisu liene ni druge
nauke, valja istaknuti da se niz problema moe istraiti interdisciplinarnim i
multidisciplinarnim pristupom.
Jo jedan problem, pored osporavanja identiteta komparativne pedagogije
je i osporavanje njenog metodolokog identiteta, poto neki naunici
smatraju da komparativna pedagogija nema sopstvenu metodologiju jer
komparativnu metodu primenjuju i druge nauke.
Klasifikacije koje se koriste u komparativnoj pedagogiji su klizave zbog
upotrebe pojmova kao to su zemlja u razvoju, razvijene zemlje... Svaka
klasifikacija je dobra u onoj meri u kojoj su podaci podloni kritici i spremni
da daju nove podatke.
Futurolozi obrazovanja predviaju bitne promene u obrazovanju, posebno
pod uticajem tehnologije. Komparativnoj pedagogiji predstoji zahtevan
istraivaki zadatak u vezi sa ulogom obrazovanja u globalizacijskom
procesu. Umesto favorizovanja jednog pristupa i iz njega odabranih metoda,
najbolje je kombinovati pristupe i metode koji mogu dovesti do boljih
zakljuaka istraivanja.
31.
REKONCEPTUALIZACIJA KOMPARATIVNE PEDAGOGIJE
(STARA OPTEREENJA I NOVI GLOBALIZACIJSKI IZAZOVI)
Globalizacija menja svet ubrzanim tempom, a promena zahvata sve
segmente. Dotie sve aspekte identiteta koji su znaajni za komparativnu

pedagogiju preoblikuje naciju i dravu, prekrojava odnose i stvara

drugaije
Realnost kulturne raznolikosti u eri globalizacije namee komparativnoj
pedagogiji rad sa etnikim manjiama, decom sa ulice, osiromaenim enama
i drugim marginalizovanim grupama.
Istraivanja teorijskog i empirijskog karaktera treba da doprinesu
promenama kolske svakodnevnice i uine uitelje slepim za polove.
Potrebno je da komparativna pedagogija obogati teoriju i praksu
istraivanjima koja e pokuati da daju odreene smernice u traenju dobrih
modela obrazovanja nastavnika.
Tehnoloka revolucija je donela i niz negativnih uticaja sa kojima kole i
nastavnici ne znaju da se nose. Mediji takoe imaju jako veliki uticaj.
U rekonceptualizaciji komparativne pedagogije treba pruiti teorijske
okvire i praktina ishodita koja e mladima objasniti da ljudska prava i mir
idu zajedno, da krenje ljudskih prava ne moe proi nekanjeno, da treba
graditi toleranciju i potovanje
32.
VLADINE ORGANIZACIJE
UNESCO Organizacija Ujedinjenih naroda za obrazovanje, nauku i
kulturu
Nastala je na inicijativu saveznika u Drugom svetskom ratu. Osnovana je
na Londonskoj konferenciji 1945., a sa radom je poela 1946.
Glavni cilj je irenje mira i sigurnosti meu narodima pomou obrazovanja,
nauke i kulture, kako bi se unapredilo potovanje ljudskih prava koja
pripadaju svim narodima, bez obzira na rasu, pol, jezik ili religiju.
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Osnovana je 1960., a poela sa radom 1961. Okuplja zemlje koje su po
svojim karakteristikama, planovima i politikama sline. Ima 30 lanica i
sarauje sa 70 drugih zemalja.
Orijentisana je na unapreenje makroekonomije, trgovine, obrazovanja,
razvoja, nauke i inovacija. Posebnu vanost pridaje problemima mladih pri
zapoljavanju.
WORLD BANK GROUPS Svetska banka
ine je 183 zemlje lanice sa seditem u Vaingtonu, a nastala je 1944.
Njen osnovni cilj je iskorenjivanje siromatva.
Prua razliite oblike pomoi irom sveta, znaajni deo njene aktivnosti je i
podruje obrazovanja, gde se ukljuuje u prouavanje i podravanje
globalnih i regionalnih reformi obrazovnog sistema.
Najznaajnije aktivnosti su DEP i GDLN.
EUROPEAN UNION Evropska unija
Zajednica evropskih nacija proistekla iz elje za odravanjem mira posle
Drugog svetskog rata. Osnovana je Rimskim ugovorom 1957. godine.
Obrazovanje predstavlja prioritetnu temu, a 1999. godine u Bolonji
doneena je zajednika deklaracija evropskih ministara obrazovanja koja je
jo vie istakla znaaj stvaranja zajednikog evropskog obrazovnog sistema.