Масовни медији су средства комуникације која су намјењена широј јавности.

Термин
масовни медији је настао двадесетих година прошлог вијека на Западу када су се
појавиле велике радио мреже и великотиражне новине и часописи. Данас се термин
масовни медији најчешће користи како би се описали масовни електронски медији
попут телевизије, интернета и радија.

Масовни медији играју велику улогу у обликовању погледа на свијет и живот око себе
људи као појединаца. Из овога разлога је јако битно да пратимо више различитих
извора информација како бисмо створили објективну слику о пласираној теми.

Сваки од наведених медија има своје карактеристике и специфичности као и мане и

врлине. Специфичност штампаних медија које своје садржаје презентују кроз писану
ријеч, лежи у већој аналитичности текстова у односу на радио и телевизију. Сам процес
читања претпоставља висок степен развијености виших менталних функција које раде у
координацији. Дакле, читање као процес укључује машту, креативност и апстрактност.
Као резултат овог процеса узајамна интеракција између читаоца и писаног медија
постаје ближа.

Главна предност радија огледа се у високом нивоу ефикасности и доступности у односу

на телевизију.

Предност телевизије је што она укључује готово све претходно наведене

карактеристике других медија а то се првенствено односи на синтезу аудио и виуелног
сигнала. Самим тим могућа је реализација у реалном времену што гледаоцима пружа
већи ужитак и буди заинтересованост за даље праћење емитованих садржаја.

Медији су саставни до сваког модерног друштвено – политичког система.

О самој моћи и великом утицају медија говори чињеница да се медији у свијету

популарно називају „четвртом власти“ поред судске, извршне и законодавне.

Интернет на одређен начин уз помоћ различитих алгоритама прикупља информације о

својим корисницима. Доступне су информације попут мјеста пребивалишта, старосној
доби, полу, о нашим интересовањима на основу историје претраживања и садржаја које
гледамо/читамо и сл.

Масовни медји, друштвена заједница и култура су узајамно повезни и утичу једно на

друго.
Интернет медији су на неки начин креирали онлајн простор за оглашавање гдје свако
од нас може подијелити сопствено ишљење или искуство у вези са неким производом
или услугом. На овај начин се обликују мишљења широких народних маса о истим
производима или услугама даље обликујући изборе потрошача и стварајући колективну
слику одређеног бренда. Медији имаају улогу алата за ширење информација и
подизање свијести о важни политичким или друштвеним питањима, дијељењу вијести
и информација о важним глобални догађајима и сл.

Масовни медији такође имају улогу на стварању негативне слике о сопственом тијелу и
изградњи самопоуздања и самопоштовања. Истражујући за потребе овог рада наишла
сам на доста истраживачких радова и чланака у научни часописима који су се посебно
бавили овом тематиком. У већини ових истраживања акценат се ставља на нарушено
ментално здравље појединаца усљед изложености најчешће искривљеним идејама
идеалног и савршеног тијела (чешће женског). Дакле, високи и најчешће нереални
стандарди лепоте који се пласирају у готово свим штампаним медијима, али и
електронским недвосмислено утичу на појаву ниског самопоуздања и самопоштовања
жена. Овај тренд је посебно заживио на друштвеним мрежаа гдје се користећи
различите филтере и апликације за уређивање фотографија шаљу искривљене слике
љепоте.

ТЕЛЕВИЗИЈА: Телевизија је један од најраспрострањенијих медија који покрива оне

сегенте становништва који немају приступ другим медијима. Као основна
специфичност телевизија наводи се њена екранизација односно пренос података и
садржаја комбинујући слику и звук. За разлику од радија телевизијски садржаји се
преносе кроз три комуникацијска канала: вербални, невербални и визуелни. Још једна
од специфичности телевизије јесте емитовање садржаја у реалном времену, односно у
трентку дешавања одређене радње.

Улога свих медија је да задовоље информативне потребе човјека али и друштва у

цјелини. Ово важи и за телевизију, чија се специфичност огледа у томе што има моћ да
брже, тачније и емоционално увјерљивије шири информације за разлику од радија или
штампаних медија.

Медији такође имају улогу у културализацији становништва што је једна од предности

медија. Па тако поред информативних програма као примарних, имамо и културно –
образовне програме који се баве различитим темама. Филм, као посебна врста
умјетничког изражаја неријетко је једини додир са умјетношћу великог броја
становништва. Још једна од важних функција телевизије а којој смо имал прилику
свједочити у претходним годинама захваћеним пандемијом корона вируса јесте
образовна функција. Наиме, телевизија је постала један од основних начина за
провођење „наставе на даљину“ која је у изуетној мјери олакшала савладавање
наставног програма. Телевизија има још и организацијску ункцију која се огледа у
покретању јавних апела и молби за помоћ разним удружењима која финансирају и
помажу најугроженије и најосјетљивије друштвене категорије.

Масовна комуникација има неколико карактеристика које је разликују од осталих

видова комуникације. То су:

1. тоталитет, у смислу да подручје које покрива и број људи који потпадају под њен
утицај достиже глобалне размјере;

2. једностраност комуникатор/водитељ/инфлуенсер говори као у празнину, не

очекујући одговор;

3. коришћење техничких средстава преноса, односно електронских медија који су све

популарнији у друштву;

4. доступност: преношење инфорација орају да асимилују људи различитих

професионалниих усмјерења, ннтелектуалних способности, друштвеног статуса и сл.
што доприноси стварању посебног језика и стила преношене информације.

Масовна комуникација представља најважнији облик интеракције у друштву.