Univerzitet u Beogradu

Filološki fakultet
Master studije na grupi Kulture u dijalogu

MEDIJSKA PISMENOST KAO FAKTOR

FORMIRANJA KRITIČKOG MIŠLJENJA U
DRUŠTVU
Seminarski rad iz predmeta Informaciona i medijska pismenost

Mentor: Student:
prof.dr Aleksandra Vraneš 11403 Sara Koujji

Beograd, 2020.
Sadržaj
1. UVOD ........................................................................................................................... 1

2. Pojam medijske pismenosti .......................................................................................... 2

2.1 Koncept medijske pismenosti u 20 veku i danas ......................................................... 3

3. Medijska kultura ........................................................................................................... 4

4. Društvo i mediji ............................................................................................................ 6

5. Medijsko obrazovanje................................................................................................... 8

6. Zaključak .................................................................................................................... 11

7. Literatura: ................................................................................................................... 12
 1. UVOD

Ići u korak savremenih medija postaje sve zahtevnija disciplina, ponajviše zbog silovitog
tehnološkog rasta i razvoja tehničko-tehnoloških platformi na kojima savremeni mediji
funkcionišu. U tom pogledu stručna literatura o savremenim medijima često gubi na aktuelnosti
protokom kraćeg vremena. Poseban problem za proučavaoce medija i pisce novih knjiga danas je
dilema kako u stručnoj literaturi ostvariti izbalansiran obuhvat materije, s obzirom na to da u
medijskoj praksi, skoro svakodnevno, imamo nove fenomene. Brzina razvoja i inventivnost
medijske industrije danas skoro su neuhvatljivi za naučno oko.1
U savremenom dobu medijska pismenost igra značajnu ulogu u formiranju svesti i odabir
društvenog miljea kome želite da pripadate. Danas, više nego ikada, imamo dostupnost
najraznovrsnijeg spektra informacija i indeksa informisanja. Svet stvara potrebu za orijentima i
uputsvima koja bi bilao d koristi da se izbegne svođenje na status običnih konzumenata. Postalo
je gotovo najvažnije za samostalnost umeti s tehnologijama koje iziskuje aktivno praćenje
silovitog razvoja tehničko-tehnoloških platformi na kojima savremeni mediji i društvo
funkcionišu. Nivo obrazovanja i svest pojedinca kao faktori nude mogućnost da svesno
koristimo medije razumevanjem poruka i selekcijom podataka, ili da se prepustimo medijskoj
manipulaciji.
Cilj ovog rada je predstavljanje uticaja medija na društvo i formiranje svesti, značaj
medijske i informacione pismenosti za pojedinca i lični razvoj. U radu ćemo govoriti o medijskoj
kulturi i kako socijalni subjekti utiču na njeno oblikovanje i kakav ona uticaj reflektuje na
društvo.

1
Tomić, B. (2013). Mediji ili industrija? - Džozef Tjurou: Mediji danas: uvod u masovne komunikacije I – II. CM -
časopis za upravljanje komuniciranjem, 8(28), 141-146.
1|Strana
 2. Pojam medijske pismenosti

Definisanjem pojma medijska pismenost bavili su se mnogi teoretičari medija krajem 20. i
početkom 21. veka. Kompleksnu definiciju, koja okuplja zajedničke tačke konceptualizacije
različitih autora, daju američke autorke Toman (Elizabeth Thoman) i Jols (Tessa Jolls), koje pod
medijskom pismenošću podrazumevaju „okvir za pristupanje, analizu, procenu i kreiranje
medijskih poruka u različitim formama-počevši od štampe, preko videa, do interneta; medijska
pismenost gradi razumevanje o ulozi medija u društvu, kao i suštinske veštine istraživanja i
samoizražavanja građana u demokratiji“.2
Značaj medijskog obrazovanja i medijske pismenosti kao njegovog konstituenta, zvanično
je prvi put istaknut 1982. godine, kada je Uneskov Međunarodni simpozijum za medijsko
obrazovanje izdao Grinvaldsku deklaraciju. U tom dokumentu medijsko obrazovanje se
posmatra kao osnov za ostvarivanje građanskih prava, neophodno sredstvo za aktivno učešće
građana u modernom društvu, na globalnom nivou zasićenom medijskim sadržajima: „Umesto
da osuđujemo ili podržavamo nesumnjivu moć medija, treba da prihvatimo njihovu značajnu
zastupljenost u svetu kao neospornu činjenicu“.3
Medijsku pismenost je potrebno posmatrati odvojeno od informacione i informatičke
pismenosti. Informatička pismenost predstavlja uži pojam od medijske pismenosti i obuhvata
sposobnosti koje se moraju posedovati i dopunjavati praćenjem razvoja informacione i
komunikacione tehnologije, radi kvalitetnog korišćenja informacija, dok je informaciona
pismenost širi pojam od medijske pismenosti i predstavlja osnov za doživotno učenje i
unapređenje.4 Stoga ne možemo medijsku pismenost definisati kao puko korišćenje medija ili

2
Thoman, E. and Tessa J. (2003). Literacy for the 21st Century – An Overview & Orientation Guide To Media
Literacy Education. Malibu, CA: Center for Media Literacy (CML), 21.
3
Ruddock, A. (2013). Youth and Media. New York: Sage Publishers, 7.
Dostupno na: https://www.researchgate.net/publication/258516054_Youth_and_Media (Pristup 30.12.2020.)
4
Рашевић, Д. (2014). Медијска култура и медијска писменост. Бања Лука: Удружење социолога, 145-146.
2|Strana
njihovo poznavanje. Ključ medijske pismenosti, prema Poteru, predstavlja „svest o svim
elementima interpretativnog procesa koji podižu nivo kritičkog promišljanja u toku tumačenja
poruka. To podrazumeva izbegavanje besmislenog izlaganja medijima koji rezultira nekritičkim
prihvatanjem medijskih interpretacija kao uobičajenih.“5

2.1 Koncept medijske pismenosti u 20 veku i danas

U prošlim vekovima, pismenost se odnosila na pisanu komunikaciju pre svega (na učenje
pisanja i čitanja) i značila je razumevanje sadržaja i njegovu smislenu interpretaciju, slovima i
rečima, na listu papira. O svetu koji nas okružuje i stvarima koje su se desile u prošlosti
saznavalo se uglavnom putem pisane reči. Razvojem medija od publike su zahtevane uvek neke
nove veštine. Tako je u vreme razvoja štampe bilo neophodno razviti sposobnost čitanja i
pisanja, kako bi se razumeo sadržaj koji je tim medijem distribuiran.6
Pojavom televizije medijsko obrazovanje je u razmatranje unelo reprezentaciju i
interpretaciju audiovizuelnog sadržaja, a koncept „pismenosti” proširio se na sposobnost publike
da primi, dekodira i interpretira audiovizuelne poruke, tako danas u Americi broje više televizora
nego populacije.
Problem čovečanstva se zasnivao na tome kako da se stvori dovoljno podataka i da oni
budu dostupni svima. Danas, u okolnostima kad se broj informacija povećava trideset posto
godišnje, javlja se novi problem: kako se zaštititi od prevelikog obima informacija i nasrtljivosti
medija koji hrle za pažnjom. Cilj postaje efikasno filtriranja poruka, kako ne bi propustiti one
koje za nas imaju veću vrednost. Ljudi koji pod tim pritiskom ne uspeju da se medijski opismene
utopiće se u poplavi medijskih poruka, postaće programirani za prihvatanje nametnutih

5
Potter, J. (2013). Media Literacy. New York: Sage Publications, 16.
https://books.google.rs/books?id=TtMwJ85nK2UC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=on
epage&q&f=false
6
Matović, M. (2011). Medijska pismenost i deca u novom medijskom okruženju. CM - časopis za upravljanje
komuniciranjem, 6(19), 53-66.
3|Strana
mišljenja. Medijskom pismenošću ove pojave se mogu izbeći. Viši nivo medijske pismenosti
daje mogućnost jasnijeg sagledavanja granice između stvarnog sveta i sveta koji stvaraju mediji.7

3. Medijska kultura

Medijska pismenost i medijska kultura kao fenomen prisutan kako na nacionalnom tako i
na globalnom nivou inspirisan je aktuelnim stanjem u medijskoj sferi. Pojam medijske kulture je
u upotrebi s pojavom televizije posle Drugog svetskog rata, 50-ih godina XX veka i postaje
dominantna sila u oblasti kulture. Pojava interneta a kasnije i pojavom društvenih mreža donelo
je novi talas dominacije medijske kulture, kojim se izlažemo protoku informacija iz svog doma.
Medijska kultura se najčešće doživljava kroz slike, zvuke i upravo tu se stiču nova i drugačija
poimanja različitih društvenih pojava, događaja itd. Čime se menja percepcija vremena i prostora
i briše linija između stvarnosti i medijskih slika. 8
Postoje različiti socijalni i drugi faktori koji
utiču na medijsku kulturu, ona je promenljiva i podložna spoljašnjim i unitrašnjim uticajima kao
i uticajima pojedinaca. Medijska kultura time utiče na društvene obrasce i javnost.
Daglas Kelner je dao najpotpuniju definiciju medijske kulture raščlanivši je na tri dela:
„1. Medijsku kulturu čine medijski sadržaj i sredstva njegovog emitovanja. Dakle, radio sistemi,
nosači zvuka, radio-aparati; filmovi i načini njihove distribucije; štampani mediji i televizijski
sistem. Medijska kultura je industrijska kultura zasnovana na modelu masovne proizvodnje i
namenjena je masovnom auditorijumu. U tom smislu, ona predstavlja oblik komercijalne kulture,
a proizvodi se poistovećuju sa robotom. Medijska kultura se bavi isključivim savremenim
temama i zbog toga što ona stvara simbole savremenog života;
2. Medijska kultura je kultura visoke tehnologije, jer je primenjena savremena tehnološka
dostignuća. Na taj način, ona predstavlja najprofitabilniji segment ekonomije, ali i oblik tehno-
kulture, jer spaja kulturu i tehnologiju u novim konfiguracijama;
3. Medijska kultura, odnosno dominantni mediji, predstavljaju izvor kulture koju usvajamo.
Name nam modele ponašanja, uče nas kako da mislimo, šta da želimo,

7
Potter, J. (2013). Media Literacy. New York: Sage Publications, 45. Dostupno na:
https://books.google.rs/books?id=TtMwJ85nK2UC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=on
epage&q&f=false (Pristup 20.12.2020.)
8
Рашевић, Д. (2014). Медијска култура и медијска писменост. Бања Лука: Удружење социолога, 100.
4|Strana
čemu da težim. Potrebno je razviti kritičku medijsku pismenost koja pomaže da se uspesno
percipira sve ono što čini medijsku kulturu.“9
Rašević navodi da medijska kultura može pomoći u određivanju predstave o ličnom identitetu, te
da se na osnovu nje pojedinac može lakše infiltrirati u okruženje.10
Pitanje medijske kulture postavlja brojne upitnike. Šta je medijska kultura i koja joj je uloga u
društvu? Nameće se da je ona doprinos demokratizaciji, humanizaciji i etici savremenog života,
međutim da li je to istina, može li to biti oruđe manupulativnih vladara i vladajuće klase.
Argumenti su obostrani, a tumačenja različita. Prožima se i pitanje medijskog sadržaja i masovne
kulture koja se poistovećuje sa medijskom kulturom. Međutim, medijska kultura nije isto što i
masovna kultura, premda se masovna kultura može usvajati putem medijskih sadržaja. Ovime se
ističe pitanje medijske i novinarske etike koji predstavljaju deo medijske kulture.Medijska etika
je u funkciji medijske kulture, etički novinarski kodeks je osnova medijske kulture. Osnovni
postulat u novinarstvu jeste istina. Međunarodna federacija novinara osnovana je 1952. godine sa
sedištem u Briselu.
Profesionalne norme novinara mogu se svesti na šest dominantne teme:
1. Sloboda izražavanja i kritike;
2. Zaštita profesionalne nezavisnosti i profesionalnog integriteta novinara;
3. Poštovanje istine u potrazi za informacijama i pri njegovoj obradi;
4. Iskrenost u pogledu sredstava korišćenih u toj potrazi;
5. Odnos poštovanja izvora informacija i lica koja su predmet informacija, kao i primena
autorskih prava u odnosu na citate;
6. Jednaki tretman svih osoba uklanjanjem svih oblika diskriminacije.11
Nasleđeno ponašanje u tranzicionom i posttranzicionom vremenu u Srbiji, ogleda se u
kontinuitetu populističkog obrasca koji je modifikovan potrebom potrošačke mase za zabavom.
Sve ove pojave su vidljive u većini srpskih medija, koji su prestali da budu autoritet i koji su
izgubili kredibilitet publike. Štampani mediji su se podelili na tabloide koje karakteriše odsustvo
svakog kritičkog mišljenja, svedenost novinarskih žanrova koji zahtevaju dubinsko istraživanje i

9
Kellner, D. (2014). Cultural studies, multiculturalism, and media culture. Dostupno na:
https://pages.gseis.ucla.edu/faculty/kellner/papers/SAGEcs.htm (Pristup 1.1.2021.)
10
Рашевић, Д. (2014). Медијска култура и медијска писменост. Бања Лука: Удружење социолога, 101.
11
Korni, D. (2003). Etika informisanja. Beograd: Clio, 24.
5|Strana
promiljanje i ostale koji pokušavaju da opstanu neutralni ili su kritični i analitični poput
„Danasa“.12

4. Društvo i mediji

Socijalne determinante kao što su ideologije, društvene promene, sindikati, nevladine

organizacije, države, javnost, društveni pokreti, klase, rase, ekonomski i naučni centri moći,
zauzimaju značajno mesto u evoluciji medijske kulture i bitno je uslovljavaju. Ukoliko medijsku
kulturu posmatramo kao mrežu odnosa različitih aktera, njihove pozicije su određene na osnovu
kapitala i snage koje poseduju, time kapital određuje sudbinu dejstvenika ali i svih ostalih.
Američki propagandni model koji zastupaju Noam Čomski i Ed Herman odnosi se na položaj
novinara u kapitalističkom društvu. 13
Na osnovu istraživanja Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost
(CEPROM) pod nazivom „Komunikativna agresija u Srbiji 2019.“ sprovedeno u periodu od 15.
septembra do 15. oktobra, zaključeno je da su tekstovi sa elementima agresivnosti,
senzacionalizma i govora mržnje dominantno prisutni u onlajn medijima u kojima je objavljeno
čak 86% takvih tekstova u analiziranom periodu (17.169 tekstova), dok je u dnevnoj štampi
objavljeno 14% (2795 tekstova). Ističu da je posebno problematično to što se jezik agresivnosti u
tekstovima onlajn medija širi geometrijskom progresijom nakon objavljivanja, što se najbolje
može uočiti u sve surovijim komentarima čitalaca na te tekstove, kako na sajtovima datih medija,
tako i na društvenim mrežama, tako da su negativni efekti vidljivi gotovo momentalno. Takvo
izveštavanje medija dovodi do desenzitivizacije javnosti na agresivnost i nasilje raznih vrsta, i
što je najopasnije – dodatno legitimizuje takva osećanja, pa čak i nasilno delovanje u praksi. To
su potvrdila i brojna istraživanja rađena širom sveta, kao i brojni teoretičari koji su se bavili ovim
pitanjem. 14

12
Тодоровић, Н. (2002). Интерпретативно истраживачко новинарство. Београд: Чигоја штампа, 99.
13
Рашевић, Д. (2014). Медијска култура и медијска писменост. Бања Лука: Удружење социолога, 11.
14
Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost, CEPROM (2020). Medijska realnost Srbije: Agresivnost,
senzacionalizam i mržnja. Dostupno na: https://www.ceprom.rs/2019/11/16/medijska-realnost-srbije-agresivnost-
senzacionalizam-i-mrznja/ (Pristup 17.12.2020)
6|Strana
 „Iz ovih razloga, način na koji su mladi ljudi predstavljeni u medijima i na koji način
koriste medije sastavni je deo socijalne istorije demokratije. Zato je uticaj medija politički.“15
Zato i Džejms Poter, jedan od najpoznatijih teoretičara koji su se bavili ovim pitanjem, u svom
kapitalnom delu “Medijska pismenost” upozorava da je “ često čak i kratka izloženost nasilju
dovoljna za stvaranje ili promenu nečijeg stava”, kao i da su “istraživači utvrdili da kod ljudi koji
gledaju medijske sadržaje pune nasilja dolazi do neposrednog pada saosećajnosti”.16
Džejms Poter navodi da se većina medijski nepismenih ljudi prepušta medijima i
dozvoljava da ih kontrolišu, programirajući njihove navike u korišćenju medija. Na taj način
„programiraju način njihovog gledanja na svet utičući na očekivanja u pogledu međuljudskih
odnosa, lične privlačnosti, uspešnosti, slave, zdravlja, dešavanja koja su vredna medijske pažnje,
problema i rešenja za njih“. U svojoj najnovijoj studiji o medijskoj pismenosti, Džejms Poter
(James Poter) smatra da postepenim uticajem mediji određuju ljudima značenje života, znači da
će ponašanje, stavovi i emocije tih ljudi postepeno biti usklađeni sa takvim određenjem.17
Formiranjem ove vrste ideologije koju kreira određena grupa i nastoji da ih predstavi kao
opšteprihvaćene interese, javljaju se mnogobrojni problemi sa kojima se suočimo danas. S tim u
vezi, možemo govoriti o značaju formiranja kritičkog i analitičkog mišljenja. Za formiranje
kritičkog mišljenja preduslov je medijska pismenost kojom se otvara portal za selekciju podataka
i informacija te otvara mogućnost za njihovo filtriranje i analizu, ali i informaciona pismenost
kojom dolazimo do relevantnih i argumentovanih podataka.
Kritučko mišljenje je skup veština koje se odnose na promišljanje višeg reda. Ono dovodi
do inovativnih ideja i rešava probleme, kritičkim osvrtom na iskustva i procese učenja i dovodi
do donošenja efektnih odluka sagledavanjem svih dokaza i gledanjem iz više uglova. Temelj
najboljeg kritičkog mišljenja zasniva se na „univerzalnim intelektualnim vrednostima kao što su:
jasnoća, tačnost, preciznost, doslednost, relevantnost, čvrsti dokazi, dobri razlozi, dubina, širina i
poštenje.18

15
Ruddock, A. (2013). Youth and Media. New York: Sage Publishers, 6.
16
Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost, CEPROM (2020). Medijska realnost Srbije: Agresivnost,
senzacionalizam i mržnja. Dostupno na: https://www.ceprom.rs/2019/11/16/medijska-realnost-srbije-agresivnost-
senzacionalizam-i-mrznja/ (Pristup 17.12.2020)
17
Stamenković, S. (2012). Medijska pismenost kao neophodan uslov razumevanja Novih medija. Kultura, (135), 65-
77.
18
British council. Dostupno na: https://www.britishcouncil.rs/programmes/education/21st-century-
schools/what/ctps (Pristup: 12.1.2021)
7|Strana
 Kritičko mišljenje poboljšava veštine i fleksibilnost učenja čime utiče da obrazovanje
bude interaktivno. Ono je temelj nauke i liberalno-demokratskog društva. Pravilno
funkcionisanje liberalne demokratije zahteva od građana koji su u stanju da kritički razmišljaju o
društvenim problemima da donose utemeljene odluke o pravilnom upravljanju i prevladaju
pristranost i predrasude. Očito da je kritičko mišljenje osnova svakog slobodnog društva i da
postoji u državama sa slobodnim medijima. Gde je mesto Srbiji kada govorimo o ovom
fenomenu? Kada se gledaju sve države sveta prema liberalno-demokratskom indeksu, Srbija
spada u donju polovinu na rang listi država, osnosno između 30-40% na listi svih država u
društvu sa Libanom, Filipinima, Zambijom, Mozambikom, Marokom, Jordanom, Irakom itd.
Tehnologija je doprinela tome da su građani danas izloženi brojnim i različitim medijskim
uticajima, zbog čega bi trebalo da umeju da interpretiraju i razumeju jezičke poruke procenjujući
19
njihovu istinitost, nepristrasnost i pouzdanost. Veliku ulogu ostvarenju ovih ciljeva ima
medijsko obrazovanje.

5. Medijsko obrazovanje

Preduslov za formiranje kritičkog mišljenja je medijska pismenost kojom se otvara portal

za selekciju podataka i informacija te otvara mogućnost za njihovo filtriranje i analizu, ali i
informaciona pismenost kojom dolazimo do relevantnih i argumentovanih podataka. Veliku
ulogu ostvarenju ovih ciljeva ima medijsko obrazovanje.
Danas se sve više koncepti medijske pismenosti i medijskog obrazovanja prepliću i
posmatraju kao neodvojivi procesi ličnog razvoja pojedinca. „Izvorno među njima su postojale
razlike, budući da je medijska edukacija širi koncept, a da se medijska pismenost odnosi na
specifičnije korišćenje kritičke analize medija. Danas je gotovo nemoguće, čak i nepotrebno
razdvajati ih...,jer su one ili komplementarne ili govore o istoj stvari na različite načine”.20

19
Драгичевић Шешић, М. i Николић М. (2020). Изазови и препреке развоју критичког мишљења- култура,
уметност и медији у либералном друштву. – Пипер Чигоја, Д. (2020). Критичко мишљење у дигиталној ери.
Култура,169, 11-12.
20
Fedorov, A. (2003). Media education and Media Literacy: experts’ opinions, UNESCO: Mentor, A Media
education Curriculum for techersin the Mediterranean. UNESCO, 11.
8|Strana
 Savremena tehnologija omogućava mnogo bolje oblike izražavanja, cirkulisanja i širenja
znanja i informacija. Medijski pismeni korisnik interneta zna kako da selektuje, proverava i
koristi te informacije. Revolucionarne promene u oblasti informacionih tehnologija, prema
dosadašnjem iskustvu, dešavaju se svakih desetak godina. U mnogim zemljama je uvedeno
medijsko obrazovanje u školske programe, osnovnih i srednjih, ali i univerzitetskih. Često ne kao
obavezni deo već ponegde kao inicijativa škola ili kao regionalna inicijativa.21
Kritičari navode da Sjedinjene Američke Države zaostaju za mnogim zemljama kada je reč
o organizovanju kurseva i programa nastave medijske pismenosti u školama. Obrazloženje za
pretežno nedovoljnu ocenu i nedovoljnu pažnju koja se posvećuje medijskoj pismenosti zasniva
se na stavu da su SAD medijski najzasićenija zemlja na svetu i u njoj se na medije „troši više
vremena i novca nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu.22
U Izraelu mnoge osnovne i srednje škole imaju program za medijsko obrazovanje, a to je
slučaj i sa mnogim mestima u SAD -u i Evropi, ali nije obavezno niti uniformno. U našem
okruženju, Slovenija je otišla najdalje. Medijska znanja i veštine uključene su u osnovnoškolske
programe obrazovanja, a posebno kao izborni predmeti u reformisanoj, devetogodišnjoj školi.
Štampa se izučava u sedmom, radio u osmom i televizija u devetom razredu. Redovnim
seminarima obuhvaćeni su i nastavnici osnovnih i srednjih škola.
U Srbiji se već nekoliko godina ponavlja inicijativa novinarskih udruženja da se medijsko
obrazovanje uvede u nastavne programe. Inicijativa i lobiranja bilo je na brojnim stručnim i
naučnim skupovima, kako bi se stvorili uslovi „za prepoznavanje, formulisanje i adekvatno
institucionalno zasnivanje neophodnosti za uvođenje različitih oblika medijske kulture i
pismenosti“ u škole u Srbiji.23
Pojavom i razvojem društvenih mreža u koju se uključuje najmlađa populacija i intenzitet
interakcije koja se preko njih zahteva, postavila je nova obrazovna pitanja. Istovremeno liberalna
društva koja forsiraju populističku politiku ali i široku društvenu komunikaciju, u vremenu
intenzivnog razvoja medijasfere zahtevaju borbu za sasvim nove vidove informacione, digitalne i

21
Stamenković, S. (2012). Medijska pismenost kao neophodan uslov razumevanja Novih medija. Kultura, (135), 74.
22
Potter, J. (2013). Media Literacy. New York: Sage Publications, 532. Dostupno na:
https://books.google.rs/books?id=TtMwJ85nK2UC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=on
epage&q&f=false (Pristup 20.12.2020.)

23
Vuksanović, D. (2008). Knjiga za medije – mediji za knjigu. Beograd: Clio, 6.
9|Strana
transmedijke pismenosti kako bi građanin mogao ne samo kritički da misli već i da kritički dela
na društvenim mrežama. S toga, fenomen medijske pismenosti danas ne možemo posmatrati kao
obrazovanje za razumevanje jezičkih poruka, već pre svega kao obrazovanje za kritičko
mišljenje koje će razumevati i interpretirati, ali isto tako i konstruisati i podsticati nove medijske
poruke. 24
Potrebno je postići određen stepen medijske pismenosti kod mlade generacije da bi mogli
da postanu interaktivni partneri u medijskom prostoru, konvertovanjem pasivnog znanja koje
imaju kao potrošači medijskih proizvoda, u aktivno znanje medijskih tehnologija i tako se
uključe kao partneri s medijima. Time mladi čovek shvata i analizira medijske poruke, vrednuje
efekte medija i uspešno selektuje sadržaje.25

24
Драгичевић Шешић, М. i Николић М. (2020). Изазови и препреке развоју критичког мишљења- култура,
уметност и медији у либералном друштву. – Пипер Чигоја, Д. (2020). Критичко мишљење у дигиталној ери.
Култура,169, 11-12.
25
Stamenković, S. (2012). Medijska pismenost kao neophodan uslov razumevanja Novih medija. Kultura, (135), 74.
Dostupno na: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2012/0023-51641235065S.pdf (Pristup
10.1.2020.)
10 | S t r a n a
 6. Zaključak

Tehničko-tehnološki razvoj u XIX i XX veku, s pojavom prvog radio aparata a kasnije i

televisora, omogućio je brzi protok informacija kroz populaciju. Danas, u XXI veku razvile su se
mnoge društvene mreže na koje se oslanjaju mladi kao primarna platforma za informisanje.
Medijska cultura kao fenomen podleže uticaju mnogih socijalnih faktora čime oblikuje javno
mnjenje. Putem medija usvajamo modele ponašanja, izražavanja, usvajamo mišljenja. S toga je
veoma važno imati medijsku nezavisnost i poštovanje etike medija. Danas se u Srbiji suočimo sa
krizom opstanka neutralnih medija koji su uglavnom dostupni na internet kanalima, čime se
podvlači važnost opismenjavanja starijih generacija za medijsku i informacionu pismenost.
Naime, u radu se ističe važnost formiranja kritičkog mišljenja i selekciji podataka na osnovu
istinitosti, relevantnosti, doslednosti, transparentnosti i otvorenosti za argumentovanu debatu,
kritiku. Značaj kritičkog pristupa medijskim porukama, zalaženje u njihovu dubinu i analizu,
stavlja pojedinca u poziciju gde sam može kontrolisati informacije i birati. Naša izloženost
medijskim uticajima utiče na to kako percepiramo svet i sebe, utiče na naša verovanja i mišljenja
o kriminalu, edukaciji, religiji, kulturama, susedima, drugim državama i svet generalno.
S toga, pismenost počinje s nama samima. Naučeni smo da s određenim godinama prestaje
potreba za učenjem i razvojem. Ovakva svest i kultura dovodi do gubitka kontrole nad tokom
života i poraženost u borbi s medijima. Jako je važno uticati i menjati kulturu svesti, te buduće
generacije edukovati o značenju medijske pismenosti i njenog značaja..
Zemlja koja ne daje upliv kritičkog mišljenja u medijima ne može biti demokratsko društvo, ali
ne može doprineti razvoju društva u sektorima ekonomije, privrede, naukе.

11 | S t r a n a
 7. Literatura:
1. Драгичевић Шешић, М. i Николић М. (2020). Изазови и препреке развоју критичког
мишљења- култура, уметност и медији у либералном друштву. – Пипер Чигоја, Д.
(2020). Критичко мишљење у дигиталној ери. Култура,169, 11-12.
2. Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost, CEPROM (2020). Medijska
realnost Srbije: Agresivnost, senzacionalizam i mržnja. Dostupno na:
https://www.ceprom.rs/2019/11/16/medijska-realnost-srbije-agresivnost-
senzacionalizam-i-mrznja/ (Pristup 17.12.2020)
3. Рашевић, Д. (2014). Медијска култура и медијска писменост. Бања Лука: Удружење
социолога, 145-146.
4. Kellner, D.(2014) Cultural studies, multiculturalism, and media culture. Dostupno na:
https://pages.gseis.ucla.edu/faculty/kellner/papers/SAGEcs.htm (Pristup 1.1.2021.)
5. Potter, J. (2013). Media Literacy. New York: Sage Publications, 16.
https://books.google.rs/books?id=TtMwJ85nK2UC&printsec=frontcover&source=gbs_g
e_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false
6. Ruddock, A. (2013). Youth and Media. New York: Sage Publishers, 7.
7. Dostupno na: https://www.researchgate.net/publication/258516054_Youth_and_Media
(Pristup 30.12.2020.)
8. Tomić, B. (2013). Mediji ili industrija? - Džozef Tjurou: Mediji danas: uvod u masovne
komunikacije I – II. CM - časopis za upravljanje komuniciranjem, 8(28), 141-146.
9. Rakić, Z. (2012). Opstati u svetu zasićenom porukama - Džejms Poter: Medijska
pismenost, prevod Đorđe Trajković. CM - časopis za upravljanje komuniciranjem, 7(24),
177-181.
10. Stamenković, S. (2012). Medijska pismenost kao neophodan uslov razumevanja Novih
medija. Kultura, (135), 65-77.
11. Matović, M. (2011). Medijska pismenost i deca u novom medijskom okruženju. CM -
časopis za upravljanje komuniciranjem, 6(19), 53-66.
12. Vuksanović, D. (2008). Knjiga za medije – mediji za knjigu. Beograd: Clio, 6.
Fedorov, A. (2003). Media education and Media Literacy: experts’ opinions, UNESCO:
Mentor, A Media education Curriculum for techersin the Mediterranean. UNESCO, 11.

12 | S t r a n a
13. Thoman, E. and Tessa J. (2003). Literacy for the 21st Century – An Overview &
Orientation Guide To Media Literacy Education. Malibu, CA: Center for Media Literacy
(CML), 21.
14. Korni, D. (2003). Etika informisanja. Beograd: Clio, 24.
15. Тодоровић, Н. (2002). Интерпретативно истраживачко новинарство. Београд:
Чигоја штампа, 99.
16. British council. Dostupno na: https://www.britishcouncil.rs/programmes/education/21st-
century-schools/what/ctps (Pristup: 12.1.2021)

13 | S t r a n a