20.
stoljeća
Fadil Hadžić, Zagreb
IMAMO LI SATIRIČKU KOMEDIJU?
Hrvatska komedija
Prije n eg o p o k u ša m o o d g o vo riti na p itan je -
p o sto ji li u H rvata sa tirič k a ko m ed ija m orali
b ism o si razja sn iti što je to sa tira .
Satira je , po m o jem m išlje n ju , o naj dio ko m e-
d io g ra fs k e lite rarn e p ro d u k c ije , gdje je uz ko ­
m ičn u p riču o lju d skim o d n o sim a p risu tn a i k riti­
ka d ru štve n ih o d n o s a , zn a č i p o litik e , vlasti i
sveg a o n o g što ide u z to . Teško je po vući strog u
g ra n icu je r n eke k o m e d ije , b ez am b icija d a budu
I teorija
sa tira ip a k , o n a k o u sp u t, v e rb a ln im ža o k a m a
d o tiču d ru štve n e p rilike .
S ig u rn o je da u svezi satire p o sto je za b lu d e ,
pa n e k i o c je n jiv a č i p ro g la š a v a ju istin sk o m
sa tiro m sa m o o n e te k s to v e koji ra d ik a ln o i
k o n k re tn o su d e o a k tu a ln im d ru štve n im p o ja v a ­
m a. Ne tvrd im da i to nije s a tira , koja m o že biti i
vrlo k v a lite tn a , ali to su te ksto v i za k ra tko tra jn u
u p o tre b u , koji im aju svoju fu n k c iju je d in o na
k a b a re tsk im i e stra d n im sa tiričkim sce n a m a ili u
n o v in a m a i traju ta k o d u g o ko liko traje i za n i­
m an je za te a k tu a ln e d o g a đ a je .
K o m e d ije za k a za lište , o n e koje sm o naslijedili
od k la s ik a , a koje su p reživjele do d a n a s, već
o n d a kad su n ap isan e nisu bile za k ra tko tra jn u
u p o tre b u . Ja rryje v K ra lj U b u , ko m ičn a priča o
su lu d o m v la d a ru i v la d a ric i, već sto tin ja k g o d ina
se p o isto v je ću je sa svim sličn im v la d arim a koji su
se p o javljivali na svje tsk o j p o litičko j scen i. V ećina
k o m e d io g ra fsk ih k la sik a b ara ta sam o i je d in o s
lju d sk im k a ra k te rim a i n jih o vim o d n o sim a . Likovi
su škrci ili lice m jeri, u lizice , um išljen i bo lesnici ili
la ž n i re v iz o ri, ko ji su n e ra z d v o jn i dio svih
d ru štv e n ih su sta v a .
K o m e d ija , zn a č i, p o sta je u sp ješna i p ro d u žu je
si v ije k tra ja n ja a k o p ro n ađ e n ek e u n ive rza ln e
istine ko je su p re p o zn a tljiv e i v a žn e d a n a s ali će
biti i s u tra . P rim jerice, u češko j literaturi im am o
H a še k a , koji nije n ap isao ni je d a n rad ikaln iji
kritički re d a k, ni u D o b r o m v o ja k u Š v e jk u , ni u
svo jim p rič a m a , a ip a k to je je d n a od n ajb ritkijih
s a tira k o ju sa m im a o p rilik u p ro č ita ti.
B e z a z le n o s t i d v o sm isle n o st H ašeko vo g h u m o ra
p o k a z a la se k ritički d je lo tv o rn ijo m od bilo koje
1 48 KAZALIŠTE 5-6/2001 |
a k tu a ln e satire koja o štro ju riš a , k a ko se to k a že ,
na prvu lo p tu.
U o stalo m , sva sa tirič k a lite ra tu ra od C e rv a n -
tesa do Svvifta i G o g o lja , te M ro že k a , lijifa,
Petrova i Z o v č e n k a , ne izriče d ire k tn e o štre
o cje n e na ad resu a k tu a ln e v la s ti, ali svojim
p ro fin je n im s a tir ič k im p e ro m p o d riv a sve
a m o ra ln e v la sti. S w ift šalje G u liv e ra u im a g i­
n arn e ze m lje p a tu lja k a i d ivo va da bi, p reo d jeven
u a le g o riju , izrek ao n ajo štrije istine o d ru štve n im
i p o litičk im p rilika m a ta d a š n je E n g le sk e .
B u lg a ko v je tvrd io da su od n jega tražili da
bude p u d lic a , a on je bio v u k , ali n jegovi su v re ­
m en ici, sa tirički d v o ja c lijif i Petrov, će ta k o do b ro
o d g lu m iti p u d licu da je ča k i S ta ljin p o vje ro vao
da je to što oni pišu b e za z le n h um o r. A Z la tn o
te le i 12 sto lic a su z a p ra v o o d ličn a satira o d o ­
g m atsko m d ru štvu i m e to d a m a sta ljin sk o g to ta ­
litarn o g v re m e n a . S ličn o m sa tirič n o m p ro fin je ­
nošću i G o g o lj je p revario o so b n o cara koji se
sm je šk ao g le d aju ći R e v iz o ra , ne sh v a ć a ju ć i da je
p o dm itljivi up ravitelj g ra d a u stvari in k a rn a c ija
n jego ve vla sti. N ajviše ta k v ih u sp je šn ih satiričkih
p revara stro g e a k tu a ln e vlasti je izveo literarn i
ža n r koji se zo ve a fo riz a m , pa će ta k o Poljak
Je rzy Lee izreći n ajo štrije istin e , a da m u n ijed an
sud ne m o že su d iti, je r su d o k a zi skrive n i izm eđ u
red aka .
Sve o vo n a p o m in je m , je r sličn e za b lu d e p o s­
to je i u našoj p rak si, u g la v n o m za to je r se ne
p o zn aju djela p o n a jb o ljih sv je tsk ih sa tiriča ra koja
traju i vječn o će o stati a k tu a ln a , je r nisu n ikad
bila b u kv a ln o a k tu a ln a .
V ra tim o se d o m aćo j k o m e d iji i satiri.
U H rvatskoj se u za d n jih p e d e set g o d ina p o ja­
vilo č e trn a e st au to ra k o m e d ije ko jim a je izved en o
p re k o sto p e d e se t d je la . To su , a b e c e d n im
red o m : B re šan , B u d a k , G a v ra n , G rg ić , H ad žić,
H itrec, Kestner, K ušan, M a tišić , trio M ujičić-
S e n ker-Š kra b e, R ad a ko v ić, S m o je i S ta zić. D ruga
polovica 2 0 . sto ljeća je d a le k o plo dnija od p rve.
Od ovih sto p e d e set d je la , ko ja su izvo đ en a ne
sam o u H rvatsko j n eg o i na p ro sto rim a bivše
Ju g o sla vije i u in o ze m stv u , je d n a tre ćin a se m o že
svrstati u s a tiru . P rim jerice, g o to vo cijeli o p us Ive
B rešan a im a izrazito satirički n abo j.
Je li to d o vo ljn o sc e n sk e satire za m alu zem lju
k akva je H rv a tsk a ? Z n am o da na fra n c u s k im
p o zo rn ica m a d a n a s g o to vo i n em a su v re m e n e
satire , osim o n e koja se u p ra žn ja va u k a b a re tu ,
p o p u t o no g koji se zo ve " D v a m a g a rc a " ili u
n o v in a m a , kao što je p o p u la rn i "O k o v a n i p a ­
ta k " (Le C a n a rd e n c h e n e ). O čito razvo jem p a rla ­
m e n ta rn e d e m o k ra c ije s a tira gubi iz v o rn u
in sp iraciju . D iktato ri i a u to k ra ts k a vla st p o lako
n esta ju , pa a u to rim a o staje za o b ra d u sam o o no
što se od A risto fa n a ne m ije n ja , a to je čo vje ko v
karakter, p o h le p a, g ra m zljivo st, lice m jerstvo i
k a rije riz a m koji se v je š to u k rc a v a ju u sve
e sta b lišm e n te , pa se i n a jd e m o k ra tsk ije p ro k la ­
m acije u praksi brzo u crvaju .
U svojoj staroj za b lu d i da se sa p o zo rn ice
o če k u ju povici "d o lje v la s t i" , su v re m e n im o c je ­
n jivačim a naše k o m e d io g ra fsk e satire ništa nije
"d o vo ljn o o š tro " , je r nisu p rim ijetili da je satira
n ajkritičn ija baš o n d a kad se a u to ri svje sn o prave
ludi.
M ro že k u P o lica jcim a , je d n o j od najbo ljih s a ti­
ra o to ta lita rn o j v la sti, cijelu intrigu te m e lji na
to m e da k a zn io n ice im aju o zb ilja n prob lem je r je
stan je u ze m lji id ealno i n ed o sta je za tv o re n ik a pa
ih treb a izm išljati. I Brešan se svje sn o pravi
n aiva n , pa u, na prvi pogled b e zazlen o j k o m e d i­
ji o p red sje d n iku k u ćn o g sa v je ta , n ajm an jo j č e sti­
ci vlasti, u stvari piše k o m e d iju na raču n a u to rite ­
ta - m e d io k rite ta koji o d lu ču je o svem u što je bila
o s n o v n a k a r a k te r is tik a d ru š tv a . Z a to m o tiv
ko m ed ije nije je d n a kuća n eg o je d n a d rža va .
I ja sam se u n e k o lik o k o m e d ija slič n o
p o ig ravao sa sin d ro m o m vlasti i v la d a ju ćim m en ­
ta lite to m . P rim jerice, u R e v o lu c iji u d v o rc u ili u
D rža vn o m lo p o v u . G o vo rim o revo luciji u a le ­
go rijskoj d ržavi B id erm ajer, gdje revo lu cio n ari
ruše g ro fo ve i v re m e n o m p o staju jo š veći g ro ­
fo v i. R azu m ljiv o , radi se o svako j bivšoj i b u d u ćo j
re-voluciji koja za b o ra vlja na ju č e ra š n je id eale. U
vrijem e kad je o d ig ran a ova k o m e d ija (1 9 7 0 .)
je d in o je je d a n te atro lo g im ao slu h a i p rep o zn ao
piščeve n a m je re , a to je bio dr. Ivo H erg ešić. M oj
D rž a v n i lo p o v d je lu je le g a liz ira n o , o n je
savrše n stvo su sta v a , je r se iro n ičn o za k lju č u je da
je lakše o p lja čk a ti k ap ital n e k o lik o firm i, n eg o
izvući n o v č a n ik iz d žep a u tra m v a ju . B ud u ći da je
v rije m e sve v iše p o tv rđ iv a lo o vu a p s u rd n u
k o m ič n u te z u , k o m e d ija D rž a v n i lo p o v v e ć
trid e se ta k g o d ina ne silazi sa sce n e .
U ovim kra tkim izlag a n jim a n em a m jesta da se
jo š m alo dub lje zaro n i u raščišća va n je svih dilem a
o ko naše ko m e d ije , p o g o to vo o n e satiričke .
Postoji je d a n n e p rik o sn o v e n p ro čišćivač u koji
v je ru je m , a to je v rije m e . Od naših ranijih k o m e ­
d io g ra fa na p o zo rn ici se je d in o čvrsto drži D ržić,
ponekad B e g o v ić , p o m a lo B re z o v a č k i.
P o sth u m n o i p rig o d n o se p risje tim o D e re n čin o ve
L a d a n js k e o p o z ic ije , G o sp o d sko g d je t e ta
M e sa rić a , za tim H rčića, S e n e č ića , Pecije, ali bez
želje da ih o zb iljn ije scen ski re h a b ilitira m o . Naši
te atri će radije o d ig rati p o m o d n i i slab ašn i b u le ­
v arski ko m ad s B ro a d w a y a , n eg o izvući iz p rašine
ru k o p is za n e m a re n o g k la sik a , pa uz po m o ć
s u v re m e n e režije to d jelo sta viti na provjeru
s u v re m e n o m g le d a te lju .
Od sto p e d e set su v re m e n ih k o m e d ija , po
m o jo j su b je ktivn o j o c je n i, na kraju ovog sto ljeća
će se izvoditi d e se ta k , m o žd a i koja više. N eće to
biti baš o na djela koja nam sad a p ad aju na
p a m e t. Je d a n fra n c u s k i te a tro lo g sm a tra da
k o m e d io g ra fim a ne o d ređ u ju v ije k tra ja n ja k a z a ­
lišne rece n zije , n eg o p u b lik a . Teatri p o sežu za
k o m e d ija m a n ajčešće o n d a kad hoće po p un iti
svoja p razn a g le d ališta. K ro z stro g o sito v re m e n a
p ro laze o ne ko m e d ije koje su i u prošlosti im ale
n ajveću g le d an o st.
Govoreći o kom ediji u Hrvata želio sam usput
dem antirati jed nu idiotsku frazu koja se godinam a
papagajski ponavlja. N aim e, često m ožem o pro­
čitati ili čuti s e kran a, patetično postavljeno no ­
vinarsko pitanje: Zašto u Hrvatskoj nem a hum o ra?
Im a g a, d rag e i p o što va n e n e z n a lic e , sam o vi
niste vidjeli nijednu od n av e d e n ih sto p e d e set
k o m e d ija , iako su o n e p u n ile i p u ne kaza lišn a
g led ališta na sto tin ja k ili dvjesto rep riza.
U H rvata im a, to lik o da z n a te , pa a k o h o ćete
i p ro vje rite , d an as više h u m o ra , m a k a r na p o zo r­
n ici, nego u većin i e u ro p skih ze m a lja .
N em a g a, p riz n a je m , na te le v iziji, je r je njim a
k o m o tn ije za m ali n o vac k u p o v a ti a m e rič k e
h u m o rističn e serije.
Sva sreća da prije 4 0 0 g o d in a nije bilo te le v i­
zije , je r po n jen im e le k tro n sk im krite rijim a d an as
ne bi im ali ni D ržića.
5-6/2001 KAZALIŠTE 149