S T U D IJE I M O N O G R A FIJE

INSTITUT ZA SAVREM ENU ISTORIJU

S T U D IJE I M O N O G R A FIJE

O dgovorni u re d n ik
Dr Petcir K ačavenda

R ecen zen ti:

P rof. dr A n d r e j M itro vić
Prof. dr B ra n ko P etra n o vić

_______________ YU IS B N 86-7403-020-3________________
U F IN A N S IR A N JU OVE K N JIG E U C ESTV O V A LA J E
I R E P U B L IC K A Z A JE D N IC A N A U K E S R B IJE
 Dr D U N JA HERCIGONJA

VELIKA BRITANIJA I
SPOLJNOPOLITIČKI POLOŽAJ
IUCOSLA VIJE
1929 — 1933
— Britanska politika prema jugoslovensko-italijanskim
sukobima u vrerae svetske privredne krize —

IS I
IN S T IT U T ZA SA V R EM EN U IS T O R IJU
B eograd, 1987.
К A T A L O G IZ A C IJA U P U B L IK A C IJI (CIP)

327 (410:497.1) „1929/1933”

H E R C IG O N JA . D u n ja

V elika B rita n ija i sp o ljn o p o litičk i položaj Ju g o sla v ije :

b rita n s k a p o litik a p re m a ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk im sukobim a
u v re m e sv e tsk e p riv re d n e k rize / D u n ja H ercig o n ja. — [1.
izd.]. — B eo g ra d : I n s titu t za s a v re m e n u isto riju , 1987. — 175
str.; 24 cm. — (S tu d ije i m o n o g ra fije / In s titu t za sa v re m e n u
isto riju )

Izv o ri i lite r a tu r a : str. 165— 172

ISB N 86-7403-020-3

327(4) „1 9 29/1933”

338.124.4 (497.1) „1929/1933”

P K : a. J u g o s la v ija /V e lik a B rita n ija , 1929— 1933

b. M eđ u n a ro d n i odnosi — E vropa, 1929— 1933
v. E k onom ska k riz a — J u g o s la v ia , 1929— 1933

O brađeno и N a ro d n o j bib lio teci S rb ije , B eograd

 PREDGOVOR

S v etsk a ek onom ska k riza 1929-1933. godine p re d sta v lja la je sn a -

gom svog d elo v an ja p relo m n i m o m en at u m ed u ra tn o m p e rio d u . N jeno
ra z a ra ju ć e d e jstv o n a p riv re d n o m p la n u n ije m oglo o sta ti bez p o sledica
u sfe ri m e đ u n a ro d n ih odnosa. V eličina i značaj p ro m e n a k o je je ona
izazv ala u o b lasti sv etsk e p riv re d e m ogli bi se slobodno p o isto v e titi
sa opsegom n jen o g n ep o sred n o g d ejstv a n a po litičk e p rilik e u sv etu .
Iako se ove p o sledice n isu n a p o litičk o j sceni ja v ile isto v rem en o sa
o nim a koje je k riz a izazvala u sfe ri ekonom skih odnosa, sa k u lm in a c i-
jom p riv re d n e depresfije 1931-1932. godine u E vropi, so cijaln o -p o litič k i
p o tresi ko je je ona izazvala u p o jed in im zem ljam a, p re n e li su se i n a
o b last m e d u n a ro d n ih odnosa, n ag laša v aju ći sve ja č e postojeće ra zlik e
u pogledim a n a d a lju su d b in u E v ro p e kao celine, jasn o ra z d v a ja ju ć i
e v ro p sk i k o n tin e n t na dve, p o litičk i su p ro tn o o rije n tis a n e g ru p e .
N a jed n o j s tra n i la te n tn o n ez ad o v o ljstv o p ostojećim ,,v ersajsk im
p o re tk o m ” i sv e iz ra žen iji a g re s iv n i n ac io n alizm i počeli su v id n o iz-
b ija ti na p o v ršin u , dok je n a d ru g o j s tra n i bila p ris u tn a b o jazan za b u -
d u ćn o st m e d u ra tn o g p o re tk a , u sta n o v lje n o g M irovnom k o n fe re n c ijo m
u P a riz u 1919-1920. godine. Iako u svetskoj isto rio g ra fiji još u v e k n isu
d o voljno istra ž e n i svi p ra v ci d elo v an ja velik e p riv re d n e k riz e u o b ­
lasti m e d u n a ro d n ih odnosa, e v id e n tn o je da je o n a u re la tiv n o kra,t-
kom v re m e n sk o m p e rio d u p riv e la k ra ju d o ta d a šn ja n a s to ja n ja d a se
p u tem m eđ u n aro d n o g s p o ra z u m e v a n ja i sa ra d n je p re v a z iđ u m oguće k o n -
flik tn e situ a c ije i d o p rin ela p o ra stu n acionalnog egoizm a, n e p o v e rljiv o s-
ti i sve izražen ijo j n e trp e ljiv o sti izm edu dva e v ro p sk a bloka.
U ovom ra d u , kom e je cilj da p re d s ta v lja p rilo g iz u č a v a n ja u tic a -
ja i zn a čaja s v e tsk e ek o n o m sk e k riz e n a tok m e d u n a ro d n ih odnosa u
čijem sre d ištu se n alaz i V elika B rita n ija i n je n a p o litik a p re m a ju g o -
slo v e n sk o -ita lija n sk im su k o b im a u p o m en u to m p erio d u , v elik a p riv re d -
n a d e p re sija p re v a sh o d n o je p o sm a tra n a ne sam o kao v re m e n sk a o d -
re d n ic a već i k ao o p šti o k v ir m e d u n a ro d n e scene, n a kojoj su, u dato m
slu čaju , g lav n i a k te r i bili V elika B rita n ija , Ju g o sla v ija i Ita lija , zatim
i F ran c u sk a, n a jv a ž n ija ju g o slo v en sk a saveznica m ed u velikim silam a,
ali u je d n o i g la v n a sm e tn ja ita lija n sk im e k sp a n zio n ističk im p lan o v im a.
Z av ršetk o m p rv o g sv etsk o g ra ta n a ra z v a lin a m a v išev ek o v n e
H abzbui'ške m o n a rh ije , n ik la je no v a ju žn o slo v en sk a držav a, K ra lje v i-
na S rba, H rv a ta i S lovenaca, k o ja je M irovnom k o n fe ren c ijo m u P a riz u
u šla u to k o v e m e d u n a ro d n ih o d nosa kao je d in s tv e n a d rž a v n a tv o re v in a

7
i p o stala sastav n i deo novog ev ro p sk o g p o retk a, u sta n o v lje n o g m iro v -
nim u govorim a. S am im tim n je n sp o ljn o p o litičk i položaj i a k tiv n o s t na
m e d u n aro d n o j sceni bili su n erazlu čiv o vezani za tek o v in e p ro izašle iz
tog m iro v n o g skupa.
G eografski položaj k o ji je zau zim ala na evropskom tlu , nalazeći
se n a p ro sto ru n a jv a ž n ijih k o m u n ik acio n ih p ra v a c a izm edu s re d n je Ev-
rope, M ed itera n a i p u te v a k o ji su vodili ka B liskom istoku, bio je ta -
kode je d a n od b itn ih fa k to ra n je n e m e d u n a ro d n e pozicije n a novoj po-
litičkoj k a rti E vrope i v až n a k o m p o n en ta n jen o g isto rijsk o g ra z v itk a u
X X vek u . O tu d a je proizlazilo da je o ču v a n je g ra n ic a steče n ih S en -
-Z erm en sk im , T rijan o n sk im , N eijskim i R apalskim u g o v o rim a p re d sta v -
ljalo p rv e n s tv e n i cilj n je n e sp o ljn e p o litik e, p o d ra z u m e v a ju ć i z a š titu
te rito rija ln o g in te g rite ta i d rž av n e n ezavisnosti.
K ao što je na M irovnoj k o n fe re n c iji u P a riz u dobila m e d u n a ro d -
no p riz n a n je sv o je n ez av isn o sti, tako je u isto v re m e ste k la i p ro tiv n i-
k a sa k ojim je m o rala da ra č u n a p u n ih d v a d e se t g o dina od svog n as-
ta n k a — Ita liju . N ova ju g o slo v en sk a d rž av a je za a p e n in sk u k ra lje v in u
p re d s ta v lja la d ire k tn u sm e tn ju n jen im p lan o v im a о ita lija n sk o j p re m o -
ći u ju g o isto čn o j E vropi, k o ja bi jo j om ogućila i vodeći položaj u S re-
d o zem lju . P o sm a tran o u širim o k v irim a, K ra lje v in a SH S n e sam o d a je
bila, tak o reći, fizička sm e tn ja Ita liji n a B alkanu, već je i ju g o slo v en sk a
o p re d e lje n o s t za „ v e rsa jsk i b lo k ”, p rip a d n o s t M aloj A n ta n ti k o ja je tr e -
balo da b u d e č u v a r s ta tu s q u o -а u sta n o v lje n o g S en -Ž e rm en sk im i T ri­
ja n o n sk im u g o v o rim a i p ro tiv lje n je re v iz iji m iro v n ih ugovora, p re tp o s-
ta v lja lo ju g o slo v en sk u o rije n tis a n o s t n a F ran c u sk u , što je sv e još višfe
ko m p lik o v alo odnose d v e zem lje.
S obzirom n a ta k a v m e đ u n a ro d n i položaj ju g o slo v en sk e držav e,
za n ju je su kob sa Italijo m bio je d a n od n ep rek id n o o tv o re n ih p ro b le -
m a u m ed u n aro d n im odnosim a 1919-1939. i n ije p re d sta v lja o sam o n e -
re še n p ro b lem b ila te ra ln o g k a ra k te ra , već je u ticao na slo žen o st celo-
k u p n o g sistem a ju g o slo v en sk ih veza sa n jen im b alk an sk im su sed im a
i v elik im silam a. S p o ro v i sa Ita lijo m čin ili su d a na sp ec ifič an način
b u d u „ o se tljiv i” i odnosi J u g o sla v ije sa F ran cu sk o m , a n e ra z lu č iv o st
fra n c u s k o -ita lija n sk ih su p ro tn o sti od ita lija n sk o -ju g o slo v e n sk ih sukoba,
d o p rin o sili su d a je, u sled d e lik a tn o g polo žaja F ra n c u sk e u celokupnom
fra n c u sk o -ita lija n sk o -ju g o slo v e n sk o m k o m pleksu, J u g o s la v ia bila o b jek -
tiv n o sta v lje n a u s itu a c iju d a u svojoj tež n ji za sre d iv a n je odnosa sa
Italijo m traži, a i nalazi, oslonac u V elikoj B rita n iji, za k o ju je s re d i­
v a n je odnosa d v e ja d ra n s k e d rž av e p o d ra zu m ev alo o stv a re n je jed n o g
od o sn o v n ih načela n je n e m e d u ra tn e p o litik e : o č u v a n je m ira u E vropi
p o sred stv o m o d rž a n ja ra v n o te ž e sila.
U z im an je sv etsk e p riv re d n e k riz e kao v re m e n sk o g o d re d e n ja o-
vog ra d a , n alazi sv o je o p ra v d a n je i u fazam a ita lija n s k e p o litik e p re -
m a Ju g o sla v iji. Za ra z lik u od p e rio d a d v a d e se tih godina, k a d a je od-
nos Ita lije p re m a Ju g o sla v iji bio ta k o re ć i isključivo u o b la sti in te re so -
v a n ja sam e Ita lije , sa p rv im g o d in am a p riv re d n e krize, čita v niz e le -
m e n a ta p ro iza šlih k ao n e p o sre d n a po sled ica te krize, u tic a li su n a p ro ­
m e n u ita lija n sk e p o litik e p re m a Ju g o sla v iji, a sled stv en o to m e i n a p ro ­
m en u b rita n s k o g sta v a p re m a sp o ljn o p o litičk im c iljev im a Ita lije . Od

8
sp o m en u tih fa k to ra bila je to u prvom re d u p o jav a N em ačka i n je n ih
p lan o v a za ek o nom sku p e n e tra c iju u o b lasti sre d n je i ju g o isto čn e E v-
rope. D olaskom H itle ra n a vlast, ita lija n sk a p o litik a je m o rala tražjiti
n ač in n a k o ji bi sač u v ala n eu g ro žen im svoj položaj v elik e sile i tako
je počela po stepeno dolaziti u sag lasje sa F ran cu sk o m , što je nepos-
re d n o u k lju čiv alo i ra z re ša v a n je ju g o slo v en sk o -italija n sk o g problem a.
*

U pogledu rasp o lo živ e lite ra tu re vezan e za ovu tem u , v ažno je

n a p o m e n u ti da k ad a je reč о d elim a sv etsk e isto rio g rafije, ona uglav-
n om o b ra d u ju p o litik u V elike B rita n ije p re m a sre d n jo j E vropi, gde je
izu zetn o m alo p ro sto ra posvećeno Ju g o slav iji, a posebno jugo slo v en sk o -
-ita lija n s k im odnosim a. (H. B atow sky, C entral E urope in th e P olicy of
th e G reat P o w ers in th e P eriod 1919-1939, W a rsh au 1970; O. C arm i,
La G ra n d e-B reta g n e e t la P etite E n te n te , G eneve 1972; J. R otshild,
E ast C entral E urope B e tw e e n the T w o W orld W ars, W ash in g to n 1974;
M , L. R ecker, E ngland u n d der D onaraum 1919-1929. P roblem e einer
eu ro p ä isch en N a ch krieg so rd u n g , S tu ttg a r t 1976; D. E. K aiser, E cono­
m ic D ip lo m a cy and O rigins o f th e S ec o n d W orl W ar. G erm a n y, B ri­
tain, France and E a stern E urope 1930-1939, P rin c e to n 1980.)
K ad a je reč о našoj is to rio g ra fiji k o ja se u p o sled n jih d e se ta k go­
d in a sve vise bavi sp o ljn o p o litičk im položajem Ju g o sla v ije izm eđu d v a
ra ta i n je n im m eđ u n a ro d n im o dnosim a (A. M itrović, J u g o s la v ia n a ko n -
fe r e n c iji m ira 1919-1920, B eograd 1969; V. V in av er, J u g o s la v ia i M a-
d arska 1918-1933, B eograd 1971; J u g o s la v ia i M adarska 1933-1941, B e­
o g ra d 1976; J u g o s la v ia i F rancuska iz m e d u d va svetska) rata. (Da li
je Ju g o sla vija bila fr a n c u s k i „ sa telit”), B eograd 1985) p o treb n o je n a -
g lasiti da je u o b lasti ju g o slo v en sk o -ita lija n sk ih odnosa (sa izuzetkom
k n jig e V. V in av e ra „ Ju g o sla v ija i F ra n c u sk a izm edu dva sv e tsk a r a ta ”)
sra zm ern o više ra d o v a posvećeno ja d ra n sk o m p ita n ju i počecim a sp o lj-
nopolatičkog d elo v an ja n o v o stv o ren e ju g o slo v en sk e držav e, nego p e ri­
odu trid e s e tih g o d in a ovog veka. (B. K rizm an , Ja d ransko p ita n je na
P a riško j m iro v n o j k o n fe r e n c iji (28. ju n a 1919 — 9. d ecem b ra 1919.),
Isto rija X X veka, VII, 1965; A. M itrović, A p r ils k i p regovori о Ja d ra n s­
k o m p ita n ju na k o n fe r e n c iji m ira 1919, Isto rija X X veka, V III, 1966;
D. Šepić, Italija, sa ve zn ic i i ju g o slo ven sko p ita n je , Z ag reb 1970, D. R.
Ž ivojinović, Ita lija и D alm aciji 1918-1920, Z ad a rsk a re v ija , 1-2 1974; E.
M ilak, K ra lje v in a Srba, H rva ta i S lo ven a ca i R im s k i sp o ra zu m (1922-
-1924), Isto rija X X veka, X IV -X V , 1982)
P o litici V elike B rita n ije p re m a ju g oslovenskoj d rž a v i posvećeno je
n ek o lik o z n a č a jn ijih p rilo g a: D. R. Ž ivojinović, V e lik a B rita n ija i R a-
p a lski u g o vo r 1920. godine, Is to rijsk i časopis, X V III, 1971; V. V inaver,
E n g leska i ita lija n sko „ zaokr u živ a n je Ju g o sla v ije ” 1926-1928, Isto rija
X X v eka, V III, 1966; Ž. A vram ovski, E n g leska i p ita n je B a lka n sko g p a k-
ta 1930-1933. S v etsk a ekonom ska k riz a 1929-1934. godine i n je n odraz
u ze m ljam a ju g o isto č n e E vrope, B eograd 1977; S ta v b rita n sk e diplom a-
tije p rem a sk la p a n ju b alkanskog sp o ra zu m a (1933-1934), R ad o v i In s titu -
ta za h rv a ts k u p o v ijest, 16, 1983; P ita n je balkanskog garantnog p a kta
i ju g o s lo v e n s k o -b u g a rs k i odnosi 1925. g o dine и s v e tlu b rita n sk e p o li­
tik e na B a ika n u , V o jn o -isto rijsk i glasnik, 2, 1984.
9
 O snovu istra ž iv a n ja p o litik e V elike B rita n ije p re m a ju g o slo v en sk o -
-ita lija n sk im sukobim a p re d sta v lja la je p rv e n stv e n o ob im n a g ra đ a u
lo ndonskom P u b lic R ecord O ffice-u i to sled eći fondovi b rita n sk o g M i-
n is ta rs tv a sp o ljn ih poslova (F oreign O ffice): l)G e n e ra l C o rresp o n d en ce;
2) C o n fid en tal P rin t, C en tral E u ro p e; 3) C o n fid en tal P rin t, S o u th -E a s­
te rn E u ro p e; 4) P riv a te O ffice, In d iv id u al files; 5) P riv a te C ollections,
M in iste rs a n d O fficials, kao i sa v re m e n a b rita n s k a p u b licistik a , p rv e n ­
stv en o časopisi k o ji su o b ra d iv a li p ita n ja iz o b lasti m e d u n a ro d n ih od­
n osa i m em o arsk a lite ra tu ra . T akode su k o rišćen e engleske, fran cu sk e
i ita lija n s k e zb irk e d o k u m en ata , m eđ u tim , u ovom slu čaju , s obzirom
n a sp ec ifičnost tem e, ovi izvori su služili za p ru ž a n je celo v itije slike u
širim okvirim ai kojii su p ro sto rn o p re la zili g ra n ic e kojim a je om edena
osn o v n a p ro b le m a tik a ovog ra d a.
Od n a ših a rh iv a p re g le d a n i su u A rh iv u Ju g o sla v ije sledeći fo n ­
d o v i: 1) M in ista rstv o trg o v in e i in d u s trije K ra lje v in e Ju g o sla v ije ; 2)
F o n d M in ista rstv a fin a n sija K ra lje v in e Ju g o sla v ije i 3) C e n tra ln i p re s-
-b iro K ra lje v in e Ju g o sla v ije . U D iplom atskom a r h iv u S aveznog se k re -
ta rija ta in o stra n ih poslova p ro u č en je 1) fond K ra lje v sk o g p o slan stv a u
L o n d o n u ; 2) K o n z u la rn o -trg o v in sk o o d e lje n je K ra lje v in e Ju g o sla v ije i
3) Z b irk a V ojislava Jo v an o v ića -M aram b o a. T akode su p rilik o m is tra -
ž iv a n ja biU k o rišćen i i delovi p riv a tn e o stav štin e M ilice R akić.
C ini se važnim u p o zo riti da je a rh iv s k a g ra d a n aše p ro v e n ije n -
cije z n a tn o m an je k o rišćen a, s obzirom da osim o p štijih p o d a ta k a i po-
g leda n a b rita n s k u politiiku p re m a Ju g o sla v iji n isu p ru žali, sa izuzetkom
p o m en u te R akićeve zao stav štin e, više m ogućnosti za istra ž iv a n je ove
p ro b lem a tik e. T akode je, u vezi sa p o m en u tim , n eophodno re ći da n ije
re c о n e d o s ta tk u g ra d e v eć о n jen o j sad ržin i, j e r se n a o sn o v u u p o re d i-
v an ja a rh iv sk o g m a te rija la b rita n s k e p ro v e n ije n c ije i izvora k o je pose-
d u ju n aši a rh iv sk i fondovi, uočava da je n ep o sred an k o n ta k t izm edu
ju g o slo v en sk e i b rita n sk e v lad e bio p rv e n stv e n o o stv a riv a n preko b ri­
tan sk o g p o slan ik a u B eogradu.

10
 GLAVA PR VA

V E LIK A B R IT A N IJA I JU G O S L O V E N S K O -IT A L IJA N S K I O D N O SI

D V A D ESETIH G O D IN A

V elika B rita n ija je bila veom a z a in te re so v a n a da zbog o ču v a n ja

sv o jih pozicija p u tem p o litik e o d rž a n ja m ira i sta b iln ih m e d u n a ro d n ih
odnosa b u d e je d a n od o d lu ču ju ćih fa k to ra u o d rž a n ju v ersajsk o g p o re t-
ka. J e d a n od n je n ih o sn o v n ih p rin c ip a u spoljnoj politici, koga se dr,-
žala tokom čitav og m e d u ra tn o g perio d a, bilo je u sp o sta v lja n je ra v n o te ž e
sn ag a u E vropi, što je značilo budno m o triti da n i je d n a e v ro p sk a d r-
žava ne ojača do te m ere da bi u grozila postojeći e k v ilib riju m u m e d u -
n aro d n im odnosim a. S led stv en o tom e, o n a je još od v re m e n a M irovne
k o n fe re n c ije u P a riz u n asto ja la da sm iri sukobe i d o p rin ese p o b o ljšan ju
ju g o slo v en sk o -italija n sk ih odnosa.
Ita lija n s k a te ž n ja da p o tisn e fra n c u sk i u ticaj u oblast* c e n tra ln e
i ju g o isto čn e E v rope i tim e u m a n ji fra n c u sk i s ta tu s vodeće k o n tin e n -
taln e sile, o d g o v arala je d v a d e se tih g o d in a V elikoj B ritanijii, tak o da je
on a u Ita liji v id ela m oguću, a potom i s tv a rn u p ro tiv te ž u fran cu sk o j
h eg em o n iji. U ovim opštim o k v irim a k re ta la se br:itanska p o litik a p re ­
m a ju g o slo v en sk o -italija n sk im sukobim a, u k o jim a su ita lija n sk o -fra n -
cuske su p ro tn o sti ig rale v až n u ulogu.

1. O snovne k a ra k te ristik e i p ra vci b rita n sk e sp o ljn e p o litik e

U p o k u šaju da se d e fin išu osn o v n a n ačela b rita n sk e sp o ljn e p o ­

litike, već na p rvom k o ra k u dolazi do su o ča v an ja sa činjenicom da je
to m oguće u č in iti sam o u n a jo p štijim pojm ovim a, je r V elika B rita n ija
n ije im ala je d in s tv e n sp o ljn o p o litičk i p ro g ram ko jim se ru k o v o d ila u
svojim m eđ u n aro d n im a k tiv n o stim a .1 U ob ičajeno je reći da je g lav n i
1 U porediti: W. N. M edlicott, British Foreign Policy since Versailles 1919-1963,
London 1968 2; A. Wolfers, Britain and France between Two Wars, Conflicting
Strategies of Peace since Versailles, New York 1940; F. S. N orthedge, The Tro­
ubled Giant, Britain among the Great Powers 1916-1939, London 1966; E. Spier,
Focus Footnote to the History of the Thirties, London 1963; J. Connel, The
Office 1919-1945. A Study of British Foreign Policy and it’s Makers1 1919-1951,
London 1958; I. Colvin, Vansittart in Office, An historical survey of the ori­
gins of the Second world war based on the papers of Sirt Robert Vansittart,
Permanent Under-Secretary of State for Foreign Affairs 1930-1938, London 1965;
M. H oward, The Continental Commitment, The dilema of British defence po­
lity in the era of the two world's wars, London 1972; P. A. Reynolds, British
Foreign Policy in the Inter-war Years, London 1954; E. H. Carr, Britain, A Study
of Foreign Policy from the Versailles Treaty to the Outbreak of War, London
1939; Č. Popov, Od Versaja do Dancinga, Beograd 1978.

11
 b rita n s k i in tere s bio m ir; d a ona n ije im ala te rito rija ln ih a sp ira c ija na
ev ropskom k o n tin e n tu , a li d a je bila p ro tiv u sta n o v lja v a n ja bilo čije
h eg em o n ije u E v ro p i; da se b o rila za o ču v a n je in te re sa sv o jih d o m in i-
ona, o d rž a n je k o lo n ija i m a n d a tn ih te rito rija i o ču v a n je k o m u n ik a c ija
u n u ta r sv o je im p erije. Ipak, to su sam o o p šte postavke.
O snovna p re o k u p a c ija V elike B rita n ije , u sp o sta v lja n je op šteg m i­
ra, p re d s ta v lja la je ish o d ište sv ih o stalih b rita n s k ih tež n ji i o d re d iv a la
n ač in e n jih o v o g o stv a riv a n ja . Na p rv i pogled in sistira n je n a n eo phod-
n o sti da se od rži i očuva u n iv e rz a ln i m ir, n a s to ja n je d a se, po K e r-
zonovim rečim a iz 1921. g o dine „izb riše p ro šlo st i ra sp rš i p o sto jeća a t-
m o sfera r a ta ”2 i stv o ri psihologija m ira m ed u naro d im a, im alo je sv o ju
m o raln u težin u i v re d n o st, a li p re v ed en o n a je z ik p ra k tič n e politiike, zn a-
čilo je isk o ristiti o p šti in te re s za o stv a riv a n je so p stv en ih ciljeva. D ru -
gim rečim a, za V eliku B rita n iju je sv e tsk i m ir p re d s ta v lja o osnovni
in teres, n erazlu čiv od n je n ih eko n o m sk ih p o treb a . Ne m ali b ro j engles-
k ih d rž a v n ik a je izjav ljiv ao da n jih o v a zem lja želi m ir u im e ekonom ­
sk ih p re im u ć sta v a k o je jo j je on m ogao p ru ž iti.3 Ne tre b a zafooraviti
da je o strv sk a k ra lje v in a i po red p o v eć an ja svoje im p e rija ln e te rito rije ,
izašla iz prvog sv etsk o g ra ta ekonom ski oslab ljen a. U k u p n a p riv re d n a
p ro izv o d n ja o pala je za 20% , dok su ra tn i rash o d i, p o v eć an je d ržavnog
d u g a tokom ra tn ih godina, n e v ra ć e n i p re d ra tn i i ra tn i zajm o v i d a ti
ev ro p sk im d ržav am a, u čin ili da položaj engleske k ra lje v in e kao n a jv e -
ćeg svetskog k re d ito ra iz v re m e n a p re p rv o g svetskog ra ta v iše nik ad a
n ije bio ponovo u sp o sta v lje n .4
K ak o o b n o v iti n e k a d a šn ji sv e tsk i p ro s p e rite t i trg o v in u i n a taj
n ačin o s tv a riti p riv re d n o o ž iv lja v a n je V elike B rita n ije , s m a n jiti broj
n ez ap o slen ih i podići živ o tn i sta n d a rd , bila je je d n a od o sn o v n ih p re o ­
k u p a c ija b rita n sk ih v la d a ju ć ih kru g o v a, je r bez visokog ste p e n a ra z v it-
ka sv etsk e trgoving, bili bi d o v ed e n i u p ita n je b rita n s k a p riv re d a i
n je n p ro sp e rite t. N o v em b ra 1923. g o dine b rita n sk i m in is ta r fin a n sija
B ald v in je izjavio da su ,,in tere si b rita n s k e im p erije u d ru g im zem lja-
m a u p rv o m re d u ek o n o m sk e p riro d e . K ad a govorim o о m iru kao n a j-
većem b ritan sk o m in te re su , m i m islim o da b rita n s k a trgo vina, k o ja inia
su š tin s k u v až n o st za naš naro d , n a jb o lje n a p re d u je u m iru .”5 O tuda, či-
ni se, m oglo bi se g o v o riti о sv o jev rsn o j b rita n sk o j ekonom skoj s tra te -
giji m ira, k o ja je težila s tv a ra n ju uslova za p riv re d n u o b n o v u E vrope,
a u in te re su en g lesk e in d u s trije i trg o v in e.
D a bi se o stv a rila ovako za m išljen a politika, k o ju je o n o v rem en i
en g lesk i ek o n o m ista A r tu r S a lte r n aziv ao „econom ic a p p ro a c h to p e ­
a c e ”6, bilo je n eo p h o d n o p re svega u sp o sta v iti ra v n o te ž u sn ag a na e v ­
ropskom p ro sto ru , što je bio sa sta v n i deo tra d ic io n a ln e b rita n s k e po­
litik e, zasn o v an e n a u v e re n ju da sg n e sm e d o p u stiti p re te ra n o sn ažen je
bilo k o je k o n tin e n ta ln e sile n a ra č u n d ru g ih d ržav a. M edutim , fr a n ­
cu ski sistem saveza sa n o v o stv o ren im d rž av am a pon ik lim n a tlu ne-
2 A. Wolfers, n. d., 202.
3 P. A. Reynolds, n. d., 16.
4 A. J. P. Taylor, English history 1914-1945, London 1970, 169.
5 A. Wolfers, n. d., 209.
6 A. Salter, The Economic Organisation of Peace, Foreign Affairs IX,
1930/1931, 42-56, 45.

12
k a d a šn je A u stro -U g arsk e, s tv a ra n je M ale A n ta n te k o ja je fcrebalo da
posluži kao „ s a n ita rn i k o rd o n ” p re m a S o v jetsk o j R u siji n a isto k u i N e-
m ačkoj n a zapadu, i b u d e p ro tiv te ž a m ogućim rev iz io n ističk im za h te -
v im a p o b eđ en ih država, n a s to ja n je da se N em ačka p o litičk i izoluje,
ned v o sm islen o su u k az iv a li n a fra n c u sk u n a m e ru d a d o m in ira ev ro p -
skim k o n tin e n to m . Tokom p rv e p o sle ra tn e d ec en ije V elika B rita n ija je
n ep o v o ljn o gledala n a fra n c u sk u p re d o m in a c iju na evropskom tlu . Od
sam og p o četk a d v ad e setih godina, B rita n c i su bili p ro tiv fra n c u sk ih
p o litičk ih veza u sre d n jo j i jugo isto čn o j E vropi, s m a tra ju q i ih u jed n o i
o stacim a p re d ra tn e m e d u n a ro d n e p o litik e saveza i videći u n jim a po-
k u ša j da se održi sta ln a podela E vrope n a po b ed n ice i p o b ed e n e.7
F ra n c u sk a k oncepcija o ču v a n ja m ira u p o tp u n o sti se ra z lik o v a la
od b ritan sk e. N jeno osnovno p o lazište bilo je n a sto ja n je da elim in iše i
n a im a n ju m o gućnost ponovnog ja č a n ja n em ač k e države. O tu d a je za
F ra n c u sk u bilo n eophodno na sam om p o četk u m e đ u ra tn o g p e rio d a is-
k o ris titi sv o iu voi'nu nadm oć i iz g ra d iti bezb ed n o sn i sistem u E vropi,
Voji bi služio o č u v a n ju s ta tu s q u o -а o d ređ en o g m iro v n im u govorim a,
č iie su o d red b e m o rale biti strogo poštovane. a ako je bilo p o treb n o ,
b ra n ie n e i o ru ž an im p u tem . Ova fra n c u sk a k o n cep cija ,,n ao ru žan o g m i­
r a ” k o sila se sa engleskim stav o m о p o tre b i p a c ifik a c ije p u te m ra z o ru -
žan ja. Za V eliku B rita n iiu ra z o ru ž a n je je p re d sta v lja lo s a sta v n i i k o n s-
titu tiv n i deo m ira i b ez b ed n o sti u sv etu . F ra n c u sk o p o lazište d a je si-
g u rn o s t in d iv id u e zavisna od n acio n aln e sig u rn o sti, što je p o d ra z u m e -
valo da ie n aib o lji način da se jed n a d rž av a oseti bezbeđnom tak o što
će svoiom vojnom snagom s tv a ra ti kod d ru g ih d ržav a osećaj n e s ig u r-
r o s ti. B ritan ci su s m a tra li n e p rih v a tljiv im i čak .,z a sta re lim ” .8
S u štin a eng leskog n ač in a za p re v a z ila ž e n je ovak v ih s h v a ta n ja sa-
sto ja la se u s tv a ra n ju a tm o sfe re o p šte bezbednosti, s u p ro ts ta v lja ju ć i
fran cu sk o j p aro li „ n e sig u rn o st d ru g ih ie sig u m o st za F ra n c u s k u ” , svo-
ie geslo ,,b ezb ed nost d ru g ih je bezb eđ n o st za Velikru B rita n iju ” . Stoga
je sastav n i deo svih b rita n s k ’h n a sto ia n ja za o d rž an jem o p šteg m ira
u k lju civ ao n ie n u a k tiv n u ulugu u pilariiim a ra z o ru ž a n ja . E n g lesk a n i­
je p rih v a tila fra n c u sk u tezu d a se p ro b lem i ev ro p sk e s ig u m o sti m ogu
re š a v a ti p u te m n a o ru ž a n ja kao a p so lu tn e m e re bezb ed n o sti v e rsa isk o g
sistem a. Ona, istin a , n ije isk liu č iv a la n a o ru ž a n je u p o tp u n o sti, a li je.
kao i u odnosim a p o litičk ih snaga i na ovom p lan u težila ra v n o te ž i u
sm islu n jeg o v o g p ro p o rcio n aln o g u m a n jiv a n ja . u p ra v o kao jed n o m od
uslo v a za p o stizan ie političk o g ekviM briium a. ..N aoružani m ir” zn a-
čio ie p o te n c iia ln i izvor su koba izm edu bloka o o b ed e n ih i g ru p e po-
b ed n ik a i p re tio je, p re m a b rita n sk o m m islie n ju , da kod p rv e g ru p e
n ezad o v o listv o ..n ad v lad a zd ra v razu m i E v ro p u ponovo baci и h ao s” .9
P o red toga, en g lesk i d rž av n ici su h^rdili da će sm a n je n je n a o ru ž a n ja
n o b o lišati ekonom ske uslove u svetu, u m a n jiv si tako i m e d u n a ro d n u
7 D. E. K aiser, Economic Diplomacy and the Origins of the Second World
War, Germany, Britain, France and Eastern Evrope 1930-1939, Princeton 1980, 19.
8 S. Kins-Hall, Anglo-French Relations, In ternational Affairs, X, 1931, 778-
-801, 786.
9 Arhiv Jugoslavije, C entralni pres-biro K raljevine Jugoslaviie 1929-1941
(u đaljem tekstu, AJ, СРВ), f 34.

13
za te g n u to st.10 D rugim rečim a, ra z o ru ž a n je je m oralo p re th o d iti b ezbed-
nosti, a ne b ezb ed n o st n a o ru ž a n ju .
F ra n c u sk a je, sa svoje stran e , n e p re k id n o tra ž ila nove g a ra n tije
svoje b ezb ednosti, n asto ja la da p rid o b ije V eliku B rita n iju za sv o ju ev -
ro p sk u p o litik u . sm a tra ju ć i da savez sa o strv sk o m k ra lje v in o m „m o ra
p o stati u g ao ni k am en fran cu sk o g sig u rn o sn o g siste m a.” 11 M edutim , u
osnovnom p ita n ju fran cu sk e sp o ljn e politike, k o je je d o m in iralo celo-
k u p n im m e d u ra tn im razd o b ljem , V elika B rita n ija i F ra n c u sk a nisu m og­
le d v a d e se tih godina naći zaje d n ičk i jezik. Bio je to p ro b lem N em ačke
i n je n e b u d u ćn o sti u E vropi.
B rita n sk i sta v p re m a N em ačkoj bio je o d re d en ekonom skim i po-
litičk im m o tivim a, ko ji su se nalazili u tesn o j povezanosti. N a g la šav a-
ju ć i n eo p h o d n o st o d rž a n ja m ira u im e ekonom ske obnove E v ro p e n akon
z a v ršetk a ra ta , b rita n s k i d rž av n ici i ek o n o m isti su već p rv ih p o ra tn ih
g odina isticali kako će ev ro p sk o i svetsko p riv re d n o o z d ra v lje n je b iti
sam o delimiično, dokle god N em ačk a b u d e p re d sta v lja la c e n ta r p rv e
p o slera tn e p riv re d n e k rize 1920-1923, što je u s tv a ri značilo z a h te v za
ekonom skom obnovom N em ačk e.12 Jo š na M irovnoj k o n fe re n c iji u P a ­
rizu V elika B rita n ija je istu p ala, n a su p ro t F ran c u sk o j, p ro tiv p re te ra -
nog p riv re d n o g sla b lje n ja N em ačke i n jen o g o p te re ć iv a n ja p re v elik im
re p a ra c ija m a .13 F in a n sijsk i s tru č n ja k b rita n sk e deleg acije u P arizu ,
Džon K ejn s. zabeležio ie reči g en e rala S m atsa izgovorene p rilik o m p o t-
p isiv an ja V ersajsk o g ugovora, k o je su jasn o u k az iv a le na b u d u ći b ri­
ta n sk i sta v p re m a n jegovim o d re d b a m a : ,.P o sto je te rito rija ln a re še -
n ja k o ja će tre b a ti da se m e n ja ju ; p o sto je g a ra n tije za k o je će se u s-
koro p o k az ati da n isu u sk lad u sa rasp o lo žen jem n a c ija ; p o sto je re p a -
rac;ije k o je neće b iti m oguće u p o tp u n o sti n a p la titi, a da se zn atn o n e
o šteti in d u s trijs k i p o te n c ija l E v ro p e: njih o v o sm a n je n je i o la k ša n je (us-
lova n iih o v e isplate) biće u opštem in te re su .”14
N em ačk i problem bio je sa engleske s tra n e p o sm a tra n kao deo
b rita n s k ih p riv re d n ih in te re sa . P re p rv o g sv etsk o g ra ta N em ačka je
bila je d a n od n a jja č ih b rita n s k ih kupaca, a ak o bi se n em ač k a p riv -
re d a ponovo ,,p o stav ila n a n o g e” , to je m oglo d o p rin e ti ra z ra s ta n ju
sv etsk e trg o v in e i shodno tom e u m a n jiv a n ju nezap o slen o sti n a b rita n -
skim o strv im a . ,.Bez sa ra d n je sa N em ačkom n em oguća je o b n o v a E v ­
ro p e i sad a p o što su (m irovni) ugo v o ri za k lju č en i poželjno je su o čiti
se sa N em cim a licem u lice, k ak o bi se po stig la (nem ačka) obnova što
je p re m o g u će” , saopštio je b rita n s k i p re d se d n ik v lad e L ojd D žordž
svom francuskom l kolegi M ileran u u m aju 1920. g o d in e.15 Š tav iše, ako
je tre b a lo tra ž iti v elik e re p a ra c ije od N em ačke, za k o je je bilo p re d v i-
d en o da b u d u p laćene u n a tu ri, što je d ire k tn o pogadalo b rita n s k i ;iz-
10 D. E. K aiser, n. d., 16.
11 A. W olfers, n. d., 76.
12 P. A. Reynolds, n. d., 18; Č. Popov, n. d., 162.
13 О britan sk o j politici na konferenciji m ira u Parizu opšim ije: C. J. Lowe-
-M. L. Dockrill, The Mirage of Powers, British Foreign Policy 1914-1922, II, Lon­
don 1972.
14 J. M. Keynes, Essays in Persuasion, London 1933, 19.
15 C. J. Lowe — M. L. Dockrill, n. d., 352.

14
voz uglja, svakako da B ritan ci n isu im ali n am ere da n a n jim a in sisti-
ra ju u istoj m eri kao F ran cu zi.
Za V eliku B rita n iju p ita n je nem ačkog ponovnog d olaska u re d
ev ro p sk ih d ržav a n ije glasilo „da li je p u stiti da ja č e ” već „do kog ste -
p en a dozv o liti d a se o sn až i?” E ngleska je jasn o sta v lja la do z n a n ja d a
p re te ra n o ja č a n je N em ačke n ije u n jen o m in tere su . Iako joj je F r a n ­
cuska često p re b aciv ala što se d rži dal je od evropskog k o n tin e n ta i či-
ni u stu p k e N em ačkoj, ona je bila svesn a da bi p rih v a ta n je p o litičk o g
k u rsa k o ji bi je u p o tp u n o sti izolovao od ev ro p sk ih zb iv an ja u E vro­
p i „m ogao izazv ati ev ropsko u d ru ž iv a n je p ro tiv nas b acan jem F ra n c u s-
ke u n em ačk o n a ru č je i uslovio bi da obe s re d u ju svoje ra z m iric e na
naš ra č u n .” 16 U ostalom . sam oj b rita n sk o j p o litici ra v n o te ž e sila bilo je
su p ro tn o d o p u stiti da nem ačk a snaga do stig n e svoj m ak sim u m , dok je
n a d ru g o j s tra n i u p ra v o ta p o litik a za h te v ala en g lesk o p o d rž a v a n je n e-
m ačk ih težn ji da se oslobodi „v e rsajsk o g s u ž a n js tv a ” , kako bi p re d s ta v -
ljala p ro tiv te ž u fran cu sk o j h egem oniji. Bio je to k lasičan m etod b ri­
tan sk e p o litik e ev ro p sk o g ek v ilib riju m a , s ta ja n je n a s tra n i tre n u tn o
slabijeg, što joj je davalo p restiž u odnosu n a d ru g e ev ro p sk e sile,
p rv e n stv e n o F ran c u sk u . a u jed n o sm an jiv alo n jem u , englesku, odgo-
v o rn o st u b a v lje n ju evropskim p ita n jim a . P ojavom fašističk e Ita lije ,
b rita n s k a v lad a je. kako se činilo, polovinom d v a d e se tih godina, d o b i-
la još jed n o g ..sav ezn ik a” za ra v n o te ž u p re m a F ran c u sk o j.
K ako se tre ć a decen ija d v ad eseto g v ek a bližila k ra ju , u p ra v o ova
p o litik a ra v n o te že sn ag a sta v lja la je V eliku B rita n iju u situ a c iju da
sv o ju ulogu a r b itra u ev ro p sk im ra zm iricam a sve češće s m a tra ,.ne-
z a h v ain o m ” . O na se, takoreći, n ašla izm edu d v e v a tre . bežeći od Scile
n a le ta la ie n a H a rib d u . zbog svoje p o litik e k o m p ro m isa i sitn ih u s tu -
paka, kako bi zadovoljila re v iz io n ističk e a p e tite i fra n c u sk u glad za
sig u rnošću. Na je d n o j stra n i bila је suočena sa n ek o n tro lisan im s tra -
hom zbog m ogućeg slom a v ersajsk o g sistem a, dok je n a d ru g o j m o ra-
la s m iriv a ti n ezad o v o ljstv o i o g o rčen je postojećim e v ro p sk im p o retk o m .
U stu p ci u č in je n i na jed n o j s tra n i izazivali su stra h n a d ru g o j; izla-
ž en je u su sre t za h te v im a zag ovornika s ta tu s q u o -а, jačalo je re v iz io n is-
tičk e p ro h te v e p ro tiv n ik a „v e rsajsk o g d ik ta ta ” .
C elokupno ovo političk o b a la n sira n je koje je podsećalo n a h ra -
n je n je g lad n ih blizanaca jed n o m kašikom . bilo je u sm ere n o n a s tv a ra -
n je m irn o g zaled a za b a v lje n je p ro b lem im a izv an e v ro p sk ih g ran ica.
N akon z a v ršetk a ra ta . V elika B rita n ija n ije m ogla više u živ ati u svojoj
v ik to rija n s k o j „ sja jn o j izo laciji” . E v ro p sk i k o n tin e n t je sv o jim z b iv a n ji-
ma, ta la sa n jim a i b u ra m a sužavao L am anš ko ji je p re d ra tn o m E nglezu
v ik to riia n sk e ep o h e bio u sm islu u d a lje n o sti b rita n sk o g o strv lja od E v­
rope, gotovo isto što i A tla n tik p re m a am eričk o m k o n tin e n tu .17 Ipak,
saz n an je da se v ise n e m ože đ rž a ti po s tra n i od ev ro p sk ih d o g ađ aja,
stv o rilo je sada u E ngleskoj nov u k rila tic u — ,.bez o b av e za” (non-
-co m m itm en t).

16 A. Cham berlain, The Permanent Basis of British Foreign Politcy, Fo­

reign Affairs, IX, 1930/1931, 535-546, 540.
17 A. Cham berlain, The Permanent Basis, 538.

15
 I u p ra v o taj z a h te v da se što je m oguće m an je o b av e zu je u bilo
kom p o g led u ili p o d ru č ju E vrope. uslovio je da je u b rita n sk im oči-
m a D ru štv o n a ro d a im alo posebno v až n u ulogu. U p rvom tre n u tk u ova
m e d u n a ro d n a in s titu c ija treb a lo je da, p re m a zam isli L ojda D žordža,
posluži za što veće a n g a žo v an je S je d in je n ih A m eričk ih D ržav a u cilju
o d rž a v a n ja ev ro p sk e ra v n o te ž e .18 K ad a je am eričk i S e n a t odbio da ra -
tifik u je V e rsajsk i m iro v n i ug'ovor, D ru štv o n aro d a je po stalo za V eli­
ku B rita n iju o rg a n iz acija od p re v a sh o d n e važnosti u re š a v a n ju e v ro p ­
sk ih i sv etsk ih p ita n ja , u torn sm islu što je pom oću te o rg a n iz acije
n a sto jala da utiče n a p o v o ljan ishod k o n tin e n ta ln ih n esp o razu m a.
„D ru štv o n a ro d a je ono telo kom e će se V elika B rita n ija p rv o o b ra titi
ako dođe do teškoća u bilo kom d elu s v e ta ” — isticao je O stin Č em -
b erlen , b rita n s k i m in ista r sp o ljn ih poslova u p erio d u 1924-1929. godi­
ne — „ona u celini p rih v a ta D ru štv o n aro d a kao tem elj svoje sp o ljn e
p o litik e i n alazi u š ire n ju njegovog u rtic a ja n a jb o lju g a r a n tiju m ira i
sled stv en o tom e, n a jb o lje o b ez b ed iv an je b rita n s k ih in te re sa .” 19
O tu d a je b rita n s k a uloga u Z en ev i treb a lo da bu d e u sm e re n a ka
d aljem o d rž a v a n ju s ta rih p rija te ljs ta v a , tra ž e n ju n ač in a za p o m ire n je
i u sk la d iv a n je odnosa m eđ u d o ju čerašn jim n e p rija te ljim a i da služi kao
v ezn a k a rik a izm edu o stalih sila. K ao n a jv iši cilj b rita n sk e p o litik e u
pogledu D ru štv a n aro d a, en g lesk i d rž av n ici su isticali n a sto ja n je da se
o n em ogući ra z d v a ja n je E vrope na d v a n e p rija te ljs k a ta b o ra i d a b ri­
ta n sk a u lo g a’ a r b itr a u ev ro p sk im z b iv a n jim a i d alje o sta n e n eo p h o d -
na u re š a v a n ju k o n flik tn ih s itu a c ija jer, kako je govorio O. C em b er-
len, „ b rita n sk i sa v e t je u v e k tra ž e n i tačno je k ad a se kaže d a je n je -
na (b ritan sk a) n e p ris tra s n o s t p ra v iln o sh v aćen a i sa za h v aln o šću p ri-
m a n a .” 20
E n gleska že lja i te ž n ja d a im a što je m oguće m a n je obaveza u
E vropi, p ro isticale su iz n jen o g d v o stru k o g položaja u sv etu . N a jed n o j
s tra n i ona je bila ev ro p sk a držav a, dok je n a dru g o j p re d sta v lja la sv e t-
sk u im p e riju k o ja je z a h v a ta la ogro m n o p ro s tra n stv o od oko 40.000.000
k m 2. V e rsajsk im m iro v n im ugovorom u n je n e g ran ice su bile u k lju č e n e
n ek e od p re d ra tn ih k o lo n ija u istro čn o j A frici kao te rito rije pod n je ­
nim m an d ato m , nek o lik o o s trv a n a P acifik u , a m irom u S e v ru dobila
je M eso p o tam iju (Irak), P a le stin u i P ro te k to ra t n a d A l-H idžasom . No,
u b rzo po z a v rše tk u ra ta došlo je do po jav e oslobodilačkih p o k re ta u n u -
ta r ovog k o lo n ija ln o g c a rstv a. T okom 1919. godine V elika B rita n ija se
suočila sa u sta n k o m u E giptu, o tp o ro m u z a p a d n o n i P a k ista n u , ra to m
sa A fg an istan o m .
N a re d n e g odine došlo je do p o k re ta za oslo b o d en je od b rita n s -
kog p ro te k to ra ta ii Ira k u , a k ra je m 1921. g odine m o rala je p rih v a titi
o tc e p lje n je Irske, dok su početkom trid e se tih godina In d ija i B u rm a
sv o jim a n tib rita n sk im p o k re tim a p o tk o p av ale tem elje n ajv ećeg kolo n i­
jaln o g ca rstv a u is to riji.21 P o red toga, p rv i sv etsk i r a t je pokazao svu
18 Č. Popov, n. d., 163.
19 A. Cham berlain, The Permanent Basis, 542.
20 Isto.
21 J. A. Spender, Great Britain Empire and Commonwealth 1886-1935,
London, 1936, 458.

16
v až n o st b rita n sk ih im p e rija ln ih izvora, a pobeda je d onela sobom po-
v ećan e odg o v o rn osti u pogledu m andatn.ih te rito rija i istak la u prvi
p lan p ita n je d o m in io n a i n jih o v o g odnosa p re m a m atici zem lji.
P o k re ti u ko lo n ijam a n a sta n je n im ev ro p sk im stan o v n ištv o m koji
su u d ru g o j p o lovini X IX i početkom X X v ek a doveli do d a v a n ja s fa -
tu sa d o m in io n a K an ad i, A u stra liji, N ovom Z ela n d u i N ju fa u n d le n d u . za-
tim n ep o sred n o posle ra ta Irskoj, n am e tn u li su p ita n je nove o r g a n z a -
cije u n u ta r b rita n s k e im p erije. K ao re z u lta t p ro m e n je n ih odnosa iz-
m eđ u V elike B rita n ije i n je n ih kolonija, b u d u ćih d o m in :ona, n a s ta la je
B rita n sk a za jed n ica n a ro d a — K om onvelt. Im p e rija ln a k o n fe re n c ija
o d ržan a 1926. godine u L on d o n u treb a lo je da re g u liše v ita ln a p 'ta n ja
izm eđu m etro p o le i dom iniona. Tom p rilikom je bilo odlučeno da su
d o m in io n i a u to n o m n e jed in ice u n u ta r b rita n s k e im p erije. je d n a k e po
svom e statu su , ni u jed n o m pogledu p o d re d en e je d n a d ru g o j u svo-
jim u n u tra š n jim i sp o ljašn jim poslovim a, iako u je d in je n i u svojoj za-
ied n ičk o j p riv rž e n o sti b rita n sk o j k ru n i i slobodno u d ru ž en i kao čla-
novi B rita n sk e zajednice n aro d a. U d ec em b ru 1931. g o d 'n e, b rita n sk i
p a ria m e n t je doneo tak o zv a n i ,,V estm in stersk i S ta tu t” kojim su bili oza-
k o n jen i izn eti stav o v i iz 1926. g o d in e.22
U p ro m en je n im uslovim a o rg a n iz acije b rita n sk o g carstv a, bilo je
p riro d n o da su k o lo n ija ln a p ita n ja odvlačila p a ž n ju V elike B rita n ije od
E vrope, tačn ije, da se ona tru d ila pom oću svoje p o litik e na k o n tin e n tu
da joj p až n ja b u d e što m a n je o k re n u ta d rugoj obali K anala. ,.R azrasta-
ju ća ek o n o m sk a i p o litičk a v ažn o st dom in io n a i n jih o v a nova sloboda
u o d lu č iv a n ju z a h te v a ju ne sam o nove m eto d e i način e n aše sp o ljn e po­
litik e ” — isticao je O stin C em b erlen — „vec i n je n u d ru g a c 'ju o rije n -
ta c iju [. . . ] i ne tre b a li d a k o m p letn o izm enim o naš sta v p re m a E v­
ro p i? ”23 C in jen ica da je V elika B rita n ija u o k v iru svog k o lo n ijaln o g c a r­
stv a počela da se oseća kao p rim u s in te r p ares u odnosu na dom inione,
um nogom e je u ticala i na sta v b rita n sk e ja v n o sti p re m a evropskom
asp e k tu en g lesk e sp o ljn e politike. Ipak, nazad se vise n ije m oglo i B ri­
tanci, b a r o n i u v lad aju ć im k ru g o v im a, p o stali su toga i sv esn i.24 Sa
svoje stran e , F ra n c u z i su često p re b aciv ali U jedinjenom K ra lje v s tv u o-
k u p ira n o st o re k o m o rsk im p ro b lem im a i za p o sta v lja n je ev ro p sk ih p ita -
n ja. 23
22 A. J. P. Taylor, n. d., 323.
25 A. Cham berlain, Great Britain as a European Power, Journal of the
Royal In stitu te of In ternational Affairs, IX, 1930, 180-188, 183.
24 U svom članku „Anglo-French R elations”, S. King-Hall ie između osta-
log pisao: „Rat je izmenio odnose [u n u ta r im perije], dom inioni insistiraju na
svojoj potpunoj državnosti [ . . . ] Čovek na b ritanskim ulicam a sagledao je
sve ono što nije nikada ran ije video, da spoljna politika utiče na njegov život,
ljubavi, dubinu džepa, na sve ono što on jeste i čemu se nada da bude.” (Isto,
kao napom ena 8, 780).
^ „Francuska m ora razu m eti”, govorio je u novem bru 1930. godine b ri­
tanski am basador u Parizu Tirel svom belgijskom kolegi „da B ritanija ima sve
m anje i m anje in teresa na K ontinentu. Od 1914. novi fak to r je duboko uticao
na b ritan sk u politiku: to je m eduzavisnost m atice zem lje i dominiona. Ovi drugi
iS ..] mnogo su propatili tokom velikog ra ta [ ...] da omoguće svojoj metro-
poli da poveća njene m edunarodne obaveze i da se angažuje tam o gde interesi
Komonvelta nisu direktno u p ita n ju .” C itirano prem a: N. W aits, Troubled
Neighbours, London 1971, 128.

17
 T esna ekonom ska zavisnost, a v elika geo g rafsk a u d a lje n o st izm e-
đu m etro p o le i n je n 'h dom iniona i kolonija, n alag ale su b rita n sk o j sp o lj­
noj politici da u p rv i plan istak n e o ču v an je svojih po m o rsk ih k o m u n i-
k acija. P o v ećan a pom orska snaga S je d in je n ih A m erič k ih D ržav a i J a -
pana. u g ro žavala ie do ra ta postojeću b rita n sk u su p re m a c iju n a m o ri-
m a. S toga se V el.ka B rita n ija m o rala zn a tn o vise u ovoj o b lasti svoje
sp o ljn e p o litik e o slan jati na A m erik u i voditi ra č u n a i о n jen im in te-
resim a ne sam o u o b lasti P acifik a i D alekog istoka već i u ev ro p sk im
okonom sk m p ita n jim a .26 Ali, i u ovom dom enu svoje „sv e tsk e p o litik e ”
E n g 'e sk a n ije m ogla b iti p o tp u n o izolovana od E vrope.
S redozem no m ore je i po z a v rše tk u prvog svetskog ra ta sačuvalo
s v o jj trad ic io n a ln o m esto u b ritan sk o j spoljnoj politici, o sta ju ć i tako
v i t a ^ a zona n jen o g in tere sa , „g lav n i a rtilje rijs k i p u t ” ko ji je po v ezi-
vao o strv sk u m etro p o lu sa ekonom ski važnim delovim a n jenog ko lo n i­
jaln o g carstv a. Iako je sloboda b rita n sk e pom orske ak c ije na M e d ite ra n u
re tk o bila ek sp licitn o isticana kao b itan in teres, ona je za ovu zem lju
p re d sta v lja la v ažan fa k to r i d ire k tn o je povezivala, tačn ije, u k lju č iv a la
u cv rcp sk e razm irice oko pom orskog p a rite ta izm eđu F ra n c u sk e i Itali-
je, ali ioj je u jed n o p ru ž ala m ogućnost da se i u ovoj o b lasti p o ja v i
kao v rh o v n i a r b ita r u n esp o razu m im a koji su se ja v lja li na sev e rn im
m ed itera n sk im obalam a.
Sa izb ijan jem i šire n je m velik e p riv re d n e k rirz e, osnovna b ri­
tan sk a s h v a ta n ja u oW asti sp o ljn e p o litik e nisu bila izm en jen a. N eop-
h o d n o st o ču v a n ia m ira i d alje je isticana, ali sve n ag lašen ije, posebno
u p ;fa n jim a ra zo ru ž an ja. a d o m in ira n je ekonom skih fa k to ra u n jen o j
sp o ljn o j p c lit'c i bilo je p ris u tn ije nego do tada, je r je V el’k a B rita n ija
b ^ a o zb itjn o pogođena ekonom skom krizom . L a b u ristič k a v lad a k o ja se
p o četk cm tog p erio d a, 1929. godine, po d ru g i p u t našla na čelu d ržav^.
a n ak cn n je polovinom 1931. g cd in e i n acio n aln a koaliciona v lad a u
kojoj su p re o v la d iv ali k o n z e rv a tiv c ;, sm a tra la je da je osnovni uslo v
za p re b ro d a v a n je ekonom ske i njo m e u slo v lje n e političke krize, pono-
vnc u s p o s ta v lja n je m ed u n aro d n o g p o v eren ja, koje je bilo u zd rm a n o k o m -
bin o v an im n ap a d im a ek stre m n o g nacionalizm a i o jača lih m ilita ristič k h
te^ n ji N em ačke i Italije. O vaj o p šti cilj treb a lo је postići sp o razu m n im
re šav an iem p ro b lem a m e d u n a ro d n ih zajm ova, u k la n ja n je m ekonom skog
o ro tek cio n izm a i p o stizan jem p rih v a tljiv ih re š e n ja u o b lasti ra z o ru -
žanja. P o litik a u stu p a k a i ko m p ro m isa p ostala je u ovom razd o b lju
ugaoni k am en b rita n sk o g an g a ž o v a n ja u ev ro p sk im su k o b im a dva već
jasn o o d eljen a bloka. U p rav o tu su se pokazale p ro ro čan sk im S m atso-
ve reči iz 1919. god ne о p riv re m e n o sti z a c rta n ih g ran ica, v isin i re p a -
racija. čv rstin i g a ra n tija , ali je u jed n o bilo očigledno da b rita n sk a v la ­
da n iie sm atrala . n aro č ito isto čn o ev ro p sk e g ra n ic e kao zau v ek date, da
bi o ?a usled toga p reu zela na sebe obavezu njih o v o g o ču v a n ja , kao što
n u e zbog sv oje k a ra k te ris tič n e en g lesk e p ra g m a t čn o sti gledala ni na
m iro v n e ug o vore kao n e p ro m e n ljiv e zakone v ersajsk o g zdanja.
B rita n sk e vlade, bez o b zira na n jih o v u stra n a č k u većin u s m a tra -
le su da p o sre d u ju ć i m edu o stalim ev ro p sk im zem ljam a da p rih v a te
:б Č. Popov, n. d., 153.

18
s ta tu s quo m o d ifikovan do ste p e n a u kom e bi bio p rih v a tljiv za sv ak u
stra n u , m ogii sp re čiti podelu E vrope n a dva n ao ru ž a n a tab o ra , postići
ra z o ru ž a n je nužno za ek o n o m sk u o b n o v u nak o n sv etsk e p riv re d n e d e-
p re sije i osloboditi se ev ro p sk ih obaveza, kako bi se o k re n u le im p eri-
ialn im p ita n jim a i p roblem im a izazvanim ekonom skom krizom i sre -
đ iv a n ju k o lo n ijaln ih teškoća. M edutim , ponovno o ž iv lja v a n je N em ač-
ke pod nacistim a učinilo je o v u p o litik u ned elatn o m i sposobnom je d i-
no za o m o g u ćavanje p ro p a sti evropskog sistem a k o ji je želela da održi
p o g rešn im sred stv im a, na p o g rešan način i u pogrešno v rem e.
D rugim rečim a, d o g ađ a ji č e tv rte d ec en ije X X veka, ,,đavolje de-
k a d e ”, k ak o ju, je slikovito nazvao engleski isto ričar K o k b a m , išli su
ispred još u v e k važećih načela b rita n s k e sp o ljn e p o litik e : „m ir, bez-
b ed n o st p re svega, p o litik a sm iriv a n ja i sitn ih u stu p a k a — bile su p a ­
ro le iza k o jih je b rita n sk i n aro d m a ršira o ili bolje re ći m ileo kroz tr i-
d eset g odina [. . . ] „ m ir” je značio p asiv n o p rih v a ta n je v elik ih soci-
ja ln ih zala [. . . ] „b e zb ed n o st p re s v e g a ” bila je p o litik a k o ja nas je ta -
ko slepo i n e p rip re m lje n o vodila u d ru g i sv etsk i r a t; „ p o litik a sm iriv a ­
n ja i s itn ih u s tu p a k a ” bilo je s tre m lje n je m iru po sv a k u cenu, k o ju bi
d ru g i lju d i p la tili.”27

2. V elika B rita n ija i ja d ra n sko p ita n je 1919-1924

L ondonskim ugovorom od 26. a p rila 1915. godine, Ita lija se oba-

v ezala da će ući u r a t n a s tra n i sila A n tan te, a one su joj z a u z v ra t ovim
ugovorom g a ra n to v a le da će po njegovom z a v rše tk u d o b iti sledeće te ri-
to rije : deo T irola ju ž n ije od p re v o ja B ren e r, T rst, G oricu, G ra d išk u ,
Is tru sa Voloskim . k v a rn e rs k a o s trrv a sa C resom i L ošinjem , zatim k o p -
no od L isarice i T rb n ja do rta P la n k a, V alonu sa zaledem i otokom S a-
sanom , kao i o s trv lje D odekaneza u istočnom M ed itera n u , a bilo joj je
d ato i p ra v o da d ip lo m a tsk i p re d s ta v lja n ezav isn u A lb a n iju .28
Tokom tr a ja n ja ra ta Ita lija n i su bili u v e re n i da ее u p o lp u n o sli
b iti o stv a re n i svi n jih o v i z a h te v i koji su bili p rih v a ć e n i a p rila 1915.
C ak i k ad a je p o stalo jasno, k ra je m 1917. godine, da ju žn o slo v en sk i po-
d an ici H a b zb u ršk e m o n a rh ije im a ju p red sobom kao cilj ra sp a d ovog
v išev ek o v n o g c a rstv a i svoje u je d in je n je sa S rbijom , p re d se d n ik itra li-
ian sk e vlad e O rlando sklopio je sa p red sed n ik o m Ju g o slo v en sk o g od-
bora, A ntom T ru m b ićem , R im ski sporazum a p rila 1918. n a osnovu ko-
ga je b rita n s k a d ip lo m a tija p ro c en jiv ala da su bila re g u lisa n a sva te ri-
to rija ln a p ita n ja u o b lasti jad ra n sk o g basen a „n a bazi n aro d n o sti i p ra -
va n a rc d a na s a m o o p re d e lje n je .”29 M edutim , „k a d a je Ita lija videla
svog d re v n o g n e p r ija te lja [A u stro -U g arsk u ] kako se ra sp a d a p re d n je ­
nim očim a, v elik i tra la s nacio n alizm a za p lju sn u o je celu ze m lju i ona

27 E. Spier, n. d., 32.

28 Up. D. Šepić, Italija, saveznici i jugoslovensko pitanje 1914-1918, Zagreb
1970. i C. J. Lowe — M. L. Dockrill, n. d.
29 PRO, FO 371, f 12218, С 9633(808)92 Italy and Yugoslavia, M em orandum
C. 'H ow w ard-Sm ith-a, 28. novem bar 1927; О Rimskom sporazum u opširnije: D.
Sepić, n. d.

19
 je opozvala sporazum O rla n d a i T ru m b ić a .”30 P rem a b rita n sk o j pro-
ceni, razlog je ležao u m rž n ji i s tra h u koje su Ita lija n i o sećrali p re m a
H rv a tim a k o jim a su bili s u p ro ts ta v lje n i na lin iji svog fro n ta , a po
z a v rše tk u ra ta n ašli su se sučelice je d n i d ru g im a u z a h te v im a za is-
tim le rito rija m a . gde je ju g o slo v en sk i živalj bio p re o v la đ u ju ći.
K ra je m o k to b ra 1918. godine sastao se u P a riz u V rh o v n i v o jn i sa-
v et A n tan te, k oji je treb a lo da odluči о u slo v im a p rim irja sa c e n tra ln im
silam a. N a jv a ž n iju tačk u p re d s ta v lja la je dozvola da sav ezn ičk e tru p e
izvrše o k u p ac iju a u s tro -u g a rs k e te rito rije , p ri čem u je d e m a rk a c io n u
l ;n iju p re d s ta v lja la g ra n ic a o d red en a L ondonskim ugovorom , s tim što
ie bila o sta v lje n a m ogućnost da ova lin ija bude, shodno p o treb a m a, i
o re k o ra c e n a .31 O dm ah nakon p o tp isiv a n ja p rim irja sa A u stro -U g arsk o m ,
3. n o v em b ra, ita lija n sk e tru p e su zaposele n e sam o te rito rije k o je su b i­
le p re d v id e n e L ondonskim ugovorom , kao b u dući ita lija n sk i posed, nego
i R ijek u . k o ja n ije bila n jim e o b u h v ać en a.32
Ali, od proleća 1915. do jesen i 1918. g o d 'n e , nekoliko b itn ih fak -
fcra je u+icalo da se već p ri sam om u v odu u rad m iro v n e k o n fe re n c ije
k ^ ja je treb a lo da se održi početkom n ared n e, 1919. godine u P arizu , po-
s ’a v ilo p ita n je b u d u ćn o sti istočnih ja d ra n sk ih te rito rija . R u sija, je d n a
od p o tp is n 'c a ugovora u L ondonu istu p ila je iz ra ta p re njego-vog okon-
č a n ja ; S je d in je n e A m eričke D ržave izašle su 1917. godine iz svoje ne-
u tra ln o sti, p ru ž aju ći po red v elik e f^nansijske pom oći i v o jn u p o tp o ru
na ev rcp sk o m ra tištu , te su tak o p ostale je d a n od v ažn ih potpo-rnih stu -
bova A n ta n te ; početkom ja n u a ra 1918. ,.Č etrn ae st ta č a k a ” am eričk o g
n ^o dsednika V ilsona 's t a k ^ je u p rv i p lan prav o n a ro d a n a sam o o p re-
d e ljen ie. stv o riv ši od njeg a iedno od o sn cv n ih n ačela po k o m e je tre -
b a 1«-» urodU i odnose u novoj E vropi; A u stro -U g arsk a . sa kojom se p rem a
Lond.onskom u g o v o ru p re d v id a lo sk la p a n je p o b edničkcg m ira n a osnovu
koga bi ioi bile odu zete te rito rije obećane a p e n in sk o j sa v e z n ’ci. po za-
v rš e tk u ra ta p re sta la je da postoji kao je d m s tv e n a d rž a v a ; T u rsk a. čija
se e v e n tu a ln a deoba p re d v id a la u slu č a ju poraza, još u v ek je p re d s ta v -
liaia d rž av u čije se o d rž a n je n ije dovodilo u p ita n je i kao n a jz n a č a jn ije ,
r a n ek a d ašn jim ja d ra n sk im posedim a D vojne m o n a rh ije p o jav ila se no­
va f^ržava kao d ire k tn a sm e tn ja italija n sk im a sp ira c ija m a u ovom delu
jad ran sk o g b asen a i na B alk an sk o m p o lu o strv u — K ra lje v in a S rba, H rv a -
^a i S lovenaca. još u v ek m ed u n aro d n o n e p riz n a ta . ali de facto p risu tn a .
I u p ra v o ovi novi m o m en ti su p ro tsta v ili su dve ja d ra n s k e k ra lje -
v !r«e je d n u d ru g o j: Ita lija je ra č u n a la sa tajn im , ali m ed u n aro d n o p u n o -
v ažnim ug o v o rom о p o se d o v a n ju su sed n e obale. dok je n o v o stv o re n a ju -
gos!ovenska d ržav a polagala n ad e u jav n o p ro k lam o v an o p ra v o svakog
n aro d a da se o p red eli za sv o je m esto na ev ro p sk o j k a rti.
P ro b lem te rito rija ln o g ra z g ra n ič e n ja P a lije i Ju g o sla v ije . na sa­
m om p o četk u ra d a M irovne k o n fe re n c ije u P a riz u ja n u a ra 1919. godine,
im ao je svoj takoreći, zv a n ič an naziv — ja d ra n s k o p itan je, m ad a je ono
30 Isto.
31 A. M itrović, Aprilski pregovori о Jadranskom pitanju na konferenciji
mira 1919. godine, Isto rija XX veka, V III, 1966, 271-359, 279; 283.
32 О tom e opširnije: D. Šepić, n.đ. i D. R. Živojinović, Italija и Üalmaciji
1918—1920, Z adarska revija, 1—2, 1974, 97—120.

20
u n ačelu bilo p o k re n u to još n a sed n icam a V rh o v n o g vojnog sa v e ta k ra -
jem o k to b ra 1918. godine.33 Т ек se na pariskom m irovnom sk u p u tokom
1919. i 1920. g odine pokazala sva n jegova složenost, u kojoj je Im ala u d e-
la 1 čin jen ica da je p ita n ja i način e ra d a p re d ra tn e ta jn e d ip lo m a tije
treb a lo sao b raziti novop ro k lam o v an im načelim a. A ti p rin cip i za koje
se sm atralo da tre b a da p re d s ta v lja ju osnove na ko jim a bi bila izgra-
đena nova E v ropa bili su da svi n aro d i m o ra ju b iti izjed n ačen i u svo-
jim p rav im a, gde je bilo d o m in a n tn o p rav o n aro d a d a sam i o d re d e svo-
ju su d b in u , p o što v a n je p riro d n ih i stra te g ijsk ih g ra n ic a i životnog eko-
nom skog in teresa, kao i u v a ž a v a n je načela isto rijsk o g p ra v a .34
K ada je reč о p re d ra tn o j d ip lo m atiji, u k o n k re tn o m slu č a ju rad ilo
se p rv e n stv e n o о obavezam a proizašlim iz L ondonskog u govora koje je
treb a lo isp u n iti, što se uostalom i n ije n a m e ra v a lo p re n e b re g n u ti, po-
gotovo što su ita lija n sk i z a h te v i p rem a S red o z em lju i n je n e am b icije da
igra o d red en u , a ne p o d re d en u ulogu na M ed itera n u i o d re d ili n je n o ok-
re ta n je članicam a A n ta n te .33 V elika B rita n ija i F ran c u sk a nisu želele da
u v odam a za obe ta k o važnog pom orskog p u ta d o b iju treć eg p a rtn e ra
jed n ak o g po snazi, ali nisu h tele n i da o stan u bez ita lija n sk o g p rija te lj-
stv a u p rv im d an im a p o ra tn e E vrope, čiju je k o n ač n u k a r tu te k tre b a lo
sk ro jiti. O tu d a je bilo neophodno da se p ro n a d e neko sre d n je re š e n je iz-
m eđ u u g o v o rn ih obaveza, p ro šire n ih ita lija n sk ih za h te v a za posedova-
n jem R ijek e i am eričkog in s istira n ja n a p rin c ip u nacio n aln o g o p re d e -
ljen ja.
С ini se da je, uslovno rečeno, prvo sre d n je re še n je bilo n ad en o u
o d b ija n ju V elike B rita n ije i F ra n c u sk e da se R ijeka, koja je po L ondon-
skom u g o v o ru treb a lo da o sta n e H rv a tim a 36 u k lju č i u sastav ita lija n sk e
k ra lje v in e . O va o d luka bi se m ogla n a z v a ti ,p r v im sre d n jim re š e n je m ”
s 'e g a što je treb alo , kao prvo, u sag lasiti za h te v e a m eričk e d eleg acije za
p rih v a ta n je n jihovog n ačela о sam o o p re d eljen ju , kom e je L ondonski ugo-
v o r bio o čig led na s u p ro tn o st p ro p isan im o d red b am a, sa b rita n sk im i
fran cu sk im o b av ezam a iz v re m e n a ra ta , a p ri sv em u tom e ne d o v esti
u p ita n je p rija te ljstv o ni je d n e od dve d ire k tn o su p ro ts ta v lje n e sav ezn i-
ce n a ovom p o lju — A m erik e i Italije.
N e p rih v a ta n je R ijeke kao b u d u će ita lija n sk e lu k e teško da je m og-
lo b iti m o tiv isan o stra te šk im razlo zim a za V eliku B rita n iju ili F ra n c u s ­
ku, k ad a su one još 1915. godine obećale Ita liji delove a lb a n sk e obale
i o tok Saseno. U ostalom , säm a V elika B rita n ija n ije bila d ire k tn o zain -
tere so v an a za R ije k u kao p rista n ište već za R ije k u kao p o ten cijaln o ,,ri-
ječko p ita n je ” u kom e bi ona pokazala p rek o o k ean sk o j saveznici d a po-
š tu je n je n a n ačela i tam o gde ne dosežu b rita n s k e ugovorom p re u z e te
obaveze, E ngleska ih se čvrsto i drži. I p re d se d n ik fra n c u sk e v lad e K le-
m aso i b rita n s k i p re m ije r L ojd D žordž s m a tra li su da Ita lija n i m o ra ju
“ A. Mitrovic, Aprilski pregovori, 284.
34 A. M itrovic, Vreme netrpeljivih, Politička istorija velikih driava Evrope
1919—1939, Beograd 1974, 37.
35 C. J. Lowe — M. L. Dockrill, n.d., 179.
34 U originalnom tekstu ugovora piše: „Los territo ires de l’A driatique enu-
m erćs ci-dessous seront attrib u es p ar les q u atre Puissances allies ä la Croate, a
la Serbie et au M ontenegro.” C itirano prem a: F. šišić, Jadransko pitanje na kon­
ferenciji mira и Parizu, Zbirka akata i dokum enata, Zagreb 1920, 7.

21
b ira ti izm eđu svog za h te v a za R ijekom i in sistira n ja na p o što v a n ju od-
re d a b a iz a p rila 1915. godine. O d ric an je od R ijek e p o d ra zu m ev alo je
an g lo -fra n c u sk u p o d ršk u u pogledu tra ž e n ja D alm acije, je r bi u su p ro t-
nom slu č a ju svl ita lija n sk i z a h te v i m o rali biti ra z m a tra n i shodno nacio-
n aln im p rin c ip im a .37
U p o g ledu ja d ra n sk o g p ita n ja za V eliku B rita n iju je bilo n ajv až -
n ije d a se p re z a v rše tk a ra d a na m irovnom u g o v o ru sa N em ačkom ja s-
no o d re d e ita lija n sk i stav o v i oko ra z g ra n ič e n ja sa K ra lje v in o m SH S i
stoga je L ojd D žordž p rv i p o k re n u o p ita n je R ijek e kao slobodnog g ra d a
pod p o k ro v iteljstv o m D ru štv a n a ro d a .38 On je tak o d e pokazao sp re m n o st
d a p reu zm e n a sebe p o sre d n ič k u ulogu u tre n u c im a k a d a je ita lija n sk a
d eleg acija sv ojim o d bojnim stavom d av a la do z n a n ja d a neće p re z a ti ni
od k ra jn je g sre d stv a — n a p u š ta n ja m iro v n e k o n fe re n c ije p re p o tp isiv a -
n ja V ersajsk o g ugovora, što je i u č in ila u p ra v o zbog savezničkog odbi-
ja n ja da se izade u su sre t n jen im z a h te v im a .39
Bilo bi ipak pogrešno tu m a č iti b rita n sk e istu p e oko riječkog, kao
užeg, ali ce n traln o g p ita n ja , k o m p lek sn e ja d ra n sk e p ro b lem a tik e, kao
en g lesk u n a k lo n je n o st jugoslovenskim in tere sim a. N a p ro tiv . U p rav o sa
podrškom ove z e m lje d eleg a ti K ra lje v in e SH S u P a riz u m ogli su n a j-
m an je ra č u n a ti, po što ^е sva b rita n sk a z a in te re so v a n o st u ovom k o n te k -
stu bila o k re n u ta n a p o ru d a se očuva je d in stv o pobedničkog bloka n a
k o n fe re n c iji m ira i spreči o tu d iv a n je Ita lije od n je n ih d o ju č e ra š n jih sa-
v eznika. R azlog da n e p re d u z im a ju o tv o ren o z a stu p a n je in te re sa bilo
koje ,,m ale d rž a v e ”, p a tako i n o v o stv o ren e ju g o slo v en sk e k ra lje v in e , le-
žao je u čin jen ici da su „sv o ju v e lik u m oć b rita n s k i d e le g a ti k o ristili da
v la s tite p o litičk e plan o v e o s tv a ru ju tak tičn o m igrom izm edu za v ad en ih
v elik ih sila [. . .] ig rali su ulo g u p o sre d n ik a koji p ažljiv o v odi ra č u n a da
niko p re v iše n e ojača, a da se sam i to lik o n e u p le tu d a bi u šli u sukobe
k oji bi stv o rili p rilik u d ru g im silam a da uzm u ulo g u p o sre d n ik a .”40
U p rk o s svim n ap o rim a k o ji su u lag an i od vrem ena. p o tp isiv a n ja
V ersajskog m iro v n o g u g o v o ra41 pa do zvaničnog p re s ta n k a ra d a M iro v ­
ne k o n fe re n c ije u P a riz u 21. ja n u a r a 1920. godine, d a se p o stig n e za-
d o v o ljav aju će re š e n je ja d ra n sk o g p ita n ja , ono je ostalo o tv o ren o . Od
p roleća iste g o dine p re g u šte n o je Ita liji i K ra lje v in i SH S da p u tem m e-
đ u so b n ih p re g o v o ra ra z re še pro b lem sv o jih za je d n ičk ih g ran ica. U m a ju
su u č in je n i p rv i p o k u šaji p rib liž a v a n ja dve zem lje od s tra n e nove ita li­
ja n sk e v lad e Đ o v an ija Đ o litija i njeg o v o g m in istra sp o ljn ih poslova K a r­
la S fo rce.42 M edutim , tek je u ju lu , za v re m e k o n fe re n c ije V rh o v n o g sa-
37 A. J. P. Taylor, n. d., 214.
34 A. M itrovic, Aprilski pregovori, 299—300.
39 Isto, 346.
40 A. M itrovic, Jugoslavia na konferenciji mira 1919—1920, Beograd 1969,
110.
41 О tom e opširnije: В. K rizm an, Jaclransko pitanje na Pariškoj mirovnoj
konferenciji (28. juna 1919 — 9. decembra 1919), Istoi'ija XX veka, VII, 1965,
257—343, i A. M itrovic, Jugoslavija na konferenciji mira.
42 D. R. Živojinović, Velika Britanija i Rapalski ugovor 1920. godine, Isto-
rijski časopis, X V III, 1971, 393—416, 396; E. Milak, Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca i Rim ski sporazum (1922—1924), Isto rija XX veka, XIV—XV, 1982,
131—172, 134.

22
v eta sav ezn ičk ih sila u m estu Spa, započela p re d ig ra za p re d sto je c e p re -
govore izm edu Ita lije i K ra lje v in e SHS.
P re d sta v n ic i F ran c u sk e i V elike B rita n ije izvršili su p ritisa k na ju -
goslovenskog m in is tra sp o ljn ih poslova T ru m b ića zbog ju g o slovenskog
o d lag an ja d aljih razgovora о ja d ra n sk o m p ita n ju . Lojd D žordž je, p re m a
T ru m b ićev o j izjavi, izrazio že lju da se ja d ra n sk o p ita n je što b rže reši
je r ono ,,sve više p o staje p re tn ja za o p šti m ir” , na šta je ju g o slo v en sk i
m in ista r izjav io da je vlad a n jegove zem lje sp re m n a da ,,u svakom tre -
n u tk u n asta v i p re g o v o re.”43 B ritan sk i m in ista r sp o ljn ih poslova K erzon
tak o d e je tom prilikom ra zg o v arao sa T ru m b ićem i saopštio m u d a en g ­
leska v lad a n ak on u z a lu d n ih p o k u šaja da p o sre d u je u re ša v a n ju ja d r a n ­
skog p ita n ja , nem a želje d a p re d u zm e bilo k a k v u d a lju in te rv e n c iju . On
lično p ak n ije bio sp re m a n da više ra zg o v ara sa T rum bićem ako bi ovaj
n am erav ao da ponovo p re d n jim p okreće ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i sp o r.44
O vu K erzo n o v u izjav u treb a lo bi sh v a titi ne kao o d b ija n je V elike B ri­
ta n ije da p o sre d u je izm edu K ra lje v in e SH S i Italije, već kao re šen o st
d a se ju g o slo v en sk o j d rž av i u sk ra ti bilo k ak v a p o d ršk a na k o ju bi se
ona m ogla o s la n ja ti u o d b ija n ju ita lija n sk ih zah tev a.
Ita lija n s k i m in ista r sp o ljn ih poslova, grof S forca, sa svoje s tra n e je
n asto jao da za je se n je p reg o v o re u p o tp u n o sti osam i ju g o slo v en sk e p re -
govarače, tražeći k ra je m o k to b ra od svog a m b asa d o ra u L ondonu Im p e-
ria lija da o b av esti b rita n sk u v lad u о italija n sk im n am eram a d a započnu
n ep o sred n e p reg o v o re sa istočn m susedom . S toga je zatražio od Im p e-
ria lija da zam oli B ritan ce da izvrše p ritisa k n a v lad u u B eo g rad u da se
cb a v i e v a k u a c iju ju g o slo v en sk ih tru p a iz K o ru šk e 45, a isti nalog je p ro -
sledio i am b asa d o ru u P arizu , B o n in u .46 Lojd D žordž je saslušao Im pe-
da se ju g o slo v en sk o j d rž av i u s k ra ti bilo k ak v a p odrška na k o ju bi se
ria lija , k o ji je S fo rcin e ap e le za b rita n sk o m in te rv e n c ijo m obrazložio kao
p o treb u ,,m an ife sta cije o p šte p o tp o re našim ra zu m n im zah tev im a.
„M edutim , L ojdu D žordžu n ije izm akao osnovni m o tiv ovog ap ela.
„Vi želite s tv o riti a tm o sfe ru koja bi Ju g o slo v en im a dala na z n a n je da
je E ngleska sa v a m a ”, rek ao je Ita lija n u , ali n ije o tv o ren o odbio m olbu
za p o d ršk u italija n sk im p lan o v im a.47 N akon k o n su lto v a n ja sa K erzonom ,
u p u tio je n e k u v rs tu u ltim a tu m a B eogradu, u kojem je naglasio da b ri­
tan sk a v lad a p rid a je v elik u važnogt hitnom re š a v a n ju jad ra n sk o g p ita ­
n ja i da će, ako dode do n eu sp e h a p re d sto jeć ih pregovora, E ngleska ,,os-
ta ti v e rn a svojim obavezam a [iz L ondonskog ugovora] i podržaće ita li-
ja n sk u v lad u u slu čaju da ona bu d e sm a tra la [potrebnim ] p rim e n iti Lon-
donsi u g o v o r” .48
In s is tira n je i fra n c u sk e i b rita n s k e v lad e da se što je m oguće p re
p ristu p i ra z m a tra n ju sp o rn ih p ita n ja izm edu K ra lje v in e SH S i Ita lije
uro d ilo je plodom . N akon k ra tk o tra jn ih p reg o v o ra p re d sta v n ik a dve zem ­
lje, u R ap alu od 8. do 12. n o v e m b ra 1920, došlo je do p o tp isiv a n ja R a-
palskog ugovora, kojim je, p re m a S forcinoj oceni „ je d in stv o [naše] o ta-
43 Rapalski ugovor, Zbirka dokum cnata u red. V. M. Jovanovića, Zagreb
1950, dok. br. 1, 7.
44 Isto, dok. br. 3, 8.
45 Isto, dok. br. 10, 22.
4Л Isto, dok. br. 11, 22.
47 Isto, dok. br. 18, 27.
48 Isto, dok. br. 21, 29.
23
d žb in e p o stig n u to u n jen im sav rše n im g ra n ic a m a ” .49 Ita lija je, p re m a
ovom ugovoru, pored J u lijs k e k ra jin e i Istre, k o je je već dobila u P a ­
rizu, stek la Z adar, Cres, Lošinj, L astovo i P alag ru ž u , a R ijek a je tre b a lo
da o stan e Slobodan grad. Lord K erzon je čestitao italija n sk o m am b asa -
d o ru n a ,,velikoj_ d ip lo m atsk o j p o b e d i” Ita lije 50, a b rita n sk o M in ista rstv o
sp o ljn ih poslova, F o rin j ofis u p u tilo je u Rim teleg ram u kom e je iz-
ražen o ,,zadovoljstvo zbog b u d u ćih srd a č n ih odnosa izm edu d v e savez-
ničk e d ržav e, k ao i n ad u da će se n a osnovu zak lju čen o g sporazum a
m oći u č v rstiti tra ja n i sig u ra n m ir” .51
M edutim , u p rk o s о vim če stitk am a, koje su, s obzirom n a raspolo-
že n je u F o rin j o fisu p re m a o d re d b am a R apalskog ug o v o ra bile vise fo r-
m alnog k a ra k te ra , u b ritan sk o m M in ista rstv u sp o ljn ih poslova p o tp isi-
v a n je ovog u g ovora izazvalo je izn en ad en je, a sam e n jeg o v e o d red b e
n ev e ricu hoće li on biti ra tifik o v a n od s tra n e S k u p štin e K ra lje v in e
S H S .52 Za b rita n sk u v lad u je u pogledu ra tifik a c ije bilo b itn ije da ona
b u d e izv ršen a od s tra n e tog d ržav n o g tela, a ne k ra lje v sk im d ek reto m ,
j e r se sm atralo da bi u prvom slu čaju ,,bila s ta v lje n a na p ro b u p rih v a t-
ljiv o st o d lu k a d o n etih u S an ta M a rg a riti” .53
U brzo se pokazalo d a je R ije k a i d alje p re d sta v lja la osnovni k a ­
m en sp o tican ja zaostao n a p u tu zb liža v an ja Ita lije i K ra lje v in e SH S još
od ap rilsk o g p reg o v o ra u P a riz u 1919. godine, koja je sa svojim zaledem
po stala ta m p o n -d rž a v a izm edu ju g o slo v en sk e i ita lija n sk e te rito rije . To-
kom 1921. godine, k o ju su b rita n s k i p o sm atrači n aziv ali „b u rn o m i o lu j-
n o m ”, ita lija n sk a vlad a je im ala p ro b lem a sa ra tifik a c ijo m sklopljenog
u g o v o ra sve do a p rila m eseca, p re svega u sled p ro tiv lje n ja fa šista i ita -
liia n sk ih n ac io n a lista. B enito M usolini je o cenjivao da je R ap alsk i ugo­
v o r ,.p retv o rio Ja d ra n s k o m o re u m o re gorčine i zavio D a lm aciju u
c rn o ”54, što i n ije bilo daleko od istin e k ad a je reč i о su p ro tn o j, ju g o ­
slovenskoj obali, gde je m edu d alm atin sk im stan o v n ištv o m sporazum
k o m e n ta risa n v rlo slikovito — „R ap a lsk i m ir — v ra ž ji p ir ” . Sam o što
je sv ak a s tra n a sm a tra la da je n je n a D alm acija bila z a v ije n a u crno.
N em o gućnost da se sp ro v e d u u delo o d red b e ovog ugovora, u k azi-
vala je da has i n ije bilo m nogo m esta za b rita n sk o jav n o isp o lja v an je
o p tim izm a u pogledu u č v ršć iv a n ja tra jn o g i sig u rn o g m ira na J a d ra n u .
P o k u šaj ju g o slo v en sk e i ita lija n sk e v lad e da se pono v o p o v ed u preg o -
v ori u R ap alu a p rila 1922. godine doživeo je n eu sp e h već n a sam om po-
četk u i obe s tra n e ^ u se o b ra tile za pom oć L ojdu D žordžu, koji se u to
v re m e n alazio na Đ enovskoj k o n fe ren c iji. B rita n sk a deleg acija je n a s-
to jala da n ap o k o n dode do ju g o slo v en sk o -italija n sk o g p rib liž a v a n ja , i
n jen im p o sredstvom 23. o k to b ra iste godine bile su p o tp isan e S a n ta m a r-
g e ritsk e k o n v en cije, k o jim a su bile ra z ra d e n e o d red b e ug o v o ra u R a p a ­
lu. Ali, b itn i izvor n e sla g a n ja n ije bio u k lo n jen . R ije k a je sa svojim n e-
rešen im p ro b lem im a dočekala p ro m en u ita lija n sk e v lad e 30. o k to b ra 1922.
A1 Isto, dok. br. 45, 40.
50 Isto, dok. br. 55, 51.
51 Isto, dok. br. 61, 53.
D. R. Živojinović, Velika Britanija i Rapalski ugovor, 411.
53 Isto, 415.
54 E. Milak, ftalija i Jugoslavija 1931— 1937, Politika italijanskog fašizma,
doktorska teza u rukopisu, 26.

24
godine, k ad a je n a p red sed n ičk o m po lo žaju L u id ija F a k tu zam enio B e­
n ito M usolini.
M u so lin ijev o g led ište о R apalskom u g o v o ru bilo je dobro poznato
V elikoj B ritan iji. U engleskim d ip lo m atsk im k ru g o v im a p reo v lad iv alo
je m išljen je da za novog italija n sk o g p re d se d n ik a v lad e sporazum , za
čije se o s tv a re n je i säm a V elika B rita n ija zalagala, ,,p re d sta v lja pravo
p ro k le ts tv o ’V Iako se M usolini n ije odm ah o k re n u o p ro tiv R apalskog
ug ovora i S a n ta m a rg e ritsk ih konvencija, čin jen ica da ra d p a rite tn e ju -
g o slo v en sk o -italijan sk e kom isije, koja je treb a lo da om ogući p rim e n u
R apalskog ugovora, n ije dao n ik ak v ih re z u lta ta , p re d s ta v lja la je za v la ­
du V elike B rita n ije nag o v eštaj blisko p re d sto jeć e re v iz ije ju g o slo v en sk o -
-ita lija n sk o g ug o vora iz n o v em b ra 1920. godine. P ro te z a n je i o teza n je
p reg o v o ra tokom 1923. godine, p re tv o rili su nag o v eštaj u očigledan znak
M uso lin ijev o g n ezad o v o ljstv a načinom na k oji je dve godine ra n ije bilo
rešen o p ita n je g ran ice izm edu K ra lje v in e SH S i Ita lije .56
P rv e godine v lad av in e fašističkog re žim a n a A peninskom p o lu o str-
v u bile su o beležene u n u tra šn jo m konsolidacijom režim a i stoga na spolj-
nopolitičkom p lan u n isu bili v rše n i n ek i ra d ik a ln iji potezi. Ipak, ja d ra n -
sko p ita n je je ostalo kao n asled stv o p re tfa šistič k ih vlada, kojeg M uso­
lini n ije n am erav ao da se odrek n e. N a p ro tiv . Ono je p re d sta v lja lo sas-
tav n i de njegovog sp o ljnopolitičkog p ro g ram a uobličenog još sredinom
1922. g o d in e57 čijem je re š a v a n ju m ogao p ris tu p iti bez o p asn o sti da b u ­
de već p ri svom prvom spoljnopolitičkom k o ra k u ,,u d aren po p rs tim a ” ,
već su p ro tn o — n astu p a o je p re d evropskom jav n o šću kao onaj koji želi
konačno sk in u ti sa d n ev n o g re d a pro b lem što je č e tiri godine bio p r -
s u ta n na ja d ra n sk im obalam a. A u tak v im n a s to ja n jim a Ita liji do tad a
n ije n ed o staja la ni fra n c u sk a ni b rita n sk a podrška.
Na ev ro p sk oj sceni bio je po v o ljan m o m en at za o s tv a re n je M uso­
lin ijev o g cilja, p rip a ja n je R ijek e Italiji. Od ja n u a ra do k ra ja se p tem b ra
1923. go d in e zapadnom E vropom d o m in irala je ,,ru rsk a a f e r a ” u kojoj je
Ita lija bila na s tra n i F ra n c u sk e 58, a li pogleda u p ra v lje n o g p re m a ja d ra n -
skoj o b ali i B alk anskom p o lu o strv u . Isk o ristiv ši kao povod u b istv o ita-
lija n sk cg g en e rala T elin ija i tro jice ita lija n s k ih članova M ed u n aro d n e
k o m isije za ra z g ra n ič e n je A lb an ije, k ra je m a v g u sta 1923, M usolini je
u p u tio u ltim a tu m G rčkoj i po njegovom o d b ijan ju , ita lija n sk e tru p e su
se isk rcale na K rf. O vaj tak o zv a n i ,,k rfsk i in c id e n t” bio je brzo okonćan.
O n je p re d s ta v lja o ne sam o o tv o re n u m a n ife sta c iju ita lija n sk ih a sp ira -
cija p rem a B aik an u , nego, čini se, i p ro m išlje n potez da se u pravom
tre n u tk u V elika B rita n ija i F ra n c u sk a d o v ed u u situ a c iju da od d v a zla
izab eru m an je. A „ m a n je zlo” u datom m o m en tu bila je a n e k sija R ijeke
cd m ogućeg italija n sk o g za p o sed an ja K rfa.
Iako v lad a u B eo g rad u n ije isp o ljav ala v elik u z a b rin u to st oko do-
g ad a ja n a K rfu , p o n o v ljen i M usolinijevi z a h te v i za p rip a ja n je R ijek e
Italiji, d o p rin eli su da se u jugoslovenskoj p resto n ici počelo ra z m išlja ti
о m ogućnosti ra tifik a c ije R apalskog u g ovora p red D ru stv o m n a ro d a .59
55 Isto napom ena 29.
54 Isto.
57 E. Milak, Italija i Jugoslavija, 26.
58 Č. Popov, n. d., 311—312.
59 E. Milak, Kraljevina SHS i Rim ski sporazum, 151.

25
M eđutim , M usolini je, ra č u n a ju ć i na fra n c u sk u pod ršk u , k o ju je ova zem-
lja p ru ž ila Ita liji k ad a je G rčka želela da slučaj sa K rfom iznese p red
D ru štv o n aro d a, prek o svog a m b asa d o ra u P a riz u A v ecana zatražio od
fran cu sk o g p re m ije ra P o e n k a re a da u tiče n a K ra lje v in u SH S da p ri-
h v a ti italija n sk o re še n je riječk o g p ita n ja .60 O b ra ćan je F ran c u sk o j bio je
p ra v i potez, je r ako bi ona odbacila m ogućnost a rb itra ž e D ru štv a n a ­
ro d a u p o g ledu R ijeke, kao što je u čin ila i sa ,,krfskim in cid e n to m ”, m og-
la je izbeći da se i p ita n je R u ra n ad e p re d članicam a ovog m e d u n a ro d -
nog fo ru m a.
P o en k are se našao u dosta složenom p o lo žaju : ako bi o tv o ren o po-
držao Ita liju , rizikovao je da dovede u p itn je odnose izm edu F ran c u sk e
i je d n e od članica M ale A n ta n te , a u slu č a ju d a o d b ije M u so lin ijev za-
htev , o stajao je bez ita lija n sk e p o d ršk e u još nerešen o m ru rsk o m p ita ­
n ju . Izlaz iz ove zam ršen e situ a c ije fra n c u sk i p re m ije r je našao u zva-
ničnom ć u ta n ju , ali d a v a n ju zajm a K ra lje v in i SH S u iznosu od 300 m i-
liona fra n a k a za o p re m u ju g o slo v en sk e v ojske.61
V elika B rita n ija je sa svoje s tra n e „strogo vodila ra č u n a ” da os-
tan e po s tra n i i u pog led u R im a i u pogledu B eograda. U koliko se ti-
calo Ita lija n a , b rita n s k a v lad a n ije bila v o ljn a d a ulazi u ra s p ra v e sa
M u so lin ijem oko R ijek e dok je k rfsk a a fe ra još u v ek bila a k tu e ln a . M e­
d u tim , k ad a je en g lesk i u ltim a tu m za odlazak ita lija n sk ih tru p a sa K rfa
bio p rih v a ć e n 13. sep tem b ra , a p ita n je R ije k e d ire k tn o ista k n u to tri da-
n a k asn ije, slan jem g e n e ra la Đ iard in a u im e sre d iv a n ja s itu a c ije u ovom
g ra d u , V elika B rita n ija n ije želela da se u p u šta u d isp u t oko ovog ja d ­
ran sk o g p rista n iš ta . Za B ritan ce ta lu k a n ije im ala stra te g ijs k i značaj
kao K rf, te je stoga o stala d o sledna svojoj odluci d a se n e up liće u ju -
g o slo v en sk o -italijan sk i spor.
P o tp isiv a n je R im skog p a k ta 27. ja n u a ra 1924. godine izm edu K ra ­
ljev in e SH S i Ita lije ,k o jim je R ije k a bila d e fin itiv n o p rik lju c e n a ap e -
n in sk o j d ržavi, en g lesk a v lad a je sm a tra la kao jed in o m oguće re še n je
ja d ra n sk o g p ita n ja . ,,m ada se istin a ne bi m oglo reći da je J u g o s la v ia
p o zd rav ila taj sp o razu m , ali to je bilo n a jb o lje što je m ogla d o b iti’’.62

3. Ita lija n sk i prodor na B a lka n sko p o lu o strv o

P o tp isiv a n je R im skog p a k ta ko ji je n a p rv i pogled m ogao b u d iti

n ad e za p o četak ju g o slo v en sk o -italija n sk o g p rib ližav a n ja , p re d sta v lja o
je u s tv a ri p o če ta k njih o v o g ra zilaže n ja . N e tu n sk e kon v en cije, sk lo p ljen e
ju la 1925. godine, koje je tre b a lo d a re g u lišu niz p ra v n ih , p riv re d n ih i
p o litičk ih p ita n ja izm edu K ra lje v in e SH S i Italije, p ostale su n a re d n ih
godina, u sled n em o g u ćn o sti ju g o slo v en sk e vlad e da p o stig n e n jih o v u ra -
tifik aciju , s re d stv o sn ažn e an tiju g o slo v e n sk e p ro p a g an d e u italija n sk o j
jav n o sti.63
K ra jem ju n a iste godine b rita n sk i p o slan ik u B eogradu K en ard ,
izveštav ao je sv o je p re tp o sta v lje n e da, p re m a rečim a ju g oslovenskog m i-
60 A. Cassels, Mussolini’s Early Diplomacy, Princeton 1970, 130.
61 Isto kao napom ena 29.
62 Isto.
63 Isto kao napom ena 29.

26
n is tra sp o ljn ih poslova, M om čila N inčića, ne postoji istinsko p o v e re n je
izm edu K ra lje v in e SH S i Ita lije i da je R im ski p a k t bio sa ju g o slo v en sk e
s tra n e p o tp isan jed in o stoga da se ova zem lja ?Jo k an e sv a d e ” sa Italijo m
i da je sp reči u sp ro v o d e n ju n je n e p o litik e u A lb an iji.64
R ečju, sa sev ero isto čn e obale J a d r a n a sporna, ali n e i nova p ita ­
n ja u odnosim a d v e zem lje, bila su p re n e ta n a njegovo ju g o isto čn o p ri-
m o rje. R azloga za ju g o slo v en sk a stra h o v a n ja od ita lija n s k ih p ia n o v a n a
B aik an u bilo je m nogo, a po svojoj b ro jn o sti i z n a čaju n isu z a o sta jali za
b ritan sk im m o tiv im a koji su o d re d iv a li sta v V elike B rita n ije da n e sp re -
čava Ita liju u n jen o j b alk an sk o j politici.
N akon u n u tra š n je k o n so lid acije, fašističk i režim je k re n u o u os-
v ajačk i pohod na nekoliko p ra v a c a : ka B alkanskom p o lu o strv u , P o d u -
n a v lju , S red o zem lju i afričk o m k o n tin e n tu , sao b raža v aju ći svoje am b i-
ciozne ciljev e p o stojećim o k v irim a m e d u n a ro d n ih odnosa, ali i n asto jeć i
da d ate okolnosti m aksim alno iskoristi. Za o stv a re n je o v ih piano va bilo
je neophodno, u prvom re d u , o sig u ra ti za sebe B alkansko po lu o strv o , je r
je ono p re d sta v lja lo ra sk rsn ic u za sve ostale p ra v ce š ire n ja : ka c e n tra l-
noj E vropi, p re m a S red o zem lju i njegovim ju ž n im i istoćnim o b alam a.
M edutim , u bilo kom sm e ru d a se Ita lija zap u tila, n em in o v n o se su o čav ala
i su k o b ljav ala sa fran cu sk im p risu stv o m . Na ev ro p sk o m tlu a p e n in sk a
d rž av a je bila suočena sa fran cu sk o m hegem onijom u o b lastim a za koje
je i ona sam a bila za in te reso v an a .
F ra n c u sk a je sv o ju d o m in aciju u E vropi o stv a riv a la p u tem saveza
sa n o v o stv o ren im d rž av am a sre d n je i ju g o isto čn e E vrope, težeći da po-
s ta n e i o stan e g la v n i z a š titn ik m iro v n ih u g ovora i n jim a u sta n o v lje n o g
p o retk a. N a S redozem nom m o ru o n a je po z a v rše tk u p rv o g svetskog r a ­
ta, z a h v a lju ju ć i n e sta n k u ru sk o g i O tom anskog carstv a, po stala d o m '-
n a n tn a sila, dok je p re m a p ita n jim a kolonija, u v eć an ih na ra č u n n em ač-
k ih p re d ra tn ih p oseda i m a n d a tn ih te rito rija d o b ije n ih m iro v n im ugo v o ­
rim a, bila sk lo n a da se odnosi kao i p re m a o d rž a n ju s ta tu s quo-а u E v­
ro p i — n ep o m irljiv o . M usolini je p ro tiv F ra n c u sk e istu p ao sa tezorn da
je njegovoj zem lji još n a M irovnoj k o n fe re n c iji u P a riz u bila u č in je n a
n e p ra v d a n ep o što v an je m L ondonskog u g ovora iz 1915. godine, i d a F ra n ­
cuska u o d nosu n a p re n a s e lje n u Ita liju im a n a so p stv en o j te rito riji v e-
liki broj izvora siro v in a, a p o red n jih i bogata k o lo n ija ln a p ro stra n stv a .
A p en in sk o p o lu o strv o o biluje, pak, stan o v n ištv o m , ali n e i ru d n im bo-
g atstv o m i rasp o loživim p o ljo p riv re d n im p o v ršin am a. U im e toga on je
isticao p rav o Ita lije n a d o m in aciju u S red o zem lju i z a h te v za p re p u š ta -
n je B alk an sk o g p o lu o strv a i P o d u n a v lja ita lija n sk o j ekonom skoj p e n e t-
^aciji.65
Za V e lik u B rita n iju je izrazito ita lija n sk o s u p ro ts ta v lja n je F ra n -
cuskoj n ak o n M usolinijevog d olaska na v la s t stv o rilo m o g u ćn o st da is­
k o risti ita lija n sk o n ez ad o v o ljstv o kao p ro tiv te ž u fra n c u sk o j h eg em o n iji,
čineći Ita liji u stu p k e, p o d rž a v a ju ć i n je n e a sp ira c ije tam o gde b rita n s k i
in tere si n isu bili u p ita n ju , ali vodeći strogo ra č u n a da one n e z a d iru u
64 Ž. Avramovski, Pitanje balkanskog garantnog pakta i jugoslovensko-bii-
garski odnosi 1925. godine и svetlu britanske politike na Balkanu, Vojno-istorij-
ski glasnik, 2, 1984, 87—115, 96.
65 A. Cassels, n. d., 218.
27
o sn ovne engleske in te re se — o č u v a n je m ira, o d rž a n je ra v n o te ž e snaga i
u v lače n je E ngleske u bilo k ak v e obaveze n a k o n tin e n tu .
P o red toga, ita lija n sk a b o rb a p ro tiv fran cu sk e p re v la s ti na M edite-
ra n u , u čijem je b ase n u M usolini video sam o dve m ogućnosti za Ita liju ,
da b u d e „ili sužanj ili g o sp o d ar”, o d g o v arala je V elikoj B rita n iji. I ona
je s m a tra la F ra n c u sk u n a jo p asn ijim su p arn ik o m u v odam a ovog m ora,
s tim što je izm edu dve M u so lin ijev e m ogućnosti v id ela s re d n je re še n je
u italija n sk o -fra n cu sk o m su p a rn ištv u uz n e p re k id n u b rita n sk u k o n tro lu
d a n i je d n a od n jih dve n e ste k n e p re o v la đ u ju ć i u ticaj. U pogledu ko-
lo n ija, E ngleska je takode im ala svoje planove u isk o rišćav a n ju ita lija n ­
sk e g lad i za te rito rija m a i ra s e lja v a n je viška sta n o v n ištv a 66, k oristeći je
kao d o d atn i p ritis a k za o stv a re n je sv o jih ciljev a n a B liskom istoku p ri-
likom suk o b a sa T urskom oko b o g atih n afto n o sn ih p o lja M osula.
Moglo bi se reći da je sve do p o četk a v elik e p riv re d n e k rize u E v­
ropi, sp o ljn a p o litik a Ita lije bila, uslovno shvaćeno, u nek im v idovim a
k o n tra d ik to rn a . Na jed n o j s tra n i ona se u svojoj p o litici p re m a N em ač-
koj, s u p ro ts ta v lja n ju id eji re s ta u ra c ije H a b zb u ršk e m o n a rh ije i e v e n tu -
alnom a u strijsk o m p ris a je d in je n ju N em ačkoj, n alaz ila n a p o zicijam a si-
la zag o v o rn ica v ersajsk o g siste m a i shodno to m e bila za o d rž an je sta tu s
q u o -а u E vropi, a li zapadnoj, kako bi m ogla u a k tiv n o sti p re m a J u g o s­
lav iji, M ad arskoj, B u g arsk o j i A lb a n iji sp ro v o d iti sv o je re v iz io n ističk e
p lanove. Sam o ovo dvojstvo, dok je postojalo, om ogućavalo je b rita n sk o j
p o litici da, p o d rž av aju ći Ita liju , istu p a p ro tiv F ra n c u sk e i n je n e hege-
m o n ije u E vropi.
U istoj m e ri u kojoj je V elika B rita n ija n asto ja la da isk o risti Ita ­
liju za o s tv a re n je sv o jih p lanova, i M usolini se tru d io da izvuče n a jv iše
k o ris ti za sv oje ciljev e o sla n ja ju ć i se n a b rita n sk u p o d ršk u . K ada je, de-
cem b ra 1924. godine, ta d a šn ji b rita n sk i m in ista r sp o ljn ih poslova O stin
C em b erlen n a m erav ao da p rilik o m odlaska n a za sed an je D ru štv a n aro d a
d ode i u Rim , M usolini m u je poručio prek o svog am b asa d o ra u L on-
donu, D ela T o re te „d a bi bilo v rlo poželjno sa političk o g stan o v išta da
n jeg o v a p o seta bu d e zvanično p rip isa n a C em berlenovoj želji da razgo-
v a ra sa D u čeom ”, a ne jed in o njegovoj n a m e ri da n a p u tu u Ž en ev u
s v ra ti i u ita lija n sk u p re sto n ic u .67 P rip re m a ju ć i se za e n e rg ič n iju a k c iju
u o b lasti .sp oljne po litik e, M usolini je očigledno želeo da na sam om po-
č e tk u pokaže sv e tu ко je ita lija n sk i za štitn ik . Bio je to p rv i u nizu su-
s re ta dvo jice d rž av n ik a, tokom k o jih je, izm edu ostalog, bilo p o k re n u to
i p ita n je B alk an a .68
I tom p rilik o m M usolini je uspeo da isk o risti n ač eln e razgovore о
ita lija n sk im n a m e ra m a u A lb an iji, kako bi o stav io u tisa k u svetskoj ja v -
n o sti da je n jeg o v a p o litik a šire n ja p re m a istočnom p o lu o strv u dobila
blagoslov b rita n sk o g m in is tra sp o ljn ih poslova. S u p ro tn o tom e, C em b er­
len je izjavio svom am b asa d o ru u P a riz u T irelu da je dobio od M usoli-
n ija ek sp lic itn u p o tv rd u „d a će Ita lija v o d iti ra č u n a о te rito rija ln o j i po-
litičkoj n ez av isn o sti A lb a n ije ” .69 K a sn ije se i C em b erle n lično žalio da
66 P. E dw ards, The Austen Chamberlain — Mussolini Meetings, The His­
torical Journal, XIV, I, 1971, 153—164, 158.
67 Isto, 154.
68 О tom e opširnije: P. E dw ards, n. d.
69 Isto, 160.

28
 su Ita lija n i u ticali da se u E vropi stv o ri u tisa k d a je on dao p ris ta n a k za
ita lija n s k u a k tiv n o st k o ja je d ovela do p o tp is iv a n ja p rv o g T iran sk o g
pr.kta, n o v em b ra 1926. god in e.70 U prkos ovakvim izjavam a, d a lji razvoj
d.ogadaja na B aik an u pokazao je da, iako V elika B rita n ija n ije d ala o t­
vo ren o sv o ju sag lasn o st Ita liji da zakorači na alb an sk o tie, o n a n ije ja v -
no ni n eg ira la M usolinijevo tu m a č e n je razg o v o ra sa C em berlenom . U os­
talo m C em b erlen o v e re č i: ,.Ako se m o ram o s v a d a ti sa Italijo m , n ek a to
ne b u d e zbog A lb an ije nego ra d i nečega što je za n as zaista v a ž n o ”71
d o v oljno govore sam e p o sebi.
Za Ita liju je A lb a n ija bila od posebnog zn ačaja je r je p u tem u čv rš-
ć iv a n ja svog u tic a ja u toj zem lji m ogla o s tv a riti željeno g o sp o d arstv o
nad jad ran sk im basenom , p o jačati v o jn o -stra te šk i položaj p re m a J u g o ­
slav iji i, sled stv en o tom e, v ršiti p ritisa k na alb an sk o g se v e m o g suseda.
A s tv a ra n je m m o sto b ran a izm edu za p ad n e i istočne ja d ra n sk e obale, o st­
v a riti k o n tro lu n ad O tra n tsk im k an alo m i tim e o sn ažiti svoj položaj u
S redozem nom m oru. Isto v rem en o , o tv a ra la je u jed n o i k o n tin e n ta ln i p u t
za b u d u ći p ro d o r u P o d u n a v lje . U d atim okolnostim a, k ad a n ije m ogla
ra č u n a ti na o tv o ren u p o d ršk u v elik ih sila za u sp o sta v lja n je p ro te k to ra -
ta n ad A lbanijom , Ita lija je odlučila d a sv eo b u h v a tn o m p riv re d n o m pe-
n etra cijo m p o stig n e svoje p o litičk e ciljev e.72
Z a h v a lju ju ć i toj v rs ti an g ažo v an ja, u slu čaju su koba sa Ju g o sla v i-
jom oko A lb an ije, k o ji je m ogao b iti i vojnog k a ra k te ra , ona se m ogla
p o zv ati n a n eo p h o d n o st z a štite svojih ek o n o m sk ih in te re sa i p re d u z e ti
v o jn u in te rv e n c iju u toj oblasti, k o ja bi n em inovno d ovela do ita lija n ­
ske o k u p ac ije alb an sk e d ržav e. Ita lija je u svojim p lan o v im a v ezan im za
A lb an iju posebno ra č u n a la n a o d lu k u A m b asad o rsk e k o n fe re n c ije od
n o v em b ra 1921. godine, k ad a je A lb an iji p riz n a ta nezav isn o st, a Ita liji
sp ec ija la n in te re s za o ču v a n je te nezav isn o sti, što joj je p ru ž alo velike
m o g ućn o sti m ešan ja u u n u tra š n ju p o litik u alb an sk e d ržav e. O vakvi ita ­
lija n sk i plan o v i i a k c ije jasn o su pokazivali b rita n sk o j v lad i tokom 1925.
go d in e ..da je A lb an ija sve više i više p o sta ja la ja b u k a ra z d o ra izm edu
Ju g o sla v ije i Ita lije ” .73
P očetkom n a re d n e , 1926. godine, M usolini je, p re m a b ritan sk o m
tu m a č e n ju , ru k o v o d e n željom da oslabi ju g o slo v en sk o -fran cu sk e veze,
predložio v lad i u B eo g rad u d o p u n u P.im skog p a k ta v o jn im k lau zu lam a,
a li je ta d a šn ji ju g o slo v en sk i m in is ta r sp o ljn ih poslova N inčić odbio ita-
l'ja n s k i p redlog. N akon k o n su lto v a n ja fra n c u sk e vlade, N inčić je p o n u -
d.io D učeu sk la p a n je trip a rtitn o g sp o ra zu m a čije bi po tp isn ice bile F ra n -
cuska. P a lija i K ra lje v in a SH S. O voga p u ta M usolini je dao n e g a tiv a n
od g o v o r.74 P ošto su iu g o slo v en sk o -fran cu sk i p reg o v o ri о e v e n tu a ln o m
sav ezu n a sta v lje n i i n a k o n D učeovog o d b ija n ja , u F o rin j ofisu se s m a tra -
70 Isto, 161.
1 PRO, FO 371, f 12216, С 3885/808/92 Italy and Yugoslavia, M em orandum
C. Hovvard-Smith-a. 19. april 1927.
2 О italijanskoj ekonom skoj pen etraciji u Albaniji iscrpno: Ž. Avramov-
ski, Italijanska ekonomska penetracija и Albaniju 1925. do 1939. godine, Isto rija
XX veka, V, 1963, 135—224.
3 PRO, FO 371, f 14439, С 575/141/92. M em orandum respecting Italo-Yugo-
slav relations, 20. ja n u a r 1930.
74 Isto.

29
Io d a je n jih o v o p o sto ja n je u p o tp u n o sti o b jašn jav a lo ra z ra s ta n je ita li­
jan sk o g n e p rija te ljs tv a p re m a Ju g o slav iji i odredilo d e fln itiv n o ita lija n ­
sk u p o litik u p e n e tra c ije u A lbaniji, kako bi se su p ro tsta v ila ja č a n ju J u ­
go slav ije p o tp o m o g n u te F ran c u sk o m .75
O va ocena, čini se, ipak ne m ože b iti p rih v a tljiv a . N udeći Ju g o sla ­
v iji p ro š ire n je R im skog p ak ta, M usolini je bio sv estan da säm o njegovo
p o tp isiv a n je , ja n u a ra 1924. godine, n ije bilo blagonaklono p rim lje n o ni
od F ra n c u sk e n iti od d ru g e dve članice M ale A n ta n te .76 A ko bi taj spo­
razu m još bio d o p u n je n vojnim k lau zu la m a koje bi u p rv o m re d u dik-
tirao M usolini, a Ju g o slo v en i im ali izbor sam o da ih p rih v a te u p o tp u ­
n o sti ili o dbiju, p o sto jala je o p asn o st da n a taj način F ra n c u sk a bude
z a u v ek izg u b ljen a za Ju g o sla v iju , a J u g o s la v ia izg u b ljen a u ita lija n s ­
kim ek sp an zio n ističk im planovim a.
U sled toga, p re bi se m oglo reći da je M usolini i ra ču n ao sa ju g o -
slo v en sk ijn o d b ijan jem . U ostalom , „ n jem u su p reg o v o ri u v ek slu žili da
u sp av a p ro tiv n ik a ”77, a z a v a ra so p stv en e zaštitn ik e. P re m a tom e, jugo-
slovensko n e p rih v a ta n je p re d lo ž en ih o d re d ab a i n astav a k p reg o v o ra sa
F ran c u sk o m n isu bili u zro k ita lija n sk e p o jačane p e n e tra c ije u A lbaniji,
nego n a d o h v a t ru k e p risu tn o ob razlo žen je k o je je M usolini u svakom
tre n u tk u m ogao izn eti _u o d b ra n u svojih akcija.
P o tp isiv a n je italija n sk o -alb an sk o g p a k ta u T iran i 27. n o v em b ra
1926. g o d in e78 izazvalo j e veliko u z n e m ire n je u J u g o sla v iji i sn až n u k ri-
t ’k u u F ra n c u sk o j.79 K ako su u to v re m e odnosi F ra n c u sk e i Ita lije bili
p o g oršani, F ra n c u sk a je s m a tra la da Ita lija ovim potezom zau zim a p re -
teći sta v p re m a Ju g o slav iji, u p u ć u ju ć i njo j sam oj p o sre d n i izazov. S ob­
zirom da se p ri oy ak v im istu p im a sa fra n c u sk e s tra n e m ogla oček iv ati
i ita lija n sk a o štra re a k c ija , C em berlen je u p u tio polovinom decem b ra
p o ru k u M usoliniju, p o ziv aju ći se na D učeove izjav e d ate se p te m b ra is-
te g odine b ritan sk o m m in is tru sp o ljn ih poslova da je ita lija n sk i glavni
cili u A lb a n iji o d rž a n je a lb an sk e n ez av isn o sti i te rito rija ln o g in te g rite ta .
Na o sn o v u toga on je tražio od M usolinija da da Ju g o slo v en im a objaš-
n je n je sv o je p o litik e u A lb an iji. K ra jem d ecem b ra D uce je u 3Vom od-
govoru, k o ji je u su štin i bio n eg a tiv a n , naglasio sledeće m o m en te koji
n isu išli u p rilo g jug o slo v en sk o j s tra n i: 1) p o tp isiv a n ju P a k ta u T iran i
p re th o d ili su deseto m esečn i p reg o v o ri; 2) jugoslovenska šta m p a je veo-
m a n e p rija te ljs k i n a s tro je n a p re m a Ita liji i n alazi se u ru k a m a a n tiita -
lija n sk i o rije n tis a n ih lj u d i ; 3) N e tu n sk e k o n v en e ije već g o d in u i po d a-
Isto.
76 Uporedi: E. Milak, Kraljevina SHS i Rim ski sporazum; A. Cassels, n. J.
У F. šabo, Savremena Italija (1918—1948), Beograd 1978, 85.
Ovim ugovorom Italija je garantovala politički, pravni i terito rijaln i sta­
tus quo u Albaniji, što je značilo ne sam o g aran tiju albanskih granica i njenog
m eđunarodnog položaja, nego i zavisnost postojećeg albanskog režim a od itali-
janske zaštite, koja je de facto uključivala pravo Italije da interveniše u Alba­
niji ne sam o u slučaju spoljnog napada, vcć i u situaeiji un u trašn jih političkih
пеггцга.
79 О tom e opširniie: V. Vinaver, Ugrožavanje Jugoslavije 1919— 1932, Vojno.
-istorijski glasnik, 1, 1968, 127—150; V. Vinaver, Engleska i italijansko „zaokruil-
vanje Jugoslavije” 1926—1928, Isto rija XX veka, V II, 1966, 73—164; V. Vinaver
Jugoslavija i Francuska izmedu dva svetska rata (Da li je Jugoslavija ђИа fran­
cuski „satelit”), Beograd 1985.

30
 na če k aju ra tifik a c iju i, kao 4), u sled ila je ocena d a „ju g o slo v en sk u po-
litik u vodi v o jn a k lik a k o ja je veom a o p a sn a ” .80
M u so linijevo istic an je d u žin e vrem en sk o g p erio d a u kom e su se
o d v ijali ita lija n s k o -a lb a n s k i p re g o v o ri o p o v rg av alo je b rita n s k u ocenu о
d ire k tn o j m ed u za v isn o sti ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk ih razg o v o ra о s tv a ra -
n ju saveza izm edu d v e zem lje i ita lija n sk e a k c ije u A lb an iji. Isto v re m e -
no, taj M u so lin ijev a rg u m e n t u k aziv ao je da se ra d ilo о sm išljenom i
ra z ra đ e n c m p la n u о u č v ršć iv a n ju ita lija n sk ih pozicija u alb an sk o j p riv -
red i i s tv a ra n ju v o jn o -o p e ra tiv n o g u p o rišta za d alje p ro d ira n je n a B al-
kan sk o po lu o strv o, a sve to p u te m d a v a n ja n ad e alb an sk o j vladi za m o-
g u re te rito rija ln o p ro šire n je na ra č u n ju g o slo v en sk o g K osova i p ris a -
jed in je n ja o stalih, kako ju g o slo v en sk ih tak o i g rč k ih p o g ra n ič n ih o b lasti
n a s ta n je n ih alb an sk im živ ljem .81
O p tu žb e izn ete na ra č u n ju g o slo v en sk e š ta m p e i lju d i u čijim se
ru k a m a ona n alazila, nisu bile n išta d ru g o do slabo p rik riv e n n a p a d n a
v lad u u B eo g rad u kao d ire k tn o o d g o v o rn u za a n ti italija n sk o raspolože-
n je u jugo slo v en skom jav n o m m n e n ju . N a ovaj način M usolini je u je d -
r o p re d sta v io v lad u K ra lje v in e SH S kao glavnog za g o v o rn ik a p ro tiv -
ita lija n sk ih a k tiv n o s ti n a ju g o slo v en sk o j te rito riji. P o ziv an je na n e iz v r-
šen u ra tifik a c iju N e tu n sk ih k o n v en c ija i ocena da ju g o slo v en sk u sp o lj-
r u p o litik u vodi ,,opasna v o jn a k lik a ” , bilo je d alje k o n k re tiz o v a n je ju -
goslo v en sk ih g reh o v a p re m a Ita liji. O ve tv rd n je je tre b a lo da još vise
n ag lase da u p ra v o zvanični k ru g o v i u B eo g rad u n isu p rista ja li n a sre -
d iv an je odnosa sa Italijo m i ju g o slo v en sk u sp re m n o st da se i v o jn im p u ­
tem u m eša u u n u tra š n je poslove A lb an ije. A u slu č a ju da ta sp re m n o st
b u d e m an ife sto v a n a i d irek tn o m o ru žan o m ak cijo m sa ju g o slo v en sk e
stran e . p ri čem u se k o n k re tn o m islilo na izvođenje d rž av n o g u d a ra u A l-
ban iji, sv rg a v a n je p ro -ita lija n sk o g re žim a i n jeg o v a zam en a političkom
g a r r ;tu ro m koja bi se o slan jala na d ik ta te iz B eograda, ita lija n sk o p ro -
tiv d e jstv o n a m e tn u lo bi se kao n eophodno.
Jed n o m re č ju , M usolini je ovim svojim d ecem b arsk im odgovorom
p rip re m io ev ro p sk e zvanične k ru g o v e za svoj sledeći potez u m a rtu , n a -
redne, 1927. godine, o tv a ra ju ć i ta k o z v a n u „ m a rto v sk u k riz u ” slan jem
onsežnog m e m o ra n d u m a v elikim silam a, u kom e je op tu žio K ra lje v in u
SH S za v o jn e p rip re m e čiji je cilj bio m ešan je u a lb a n sk e u n u tra š n je
p rilik e ^ U pozorio je, takođe, da će to zn ačiti neo d lo žn u p rim e n u o d re -
d ab a italija n sk o -alb an sk o g ugovora, je r se dovodi u p ita n je a lb a n sk a n e-
zav isn o st i in te g rite t.82
C itav a situ a c ija u kojoj je fra n c u sk a štam p a još d o liv ala u lje n a
va^ru o p tu žb am a da se ra d i о italija n sk im , a n e jugoslovenskim vo jn im
p rip re m a m a, za h te v ala je p o sre d o v an je v e lik ih sila. Cem betrlen je u p u -
tio ličnu ротдки M usoliniju, p re d la ž u ć i m u ponovo „ isk re n u ra z m e n u
m iš lje n ja ” sa jug oslovenskom sü ’anom . Za sebe је ip ak zadržao ocenu
da bi za m oguće razg o v o re Ita lije i K ra lje v in e SH S ,,bilo fa ta ln o ak o bi
80 Isto kao napom ena 73.
81 2. Avramovski, Italijanska penetrxacija, 178.
82 О tzv. „m artovskoj krizi" opširnije: V. Vinaver, Engleska i italijansko
„zaokruiivanje J u g o s l a v i j e A. M itrovic, Milan Rakić и jugoslovensko-italijans-
koj krizi posle pakta и Tirani, Prilozi za književnost, jezik, isto riju i folklor,
XXXV, 3—4, 1969, 214—227; A. Cassels, n. d.

31
[M usolini] p o stav ljao k a o uslov ra tifik a c iju N e tu n sk ih k o n v e n c ija ” je r
bi u tom slu čaju ju g o slo v en sk a v lad a bila d ovedena u položaj da u ok-
v iru optšeg sre d iv a n ja ju g o slo v en sk o -italija n sk ih razm irica, podnese ove
k cn v e n cije S k u p štin i koja ih je već u više n a v ra ta odbila.
A rg u m e n t ju g o slo v en sk e v lad e da ta ra tifik a c ija znači p o ra v n a n je
sa Italijo m , tv rd io je C em berlen, m ogao je p ro izv esti u p ra v o su p ro ta n
e fe k a t d v o stru k o g d e jstv a : jugoslovenski poslanici bi ponovo odbili da
p rih v a te ove sporazum e, a Ita lija bi odbila bilo k ak v e ra zg o v o re sa K ra -
ljev in o m SH S. P re m a tom e, jedi.ni m ogući p re d m e t ra zg o v o ra izm edu
dve zem lje bilo bi, p re m a C em berlenu, ,,potpuno i konačno sp o razu m e-
v a n je oko alb an sk o g p ita n ja ”, a italija n sk o j s tra n i je pred lo žen o da bi
,,m orala ra z ja sn iti n eo d red en e i dvosm islene fo rm u lac ije T iran sk o g p a k ­
ta i bliže o d re d iti k o ja p ra v a i obaveze ona [Italija] im a po tom ugovo-
r u ” .83 O čigledno, b rita n sk o stan o v ište je bilo sledeće: po sv ak u cenu iz-
b jć i bilo k ak v e sukobe n a B aikanu, d ip lo m a tsk e ili u n ajg o re m slu čaju
vcin e, o sta v lja ju ć i Ita liji n e da p re fo rm u liše nego sam o k o n k re tiz u je od­
re d b e svog ugovora sa A lbanijom , a K ra lje v in a SH S da ih tako jasn o
fo rm u lisa n e p rih v a ti.
P ita n je je, m ed u tim , koliko bi ja s n ije d efin isan i članovi T iranskog
p a k ta bili p rih v a tljiv i za Ju g o slo v en e, k o jim a n ije bilo p o tre b n o p ra v n o
tu m a č e n je n jeg o v ih o d red ab a, v eć njegovo p o tp u n o iščezav an je sa m e-
d u n a ro d n o -p ra v n e scene. U koliko se ticalo V elike B rita n ije , stiče se u ti-
sak da je o na želela da po sv ak u cenu n e u tra liz u je ovaj ju g o slo v en sk o -
-ita lija n s k i sukob, k o ji je p re tio da se p o jav i i p re d D ru štv o m n aro d a
na ju g o slo v en sk u in ic ija tiv u 84 što n ik ak o n ije bilo u engleskom in tere su ,
ie r bi to sv ak a k o stv o rilo uslove da se d ire k tn o k o n fro n tira ju b rita n sk i
i fra n c u sk i stav o v i о ovom p ita n ju , a n ikako n e tre b a z a b o rav iti n i ra -
n iie n a v e d en e Č em b erlen o v e reči о n ep o željn o sti su koba V elike B rita -
n iie i Ita lije oko A lb an ije. Š taviše, B rita n c i su, u p ro leće 1927. godine,
o cen jiv ali da ,,S rbi o sećaju da Ita lija g aji a sp ira c ije p re m a B a ik a n u koji
oni s m a tra ju svojim zab ran o m [. . .] da P a k t u T ira n i n ije n išta drugo
do za m a sk iran i ita lija n sk i [P rotektorat] n ad A lbanijom . A ko A lb an ija
b u d e svojim d rž a n jc m o3ujetila [italijanski] u ticaj, bilo k ak a v s tra h [u
Ju g o salv iji] da Ita lija p la n ira n ap ad n a S rb iju pireko A lb an ije ili u s ta -
n o v ljav a P ro te k to ra t, o tp a d a .”85
M edutim , tokom 1927. godine o v ak v a ra z m išlja n ja n isu m ogla m no-
go da se n e u tra liz u je italija n sk o p risu stv o n a alb an sk o j, a tim e i b a lk a n -
skoj te rito riji. Za K ra lje v in u SH S re še n je se sastojalo jed in o u p ro n a la -
ž e n ju oslonca p ro tiv ita lija n s k ih ek sp a n zio n ističk ih plan o v a. K ada je po-
četkom 1926. godine M usolini odbio sp o m en u ti N inčićev p red lo g о tr i-
p a rtitn o m sp o razu m u , fra n c u sk a vlad a n ije žu rila sa p o tp isiv a n je m b i­
la te ra ln o g u g o v o ra sa K ra lje v in o m SHS, ne želeći da io n ak o n e p o v o ljn u
s itu a c iju u fra n c u sk o -ita lija n sk im odnosim a, pogorša je d n im aktom k o ­
ji bi Iako m ogao b iti sa ita lija n sk e s tra n e u p o tre b lje n p ro tiv n je .86 Novi
83 Isto kao napom ena 73.
84 Isto.
85 Isto kao napom ena 71.
86 Isto kao napom ena 73.
Aristid B rijan je, o bjašnjavajući b ritan sk o j vladi zbog čega je sporazum»
ostao bilateralnog k arak tera, naveo da je još s jeseni 1923. godine, dok je Mu-

32
jug o slo v en sk i m in ista r sp o ljn ih poslova, V o jislav M arinković, k o ji je od
s re d in e 1927. pa do po lo v in e 1932. godine bio na čelu ju g oslovenskog
M in ista rstv a sp o ljn ih poslova, izdejstvovao je k ra je m o k to b ra kod fr a n ­
cuske v lad e p rista n a k za zvanično p o tp isiv a n je ju g o slo v en sk o -fran cu s-
kog saveza, koje je o b av ljen o 11. n o v em b ra 1927. godine u P arizu .
S k la p an je ovog u g ovora n ije bilo po voljno p rim lje n o u L ondonu.
Sm atra^o se da on n e m ože b iti p o sm a tra n na isti način kao d o ta d a šn ji
fran cu sk i ugovori о p rija te ljs tv u sa C ehoslovačkom i P oljskom , je r su
oni p rv e n stv e n o p re d sta v lja li z a štitu zem alja p o tp isn ica od N em ačke, što
n ije m ogao b iti slučaj sa Ju g o slav ijo m , k o ja sa N em ačkom n ije im ala
za je d n ičk ih g ra n ic a .87 Im plicitno, to je značilo da ona zato im a je d n u
g ra n ic u p rem a Ita liji i s tra h u je da će dobiti i d ru g u , što je p o d ra zu m e-
vak) da je i ovaj u g o v o r b'.o sk lo p ljen zbog o sig u ra n ja g ran ica, ali od
Italije.
Na ita lija n sk i p ro tiv u d a r ju g o slo v en sk o -fran cu sk o j a lija n si n ije tr e ­
balo dugo čekati. Već 22. n o v e m b ra iste godine p o tp isan je D ru g i p a k t
u T iran i. O stin C em b erlen je pokušao da u prvom tre n u tk u sp reči šire -
n je v esti о novom u g o v o ru b a r za nekoliko dana, da bi n agovorio M u-
so lin ija da p rih v a ti en g lesk i p redlog po kom e bi ju g o slo v en sk a držav a
bila p rik lju č e n a drugom ita lija n sk o -a lb a n sk o m sp o razu m u , p re tv o riv š i
ga t^me u trip a rtitn i. M usolini je to odbio, n ag laša v aju ći d a je ovaj ugo­
v o r sk lo p ljen rad i učv ršćiv ariia italija n sk o g specijaln o g položaja u A lba-
n 'ji — p o p u t b ritan sk o g u E g ip tu .8*
S k la p a n je ita lija n sk o -a lb a n sk ih i ju g o slo v en sk o -fran cu sk o g ugovo­
ra im olo je v id n ih posledica po ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk e odnose, od ko-
jih su se p o jed in e m ogle o dm ah uočiti, а n ek e je tek tok v re m e n a i
v rtlo g d o g ad aja izbacivao na p o v ršin u . Ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk i sp o ra ­
zum , pak, postao je i ostao do polovine 1933. godine v elik a p re p re k a
sre d iv a n ja ne sam o ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih nego i ita lija n sk o -fra n c u s -
kih odnosa. I u p ra v o stoga što su p o sred stv o m tog sp o razu m a odnosi dve
ja d ra n sk e zem lie bili d 'r e k tn o u k lju čen i u ev ro p sk i tro u g a o k o ji su svo­
jim m ed u so b n im vezam a i riv a lstv im a tv o rile E ngleska, F ra n c u sk a i Ita ­
lija, ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i sukobi počeli su vise nego do ta d a p riv la -
č ti p až n ju V elike B rita n ije .

solini pregovarao sa Jugoslavijom о Rim skom paktu, Duče lično predložio da

ovaj jugoslovensko-italijanski ugovor bude pretvoren u trip artitn i. Francuska
vlada je to „oberučke p rih v atila” i započela je pregovore sa Jugoslavijom . Upr-
kos tom e, Musolini je potpisao Rim ski pak t ne čekajući na rezultate francusko-
-jugoslovenskih razgovora. (Isto).
87 Isto.
О tom ugovoru opširnije: V. Vinaver, Da li je jugoslovensko-franciiski pakt
iz 1927. godine bio vojni savez? V ojno-istorijski glasnik, 1, 1971, 145—183. i V.
Vinaver, Jugoslavija i Francuska izmedu dva svetska rata.
88 Isto kao napom ena 73.

33
 GLAVA DRUGA

B R IT A N S K I P O K U Š A J S L A B L JE N JA
JU G O SL O V E N S K O -F R A N C U S K IH VEZA

M edusobna u slo v lje n o st i zav isn o st ita lija n sk ih i fra n c u sk ih sp o lj-

n c p o litič k ih p oteza u čin ila je da 1927. godina postanei u v e rtiro m svih
zb iv a n ja tokom p e rio d a sv e tsk e ek o n o m sk e k rize u ju g o slo v e n sk o -ita li-
jan sk im , ita lija n sk o -fra n c u sk im i fran cu sk o -ju g o slo v en sk im odnosim a.
Izraz ,.u v e rtira ”, n a s u p ro t po jm u p re k re tn ic e , čini se u ovom slu čaju
re č itiiim i sa d rž a jn ijim , je r su odnosi izm edu ove tri zem lje, p o sta v lje n i
te godine, tokom celog p erio d a sv etsk e p riv re d n e k rize p re d sta v lja li po-
n ek ad u m an jo j, n ekad u većoj m eri, od slu čaja n a lokalnom p la n u do
ok o ln o sti na široi pozadini, v a rija c ije i ra z ra d u ^ sn o v n ih k a ra k te ris tik a
za c rta n ih u zb iv an jim a 1927. godine.

1. ,<Novinsko p r im ir je ”

Ita lija n sk o o d b iia n je da se o rik lju č i kao treć a s tra n a sp o ra zu m u

J u g o s la v 'ie i F ra n c u sk e n ije značilo sam o p o četak in te n z iv n ije ita lija n ­
ske p o litik e u ju goistocnoj E v ro p i1 i d ire k tn o s u p ro ts ta v lja n je F ra n c u s-
koj u ovom delu k o n tin e n ta , nego i nooosredno v ez iv a n je ju g o slo v en sk o -
-ita liia n s k ih odnosa sa ju g o slo v en sk o -fran cu sk im . Iako se k ra je m iste i
početkom n a re d n e godm e činilo da su n e su g la s:ce i ra z ila ž e n ja d v e ,,la-
tin sk e s e s tre ” bili p re v a z id e n i2, fra n c u sk o -ju g o slo v en sk i sporazum o stao
ie i d alie ..pištolj u p eren pravo u srce Ita lije " , kako ga je o k a ra k te risa o
M usolini.3 N jegovo p o tp isiv a n je izazvalo je duboko n ezad o v o ljstv o u Ita -
Vji. o k re n u to p rv e n stv e n o p ro tiv F ran c u sk e. On n ije sam o pogoršao od-
nose ove dv e zem lje, već ie u jed n o delovao kao ozbiljno sre d stv o z a stra -
šiv a n ja p ri svakom m ogućem p o p ra v lja n ju odnosa Ju g o sla v ije i Italije.
Od njeg o v e po jave, p o sm atran o iz b rita n sk o g ugla, ,,p rav ac ita lija n sk o -

1 G. M. G athorne-H ardy, A Short History of International Affairs 1920—

— 1939, London 19524, 166.
2 Uporedi: V. Vinaver, Engleska i italijansko „zaokruiivanje Jugoslavije”;
V. Vinaver, Jugoslavija i Francuska izmedu dva svetska rata; M. Currey Italian
Foreign Policy 1918—1932, London 1932.
3 PRO, FO 371, f 14439, С 575/141/92.
M em orandum respecting Italo-Yugoslav relations, 20. ja n u a r 1930. Da su
francusko-italijanski odnosi predstavljali okosnicu m edunarodnih odnosa u ob­
lasti Sredozem lja i Podunavlja zapažali su u Forinj ofisu još polovinom 1921. go­
dine, kada je na jednom od izveštaja iz italijanske prestonice bilo zabeleženo:
„Italijansko nepoverenje prem a Francuskoj je jedan od bitnih faktora evropske
politike.” (Citirano p rem a V. Vinaveru, Jugoslavija i Francuska izmedu dva ra­
ta, 38.)

35
-ju g o slo v en sk ih odnosa bio je d e fin iliv n o povezan sa fra n c u s k o -ita lija n -
skim . na o b o stra n u štetu , kako J u g o s la v 'je , tako i Ita lije .4
Za V eliku B rita n iju to je značilo p re u z im a n je uloge po sred n ik a.
što ona n ije o klevala da p rih v a ti, ,.m a koliko [posrednička uloga] izgle-
d .a^ n e z a h v a ln a ” .5 Sa po v ećan jem ste p e n a ju g o slo v en sk e o rije n ta c ije ka
F ran c u sk o j. po jačav ala se ita lija n sk a n e trp e ljiv o s t p re m a istočnom su -
sedu. U koliko je p re tn ja sa za p ad n e ja d ra n sk e obale b iv ala o p asn ija, ili
se b a r tak v o m činila. Ju g o sla v ija ie b iv ala bliža F ran c u sk o j, p o tv rđ u ju ć i
reči H a m ilto n a A rm stro n g a , v rsn o g poznavaoca p rilik a u sre d n jo j i ju -
g o 'sto čn o j E vropi, da ,.ako ie Rim tražio prestiž. stek ao ga ie — p restiž
u s 'r a h u [. . .] gde god su b alk an sk i p o litičari z a b rin u ti i ra z d ra ž ljiv i [. . .]
tu je Ita liia u stv a rn o sti ili u senci, da oteža b rig e i poveća strah o v e.
D anas svi b alk an sk i p u te v i vode iz R im a ” .6
O tu d a se kao n a jb itn ije n a m e tn u lo o ita n je kako te b alk a n sk e p u -
fev e s k re n u ti da n e bi iz R im a doveli u P ariz. S toga je bilo neophodno
da se u svakoi raspoloživoj prilici stav i do z n a n ja i Ju g o slo v en im a i Ita -
b 'ianim a b rita n sk a sp re m n o st da d o p rin ese p o b o ljsan ju n jih o v ih m ed u -
b n ’h odnosa. T ako je p rilik o m M u so lin ijev e posete O stin u C em b erlen u
k oii se a o rila 1929. nalazio u F iren ci, došlo i do razg o v o ra о jugosloven-
sk n -jtalija n sk o m p ro b lem u . M usolini je nag lasio teškoće u p o stiz a n ju b i­
lo kak v o g dogovora sa F ran c u sk o m ,.sve dotle dogod ona fin a n sira ve-
bko jugoslovensko n a o ru ž a n je [. . .1 B eograd p re d sta v lja o p asn u tačk u
i tre b a lo bi p ažljiv o m o triti fra n c u sk u p o litik u p re m a J u g o s la v iji” .7
U m e d u v re m e n u u J u g o sla v iji je sve vise bivalo p ris u tn o u v e re -
n ie d4 je ita lija n sk o p rib liž a v a n je ju g o slo v en sk im su sed im a p re d sta v lja lo
p o litik u zp o k ru žen ia Ju g o s la v ije 8. što n ije bilo bez osnova jer, kako je
n ro c ^ n iiv a o b rita n sk i p o slan ik u B eo g rad u K e n ard . ..gde god se o k re n u la
rju g c sla v ija ] nailazi na Ita liiu i n ie n o p o d rž a v a n je M adarske, B ugarske,
Г. . .1 aTbanskih ire d e n tista i h rv a tsk ih s e p a ra tis ta ” .9 U takvom okolnosti-
m a izJoženost italija n sk im in trig a m a dovodila je, po njegovom m išljen ju .
već ,.vekovim a p ris u ta n kom pleks u g n je ta v a n ja u p rv i plan. N akon go-
d 'n a tu rs k e d o m in acije i au sti’o -u g a rsk o g p risu stv a . sada su se TJugoslo-
v en il osetili izloženim italija n sk o m p r itis k u ” i teško je bilo o ček iv ati
da v e ru iu u sv ak u M u so lin ijev u izjavu, k ad a je ita lija n sk a šta m p a ЬПа
p re p u n a n a p isa p ro tiv Ju g o sla v ije , a ra to b o rn e izjav e sa d ru g e s tra n e
J a d r a n a sam o su p o jačav ale n a p e to st i d o p rin o sile da u jug o slo v en sk o j
sv esti ita lija n sk a a g re sija p o stan e ,.nocna m o ra ” .10
P risu stv o ovog s tra h a u čin ilo je da je J u g o sla v ija je d in o re še n je
v id ela u tra ž e n ju fra n c u sk e z a štite .11 Ali, p o sto ja n je m ed u sobnog saveza
4 Isto.
5 PRO. FO 371, f 14439, С 141/141/92. N. H enderson — A. H endersonu, 31.
decem bar 1929. Sadržentova beleška od 14. jan u a ra 1930.
6 H. F. A rm strong, Italv, Yugoslavia and Liliputia, Foreign Affairs, VI 1927/
/1928, 1919-202, 191.
7 Isto kao napom ena 3.
! Uporedi: V. Vinaver, Ugroiavanje Jugoslavije i A. Wolfers, n. d.
9 PRO, FO 371, f 14443, С 1141/1141/92. Annual Report on Yugoslavia for
1929.
10 PRO, FO 371, f 13710i С 709/965/92. H. K enard — A. H endersonu, 10.
septem bar 1929.
11 A. W olfers, n. d., 143.

36
nije, p re m a b ritan sk o m v iđ en ju , pom agalo o d s tra n jiv a n ju tog s tra h a .12
bez o bzira n a fra n c u sk e izjav e da je p ita n je njih o v o g p re stiž a tesno po-
v ezano sa opštom d o b ro b iti Ju g o sla v ije . N jen osnovni m o tiv bila je dob-
ro b it, a li za fra n c u sk e v o jn e firm e i u cilju isk lju č iv a n ja sv akog in o stra -
nog u tic a ja .13
P o ja čav a n je italija n sk o g p ritis k a n a B alk an u n a k o n 1927. godm e
sm a tra n o je sa b rita n sk e s tra n e n erazlo žn im je r je bilo n eo stv a rljiv o za-
p o sed a n je bilo k ak v e te rito rije u ovom reg io n u . U slu č a ju da je n je n a
p o litik a bila „ m u d rija ”, ona je m ogla steći na susednom p o lu o strv u v e-
liki udeo na n jegovom trž ištu . U jedno bi zadobila pozicije k o je bi one-
m ogućavalej s tv a ra n je „ a n š lu sa ”, j e r bi on n e m in o v n o doveo N em ačku
p re d tršća n sk a v ra ta u ponovnom „D ran g n a c h O ste n ”-u. B u d u ći da su
n je n a n a sto ja n ja išla u drugom p rav cu , odnosi Ju g o sla v ije sa A u strijo m
i N em ačkom bili su p o sta v lje n i n a srd ačn im osnovam a z a h v a lju ju ć i u
p riličn o j m eri lošim jugoslovenskxm odnosim a sa Italijo m , tako da je
N em ačka „ n e n a m e tljiv o ” sticala v id n e pozicije n a ju g o slo v en sk o m tlu,
k ak o ekonom ske, tak o i p o litičk e .14
O v ak v a K e n a rd o v a za p a ž a n ja za n jeg o v e p re tp o s ta v lje n e n isu p re d ­
s ta v lja la „ n išta n o v o ” j e r je u F o rin j ofisu već bio isk rista lisa n sta v da
je Ita lija još od v re m e n a n ak o n r a ta k re n u la „p o grešnim p u te m ” , u m e-
sto da je išla ka s tv a ra n ju p rija te ljs k ih veza sa Ju g o slav ijo m . K o re n svih
p o tešk o ća ležao je n esu m n jiv o u riv a ls tv u F ran c u sk e i Italije, p a je o tu -
da bilo jasn o da će „ Ju g o slo v en i i d alje o sta ti u svom s ta n ju n e rv n e n a -
peto sti, dok n e b u d u bili p o stig n u ti b o lji odnosi izm edu R im a i P a riz a ” .15
M edutim , p o b o ljšan je odnosa izm edu Ita lije i F ra n c u sk e ntije a u to -
m atsk i u k lju čiv alo i ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o zb ližav an je, s obzirom n a
o stala sp o rn a p ita n ja . Š taviše, u za h te v im a p re m a F ra n c u sk o j, Ita lija
n ije n ik ad a o tv o ren o i n ep o sred n o istic ala svoje odnose sa Ju g o slav ijo m
kao sp o m e za fra n c u sk o -ita lija n sk o sp o ra zu m ev an je. V ezanost Ju g o sla ­
v ije za F ra n c u sk u p re d sta v lja la je ita lija n sk i a rg u m e n t u razg o v o rim a
sa B eogradom i L ondonom , n ik ad a u k o n ta k tu sa P arizo m . O tu d a je p ro -
izlazilo da je n a jed n o j s tra n i tre b a lo re š a v a ti p ro b lem e pro izašle iz
fra n c u s k o -ita lija n sk ih su p ro tn o sti, što je bila s tv a r R im a i P ariza, pri
čem u je V elika B rita n ija m ogla da p re u zm e je d in o u lo g u k a ta liz a to ra .
dok se na d ru g o j s tra n i ra d ilo о b rita n sk o m n a sto ja n ju d a p ro n a d e n a j-
pog o d n iji n ač in kojim bi oslabila ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk e veze.
K o n k re ta n p ro b lem k o ji se n alaz io p re d F o rin j ofisom u vezi sa o d ­
nosim a dv a ja d ra n s k a suseda, bio je tak o zv a n i „ ra t šta m p o m ” * izm edu
Ju g o sla v ije i Italije, započet u d ru g o j polovini 1929. godine, a povod m u

12 Isto kao napom ena 9.

13 PRO, FO 371, f 15273, С 1538/1538/92. Annual R eport on Yugoslavia for
1930.
„Jedina situaeija u kojoj se francuska am basada [ovde u Beogradu] za-
ista pokrene [na a k c iju ]”, pisao je K enard, „jeste kada iskrsne m ogućnost da
se [sa jugoslovenske stran e] potpiše ugovor sa britanskom ili nekom drugom
inostranom firm om .” (Isto kao napom ena 10.)
14 Isto kao napom ena 10.
15 Isto. Zabeleška H arousm ita od 16. septcm bra 1929.
* U britan sk im izveštajim a ceo sukob je nazivan „press tru th ”, m edutim ,
činilo se da duhu našeg jezika i suštini sam ih dogadaja vise odgovara ovaj na-
ziv.

37
je bilo p o g u b ljen je V lad im ira G o rta n a u P uli. G otovo da od tad a n ije
pro šao ni je d a n d an bez p o g rd n ih n a p isa i u ju g o slo v en sk o j i u ita lija n -
skoj štamr^i. M ale, ali iritira ju ć e provokacije, n e p ria jte ljsk e d e m o n stra -
cije, p re ra č u n a v a n ja i p o k u ša ji političkog p o ra v n a n ja око p ita n ja m a-
n jin a i nj'ihovog n eo d g o v a raju će g tre tm a n a , n e p rek id n o su sled ili je d a n
za d ru g im . N e p rija te ljsk i n ap a d i p ris u tn i u štarn p i obe ze m lje sad rža-
vali su o p asn o st ra z ra s ta n ja već i tako očigledne msržnje n a obem a s tra -
n am a J a d ra n a .
Š tav iše, sa ita lija n sk e s tra n e su se čuli glasovi о n e p ris u tn o s ti
č v rstin e u p o stu p cim a ita lija n sk e v lad e i sled stv en o tom e istu p im a ita-
lijan sk o g p o slan ik a u B eo g rad u za p re d u z im a n je o štrijih m eto d a, sa ci-
ljem p rin u d jivanja ju g o slo v en sk e vlad e da izade n a k ra j sa n ap isim a
u sv ojoj š ta m p i.16 N e p re k id n a n a p e to st obe stra n e , n e m in o v n o je vo-
dila k a takvom s ta n ju s tv a ri da je v a rn ic a m ogla izazvati požar. I to
ne isk ra p ro izašla iz n ekog zvaničnog p o stu p k a bilo ко je od dve zem ­
lje, v eć u p ra v o k ao re z u lta t izražen e in d iv id u a ln e ra z d ra ž ljiv o sti.
N aim e, ovde je važno istaći b rita n s k i n ač in p o im an ja ju g o slo v en -
s k o -ita lija n sk ih odnosa tokom cele 1930. godine. O ni su od s tra n e Fo-
rin j ofisa p o sm a tra m d v o jak o : a) u svom evropskom a s p e k tu p o tc rta -
vao je n erazlu čiv o st fra n c u s k o -ita lija n sk ih odnosa sa ju g o slo v en sk o -
-ita lija n s k im i b) posedovao osobenu k a r a k te ris tik u — p sih o lo šk e fa k -
to re kao n e z a n e m a rljiv e p o k re ta če n ap e to sti. P rv i asp e k t jugo slo v esk o -
-ita lija n s k ih odnosa B rita n c i su n a sto ja li da re š e pom oću sla b lje n ja ju -
g o slo v en sk ih veza sa F ran c u sk o m , dok je d ru g i tre b a lo d a b u d e re -
šav an u k o n ta k tim a säm ih d ip lo m a tsk ih p re d sta v n ik a V elike B rita n ije
sa n jih o v im ju g o slo v en sk im i italija n sk im kolegam a.
P sih o lo ški m o m en at u odnosim a Ju g o s la v ije i Ita lije B rita n c i ni
u jed n o m tre n u tk u n isu zap o stav ljali. N a p ro tiv . Z a k lju č u ju ć i d a u pos-
tojećem tre n u tk u n em a ,,n ik ak v ih p o litičk ih p ita n ja о k o jim a se ne
m ože p ostići o d g o v a ra ju ć e re š e n je izm eđu ove dve zem lje [ . . .] odnosi
su sv ed e n i n a m a n je -v iše trivjijalne in cid en te. O vi in cid en ti n isu toliko
u slo v lje n i h o tim ičn o m p o litik o m bilo k o je od vlada, a li su neizbežni
re z u lta t a tm o sfe re s u n m ji i n e z d ra v ili že lja k o je tru ju ita lija n sk o -ju -
g o slo v en sk e o d n o se.” 17 U „n o rm a ln im okolnosttim a” k o ji su za B ritan ce
p re d s ta v lja li o d su stv o bilo k ak v e psihološke n ap e to sti, bilo bi izvodlji-
vo da se odnosi p o stav e n a srd a čn e osnove, m ed u tim , kako je bila reč
о „više p sihološkim nego političkim razloz,'ima” 18, sva n a s to ja n ja b ri-
ta n sk e v lad e da sre d i ovu n e z d ra v u a tm o sfe ru , o stala su bez re z u lta ta ,
u sled p ris u tn o g s tra h a i n jim a, B ritan cim a, n e p o jm ljiv ih n ac io n a ln ih
p re d ra su d a .
P ri izn o šen ju svojfih su d o v a nisu šte d e li n i je d n u n i d ru g u s tra -
nu . Ju g o s la v iji je za m e ran o , kako je k ra je m ja n u a r a 1930. pisao H a-
ro u sm it, n je n a n e z re lo st ,.kada s m a tra da p rilik o m o p š te n ja sa svojim
su sed im a, sp ecijaln o Italijo m , ig ra ulogu veće sile ev ro p sk o g ren o m ea
16 PRO, FO 371, f 14439, С 141/141/92. N. H enderson — A. H endersonu, 31.
decem bar 1929.
17 PRO, FO 371, f 14439, С 575/141/92. M em orandum respecting Italo-Yugo-
slav relations, 20. ja n u a r 1930.
18 Isto.

38
i odgovornosti, dok sve v re m e n ije n išta d ru g o do tra d ic io n a ln a , m ala
po lu -civ ilizo v an a b alk an sk a zem lja, iz n u tra izjed a n a b ra to u b ilač k im sv a-
dam a. To je to osećan je in fe rio rn o sti koje je tako često n avodi d a g lu -
pavo i n ep rek id n o p rig o v a ra Ital.'janim a i d rž i im p ridike, pa tim re a k -
cijam a i n jih o v im p o v ra tn im d ejstv o m o p ra v d a v a ju su m n je i o g o rčen o st
k oje Ita lija n i očigledno sa p ravom o seć aju .” 19
M edutim , koliko god se ita lija n sk a p re tn ja n a d v ija la n ad Ju g o sla -
vijom , z a stra šu ju ć i p o d jed n ak o i jav n o m n e n je i zv an ičn e krugove, ona
je im ala i svoju, uslovno rečeno, p rim e n u u ju g o slo v en sk o j u n u tra šn jo j
politici. P re d s ta v lja la je, videno očim a novog b rita n sk o g p o slan ik a u
B eogradu, N evila H en d erso n a, (koji je u je se n 1929. godine p re u zeo
K en ard o v o m esto) n a jja č i m o tiv k o ji je p o b u d iv ao ju g o slo v en sk e n aro d e
da se čv rsto d rže zajedno, a isto v rem en o i kao veom a k o risn a p re p re k a
bilo k akvom sep a ratistič k o m p o k re tu .20 O vim se u jed n o o b ja šn ja v a o i
blag o n ak lo n sta v ju g o slo v en sk e v lad e p re m a italo fo b iji p ris u tn o j n a n o -
v in sk im s tra n a m a , a li je p isa n je о sp o ljn o j p o litici (gde ce n zu ra n ije
bila tako stro g a kao u p ita n jim a u n u tra š n je g u stro jstv a ) p re d sta v lja lo
i v rs tu izduvnog v en tila. kao i o p ra v d a n je za v o jn e izd atk e i v la d a v in u
v o jn e klike.
U ostalom , ju g o slo v en sk a vlada, od n o sn o k ra lj A le k sa n d a r i m i­
n is ta r sp o ljn ih poslova V ojislav M arinković, n ik a d a n isu p re d b rita n s -
kim poslanikom sk riv a li svoj stra h , koji je, n aro čito kod k ra lja , ne r e t-
ko p relazio u p a n ik u (ili je on želeo da o stav i ta k a v utisak). S am M a-
rin k o v ić je tv rd io H e n d erso n u kak o je on, u s itu a c iji u ko jo j su svi
n jeg o v i su n aro d n ic i zaplašeni, sv e sta n da je ,,s tra h los sav e to d a v ac",
ali da ga oko ln o sti n avode na ta k v a o seć an ja21, što je b ritan sk o m pos-
la n ik u n am e tn u lo za k lju č ak kako ju g o slo v en sk a v lad a zap ad a u sta n je
p an ik e i da bi se n em inovno m oralo nešto p re d u z e ti od s tra n e b rita n s -
ke v lade. U jed n o je sav e to v a o ju g o slo v en sk o m m in istru da v lad a u
B eo g rad u niu k o m slu čaju n e dozvoli d alje ra z ra s ta n je p o stojeće zateg-
n u to sti i u čin i sve što je u njegovoj m oći da onem ogući po lem ik e n a
stra n ic a m a sv o je štam p e i zauzm e zn atn o p rija te ljs k iji sta v p re m a svo-
jim su sed im a.22
U op šten o p o sm atraju ć i, F o rin j ofis bi video u m ed u so b n o j zap la-
šenosti d v a su seda, jed n o g d ru g im , g a ra n tiju kako ni je d n a v lad a ne-
će fo rsira ti sv o je n e p rija te ljs tv o do tačk e p re k id a , da se ra d ilo о ,,nor-

19 Isto.
20 Isto kao napom ena 16.
21 PRO, FO 371, f 14439, С 186/141/92. N. H enderson — O. Sardžentu, 3.
jan u ar 1930.
22 PRO, FO 371, f 14439, С 143/141/92. N, H enderson — A. H endersonu, 2.
januar 1930.
Kao ilustraciju opšte prisutnog straha, N. H enderson je naveo Marinko-
vićevo čvrsto uverenje da Italija „definitivno nam erava da isprovocira neki in­
cident [ ...] i da se u nekim krugovim a italijanske m ornarice sprem a tajn i plan
о isplovljavanju jednog dela njene flote u jugoslovenske vode, koja bi oploviia
jedno ili nekoliko jugoslovenskih ostrva. Jugoslovenske snage na isturenim tač-
kam a biće prinuđene da se brane, pri čemu bi rezultat bio potapanje nekog od
italijanskih ratn ih brodova. Ita lija bi tada na sve [to] gledala kao na pitanje
nacionalne časti”.

39
m aln ijim u slo v im a ” .23 No kako je „ ita lija n sk a te ž n ja za p o n iž a v a n je m J u ­
g o s la v ije '’ s m a tra n a zlom k o je bi m oglo jed n o g d a n a d o v esti Ita liju u
situ a c iju da se „ p re te ra n o z a trč i”, č u v a n je m ira stra h o m o stajalo je
sam o p re tp o stav k a , n ik ak o kao m ogućnost. O tu d a je b rita n sk a v lad a
s m a tra la da n a jv e ć i deo k riv ic e za p o sto jeće rd a v e odnose snosi ita li­
ja n s k a v lad a sa svojom ag resiv n o m p olitikom „praznet, p re tn je i m u -
če n ja [p ro tiv n ik a] s itn ic a m a .”24 P re d b rita n s k u v la d u se sto g a p o sta v i-
lo p ita n je p o sre d n ik a u sre d iv a n ju ovog p ro b lem a, p r i čem u nikakvoi
o k le v a n je n ije dolazilo u obzir. B rita n c i su bili svesni koliko p o sre d -
ničk a uloga, n aro čito u ovom slu čaju , m ože b iti n ez ah v aln a, pogotovo
što je sve u kaziv alo da su b rita n sk i n a p o ri tokom 1929. g o d in e o stali
bez v id n ih re z u lta ta s obzirom n a tru s tn o p o d ru č je na kom e su zidali
sv o je zd a n je .25
О p rv im zn acim a p o p u šta n ja z a te g n u to sti L ondon je bio o b av e š-
ten k ra je m fe b ru a ra 1930. od R o n ald a G ra h a m a iz R im a.26 U k o n ta k -
tu sa ju g o slo v en sk im po slan ik o m M ilanom R ak ićem 27 G rah am je sa-
znao da iako su n o v in sk i n ap isi još uv ek bili za tro v a n i n e tr p e ljivošćui
(pri čem u je R akić isticao d a se ni je d n a s tra n a ne m ože n a z v a ti onom
ko ja u to m e p re d n ja či), ju g o slo v en sk i p o slan ik je osećao o zb iljn o opš-
te p o b o ljšan je u odnosim a dve zem lje usled b lagonaklonog p rije m a u
italija n sk o m M in ista rstv u sp o ljn ih poslova. To je u je d n o bio razlog što
se R ak iću n a m e tn u o za k lju č a k da je tre n u ta k p o v o ljan za p o stizan je
sp o razu m a о ,,m an jim p ita n jim a ” no što je ra n ije bio slu čaj. R akić
je u jed n o dodao kako je z a tra ž io ra zg o v o r sa M usolinijem koga n ije v i­
deo č e tm a e s t m eseci. O n n ije su m n ja o (ili b a r n ije svom engleskom ko-
legi po k aziv ao da su m n ja) d a će m u b iti om ogućeno v iđ e n je sa D uče-
om i n a m erav ao je, u koliko bi isk rsla p o v o ljn a p rilik a, p o k re n u ti p ita ­
n je ju g o slo v en sk o -ita lija n sk ih odnosa, p ri čem u je isticao n eo p hodan
op rez u p re th o d n o m iz v id a n ju te re n e za svoje k re ta n je .28
G ra h am o v p o v o ljan izveštaj u ticao je da se u F o rin j ofisu p re d -
uzm e in ic ija tiv a za razg o v o r izm edu b rita n sk o g m f.nistra in o s tra n ih pos­
lo v a A rtu ra H e n d erso n a i n jegovog ita lija n sk o g kolege D ina G ra n d ija
k o ji se n alazio u engleskoj p resto n ici, p re d v o d eći ita lija n s k u delegac.:-
ju n a L ondonskoj pom orskoj k o n fe re n c iji.29 U p re d sto jeć im razg o v o rim a
о ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk im odnosim a, tre b a lo je da A. H e n d erso n
sk re n e p a ž n ju n a nek o lik o m o m e n a ta :
a) ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o ra z ila ž e n je p re d s ta v lja o zb iljn u opas-
n o st po sv etsk i m ir; b) dug v re m e n sk i p erio d njegovog tra ja n ja onem o-
g u ćav a p o b o ljšan je fra n c u s k o -ita lija n sk ih odnosa u o b lasti pom orskog
23 Isto kao napom ena 16. Sardžentova beleška od 14. januara 1930.
24 Isto.
25 Isto.
26 PRO, FO 371, f 14439, С 1526/141/92. R. G raham — A. H endersonu, 21.
februar 1930.
27 О M ilanu Rakiću kao diplom ati vidi: A. Mitrovic, Savremenici о diplo-
mati Milanu Rakiću, Prilozi za književnost, jezik, isto riju i folklor, X X XVIII,
3—4, 1972, 202—214.
28 Isto kao napom ena 26.
29 PRO, FO 371, f 14439, С 2380/141/92. Koncept za razgovor A. H endersona
sa D. G randijem , 28. feb ru ar 1930.

40
p a rite ta ; с) k riv icu za tak v o s ta n je snose obe s tra n e i d) m eđ u so b n i od-
nosi Ita lije i Ju g o sla v ije isk o m p lik o v ali su se fra n c u sk o -ita lija n sk im ri-
v alstv o m na B aik an u . S obzirom da je p rv i is ta k n u ti m o m en at bio u
s u š tin i jed n o od osnovnih, a li i o p štih m esta u b rita n sk o j sp o ljn o j po­
litici posle p rv o g sv etsk o g ra ta , n a n je m u se n e bi treb a lo d u že za-
d rž a v a ti nego ga u ovom k o n te k stu s h v a titi kao m o tiv za B rita n c e i sa-
m o po seb i dobro a rg u m e n to v a n o obrazloženje.
N ajv iše p ro sto ra u p re d v id e n im ra z g o v o rim a bilo je d a to p ita n ju
k riv ice za p o sto jeće s ta n je odnosa. Ita lija je sa svoje s tra n e b ila k riv ac
zbog za k lju č en ja d v a p a k ta u T iran i, od k o jih je d ru g i p re d sta v lja o
dokaz ita lija n sk ih su m n ji u ju g o slo v en sk u d o b ru v o lju i p rip isiv ao joj
ag resiv n e n am ere. T akode je Ita liji p reb ačen o zbog n jen o g „oholog sta -
v a ” k o ji je isp o ljav ala sv ak i p u t (počev od M irovne k o n fe re n c ije u P a-
rizu) k a d a god je ju g o slo v en sk a v lad a n a m e ra v a la da p o k te n e preg o v o re
ili p o sta v i m ed u so b n e odnose n a zad o v o lja v aju ći step en . Tokom p re t-
h o d n ih g odina k ra jn ji cilj ita lija n sk e vlade je bilo sp re č a v a n je J u g o ­
slav ije d a se ra z v ije u v e lik u silu (p re v e n t Y ugoslavia from dev elo p in g
in to a g re a t Pow er), pošto b i o n a k ao ta k v a p re d s ta v lja la za Ita liju p ro -
tiv n ik a i na J a d r a n u i u P o d u n a v lju . O tu d a je Ita lija o d lu čila da svog
istočnog su sed a izoluje, onem ogućivši m u bilo kak v o p rib liž a v a n je sa
n jeg o v im su sed im a i sled stv en o tom e dovede i do p re k id a saveza J u ­
g o slav ije i F ran c u sk e. T ak o d e je ista k n u to m esto bilo d a to ita lija n sk im
a k tiv n o stim a u B u g arsk o j, kao i u spešnim n a s to ja n jim a d a se spreči
p rib liž a v a n je B eograda i B u dim pešte.
J u g o s la v iji je, sa d ru g e stra n e , p rip is iv a n a k riv ic a zbog neodgo-
vo rn o g n ačin a na k o ji je n ep o sre d n o n a k o n ra ta in trig ira la u A lb a n iji
sa ciljem da p o stav lja i o b ara a lb a n sk e vlade, kao i zbog nesposobnosti
ju g o slo v en sk e vlade da n a svojoj te rito riji k o n tro liše ta jn a d ru š tv a i
on em o g u ći n jih o v u a n tiita lija n s k u d elatn o st. N a jv e ću g re šk u u popisu
ju g o slo v en sk ih p o stu p a k a p ro tiv Ita lije p re d s ta v lja o je sp o ra zu m izm e-
du Ju g o sla v ije i F ra n c u sk e iz n o v em b ra 1927. N a taj n ač in su se ju g o -
slo v e n sk o -ita lija n sk i odnosi isk o m p lik o v ali borb o m F ra n c u sk e i Ita lije
za d o m in aciju n a B alk an u . K ao posledica proizašlo je o d b ija n je Ita lije
da sv oje odnose sa Ju g o slav ijo m p o sm atra izdvojeno iz kom pleksa ita-
lija n sk o -fra n c u sk ih pro b lem a, što je sa sv o je s tra n e d o w e lo do s itu a -
cije da se već g o d in u i po d a n a čitav pro b lem nalazio n a m rtv o j tač-
qi. Z av ršn ic u ra zg o v o ra tre b a lo je da p re d s ta v lja b rita n sk a ž e lja d a se
isk o riste n o v o n astale o k o ln o sti о k o jim a je b rita n s k a v lad a bila oba-
v e šte n a od svog p re d sta v n ik a u R im u, kako bi došlo do p o b o ljšan ja
ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa.
Do n a m e ra v a n o g su sre ta dvojice m in is ta ra sp o ljn ih poslova n ije
došlo. U m esto A. H e n d erso n a sa G ra n d ije m i italija n sk im am b asa d o -
rom u L ondonu B o rd o n aro m , razg o v arao je n jeg o v za m e n ik R o b ert V an-
s ita rt u p au zi izm edu d v a z a sed an ja P o m o rsk e k o n fe re n c ije .30 P rv i p ro ­
blem k o ji je V a n sita rt p o k re n u o bili su ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i o dno­
si i u o k v iru n jih m o g u ćn o st u s p o sta v lja n ja ,,novinskog p r im ir ja ” . U
vezi sa p o lem ik am a u n o v in am a i n jih o v im sm iriv a n je m , V a n sita rt je
30 PRO, FO 371, f 14439, С 2000/141/92. Izveštaj R. V ansitarta о razgovoru
sa G randijem , 11. m a rt 1930.

41
p o n u d io G ra n d iju da se on lično o b ra ti N evilu H e n d erso n u prjivatnim
pism om , ko jim bi ga zam olio da u p o tre b i sav svoj u ticaj u B eogradu
ne bi li došlo do o k o n čan ja n ez d rav e a tm o sfe re izazvane m ed u so b n im
n ap ad im a. G ra n d i je o d m ah p rih v a tio V a n sita rto v o p o sre d o v an je, ob-
razlo živ ši svoj p ris ta n a k nem ogućnošću p re u z im a n ja in icija tiv e , pošto
bi ona u B eo g rad u bila p ro tu m a č e n a kao znak ita lija n sk e slabosti. G ra n ­
di je tom p rilik o m p o k u šao da sv u od g o v o rn o st za rđ a v a ra sp o lo ž e n ja u
štam p i p re b a c i n a ju g o slo v en sk u stra n u , m ed u tim , V a n sita rt je bez
d u b ljeg u la ž e n ja u su štin u , odbio da p rih v a ti n jeg o v o tu m ače n je , isti-
čući d a su B rita n c i i sam i o setili koliko su n jeg o v i su n a ro d n ic i sp re m n i
da p u tem štam p e iz ra ž a v a ju o d re d e n u i p re te ra n u ,.en e rg icn o st” u od-
g o v o ru n a n ap ise о n jim a .31
Da G ra n d i n ije rešio d a se povuče, a da p ri tom još jed n o m ne
p o k u ša da u sm eri b rita n sk o ra sp o lo ž en je p ro tiv Ju g o slav ije, p okazivala
je i n jeg o v a u p ad ica kako bi v lad a u B eogradu m ogla „zau zeti sta v da
je ju g o slo v en sk a šta m p a slo b o d n a i da oni [jugoslovenska vlada] n em a-
ju n a m e ru da je k o n tro liš u .” V a n sita rto v a re a k c ija n a o v e reči došla
je do izra žaja u obećanom p ism u N. H en d erso n u , u kom e ga je upozorio
n a m o g u ćn o st tak v o g re a g o v a n ja u B eogradu, naloživši m u da sao p šti
da „ b rita n sk a v lad a n e m ože v e ro v a ti kako sile k o je p o se d u je d ik ta tu ra
n isu u s ta n ju da izvrše p ritis a k n a one n o v in e koje d o p rin o se p o sto ja-
n ju lošeg ra sp o lo ž en ja izm ed u Ita lije i Ju g o s la v ije .”32
G ra n d ije v a su m n ja u ju g o slo v e n sk u sp re m n o st da o b u zd a n a p a d e
sv o je šta m p e b ila je u s u p ro tn o s ti sa ra z g o v o rim a k o je je ja n u a r a iste
go d in e vodio sa ju g o slo v en sk im m in istro m d v o ra B ogoljubom J e v ti-
ćem .33 Do n jih o v o g su s re ta došlo je n a p o d sticaj ita lija n sk o g p o slan ik a
u B eo g rad u G alija, a sa o d o b re n je m M usolinija, za v re m e v e n č a n ja ita ­
lija n sk o g p re sto lo n a sle d n ik a . Tom p rilik o m su obojica z a k lju č ila d a ne
po sto ji n ik a k v a p re p re k a z b liž a v a n ju Ju g o sla v ije i Ita lije . To zb ližav a-
n je bi treb a lo da započne u p ra v o „n o vinskim p rim irje m ” , a n ak o n to ­
ga d a lji ra z g o v o ri bi po svom ob im u bili z n a tn o širi — bio je i za k lju -
čak i ob ećan je.
б to sc tičc ju g o slo v en sk c stra n e , A le k sa n d a r n ije želeo d a bez M u-
so lin ijev e p o tv rd e b u d e ob äv ezan o bećanjem čije m u se isp u n je n je ci-
n ilo n eizv esn im . M eđutim , tokom G ra n d ije v o g b o ra v k a u L ondonu M u-
solini je p rim io M ilana R akića, p o tv rd iv ši da je G ra n d ije v sta v u je d -
no i n jegov. P ri tom e je u p u tio R akića da n a s ta v i d al je p re g o v o re sa
G ra n d ije m n a k o n n jegovog p o v ra tk a sa P o m o rsk e k o n fe re n c ije .34 M u-
so lin ijev u sp re m n o st da p re g o v a ra sa Ju g o slav ijo m potvi’dio je i ita li-
janskij poslanlik u B eogradu, ističu ći da je n jeg o v a zem lja sp re m n a i
„veom a ž e ljn a d a b u d e u p rija te ljs tv u sa Ju g o slav ijo m je d n o m k ad a
b u d e sig u rn a d a p o to n ja n ije sam o v azaln a d rž a v a F ra n c u sk e .’'3’
31 Isto.
32 PRO FO, 371, f 14439, С 2000/141/92. R. V ansitart — N. H endersonu, 14.
m a rt 1930.
13 PRO, FO 371, f 14439, С 2643/141/92. N. H enderson — R. V ansitartu, 13.
m a rt 1930.
34 Isto.
35 Isto.

42
 Ipak, čini se da su ove G a lijev e reči u p u ćen e H e n d erso n u sa d r-
žav ale zn atn o više neizrečenog no saopštenog. U v rem en sk o m pogledu
je d in a o d re d n ic a k ad a bi došlo do p reg o v o ra bila je izrečen a prilogom
„ je d n o m ”, dole je u sm islu okolnostii u kojim a bi se oni o d ržali jasn o
sta v lje n o do z n a n ja — k ad a Ju g o sla v ija bude p o stala n ezav isn a od
F ran c u sk e. M edutim , u da tom tre n u tk u , za F o rin j of is je bilo n a jb itn i-
je da je „n o vinsko p rim irje ” k ra je m m a rta stu p ilo n a sn ag u .36 K om en-
ta r izrečen u F o rin j ofisu da „ tak o dugo dok p o sto ji šan sa da Ita lija n i
i Ju g o slo v en i sam i dodu do sp o ra zu m a (on th e ir ow n account) m ožem o
reći da s tv a ri idu na b o lje”37, p re d sta v lja o je sam o d elim ičan o p tim i-
zam , k o ji je delio i N. H e n d erso n sa svojim s h v a ta n je m d a u n astalim
u slo v im a B ritan ci m ogu „ o stav iti s tv a ri da se sam e ra z v ija ju .”38
I p o red toga, on je i d alje ostao re z e rv isa n u pog led u ra z v itk a b u -
d u eih p reg o v o ra, p re d v id a ju c i da neće proći bez v e lik ih n a p o ra n iti da
će b iti p o stig n u t za k ra tk o vrem e. O snovnu p re p re k u p re d sta v lja la je i
d alje ju g o slo v en sk a v ezan o st za F ran c u sk u , što je nalagalo p o seb n u ta j-
n o v ito st u v o d e n ju p rip re m a , kako ju g o slo v en sk a z a štitn ic a ne bi bila
izazvana, j e r u tom slu č a ju bi F ra n c u z i ,,ucinili sv e što je u n jihovoj
m oći da p re d u p re d e p rib liž a v a n je ili bilo k o ju v rs tu sp o ra zu m a [izm edu
Ju g o s la v ije i Ita lije ].”39
H e n d erso n o v u z a b rin u to st je delio i F o rin j ofis, p o ru č iv ši G ra h a -
m u da u o d g o v araju ćem tre n u tk u , k ad a razg o v o ri izm edu Ita lije i J u ­
g o slav ije b u d u započeli, sta v i M u so lin iju do z n a n ja br^tan sk u že lju za
n jih o v im u sp ešn im o končanjem . U jedno m u je bilo n a p o m e n u to da bi
treb alo d a ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i p reg o v o ri b u d u što ličniji, u sm islu
n e p ris u tn o s ti tre ć e stra n e .40 Ovo u p o z o re n je bilo je u su štin i su v išn o za
tako dobrog poznavaoea ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa, k ao što je
bio R onald G rah am . B udući u p o d jed n ak o dobrim ličnim k o n ta k tim a i
sa G ra n d ije m i sa R akićem , m ogao je, što se n jeg a säm og ticalo, d o p ri-
n e ti „ ra z m rs iv a n ju k lu p k a ” kak o m u je F o rin j ofis naložio. Ali, n ije se
ticalo sam o n jeg a. On lično n ije n ik ad a gubio iz v id a da su ju g o slo v en ­
s k o -ita lija n sk i o d nosi ,,tako d e lik a tn a s tv a r da sv ak a in te rv e n e ija m ora
b'.ti u č in jen a v rlo oprezno, tak tičn o i u p ra v i čas.”41

2. Uloga i značaj ju g o slo ven sko g stabilizacionog za jm a

B ritan sk o p o sre d o v an je u p o stiz a n ju „novinskog p rim irja ” izm edu

Ju g o sla v ije i Ita lije im alo je d u b lje zn a čen je od obienog n a s to ja n ja da
se sm ire d u h o v i sa obe s tra n e J a d r a n a . Bio je to u s tv a ri in te rlu d ij u
36 PRO, FO 371, f 14439, С 2440/141/92. Telegram N. H endersona od 27.
m arta 1930.
37 PRO, FO 371, f 14439, С 2440/141/92. B jukananova beleška od 31. m a rta
1930.
38 PRO, FO 371, f 14439, С 2561/141/92. N. H enderson — R. V ansitartu, 28.
m art 1930.
39 Isto.
40 PRO, FO 371, f 14439, С 2561/141/92. R. V ansitart — R. G raham u, 7. april
1930.
41 PRO, FO 371, f 14439, С 3119/141/92. R. G raham — R. V ansitartu, 18. a p ­
ril 1930.

43
jed n o j zn atn o k o m p lek sn ijo j a k c iji započetoj još početkom 1929. godine,
k o ja je u slu č a ju u sp eh a , lako m ogla d o v esti do željen o g c ilja — slab -
lje n ja ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk ih veza. R adilo se, naim e, о ju g o slo v en -
skom stab ilizacionom zajm u, ko ji je ju g o slo v en sk a v la d a tra ž ila od lon-
d o n sk e b an k e „R o tšild i sin o v i” .
Je d n o od v až n ih p ita n ja ju g o slo v en sk ih fin a n s ija bila je zakonska
stab iliz acija d in ara , j e r je J u g o s la v ia bila je d in a ev ro p sk a zem lja sa
„p a p irn o m v a lu to m ” . S toga je bilo n eo p h o d n o d a se o d red i s ta ln i zakon-
sk i odnos izm edu d in a ra kao n o v čan e jed in ice i njeg o v e z la tn e podloge,
k ak o bi se sp ro v elo ju g o slo v en sk o ra v n o p ra v n o u k lju č iv a n je u sv etsk u
p riv re d n u za je d n icu i p riv la č e n je što više in o stran o g k a p ita la koji bi
bio in v e s tira n u ju g o slo v en sk u p riv re d u .42 M edutim , to je m oglo biti
sp ro v ed en o je d in o p u te m in o stra n e fin a n sijsk e pom oći, s obzirom na
sta n je d rž a v n ih fin a n sija .
P o z a v rše tk u p rv o g svetskog r a ta ju g o slo v en sk a v lad a je n a sto ja -
la d a o stv a ri p riv re d n u o b n o v u zem lje za d u živ an jem u in o stra n s tv u i
stoga je već u ju n u 1922. godine bio p o tp isan u g o v o r о z a jm u u iznosu
od 100.000.000 d o lara sa am eričk o m firm o m „R ailw a y a n d P o rt C ons­
tru c tio n C o m pany in Y u g o slav ia”, k o ju je osn o v ala n ju jo rš k a b an k a
„ B le ir”, po kojoj je i zajam p o z n a t kao ,,B lerov z a ja m ” . O va sre d stv a
su bila n a m e n je n a iz g ra d n ji p ru g e B eograd — B ar i b a rsk c g p rista n išta
i bila su d a ta u d y a n a v ra ta , 1922. i 1927. god in e.43 P o red ovog zajm a,
J u g o s la v ia je 1923. g o dine dobila od fra n c u sk e v lad e k re d it u iznosu
od 300.000.000 fra n a k a , k o ji je bio n a m e n je n isk lju čiv o v o jn im sv rh a m a .44
M edutim , ovi zajm o v i n isu bili je d in i u z ro k lošeg fin an sijsk o g sta -
n ja u zem lji. K ra lje v in u SH S o p te re ć iv a o je velik i broj d u g o v a iz v re -
m e n a n je n o g fo rm ira n ja : p re d ra tn i srp sk i dug o v i F ra n c u s k o j45 i V elikoj
B rita n iji46 i ra tn a d u g o v a n ja v eć p o m en u tim d rž av am a kao i A m erici;
o to m an sk i d ugovi Ijoji su delom p re d s ta v lja li p re d ra tn u o b av ezu K ra -
lje v in e S rb ije za isp la tu tu rs k ih d u g o v a n a osnovu d o b ije n ih te rito rija
n a k o n p rv o g b alk an sk o g ra ta , a delom su bili o d re d en i L ozanskom kon-
fe ren c ijo m 1923. god in e; p ris a je d in je n je b iv ših te rito rija H a b zb u ršk e m o-
n a r h ije povlačilo je sobom isp la tu ra n ijih a u s tro -u g a rs k ih za jm o v a i dug
za u stu p lje n e železničke p ru g e , šu m sk a g az d in stv a itd ; p re m a N eijskom
m iro v n o m u g o v o ru tre b a lo je u č e s tv o v a ti i u o tp la ti dela b u g a rsk ih d u -

42 J. Tomašević, Finansijska politika Jugoslavije 1929—1934, Zagreb 1935, 41;

О ulozi stranog k apitala u p red ratn o j jugoslovenskoj privredi opširnije: S. Di-
m itrijević, Strani kapital и privredi bivše Jugoslavije, Beograd 1958.
43 S. Ćurčin, Penetration economique et financiere des capitaux etranger en
Yugoslavie, Paris 1935, 63.
44 PRO, FO 371, f 14439, С 575/141/92. M em orandum respecting Italo-Yugo-
slav relations, 20. ja n u a r 1930; о istom opširnije: V. Vinaver, Jugoslavija i Fran-
cuska.
45 О dugovim a K raljevine S rbije Francuskoj opširnije: R. Poidevin, Les in-
terets financiers frangais et allemands en Serbie de 1895 a 1914, Revue Histo-
rique, CCXXXII, 1964, 49—66.
44 О učešću anglo-francuskog k apitala u K raljevini S rbiji opširnije: Lj.
Aleksić-Pejković, Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903— 1914, Beograd
1965.

44
gova.47 Z b im i iznosi sv ih d u g o v an ja nove ju g o slo v en sk e d rž av e d av a li
su im p o zan tn u c ifru k o ju n ije bilo je d n o sta v n o i brzo u m a n jiti.
D u g o v an ja A m erici i V elikoj B rita n iji bila su isplaćena 1926. i
1927. godine, ali je p oseban problem p re d sta v lja la o tp la ta zajm o v a F ra n -
cuskoi, oko k o jih je n ep o sred n o po z a v rše tk u ra ta došlo' do sp o ra iz-
m ed u ju g o slo v en sk e vlad e i fra n c u sk ih p o rte ra , pošto se n isu m ogli
saglasiti kako u n ač in u isp late duga, tak o ni u pogledu njegovog b ro jča -
nog iznosa.48 F ra n c u z i su z a h te v ali isp latu p re d ra tn o g duga u zlatu , dok
ie jug o slo v en sk a v lad a to odbila u im e fran cu sk o g o b u sta v lja n ja isp late
sv o jih poverilaca zlatn o m m onetom . Citavo p ita n je je stig lo i do H aš-
kog suda, k oji je u leto 1929. godine doneo o d lu k u u k o rist fran cu sk o g
zaim odavca. Jed n o m re č ju , J u g o s la v ia je svoje dugove ra tn o j saveznici
pla.tila d v o stru k o , i p a p im im fran cim a i zlatn o m v alu to m .49
N erešen o p ita n je fran cu sk o -ju g o slo v en sk o g fin an sijsk o g sp o ra i n a-
m iren a ra tn a d u g o v a n ja V elikoj B rita n iji i AmericH, a i p risu stv o B le-
rovog zajm a sa novom em isijom tokom 1927. godine, sv ak ak o su u tic a -
•i da ju g o slo v en ska v lad a k ra je m iste god ine za traži u L ondonu stab.i-
lizacioni zajam . P reg o v o ri jug o slo v en sk o g m in is tra fin a n s ija S ta n k a S v r-
Iju.ge i L ajo n ela i E n to n ija R otšilda započeli su fe b ru a ra 1928. godine
u L ondonu. Tom p rilik o m Š v rlju g a je p o tp isao d o k u m e n t k o ji je p re d -
stavl.iao n a c rt b u d u ćih u slo v a zajm a, ciji je iznos tre b a lo d a b u d e
50.000.000 fu n ti.50 S obzirom na u n u tra š n ju situ a c iju u K raljevnni SH S
tokom 1928. godine. n ije sa b rita n sk e s tra n e bio u č in je n n ik a k a v d a lji
ko rak n a tom p olju. Ali, jugoslovensko o b ra ć a n je L ondonu za fin a n s ij-
sk u pom oć pokazalo ie b rita n sk o j vladn da se sre d stv o za sla b lje n je ju -
g o slo v en sk o -fran cu sk ih veza n alazi na d o h v a t ru k e . S vakako da su B ri-
tanoi sag led av ali i m o g u ćn o st d v o stru k e k o risti, kako političke, tako i
u o b lasti m o n e ta rn e politike.
N esp o rn a ie c in jen ica da je n ak o n p rv o g svetskog ra ta L ondon iz-
^ u b ’o o re stiž и fin an sijsk o m sv e tu i p re sta o da b u d e n jeg o v c e n ta r, a
da su N ju io rk i P a riz p o stali v ažna n o v čan a sre d išta k o ja su k o n k u risa la
londonskom S itiju и njegovoj d o ta d a šn io j ,,kontroli b a n k a rsk e ig re ” .51
Inak. tokom d v ad e setih g o d in a postojala je sa ra d n ja Hzmedu ova tri
svetska m o n e ta rn a c e n tra i n jih o v ih vodećih b an ak a. E ngleske banke,
F e d e ra ln e n iu jo rs k e b an k e i B an k e p a risk e u n ije. M eđutim , n jih o v o
zaieđ n ičk o d elo v an je na svetskom novčanom trž iš tu n ije bilo lišeno
m edu.sobne za te g n u to sti, p rv e n stv e n o m o tiv isan e po litičk im razlozim a,
ra d i čpffa ie F ra n c u sk a sm a tra n a „пе m nogo poželjnim p a rtn e ro m ” .52
N aim e. o snovno fran cu sk o u v e re n je je bilo d a an g lo -sak so n sk a
^trana. oličena и ličn o stim a n ez av isn ih g u v e rn e ra E ngleza M ontegija
N o rm an a i A m erik a n ca B en d žam in a S tronga, p o d rž av a N em ačku. a da
47 J. M. Jovanovic, Diplomatska istorija Nove Evrope 1918—1938, II, Beo­
grad 1939, 271.
48 J. Tomašević. n. d., 36; J. M. Jovanovic, n. d., 274; о tom e opširnije: V.
Vinaver, Jugoslavija i Francuska.
49 J. Tomašević, n. d., 40.
PRO, FO 371, f 14446, С 9042/1145/95. Yugoslav stabilisation loan, m em o­
randum od 6. decem bra 1930.
51 D. A. Aldcroft, From Versailles to Wall Street 1919—1929, London 1977
177.
52 Isto, 178.

45
bi tak o u d ru ž e n i m ogli učLniti an g lo -sak so n sk i k a p ita l d o m in a n tn im u
sv etu . To je. рак, kao posledicu m oglo im ati s la b lje n je fran cu sk o g polo-
žaja na m ed u n aro d n o m p la n u i o m e ta n je n e sam o n je n ih fin a n sijsk ih n e ­
go i p o litičk ih ciljeva. N orm an o v a p ro n e m a čk a o rije n ta c lja p lašila je g u -
v e rn e ra p a risk e b an k e E m ila M oroa je r je Iako m ogla u g ro ziti F ra n c u s ­
k u na dva fro n ta : fin an sijsk im olakšicam a N em ačkoj i n jen , fran cu sk i,
sistem sav eza u sre d n jo j i ju g o isto čn o j E vropi.
U n a s to ja n ju da k o n so lid u je svoj političk i u ticaj na tim p ro sto ri-
ma, fra n c u sk a v lad a je p o d ržav ala izd av a n je d u g o ro čn ih k re d ita , za ko-
je je i sarna u nek im slu čaje v im a d a v a la g a ra n tije , a u p o jed in im pos-
ta v lja la k a o uslov k u p o v in u fran cu sk o g vojnog m a te rija la .53 M edutim ,
u s m e ra v a n je fin a n sijsk e p o litik e p rem a o b lasti P o d u n a v lja i B alk an a
n ije p ra tilo o d g o v araju će a n g a žo v an je fra n c u sk e sp o ljn e trg o v in e, tako
da n ije p o sto jala trg o v in sk a ra v n o te ža izm edu k re d itira n ih d rž a v a i n ji-
hovog k re d ito ra . L išen i ijiogućnosti izvoza sv o jih a g ra rn ih p ro izv o d a n a
fran cu sk o tržište, kojim su d o m in irale uv ezen e am eričk e c e re a lije z n a t-
no n ižih cena, fra n c u sk i d užnici su fcrili dovodeni u položaj da s ta re d u -
gove p la ć a ju no vim za jm o v im a.54
U p e rio d u od 1919. do 1930. g o dine A u striji su bila izd ata če tiri
zajm a, k ao i M adarskoj. R u m u n iji pet, B u g arsk o j dva i Ju g o sla v iji je ­
d an .55 B ritan ci, koji su želeli da održe ove d rž av e n ezav isn im od bio ko­
je v elik e sile, a u k o n k re tn o m slu čaju od F ran c u sk e, iako sv esn i fin a n ­
sijsk ih p o tre b a zem alja ovih regiona, zalagali su se za tak o zv a n e ,,pri-
v a tn e z a jm o v e” ili k re d ite o rg a n iz o v an e pod p o k ro v ite ljstv o m D ru štv a
n aro d a, a n e za fin a n sijs k u pom oć k o ju bi g a ra n to v a la v la d a .56 U slu ča-
ju zajed n ičk o g d e jstv a an g lo -sa k so n sk ih ban ak a, fra n c u sk i fin an sijsk i
u ticai m ogao je b>ti stoga zn atn o oslabljen.
K ad a se p o stav ilo p ita n je jugoslovenskog stabilizacionog zajm a,
L ondon n ije oklevao. N akon išček iv a n ja ishoda u n u tra š n jih zb iv a n ja u
K ra lje v in i SH S tokom 1928. odm ah po u v o đ e n ju še sto ja n u a rsk e d ik ta -
tu re 1929. godine, na in ic ija tiv u g u v e m e ra E ngleske b an k e N orm ana.
R o tšild i su poslali u Ju g o sla v iju svog o p unom oćenog p re d sta v n ik a P o r-
tersa , k o ji je u ia n u a ru stig ao u B eograd sa ciljem da p rip re m i te re n
za m oguće izd av a n je za jm a .57
B an k a ,.R otšild i sin o v i” n a m e ra v a la je da p re o v la d u ju c i k a p ita l
u in te rn a c io n a ln o j g ru p i u kojoj bi ona im ala vodeću u lo g u b u d e a n g ­
lo -sak so n sk i, s obzirom na već po sto ieće fin a n s iis k e veze izm edu ju g o ­
slo v en sk e v la d e i B lerove filija le u Ju g o sla v iji. S v akako da je n e m alu
u lo g u ig rala i p o v ezan o st L ondona i N ju jo rk a о kojoj je već bilo reči.
Za učešće u ovoj m e d u n a ro d n o j b an k a rsk o j sk u p in i, k o ju bi sač in jav ao
engleski, am eričk'i, fran cu sk i. h o lan d sk i i šv ajc a rsk i k ap ita l, bile su
p re d v iđ e n e sledeće b a n k e : B arin g B ro th e rs an d C om pany, J. H e n ry
S ch ro e d er an d C om pany. H am bros B ank, B lair an d C om pany, C hase
S e c u ritie s C orp o ratio n , K u h n Loeb a n d C om pany, a k asn ije im se p ri-
d ru ž ila i B an ca C om m erciale Italian a .
53 D. E. K aiser, n. d.( 11.
54 Isto, 14.
55 G. Chancher, Central Europe and the Western World, London 1936, 197.
56 D. E. K aiser, n. d., 17.
57 Isto kao napom ena 50.

46
 P o rte rso v a isp itiv a n ja ju g o slo v en sk ih f in an si ja i zak lju čci do ko-
jih je došao, p okazali su da je po litičk i živ o t J u g o sla v ije tokom 1928.
godine, k o ji je n alagao londonskom S itiju v elik u o p re zn o st u p o stu p -
cim a tokom prethod.ne godine, im ao svog b ra ta blizanca u n esred en o m
s ta n ju ju g o slo v en sk ih fin an sija, k o je su u F o rin j ofisu ironično n aziv a-
ii ,,A ugijevim s ta ja m a ” . N jegovo u z n e m ire n je nem ogućnošću da se uop-
šte ra z m a tra p ita n je ju g o slo v en sk o g za jm a po ticalo je o tu d a što je to ­
kom sv o jih is p itiv a n ja k o n sta to v a o da je ju g o slo v en sk a vlad a iz svo-
jih zv an ičn ih fin a n sijsk ih s ta tis tik a izostavili oko dve m ilija rd e d in a ra ,
koje su p o ticale iz u g o v o ra za k lju čen o g izm edu vojnog m in is ta rs tv a i
C ehoslovačke za n ab a v k u o ru ž ja i m u n ic ije .58
Od.govor koji je F o rin j of is dao R otšildim a povodom n jih o v o g ok-
lev an ja da p re u z m u n a sebe re ša v a n je jug o slo v en sk o g zajm a bio je da
b rita n s k a vlad a „пе želi da se oni [R otšildi] b av e p ita n je m ju g o slo v en sk o g
zajm a sa bilo kog drugog sta n o v išta izuzev čisto fin an sijsk o g .”59 O čigle-
dan ie u ied n o i b rita n s k i o p re zan sta v u isk a z iv a n ju su štin e sv o jih pos-
tu p ak a. k o ji je bio izražen u o p štenom fo rm u lacijo m d a p ita n je zajm a
ne m ože d alje b iti ra z m a tra n o kako sa p o litičk e tak o n i sa trg o v ač k e
tačk e gled išta, nego jeđ in o da li je ono u in te re su obnove i stab iliz acije
E vrope u celini.
Od m a rta 1929. godine tra ja ć e , uslovno rečeno, n ek a v rs ta „ ra ta
za n e z a v isn o st” , izm edu F o rin j ofisa i R otšildove g ru p e. N aim e, tokom
d ve godine u la g a n ja b rita n sk ih n ap o ra da se izbore d a c e n ta r iz d a v a n ja
zajm a b u d e londonski S'iti, a n e P ariz. i kolikogod da su izričito tv rd ili
k ak o je zajam p ita n je ekonom ske obnove i stab iliz acije Ju g o sla v ije , n e -
dvosm isleno je već u m a rtu 1929. godine u F o rin j o fisu bilo ista k n u to
načelo. n ep isan , ali stro g zakon: fin a n sijsk a p ita n ja — S itiju , sp o ljn o p o li-
tička — M in ista rstv u sp o ljn ih poslova, što je im p licitn o m oglo zn ačiti
da je o d lu k a о p lasm an u b an k o v n o g k a p ita la u p o litičk e sv rh e bila u
'sk lju čiv o j n ad lež n o sti b rita n s k e vlade, dok je p ita n je njegovog in v e stira -
n ja bilo p re p u šte n o sam oj b a n k a rsk o j grupi.
L ondonski b a n k a ri se n isu m irili sa n e ra v n o p ra v n im položajem и
sm islu slobode o d lu čiv an ja i d elan ia , je r p o litik a ih se ticala u onoj
m eri u kojoj ie b ’la p o k azatelj da li je neko p o d ru č je bilo p o litičk i do-
v o ljn o m irn o da bi se m ogao p re u z e ti rizik in v e stira n ja . A k a d a je reč
о balk an sk o m reg ionu. b rita n sk i fin a n sijsk i s tru č n ja c i nisu bili sp re m -
ni da sv o je in te re se p o d re d e političkim p lan o v im a d rž av n ik a, je r tam o
gde su D olitičari m ogli da n a d u svoj dobitak, n isu m o rali isto proći i
b a n k a ri.60 Jo š p ri p re lim in a rn im razg o v o rim a 1928. godine izm eđu Š v r-
58 PRO, FO 371, f 14444, С 1145/1145/92. Balfurova zabeleška od 2. feb ru ara
1930.
59 Isto.
60 K rajem 1930. godine u privatnom pism u Milanu Rakidu, Vojislav Ma-
rinković je, spom injaiući Engleze govorio о njihovoj „urodenoj nepoverljivosti
[prem a Jugoslovenim a] zbog razlike naših osobina i shvatanja i zbog davno na-
gomilanih p red rasu d a protivu našega naroda. Engleska politika je čitav jedan
vek bila tako orijentisana, da smo joj mi bili stalno na sm etnji, bilo kao pro-
tivnici Turske bilo kao protivnici A ustrije, bilo kao protivnici Bugarske. U tako
jednoj staroj državi [kao što je Engleska] i tako tradicionalnoi to mnogo zna-
či”. (V. M arinković — M. Rakiću, 30. deeem bar 1930, Privatni arhiv porodice
Rakić, u daljem tekstu Rakićevi papiri.)

47
lju g e i R otšilda, londonski b a n k a ri su odbili da dode do k o n ačn e odluke
о izd av a n ju zajma* p o zivajući se na n ez ad o v o ljav aju ce odnose Ju g o ela-
v ije i Ita lije usled n e ra tifik o v a n ja N e tu n sk ih k o n v en c ija .61 K ada se počet-
kom! sep te m b ra 1929. godine sreo sa k ra lje m A lek san d ro m u njegovoj
re zid en ciji n a B ledu, L ajo n el de R otšild je upozorio k ra lja d a ,,pre nego
št,o in o stran i zajam bude izdat jugoslovenski odnosi sa n je n im su se-
d im a m o ra ju b iti dobri. n aro čito sa Italijom , a neko re še n je će m o rati
da se n ad e u pogledu n je n h u n u tra š n jih tešk o ća.”62
O tu d a je ne re tk o bio slucaj da F o rin j ofis n ije na v re m e i d e ta lj-
no o b av e šta v an о d e la tn o sti S itija. što će se k a sn ije p o k az ati kao jed an
od p re s u d n ih čin ilaca za d a lju su d b in u zajm a. O vakvo tu m a č e n je m og-
lo bi se u č in iti k ra jn je p o jed n o stav lien im , m ed u tim , n e sm e se p re v i-
d eti jed n a č in jen ica — bo rb a za ju g o slo v en sk i zajam započela je u v re ­
m e ко je h ro n o lo šk i o dgovara p rv o j godini v elik e ekonom ske krize, ali
n e i su štin sk i. J e r, 1930. godina p re d s ta v lja i u o b lasti p riv re d e i u do-
m en u p o litik e god in u u kojoj se iedno razd o b lje zav ršav a, a d rugo za-
počinje, ep ilo g i prolog č 'ta v o g jednog pogleda n a svet, p o n a ša n ja u ok-
v iru p riv re d n o g života, k re ta n ja na političkom poliu, n ač m a p o im an ja
sv ak o d n e v n ic e sa „sitn icam a što živ o t zn ače” u ,,staro j E v ro p i” k o ju su
n a sto ja li d a sa č u v a ju kao n eo phodnog d o sto jan stv en o g starca. pom oću
lekova n a p ap iru , v e m ju ć ' da ako e g z istira i živi.
U av g u stu 1929. godine P o rte rs je d o b ’o k o n ačn a u p u ts tv a od svo-
jih p re tp o s ta v lje n ih da sa ra đ u je sa iugoslovenskim fin an sijsk im e k sp e r-
tim a p ri u tv i’d iv a n ju d e fin itiv n ih p o jed in o sti о iz d a v a n ju zajm a, do či-
ieg bi o s tv a re n ja došlo u proleće 1930. p ri čem u ie m o ra o v o d iti ra č u n a
da uslovi k re d itira n ja b u d u tak v i. kak o bi ju g o slo v en sk a v lad a n jih o -
vim isp u n je n je m zadovoljila. i sa fin a n sijsk e tačke gledišta, kao i u po-
litičkom pogledu. in o stran o jav n o m n en je.
M edutim , do fe b ru a ra 1930. g o d in e u F o rin j o fisu n isu sag led ali
n ik a k a v n a p re d a k u tom p ra v cu . S toga je O rm S ard ž en t, fu n k c io n e r
M in ista rstv a sp o ljn ih poslova, u p u tio polovinom fe b ru a ra pism o R ot-
s ü d im a k o jim je traž en o da se odgovori k akvo ie tre n u tn o sta n je sa p re -
g ovorim a, i im aju li n a m e ru da k o n c 'p ira ju ta k v e uslove zajm a iz ko-
iih bi p ro izašla’ i n ep o sred n a k o rist za b rita n s k u in d u s triju .63 O dgovor
k o ji je u b rzo stig ao n ije bio p o v o ljan ukoliko se ticao b rita n sk e in d u st-
rije, m ed u tim , u p o g led u p re g o v o ra i n jih o v o g toka. F o rin j ofis je m ogao
s m a tra ti da su s tv a ri konačno k re n u le sa m rtv e tacke.
Ako je te re n , što se b a n k a ra tiče bio stv o ren , p o stav ljalo se pi-
ta n je m ože li se od s tra n e F o rm j ofisa p re d u z e ti bilo k a k v a ak c ija ko-
jom bi se o sig u ra li da će ju g o slo v en sk a v lad a ra d ije p o tra ž iti fin a n s ij-
sku pom oć u L on d o n u nego u P arizu . M ogućnost jugoslovenskog o k re ta -
n ja fran cu sk o j p re sto n ici n ik ad a se n ije ni sm ela ni m ogla za p o sta v lja -
ti u o č:m a B ritan ac a, p oglavito što je bo jazan zbog ev e n tu a ln o g odlaska
u P a riz ra d i zajm a, značila za B rita n c e ra z ra sta n je n ezad o v o ljstv a u
Italiji, je r i bez to g a je ju g o slo v en sk o -fran cu sk i savez iz 1927. godine
zagorčavao ita lija n sk e odnose sa istočnim susedom . P o red d a v a n ja z a j-
61 M. Currey, n. d., 231.
62 PRO, FO 371, f 14443, С 1141/1141/92. Annual R eport on Yugoslavia for
1929.
63 Isto kao napom ena 58.

48
m a Ju g o slav iji, još je d a n od n ačln a da se ova zem lja d rži što bliže
V elikoj B ritan iji, bilo je ra z m a tra n je о p ro š iriv a n ju trg o v ač k ih veza sa
Ju g o slav ijo m .64 M edutim , u ovom do m en u se n ije otišlo d a lje od suges-
tija F o rin j ofisa.
V eliki zag o vornik ju g o slo v en sk o -italija n sk o g zb ližen ja i p onekad
o štri k ritič a r b rita n sk o g z a n e m a riv a n ja Ju g o sla v ije i o s ta ja n ja po s tra ­
n i k ad a je p o treb n o „pom oći Ju g o sla v iji da izade iz ć o r-so k a k a ” , b ri­
tan sk i p o slan ik u B eogradu, N evil H en d erso n , video je re še n je jugoslo-
v e n sk o -'ta lija n sk o g p ro b lem a ne sam o u re a liz a c iji zajm a od s tra n e R ot-
šiM ove k u će već i u u k lju č iv a n ju ita lija n s k ih b a n a k a u R o tšild o v u g ru -
p u .65 O va H en d erso n o v a ideja, p rih v a ć e n a od F o rin j ofisa, dovela je do
novog političkog m o m en ta u borbi za zajam — n jegove n ep o sre d n e ve-
zan o sti sa ju g o slo v en sk o -italija n sk im odnos'm a. P ošto se sad a ra d ilo
i о d irek tn o m učešću ita lija n sk ih b a n a k a u jugoslovenskom k re d itu , b i­
lo je n eo p h o d n o in sistira ti kod R otšilda, kao što je već i bilo u čin jen o
d v a p u ta, pocetkom i sred in o m 1929. godm e, na iz d a v a n ju zajm a u ok-
v iru , i pod p o k ro v iteljstv o m D ru štv a n aro d a.
O vaj zah tev je bio zasnovan n a s h v a ta n ju b rita n sk e vlad e da bi
zaiam u tak v o m ob lik u m nogo bol je p o slu ž'o svojoj po litičk o j sv rs’ od
običnog in tern a c io n a ln o g zajm a, k o ji bi bio d a t od sv ak e b a n k e p o n a-
osob. u sm islu p a rtic ip a c ije b an a k a u k lju č e n ih u m e d u n a ro d n u g ru p u .
Ovo je u jed n o u kazivalo i n a b rita n sk o s h v a ta n je kako m e đ u n a ro d n ’
k a r a k te r zajm a sam po sebi ne bi d ovoljno obezbedivao in te re se zbog
k o jih je b rita n sk a v lad a sta la iza celog ovog p o d u h v ata, je r in te re si fi-
n an siisk o g sveta, oličeni u za h te v im a i shvatanj^m a b a n k a ra , n isu bili
id en tičn i sa politiökim m o tiv im a V elike B ritan ije.' S toga je ona s m a t­
ra la da bi p o sred stvom D ru štv a n a ro d a n a js ’g u rn ije o stv a rila svoje p la-
nove u vezi sa ovim p ita n je m . P re m a zam isli F o rin j ofisa, pod p o k ro v i­
teljstv o m D ru štv a n a ro d a bilo bi m oguće o stv a riti tri osn o v n a cilja: 1)
u b rzalo bi se izd av an je za jm a ; 2) do k ra jn jih g ra n ic a sm a n jila m oguć-
nost p o litičk e sp ek u lac ije zem alja učesnica i 3) g a ra n to v a lo bi se da će
n ovac b iti p o tro šen u stab ilizacio n e svrhe.
P o sp ešiv an je1 p re g o v o ra bilo je veom a važno za b rita n s k u v ladu,
je r je с т а bila sav rše n o svesn a v re m e n a kao p re su d n o g fa k to ra u o v ak -
vim situ acljam a. S obzirom da se ra d ilo о an g lo -a m eričk o j g ru p i kao vo-
64 Isto.
K ada ie reč о privrednim vezama Velike B ritanije i Jugoslavije, prethod-
nik N. H endersona, K enard, kao i sam H enderson, u vise navrata su prebaci-
vali b rita n sk o f vladi da je ekonom ski nedovoljno zainteresovan za jugosloven-
sko područje, a iste opaske činio je i kralj A leksandar u razgovorim a sa N. Hen-
dersonom .
65 PRO, FO 371, f 14439, С 1354/141/92. N. H enderson — О. Sardžentu, 14.
februar 1930.
„Situacija ovde [u Jugoslaviji] vis-a-vis Italije nede se nikada prom eniti
na bo lje”, pisao je torn prilikom H enderson, „dok se Jugoslavija ne bude oslo-
bodila neum erenog francuskog uticaja. Cela stv ar je circulus viciosus. Ukoliko
je Jugoslavija zavisnija od Francuske, utoliko će Italijani biti sve vise neprija-
teliski raspoloženi. š to Italijan i budu agresivniji, Jugoslavija će sve više klizitfe
u francuske kandže [ . . . ] Ako stabilizacioni zajam budu organizovan preko fran-
cwskih banaka situacija vis-avis Italije će se pogoršati još vise. To je razlog
zbog koga želim da Rotšildova kuća dobije taj zajam , ako je moguće u korpo-
raciji sa italijanskim bankam a."

49
d.ećoj, n ije se sm elo za p o sta v iti ni sta n je am eričk o g fin a n sijsk o g tržiš-
ta, koje je počelo da gubi tie pod nogam a o k to b ra 1929. T akode je v ažan
a rg u m e n t za F o rin j ofis p re d s ta v lja la čin jen ica d a bi u ovom slu čaju
fin a n sijsk e obaveze za zem lju d u ž n .k a bile zn atn o m an je, što je za J u -
g o slav iju bilo od velikog zn ačaja. U ostalom , i u političkom sm islu bi
„ je ftin iji z a ja n r ’ im ao v id n u ulogu — onem ogućio bi n a d m e ta n je fra n -
c u s k ;h b a n k a ra u n u d e n ju fin a n sijsk ih olakšica vladi u B eogradu. P o­
re d fin an sijsk o g efek ta, n ije bio z a n e m a rljiv ni m o raln i p re stiž, koji
bi u očim a ev ro p sk e ja v n o sti izazvao i g aran to v ao o d re d en o p o v eren je,
k ako u pogledu k re d ito ra , tak o i u pogledu k re d it ra n e zem lje.
P o sto ja n je D ru stv a n aro d a kao odgovornog tela, značilo ie u je d -
no do k ra jn o sti u m a n je n u o p asn o st od p o k u šaja F ra n c u sk e i Ita lije da
p o litičk i isk o rišćav aju sv o je učešće u zajm u u cilju o stv a re n ja sv o jih
am b icija na B alkanu. U m a n ju ju ć i gotovo u p o tp u n o sti d e jstv o ove dve
s u p a rn ič k e sile, D ru štv o n a ro d a bi u s tv a ri pod ržav alo p o litičk i k u rs
V e ^ k e B rita n ije i tim e bi se s u štin sk i uvećala m ogućnost b rita n s k e v la ­
de da u p o tre b i svoj u ticaj .,bez seb icn ih p o b u d a ” u p ra v c u u b e d iv a n ja
Ju g o sla v ije da poboljša odnose sa svojim susedim a, p rv e n stv e n o sa Ita -
lijom .
U slu čaju k ad a bi zaiam b o u form ! in tern a cio n aln o g k re d ita pod
p r ’v atn im p o k ro v iteljstv o m neke b a n k a rsk e kuće, povećao bi se rizik
da iu£?os1ovenska. stab ilizacio n a p ita n ja p o sta n u d o d atn i e le m e n a t u ita-
lija n sk c -fra n c u sk im ra s p ra v a m a . a kao n a jn e p o v o ljn ija bila je p re tp o s-
tav k a, da b; u sled po jačan o g italija n sk o g p ritisk a, novae završio u v o j-
nom b u d že tu , o d ak le m u se p u t već d obro znao, u v ek u sm e re n u dva
p ra v ca: p re m a P ra g u i P arizu , ra d i k u p o v in e o ru ž ja i v o jn e oprem e.
O va b rita n sk a id eja о učešću D ru štv a n aro d a kao v rh o v n o g a rb it-
ra u jug o slo venskom stab ilizacio n o m zajm u, n ije m ogla b iti o etv aren a
stoga š to je. p re m a re čim a g u v e rn e ra E ngleske banke, u v re m e k ad a
je F o rin j ofis počeo in te n z iv n ije is tu p a ti sa svojim planom , to k R otšildo-
vih p re g c v o ra sa jugoslovenskom vladom već uv elik o bio odm akao, ta ­
ko da n ije bilo p rc p o ru čljiv o p rc k id a ti ih u k o rist nove sh em e.66 Tako
je polovinom a p rila 1930. b rita n sk a v lad a o d u stala od te svoje zam isli.
V ažno je, ipak. istaći d a su a rg u m e n ti E ngleske b an k e im ali svo-
ju sn ag u jed in o u tre n u tk u k ad a su bili izrečeni, je r zaista. nak o n go-
d in u d an a in te n z iv n ih pregovora, v re m e je već postalo v eo m a važan
fa k to r. U ostalom . je d a n od b rita n s k ih razlo g a za in s istira n je n a pokro-
v ite ljs tv u D ru štv a n aro d a bila je u p ra v o b rzin a kojom bi zajam bio iz-
d at. Ali, ne tre b a g u b iti iz v id a č in jen icu da je b rita n s k a v lad a od ja -
n u a ra 1929. godine in sistira la n a ovoj svojoj zam isli. Zbog toga se čini
da se ra d ilo о jednom od niza ra z i’až en ja lo n d o n sk ih b a n k a ra i F o rin j
ofisa. S v ak ak o da b a n k a rsk im in te re sim a n 'je o d g o v arala ova koncep-
cija b rita n s k e vlade, počevši od p re tp o sta v k e о je ftin ije m zajm u . O tuda
su se o n i o g lu šiv ali о z a h te v e F o rin j ofisa da i ova s tra n a pro b lem a
b u d e od sam og početka u k lju č e n a u n jih o v u sh em u . Izričito n ag lašen
sta v b rita n s k e v lad e da b a n k a ri tre b a da vode ra č u n a sam o о fin a n sij-
skoj s tra n i problem a, kao što se vidi, bio je p rih v a ć e n u p o tp u n o sti.
66 PRO, FO 371, f 14444, С 4372/1145/95. Balfurova beleška od 29. m aja 1930.

50
 3. F rancuska i ju g o slo v e n sk i stabilizacioni za ja m

O p re d e lju ju ć i se za R otšildovu b a n k a rsk u g ru p u kao g a r a n tiju in ­

tern a cio n aln o g k a ra k te ra jugoslovenskog stabilizacionog zajm a, F o rin j
ofis ni u jed n o m tre n u tk u n ije gubio iz vida m ogućnost o p s tru k c ije sa
fran cu sk e stra n e . P risu stv o londonskih R otšilda kao vodeće b an k e m e-
đu p o ten cijaln im jugoslovenskim k re d ito rim a, još u v ek n ije značilo o-
b e d iv a n je b rita n sk o g (političkog) p rim a ta u ovoj obalsti. U k re d it-
noj p o litici m e d u ra tn e E vrope n ije se m ogao za m isliti ni je d a n zajam
in te rn a cio n aln o g k a ra k te ra bez učešća fra n c u sk h b an ak a. A k a d a se
ra d ilo о zem ljam a M ale A n tan te, id eja о n e u k lju č iv a n ju fran cu sk o g
novčanog k a p ita la p re d sta v lja la bi u to p iju , bila bi dokaz p o litičk e k ra t-
k o v id n o sti, ak o ne i čiste n ep ro m išljen o sti. Ni je d a n od ovih a trib u ta
n ije n ik ad a u bilo kakvoj p olitici ili a k tiv n o sti p rip is 'v a n b rita n sk o j
d ip lo m a tiji.
S v esn i da boreći se (ili b arem p o k u šav a ju ć i da se bore) p ro tiv
fran cu sk o g u tic a ja u Ju g o slav iji, n a te re n u koji je u p olitičkom sm is-
lu p re d sta v lja o ,,fran cu sk i z a b ra n ”, a u jed n o u o b lasti b a n k a rs tv a gde
su F ran c u zi im ali zajedno sa V elikom B ritan ijo m , H olandijom , Š v aj-
carskom i B elgijom vodeće m esto u E vropi, m o ra ju oprezn o m a n e v ri-
sati. B ritan ci su fe b ru a ra 1930. godine z a tra ž ili od svog1 am b asa d o ra u
P arizu , V iljem a T irela da isp ita fra n c u sk e p la n c v e u vezi sa k re d itira -
n.jem sv o je sav eznice.67 Z am enik m in istra sp o ljn ih poslova F ra n c u sk e
L ab u lai u v erio je T irela da fran cu sk e b an k e ne ra z m a tra ju p ita n je čis-
to fran cu sk o g zajm a, je r je fra n c u sk a vlada, takođe, za in te re so v a n a za
iugos^ovenski zajam koji bi bio in tern a cio n aln o g k a ra k te ra . Š taviše,
gcv o reći da su m u po zn ati p re g o v o ri koje vodi R otšildova g ru p a , ista-
kao je kako je in te rn a c io n a ln i k a ra k te r jugoslovenskog stab ilizacio n o g
zajm a p .ta n je gde bi treb a lo da „ b rita n sk i i fra n c u sk i in te re si za je d -
nički d e js tv u ju .”68
Pod p o jm om in tere si on je svakako a lu d ira o na d v a a sp e k ta jugo­
slovenskog zajm a — politick! i fin an sijsk i. N c su m n jiv o je da je fra n c u s-
k u v lad u p rev ash o d n o in tereso v ao ovaj p rv i asp e k t, dok je, što se tiče
drugog, b an k a „ P a r ib a ” već bila u k lju č e n a u R otšildovu g ru p u , p re d sta v -
lja ju ć i sv o je v rsn i zalog fra n c u sk e v lad e u sm islu n je n e sp re m n o sti da
se pr^kloni L o n d o n u kao c e n tru izd av a n ja k re d ita .
Na p rv e p re d z n a k e о su štin sk i d ru g a čijem sta v u F ra n c u sk e od onog
izraženog u fe b ru a ru . n ije tre b a lo dugo čekati, ali je, kao što će se kas-
n ije u d aljem ra z v o ju d o g ad aja pokazati, bilo p o treb n o vise v re m e n a da
se oni na p ra v i n ač in i p ro tu m ače. P rv o u p o zo ren je stiglo je polovinom
a p rila od H en d ersona. koji je u razg o v o ru sa jugoslovenskim m in istro m
f'n a n s ija saznao da je u k ru g o v im a ju g o slo v en sk e v lad e ,,za p o sled n jih
m esec d an a zap ažen a v id ljiv a p rc m e n a p o litik e od s tra n e fra n c u sk e
v la d e ” .69
67 PRO, FO 371, f 14446, С 9042/1145/92. Yugoslav stabilisation loan, m em o­
randum od 6. decem bra 1930.
68 Isto.
69 PRO, FO 371, f 14444, С 3105/1145/92. N. Henderson — A. H endersonu,
15. april 1930.

51
 N aim e, p re m a Š v rlju g in o m tv rđ e n ju , F ran c u zi su d o v o ljn o ja sn o
stav ili do z n a n ja d a će b iti sp re m n i da d a ju novae Ju g o sla v iji ,,u bilo kom
tr e n u tk u ” . Ju g o slo v en sk a v lad a je kao razlo g n av o d ila sv o ju o b av ezu da
ze m lji p rib a v i zajam p re istek a leta, p a je stoga isticala da n e bi bilo
m u d ro p ro p u stiti ta k v u p rilik u k ad a je, p re m a fran cu sk o m o b av e šte n ju .
situ a c ija na m o n etarn o m trž ištu bila tako povoljna. „U o stalo m ’’, z a k lju -
čio je S v rlju g a. ,,zajam je ionako p ita n je p re s tiž a ” . P ošto je ovom re če-
nicom n ačin io u s tv a ri o d stu p n icu , izjavio je da ukoliko do k ra ja ju n a
ne b u d e o s tv a re n R otšildov zajam , on, kao m in ista r fin a n sija , neće im a-
ti n ik ak v o g osnova da na n je m u in sistira .
P rv a re a k c ija N evila H e n d erso n a je bilo u k a z iv a n je n a posledice
k o je bi p ro iste k le iz ju g o slo v en sk e o rije n ta c ije na P ariz, kao c e n ta r za iz-
d.avanje k re d ita . In sistira o je n a čin jen ici da to n ije sam o ju g o slo v en -
sko p ita n je , već da n jeg o v značaj o b u h v a ta i ev ro p sk u stab iln o st. N a jja -
či a rg u m e n t m u je bilo trv d e n je da i bez fran cu sk o g zajm a Ita lija sm at-
r a J u g o s ia v iju fran cu sk im satelito m . A ko ova. pak. p o stan e fin an sljsk i
toliko zav isn a od svoje saveznice kao što već je ste u vojnom pogledu,
m o raln o i na p lan u m e d u n a ro d n ih ugovora, ovo italija n sk o m išljen je
m oglo bi veom a Iako p o stati u b e đ e n je koje bi izazvalo d alek o sežn e pos­
ledice. Š tav iše, d isk re tn o je u p o zo rio Š v rlju g u da bi ta k a v p o stu p a k ju -
g o s ^ v e n s k e v lad e p re d sta v lja o lakom isleno p ro ig ra v a n je b rita n sk e dob-
re volje, što bi u V elikoj B rita n iji bilo p ro tu m ač en o kao n a m e rn o izazi-
v a n je Italije.
Tako je H e n d erso n ovo izrekao o g ra d u ju c i se kako to p re d s ta v lja
nieg o v o lično m išljen je, Š v rlju g a je v ero v atn o o setio da je o tišao p re -
d alek o u sv o joj k a te g o rič n o sti i po k u šao je da te ž in u sv o je p re th o d n e
;7jave u b laži p ita n je m о ev e n tu a ln o j sv rsish o d n o sti n jegovog odlaska u
London, k ad a će se ionako već n a la z iti u P a riz u u d ru g o j p olovini m e-
seca. Tom p rilik o m on bi m ogao ra z g o v a ra ti sa gu.vernerom E ngleske
b a n k e N o rm anom . H e n d erso n o v odgovor je bio k ra jn je o prezan, u v id u
o b ećan ja d a će isp ita ti šta bi se tu m oglo u čin iti. U zd aju ći se da je p ro -
m en a u Š v rlju g in o m p o n aša n ju n ag o v e šta v ala ј b u d u ću n ro m en u n je ­
govog sta v a p re m a zajm u, H en d erso n je upozorio F o rin ofis na v elik u
en rezn o st. k ako F ra n c u z i n e Ы n išta n a slu tili. T re b alo je stoga da dola-
zak ju g o slo v en sk o g m in istra fin a n s ija b u d e zvam čno o b ja šn je n n jeg o -
vim in te re so v a n je m za Ju g o slo v e n sk u u m e tn ič k u izložbu k o ja se u p ra v o
o d rž av ala u L o n d o n u .70
P rih v a ta ju ć i m o g u ćn o st Š v rlju g in o g dolaska, štav iše o če k u ju ć i ga,
F o rin j ofis je p re d u zeo ak e iiu kod E n g lesk e b an k e i u b rita n sk o j a m b a -
sadi u P a riz u .71 M ontegi N o rm an je bez o k le v a n ja p rih v a tio m o g uenost
sa sta n k a sa Š v rlju g o m i istakao je kako bi to bila je d in stv e n a p rilik a da
se ju g o slc v e n sk i m in is ta r fin a n sija n a licu m esta u p o zn a sa teškoćam a
70 Isto.
N. H enderson je ujedno upozorio London da bi sa Švrljugom tokom svog
boravka u Parizu trebalo ođržavati lične kontakte ili preko jugoslovenskog po-
slanstva, ali bi se u drugom slučaju m oralo strogo voditi računa da ništa od
svega toga ne dopre do Spalajkovića, jer bi usled njegovog „fanatičnog franko-
filstva cela stv ar pala u vodu”.
71 PRO, FO 371, f 14444, С 3028/1145/92. О. Sardžent — V. Tirelu, 25. april
1930.

52
k o je p ra te R o tšilde u n jih o v im n a p o rim a oko z a jm a 72, i preciznog u tv r -
đ iv a n ja v re m e n a njegovog d a v a n ja J u g o s la v ^ i.'’ M eđutim , k ad a je bilo
reči о o p asn o sti fran cu sk o g p re u z im a n ja poslova oko zajm a, g u v e rn e r
N o rm an je bio sp re m a n da o p o v rg n e n jen o p o sto jan je, pozivajućji se n a
tesn u s a ra d n ju P a risk e b an k e i R otšildove g ru p e .74
L o rd u T irelu je bilo naloženo da p rilik o m su s re ta sa Š v rlju g o m
o b av i n e k u v rs tu p rip re m a za ra zg o v o re и L ondonu, и tom sm islu što bi
ga u p o zorio kako od svoje p o sete engleskoj p re sto n ic i n e bi tre b a lo da
o ček u je n ek e k o n k re tn e re z u lta te , već u p o z n a v a n je sa celom p ro b le m a ti-
kom na sam om izv o rištu i u sp o sta v lja n je ličnog k o n ta k ta sa g u v e rn e ro m
E n g lesk e ban k e. S u s re t T irela i S v rlju g e k ra je m a p rila pokazao je is-
p ra v n o s t H e n d erso n o v ih s u m n ji — S v rlju g a n ije bio v o ljan d a ide и
L ondon.73 Š tav iše, sva T irelo v a n a s to ja n ja d a bilo šta sazna о S v rlju g i-
nim a k tiv n o stim a и P arizu , o stala su bez odziva kod k ra jn je u zd ržan o g
ju g o slo v en sk o g m in istra .
P o d o lask u и B eograd Š v rlju g a je ob av estio R o tšild a da n jeg o v a
v lad a polaže p ra v o n a d o b ija n je k re d ita o d m ah n a k o n iz d a v a n ja n em ač-
k ih re p a ra c io n ih ob v ezn ica.76 T akođe je dao n a z n a n je da je fra n c u s k i
m in is ta r sp o ljn ih poslova izrazio sp re m n o st sv o je zem lje za iz d a v a n je
čisto fran cu sk o g zajm a. Iako je ovo Š v rlju g in o s a o p šta v a n je p re d sta v -
ljalo n e k u v rs tu u ltim a tu m a , lo n d o n sk a b a n k a rsk a g ru p a je o d b ila da
ulazi и d a lju ra s p ra v u sa n jim , i n ije bila v o ljn a p ru ž iti bilo k akvo je m -
stvo ili o b ećan je da će ju g o slo v en sk i z a h te v i im a ti p rv e n stv o и odnosu
n a p la n ira n je k re d ite A u s triji i M ađ a rsk o j.77 U o d b ija n ju je ta k o đ e n a -
glašeno da n jih o v stav n ije bio m o tiv isan d a v a n je m bilo kak v o g p re stiž a
d ru g im d rž av am a и odnosu n a Ju g o sla v iju , a li da oni m o ra ju z a d rž a ti
sv oje p rav o ra z m a tra n ja p ro je k ta ju g oslovenskog zajm a. Iz ovakvog d rž a-
n ja lo n d o n sk o g S itija n em in o v n o p ro izilaz i za k lju č ak kao и poslovnom
d elu L ondona izjav a fran cu sk o g m in istra sp o ljn ih poslova n ije izazvala
nik ak v o u z n e m iren je. P rem a m išlje n ju b a n k a rsk e g ru p e , ono što je F i­
lip B ertelo izjavio, bio je sta v n jeg o v e vlade, a n e fra n c u sk ih b a n k a ra ,
posebno n jih o v o g p a rtn e ra , b an k e P a rib a , koja, kako su oni sm a tra li,
svojim učešćem onem ogućava učešće o sta lih b an a k a sv o je zem lje и ne-
kom posebnom k re d itu J u g o s la v iji.78
O vaj o p tim izam je bio и p o tp u n o j su p ro tn o sti sa g led ištem N evila
H en d erso n a. N jegova su m n jič a v o st и pog led u fra n c u sk ih n a m e ra do b ila
je još je d a n p o d sticaj p rilik o m ra zg o v o ra sa fra n c u sk im po slan ik o m и
B eo g rad u , E m ilom D arom . In ic ija tiv a je p o tek la od säm og D ara, k o ji
je n ak o n jed n o m esečn o g o d su stv a želeo da sazna novosti о R otšildovom
z a jm u .'9 F ra n c u sk i p o slan ik je isticao n em o g u ćn o st učešća ita lija n sk ih
72 Isto kao napom ena 69.
73 Isto kao napom ena 71.
74 Isto.
75 PRO, FO 371, f 14444, С 3334/1145/92. Telegram V. Tirela od 30. aprila
1930.
6 PRO, FO 371, f 14444, С 3334/1145/92. B alfurova beleška od 1. m aja 1930.
77 Isto.
78 Isto.
79 PRO, FO 371, f 14444, С 3475/1145/92. N. H enderson — О. Sardžentu, 2.
maj 1930.

53
b a n a k a u jug oslovenskom zajm u, ,lzuzev ako bi to bilo na osnovu pu-
zajm ljen o g novca, što bi n am etn u lo p ita n je odakle k re d itira ti b u d u će
k re d ito re . U tak v im okolnostim a činilo m u se n eizv o d ljiv im da do re a -
lizacije zajm a dode pre jeseni, pošto je treb a lo tak o đ e prvo sreditf' izda-
v a n je nem ačkih re p a ra c io n ih obveznica. D arove reči su u k a z iv a le na
p o četak fran cu sk o g o tv o ren o g s u p ro ts ta v lja n ja b rita n sk o j zajm ovnoj
shem i.
D va m o m enta, na koja je on ukazivao, p re d sta v lja la su u su štin i
okosnicu b rita n sk o g p la n a za crtan o g u F o rin j ofisu — obezb ed iti učešće
ita lija n sk ih b an a k a i što brže izd av a n je k re d ita Ju g o slav !ji, a u p ra v o na
d ru g o m p ita n ju u v elik o su se razilazili F o rin j ofis i S iti. P o litič a ri su in-
sistira li na v re m e n u kao bitnom fa k to ru za p o stizan je zad o v o ljav aju ćeg
re š e n ja , a b a n k a ri su čekali p o v o ljan tre n u ta k za iz d a v a n je novca. U
k o n k re tn o m slu čaju , s re d n je re še n je je m oglo bit! nad en o u spoju „ v re ­
m e je n o v ae”, ali kako se s itu a c ija d a lje ra zv ijala, bilo je sve m a n je v re -
m ena, a količina novca je već p o čin jala da biva v etro k azo m o lu je koja
se velikom b rzinom p rim ip ala sa am eričk o g ka ev ro p sk o m k o n tin e n tu .
U kolikoj je m eri D arov ra zg o v o r sa b ritan sk im poslanikom bio
u v e rtira p re d sto jeć e fra n c u sk e ak eije, u k a z u je i u ovom k o n te k stu p rv i
p u t sp o m en u to p ita n je ju g o slo v en sk ih o to m an sk ih dugova F ran c u sk o j,
k o je je on n a tu k n u o svom kolegi.80 T v rd n je kako ,,ni u kom slu čaju n e-
će b iti dozvoljeno [francuskim bankam a] da u č e stv u ju [u zajm u] dok J u ­
g o s la v ia ne bu d e sag lasn a sa p laća n jem svog dela u oto m an sk im d ugo­
v im a ”81, izrečene tako da zvuee i kao su m n ja u m oguenost d o b ija n ja j u ­
goslovenskog p rista n k a , bile su vešto sm išljen m am ac, kom e H enderson,
u svojoj jak o j želji da sagleda p o zitiv an ishod b rita n s k ih n ap o ra, n ije
m ogao odoleti. Ako je p o sto jala i n a jm a n ja n ad a za usp eh onoga za šta
se zalagao, H en d erso n je u v ek bio srp e m a n da je u h v a ti tak o re ći obem a
ru k a m a , ne isp u šta ju ć i je i v e ru ju ć i u n ju , dok ona n e bi isk o p n ila n je -
m u naočigled. Iz n e n a d e n je usled n eu sp e h a u v ek je tra ja lo k ra tk o , je r
m u njeg o v g otovo n e isrp n i optim izam n ije dozvoljavao da se olako p re -
da porazu.
T ako je bilo i ovog p u ta. N ije ni pokušao da se o tm e n a m e tn u to m
u tisk u da će „ju g o slo v en sk a vlad a p ra v iti teškoće u p re u z im a n ju na se-
be u d ela od 5,25% u oto m an sk im du g o v im a F ran c u sk o j. A m oj d ru g i
u tis a k je da fra n c u s k a vlad a sa tim i ra č u n a . M oguće je da grešim , ali
ja v e ru je m da fra n c u sk a v lad a više ne igra ig ru sa ciljem s p re č a v a n ja
R otšildovog z a jm a ” .82 Ovo p o sled n je je sam o u jednom pogledu odgova-
ralo istini. N aim e, fra n c u sk a v lad a u m a ju 1930. zaista vise n ije ig rala
ig ru ciji je cilj bilo srp e č a v a n je Rots' Idovog zajm a već — d o b ija n je svog
sopstvenog. Na p rv i pogled igra reči, a li u su štin i d o b ro o sm išljen a d ip -
lo m atsk a igra.
80 Isto.
U pogledu jugoslovenskih obaveza u otom anskim dugovima, na kojim a je
D ar insistirao, važno je napom enuti da su oni ovde zaista bili1 prvi p u t spo-
•menuti sa francuske stran e kao spom o pitanje. Još februara 1930. Labuli je
uveravao Tirela da u pogledu jugoslovenskog učešća u otom anskim dugovima
Francuskoj „ne postoji nikakva takva klauzala”, koja bi predstavljala uslov za
francusko učešće u jugoslovenskom zajm u. (Isto kao napom ena 67).
81 Isto.
82 Isto.

54
 Bez obzira na p re tp o sta v k e о d aljem toku i ishodu p re g o v o ra о
za jm u k o je su p ra v lje n e u F o rin j o fisu ili njegovim p re d sta v n ištv im a u
B eo g rad u i P arizu , bilo je n eo p h o d n o što p re s a sta v iti konačne uslove
pod k o jim a bi zajam bio o rg an izo v an u b ritan sk o j prestonici. Do sa s ta n -
ka svih čalnova R otšildove g ru p e 83 došlo je polovinom m a ja u L ondo-
n u 84, a li F o rin j ofis ni do p o četk a ju n a n ije bio o b av e šte n о njegovom is-
h o d u S:> pa ni о b an k a m a koje bi uzele učešće u n jem u . Je d in o što je p re -
o stajalo b ritan sk o m M in ista rstv u sp o ljn ih poslova, bila je n a d a d a su
b a n k a ri već jednom u stan o v ili da je sta n je na novčanom trž ištu konačno
p o v o ljn o i da su uslovi za n jeg o v o izd av a n je fo rm u lisa n i na n a jp rih v a t-
ljiv iji n ač in za ju g o slo v en sk u vladu, pošto b i u p ro tiv n o m p o sto jala o p as-
n o st ju g o slo v en skog o k re ta n ja F ran c u sk o j, što bi im alo za posledicu je ­
d an „isk lju čiv o i čisto fra n c u sk i pol/iticki z a ja m ” .86
U tom slu čaju p ita n je ju g o slo v en sk e stab iliz acije u p riv re d n o m i
fin an sijsk o m sm islu, postalo bi sa sta v n i deo ra zm irica F ran c u sk e i Ita ­
lije, a Ju g o sla v ija bi i po litičk i i fin a n sijsk i 1>;'1а m nogo više „fra n c u sk i
s a te lit” no što je bio slučaj do tad a.
O va v id n a bo jazan n a sto ja la se u b lažiti po ziv an jem n a R otšildove
a rg u m e n te о učešću ,.P a rib a ”-a u njih o v o j g ru p i i p o d sećanjem n a p ri-
su stv o am eričk e kuće „ B ie r” k o ja je već bila k re d ito r ju g o slo v en sk e v la ­
de, tak o da ni je d a n ju g o slo v en sk i zajam n ije bilo m oguće o stvarit,' bez
n jen o g učešća. M oglo bi se reći d a je ovaj d ru g i m o m en at u tre n u c im a
n eizv esn o sti о k ra jn je m ishodu celog posla p re d sta v lja o z n a ta n oslonac
s obzirom da su firm u „ B ie r” s m a tra li „m oćnim sre d stv o m z a stra š iv a n ja
(a p o w e rfu l d e te re n t) u k o lik o bi ju g o slo ie n sk a v lad a p o k u šala da se od
R o tšild a o k re n e d rugom fin an sijsk o m iz v o ru ” .8'
P rib liž n o u isto v re m e k ad a je о s a sta n k u održanom 12. m a ja vo-
den u F o rin j o fisu ra zg o v o r sa p re d sta v n ik o m R otšildove g ru p e , P ite -
rom B arkom , N evil H en d erso n se nalazio u L ondonu i isk o ristio je p ri-
85 Prvi popis banaka koje je trebalo da budu uključene u bankarsku gru-
pu braće Rotšild, naden je u već spom enutom m em orandurnu о jugoslovenskom
stabilizacionom zajm u od 6. decem bra 1930. godine, što ukazuje da je b rita n s­
kom M inistarstvu spoljnih poslova bilo od prevashodne važnosti da bude upoz-
nato sa učešćem francuskih i italijanskih banaka, dok ga ostala organizaciona
shem a nije previše interesovala, je r su se sva pitan ja oko jugoslovenskog sta-
bilizacionog zajm a uglavnom kretala izmedu tri evropske prestonice: Londona,
Pariza i Rima.
84 PRO, FO 371, f. 14444, С 4372/1145/92. Balfurov koncept za razgovor sa
Piterom Barkom od 29. m aja 1930.
85 U svom konceptu od 29. m aja za razgovor sa predstavnikom Rotšildo-
ve grupe B alfur je pisao sledeće: „U pogledu posete gospodina Barka,' Forinj
ofisu sledećeg petka, m oralo bi se sažeti sve [do sada] postignuto.” S obzirom
da/ je 29. m aj bio četvrtak, zašto B alfur nije upotrebio izraz „su tra” um esto
reči „next Friday", pogotovo što su vrem enske odrednice „juče” i „su tra” bile
redovno upotrebljavane u zvaničnim izveštajim a Forinj ofisu. Ako se pri sve-
m u uzmiV u obzir jo š dve činjenice: 1. Balfur, tvorac m nogih m em orandum s
u Forinj ofisu nikada ih nije pisao „od danas za su tra ” i 2. tokom godinu i po
dana aktivnosli oko Rotšildovog zajm a, londonska bankarska grupa nije ni­
kada mnogo žurila sa pravovrem enim obaveštavanjem о toku dogadaja, tako
da datum 6. jun, kao dan kada se u Forinj ofisu saznalo za rezultate sastan-
ka od 12. m aja, izgleda vrlo verovatan.
86 Isto kao napom ena 84.
87 Isto.

55
lik u za razg o v o r sa L ajonelom de R otšildom . M eđutim , n ije bio zadovo-
lja n onim što je čuo, a još m a n je o n im što bi proizašlo k a o posledica
zbog d o d a tn ih u slova k o jim a se J u g o s l a v i a p ro tiv ila .88
P rv i i n a jja č i p rig o v o r p re d sta v lja lo je fran cu sk o p o tra ž iv a n je za
s re đ iv a n je m p re d ra tn ih dugova ,,p ari p assu " sa sličnim b rita n sk im po-
tra ž iv a n jim a , kao i za h te v d a J u g o s la v ia p riz n a načelo k o je je o b av e zu je
kao d rž a v u n asled n ic u da u č e stv u je u otom anskim dugovim a, shodno od-
lu k am a k o n fe re n c ije u Lozani 1923. N ačin italija n sk o g učešća, odnos-
no uslova k o je je p o stav ila ita lija n sk a banka, tak o d e n ije bio p rih v a t-
lj.lv. R eč je bila о p ra v im a k o m p a n ije „S ocieta R egia C o in te ressate dei
T o b ach i d el M o n te n e g ro ” n a d u v a n s k i m onopol u C rnoj G ori. Iako je
p rih v a ta n je ovog z a h te v a donosilo su m u od oko sto h ilja d a fu n ti, ju g o -
slo vensko o d b ija n je je bilo obrazloženo činjenicom da bi njeg o v o u sv a -
ja n je značilo u je d n o o h ra b riv a n je sp o m e n u te k o m p a n ije u in s istira n ju
n a b o ljim u slovim a, pošto su već polovinom a p rila bili za p o četi p re g o -
v o ri о tom m o n o p o lu .89
K ad a je re č о ita lija n sk im za h te v im a i jug o slo v en sk o m re ag o v a-
n ju , čini se da, s obzirom na tesn e p riv re d n e veze d v e z e m lje90 n e tre -
ba u to m e tra ž iti n e k u p o litičk u pozadknu u sm islu n e re š e n ih jugoslo-
v e n s k o -ita lija n sk ih odnosa, nego sam o ra z u m ljiv u o d b ra n u so p stv e n ih
p riv a tn ih in te re sa . O p ra v d a n o st izn eto g sta v a p o tv rd u je n e k o lik o m om e-
n a ta . U v re m e o d rž a v a n ja sa sta n k a R o tšild o v e g ru p e već je uveliko v la-
d alo „n o v in sk o p r im ir je ” izm eđu Ju g o sla v ije i Ita lije , a isto v rem en o u
Z en e v i se o d v ijao p rv i od nekoliko su s re ta ju g o slo v en sk o g m in istra
sp o ljn ih p o slova M arin k o v ića i n jeg o v o g ita lija n sk o g ko leg e G ra n d ija ,
k o je je säm G ra n d i o značio kao v id ljiv k o ra k z b liž a v a n ja 91 d o k je M a-
rin k o v ić izjavio g ru p i n o v in a ra u Z enevi da izm eđu d v e zem lje nem a
n ik a k v ih v e lik ih n e ra s p ra v lje n ih p ita n ja .92
O staje, m ed u tim , p ita n je fra n c u s k ih z a h te v a iz n e tih u o k v iru R ot-
šild o v e g ru p e . K olikogod oni n a p rv i pogled d elo v ali kao čisto fin a n -
sijsk a ak cija, k o ja ide za tim da izvuče što v iše n o v čan ih p re im u ć sta v a
iz z a jm a u k om e u če stv u je , n jih o v a p o za d in a je b ila izrazito političkog
k a ra k te ra . G lav n i cilj k o ji je tre b a lo p o stići bilo je u s tv a r i m in ira n je
R o tšildovog zajm a i b rita n sk o g politličkog p ro je k ta . O vom p rilik o m p o t-
re b n o je v r a titi se n a ra z g o v o r izm eđ u D a ra i H e n d e rso n a početkom
m aja.* T ad a je p rv i fra n c u sk i a rg u m e n t za n em o g u ćn o st o s tv a re n ja R ot-
šildovog z a jm a bilo p ita n je fin a n sijsk e sp o so b n o sti ita lija n s k ih b an ak a,
a d ru g i fran cu sk o in sistira n je n a o to m an sk im d ugovim a, dok ni jed n o m
re č ju n isu b ili sp o m e n u ti srpsk>i p re d ra tn i dugovi.

88 PRO, FO 371, f 14445, С 5019/1145/92. N. H enderson — A. H endersonu,

17. ju n 1930.
89 Isto.
90 О privrednim vezam a Jugoslavije i Italije opširnije: V. Vinaver, Svet-
ska ekono'nskci kriza i jugoslovensko-italijanska trgovina (1930-1934), časopis
za suvrem enu povijest, I, 1976, 39-68; E. Milak, Italija i Jugoslavia 1931-1937.
9’ PRO, FO 371, f 14439, С 4342/141/92. R. G rahm an — A. H endersonu,
30. m aj 1930.
92 PRO, FO 371, f 14439, С 4341/141/92. R. G rahm an — A. H endersonu,
30. m aj 1930.
* V. str. 51.

56
 N e o tk riv a n je svih k a ra ta sav ršen o je ra zu m ljiv o , pogotovo što je
säm H en d erso n izjavio da je D ar „isp ip av a o (pum p) k ak o n a p re d u je
R o tšildov zajam . Dal ja b rita n sk a p o n a ša n ja pokazala su d a je sem e p a-
lo na plo d n o tie. T reb alo je sada sam o z a o ra ti p ra v im plugom , a to je
u о vom slu čaju bio z a h te v za sre d iv a n je p re d ra tn ih dugova.
K ad a 'izgovorena re č ili usm eno p re d a ta in fo rm ac ija m ed u diplo-
m a ta m a stig n e do lista p a p ira koji ne o staje za k lju č an u am b a sa d o ro -
voj ili m in istro v o j fioci, već po stan e s a s ta v n i deo jed n o g m e d u n a ro d -
nog spo razu m a, kao što je bio slučaj sa uslo v im a za ju g o slo v en sk i sta -
bilizacio n i zajam , ta d a je n a isto rič a rim a d a odgovore n a o sn o v u is tra -
ž iv a n ja ra d i čega se o n a tu našla. Za sav re m e n ik e bi, na d ru g o j stra n i,
treb a lo da p re d s ta v lja p o tv rd u m a n je -v iše p o šten e igre sv ih u cesnika
u p reg o v o rim a. Ali, to se n ije odnosilo i na F ra n c u sk u u k o n k re tn o m
slu čaju .
C vrsto re še n a da onem oguci fin a n s ijsk u v ezan o st B eo g rad a za
L ondon (što uostalom za B ritan ce i n ije bila ta jn a , izuzev n a č in a n a
k o ji se to n a m e ra v a lo postići). F ra n c u sk a je k re n u la u n apad, v rše ć i p ri-
tisa k u o b lasti g de su B rita n c i već istak li svoje z a h te v e 93 — n a p ita n je
p re d ra tn ih dugova. Bio je to n a jb o lji n ač in u d ato m m o m e n tu da se
za m e tn e tra g p ra v im n a m e ra m a s je d n e stra n e , i da se n a d ru g o j d obije
u v re m e n u . Jed n o m re č ju , F ran c u zi su p re u z e li (a da toga još n ik o n i­
je ni bio sv estan) vodstvo u p re g o v o rim a za ju g o slo v en sk i zajam i to,
m a koliko k o n tra d ik to rn o izgledalo u p rv i m ah, u p ra v o dovodeći u p i­
ta n je so p stv en o učešće u njeg o v o m o s tv a riv a n ju .
S v rlju g in o iz n e n a d e n je koje n ije sk riv ao p re d H en d erso n o m , tv r-
d eći da n ik ad a ra n ije n ije čuo n išta о bilo k ak v im d u g o v im a te v rste,
dovelo ga je u s itu a c iju da stv a rn o izjav i p re d b rita n sk im poslanikom ,
kako je to ubačeno jed in o zato da se onem oguci izd av a n je londonskog
z a jm a94 što je bilo i H en d ersonovo m išlje n je . Ip a k je ova tv rd n ja , izre-
čena od s tra n e jug o slo v en sk o g m in istra fin a n sija , u odnosu n a za tv o -
re n o s t isp o lje n u p re m a T ire lu u a p rilu , k a d a je odbio da d a bilo k a k a v
n ag o v eštaj о ra zlo g u svog b a v lje n ja u P a riz u , bila u izvesnoj p ro tiv u -
rečnosti sa n jegovim o n d a šn jim p o n aša n je m . Tim p re bi tre b a lo da
izn en a d u je ova n jeg o v a re a k c ija je r je H en d erso n isticao u svojim iz-
v e šta jim a da je S v rlju g a d o sta u zd ržan p re m a p ita n ju R otšildovog z a j­
m a.
O tu d a je n jeg o v a re a k c ija p re d s ta v lja la jed n o stav n o iz le ta n je sa
onim što je on već znao. M edutim , kako je njegovo „ n a v o d n o ” tu m ače -
n je bilo u p o tp u n o m sa g la sju sa H e n d erso n o v im m išljen je m , to n ije ni
izazvalo bilo k ak v e p re tp o sta v k e kod ovog drugog, već u v e re n je da je
konačno n aš^o za je d n ičk i je z ik sa Š v rlju g o m , što bi m u u d a ljim p re ­
go v o rim a moglo b iti od v elik e ko risti. Š to se tiče M arin k o v ićev o g m iš-
ljen ja, ne jed n o m je H e n d erso n isticao kak o je u p ra v o on n a jv e ć i zago-
v o rn ik ju g o slo v en sk e o rije n ta c ije ka V elikoj B rita n iji, i da je d in i u v la -
dinim k ru g o v im a sag led a v a n eo p h o d n o st p re u z im a n ja za jm a u L ondonu.
93 PRO, FO 371, f 14445, С 5189/1145/92. N. H enderson — A. H endersonu,
25. ju n 1930.
94 PRO, FO 371, f 14445, С 5019/1145/92. N. H enderson — A. H endersonu,
17. jun 1930.

57
 Shodno n o v o n astalo j situ a c iji u preg o v o rim a, za H e n d erso n a je b i­
lo n eo p h o d n o da sazna od L ajonela R o tšild a u kolikoj m e ri je njeg o v a
b a n k a rsk a g ru p a bila sp re m n a da izda zajam , ukoliko svi b rita n s k i u s-
lovi b u d u isp u n jen i, Ц a k o fra n c u sk e b an k e i d a lje o stan u p ri svojim
zah tev im a, R otsild je izrazio o lak šan je k ad je saznao da je ju g o slo v e n ­
ska v lad a bila sp re m n a d a čeka „do je se n i.” N a d rugoj s tra n i, on je
p red v id ao o d re đ en e teškoće u o s tv a re n ju za jm a ako bi su m a od sedam
do osam m iliona fu n ti tre b a lo da bude izd ala bez učešća francuski<h
b a n a k a .95 G lav n u p o tešk o ću u E ngleskoj (gde b i se d o d a tn a su m a od
d va m ilio n a fu n ti m ožda i n ašla pored iste su m e k o ju bi N ju jo rk ulo-
žio) stv a ra o je, po njegovom m išlje n ju „ n e d o sta ta k o d u še v lje n ja za J u -
g o sla v iju ”. I londonska. b a n k a rsk a g ru p a , zatim E ngleska b an k a i v la ­
d a V elike B rita n ije , bile su v rlo n a k lo n je n e zajm u, a li p re m a R otšildo-
vom tv rd e n ju , b rita n sk a ja v n o s t k o ja bi uzela učešća u ra s p ra v i о tom
k re d itu , n ije bila baš tako blagonaklono ra sp o lo žen a p re m a Ju g o sla v iji.
N a H en d erso n o v a u b e d iv a n ja da je Ju g o s la v ija p ra v a ze m lja za u la-
g a n je k a p itala, on je oprezno ostao po stra n i, ne d a ju ć i n ik a k v a obe-
ćan ja.
U F o rin j ofisu je u vezi sa p o stav ljen im u slo v im a k o n sta to v a n o
da se о p ro b le m u fra n c u s k ih p re d ra tn ih d u g o v a „n ik a d a n išta n ije ču-
lo ” kao о p ita n ju vezanom za ju g o slo v en sk i zajam , i d a se čini jasn im
da je je d in a n jih o v a sv rh a m in ira n je londonskog zajm a.96 M edutim , n i­
je se g u bilo u v e re n je da v re m e n a još u v ek im a, pogotovo što je R o t­
sild istak ao ju g o slo v en sk u sp re m n o st da sa č e k a ju n a zajam do jesen i.
S toga je o d m ah bilo odlučeno da se isp ita u kolikoj m eri su R otšildi
rasp o lo žen i za izda v an je za jm a u slu č a ju fran cu sk o g n e u č e stv o v a n ja u
n jem u . Iako je zapaženo da fra n c u sk i b a n k a ri siede u s u š tin i p o litik u
sv o je v lade, još u v e k je sm a tra n o da ta k a v sta v ne o d ra žav a i poglede
fran cu sk o g fin a n sijsk o g sv eta, te je stoga re čen o R o tšild im a da se u -
m esto o b ra ć a n ja fran cu sk o j v la d i ra d ije o k re n u säm im b a n k a rim a , ne
bi li ih n ag o v o rili da p o v u k u svoje sp o rn e za h te v e .97
P očetkom ju la u F o rin j ofisu je voden razg o v o r sa ju g o slo v en sk im
po slanikom u L ondonu, Đ orđem Đ urićem . M oglo bi se re ći da je u ce-
lo k u p n o m n iz u ju n s k ih d o g ad aja, Đ urićevo izlag a n je bilo je d in a sv e t-
la tačka. Ju g o slo v en sk i p o slan ik je izjavio da će n jegova v lad a d a ti sve
od seb e k ak o bi londonska p o n u d a bila p rih v ać en a, p ri čem u je pod-
je d n a k o bila vo đ en a i političkim i finansj'jskim razlozim a, a izrazito
fra n c u sk i zajam bio bi iz b e g n u t ,,po sv a k u c e n u ”98 U jed n o je izrazio
n a d u da će sve b iti sre d en o za n a re d n a dva m eseca, p o d v u k av ši još je d -
nom kak o će ju g o slo v en sk a v lad a n ak o n toga b iti srp e m n a da p rih v a ti
p re g o v o re ,,sa ciljem da se izo lu ju fra n c u sk i uslo v i koje oni [Jugosloveni]
neće h te ti ni pod kak v im uslo v im a da p rih v a te .”
Đ u rić je očigledno n a stu p a o v rlo sig u rn o , o p tim ističk i i m ožda —
p re d o b ro u v ežbano. On se in ače n ije često p o ja v ljiv a o u F o rin j ofisu.
95 Isto.
96 Isto.
Balfurova beleška od 30. ju n a 1930.
97 Isto.
98 PRO, FO 371 j f 14445, С 5506/1145/92. Sardžentova beleška od 4. jula
1930.

58
štav iše, svi k o n ta k ti ju g o slo v en sk e vlad e u vezi sa ju g o slo v e n sk o -ita li-
jan sk im odnosim a išli su prek o H en d erso n a, p u tem n jeg o v ih ra zg o v o ra
sa k ra lje m A leksandrom i i V ojom M arinkovićem , a isti slučaj je bio i
u pogledu jugo slovenskog zajm a. O tu d a i izn en a đ u je njegovo ju lsk o
istu p a n je u b ritan sk o m M in ista rstv u sp o ljn ih poslova, pogotovo što se
stiče u tis a k kako je on sve što je im ao da sao p šti izlio u jed n o m dah u ,
kao d a je p o sto jala m ogućnost da ako bude p re k in u t zab o rav i šta potom
sledi. A ono što je sledilo bilo je p riličn o izn en a đ u ju će, tak o d a je izaz-
valo p o d ru g ljiv S ard ž en to v k o m e n ta r da „v a ljd a Đ urić n ije o p tim isti-
čan u lu d o ? ”99
P rv i p u t od in te n z iv ira n ja p re g o v o ra о za jm u početkom 1929. go­
dine, B ritan ci su od Đ urića dobili, takoreći, ,,Ju g o slav iju na ta n jir u ” .
P re m a p lan o v im a k o je je on izneo, pošto bi rasp o lo živ a sum a bila m a-
n ja usled1 elim in isa n ja fra n c u sk ih b anaka, p o lo v in a bi bila u tro š e n a u
stab ilizacio n e sv rh e , a d ru g i deo u izg ra d n ju železničke m reže. Na taj
n ačin bi bilo o sig u ran o da što m a n ja sum a novca p re d e ju g o slo v en sk e
g ra n ic e u ob lik u p o ru d žb in a. Z a h v a lju ju ć i zajm u ju g o slo v en sk a vlada
bi o d re d e n e sh em e za iz g ra d n ju zem lje n am en ila u p ra v o b rita n sk o j in -
d u s triji je r, p rem a Đ urićevim rečim a, razlog za to n ije bio sam o eko-
nom ske već i p o litičk e periode.
Tom p rilik o m je posebno istak ao b ro d o g ra d n ju kao o b last u kojoj
bi se b rita n s k a in d u s trija „n a jk o i’isn ije u č v rš tila ” , do d av ši kak o je to
„p o litičk i p o tp u n o u k o rist J u g o s la v ije ” da p o d rž av a b rita n s k u proiz-
v o d n ju u ovoj ju g o slo v en sk o j p riv re d n o j g ra n i je r „ J a d ra n n ije m are
c la u s u m '’.1C0 Ipak, p ra v u p riro d u i p o litič k u p o zad in u ovak v o g Đ u riće-
vog istu p a n ja p ru žiće tek n o v em b arsk i dogadaji, koji se sa svojom za-
vršn ico m još n isu n az irali početkom ju la.
N ep o sred n o n akon ra zg o v o ra sa ju g o slo v en sk im poslanikom u F o­
rin j ofisu, došlo je do su s re ta V a n sita rta i L ajo n e la R otšilda, kako bi
se ra zm o trilo šta tre b a d a lje čin iti. R otšildi su sa sv o je s tra n e već bili
n ag o v e stili B eo g radu da ako bi n ek a b an k a iz n jih o v e g ru p e in sistira la
n a u slcv im a n e p rih v a tljiv im za ju g o slo v en sk u vlad u , oni bi bili sp re m -
ni da re o rg a n iz u ju sv o ju g ru p u u cilju elim in isa n ja b an k e čiji zahtev:.
o n em o g u ćav aju tok d aljih p re g o v o ra .101 (Jim. stoga, uslov’l p o stav ljen i
Ju g o slo v en im a b u d u p rih v ać en i, što se p re m a R otšildovom tv rd e n ju
m oglo o če k iv a ti tokom n a re d n ih m eseci, lond o n sk i b a n k a ri bi bili sp-
re m n i da sao p šte svom p arisk o m p a r tn e ru kako n e m a ju n a m e ru da us-
love z a jm a p o d re d e fran cu sk im z a h te v im a , te stoga o č e k u ju njegovo po-
v la č e n je iz g ru p e . U F o rin j o fisu su se n a d a li da bi ova p re tn ja , kom -
b in o v an a sa p ritisk o m k o ji bi ju g o slo v en sk a v lad a m ogla v ršiti u P arizu ,
kak o ie Đ u rić obećao, m ogla im ati pov o ljan ishod u pogledu povlače-
n ja fra n c u sk ih p red lo g a.
M edutim , o sta la je o n e sp o k o ja v a ju ć a čin jen ica k o ju je R otšild sa-
opštio F o rin j o fisu : ako F ra n c u z i o sta n u po s tra n i, su m a k o ja bi. u
L on d o n u bila s k u p lje n a n e bi p re la z ila cifru od 6.000.000 fu n ti, što bi

99 Isto.
100 Isto.
101 PRO, FO 371, f 14445, С 5189/1145/92.' B alfurova beleška od 14. ju la
1930.

59
značilo da bi n ak o n s re đ iv a n ja ju g o slo v en sk ih fin a n sija p re o sta lo m alo
novca za o stale ciljev e k o jim a je zajam bio n a m e n je n . U d atim okolnos-
tim a o sta ja la je do d aljeg n e p rija tn a m o g u ćn o st ra s k id a n ja ugovora sa
ju g o slo v en sk e stra n e i p rih v a ta n je fra n c u sk ih p o n u d a, pogotovo što su
F ra n c u z i b ili u s ta n ju da d a ju iznos od 4.000.000 fu n ti bez ičj.je pom o-
ći. P ri tak v o m s ta n ju s tv a ri Ju g o slo v e n i su lako m ogli doći u s itu a c iju
da se F ra n c u sk a k lo n i bilo k a k v ih z a h te v a za u p o treb o m novca u sta b :-
lizacione sv rh e, već bi sva su m a m ogla b iti p o tro šen a n a n a b a v k u o ru ž ja
iz F ra n c u sk e .102
R o tšild u je bilo jasn o sta v lje n o do z n a n ja d a bi ta k a v ishod im ao
v rlo tešk e p o litičk e posledice, što je drugl.m re čim a značilo da se ulo-
že sv i m ogući n a p o ri k ak o bi n jih o v zajam bio p rih v a ć e n . R otšildov
o d g o v o r bio je tip ič n i odgovor lond o n sk o g S itija : n iš ta n e m ože b iti
u čin jen o p re je se n i pošto je sad a — sezona g o d išn jih od m o ra.
Jo š jed n o m , ovoga p u ta sa v elik im p o sled icam a po obe stra n e , ra z-
išli su se p o slovni i p o litič k i L ondon. R otšildovo o b ja š n je n je se n ije
m oglo p rim e n iti i n a F o rin j ofis. Ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i odnosi su zna-
li za p ro m en e, a li n e i za g o d išn ja d o b a .103

4. B rita n ska borba za za ja m

K ad a je p očetkom ju la L ajo n el R o tšild izjavio u F o rin j o fisu da

će tokom n a re d n ih m eseci sva sp o rn a p ita n ja ju g o slo v en sk o g zajm a b i­
ti sre d en a, n jeg o v a iz jav a je u liv ala o d re d en u n a d u u p o v o ljan ishod. U
to v re m e p re d s ta v n ik n jeg o v e g ru p e u B eogradu, P o rte rs, n a p u stio je
ju g o slo v en sk u p re sto n ic u o b av e zu ju ći se da će p rilik o m p o v ra tk a po-
lovinom se p te m b ra d o n eti jug o slo v en sk o j v lad i izm en jen u listu uslova
i n o v e p red lo g e za konačno z a k lju č e n je zajm a. Ali, u m esto P o rte rsa ,
stiglo je polovinom se p te m b ra njegovo pism o u kojem je o b av estio j u ­
g o slo v en sk u v lad u da neće doći p re 1. o k to b ra .1(M Ovo je već sam o po
sebi znacilo o d lag an je p re g o v o ra za o k to b a r i dovodilo u p ita n je na ko­
ji je to dco jc3eni m islio R otšild govoreći N. H e n d erso n u kako je j u ­
goslo v en sk a v lad a v o ljn a da sačeka „jos do je s e n i”. Na o d g o v o r n ije
tre b a lo dugo čekati. D alo ga je P o rte rso v o pism o od 26. se p te m b ra , či-
ja se s u š tin a m ogla s v e sti n a nek o lik o re či: ,,S obzirom n a oko ln o sti i
s ta n je n a lo ndonskom novčanom tržištu , n e p o sto je m ogući izgledi za
ju g o slo v en sk i z a ja m .” 105
102 Isto.
103 „Novinsko p rim irje ” započeto krajem m arta 1930. godine naglo je bilo
p rek in u to krajem m aja napisim a u pariskoj i bečkoj štam pi о iskreavanju
2.000 italijanskih vojnika u Albaniji, koje su preuzele beogradske novine. Ita-
lijanski listovi su reagovali vrlo o štro na ovu francusku „novinarsku p atk u ”,
tvrdeći da pogoršanje jugoslovensko-italijanskih odnosa „pogoduje Fxancuskoj
da širi po svetu legendu о jugoslovensko-italijanskoj zategnutosti i pusti da se
to uverenje čvrsto ukoreni.”
(PRO, FO 371, f 14439, С 4341/144/92, R. G rahm an — A. H endersonu, 30.
m aj 1930.)
104 PRO FÖ 371, f 14445, С 7705/1145/92. Telegram N. H endersona od 13.
o ktobra 1930.
105 Isto.

60
 N ije teško p re tp o s ta v iti šta se sve k rilo iza H e n d erso n o v ih reči da
je ju g o slo v en sk i k ra lj ,,izrazio sv o je duboko ra z o č a ra n je ” zbog ovak v o g
pism a, dok je Š v rlju g a o tv o ren o izjavio kako će sad a svaki fra n c u sk i
d e fin itiv a n p red lo g b iti u z e t u ozbiljno ra z m a tra n je .106 Za H en d erso n a,
k o ji uostalom u o p šte n ije bio u p o zn a t sa bilo čim e što se dešav alo u
L o n d o n u u pogledu zajm a, izazvala je n elag o d n o st č in jen ica da m u je
sad a Š v rlju g a sa punim pravom u zv raćao za sve p ritisk e k o je je ovaj
vršio n a n jeg a tokom p rv e polovine godine. Ali, u p o re d e n ju sa tim ,
gotovo ličnim o sećanjem . daleko veću v ažn o st je im alo sa z n a n je о pos-
led.'cam a svega što se dogadalo, je r „ fra n c u sk i za ja m će jo š‘ vise po-
m u.titi s tv a ri u ovom d elu E vrope i konačno sta v iti tačk u n a bilo k a k ­
ve d a lje p reg o v o re za p o b o ljšan je odnosa izm edu Ita lije i Ju g o slav ije,
k o ji bi tak o p o b o ljšani u čin ili veom a m nogo n a sre d iv a n ju s ta n ja u ce n t-
ra ln o j i ju g o isto čn oj E v ro p i.” 107
H e n d erso n o v i p re tp o sta v lje n i skoro da n isu v ero v a li u ta č n o st n je -
govih o b av e šte n ja, s m a tra ju ć i da su to „zaista vrlo lose v e sti pod p re t-
p o stav k o m da je H e n d erso n o v a in fo rm ac ija ta c n a ” .108 D ru g u n e p r ija t-
n o st stv a ra lo je sa z n a n je о „n e v a sp ita n o m ” p o n a ša n ju R oštilda, k o ji
n isu n ašli za shodno da ih ra n ije o b av e ste о n a m e ri da opozovu p reg o ­
vore. R azlog za n ez ad o v o ljstv o p ru ž a la je i čin jen ica što je L ajo n el R o t­
wild bio u F o rin j ofisu u p ra v o d an uoči P o rterso v o g u p u ć iv a n ja pism a
Š v rlju g i, kako bi se upoznao sa jzv ešta jim a iz B eograda, ali n i re č-
ju n ije spom enuo kako se s tv a ri odvt^jaju u n u ta r b a n k a rsk e g ru p e . Š ta -
vjše, n ije se ni o b azirao n a u p o zo ren je da se p o n u d a fra n c u sk e b a n k a r­
ske g ru p e m ože s m a tra ti konačnom . Jo š u v ek o p rezn i u p rih v a ta n ju
H en d erso n o v ih čin jen ica („ako stv a ri zaista tak o stoje kao što je u pis-
mu. re č e n o ”), ali ipak sp re m n i da ih p rih v a te kao m ogućnost, u F o-
r ;nj ofisu su izražavali b o jazan ra će se uskoro su o čiti sa „ fa it acco m p li”
и p o g led u isk liu čivo fran c u sk o g zajm a i svim p o sled icam a k o je je on
sobom donosio.109
U tre n u tk u k ad a se, tak o reći, iznicalo tie pod n o gam a R o tšild o -
voj g ru p i i d ovodila u p ita n je celo k u p n a b rita n s k a k o n cep cija m in im i-
z ira n ja v ezan o sti J u g o sla v ije za F ran c u sk u . u F o rin j o fisu se počelo
^sećati koliko je bio ra s k o ra k izm edu n jih o v ih p o litičk ih m o tiv a i d ž e n tl-
m en sk o g odnosa p re m a R o tšilđim a. T aj d ž e n tlm en sk i odnos se ogledao
u n e v rš e n iu p ritis k a n a vodeće ličnosti londonske g ru p e i E n g lesk u b an -
ku. k o ji ie bio u slo v lje n p ro k lam o v an im stav o m s p očetka 1929. godi-
ге. k ak o b a n k a ri tre b a da se b av e sam o fin an sijsk o m stra n o m p ita n ja .
A b a n k a ri su u p ra v o tako i ra d ili. M edutim , s d ru g e stra n e , zn atn o ve-
p ro p u sto m tre b a s m a tra ti o d v o jen o st F o rin j ofisa od fin an sijsk o g
sv eta n eg o o b rn u to .
N aim e, U E vrooi se p riv re d n a k riza p rv o počela o sećati u o b lasti
m ed u ^ a ro d n o g k re d itira n ja . a b an k a ri, p ra v e g a ta lin k e p riv i'ed n e olu-
ie k o ja se v a lja la p rem a E vropi, na v re m e su dali alarm , sam o Ito se
F o rin j ofis, p o tp u n o za o k u p lje n politickom stran o m pro b lem a, ponašao
106 Isto.
107 Isto.
108 PRO, FO 371, f 14445, С 7705/1145/92. Balfurova beleška od 14. oktobra
1930.
109 Isto.

61
p re m a sv etsk om fin an sijsk o m trž ištu kao sre d n jo v e k o v n i k ra lj p re m a
svojoj b la g a jn i — dovoljno je sam o z a h v a titi koliko je p o treb n o . a ona
će se već n ek ak o n a p u n iti iznova. S vakako da je bilo od v elik e i p re-
su d n e v ažn o sti u sp o s ta v lja n je p ris n ije g k o n ta k ta izm edu S itija i F o­
rin j ofisa, a posebno je v elik i p ro p u st, ne sam o S itija nego i M in 's ta r-
stv a sp o ljn ih pcslova, bilo o dsustvo p e rm a n e n tn e ra z m e n s in fo rm ac ija .
M eđutim , izgledi m ogućeg g u b lje n ja pozicija u političkoj ig ri za p ri-
d o b ija n je Ju g o slav ije, p o k re n u li su F o rin j ofis iz d že n tlm en sk e sti'plj =-
v o sti i započeta je e n e rg ičn a a k c ija sp a sa v a n ja zajm a, u kojoj vise n ije
bilo v re m e n a za g u b ljen je.
R cšen o st F o rin j ofisa da p ro m en i sv o je d rž a n je p re m a R otš:'ldi-
m a još u v e k n ije značila i p ro m en u kod ovih d ru g ih . G otovo d a d e ’u -
je neo d g o v o rno P o rte rso v a izjav a d a ta polovinom o k to b ra d a ,,ne m ože
b iti reči ni о kakvom p re k id u p re g o v o ra [. . .] N ezad o v o ljav aju ć e sta -
n je fin a n s ija je u jed n o jedi.ni razlog za o d g ad a n je n ep o sred n o g izdava-
n ja z a jm a .” 110 Š taviše, p o n u d io je da po dolasku u B eograd p o dnese ju -
goslovenskoj v lad i k o m p letan n a c rt stabilizacionog zajm a, k o ji bi bio
o stv a re n — te k k ad a o k o ln o sti to dozvole.
P o rte rs o v a rg u m e n t p red F o rin j ofisom bili su podaci о fin a n s ij-
skoj o p tere ćen o sti fra n c u sk ih b an ak a, koji su, p rem a njegovom n eo sp o r-
no tačn o m tv rd e n ju , ukazivali. da F ran c u sk a n ije u s ta n ju da sam a da
zajam Ju g o sla v iji. M edutim . F o rin j ofis је dva d an a ra n ije već prim io
in fo rm a c iju iz „v rlo p o v e rljiv o g iz v o ra ” da su ju g o slo v en sk i poslanik
u P a riz u i m in is ta r d v o ra ra zg o v arali о za jm u sa L abuliem , B erteloom
i P o en k areo m , gde su tak o d e ra sp ra v lja li i о otom anskim d u g o v im a.111
Ovo o b av e šte n je je u je d n o p re d sta v lja lo i k o n ira a rg u m e n t R otšildovoi
izjav i da je ,,sklon da v e ru je da je to [jugoslovensko o k re ta n je P arizu]
sam o a little piece o f b lu ff k ra lja A lek san d ra, koji je m ožda razo čaran
sta n je m n a engleskom i am eričkom novčanom trž iš tu .” 112
U B eo g rad u je H en d erso n , k o n ta k tira ju ć i sa A leksandrom . sagle-
d av ao celu s tv a r u p o tp u n o drugom sv etlu . U kazivao je na novi m om e-
n a t u sk lo p u ju g o slo v en sk o -italija n sk Jh odnosa — v e rid b u bu g arsk o g
k ra lja B orisa sa ita lija n sk o m princezom D jovanom . P re d sto je ć i b ra k
je sm a tra n kao isk lju čiv o p o litičk i a ra n ž m a n u p e re n p ro tiv J u g o s la v ije .113
A lek sa n d ro v a u z n e m ire n o st bila ie očigledna, a o b e s h ra b re n o s t k o ju je
isp o ljav ao p red H en d erso n o m u čv ršćiv ala je u tisa k kako je k ra lj sada
o b u zet ra z m išlja n jim a о još tešn jem p n b liž a v a n ju F ran c u sk o j i u ve-
ća n ju v o jn o g b u d ž e ta .114 S v ak a pom isao о većem v ez iv a n ju Ju g o sla v ije
za F ra n c u s k u značila je za H e n d erso n a u m a n jiv a n je m o g ućnosti da se
ip ak o s tv a ri R o tšild o v zajam , pogotovo što ni ju g o slo v en sk i k ra lj ni
Š v rlju g a n isu više bili m nogo rasp o lo žen i za tu v rstu razg o v o ra. Obo-
1,0 PRO, FO 371, f 14445, С 7705/1145/92 О. Sardžent — N. H endersonu,
20. ok to b ar 1930.
111 PRO, FO 371, f 14445, С 7847/1145/92. Yugoslav stabilisation loan, me­
m orandum od 18. o ktobra 1930.
1,2 PRO, FO 371, f 14445, С 7854/1145/92. L. de Rotšild — V. Vesliju, 16.
o ktobar 1930.
113 PRO, FO 371, f 14439, С 7809/141/92. N. H enderson — A. H endersonu,
13. o k to b ar 1930.
1,4 Isto.

62
 jica su bila uv eliko pogođena „ b e zo b zirn im ’’ (cavalierly) po n ašan jem
R o tšild a.113
O b ja šn ja v a ju ć i m u svoj stav , oni su istak li d a se tokom po sled -
nj^'h osam m eseci u o p šte n isu o b raćali P arizu , ra č u n a ju ć i na R otšilde
(što n arav n o n ije isk lju čiv alo m ogućnost da su se F ra n c u z i o b ra ćali n ji-
m a) iako je ja k a p ro fra n c u sk a s tru ja za h te v ala to od n jih . S led stv en o
tom e, svako o d lag an je bi o m ogućavalo zagovornicim a fran cu sk o g zajm a
pobedonosno re a g o v a n je — ,,ne re k o h li v a m ” .116 H e n d erso n o v i p o k u ša-
ji da u b ed i S v rlju g u u d o b ru v o lju R otšilda, o d b ijali su se о Š v rlju -
g in e etičk e a rg u m e n te — R otšildi se n isu p re m a n je m u p o n aša li fe r i sa
d u žn im p o što v an jem . N a su p ro t R otšildim a, fra n c u sk i m in is ta r trg o v i-
n e F la n d en o tv o ren o m u je rek ao za v re m e svog b o ra v k a u B eogradu,
polovinom o k tobra, da on celu s tv a r vidi kao lo n d o n sk i brodolom i
p redložio je, u p rk o s teškom s ta n ju fran cu sk o g novčanog tržišta, da u
P a riz u p o traži n o vae koji J u g o s la v ia ,,tako že li” .117
U svakom slučaju, d a lje H en d erso n o v o in sistira n je tre n u tn o n ije
im alo n ik ak v e sv rhe. P re o sta lo je je d in o da izvidi šta bi se m oglo u č in iti
jer o sećan je da je k ra lje v o p o n aša n je sm išljen i m a n e v a r za p rila ž e n je
F ran c u sk o j n ije ga n ap u štalo . Na d ru g o j stra n i, ra zg o v o r sa ita lija n sk im
po slan ik o m G alijem , pokazao m u je koliko su n jeg o v e p re tp o sta v k e
о tesn o j p o v ezan osti ju g o slo v en sk o -italija n sk o g zb ližen ja i izd av a n je e n -
gleskog zajm a bile tačne. G ali je izrazio bo jazan da J u g o sla v ija g ubi
s trp lje n je i o k reće se F ra n c u sk o j.118 U jedno je u v erav ao svog b rita n s -
kog kolegu kako ..b u g arsk i b ra k ” n išta n e m en ja u M u so lin ijev o j poli­
tici p re m a Ju g o slav iji. Ono što bi m oglo izaz v ati p ro m e n u u njegovom
s ta v u je s te „ v e ziv an je Ju g o s la v ije u lance fin a n sijsk e o baveze p rem a
F ra n c u s k o j” je r ako p o stojeća k o n ce p cija zajm a b u d e p ro p a la , J u g o ­
slav ija bi se ,,još d u b lje u p lela u fra n c u sk u fin a n s ijsk u k o n tro lu . tako
da bi sv i d alji italija n sk o -ju g o slo v e n sk i razg o v o ri bili b e s p re d m e tn i.” 119
Isto vrem eno, u P a riz u je p o k u šav a n o da se od fra n c u sk e v la d e
sazna sta v u vezi sa ju g o slo v en sk im zajm om . L ab u li je izjavio T irelo-
vom zam en ik u R o n ald u K e m p b e lu kako je fra n c u sk a v la d a sav ršen o
svesna u zn e m iren o sti k o ju bi fra n c u sk i zajam izizvao u Ita liji i stoga
nece tak o n ešto ni p o d rž a v a ti.120 P o red toga, ona bi se p ro tiv ila učešću
sv o jih b an ak a u izrazito fran cu sk o m za jm u zbog n erešen o g p ita n ja j u ­
goslovenskog' u d ela u o to m an sk im dugovim a, što se u ostalom odnosi i
na bilo k o ji d ru g i zajam u kom e bi bile p ris u tn e fra n c u sk e b anke. K e m p ­
belu je očigledno L ab u li delovao dosta ubedljivo, pa je o tu d a i p ro izaš-
la n je g c v a su g e stija F o rin j o fisu da je u p rilik a m a p o p u t ove, u z a ja m -
n o st d elo v an ja n a ib o lja p o litik a, i stoga bi treb a lo da F ra n c u z i b u d u
o b av ešten i о svim b rita n sk im potezim a.
"5 PRO, FO 371, f 14445, С 8003/1145/92. N. H enderson — О. Sardžentu,
21. o k to b ar 1930.
1.6 Isto.
1.7 Isto.
1.8 PRO, FO 371, f 14445, С 7967/141/92. N. H enderson — A. H endersonu,
20. okto b ar 1930.
"* Isto.
120 PRO, FO 371, f 14445, С 7906/1145/92. R. Kempbel — O. Sardžentu, 22.
oktobar 1930.

63
 U F o rin j o fisu n isu bili istog m išljen ja , štaviše, i pogledi u n u ta r
n jeg a n isu bili jed in stv e n i. T om as B a lfu r je sm atrao da o v ak v o fra n -
cusko istu p a n je p re d s ta v lja g a ra n tiju da B rita n c im a ne p r e ti ,.n ap ad s
le d a ” .121 S ard žen to v o m išlje n je je bilo su p ro tn o . Je d in a o k o ln o st p ri ko­
joj bi se F o rin j ofis m ogao n a d a ti da će E ngleska b an k a i b an k e S itija
p ris ta ti d a s a ra d u ju sa M in ista rstv o m sp o ljn ih poslova bilo bi p u tem
č u v a n ja b a n k a rsk ih in fo rm a c ija kao st.rogo p o v e rljiv ih i bez n jih o v e
u.potrebe u p o litičk e s v rh e .122 U kolikoj m eri je o p rez k o ji je S a rd ž e n t
p red lag ao (što je i bilo p rih v aćen o ) bio p ra v i potez, isp o stav ilo se pos-
le već nek o liko dana, sa dolaskom P o rte rs a u B eograd.
P o rte rso v a n a m e ra je bila da u ra zg o v o ru sa S v rlju g o m ra z ja sn i
n esp o razu m oko svog sep tem b a rsk o g sao p šten ja. M edutim , za to m u se
n ije p ru ž ila p rilik a, po što m u je ju g o slo v en sk i m in is ta r fin a n s ija p red ao
pism o za R o štilde kojim je ju g o slo v en sk a vlada sao p štav a la sv o ju od-
lu k u о p o n išta v a n ju p re lim in a rn o g sp o ra zu m a od 2. fe b ru a ra 1928. go­
din e i p o stav ila z a h te v za p o tp u n o m slobodom d elo v an ja u pogledu b i­
lo k a k v ih d a ljih razg o v o ra о z a jm u .123
Š v rlju g a je kao razlo g o d b ija n ja d a ljih p re g o v o ra n av eo n e s trp lji-
v o st jav n o g m n en ja, u sled čega je v lad a sm a tra la da m o ra b iti p o tp u n o
slobod.na u ra z m a tra n ju bilo koje p o n u d e iz d ru g ih k ru g o v a .124 N espo-
so b n o st en g lesk ih b a n k a ra da d a ju konačno jem stv o za iz d a v a n ie za j­
m a u bliskoj b u d u ćn o sti, kao i d a v a n je k re d ita A u striji p re nego J u g o ­
slav iji, izazvali su n a jv iše n ez ad o v o ljstv a . S v rlju g a je d a lje n av e o k a ­
ko se F ran c u sk a b an k a već zvanično o b ra tila njegovoj v lad i sa p re d -
logom da p o šalje svog e k s p e rta koji bi pom ogao jugoslovenskoj v lad i
u s a s ta v lja n ju stab ilizacio n o g p lan a. Т ек k ad a je S v rlju g a o tk rio da su
p ra v i razlo zi n jeg o v o g b o ra v k a u P a riz u tokom p roleća bili ra zg o v o ri
0 fran cu sk o m z a jm u 125, P o rte rs n ije v ’deo više n ik ak v o g razloga za d a ­
lje ra zg o v o re i svoj o sta n a k u B eogradu. O stalo je sam o n jeg o v o duboko
u v e re n je da je ju g o slo v en sk a v lad a još početkom o k to b ra započela p re ­
g o v o re u P a riz u (što je i p o v e rljiv b rita n s k i izvor p o tv rd iv ao ) i u ru č i-
v a n je p ism a R otšildovom p re d s ta v n ik u . a n e n iim a lično, bio je n ajsi-
g u rn iji n ačin da se izbegne b rita n s k a ak cija u P a riz u ili B eo g rad u .
N evil H e n d erso n je bio k ra jn je u z n e m ire n razgovorom P o rte rs a
1 Š v rlju g e i o tk n 'v a n je m kako fran cu sk e. tak o i ju g o slo v en sk e d v o stru -
k e ig re .126 S p o zn ati u zro k e n ek e p o jav e i sag led a ti n je n e posledice k a ­
ko u bližoi, tak o i d aljo j b u d u ćn o sti. a ootom tra g a ti i izn ala ziti n a j-
d e lo tv o rn iji načlin za p re d u o re d iv a n ie n e g a tiv n ih i p o te n c ira n je pozi-
ti.vnih posledica, p re d sta v lja lo je credo H end erso n o v o g d ip lo m a tsk o g de-
121 PRO, FO 371, f 14445, С 7906/1145/92. Balfurova beleška od 23. oktobra
1930.
122 PRO, FO 371, f 14445, С 7906/1145/92. Sardžentova beleška od 24. ok­
to b ra 1930.
О. Sadržent — R. Kem pbelu, 27. ok to b ar 1930.
123 PRO, FO 371, f 14445, С 8242/141/92. P orters — Rotšildim a, 30. oktobar
1930.
Pism o jugoslovenske vlade) R otšildim a nosilo je datum 25. oktobar.
124 Isto.
125 Isto.
124 PRO, FO 371, f 14445, С 8083/1145/92. Telegram N. H endersona od 31.
oktobra 1930.

64
lo v an ja. M eđutim , u ovoj situ a c iji ru k e su m u bile vezane. K olikogod
da je n jeg o v a u m ešn o st kao d /p lo m a te bila o d re d en a tim e sto je P ro b ­
lem e p o sm atrao u n jih o v o j kom pleksnosti, ali i u v ek sp re m a n d a ih ra z-
loži do n a js itn ijih d e ta lja , a n a liz ira ju ć i svaki ponaosob u odnosu na ce-
linu, s tv a ra ju ć i potom od n f h složenu slik u isp re p le ta n ih in tere sa , tež-
nji, želja i h te n ja , koja je re tk o bila n e ta č n a (m ada po n ek ad n e-en g lesk i
em o tiv n o obojena), sada je za n jeg a p re d s ta v lja la gotovo o p tere ćen je .
R azvoj d o g ad a ja n a m e tn u o m u je ulogu pasiv n o g p o sm atrač a, k o ji je
sam o m ogao iv zešta v ati о zb iv an jim a, ali bez ikakvog d a lje g u tic a n ja
n a n jih , je r je od k ra ja o k to b ra ce n tra ln o m esto u b rita n sk o j ak tiv n o sti
p re d sta v lja o P ariz.
U prkos H en d erso n o v im zloslutnim izv ešta jim a tokom o k to b ra i po-
v e rljiv im in fo rm a c ija m a о ju g o slo v en sk im p re g o v o rim a u P a riz u 127, a
i S ard žen to v o m u p o z o re n ju da sa F ran c u zim a tre b a oprezno p o stu p a -
ti i ne o tk riv a ti im svoje p la n o v e 128, u F o rin j ofisu je još u v ek p re o v la -
đivalo m išlje n je da bi m oglo doći do sp o razu m n o g d elo v an ja V a jth o la
.1 K e d ’O rseja. S toga je bilo naloženo T ire lu da izvidi u kojoj m e ri bi
fran cu sk a v lad a bila sp re m n n d a utiče n a Ju g o sla v iju , kako bi ova po-
v u k la svoj z a h te v za prek id o m preg o v o ra. U jedno je treb a lo sa z n a ti da
.I su F ran c u zi bili sp re m n i da sp re če bilo k o ju fra n c u sk u b a n k u k o ja bi
m ogla p o d rž a v a ti J u g o sla v iju u u v e re n ju da je p rek id o m R o tšildovih
p reg o v o ra stek la m ogućnost za d o b ija n je boljih uslova p ri za k lju č e n ju
novog k re d ita .129
O v ak av p otez b rita n sk o g M in ista rstv a s p o ljn ’h poslova n edvosm is-
leno u k a z u je kako F o rin j ofis još u v ek n ije m ogao da se p o m iri sa č in je-
nicom fra n c u sk e d v o stru k e igre. R azu m ljiv a je b rita n s k a želja i re šen o st
da se ne p re d a ju olako, m ed u tim , od n a m e ra i o d lu k a čin jen ice su bile
d.aleko jače. U su štin i. b rita n sk a k o n cep cija zajm a je p ro p a la ; Ju g o slo -
v en i su jasn o sta v ili do z n a n ja da žele p a risk i za ja m ; sam o su se B ri­
tan ci i d a lje p o n aša li kao d a se izm edu L ondona n a jed n o j i P a riz a i
B eo g rad a n a d ru g o j stra n i, n išta zn a čajn o n ije dogodilo.
O d b ija n je da se p rih v a ti p ra v o s ta n je s tv a ri ub rzo je bilo zam e-
n jen o novim ra sp o lo žen jim a. N cv cricu je sm enilo o sećan je izigranosti,
što je p relazilo u o tv o ren o isp o lja v a n je ogorčenosti. S obzirom n a zna-
čaj ovog zajm a u b rita n sk o j p o litici p re m a ju g o isto čn o j E vropi, na je d ­
noj s tra n i i u v e k p risu tn o j v e ri u u sp eh n a d ru g o j, ovo o se ć a n je n ije
bilo p re v aziđ en o p re k o noći, n iti je m oglo zaobići i n a jra c io n a ln ije po-
litic a re F o rin j ofisa. ..O vde sam sv ak o d n e v n o suočen sa dokazim a koji se
iz d an a u d an p o v eć av aju , kako se u P a riz u o d v ija n ek i p rlja v i posao i
teško m i je da v e ru je m kak o to n ije po zn ato K e d ’O rse ju i od n je g a po-
d rž a v a n o ” , pisao je V a n sita rt T ire lu tih d ana. ,.O čigledno je n aša sa ra d -
n ja sa n jim a p o sta la vise nego teška. k ad a oni n a n ašu isk ren o st o d v ra -
ć a ju izra žav a n jem p o d ršk e našim pogledim a о p o litičk im posledicam a
fran cu sk o g p o litičkog zajm a, ali sam o na re č im a .” 130
117 Isto kao nanom ena 116.
128 Isto kao napom ena 112
m PRO, FO 371, f 14439, С 7809/141/92. Telegram Forin j ofisa V. Tirelu
od 6. novem bra 1930.
Na ova p ita n ja b ritan sk a vlada nije dobila nikakav odgovor.
130 PRO, FO 371, f 14445, С 8083/1145/92. R. V ansitart — V. Tirelu, 3. no-
vem bar 1930.
65
 Do kog ste p e n a se povećalo n ezad o v o ljstv o fra n c u sk im p o stu p cim a,
p o k aziv ala je V a n sita rto v a re šen o st d a se konačno sta v i do z n a n ja fr a n ­
cuskoj v lad i šta ,,m i m islim o о njih o v o m p o n aša n ju . što su dozvolili, ako
ne i p o d ržav ali a k tiv n o st fra n c u sk ih b a n a k a ” .131 Ali. kako to u ovakvim
situ a c ija m a obično biva, politička ra c io n a ln o st je ub rzo p re v la d a la tre -
n u tn a o sećan ja je r za one koji su g u b ili i sam o v re m e je b rž e p ro ticalo .
Sa sv oje stra n e , R otšildi n isu bili u m ogućnosti d a jasn o sag led a ju
u kom bi se p ra v cu m ogle k re ta ti n jih o v e dal je ak tiv n o sti. V olja da se
još jed n o m pokuša v r a titi izg u b ljen a pozicija bila je i d a lje p risu tn a .
K ao i vise p u ta do tad a, o ptim izam je bio n a s tra n i S itija . S p re m n i da
se n a d a ju p o v o ljn ijem ra z v o ju dog ad aja, b a n k a ri su sazv ali sa sta n a k
članica sv o je g ru p e za 12. n o v em b ar. B raća R otšild su k ateg o ričn o iz-
ja v ila d a ako ne b u d e došlo do o rg a n iz o v an ja zajm a pod n jih o v im vod-
stvom , bez obzira na in tern a c io n a ln i k a r a k te r budućeg, neće b iti obez-
beđ en o učešće ni je d n e en g lesk e banke, a biće tak o đ e onem ogućeno i
p risu stv o ita lija n sk e b a n k e .132
G u v e rn e r E ngleske banke, N orm an, k o m en tarišu ć i Š v rlju g in u iz-
ja v u о p re d sto jeć em do lask u fran cu sk o g fin an sijsk o g e k s p e rta ko ji je
treb a lo da pom ogne p ri izra d i jug o slo v en sk o g p lan a stab iliz acije, izrazio
je s u m n ju u is tin ito s t te tv rd n je . On je sm a tra o da se ra d ilo о ju g o slo -
v enskoj n a m e ri da p ru ž i još je d a n a rg u m e n t kojim bi se odložilo o stv a-
re n je R o tšild ovih p re g o v o ra. R itao se, zato, k a k v u bi s v rh u im alo n je -
govo isp itiv a n je ju g o slo v en sk ih fin a n sija k ad a bi on ,,jed in o m ogao is-
p ita ti isti te re n k o ji su R o tšild i več usp ešn o istra ž ili” .133 N o rm an o v o ču-
đ e n je sam o je p o tv rd iv a lo ra n ije izneto m išlje n je u F o rin ofisu kako je
b rita n s k i ,.pogled na odnose v lad e i fin a n sija d ija m e tra ln o s u p ro ta n onom
k o ji p re o v la d u je u F ran c u sk o j [. . .] P ita n je političkog d o b itk a je pogod-
no d a p re v la d a n ad čisto fin an sijsk im ra z m a tra n jim a i fra n c u sk i b a n k a ­
ri su sp re m n i d a p rih v a te m ig iz z v a n ič n ih k ru g o v a ” .134
O d b ija n je en g lesk ih b a n k a ra d a u č e stv u ju u k re d itira n ju Ju g o s la ­
v ije pod v o đ stvom P ariza, još više je učin ilo složenom io nako za m ršen u
situ a c iju . Na d ru g o j stra n i, T irelo v a o b a v e šte n ja u n o sila su o d re d e n u za-
b u n u , s obziruin na već p oslujece č in je n ic e u vezi sa fra n c u sk im n am e-
ra m a i p o stu p cim a. On je sm a tra o da ne m ože b iti ni g ovora о dvolično-
sti fra n c u sk e v lad e i d a s tra h n jeg o v ih p re tp o s ta v lje n ih о p la n ira n ju iz-
ra zito fra n c u sk o g z a jm a i fran cu sk im n a s to ja n jim a d a p o tis n u R otšilde
n em a n ik ak v o g o sn o v a.135 Tvi’dio je, n a d a lje , kako s ta v fra n c u sk e v lad e
iz fe b ru a ra 1930* i- d a lje o đ rž av a n je n u sp re m n o st da se s u p ro ts ta v i iz-
ra zito fran cu sk o m zajm u . Jed n o m re čju , in sistira o je n a istin ito sti L a-
b u lije v ih iz jav a i u fe b ru a ru i u o k to b ru . Istin a, L ab u li je spom enuo
m o g u ćn o st da P a riz bu d e c e n ta r za izd av a n je zajm a Ju g o sla v iji, ali bi
131 Isto.
132 PRO, FO 371, f 14445, С 8242/1145/92. Telegram V. Tirela od 6. no-
vem bm 1930.
133 PRO, FO 371, f 14445, С 8242/1145/92. R. V ansitart — V. Tirelu, 3. no­
vem bar 1930.
134 PRO, FO 371, f 14445, С 7906/1145/92. О. Sardžent — R. Kempbelu, 27.
ok to b ar 1930.
135 PRO, FO 371, f 14445, С 8177/1145/92. Telegram V. Tirela od 3. novem-
b ra 1930.
* V. str. 51.
66
u tom slu č a ju p re m a njih o v o m [francuskom ] treb a lo da b u d e in te rn a -
cio n aln i za ja m ".136
S hodno d.obijenim u p u tstv im a iz F o rin ofisa, T irel se ponovo su -
sre o sa L abuliem . koji je i d alje ostao p ri svojim fe b ru a rsk im i o k to b a r-
skim izjav am a. P reg o v o re k o je je Š v rlju g a n aveo p rip isao je sam o in ici-
ja v iti o d re d en ih fra n c u sk ih ban ak a. S m a tra o je da u to v re m e n jeg o v a
vlad a n ije im ala n ik ak v o g razloga da p re d u z im a neke k o ra k e k ak o bi
sp re čila te p reg o v o re tokom leta, je r je ta d a 'zgledalo da R otšildovi p re ­
govori u sp ešno n a p re d u ju .137 P ošto je s itu a c ija sa R otšildim a „ ta k v a k a k ­
va je ”, n ije bilo n ik ak v o g razloga da ako Ju g o slo v en i traž e novae fr a n ­
cuska v lad a to o dbije, s tim što bi ona i d a lje želela ,,zbog p o litičk ih
razlo g a da [zajam ] b u d e in tern a cio n aln o g k a r a k te r a ” .
S u s re t sa A ristidom B rijan o m još više je u čv rst:o T irelovo u v e-
re n je о b esp red m etn o j u zn e m iren o sti u L ondonu. F ra n c u sk i m in is ta r
sp o ljn ih poslova m u je sp re m n o odgovorio da „ako i postoji zajam n a
r a ris k e m novčanom trž ištu . on će, koliko to zavisi od fra n c u sk e vlade,
6it.i in tern a c io n a ln i zajam [.. .] a koje će b a n k a rsk e k u će u č e stv o v a ti ne
m ože se reći, je r to je s tv a r b a n k a rsk ih k u ća da o rg a n iz u ju z a ja m ” .138
P o ziv aju ći na o p rez u pogledu o p tu ž iv a n ja fra n c u sk e v lad e zbog
n je n ih p o stu p ak a, T irel je isiakao kako oni. B ritan ci, u s tv a ri n e m a ju
na csn o v u cega da je o p tu ž u ju je r F ra n c u z i ,,nisu n ik ad a obećali da n e-
će izd ati zajam u P arizu . Ono što su oni obećali bilo je da ako zajam
b ude dat и P arizu, to će, onoliko ko liko su и sta n ju da u tič u na stvar,
b iti in tern a cio n a ln i zajam . [podvučeno u o rig in a lu ]139 P o red toga, čem u
p ra v iti p ita n je , čudio se on, što su Ju g o slo v en i, k o jim a je novae p o tre -
ban, z a tražili pom oć od onih za k o je su znali da će im i pom oći i na
k ojim to o sn o v am a b rita n s k a vlad a m isli z a sn iv a ti sv o je p rig o v o re ?
T irelo v način z a k lju č iv a n ja pogodovao je u datom tr e n u tk u je r je
n a o d re đ en i n ačin uliv ao n ad u u m o g ućnost dogovora sa F ran c u sk o m .
K olikogod na p rv i pogled izgledalo da je d ržao fra n c u sk u stra n u , on je,
kao d o n ed av n o n jeg o v i p re tp o s ta v lje n i u L ondonu, sm atrao n ezam isli-
vim d ire k tn o o b m a n jiv a n je u razg o v o rim a. N ag o v eštaji, p re tp o sta v k e ,
m o gućnosti pa i o tv o ren o izrečena n e p rija tn a istin a bili su sa s ta v n i deo
d ip lo m a tsk ih razg ovora. P re ć u ta ti istin u ip ak n ije značilo i slag ati, ali
sac-pštavanje n eistin a i n jih o v o n ep re k id n o p o n a v lja n je , još u v e k je bilo
daTeko od v ik to rija n sk o g p o im an ja d ip lo m a tsk e etik e b rita n s k ih d iplo-
m ata.
P o red toga, sv ak ak o da je o d red en o g u tic a ja im ao i sam engleski
m e n ta lite t, način p o im an ja d o g ad a ja i n jih o v ih to k o v a je r ..E nglez ne
s ^ d i n ik a k a v logički p ro c e s”, kako je re k ao za svoje s u n a ro d n ik e i n ji­
hovo p o n a ša n je u sp o ljn o j p olitici O stin C em berlen. „on ne v e ru je lo-
gici u svako d.oba, a u n ajv ećo j m eri u pog led u v la d a v in e n a d lju d im a,
je r in s tin k t i isk u stv o zaiedno. n au čili su ga d a lju d im a ne u p ra v lja lo-
gika, da n ije m u d ro tr e tir a ti p o litičk e posledice kao logičke p rim e re i
da se m u d ro st zn atn o češće n alazi u u z d rž a v a n ju od n a v a ljiv a n ja glas-
154 Isto.
137 Isto.
134 PRO, FO 371, f 14445, С 8177/1145/92. V. Tirel — R. V ansitartu, 4. no-
vem bar 1930.
139 Isto.
67
nim a rg u m e n tim a na n jih o v e logičke zak lju č k e i u p rih v a ta n ju izv o d lji-
vog, m ada nelogičnog kom prom isa” .140
Iz ta k v e logike proizilazilo je da F ran c u zi p rista ju ć i n a razgovore,
p ris ta ju i na ra z m išlja n je о daljo j su d b in i R otšildovog zajm a, pa je o tu -
da treb alo , u cilju o d re d iv a n ja dalj.':h a k c ija F o rin of isa, k onačno raščis-
titi sa stav o m fra n c u sk e vlade, ukoliko je v o ljn a da p rih v a ti R otšildovu
sh em u kao n a jb o lju m oguću, ili je sp re m n a da istu p i sa n ek im d ru g im
planom , tak o đ e in te rn a c io n a ln im . ali „ m a n je sposobnim da se ra z v ije u
željenom p ra v c u ” .141 Š taviše, B ritan ci su počeli o tv o ren o s ta v lja ti do zna-
n ja fran cu sk o j vladi da su politički, a ne fin a n sijsk i razlozi o sn o v n i po-
k re ta č i b rita n sk o g in s istira n ja na R otšildovom zajm u, je r bi n jeg o v in-
te rra c io n a ln i k a r a k te r onem ogućio bilo k ak v e p rig o v o re R im a о njego-
vom a n tiita lija n sk o m k a ra k te ru na B a lk a n u .142
T irelo v izveštaj da bi pari ski zajam m ogao b iti in tern a cio n aln o g
k a ra k te ra , n av eo je F o rin j ofis da ra zm išlja о m ogućnosti R otšildovog
k ra tk o ro čn o g k re d ita , čim e bi se moglo u tic a ti na ju g o slo v en sk u v lad u
da pov u če svoj z a h te v od 25. o k to b ra .143 O vom e je išla n a ru k u i o d luka
R o tšildove g ru p e, d o n eta na sa sta n k u od 12. no v em b ra. da na jugoslo-
ven sk o o d b ac iv a n je p re lim in a rn o g ugovora о za jm u ,,ostavi o tv o re n a
v ra ta za m o g uću obno v u p re g o v o ra ” i da p o šalje P o rte rsa ponovo u B eo­
g ra d i sta v i ga na ra sp o la g a n je jugoslovenskom m in istru finans:.ja.144
T okcm sasta n k a je bilo u sta n o v lje n o da je ju g o slo v en sk a v lad a d e-
fin itiv n o pozvala P a risk u b a n k u da o sn u je n o v u b a n k a rsk u g ru p u . Ova
b an k a je bila u m ogućnosti da uz pom oć fra n c u sk e v lad e obezbedi su m u
od 4.000.000 fu n ti, što je ukaziv alo na m o g u ćn o st ra s p u š ta n ja R otšildo-
v e g ru p e, čiji su am eričk i, fra n c u sk i i ita lija n sk i b a n k a rsk i p re d sta v n ic i
sm a tra li d a u slu čaju o s tv a re n ja te m ogućnosti im aju p rav o da slobod-
no ra z m a tra ju p ita n je svog učešća u drug!;m k o m b in a c ija m a .145
R o tšild i su, pak, u svoje im e izjavili, da ne m ogu p rih v a titi poziv
P arisk e b an k e ako bi se od n jih zah tev alo da p re d v o d e b rita n s k u g ru p u
u tom zajm u . J e d in i poziv koji' su s m a tra li p rih v a tljiv im bio bi d ire k -
ta n p cziv ju g o slo v en sk e v la d e za n a sta v lja n je m p reg o v o ra. P re m a n ji-
hovom m išlje n ju , n ije bilo reči sam o о in te rn a c io n a ln o j p riro d i zajm a,
već i о m e stu gd_e bi on bio izdat. D rugim re ö 'm a, vodstvo tre b a da p ri-
p ad n e L ondonu, gde bi g lav n i u g o v o r i bio p o tp isan , s tim što nisu im ali
n išta p ro tiv da fran cu sk i deo g ru p e to učinji u P arizu . F ra n c u sk i p re d -
sta.vniku u R otšildovoj g ru p i upozorio je da će p ita n je v o d stv a u p reg o -
v crim a izazv ati velike teškoće u P arizu . U slu č a ju da ju g o slo v en sk a v la ­
da p rih v a ti p re g o v o re sa R o tšildim a. n jeg o v a b an k a bi p re u z e la n a sebe
da obezb ed i s a ra d n ju P a risk e banke, p ri čem u bi R otšildova g ru p a p ri-
140 A. Cham berlain, The P erm anent Bases, 537.
141 PRO, FO 371, f 14445, С 8177/1145/92. R. V ansitart — V. Tirelu, 6. no­
vem bra 1930.
142 PRO, FO 371, f 14445, С 8177/1145/92. R. V ansitart — V. Tirelu, n. no-
vem bar 1930.
O. Sadržent — N. H endersonu, 10. novem bar 1930.
143 PRO, FO 371, f 14446, С 8386/1145/92. Telegram Forinj ofisa V. Tirelu
od 13. novem bra 1930.
144 Isto.
145 Isto.

68
stala na n jen o učešće od 4.000.000 fu n ti, dok bi oni u če stv o v ali sa k ra t-
k o ro čn im k re d ito m izd atim n a dve g o d in e.146
Z ah te v R o tšilda da im se ju g o slo v en sk a vlada d ire k tn o o b ra ti tra -
žeći o b n o v u preg ovora, T irel je sm a tra o n erealn im . Ako bi se ostavilo
po s tra n i fran cu sk o re ag o v an je, o stajalo je p ita n je n a osnovu čega bi
J u g o s la v ia traž ila ponovne p re g o v o re sa nj!.ma, k ad a n akon n e p u n e tri
go d in e oni n isu došli do re še n ja p rih v a tljiv o g za obe stra n e . In s is tira -
n je te v rs te bilo je p re te ra n o i p re d sta v lja lo je s m e tn ju o stv a re n ju po-
litičk ih ciljev a zajm a, tv rd io je b rita n sk i a m b a sa d o r u P arizu . B rita n ­
ska v lad a je traž ila od F ran c u za da učin e v elik i u s tu p a k i stoga m u se
činilo p riličn o teškim o če k iv a ti od n jih d a p ris ta n u i na ove z a h te v e u
k o jim a su R o tšild i bili n e p o p u stljiv i.147
T irelo v a lična ra z m išlja n ja k re ta la su se u p ra v c u id eje о o s tv a re ­
n ju zajm a iz tri fin a n s ijs k a c e n tra : L ondona. P a riz a i N ju jo rk a , vodeći
ra č u n a da je osnovni b rita n s k i m o tiv sp re č a v a n je izrazito fran cu sk o g
zajm a, k o ji se činio o p asn ijim što su F ra n c u z i cd b ili da od o b re ita lija n ­
ske zajm o v e kod fra n c u sk ih b a n a k a .148 S klop o k o ln o sti je ukaziv ao da ne
p o sto ji n ik a k v a šan sa da L ondon b u d e je d in i c e n ta r k re d itira n ja i stoga
kao što je F o rin j ofis ,,p red u zeo in ic ija tiv u sam o iz p o litičk ih razloga
[podvučeno u o rig in alu ] u n a s to ja n ju da sp re či izd av a n je m ed u n aro d n o g
z ajm a sa ce n tro m u P arizu , tak o bi R otšildim a tre b a lo n ag lasiti da p ri-
d a ju v ažn o st i po m ognu da se po stig n e ono što bi sa po litičk e tačk e gle-
d išta bilo sig u rn o za d o v p lja v aju će re še n je — iz d a v a n je zajm a u tri dela,
U L ondonu, N ju jo rk u i P a riz u ” .149 D eleći T irelovo m išlje n je , F o rin j ofis
je upozorio R o tšild a n a m oguće posledice n jih o v o g su p ro tn o g stav a. P ri-
h v a ta ju ć i s u g e s tiju M in ista rstv a sp o ljn ih poslova, b ra ća R otšild su za-
klju čila, n ak o n k o n su lto v a n ja sa g u v ern ero m E ngleske banke, kako tre -
n u tn o n a jb o lje re š e n je p re d sta v lja odlazak E n to n ija R otšilda u P ariz,
gde bi n a lieu m esta ra zg o v arao sa T irelo m .150
P oložaj R o tšild a u od n o su n a F o rin j ofis n ije bio lak. Cini se da
n ije p re te ra n o ako se kaže da su se oni n alaz ili u sv o jev rsn o m p ro c ep u .
N a je d n o j s tra n i sta ja li su n jih o v i b a n k a rsk i in te re si i o d g o v o rn o st p r e ­
m a b an k a rsk im k u ća m a k o je su činile n jih o v u g ru p u , a n a d ru g o j je bio
F o rin j ofis sa sv o jim jasn o fo rm u lisan im po litičk im ciljev im a. O d govor­
n o st R o tšild a u o dn o su n a članove svoje grupe, p re d s ta v lja la je u jed n o
i p ita n je n jih o v e poslovnosti, u m ešn o sti da se izbore za posao i p o tv rd u
sv o jih m o g u ćn o sti da sto je na celu jed n o g ovako velik o g fin an sijsk o g
p o d u h v ata. U slu č a ju da ceo p ro je k a t zau v ek p ro p a d n e, g u b ita k R o tšild a
bi bio d v o stru k — fin a n sijsk i i m o raln i. A u p ra v o n jih o v a za k asn ela
sp re m n o st od k ra ja o k to b ra da tesno s a ra d u ju sa F o rin j ofisom , po v lačila
je sobom tu m o g u ćn o st d v o stru k o g g u b itk a, je r d o k su sled ili sam o sv o je
in te re se k re d ito ra , sposobnost sa g le d a v a n ja fin a n s ijs k e situ a c ije činila
je da se p re d n o st u p ro s u đ iv a n ju i p re d v iđ a n ju n a la z ila n a n jih o v o j s tra -
146 PRO, FO 371, f 14446, С 8571/1145/92. V. Tirel — R. V ansitartu, 17. no
vem bar 193Ö.
147 Isto.
148 Isto.
149 PRO, FO 371, f 14446, С 8571/1145/92. R. V ansitart — V. Tirelu, 20. no-
vem bar 1930.
150 Isto.

69
ni. Onog tre n u tk a k a d a su R otšildi p ris ta li da b u d u sre d stv o F o rin j ofisa
u p o stiz a n ju p o litičk ih ciljeva, oni su, b u d u ći n a s tra n i g u b itrtik a i sam i
p o stali oni k o ji gube.
K oliko su b a n k a ri bili daleko od u č e stv o v a n ja u p o litičk im ig ra-
m a, n a jb o lje je pokazao n jih o v sa sta n a k polovinom n o v em b ra , k ad a su
p o jed in e članice g ru p e, idući, p riro d n o , za svojim in te re sim a , n agoveš-
tavale, m o g u ćn o st da se p rik lo n e n ekoj d ru g o j shem i. Od n jih se tražilo
da odm ah, bez o k le v a n ja istu p e sa jasn im i o d re d en im planom zajm a.
Ali, re aln o g led aju ći, kom e su ga oni m ogli p o n u d iti u d atim okolnos-
tim a ? Ju g o slo v en sk o j v lad i ili P a risk o j ban ci? P rv a ih je „ć u šn u la u
s tr a n u ” (kiclc dow n) i o b ra tila se ovoj d ru g o j za pom oć, u k a z u ju ć i joj
p u n o p o v e re n je . P o red toga, R o tšild o v a g ru p a , k o ja je zvanično još uv ek
p re d s ta v lja la celinu, m o rala je u n u ta r sebe iv z ršiti o d re d e n a p re s tro ja -
v an ja. K ako je sad a bilo a k tu e ln o p ita n je izd av a n ja za jm a u P arizu , p r e ­
govori k o ji bi bili v o d en i u im e londonske g ru p e , p o v e re n i su fran cu sk o j
članici.
Ako se uzm e u o b z ir odnos v lad e i fin a n sija u F ra n c u sk o j i n jih o v a
tesn a s a ra d n ja u o b la sti m e d u n a ro d n e k re d itn e p o litik e, odgo v o r sto n i­
su b ili za p o četi p re g o v o ri sa fra n c u sk im b an k am a, nam eće se sam po
sebi. Isp re p le te n o st p o litičk e i fin a n sijsk e p riro d e zajm a, čin ila je da su
u o d re d en im tre n u c im a a rg u m e n ti b rita n s k e s tra n e p re d s ta v lja li u jed n o
k o n tra a rg u m e n te fra n c u sk e . Teško je bilo v rš iti p ritisa k p o ziv aju ć i se na
je d a n m o tiv , a d a on n e z a p re ti posledicom k o ja bi u g ro ž av ala d ru g u
s tra n u . A ko su se B rita n c i u im e p o litičk ih razloga zalag ali za učešće
što većeg b ro ja b a n a k a iz o sta lih ev ro p sk ih zem alja, F ra n c u z i su se m og­
li p o zv ati n a sv o je fin a n sijsk e i p riv re d n e in tere se , n a p ra v a sv o jih b a­
n a k a da slobodno ra sp o la žu k a p italo m ko ji p o sed u ju , što je već p re d -
sta v lja lo in te m u s tv a r fra n c u sk e d rž av e k o ja kao ta k v a n ije podnosila
u p lita n je sa stra n e .
U su štin i. k ru g je bio z a tv o ren , ali je F o rin j ofis bio s p re m a n i na
„ P iro v u p o b e d u ”, o sta v lja ju ć i F ra n c u z im a d a „ u ž iv a ju u ča sti i slavi
sv o jih če tiri m ilio n a f u n ti” i n u d eć i sledeće u s tu p k e : a) p o tp isiv a n je n ji-
hovog, fran cu sk o g sp ec ija ln o g u g o v o ra n ezav isn o od in te rn a c io n a ln e g ru ­
pe; b) p riz n a v a n je au to n o m n o sti fra n c u sk e g ru p e od s tra n e R otsilda i
c) n e in s is tira n je n a L on d o n u kao c e n tru iz d a v a n ja zajm a. „ S ta bi m oglo
b iti ra z u m n ije ? [. . .] S ta bi od svega n a v e d en o g m oglo uV rediti F ra n -
cuze pod p re tp o sta v k o m da su oni, kao što k ažu da jesu, za in te rn a c io -
nalnd z a ja m ? ”151 — bilo je p ita n je k o je n ije dugo o stalo bez odgovora.
D ržeći se u p u ts ta v a F o rin ofisa, T irel i E n to n i R otšild su odlučili,
n a k o n du žeg ra zg o v o ra k ra je m n o v em b ra , da је n eo p h o d n o što p re do-
b iti o d g o v o r ju g o slo v en sk e v lad e n a R o tšild o v p re d lo g od 12. n o v em b ra
i u č in iti sve d a taj odgovor b u d e p o v o ljan . U jed n o je tre b a lo izn eti fr a n ­
cuskoj v lad i g led ište k o je su z a stu p a li R otšildi i istaći n jih o v u srp e m n o st
da p rih v a te iz d a v a n je z a jm a iz d v a ce n tra, L ondona i P ariza , ,,što bi
bilo o stv a re n o k ro z č v rs t m ed u so b n i k o n ta k t”, a d a će d e ta lji zajm a b iti
u tv rd e n i dogovorom svih b a n k a ra , p ri čem u bi se stro g o vodilo ra č u n a
о o s tv a re n ju ju g o slo v e n sk ih in te re sa u n ajv ećo j m ogućoj m e ri; da će
d v a zajm a b iti izd ata isto v rem en o , i kao po sled n je, sled ila je n ap o m en a
151 Isto.
70
da je isu v iše o ček iv ati od R o tšild a da nakon svega što se dogodilo, p ri-
h v a te v o d stv o P a riz a i o tu d a londonska g ru p a „m o ra in sistira ti na istom
k o n ta k tu sa B eogradom , kao što ga im a P a riz ”.152
B ritan sk o j am b asa d i u P a riz u d o stav ljen o je 26. n o v em b ra m išlje -
n je fra n c u sk e v lad e, čija je su š tin a bila — ne o d s tu p iti ni u kom p ogle­
d u od sv o jih p lan o v a. S v esn a sv o je pobede, o n a n ije d av a la od g o v o re
već je d ik tira la uslove svoga zajm a i b ritan sk o g učešća u n je m u .153 P o-
n u d a L ondona da R o tšild i sa ra d u ju sa P arisk o m bankom o d b ijen a je i
„m ilo stiv o su u d o sto jili R o tšild e dozvolom ” da se p rik lju č e g ru p i pod
v odstvom ove b an k e i pozvali su u jed n o i ju g o slo v en sk u v la d u d a se sa-
g lasi sa n jih o v im učešćem . Za u z v ra t, R otšildi su m o rali ra s p u s titi svo-
j u g ru p u ; o d reći se p ra v a n a p reg o v o re sa jugoslovenskom v lad o m ; od-
u zeti p ra v o svom p re d s ta v n ik u P o rte rs u da im a bilo k akvog u v id a u
ra d fran cu sk o g e k sp e rta i o b av e zati se da, koliko se to b ritan sk o g ud ela
u z a jm u tiče, s a ra d u ju sa onim londonskim b a n k a rsk im k u ćam a k o je
b u d e P a risk a b an k a označila.
K ao što se vidi, fra n c u sk i odgovor je bio u ltim a tu m tako k o n cip i-
ra n da bi njegovo p rih v a ta n je značilo p o n ižav an je, na k o je R o tšild i n i­
su n ik ad a m oglj p rista ti, a F o rin j ofis sa sv o je s tra n e n ije želeo tra ž iti
to od n jih „kolikogod bili važn i p o litičk i razlozi za to ” .154 Š taviše, b rita n ­
ska v lad a je bila od lu čn a u svom g led ištu da se ne v rši n ik a k a v p ritls a k
u sm islu u tic a n ja n a m oguću p o z itiv n u o d lu k u vodećih lond o n sk ih b a n ­
k ara. N akon tri g o dine b rita n s k ih pregovora, P a riz je odneo pob ed u nad
L ondonom .
K ad a se u ce lin i p o sm atra b rita n sk a d e la tn o st oko p re g o v o ra za
ju g o so lv en sk i stab iliz acio n i zajam , u o čav aju se tr i p re tp o sta v k e od k o jih
je polazila b rita n s k a v la d a : 1. da je fra n c u sk a v la d a bila sa g lasn a sa
njom u pogledu n eo p h o d n o sti in tern a cio n aln o g z a jm a ; 2. p rih v a ta ju ć i
ta k a v k a r a k te r zajm a F ra n c u sk a je p rih v a tila i R o tšild e kao g a r a n tiju
n jeg o v o g m e d u n aro d n o g o b eležja i o tu d a je proizilazilo 3. n em o g u ćn o st
bilo k ak v e k o n k u re n c ije n a p arisk o j berzi. B udući u v e re n i u isp rav n o st
o vih p re tp o sta v k i, B rita n c i su se osećali ozbiljno p o v re d en im što ih fr a n ­
cuska v la d a n ije k o n su lto v ala u ju n sk o j k rizi oko zajm a, k ad a se p rv i
p u t o tv o ren o p o stav ilo p ita n je m ogućnosti R o tšild o v e g ru p e d a o d m ah
izda zajam . F o rin j ofis je sm a tra o da je u toj s itu a c iji bilo n o rm aln o da
se F ran cu zi, u v iđ a ju ć i teškoće londonske gru p e, o b ra te d ire k tn o b rita n ­
skoj v lad i, n u d eć i p rv o n jim a pom oć, a da se te k onda o k re n u Ju g o sla -
viji. To bi, po n jih o v o m m iš lje n ju bio ,,gest p rija te ljs k e sa ra d n je i ako
bi re z u lta t bio isti kao sad a [u n o v em b ru ] n e bi o sta v lja o g o rčin u za so-
bom , kao što je to slučaj sa n jih o v im stv a rn im p o s tu p c im a ” .'55
S v esn a sv o je „ n a iv n o sti” u svim za p le tim a oko zajm a, b rita n sk a
v lad a se p rik lo n ila , n a tip ičn o en g lesk i način, tezi d a je svako isk u stv o
bez o b zira da li d obro ili lose ip ak — iskustvo, k o je će k a d -ta d k o risn o
152 PRO, FO 371, f 14446, С 8571/1145/92. Sardžentova beleška od 29. no­
vem bra 1930.
ш PRO, FO 371, f 14446, С 8736/1145/92. F. Bertelo — V. Tirelu 26. no-
vem bar 1930.
154 PRO, FO 371, f 14446, С 9233/1145/92. R. V antisart — V. Tirelu, 14. de-
cernbar 1930.
155 Isto.

71
p o slu žiti je r „živim o i učim o i sledeći p u t ćem o b iti m u d riji i o p re z n iji
[. . .] ovo [p ro past zajm a] n ije slučaj za zlovolju ili p ro tiv o p tu ž b e . S te ta
je, to je sve. §rećom , to n ije naš p o g re b i nikako n e tre b a ovaj slučaj
po sm atratd kao p ro b u a n g lo -fra n c u sk e sa ra d n je . Mi bism o voleli veću
s a ra d n ju : m i sm o ra z o č a ra n i ali ćem o n a s ta v iti da se n ad a m o boljoj sre -
ći sledeći p u t” .156
P ro b lem k o ji je d ire k tn o proizilazio iz ovako o k o n čan e borbe za
ju g o slo v en sk i zajam , bilo je p ita n je kako bi treb a lo d a se d a lje kreće
b rita n sk a a k c ija u o b la sti fra n c u sk o -ita lija n sk o -ju g o slo v e n sk ih odnosa.
V ezan o st J u g o sla v ije za F ra n c u sk u , p o jača n a ovom fran cu sk o m po-
bedom , n ije p o sm a tra n a kao ju g o slo v en sk i ,,g re h ” . N ap ro tiv . S ag led av a-
no je kako je n je n a re a k c ija p re d s ta v lja la in tu itiv n u sam o zaštitu , v ap aj
slabog jakom , m o lb u za m o ra ln u i m a te rija ln u p o d ršk u o n ih k ru g o v a u
E v ro p i k o ji su bili s p re m n i da je p ru ž e. P rem a tom e, k lju č ra z re ša v a n ja
ju g o slo v en sk e za v isn o sti od F ra n c u sk e ne bi se nalazio u P arizu . ,.O no-
liko dugo koliko Ju g o slo v e n e bu d e te ro ris a la rim sk a vučica, oni neće od-
u s ta ti od fra n c u sk e p o d ršk e ”, zak lju čen o je u b ritan sk o m M inistarsW u
sp o ljn ih p o slo va.157
Ju g o slo v en sk i s tra h od Ita lije im ao je svoje o p ra v d a n je u engles-
kim očim a, j e r sa ju g o slo v en sk e s tra n e n isu bile isp o lja v an e n ik ak v e te-
rito rija ln e p re te n z ije , već sam o želja za u n u tra š n jim m irom i ra zv itk o m .
Ita lija n i su, n a d ru g o j stra n i, o sta ja li u n e p rek id n o m s ta n ju n a p e to sti i
usk o m ešan o sti. U sv o jo j p o tre b i za ekspanzijom , k ad a n isu gledali u
p ra v c u A frik e, oči su im bile u p rte k a d a lm a tin sk o j o b a li.b8
P o s m a tra ju ć i n a ovaj n ač in odnose u o b lasti ja d ra n sk o g b asena i
tre tira ju ć i ih kao „ ra z ra s ta ju ć u o p asn o st za celo k u p n u b u d u ć n o st E vro-
p e ”, B rita n c i su, b u d u ći sv esn i za tv o ren o g k ru g a k o ji su tv o rili fra n c u s-
k o -ita lija n sk o -ju g o slo v e n sk i odnosi, p o k u šav a li da oslabe taj k in g u sv a-
koj m ogućoj tačci, p ri čem u je je d n a od tača k a bio i stab ilzac io n i zajam .
B ilo je sav rše n o jasn o da je J u g o sa lv ija „jed in o p io n ” u fran cu sk o j igri,
k ak o s u E nglezi o b ičav a li da govore, i n ije se m ogla sm atratd k riv o m
što se tak o i pon ašala. M edutim , č in jen ica kao ta k v a k a k v a je bila, n ije
u m a n jiv a la ju g o slo v en sk u v ez an o st za F ra n c u sk u u b rita n sk im očim a,
m ad a s u o n i sfcvamim k riv cim a s m a tra li nosioce g la v n ih uloga, F ra n c u ­
sk u i Ita liju . S toga je sad a o sn o v n i b rita n sk i p ra v ac u ovoj o b lasti n ji-
hovog d elo v a n ja bio o k re n u t n a p o rim a za o s tv a re n je k o n ta k ta i m ed u -
so b n ih p re g o v o ra Ju g o s la v ije i Ita lije , p ri čem u je g lav n i te re t treb a lo
da p o d n esu R onald G rah am u R im u i N evil H e n d erso n u B eogradu.

156 Isto.
,57 Isto.
158 PRO, FO 371, f 14446, С 9233/1145/92. V. Tirel — R. V ansitartu, 8. de-
cem bar 1930.
 GLAVA TREĆA

A LB A N SK O P IT A N JE U O D N O SIM A JU G O S L A V IJE I IT A L IJE

B u d u ći da p o kušaj sla b lje n ja ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk ih veza p utem

b ritan sk o g d elo v an ja u o b lasti m e d u n a ro d n ih fin a n s ija n ije im ao u sp e-
ha, V elika B rita n ija je išla za tim da u tiče n a ita lija n sk u i ju g o slo v en -
sk u v la d u da zap očnu m ed u so b n e p reg o v o re u cilju u k la n ja n ja osnov-
n ih sp o rn ih p ita n ja k o ja su on em o g u ćav ala zb ližen je d v a ja d ra n s k a su -
seda. S obzirom da je tokom 1930. g o d in e g lav n a p re o k u p a c ija F o rin j
ofisa bila o s tv a re n je ju g o slo v en sk o g stab ilizacio n o g zajm a, shodno n je -
govoj u lo zi i zn ačaju bilo je neo p h o d n o d a se u p o re d o sa ra zv o jem do-
g ad a ja v ezan ih za ovu o b last b rita n sk ih in tere sa , p až ljiv o p ra te d al ja
zb iv a n ja n a p o d ru č ju ja d ra n sk o g basena. O tu d a je 1931. godina bila u
z n a k u ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih p re g o v o ra k o ji je tre b a lo da d o v ed u do
sk la p a n ja sp o ra zu m a čije bi o s tv a re n je značilo sm iriv an je, ako n e i u k -
la n ja n je z a te g n u to sti ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa.
I I

1. B rita n sko p o sred o va n je и ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o m z b liža v a n ju

U sta n o v lje n je „n c v in sk o g p rim irja ” om ogućilo je da se sva p až n ja

F o rin j ofisa k o n c e n triše na p o stiz a n je p o v o ljn ih re š e n ja u b rita n sk im n a-
sto ja n jim a da u in te re su p o b o ljšan ja ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa
z n a č a jn ije o siab e ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk e veze. To je u jed n o u liv alo n a-
d u da ,,dugo o čekivano ra z u m e v a n je izm edu dve zem lje n e m ože b iti
d alek o ” .1 A lek sa n d ro v a izjav a H e n d erso n u о želji da p o stig n e ko n ačan
i tra ja n sp o razu m sa Italijo m i sp re m n o st da onem ogući ju g o slo v en sk i
ired e n tiz am u Is tri i G oriei, kao i u v e ra v a n ja italija n sk o g p o slan ik a u
B eo g rad u о sp re m n o sti Ita lije d a bu d e p rija te lj sa Ju g o slav ijo m , dav ali
su osnova tak v o m v e ro v a n ju .2 R azgovor v o d en m a ja 1930. u Z en ev i iz­
m edu M arin k o v ića i G ra n d ija , k o ji je G ra n d i označio kao „o b o stran o
srd a č a n ”3, a M arin k o v ić izjavio n o v in a rim a da izm edu n jih o v e d v e zem ­
lje n em a n ik a k v ih n e re š e n ih p ita n ja 4. još više je u čv rstio o p tim iza m F o­
rin j o fisa u p o g led u m o g u ćn o sti o s tv a re n ja d ire k tn ih p reg o v o ra.
1 PRO, FO 371, f 14439, С 5372/141/92. M em orandum respecting Italo-Yu-
goslav relations, 2. jul 1930.
2 PRO, FO 371, f 14439, С 2643/141/92. N. H enderson — R. V ansitartu, 13.
m arta 1930.
3 PRO, FO 371, f 14439, С 4341/141/92. R. G raham — A. H endersonu, 30.
m aj 1930.
4 PRO, FO 371, f 14439/141/92. R. G raham — A. H endersonu, 30. m aj 1930,
О ovom susretu nalazim o podatke jedino u delu: K. St. Pavlović, Vo­
jislav Marinković i njegovo doba (1876-1935), I-V, London 1955, 1956, 1957, 1960,
u 1II tom u gde je zabeleženo: „Prilikom svog idućeg boravka u Ženevi, pret-

73
 „N o vinsko p rim irje ” bilo je p re k in u to k ra je m m aja a la rm a n tn im
v estim a fran cu sk o g p o re k la о isk rc a v a n ju ita lija n sk ih tru p a u A lb an i-
ji.5 N akon G ra n d ije v o g p o v ra tk a u R im , gde je treb a lo d a n a sta v i ra z-
go v o re sa R akićem , p re m a ap rilsk o m d ogovoru M usolini i ju g o slo v e n ­
skog poslanika*, ita lija n sk i m in ista r sp o ljn ih poslova n ije p o kazivao n i-
k ak v e n a m e re d a p ovede i o b ećan e razgovore.6 O v ak av stav Ita lije , koji
su B ritan ci d o vodili u n e p o sre d n u v ezu sa n e sre đ e n im od n o sim a sa F ra n -
cuskom oko pom orskog p a r ite ta 7, izazvao je u zn e m ire n o st n a ju g o slo -
ven sk o j s tra n i. A le k sa n d a r je izrazio H e n d erso n u v e lik u z a b rin u to st zbog
nov o n astalo g , tj. o b n o v ljen o g n e k a d a šn je g sta v a Ita lije .8 M u so lin ijev a iz-
ja v a da su „ reči d iv n a s tv a r; p uške, m itra lje z i, b o jn i b ro d o v i i a v io n i još
lepše [ ...] A ko n ije p ra ćen o silom , p rä v o je p ra z n a reč. F ašistič k a Ita -
lija, m oćno n ao ru žan a , n u d i d v e m o g u ćn o sti: sv o je v re d n o p rija te ljs tv o
ili n em ilo srd n o n e p rija te ljs tv o .”9, još v iše su u čv ršć iv a le k ra lje v o u v e re -
n je d a je ita lija n s k o tro š e n je v e lik ih su m a u v o jn e s v rh e o k re n u to p ro -
tiv Ju g o sla v ije .
Sa sv o je s tra n e , Ita lija n i su o d b ija li o v ak v e ju g o slo v en sk e tv rd n je ,
iz ja v lju ju ć i k ak o je a p su rd n o s m a tra ti d a je n jih o v o n a ra s ta ju ć e n a o ru -
ž a n je u p e re n o p ro tiv Ju g o sla v ije . O no je, p re m a tom e, p re d sta v lja lo ita ­
lija n sk i o d g o v o r n a s ta v F ra n c u sk e p re m a n jo j, Ita liji, a u p o g led u ja d -
ra n sk o g su sed a o n a n em a n ik a k v ih a g re siv n ih plan o v a. U k lju čiv an jem
d a la m tin sk e o b ale u sv o je g ra n ic e vise bi izgubila nego dobila, om ogu-
ć a v aju ći tim e s tv a ra n je ju g o slo v en sk e ire d e n te n a svom tlu . Ita lija n sk o
n e p rija te ljs tv o u o d n o su n a J u g o sla v iju o tu d a je bilo „jed in o n a ra č u n
n je n e k o m p le tn e p o tč in je n o sti F ra n c u s k o j”, u v e ra v a o je G ali H en d erso -
n a polovinom 1930.10 N a b rita n s k e p rig o v o re da ukoliko Ita lija n e g aji
n ik ak v e n e p rija te ljs k e n a m e re p re m a svom su sed u , zbog čega razg o v o ri
u R im u n isu bili n a sta v lje n i, G ali je odgovorio p ita n je m : „Z ašto se R a-
/hodni je bio u scptem bru 1929, M arinkovic je G randija pozvao na rucak. Da
ovaj sastanak ne bi postao predm etom novinarskih nagađanja, rucak je služen
u Marinkovidevom ličnom salonu. . . . Postepeno, tokom ručka, prešlo se n a
jugoslovensko-italijanske odnose. Nije se ulazilo ni и kakve pojeclinosti. Arba-
sko pitanje nije ni doticann. [Podvnkla D. H.] Posle ručka zvanice su sc brzo
razišle, ali se osecalo da je prvi dod ir uspostavljen i da de se vrem enom razi-
govori modi produbiti.
P roteklo je nekoliko meseci.- Opet u Ženevi došlo je do drugog sastan-
ka." (stran a 56)
S obzirom da je ova b iografija Vojislava M arinkovica bila napisana po
sedan j ima, a ne na osnovu arhivskih dokum enata, hronologiji događaja i suš-
tini pojedinih zbivanja m ora se p ristu p iti vrlo oprezno. Pored podataka koje
pruža b ru tan sk a izvom a grada i säm K. St. Pavlovic je u svom kasnijem radu:
K. St. Pavloviteh, La Yugoslavie et VItalie entre les dues guerres, Les conver­
sations Marinkovitch — Grandi (1930-1931), Revue d ’H istoire D iplom atique, 3,
1967, 1-14, dao drugadiju hronologiju dogadaja od one u svom prethodnom delu.
5 Isto kao napom ena 3.
* V. str. 42
* Isto kao napom ena 1.
7 Isto.
8 PRO, FO 371, f 14439, С 5025/141/92. N. H enderson — A. H endersonu,
20. ju n 1930.
9 PRO, FO 371, f 15273, С 1538/1538/92. Annual R eport on Yugoslavia for
1930.
10 PRO, FO 371, f 14439, С 5663/141/92. N. H enderson — A. H endersonu,
10. ju l 1930.
74
kić n ije o b ratio G ra n d iju po toj s tv a ri? ” U m esto odgovora, H en d erso n
m u je p a ra fra z ira o A lek sa n d ro v e reči, da je Italija, a ne J u g o s la v ia , v e-
iik a sila i n a njoj je stoga bilo d a učini p rv i korak.
B rita n sk i am b a sa d o r u R im u n ije polovinom 1930. godine sm atrao
da su odnosi dv e ze m lje pogoršani, što je bilo m išlje n je i F o rin j of isa.
P o sto ja n je fra n c u s k o -ita lia jn s k ih odnosa ,,u svom n ezd rav o m o b lik u ”
onem o g u ćav alo je p reg o v o re sa Ju g o slo v en im a, j e r je bilo ,,nem oguće za
ita lija n s k u v lad u da u p ra k si tr e tir a odnose sa Ju g o slav ijo m kao zaseban
pro b lem od ita lija n s k ih veza sa F ra n c u sk o m ” .11 Ne gubeći ni u jed n o m
tre n u tk u iz v id a d a ,,neće b iti nik ak v o g stv a rn o g p o b o ljsan ja [m edusob-
nih] odnosa d o kle god se Ju g o slo v e n i n e o d re k n u u g ovora sa F ra n c u s ­
k o m ”, F o rin j ofis je sm a tra o d a bi G ra h am m orao v id eti sa G ra n d ije m
da li ovaj n a m e ra v a d a p ro d u ž i ra zg o v o re sa R akićem , „ tak o srećno za-
počete u Z en e v i” .12
Ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i razg o v o ri su n a sta v lje n i u Z enevi 8. sep ­
te m b ra 1930. su sreto m G ra n d ija i M arin k o v ića .13 U dvočasovnom razgo-
v o ru d v o jice m in ista ra d o m in irala su d v a p ita n ja : ju g o slo v en sk a veza-
nost za F ra n c u sk u i A lb an iju . Od p očetka razg o v o ra G ra n d i je kao g lav -
no p ita n je istak ao ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk u te sn u povezanost, dok je M a-
rin k o v ić pokušao d a in sistira n a p ro b lem u A lbanije.*
G ra n d i je započeo razg o v o r sa svojim ju g o slo v en sk im kolegom iz-
v in je n je m što n ije uspeo d a se vidi sa R akićem , a li su ga d ru g i poslovi
u R im u sp rečili d a ra z g o v a ra i sa sam im M usolinijem , tako da ionako
n ije im ao šta da kaže jugoslovenskom po slan ik u . Uz izv in je n je je sledilo
i o b ja šn je n je da je on „ istin a m in is ta r sp o ljn ih poslova, a li sp o ljn u po-
litik u u g lav n im lin ija m a v odi M usolini, a on je sam o je d a n o p šti ita li-
ja n s k i a m b a sa d o r” .14 P relazeći na k o n k re tn a p ita n ja , G ra n d i je u g la v ­
nim c rta m a izneo M usolinijevo g led ište о politici p re m a Ju g o sla v iji od
p o tp isiv a n ja R im skog p a k ta .
Za M u so lin ija je, p re m a G ra n d ije v o m k a z iv a n ju , p o litik a z a c rta n a
tim pak to m tre b a lo da o d g o v ara i ita lija n sk im i ju g o slo v en sk im in te re -
sim a. Z ao k ret je n a sta o N inčićevim „ in s is tira n je m ” n a trip a ritn o m ugo-
v o ru izm edu Ju g o slav ije, Ita lije i F ran c u sk e, što je za D učca bio dokaz
ju g o slo v en sk o g n e p o v e re n ja u Ita liju i n je n e p rija te ljs k e n am ere. Sve
11 PRO, FO 371, f 14439, С 5663/141/92. Sardžentova beleška od' 5. jula
1930.
,2 PRO, FO 371, f 14439, С 5663/141/92. Balfurova beleška od 29. ju n a 1930.
15 Rakićeva papiri.
Izveštaj V. M aunkovića о razgovoru sa G randijem od 9. septem bra 1930.
Kod ovog izveštaja važno je napom enuti da se on u Rakićevoj ostavštini
nalazi pisan Rakićevom rukom , što ukazuje da je M arinković prilikom povrat-
ka iz Ženeve pri su sretu sa Rakićem u Veneciji, о čemu nas obavešlava K. St.
Pavlović u oba navedena dela, predao jugoslovenskom poslaniku tekst izveš-
taja, da bi ga ovaj m ogao im ati kod sebe. To takođe navodi na pretpostavk,u
da je Rakić još u Veneciji prepisao rečeni tekst, kako bi se izbegao uobičajeni
put diplom atske pošte.
* S obzirom da će ovom razgovoru biti na narednim stranicam a posve-
ćeno mnogo više p ro sto ra u vezi albanskog pitanja, ovde će biti razm atran sa­
mo deo koji se odnosi na jugoslovensko-francuske odnosc.
14 Isto.
Svi podaci koji slede о toku razgovora izm eđu M arinkovića i G randija
u septem bru 1930. godine preuzeti su iz istog dokum enta.

75
što je potom sledilo bilo je d ire k tn a posledica ovog ju g o slo v en sk o g po-
teza, k o ji je kod Ita lija n a stv o rio u v e re n je da Ju g o sla v ija p re d s ta v lja
sam o deo fran cu sk o g vojnog sistem a, što je sobom povlačilo p ita n je v o j-
nog z a o k ru ž e n ja Ita lije od s tra n e F ra n c u sk e . U koliko bi ju g o slo v en sk a
v la d a bila u p o tp u n o sti sv esn a ita lija n sk e p o tre b e o tk la n ja n ja fran cu s-
k cg z a o k ru ž e n ja sa ita lija n sk ih g ranica, o n d a bi „čv rsto i isrk en o p rija ­
te ljs tv o ” bilo m oguće.
P re ša v ši p rek o M arin k o v iće v ih p o k u ša ja da sk re n e ra zg o v o r na A l­
b an iju , G ra n d i je naglasio da p o sto ji „jed n o o p šte p ita n je u k o je sva
ova [sporna p ita n ja ] ulaze. To je p ita n je p rija te ljs tv a [koje] m o ram o sa-
svim izv esti n a č isto ” . R ek av ši da je M u so lin ijev a o sn o v n a p re o k u p a c ija
u vezi sa Ju g o slav ijo m n je n o m esto u E v ro p i u sm islu sp o ljn o p o litičk e
o rije n ta c ije , n ag lasio je : „M usolini m i je kazao, k a ž ite g. [ospodinu] M a-
rin k o v iću , m i ili F ra n c u s k a .” 15 P re m a tv rd e n ju italija n sk o g m in istra , bilo
bi nem o g u će za la g ati se za p o litik u p rija te ljsk o g zb liža v an ja sa Italijom ,
ak o se p ri tom e n e vodi ra č u n a о njen o m g led ištu , k o je je, p rv i p u t po-
sle nek o lik o g o dina učinilo da je M usolini počeo „ozbiljno da v e ru je da
se n ešto m ože u č in iti” .
S u štin a M arinkovićevog o p šim o g odgovora na p ita n je о jugoslo-
v e n sk o -fran c u sk o rn p rija te ljs tv u , m ogla bi se sv esti n a sled eće: „О по što
je d n a p rija te ljs k a d rž a v a m ože tra ž iti od d ru g e, to je da n je n o p rija te lj-
stv o n e b u d e p rv o j n a u štrb . J a n e m islim da je m oglo b iti u m isli g.
[ospodina] M u so lin ija da m i tre b a da izgubim o sva p rija te ljs tv a da bi
d obili ta lija n sk o [. . .] je r ako idem o za p rija te ljstv o m sa Italijo m , m i to
činim o zato da je u re o n u n aše a k c ije i n a ših in te re sa n e sre ta m o sv u d a
kao n e p rija te lja . Sad je o b ra tn o , sv u d a oko nas, iza sv akog našeg p ro -
tiv n ik a v elik o g ili m alog, m i sv u d a n alazim o Ita liju . A ko to b iv a iz raz-
n ih razloga, bilo zbog već u z e tih obaveza [prem a ju g o slo v en sk im su se-
dim a] bilo što Ita lija sm a tra d a im a tu i tam o n ek e in te re se k o je ne m o-
že da n a p u sti, on d a seb o jim da to n ije ono što m i o če k u je m o .”
M oglo bi se re ći da je M arin k o v iće v ton bio d o sta o šta r, je r se n je -
gov o d g o v o r n a „o p šte p ita n je о p r ija te ljs tv u ”, p re tv o rio u su štin i na
„ p rid ik u о p rija te ljs fv u ”, m ali ad hoc ogled о to m e šta p rija te ljs tv o je s-
te, a š ta n ije, šta bi m oglo da bude, a u sled čega to n e p o sta je , da bi po­
tom o tv o ren o re k a o : „O cek iv ati da m i bacim o sim p a tije k o je sm o stek li
i p rija te ljs tv o k o je im am o i gde ono s tv a rn o nikom e ne sm eta, to n ije
p o litik a i m en i ličn o to n e id e u g la v u .”
S h v a tiv ši da je reag o v ao isu v iše b u rn o , M arin k o v ić je pokušao da
u b laži sv o je reči izjavom d a k ad a bi J u g o sla v ija m ogla im a ti italija n sk o
p rija te ljs tv o , ono bi p re d sta v lja lo „osnovu ju g o slo v en sk e sp o ljn e p o litik e
je r u re o n u u kom e se n alaze n a š i in te re si Ita lija nam m ože n a jv iše po-
m oći [. . .] A li n i o n a n e m ože sve, tre b a nam ipak i p rija te ljs tv o d ru -
gih sila. [.. .] Mi p o tp u n o m oram o tra ž iti tam o gde je m ožem o naći, pa
m a i m a n je d ra g o cen a b ila [od italija n sk o g p r ija te ljs tv a ]” . P o b ija ju ć i
G ra n d ije v e tv rd n je da je ju g o slo v en sk o g led ište u s tv a ri s ta v M ale A n-

15 Upravo ovaj M arinkovićev citat bio je kasnije sporan u interpretacija-

m a njegovih saopštenja N. H endersonu i M. Rakiću. Iz dokum enta so vidi
da je on odm ah dodao: „Upravo gotovo mi je tako kazao."

76
tan te, pa p rem a tom e i F ran cu sk e. M arin k o v ić je č ita v u s tv a r p re d s ta -
vio u o b rn u to m odnosu — n ije M ala A n ta n ta zav isn a od F ra n c u sk e već
F ran c u sk a od n je.
N akon m ajsk o g s u sre ta d v o jice m in ista ra u Z enevi, k ad a se činilo
da ie p rv i k o n ta k t bio u sp o stav lien , ovaj d ru g i n ije ispunio o če k iv a n ja
n i je d n e z a in te reso v an e stra n e , kao ni treće, V elike B rita n ije . Isp o sta -
vilo se da je u tisa k kako ,,ce se vrem enom ra zg o v o ri m oći p ro d u b iti,
s tv c re n polovinom m aja bio vise n ad a nego izvesnost, je r se ta j razg o -
v o r k re ta o u o k v irim a op štih . a ne k o n k re tn ih p ita n ja . Onog tre n u tk a
k ad a su b itn i p ro b lem i bili s ta v lje n i n a d n ev n i red. b u d u ćn o st d a ljih
p reg o v o ra bila je n a izv estan n ač in d ovedena u p ita n je . I G ra n d i i M a-
rin k o v ić su, p riro d n o , p rišli ra zg o v o ru sa pozicija in te re sa sv o jih vlada.
Za Ita liju je u tom tre n u tk u bilo važno da o sig u ra stečen e pozicije
u A lb an iji, što je p rik riv a la n e p re sta n im u k az iv a n jem n a o p asn o st f r a n ­
cuskog zao k ru žen ja, čim e je u jed n o o p ra v d a v a la svoj a n tifra n c u s k i sta v
n a L ondonskoj pom orskoj k o n fe re n c iji, in sistira ju ć i na pom orskom p a-
rite tu sa F ran cu sk o m . J u g o s la v ia je. oak. o b u zeta strah o m od ita lija n -
skog o p k o ljav an ja. želela da ra z re ši alb an sk o p ita n je . K ao jed in i k o n k -
re ta n za k lju c ak ostao je dogovor da se d a lji ra zg o v o ri vode u R im u, iz-
m ed u italija n sk o g m in is tra sp o ljn ih poslova i jug o slo v en sk o g a m b a sa -
dora.
P re p o lask a iz Z eneve, M arin k o v ić se su sreo sa b rita n sk im m in ist-
rom sp o ljn ih poslova. A rtu ro m H endersonom . m ed u tim . n ije u razg o v o ­
ru išao d alje od o p štih m esta. kao što je bila izjav a о želji n jeg o v e v la ­
de da se odnosi dye ja d ra n sk e zem lje p o stav e n a zn a tn o bolje osnove i
ra p o m e n e о italija n sk o m n a s to ja n ju da se sve čin jen ice о p re g o v o rim a
drze u n ajv ećo j ta jn o sti. U kom su se p ra v cu k re ta li ra zg o v o ri izm edu
n ieg a i G ra n d ija , i k a k a v je sta v tom p rilik o m bio zauzet, o stalo je A.
H e n d erso n u u tom tre n u tk u n e p o z n a to .16
P re m a b ritan sk o m p o slan ik u u B eogradu. M arin k o v ić n ije k ao i
obično p o kazivao u z d rž a n o st isp o lje n u p red H en d erso n o v im p re tp o s ta v -
ljen im . N a p ro tiv . O tv o ren o je izneo su štin u svog ra zg o v o ra sa G ra n d i-
jem . ističu.ći kao зротао G ra n d ijc v o in s istira n je n a ju g o slo v en sk o m uda-
M avanju od F ran c u sk e. a li tak o d e podvlačeći da je bio ,.o h ra b ren celo-
k u o n im G ra n d ije v im sta v o m ” .17 G ra n d i je, sa o p šta v a ju ć i G ra h am u sv o je
u tisk e. izrazio u v e re n je da p o sto ji m o g ućnost p o b o ljša n ja m eđ u so b n ih
odnosa dv e zem lje, je r je ,.celokupan ton ra zg o v o ra bio p rija te ljs k i i oh-
ra b ru ju c i u p o g ledu b u d u ć n o sti” . N e sp o m in ju ć i o tv o ren o deo ra zg o v o ra
о ju g o slo v en sk o -fran cu sk im odnosim a, G ran d i je je d in o u s p u t izrazio
m išlje n je k o je je tre b a lo d a d e lu je kao n jeg o v lični u tisa k stečen tokom
razg o v o ra, da је ,,svaki p o k u šaj od s tra n e Ita lije d a se p rib liži Ju g o s la -
viji bio. i u v ek će b iti, p re s re ta n fra n c u sk im ću šk a n je m (th ru st) [Ju g o ­
slavije] kako bi p re d u p re d ila bilo k a k a v sp o ra z u m ” .18
16 PRO, FO 371, f 14439, С 7299/141/92. A. H enderson — N. H endersonu,
6. oktobar 1930.
Izveštaj A. H endersona iz Ženeve, 22. septem bar 1930.
17 PRO, FO 371, f 14439, С 7809/141/92. N. H enderson — A. H endersonu,
13. ok to b ar 1930.
18 PRO, FO 371, f 14439, С 7509/141/92. R. G raham — A. H endersonu 1. ok-
lobar 1930.

77
 Ita lifjn s k o in s istira n je n a ju g o slo v en sk o j „ z a v isn o sti” od F ra n c u s ­
ke kao csn o v no p re p re k e koja o m eta ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o zb ližav a-
n je nam eće p ita n je da li su Ita lija n i d oista ,,o tv o ren a src a ” ra z g o v a ra li
га B ritan cim a, tj. šta je u istin u m o tiv isao ita lija n s k u d ip lo m a tiju u ra z -
r r a tr a n ju ita lija n sk o -ju g o slo v e n sk ih odnosa sa b rita n sk im d ip lo m a ta m a?
C ini se da su Ita lija n i n a sto ja li da istican jem tog p ro b lem a u k ažu B ri­
tan cim a da ju g o slo v en sk a vlad a n ije bila u m ogućnosti da sam ostalno
v cd l sv o ju p o litik u i da je iza n je n ih istu p a na m ed u n aro d n o m p lan u
stajr.la F ran c u sk a i o d re d iv a la ju g o slo v en sk e sp o ljn o p o litičk e potez^.
O vaj o p šti stav , Ita lija je sv ak ak o n asto jala d a d ovede u n ep o sred -
nu vezu sa b rita n sk im načelom o d rž a n ja ra v n o te ž e sn ag a u E vropi, da
bi u im e tog p rin cip a ra č u n a la na en glesku p o d ršk u u sv o jim p rik riv e -
nim ciljev k n a, slcbodi političke a k c ije u o b lastim a gde su se ita lija n sk i
in te re si su k o b lja v a li sa fran cu sk im A ko J u g o s la v ia n ije b ila u s ta n ju
r’a v cd i sam o staln u sp o ljn u p o litik u , k ak o su to Ita lija n i želeli d a p ri-
kažu, to je o n d a p o d razu m ev alo da ni ju g o slo v en sk i p ristu p s re d iv a n ju
iu g o slc v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa n ije m ogao b iti osloboden zavisnosti
cd fran cu sk o g u ticaja.
Ovo je u jed n o p o d razu m ev alo i n ek u v rs tu o preznog italija n sk o g
u p o zo ren ja V elikoi B rita n iji da ni u o b lasti svoje b a lk a n sk e p o litik e j u ­
goslovenska v lad a n ije im ala m ogućnosti d a sam o staln o d elu je, nego je
p re d s ta v lja la p ro d u ž e n u ru k u F ran c u sk e, koja se n ije za d rža v ala sam o
r a b alk an sk o m tlu. B u d u ći članica M ale A n tan te, što je Ita liji p re d s ta v -
^jalo d o d atn i a rg u m e n t za tv rd n ju о n e p o sto ja n ju ju g o slo v en sk e n ezav is-
n e sp o ljn o p o litičk e akcije, J u g o sla v ija je tak o i na p o d rtičju P o d u n a v lja
bila ek sp o n e n t fra n c u sk e politike. S led stv en o tom e, oni, Ita lija n i, bili su
ti k o ji su sv esrd n o zag o v arali b rita n sk i sta v о n u žn o sti s re d iv a n ja od­
nosa u obJasti jadranskog; b ase n a i kao ta k v i zaslu živ ali en g lesk u p o d rš-
k u u pogledu z a štite kako balkanskog. tako i p o d u n av sk o g p o d ru č ja od
fran cu sk o g u ticaja. K o n k re tn o , to je značilo p riz n a v a n je ita lija n sk o g p ri-
su stv a u A lb a n iji kao je m stv a za m ira n razv o j odnosa n a B alkanskom
p o lu o strv u .
K olikogod da su se G ra n d ije v a i M arinkovićeva ocena s u sre ta ju ć i
m ogle o sta v iti u F o rin j o fisu u tisa k da su odnosi dve ja d ra n s k e d rž av e
bili n a n a jb o lje m p u tu da se p o k re n u sa m rtv e tacke, o p re z n o st je ipak
bila jača, pogotovo što b ritan sk o m M in ista rstv u sp o ljn ih poslova n ije
p ro m ak lo su štin sk o z n a čen je n a v e d e n e G ra n d ije v e p rim ed b e , koja je b i­
la još jača ista k n u ta beo g rad sk im izv eštajim a. U jedno, početkom o k to b ­
ra v e st о v e rid b i b u g arsk o g k ra lja sa italija n sk o m p rin c e z o m 19 izazvala
je v elik o u z n e m ire n je u Ju g o sla v iji, u sled ra sp ro s tra n je n o g s h v a ta n ja da
on a n ije bila „ s tv a r lju b a v i” nego sa sta v n i deo ita lija n s k e p o litik e za-
o k ru ž iv a n ja J u g o s la v ije .20
19 О italijansko-bugarskim odnosim a opširnije: I. Dimitrov, B ’lgaro-italicm-
ski političeski otnošenija 1922—1943, Sofija 1976.
20 Isto kao napom ena 17.
Deleći ovakvo m išljenje, M arinkovic je jedino objašnjenje Grandijevog
p iijateljsk o g stava tokom susreta u Ženevi nalazio u pretpostavci da ovaj ili
nije bio upoznat sa stvarnim pogledim a svoje vlade ili je pak „italijanska po­
litika krenula potpuno drugim sm erom ” od vrem ena njihovog razgovora u
Ženevi.

78
 O v ak av razv oj d o g ad a ja naveo je F o rin j ofis n a pom isao d a „n i-
k a k a v n ep o sred an n a p re d a k neće b iti p o s tig n u t u p o b o ljša n ju ita lija n ­
sk o -ju g o slo v en sk ih o d n o sa ” . G ra n d ije v z a h te v za ju g o slo v en sk im o d ri-
can jem od fran cu sk o g sav e zn ištv a je p o n ištav ao u su štin i isk aza n u sp re m -
r o s t da se ra zg o v ara о drugirn sp o rn im p ita n jim a sa J u g o sla v ijo m 21, dok
se n a jug o slo v en skoj s tra n i jasn o očitovao s tra h zbog u sp o s ta v lja n ja d i-
n a stič k ih veza izm edu Ita lije i B ugarske. što je značilo n ep o v o ljn u a t-
m o sferu u n u ta r ju g o slo v en sk ih g ra n ic a.22
A ko se u zm e u o b zir da je celo k u p n o p o n a ša n je V elike B rita n ije
u o b lasti ev ro p sk e p o litik e išlo za tim da zad rži za sebe m esto „ n e p ris-
tra sn o g i n esebičnog p o s re d n ik a ” , kako sU B rita n c i im ali o bicaj d a kažu
za sv o je po stu p k e. jasn o je ra d i čega im n ije o d govarao G ra n d ije v o t­
v o ren o izrečen stav. On je u su štin i značio da k ak v a god bila ju g o slo ­
v en sk a odluka. o n a se m ogla p o sm a tra ti je d in o kao o p re d e lje n je „za”
ili ..p ro tiv ” Italije. K om prom is. dakle, n ije dolazio u obzir. A u p ra v o su
B rita n c i bila ti koji su ce lo k u p n u e v ro p sk u m e d u ra tn u p o litik u p o sm a t-
ra li k ro z o p re d e lje n je „za ” ili „ p ro tiv ” — k o m prom isa. O tu d a đ a n a šn ji
p o sm a tra č m ože p om isliti da su u p ra v o K a stlrig o v e re či nak o n N ap o le-
o n o v ih ra to v a , „ d a ti F ran c u sk o j sporazum , ali č u v a ti n a šu s ig u rn o s t” ,
or»redelile celo k u p n u b rita n sk u sp o lin o p o litičk u d e la tn o st sve do po-
četk a d ru g o g sv etsk o g ra ta . Istina. K a stlrig o v u F ra n c u sk u z a m e n jiv a le
su i Ita liia i N em ačka. u zav isn o sti od političkog tre n u tk a , aid je d ru ­
gi deo n jeg o v e m isli u v e k ostao (tra d ic io n aln o engleski) — n e p ro m e n je n .
M eđutim . u čitavoj situ a c iji ostao je. takode, n e p ro m e n je n i ita li-
^anski sta v о J u g o sla v iji kao fran cu sk o j p re d s tra ž i u jugo isto cn o j E v-
vooi. pa je stoga n je n a ce lo k u p n a p o litik a p re m a istočnom su se d u bila
^ d re đ e n a tom čin jenicom . P o red ovog zvaničnog gledišta, n eo sp o ran je
bio u tic a j v lad e u R im u. p re m a m iš lje n ju O rm a S ard ž ev ija. d a se u
italiia n sk o m iav n o m m n e n ju fo rm ira p re d sta v a о fra n c u sk im n am e ra m a
^a u p o ti'eb i Ju g o sla v iju kao in stru m e n t sv o je a g re siv n e p o litik e p ro tiv
Ita lije čim se za to b u d e u k az ala p rilik a, tak o d e je o m etala s tv a ra n je
p o v o lin e a tm o sfere za s re d iv a n je ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih (n e)p rilik a.23
B rita n sk a n a s lo ja n ja da p u te m stabilizacionog zajm a ..o d v o je” J u -
g o slav iiu od F ran c u sk e, p re trp e la su n eu sp eh . O dluka ju g o slo v en sk e
v lad e d a se o k re n e F ra n c u sk o j za fin a n sijs k u pom oć b ila je d o n e ta u
m o m en tu „k ad a je sp o ljn o p o litičk a situ a c ija izgledala ta k o bezizlazna
da ie je d in o m oglo b iti traž en o od F ra n c u sk e d a p om ogne u tr e n u tk u
p a n ik e ” .24 Isto v re m e n o k ad a je F o rin j ofis saznao za p ro p a s t R otšildovog
21 PRO, FO 371, f 14439, С 7809/141/92. B alfurova beleška od 22. oktobna
1930.
33 PRO, FO 371, f 14439, С 7809/141/92. Sardžcntova beleška od 24. ok­
tobra 1930.
Prihvataiući da je vest о ,,bugarskom b ra k u ” predstavljala „bez sun>
nje gadan šok”, Sardžent je bio sklon da veruje da „kada Jugosloveni zapad-
nu u ovakvo razdražljivo stanje, najbolji načirt delovanja nije saosećanje sa
njim a, nego im (treba) reći da se drže zajedno (to pull together), kontrolišiu
svoje nerve i sagledaju da nisu vise m ala balkanska država nego već stasala
srednioevropska sila”.
23 Isto.
12 PRO. FO 371, f 14439, С 5643/141/92. Balfurova beleška od 29. ju n a 1930,
novem bra 1930.

79
zajm a, u B eo g rad u je v ladalo u zn e m iren je zbog ita lija n sk o g o k le v a n ja
da se u R im u n a sta v e o b eć an i razg o v o ri G ra n d ija i R ak 'ća. Ju g o slo v en sk i
po slan ik u R im u uspeo je jed in o da u dva m ah a ra z g o v a ra sa R afae-
1cm G v ariljo m , i p rilik o m d ru g c g razg o v o ra dobio je o b a v e š te n je kako
G ra n d i jcš u v ek n ije u o p šte u s ta n ju da ra z g o v a ra о tom p ro b le m u sa
M u so lin ijem ”.25 V est koj*u je ju g o slo v en sk a v lad a p rim ila о p o tp isiv a -
n ju tajn o g ita lija n sk o -b u g a rsk o g vojnog saveza p rilik o m b o ra v k a b u g a r-
skog s'uverena u R im u, još više je pojačala bo jazan u ju g o slo v en sk o j
p re sto n ic i.26
R a z g o v a ra jući sa M arinkovićem , ko ji je p re m a H e n d erso n u u v ek
bio v rlo o tv o re n 27, b rita n sk i a m b a sa d c r je p ro c en jiv ao da se J u g o s la v ia
nalazi ,.u s ta n ju velikog n esp o k o jstv a koje se g ra n ič i sa p a n ik o m ” .28
N asto jeći da u m iri ju g o slo v en sk o g m in istra i sv ed e n jeg o v s tra h ,,na
n a jm a n ju m o g u ću m e ru ”, n ije m ogao zaobići n e p rija tn o p ita n je zajm a,
n a g la ša v a ju ć i kako se n ije m oglo o ček iv ati da G ra n d i b u d e v o lja n za
za p o č in ja n je o z b iljn ijih p re g o v o ra sa R akićem u v rem e k ad a je ju g o ­
slo v en sk a v la d a p re k in u la p re g o v o re sa R otšildim a i o k re n u la se F ra n ­
cuskoj. Da je ova H e n d erso n o v a izjava išla za tiim da n a d ž e n tlm en sk i
način sk re n e M arin k o v iću p a ž n ja n a neo sn o v an o st njeg o v e lju b n je zbog
..očigleđne lak o m islen o sti sa kojom se tre tira n jeg o v isk ren i p ristu p u
Z en ev i i f. . .] k o n ačn o u k a z u je kako Ita lija f. . .1 u s tv a rn o s ti ne želi
d o b re o dnose sa Ju g o s la v ijo m ”29, n ije bilo n ik a k v e su m n je.
G led an o sa stra n e , bez d u b ljeg u lo žen ja u problem , s tv a ri bi se
m ogle sasvim je d n o sta v n o o k re n u ti za sto osam d eset step en i i tad a bi
M arin k o v ić bio ta j koji isk ren o ra zg o v ara sa G ra n d ije m о tra jn o m m iru .
d ržeći m u p rid ik e о političkom p rija te ljs tv u — k ak o ga steći i o d rž ati
— dok iza n jeg o v ih led a p re g o v ara sa Francusko<m о p o tp u n o m p o tp a-
d a n ju pod n je n u zav isn o st. P o sm a tra n o na ovaj način. G ra n d i je, u s tv a ­
ri, bio n a p rav o m p u tu k ad a je in s :stira o na jugoslovenskom izboru pro
e t c o n tra Ita lije .
M oguće je da su se na ovaj način M a rin k o v x a i d o jm ile H e n d er-
sonove reči, je r je ispoljio priliöno snažnu re a k c iju , n e tak o k a ra k te ris -
ticn u za n jeg o v e ra zg o v o re u p ra v o sa ovim b rita n sk im kolegom , k o ji je
do ta d a već više p u ta bio u situ a c iji da za M arin k o v ića p re d s ta v lja ,Ли­
ки s p a s a ” ne sam o kao p re d s ta v m k zem lje za čijom je po d ršk o m težio,
25 PRO, FO 371, f 14440, С 8603/141/92. N. H enderson — A. H endersonu,
20. novem bar 1930.
26 Isto.
27 „Uopšteno govoreći”, izveštavao je N. H enderson, „Marinkovićev na-
čin izlaganja indieirao je stan je alarm a koje p rera sta и paniku. Na početku na-
šeg razgovora bio sam sklon da m islim da je on nam erno preuveličavao itali-
jansku opasnost и nam eri da opravda akeiju jugoslovenske vlade и obustavlja-
n ju -pregovora о zajm u sa Rotšildim a i o k retanje Francuskoj [ . . . ] Ali ne ve-
rujem da je m oj prvi u tisak im alo tačan, je r za poslednjih šest meseci Marin-
ković je ,ovde [u Beogradu] bio poslednji m edu svim m inistrim a koji bi bio
podložan tako neprikladnom i neum esnom m išljenju и pogledu italijanskih
k ra jn iih nam era. M edutim, on se sada potpuno promenicv (turned com pletely
round) i istinski je zaplašen. Njegovi argum enti mogu biti zasnovani na posreš-
nim pretpostavkam a, ali ostaje činjenica da je uverenje о ugroženju [Jugo­
slavije] p risutno i da ga deli većina njegovih sunarodnika.” (Isto)
28 Isto kao napom ena 25.
29 Isto.

80
već i kao osoba sa kojom je u v ek nalazio zajed n ičk i jezik. ,,Lako je
b iti filozof i o p tim ista k ad a neko n ije sta n o v n ik zem lje koja je izložena
u žasim a sp oljnog n a p a d a sa k o jim a već im a isk u stv a i sa sv ih stra n a
je c k ru ž e n a p o ten cijaln im n e p rija te ljim a ”30 — glasio je M arinkovićev
odgovor. N jegova su štin a je s h v a tljiv a u k o n te k stu s tv a rn e sp o ljn o p o -
litičk e pozicije Ju g o slav ije. M ogla bi se m ožda o b ja sn iti i otp o ro m koji
se često ja v lja o kada, iako sv e sta n da m u se govori istina, čovek o d b ija
d a je p rih v a ti, ali je ipak g o rč in a bila u p u će n a i pogrešnoj ličn o sti i
k riv o j stra n i.
„ P riz n a je m da sam po n ek ad izn en a d en podložnošću ove k re p k e i
n e su m n jiv o sta m e n e rase da zapada u sta n je p a n ik e ” , bio je je d in i H en -
d erso n o v k o m e n ta r M arin k o v ićev e re ak cije. U v iđ aju ći koliko o k o ln o sti
v a n su štin sk ih p ita n ja odnosa izm edu Ju g o sla v ije i Ita lije m ogu b iti us-
lo v lje n e psihološkim sta n jim a , pogotovo kada je bila re č о p re o se tljiv im
J u g o s k v e n im a i Ita lija n im a sa n jih o v o m ,,n ep rek id n o povišenom tem -
p e ra tu ro m ”, H e n d erso n je su g erisao F o rin j o fisu da G rah am u p o tre b i
sav svoj u ticaj, ne bi l.i k o n ač n o saznao M u so lin ijev sta v p re m a J u g o ­
s lav iji i da u jed n o p re p o ru či G ra n d iju kako n e tre b a „g u b iti v re m e ” i
da pozove R akića n a razgovor.
F o rin j ofis*u je bilo teško da o b jasn i ovu ,,izn en a d n u p a n ik u ” u
Ju g o slav iji, j e r se n isu m ogla sag led a ti n ik ak v a su štin sk a p o g o ršan ja
ju g ce lo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa za p ro te k lih šest m eseci. G ra n d ije v o
p ro n a la ž e n je izgovora za n e n a s ta v lja n je ra zg o v o ra i n ep rek id n o m e n ja -
n je m išlje n ja ita lija n sk e vlade sm a tra n o je k o n stan tn o m pojavom , koja
je p ra tila sve d o ta d a šn je n a p o re da se dode do n ep o sred n o g k o n ta k ta
R im a i B eograda. A li to još u v e k n ije značilo da je M arin k o v ićev o v iđ e-
n ie rim sk ih pos^upaka bilo i tačno. O no što je u b ritan sk o m M in ista rst-
v u sp o ljn ih poslova izgledalo izvesno, bilo je da fra n c u sk a v lad a, a po-
sebno fra n c u sk i fin a n sije ri, koji su polovinom n o v em b ra 1930. b o ra v ili
u B eo g rad u zbog jug o slo v en sk o g zajm a, isk o risćav a ju sta n je d u h o v a u
Ju g o sla v iji, k ak o bi sp ro v e li n ek u v rs tu a n tiita lija n s k e p ro p a g a n d e sa
ciljem z a s tra š iv a n ja J u g o sla v ije ,,i n jen o g v ra ć a n ja u [francuski] to r ” .31
O tu d a je p ro izilazila i očigledna čin jen ica о jugoslovenskom s ta n ju
d u h o v n e k lo n u lo sti, k o ja je sta v lja la i F o rin j ofis u situ a c iju da u m esto
re še n ja p o nudi tre n u tn o sam o p ita n je : ,.Ako m ožem o da učinim o bilo
s fa da izlečim o ovo m o rb id n o sta n je , m i sv ak ak o tre b a to i da u ra d i-
mo. T eškoća je u to m e da n a đ e m o p ra v i način kako da ga započnem o.”32
Izražen a n ed o u m ica jm ala je svog o p ra v d a n ja u su m n ji d a li bi
Ita lija n i, ako bi se sledili H en d erso n o v i predlozi, bili sp re m n i d a u d a-
tom tre n u tk u p rih v a te b rita n sk i sav e t. P osledice fran cu sk o g m in ira n ja
R otšildovog zajm a već su se pok aziv ale ,,jer u p ra v o sad a je d n a p riv -
!a c ra zvezda re p a tic a lebdi p re d ju g o slo v en sk im očim a [ju st a t th is m o­
m e n t an a ttra c tiv e F re n c h w ill-o ’-th e -w is p in flo atin g b efo re Y ugoslav
eyes] u o b lik u fra n c u sk e p o n u d e zajm a k o ji bi čak sam sobom [bez p ri-
s u stv a italija n sk o g u g ro žen ja] Iako zaslepeo Ju g o slo v en e i p ro u z ro k o v ao
da kao slepi k re n u k a k a lju z i [quqm ire] zav isn o sti od F ra n c u sk e i opo-
30 Isto.
31 PRO, FO 371, f 14440, С 8603/141/92. Sardžentova beleška od 25. novem
bar 1930.
32 Isto.
81
zicije Italiji. Mi činim o n a jb o lje što m ožem o da spasem o J u g o sla v iju te
g lu p o s ti” .33
U torn tre n u tk u jed in o što se m oglo u čin iti bilo je d a ti G ra h am u
u p u ts tv a k ak o bi izvršio p ritisa k na ita lija n sk u v la d u da što p re započ-
n e p re g o v o re sa Ju g o slav ijo m , je r se n ije sm eo g u b iti iz v id a ju g o slo ­
v en sk i d e lik a ta n položaj v is-a -v is F ra n c u sk e u slu čaju da o n a sazna za
o tp o č in ja n je ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih pregovora. О m ogućim posledica-
m a fran cu sk o g u p u ć iv a n ja u p o d u h v a t L ondona n a jed n o j, i R im a i B e-
o g ra d a n a d ru g o j stra n i, n ije bilo ni pom ena. O ne su se jasn o p o d ra zu -
m ev ale — to v ise ne bi bilo p ita n je b rita n sk o g ili fran cu sk o g p re stiža
u o b la sti k re d itn e politike, već bi značilo d ire k tn o b rita n s k e m ešan je
u m ed u scb n e odnose F ra n c u sk e i Ju g o slav ije, što bi m ožda zau v ek one-
m ogućilo bilo k akvo p rib liž a v a n je Ju g o sla v ije i Italije. Za ita lija n sk u
s tra n ’u to b i značilo p re tv a ra n je n jih o v o g ß trah a od fran cu sk o g zaok-
ru ž e n ja u o p asn u i o p ra v d a n u zbilju.
G ali je k ateg o ričn o izjavio H e n d erso n u da se n jeg o v a vlada de-
fin itiv n o složila s a b rita n sk im predlogom i da ,,sada želi da požuri stv a -
ri [oko preg o vora] iz s tra h a d a ih F ra n c u z i ne p re te k n u ” ; k ak o je G ran d i
p o tp u n o u b ed e n u n eo p h o d n o st d o b rih odnosa sa Ju g o slav ijo m , ali ,da
je M usolini in sistira o da razg o v o ri n e bi tre b a lo da se o d rže ni u je d ­
noj od dv e p resto n ice, već u Ž enevi, d ire k tn im k o n tak to m G ra n d ija i
M arin k o v ića, p rilik o m ja n u a rsk o g z a se d a n ja D ru štv a n a ro d a .34
Ita lija n s k a sp re m n o st za p re g o v o re sa Ju g o slav ijo m , sao p šten a H en ­
d erso n u , a p rek o n je g a M arinkoviću, b ila je p rim lje n a sa skepsom i ne-
vericom u isk ren o st ita lija n sk e do b re v o lje33, što je bila posledica, ne
u ro d e n e ju g o slo v en sk e n ep o v e rljiv o sti, već stečenog isk u stv a k ad a je
reč posebno о italija n sk o m p tv o ren o m isp o lja v a n ju dobre volje. To is­
k u stv o je više p u ta do ta d a pokazalo da je p o m peznost k o ja je p ra ti-
]a ita lija n s k a o b eć an ja bila ra v n a silo v ito sti kojom su ih povlačili i ag-
re siv n o sti k o ju bi potom ispoljili. A v re m e n sk i ra zm ak izm edu ta dva
ita lija n s k a ra sp o lo ž en ja u v e k je bio m in im alan .
Da je s u m n ja sa jug o slo v en sk e tra n e bila o p ra v d a n a , pokazalo se
već n a k o n nekoliko d ana. U R iniu. G ra h am n ije m ogao d e liti H e n d e r-
sonovo zad o voljstvo p o stig n u tim . je r se on säm još u v ek nalazdo n a is-
toj tačk i u ra zg o v o rim a sa ita lija n sk o m stran o m kao i u tre n u tk u p ris-
peća H en d erso n o v o g izv eštaja, tj. — ni na čem u. S u sre t sa G v ariljo m
n ije u liv ao n ik ak v e nade, j e r se n jeg o v sta v p re m a b rita n sk o m posla-
n ik u n ije m nogo razlik o v ao od onog izrečenog R akiću*, izuzev što m u je
po klonio vise v re m e n a.
O d g o v cr koji je G v a rilja dao G ra h a m u povodom n jeg o v o g in sisti-
ra n ja da se n a sta v e p re g o v o ri G ra n d ija i R akića bio je već k lasičn a ita-
35 PRO. FO 371, f 14440, С 8603/141/92. R. V ansitart — R. G raham u, 28.
novem bar 1930.
** PRO, FO 371, f 14440, С 8747/141/92. Telegram N. H endersona od 29.
novem bra 1930.
35 Isto.
M arinkovic jev, iako skeptičan u pogledu ovakvih italijanskih izjava, sa-
lopstio H endersonu da će uprkos svojoj sum nji „okrenuti nebo i zcmlju (to
leafve no stone u nturned) ako postoji bilo kakav izgled na usp eh ”.
* V. str. 80.

82
lija n sk a fo rm u la k ad a se želela izbeći su štin a — ,,da n em a m esta žu rb i,
da su italija n sk o -ju g o slo v e n sk i odnosi dobri, da s a d a šn ji m o m en at n ije
o d g o v a ra ju ć i za p o k re ta n je tih p reg o v o ra, da je b o lje o sta v iti ih da m i-
ru ju nego p re u z e ti rizik p re u ra n je n e a k c ije ” i tak o u nedogled.36 S as-
tav ši se sa G ra n d ije m , G rah am ga je, p re m a svojim rečim a, n av eo da
säm počne razg o v o r о ju g o slo v en sk o -italija n sk im preg o v o rim a. B rita n s-
ki a m b asa d o r je isk o ristio p ru ž e n u p rilik u da ukaže na n eo p h o d n o st za-
p o č in ja n ja p re g o v o ra p re ja n u a rsk o g z a sed an ja D ru štv a naro d a, usled
n ep re k id n o p risu tn o g s tra h a sa ju g o slo v en sk e stra n e . Ju g o slo v en sk i s tra h
G rah am je n av eo kao razlog, dok je g lav n i m o tiv bila o p re zn o st da
F ra n c u sk a ne sazna za pregovore.
G ra n d i je, p re m a G rah am o v o j oceni, bio izuzetno o tv o re n u iska-
z iv a n ju sv o jih stav o v a. Ita lija n sk i m in is ta r je izjavio da je u p o tp u n o s-
ti za in te reso v an za ponovno o tp o č in ja n je p reg o v o ra i konačno p riv o d e n je
k ra ju celog p ro b lem a, p ri čem u je naglasio k ak o će b iti vrlo n ezado-
v o lian ako ne b u d e bio u m ogućnosti da n asta v i razg o v o re iz sep tem -
fcra 1930. godine. M edutim , o d m ah se ogradio, tv rd e ć i da je M usolini u
tom p ita n ju bio ..n ep o k o leb ljiv i p re d s ta v lja o [je] tv rd o ra h ” . D učea je
tak o đ e u zn e m irilo isp o lja v a n je ju g o slo v en sk ih velikiih s im p a tija p re m a
F ran c u sk o j p rilik o m o tk riv a n ja S p o m en ik a zah v aln o sti u B eogradu, kao
i n e p re k id n i in cid en ti izazvani ,,O rju n in o m ” d elatn o šću . P o red toga, n i-
je bilo zan em arljiv o ,. p re m a G ra n d ije v o m m išlje n ju , ni to što je M uso­
lin i bio ,.pod u ticaiem e le m e n a ta u fašističk o j p a rtiji, k o ji n e m a ju p o j-
m a šta je sp o ljn a p o litik a i k akvo je n je n o zn a čen je [za je d n u z e m lju ]” .37
Je d in o što je bilo m oguće u č in iti p ri takvom D učeovom ra sp o lo ž en ju .
bio bi po k u šaj da se ,,s m ukom u šču p a od M u so lin ija o v lašće n je za n a s-
ta v a k p re g o v o ra ” , s tim što je G ra n d i naglasio, nak o n k ra tk o g ok lev a-
n ja, d a on ne bi m ogao lično po zv ati R akića, ali u slu č a ju d a ju g o slo v e n ­
ski p o slan ik izrazi p.red G rah am o m že lju da se vidi sa n jim . on će b iti
sp re m a n da ga p rim i.
Pošto su m u se okolnosti činile p ovoljnim za d o b ija n je ja s n ijih
o dgovora о ita lija n sk im za h te v im a p re m a Ju g o sla v iji, G rah am n ije ok-
levao da i о tom e, po ко zna k o ji p u t za p ita G ra n d ija . O vaj m u je od-
govorio da M u so lin i i d a lje in sistira na jugoslovenskom o d v a ja n ju od
F ran c u sk e. Sto se njega, G ra n d ija , lično ticalo, on bi bio zad ovoljan
ako bi M arin k o v ić p rizn ao s ta tu s -q u o u A lb an iji, dok bi o stala p ita n ja
bila od m an je v ažn o sti. Ipak. p o sle d n ju reč je tre b a lo da d a M usolini,
tak o da on n ije bio u m o g u ćn o sti da o d m ah kaže u kom p ra v cu bi se
k re ta li b u d\ici razg o v o ri. U tisak k o ji je G rah am poneo sa ovog razgo­
v o ra bio je da je G ra n d i ,.delovao p rilič n o d ep resiv n o i klo n u o d u h o m ” .
O vu im p re siju jos vise su p o tc rta le G ra n d ije v e re či k o jim a je z a k lju -
čio razg o v o r, a iz k o jih je p ro izilazilo da su ,.n jeg o v e teškoće ovde [u
R im u] to liko v e lik e da je v eć u p o tp u n o s ti sit s v e g a ” .
D va dan a n a k o n ovog ra zg o v o ra došlo je do su sre ta G ra n d ija i
R akića, 6. d ec em b ra 1930. godine. P re m a R akićevoj oceni, iako ovaj
razg o v o r n ije d o veo ni do kak v o g k o n k re tn o g za k lju čk a, G ra n d i je bio
34 PRO, FO 371, f 14440, С 9005/141/92. R. G raham — R. V ansitartu, 5. de-
cem bar 1930.
37 Isto.

83
vid n o srd a čan i zadržao ga je vise od jed n o g sa ta .38 Tom p rilik o m naveo
m u je tri razloga zbog k o jih su ItaM jani o b u sta v ili d a lje p re g o v o re : 1.
ju g o slo v en sk i odjeci tršćan sk o g su đ e n ja održanog početkom sep te m b ra
g ru p i S lovenaca pod o ptužbom za p o d m e ta n je bom be u re d a k c iji lista
,.P opolo di T rie s te ” ; 2. v elik e m a n ife sta c ije ju g o slo v esk o -fran cu sk o g p ri-
ja te ljs tv a u n o v em b ru , i 3. n e o b a z ira n je n a n jeg o v u m olbu M arin k o v i-
ću da sm eni ju g o slo v en sk o g k onzula u T rstu , M om čila J u riš ić a -Š tu rm a .
G ra n d i lično n ije ovim razlozim a p rid a v a o veću važnost, a li je M usoli-
n i sm a tra o da do d aljih ra zg o v o ra m ože dooi te k u Z enevi.
R akić je sp re m n o dao o b ja š n je n je jug o slo v en sk o g sta v a о svakom
n av e d en cm razlogu, n a k o je italijanjski m in is ta r n ije im ao n ik a k v ih p ri-
m ed ab a. J e d in i k o n k re ta n za h te v koji je postavio, bilo je d a se R akić
ra s p ita kod M arin k o v ića о njegovim ev e n tu a ln im p re d lo z im a za p re d -
sto jeće razgovore. A ko se uzm e u o b z ir da je G ra n d i i R akiću, kao i
M arin k o v iću u se p te m b ru , p o d v u k ao kako je u pogledu sam o staln o sti
o d lu č iv a n ja m in istra sp o ljn ih poslova M arin k o v ic u boljem položaju, je r
je „g o sp o d ar u svom d o m e n u ”, dok je G ra n d i u situ a c iji da m o ra sva
v až n a p ita n ja iznositi p re d M u so lin ija i p rih v a ta ti sve n je g o v e in s tru k -
c ije 39, biće jasn o d a je to u s tv a ri bio uslov da se razg o v o ri vode tako
što bi M usolini već u n a p re d bio u p o zn a t sa ju g o slo v en sk im zah tev im a.
N e zn aju ći za R ak ićev s u sre t sa G ra n d ije m , M arin k o v ic je razgo-
v a ra o sa G alijem . n a osnovu čega je došao do zak lju č k a da će b iti n e-
m oguće doći do bilo k ak v o g ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o g k o n ta k ta . G ali-
jev o sao p šte n je je bilo isto v etn o sa onim k o je je R akić dobio od G ra n ­
dija. a naöin d ire k tn o g p re g o v a ra n ja n a lin iji M arin k o v ić — G ran d i
p rip isiv ao je č in je n ic i što je ,,M usolini zad o v o ljan žen ev sk im razgovo-
rom [cd sep tem b ra ] sm a tra o da će tak o n a jb rž e doći do r e z u lta ta ” .40
О ovom ra zg o v o ru M arin k o v ic je obavestio H e n d erso n a i izrazio svoju
bo jazan da „izgleda da Ita lija n i sam o n e z n a ju kako d a p re k in u ra z ­
g o v o re” .41
38 PRO, FO 371, f 14440, С 9363/141/92. R. G raham — A. H endersonu, 18.
decem bar 1930.
39 Isto.
40 Rakićevi papiri.
V. Marinkovic — M. Rakiću, 20. decem bar 1930.
41 Isto.
О istom i: PRO, FO 371, f 14440, С 9500/141/92. Leit-Smit — A. H ender­
sonu. 20. decem bar 1930.
U pism u Rakiću, M arinkovic je izneo svoja lična zapažanja i shvata-
nje cele situacije, ukazui'ući da ni sam ne veruje da „iz svega ovoga može iza-
ći nešto pozitivnO, [ali] m islim da treb a da se potrudim o da nam cela ova
epizoda [oko engleskog zauzim anja za početak pregovora] donese' korist b ar
u I.ondonu. Im ati Englesku za sebe ili je b a r nem ati protiv sebe u m a kakvoj
eventualnosti, to sam od mog dolaska na ovo m esto (m inistra spoljnih poslo-
-Va) sm atrao da je iedan od glavnih zadataka naše spoljne politike. Na ža-
lost, i jedan od naših najtežih zbog njihove urodene nepoverljivosti, zbog raz-
lika naših osobina i sh\’a ta n ja i zbog nagom ilanih p redrasuda protivu našegja
naroda, [ ...] Ipak sm o u Forenj-Ofisu imali nesum njivog uspeha iako u! jav-
nosti još ne stojim o kako treba. Samo to sad valja negovati i učvršćivati jed J
nom konsekv'entnom politikom um erenosti i čvrstine, saobražavajući ]e ko-
liko je god moguće njihovim gledištim a i shvataniim a. Oni m oraju dobiti uti-
sak d a lmi znam o šta hoćemo, da je to što hoćemo „rezonabl”, da je to u
k rajn jo j liniji isto što i oni hoće na kontinentu, da su naši savezi stv ar razum a

84
 M arm k o v ić n ije bio n ačisto kako da ra zu m e G ra n d ije v za h te v о
d o s ta v lja n ju liste p ita n ja о k o jim a bi bilo reči u Ž enevi. S toga je p o ru -
čio R ak iću da p ren ese, bilo G ra n d iju ili G v a rilji, da se n a m e ra v a ,,k re-
ta ti u o k v iru našeg sep tem b a rsk o g razgovora, čija je su štin a da se im a-
mo o b jasn iti о svim a p ita n jim a . To je logična posledica n jih o v e teze to-
taln o g p rija te ljs tv a . Ako o n i sad a m isle da o g ran iče ra zg o v o r n a p o je -
d in a p ita n ja , n jeg cv o [G randijevo] je da m i to u Z enevi kaže i označi
k o ja su. A ko on im a šefa, im am ga i ja. A ko je ip ak n e dolazim sa og-
ra n ič en im pu n o m oćstvom to je sto g a što sam se ja s m ojim šefom ob-
ja s n io о sv em u i znam šta hoće. N eka tako i on u čin i.”42
U F o rin j o fisu se n isu slag ali sa M arin k o v ićev im k o m e n ta rim a na
ra č u n ita lija n sk e sp re m n o sti da n a s ta v e p re g o v o re i s h v a ta n je m d a su
G ra n d ije v i razlozi za o d lag an je ra zg o v o ra do ja n u a r a izgovori, a n e m o-
tiv i. B ritan cim a se činilo d a je M arin k o v ić d o sta Iako u b ed io sam sebe
da je ita lija n sk a v lad a ta k o ja je zaslu živ ala da bu d e o k riv lje n a zbog
o d la g a n ja i da je bilo još ra n o d o n o siti za k lju čk e im a li Ita lija že lju za
zb liža v an jem sa Ju g o slav ijo m ili ne.43 Za b rita n sk o M in ista rstv o sp o ljn ih
p o slova bilo je očigledno, p re m a in fo rm a c ija m a koje su im ali, da ne t r e ­
ba ra č u n a ti sa p re sta n k o m italija n sk o g in sistira n ja n a jugoslovenskom
o d u s ta ja n ju od p rija te ljs tv a sa F ran c u sk o m kao uslovu za bilo kak v o
ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o sp o ra zu m ev an je.
O vakvo g led ište je bilo o p ra v d an o , s obzirom na č in jen icu d a je
J u g o s la v ija m ogla isp u n iti ovaj ita lija n sk i uslo v je d in o opo ziv an jem
svog u g o v o ra sa F ran c u sk o m iz n o v em b ra 1927, ali u p o stojećim okol-
no stim a, posebno s obzirom n a ju g o slo v en sk i stab iliz acio n i zajam , to
je bilo nem oguće. U p rav o sto g a F o rin j o fisu je bilo teško sa g le d a ti na
k oji n ač in bi ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i odnosi bili p o k re n u ti sa m rtv e
tačke. U slu č a ju da ita lija n s k a v lad a bu d e u s ta n ju da se p rik lo n i kom -
p ro m isu , m ogla je p o sto ja ti m o gućnost o s tv a re n ja o snove za sporazum
d va ja d ra n s k a su sed a, p ri čem u bi Ju g o sla v ija i F ra n c u sk a u tre n u tk u
k ad a b u d e došlo v re m e obnove n jih o v o g saveza, usaglasile n jeg o v u fo r-
m u i sad ržin u , shodno ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o m zb liže n ju .44
j računa, da sm o mi u njim a elem enat um erenosti, i da sm o u stvari nezör
visni u našoj politici.
Ovo ti sve pišem je r želim da se koristiš ovom prilikom da utvrdiš svoje
veze sa G raham om u istom sm islu. Ja bih te molio da ga držiš u toku svega.
Samo molim te im aj na um u, da su oni strašn o nepoverljivi ljudi, i da se boje
svega što liči n a m a kakvu obavezu i sticanje nekog prava na njih. Nemoj mu
nikada ništa tražiti. I ako m isliš nekada da on tre b a što da učini, on ili engle­
ska vlada, aranžiraj se da m u to kažeš kao svoje lično m išljenje, kao čovek ko­
j i se sa n jim slaže, zajedno sa njim m isli, i sugerira m u šta bi može biti on
na njegovom m estu radio. N aravno, ako on ne vidi bolje stvari. [ ...] Oni [Eng-
lezi] se preko svega bolje afekta, oduševljenja, brzine i preteranosti. [ ...] Neka
[G raham ] oseti da se mi njim a poveravam o prosto zato što su ljudi pam etni i
sredeni,a dobru rädi, pa su jedini u stan ju da razum eju našu m uku sa raznim
kontinentalnim budalam a i da nam s vrem ena na vrem e d ad u kakav k o ristan
i pam etan savet.”
42 Rakićevi papiri. V. M arinković — M. Rakiću, 20. decem bra 1930.
43 PRÖ / FO 371, f 14440, С 9500/141/92. Sardžentova beleška od 8. jan u ara
1931.
44 PRO, FO 371, f 15270, С 657/141 92. M em orandum respecting Italo-Yugo-
slav relations, 5. ja n u a r 1931.

85
 M eđutim , k ak v i su bili ita lija n s k i zah tev i i u kom p ra v c u se k re -
ta la n jih o v a p o litik a p rem a Ju g o sla v iji, m oglo se z n a ti tek n ak o n o b av -
lje n ih razg o v o ra ju g o slovenskog i italija n sk o g m in istra sp o ljn ih pos­
lova u Zenevi.

2. Ju g o slo ven sko -itcilija n ski p reg o vo ri о A lb a n iji

U v e re n je da p rilik o m ra zg o v o ra sa G ra n d ije m neće doći do k o nač-

nog sp o ra zu m a izrrjedu Ju g o sla v ije i Ita lije usled ita lija n sk o g izbegava-
n ja d a v o d e k o n k re tn e razg o v o re već se b av e sam o opštim ra z m a tra n ji-
m a, n ije n a p u šta lo M arin k o v ića n i tokom p u ta u Z en e v u .41 P re dogo-
v o re n o g su s re ta G ra n d i i M arin k o v ić su se v id eli u nekoliko n a v ra ta , ne
d o tiču ći se u ra zg o v o rim a m ed u so b n ih odnosa dve zem lje, ali ton je
u v ek bio „ srd a č a n i p rija te ljs k i” . P rilik o m tih v id e n ja M arin k o v ić je
,,sv ak i p u t s obzirom n a g lav n i ra zg o v o r koji je im ao da dode, n aro či-
to d av ao k a r a k te r ra zg o v o ra izm edu d o b rih ličn ih p r ija te lja ” .46
Do su s re ta tokom kojeg je tre b a lo ra s p ra v lja ti о k lju č n im p ro b le-
m im a ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa, došlo je 22. ja n u a r a 1931.47 P r-
vo о čem u je M arin k o v ić govorio bio je , u stv a ri, odgo v o r n a n o v em -
b arsk e p rim e d b e G v a rilje R akiću о ju g o slo v en sk o j za v isn o sti od F ra n ­
cuske.48 P odV ukavši kak o J u g o s la v ia n e m ože p re u z e ti n ik a k v u o b ave-
45 K. St. Pavlovitch, La Yugoslavie et l’Italie, 10.
46 Rakićevi papiri. M arinkovićeva „Zabeleška о razgovoru sa G randijem 22.
ja n u a ra 1931”.
U Rakićevim papirim a nalaze se dva M arinkovićeva izveštaja о razgovoru
sa G randijem , koji se razlikuju po svom obim u i form ulaeijam a glavnih p itan ja
о kojim a je raspravljano. Ovom prilikom korišćen je isreniji izveštaj, s obzirom
da pruža znatno više p odataka о toku njihove konverzaeije i о atm osferi u ko-
joj je bila vodena, usled dosta izraženog M arinkovićevog ličnog viđenja i opisa
celog susreta, kao i pojedinih o štrijih dijaloga. Drugi izveštaj im a daleko zva-
ničniju form u i p red stav lja sažetak glavnih m om enata iz razgovora dvojice mi-
nistara. Odgovor na p itan je koji je od ova dva izveštaja bio upućen kralju Alek-
sandru, daje M arinkovićevo p ro p ratn o pism o kralju, jedini sačuvan dokum ent
u D iplom atskom arhivu Saveznog se k re ta rija ta za inostrane poslove (Zbirka Vla-
dim ira Jovanovića-M aram boa, f 95) vezan za ovaj razgovor.
Ono je napisano 4. feb ru ara u Davosu, gde se M arinković nalazio na le-
čenju posle odlaska iz Ženeve. U tom pism u je naglasio da ne nam erava da ju ­
goslovenskom M inistarstvu spoljnih poslova dostavi „svoju zabelešku” je r je
bilo neophodno izostaviti njen prvi deo, koji, po njegovim rečim a „ima suviše
ličan k a ra k te r”, ali ju je poslao svom suverenu je r se „njom e objašnjava zašto
sam posle razgovora [sa G randijem ] sm eo da činim neke vrlo bru taln e izjave,
koje bi inače kod drugog ličnog stava G randijevog ja govorio. Za Vaše Veličan-
stvo sam to uneo, jer se bolje može proceniti značaj onoga što [je] posle sam
G randi kazao”. P o stojanje ovog pism a objašnjava stoga prisustvo dva, delimično
različita M arinkovićeva izveštaja о istom predm etu i ujedno om ogućava da se
sa sigum ošću može u tv rd iti koji je bio upućen Aleksandm .
47 Isto.
48 „Rekao sam m u [G ran d iju ]”, izveštavao je M arinković, „da sam ja dob-
ro prim etio da je u njegovom d ržanju nastupila prom ena neko vrem e posle mog
razgovora sa njim [u septem bru 1930]. Ja sam to rastum ačio tako da je on re-
ferisao M usoliniju о našem razgovoru i da ga je ovaj drukše shvatio no G randi,
ili da je uopšte nešto nastupilo, što ih je odvuklo na drugu stranu. U tom e me
je još više utv rd ila b u garska svadba. [ . . . ] Prešao sam na^ono što sam sm atrao
za glavnu tem u našeg razgovora: može li se i treba li da dode izm eđu nas do

88
zu о svom d rž a n ju u slu č a ju italija n sk o g n a p a d a n a F ra n c u sk u , izneo
je sp re m n o st za p re u z im a n ie obaveze da J u g o s la v ia o stan e n e u tra ln a
ako bi n a p a d usledio sa fra n c u sk e s tra n e .49 G ra n d i je odavao u tis a k d a
je zad o v o ljan ovim odgovorom , i predložio da se p re d e n a ra z m a tra n je
sp o rn ih p ita n ja , od k o jih je, po njegovom m išlje n ju , postojalo sam o je d -
no — A lb an ija.
Tokom sep tem b a rsk o g razg o v o ra G randi, iako je b rita n sk o m posla-
n ik u u R im u p re d sta v io stv a ri u dru g o m s v e tlu 50, isamo je d o tak ao p ro ­
blem A lb a n ija tv rd n jo m da to p ita n je za Ita liju im a d v o stru k o znače-
n je — ja d ra n sk o i balkansko, od k o jih je ja d ra n sk i a sp e k t s a s ta v n i deo
ita lija n sk ih in teresa, a b a lk a n sk i ju g o slo v en sk ih . M arin k o v ic je tad a
in sistira o da sazna ,,šta hoće u p ra v o Ita lija u A lb a n iji”, istič u ći kako
je „jasn o da m i ne m ožem o že le ti da se od te zem lje [A lbanije] p ra v i
n i v o jn ičk a n i p o litičk a baza p ro tiv n a s ” .51 G ra n d i se u o p šte n ije u p u š-
tao u ra s p ra v u о ovom p ro b lem u , već je n asta v io i d a lje d a se bavi
ju g o slo v en sk o -fran cu sk im vezam a.
U ostalom , n jegovo p o m in ja n je A lb a n ije je i bilo u k o n te k stu j u ­
go slo v en sk e zav isnosti od F ra n c u sk e i sam im tim u d atom tr e n u tk u su
ita lija n sk o -a lb a n sk i odnosi bili p re d s ta v lje n i kao n em in o v n a posledica
ju g o slo v en sk o -fran cu sk o g saveza. A li on n ije bio toliko ru k o v o d e n že-
ljom za u tv rđ iv a n je m čin jen ičk o g s ta n ja (uostalom n e p o sre d n a po v eza-
n o st izm ed u ju g o slovensko-fraiacuskog u g ovora i d ru g o g p ak ta u T ira -
ni je neo sp o riv a) koliko da ju g o slo v en sk o j s tra n i u k až e da su sv e te š-
koće oko n jih o v o g m eđ u so b n o g zb liža v an ja bile izazvane u p ra v o ju g o -
slo v en sk im p o tezim a n a sp o ljn o p o litičk o m p lan u . M eđutim , ovog p u ta
je u p ra v o ita lija n s k i m in is ta r bio taj koji je kao jed in o sp o rn o p ita n je
izm edu Ju g c s la y ije i Ita lije naveo A lb an iju .
D olazeći p o stu p n o do bitnog, G ra n d i je p rv o istakao č in je n ic u da
s tv a ra n je sp o razu m a izm edu n jih o v e dve zem lje povlači sobom p ro m e-
tnajnog, srdačnog i iskrenog sporazum a. Rekao sam m u da ponavljam da ja
mislirn* i da tre b a i da može, i pošto je u više m ahova s njihove strane isticana
kao sm etnja naš odnos sa Francuskom , m islim da je tu potrebno da se odm ah
sasvim otvoreno objasnim o. [ ...] Mi naravno ne možemo uzeti nikakvu obave-
7.11 za naše držanje u slučaju da b i Ttalija napala Francusku, ali smo gotovi u/e-
ti obavezu da ostanem o neutralni ako bi Francuska napala Itliju, ako Ita lija
uzme odgovarajuću obavezu prem a nam a.”
49 „Obrazložavajući što nam je nem oguće uzeti prvu obavezu, ja sam spo-
m injao obaveze [...} na takav način što mu ne otkrivajući se form alno ostavi
jasan utisak da smo F rancuska i mi dužni jedno drugom priteći u pomoć, ako
bism o bili napadnuti.”
50 U svom ivzeštaju о G randijevim utiscim a vezanim za septem barski su-
sret sa M arinkovićem , b ritan sk i am basador je izveštavao iz Rim a da je „u tom
razgovoru [sa M arinkovićem] G randi sa M usolinijevom dozvolom prvi p u t po-
takao razgovor о albanskom p itan ju i zaključio je da je M arinkovic k ra jn je raz-
b o rit kada je reč о tom problem u. G randi je objasnio italijanski stav; i {namere
u Albaniji, a M arinkovic je pokazao da ih razum e kao ponovno sm irivanje me-
dusobnih odnosa". (PRO, FO 371, f 14439, С 7509/141/92, R. G raham — A. Hen*
dersonu, 1. o ktobar 1930. U prkos ovako izloženim G randijevim utiscim a, name-
će se pitan je u kolikoj m eri je on bio otvoren prem a G raham u, je r zbog čega
bi M arinkovic na k ra ju svog izveštaja о razgovorim a iz septem bra 1930. napisao
da „nem a ništa nem oralno da znam o šta oni [Italijan i] misle о Albaniji, šta tra-
že i šta hoćc. Mi ćem o im jasno kazati šta tražim o i šta hoćemo.
51 Rakićevi papiri. M arinkovićev izveštaj о razgovoru sa G randijem od 22.
septem bra 1930.

87
n e u ita lija n sk o j sp o ljn o j politici, čega su Ita lija n i svesni ,,i ne klone
se to g a” . R ad i jače g e fe k ta već izrečenog, d odao je : ..K ako sam ja u
po sled n je v re m e n av a ljiv a o u d v a -tri m ah a n a M u so lin ija sa p o treb o m
da sa v am a ra ščistim o odnose i ako je m oguće n a p ra v im o sp o razu m ,
on m i je jed n o m re k a o : — S ta si n av a lio ? Ti, v id i se da n isi n i sv e sta n
toga da to š to ti tra ž iš znači d a p o ru šim o sve što sam za p o sle d n jih neko-
liko go d in a n a p ra v io p a da počnem iznova. A to se ne m ože re š iti tek
tak o lak a src a bez ra z m išlja n ja . O dgovorio sam m u da sam ja p o tp u n o
sv estan toga, a li d a svakom ra z m išlja n ju m o ra b iti k ra ja . M a kako iz-
b or težak bio, čovek tre b a da u m e d a izab e re.”
Bez o b zira da И je G ra n d i za ista na ovaj n ač in ra zg o v arao sa M u-
so lin ijem (setim o se sam o n jeg o v ih re č i о so p stv en o m p o lo žaju m in is tra
sp o ljn ih p o slo v a u odnosu n a D učea), ita lija n sk i voda je um eo d a iza­
b ere: u alb an sk o m p ita n ju Ita lija n ije želela u č in iti bilo k a k a v u stu p a k .
O b razlažući svoj k a teg o ričan stav , ita lija n sk i m in is ta r je nag lasio
da Ita lija n ije z a in te re so v a n a za A lb a n iju kao d rž a v u nego za n je n u o-
balu, je r je s ig u rn o st alb an sk o g p rim o rja a d e k v a tn a ita lija n s k o j sig u r-
nosti."2 G lav n i ita lija n s k i cilj je o č u v a n je p o litič k ih i eko n o m sk ih po-
zicija u A lb an iji, k o ja za n ju n e p re d s ta v lja n ik a k v u e ta p u u d aljem
p ro d ira n ju n a su sed n o p o lu o strv o . K ao p o tv rd u o v akvog g led išta, G ra n ­
di je p o n u d io da u pogledu ju g o slo v en sk e v o jn e i p o litičk e sig u rn o sti
Ita lija p ru ž i J u g o sla v iji g a ra n tije „k a k v e god že li” .
Za M arin k o v ića je n e ra šč išć a v a n je alb an sk o g p ro b lem a povlačilo
za sobom n em o g u ćn o st p o stiz a n ja bilo k akvog o zb iljn ije g ju g o slo v en sk o -
-ita lija n sk o g sp o razu m a. N ačin n a k o ji je G ra n d i govorio činio je taj
pro b lem n erešiv im , je r ita lija n sk o g led ište n ije vodilo, p re m a M arin k o -
vicevom m išlje n ju , „dovoljno ra č u n a о našim in tere sim a, a za nas je naš
in te re s m ero d a v an , a n e n ek a m e d u n a ro d n a p riz n a n ja [A m basadorske
k o n fe ren c ije] i u g o v o ri [u T iran i] što ih p o tp isu je A lb a n ija ” .53 S toga je
b.ilo n em o g u će d a Ju g o sla v ija p ris ta n e n a sk la p a n je sp o ra zu m a s u p ro t-
nog n je n im živ o tn im in tere sim a. „ J e r štah o će te Vi u A lb a n iji? H oćete
li da n a p ra v ite od n je v ašu k o lo n iju ili z e m lju pod p ro te k to ra to m i
m an d ato m ? V i ste u v e k do sada, m ed u tim , tv rd ili d a ste za n ez av isn o st
A lb a n ije ? ” — zap itao je M arinković, u k a z u ju ć i tim e G ra n d iju n a k o n t-
ra d ik to rn o s t ita lija n sk o g sta v a . „M i sm o [za] to i s a d a ” — o d govorio je
G ra n d i — „za p o tp u n u n ez av isn o st. A li je ta n ez av isn o st je d a n n aš ži-
v o tn i in te re s, to n a m a n ije ra v n o d u š n a s tv a r [. . .] A lb a n ija to je n aša
B elg ija .”54
S o b zirom da se G ra n d i pozivao n a o d lu k u A m b asad o rsk e k o n fe ­
re n c ije iz n o v e m b ra 1921, kojom je Ita liji bilo d a to p ra v o v o jn e in te r-
v en c ije u s lu č a ju u g ro ž a v a n ja a lb a n sk e n ezav isn o sti, i n a isto v e tn e ita ­
lija n sk e o b av eze k o je su p ro izilaze iz d v a p a k ta u T iran i, M arin k o v ić
je bez o k le v a n ja izjavio d a bi ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i sp o ra zu m isk lju -
čivao sv a k u in te rv e n c iju , ali i o b rn u to , m o gućnost ita lija n sk e in te rv e n -
52 „Kada [G randi] kaže Albanija, on ne misli ni na O hridsko Jezero ni na
Drim, ni na one razne planine na našoj granici", isticao je M arinković, „nego
na Valonu, D rač i Jad ran sk u obalu.” (Isto)
53 Isto.
54 Isto.

88
cije u A lb an iji isk lju č ila b i p o stizan je bilo k ak v o g sp o razu m a sa Ita li-
jom . G ra n d i je n a k a te g o rič a n M arin k o v ićev o d g o v o r pok u šao d a u ti-
če tv rd n jo m kako bi ita lija n sk o vojno p risu stv o u A lb an iji tra ja lo la-
mo do u sp o sta v lja n ja „zakonitog sta n ja pa bi oni izašli k ak o su i u šli” .
Za M arin k o v ića ova izjav a n ije značila n išta izuzev, m ožda, poli-
tičk u n ezrelost, čistu sp e k u la c iju za z a v a ra v a n je d ru g e s tra n e ili potce-
n jiv a n je n jegovog sopstvenog, M arinkovićevog, p o zn a v an ja s tv a ri i po-
je d n o s ta v ljiv a n je cele s itu a c ije u sm islu ,,kako došli tako p o šli” . O n je
č v rsto stajao n a sta n o v iš tu da Ju g o s la v ija n e bi m ogla o sta ti p asiv n i
p o sm atrač p ri ita lija n sk o j in te rv e n c iji. Ne o s ta v lja ju ć i ni je d n u G ra n d i-
je v u izjav u bez sv o jih k o m e n ta ra i a rg u m e n a ta , ju g o slo v en sk i m in ista r
je istak ao da ak o Ita lija želi sp o ra zu m sa svojim istočnim susedom , ona
se ta d a m ora o dreći p ra v a n a in te rv e n c iju koje joj je d ala A m b asa-
d o rsk a k o n fe re n c ija i re v id ira ti D rugi tira n s k i p ak t. Po njegovom m iš-
lje n ju , bilo je p a ra d o k sa ln o d a i Ita lija i J u g o s la v ia na sp o ljn o p o litick o m
p la n u zavise od ra z v o ja u n u tra š n jih p rilik a u A lb an iji, pogotovo što
je z d ra v stv e n o s ta n je alb an sk o g k ra lja n am eta lo p ita n je k a k a v će m o-
gući o b rt n a s tu p iti n ak o n njeg o v e sm rti.55
G ran d i, pak, n ije o d u sta ja o od p rv o b itn o iznetog stav a, izuzev što
je p o re d italija n sk o g p ra v a in te rv e n c ije sad a način io dopU nu tv rd n jo m
kako je u jed n o i ita lija n s k a d u žn o st o č u v a n je zak o n ito g p o re tk a u A l­
b an iji, p a bi o tu d a bilo sa n jih o v e s tra n e ,,k ra jn je n em o ra ln o d a se sad
n jim a [A lbancim a] iza leda sp o ra z u m e v a ju s n a m a da ne in te rv e n iš u ”,
tim pre, što je bila re č о o d b ra n i ita lija n sk ih p o zicija u A lb an iji, za
koje ita lija n sk o m m in is tru n ije bilo jasn o zašto su p re d sta v lja li sm e tn ju
Ju g o slo v en im a.
N akon ove G ra n d ije v e izjave, ju g o slo v en sk i m in is ta r je sm a tra o
da se vise n ik ak v a d ip lo m a tsk a u b e d iv a n ja i o b razlo žen ja n e m ogu su p -
ro ts ta v iti italija n sk o m stav u , ko ji je, usled očig led n ih k o n tra d ik ta to r-
n o sti i n elo g ičn o sti u a rg u m e n ta c iji, p re o sta v lja o u tisa k tv rd o g lav o sti
n o u p o rn o sti. „ S lu š a jte ” , o b ra tio se M arin k o v ić G ra n d iju , ,,da govorim o
sasvim izm edu nas, kao M arin k o v ić i G ran d i, d ak le p o tp u n o o tv o ren o .
K a k v u p o ziciju im ate v i u A lb a n iji? N ik ak v u . P lacate, p o p u n ja v a te a r -
b an sk i deficit. T u poziciju m ožete u v e k im ati, tu vam n ije p o tre b n a n i­
k ak v a in te rv e n c ija . S v ak a će [vam] a rb a n s k a v lad a doći na jasle. J e r šta
m ože dru g o . P o k u šaće m ožda p rv o da se o b ra ti nam a, a li ja vam kažem
bez u v ija n ja , da su nam sad a oni isu v iše skupi. P re nek o lik o g o d in a dok
je bilo reči о d e se t do p e tn a e st m ilio n a g o d išn je m i sm o m ogli b iti još
riv a li u tom p o g ledu. A li vi ste tako u p ro p a stili i p o sk u p eli s tv a r i do-
p u stili ta k a v luksuz, d a о tom e vise n e m ože b iti ni govora. D a m i vi
p o n u d ite v a šu fam o zn u po ziciju u A rb a n iji ja bih je odbio. T u je p o t-
55 „Ovako kako sada stoje stvari Vi ne m ožete reći da ste gospodari svojo
politike”, tvrdio je M arinković. „Dovoljno je da se tam o [u Albaniji] pokarabase
neki M usa Juka, Juka Musa, Pandeli, Vandeli, Vrlaci, Prlaci i kako se sve ne
zovu te političke veličine Arbanske, pa da ste prinuđeni možda su tra preduzeti
korake čije se k ra jn je reperkusije ne dadu predvideti. Kakvi će biti naši [me-
dusobni] odnosi to ne zavisi od naše volje, no od ćefa te tam o gospode. Je li
to pam etno? Ja nalazim da nije. A izlaz je sam o jedan da se mi lepo i p rija te lj­
ski sporazum em o i utvrdim o kako ćemo se ко držati u kojoj prilici, pa da nam
je potpuno svejedno šta se tam o dešava.”

89
p u n o izlišna sv ak a v aša in te rv e n c ija , sam o još m ožete u p ro p a s titi s tv a r
[ ...] T am o v as n ik o n e voli; vi se lju to v a ra te ako m islite d a tam o i-
mate* n ek e p rista lic e . A li v i ćete bit! p o tre b n i sv ak o j vladi, je r ste vi
je d in i v o ljn i i ra sp o lo ž e n i d a ih fin a n s ira te [ ...] . A ko jed n o g d a n a n e
h te d n e te v ise d a v a ti o n d a slobodno n e ra č u n a jte vise n i n a koga za
ko g a m islite d a vam je n a js ig u m iji p rija te lj.”56
Z bog čega se u p o g led u v o jn e in te rv e n c ije p o ziv ati n a pojam m o-
ra ln o g ili n e m o ra ln o g u odn o su p re m a alb an sk o j vladi, p ita o se d a lje
M arin k o v ić, k a d a su i Ita lija i Ju g o sla v ija težile o č u v a n ju a lb an sk e n e ­
za v isn o sti? P o što su ove d v e ze m lje za o sn o v u sv o g a sp o ra zu m a u zim a-
le o d rž a v a n je alb an sk o g in te g rite ta , o n d a je i ita lija n sk o p ra v o d o b ijen o
A m b asad o rsk o m k o n fe re n c ijo m gubilo s v rh u svog p o sto jan ja. A ko je
Ita lija o d b ija la da se o d re k n e tog p ra v a tv rd e ć i kak o u A lb a n iji kao k o n -
so lid o v an o j d rž a v i n ije p o sto jala o p asn o st od u n u tra š n jih n e re d a , to
još u v ek n ije za J u g o s la v iju značilo d a je z a u v ek bila o tk lo n je n a o p as­
n o st ita lija n sk e in te rv e n c ije .57
P o sle d n ji G ra n d ije v odgo v o r n ije se ra zlik o v ao od p re th o d n ih —
Ita lija im a sv o je pozicije u A lb a n iji i n e želi ih izgubiti. „ P ita n je je isu-
v iše tešk o i k o m p lik o v a n o te ga o čevidno [ ...] n as d v o jica bez nov ih
stu d ija , d o g o v aran ja, k o n su lto v a n ja te k sto v a ne m ožem o r e š iti” , z a k lju -
čio je ita lija n s k i m in is ta r sp o ljn ih poslova i pred lo žio da se ra zg o v o ri
n a s ta v e u R im u p re k o R akića i u B eo g rad u p re k o G alija.
O b a v lje n i ra zg o v o ri su p o k azali d a se ra d ilo о d v a o p re č n a stav a.
Ita lija n s k i z a h te v za o č u v a n je p o litičk ih i eko n o m sk ih po zicija Ita lije
u A lb a n iji bio je u s tv a ri za h te v za jug o slo v en sk o p riz n a v a n je ita lija n ­
skog p ra v a n a A lb a n iju , a sam im tim i za n je n o p risu stv o n a B alk an s-
kom p o lu o strv u . P o z iv a n je n a ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk e veze p re d s ta v lja -
lo je p o k u šaj da se p re n o še n je m celog p ro b lem a n a š iri e v ro p sk i p lan
za m e tn e tra g p ra v im ita lija n sk im ciljevim a.
Ju g o sla v ija , pak, n ije želela d o p u stiti ita lija n sk o p ris u stv o u o b ­
lasti B alk an sk o g p o lu o strv a je r je ono onem o g u ćav alo slobodu ju g o slo ­
v en sk e a k c ije n a p o d ru č ju k o je je s m a tra la sre d ište m sv o jih in tere sa .
Težeći d a b u d e o d lu č u ju ć i čin ilac n a B alkanu, J u g o sla v ija n ije h te la o-
lako p re p u s titi A lb a n iju ita lija n sk o m u tic a ju . N ije to bilo sam o p ita n je
m ogućeg d o b ija n ja još je d n e z a je d n ičk e g ra n ic e sa Italijo m , već se r a ­
dilo о to m e da se Ju g o s la v ija n ije o d rica la izv esn ih sv o jih in te re sa u
A lb a n iji kao b alk an sk o j zem lji. U jed n o se m ože re ći da je ona bila
sv esn a č in jen ice d a Ita lija u sv o jo j b alk an sk o j p o litici n ije m ogla o la-
ko zaobići J u g o s la v iju i d a jo j je sp o razu m sa njom bio p o tre b a n , ili
je ona, Ita lija , n a sto ja la d a o sta v i ta k a v u tisak . M edutim , cena k o ju je
Ita lija tra ž ila za ta j sp o ra zu m b ila je p re v iso k a .

56 Isto.
57 U prilog ovoj tv rd n ji M arinković je isticao kao p rim er predi'atnu S rbiju
koja je bila „mnogo sređenija i konsolidovanija zem ija, pa je još do pre četvrt
veka im ala bune, prevrate, nerede i dinastičke prom ene. Da nisam M inistar Ino-
stran ih Dela ja bih Vam ponudio da se kladim o u šta hoćete, da će za 10 godi­
na biti n ajm an je 3 p re v ra ta ili po k u šaja p rev rata u Albaniji. Mi m oram o dobiti
m alo jače garancije p rotiv svakog nep rijatnog iznenađenja, no što je konsoli-
dovanost A rbanske države”.

90
 T am o gde ju g o slo v en sk i in te re si n isu bili od v ita ln e važn o sti, a li
n i b ezn ačajn i, kao što je bio slučaj sa p o d ru č je m d u n av sk o g basena,
J u g o s la v ia je p o k aziv ala sp re m n o st d a se n agodi sa Italijo m . Istic a n je
d a ju g o slo v en sk a v ez an o st za F ra n c u sk u n ije bila n a š te tu Ita lije , čini
se d a p o tv rđ u je iz n e tu p re tp o sta v k u . M ed u tim , o d b ija n je d a p re s ta n a k
sav eza sa F ran cu sk o m b u d e je d a n od uslova za sk la p a n je sp o ra zu m a
sa Italijo m , sv ak ak p da je bilo m o tiv isan o ju g o slo v en sk im n e p o v e re n je m
u istin sk u sp re m n o st Ita lije da p o stig n e sag lasje sa Ju g o slav ijo m , zah -
te v a ju ć i prd tom e od n je ž rtv e k o je ova n ije m ogla da p rih v a ti.
J e d in o sa čim e je ju g o slo v en sk a s tra n a m ogla ra č u n a ti bio je po-
k u šaj da p u tem o v a k v ih p re g o v o ra, tak o reći, p o d rije ita lija n sk i položaj
u A lb an iji. N ačin n a k o ji se to m islilo postići, bilo je in sistix an je n a al-
b anskoj n ez av isn o sti i te rito rija ln o m in te g rite tu kao ju g o slo v en sk o m
in te re su , isto v etn o m italija n sk o m a rg u m e n tu d a je a lb a n sk a n ez av isn o st
ita lija n s k i živ o tn i in te re s. A ako su, pak, i J u g o s la v ia i Ita lija bile sa-
g lasn e u p o g ledu m ed u n aro d n o g p oložaja a lb a n sk e d rž av e k ao n ezav is-
ne i je d in stv e n e , onda je p re sta ja o d a p o sto ji bilo k a k a v razlog za ita -
lija n sk u v o jn u in te rv e n c iju u toj zem lji i sam im tim bi bilo anuLirano
ita lija n sk o prav o d o b ijen o n a A m b asad o rsk o j k o n fe re n c iji, n o v em b ra
1921. g o dine.
P rv i izv eštaj о o b a v lje n im razgovo-rim a izm edu M arin k o v ića i
G ra n d ija F o rin j ofis je dobio iz R im a. G ra n d i je obav estio G ra h a m a da
je ra zg o v o r bio. srd a č a n i p rija te ljsk i, ali je on stek ao u tisa k d a n jegov
ju g o slo v en sk i kolega „ n ije bio tako p ristu p a č a n ili tak o ž e lja n d a do-
de do sp o razu m a, kao što je to bio slu čaj u se p te m b ru ” .58 T ako sh v a -
ćen M arin k o v ićev sta v G ra n d i je sm a tra o p riro d n o m posledicom ju g o ­
slovenskog z a k lju č iv a n ja za jm a u F ra n c u sk o j. Ita lija n sk a v la d a je bila
isk ren o z a in te re so v a n a i v o ljn a da se sp o ra zu m e sa ju g o slo v en sk im su -
sedom , a li to n e bi sm eo b iti ugovor n a p a p iru , već re z u lta t stv a rn o g
p rija te ljs tv a i ra z u m e v a n ja , o b ja š n ja v a je G ran d i.
O b razlažu ći m o tiv e k o jim a je bio ru k o v o d e n p rilik o m ra zg o v o ra u
Z enevi, ita lija n s k i m in is ta r je istak ao da p ita n je italija n sk o g p o sed o v a -
n ja d a lm a tin sk e ob ale već tad a šn jo j g e n e ra c iji Italijam a (a tak o će b iti
i sa n jih o v o m decom , dodao je), n ije izgledalo m oguće u bližoj b u d u c-
n o sti. O tu d a su o n i b ili p o m iren i sa tom činjenicom , a li da se n a d ru ­
goj s tra n i u p ra v o zbog toga „ m o ra ju o sećati sigui^nim da položaj koji
sad a im a ju u A lb an iji m o ra b iti p o š to v a n ” .59 P o n a v lja ju ć i već poslovič-
n u ita lija n s k u izjav u d a n jeg o v a ze m lja n em a n ik a k v e n a m e re da se
u v u če (absorb) u A lb a n iju , već se zalaže za o č u v a n je n je n e n ez av isn o s­
ti i n je n o jača n je, „što je n eo stv a rljiv o bez ita lija n sk e pom oći” , ita li­
ja n sk i m in is ta r je istak ao d a ono što Ita lija želi je s te o sećanje (feeling)
k o m p letn o g m ira i s ig u rn o s ti n a J a d ra n u , a li je p ita n je d a Li i F ra n ­
cuska to želi i d a li će ik ad a dozvoliti d a Ita lija to p o stig n e.60

58 PRO, FO 371, f 15270, С 918/129/92. R. G raham — A. H endersonu, 3. fet>

ru a r 1931.
59 Isto.
60 Isto.

91
 „ S te ta je, ali n e izn en a d u je, da n išta kon ačn o n ije pro izašlo iz
ovog ra z g o v o ra ”, zak lju čen o je u F o rin j o fisu .61 G ra n d ije v a izjav a da
M arin k o v ić n ije bio p o d jed n ak o sp re m a n da se po stig n e k o n k re ta n spo­
ra zu m sa Italijo m , n ije bila p rih v a ć e n a u p o tp u n o sti. Š tav iše, s m a tra -
lo se d a je G ra n d i tak o d e bio o d g v o ran što p re g o v o ri n isu im ali p o v o ljn iji
tok, bez o b zira n a n je g o v u p ro šlo g o d išn ju iz ja v u G ra h a m u (u decem -
b ru 1930. godine) kako u ra zg o v o ru sa iugoslovenskim m in is tro m „ne-
m a o d re še n e r u k e ” .62 Iako je M usolini o d u stao od svog n em ogućeg sta-
va (im possible a ttitu d e ) d a n e m ože doći do ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o g
zb liže n ja dok se Ju g o sla v ija n e bude o d re k la fran cu sk o g p rija te ljs tv a ,
činilo se i d a lje n eizv esn im d a bi ra zg o v o ri izm edu dve zem lje m ogli
p re ći o k v ire ,,razm ene u č tiv ih sv a k o d n e v n ih p rim e d b i”.63
Ipak, u k ru g o v im a b rita n sk e v lad e p o sto jala je n ad a d a bi m oglo
doći do izvesnog n a p re tk a u odnosim a J u g o sla v ije i Ita lije , je r je kao
n a jv a ž n ije sp orno p ita n je b ila ista k n u ta A lb an ija. Iza ovog g led išta sta -
jalo je u v e re n je da bi n ag o v e šte n o n e o b n a v lja n je P rv o g tira n sk o g p a k ta
m oglo p o v u ći za sobom i p re s ta n a k v až n o sti drugog, sk lo p ljen o g 1927.
g odine. Tom u v e re n ju išao je u p rilo g i „ p rija te ljs k i sta v ju g o slo v e n ­
sk e v lad e k o ji je o n a o d n ed a v n o zau zela p re m a A lb a n iji” i n a taj n a-
čin u k lo n ila a lb a n sk u b o jaza n о svojim m ogućim n e p rija te ljsk im n am e-
ra m a u s lu č a ju n e o b n a v lja n ja tira n s k ih p a k to v a .M A ko stoga A lb an ija
b u d e is tra ja la u svojoj n a m e ri d a n e obnovi saveze sa ju g o slo v en sk im
za p ad n im susedom , to bi um nogom e olakšalo m o gućnost ju g o slo v en sk o -
-ita lija n s k o g zb liža v an ja.
U ostalom , n ije se činilo b e sp re d m e tn im p re tp o s ta v lja ti da bi n e-
stan k o m o vih u govora ju g o slo v en sk a v lad a m ogla b iti sk lo n a da da
zv a n ič n u iz ja v u о p riz n a v a n ju postojećeg s ta tu s -q u o -a u A lb an iji, koje
je G ra n d i, p re m a M u so lin ijev o m u p u ts tv u , sm a tra o d o v o ljn im d a om o-
g u ć i ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o zbliženje. S hodno tom e sta n o v ištu , F o­
rin j ofis je sm a tra o da b i bilo od v elik e k o risti da u o d g o v araju ćem m o-
m e n tu N evil H e n d erso n n ap o m en e M arin k o v iću d a li bi e v e n tu a ln o ne-
p o sto ja n je T iran sk o g p a k ta om ogućilo ju g o slo v en sk o j v lad i d a p ru ž i
Ita liji z e lje n u sag lasn o st о p riz n a v a n ju s ta tu s q u o -а u A lb a n iji.65
B rita n s k a a m b asa d a u B eo g rad u n ije im ala d ire k tn ih in fo rm ac ija
od M arin k o v ića, je r se o n do po lo v in e m a rta nalazio n a le č e n ju u D a-
vosu. P o što je i H e n d erso n bio o d su tan , p rv i razg o v o r о s u s re tu G ra n d i-
ja i ju g o slo v en sk o g m in is tra sp o ljn ih poslova obavio je L e it-S m it sa
F o tićem , k o ji je uka’a tk o izneo čin jen ice iz M arinkovićevt)g iz v e šta ja M i-
n is ta rs tv u s p o ljn ih poslova.66 N akon p o v ra tk a u Beogi’ad, H e n d erso n je
ra z g o v a ra o sa K u m a n u d ije m od koga je saznao k a k a v je s ta v ju g o slo ­
v en sk e v lad e za stu p a o M arin k o v ić. K u m a n u d i je sm a tra o da su, u p r-
61 PRO, FO 371, f 15270, С 918/129/92. B alfurova beleška od 13. februar, я
1931.
62 PRO, FO 371, f 14440, С 9363/141/92. R. G raham — A. H endersonu, 18.
deccm bar 1930.
63 Isto.
64 Isto.
65 Isto.
66 PRO, FO 371, f 15270, С 1080/129/92. Leit-Smit — A. H endersonu, 13. feb­
ru a r 1931.

92
 kos n e p o sto ja n ju k o n k re tn ih za k lju čak a, o d rž an i razg o v o ri ip ak p re a -
sta v lja li o d re đ en i n ap red ak .
N jegova izjava о ju g o slo v en sk o m sta v u p re m a A lb a n iji b ila je
isto v etn a sa G ra n d i’j evom о ita lija n sk im in te re sim a : J u g o s la v ia n e že-
li da s tu p i na a lb a n s k u te rito riju , n je n a n ez av isn o st je ju g o slo v en sk i
živ o tn i in teres, a n je n a n ajv eć a b rig a potiče iz s tra h a d a Ita lija n e po-
novi sa A lb an ijo m a u stro -u g a rs k i potez iz 1908. godine. G ra n d ije v o in -
s is tira n je n a italija n sk o m p ra v u in te rv e n c ije p re d sta v lja lo je, p re m a
tv rd e n ju K u m a n u d ija , za ju g o slo v en sk u v la d u p ro b lem u odn o su n a k o ji
su sva ostala sp o m a p ita n ja , u k lju č u ju ć i i ju g o slo v en sk u n e u tra ln o s t u
slu.čaju fran cu sk o g n a p a d a n a Ita liju , bila b ez n ača jn a (trifling). A ko bi
taj p ro b lem bio p re v azid en , n ije p o sto jala n ik a k v a p re p re k a zb liža v a-
n ju Ita lije i Ju g o sla v ije .67
Po o b av ljen o m ra zg o v o ru sa K u m a n u d ije m , H e n d erso n je ra zg o v a-
rao sa G alijem . S azn av ši za su š tin u K u m a n u d ije v o g saiopštenja. G ali ja
iziavio da će ju g o slo v en sk a vlad a p o stu p iti n e ra z b o rito ako n e b u d e
r r ih v a tila G ra n d ije v e p red lo g e о p riz n a v a n ju o d lu k e A m b asa d o rsk e k o n -
fe ren c ije iz n o v em b ra 1921. godine i p rih v a ta n ju ita lija n s k ih g a ra n ti-
ja о alb an sk o j n ezav isn o sti. Za u z v ra t ita lija n s k a v la d a bi se o b av e za-
la da zau v ek okonča (to p u t an en d once a n d fo r all) ita lija n s k u a g ita -
ciju za p o sed o v an je d a lm a tin sk e obale. Na p ita n je da li bi p ris ta n a k
jugo slo v en sk e v lad e u k lju č iv a o sa ita lija n sk e s tra n e p riv re m e n u o k u -
p ac iju A lb an ije u slu č a ju n e m ira u ovoj zem lji, o d g o v o r ita lija n sk o g
a m b a sa d o ra bio је k a te g o rič a n — o k u p ac ija n ije isk lju čen a, ali je p re ­
m a cd lu ci A m b asadorske k o n fe re n c ije Ita lija m ože sp ro v e sti je d in o sa
n ristan k o m D ru štv a n aro d a, k o je je d o v o ljan je m ac da prav o in te rv e n ­
cije n e b u d e z lo u p o tre b ljen o .
U svcm izlag a n ju G ali, n arav n o , n ije p ro p u stio d a sp o m en e j u ­
g o slo v en sk u v ez an o st za F ra n c u sk u , k o ja se n a jja s n ije og led ala u ju -
eo slo v en sk o j v ez an o sti za fra n c u sk e k re d ito re . K ao d ire k tn u posledicu
toga, on је sag led avao m o g u ćn o st da u s lu č a ju n e o b n a v lja n ja ju g o slo v en -
sk o -fran cu sk c g u g o y o ra u celini, ta jn a v o jn a k lau zu la , n a k o ju su Ita li-
ian i n e p re k id n o u k az iv a li, tvrdeoi da p re d s ta v lja d ire k tn u o p asn o st po
n jih , o staće i d a lje na snazi. H e n d erso n p ri ovakvom tu m a č e n ju ju g o ­
slo v en sk e (n e)isk rene n a m e re da se đođe do sp o ra zu m a sa Italijo m , n ije
m ogao a d a ne k aže svom ita lija n sk o m kolegi lični u tis a k k ak o o sn o v n u
p re p re k u ju g o slo v en sk o -italija n sk o g zb liža v an ja ne p re d s ta v lja n i ju g o -
slo v e rs k o -fra n c u s k i ugovor, n i A lb an ija, već n jih o v a, ju g o slo v en sk o -
ita lija n sk a , n esp o sobnost d a p re v azid u m ed u so b n e su m n jič e n ja .68
67 PRO, FO 371, f 15270, С 1284/129/92. N. H enderson — O. Sardžentu, 18.
februar 1931.
68 PRO, FO 371, f 15270, С 1399/129/92. N. H enderson — A. H endersonu, 23.
februar 1931.
Da b ritan sk a vlada nije do ovih januarsk ih razgovora u Ženevi 1931. go­
dine pridavala naročiti značaj Albaniji u jugoslovensko-italijanskim odnosim a,
pokazali su i razgovori koje je u cilju sredivanja „novinskog p rim irja" vodio R.
V ansitart sa G randijem početkom m arta 1930. godine. Italijanski m in istar spolj-
nih poslova pokušao je tom prilik o m da povede reč о Albaniji, ističući da je
italijansko-albanski pakt iz 1927. godine bio pogrešno tum ačen i da je jedinfa
italijanska želja da Albanija bude jak a i nezavisna tam pon-država. Ovo Grandi-
|jevo izlaganje izazvalo je jedino V ansitartov k om entar da je pojam tam pon-

93
 d o k u m en tu , kao što bi bio u g o v o r о p rija te ljs tv u , koji bi sad ržav ao ju -
g cslo v en sk o p riz n a n je ita lija n s k e pozicije, j e r ,,bi se cela zem lja o d re k -
'a [tak v cg d o k u m e n ta ]” .74 D ru g im rečim a, ako bi Ita lija o d u sta la od ide-
ie da čak i p o sto ji m ogućnost n je n e v ojne o k u p ac ije u nekom k ritič -
r~ m trertit.k u , i ako bi o n a bila zad o v o ljn a položajem ko ji je već zau-
zim ala u A lb an iji, a zauzim aće ga i dalje, alb an sk i problem bi bio re-
šen tv rd io je M arin k o v ić.75
N e?ad o v o ljav aju ći razv o j dog ad aja, jzazvan ita lija n sk im in sistira -
n iem i jugo slovenskim o d b ija n je m da p rih v a ti o d lu k u iz 1921. godine,
ra g n a o ie F o rin i ofis da ra z m o tri m cg u ćn o st u tic a n ja n a obe v lad e kako
bi izm enile sv o je stav o v e. B rita n sk o tu m a č e n je ove sp o m e rezolucije,
:z re to još u ju lu 1926. godine, bilo je da ona ni jed n o j zem lji n ije da-
va^a posebno p ra v o u tic a ja ili in te rv e n c ije u n o rm alm m o kolnostim a,
'z i’^ev u slu č a ju stra n o g n a p a d a ili bilo kog d rugog d o g ad a ja k o ji bi
i-grozio alb a n sk i in te g rite t. U jed n o je n ag laša v an o kako. p rem a b rita n s -
kom m išlien ju . o d lu k a A m b asa d o rsk e k o n fe re n c ije ne m.oze b iti u p o t-
r e b lje r a sa ciljem da o p ra v d a tra jn u ita lija n s k u o k u p a c iju A lb an ije n a­
kon iste riv a n ja a g reso ra i p re sta n k a n e p rija te ljs ta v a na albanskom tlu.
D rU g:m rečim a, sp o rn a re zo lu cija ie p re d sta v lja la je din о zalog (pledge)
d a se u slu č a ju p o tre b e podrži u Z enevi ita lija n sk i z a h te v da d e jstv u -
je kao m a n d a to r D ru š tv a n aro d a.
Iz o v akvog sag le d a v a n ia sp o rn o g d o k u m en ta proizilazilo je da ita-
in 'arsk i u ltim a tiv n i z a h te v u p u će n ju g o slo v en sk o j stra n i n ije m ogao n a-
:f'\ r a b rita n s k u p o d ršk u . M edutim . to ie u jed n o znacilo d a n i Ju g o -
slav iia sa svoi'im a rg u m e n tim a n iie bila potpU no u p rav u . J e r, koliko
<*od da su u F o rin j o fisu bili svesni ne.ophodnosti n ev id ira n ia kako ita li-
jar.sk ih . tak o i ju g o slo v en sk ih stav o v a. p re o v la đ u iu ć i u tisa k je bio da
se u d ato m tre n u tk u n išta n ije m oglo učiniti, a još m a n je postići.76
Ju g o slo v en sk i m in is ta r sp o ljn ih poslova i d alje je gajio, kako je
to sam nazv ao. ,,oprezni o p tim iz a m ” u pogledu daljeg ra z v o ja dogada-
1p. O v ak av sta v o p ra v d a li su u R im u i G ran d i i R akić. G ra n d i stoga što
ie p o ’ovinom m a rta oozvao n a ra zg o v o r ju g o slovenskog po slan ik a, a R a-
k ir za+o što je sa tog sXisreta p o n eo v e r u o b icaje n i u tisak — ra zg o v o r je
bio p rija te ljs k i, ali n ije doveo ni do k a k v ih zak lju čak a. O pšta atm o sfe-
* ra ie išla k a boljem . ali n ije bio u č m je n n ik a k a v n ap red ak . G ra n d i je
i d alje in sistira o na istom a s p e k tu alb an sk o g p ita n ja kao i u Ž enevi.77
Z am o ljen od R akića d a iznese svoje v id e n je situ a c ije i n jenog b u -
d ućeg ra zv o ja, G ra n d i je odgovorio da jed in o m ože p re tp o sta v lja ti kako
će Ita lija in s istira ti ,,na n ekoj v rs ti ju g o slo v en sk o g p riz n a v a n ja ita lija n ­
skog poseb n o g položaja u A lb a n iji i da će bez su m n je z a u z v ra t p ru ž iti
re o s ig u ra n je u zn a tn o odnedenijoj fo rm i u vezi albanskog in te g rite ta i
re z a v isn o sti. T ak o d e bi m oglo doći do nekog m ed u n aro d n o g sp o razu m a
u po g led u sm iriv a n ja s ta n ja n a [ju g o slo v en sk o -alb an sk o j g ra n ic i]” .78 S
74 PRO, FO 371, f 15270t С 1926/141/92. N. H enderson — O. S ard/entu, 20.
m a rta 1931.
75 Isto.
76 Isto.
77 PRO, FO 371, f 15270, С 1936/129/92. R. G raham — A. Hendersonu, 20.
m a rt 1931.
78 Isto.

96
c-bzirom n a sve što ie do ta d a bilo rečen o sa ju g o slo v en sk e s tra n e о p re t-
p o stav k am a i k o m b in acijam a ove v rste . Iako je z a k lju č iti da se R akićev
k c m e n ta r G ra n d ije v ih ra z m išlja n ja m ogao sv esti n a n em o g u ćn o st jugo-
s ’e v e n sk e v lade da p rih v a ti takvo re še n je .79
Od m arto v sk o g su s re ta ju g oslovenskog am b asa d o ra sa G ra n d ije m .
R ak ić vise n ije bio p o ziv an n a razgovor. U B eo g rad u M arin k o v ić je su m -
r i a o da ,,tam o [u R im u] im a n ešto p ro m e n je n o ” i stoga je polovinom a p ­
rila naložio R akiću da oprezno isp ita о čem u se rad i. N jegovu su m n ju
ie p o b u đ iv ala i in fo rm a c ija da su Ita lija n i n a p ita n je F o rin j o fisa zašto
se n ije o tišlo d a lje od m arto v sk o g su sre ta u ju g o s lo v e n s k o -ita lija n s k m
p re p o v c n m a , odgovorili da R akić. zbog svog pesim istickog sta v a p rem a
m o g u e rc s ti p c s tiz a n ja m ed u sobnog sp o razu m a, n ije traž io razg o v o r sa
G ra n d ije m .80 ;.Sad vise ne m ogu ritalijan i] da o p erišu sa m ojom in tra n -
sig en tn o šću i fra n k o fils tv o m ”, pisao je M arin k o v ić R akiću, ,.sad je došla
n a red tv o ja n o n ša la n tn o st i n ea k tiv n o st. Ali m islim d a ćeš se složiti sa
rrn e m da to ne tre b a d o p u stiti. T re b a z a tv o riti sv ak u o d tišk u .”81 K ak o bi
^n em cg u ćio ita lija n s k e za k u lisn e igre, predložio je svom p o slan ik u da
bez ob zira na d rž a n je Ita lija n a i d alje in sistira na p ro d u ž e tk u ra zg o v o ra
i da se o dm ah v idi sa G v ariljo m , a potom sa G ran d ijem .
K ao razlo g svog in sistira n ia na p ro d u ž a v a n iu preg o v o ra, R akić je
treb a lo da n av ed e su m n ju svoje v lad e u njegovu. R ak ićev u sp re m n o st da
s i t u a d j u ..r'e u z ’m a d ovoljno к s rc u ” i da sam M arin k o v ić n ije bio v o ljan
da v e ru je kako n ak o n sv o jih ra zg o v o ra sa G ra n d ije m u v e k stiče u tisak
da se s tv a ri p o v oljno ra z v iia ju . ali čim ie R akić tre b a lo da ih n a sta v i u
R im u. n e m in o v n o je dolazilo do za sto ja .82 M eđutim . R akićeva n a sto ja n ja
su o stala bez re z u lta ta . P oziv od ita lija n sk o g M in ista rstv a sp o ljn ih pos-
W a n ije dolazio.
H en d erscn o v i razg o v o ri sa G alijem početkom m aja. takode. n isu
u k az iv a li na bilo k ak a v povoTjan razv o j dogadaja. Ita lija n s k i p o slan ik ga
u v e ra v a o и v e lič ’nu ita liia n s k e te ž n je da se po stig n e so o ra zu m i svu
k riv ie u za p o sto ieću stag n ao iju sv aljiv ao je na iug o slo v e^sk u v la d u i od-
su stv o n ie n e želje i n a m e re da do njefja dođe. U p rilo g ovoj tv rd n ji n a ­
veo ie ..k o ra č n e pred lo g e k o je je G ra n d i im ao u džepu n a svom s a sta n -
ku sa M avinkovićem o\^og ja n u a ra u Ž enevi. ali k o je on n ije izneo pošto
m u je i7gledalo da M arin k o v ić n ije bio v o ljan da u to v re m e pokaže bilo
k ak a v s tv a rn i znak n ek e ozbiljne d o b re v o lje ” .83

7* I s t o -
80 Rakićevi papiri. V. M arinković — M. Rakiću, 16. april 1931.
„Poverljivi izvor” koji je M arinković spom enuo Rakiću, naglašavajući da
vest nije francuskog porekla, najverovatnije je bio jugoslovenski poslanik u Lon­
donu, Đorđe Đurić. Upravo polovinom aprila on je u dva m aha bio pozivan na(
razgovor kod britanskog m inistra spoljnih poslova i torn prilikm m u je bilo iz-
raženo „žaljenje b ritan sk e vlade što pregovori koji su bili inicirani u Ženevi ni­
su bili i nastavljeni, prvenstveno zbog zahteva koji je Grandi postavio, da sre-
đivanje albanskog p itan ja m ora uključiti i jugoslovensko priznanje odluke Am­
basadorske konferencije iz 1921. godine.” (FÖ, 421-, f 320, С 2641/457/90, A. Hen­
derson — N. H endersonu, 1. m aj 1931.)
81 Isto.
82 Isto.
85 PRO, FO 421, f 320, С 3444/475/90. N. H enderson — A. H endersonu, 12.
maj 1931.

97
 V e ro v a tn o izb eg av aju ći da svoje lično m išlje n je sao p šti kao zv a-
ničan b rita n s k i s ta v i n asto jeć i da iznošenjem so p stv en ih razm d šljan ja
da ra zg o v o ru p rija te ljs k i ton, s obzirom na ono što je im ao d a kaže, H en ­
d erso n je sv o je izlag an je o g ra n ič io n a n ez v an ičn e opaske. A ko je G ra n d i
bio sp re m a n da još jed n o m ra z g o v a ra sa M arinkovićem о ju g o slo v en sk o -
italija n sk o m sp o razu m u , i ak o je ita lija n sk a te ž n ja za n jeg o v im o stv a-
re n je m bila za ista to lik a kak v o m je G ali p re d sta v lja o , on d a bi u d atim
okolnostim a, sm atrao je H en d erso n , ,,bilo n a jb o lje n a p u s titi p ita n je p ri-
zn a v a n ja re z o lu c ije A m b asad o rsk e k o n fe re n c ije ” .84 G ali je i d a lje ostajao
na sta n o v ištu svoje vlade, s tim što je sada izrazio v e ro v a n je d a će ju ­
goslo v en sk a v lad a na k ra ju p rih v a titi ta j ita lija n s k i zahtev, što H e n d e r­
son lično n ije m ogao u sv o jiti, tv rd e ć i kako je „u b e d en da se to n ik ad a
neće d o g o d iti” .
In sistira'ju ći na o d lu ci k o ja je bila d o n eta p re d ese t g o d in a sada.
k ad a su o k o ln o sti u k o jim a je ona izg lasan a bile p o tp u n o ra z lič ite od
p o stcjećih , izgledalp m ü je kao n ep o d esn a osnova za o tp o č in ja n je o zb ilj-
n jh p re g o v o ra о sp o razu m u . Š taviše, on je izrazio m išljen je k ak o m u na
k ra ju k ra je v a „izgleda nep o litičn o (im politic) in sistira ti n a o dluci k o ja je
bila d<oneta jed in o da pogorša jug o slo v en sk o n e p o v e re n je i koje, sam o po
sebi g ledano, m ože b iti p o sm a tra n o u o stalim ev ro p sk im k ru g o v im a kao
nezg o d n o ” .85
U oči M arinkovićevog p olaska na m ajsk o za sed an je D ru štv a naroda.
H en d erso n ga je zap itao o če k u je li da još jed n o m ra zg o v ara sa G ra n d i-
jem о ju g o slo v en sk o -italija n sk o m sp o razu m u . M arinkovic je izrazio n a-
du da će izvesno doći do nj.ihovog susireta i da bi ovog p u ta m ogli pos-
tići n e k e k o n rk e tn ije re z u lta te nego ra n ije , je r je im ao u tis a k d a ita lija n ­
ska v lad a neće d u že in s istira ti n a posebnom p riz n a v a n ju o d lu k e iz 1921.
g o d in e i da će b iti sp re m n a da, zajed n o sa Ju g o slav ijo m , g a r a n tu je in-
te g rite t i n e p o v re d iv o st A lb a n ije .86
M eđ u tim , s u s re t sa G ra n d ije m u Ž enevi n ije dao n ik a k v e re z u lta te ,
štav iše „vrartio je s tv a ri u n a z a d ”87 j e r n ije bilo n i po m en a о n a s ta v k u
ra zg o v o ra bilo u R im u ili B eogradu. G ra n d i n ije o d u stajao od za h te v a
za jugo slo v en skim p riz n a v a n je m rezo lu cije A m basadorske k o n fe ren c ije,
dok je M arin k o v ic o sta ja o i d a lje p ri g led ištu svtoje v lad e d a su uslovi
k o ji su d o v eli do u s v a ja n ja te rezo lu cije, dav n o p re s ta li d a p o sto je.88
M Isto.
85 Pod „ostalim krugovim a” H enderson je podrazum evao Francusku je r mu
je „izgledalo sum njivo” da bi F rancuska bila sprem na na takvo rešenje je r bi
„time svakako bila stavljena u nezavidan položai ako okolnosti budu dovele do
toga da u saglasnosti sa tom odlukom [A m basadorske konferencije] glasa u Žc-
nevi za italijan sk u okupaciju Albanije, bez obzira na n asto jan ja svoje saveznice
[Jugoslavije] da se tom e su protstavi po svaku cenu.” (Isto)
M Isto.
PRO, FO 421, f 320, С 3951/475/90. N. H enderson — A. H endersonu, 3.
jun 1931.
88 U n asto jan ju da spreči m ogućnost prekida jugoslovensko-italijanskih pre­
govora usled od b ijan ja jugoslovenske vlade da prizna odluku Am bsadorske kon-
fercncije iz 1921. godine, M arinkovic je bezuspešno nagovarao vladu u Beogradu
da ustanovi svoje diplom atsko predstavništvo u Tokiju, kako bi se direktno uti-
calo na japansku vladu, kao jed n u od potpisnica ove rezolucije, da pokrena
p re d D rustvom naroda pitan je о svrsishodnosti te odluke u datim uslovima.
(PRO, FO 421, f 321, С 50426/475/92, N. H enderson — A. H endersonu, 4. ju l 1931.)

98
M arin k o v ic je bio vidno o b e sh ra b re n ishodom ovog v iđ en ja, delovao je
p o tište n o i saopštfo je b rita n sk o m a m b a sa d o ru kako je n a m e ra v a o d a se
u Z en ev i o b ra ti lično Aiiru.ru H e n d erso n u i zamtoli ga da u p o tre b i svoj
u ticaj u cilju p o stiz a n ia povoljnog ishoda jxigoslovenskio-italijanskih p r e ­
g ovora. a li ie zbog H e n d erso n o v e ,,p re z a u z e to sti” odložio sv o ju d lu k u
do se p te m b a rsk c g za sed an ja. K ako bi ip ak držao b rita n sk o g m in is tra
sp o ljn ih poslova u to k u dogadaja, sao p štio je d a će d a ti u p u ts tv a ju g o -
clovenskom p o slan ik u u L ondonu, Đ orđu Đ uriću, da za traži p rije m u
F o rin i o fisu i u p o zn a A rtu ra H e n d e rso n a sa su štin o m njegovog ra zg o v o ­
ra sa G ra n d irjem.89
N ešto vise о su sre tu G ra n d ija i M atrinkovića n ije p ru ž a o n i G ra h a -
m ov izv eštaj. I G ra n d i je sm at.rao da n ik ak v i re z u lta ti n isu bili p o stig -
n u ti. .Tedini M arin k o v ićev u stu p a k bila je neka v rs ta poT u-sugestije da
bi Ita liia tre b a lo d a ž rtv u je svoj p o lo zaj u A lbaniji. Č inilo m u ,se, takođe.
da je iu g o slovenski m in is ta r p rid a v a o n e z n a tn u p a ž n ju p re d lo z im a k o je
ie ita rn a n s k a v lad a bila sp re m n a da ponudi. što je sam o učvrst'ilo G ra n -
d.ijev u tisak , sao p šten G ra h am u ioš u fe b ru a ru iste godine, n ak o n ja n u -
arsk o g su^i’e ta v. Z enevi, kako je M arin k o v ić sada bio ,.znatn<o m a n je
rasp o lo žen da dode do p re g o v o ra ” nego godinu d a n a ra n ije .
Na G ra h am o v u p rim e d b u da A lb a n ija p re d s ta v lja o p asn u tačk u u
ju g o ’stočnom d e lu E v ro p e ,.je r sv ak i n esrećn i d ogadaj kao s m rt Z ogua
ili bilo k ak v i u n u tr a š n ji n ered i, p re te o zb iljn im m e d u n a ro d n im k o m p li-
k a c ija m a ” , G ran d i je o d v ra tio d a je n jeg o v a v lad a u p o tp u n o sti jsvesna
te čin jen ice, ,.ali A lb a n ija ie za Ita liju ja d ra n sk i in te re s i stoga v ita la n
za n iu . d o k je za J u g o sla v iju ona sam o b alk an sk i in te re s ” .90
B ilo je vise nego očigledno da su ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i prego-
vo ri d o sp eli u ćor-sokak. M arin k o v ic je bio u b ed e n d a bi d a lji d ire k tn i
p re g o v o ri bili b esk o risn i, u koliko n e bi u n jih bila u k lju č e n a i tre ć a s tra -
n a kao p o sre d n ik . T u p o sre d n ič k u ulogu on je n am en io V elikoj B rita -
n iji. Za n je g a je o n a bila. k ak o je n aveo H e n d erso n u . je d in a k o ja ..m ot-
ri na E v ro p u n e p ris tra s n o i bez sv o jih in te re s a ” .91 U ovom s lu č a ju J u g o -
sla v ija n ije m ogla ra č u n a ti na F ra n c u sk u . izjav io je ju g o slo v en sk i m i-
n ista r, je r ona, F ra n c u sk a , ,,u pogledu d e lik a tn o sti injenili sopstvendh od-
ro s a sa Italijo m , n ije bila ni m alo u m o g u ćn o sti da pr*uži Ju g o sla v iji ru -
k u sp ase n ja . O n [M arinkovic] se m ogao okrenYiti jed in o E n g lesk o j” .92
M arin k o v ićev o o tv o re n o tra ž e n je b rita n s k e p o d ršk e H e n d erso n je sve-
srd n o podržao, d eleći njeg o v o g led ište о nem o g u ćn o sti p o zitiv n o g re še -
n ja ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa bez b rita n sk e p o tp o re i u k a z u ju ć i
n a n eo p h o d n o st u k la n ja n ja sv ih p re p re k a u m eđ u so b n im od n o sim a dve
ja d ra n s k e d rž av e p re saziva k o n fe re n c ije za ra z o ru ž a n je , k o ja je bila
p re d v id e n a za n a re d n u , 1932. g o d in u .93
59 Isto.
90 PRO, FO 421, f 320, С 3910/475/90. R. G raham — A. H endersonu, 1. ju n
1931.
91 PRO, FO 421, f 321, С 5026/475/92. N. H enderson — A. H endersonu, 4.
jul 1931.
92 Isto.
9J Isto.

99
 Uoči sep tem b a rsk o g za sed an ja D ru štv a naroda, M arm k o v ić je do-
b.io p ism en a u p u ts tv a od svog su v e re n a za razg o v o r sa G ra n d ije m .94 M e­
d u tim . ona su o stala, b a r što se d ire k tn o g k o n ta k ta d v o jiee m in is ta ra ti­
calo, m rtv o slovto na p a p iru . P rilik o m s u s re ta uoči p očetka z a se d a n ja Sa-
v eta, M arin k o v ić se sa G ra n d ije m sam o h lad n o pozdravio. M isao k o ju je
izrekao n ak o n m ajskog s u s re ta sa ita lija n sk im m in istro m sp o ljn ih pos­
lova — ,.N išta se sa M usolinijem ne m ože u čin iti. G ra n d i je p o šten čo-
vek, ali n em a dovoljno v la s ti”95 — i d a lje je d o m in irala ,u n je g o v o j sv e-
s-ti. R ealn a m cgućnosit m ed u so b n ih razg o v o ra p re sta la je još ta d a da р е -
s 'o ji, u v rem e k a d a je izrekao taj svoj sud, u šta se M arin k o v ić k onaeno
u.verio početkom s e p te m b ra 1931. godine.
Tokom n a re d n ih šest m eseci, p re m a H endersonovom v id e n ju , ,,eko-
n em sk a k riza je toliko za o k u p ila m isli obe v lad e da j e s ta ja n je u n jih o -
vim o d n o sim a ostalo bitn o n e p ro m e n je n o ” .96 P ra v o o b ja s n je n je ovog p ri-
v id n o g zatišja, H e n d erso n i n jeg o v i p re tp o s ta v lje n i dobili su tek počet-
kom 1932. godine.

3. T a jn i preg o vo ri kralja Alekscindra

U v o d en jem š e sto ja n u a rs k e d ik ta tu re u Ju g o s la v iji 1929. godine, ju -

r-esJoverska sp o ljn a p o litik a p re m a Ita liji, kao i n je n a sp o ljn a p o litik a
uc-pšte, n isu se p ro m en ile. R azlog je ležao u čin jem ci što je i u p re th o d -
ro m razd o b ljti, do ja n u a ra 1929. godine, kao i tokom celo k u p n o g p erio -
da šes^o jan u arskog režim a, ju g o slo v en sk i k ra lj A lek sa n d ar K a rađ o rđ e v ić
ь?о o d lu ču ju ći fa k to r u sp o ljn o j p o litici svoje zem lje. A k a d a je reč о
PaU ji. on je bio n a jv a tr e n iji za g o v o rn ik „ e la s tič n ije ” p o litik e p re m a
zem lji i sm a tra o je sre d iv a n je odnosa sa Italijo m kao je d a n od n a jv a ž -
r ’jih jugtcslovenskih sp o ljn o p o litičk ih ciljeva. N asto jao je da isk o risti sva
^aspoloživa sre d stv a . bilo p o litičk a ili p riv re d n a da d efan ziv n o m ta k ti-
kom p estig n e že lje n i eilj. J e d in a p ro m en a , ako bi se to u o p šte m oglo
tak o n az v ati, bilo je sve in te n z iv n ije ju g o slo v en sk e in s is tira n je n a p re -
g o v e n m a sa Italijo m u cilju sk la p a n ja političkog sp o ra zu m a i sve češće
o b ra ć a n ie Ju g o s la v ije V elikoj B rita n iji za p o sre d o v a n je u ju g o slo v cn -
sk o -ita lija n sk im sukobim a.
Tokom čestih ra zg o v o ra о ju g o slo v en sk o -d talijan sk im odnosiima. vo-
d en ih sa k ra lje m A leksandrom . b rita n sk i p o slan ik N evil H en d erso n je
u v ek im ao u tisa k da ie k ra lje v osn o v n i cilj bio o s tv a re n je dugorocnog
s p o ra zu m a sa Ita lijo m 97, j e r je želeo ..če trd eset godina m ira k a k o bi k o n -
solidovao i ra zv io sv o ju k ra lje v in u ” .98 N e g iraju ći bilo k ak v e ju g o slo v en ­
ske a s p ira e ije u (pogledu Istre i G orice. isticao je da je n jeg o v a zem lja
94 B. Krizm an, Italija и politici kralja Aleksandra i kneza Pavla (1918—
— 1941), časopis za suvrem enu povijest, t, 1975, 33—97, 43. Tekst Aleksandrovih
uputstava M arinkoviću nalazi se u celini i kod K. St. Pavlovitcha, La Yugoslavia
et I’Italic, 12—13.
95 K. St. Pavlović, Vojislav Marinković, III, 56.
96 PRO, FO 371, f 15994, С 53/53/92. Annual R eport on Yugoslavia for 1931.
97 PRO, FO 371, f 14439, С 2643/141/92. N. H enderson — R. V ansitartu, 13.
m art 1930.
98 PRO, FO 371, f 14439, С 2147/141/92. N. H enderson — O. Sardžentu, 14.
m a rt 1930.

100
zadobila m firovnim u g o v o rim a sv e te rito rije za k o jim a je težila, i d a je
četrd eseto g o d išn ji m ir n eo p h o d a n J u g o s la v iji da bi se do k r a jn jih g ra -
nica isk o ristio n je n p riv re d n i p o ten cijal, k o ji je, p re m a njego'vom m iš-
lje n ju , u uslovim a v išeg o d išn jeg m ira, m ogao izd rž av ati tr i p u la veći
broj s ta n o v n ik a no što ga je o n a im ala u d atom tre n u tk u ."
U vezi sa p o stizan jem že lje n o g sp o ra zu m a sa ja d ra n s k im susedom ,
A lek sa n d ro v a osećanja, k ak v im ih je p rik aziv ao H en d erso n u , k re ta la su
se od k ra jn je su m n jič a v o sti do p re tp o s ta v k e da je njegovo o s tv a re n je
m oguće. I n a jm a n ji zn ak u p o g o rša v a n ju ita lija n sk o g sta v a p e rm a J u ­
g o slav iji izazivao je kod n je g a u v e re n je da „izgledi za o s tv a re n je m ne-
kog sp o razu m a sa Italijo m , k o ji on želi vise svega, izg led aju d a lji n e -
go ik a d a ”.100 Jtigoslovenskii k ra lj je isticao b ritan sk o m p o s la n ik u da je
sv estan „o p a sn o sti p re te ra n e [jugoslovenske] p o k o rn o sti (subservience)
p re m a F ra n c u s k o j”101, ali u koliko je reč о francusko-jugolslovenskom sa-
vezu kao p re p re c i u p o stiz a n ju sag lasja sa Italijo m , A le k sa n d a r je s m a t­
rao d a taj u g o v o r n i u kom p o g le d u n e sp re č a v a sk la p a n je sp o ra zu m a sa
Italijo m . S taviše, čimi ße da je on uveliko n asto jao , k a d a god se m ogla
i naslutitri. m o g u ćnost p rib liž a v a n ja Ita lije i Ju g o slav ije, da u p o tp u n o sti
ra z d v o ji p re d sag o v p rn ik o m sv o ju p o litik u p re m a F ran c u sk o j od odnosa
sa Italijo m , kao d a ße raddlo о dva m ed u so b n p n ez av isn a p ra v c a ju g o slo ­
v en sk e sp o ljn e p o ljtike.
K ad a je, na p rim e r, A le k sa n d a r čuo da se fra n c u sk i p o slan ik D ar
p re d s ta v lja o p re d G alijem kao ,,am b asa d o r sile z a š titn ic e ”, on n ije k rio
sv o ju lju tn ju , ne o k lev aju ć i i da je pokaže fran cu sk o m p o slan ik u , ob-
ra tiv š i m u se razdražljdvim to n o m 102, dok де jia H en d erso n o v o d isk re tn o
u p o zo ren je kako se za J u g o sla v iju s m a tra da je „so'us la tu te lle de la
F ra n c e ”, b u m o re a g o v a o .1“
O vakve re a k c ije su bile ,više nego te k obične reči. Ne tre b a zabo-
ravdti d a je istican jem n ač ela ,,B alk an b alk an sk im n a ro d im a ” ju g o slo ­
v en sk a sp o ljn a p o litik a p o tc rta v a la i n a sto ja la da o stv a ri sam o staln o st svo-
jih ak c ija , ste k n e sta tu s n a jja č e b alk an sk e d ržav e, obezbedi svojom do-
m in a n tn o m pozicijom na p o lu o strv u so p stv e n u s ig u rn o st i p o sta n e o d lu -
ču ju ći fa k to r u b alk an sk im p ita n jim a . N a g la šav an je n ez av isn o sli u sp-ulj-
nopoldtičkim p o tezim a p o d ra zu m ev alo je sto g a p e p o k o ra v a n je n ik ak v o m
d ik ta tu k o ji bi u grozio n je n o p ra v o sam o staln o g o d lu č iv a n ja i d e la n ja
na m e đ u n a ro d n o j sceni, svodećd je n a nivo m a rio n e ts k e d rž av e .i o d u zi-
m a ju ć i jo j n je n p o litičk i id e n tite t.
A ko je ju g o slo v en sk i ja d ra n s k i sused p o sm atrao J u g o s la v iju je d i­
no kao fran cu sk o g sa te lita , o n d a je u p ra v o Ita lija , ra zm išljao je A lek sa n ­
d ar, tre b a lo d a b ü d e ta k o ja bi svojim blag o n ak lo n im stav o m p re m a n je -
govoj zemljii, o tk lo n ila ju g o slo v e n sk u zavisnost od F ran c u sk e, u s ta n o v -
lje n je m p rija te ljs k ih odnosa sa svojim istočnim susedom . M edutim , M u-
99 Isto kao napomena 97.
100 PRO, FO 371, f 14439, С 5025/141/92. N. H enderson — A. H endersonu, 20.
jun 1930.
101 Isto kao napom ena 98.
102 PRO, FO 371, f 14439, С 2147/141/92. N. H enderson — О. Sardžentu, 14.
m art 1930.
I0J PRO, FO 371, f 14446, С 8277/1145/92. N. H enderson — О. Sardžentu, 5.
novem bar 1930

101
so lin ije v n e p rija te ljs k i sta v p re m a ju g o slo v en sk o j d ržavi, p re m a k ra lje -
vim tačn im rečim a, „sve vise a v ise je svojim s u p ro ts ta v l ja n je m Jug'osla-
viji g u ra o ovu i ,protiv n je n e v o lje vl francuiske A ik e” .1(H S v o ju sp re m n o st
d a o stv a ri d o b ro su sed sk e odnose ki’a lj je p o tv rd iv a o polovinom ju n a
1930. g o d in e i izjavom d a će b iti „v rlo sp re m a n da zad o v o lji Ita liju u
n je n o j ž e lji za ekonom skfom e k sp a n zijo m u n jeg o v o j zem lji. O na je j u ­
goslo v en sk i n a jb o lji k u p ac čak i sad a [pri p o g o ršan im m ed u so b n im od-
nosim a] i n je n a [ekonom ska] p o tp o ra u ra z v itk u ze m lje biće p o z d ra v -
lje n a ” .105
N a v ed en a izjaV a öini se d a d o sta g o v o ri о ta k tic i k o ju je J u g o sla -
v ija i n a d a lje p rim e n jiv a la u svojoj p o litici p re m a Xtaliji. P o n u d a p riv -
red riih olak šica ap e n in sk o j d rž a v i u v re m e k ad a su već bali očdgledni re -
z u lta ti n em ač k o g p riv re d n o g p ro d o ra n a e v ro p sk i jugodstok, tre b a lo je
da p o slu ži da se isk o risti ita lija n sk o -n e m a c k o rivalstV o, kako n a sre d n jo -
ev ro p sk o m , tak o i n a ju g o isto č n o m trž ištu . Italijaniski s tra h od n em ač -
k e p riv re d n e n adm oći, ko'ju bi sled ila političk a, nud io je pretpoistavku
da bi se u p ra v o p riv re d n im sre d stv im a m oglo po'stići o s tv a re n je p o litič -
k ih cilje v a : s tv a ra n je o d g o v a ra ju ć e osn ove n a k o jo j bi se d a lje izg ra -
d iv a li p o v o ljn i odnosi izm ed u J u g o s la v ije i Ita lije . M edutim , koldko je
ova ta k tik a m ogla d o v esti do ž e lje n ih re z u lta ta , zavisilo je n e sam o od
odn o sa sn ag a u m e đ u n a ro d n o j a re n i, go v o reći u o p šten o , već kon k i’etn o
i od ita lija n s k ih p la n o v a u o b la sti n je n e e k sp a n zio n ističk e p o litik e.
U n av e d en im A le k sa n d ro v im p lan o v im a i težn ja m a , o n je im ao i
ličn u p o d ršk u en g leskog poslam ika N ev ila H e n d erso n a. S obzirom n a po-
seb an odnios b rita n sk o g d ip lo m a te p re m a ju g o slo v en sk o m su v e re n u , ko­
ji џе g ra n ič io sa v rsto m ličnog p rija te ljs tv a i n e sk rlv e n e sim p a tije , H en ­
d erso n je često unosio u iz v e šta je о k ra lje v o j ličn o sti i su b je k tiv n u n o -
tu . M ed u tim , k a d a se o d s tra n e ti p ris tra s n i p ris tu p i, o sta je ta č n a H en -
d erso n o v a p ro c en a A le k sa n d ro v e sp re m n o sti da o s tv a ri d o b ro su sed sk e
odnose sa Italijo m . A li u p rk o s tom e kod b rita n sk o g p o sla n ik a n e re tk o
je veći broj A le k sa n d rb v ih re a k c ija bio p rv e n s tv e n o tU m acen k ra lje v im
stra h o m o d Ita lije i tak o je, čin i se, ,ponekad p rid a v a o p re te ra n u ,važ-
n o st psih o lo šk im faktordm a.
K ad a se u k az ala p rilik a d a se pom oću R otšildovog za jm a stv o re
ußlovi za o s tv a re n je ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o g zb ližen ja, Alekfeandar je,
p re m a H endersonoV om v id e n ju , podlegao o se ć a n ju u v re d e n o s ti zbog
R o tšild o v o g d a v a n ja p re d n o s ti A u striji, i zbog s tra h a u sled ita lija n s k e
o p asn o sti o k re n u o se fra n c u s k im k re d ito rim a .106 Da je s tra h od ita lija n ­
s k ih n e p r ija te ljs k ih n a m e r a p re m a Ju g o sla v iji, k o je su b ile tu m a č e n e
„ b u g a rsk im b ra k o m ”, o p red elio jtig o slo v en sk u v la d u za fra n c u s k i k re -
dit, p o tv rd iv a o je H e n d e rso n u i M arin k o v ic, tu m ačeći kako je ju g o slo ­
v en sk a o d lu k a „d a se o k re n u F ran o u sk o j [bila] d o n e ta u tr e n u tk u k ad a
je sp o ljn o p o litičk a s itu a c ija [u p o g led u Italije] izg led ala tak o bezizlaz-
nom , da je je d in o m oglo b iti tra ž e n o od F ra n c u sk e da po m o g n e u tr e ­
n u tk u p a n ik e ” .107
104 Isto kao napom ena 100.
105 Isto.
106 Isto kao napom ena 103.
107 PRO, FO 371, f 14446, С 8348/1145/92. Telegram N. H endersona od 10.
novem bra 1930.
102
 A ko se uzm e u o b zir d a je ju g o slo v en sk i m im istar fin a n sija još p o ­
lo v inom a p rila 1930. godine p re g o v a ra o u P a riz u о m o g u ćn o sti d o b ija -
n ja za jm a od franCuiskih banaka*, a a m b a sa d o r Đ u rić početkom ju la is-
te g o d in e izražavao u F o rin j ofisu sp re m n o st sv o je v lad e da se p rik lo n i
R o tšild o v o m kreditu**, nam eće se p ita n je о istin sk o j A lek sa n d ro v o j
sp re m n o sti da se p'utem b rita n sk o g za jm a sre d e ju g o slo v en sk i o d n o si sa
Italijo m . O dgovor bi, čini se, tre b a lo tra ž iti u n e p o v e re n ju ju g o slo v e n ­
skog k ra lja u isk re n o st ita lija n s k e vlade, posebno u srp e m n o st Musold-
n ija da du že v re m e o sta n e n a k lo n je n id eji zb liža v an ja sa istočnim su -
sedom , a d a p ri to m e n e p o s ta v lja u ltim a tiv n e uslove. B rita n s k a k o n ­
cep cija ju g o slo v en sk o g z a jm a p o d ra zu m ev ala je na prv o m m e s tu u p o t-
re b u k re d ita u stab iliz acio n e sv rh e, a ne za p o v eć an je ju g o slo v en sk o g
vo jn o g b u d žeta. S ob ziro m da je još od M irovne k o n fe re n c ije u P a riz u
u sv im ju g o slo v en sk im k ru g o v im a bilo u k o re n je n o m dšljerrje d a je V e­
lik a B rita n ija p re d sta v lja la za štitn ik a ita lija n sk ih in te re sa n a M ed ite-
r a n u 108, n em a razlo g a n e v e ro v a ti da ono n ije bilo p ris u tn o u A le k sa n d ­
ro v o j sv esti.
U v ek sp re m a n da po d leg n e tre n u tn im osećanjdm a, on je u su štin i
lav ira o izm edu m o g u ćn o sti sre d iv a n ja o d nosa sa Italijo m , k o je je n u -
d ila V elik a B rita n ija , i n e o p h o d n o sti da se obezbedi od ita lija n s k ih ag -
re siv n ih n am era, što je om ogućavao fra n c u sk i zajam . N aim e, ra d ilo se
u s u š tin i о p rih v a ta n ju i p o k u š a ju o s tv a riv a n ja fra n c u sk e teze d a si-
g 'u m o st m o ra p re th o d iti ra z o ru ž a n ju , d ija m e tra ln o su p ro tn o j b rita n s ­
kom sh v a ta n j'u о o d rž a n ju m ira p o sre d stv o m razor'užanja. S d ru g e s tr a ­
ne, bez obziira n a ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk i savez, J u g o slo v e n i n is u bili
u p o tp u n o sti sig 'um i da bi im u slu č a ju italija n sk o g n a p a d a F ra n c u sk a
d o ista i p rite k la u pom oć.109
M edutim . ono što je bilo izvesno, je s te sa z n a n je d a se fra n c u sk i
kredittori, n asu 'p rb t britaru&kim, neće p ro tiv iti u p o tre b i k re d ita u v o jn e
s v rh e i u la g a n ju n o v ca u iz g ra d n ju s tra te š k i v až n ih p u te v a i železnić-
k ih p ru g a . F ra n c u sk a je, sa sv o je stra n e , bila u p o tp u n o sti sp re m n a da
na ovaj n ač in p ris tu p i ju g o slovenskom zajm u. je r je ja č a n je ju g o slo v en -
sk ih izvora, za n ju p re d s ta v lja lo sa sta v n i deo a k tiv n o sti na o s ig u ra n ju
so p stv en e b ezb ed n o sti u ovom d elu E vrope, kao i g a ra n tiju p ro tiv bilo
k a k v ih p o k u ša ja re v iz ije m iro v n ih ugovora. U situ a c iju v is -a -v is Ita lije
k ra je m 1930. godine, A le k sa n d ru K a ra đ o rđ e v ić u je izgledalo ako n e m u d -
rije , ono u sv ak o m slu č a ju k o risn ije , o b ez b ed iti se u v ojnom p o g led u ako
m u je već n a d ip lo m a tsk o m p o lju situ a c ija izgledala bezizlaznom .

.„Ja već duže vrem ena govorim ”, naglašavao je N. H enderson svojim prct-
postavljenim a, „da je u pozadini prekida pregovora sa R otšildim a panika zbog
italijanskih n am era protiv ove zem lje [Jugoslavije]. Onoliko dugo koliko ova
noćna m ora [u vidu italijanske p retn je] b u d e bila prisutna, Jugosloveni će
po svojoj sopstvenoj volji činiti sve da ne uznem ire Francusku i čvršće će se
vezati za n ju (PRO, FO 371, f 14446, С 8587/1145/92, N. H enderson — O. Sar-
džentu, 21. novem bar 1930.)
* V. str. 52—53.
** V. str. 58—59.
108 V. Vinaver, Engleska i italijansko „zaokruzivanje Jugoslavije", 76.
109 PRO, FO 371, f 14446, С 8587/1145/92. N. H enderson — O. Sardžentu, 21,
novem bar 1930.

103
 B ritan sk o postred o v an je početkom d ecem b ra 1930. g o d in e u o b n a v -
lja n ju ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih p reg o v o ra, kao i d o g ovoren razg o v o r
M arin k o v ića i G ra n d ija za ja n u a r 1931, n isu u p o tp u n o sti izm en ili n je -
govu o rp e z n o st p re m a V elikoj B rita n iji. Ju g o slo v e n sk i su v e re n još uvek
n ije bio p o tp u n o u v e re n d a s’u .B ritanci svojim pctsredriisüvom d ali p re d -
n o st J u g o s la v iji u n jen im odnosim a sa Italijo m . U ra z g o v o ru sa H en -
dersonom , n a k o n ženevskog k o n ta k ta jugolslovenskog i ita lija n s k a g m i-
n is tra sp o ljriih fposlova, A le k sa n d a r je izjavio k a k o n ije o p tim ističk i
ra sp o io ž en u p o g led u n jeg o v o g ishoda, je r on n ik a d a neće p riz n a ti od-
lu k u A m b asad o rsk e k o n fe re n c ije n a n ač in k a k o je to G ra n d i izloži-o.110
„ J u g o s la v iji n ije p o tre b a n n i je d a n ped alj a lb a n s k e te r ito r ije ” , n a-
glasio je, „ Ita lija i J u g o s la v ia bi treb a lo d a se s p o ra z u m e ju о p re tv a -
r a n ju A lb a n ije u ja d ra n s k u B elgiju, p ri eem u je on bio s p re m a n da
p ru ž i n a jo z b iljn ije g a r a n tije za o č u v a n je alb an sk o g iintegriteta i n ez a-
visnosti,, što je tak'ode o ček iv ao i od ,Itali'je. U koliko je p ita n je s tra n e
in te rv e n c ije s tv a r D ru štv a n aro d a, onda bi ono tre b a lo da iz a b e re d ru -
gu jzem lju k o ja bi j e pred'uzela, j e r ita lija n sk a o k u p a c ija .[Albandje] nece
b iti to le risa n a u njegovoj z e m lji.” 111
Iako je p re th o d n e , 1930. godine, često ra z g o v a ra o sa H en d erso n o m
о p ro b lem im a ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o g zb ližen ja, od fe b ru a ra 1931.
godine, k ad a je izneo ove sv o je u tisk e, pa do k r a ja n o v e m b ra iste go­
d ine, k ra lj n ije više p re d b rita n sk im p o slanikom sp o m in ja o o d nose sa
Italijo m . Od m a ja 1931. godine, k ad a je i sa M arin k o v ićem p o sle d n ji p u t
poveo o p š irn iji ra zg o v o r о ovom p ita n ju , H e n d e rso n u se činilo d a je reč
о p riv re m e n o m z a tiš ju u o d n o sim a dve zem lje, u slovljenom , kao što je
već rečen o , ekonom skom k rizom i p o tešk o ća m a k o je je ona izazvala u
p riv re d i sv ak e od n jih . M edutim , to p riv re m e n o za tišje, p re d s ta v lja lo
je, u stv a ri. p riv id n o m iro v a n je celo k u p n ih , k ak o ita lija n s k ih tak o i j u ­
g o slo v en sk ih a k tiv n o s ti n a p o lju u o b ič a je n ih d ip lo m a tsk ih k o n ta k a ta . Is-
pod te n aoko m irn e p o v ršin e, o d v ija li su se d ire k tn i, a li ta jn i p re g o v o ri
A le k sa n d ra K a ra đ o rđ e v ić a i M u so lin ija, p o sre d stv o m G vida M alagole
K ap ija, d e k o ra te ra koji je isto v rem en o ra d io na u re đ e n ju i k ra lje v e no­
ve re z id e n c ije n a D e a in ju i M u so lin ijev e v ile .112
T a jn i p re g o v o ri ju g o slo v en sk o g k ra lja i D učea n isu n e p o z n a ti ju -
go slo v en sk o j is to rio g ra fiji.113 M edutim , n eo p h o d n o je d a ti nek o lik o n a ­
po m en a. N aša d o sa d a šn ja z n a n ja о tom e z a sn iv a la su se p rv e n s tv e n o (i
110 PRO, FO 371, f 15270, С 1399/129/92. N. H enderson — A. H endersonu, 23.
februar 1931.
111 Isto.
1.2 PRO, FO 371, f 19577, R 4614/51/92. N. H enderson — S. H oaru, 17. jul
1935.
1.3 B. K rizm an, Italija и politici kralja Aleksandra, 41—58.
Služeći se jedino ovde već navedenim delima, K. St. Pavlović u delu tek-
sta koji preth o d i izlaganju о toku A leksandrovih ta jn ih pregovora, B. K rizm an
je u celini preuzeo Pavlovićevu periodizaciju razgovora M arinkovića i G randija
(sačinjenu prem a Pavlovićevim sećanjim a) koja ne odgovara u potpunosti oba-
veštenjim a što ih pruža građa b ritanskog porekla i Rakićevi papiri. Takode bi
trebalo ukazati, da je B. K rizm an koristio izvode iz knjige John Flournoy M ont­
gomery, Hungary. The unwilling Satellite, New York 1947, 245—261, koji je i
sam izostavio neke m om ente koji su mogli pružiti jasn iju sliku о toku Alekr
sandrovih pregovora sa M usolinijem.

104
jed in o ) n a p re v o d u H en d erso n o v o g izv eštaja, n astalo g polovinom ju la
1935. godine, a sačin jen o g n a osnovu zab eležen ih K a p ije v ih seć an ja. U p-
ra v o stoga što je re č о sećan jim a, a ne zapisim a n astalim tokom ra z g o ­
v o ra sa ju g cslo v en sk im su v eren o m , m c ra se säm om d o k u m e n tu p rići sa
zn a tn o više cp rezn o sti. T u o p re zn o st n alaže još je d a n m o m en at — H en-
d erse n o v tek st p re d s ta v lja p re v o d sa ita lija n sk o g i fran cu sk o g je zik a
(A lek san d ro v a izlag a n ja K api je pisao n a fran cu sk o m ) tako da se ne m c-
že p ris tu p iti p o jed in im A lek san d ro v im o b ja šn je n jim a i stav o v im a bez
c s ^ n j a n ja na izvore koji p ru ž a ju c b a v e šte n ja о d o g ađ a jim a koji su p re t-
no d ili s u s re tu ju g o slo v en sk o g k ra lja i K a p ija, kao i na one n a sta le u
p e rio d u dok su ti razg o v o ri i p reg o v o ri bili vodeni. U p ro tiv n o m , stiče
se n e p o tp u n a slika о A lek san d ro v im n a s to ja n jim a da p o stig n e sporazum
sa Italijo m , kao i о njegovoj re še n o sti da ga po sv ak u cen u o stv ari.
T a k o d e je n a o s n o v u u p o r e d iv a n ja b r ita n s k e i ju g o s lo v e n s k e g r a ­
d e u o č ljiv a n e ta č n a h ro n o lo g ija p o je d in ih d o g a d a ja , š to je u d a to m s lu -
č a ju od c d re d e n o g z n a č a ja j e r prec.izno u tv r d e n sie d z b iv a n ja o m o g u -
ć a v a d a se ja s n o s a g le d a , u s v im n je n im d e ta ljim a , u z la z n a i siia z n a li-
n ija A ^ k s a n d r o v i h n a p o r a d a d o v e d e do z a d o v o lja v a ju ć ih , a k o n e i o p -
tim a ln ih r e š e n ja , v ita ln o p ita n je s p o ljn e p o litik e J u g o s la v ije — k o n a č n o
s r e d iv a n je ju g o s lo v e n s k o - ita lija n s k ih o d n o sa p u te m s p o ra z u m a k o ji bi
b io m e c u n a r c d n o - p r a v n a o s n o v a n a k o jo j bi se d a lje iz g r a d iv a le i ra z -
v ija le v e z e d v e s u s e d n e d rž a v e .
Do p rv o g s u s re ta A le k sa n d ra i K a p ija došlo je u n o v e m b ru 1930.
g odine, k ad a m u je K api preda.o m aii poklon. koji je izazvao A le k sa n d ­
ro v p a te tič a n k o m e n ta r da je ita lija n sk i d e k o ra te r još je d in i Ita lija n
k o ji m u je n ak lo n jen , o g ra n ič iv ši svoja z a p aža n ja о ju g o slo v e n sk o -ita li-
ja n sk im odnosim a n a p ita n je b e sp re d m e tn o sti p o sto jeće n o v in sk e k am -
p a n je k o ja se o d v ija la sa obe s tra n e J a d ra n a . T ri n e d e lje p re su sre ta
M arin k o v ića i G ra n d ija u Z enevi, A le k sa n d a r je p rv o g ja n u a r a 1931.
go d in e započeo o tv o re n o da ra zg o v ara sa K a p ijem о odnosim a n jih o v ih
d v e ju zem alja. izra žav a ju ći že lju da upozna lično M u so lin ijev o m išlje-
n je о ovom p ro b le m u .114 R azlog za ovako d ire k tn o p rila ž e n je ju g o slo v e n ­
skog k ra lja K a p iju . sv ak a k o bi t.rehalo t r a / i t i i u p re d sto jeć im razgovo
rim a d v o jice m in ista ra sp o ljn ih poslova. B ila je to u je d n o i n ek a v rs ta
’sp itiv a n ja koje je m oglo p ru ž iti izvesne in d icije kako će se s tv a ri d a ­
lje ra z v ija ti.
M edutim , A le k sa n d ru su ovi razg o v o ri u Z en ev i p rv e n stv e n o p re d ­
s ta v lja li povod, a ne razlog za u sp o sta v lja n je k o n ta k ta sa M usolinijem ,
je r b ritan sk im ' p o sred stv o m s tv a ri su bile p o k re n u te sa m rtv e tacke, i
n ije li onda m oguće p re tp o s ta v iti da se u dato m tr e n u tk u m ogla isko-
ris titi p rilik a da do M u so lin ija stig n e A lek sa n d ro v a želja, izrečen a u
p riv a tn o m razg cv o ru , za zb liža v an je d v e zem lje? Š taviše, pošto se M a-
rin k c v ić sp re m a o n a p u t u Z enevu, A le k sa n d ro v ra zg o v o r sa K ap ijem
m ogao m u je d o bro doći za d a v a n je p o sled n jih in stru k c ija svom m in i-
s tr u sp o ljn ih poslova. M edutim , n ez ad o v o ljstv o ishodom ra zg o v o ra M a-
rin k o v ića i G ra n d ija , kao i p o k u šaj a te n ta ta u Z ag reb u , za koji je im ao
dokaze d a je bio o rg a n iz o v an od s tra n e I ta lije 11" u ticali su na A le k sa n d ra
114 Isto kao napom ena 112.
115 Isto.

105
 d a p re d u z m e sam , bez M arin k o v ićev o g z n a n ja i u č e stv o v a n ja , a K ap i-
je v im p o sred stv o m , p re g o v o re sa M usolinijem , sm a tra ju ć i sv ak a k o d a bi
je d in o n jeg o v o lično v id e n je sa D učeom m oglo d o v esti do k o načnog spo-
ra z u m a .
„V oleo b ih ”, re k ao je k ra lj K a p iju k ra je m fe b ru a ra 1931. godine,
„d a ra zg o v aram sa n jim [M usolinijem ] sm iren o [quietly] i isk ren o
[fran k ly ], a li m oram biti, što se m e n e lično tiče, s ig u ra n d a on zaista
n a m e ra v a d a se postigne-[sjporazum ] i ,da im a željii d a ak o je sp o ra zu m
je d n o m p o s tig n u t b u d e i sp ro v e d e n do k ra ja . M o rate s h v a titi”, n astav io
je k ra lj, „d a je d a n ta k a v u go vo r sa Ita lijo m zn ači p o tp u n u p ro m e n u
m o je [spoljne] p o litik e [.. .] S p o razu m sa Italijo m doneo bi zn a tn o više
k o ris ti n eg o bilo kafcav u sp e ša n r a t.” ”6 S ažeto, A lek sa n d ro v sta v p rem a
ju g o so lv e n sk o -ita lija n sk ö m z b liže n ju i s p re m n o s t za iztnalaženje zajed -
ničk o g je zik a sa M usolinijem , bili su sa d rž a n i u n jeg o v o j izjav i k o ja je
p re d s ta v lja la i p o ru k u i o b eć an je: „P ro m en io bih sa zad o v o ljstv o m svo-
ju c e lo k u p n u p o litik u k a d a b ih bio sig u ra n u k o n ač an i tr a jn m ir sa Ita ­
lijo m [I wo'uld ch an g e m y w hole policy w ith [pleas'ure if I w e re sui’e of
deflnfite a n d la stin g peace w ith Ita ly ].” 117
O g lu šiv an je ita lija n s k e v lad e о R ak ićev e a p rils k e z a h te v e za ra z ­
g o v o r ,sa ita lija n sk im m in istro m sp o ljn ih poslova, kao i G ra n d ije v o in-
sis tira n je , p rilik o m m ajsk o g su s re ta sa M arin k o v ićem u Ž enevi, n a j u ­
g oslovenskom p riz n a v a n ju re zo lu cije A m b asa d o rsk e k o n fe re n c ije , po k a-
zali su ju g o slo v en sk o m k ra lju d a su n jeg o v e lič n e ,poavuke D u čeu ostale
bez o d ziv a. „R ecite M us'olini[ju”, sao p štio je K api^u n a k o n M arin k o v i-
ćevog m ajsk o g ra z g o v o ra sa G ra n d ije m , ,,da J u g o s la v ia n e m ože p ri-
h v a titi d a Albanija,. slu ži I ta liji kao v o jn a baza p ro tiv n je .” 118 O b ja šn ja -
va'jući n e m o g u ćn o st p rih v a ta n ja ovog italija n sk o g fzahteva, A le k sa n d a r
se p o slu žio p a ra fra z o m M u so lin ijev e iz jav e ;iz n o v e m b ra 1927. godine,
d a je fralnctiskfo-jxigoslovenski u g o v o r „p išto lj u p e re n p ra v o u srce I ta ­
lije ” , re k a v š i d a j e ta k a v italijjan sk i odnos p re m a A lb a n iji „kao stre la
zab o d en a u n a še *srce” .
Cini s e d a je o v ak o d a to o b ja šn je n je od s tra n e ju g o slo v en sk o g su -
v e re n a p re d s ta v lja lo >ujedno i p o d seć an je ital'ijanskom d ik ta to m da je
u p ra v o lital^jaruska p o litik a u A lb a n iji p e t g o d in a tranije u slo v ila ju g o -
slo v en sk o te š n je zb liže n je sa F ran c u sk o m . D ru g im re čim a, to je m oglo
zn a č iti i n ag o v e šta j D u č eu d a ak o b/i Ital'ija izm en ila svoj odnos p re m a
n a jm a n je m ju g o slo v en sk o m s'used’u, došlo bi i do prtomelne u fra n c u sk o -
-ju g o slo v en sk im vezam a. In s is tira ju ć i i d alje n a svojoj sp re m n o sti da
p ru ž i ,sve m ogiiće .g a ra n tije о svojim n a jb o ljim n a m e ra m a , k ao i n a
p re d lo g u d a to p ita n je lično p re tre s e sa ita lija n sk im vodom , A lek sa n d ar
j e zaključUto ra zg o v o r sa K a p ijem r e č im a : ,,,Moja k o n ač n a odPuka počiva
(n a M u so lin ijev o m o d g o v o ru .”
P o sred ’stvom K apij'a stig a o je u ju lu D učeov odgovor, k o ji je i
p o red sv ih iz ja v a о M u so lin ijev o m p o š to v a n ju k ra lje v e iskrenostd 1 dob-
ro n am em o sl/i, kao d ličnoj ž e lji z a s'usretom sa j'ugosloverisk'im k ra lje m ,
sad ržav a o i ja sn o dskazan ita lija n s k i sta v p re m a Albalnij^i: Ita lija n e po-
vlačfi sv o je p ra v o v o jn e in te r v e n d je d o b ijen o 1921. godine.
116 Isto.
1,7 Isto.
118 Isto.
106
 N ak o n n ek o lik o b ez u sp ešn ih me'seci, A le k sa n d a r j e i d a lje n a sto -
ja o d a d etaljn'im dzlaganjem svojUh sp o ljn o p o litiek ih pogleda <i te ž n ji u b e-
di ГХдса kako n jeg o v a ze m lja n e tra ž l ni k o lo n ije, n i m a n d a te n a d tu -
dHm te ritö rija m a ; kako n e s to ji na p u tu ita lija n s k o j svetsko'j politici,
do'k u сe n tra 1n o ev ro p sk im p'itainjim a im a ju .zajednicke in te re s e k o je b'i
tre b a lo da ču v a ju . N jegova je d in a že lja je p o s tiz a n je Jrom pletnog spo­
ra z u m a sa Ita lijo m , k o ji bi om ogućio ,,da ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk e g ra -
n ice ostanU bez ijed n o g tnaor'užanog coveka li m itr a lje z a ”. AM, k ao i M u-
solini, bio je n e p o p u stljiv u p ita n ju oko A lb an ije, idući i do d ire k tn ih
o p tu žb i. „Ja'sno je da Ita lija n a o ru ž a v a A lbandju p ro tiv n a s ”, n a g la ša -
vao je ,K apiju, .,,dok m i p re m a A lb an iji nem am O n ik a k v ih a g re s iv n ih n a -
p n era” , da bi se o d m ah n a k o n tih reči p o v u k ao ti ublažio <ih izjav o m k a ­
ko vbi bio ,,*ushicein d a s tv o rim o o d A lb an ije, k ao što je G ra n d i jed n o m
(p red lo žio [u rjanuar'u 1931.] d ru g u B elg iju . P rih V äta li to I ta lija ? ” —
p ita o je , a li ,se i p ita o .119
U n a s tb ja n ju d a p o stig n e svoj cilj, A le k sa n d a r je, i d a lje đ rž e ć i u
ta jn o s ti sv o je p re g o v o re p re d JVtnarikovićem , očekivao d a bi p o n o v n i su -
s re t d v o jic e m inilstara n a s e p te m b a rsk o m z a se d a n ju D ru štv a n a ro d a
m oglo d o p rin e tt u b la ž a v a n ju italija n sk o g sta v a . Ovo n jeg o v o o c e k iv a n je
ga ’j e i rtikovtodilo da .napiše M arin k o v iću ,vec sporn e n u ta u p U tstv a za
razg o v o r u Zenevd. M edutim , d a j e 1 došlo do n jih o v o g su s re ta , već bi
p rv a ta č k a A lek& androvih u p u ts ta v a M ardnkoviću* bila d o v o ljn a da že-
n e v sk i ra zg o v o r n e da že lje n e re z u lta te . U ostalom , p o što je K a p i p re -
n eo Musolifni^jev jtilsk i monOlog, k o ji je , sh o d n o k ra lje v o m ra sp o lo ž en ju ,
išao od sprem nositi d a vodi p re g o v o re d o o tv o re n ih optužbd n a ra č u n
ita lija n s k e p o litik e, sasv im je ra z u m ljiv o G ra n d ije v o h lad n o d rž a n je
p re m a M arinković'u se p te m b ra 1931. godine.
A lek sa n d ar, sa sv o je s tra n e , bio j e i d a lje u p o ra n . S hodno n jeg o -
vcm p re d lo g li iz ju la m eseca о s la n jlu sv o g poverendka u Rim , koji bi
sazn ao M u so lin ijev e p oglede о d e lik a tn o m alb an sk o m p ita n ju nakon
M ariink'ovićevog n e u s p e h a u Zenevi, u p u tio je u ita lija n s k u p re sto n ic u
m in is tra d v o ra B ogoljtiba J e v tić a .120 U n jeg o v b o ra v a k u Rim'u .kralj je
p olagao v elik e n ade, tak o reći n e s u m n ja ju ć i u u sp eh n jeg o v e m isije.
I u p ra v o ta j k ra lje v op tim izam n ije izm akao Nev*ilu HendelrsOnu, ko ji
je polovinom n o v e m b ra prilsustvovao p riv a tn o j v e č e ri kod k ra lja . Bio
je n e m alo izn en a d en k a d a je p rilik o m ra zg o v o ra sa A lek sa n d ro m о b u -
d u ćn o sti JugelslaV ije k ra lj „uklondo (brushed) p ita n je Ita lije n a s tra n u
k ao da ono ,rifje s tv a m a o p a s n o s t” .121
O v ak v o A leks’a n d ro v o re a g o v a n je , u p o tp u n o s ti d ru k č ije o d onog
k o je je više p u ta p o k aziv ao u ra z g o v o rim a sa b rita n sk im p o slan ik o m ,
s tv c rilo je k o d n je g a u tis a k da k ra lj o zb iljn o ra z m išlja о sp o ra z u m u sa
Ita lijo m . N akon nek o lik o m eiseci (prividnog) m iro v a n ja izm edu J u g o ­
s la v ije i Ita lije je p o čelo n e što da se događa, p red o sećao je b rita n s k i
d ip lo m ata, a li jo š u v e k n ije znao jasn o šta bi to m oglo d a bude.
1,9 Isto.
* „Ni pocl kakvim o b jašnjenjem ne možemo prim iti intervenciju u Alba­
niji. Ona bi bila napad n a naše životne interese, na bezbednost Jugoslavije. I
najbolje garancije su slabe da um anje opasnost.”
120 Isto.
121 PRO, FO 800, f 267. N. H enderson — R. V ansitartu, 24. novem bar 1931.

107
 R a z rešen je svoje d/ileme H en d erso n je p o traž io kod G a lija, k o ji
g a je doveo u još veću n e d o u m ic u svojom za tv o ren o šću , i, za H e n d e i-
sona nejasndm izjavam a, rd a p re srediine d ec em b ra n e bi m ogao p ru ž iti
nikaikvo o b ja šn je n je , a li d a i to sao p štav a p o d uslovom d a se n iš ta ne
sp o m en e M arin k o v iću , nego je d in o k ra lju .122 „T ako p o sto ji n ešto u vaz-
d u h u , a li š ta je Vo, n e z n a n v ’, k o n stato v ao je, „jediino je jasn o d a je sve
ru k o v o d en o k ra jn jo m ta ja n stv e n o šć u kako u R im u, tak o i ov d e [. . .]
S le d stv en o tom e, nisam p o tp u n o bez n a d e d a n ešto m ože p ro izaći iz G a-
lije v e m d sterije.”
U vek sg re m a n d a s tv a r i p o sm a tra u n jih o v o j sv eu k u p n o sti, H en ­
d erso n je р т е tfpostav 1jat> jda je uzdržaruost i k ra lja i G alija, d o ta d a s tra -
na n jeg o v im razgovoriim a sa n jim a, bila u slo v lje n a n eo p h o d n o šću d a se
ju g o s lo v e n s k o -ita lija n sk i p re g o v o ri sačUvaj'u u ta jn o s ti od F ran c u sk e.
S v e sta n u k o lik o j merd b i »francusko n a slu ć iv a n je da se r a d i n a sp o ra -
zUmu d ve jadram ske z e m lje n au d ilo ra z v o ju d o g ad aja, H e n d erso n , iako
je im ao G alijev o o d o b ren je, n ije želeo p o k re ta ti :to p ita n je n i ,pred ju -
go slovenskim k i'aljem .123 D osledan sv o jo j o p rezn o sti, on je sv e do k ra ja
m a rta 1932. godine, čak ,i sv o ja z a p a ž a n ja isaopštavao V a n s ita rtu u v id u
p riv a tn ih p isam a, a n e u o b lik u zvainičnih iv z e šta ja . K od eam og Vamsi-
ta r ta d o b ije n a sa o p šte n ja izazvala su „v e lik u lju b o p itljiv o st šta sv e to
znači i čemU to vod'i?” M e d u tim , n ije delio H e n d erso n o v o p tim izam , os-
ta'jući k a o i uv ek u z d rž a n do k ra jn je g dshoda. „Isk iistv o m e n e čini is-
p 'u n jen im n a d o m ”, sao p štio je H e n d erso n u , ,,a tak o d e se plašim i k r a j­
n je g fra n c u sk o g poteza [ako se sv e b u d e saznalo] u p o g re šn o m p ra v cu ,
ali ip ak n isa m jo š izgubio n a d u u z d ra v ra z u m ” , odgovorio je n a n je m u
sv o jstv e n n a č in .124
N ije bila tačn a H em dersonova p re tp o sta v k a da je v re m e n sk i ro k
k o ji m u je Gald naznačio bio u slo v lje n G ra n d ije v im b o ra v k o m u A m e-
rid i.125 I k ra lj i G ali su čekali ishod J e v tić e v o g b o ra v k a u R im u. M ed u ­
tim , i o v aj p o k u ša j je im ao isto v e tn u su d b in u kao i sv a o sta la Jugosio-
v en sk a n a e to ja n (j a da se dode do D učea — |M usolini ndje p rim io J e v -
tić a .126 A le k sa n d a r je bio veom a n e z a d o v o lja n zbog očiglednog ita lija n ­
skog odfugovlačenja d a p re g o v o ri b u d u n a s ta v lje n i. G ali je sad a p o stao
n e p o sre d n a veza M usO linija i ju g o slo v en sk o g k ra lja u ovim p re g o v o ri-
m a 127, ia(ko K a p ije v a p o sre d n ič k a uloga još u v e k n ije p re sta la .

122 Isto.
123 Isto.
124 PRO, FO 800, f 267. R. V ansitart — N. H endersonu, 1. decem bar 1931.
V ansitart nije gubio iz vida kom pleksnost jugoslovensko-italijanskog prob-
lema koji je još vise kom plikovala činjenica da je sve m oralo biti strogo ču-
vano od Francuske, ali to m u je ujedno i poslužilo da u svom privatnom pism u
N. H endersonu da oduška svom nezadovoljstvu francuskom politikom : „Fran­
cuska politika koja me seća na psa u jaslam a, što niti seno jede niti ga drugom
daje (the French dog-in-the-manger policy), kada je reč о ugovorim a i njenim
ustupcim a, oduvek me razljućuje i nadam se da kada [Francuzi] budu došli
ovamo [na ekonom sku konferenciju početkom 1932.] da pregovaraju о carins-
km i tarifam a, neko će im to reći vrlo jasno i razgovetno i saopštiti im da to
treba da prestane.”
125 Isto kao napom ena 121.
126 Isto kao napom ena 112.
127 Isto.

108
 B rita'nsld poislanik n ije o d u sta ja o od s W jih n a m e ra da s a z n a šta
se sk riv alo iza n a g o v e šta ja k o je je d o b io i od k ra lja i od Gali'ja. D ržeći
se te rm in a ..polovina d e c e m b ra ” za d o b ija n je p b eć an ih in fb rm a c ija od
italija n sk o g poslani/ka, H en d erso n je već 27. d ec em b ra zatražio o d g o v o r
n a Isv oje p ita n je p o stav ljen o u n o v e m b ru . G ali j e p rv o p o k u šao da iz-
beg n e razg o v o r, n a g la ša v a ju ć i kako je u v ek bib ,,s>trahovito in d isk re -
t a n ” k ad god je ra zg o v arao sa b rita n sk im kolegom , a li je ip ak stav io
H e n d erso n u do z n a n ja da ,.u svakom m o m en tu m ože do b iti v e sti [iz
R im a] k o je bi m ogle s tv a r [ju g o slo v en sk o -italijan sk ih odnosa] k o n ačn o
z a k lju c iti ili o d ložitl do g rčk ih k a le n d a ” .128 I p o re d p rv o b itn o g izgova-
ram ja n a sopstvenU p re te ra n u in d isk re tn o st, G ali je ip ak .„n ap rav io
je d n u z a p a n fu jtic u p rim e d b u — da je to v eć Ы1о d o ta k n u to u av g u s-
t*u i da id e svbm e z a v rs e tk u ” . K oliko ,god da je bio izn en ad en , H e n ­
d erso n n ije ni p o k u šav a o da p o tra ž i ob jašn jen 'je n a ju g o slo v en sk o j s tr a ­
ni. O pred elio se za če k an je n ag o v ešten o g (ra sp le ta .
K ra je m d ec em b ra G ali je bio1 p o zv a n u Rim g d e je im ao poje-
d in a a n e ra z g o v o re i sa G ra n d ije m Д sa M usolinijem , о čijim je re z u l-
ta tim a obavetetib A lek sa n d ra k ra je m ja n u a ra 1932. g o d in e 129 p rilik o m
afudijenci^je kojti je u svom izv ešta ju MusOldni'j'u n azv ao „ d ra m a tic n o m ” .130
..I bila j e d ra m a tič n a ”, sao'pštio je A le k sa n d a r K a p iju u fe b ru a ru , „ je r
G ali je došao p re p u n sebe [very p leased w ith him self], sa o p šta v a ju ć i
da dohos'i te k s t celoktapnog sporaz'um a. Na m o je p ita n je šta je re če-
no о A lb an iji, am b a sa d o r rni je odg<ovorio da se Ita lija h e m ože niikada
o d reći svo,j ih p ra v a u tom pogledu. A to je bila je d in a taoka ti kojoj
sam tra ž io da Ita lija pop'usti. Bio sam sp re m a n ,da se pov'inujem u svim
osta^'m tačk am a [u ita lija n sk im z a h te v im a ]” .131 S obzirom n a d a lji ra z -
voj d cg ad aja, o v a G a lije v a a u d e n c ija ,je rujedno p re d s ta v lja la p re k re tn i-
cu u d aljim A lek sa n d ro v im p re g o v o rim a sa Italijo m , ali 5 uvod u k a s-
n ijii p ro m e n u b rita n sk o g sta v a p re m a jiu g o slo v en sk o -italijan sk im o d -
nosim a. A le k sa n d ru je postalo jasn o da je nem oguće p o stići sp o razu m
sa Italijb m p u tem ličn ih ta jn ih p re g o v o ra, a -bez S tra n e po tp o re, k o ju
je u tom slličaju m ogla prfužiti V elika B rita n ija. dok je, sa s v o je s tr a ­
ne. F o rin j Ofis bio u m ogućnosti da ja sn o sag led a i ju g o slo v en sk i i ita -
lija n sk i stiav n a je d n o j stra n i, a n a d ru g o j je säm o p o sto ja n je tajm ih
p re g o v o ra u k a z iv a lo na jfagoslovensku s p re m n o st da se p o stig n e <spo-
ra z u m s a Itafijo m .
A le k sa n d a r je ,polov<inom fe b ru a ra isk o ristio H en d erso n o v o p ri-
svlstvo n a Гибки -kod foneza P a v la i u poznao ga sa d e ta fjim a svog i G a-
lijev o g ra zg o v o ra. M edfutim , n ek e od tih p o je d in o sti k o je je k ra lj in-
te rp r e tira o kao d elo v e svog izlag an ia. p re d sta v lja le su и stv a ri ßtustinu
njegoV ih p o g led a i p re d lo g a iznošenih tokom p re th o d n e god'ine K ap i-
jev im p o sred stv o m M usolindjii. što u k a z u je ,da je A le k sa n d a r bio sp re -
m<^n da otvtoreno z a tra ž i britan sk ta p o d ršk u . ali n e i potp tm o o tv o re n ih
k a r a ta .132 Za sam og H e n d erso n a k ra lje v j stav o v i n isu z n a tn o m e n ja li
1:8 PRO, FO 800, f 267. N. H enderson — R. V ansitartu, 18. decem bar 1931.
,M PRO, FO 800, f 267. N. H enderson — R. V ansitartu, 19. feb ru ar 1932.
130 Isto kao napom ena 112.
,J1 Tsto.
152 Iznoseći N. H endersonu tok svog razgovora sa Galijem, A leksandar je
rekao: „Ja sam m u kazao da sam sprem an da dam garantije koje bi и najve-

109
n jeg o v o jm š lje n je о A leksandrovO j sp re m n o sti da p o stig n e >sporazum
sa Italijo m , a li su sad a bili p rv i p u t sa ž e to izn eti u jedno^j celini, a u
k o n te k s tu u kom e su bili d ati, im ali su d aleko veću v až n o st i težin u
cd sp o ra d ič n o izn etih pogleda koji su se p ro v lač ili k ro z H ender'sonove
izvešta'je.
S u š tin a G alijevog odgovora, kak o j'u je A le k sa n d a r p re d sta v io ,
b ila ,je da će Ita lija g a ra n to v a ti J u g o s la v ia n je n položaj .na dalm atitns-
koj o b ali i blagO naklono g le d a ti (favo'ur) n a n je n o š ire n je ka jegejskoj
obali, po ita>ijansk!om m išlje n ju , p rav o m jugoslovenskom pom orskom
izlazfu, all j e J u g o s la v ia m o rala o s ta v iti Ita liji p ra v o d a Vojno in te r-
v en iše u Albatnir/i, ako bi se u k azala p o treb a . ,,Na o v a k a v o d g o v o r” ,
re k a o je k ra lj, '„izg'ubio sam n erv e. R ekao sam poslaniiku da je Ita lija
p iiz n a la dalm atinfsku obal'u m iro v n im ugovorom , da J u g o s la v ia nem a
a m b icija da se širi egejskom obalom n a ra č u n G rčke, a ponovo sam stavio
do z n a n ja da ita lija n sk a vojlna intei’v e n c ija u A lb a n iji neizbežno zn a-
či ju g eslo v en sk o p ro tiv d e jstv o . To je k ra jn je b e sk o risn o d o laziti к m e-
n i s<a .tako ništavm im i u z a lu d n im pred lo zim a. Bio sam s p re m a n ” , n a -
glaisio je A lek sa n d ar, ,,da se p re ć u tn o složim sa .sadašnjim položajem
Italijje u A lb a n iji, a li n e i sa u slo v im a k o ji bi sa d rž a v a li ita lija n s k u
v o jn u a k c iju u toj /zeml;j i.”
G o v creći о G alijli, k ra lj je k o n sta to v a o da .je ita lija n sk i p o slam k
im ao ,,to lik o stila da se tobože jx>stidi (som ew hat ab ashed) i za p ita o je
ak o b*i moga/o n a s ta v iti razg o v o re sa J e v tić e m ”, sa čim e se A le k sa n d a r
složio, s tim <sto je k ao je d in i u slo v p o sta v io z a h te v da k o n ač an ju g o -
s 'o v e n sk o -ita lija n sk i sp o ra zu m n e b u d e u p e re n p ro tiv F ra n c u sk e . T a-
k o đ e n ije im ao n ik a k v ih p rig o v o ra n a d a lje o d rž a v a n je ju g o slo v en sk o -
-b u g a rsk ih v eza.133
U p o g ledu ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa H e n d erso n je od sa-
m og pccet(ka svog b o ra v k a ;u B eo g ra d u bio u b ed e n d a je n o rm a la n i u s -
p ešan ra z v o j J u g o sla v ije po čiv ao u n ajv eć o j m eri n a n jen o m sp o ra z u m u
sa Ital'i'jom 134, i n ik a d a n ije sU m njao u k ra lje v u sp re m n o st da se n a -
ćoi mogućoj m eri obavezivale (the m ost binding) Jugoslaviju na poštovanje al-
banskog in tesriteta i nezavisnosti; Ju g o sla v ia nem a želje niti za sticanjcm te-
rito rijaln ih dobara na račun Albanije niti da se m eša ili posreduje u albanskim
u n u trašn jim stvarim a; sprem an sam da dam Italiji najpovoljnije koncesije, eko-
nom ske i druge i da navedem m oju zem lju da prihvati jedan sporazum koji u
svom k rajn jem ishodu znači 80°/o preorijentacije jugoslovenske spoljne politike
(tj. zavisnosti od F rancuske — prim . H endersona). Ali pre preduzim anja tog ko-
raka, m oram biti siguran da su nam ere Italije apsolutno iskrene, otvorene i
poštene i da će sporazum biti konačan i dugog tra ja n ja (tj. neponavljanje Rim-
skog p ak ta — prim . H endersona).” (Isto kao napom ena 129.)
133 Isto kao napom ena 112.
134 N. H enderson је i uvođenje šestojanuarske d iktature sm atrao posledi-
com nerešenih jugoslovensko-italijanskih problem a. „Italijanska opasnost je ta,
koia jc povrh (superim oosed) u n u tra šn je e nesklada proizašloe iz desetogodiš-
njeg p arlam entarnog režim a, dovela jugoslovensku naciju u celini da uprkos iz-
raženoj sklonosti prem a konstitucionalizm u, prihvati bez izrazite ozlojeđenosti
ustanovljenie kraljevske d ik tatu re i da čeka na njen ishod bez p reterane nestrp-
liivosti”, pisao ie b ritan sk i poslanik u B eosradu u svom eodišnjem izveštaiu za
1929. godinu. (PRO, FO 371, f 14443. С 1441/1441/92.)
Svestan opsega jugoslovensko-italijanskih privrednih veza i m ogućnosti
ekspanzije, koju je jugoslovensko tržište pružalo Italiji, H enderson se pitao:
„Koji su italijanski k ra jn ji ciljevi? Ona je već daleko vise zaradila ekonom skim

110
 godi sa M usolm /ijem . P a ip ak je n a jja č i utLsak n a n je g a p sta v ila vk ra -
lje v a odPučnofet !d a dode do sp o ra z u m a sa Ita lijo m . <,,BiO sam za d iv lje n
i ,zap an jen opsegom i step en o m n jeg o v e sp re m n o sti d a saseče sv o je f r a n ­
cu sk e veze Viprkos fran cu sk o m n o v c u ”, pisao je H e n d erso n V a n s ita r­
tu . P o red ovog u tisk a , za n je g a je od po seb n e v a ž n o sti b ila icinjenica
da rn'u ,je A le k sa n d a r u p a d ljiv o (obviously) staV ljao do z n a n ja kak o
осе*кије da bi b rita n s k a v la d a m ogla u ze ti u češća и celoj s tv a ri. M e­
d u tim , p rv i p u t n a k o n d v e godine svog b o ra v k a и Ju g o sla v iji, Д е ^ е г -
sdn n ije bio s p re m a n da p ru ž i n ik a k v a o h ra b re n ja и tom ipravdu, sm a t-
ra ju ć i da bi za V elik u B rita n iju bilo n a jb o lje d a d o k se n e sa g le d a ju
sv e tešk o će i mog*ucnosti povol^jnog ishoda, o s ta n e po s tra n i.135
U p rk o s rezervisa<nosti k o ju je H e n d erso n ispoljio .и p o g led u b ri­
ta n s k e p o ’d rsk e A lek san d ro v im p reg o v o rim a , k ra lj n ije o d u sta ja o od
od.luke da n ag o v ori V el'iku B rita n iju da se p rih v a ti p o sred n ick e, a sled -
stv en o to m e i ipokroV iteljske uloge. Iako je m oguće >da ^ u se n je g o v a
ra z m išlja n ja za sn iv a la n a p re tp o sta v c i da bi ju g o slo v en sk o o b ra ć a n je
U jed in jen o m K ra lje v s tv u и n a jv ita ln ije m p ita n ju ju g o slo v en sk e .spolj­
n e p o litik e za o v u silu p re d s ta v lja o u je d n o i dokaz d a n je g o v a zem lja
n e m ože b iti и p o tp u n o s ti p o d re d e n a F ran c u sk o j, k a d a ona, F ra n c u sk a ,
n ije v o ljn a da zbog sv o jih in te re sa p o tp o m o g n e ra z m rš a v a n je ju g o slo -
v e n sk o -ita lija n sk o # k lu p k a. S obzirom n a b rita n s k a n a s to ja n ja tokom
1930. g o d in e и slab l'jen ju ju g o slo v en sk ih veza sa FrancU skom , o tv o re n o
tra ž e n je b rita n s k e pom oći m im o fra n c u sk o g sav e zn ik a, m oglo je zn a -
čiti i m o g u ćn o st p o stiz a n ja e<ngleskog cilja, koj'i su и F o rin j o fis u n az -
v ali „razbijanjjem sv ih ja ja и fra n c u sk o j k o rp i” .136
K ra je m m a r ta 1932. g o dine A le k sa n d a r je pozvao H e n d e rso n a da
bi g a obaves/tio о d aljem ra z v o ju d o g a d a ja .137 R azlog za o v a j s u s re t p re d -
s ta v lja o je M U solinfjev odgo v o r na A lek sa n d ro v e sta v o v e о sp o ljn o j po­
litici. D ru štv U n aro d a, o d n o sim a sa F ran c u sk o m , ju g o slo v en sk o j u n u t-
ra š n jo j i ek o nom skoj p o litici i о A lb an iji. U vezi sa A lb an ijb m , kljU čnim
.pitanjem sVih rju g o slo v en sk o -italijan sk ih p re g o v o ra tokom p o sle d n jih
g o d in u d ana, A le k s a n d a r je p o ru č io M u so lin iju : „ J a sam s p re m a n da
g a ra n tu je m sa Ita lijo m ,njen in te g ritc t, 3k>bodu i n e z a v isn o st и n a jv e ć e in
m ogućem ob:im u i čak bih voleo k a d a bi ße tre ć a sila, kao V elik a B ri­
ta n ija , p riđ ru ž ila ,tim g aran itijam a.” 138
šireniem и Jugoslavifi neero što je stekla prosipajući [novae] и albanske gudu-
re?" (Isto kao napom ena 129.)
Istovrem eno kada ie b ritan sk i poslanik iznosio ova svoja razm išljanja, ne-
što slično ie rekao i A leksandar K apiju: „Izuzev и slučaju ra ta protiv nas, kada
bi ona bila vrlo koristan m ostobran, Albanija ne može biti od bilo kakve ko-
risti Italiji. Ona bi bila koloniia od sam og sten ja i kam enja, dok ja mogu po-
nuditi Italiji m nogo bolju koloniju od nekoliko m iliona stanovnikal sprem nih
da kupe и Italiii sve što žele. Ukoliko vise razm išljam о tome, sve m anje ra-
zum em M usolinijevu nesprem nost da prihvati ovaj veličanstven (m agnificent)
projekat, koji bi doneo n apredak obem a zem ljam a i m ir Ervopi.” (Isto kao na­
pom ena 112.)
135 Tsto kao nanom ena 129.
154 PRO, FO 371. f 14446, С 9233/1145/95. R. V ansitart — V. Tirelu, 14. de-
cem bar 1930.
137 PRO, FO 371, f 15994, С 2746/57/92.
138 Isto kao napom ena 112. Celokupan tekst predloga v. B. K rizm an, Ita­
lija и politici kralja Aleksandra, 49—50.

Ill
 U v cd n i deo svog .izlaganja p o slan ik u p o te n c ija ln e treć e sile u
n jeg o v im p reg o v o rim a, k ra lj j e k o n cip ira o tak o d a je H e n d erso n bio
.ubeđen k ak o su ja z g o v o ri p re k o nezv an ičn o g posredn'ilka započeli tek
p risp e ć e m DučeovOg o d g o v o ra i da ju g o slo v e n sk i k ra lj n ije bio lično
preteralno zad o v o ljan što su oni im ali tako n o zv an icn u form 'u. A lek ­
sa n d a r je to obljašnjavao M usolinijevim načinom p re g o v a ra n ja , p o p u t
p re g o v o ra sa V afikanom 1929. g odine, kolj i su tak o d e bili v o d en i m im o
z n a n ja ita lija n s k ih m in is ta ra .139 O vim se k ra lj želeo da, sa je d n e s tra n e ,
p r ik r ije č'injen'icU d a je on bio taj koji je isk o ristio K a p ijev o p ris u s tv o
y.a m zg o v o re m im o sVih b rlta n sk ih in te rv e n c ija u k o rist ju g o slo v en sk e
sttr?ine 1930. godine, j e r je to sv a k a k o m oglo u slo v iti britainsko odbi-
ja n je da se prihvatd po sred n io k e uloge. Na drugoij stra n i, o n je m orao
o b ja s n iti ra d i čega je u .fe b ru a ru 1932. godine sao p štio H e n d e rso n u da
0 ovim |> itanjim a -ne ra z g o v a ra sa M arinkovićem , pošto o v aj n ije bio
u p u ć e n u p o s to ja n je p reg o v o ra.
S o b zlrom na M arin k o v iće v i H e n d erso n o v m eđU sobni odnos, is-
p u n je n o b o stran im p o što v a n je m n ap o ra i d ip lo m a tsk ih sp o so b .io sti p r-
vog i p riličn o v e lik e o tv o ren o s'ti i p re d u s re tljiv o s ti drugog, A leksajndar
je m o ra o k o n ač n o u p o z n a ti i svog m in istra spolijriih poslova sa p lan o -
v im a ko je je im ao.140 Na ovaij ,način on je p rip re m io teretn za sa o p šta -
v a n je M u so lin ijev o g o d g cv o ra u celini. N jegova sušt.ina141 se m ogla gve-
sti na tra tack e : a) Ita lija i J u g o s la v ia p re u z im a ju zajed n ičk o g a ra n to -
v a n je a lb a n sk c g in te g rite ta ,i .nezavisnosti; b) J u g o s la v ia p riz n a je p re -
m oć (p rev alenza) 'italijan sk ih in te re sa u A lb a n iji kaiko je bilo p re d v i-
deno tira n sk im u g o v o rim a i rezo lu cijo m A m b asa d o rsk e k o n fe re n c ije i
c) Ita lija n e ć e p re d u z im a ti u A lb a n iji n ik a k v e a k c ije .W je bi m ogle b i­
ti n a u š trb ju g o slo v en sk ih in tere sa .
S m a tra ju ć i da j e p rv a tačka sa đ rž a v a la u p ra v o emo za ßta se i
sam zalagao, A le k sa n d a r je nag lasio kako se ,,ne m ože n ik a d a složitj. d a
p riz n a u sp o ra z u m u p red o m in a c iju [p cdvučeno u o rig in alu ] ita lija n s k ih
in te re sa fu A lb a n iji” . On je bio sp re m a n da p riz n a važnolst t ih in te re s a
1 da ih pošftuje, a li je odlučio da u koliko .MusoTini b u d e y o lja n d a m u
izađe u su sre t, b iće sp re m a n d a o d m a h po tp iše sp o razu m .
N e p o k cleb ljiv u n a m e ri da p r d c b ij e b rita n sk u p o d ršk u , A le k sa n ­
d a r je sao p štio H e n d e rso n u da je M u solini bio p ro tiv n jegovog p re d lo -
g a о ukl^jučivarvju V elike B ritan i'je kao treć e g a ra n tn e sile u p o g le d u
A lb an ije, s tim što je sv o j p re d lo g p re d sta v io u d ru g o m sv e tlu . O n je,
p re m a stopstverrom tv rđ e n jii. saopš'tio M usolinijU d a je z a b rin u t zbog
m ogućeg p o g rešn o g fu m a č e n ja ju g o slo v en sk o -'italijan sk o g sp o ra z u m a sa
a lb a n sk e stra n e , kao i u tis k a k o ji bi on izazvao и sv etu , da se iza n je ­
g a k rije ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk a deoba a lb a n sk e te rito rije . S to g a bi
voleo da n ek a d ru g a sila, и čiju se n ep ristra sin o st i l'ičnu n eza'in tereso -
vanois>‘j n e m ože s u m n ja ti, a to bi m ogla b iti sam o V elika B rita n ija ,
b u d e supotpisJni’k ovog sp o razu m a.
S o b zircm da 'je ju g o slo v en sk i k ra lj sao p štio sv o je p re d lo g e K a-
p iju k a d a je već bio o d lučan и n a m e ri da se o b ra ti V elik o j B rita n iji,
m Isto kao napom ena 137.
140 PRO, FO 800, f 267. N. H enderson — R. V ansitartu, 30. m art 1932.
141 M usolinijev odgovor и celini v. B. Krizman, Italija и politici kralja Alek­
sandra, 51—52.
112
n jeg o v p red lo g о trećo j potp isn ici, cini se, bio je n eo p h o d a n kao još j e ­
d an a rg u m e n t u d aljem u b e d iv a n ju b rita n sk e v la d e u n jeg o v u lo ja ln o st,
j e r bi bilo k ra jn je n aiv n o čak i p re tp o s ta v iti da bi M tisolini p rista o na
pris'ustvo V elike B r'itam 'je u ja d ra n sk im vodam a. Za D učea bi ,to zn a -
čilo p re tv a ra n je O tra n ta u ja d ra n s k i G ib ra lta r, več'ito pris'ustvo sile
ko'ja b i n ep re k id n o gušila bilo .kakve ita lija n sk e a s p ira e ije U tom d elu
sv eta, sledeći sv o ju p o litik u z a sn o v an u na ra z o ru ž a n ju i ra v n o te ž i s n a -
ga. O čigledno je da se rad'ilo о sm 'išljenom m a n e v r’u da se B rita n c im a
p okaže k o ja je s tra n a uz n jih , je r u želji da o ö tv ari svo'je nam ere, k ra lj
sv ak ak o .nije o k levao da saopstii M u so lin ijev ka'teg o ričan s ta v : ,,S m at-
ram re p o ž e ljn im d a b ilo k o ja tre ć a s tra n a uzm e u češća u p o tv rd i ja d -
ra n s k ih sp o razu m a. Naß sm o d v o jta a na J a d r a n u i bol je je d a n ek o
tre e i ne g u ra t'u svoj n o s.” 142
K ral'jeva u p e m o s t se, m im o n jegovog o če k iv a n ja, su k o b ila sa H en-
d.erscnovom o p rezn o šću . Na n jeg o v p red lo g о V elikoj B rita n iji kao su -
potpdsnioi, britainsfci am b a sa d o r je odgovorio da n e vidi razloga ra d i
čega ne bi u p ra v o A lb an ija bila u k lj:u cena u p o ^pisivanje ugovora. K o-
l.iko god da je H e n d erso n u ra n ijim razg o v o rim a. kako sa k ra lje m , ta ­
ko i sa svoj im in o stra m m -kolegam a i lju d im a u F o rin j ofisU, za stu p a o
i v a tre n o b ra n io ju g o slo v en sk e in te re s e 143, sad a je bio u situ a e iji da
73Jstupa b ritflnske, slro g o vodeći ra č u n a da u s p le tu po 1iti čko-eko no m s -
k ih p.roblem a k o je je donela velika p riv re d n a kriza, a posebno u P o-
d u n a v liu . n e o teža svo'joj v lad i ionako zam i-senu situacijU u c e n tra ln o j
E v ro p l ciji s*u v/inovniei b ile Ita lija i N em ačka.
D rugim re čim a ako bi se u tre n u tk u k ad a je p o k u šav a la da sa
F ran c u sk o m sred i ek o n o m sk o -p o litič k a p ita n ja s re d n je E vrope n a su p ro t
гетаско -п ^аИ јап 5 1 кт te ž n ia m a . o tv o re n o pniklon'ila sp o ra zu m u Ita lije
i J u g c s la v i’je, k ro je n o m iza fra n c u s k ih leda, V elika B rlitanija bi bila
p ris'iljena da učinii ono cega s u se k lo n ile gefneraeije i generacbje b ri-
142 Tsto kao napom ena 112.
,4} U svojim m em oarim a H enderson se sećao jedne posete H judžu Daltonu
koji ga ie predusreo rečim a: „Zdravo. stieao je pro-Jugosloven [...1 N ikada ni-
sam zaboravio kako me je to naliutilo iako nije bilo izrečeno sa zlom nnme-
rom. Ja sam bio [podvukao N. H.] pro-Jugosloven, ali ne zbog iugoslovenskih
lepih očiju [podvukao N. H.] već stoga što sam bio duboko ubeđen da ie ost-
varenie najpovoljniiih uslova za veze naše dve zemlje bio itekako važan britan-
ski interes. U suštini, nezavisno od ličnih razloga. uvek sam ostao i ioš uvek
sam pro-Jugosloven.” (N. H enderson, Water Under the Bridges, London 1945, 171.)
H endersonovo pro-jugoslovenstvo spom inie i R. Strauch, Sir Nevile Hen­
derson, Britisher Botschafter in Berlin von 1937 bis 1939, Bonn 1959. „Henderson,
koii se toliko onirao preuzim anju poslaničkog položaja u Beogradu, postao je
jedan od najjačih zagovornika jugoslovenskih interesa. Izm edu kralja Aleksand-
ra i britanskog poslanika razvilo se .intim no p rijateljstv o '.” (24)
Povodom Hendersonovog naim enovania za novog britanskog poslanika u
Beogradu, Đurić je iz Londona izveštavao M arinkovića da „Henderson spada me-
du istaknutije engleske diplom ate. za koga se u Forin ofisu sm atra da de imati
dobru karijem . On je već počeo da se upoznaje sa našim stvarim a i u tom radu
pokazuje mnogo volje. Izgleda mi da može biti koristi od H endersonovog rada
u Beogradu, jer on dolazi na svoju novu dužnost sa uverenjem u buduenost na-
še zem l’e i sa dosta razum evania za naše nrilike.” (DASIP, Londonsko poslan-
stvo, 1929. f TI/14, Đ. Đurić — V. Marinkoviću, 27. novem bar 1929.)
О ličnosti Nevila H endersona i njegovom bavljenju u Beogradu opširniie:
M. M. Stojadinović, Ni rat ni pakt, Jugoslavija izmedu dva rata, Rijeka 1970,
268—269.
113
 ta n sk ih ,poli'tičara — da p re u zm e n a sebe 'ugovorne o b av eze u .Evro­
p i, a li i da ‘u jed n o b u d e n a ru s ila c ev ro p sk o g e k v ilib riju m a . O čigledno,
ako je treb a lo m anevrisatd u so’p s tv e n u k o rist, A le k sa n d a r je m ogao
p redviideti reakc*i|jie d ru ^ e stra n e , ali k ad a j e bilo p o tre b n o u p o tp u -
nostii i o b je k tiv n o sag led a ti m o tiv e za i p ro t‘iv n ečijeg p ritic a n ja J u g o -
s ’a v iji u pom oć, tu n ije bio u s ta n ju da p re m o sti m ede so p stv en o g a ta -
,ra, ili tačn ije, ličn ih in te re sa i ciljeva.
K ako p re d lo g о A lb an iji n ije n aišao n a odziv kod H e n d erso n a,
jHjgoslovensiki su v e re n je p o k u šao sa d ru g ’im p ita n je m k o je je gotovo
u v ek bilo p ris u tn o u n jih o v im ra zg o v o rim a i о kom e je britanskri pos-
lan ik znao n aširo k o ipričati već pri p rv o m nj ego vom pom en'u — hoće
li p o tp is iv a n je ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o g sp o razu m a ozbdljno n a lju titi
(effend) fra n c u s k u vlad u . H en d erso n se složio da bi F ra n c u sk a v ero -
/v atn o ’ iz sam oljtablja uzela za z 1® bilo k ak v o p rib liž a v a n je dve zem lje
,koje n e bi bilo pod n jen im p c k ro v ite ljstv o m . Pomisltivšii da je ovoga
.p'uta ra zg o v o r krelnuo u željenom p ra v eu . A le k sa n d a r je dzjavr‘n da ono
što p re d s ta v lja srž celog p ro b lem a (w h ere th e shoe re a lly pinched) je -
s te činjen'ica što je F ra n c u sk a u m n o g ’m ozbiljmjm prbblem iim a koje je
že le la d a reši sa Ital'ijom , p o s m a tra la Ju g o slav ! ju kao k o risn o g p io n a
u n a v o d e n ju Ita lije da p rih v a ti n je n e uslove. Ali. k ra lje v a iprocena sa­
g o vorn.?koVe s p re m ^ o sti da n asta v i već uo b ičajem m načinom da u k a-
.ZUje n a n eo p hcdriöat ra z d v a ia n ja Ju g o sla v ije od FrancU ske, bila je po-
g re š n a . H en d erso n m*u je, istina, odg o v o rio da on n e rnože u p o tp u n o sti
p re d o č iti sebi sve što je k ra lj rekao, ali da n jem u . n a p ro tiv , izgleda
,da ,ie g lav n a s tv a r u tom e da li je J u g o sla v ija a d u t u fra n c u sk im ru -
k a m a ili je o b rn u to , F ra n c u sk a jugoslovenskO n a jja č e sre d stv o z a stra -
Š iv an ja u jugdslovensfoo'j ig ri sa Ita lijo m .144
Da je H e n d erso n o v o re z e rv isa n o d rž a n je bilo o p ra v d an o . p o tv r-
d ivao je i sta v F o rin j ofisa. ,U b rita n s k o m M inistarstV u sp o ljn ih p o s­
lo v a se s m a tra lo d a 'M usolinijev n a c rt 'ugovora n ije delovao m nogo oh-
ra b ru ju ć e s o bzirom n a in s is tira n je n a jugoslovenskom p riz n a v a n ju re -
z o lu cije Ambasiad<oriske k o n fe ren c ije. U slu č a ju d a D uče n e p rih v a ti
A lek sa n d ro v zahtev, ‘u L on d o n u nisu m ogli sag led a ti na koji način bi
m ogao bitli p o stig n u t bilo ikakav n a p re d a k u p reg o v o rim a, je r se uop-
šte n iie su m n ja lo da je o d h ’ka iz n o v e m b ra 1921. g o d in e p re d s ta v lja la
n esa v la d iv \i p re p re k u u pribl'ižavanj'u dve zem lje.
U jed n o se č in ilo ja sn im da IVFusolini ne bi prihvatrio a lb an sk o u-
češće U jkigoslovensko-itald janskom isporazum u k a k a v bi o d govarao
A le k sa n d ru . PoJstavljalo se tak o d e p ita n je da li je j'ugoslovehska vlad a
b ila sp re m n a da se o d re k n e F ra n c u sk e i saveza sa njom , koji je tr e ­
b alo da b u d e o b n o v lje n k ra je m 1932. godine. Ü koliko bi došlo do n je-
gove o b n o v e, on bi p re d sta v lja o o zb iljn u za’p re k u JjugoSlovensko-itali-
ian sk o m zbližertj'u oko a lb an sk o g .pitanja. O tu d a se n em eta o zak lju čak
d a n e bi tre b a lo g a jiti n e k u n ad u d a bi postojecim „ z ao b ilazn im ” n a -
činom m ogao biti p o s tig n u t u speh u o b lasti ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o g
sp o ra z u m e v a n j a .145

144 Isto kao napom ena 137.

145 PRO, FO 371, f 15994, С 2746/57/92. Balfurova beleška od 25. aprila 1932.

114
 G vido K api, k o ji je i p o red G alijev o g u k lju č iv a n ja u p reg o v o -
r e d v o jice dvkta'tora ostao posredndk izm edu R im a i B eograda, p re d ao
je 1. «aprila A lek sa n d ro v odgovor, a li n ije dobio D u čeo v .146 (Ovo je u je d ­
no bio i p o sled n ji p u t da je M usolini k o ristio K a p ija za p re g o v o re sa
A lteksandrcln.) G ali je, k ao što je u ra zg o v o ru ea H endersonO m n ag o -
v estio , već bio pozvan u V e n eciju k ra je m .m arta, kako bi dobio nove
ünstrUkdifje, p o što je od tog tre n u tk a o n preu zeo u lo g u izv eštača obe
s tra n e .147
R e z u lta t Galifjevog je d n o m ese čn o g b o ra v k a u Ita liji H e n d erso n
n ije saznao od k ra lja . G ali m u se d ire k tn o o b ratio , sao p šta v a ju ć i d a je
M usolini o d ltićio da .,/na o d ie d e n o v re m e ” obustavd p re g o v o re sa J u -
g c sla v ijc m 148 Ju g o slo v en sk e jp ritu žb e n a ra č u n Ita lije i ita lija n sk i p ri-
g o v o ri zbog jugoslovenskog d rž a n ja , p o stali s u uobdčajeni povod sko-
ro sv ih HendersonoV*ih razg o v o ra bez o b zira о ko>joj se s tra n i radilo.
T ako \je 'bilo i ovog p u ta . G ali je započeo ra zg o v o r o p tu žb am a n a ra -
ČUn Ju g o sla v ije , iz'javivši d a bi J u g o s la v ia tre b a lo da b u d e za d o v o lj-
n a iitaVijanskim p ristan k o m n a za je d n ick e ju go s l'ov e nsik о A ta Lij a n зк e g a -
r a n tije u p o gledu A lb an ije. P o što je ovo bio ,,veliki u s tu p a k ” sa ita li-
jan sk e s tra n e , J u g o la v ija je tre b a lo da u z v ra ti p rih v a ta n je m re zo lu cije
iz 1921. godine, a ne o d b ija n je m , što je p re d sta v lja lo A le k sa n d ro v u ve-
lik u g rešk u . H e n d erso n se n ije m ogao složiti ,sa in s istira n je m Ita lije n a
odlu.ci A m b asad o rsk e k o n fe re n c ije , a tak o d e ni sa n je n im stav o m , k o ­
ji m u je d elo v ao <kao p re n e b re g a v a n je c in jen ica u pogledu a lb an sk o g
g ecg rafsk o g položajja i z n a tn e a lb a n s’k e m a n jin e u Jiig o sla v iji, da sa-
m o Ita lija im a sv a p ra v a na A lb a n iju i sam im tim čini J u g o sla v iji
vrelik i us.t'upatk. ,,D dkle god M usolini bu d e p rid a v a o veldku v a ž n o st
italijainskom s a m o iju b lju .i išao je d in o za d ip lo m atsk o m p o b ed o m ” , iz-
jav jo je G aliju . „veom a je m ala m o g ućnost o s tv a re n ja bilo kakvog
sp o ra z u m a .” 149
N aišav ši n a o d b ija n je kod b rita n sk o g am b asa d o ra, G ali je iz
osnova p ro m e n io sv o je sta n o v ište , izjav iv ši kako su D učeove in s tru k -
cije W e 'u sm eren e n a o’b a v e š ta v a n je A lek sa n d ro v a n njegovotj n am e-
ri ,,da ie n eo p h cd n o , p re n a s ta v lja n ja d aljih p re g o v o ra sa Ju g o sla -
vi.iom (koje je sp re m a n da ponovo započne n ešto k a sn ije u istom po-
mirl.ijivOm d u h ti kao i do sada) p rv o sačekatd k a k o bi se videlo šta će
se u E vropi u o p šte d o goditi tokom n a re d n a d v a m eseca [m aja i j u ­
r a l . ” O vakvo M u so lin ijev o g led ište G ali je obrazložio D učeov n a k lo n je -
nošću (in ‘f a v o u r of) revizijii m iro v n ih u g o v o ra i da stoga n ije bio v o -
lia n da do d e d o bilo k ak v o g d e fin itiv n o g sp o ra z u m a sa JugO slavijom ,
k oji bi m ogao ..šte titi n jeg o v im p lan o v im a u pogledu ta k v e revtizdje” .150
N e up'uš'tajuoi se u k o m e n ta ris a n je ove G a lije v e iz jav e i z a d r-
ža v aju ći za seb e p re tp o s ta v k u da M u so lin i ra z m išlja о revizdjd a lb a n sk e
g ra n ic e, što b i sa ijtigosloVenske s tra n e izazvalo ,,a s p ira e ije ” n a te -
146 Isto kao napom ena 112.
147 Isto kao napom ena 140.
,4S PRO, FO 371, f 15994, С 3980/51/92. N. Henderson — Di. Sajm onu, 14.
maj 1932.
149 Isto.
,w Isto.
115
rito riju Istre, H e n d erso n je naglasio da n išta ne bi bilo p o ž e ljn ije u
rašoLSĆavanj'u sit.uacije u ju g o isto čn o j E vropi i ponovtnom u sp o sta v lja -
n ju p o v e re n ja u s ta b iln o st ovog p o d ru č ja , kao sk la p a n je ju g o slo v en -
sk o -ita lija n sk o g sp o ra z u m a о A lb an iji.
Na ove H e n d erso n o v e reöi, G ali je re ag o v ao prom enivšd svoje po-
la z iš te i po d ru g i p u t, ističu ći da je u n u tra š n ja situ a c ija u Jugotslavi-
ji i n eizv esn o st k o ju je o n a stv o rila u pogledu m ogućeg p o v o ljn o g is-
h o d a ju g o slo v en sk o -d talijan sk h p re g o v o ra utiicala na M usoldnijevu od-
Tuku. Za H e n d erso n a nifje bilo s u m n je da je svak'i od izn etih stav o v a
đ elim ičn o d a p rin e o n je n o m do n o šen ju , a ll ie treć e s ta n o v ište sm a tra o
pres'udnim , je r je i po njegovom m išlje n ju Jugoslavdja b ila ,,u sad aš-
n jem tre n u tk u nem oćna (s^ck)” . O vakvo u n u tra š n je sta n je u J u g o sla ­
via i H e n d erso n je sm a tra o p o s^ d ic o m ekonom ske k riz e i „stra h o v ito g
fin an sijsk o g i ekonom skog 'čvora u k o ji ee E vropa sam a s v e z a la ” .1"1
U L on donu su po p risp e ć u ovog p rv o g zvaničnog iz v e šta ja о
AJeksandroViim p re g o v o rim a bili „ je d v a (h a rd ly )” izn en a d em ita lija n -
s k ;m n e p o p u š ta n je m u pog led u re z o lu c ije iz 1921. g o dine i prek id o m
rre g o v o ra . V a n sita rt je sm a tra o da bi bilo dobro uputflbi G ra h am a u
ro 'ie d m o sti o vih p reg o v o ra, ali je želeo p re th o d n o ču ti H en d erso n o v o
m išljerije .152 On se U p o tp u n o sti saglasio sa o tv a ra n je m 'kanala ka R i-
rr.u, о čem u je p cč etk o m ju^a G rah am i bio o b a v e š te n b3. n ag lasiv ši još
’ed n cm k ak o ie ne<ophodno su o čitl se sa isttnom da ,.Ita lija neće n i-
k a d a b iti p rija te ljs k i n a k lo n je n a ovoj zem lji [Ju g o slav iji]. D okle god
p o sto ji izv esnost k o n s titu is a n ja ju g o slo v en sk e je d ;n s +v en e d rž a v e [. . . 1
Da je M usolihi m u d ar, čdtao bi M a c in ija ”, po stala je Vijegova om .iljena
ofpaska.154 Sa sv o je s tra n e G rah am je sm a tra o da ita lija n s k a v lad a n e-
re n ik ad a odst/upitd od svog z a h te v a i da bilo k ak v i p re g o v o ri koji bi
išli za tim da n a v e d u Ita lija n e na p ro m e n u njähovog staVa, neće im a-
ti n ik ak v o g u s p e h a j55
Sa M 'usolinijevi-m p re k id o m p re g o v o ra izm edu dve zem lje polo-
vin o m 1932. godine, F o rin i ofrisu je postalo jasn o da g la v n e p re p re k e
u p o s ta v lja n ju ju g o slo v en sk o -i^ a lija n sk ’h odnosa n a tra jn o zad o v o lja-
v aju ce osnove, n isu bile p re m o šc en e ni p o k u šajem ta jn ih p reg o v o ra.
151 Isto.
152 PRO, FO 371, f 15994, С 2746/57/92. О. Sadržent — N. H endersonu, 15.
jun 1932.
153 PRO ,FO 371, f 15994, С 5504/51/92. R. V ansitart — R. G raham u, 8. jul
1932.
154 PRO, FO 371, f 15994, С 3980/51/92. N. H enderson — О. Sardžentu, 22.
jun 1932.
Pozivajući se na Macinijeve reči da će ujedinjenje Slovena izmeniti mapu
Evrope, H enderson je isticao: „Maciniievo proročanstvo ie na putu da se isnnni.
I ako mi je dozvoljeno da na to ukažem u ovoj prilici [u godišnjem izveštaju]
to činim stoga što želim da svratim pažnju na ono što će jednog dana predstav-
Ijati u Evropu važan faktor, što bi trebalo da vlada Njegovog K raljevskog Ve-
ličanstva i U jedinjeno K raljevstvo im aju na umu. štaviše, to je faktor mira. Ov-
de je jasno naznačeno da bi najgora stv ar za jugoslovensku budućnost bio је-
dan rat, čak i ako bi bio po nju uspešan, on bi imao opasnih reperkusiia kako
za [jugoslovenski] presto, tako i za [ jugoslovensko] jedinstvo." (PRO, FO 371,
f 15994, С 53/53/92, Annual Report on Yucoslavia for 1931.)
155 PRO, FO 371, f 15994, С 6091/51/92. R. G raham — R. V ansitartu, 15. jul
1932.

116
Da je A le k sa n d a r bio u p o tp u n o sti sv e sta n č in jen ice da je sa p o litič -
kcg, p o d jed n ak o kao i sa ekonom skog asp e k ta , n a jv e ć a ju g o slo v en sk a
Ipotreba bilo u s'p o stav ljan je d o b rih odnosa sa Italijo m , n ije se su m n ja -
lo. Za H en d erso n a, pak. n ije bila do v o d en a u p ita n je ni k ra lje v a sp re m ­
n o st da p re u zm e v elik i rizik ž rtv o v a n ja fra n c u sk o g saveza k ak o bi
p cstig ao taj želfjem c ilj.156 O n se i d a lje nadao da treinutno s ta n je n ije
bilo n e p o p ra v ljlv o i ga'jdo je u v e re n je da bi Ita lija m o rala p re ili k as-
n ije uvidetd sv e p re d n o sti ek onom ske ektspanzije 4i J'ugoslavilji u odnosu
n a sv o ja u la g a n ja u A lb an iji.
O v ak av op tizim am kod čoveka k o ji je već p u n e tr i g o dine bio
za o k u p lje n ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk im odnosim a i p oznavao sv e n ji-
hove (relativ n e) u sp o n e i (nagle) padove, bio je, u. su štin i, ličn a od-
b ra n a od m o g u ćn o sti n eg a tiv n o g o stv a re n ja njeg o v o g so p stv en o g pog-
led a о m es'tu Ita lije n a njoj susednom pol(u o 6 trv u — „ Ita lija d rži k lju č
m ira i m im o g ra z v itk a B a lk a n a .” 157 U m esecim a k o ji sU sled ili i do-
g ad a jim a k o jim a au obilovali, p o tv rđ iv a la se tačn o st ovog H en d erso n o -
vog gled išta, a u jed n o su u k az iv a li n a n eo p h o d n o st p risu stv a b arem
ied n o g dela n jeg o v o g o p tim izm a, je r se g ra n ič n a lin ija izm edu dve
m e đ u ra tn e E v ro p e počela sve ja s n ije n a z ira ti.

156 K om entarišući Kapijeve zabeleške koje je polovinom jula uputio Forin

ofisu, H enderson je izmedu ostalog napisao: „Ono što izaziva veliko iznenadenje
[u kraljevim pregovorim a sa M usolinijem ] jeste cena koju je pokojni kralj bio
sprem an da plati u cilju zadovoljavajućeg rešenja albanskog pitanja. Kada se
pročita šta je Njegovo veličanstvo ponudilo [Italiji] n astaje zaprepašćenje us-
led stepena jugoslovenske ekonom ske zavisnosti od Italije od koga je on bio
sprem an da ide, kao i zbog lakom islenosti sa kojom je Italija odbacila sve to.”
(Isto kao napom ena 112.)
157 PRO, FO 371, f 16830, С 747/747/92. Anriaul Report on Yugoslavia for
1932.

117
 GLAVA Č E T V R T A

B R IT A N S K O POSREDOVAN.TF, U (PR IV R EM EN O M ) S M IR IV A N JU
JU G O S L O V E N S K O -IT A L IJA N S K E Z A T E G N U T O ST I

T okom p rv e d v e g o dine tra ja n ja sv e tsk e p riv re d n e krdze, n je n

u ticaj se niije n e p o s re d n o o g led ao u brita'nskoj poMicii p re m a ju g o slo -
vensko-itali'jainski'm su k o b im a. „S v etsk a d e p re s ija ”, ka'ko su sa v re m e -
n ici često n a z iv a li e'konom sku knizu, širila se po Evropii od proleća
1931. go d in e p o p u t s re d n jo v e k o v n ih p an d e m ija, p o g ad a la n ac io n a ln e
‘p riv re d e i re m e tila p o sto je ć e p o litičk e odnose p ro d u b ljiv a n je m jaza
izm edu d ržav a b ra n ila c a versajskog' siste m a i zagovornica re v iz ije m i-
ro v n ih 'ugovora. N jeno ra z ra s ta n je d o p rin elo je da su se so cijaln o -
-e k o n o m sk i prG/blemi što ih je ona p ro u z ro k o v a la u pojed'inim ev ro p ­
sk im d ržav am a, tesno isp rep leli sa p o litiek im pi'tanjim a E vrope kao ce-
line.
N ajsnažniije delovainje p riv re d n e k rize ispoljilo se u o b la sti s re d ­
n je E vrope, kaiko u ekonom skom , ta k o i u političkom pogled'u. O tuda
je p ro b le m j'ugO slovens'ko-italijans'kih odnosa bio p o sre d n o p o v ezan sa
o tv a ra n je m k o m p lek sn o g p ita n ja ek o n o m sk e re k o n s tru k c ije P o d u n a v -
lja. S toga bi tre b a lo u p rv o m re d u ra z m o triti d rž a n je V elike B rita n ije
u pogled'u re š a v a n ja p riv re d n ih p ro b lem a p o d u n av sk o g re g io n a , a po-
tom ispdtati da li je Ita lija sv o jim istu p im a vezanim za navedem e pro -
blem e sredrijoevroptskog p o d ru č ja , u tic a la na e v e n tu a ln u p ro m e n u b ri-
tan sk o g s ta v a p re m a ita lija n sk o j sp o ljn o j politici.
D o ta d a šn je b rita n sk o p o sre d o v a n je u fra n c u sk o -ita lija n s k im po-
m ors'kim rasjpram a, k o je su se do p rv e po lo v in e 1931. g o dine n a m e ta -
le kao jed n o od g la v n ih p ita n ja za p o voljno re š e n je p ro b le m a ra z o ru -
žan ja, alii i o dnosa o v e dve m e d ite ra n s k e zem lje, m o ralo je u s tu p iti
m esto n ep o sred n o m b rita n sk o m učestvova'nj'u u cilj'u sre d iv a n ja o ja-
čalih fra n c u sk o -n e m a č k ’i h sU protnosti, o živ ljen ih m a rta 1931. godine,
predlogom о a'u stro -n em aö k o j ca rin sk o j u n iji, k o ji p re d B rit a nee ja s ­
no istak ao p ita n je d a lje n e m a č k e p o litik e u E vropi.

1. P r o b l e m i 'P o d u n a v lja i m agoveštaji p r o m en e

hrita nsko g s ta v a 'p r e m a Italiji
»

N astO janja N em ačke da akt'ivnošću na ekonom skom p o lju p rik ri-

je sv o je k r a jn je p o litič k e ciljev e u c e n tra ln o j i ju g o isto č n o j E vropi,
bili s’u p ažljiv o p ra ć e n i u F o rin j ofisu, a p re tp o s ta v k e о n a m e ra m a n e-
m ačke v lad e svei v ise su d o b ijale oblik u b e d e n ja to'kom 1931. g o dine

119
da N em ačka sp rem a po'novni pohod ka istok'u.1 O rm S a rd ž e n t je ap-
riila 1931. sm a tra o da bi -ostvarenje a u s tro -n e m a c k e cardnsike u n ije do
te m e re ra z lju tilo F ran cu ze, da bi re š a v a n je p ro b lem a о ra z o ru ž a n ju
о k o jirn a je trebalio da b u d e ra s p ra v lja n o n a re d n e , 1932. godine, bilo
d o v ed en o 'u p ita n je , što bi o p e t sobom povlačilo n em o g u ćn o st b rita n s -
k o -fra n c u sk o g spor azurne v an ja, a to je d ru g im rečim a značilo, po n je ­
govom m išlje n ’j'u, o 'tv aran je p u ta k a deobi E vrope n a d v a s u p ro tn a
politdeka bloka.
Ujed'no, on je zastu'pao sta n o v ište da ako bi Veldka B rita n ija da-
la sag lasn o st za sp ro v o đ e n je u živ o t ove c a rin sk e u n ije, B rita n c i bi
tim svojim ; ;posüupkom „om ogucili N em ačkoj da u p o tre b i caninsku u -
n iju k ao sv o je ekonom sko o ru ž je u n a m e ri d a o ja č a i p o b o ljša svoj-u
p o litičk u p en e 'trac iju U is'točnoj E v ro p i”2. I V a n sita rt je m esec d an a
k a s n ije u jed n o m od sv o jih m e m o ra n d u m a ja sn o dstakao d a u n em ać-
kiim sn o v im a a im perijalizm 'u n e m o ra v o jn ičk a slav a u v e k z a u zim ati
p rim a m o mestto j e r „oni m u d riji od n je n ih voda m isle и k a te g o rija m a
eko n o m sk o g im p e rija liz m a ” .3
D ru g im rečim a, 1931. god'ina p re d s ta v lja la je uvod u p o če ta k
k ra ja s ta re v ersa jsk e E vrope, ia'ko 'n jen i sa v re m e n ic i n isu bili toga u
p o tp u n o s ti sv esni. Dva, m ed u so b n o čv rsto isp re p le ta n e m o m e n ta p o ja -
v ila su se k ao d ire'k tn a posledica d e lo v a n ja vel'i'ke p riv re d n e k riz e 'u
o b lasti ekjonomsko-polifcičkog živ o ta E v ro p e : 1. p o jav a N e m a čk e kao
fa k to ra sa k o jim je od ta d a i u b u d u će tre b a lo ra č u n a ti u svim e v ro p -
skim k o m b in a c ija m a v e lik ih s'ila, i 2. o tv a ra n je p ita n ja P o d u n a v lja i
n jeg o v e p riv re d n e obnove, ali i n jeg o v e p o litičk e p o d v o jen o sti.
B rita n sk o in te re so v a n je za p ro b lem e P o d u n a v lja i ju g o isto c n e E v­
ro p e u celin i ra slo je u p o re d o sa ja č a n je m p riv re d n e k rize , a u godi-
n am a do n je n o g iz b ija n ja bilo je p rv e n stv e n o o d ređ en o čin jen ico m da
je ovo p o d r'u čje p.redstavljalo p o p rište ita lija n s k o -fra n c u s k e b o rb e za
p re v la s t и tom ev ro p sk o m re g io n u .
J a n u a r a 1931. god'ine bio je sač in je n u F o rin j ofiisu isc rp a n m e-
m orand'um о ugovoriina, sa v e zim a i sporaz'um im a ko(ji je tre b a lo da
o sig u raj'u bezbedm ost cem tralne i ju g o isto c n e E v ro p e.4 N a st'upcäm a tog
m e m o ra n d u m a sag led a v an o je da je po d ela p o d u n a v sk ih z e m a lja na
d v a n e p r'ija te ljsk a tab p ra , p re d v o d e n a F ran c u sk o m i Italijo m , p re d s ta v ­
lja la glavnd razlog što u p e rio d ü od 1926. do 1931. goddne n a ovom e v ­
ro p sk o m p ro s to ru još u v e k n isu p o sto jali p o litick i i^slovi i d o b ra volja
za te s n u isaradnj'u d rž a v a ovog p o d ru č ja . Iako su u g o v o ri k o je je F ra n -
ouska sk lo p ila sa ze m ljam a M ale A n ta n te i P o ljsk o m b ili u p rv o m re d u
o d re d e n i za o č u v a n je fra n c u s k e b ez b ed n o sti u pogledu N em ačke, ond
s u n a drugo'j s tra n i p o jača v ali ita lija n s k u p o d o zriv o st u v ezi sa fra n c u s -
1 О planovim a ekonom ske ekspanzije V ajm arske Republike opširnije: A.
IVIitrovic, Teorija „Ergänzungswirtschaft” и Vajmarskoj Republici, Jugoslovenski
isto rijsk i časopis, 3—4, 1977, 82.
2 PRO, FO 404, f 22. С 2642/673/3. Some Reflexion on the Austro-German
Agrement to conclude a Custom s Union, 21. april 1931.
3 H. J. Schröder, Nemačka politika prema jugoistočnoj Evropi i reakcija
anglosaksonskih sila, Jugoslovenski isto rijski časopis, 3—4, 1980, 289—304, 301.
4 PRO, FO 404, f 22, С 8380/8380/62. Treaties, Alliances, Agreements, &c, af­
fecting th e Security of C entral nad South-East Europe, 22. ja n u a r 1931.

120
kirn, te ž n ja m a da osuje'ti p o k u šaj Ita lije da u ovom del*u E vrope, kao
i n a B aik an u , zad o b ije p re d o m in a n ta n položaj. F ran c u sk o -j'u g o slo v en sk i
sav ez d c p rin e o je s tv a ra n ju ita lija n sk o g siste m a saveza sa ju g o slo v en -
s-kim su sed im a. S led stv en o tom e, fra n c u sk o -ita lija n sk o s u p a rn ištv o do-
velo je do s v rs ta v a n ja d rž av a c e n tra Ine i ju g o isto č n e E vrope u dva
b lck a, stv ara 'ju ći n a ta j n a č in za B rita n c e ne’p r ija tn u sličn o st sa p re d -
ra tn im sistem o m ra v n o te ž e sila.5
Odl'učni o tp o r k o ji je p ro je k tu a u s tro -n e m a č k e c a rin sk e u n ije
pr'užila F ran c u sk a, om ogućio je Ita liji da se ja v n o n e iz ja šn ja v a p ro -
!tiv tog p la n a i sam im tim izbegne o tv o re n u s a ra d n ju sa F ran cu sk o m .
B rita n c i su sa sv o je s tra n e a p rila 1931. g o dine sm a tra li d a ita lija n s k i
s ta v jioš u v e k p re d s ta v lja en ig m u i da se Ita liji ni vm alo n e ž u ri sa iz-
n o šen jem p o g lo d a na celu istvar.6 P o litičk a s tra n a p ita n ja im ala je da-
leko v iše 'značaja za sa m u Ita liju , što n je n a v lad a n ije p ro p u s tila da
inaglasi B ritan ciin a, tv rd e ć i da je sa p o litičk e tačike g led išta e v id e n t-
no da n em ačk e te ž n je n e vode većoj ra v n o te ž i već k o n c e n tra c iji sn a-
g a u E vropi, pom oću k o jih bi sa d a šn ja situ a c ija n a evropskom k o n ti-
n e n tu b ila Ozbiljno ugrožena, a za Ita liju je bilo od posebnog in te re -
sa da se to n e dogodi.7 M edutim , i ovako fo rm u lisa n odgovor piredstav-
ljao je sarno o'pšte o'kvire u k o jim a su se k re ta la ita lija n sk a razm dšlja-
n ja о novooias'talim u slo v im a u P o d u n a v lju , bez u la ž e n ja u p o jed in o sti
bud'uće italijansike p o litik e u ovom re g io n u .
M 'usoliniju h i u к ю т s lu č a ju n ije o d g o v arao ek o n o m sk i ,,an-
š lu s ” ko'ji je nem i'novno vod io p o litičk o m . U jed n o to je p o k aziv alo i
n e c d rž iv o s t p re tp o s ta v k e ra s p ro s tra n je n e u ev ro p sk im d ip lo m a tsk im k ru -
govim a, d a će se N em ačka n a k o n o'koncanja sp o ra z u m a о sv o jim za-
Ipadnim g ra n ic am a d k re n u ti p ita n ju isto čn ih g ran ica. P olovinom 1931.
g o d in e pos’talo je ja sn o da je n em ač k i p ra v a c d e lo v a n ja o k re n u t ka
A'utetrlji, a pre'ko n je p re m a evropskom ju g o is to k u .8 Za Ita liju je to
zn ačilo dobijalnje n o vog 'nivala u o b lasti gde se još n ije o k o n čala bo r-
,ba za p re v la s t sa F ran c u sk o m .
O staj'ući p riv id n o po s tra n i i ne izjašnjavajU oi se o tv o re n o pro-
tiv p re d lo ž en e u n ije, M usolini je sv ak a k o išao za tim da p re p u s ti V e-
liko'j B riitaniji i F ra n c u sk o j d a re še o v a j p ro b lem n a n a č in kioji je i
Ita liji o d g o varao. M eđ u tim , ita lija n s k u p i^ ć u ln o px'istajanje uz V eliku
B rita n iju i, F rancuslku tra ja lo je sam o dotle d o k sti stav o v i ove d v e zem ­
lje š titili i ’in te re se Ita lije , k o jo j se sad a p ru ž ila p rilik a d a isk o risti
fra n c u s k u p o b ed u n a d N em ačkom in te n z iv ira ju ć i svoje so p stv en e p la-
no v e о P o d u n av lj'u, k o ji bi bili ostvareini već p o k re n u tim b ila te ra ln im
sp o ra z u m im a sa A u s trijo m i M adarskom .
Z a Itali'jU je podU navsko p o d ru č je p re d sta v lja lo izUzetno važno
trž iš te i p o lje p o litičk o g d elo v an ja . S obzirom da u ek o n om skom p o -
g led u n ije m ogla ra v n c p ra v n o k o n k u ris a ti F ra n c u sk o j i N em ačkoj, o n a
j e n a s to ja la da sistem o m sav eza sa ideološki sro d n im d rž av am a, ost-
vairi sv o je p o litičk e ciljeve. P riv id n o u č v ršć iv a n je i s ta b iliz a c ija posle-
5 Isto.
6 Isto kao napom ena 2.
7 D ocum ents on B ritish Foreign Policy 1919—1939, seconds series, II, dok.
br. 32.
8 Uporedi: A. Mitrović, Teoi'ija „E rgänzungsw irtschaft''.

121
ra tn o g p o re tk a d v a d e se tih 'godina u E vropi n ije n u d ilo ita lija n sk o j
sp o ljn o j p o litici veće p ro sto re za ak ciju . M edutim , u sn a ž e n ju ek o n o m -
]Ske k rize 1931. godine i z a o š tra v a n ju f r a n c u sk o -n e m a čkih s'upro'cnosti iz-
ra ž e n ih k ro z 'n e m a čk o -a u strijsk i fplan о ca rin sk o j u n iji i u odlučnom
fran cu sk o m o tp o ru tom p lan u , Ita lija je v id ela m o g u ćn o st o stv a re n ja
sv o jih p o litlč k ih cilj^va u s re d n jo j i j'ugoistocno(j E vropi. T eška p riv re d -
n a s itu a c ija su 'P o d u n av lju u k a z iv a la je da su n aro čito u ovom delu
e v ro p sk o g k o n tin e n ta ekonom ski fa k to ri zadobili novi značaj i da su
n e p o sred n o v ršili v elik i u tic a j n a p o litik u v elik ih e v ro p sk ih d ržav a,
m e n ja ju ć i p o sto jeće 'političke p re d s ta v e о E vropi i nje/nom p o re tk u .
S obziirom na p o sto jeće teškoće naciqjnalnih p riv re d a p o đ u n a v s-
kih . d ržav a, od polo v in e 1931. g o dine fra n c u sk a i b rita n s k a v lad a su
tra ž ile n aö in 'za 'sre đ iv an je ovog p ro b lem a k o ji je sada p o sta o a k u ta n .
P red lo g fra n c u sk e v lad e u p ro leć e 1931. g o d in e n a o sn o v u k o jeg je
tre b a lo da ek o n o m sk i položaj A u strije , za k o ju je ona b ila poseb n o za-
in te re so v a n a uisled m og'ućnosti da je ek onom ska p ro p a s t n e baci d efi-
n itiv n o u n em ač k e 'ruke, i o sta lih a g ra rn ih zem alja s re d n je E v ro p e b u ­
d e olaikšan p re fe re n c ija ln im ta rifa m a , n ije bio p rih v atljd v za B rita n -
ce.9 O n i su s m a tra li da bi ta k a v vid re š a v a n ja ovog p ro b lem a im ao za
p o sled icu prom en'u p rin c ip a n a jp o v la šć e n ije nacije, što je je d n e s tra n e
d'ire'ktno p o g ad alo in te re se b rita n s k ih d o m in io n a k o ji su sa svojim p re -
h ra m b e n im pro izv o d im a bili p ris u tn i n a evrojpskom trž'išt'u10, dok na
drugo'j s tra n i n isu bili s p re m n i da p rih v a te m o g u ćn o st nem ačk o g pov-
lašćenog p o lo žaja n,a sre d n jo e v ro p sk o m trž iš tu .11
P o lo v in o m ja n u a ra 1932. godine, b rita n sk i m in is ta r sp o ljn ih pos­
lo v a D žon S ajm o n poslao j e svojim am b asa d o rim a u B e rlin ’u , P a riz u i
R im u u p u ts tv a u k o jim a ,je od n jih traž en o da o b av e ste v lad e ze m a lja
u k o jim a su se nalazili, о b rita n sk o m p re d lo g u za s tv a ra n je ca rin sk e
u n ije m eđ u d rž av am a p o d u n av sk o g re g io n a : A u strije , M ad arsk e, Ce-
hoslovačke, R u m u n ije i J u g o s la v ije .12 D o b ijen i iz v e šta ji iz nem ačke,
ita lija n s k e i fra n c u s k e p re sto n ic e pokazali su da je ova b rita n s k a ide-
ja n a sam om p o č e tk u doživela poraz.
N em ačk i k a n c e la r B rin ig je saopštio b rita n sk o m a m b a sa d o ru R am -
b o ld u d a bi za N em ačku n a s tu p ile vrlo šte tn e posledice ako bi se n aš-
la su o čen a sa carintekim zidom k o ji bi o k ru ž iv a o p o d u n av sk e držav e
u k l’j u č e n e u predložeinu u n iju , a tak o d e je n ag o v e stio da n jeg o v a zem -
lja n ije sk lo n a da p rih v a ti i je d n u c a rin sk u shem 'u k o ja bi u k lju č iv a la
A u s triju , a isiklj'učivala eN m a čk u .13 G ra n d i je ja sn o stav io do z n a n ja
9 PRO, FO 404, f 24, С 2052/58/62. M em orandum respecting Proposals for
rcm eding the Econom ic Difficulties of the Danubian States, 12. m a rt 1932.
10 Isto каб napom ena 7.
11 H. J. Schröder, n. d., 302.
12 PRO, FO 404, f 22, С 369/58/62. Dž. Sajm on — H. Ram boldu — R. Gra-
ham u — V. Tirelu, 14. ja n u a r 1932.
Inicijativa za ovaj predlog potekla je novem bra 1931. godine, od predsed-
nika ekonom sko-finansijske sekcije D ruštva naroda, Lavdeja koji je izjavio u
Forin ofisu da finansijska pom oć koja je do tada bila pojedinačno pružana od­
redenim državam a dunavskog basena nije predstavljala adekvatno. sredstvo u
postojećoj ekonom skoj situaciji i da bi jedino pravo rešenje krize u Podunav­
lju trebalo tražiti u nekoj vrsti carinske unije m edu zem ljam a tog regiona.
13 Isto.
d a o n n e smafcra da b rita n s k i p re d lo g n u d i n ek a p raktdena re še n ja ,
d ok je fra n c u sk a y la d a sao p štila da se u b lisk o j b u d u ćn o sti n e bi m og­
lo o č e k iv a ti o s tv a re n je izn ete b rita n s k e id e je .14
U m eđ u v re m en u , 29. fe b ru a ra , p re d se d n ik fra n c u sk e v la d e T ar-
d ije sao p štio je b rita n sk o m m m dstru sp o ljn ih poslova d a je p re m a
n jeg o v o m mis^jetnjU n a jb o lji n ač in za p re d u z im a n je p rv ih k o ra k a u re -
šavanj;u p o d u n av sk ih p ro b lem a o b a v e š ta v a n je C ehoslovačke, M ađarske,
A u s trije , J u g o s la v ia i R u m u n ije о sp re m n o sti F ran c u sk e, VeLike B ri-
ta n ije 1 Ita lije da p re u zn ru n a sebe o b av e zu za d o n o šen je p la n a о po-
b o ljš a n ju n jih o v o g ek o n om skog £>oložaja.15 P očetkom m a rta fra n c u sk a
v la d a je u p u tila b rita n sk o j i ita lija n sk o j, a nešto k a sn ije i nem ačko^
v lad i m em orandum ^ u k om e je ista k la d a je d in o p ra v o re š e n je tre b a
tra ž iti u p re fe re n c ija ln im sp o ra zu m im a izm edu A u strije , M ad arsk e, R u ­
m u n ije , C eh o slo v ač^e i Ju g o slav i'je.16
F ra n c u sk i p lan, nazvain po njegovom sa sta v lja č u , ,,T a rd ije o v p la n ” ,
tre b a lo j e da p re d s ta v lja d e lo tv o rn u o sn o v u za opsežan i k o n s tru k tiv a n
ek o n o m sk i p ro g ram , ko jim bi v elik e sile sp o ra zu m n o re šile „ g o ru ć e ”
P ro b lem e s re d n je E vrope. M eđutim , ra z lič iti i s u p ro tn i in te re s i vode-
ćih evropsk'ih d rž a v a k o ji s u d o m in ira li m e d u n aro d n o m p o litičk o m sce-
nom , b acili s u svojiu s e n k u n a d d u n a v sk i basen, p o v ez aju ći v ita ln a p i­
ta n ja n jeg o v o g ekonom skog o p sta n k a sa p o litičk o m borbom .velikih sila.
Ita lija n s k i odgo v o r ja sn o je pok aziv ao n e sla g a n je sa frajncuskim
p lan o m . .V lada u R im u je ista k la da ni u kom slu č a ju ne m ože u ze ti
u ra z m a tra n je k o n k re tn e fra n c u s k e predlo ge, s obzirom na svoj geo-
g ra fsk i položaj, a tak o d e i ,sto g a što n je n , ita lija n sk i, ek o n o m sk i sis-
tem p re d s ta v lja n e ra z lu č iv u c e lin u sa p riv re d n im sistem om p o d u n a v s­
k ih d ržav a. P o red toga, o n a se p ozivala na č in je n ie u d a j e i sam a p re d -
s ta v lja la je d n u od d rž av a n asled n ic a H abzboirške M o n arh ije, što ju je
u p u ćiv alo n a tesme J>rivredne veze sa o stalim n asled n im d rž av am a, m e-
đu k o jim a su A 'u strija ,i M ad a rsk a za u zim ale posebno m esto.
S to ^ a je, p re m a ita lija n s k o m m išlje n ju , p re g o v o re о ponovnom
o ž iv lja v a n ju p o d u n a v sk o g .p riv red n o g siste m a tre b a lo v o d iti isto v re m e -
no sa p re d sta v n ic im a p e t p o m e n u tih d rž a v a n a je d n o j i b rita n sk im ,
fran ctisk im , n em ačk im i ita lija n sk im p re d sta v iiic m ia n a d ru g o j s tra n i.17
N em ačk a v lad a je jzrazila sp re m n o st da p ru ž i A u s triji re g io n a ln e olak-
šice, pod uslovom da to n e izazove p ro tiv lje n je d ru g ih d rž a v a . U jedno,
o na se sag lasila sa ita lija n sk im predlogom do pro b lem A u s trije i M a­
d arsk e m o ra b iti re š ein n a p rv o m m estu , a u pogledu a g ra rn e k rize u
jug o iß to cn o j Evnc4>i, tre b a lo bi d a b'udu o b a v lje n i p re lim in a rn i irazgovori
izm eđ u a g ra rn ih d rž a v a ovog p o d ru č ja i ze m a lja uvo zn ica n jih o v ih
p ro izv o d a .18

14 Isto.
,s Isto.
16 Isto.
m PRO, FO 404, f 24, С 1982/58/69. M em orandum com m unicated by the
Italian Delegation in Geneva. 9. m a rt 1932.
18 PRO, FO 404, f 24,, 2120/58/62. Aide-memoire — (Com m unicated by the
Germ an Charge d ’Affaires, 16. m a rt 1932.) О tom e opširnije: A. Mitrović, Teorija
„Ergänzungsw irtschaft".

123
 O clbijanje v lad a u R im u i B e rlin u da p rih v a te iz n e tu fra n c u sk u
k o n ce p ciju p re d sta v lja lo je u je d n o i s u p ro ts ta v lja n je b rita n sk o j poli-
tici u P o d u n a v lju . N aim e, p rilik o m s u s re ta S ajm o n a i T a rd ije a p o čet-
kom m a rta u P arizu , n jih d v o jica su se složili da kod sv ih in ic ija tiv a
oko re š a v a n ja o v ih p ita n ja m o ra b iti posebno n ag laše n o da one im a ju
za jed n ičk o ish o d ište u P a riz u i L o n d o n u .19
S 'usret franc'uskog i britam skog d rž a v n ik a izazvao je p o d o zren je
v lad e u R im u. Ita lija n s k i a m b a sa d o r u L on d o n u zatražio je polovino-m
m a rta ra zg o v o r sa S ajm onom , u kom e je želeo da sazna k a k a v je b ri­
ta n s k i sta v u pog led u p o d u n a v sk ih p ita n ja . S ajm o n je sao p štio d a on
n ije bio u 'm ogucnoßti da d a n i T a rd ije u k a o ni B o rd o n a ru d e fin itiv n u
iz ja y u о b rita n sk o j p o litici i n a m e ra m a b rita n sk e vlad e, dogod n e b u ­
de d e ta ljn ije ra z m o trio ovo p ita n je sa p re m ije ro m M ak d o n a ld o m i os-
taldm član o v im a vlade. Ono što je S ajm o n o tv o re n o stav io do zinanja
ita lija n sk o m am basador'u bilo je da poStoje o d re d e n e teškoće u o d re -
d iv a n ju p re fe re n c ija ln ih sp o ra z u m a u slu č a ju da se o n i p ro šire i na
n e k u od v e lik ih sila. B rita n s k a vlada, n ag lasio je S ajm on, p o laže po-
seb n u p a ž n ju u p o g led u p rin c ip a n ajp o v la šć e n ije n ac ije i sv ak o u g ro -
ž a v a n je lo g p rin c ip a u z n a tn o j m e ri b i otežalo b rita n s k i p ris ta n a k .20
N ekoliko d an a kasjnije B o rd o n aro je ponovo z a tra ž io p rije m kod
S ajm o n a da bi saznao m ože li m u b rita n s k i m in is ta r ovoga p u ta d ati
bliže in fo rm a c ije о engleskom sta v u . S ajm o n je istak ao d v a b itn a m o­
m e n ta : prv o , b rita n sk a v la d a n e m ože d a ti n ik a k v u k o n a č n u izjav u о
sv o jim pog ledim a u vezi sa p o sta v lje n im p ita n jim a , bez p re th o d n o g
k o n su lto v a n ja sa svo'jim do m in io n im a, pošto i dom inioni, tak o d e, m o-
gu b iti z a in te re so v a n i za to p ita n je ; i drugo, p re d lo z i za p re fe re n c ija l-
ne sp o ra z u m e izm ed u p e t navedem ih d rž a v a m ogli bi d a ti p o tp u n o
sn p ro tn e re z u lta te ako bi se razm i§ljalo о m o g u ćn o sti da bilo k o ja od
v elik ih sila tak o d e d o b ije p re fe re n c ija ln a p re im u ć stv a . B o rd o n a ro je sa
sv o je s tra n e izjav io da, sa g le d a v a ju ć i u p o tp u n o s ti b rita n s k i položaj
v is-a -v a s p o d u n av sk o g k o m p lek sa, Ita lija b u d u ći tak o blizak su sed ovom
p ro s to r u im a p o seb an in te re s u p o g led u b u d u ć n o sti n ek ih p o d ru č ja k o ja
su bila o b u h v a ć e n a ovim p ita n je m , m ed u tim , n ije izložio do k ra ja о
kojim sp to p o seh n im in te re sim a i o b lastim a ra d ilo .21
B o rd o n aro v a in s istira n ja da sazn a b rita n s k o stan o v ište, sv ak a k o
da su u prvomf re d u b ila m o tiv is a n a ita lija n sk o m željom da isp ita u
k o lik o j m e ri su ita lija n s k i istu p i m ogli da U tiču n a d rž a n je V elike
B r'itan ije |p rem a Ita liji. N aim e, čini se da Ita lija n ije bila s p re m n a da
se u p o tp u n o sti o k re n e N em ačkoj j e r iako su obe išle p ro tiv F ra n c u s ­
ke, on e su sam im 'tim težile istim p ro sto rim a. U tom slu čaju , za Ita -
liju je bilo d o sta važno d a p r i svojim o tv o ren im po tezim a n a sre d n jo -
ev ro p sk o m podrU čju, n e izgubi, odnosno ispita, ne g u b i li, d o ta d a šn ju
b rita n s k u podršk'u.

19 PRO, FO 404, f 24, С 2050/58/62. M em orandum by the Secretary for Fo­

reign Affairs, 12. m a rt 1932.
20 PRO, FO 404, f 24, С 2056/58/62. Dž. Sajm on — R. G raham u, 14. m art
1932.
21 PRO, FO 404, f 24, С 2125/58/62. Dž. Sajm on — R. Graham u, 17. m art
1932.

124
 N em ački i ita lija n sk i opozickm i sta v p re m a fra n c u sk o j k o n cep -
cij.i re š a v a n ja p o d u n av sk ih pro b lem a, nagnao je b rita n s k u v la d u da
p re d u zm e in ic ija tiv u za saz iv a n je k o n fe re n c ije č e tiri v elik e sile, je r
je sm a tra la da ne bi bilo m oguće postići n ik a k a v n a p re d a k p u te m ras-
p ra v lja n ja ovog p ro b lem a m cd u sam im p o d u n av sk im d rž av am a, p re
nego što b u d e došlo do u sk la đ iv a n ia m ed u so b n ih pogleda vođećih e v ­
ro p sk ih zem a lja .22
L o n donska p o d u n av sk a k o n fe re n e ija započela je sa rad o m polovi-
ncm a p rila 1932. godine. Sve če tiri učesnice — V elika B rita n ija , F r a n ­
cuska, N em ačka i Ita lija — bile su saglasne u je d n o m : tre b a lo je d e-
lati b rzo i o d lu čn o da bi se m ed u so b n o u saglašenim stav o v im a stv o rio
k o n s tru k tiv a n p lan za sre d iv a n je p rilik a u d u n av sk o m b ase n u .23 M e­
d u tim , je d in s tv e n c s t g led išta o stala je sam o n a ovim opštim ra z m a t-
ra n jim a .
Z elecl da 'istra ju u svojim stav o v im a i sam im tim z a štite sv o je
in te re se u sre d n jo j E vropi, a da se p ri tom e o tv o ren o ne su p ro ts ta v e
F ran c u sk o j i V elikoj B rita n iji, N em aeka i Ita lija su n a sto ja le da izbegnu
ra zg o v o re о re šav an j'u su štin sk ih p ro b lem a, in sistira ju ć i n a p ro c e d u ra l-
nim p ita n jim a .24 Za b rita n sk u v lad u ova k o n fe re n e ija je značila d e fi-
n itiv n o n em ačk o i ita lija n sk o s u p ro ts ta v lja n je fran cu sk o m p ro je k tu ,
a sam im tim i pogledim a b rita n s k e v lad e.25
S ag led av a ju ći čin jen icu da je za k lju č ak P o d u n a v sk e k o n fe re n c ije
da čitav p ro b lem m o ra biti još d e ta ljn ije ;pro-učen značio v ra ć a n je n a
p o lazn u tačk u m eđ u so b n ih izm ena gledišta, V elikoj B rita n iji se n a -
m etn u lo p ita n je k o ja bi p o litičk a ra z m a tra n ja m o rala im ati n a u m u
u svojim p o stu p eim a vezamim za P o d u n a v lje .26 O čigledna n em ačk a i
ita lija n sk a s u m n ja da F ra n c u sk a želi da pom oću iz n e tih p re d lo g a stv o -
ri p o d u n av sk i blök pod svojom dom inaci'jom , s m a tra n a 'je n eo sn o v a -
nom . Ali dokle god je to u v e re n je bilo p risu tn o , tre b a lo je ra č u n a ti,
p rem a b rita n sk o m m išljen ju , sa nem ačkom i italija n sk o m u p o treb o m
i zlo u p o treb o m n jih o v ih ek o n o m sk ih sn ag a da on em o g u će ra z ra s ta n je
fra n c u sk o g u tic a ja , čak i po ce n u ž rtv o v a n ja p o d u n a v sk ih d rž a v a .27
Sa p ro m e n je n im uslo v im a k o je je k riza sobom domela, n e k a d a šn ja
b o rb a a tis trijs k e i ru s k e care v in e za k o ntrolom n a d B alk an sk im po-
Tuostrvom. bila je n a p u tu da se p o n o v i u o b lasti P o d u n a v lja fra n c u s-
k o -re m a č k im riv alstv o m i p risu stv o m Ita lije kao p ro tiv težo m .28 S led-
stv en o tom e, b rita n sk a v lad a je s m a tra la da bi u skoroj b u d u en o sti N e-
m ačka m ogla p re ći u o fa n ziv u i u p o tre b lja v a ju ć i svoje „ekonom sko
22 PRO, FO 404, f 24, С 2259/58/62. S tatem ents of the views of His M ajes­
ty ’s Governm ent in the United Kingdom on the proposed Closer Economic Co­
o p e ra tio n between Danubia States, 22. m art 1932.
23 O. Carmi, La Grande-Bretagne et la Petite-Entenle, Geneve 1972, 194; upo-
redi i: A. Mitrovic, T eorija „E rgänzungw irtschaft’'.
24 H. F. A rm strong, Danubia: Relief or Ruin, Foreign Affairs, X, 1931/1932,
600—616, 606; о tom e opširnije: О. Carmi, n. d.
25 PRO, FO 404, f 24, С 3025/58/62. M em orandum on the Present Situation
and on the Policy of His M ajesty's G overnm ent as a result of the recent Four-
-Powcr Conference, 14. april 1932.
26 Isto.
27 Isto.
28 Isto.

125
o ru ž je ”, tj. tesrru p riv re d n u p o v ezan o st sa podunavsk'kn zem ljam a, in -
s is tira ti na sisten ru b ila te ra ln ih olakšica sa svim tim d ržav am a, izuzev
sa C ehoslovačkom . O tuda se p re đ V eliku B rita n iju p o stav ljalo kao p :-
ta n je od p o seb n o g značaja, da se onem og'uće bilo k ak v e a k c 'je k o je bi
p re tv o rile sre d n jo e v ro p sk i p ro sto r u p o p rište fraincusko-ne'm ačkog su -
k o b a.29 Po n jen cm m išlje n ju , n a jp riro d n iji p u t da se to izbegne p re d -
stavlja^o je o s tv a re n je m ed u so b n e s a ra d n je podunavskvh d ržav a, čim e
b i bilo izb eg n u to da o n e p o sta n u ,,p io n i” u političkoj igri F ran c u sk e
i N em ačke.
U slucaj'u da se ne p o stig n e te že lje n a s a ra d n ja i sam im tim bude
d o v ed en o u p ita n je čija bi p re v la st n ad о vim p ro sto ro m v:iše odgova-
ra la in te re sim a E ngleske, b rita n sk a v lad a je im ala ja s a n s'tav: fra n c u s ­
ka p o litik a u sre d n jo j i jugo isto čn o j E v ro p i bila je ,,n celini d efan ziv -
na *u c.ilju o stv a re n ja i o d rž a n ja ra v n o te ž e sn ag a izm eđu N em ačke i
F ran c u sk e, do*k bi nem ačk a k o n tro la u о vim sre d n jo e v ro p sk im i b al-
k a rs k im d.ržavam a bila o tv o ren o a g re siv n a i kao ta k v a težila bi u k la -
n ja n ju c k v ilib riju m a m e đ u ev ro p sk im silam a i tim e n e p re k id n o o d r-
žav ala s ta n je o p šte n e sig u rn o s ti.”30
Na d m g o j stra n i, k ad a se ra d ilo о ita lija n sk o j sp o ljn o j politici,
za V elik u B rita n iju je bilo očigledno d a će Ita lija i n a d a lje b iti sp re m -
n a da se su 'p ro tstav i svakom p la n u v elik ih s.ila čije bi o s tv a re n je vo-
dilo sm am jenju ili čak e lim in isa n ju n je n o g u ticaja, u sta n o v lje n je m je d ­
nog isklj'ucivo p o d u n av sk o g bloka.31 Ita lija je to i p o tv rd ila svojim is-
tupan.jim a na k o n fe re n c iji u S tre z i početkom se p te m b ra 1932, kada je
bio u čin jen nov p c k u ša j da se sre d e p riv re d n i p ro b lem i P o d u n a v lja
pu'tem novog fra n c u sk o g p red lo g a (koji je bio zasn o v an n a T ard ije o -
vom p lan u ) о v iše stru k o j g a r a n tiji p o v lašće n ja u trg o v in i p o d u n av sk ih
d.ržava.32
Ne ra z d v a ja ju ć i b alk an sk i a sp e k t ita lija n sk e sp o ljn e p o litik e od
cen1ra]ncevropskc'g. b rita n s k a v la d a je s m a tra la da su ita lija n s k a oče-
kivainja da će „ je d n o g d a n a ” im ati u svojim ru k a m a v la s t n a d sev e -
ro isto cn im cb a la m a J a d ra n s k o g m ora, ta k o d e d o p rin e la n jen o m su p -
ro tsta.v ljan j'u svakoj p o litici k o ja je m ogla potpom oci s tv a ra n je kom -
p a k tn e zaje d n ice u k c ju bi bila uklj'učena i J u g o s la v ia . O tu d a je Ita ­
lija ra s to ja la da i svog istočnog suseda, p o p u t M ad arsk e i A u strije , od-
v ra ti od ,,Tard.ijeovog p la n a ”, za k lju č e n je m trg o v ačk o g u g ovora u a p -
ril'u 1932. godine. S ledeci o v aj svoj p rav ac, ona je jed n o v re m e isti-
cala m e d u so b n u ek o n o m sk u za v isn o st obe zem lje, a li p o što je ideja
о p o d u n a v sk o j za je d n ici ,,dobila vid d ip lo m a tsk e sa h ra n e , k o k e tira n je
sa Ju g o slav ijo m je p o step en o slabilo i bilo konačno p re k in u to ” .33
K ad a je j'ula 1932. godiine M usolini sm enio G ra n d ija sa položaja
m in is tra sp o ljn ih poslova i sam preu zeo d ire k tn o v o d en je sp o ljn ih pos­
lova, započela je n o v a faza ita lija n sk e ek sp a n zio n istick e politike. G ra n -
29 Isto.
30 Isto.
31 The Little-Entente Pact and Four-Power Pact, Survey of In te rn a tio n a l
Affairs, X II, 1933, 203—224, 205.
p- O. Carmi, n. d., 198.
,5 PRO, FO 421, f 324, С 376/44/9. M em orandum respecting Franco—Italo—
Yugoslav Relations, 23. ja n u a r 1933.

126
d ijev k o n ce p t sp o ljn e po litik e, ko ji je u k lju čiv ao i p o litičk i sp o ra zu m
sa Ju g c sla v ijo m , n ije vise od g o v arao M uso lin ijev im p lan o v im a. O va
p rc m e n a u italija n sk o m d ip lo m a tsk o m v rh u bila je u jed n o i p o tv rd a
F o rin j o fisu da je D uče u sm erio ita lija n s k u sp o ljn u p o litik u u novom
pravc'u, što je G ali još polovinom iste g o d in e nagovest.io brjt.anskom
p c sla n ik u u B eo g ra d u .34 Tom p rilik o m on je p re k id ju g o slo v c n sk o -ita -
lija n s k ih p re g o v o ra o b ja šn ja v a o M usolinijevom n am ero m da sačeka d a-
lji ra zv o j .dogadaja u E vropi, što se ned v o sm islen o odnosilo n a su d b i-
n u p re d lo g a о P odunavljU i njegovom ra z m išlja n ju о re v iz iji m iro v n ih
u g o v o ra . Ita lija n sk i p o slan ik je tad a naglasio da bi sp o ra zu m sa J u ­
g o slavijom ,,m ogao š te titi n jegovim [M usolinijevim ] p lan o v im a u p ogle­
du ta k v e re v iz ije ” .35
Navedem a G a lijev a izjav a u k a z u je na p re tp o s ta v k u da je M uso-
lin i v ero v a tn o još u pro leće 1932. godine ra z m a tra o m o g u ćn o st d a us-
led n esre d e n e U n u tra šn je s itu a c ije u Ju g o sla v iji dode do n je n o g ra s-
pada, a kao šfro je tak o zv a n i „lički u s ta n a k ” p o cetk cm s e p te m b ra u
kom e je Ita lija im ala svog u d e la 36 i pokazao, da je tokom le tn jih m e-
seci ra d io n a tom e da se te m ogućnosti i o stv are . OtUda tv rd n ja da bi
pol'itički sp o razu m sa Ju g o slav ijo m m ogao š te titi n jeg o v im re v iz io n is-
tičkim p lan o v im a, m ože b iti p ro tu m a č e n a u p ra v o u k o n te k s tu je d n e
k asn ije M u so lm ijev e izjave, k o ju je polovinom o k to b ra G ali p re n e o N e-
v ilu H e n d e rso n u : ,,Ja bih još ko-liko s u tra postigao sp o ra zu m sa J u ­
g o slav ijo m ako m e m ožete u b e d iti u n je n u p o tp u n u s ta b iln o st.”37 D ru -
gim rečim a, ako je J u g o s la v ia bila p re d rasp ad o m , k ak o je ita lija n sk i
d ik ta to r sm atrao , on je želeo n je n u te rito riju , a ne p re g o v o re sa n je-
nim su v eren o m .
K a k v i su k o n k re tn o bili M u so lin ijev i p lan o v i sa Ju g o slav ijo m ,
o b jav io je k ra je m n o v em b ra 1932. g o dine V ikem S tid u ,,S andi T a jm -
s u ” p išu ći о V o lta -k o n g re su koji je polovinom n o v e m b ra o d rž a n u
R im u.38 Ternar teg sk u p a je bila p o sto jeća k riz a u E vropi, ali p re m a
S tidovom tv rd e n ju , p ra v a sv rh a k o n g resa bilo je v e lič a n je fašizm a i
ra z m a tra n je p lan o v a о ,,dalekosežnoj s a ra d n ji Ita lije , N em ačke i sre d -
n je E v ro p e ” .
P re m a tim p lan o v im a, J u g o s la v ia je tre b a lo d a b u d e ra z b ije -
r a kao d rž av n a celina i d a se stv o ri p o d u n a v sk a koTifederaeija. R u rn u -
n iji bi bile o d u ze te T ra n s ilv a n ija i B u k o v in a, a od ju g o slo v en sk ih te-
rito rija u saS’ta v k o n fe d e ra c ije b.i ušle H rv a tsk a, D alm acija, B osna i
H e rceg o v in a i d elo v i S lo v en ije. S re d n ja E vropa bi bila p o d e lje n a na
rn teresn e sfere, p ri čem u N em ačka ne bi sm ela d a p ro š iru je sv o ju
ekonom s'ku p e n e tra c iju ju žn o od A lpa ili istočno od K a rp a ta , dok bi
Ita lija im ala n eo sp o rn u d o m in aciju na Ja d ra n sk o m i S red o zem n n m
m o ru .39
,4 PRO, FO 371, f 15994, С 3980/51/92. N. H enderson — Dž Sajm onu, 14. maj
1932.
35 Isto.
36 О tom e opširnije: T. Stojkov, О tzv. Ličkom ustanku 1932, časopis za
suvrem enu povijest, II, 1970, 167—180.
37 PRO, FO 421, f 323, С 8842/122/90. N. H enderson — Dž. Sajm onu, 17. ok­
tobar 1932.
■8 Tsto kao napom ena 33.
39 Isto.
127
 O stalo je, m ed u tim , o tv o re n o p ita n je kom e Ita lija n a m e ra v a da
b u d e p ro tiv te ž a u p o litičk im k o m b in acijam a na p ro sto ru s re d n je i ju -
goistoöne E vrope, j e r u n o v o stv o ren im uslo v im a n je n a p o litik a n ije
m ogla o p stati bez o sla n ja n ja na F ra n c u sk u ili N em ačku, u p rk o s n je -
noj težn ji d a ista k n e svoj s ta tu s v elik e i n i od koga zavisne sile.
S u štin a celok'upnog ita lija n sk o g p o n a ša n ja u to v re m e bila je
sag le d a v a n a u k o n te k stu H e n k ijev o g zak lju č k a da se ,,E vropa sam a po
seb i p o d elila n a b iti ili ne b iti p o d ržan a od F ra n c u s k e ” .46 M ogućnost
sre d iv a n ja cele s itu a c ije v iđ en a je u p o stiz a n ju o d g o v araju će k o n v e n -
cije о ra z o ru ž a n ju n a k o n fe re n c iji k o ja je jo š uv ek bila u toku, i u
p o b o ljša v a n ju fra n c u s k o -ita lija n sk ih odnosa, n a čem u je od je se n i 1932.
g o d in e već ra d ila fra n c u sk a vlada, p o d rž a v a n a od V elike B rita n ije , ali
bez većeg u sp eh a .
N aim e, n ak o n fra n c u sk o -ita lija n sk ih ra z ila ž e n ja oko p ita n ja Po-
d u n a v lja u p rv o j 'polovini i u ra n u jesen 1932. godine, n a dnevnom re -
d u se ponovo našlo p ita n je 'pom orskog p a r ite ta izm eđu d v e zem lje,
za ko-je se činilo da je bilo okončano u m a rtu p re th o d n e godine. N ovi
fra n c u sk i p re m ije r E rio k o ji je p re u zeo T ard ije o v o m esto ju n a 1932.
godine, n a sto ja o je da u n o v e m b ru p o stig n e fra n c u sk o -ita lija n sk o zbli-
ženje, m eđ u tim , n jeg o v e ,,v e rb a ln e m aslin o v e g ra n č ic e ”, kako su E rio-
ove p o m irljiv e govore n az iv a li B ritan ci, n isu n aišle n a odziv u Italiji,
do b iv ši čak p o d ru g ljiv e p ite t u italija n sk o j ja v n o sti „ tre n u tn i fra n c u s ­
ki lju b a v n i r e f r e n ” .47 B rita n s k a v lad a je bila p riličn o z a in te reso v an a
za sre d iv a n je fra n c u s k o -ita lija n s k ih odnosa, čije bi p o g o ršan je išlo sve
vise n a ru k ti N em ačkoj.
M u so lin i je n a b rita n s k i p o kušaj da se d isk re tn o u tiče n a ita lija n ­
sk i sta v p re m a fra n c u sk o j in icija tiv i, odgovorio p rek o G ra h am a kako
„n em a n ik a k v u že lju da b u d e u v u če n u ra z m e n u p ra z n ih f r a z a ”, isti-
čući d a b i F ra n c u z i tre b a lo da p re đ u sa reči na dela, p ri čem u je sm a t­
rao d a p ita n je ‘p om orskog p a rite ta p re d s ta v lja okosnic'u fra n c u s k o -ita -
lija n sk o g sp o razu m ^.48 P ita n je Ju g o sla v ije n ije bilo p o k re n u to ovom
p rilik o m , ali je zato M usolini još ra n ije izložio fran cu sk o m a m b a sa d o ru
u R im u, B e ra n ž e ru u v re m e o đ rž a v a n ja V o lta-k o n g resa, d a bi p rv u
ta č k u u p rib liž a v a n ju n jih o v e dve zem lje, p re d s ta v lja la deoba E vrope
n a .italijaiisk u i fra n c u sk u in te re s n u sfe ru , gde bi F ran c u sk o j bile os-
ta v lje n e o d re še n e ru k e u se v e rn o j A frici, a Ita liji na B alkanskom po-
luostrv*u. O va p o n u d a je bila o d b ije n a sa fra n c u sk e stran e , p ro d u b iv -
ši s u m n ie F ra n c u sk e u d a lje ita lija n s k e p lan o v e.49
D uže v re m e odlag an o o b n a v lja n je ju g o slo v en sk o -fran cu sk o g u g o ­
v o ra iz 1927. godine, n e su m n jiv o je bilo u slo v ljen o ovim fran cu sk im
p o k u ša jim a p rib liž a v a n ja Ita liji, ali je i ita lija n sk i plan о d eobi in te-
re s n ih s fe ra im ao b itn o g u tic a ja da d o k u m e n t о n jegovoj obnovi bude
p o tp is a n 19. n o v em b ra 1932. godine. C in jen ica da su i fra n c u sk a i j u ­
goslo v en sk a -vlada do d ru g e polo v in e d ec em b ra držale u ta jn o sti n je -
goVu o b n o v u , o sta v lja ju ć i bez odgovora sva b rita n sk a p ita n ja о daljo j
s u d b in i tog sp o ra zu m a, u k a z tije d a je fra n c u sk a v la d a i d a lje b ila sp re m -
46 Isto.
47 Isto kao napom ena 33.
48 Isto.
49 Isto.
130
n a da p re g o v a ra sa Italijo m . S toga je bila ra z u m ljiv a n je n a o p re zn o st
i ž e lja da p re ja v n o g o b ja v ljiv a n ja o b nove u g o v o re sa Ju g o slav ijo m ,
p rv o u p o zn a sa tom činjenicom ita lija n s k u v lad u , k o jo j je, k a o i 1926.
g o d in e bilo p o n u d en o ra ra z m o tri p re tv a ra n je tog u g o v o ra u trip a r-
titn i.
M u so lin ijev odgo v o r je bio „blag'onaklon”, m ad a n e o d re đ e n 50, što
je izazvalo S a rd ž e n to v k ra ta k , ali je z g ro v it k o m e n ta r: ,,P rošlo je m no-
go b o lje no što sm o se n a d a li” .51 S hodno M usolinijevoj re a k c iji, fr a n ­
cu sk a v lad a je s m a tra la da bi se m oglo započeti sa n e p o sre d n im p re -
g o v o rim a izm ed u P a riz a i R im a, i 22. decem b ra 1932. godine o d re d ila
je A n rija de Ž u v e n e la za o b a v lja n je sp ec ija ln e m isije u R im u, u cilju
p o b o ljša n ja fra n c u s k o -ita lija n sk ih odnosa, čiji je k ra n ji re z u lta t tr e ­
b alo d a b u d e s k la p a n je sp o ra zu m a izm edu Ita lije i F ran c u sk e. U okvi-
ru p re g o v o ra k o je je Ž u v en e l tre b a lo da vodi sa M usolinijem bilo je
p re d v id e n o i ra z m a tra n je ita lija n sk o -ju g o slo v e n sk o g ,,iz m ire n ja ” .52
P olo v in o m ja n u a r a 1933. g o d in e u F o rin j ofisu je p o seb n u paž-
n ju izazvala G ra h a m o v a an a liz a ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih o d nosa.53 P o-
lazeći od s h v a ta n ja da se u d atom slu č a ju ra d ilo p rv e n stv e n o i jed in o
0 p o litičk o j p riro d i z a te g n u to sti u odnosim a dve zem lje, k o ja je sam im
tim m ogla b iti p re v a z iđ e n a čisto po litičk im sre d stv im a , ukoliko bi se
izbegli u tic a ji sa s tra n e , G rah am je p o k u šao da p ru ž i odgo v o r n a p ita ­
n je zbog čega je o n a i d a lje p o sto jala, u p rk o s svim n a p o rim a da b u d e
p re v a z id e n a . U koliko se ticalo Ita lije , on je g la v n u p re p re k u u p rib li-
ža v an ju ' d ve ze m lje v id eo u s h v a ta n ju Ita lija n a d a je n jih o v a zem lja
o k ru ž en a d rž a v a m a k o je joj u p o rn o o sp o ra v a ju m o g u ćn o st te rito rija ln e
ek sp a n zije, š ire n ja n je n e p o litičk e m oći i p o v eć an je m a te rija ln o g bo-
g atstv a.
D ru g im rečim a, ju g o slo v en sk o sav ezn ištv o sa F ran c u sk o m , silom
k o ja je u ita lija n sk im očim a bila n ajo d g o v o rn ija za o n em o g u ća v an je
ita lija n s k ih e k sp a n zio n ističk ih te ž n ji, u slo v lja v alo je n e p rija te ljs k i s ta v
p re m a Ju g o sla v iji. O tu d a je, p re m a n jegovom m iš lje n ju , neizbežno p ro -
izilazilo da bez o stv a re n ja z a d o v o lja v a ju ć e g sp o ra zu m a izm edu Ita lije
1 F ra n c u sk e n e m ože doći do p o b o ljša n ja ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih ve-
za, dök bi u su p ro tn o m Ita lija m ogla za u z e ti p re m a svom istočnom su -
sed u je d a n od tr i m oguća sta v a : 1. u b e d iti J u g o s la v iju d a je u njen o m
so p stv en o m in tere st! d a „deli sv o ju s u d b in u ” sa Italijo m , a ne sa F ra n ­
cu sk o m ; 2. u č in iti je n e šk o d ljiv o m p re te ć i joj ra to m u kom e bi u če st-
v o v ali i ju g o slo v en sk i su sed i M ad a rsk a i B u g arsk a ili 3. p o tpom oći ra s-
p a d ju g o slo v en sk e držav e.
P rv i slu čaj je G ra h am odbacio j e r je säm p re k id p re g o v o ra izm e­
d u k ra lja A le k sa n d ra i M u so lin ija onem ogućio d a lje ra z m a tra n je ju g o ­
slo v en sk o g o p re d e lje n ja za isk lju č iv o ita lija n sk o p rija te ljs tv o . Za d ru -
g u m og'ucnost n ije video p o sto ja n je re a ln ih uslova k o ji bi pogodovali
n jen o m o s tv a re n ju , pošto bi to bilo d e lo tv o rn o je d in o u slu č a ju izb ija-
n ja ra ta , ali bi i u ta k v o j situ a c iji b ila m ala v e ro v a tn o ć a n a usp eh , s
50 PRO, FO 371, f 16828, С 97/44/92. Telegram V. T arela od 4. jan u ara 1933.
51 PRO, FO 371, f 16828, С 97/44/92. Sardžentova beleška od 5. ja n u ara 1933.
52 G. Demorgny, Danube et Aclriatique, Pariz 1934, 118.
53 PRO, FO 371, f 16829, С 541/44/92. R. G raham — Dž Sajm onu, 17. ja n u a r
1933.

131
ob ziro m da bi sn ag a m a M ađ a rsk e i B u g arsk e bile s u p ro ts ta v lje n e kom -
b in o v an e sn age d rž av a M ale A n ta n te i F ran c u sk e. T reću so lu ciju . k o ­
ja je p re d v id a la ra sp a d ju g o slo v en sk e držav e, G rah am je sm a tra o n a j-
p o g o d n ijo m za Ita liju i da bi je ona isk o ristila i za sebe i za sv o je sa-
ve'Z'nice, a li n ije p ri tom e p re d v id a o m o g u ćn o st in v azije na ju g o slo v sn -
s k u te rito riju , m ad a je n ije u p o tp u n o sti ni isključivao.
U vezi sa p o m en u tim stavom , b rita n s k i am b a sa d o r je p re tp o s ta v -
ljao d a je Ita lija im ala i d ru g i način za p o stizan je ovog cilja — uložit:
sve n ap o re da u Z en ev i po stig n e re v iz iju T rija n o n sk o g ugovora, što bi
vodilo u k lju č iv a n ju o d re đ e n ih ju g o slo v e n sk ih te rito rija u m a d a rsk e g ra -
nice. N a ta j n ač in bi se u je d n o stv o rili u slo v i za d a lje k o m a n d a n je J u ­
g o slav ije i p o d elu n je n ih te rito rija . Š taviše, je d n a ,,opšta pr-opast” j u ­
g o slo v en sk e d rž av e m ogla je lako b iti p ra ć e n a p o tp u n im ili d elim ič-
nim o tc e p lje n je m H rv a tsk e, š^o bi u n o v o n astalo j s itu a c iji Ita lija u v e -
liko pod ržala. R a z m a tra ju ć i m o g ućnost u n u tra š n je g ra sp a d a J u g o s ^ v i-
ie u ev ro p sk im o k v irim a, G rah am je naglasio da bi to „k o re n ito u ti-
calo n a p o n o v n u p o d elu ev ro p sk e ra v n o te ž e sila, a ak o bi se to [kom a-
d a n je Ju g o slav ije] postiglo m irn im p u tem , bilo bi p o zd ra v lje n o u ovoj
zem lji [Ita liji]” .54
P o sm a tra n o iz ugla ita lija n sk ih in te re sa , za Ita lija n e bi, p rem a
G rah am o v o m v iđ e n ju , n a jp o v o ljn ije re š e n je bio sp o n ta n i ra sp a d J u ­
go slav ije, u čem u se on u p o tp u n o sti slag ao sa g led ištem H e n d e rso ­
na, da to p re d s ta v lja k ra jn ji cilj ita lija n s k e p olitike. U celini gledano,
G ra h am je sv o je sta v o v e о ita lija n sk o j politici p re m a J u g o s la v iji sveo
n a tr i o sn o v n a m o m e n ta : 1. ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i od n o si su zav;s-
ni, a u m nogim po g led im a i o ^ra z ita lija n s k o -fra n c u s k ih v eza; 2. b u -
d u ći da se ra d i о p ro b lem u po litičk e p riro d e tre b a lo bi ga re š a v a ti d ip -
lo m atsk im sre d stv im a i 3. Ita lija bi m ogla, a v ero v a tn o već i jeste, k re -
n u ti ,,u lov u m u tn o m ” , i ako je tako, ,,uzela je g listu ra d ije nego m u -
šicu, a li n ije v e ro v a tn o da de n a s to ja ti da d in am ito m ra z n e se ceo reč-
ni to k ” .
U m e d u v re m e n u , dok je G ra h am o v izv eštaj b.io na p u tu za L on­
don, već je izbliza ,,h irte m b e rsk a a f e r a ” o tk riv a n je m ita lija n s k ih v o j-
n ih p o šiljk i M ad arsk o j p rek o A u strije . Iz b ija n je m ove a fe re p ita n je
ita lija n sk o g v o jn o g o k ru ž e n ja Ju g o sla v ije , k o je je u G rah am o v o m iz-
v e š ta ju još u v ek im alo oblik p re tp o sta v k e , postalo je za b rita n s k u v la ­
du e v id e n tn a čin jen ica, što je sa d ru g e s tra n e bacalo n o v u sv e tlo st i
d.avalo o d re d e n u te ž in u ra n ijim H en d erso n o v im iz v e šta jim a о ju g o slo ­
v en sk im s tra h o v a n jim a od ita lija n sk ih , a u s trijs k ih i m a d a rsk ih v o jn ih
p rip re m a u p e re n ih p ro tiv Ju g o sla v ije . I sam G ra h am o v izv ešta j bio je
sad a u F o rin j ofisu ra z m a tra n u p ra v o u zna'ku ove p o tv rđ e n e čin jen ice
— ita lija n s k ih p rip re m a za ra sp a d Ju g o sla v ije .
O rm S a rd ž e n t je sm a tra o da se n ije sm elo dozvoliti da odnosi iz­
m ed u J u g o s la v ije i Ita lije , bez o b zira što su n jih o v e n esu g lasice bile
sam o p o litičk e p riro d e , d o stig n u sa d a šn ji ste p e n zategnutost.i p ri kom e
je i n a jm a n ji in c id e n t m ogao izazv ati ek sp lo ziju . U svojim ra z m a tra -
n jim a о ovom a s p e k tu ita lija n sk e p o litik e on je розао od z a p a ž a n ja da
je in te n z iv ira n je m ed u so b n e n a p e to sti k o in cid iralo sa G ra n d ije v im od-
54 Isto.

132
laskom sa položaja m in is tra sp o ljn ih poslova, k o ji se po n jeg o v o j oceni
zalagao za p o litik u bliske s a ra d n je sa V elikom B rita n ijo m k a d a se r a ­
dilo о ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk im razm iricam a. Jm a ju ć i u v id u n a s to ja -
n ja F ra n c u sk e p o sle d n jih m eseci 1932. godine da dode do sp o ra z u m a sa
Italijo m , i n e gu beći iz vida da su ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i od n o si п е­
ро sre d an o d raz ita lija n sk o -fra n c u s k ih su p ro tn o sti, S a rd ž e n t je s m a t­
rao da F ra n c u sk a tokom sv o jih p re g o v o ra u R im u m o ra u p rv o m re d u
o d s tra n iti ita lija n sk i s tra h da je obnova ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk o g sp o ­
ra z u m a bila izv ršen a ra d i ,,z a o k ru ž e n ja ” Italije.
K ao d ru g i b ita n m o m en at on je nag lasjp da fra n c u sk a v la d a tre b a
d a p rih v a ti id eju о u n u tra š n jo j re o rg a n iz a c iji J u g o sla v ije i d a u tom
p ra v c u u tiče n a ju g o slo v en sk u v lad u je r „dokle god b u d e p o sto jala sa-
d a š n ja -d ik tatu ra i u n ita ris tič k i oblik v la d a v jn e u Ju g o sla v iji, n e m ože
b iti sta b iln o sti u s re d n jo j E v ro p i i na B a lk a n u ” .“ M edutim , о k ak v o j
bi to novoj fo rm i v la d a v in e u J u g o s la v iji m oglo b iti reči, n ije bilo po-
m e n u to n iš ta d e ta ljn ije od citiran o g . O staje p re tp o s ta v k a da je S ard > en t
m ožda ciljao n a fe d e ra tiv n i ob lik u re d e n ja , s obzirom da je hrvaLsko
p ita n je bila k a r ta n a k o ju je M usolini igrao u u b e d iv a n ju sv etsk e ja v -
n o sti о n e s ta b iln o sti p o sto jećeg re žim a u Ju g o sla v iji, a sam im tim i
n eo d rživ o sti ju g o slo v en sk e d rž a v n e celine.
Za S a rd ž e n ta je bilo ,,više nego o čig led n o ” da se u p o sto jećo j si-
tu a c iji „ ita lija n s k a v lad a ig ra v a tro m ” i da stoga V elika B rita n ija ne
sm e d o zv o liti da se ta o p asn a igra n a s ta v i j e r je E ngleska „ je d in a v e ­
lik a sila k o ja je ,u p o lo žaju da m ože u p o zo riti Ita liju , kao što je i j e ­
d in a k o ju bi ita lija n s k a v la d a bila v o ljn a da p o slu ša” .56 P rih v a ta ju ć i
s u g e s tiju N evila H e n d erso n a, k o ji je početkom ja n u a r a b o rav io u L on­
donu, da V elika B rita n ija m o ra n eizo stav n o u č in iti n ešto što bi p re d u -
p re d ilo „ k a ta s tro fu k o ja se činilo da je n a p o m o lu ”, S a rd ž e n t je sm a t­
rao da se p re d b rita n s k u v lad u p o sta v lja kao osnovni z a d a ta k d a v a n je
do z n a n ja v lad i u R im u d a je „o d rž a n je Ju g o s la v ije u n u ta r n je n ih sa-
d a šn jih g ra n ic a i o č u v a n je n je n o g m ed u n aro d n o g s ta tu s a u v italn o m
in te re su n e sam o E v ro p e nego i V elike B rita n ije ” .57
G ra h a m o v izv eštaj je stoga p re d s ta v lja lo još je d n u p o tv rd u n a-
v ed en o g H en d erso n o v o g sta v a i pokazao da je n a stu p io tre n u ta k da se
ra z m o tri celish o d n o st en g lesk o g n ep o sred n o g o b ra ć a n ja R im u ,,u in te ­
re su evro|pskog m ira ” i da se k a o i vise p u ta do ta d a p o n u d i b rita n s -
ko p o sre d o v a n je ,u ra z re š a v a n ju ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih su k o b a .58
Po m išljen j'u R o b e rta V a n sita rta bilo je u za lu d n o o č e k iv a ti d a re -
še n je ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o g p ro b lem a povlači za sobom o s tv a re n je
b o ljih o d n o sa izm edu F ra n c u sk e i Ita lije . P re m a njegovom s h v a ta n ju
to je bio,,sam o m ali deo is tin e ” , čiju je s u š tin u video u ita lija n sk o j p o t-
pu n o j o b u ze to sti (consum ed) željom i p o treb o m za ek sp an zijo m . U pos-
tojećoj s itu a c iji u sv etu , to je po V a n sita rtu značilo zad o b iti ili u ze ti
n ešto što p rip a d a d ru g o m e, p ri čem u je ja k a J u g o sla v ija p re d sta v lja la
p re p re k u , a p re d s ta v lja la bi je i u o k v iru trip a rtitn o g sp o ra zu m a. S to-
55 PRO, FO 371, f 16829, С 541/44/92. Sardžentova beleška od 23. januara
1933.
56 Isto.
57 Isto.
58 Isto.

133
ga je Ita liji vise o d g o v aralo d a se J u g o s la v ia ra s p a d n e ili da se tom
ra s p a d u d o p rin e se .59 U pog led u p ra v c a ita lija n sk e ek sp a n zije, V a n sita rt
ie bio k a te g o rič a n — ako Ita lija teži novim p ro s to rim a „to n i u kom
s lu č a ju neće bitina' B alk an u . N eka d o b ije .uskoro m a n d a t u L ib iji; sa
m nogo m a n je u z n e m ire n ja b ih p o sm a tra o n je n e a m b ic ije u E tio p iji [. . . ]
to bi se m oglo u re d iti, a li n ik ak o n a B a lk a n u j e r to ne bi m oglo biti
o stv a re n o bez r a ta u E v ro p i” .60
S a g la ša v a ju ć i se sa S ard ž en to v im pred lo g o m о o tv o ren o m upozo-
r e n ju ita lija n sk o j v lad i о b rita n s k im sta v o v im a p re m a n je n o j politici,
V a n s ita rt je n ag lasio d a ono n eć e im a ti n ik ak v o g e fe k ta ak o se Ita li-
ja n im a n e b u d e ja sn o stav ilo do z n a n ja da ih V elika B rita n ija s m a tra
o d g o v o rn ijim za p o sto jeće s ta n je u ju g o ,slo v en sk o -italijan sk im o d n o si-
m a nego d ru g u , j.ugoslovensku s tra n u , p rv e n stv e n o zbog o d b ija n ja da
p rih v a te fra n c u sk i p re d lo g о trip a rtitn o m sp o ra z u m u . S v estan da će
ta k a v b rita n s k i is tu p b iti m rz a k ita lija n sk o j s tra n i (th ey w ill h a te th at)
V a n s ita rt j e bio u b eđ e n d a b rita n s k a vlad a m o ra riz ik o v a ti je r ,,pos-
to jeće s itu a c ije za h te v a taj riz ik ” .61
Iako su i S ard ž e n to v a i V a n sita rto v a ra z m a tra n ja о ita lija n sk im
p lan o v im a p re m a Ju g o sla v iji i z a h te v im a k o ji su se shodno tom e pos-
ta v lja li p re d b rita n s k u v la d u bila iz n e ta u d o sta o štro m tonu, poseb-
no kod V a n sita rta , o n a još u v e k nis.u značila i z a o k re t u b rita n sk o j po­
litici p re m a Ita liji ^:oji bi bio p ra ć e n o štrin o m ko jo m su o v i stav o v i
b ili izrečen i. F o rm a u ko jo j su S a rd ž e n t i V a n sita rt n a p isa li svoj a za-
p a ž a n ja i s u g e s tije p re d s ta v lja la je u je d n o i sad ržaj p ism a upu ćen o g
lo rd u S ejm o ru , 25. ja n u a ra , šefu b rita n sk e d eleg a cije u D ru štv u n a ro -
da, a li bez ik a k v o g n a g o v e š ta ja da bi on sa sv o je s tra n e tre b a lo da
n ešto preduzm e/ ,u Ž en e v i.62 D žon S ajm on, k o ji se saglasio sa iznetim
stav o v im a, bio je sp re m a n d a n a k o n p re th o d n o g v id e n ja sa V a n sita r-
tom iznese p o k re n u ta p ita n ja n a se d n ic i b rita n sk e v lad e.63
P o č e ta k Z ü v en e lo v ih p re g o v o ra ,u ita lija n sk o j p re sto n ic i bio je
p re d v id e n za d ru g u p o lo v in u ja n u a r a 1933. godine. S toga se N evil H e n ­
d erso n p ri p o v ra tk u iz L ondona u B eograd, zadržao k ra će v re m e u P a ­
riz u da b i izneo Ž u v en e lu sv o je v id e n je ju g o s lo v e n sk o -ita lija n s k ih od­
nosa. N jegovo izlag an je svodilo se n a sled eće: 1. sk la p a n je trip a rtitn o g
sp o ra zu m a k ao n a jp rih v a tljiv ije g re š e n ja za fra n c u sk o -ita lija n sk o -ju g o -
slo v en sk e o d n o se; 2. n eo p h o d n o st o č u v a n ja ju g o slo v en sk o g in te g rite ta
i u n u tra š n je sta b iln o sti; 3. u b e d iti Ita liju da J u g o s la v ia „ p re d sta v lja
re a ln o s t k o ja se n e m ože zao b ići” ; 4. u tic a ti n a M u so lin ija d a se o d re k -
n e p o d rž a v a n ja id e je о ra s p a d u Ju g o sla v ije . Ž u v en e l se p re m a ovim ,
tak o re ć i s m e rn ic a m a za razg o v o r, d ržao d o sta o p rezn o i ograničio se
sam o n a iz ja v u d a n e v id i n ik ak v o g razlo g a d a u R im u n e p o k re n e p i­
ta n je trip a rtitn o g sp o ra zu m a.64
59 PRO, FO 371, f 16829, С 541/44/92. V ansitartova beleška od 23. ja n u a ra
1933.
60 Isto.
61 Isto.
62 PRO, FO 371, f 16829, С 541/44/92. О. Sarđžent — H. Sejm oru, 25. jan u ­
a r 1933.
63 PRO, FO 371, f 16829, С 541/44/92. Sajm onova beleška od 25. jan u ara 1933.
64 PRO, FO 371, f 16829, С 768/44/92. N. H enderson — Dž. Sajm onu, 23. ja ­
n u ar 1933.
134
 K o m e n ta rišu ć i H e n d erso n o v izv eštaj, S a rd ž e n t je s m a tra o da je
n jeg o v ra zg o v o r sa fra n c u sk im am b asad o ro m m ogao b iti k o ris ta n pod
uslovom d a Ž u v enel, ono što je čuo od b rita n sk o g d ip lo m a te n e n av e d e
k ao sta v o v e b rita n sk e v la d e d a bi d ao o d re đ e n u te ž in u svojim a rg u m e n -
tim a u ra zg o v o ru sa M usolinijem . M ada F o rin j ofis n ije želeo te rito ri-
ja ln i ra s p a d Ju g o slav ije, treb a lo bi, upozorio je S ard žen t, sa n ešto više
op reza nego što je to H e n d erso n učinio, ra z g o v a ra ti о tom p ita n ju , da
se ne bi stek ao u tis a k k ak o je b rita n s k a v lad a ,u p o tp u n o sti u b ed e n a
u s ta b iln o s t u n u tra š n je situ a c ije u J u g o s la v iji d a se n e b i tre b a lo p la-
šiti n jen o g ra sp a d a u po sto jećim u slo v im a .65
P re m a n jeg ovom m iš lje n ju , č itav a s itu a c ija sa Ju g o sla v ijo m bila
je ta k o n eizv esn a (so u n c e rta in ) da bi bilo ,,k ra jn je o p asn o po nas da
bilo šta p ro ričem o u tom pog led u ili d a su p ro tsta v lja m o sv o je m išlje n je
M u so lin ije v o m ”.66 J e d in o što bi se m oglo reći u ta k v o j v rs ti ra z m e n e
g led išta bilo je d a bi b rita n sk a v lad a sa ž a lje n je m g led ala n a ta k v u
d e z in te g ra c iju ju g o slo v en sk e te rito rije zbog m e d u n a ro d n ih poteškoća
k o je bi o n a izazvala, i sto g a o n a ne o d o b ra v a n i je d n u p o litik u k o ja im a
za cilj d a p o d stiče ta j ra sp a d . P ita n je k ad a, i d a li bi bilo u p u tn o , da
b rita n s k a v lad a sa o p šti v lad i u R im u ili d a zv a n ič n u izjav u о svojim
stav o v im a, S a rd ž e n t je o stav io o tv o re n im do d aljeg „zbog o p asn o sti
s a d a š n jih z a te g n u tih ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih o d n o sa”, što je p re d -
sta v lja lo i V a n sita rto v o m iš lje n je .67
D a F o rin j ofis n ije želeo o tv o ren o izn o siti sv o je stav o v e о ita li-
ja n sk o j p o litic i i sp re m n o sti d a jo j se su p ro tsta v i, p okazalo je i odbi-
ia n je H en d erso n o v o g p re d lo g a da isto v rem en o k ad a je fra n c u s k i am -
b a sa d o r zap o čin jao sv o ju m isij'u u R im u, V elika B rita n ija sa sv o je s tr a ­
ne o lak ša n jeg o v e ra zg o v o re izjavom v lad e u P a rla m e n tu о b ritan sk o m
in te re su u p o g led u je d in s tv a i n eo m eta n o g ra z v itk a Ju g o sla v ije . T ak av
zv a n ič an n a stu p , m ogao je po njeg o v o m m išlje n ju , d o p rin e ti p o zitiv -
noj p ro m en i M u so lin ijev o g d rž a n ja p re m a italija n sk o m istočnom su se-
d u .68 B ritan sk o m p o sla n ik u u B eo g ra d u S a rd ž e n t je, štav iše, p riličn o
zam erio što je svoj ra zg o v o r sa Ž u v en elo m sao p štio ju g o slo v en sk o m
m in is tru s p o ljn ih po slo v a B o g o lju b u Je v tić u , n ap o m in ju ć i da bi ,,m no-
go b o lje učin.io da je 1o zađ ržao za se b e ” .69
P r i sv em u n av e d en o m , n am eće se p ita n je ra d i čega je b rita n sk o
M in ista rstv o s p o ljn ih poslova o d bacivalo id e ju da se V elika B rita n ija
o tv o re n o o b ra ti Ita liji i p o s tu p i p re m a S ard ž en to v im i V a n sita rto v im
p re p o ru k a m a , j e r je u p ra v o S ard ž e n to v k o m e n ta r H ender,sonovog iz-
v e š ta ja о ra z g o v o ru u P a riz u bio n a p rv i pogled u k o n tra d ik c iji sa o-
nim što je n ap isao n e d e lju d an a ra n ije . O čigledno je p rv i S ard ž e n to v
te k s t p re d s ta v lja o n jeg o v o lično m išlje n je , dok je d ru g i bio re z u lta t
sta v a koj,i je b rita n s k a v lad a zauzela na sed n ici tokom k o je je S a j­
m on izn eo p o g lede F o rin j ofisa. O tu d a je p o treb n o ra z m o triti kojim se
65 PRO, FO 371, f 16829, С 768/44/92. Sardžentova beleška od 30. januara
1933.
66 Isto.
67 PRO, FO 371, f 16829, С 768/44/92. V ansitartova belcška od 31. januara
1933.
68 Isto kao napom ena 64.
69 Isto kao napom ena 65.

135
m o tiv im a ru k o v o d ila vlada V elike B rita n ije u z a u z im a n ju n a v e d en o g
sta v a u tre n u tk u koji je, k ak o su to u p o zo rav ali u F o rin j o fisu , za h le -
vao n e p o sre d n u ak ciju .
O dgovor da je u p e rio d u v elik e p riv re d n e k riz e F o rin j ofis p re d -
s ta v lja o ž rtv u , a n e k riv c a za b rita n s k u sp o ljn u p o litik u usled te ž n je
n ek o licin e „ s ta r ijih lju d i k o ji su n a s to ja li d a sp ro v e d u s p o ljn u p o liti­
k u o b ra zo v an u n a iskustv.u p re th o d n ih g o d in a ”, p ri čem u su o stali vj-
soki činovnici, posebno V a n sita rt, bili o g ra n ič e n i u svojim d elo v an jim a,
bio bi s'uviše uo p šten , m ad a p rih v a tljiv u d ru g o m k o n te k stu .70 P ra ć e -
n jem b rita n s k ih p o teza tokom 1932. g odine v jd i se da se V elik a B rita ­
n ija u no v im uslo v im a slu žila sta rim načinom opreznog o s ta ja n ja po
s tra n i, izb eg a v aju ći ja v n a iz ja š n ja v a n ja о sv o jim stav o v im a i u p ita -
n jim a gde je bila posebno z a in te re so v a n a , kao u s lu č a ju P o d u n a v lja ,
p re p u š ta jtić i n o m in a ln o vo d stv o F ran c u sk o j. M edutim , u ovom slu čaju
m oglo bi se p re tp o s ta v iti d a je b rita n s k i sta v p re bio o d re d e n re a ln im
sa g le d a v a n je m k o n k re tn e situ a c ije , nego o p te re ć e n poslovičnom engles-
kom tradficionalnošću.
R a n ija b rita n s k a u p o z o re n ja M u so lin iju о z a in te re s o v a n o sti V eli­
k e B rita n ije za s m iriv a n je ju g o s lo v e n sk o -ita lija n s k ih su k o b a i n jen o g
p o sre d o v a n ja u p ita n ju p o m o rsk o g p a r ite ta izm edu F ra n c u sk e i Ita li­
je, n i u jed n o m tren U tk u n isu im ala oblik za h te v a da se Ita lija o p re d eli
~za” ili ,,p ro tiv ” b rita n sk e ak c ije . D ru g im rečim a, V elika B rita n ija n i-
ie svojim) istu p im a n ik ad a o sta v lja la kod Ita lije u tis a k da jo j o k reće
leđa, s ta ju ć i n a s tra n u o n ih k o je je ita lija n sk a v lad a s m a tra la sv o jim
riv alim a, k ao što je bio slu čaj sa F ran c u sk o m , ili da je o tv o re n o o m e ta -
la u p o stiz a n ju n jg n ih sp o ljn o p o litič k ih ciljev a, k ad a se ra d ilo о j u ­
g o slo v en sk o j d rž av i. N a p ro tjv . N a g la šav aju ći sv o ju ulogu ,,n a jn e p ris-
tra s n ije sile u E v ro p i”, o n a je u v ek im ala o d stu p n ic u u slu č a ju da n je n i
p re d lo z i n e b u d u p rih v ać en i.
S ad a se, m ed u tim , ra d ilo о p re g o v o rim a Ita lije i F ra n c u sk e , za
cij.i je p o v o ljan ishod V elika B rita n ija bila v id n o z a in te re so v a n a , a li se
on još u v e k n ije m ogao n a z re ti. M usolini se d ak le n alazio u p o lo žaju
da b u d e o n aj k o ji b ira, a sam im tim i p o sta v lja u slo v e i o d b a c u je p re d -
loge. U s lu č a ju d a V elika B rita n ija u tre n u tk u k ad a fra n c u s k o -ita li-
ja n s k i p re g o v o ri tako re ć i n isu jo š n i otpočeli, izv rši d ire k ta n p ritis a k
n a M u so lin ija, d a ju ć i sv o jim stav o v im a p rz v u k p re tn je ili u ltim a tu m a ,
što bi M u so lin ijev o dobro po zn ato s a m o lju b lje d ire k tn o pogodilo, ta -
k a v is tu p je Iako m ogao d o p rin e ti su p ro tn o m e fe k tu — da D uče p o sta-
vi p re d F ra n c u s k u z a h te v e k o ji bi p re m a šiv a li n je n u s p re m n o st da p ru -
ž.i o d re d e n e k o n c e sije Ita liji, što bi značilo p re k id a n je p re g o v o ra i o k re -
ta n je Ita lije N em ačkoj.
N e tre b a p r i sv em u ovom e g u b iti iz v id a ni čin je n ic u da k o n fe ­
re n e ija о ra z o ru ž a n ju k o ja je zased ala od p o č e tk a 1932. godine, još
u v ek n ije d a v a la z a d o v o lja v a ju ć e re z u lta te , i u p ra v o n a tom p o lju n ije
bilo u p u tn o za V elik u B rita n iju da p ritisc im a sa s tra n e u tiče n a ita li­
jan sk o d rž a n je tokom n je n o g ra d a, j e r je d n o od g lav n ih p ita n ja koje

70 J. Concll, The „Office", A Study of British Foreign Policy and its Ma­
kers 1919—1951, London 1958, 121.

136
je tre b a lo da b u d e p re tre s a n o u p re d sto jeć im ra zg o v o rim a izm edu I ta ­
lije i F ran cu sk e, bilo je p ita n je pom orskog n a o ru ž a n ja .
F ra n c u sk a s p re m n o st da p re g o v a ra sa Italijo m , i n je n a n a m e ra
da u k o m p lek su k o lo n ija ln ih , e v ro p sk ih i p o m o rsk ih p ro b lem a p o k re n e
i p ita n je o d rž a n ja ju g o slo v en sk e d ržav e kau celine, p re d sta v lja lo je,
p re m a b ritan sk o m m išlje n ju , „n a d e v re d n u p o ja v u u sad a šn jo j situ a c i-
j i ”, je r bi u slu čaju n e p o sto ja n ja fra n c u sk o -ita lija n sk o g sp o razu m a, b ;-
lo teško za m isliti bilo .kakvo s m iriv a n je izm edu J u g o sla v ije i Ita lije .71
K ao i n ak o n s k la p a n ja ju g o slo v en sk o -fran cu sk o g ugovora, n ovem -
b ra 1927. godine, tako je i sada, sa njegovom obnovom ja n u a r a 1933.
godine, m ed u so b n a z a v isn o st ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa od ita -
lijan sk o -fran cU sk ih p re d s ta v lja la n erazm rsiv o klupko. P o b o ljša n je j u ­
g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih veza bilo je d ire k tn o zavisno od p o stiz a n ja ita-
lija n sk o -fra n c u sk o g sp o razu m a, k o ji je opet, n a d ru g o j stra n i, bilo z n a t-
no lak še p o stići k a d a bi ita lija n sk i p ritis a k n a J u g o s la v iju p re sta o .
U p o g led u p re d sto je ć ih p re g o v o ra A n rija de Z u v en e la sa M u so lin i­
jem i n jih o v o g p o v o ljn o g ishoda, B ritan ci n isu g u b ili iz vida čin je n .c u
da je p re th o d n ih g o dina dolazilo, s v re m e n a na v rem e, do p o b o ljša n ja
s ta v a je d n e d rž av e p re m a d ru g o j, ali d a sp re m n o st F ra n c u sk e da izm eni
n a b o lje sv o je d rž a n je p re m a Ita liji n ije k o in cid iralo sa tre n u tn im ra s-
p o lo žen jem ove d ru g e da toj sp re m n o sti izade u su sret, i o b rn u to .72
U p o sto jećo j situ a c iji bilo je stoga veom a b itn o k a k a v će sta v z a u zeti
M u so lin i je r su n jeg o v e a s p ira c ije p re m a B alk an u i P o d u n a v lju , k ad a
se ra d ilo о ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk im p ro b lem im a, m ogle lako n aići na
fra n c u sk i o tp o r.
Vec n a sam om pocetkU svog b o ra v k a u R im u u dru g o j polovini
ja n u a r a 1933. godine, Ž u v en e l se suočio sa M u so lin ijev im u zd ržan im
slavom . P re d a ju ć i m u sv o je ak re d itiv e , fra n c u sk i am b a sa d o r je izrazio
n a d u d a će n je g o v a m isija p riv e sti k r a ju m ed u so b n e ra z m iric e izm edu
n jih o v ih ze m a lja i s tv o riti uslove za o s tv a re n je političkog sp o razu m a
F ra n c u sk e sa Italijo m . M u so lin i je izjavio da v rlo ceni Z u v en e lo v u s p ­
re m n o st za p re g o v a ra n je , ali da ga usled za u zeto sti m o ra u p u titi da
osnove za d alje ra zg o v o re ra z m o tri sa ita lija n sk im p o d se k re ta ro m za
sp o ljn e poslove, S u v ičem .73 S v o je u tisk e i re z u l& te ra zg o v o ra sa S u-
vicem fra n c u s k i a m b a sa d o r je o d m ah saopštio R o n ald u G ra h a m u .74
P re m a Ž u v en elo v o m k a z iv a n ju , ra zg o v o r sa S uvičem je započeo
p ita n je m ju g o s lo v e n sk o -ita lija n s k ih odnosa, je r m u se činilo da oni
p re d s ta v lja j^ prVu p re p re k u k o ju je tre b a lo o tk lo n iti na p u tu k a na-
la ž e n ju zajed n ičk o g je z ik a sa italija n sk o m vladom . Iz S uvičevog odgo-
v o ra je ste k a o u tis a k da bi Ita lija n i m ogli p re g o v a ra ti sa Ju g o sla v ijo m
ako bi to d o ista i želeli, a li d a im sa d a šn ji režim u toj zem lji n e d e lu -
je d o v oljno stab iln o . P re m a m iš lje n ju fra n c u sk o g a m b asa d o ra, ovakav
ita lija n s k i sta v je bio n e p rih v a tljiv zato što je h rv a tsk o -slo v e n a č k a
op o zicija u J u g o sla v iji „m rz ela Ita lija n e čak i vise nego S rb e ” . Stoga
bi je d in o p rih v a tljiv o re š e n je p re d sta v lja lo ita lija n sk o p r is ta ja n js na
71 Isto kao napom ena 33.
72 Isto.
73 C. F. Melville, n. d„ 428.
74 PRO, FO 421, f 324, С 1237/175/22. R. G raham — Dž. Sajm onu, 27. januar
1933.

137
tr ip a r titn i sp o razu m k o ji bi se m ogao p re tv o riti i u četv o rn i, u k lju č iv a -
n jem A lb an ije.
U p o g led u P od 'u n av lja i B alk an sk o g p o lu o strv a sta v fra n c u sk e v la ­
de l?ip je, d a o v i g eo g rafsk i p ro sto ri p re d s ta v lja ju veom a pogodno (pro­
p er) p o lje za ita lija n s k u trg o v in sk u ek sp a n ziju i da će sa fra n c u sk e
s tra n e š ire n je ita lija n sk e trg o v in e u tom p o d ru č ju b iti sv esrd n o p o d r-
žano. A li ak o Ita lija bu d e sp o jila sv o ju p o litick u sa ekonom skom p e n e t-
racijo m , „o n a će se o p eć i” i tim e n ašk o d iti svojim p riv re d n im in te re -
sim a.75 S h v a ta ju ć i ita lija n s k i d em o g ra fsk i p ro b lem on je upozorio da
se Ita lija u njeg o v o m re š a v a n ju m o ra o k re n u ti afričk o m istoku, n ik a -
ko zap ad u , j e r fra n c u s k a v la d a u vezi sa svojim k o lo n ija ln im p ro s tra n s t-
vom n ije m ogla do zv o liti „ z a b ija n je k lin a ” n a n je n o j a fričk o j te rito -
riji.
P ita n je Togoa bilo je o d b ačen o dem agoškom tv rd n jo m da n ek o li-
ko m ilja p ešč an ih p u s tin ja n e re š a v a ita lija n s k i p ro b lem , dok bi p re -
p u š ta n je D ž ib u tija Ita liji izazvalo o tp o r u fra n c u sk o j sk u p štin i i u ja v -
n osti. N a su p ro t tom e, Z u v en e l je n u d io Ita liji k o lo n izo v an je S irije , a
u p ogledii A n a d o lije je sm a tra o d a b i u slu č a ju s m rti M u stafe K em ala
ra s p a d T u rsk e bio v rlo v e ro v a ta n , te d a bi Ita lija im ala p ra v o p rv e n stv a
u p o s ta v lja n ju z a h te v a za p e n e tra c ijo m u toj oblasti. E tio p ija u ovom
d e lu ra zg o v o ra о k o lo n ija ln im p ro b lem im a n ije bila sp o m e n u ta sa fr a n ­
cuske s tra n e .76
R azg o v o r о pom orskom p a r ite tu za k o ji je M u so lin i bio posebno
z a in te reso v an , Z u v e n e l n ije n i p o k re n u o . „ F ra n c u sk a n e m ože n ik ad a
p rih v a titi p o m o rsk i p a r ite t s a Ita lijo m p o što to za n ju znači p o d re d en
položaj u S re d o z e m lju ”, bio je n jeg o v o d g o v o r n a G rah am o v o p ita n je u
to k u ra zg o v o ra о ovom p ro b lem u . Iako je bila k a te g o rič n o p ro tiv u s-
p o s ta v lja n ja po m o rsk o g p a r ite ta sa Italijo m , fra n c u sk a v lad a je žele-
la d a p o stig n e p o m o rsk i sp o razu m , izlagao je Ž uvenel, a li je sm a t-
ra la d a bi bilo b o lje d a se о tom e razg o v o r vodi u Z enevi, n a k o n fe re n -
ciji о ra z o ru ž a n ju , gde bi b rita n sk o učešće bilo od v elik e k o risti. U ko-
liko bi p re g o v o ri u Z en ev i p ro p ali, on bi bio sp re m a n da ih p o k re n e u
R im u.
F ra n c u sk a n a m c ra da n a osnovu o v ak v ih p rc d lo g a p rc g o v a ra за
Italijo m m o ra la je n a sam om p o če tk u p r e tr p e ti n e u sp e h j e r o n i n isu
m ogli o d g o v a ra ti ita lija n sk o j p o litici. M usolini je u P o d u n a v lju tra -
žio p o litič k u d o m in aciju , a n e fra n c u sk i blagoslov za ek o n o m sk i sukob
sa p riv re d n o n ad m o ćn ijo m N em ačkom . A ko je F ra n c u sk a po k azala
sp re m n o st d a p o d rži ek o n o m sk u ek sp a n z iju Ita lije u sre d n jo j i ju g o -
istočnoj E vropi, to je vise bio dokaz da jo j je Ita lija b ila p o tre b n a za
za je d n ičk o s u p ro ts ta v lja n je n em ačkom p ro d o ru n a tom p o d ru č ju , nego
d a je bila v o ljn a d a izade u s u s re t ita lija n s k im željam a.
б to se B alk an sk o g p o lu o s trv a ticalo, fra n c u sk a v lad a n e sam o da
je k ao jed in o re š e n je n u d ila sk la p a n je trip a rtitn o g sp o ra zu m a, što je
a u to m a ts k i u k lju č iv a lo o d rž a n je ju g o slo v en sk e d rž av e kao celine, n e­
go je, štav iše, bila s p re m n a d a ga p ro š iri i n a A lb an iju , po tez k o ji je
u ita lija n sk im o čim a m ogao b iti ra v a n p o sez an ju za nečim što je Ita liji
75 Tsto.
76 Isto.

138
već od ra n ije p rip a d a lo . K ao što n ije d o zv o ljav a la p re tv a ra n je J a d r a n ­
skog m o ra u ita lija n sk o jezero , još m a n je je želela d a v id i ja k u ita li-
ja n s k u flo tu u S redozem nom m oru. U p o g led u k o lo n ija F ra n c u sk a je
u p u ć iv a la Ita liju n a isto k A frik e, p o k azu ju ći, i to sam o uo p šten o , p ra -
vac, a li ne i k o n k re tn o o d re d ište, n u d ila p re tp o s ta v k e о m ogućem ra s-
p a d u tU rske d rž av e i k o lo n izac iju u S iriji gde je i sam a im ala već do-
vo ljn o g lav o b o lja.
Jed n o m rečjU, F ra n c u sk a je sv ak a k o ra č u n a la da je ita lija n sk i
s tra h od m ogućeg n em ačkog p ^ isu stv a n a ita lija n sk im g ra n ic a m a ek v i-
v a le n ta n fran cu sk o j p o tre b i d a veže za seb e Ita liju u stu p cim a, čija ve-
ličin a n ije o d g o v arala ja č in i fra n c u sk ih m otiva.

3. B rita n s k o ang ß zo vß n je z a o ču v a n je ju g o s lo v e n s k o g in teg rite ta

P o što su fra n c u sk o -ita lija n sk i p re g o v o ri p o k azali d a n ije bilo m o-

gu će p o stići k o n k re ta n sp o ra zu m izm edu d v e zem lje kojim bi b ili sre -
đ e n i i ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i odnosi, b rita n sk o M in ista rstv o sp o ljn ih
poslova p re u z e lo je p o sre d n ič k u ulo g u d a isp ita m o g u ćn o st o k o n ča n ja
ju g o s lo v e n s k o -ita lija n s k ih za te g n u to sti. Z a to se u k azala p rilik a polo-
vin o m fe b ru a ra 1933. godine, k a d a je G ran d i, n o v o im en o v an i ita lija n ­
sk i a m b a sa d o r u L o n d o n u za tražio ra zg o v o r sa S ajm o n o m .77 P ovodom
tog s u s re ta u F o rin j o fisu je bio sa č in je n opsežan m e m o ra n d u m u k o ­
m e su b ili s u m ira n i s ta v o v i b rita n s k e v la d e о ita lija n sk o j sp o ljn o j p o ­
litic i i u je d n o d a ta uputstvaf, u kom p ra v c u bi tre b a lo da se k re ć u
S a jm o n o v a izlag a n ja .78
P o la zn a o sn o v a m e m o ra n d u m a bila je čin jen ica d a Ita lija sp ro -
vo d i sv o ju n a m e ru о k o m a d a n ju J u g o s la v ije p u te m n je n o g p o litičk o g
i v o jn o g z a o k ru ž e n ja , u č v ršć iv a n je m svog po lo žaja u A lb an iji, p riv la č e -
rijem M ad arsk e i B u g arsk e u sv o ju p o litič k u o rb itu sn a b d e v a ju ć i u je d ­
no ov e zem lje v o jn im m a te rija lo m , o tv o re n im z a g o v a ra n je m re v iz ije
m iro v n ih u g o v o ra, što je značilo p ro m e n u g ra n ic a u s re d n jo j E vro­
pi, tj. obnoV u M ad a rsk e u n je n o m p re d ra tn o m ob im u i ra s p a d J u g o sla ­
v ije n a S rb iju , H rv a ts k u i S lo v e n iju .79 O stv a re n je n a v e d e n ih p lan o v a
p o d ra zu m ev alo je d a bi u sv ak o j sh e m i re o rg a n iz a c ije sre d n jo e v ro p sk o g
p ro sto ra , Ita lija ob n o v ila n e sam o svoj n e k a d a šn ji z a h te v za te rito ri-
jo m D alm acije, k o ji je i r a n ije za sn iv a la n a svom isto rijsk o m p ra v u kao
glav n o m a rg u m e n tu , neg o bi ga sa d a i d o p u n ila svojom p o treb o m da
p o sed u je n o v e te rito rije . O tu d a je p riro d n o značilo d a je je d in i p ra v ac
n jen o g te rito rija ln o g š ire n ja bio m oguć sam o k a su'protnoj ja d ra n s k o j
obali, a to je, u jed n o , p o d ra z u m e v a lo i z a h te v d a im a o d re še n e ru k e
p ri a k c ija m a u b a lk an sk o m re g io n u , gde je Ju g o sla v ija k ao d rž a v n a
celin a s ta ja la n a p u tu tom š ire n ju .80

77 PRO, FO 371, f 16829, С 1519/44/92. DŽ. Sajm on — R. G raham u, 18. feb­

ru a r 1933.
78 PRO, FO 371, f 16829, С 1519/44/92. Italian Policy vis-a-vis Yugoslavia, 14.
februar 1933.
79 Isto.
80 Isto.

139
 S obzirom n a po sto jeća ita lija n sk a stre m lje n ja , n i je d a n od a rg u -
m e n a ta k o ji bi ita lija n sk a v la d a n av e la u o d b ra n u sv o jih in te re sa n i­
je m ogao n aići n i n a „ n a jm a n ji o d z iv ” kod V elike B rita n ije , tv rd ilo
se u m em orand'um u, čak i da su ti razlozi bili ta k v i da n isu s tv a ra li
p re tp o s ta v k e о nasilnom ru š e n ju p o sto jećeg s ta tu s q u o -а. O ni su u
s u š tin i p re d s ta v lja li z a h te v za p riz n a v a n je p re d ra tn e p o litik e ra v n o -
teže sila, p o d elu E vrope n a in te re sn e sfe re i p o sto ja n je m a rio n e tsk ih
d ržav a, što je bilo u d ire k tn o j s u p ro tn o sti sa osnovam a n a k o jim a se
zasn iv ao p c s le ra tn i e v ro p sk i p o re d a k .81 Z a te g n u ti odnosi k o ji su v la -
d ali izm ed u J u g o sla v ije i Ita lije u k o n te k s tu iz n e tih p ogleda, doveli
su b rita n s k u v la d u u položaj d a m o ra ja sn o p re d o č iti v lad i u R im u da
ne o d o b ra v a ita lija n s k u p o litik u p re m a svom susedu. S toga je S ajm on
u p re d sto je ć e m su s re tu sa G ra n d ije m tre b a lo da izloži sledeće b rita n ­
ske p o g led e:
1. ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i odnosi su dostig li ste p e n n a p e to sti ko­
ji ih čini stv a rn o m o p asnošću po ev ro p sk i m ir; 2. o d rž a n je ju g o slo v e n s­
ke d rž av e k ao celine je su štin sk o p ita n je za m ir u E vropi i kao ta k -
vo p re d s ta v lja n e p o sre d a n b rita n s k i in te re s; 3. sam a id eja da se J u ­
g o s la v ia n alaz i p re d ra sp ad o m , ,,što je o p asn a z a b lu d a ”, s ra č u n a ta je
n a to da izazove o-sećanje n e sig u rn o sti širom s re d n je E vrope, što je
u je d n o i je d a n od fa k to ra k o ji d o p rin o si p ro d u ž a v a n ju ek o n o m sk e k ri-
ze n a ev ro p sk o m k o n tin e n tu ; 4. n e p o s to ja n je ekonom skog i ra sn o g (ra­
cial) m o m en ta k a o d e z in te g rira ju ć e g fa k to ra u odnosim a d v e zem lje,
u k a z u je da m o ra p o sto ja ti m odus v iv en d i p rih v a tljiv za obe s tra n e , a
u su p ro tn o m bi g la v n u k riv ic u za n e n a la ž e n je zajed n ičk o g re š e n ja sn o -
sila Ita lija ; 5. p rv i k o ra k k o ji bi ita lija n s k a v lad a tre b a lo da p re d u zm e
bilo bi p rih v a ta n je trip a rtitn o g sp o ra z u m a ; i 6. b rita n sk a in ic ija tiv a za
razg o v o r о g o re p o m e n u tim p ita n jim a n ije po-znata ni fra n c u sk o j ni
ju g o slo v en sk o j vladi, n iti je na bilo k o ji n ač in bila p o d s ta k n u ta od
n jih o v e stra n e , što je p o d ra zu m ev alo da one о о vom ra zg o v o ru neće
b iti n i o b av e šte n e.
B rita n s k a o če k iv a n ja da bi problem ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih su -
k o b a m ogao b iti p o k re n u t n a ovim osn o v am a u ra z g o v o ru S ajm o n a i
G ra iid ija, n isu bila o stv a re n a . S v ak ak o da su u F o rin j o fisu ra č u n a li,
n a je d n o j s tra n i, sa ra n ije izrečenim s h v a ta n je m da je V elika B rita n ija
je d in a sila k o ja je u s itu a c iji da d a je sa v e te Ita liji i da ih o n a sam o
od n je želi p rih v a titi, dok je n a d ru g o j, m ogao b iti od u tic a ja b rita n s k i
stav p re m a G ra n d iju kao n e k a d a šn je m italija n sk o m m in istru sp o ljn ih
poslova, za koga se u k ru g o v im a F o rin j of isa sm a tra lo d a se tokom v r-
š e n ja sv o je r a n ije fu n k c ije po k azao kao osvedočeni za g o v o rn ik ita li-
ja n s k o -b rita n s k e s a ra d n je .82
M ed u tim , k a d a je G ra n d i tokom ra zg o v o ra k o ji se p re v a sh o d n o
ticao ,,h irte m b e rsk e a f e r e ”, p re b acio b rita n s k o j v lad i d a u toj p rilici
,,drzi fra n c u s k u s tr a n u ” i pokazao izv esn u u z d rž ljiv o st u d a v a n ju .kon-
k re tn ih izjav a n a S ajm o n o v a o b ja š n je n ja kako je en g lesk o j v lad i ve-
om a stalo do toga da se sličn i in c id e n ti vise ne ponove, ja s n o je d a b ri­
ta n sk i m in is ta r sp o ljn ih poslova n ije m ogao ići d alje od „n e što o p šti-
81 Isto.
82 Isto kao napom ena 45.

140
je g p ita n ja ita lija n sk o g sta v a p re m a J u g o s la v iji” .83 On je sao p štio G ra n -
d iju da V elika B rita n ija sm a tra da ,,ako u Ita liji p o sto ji sk lo n o st da
se ra zm išlja о p re d sto jeć em ra sp a d u Ju g o slav ije, to o n d a p re d s ta v lja
n a io p a s n iji vid p o im a n ja cele sit.uacije” i da bi bilo dobro is p ita ti m o-
g u c r o s t italija n sk o g u k lju č iv a n ja u ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk i sp o ra zu m .84
G ra n d i je p rv i deo S ajm onovog izlag a n ja o stav io bez odgovora, dok
je u vezi sa d ru g im izjavio da je ta m ogućnost bila ,,vrlo p a ž ljiv o ” p ro -
u cen a još za v re m e n jeg o v o g ru k o v o d e n ja sp o ljn o p o litičk im poslovim a
Ita lije , i da se u tom pogledu ne bi m oglo n išta u čin iti.
O čigledno je b rita n s k a in ic ija tiv a da nak o n Z u v en elo v ih razg o v o ­
ra sa S uvičem u tiče na p ro m e n u ita lija n sk o g sta v a p re m a d aljim fra n c u s-
k o -ita lija n sk im p reg o v o rim a, u k la n ja n je m b a r je d n e p re p re k e u p rib liž a -
v a n ju Ita lije i F ran c u sk e. doživela istu su d b in u kao i fra n c u sk i p o k u šaji.
I V elik a B rita n ija je, p o p u t F ran c u sk e. išla p ro tiv M usoH nijevih te ž n ji
za d o m in acijo m na B alk an sk o m p o lu o strv u i u P o d u n a v lju . in sistira ju ć i
n a o c u v a n ju ju g o slo v en sk o g in te g rite ta . Za Ita liju . pak. bilo k a k v o p rib li-
ž a v a n je Ju g o sla v iji značilo bi o d u s ta ja n je od već z a c rta n ih p ra v a c a i
ciljev a D učeove sp o ljn e po litik e. O snovna b rita n s k a p o stav k a d a sa ­
m o V elik a B rita n ija m ože u tic a ti na M u so lin ija im ala je o d re d e n i zna-
ra j ra n iiih g'odina, k a d a je M usolini m ogao k o ristiti b rita n s k u p o d ršk u
za s u p ro ts ta v lja n je F ra n c u sk o j.
O nog tre n u tk a k a d a su b rita n sk a u p o zo ren ja počela da b iv a ju t a ­
ko reći id en tičn a sa fran cu sk im za h te v im a . p o k az aju ći da Ita lija vise
n iie p re d s ta v lja la u zro k fra n c u s k o -b rita n s k ih ra zilaže n ja , već p re d m e t
z a ie d n ičk e te ž n je d a se p o stig n e sp o ra z u m e v a n je n a osn o v u ita lija n sk o g
o d ric a n ja od sv o jih am b icija. b rita n s k o p o sre d o v a n je je m oglo b iti tu -
m aceno i k ao n e p o sre d n o m e ša n ie u ita lija n s k e poslove. Isto v rem en o ,
^a M u so lin ija su za je d n ič k a b rita n sk o -fra n c u s k a n a s to ja n ja ka sk la p a -
n ju sp o razu m a Ita lije i F ran c u sk e, a u n u ta r n jeg a re g u lisa n je odnosa
sa Ju g o sla v ijo m (što je on saznao iz ra zg o v o ra Z u v en e la sa S uvičem ,
k a d a je fra n c u sk i a m b a sa d o r o tv o ren o izjavio da p ita n je o d rž a n ja J u -
g o slav iie p re d s ta v lja i b rita n sk i in teres). p re d s ta v lja la m ogućnost da
se r-nredeli za p o litik u ..čekati i v id e ti” , kao što je u ra d io i polovinom
D’-etb o d n e godine. T re n u tn o . n jeg o v e m o g ućnosti za p o s ta v lja n je ita li-
ia n s tih uslo v a izgledalo je da se p ro p o rcio n aln o p o v eć aju sa jača n jem
b ri^ a rsk o g in s is tira n ja na fra n c u sk o -ita lija n sk o m sav ezu . T rg o v in a n a
■nolitičkom trž iš tu E v ro p e bila je zapoceta, s tim što se činilo da za sa-
d a t.ržišni zakoni p o n u d e i p o tra ž n je idu na ru k u M u so lin ijev im p la-
p ovim a.
Dok, je u R im u i L ondonu p o k u šav a n o da se p ro n a d e n ačin za
p re v a z ila ž e n ie ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih z a te g n u to sti, izv ešta ji b r ita n ­
skog p o sian ik a u B eo g ra d u po k aziv ali su d a je a tm o sfe ra u iu g o slo v en -
skoj jav n o sti v eć p re z a sić e n a n ag o m ilan im e le k tric ite to m . O pšta a n ti-
iugos'lovenska k c m p a n ja v o đ en a u ita lija n sk o j šta m p i k o jo j su g lav n i
p eč at d av ali G a jd in i članci о ju g o slo v en sk im ta jn im v o jn im p rip re m a m a
83 PRO, FO 371, f 16829, С 1592/44/92. Dž. Sajm on — R. G raham u, 28. feb­
ru a r 1933.
84 Isto.

141
p ro tiv Ita lije . i glasin e k o je su se širile po Ju g o s la v iji о p o k re tu ju g o -
slo v en sk ih tr u p a p re m a ita lija n sk o j g ra n ic i i d o lask u b rita n sk e flö te
k o ja ie k rs ta r ila a lb an sk im vodam a, d o p rin e li su. p re m a tv rd e n ju N e-
v ila H e n d erso n a, da s tra h ju g o slo v en sk e ja v n o sti о p re d sto jeć em n a -
p a d u Ita lije n a J u g o s la v iju za d o b ije ra z m e re ,.opste h is te r ije ” .85
Isto v re m e n o sa SDoljnim p ritiscim a . u u n u tra š n jo j s itu a c iji u J u ­
g o slav iji po četkom 1933. godine, jos je d a n d e z in te g rira ju ć i fa k to r, ko-
ii ie m ogao v id n o u tic a ti n a jos veće p o g o rša n je ju g o slo v e n sk o -ita lija n -
sk ih odnosa. uočen je sa b rita n s k e s tra n e . B ila je to K a to lič k a c rk v a .86
Par>a P ije X I izdao je k ra ie m p re th o d n e g o dine en c ik lik u о h riš-
ćansljom v aspitanjiu om lad in e. S u š tin a p a p in e posalnice b ila je da u
Dogledu v a s p ita n ia m la d ih p rv e n stv o p rip a d a crkvi. potom porodici, а
tek n a k ra ju d rž av i. D ru g im rečim a, d rž a v a je d u žn a d a p o s tu je p ri-
m a rn o p ra v o crk v e u tom dom enu. K o n k re tn o , u vezi sa Ju g o sla v i-
iom , ov a en c ik lik a je bila u p e re n a p ro tiv saveza S okola.87
P rv ih d an a ja n u a ra k ato ličk i e p isk o o a t u Ju g o sla v iji ie izdao pos-
lan icu p ro tiv S okolskog saveza. z a b ra n iu ju ć i svoiim v e rn ic im a član st-
vo u to j o rg a n iz aciji. O vai istu p k a to lič k ih b isk u n a izazvao ie b u ru
p ro te s ta u ju g o slo v en sk o j ja v n o s ti i kod zv an ičn ih k ru g o v a . U odgo-
v o ru n a ove p ro te ste , z a ^ reb a čk i n ad b isk u o A n tu n B a u e r je d em an to -
v ao tv rd n je d a iza ta k v o g sta v a sto je p o litičk i m o tiv i, ali je celu
s itu a c iju jo š više otežao izjavom da K a to liek a crk v a im a m nogo n e p ri-
ia tp lia u J u g o sla v iji i navođeni'em B eo g ra d a kao d rž av n o g c e n tra k o ji
p red s^av lia ish o d ište svih a n tik a to lič k ih in trig a .88
N evil H e n d erso n je i ra n ijih gc-dina u k aziv ao na zn ačai re ša v a -
n ja polo žaia K a to ličk e crk v e u Ju g o sla v iji, a u d atim o k o ln o stim a bio
ie s ig u rn iii no do ta d a d a je ,.katoličko p ita n je iedno od n a jo z b iljn i-
i ih sa k o iim ju g o slo v en sk a vlad a tre b a da se su o či” , s m a tra iu ć i da je
n je n a p o litik a z a u z im a n ja čv rsto g sta v a u k o n k re tn o m slu č a iu pog-
re š n a i da vodi ra sk id u izm edu ju g o slo v en stv a (Y ugoslavism ) i K a-
to ličk e c rk v e .89
О ovim d o g a d a jim a H e n d erso n je, p o re d F o rin j ofisa, ob av estio
i b rita n sk o g p o slan ik a u V a tik a n u K rik n a trik a ko ji je o d m ah za tražio
o rije m k o d p ap sk o g o o d se k re ta ra P iz a rd a da bi saznao m išlje n je V a ti­
k a n a о tom p ita n ju .90 P re m a P iz ard u , u dato m m o m e n tu p o sto jale su
u o d n o sim a izm edu ju g o slo v en sk e v la d e i K a to ličk e crk v e dve sp o rn e
tačke, isto v e tn e v a ž n o sti: p ro te s t p ro tiv Sokolskog saveza i položaj k a -
to lik a u H rv a tsk o j. U p o g led u p rv o g p ita n ja on je izjav io d a je Sokol-
ska o rg a n iz a c ija arelig io z n a, ali da, p re m a s h v a ta n ju crkve, u sav rem e-
nom sv e tu sv ak a n e v e rs k a o rg a n iz a c iia teži da p o sta n e a n tire lig io zn a ,
što je p o sebno izraženo kod onih d ru š ta v a k o ja o k u p lja ju o m lad in u u
ad o lescen tn o m dob’u. p re k o čega crk v a n e m ože olako preći, p a je o tu d a
85 PRO. FO 371, f 18455. R 488/488/92. Annual R eport on Yugoslavia for 1933.
86 PRO, FO 371, f 16827, С 1692/24/92. N. H enderson — Dž. Sajm onu, 4. feb­
ru a r 1933.
87 S. Simić, Jugoslavija i Vatikan, Zagreb 1937, 46.
88 Tsto kao napom ena 86.
89 Isto.
90 PRO, FO 371, f 16831, С 1292/1292/92. I. K irkpatrik — Dž. Sajm onu, 7.
feb ru ar 1933.

142
istu p ju g o slo v en sk ih b isk u p a s p očetka ja n u a r a im ao o d o b re n je V a ti­
k an s.
U vezi sa dr'ugom sp o rn o m tačkom , P izard o je izjavio d a iako
h rv a ts k i k ato lici cine skoro p o lo v in u celo k u p n e ju g o slo v en sk e p o p u -
lacije, oni su o b e sp ra v lje n i i u sv etovnom i u religioznom pog led u , što
K ato ličk a crk v a želi da o tk lo n i. S toga je u V a tik a n u z a u z e t sta v о
neophod.nosti „ p rija te ljsk o g p re g o v a ra n ja ” sa B eogradom i bilo bi p re -
te ra n o tv rd iti da p o s to ji z a te g n u to s t izm edu ju g o slo v en sk e v lad e i K a-
to ličk e crkve, ili da je ova d ru g a odlučila da se o tv o ren o sU p ro tstav i
re žim u .91
T v rd n ja pap skog p o d se k re ta ra da K ato ličk a crk v a n ije p ro tiv re -
žim a u B eo g rad u bila је n etač n a. 'Još po izb ija n ju p rv o g sv etsk o g ra ta
V a tik an je bio p ro tiv n ik id eje о s tv a ra n ju ju g o slo v en sk e d rž a v e .92 K a­
da je u je d in je n je p re d s ta v lja lo sv ršen ein, R im ska k u rija je p ru ž a la
pod.ršku ag resiv n o j ita lija n sk o j p o litici i te rito rija ln im p re te n z ija m a Ita ­
lije na isto čn u ja d ra n s k u obalu. J e d in s tv e n a ju g o slo v en sk a d rž av a, ko­
ja je težila da o stv a ri d o m in a n ta n položaj n a B alk an sk o m p o lu o strv u
n ije o d g o v arala V a tik an u , n e sam o zato što je on p o d ržav ao ita lija n -
sk u d rž a v u u n jen o m n e p rija te ljsk o m d rž a n ju p re m a Ju g o sla v iji. R im ­
ska k u rija je s m a tra la ju g o slo v en sk u d rž a v u ,,zem ljom m is ije ” i tr e ­
balo je stoga da posluži ne sam o kao baza za š ire n je k a to lič a n stv a na
B alk an u već i d a lje p re m a istok'u.93
A.ko se p ri sv em u tom e uzm e u o b zir sk la p a n je L a te ra n sk o g spo­
razu m a, 11. fe b ru a ra 1929. godine, izm edu fašističk o g re žim a i V a tik a -
na. jasn o je da je ita lija n s k a p o litik a k o ja je tež ila ra s p a d u ju g o slo v e n ­
ske đ rž a v e bila dosledno p ra ć e n a i od s tra n e jug o slo v en sk o g k a to lič -
kog ep isk o p ata, k o ji je tak o p ostao u sprezi sa d ez in te g rac io n im sn ag a -
m a u n u ta r Ju g o slav ije, je d a n od v až n ih no silaca a n tiju g o slo v e n sk e p o ­
litik e .94
F o rin i ofis je o d m ah re ag o v ao n a H e n d erso n o v e i K irk p a trik o v e
izv eštaje. S a rd ž e n t je bio m išlje n ja da je ovaj su k o b izm eđu K a to ličk e
crk v e i v lad e u B eo g rad u još je d a n od m ogućih slu čaje v a ili čak d i-
re k tn a po b u d a, ciji je cilj o b a ra n je p o sto jeće g re žim a u Ju g o sla v iji.95
K irk p a trik u je bilo n alozeno d a n ez v an ien o saopst.i P iz a rd u u prvoj
rasp o lo živ o j p rilici b o jaza n b rita n s k e v lad e u p o g led u z a te g n u to sti ko-
ia je v la d a la izm edu Ju g o s la v ije i Italije. što bi još vise bilo p ro d u b -
ljen o n esu g lasica m a izm eđ u K a to ličk e crk v e i ju g o slo v en sk e v lad e.96
S ledeći d o b ije n a u p u ts tv a , K irk p a trik je polovinom fe b ru a ra ra z -
g o v arao sa k ard in a lo m P ečelijem , k o ji je izjavio da se V a tik a n a d i-
rekt.no n e tiču ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk i odnosi, ali da on u p o tp u n o s-
ti deli b rita n s k u b o jazan da s ta n je p o litičk e z a te g n u to s ti izm edu dve
91 Isto.
92 О tom e opširniie: D. R. Živoiinović, Vatikan, Srbija i stvaranje jugoslo­
venske drzave 1914—1920. Beograd 1980.
93 B. Pctranović. Aktivnost rimokatoličkog klera protiv sređivanja prilika и
Jugoslaviji (mart 1945 — septembar 1946), Isto rija XX veka, V, 1963, 263—314,
263.
94 Isto.
95 PRO, FO 371, f 16827, С 1692/24/92. Sardžentova beleška od 2. m a rta 1933.
96 PRO, FO 371, f 16831, С 1292/1292/92. О. Sarđžent — I. K irkpatriku, 18.
fe b ru a r 1933.

143
zem lje p re d s ta v lja n a jo p a sn iju p o jav u u p ostojećim m e d u n a ro d n im o d ­
nosim a, kao što je p c d je d n a k o za ž a lje n je i p o g o rša n je odnosa F ra n -
cu sk e i Ita lije .9' F ra n c u sk i a m b a sa d o r Ž u v en el sao p štio je K irk p a trik u
da je sazn ao d a je p o stu p a k ju g o slo v en sk e vlad e p re m a K ato ličk o j crk-
vi do te m ere ra z lju tio p o g lav ara K a to lič k e crk v e d a je ovaj ,,želeo
da sm esta p re k in e sve v e z e ” sa ju g o slovenskom vladom .98
,,Ju g o slo v en sk a vlada, ili ta č n ije v elik o srp sk a k lik a u B eogradu
su p o tp u n o lu d i k ad a izaz iv aju sv ad u sa V atik an o m u ovom t r e n u t­
k u ”, k o m e n ta risa o je S a rđ ž e n t n a jn o v ije v esti iz R im a i p re d la g ao da
se p re d u zm e a k c ija na d v a koloseka d a bi se u b ed ila v la d a u B eo g ra­
d u da ne p ra v i ta k v e g re šk e u postojećim o k o ln o stim a ." J e d a n p ra v ac
d.elovanja tre b a lo j e da b u d e o stv a re n n ep o sred n im H en d erso n o v im
k o n ta k tim a u B eogradu, dok je d ru g i, p o sred n i p u t, vodio p re k o T i-
re la do fra n c u sk e vlade, k o ja je tre b a lo da sa svoje s tra n e upozori ju-
goslovenskog k ra lja da je u tre n u tn o j u n u tra š n jo j političk o j s itu a c iji u
n jeg o v o j zem lji, n eo p h o d n o u č in iti o d re d en e u stu p k e K ato ličk o j crk v i
u in te re su o d rž a n ja p o sto iećeg re ž im a .100
D ržeći se p rim lje n ih in stru k c ija , T irel je početkom m a rta razgo-
v a ra o sa sek re ta ro m fra n c u sk o g M in ista rstv a sp o ljn ih poslova L eže-
rom , od koga je saznao da K e d ’O rsej n a sto ji da što v iše u tiče n a v la­
d u u B eo g radu, ne sam o u p o g led u u n u tra š n je s itu a c ije u zem lji, nego
i u vezi sa ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk im o d n o sim a.101 M edutim , Ju g o slo -
ven i su, p re m a L ežerovoj proceni, bili u b ed e n i d a će Ita lija p re ili
k asn ije n a p a s ti n jih o v u te rito riju i usled tak v o g p o im a n ja o n i su skloni
da p rilič n o b u rn o re a g u ju na fra n c u sk e p o k u ša je s m iriv a n ja cele si­
tu a c ije i o p iru se n jih o v o m u tic a ju . O vde je, m eđ u tim , važno nap o m e-
n u ti da se n ije, kako su to F ra n c u z i bili skloni da tu m ače, ra d ilo о ju -
g o slovenskoj ,,n erv o j p re n a p re g n u to s ti”, već о ju g oslovenskoj n e p o v e r-
liiv o sti p re m a F ra n c u sk o j. F ra n c u sk a je p re g o v a ra la s Italijo m , m ož-
da i na u š trb J u g o s la v ije i o stalih članica M ale A n ta n te , k o je su feb -
r u a r a 1933. g odine sk lo p ile novi p ak t, iz ja v lju ju ć i d a su sp re m n e da
se p d u p ru „italija n sk o m p r e v r a tu ”, k o ji je, kako se p re tp o sta v lja lo , i-
šao za tim da u P o d u n a v lju fo rm ira a u s tro -m a d a rs k o -h rv a ts k i b lö k .102
P relazeći n a k o n k re tn o p ita n je u vezi sa K atolickom crkvom , L e-
že r je s m a tra o da je u loga V a tik a n a u celoj s tv a ri ,,više nego su m n ji-
v a ” , je r bez o b zira n a s u š tin u celog sp o ra sa jug o slo v en sk o m vladom ,
p a p a ne p o stu p a kao p o g la v a r crk v e već kao ,.dobar Ita lija n , čineći sve
što m ože k ak o bi ra s p a lio n ez ad o v o ljstv o n a obe s tr a n e ” , p o d je d n a k o kod
I t a lija r a kao i m edu katolickom opozicijom u J u g o s la v iji.103 Im aju ć i to
l1 v idu, fra n c u sk a vlad a se u d rž ala zbog sv o jih odnosa sa Italijo m da
,7 PRO, FO 371, f 16831, С 1951/1292/92. L. K irkpatrik — DŽ. Sajm onu, 25.
feb ru ar 1933.
98 Isto.
99 PRO, FO 371, f 16831, С 1951/1292/92. Sardžentova beleška od 4. m arta
1933.
100 PRO, FO 371, f 16831, С 1951/1292/92. Dž. Sajm on — V. Tirelu, 7. m art
1933.
101 PRO, FO 371, f 16828, С 2387/24/92. V. Tirel — Ш . aSjm onu, 13. m art
1933.
102 V. Vinaver, Jugoslavija i Mađarska 1933— 1941, Beograd 1976, 10.
103 Isto kao napom ena 101.

144
bilo š ta sa o p šti V alik an u , ali je in s is tira la u B eo g rad u d a se izađe u
s u s re t v a tik a n sk im zah tev im a, i to u što je m oguće kraćem r o k u .104
F ra n c u sk i p ritis a k je po sv e m u sudeći im ao o d re đ en o g d e jstv a , sv a-
k ak o p o tp o m o g n u t i H e n d erso n o v im p o k u šajim a, je r je u d ru g o j po-
lo v in i m a rta 1933. g odine ju g o slo v en sk a v lad a izjav ila d a će u čin iti
sv e što je n eo p h odno za z a k lju č iv a n je k o n k o rd a ta sa V a tik a n o m .10’
K irk p a trik o v i p o k u ša ji da se p u tem ra zg o v o ra о p o lo žaju K a to -
ličke crk v e u Ju g o sla v iji n ez v an ičn o ra s p ita о s ta v u V a tik a n a p re m a
ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o j situ a c iji u celini, o d v ija li su se istö v re m e -
no sa G rah am o v im n a s to ja n jim a da u tiče na ita lija n s k u v la d u u cilju
s m iriv a n ja a n tiju g o slo v e n sk ih ra sp o lo ž en ja u ita lija n sk o j ja v n o sti. P r i­
likom v iđ e n ja sa ita lija n s k 'm p o d se k re ta ro m M in ista rstv a sp o ljn ih pos­
lova, G rah am je, saslu šav ši S u v ič ev e ,,žalbe” n a n e p rija te ljs k i s ta v p r e ­
m a Ita liji p ris u ta n n a s tra n ic a m a ju g o slo v en sk e štam p e, izneo svoje
m iš lje n je da n je g o v e p ritu ž b e n e m a ju čv rsto g osnova da bi ih on lič-
no m ogao p rih v a titi, je r se ,,ništa d ru g o n ije m oglo ni o če k iv a ti sa j u ­
g o slo v en sk e s tra n e k ad a su ita lija n s k i listo v i tokom p o sle d n jih m eseci
započeli sa sv o jim o štrim n p a d im a na J u g o s la v iju ” .106 On je u jed n o ,
k a o n e k u v rs tu u p o zo ren ja, sao p štio S u v iču da m u se u p o sled n je v r e ­
m e o b ra tio „veci b ro j kolega d ip lo m a ta ” sa p ita n je m n isu li ti n ap isi
is tin s k i i s tv a rn i zn ak ita lija n sk e že lje da se izazove su kob sa J u g o s la ­
vijo m . P ri to m e je stav io do z n a n ja da on deli n jih o v o m iš lje n je da
je o p asn o o s ta v lja ti su d b in u n a m ilo st i n e m ilo st in cid en tim a, p o p u t
d ec em b arsk ih d o g ad a ja u T ro g iru koji su sam o p o d sta k li a n tiju g o slo -
v en sk u k a m p a n ju . P u š ta ju ć i n a v o lju opštoj e g z a ltira n o sti svog ja v -
nog m n en ja, ita lija n s k a v lad a se, u p o zo rav ao je b rita n s k i am b asa d o r,
izlaže riz ik u d a u očim a „celog d ip lo m a tsk o g s v e ta ” b u d e p o sm a tra n a
kao ag reso r, j e r on lično n ije zapažao u ju g o slo v en sk im n a p isim a ta k -
v u o š trin u k o ja bi izazvala p risu tn o ita lija n sk o og o rčen je.
Za G ra h am o v istup, iako n ez v an ičn o g k a ra k te ra , S ajm o n je s m a t­
rao da p re d s ta v lja p ra v i p o tez u prav o m tre n u tk u , n a d a ju ć i se da će
se G ra h a m u u k a z a ti p rilik a d a s a o p šte n je d a to S u v iču p re n e s e i M u-
so lin jju lično, kao zv an ičan s ta v b rita n sk e v la d e .107
O va p o v o ljn a occna sa S a jm o n o v e s tra n e sv ak a k o da je bila od-
re d e n a njeg o v o m p re tp o sta v k o m da ra zg o v o r k o ji je vodio sa G ra n d i­
jem isto g a d a n a k ad a i G ra h am sa S uvičem , n ije zn ačio i ita lija n sk o
o d b ija n je da se i d a lje ra s p ra v lja la о ovom p ita n ju , na šta u k a z u je i
izn eta m isao о m ogućem s u s re tu G ra h a m a i M u so lin ija. S ob ziro m da
je u to vrem e, u d ru g o j p o lo v in i fe b ru a ra , b rita n s k a v la d a i k o d V a­
tik a n a p o k aziv ala p u n o ra z u m e v a n je za p ro b lem e k ato ličk e p a s tv e u
Ju g o sla v iji, m o g uće je d a je S ajm o n sm a tra o da je o v a d v o s tru k a a k -
cija m ogla u tic a ti n a p ro m e n u M uso lin ijev o g sta v a u pog led u ju g o slo ­
v e n sk o -ita lija n sk o g p rib liž a v a n ja . P rilik o m sledećeg v id e n ja G ra h a m a
104 Tsto.
105 PRO, FO 371, f 16831, С 2877/1292/92. N. H enderson — Dž. Sajm onu, 24.
m art 1933.
106 PRO, FO 371, f 16829, С 1952/44/92. R. G raham — R. V ansitartu, 18. feb­
ru a r 1933.
107 PRO, FO 371, f 16829, С 1952/44/92. Dž. Sajm on — R. G raham u, 28. feb­
ru a r 1933.

145
i S u v iča 9. m a rta , b ritan sk o m a m b a sa d o ru je bilo sao p šten o da su n je ­
gove p rim e d b e im ale o đ re đ en o g d e js tv a i da je Suvič, koliko se njeg a
ticalo, učinio sve što je m ogao kak o bi o b u stav io n e p rija te ljs k e n a -
p ise u ita lija n sk o j štam p i, u k lju č u ju ć i i one koji su se odnosili n a n e-
d av n o z a k lju č en sp o ra zu m M ale A n ta n te , a da m o g u ćn o st nove ,,eks-
p lo z ije ” od s tra n e ita lija n s k ih b ro jn ih listo v a zavisi jed in o od b u d u -
ćeg d rž a n ja ju g o slo v en sk e ja v n o sti i n je n ih g la sila .108
S obzirom n a G ra h am o v izv ešta j о drugom ra z g o v o ru sa S u v i-
čem i T irelo v o sa o p šte n je о s u s re tu sa L ežerom , F o rin j ofis ie odbacio
H e n d erso n o v p re d lo g k o ji je on izneo 1. m a rta u p riv a tn o m p ism u S ar-
d že n tu , da se S ajm o n lično o b ra ti M u so lin iju in s istira ju ć i n a o č u v a n ju
je d in s tv a ju g o slo v en sk e d rž av e i da b rita n s k a v lad a o tv o re n o istu p i u
P a rla m e n tu u o d b ra n u ju g o slo v en sk o g in te g rite ta .109 P re m a S a rd ž e n to -
vom m išlje n ju , ta k a v potez bio bi ra v a n u ltim a tu m u k o ji bi p o d ra z u -
m ev ao d a je V elika B r'itanija sp re m n a da i oru žjem , a k o bi bilo p o t-
reb n o , b ra n i ju g o slo v en sk o d rž av n o jed in stv o . On ie d a lje sm a tra o da
je F o rin j ofis sa sv o je s tra n e učinio sv e što je m ogao tra ž e ć i od F ra n ­
cu sk e d a u p o tre b i svoj u tic a j i n ag o v o ri k ra lja A le k sa n d ra da p ru ž i
o p sež n ije lib e ra ln e u stu p k e u cilju s re đ iv a n ja u n u tra š n je s itu a c ije u
zem lji 1 sta b iliz o v a n ja p o sto jećeg režim a.
Na d ru g o j stra n i, isticao je S ard ž en t, u b rita n sk o m P a rla m e n tu
je bio d a t o d g o v o r n a p oslaničko p ita n je о u n u tra š n jim p rilik a m a u J u -
g o slav iji, u k om e je ista k n u to da b rita n s k a v lad a ne o d o b ra v a po k u ša-
ie stra n o g m e ša n ja u u n u tra š n jo p o litič k a zb iv a n ja u Ju g o sla v iji, je r bi
to n a ru šilo m ir i sta b iln o st u ju g o isto č n o j E vropi k o ji p re d s ta v lja ju
ie d a n od g lav n ih in te re sa V elike B rita n ije .110
P o m e n u ta in te rp e la c ija u k az iv a la je da ni ja v n o m n e n je V elike
B rita n ije n ije sta ja lo po s tra n i k ad a se ra d ilo о m ogućim n e m irim a u
ju g o isto č n o j E vropi. P očetkom m a rta u londonskom ,.T a jm su ” bilo je
o b ja v lje n o pism o A rtu ra E vansa, R o b e rta S ito n a -V o tso n a i V ikem a
S tid a, u p u ćen o glavnom u re d n ik u lista, u vezi sa p o g o rša n je m odnosa
izm edu J u g o s la v ije i Ita lije , n eo p h o d n o šć u o d rž a n ja jug o slo v en sk o g je ­
d in s tv a i p o sled icam a k o je bi m ogle p ro iste ć i po m ir u sv etu , ako bi do-
g a đ a ji u tom d e lu E v ro p e bili p re p u š te n i so p stv en o m to k u .1"
U k a zu ju ći da je d o ta d a š n je in te re so v a n je sv e tsk e jav n o sti za J u -
g o slav iju bilo p rv e n stv e n o u sm e re n o n a h rv a ts k i o tp o r v la d a ju ć e m re -
žim u, oni su u p o zo rav ali da su ista n e z a d o v o ljstv a p o sta la očegledna i
m ed u srp sk im stan o v n ištv o m . S le d stv en o tom e, v ise se n ije ra d ilo sa ­
mo о srp sk o -h rv a tsk im su p ro tn o s tim a kao osn o v am a za p re tp o sta v k e о
m ogućem ra s p a d u ju g o slo v en sk e d ržav e. To je značilo da je u p ra v o od
p ro m en e p o sto jeće g re žim a u J u g o s la v iji zavisilo s tv a ra n je p o v o ljn ih
u slo v a za n e o m e ta n razv o j s re d n je i iu g o isto čn e E vrope. E vans, S tid i
S ito n -V o tso n v id eli su kao jed in o re še n je o tv o ren o iz ja š n ja v a n je vođa
ju g o slo v en sk ih opozicionih p a r tija u p rilo g novog s ta tu ta u re o rg a n i-
108 PRO, FO 371, f 16829, С 2388/44/92. R. G raham — R. V ansitartu, 10. m a rt
1933.
109 PRO, FO 371, f 16829, С 2183/44/92. Sadržentova zabeleška od 13. m a rta
1933.
1,0 Isto.
111 PRO, FO 371, f 16829, С 2390/44/92. Isečak iz „T ajm sa” od 11. m arta 1933.

146
zaciji M ale A n ta n te i p ru ž a n ja p o d ršk e ju g o slo v en sk o j sp o ljn o j p o liti-
ci, sa p o sebnim n a g la ša v a n je m ju g o slo v en sk e želje i sp re m n o sti za u s-
p o s ta v lja n je p rija te ljs k ih veza sa Italijo m , k o ji bi bili p ra ć e n i o jačanom
ek o nom skom sarad n jo m .
N akon o v ak v o g istu p a treb a lo je, p re m a m išlje n ju E vansa, S tid a
i S ito n a-V o tso n a, da od s tra n e zv an ičn ih k ru g o v a u Ju g o sla v iji dode do
s p o ra zu m a sa lid erim a opozicije, čiji bi re z u lta t bilo o b ra z o v a n je nove
n ac io n a ln e vlade, re o rg a n iz o v a n je u n u tra š n je g političkog u s tro js tv a na
b azi n ac io n a ln e i k o n fe sio n a ln e ra v n o p ra v n o sti, sp ro v e d en i slobodni iz-
b o ri i u k in u ta cen zu ra u jav n o m životu.
S tav o v i k o ji su bili izneti u o tv o ren o m pism u v o d ećih en g lesk ih
p u b licista i o sv ed o čen ih ju g o slo v en sk ih p rija te lja , n isu za b rita n s k u
vlad.u i ja v n o s t p re d s ta v lja li nov in u , s obzirom da su oni još za v re m e
p rv o g sv etsk o g ra ta bili zagovornici k o n s titu isa n ja ju g o slo v en sk e d rž a-
ve. Od p o če tk a 1929. g o dine dizali su na stra n ic a m a istog lis ta kao i u
d.rugim n o v in am a i časopisim a svoj glas p ro tiv u v o đ en ja š e s to ja n u a r-
sk e d ik ta tu re , in sistira li n a re š a v a n ju ju g o slo v en sk ih n a c io n a ln ih p ro -
tiv u re č n o sti zam enom u n ita ristič k o g d rž av n o g u re d e n ja fe d e ra tiv n im ,
p ri čem u se ne bi m oglo reći da su n ailazili n a o d o b ra v a n je u v lad in im
k ru g o v im a u L ondonu. M edutim , ovaj istu p bio je p ra ćen p o drškom
V a jth o la, a p o sebno F o rin j ofisa, u kom e je, kao što je već rečeno, po-
četkom ja n u a ra S a rd ž e n t k ateg o ričn o u k aziv ao n a n e o d rživ o st p o sto jeće
d ik ta tu re u Ju g o sla v iji, videći jed in o re š e n je u re o rg a n iz o v a n ju u n u t-
ra šn je g d rž av n o g u stro js tv a .
A pel tro jic e p u b licista u p u ćen v o đam a ju g o slo v en sk ih opozicionih
g ru p a i stra n a k a , bio je u p o tp u n o j saglasnosti! sa zv an ičn im stavom
V elik e B rita n ije da s tv a rn a u n u tra š n ja sta b iln o s t ju g o slo v en sk e d ržav e
p re d s ta v lja n a jja č i a rg u m e n t u n a g o v a ra n ju Ita lije da se p rih v a ti po-
n o v n ih ppegovora sa Ju g o slav ijo m .
Ceo sklop okolnosti od tre n u tk a nem ačk o g o tv o re n o g za h te v a za
p rav o m da b u d e izjed n ačen a u pogledu n a o ru ž a n ja sa o stalim silam a
iznetog n a k o n fe re n c iji za ra z o ru ž a n je polovinom 1932. godine i sp re m -
n c sti da se tom z a h te v u izade u su sre t, p re k o M u so lin ijev o g o d b ija n ja
fr a n c u s k 'h uslo v a za p o stizan je fra n c u sk o -ita lija n s k o g sp o ra zu m a, do-
laza k H itle ra n a čelo N em ačke, glasovi о njeg o v o j p re d sto je ć o j p o seti
FJ.mu, izizvali su v elik u u zn e m ire n o st u F ra n c u so k j. U K e d ’O rse ju je
s m a tra n o da bi b rita n sk a v lad a treb a lo d a p re d u zm e o d g o v a ra ju ć e ko-
ra k e u R im u k a k o bi se izbegle m oguće, a n em ile p osledice po ev ro p sk i
m ir.11/2 O čigledno. razlozi za s tra h o v a n je bili su b ro jn i, ali je V eliku
B rita n iju od sv ih p ita n ja tre n u tn o na j vise za o k u p lja la dal ja su d b in a
k o n fe re n c ije za ra z o ru ž a n je . čiji su izgledi na u speh k ra je m fe b ru a ra
1933. g cd in e bili n e z n a tn i.113 To je n ep o sred n o u ticalo na o d lu k u b ri­
tan sk o g p re m ije ra M ak d o n ald a da 16. m a rta lično iznese u Z en ev i no-
v i b rita n s k i p ro je k a t о ra z o ru ž a n ju i tim e „ u lije n ešto više života' u
to k k o n fe re n c ije ” u k ojoj je n ak o n ja p a n sk e n a ja v e p o v lače n ja iz D ru -
štv a n a ro d a z a v la d ala a tm o sfe ra „opšteg b e z n a d a ” .114
112 V. Vinaver, Jugoslavija i Madarska 1933—1941, 9.
113 G. M. G athorne-H ardy, A Short History of International Affairs 1920—
—1939, London 1950, 350.
1,4 Isto, 351.

147
 M eđutim , p re dolaska u Z enevu, M akdonald je sa S ajm onom im ao
u P a riz u 10. m a rta s a sta n a k sa fran cu sk im p re m ijero m D alad ijeo m i
m in istro m s'poljnih poslova P o l-B o n k u ro m na kom e je, izm edu o sta-
log, sa fra n c u sk e s tra n e bilo p o k re n u to p ita n je b ritan sk o g zvaničnog
sta v a u p o g led u ita lija n s k e p o litik e i s itu a c ije na B a lk a n u .1151 D a la d ije
je ocenio s ta n je n a B alk an sk o m p o lu o strv u p rilič n o teškim , u p rk o s f r a n ­
cuskim n a s to ja n jim a da sm ire napefcu a tm o s fe ru u B eogradu, je r bi i
n a jm a n ji in c id e n t p re d s ta v lja o v a rn ic u koja bi izazvala p o ža r na tom
p ro sto ru . P o d rž a v a ju ć i D a la d ije o v u procenu, P o l-B o n k u r je izneo sag las-
n o st g led išta fra n c u sk o g i b rita n sk o g p o slan ik a u B eogradu d a bi zbog
italija n sk o g p ritis k a Ju g o slo v e n i m ogli ,,jednog d an a izg u b iti g la v u ” ,
što je u k aziv alo n a n eo p h o d n o st da se koliko god je m oguće h itn ije u k -
loni ;,ovo b u re b a r u ta iz tog dela E v ro p e ” .
S to g a je on izneo p re tp o s ta v k u da bi zvanični b rita n s k i istu p u
R im u im ao n a js n a ž n ije g e fe k ta je r „ako' bi M usolini bio u p rilici da
b ira izn ieđ u N em ačke na jed n o j, i F ran c u sk e, V elike B rita n ije i A m eri-
ke. na d ru g o j s tra n i, n e bi se m nogo d v o u m io ” .116 M akdonald je bio
p riličn o u z d rž a n i ogran ičio se sam o na opasku da n e tre b a „ p re u v e li-
ča v ati o p a sn o st” i da ra d ije n e bi tre n u tn o govorio о tom p ita n ju .
Za M ak d onaldovo izb eg a v an je da pru ži k o n k re ta n odgo v o r m og­
la bi p o s to ja ti dva o b ja šn je n ja . K ao prvo, b rita n s k a v lad a je sm a tra la
neu.putnim bilo k a k v o jav n o iz ja šn ja v a n je u sm islu p o z iv a n ja Ita lije
da se o p re d eli za jed n u ili d ru g u s tra n u , k a k o je to P o l-B o n k u r o b raz-
ložio, d o k je sa svoje s tra n e još u fe b ru a ru o p rezn o sao p štila G ra n d i-
ju p rek o S ajm o n a sv o je poglede u vezi sa ju g o slo v e n sk o -ita liia n sk im
od n osim a. Na d ru g o j stra n i, bilo k akvo u p o zo ren je Ita liji k o ie bi u sle-
dilo od V elik e B rita n ije u tre n u tk u k ad a je o strv sk o j k ra lje v in i bila
p o tre b n a p o d ršk a za n je n novi p lan о ra z o ru ž a n ju . n ije m oglo b iti p ri-
h v aćen o sa b rita n s k e stra n e . P o red toga, v e ro v a tn o je n a b rita n sk o g
p re m ije ra im ala o d re đ e n u tic a i p o jav a re zo lu cije V elikog fašističk o g sa-
v e ta o b ja v lje n a p re d h o d n o g d an a, 9. m arta , u kojoj je bilo n ag lašen o
da je „sp o ljn a p o litik a fa šističk e Ita lije ru k o v o d e n a čvrstom nam ero m
da n e n a ru š a v a m ir i s a ra d u ie n a političkom , ekonom skom i m oralnom
sm iriv a n ju E v ro p e ”, što je m oglo biti tu m ače n o da se sa Italijo m m ože
ra z g o v a ra ti bez političk o g p ritisk a . ali i da je p re ra n o da se izn eti ita ­
lija n sk i sta v u p o tre b i kao a rg u m e n t za o d b ija n je fra n c u sk ih predloga.
U b rita n sk o m M in ista rs tv u sp o ljn ih poslova p o jav a ove re zo lu cije
izazvala je ..veom a veliko zad o v o ljstv o kao p o tv rd a vrlo dobro p o zna-
tih p a c ifistič k ih ideala g o spodina M u so lin ija ” , k o m e n ta risa o je S a r-
d ž e n t.117 S obzirom na o v u zv an ičn u izjavu о p riro d i ita lija n sk e sp o ljn e
p o litik e u F o rin j o fisu se ra č u n a lo sa m ogućnošću da će M usolini b iti
sp re m a n da se ponovo p rih v a ti k o n k re tn ih p re g o v o ra sa Ju g o slav ijo m .
S toga je S a rd ž e n t p re d la g ao da S ajm o n о tom p ita n ju u p u ti ličn u po-

115 PRO, FO 371, f 16829, W 2792/2792/17. M inutes of Meeting at the French

M inistry of War, 10. m a rt 1933.
1,6 Isto.
117 Isto kao napom ena 109.

148
ru k u M uso lin iju , s m a tra ju ć i da bi n e p o sre d n o S ajm o n o v o o b ra ć a n je D u-
čeu d o p rin elo n jegovom p rih v a tn ju b rita n sk o g predloga, za ra z lik u od
n jeg o v o g stav a u v re m e k ad a je n akon z a k lju č iv a n ja P rv o g p a k ta u
T ira n i O stin Č em b erlen poslao p o ru k u iste sa d rž in e p re k o G ra h am a,
k o ja je n aišla n a M u so lin ijev o o d b ija n je .118
M alo je v ero v a tn o da su u F o rin j ofisu m ogli s m a tra ti M u so lin i-
je v a o d b ija n ja ili p rih v a ta n ja b rita n s k ih p re d lo g a za o b n a v lja n je m ra z ­
g o v o ra sa Ju g o sla v ijo m do te m ere posledicom n jeg o v o g p o v re d en o g
sam o lju b lja , n a šta u p rv i m ah aso cira ova su g e stija S ajm o n a. C ini se
da je u p rv o m re d u kod B rita n a c a bilo p ris u tn o o la k ša n je što n is u p re -
n ag lili sa svojim u p o zo ren jim a Ita liji, dok je ono tak o d e m oglo b iti
o d red en o m išlju d a to neće b iti n i u b u d u će p o treb n o , k ad a je M usolini
pokazao d o b ru v o lju za m irn im re ša v a n je m e v ro p sk ih nesu g lasica. O-
tu d a je ova s u g e s tija b rita n sk o m m in is tru sp o ljn ih poslova tre b a lo da
p re d s ta v lja zn ak b rita n sk o g u v a ž a v a n ja ita lija n sk e sp re m n o sti da svi
ev ro p sk i p ro b le m i b u d u re š a v a n i m irn im p u tem . N a sa s ta n k u b rita n s k e
v lade, k o ji je bio o d rž an 13. m a rta , odlučeno je da M ak d o n ald i S a j-
m on n ak o n M akdonaldovog istu p a na k o n fe re n c iji u Ž en ev i k re n u u
R im , gde bi se u ličnom k o n ta k tu sa M u so lin ijem zam ršen o k lu p k o e v ­
ro p sk ih p ro b lem a ,,počelo o d m o ta v a ti” .119
G ledano u celini, sv i b rita n s k i p o k u ša ji tokom fe b ru a ra 1933. go­
d in e k o ji su se tic a li ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa, bilo d a se r a ­
dilo о su k o b u izm.edu K a to ličk e crk v e i ju g o slo v en sk o g re ž im a ili о
a n tiju g o slo v e n sk o j k a m p a n ji u ita lija n sk o g j starnpi, bili su polovinom
m a rta u sp ešn o ok o n čan i. P re d sto je ć a M ak d o n ald o v a i S ajm o n o v a po-
seta R im u, s o b zirom na re z o lu c iju V elikog fašističk o g sav e ta , m ogla je
p o n u d iti p o v o ljn a r,ešenja i ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o g p ita n ja , kako je
S ajm o n sao p štio 17. m a rta u Ž en ev i ju g o slo v en sk o m m in is tru sp o lj­
nih poslova J e v tić u .120 Jed n o m re č ju , V elika B rita n ija je m ogla s m a tra ­
ti da je svojom o p rezn o m p o litik o m ponovo za d o b ila m esto g lav n o g
ita lija n sk o g sav e to d a v ca u E vropi.
M edutim , p o ste p e n a s m iriv a n ja k o ja je b rita n s k a v lad a sv ak ak o
p rip is iv a la seb i u zaslugu, im ala su p o k re ta c a n a sasvim d ru g o j s tra n i
— u M u so lin ijev o j p rip re m i p ro je k ta C etv o rn o g p a k ta sa k o jim je 18.
m a rta upo zn ao b rita n s k o g p re m ije ra i njeg o v o g m in is tra sp o ljn ih poslo­
va. S obzirom n a značaj k o ji je M usolini p rid a v a o ovom p ro je k tu , p ri-
ro d n o je bilo d a je ak o je već n a stu p a o u in te re su sv etsk o g m ira, m o-
rao o b u s ta v iti u Ita liji sve glasove u ja v n o s ti k o ji su m ogli izaz v ati po-
d o zriv o st u p o g led u n je g o v ih p a c ifistič k ih n a m e ra . O tu d a je i sm iriv a -
n je a n tiju g o slo v e n sk e k a m p a n je u ita lija n sk o j štam p i, k ao i p ro g las
V elikog fašističk o g sa v e ta , bilo, u stv a ri, tra s ira n je p u ta za ra zg o v o re
sa B rita n c im a о p ro je k tu C etv o rn o g p a k ta .
Sve o čig led n ije ja č a n je N em ačke i dolazak H itle ra na v last, p r e ­
m a M u so lin ijev o m m išlje n ju , u k aziv alo je da je o d rž a n je m ira u E v ro ­
pi p o stalo n e p o s re d n o p ovezano sa re v iz ijo m m iro v n ih ugovora, s tim
118 PRO, FO 371, f 16829, С 2183/44/92. V ansitartova beleška od 14. rnarta
1933.
1,9 Isto.
120 PRQ, FO 371, f 16829, С 2570/44/92. B ritanska dclegacija u Ženevi —
Forin ofisu, 21. m a rt 1933.

149
š to je za n jeg a pojam „ev ro p sk o g m ira ” n a prv o m m e stu značio m ir
izm ed u F ra n c u sk e v N e m a čk e.121 M edusobna bo rb a ove d v e zem lje za
p re v la s t u E vropi m ogla je d o v esti u p ita n je p re g ru p is a v a n je sn ag a u
E vropi, što bi im alo d ire k tn ih p osledica n a Ita liju , o tv a ra ju ć i m oguć-
n o st d a 011a u novom o d m e ra v a n ju sn ag a izgubi svoj s ta tu s v elik e sile
i b u d e s ta v lje n a u položaj da n e m ože im a ti velik o g izb o ra u p rid ru -
ž iv a n ju jed n o m ili d ru g im ta b o ru .122 S toga je za M u so lin ija bilo od
p re v a sh o d n e v až n o sti d a p re d u z e ta re v iz ija b u d e u in te re su N em ačke
i to n a taj n a č in što bi n em ač k u p a ž n ju u sm erio k a P o ljsk o j, tj. što
d alje od ita lija n sk ih re v iz io n istič k i n a stro je n ih sav e zn ik a i a u s trijs k ih
g ra n ic a p re m a Ita liji.
S obzirom d a se u p o g led u nem ačk e p riv re d n e e k sp a n z ije u sre d -
n j° j i ju g o isto č n o j E vropi, kao što je već više p u ta n ag lašen o , Ita lija
n ije m o gla,a n i sm ela u p u š ta ti u bilo k ak v e p riv re d n e sp o ra z u m e koje
jo j je N em ačka n u d ila u sm islu podele in te re sn ih sfe ra, M u so lin iju je
jed in o p re o sta lo da se p o ja v i kao in ic ija to r p la n a p re m a k o m e bi če-
t i r i v elik e sile — V elika B rita n ija , F ra n c u sk a ,, N em ačka i Ita lija — sto
je a u to m a ts k i značilo p riz n a v a n ie p ra v a N em ackoj da b u d e izjed n ače-
n a k ao v elik a sila sa o stalim d rž av am a, bila re še n a ev ro p sk a i kolo n i-
ja ln a p ita n ja , kao i p ro b le m i re v iz ije m iro v n ih u govora.
O vako za m išljen p lan p ru ž ao je velik o p re im u ć stv o Ita liji u pog­
led u ra sp o re d a sn ag a u E v ro p i: F ra n c u sk a bi p rih v a ta n je m Č etv o rn o g
p a k ta b ila o d v o jen a od sv o jih sav ezn ica u sre d n jo j i ju g o isto č n o j E vropi,
n a čiji bi ra č u n bila sp ro v e d e n a re v iz ija m iro v n ih u g o v o ra ; n ašla bi se
u s itu a c iji da b u d e d ire k tn o k o n fro n tira n a p re m a dv em a izrazito re v iz i-
o n ističk im d rž a v a m a ; u svom s u p ro ts ta v lja n ju N em ačkoj i Ita liji m ogla
se F ra n c u s k a o s la n ja ti je d in o n a V elik u B rita n iju , k o ja sa sv o je stra n e ,
k ad a se ra d ilo о p o ljsk o m k o rid o ru n ije b ila v elik i z a g o v o rn ik n jeg o -
vog o d rž a n ja .123 P red lo že n i p ro je k a t n ije, očigledno, m nogo n u d io F ra n ­
cuskoj, i sv ak ak o d a je to i bio razlog zbog čega se M usolini p rv o ob-
ra tio V elikoj B rita n iji.
Id e ja о tak ozvanom d ire k to riju m u če tiri sile n ije n aišla na p rih v a -
ta n je od s tra n e V elike B rita n ije u o b lik u u kom e je bila izložena, m a-
da je m o g u ćn o st u v o d e n ja N em ačke u je d a n o rg a n iz o v an e v ro p sk i sis-
tem u p o tp u n o sti od g o v arao n je n im in te re sim a . Ita lija n sk a in ic ija tiv a
bila je sa b rita n s k e s tra n e tu m a č e n a k ao te ž n ja Ita lije da p o stan e v r-
h o v n i a r b ita r u sv etsk im zb iv an jim a, a sam im tim i p o sre d n ik u fra n -
cu sk o -n em ačk im odnosim a. A to je, u stv a ri, bila uloga k o ju je b r ita n ­
ska v la d a želela i d a lje sam o za sebe, s m a tra ju ć i d a su i F ra n c u sk a i
N em ačk a im ale u n ju d alek o vise p o v e re n ja nego u Ita liju .124 Ü v ezi
sa C etv o rn im p ak to m fra n c u sk a v lad a se n a šla u p ro c e p u : k ateg o ričn o
„ n e ” značilo bi o k re n u ti p ro tiv seb e N em ačk u i Ita liju ; p re ć u tn o „ d a ”
— g u b lje n je d o ta d a šn jih p o zicija n a ev ro p sk o m k o n tin e n tu , j e r su
članice M ale A n ta n te o d m ah digle glas p ro tiv ita lija n sk o g p ro je k ta .
S re d n je re š e n je bilo je n ađ e n o u izm eni ita lija n sk o g n a c rta i njeg o v o j
d o p u n i fra n c u sk im p red lo zim a.
121 G. M. Gathorne-H ardy, n. d., 366.
122 The L ittle-Entente Pact, 208.
123 Isto kao napom ena 78.
124 W. N. Medlicott, n. d., 128.
150
 U pogledu ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa, M u so lin ijev p la n je
p re d s ta v lja o za V eliku B rita n iju ra z re ša v a n je fra n c u s k o -ita lija n s k ih su p -
ro tn o sti, sam im tim i o k o n ča n je su koba u ja d ra n sk o m b asen u . T okom
p re g o v o ra k o ji su bili v o d en i u R im u u d ru g o j po lo v in i m a rta , S ajm o n
je isk o ristio p rilik u da sc lično o b ra ti M u so lin iju , zam olivši ga d a sto
p re u čin i sve što je m oguće za p o b o ljša n je ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih
odnosa, о čem u je po p o v ra tk u u L ondon o b av e stio ju g o slo v en sk o g pos-
lan ik a Đ urića, n a g la ša v a ju ć i da sada i Ju g o s la v ija sa sv o je s tra n e t r e ­
ba da p re d u z m e h itn e k o ra k e u p ra v c u sre d iv a n ja sv o jih n esu g lasica
sa Ita lijo m .125
P re m a p ro cen i N evila H e n d erso n a, od tog m o m en ta pa n a d a lje ,
tokom 1933. g o d ine n astu p ilo je vid n o sm ire n je u odnosim a d v e zem lje,
ali je ju g o slo v en sk i s tra h od m ogućeg p o v ra tk a n a s ta n je iz d ec em b ra
1932. godine o sta o i d a lje p ris u ta n .126 F ra n c u sk i p o sla n ik u! B eo g ra d u
tv rd io je u p re sto n ičk im d ip lo m a tsk im k ru g o v im a da će p re g o v o ri о
sk la p a n ju G etvornog p a k ta p re k in u ti ita lija n s k e tv rd n je о ra s p a d u J u ­
g o slav ije i d o p rin e ti p o b o ljša n ju n jih o v ih m ed u so b n ih o d n o sa.127 Sa svo-
ie stra n e , fra n c u sk a vlad a je n ak o n p o tp isiv a n ja C etvornog p ak ta, 7.
ju n a 1933. godine, sm a tra la da je taj p a k t za F ra n c u sk u im ao kao gla-
v nu, a ne i je d in u , v a ž n o st u tom e što je p re d s ta v lja o d o p rin o s fra n -
c u sk o -ita lija n sk o m z b liž e n ju .128
Za V elik u B rita n iju je p ita n je z a te g n u tih odnosa izm edu J u g o ­
s la v ije i Ita lije u p e rio d u sv etsk e p riv re d n e k rize i b rita n sk o g p o sre-
d.ovanja u n jijiovom re š a v a n ju bilo okončano m a rta 1933. g odine, za-
h v a lju ju ć i M u so lin ijev o m p re d lo g u о sp o razu m n o m d elo v an ju če tiri v e ­
like sile. P o što je taj p red lo g u k lju č iv a o i zajed n ičk o d elo v an je F ra n c u s ­
ke i Ita lije u ev ro p sk im i sv etsk im p ita n jim a , činilo se da je osn o v n a
p re p re k a za ju g c slo v e n sk o -ita lija n sk o zb liže n je bila o tk lo n je n a . Im a ju -
ći sve v re m e u v id u m o g u ćn o st konačnog s k la p a n ja sp o ra zu m a izm edu
F ra n c u sk e i Ita lije , V elika B rita n ija je sm a tra la da n a ovom ev ro p sk o m
p o d ru č ju n em a više n ik a k v e p o tre b e za n je n im a n g a žo v an jem u ju g o -
slo v en sk o -italijan sk o m odnosim a, bez obzira što je ju g o slo v en sk i m i-
n is ta r sp o ljn ih poslova Je v tić , bio k ra jn je u zd ržan polovinom ju n a p re ­
m a V a n sita rto v im o p ask am a о p o v o ljn o j a tm o sfe ri koja je z a v la d a la
izm edu Ita lije i Ju g o sla v ije i u p ro k s H e n d erso n o v im se p te m b a rsk im
izv ešta jim a о k ra lje v o m ,,k ra jn je m ” p esim izm u u pogledu s k la p a n ja
u g o v o ra sa Italijo m , je r on, A lek sa n d ar, ,,oseca da Ita lija n im a ne tre ­
ba v e ro y a ti” .129

m Isto kao napom ena 85.

126 Isto.
127 V. Vinaver, Jugoslavija i Maäarska 1933—1941, 12.
128 A W olfers, n. d., 146, i V. Vinaver, Jugoslavija i Francuska.
129 Isto kao napom ena 78.
 z a k l j u Ca k

S obzirom na m e d u n a ro đ n i položaj ju g o slo v en sk e držav e, za ko-

ju je su k cb sa Italijo m bio je d a n od n ep re k id n o o tv o re n ih p ro b lem a u
m e d u n a rc d n im o dnosim a izm edu dva ra ta , on n ije p re d s ta v lja o sam o
n e re še n pro b lem b ila te ra ln o g k a ra k te ra , već je kao ta k a v u ticao na
slo žen o st celo k u p nog siste m a ju g o slo v en sk ih veza sa b a lk a n sk im su se-
d im a i velikim silam a. S porovi sa Italijo m čin ili su d a n a sp ec ifič an
n ačin b u d u „ o s e tljiv i” i odnosi Ju g o s la v ije sa F ran c u sk o m , a n e ra z -
lu č iv c st fra n c u s k o -ita lija n sk ih s u p ro tn o s ti od ita lija n sk o -ju g o slo v e n sk ih
su k o b a d o p rin o sili su d a je, usled d e lik a tn o g p oložaja F ra n c u sk e u ce-
lo k u p n o m fran cu sk o -ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o m ko m p lek su , Ja g o sla v ija
bila o b je k tiv n o s ta v lje n a u situ a c iju da u svojoj te ž n ji za sre d iv a n je m
o dn o sa sa Italijo m traži, a i n alazi oslonac u V elikoj B rita n iji. Za n ju
je sre đ iv a n je odnosa dve ja d ra n s k e d rž av e p o d ra zu m ev alo o s tv a re n je
jed n o g od o sn o v n ih načela n je n e m e d u ra tn e p o litik e — o č u v a n je m ira
u E v ro p i p o sred stv o m o d rž a n ja ra v n o te ž e sila.
S v etsk a ek o n o m sk a k riz a snagom svog d e lo v a n ja p re d s ta v lja la je
p re lo m n i m o m en at m e d u ra tn o g p erio d a. N jeno razrastaj.u će d e jstv o n i­
je m oglo o stati bez p o sledica u sfe ri m e d u n a ro d n ih odnosa. V eličin a i
zn ačaj p ro m en a k o je je ona u zro k o v ala u o b la sti sv e tsk e p riv re d e m og­
li bi se slobodno p o isto v e titi sa opsegom n jen o g n ep o sred n o g d e jstv a
na p o litičk e p rilik e u sv e tu . M ada se ove posledice n isu n a p o litičk o j
scen i p o ja v ile isto v rem en o sa o nim a k o je je k riza izazvala u s fe ri ek o -
n o m sk ih odnosa, k u lm in a c ijo m p riv re d n e d e p re s ije 1931— 1932. godine
u E vropi, so cijaln o -p o litič k i p o tre si k o je je ona izazvala u p o jed in im
ze m ljam a p re n e li su se i n a o b la st m e d u n a ro d n ih odnosa, n a g la š a v a ju -
ći sve v iše p o sto jeće ra z lik e u p o g led im a n a d a lju su d b in u E v ro p e kao
celine.
U z im an je p riv re d n e k riz e kao v re m e n sk o g o d re d e n ja u k o jem je
istra ž iv a n a p o litik a V elike B rita n ije p re m a ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk im
su k o b im a, n alaz i sv o je o p ra v d a n je i u fazam a ita lija n s k e p o litik e p re ­
m a Ju g o sla v iji. Za ra z lik u od p e rio d a d v a d e se tih g o d in a k ad a je o d ­
nos Ita lije p re m a J u g o s la v iji bio, tak o reći, isk lju čiv o u d o m en u in te -
re s o v a n ja sam e Ita lije , sa p rv im g o d in am a p riv re d n e krize, č ita v niz
ele m e n a ta p ro iza šlih k a o n e p o sre d n a posledica te k rize , u tic a li su na
p ro m e n u ita lija n s k e p o litik e p re m a Ju g o sla v iji, a sled stv en o tom e i
na p ro m e n u b rita n sk o g s ta v a p re ip a sp o ljn o p o litičk im ciljev im a Italije.
Od sp o m e n u tih fa k to ra to je u p rv o m re d u p o ja v a N em ačke i n je n ih
p ian o v a za ek o n o m sk u p e n e tra c iju u o b lasti s re d n je i ju g o isto č n e E v­
rope. D olaskom H itle ra na v last, ita lija n s k a p o litik a je m o ra la tra ž iti
n ač in k o jim b i sa č u v a la n e u g ro ž e n im svoj položaj v e lik e sile. T ako je
p o čela p o step en o d o laziti u sag lasje sa F ran c u sk o m , š to je n e p o sre d n o
u k lju č iv a lo i ra z re š a v a n je ju g o slo v e n s k o -ita lija n sk ih su k o b a.

153
 V elika B rita n ija je bila veom a z a in te re so v a n a da, zbog o ču v a n ja
sv o jih pozicija p u tem p o litik e o d rž a n ja m ira i sta b iln ih m e d u n a ro d n ih
odnosa, b u d e od o d lu č u ju ć ih fa k to ra u o d rž a n ju ev ro p sk o g p o re tk a . J e -
d a n od n je n ih o sn o v n ih p rin c ip a u sp o ljn o j politici, k o jeg se d rž ala to ­
kom celog m e d u ra tn o g p erio d a, bilo je u sp u sta v lja n je p o litick o g ek-
v ilib riju m a u E vropi, što je značilo b u dno m o triti da ni je d n a ev ro p sk a
d rž av a n e o jača do te m e re da bi ug ro zila p o sto jeću ra v n o te ž u snaga
u m e d u n a ro d n im odnosim a. S led stv en o tom e, V elika B rita n ija je još
od v re m e n a M irovne k o n fe re n c ije u P arizu n asto ja la da sm iri sukobe
i d o p rin e se p o b o ljša n ju ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih odnosa.
Ita lija n sk a te ž n ja da p o tisn e fra n c u sk i u tic a j u o b la sti c e n tra ln e
i ju g o isto c n e E vrope i tim e u m a n ji fra n c u sk i s ta tu s vodeće k o n tin e n -
ta ln e sile, o d g o v arala je d v a d e se tih g o d in a V elikoj B rita n iji, tako d a je
on a u Ita liji v id e la m oguću, a potom i s tv a rn u p ro tiv te ž u fran cu sk o j
h eg em o n iji. U ovim opstirn o k v irim a k re ta la se b rita n sk a p o litik a p r e ­
m a ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk im sukobim a, u k o jim a su ita lija n s k o -fra n -
cu sk e s u p ro tn o s ti ig rale v a ž n u ulogu.
P risu stv o Ita lije n a B alk an sk o m p o lu o s trv u započeto ek o n o m s-
kom p e n e tra c ijo m u A lb an iji, k o ja je do v ela do p o tp isiv a n ja P rv o g p ak -
ta u T iran i, n o v em b ra 1926. im alo je kao n ep o sre d n u p o sled icu sk la-
p a n je ju .g o slovensko-francuskog sp o ra zu m a u n o v e m b ru n a re d n e , 1927.
godine. D ire k ta n odgovor n a ju g o slo v en sk o -fran cu sk i p o tez bio je d ru -
gi ita lija n s k o -a lb a n s k i u g o v o r p o tp isiv a n d e se t d a n a k asn ije. Na taj n a-
čin 1927. g o dina p o stala je u v e r tira svih z b iv a n ja tokom p e rio d a sv et-
ske ek o n o m sk e krize, zbog m ed u so b n e u slo v lje n o sti i zav isn o sti ita li­
ja n s k ih i fra n c u sk ih p o teza u tria n g lu ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih , ita-
lija n s k o -fra n c u sk ih i fran c u sk o -ju g o slo v e n sk ih odnosa. O vako p osta v lje -
n i odnos.i tri zem lje p re d s ta v lja li su tokom celog p o m en u to g p erio d a
n ek ad u m an jem , k a tk a d u većem ste p e n u , od slu č a ja n a lokalnom
'p lan u do okolnosti n a širo j m e d u n a ro d n o j sceni, v a rija c ije i ra z ra d u
o sn o v n ih k a ra k te ris tik a z a c rta n ih zb iv a n jim a 1927. godine.
O d b ija n je Ita lije d a se kao treć a s tra n a p rik lju č i sp o ra z u m u J u ­
g o slav ije i F ran c u sk e, n ije zn ačilo sam o p o če ta k in te n z iv n ije ita lija n sk e
p o litik e u ju g o isto č n o j E vropi i d ire k tn o s u p ro ts ta v lja n je F ran c u sk o j u
ovom d elu k o n tin e n ta , nego i n e p o sred n o v e z iv a n je ju g o slo v e n sk o -ita ­
lija n sk ih odnosa sa ita lja n sk o -fra n c u sk im . Za V elik u B rita n iju to je
značilo p re u z im a n je uloge ,,n e p ristra sn o g p o sre d n ik a ” je r se po v ećan jem
ju g o slo v en sk e za v isn o sti od F ra n c u sk e p o ja č a v a la ita lija n s k a n e trp e lji-
v o st p re m a istočnom su sed u . A ukoliko je p re tn ja sa z a p a d n e s tra n e
ja d ra n s k e o bale b iv ala o štrija , J u g o s la v ia se sve više p rik la n ja la F ra n ­
cuskoj.
Od p o če tk a 1929. g o d in e p re d V eliku B rita n iju se p o stav ilo kao
osn o v n o p ita n je : o s la b iti ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk e veze i n a ta j način
u k lo n iti, k ako se činilo, g la v n u p re p re k u k o ja je s ta ja la n a p u tu po-
b o ljš a n ju odnosa d v e zem lje. R ešen je je n a d e n o u p o k u ša ju d a v a n ja
stab ilizacio n o g zajm a Ju g o sla v iji, k o ji bi bio o rg a n iz o v a n od s tra n e
m e d u n a ro d n o g k o n zo rciju m a u kom e bi d o m in irao a n g lo -sa k so n sk i k a ­
p ital, a v o d stv o bilo p re p u š te n o lond o n sk o j ban ci „R o tšild i sin o v i” ,
uz obav ezn o učešće ita lija n s k ih b an a k a. O čigledno, ra d ilo se о id eji da

154
se p c s re d s tv c m fin a n sijsk o g v e z iv a n ja za a n g lo -sa k so n sk i k a p ita l o sla-
bi ju g o slo v en sk a p riv re d n a v ez an o st za F ra n c u sk u , k o jo j bi potom sle-
dila i u m a n je n a p o litičk a zav isn o st Ju g o sla v ije od n je n e fra n c u s k e sa-
veznice.
M ed u tim , fran eu sk o učešće u svim a k tiv n o stim a oko izd av a n ja
zajm a od s tra n e londonskog S itija tokom 1929— 1930. godine, pokazalo
je da fra n c u s k a vlad a i francuski* fin a n s ijs k i k ru g o v i n isu bili v o ljn i
da olako p re p u s te ovo fin a n sijsk o trž ište A nglo-S aksoncim a. O s ta v lja ju č i
u p rv im m esecim a u tisa k da je sag lasn a sa b rita n sk o m kp n cep cijo m j u ­
goslo v en sk o g zajm a, F ra n c u sk a je n asto ja la da o ču v a svoj fin a n sijsk i,
p riv re d n i i p o litick i p re stiž u Ju g o sla v iji. P riv re d n a k riza k o ja se po-
čela sve v id n ije isp o lja v a ti n a svetskom m o n e ta rn o m trž iš tu u d ru g o j
p o lo v in i 1930, o m ogućila je F ran c u sk o j, k o ja je u to v re m e u fin a n s ij­
skom p o g led u s ta ja la zn a tn o b o lje od V elike B rita n ije , d a p ita n je ju g o ­
slo v en sk o g stab ilizacio n o g zajm a, k ra je m 1930. godine, re ši u sv o ju
ko rist.
Bez o b zira koliko je ju g o slo v en sk a v lad a bila sv esn a da b rita n s k a
n a s to ja n ja oko stab ilizacio n o g za jm a im aju kao p o litičk u o sn o v u ra z -
re š a v a n je ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih nesuglasica, o k re ta n je F ra n c u sk o j
bilo je o d re d en o kak o ra sp o lo ž en jem p ro fra n c u sk e v eć in e u vodećim
k ru g o v im a Ju g o sla v ije , ta k o i ličnim stavom k ra lja A le k sa n d ra K a ra -
đo rđ ev ića, k o ji je bio p re su d a n činilac u ju g o slo v en sk o j sp o ljn o j p o li­
tici. O tu d a se n am eće p ita n je istin sk e A lek sa n d ro v e sp re m n o sti d a p u ­
tem b rita n sk o g za jm a dode do sre d iv a n ja ju g o slo v en sk ih o d nosa sa Ita ­
lijom . O dgovor bi tre b a lo tra ž iti u n e p o v e re n ju ju g o slo v en sk o g k ra lja
u isk re n o st ita lija n sk e vlade, poseb n o u sp re m n o st M u so lin ija d a duže
v re m e o stan e n a k lo n je n id eji zb liž a v a n ja sa istočnim susedom , a da
p ri to m e n e p o s ta v lja u ltim a tiv n e uslove.
B rita n s k a k o n ce p cija ju g o slo v en sk o g zajm a p o d ra z u m e v a la je p re -
v ash o d n o u p o tre b u k re d ita u stab iliz acio n e sv rh e, a n e za p o v e ć a n je
ju g o slo v en sk o g v o jn o g b u d žeta. S obzirom da je još od M iro v n e k o n ­
fe re n c ije u P a riz u u svim ju g o slo v en sk im k ru g o v im a bilo u k o re n je n o
m išlje n je da je V elika B rita n ija p re d s ta v lja la z a štitn ik a ita lija n s k ih in ­
te re s a n a M e d ite ra n u , n em a ra zlo g a za n e v e ro v a n je da je ono bilo p ri-
su tn o i u A lek sa n d ro v o j sv esti. U v ek sp re m a n da p o dlegne tre n u tn im
o sećan jim a, on je u su š tin i la v ira o izm edu m o g u ćn o sti s re d iv a n ja od­
nosa sa Italijo m , k o je je n u d ila V elika B rita n ija , i n e p o p h o d n o sti da
se o b ezb ed i od ita lija n sk ih a g re siv n ih n a m e ra , što je om ogućavao f r a n ­
cuski zajam . R adilo se, naim e, о p r ih v a tn ju i p o k u ša ju o s tv a riv a n ja
fra n c u sk e teze da sig u rn o st m o ra p re th o d iti ra z o ru ž a n ju , d ija m e tra ln o
su p ro tn o j b rita n sk o m s h v a ta n ju о o d rž a n ju m ira p o sred stv o m ra z o ru ž a -
n ja . Na d ru g o j s tra n i, bez o b zira n a ju g o slo v e n sk a -fra n c u sk i sav ez od
1927. godine, Ju g o slo v e n i n isu bili p o tp u n o s ig u rn i d a bi im u slu -
ča ju ita lija n s k o g n a p a d a F ra n c u s k a d o ista i p rite k la u pom oć.
M ed u tim , ono što je bilo izvesno, je ste s a z n a n je da se fra n c u s k i
k re d ito ri, n a s u p ro t b rita n sk im , neće p ro tiv iti u p o tre b i k re d ita u v o j­
n e s v rh e i u la g a n ju novca u iz g ra d n ju s tra te š k i v až n ih p u te v a i želez-
n ičk ih p ru g a . F ra n c u sk a je, sa sv o je stra n e , bila p o tp u n o s p re m n a da
n a ovaj načiri p ris tu p i ju g o slo v en sk o m zajm u , j e r je ja č a n je ju g o slo -
155
v en sk o g vo ]n og p o ten cijala, k o ji se n a p a ja o iz fra n c u s k ih izvora, za
n ju p re d sta v lja lo sa sta v n i deo a k tiv n o sti n a o sig u ra n ju so p stv en e bez-
b ed n o sti u ovom d elu E vrope, kao i g a r a n tiju p ro tiv bilo kakvdh po-
k u š a ja re v iz ije m jro v n ih ugovora. U s itu a c iji v is-a -v is Ita lije k ra je m
1930. godine, A le k sa n d ru K a ra d o rd e v ic u jc izgledalo ako n e m u d rije ,
o n d a u svakom slu č a ju k o risn ije, o b ez b ed iti se u v ojnom p o gledu, ako
m u je već n a dipliom atskom p o lju situ a c ija izgledala bezizlaznom .
B rita n sk e d ilem e ,,šta d a lje i k a k o ” n ak o n p ro p a sti n jih o v e z a j-
m o v n e koncepcije, o d re d iv a lo je s h v a ta n je da „doklegod rim sk a vučica
b u d e tira n is a la Ju g o slo v en e, o n i će h rliti u n a ru č je F ra n c u s k o j” . O tu -
da je d ip lo m a tsk a a k tiv n o s t F o rin j o f isa tokom d ec em b ra 1930. bila u
zn a k u n a p o ra d a dode do političkog sp o ra zu m a izm edu ita lija n s k e i j u ­
go slo v en sk e stra n e , ali bez z n a n ja F ran c u sk e, č iji su k o n ač n i re z u lta t
b ili p re g o v o ri V o jislav a M arin k o v ića i D ina G ra n d ija ja n u a r a 1931.
g o d in e u Ž enevi. Ovi p re g o v o ri im ali su kao sv o ju o sn o v u vec ra n ije
v o d en e razg o v o re, s e p te m b ra 1930, k ad a je sa ita lija n s k e s tra n e bila
is ta k n u ta v ez an o st Ju g o s la v ije za F ra n c u sk u kao g la v n a sm e tn ja u
m ed u so b n im odnosim a.
Ita lija n sk o in s istira n je n a ju g o slo v en sk o j „ z a v isn o sti” od F ra n c u s ­
ke k ao o sn o v n o j p re p re c i k o ja o m e ta ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o zbliže-
n je, n am eće p ita n je da li su Ita lija n i o d ista „ o tv o re n a s rc a ” ra zg o v a-
ra li sa B ritan cim a, tj. šta je u is tin u m o tiv isalo ita lija n s k u d ip lo m a tiju
u ra z m a tra n ju ita lija n sk o -ju g o slo v e n sk ih odnosa sa b rita n sk im d ip lo -
m a ta m a ? Č ini se d a su Ita lija n i n a sto ja li da istic an jem tog p ro b lem a
u k a ž u B rita n c im a d a ju g o slo v en sk a v lad a n ije bila u m o g u ćn o sti d a sa-
m o staln o v o di sv o ju p o litik u i d a je iza n je n ih is tu p a n a m e d u n a ro d -
nom p la n u s ta ja la F ra n c u sk a i o d re d iv a la ju g o slo v en sk e sp o ljn o p o litičk e
poteze. O vaj o p šti sta v Ita lija je sv a k a k o n a s to ja la d a d o v ed e u nep o s-
re d n u vezu sa b rita n sk im načelo m o d rž a n ja ra v n o te ž e sn ag a u E vropi,
d a bi u im e tog p rin c ip a ra č u n a la n a e n g le sk u p o d ršk u u svojim p ri-
k riv e n im c ilje v im a — slobodi p o litič k e a k c ije u o b la stim a gde su se
ita lija n s k i in te re s i su k o b lja v a li sa fran cu sk im . A ko J u g o s la v ia n ije b i­
la u s ta n ju da vodi sam o sta ln u sp o ljn u p o litik u , kak o su to Ita lija n i
želeli da p rik a ž u , o n d a je to p o d ra zu m ev alo d a ni ju g o slo v en sk i p ris-
Lup s re d iv a n ju ju g o s lo v e n s k o -ita lija n sk ih o d nosa n.ije m ogao b iti oslo-
b o d en z a v isn o sti od fra n c u sk o g u tic a ja.
Ovo je u je d n o p o d ra zu m ev alo i n e k u v rs tu o p re zn o g ita lija n sk o g
u p o z o re n ja V elikoj B rita n iji da ni u o b lasti sv o je b a lk a n sk e p o litik e
ju g o slo v en sk a v la d a n ije im ala m o g u ćn o sti da sam o staln o d elu je, nego
je p re d s ta v lja la p ro d u ž e n u ru k u F ra n c u sk e , k o ja se n ije z a d rž a v a la sa ­
m o n a b alk an sk o m tlu . B u d u ći članica M ale A n ta n te , što je Ita liji p re d ­
s ta v lja lo d o d a tn i a r g u m e n t za tv rd n ju о n e p o s to ja n ju n ez av isn e ju g o ­
slo v en sk e sp o ljn o p o litičk e ak cije, J u g o s la v ia je tak o i u p o d ru č ju P o -
d u n a v lja b ila e k s p o n e n t fra n c u sk e p o litik e. S le d stv en o tom e, oni, I ta ­
lija n i, b ili su ti k o ji su sv esrd n o z a g o ra v a li b rita n s k i s ta v о n u žn o sti
sre đ iv a n ja o d nosa u o b la sti ja d ra n s k o g b ase n a i za slu ž iv ali en g lesk u
p o d ršk u u p o g led u z a štite k ak o balk an sk o g , tak o i p o d u n a v sk o g p o d ru č -
ja od fran c u sk o g u tic a ja . K o n k re tn o , to je značilo p riz n a v a n je ita lija n -
skog p ris u s tv a u A lb a n iji kao je m s tv a za m ira n ra z v ita k odnosa na
B alk an sk o m p o lu o strv u .
156
 I u p ra v o p rilik o m ja n u a rs k o g razg o v o ra dv o jice m in is tra s p o lj­
n ih poslova 1931. kao k lju č n i p ro b lem m ed u so b n ih odnosa d v e zem lje
b ila je ista k n u ta A lb an ija. R azgovori su pokazali d a je reč о d v a op-
re čn a stav a. Ita lija n s k i z a h te v za o ču v a n jc m p o litičk ih i ek o n o in sk ih
p ozicija Ita lije u A lb an iji bio je u s tv a ri z a h te v za ju g o slo v en sk o m p riz -
n a v a n je m italija n sk o g p ra v a n a A lb an iju , a sam im tim i n jen o g p ris u s tv a
n a B alk an sk o m p o lu o strv u . P o z iv a n je na ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk e v e-
ze p re d s ta v lja lo je p o k u šaj da se p re n o šen jem celog p ro b lem a n a širi
e v ro p sk i p la n z a m e tn e tra g p ra v im ita lija n sk im ciljev im a.
Ju g o sla v ija , pak, n ije želela d o p u stiti ita lija n sk o p risu stv o u o b ­
la sti B alk an sk o g p o lu o strv a je r bi ono onem ogucavalo slobodu ju g o ­
slo v en sk e a k c ije u p o d ru č ju koje je s m a tra la sre d ištem sv o jih in te re ­
sa. T ežeći da b u d e o d lu č u ju ć i činilac na B alk an u , J u g o sla v ija n ije h te -
la olako p re p u s titi A lb a n iju italija n sk o m u ticaju . N ije to bilo sam o p i­
ta n je m o g u ćeg d o b ija n ja još je d n e za je d n ičk e g ra n ic e sa Italijo m , već
se ra d ilo о to m e d a se Ju g o s la v ija n ije od ricala izv esn ih in te re sa u A l­
b a n iji kao b alk an sk o j zem lji. U jed n o se m ože re ć i d a je ona b ila sv es-
na čin jen ice da Ita lija u svojoj b alk an sk o j p o litici n ije m ogla olako za-
obići J u g o s la v iju i da joj je sp o ra zu m sa njo m bio p o tre b a n , ili je
ona, Italija, n a s to ja la da o stav i ta k a v u tisak . M edutim , cen a k o ju je I ta ­
lija tra ž ila za ta j sp o ra zu m b ila je p rev iso k a.
T am o gde ju g o slo v en sk i in te re si n isu bili od v ita ln e važn o sti, ali
ni b ezn ačajn i, k ao što je bio slu čaj sa p o d ru č je m d u n av sk o g b asen a,
J u g o s la v ija je p o k aziv ala sp re m n o st da se n agodi sa Italijo m . Istic a n je
da ju g o slo v en sk a v ez an o st za F ra n c u sk u n ije bila n a š te tu Ita lije , či-
ni se, d a p o tv rd u je izn etu p re tp o sta v k u . M edutim , o d b ija n je da p re s ta -
n a k sav eza sa F ran c u sk o m b u d e je d a n od uslova za s k la p a n je sp o ra ­
zu m a sa Italijo m , sv a k a k o da je bilo m o tiv isan o ju g o slo v en sk im n ep o -
v e re n je m u istin sk u sp re m n o st Ita lije d a p o stig n e sag lasje sa J u g o s la ­
vijo m , z a h te v a ju ć i p ri tom e od n je ž rtv e k o je o n a n ije m ogla d a p ri­
h v ati.
J e d in o sa čim e je ju g o slo v en sk a s tra n a m ogla ra č u n a ti bio je
poku.šaj d a se p u te m o v ak v ih p re g o v o ra tak o re ći p o d riie ita lija n sk i po-
ložaj u A lb an iji. N ačin na ko ji se to m islilo p o stići bilo je in s istira n je
na alb an sk o j n ez av isn o sti i te rito rija ln o m in te g rite tu k ao ju g o slo v e n s­
kom in te re su , isto v etn o m ita lija n sk o m a rg u m e n tu da je a lb a n sk a n e z a ­
v isn o st ita lija n s k i živ o tn i in te re s. A ako su, pak, i Ju g o s la v ija i Ita lija
b ile sag lasn e u p o g led u m eđ u n a ro d n o g položaja a lb a n sk e d rž a v e kao
n e z a v isn e i je d in stv e n e , on d a je p re s ta ja o da p o sto ji bilo k a k a v razlog
za ita lija n s k u v o jn u in te rv e n c iju u toj zem lji, čim e bi bilo a n u lira n o
ita liia n sk o p ra v o d o b iien o na A m b asad o rsk o i k o n fe re n c iji n o v e m b ra
1921. godine.
Is tic a n je A lb a n ije kao k lju č n e tack e u p o stiz a n ju sp o ra z u m a s tv a -
ralo je za V elik u B rita n iju m o g u ćn o st lo k alizo v an ja ju g o slo v e n sk o -ita -
lija n sk ih su k o b a i n jih o v o g eo g rafsk o su ž a v a n je n a o b la st ja d ra n sk o g
basen a. M ed u tim u o k v iru m e d u n a ro d n ih odnosa ono n ije značilo i v as-
k rs a v a n je „ ja d ra n sk o g p ita n ja ” . U b rita n sk o m n a s to ja n ju d a podrži,
a li i održi ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk e p re g o v o re n a ovoj osnovi, sv ak o -
ko je d o m in a n tn o m esto zau zim alo i tek u će sre d iv a n je fra n c u s k o -ita -

157
lija n sk o g pom orskog p a rite ta , što je sa sv o je s tra n e u slo v lja v alo n eo p -
h o d n o st u k la n ja n ja bilo k a k v ih sp o rn ih p ita n ja izm edu Ju g o sla v ije i
Italije, gde bi F ra n c u sk a fig u rira la kao izv o r italija n sk o g n ez a d o v o ljst-
va. P o re d n av ed en o g , čini se da n ije bilo od m nogo m a n je v až n o sti
z a k lju č iv a n je ju g o slo v en sk o g stab iliz acio n o g zajm a u P arizu .
D ru g im rečim a, m oglo bi se s m a tra ti da je V elika B rita n ija zas-
tu p a la sta n o v ište da je s ig u rn ije u lo žiti sv o je n a p o re u p o sre d o v a n je
oko p ita n ja za k o je F ra n c u sk a n ije bila d ire k tn o z a in te re so v a n a , a to
je bila A lb an ija. M edutim , posledice 1927. godine, kao što se k a sn ije
pokazalo, n isu m ogle m im oići ni ovaj a s p e k t ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk ih
odn o sa.
U po red o sa ra zg o v o rim a ita lija n sk o g i ju g o slo v en sk o g m in is tra
sp o ljn ih p o slova započela je i ta jn a a k c ija k ra lja A le k sa n d ra da p u tem
p o sre d n o g k o n ta k ta sa M usolinijem p o stig n e p o litičk i sp o ra zu m izm edu
Ju g o s la v ije i Ita lije . K ad a su n jeg o v i p o k u šaji tokom 1931. i početkom
1932. g o d in e o sta li n e o stv a re n i, on je pok u šao fe b ru a ra 1932. g odine
d a p rid o b ije V elik u B rita n iju da b u d e su p o tp isn ic a ju g o slo v e n sk o -ita li-
ja n sk o g sp o ra zu m a.
M ed u tim , n je g o v a n a s to ja n ja n isu n aišla n a odziv kod b rita n sk o g
p o slan ik a u B eogradu, N evila H e n d erso n a. K olikogod d a je H e n d erso n
u ra n ijim razg o v o rim a, kako sa k ra lje m tako i sa svojim in o stra n im
ko leg am a i lju d im a u F o rin j ofisu, za stu p a o i v a tre n o b ra n io ju g o slo ­
v en sk e in tere se , sad a je bio u situ a c iji d a z a stu p a b rita n s k e , strogo vo-
deći ra č u n a da u sp le tu p o litičk o -ek o n o m sk ih p ro b lem a k o je je do n ela
v e lik a p riv re d n a kriza, a posebno u P o d u n a v lju , n e oteža svojoj v lad i
io n ak o z a m rše n u situ a c iju u c e n tra ln o j E vropi, čiji su v in o v n ic i bile
Ita lija i N em ačka. D rugim rečim a, ako bi se u tre n u tk u k a d a je p o k u -
šav a la da sa F ran c u sk o m sre d i ek o n o m sk o -p o litič k a p ita n ja s re d n je E v­
ro p e n a s u p ro t n e m a č k o -ita lija n sk im te ž n ja m a , o tv o ren o p rik lo n ila sp o ­
ra z u m u Ita lije i Ju g o sla v ije , k ro jen o m iza fra n c u s k ih leda, V elika B ri­
ta n ija bi bila p risilje n a da u č in i ono čega su se k lo n ile g e n e ra c ije i ge-
n e ra c ije b rita n s k ih p o litič a ra — d a p re u z m e na sebe u g o v o rn e o b a v e ­
ze u E v ropi, ali i da u je d n o b u d e n a ru š ila c ev ro p sk o g e k v ilib riju m a .
N a sto ja n ja N em ačke da a k tiv n o šć u n a ekonom skom p o ljb p rik ri-
je sv o je k r a jn je p o litič k e ciljev e u c e n tra ln o j i ju g o isto č n o j E vropi, b i­
li su p až ljiv o p ra ć e n i u F o rin j ofisu, a p re tp o sta v k e о n a m e ra m a n e -
m ačk e v la d e sv e vise su d o b ijale oblik u b e d e n ja tokom 1931. g o dine
d a N em ačk a sp re m a p n o v n i pohod ka istoku. D rugim rečim a, 1931.
p re d s ta v lja la je uvod u p o če ta k k ra ja s ta re „ v e rs a js k e ” E vrope, iako
n je n i sa v re m e n ic i n isu bili toga sv esn i u p o tp u n o sti. D va, m edusobno
čv rsto is p re p le ta n a m o m en ta p o ja v ila su se kao d ire k tn a p o sledica de-
lo v a n ja v e lik e p riv re d n e k riz e u o b lasti ek o n o m sk o -p o litičk o g živ o ta
E v ro p e : 1. p o ja v a N em ačke kao fa k to ra sa kojim je o ta d a i u b u d u ć e
tre b a lo ra c u n a ti u svim e v ro p sk im k o m b in acijam a v elik ih sila, i 2. o t-
v a r a n je p ita n ja P o d u n a v lja i n jeg o v e p riv re d n e obnove, ali i po litičk e
p o d v o jen o sti.
K a d a je re č о ita lija n s k o j sp o ljn o j politici, za V elik u B rita n iju
je bilo o čig led n o d a će Ita lija i n a d a lje b iti sp re m n a d a se s u p ro t-
s ta v i sv ak o m p la n u v e lik ih sila čije bi o s tv a re n je vodilo s m a n je n ju
ili čak e lim in isa n ju n jen o g u tic a ja , u s ta n o v lje n je m je d n o g isk lju čiv o
158
p o d u n av sk o g bloka. Ne ra z d v a ja ju ć i b alk an sk i a s p e k t ita lija n s k e sp o lj-
ne p o litik e od c e n traln o ev ro p sk o g , b rita n sk a v lad a je s m a tra la d a su
ita lija n sk a o če k iv a n ja da će „jed n o g d a n a ” im a ti u svojim ru k a m a
v la st n a d sev e ro isto č n im o b alam a J a d ra n s k o g m ora, tak o đ e d o p rin e la
n jen o m s u p ro ts ta v lja n ju sv ak o j politici k o ja je m ogla po tp o m o ći stv a -
ra n ju k c m p a k tn e za je d n ice u k o ju bi bila u k lju č e n a i J u g o sla v ija . O tu -
da ie Ita lija n a s to ja la i d a svog istočnog suseda, p o p u t M ad arsk e i A u st­
rije, o d v ra ti od „T a rd ijeo v o g p la n a ” , za k lju č iv a n je m trg o v ačk o g ugo-
v ora.
S ledeći ovaj svoj p ra v ac, o n a je jed n o v re m e isticala m ed u so b -
nu ek o n o m sk u z a v isn o st obe zem lje, ali pošto je id e ja о p o d u n av sk o j
zajed n ici d obila vid „ d ip lo m atsk e s a h ra n e ”, n je n a p o litik a je k re n u la
d ru g im p rav cem . S vojom p o litik o m tokom 1932. g o d in e Ita lija je n e -
dvo sm islen o p o k azala sp re m n o st da e n e rg ičn o b ra n i sv o je in te re se u
o b lasti P o d u n a v lja i ev ro p sk o g ju g o isto k a . M u so lin ijev e ja v n e izjav e
da se Ju g o s la v ija n alazi p re d ra sp ad o m i sv e iz ra ž e n iji z a h te v i za re -
vizijom m iro v n ih u g o v o ra, n ag o v e šta v a li su novi za m a h ita lija n s k e sp o lj-
ne p o litik e i D učeove n ad e da sa N em ačkom d eli ,,fran cu sk o n a sle d e ” .
B rita n sk i sta v p re m a o v ak v im ita lija n sk im istu p im a bio je p re svega
o p rezan , a li bilo je izv esn ih n a g o v e šta ja da V elika B rita n ija n ije vise
b lag o n ak lo n o p o sm a tra la ita lija n sk e te ž n je za h eg em o n ijo m n a p ro s-
to ru P o d u n a v lja i B alk an sk o g p o lu o strv a .
P ris u tn a s h v a ta n ja u F o rin j o fisu о ita lija n s k im e k sp a n zio n istič-
kim te ž n ja m a p re m a susednom p o lu o strv u i n jih o v o n e o d o b ra v an je u s-
led sa z n a n ja d a one ne bi m ogle b iti o s tv a re n e bez r a ta u E vropi, n isu
bila ja v n o istican a. Iz p ra ć e n ja b rita n s k ih p o teza tokom 1932. g o dine
v id i se da se V elika B rita n ija u novim u slo v im a slu žila s ta rim n ač i-
nom o p rezn o g o s ta ja n ja po stra n i, izb eg a v aju ći ja v n a iz la šn ja v a n ja о
sv o jim stav o v im a i u p ita n jim a gde je bila posebno zadnteresovana, kao
u slu čaju P o d u n a v lja , p re p u š ta ju ć i n o m in aln o v o d stv o F ra n c u sk o j. M e­
d u tim , u ovom slu č a ju b rita n s k i s ta v je bio o d re d en re a ln im sag le d a v a -
n jem k o n k re tn e situ a c ije , a n e o p te re ć e n en g lesk o m tra d ic io n a ln o m
po litik o m .
Pianija b rita n s k a u p o zo ren ja M u so lin iju о z a in te re so v a n o sti V eli­
ke B rita n ije za s m iriv a n je ju g o slo v en sk o -'italijan sk ih su k o b a i n jen o g
p o sre d o v a n ja oko p o m orskog p a r ite ta izm edu F ra n c u sk e i Ita lije , n i u
jed n o m tre n u tk u n isu im ala o blik za h te v a da se Ita lija o p re d e li ,,za”
ili „ p ro tiv ” b rita n s k e ak c ije . D rugim rečjm a, V elika B rita n ija n ije sv o ­
jim istu p im a n ik a d a o sta v lja la kod Ita lije u tis a k d a jo j ok reće leda,
sta ju ć i n a s tra n u o n ih k o je je ita lija n sk a v la d a s m a tra la sv o jim riv a -
lim a, kao što je slu čaj sa F ran c u sk o m , ili ju je o tv o re n o o m e ta la u pos-
tiz a n ju n je n ih sp o ljn o p o litič k ih ciljeva, k a d a se ra d ilo о ju g o slo v en sk o j
d rž av i. N a p ro tiv . N a g la ša v a ju ć i sv o ju ulo g u „ n a jn e p ris tra s n ije sile u
E v ro p i”, on a je uvek. im ala odst.upnicu u s lu č a ju da n je n i p red lo zi ne
b u d u p rih v ać en i. S ad a se, m ed u tim , ra d ilo о p re g o v o rim a Ita lije i
F ran c u sk e, za čiji je p o v o ljan ishod V elika B rita n ija b ila v id n o zain -
te re so v a n a , ali se on još u v e k n ije m ogao n a z re ti.
M u so lin i se, dakle, nalazio u p o ložaju da b u d e o n aj k o ji b ira, a
sam im tim i p o s ta v lja u slo v e i o d b ac u je pred lo g e. U slu č a ju d a V eli-

159
k a B rita n ija u tre n u tk u k ad a fra n c u s k o -ita lija n s k i p re g o v o ri n isu ta -
k o reći još ni otpočeli, izvrši d ire k ta n p ritis a k n a M u so lin ija, d aju ći
sv o jim sta v o v im a p riz v u k p re tn je ili u ltim a tu m a , ta k a v istu p je Iako
m ogao d o p rin e ti su p ro tn o m efekt.u — da D uče p o stav i p re d F ra n c u sk u
za h te v e k o ji bi p re m a šiv a li n je n u sp re m n o st da p ru ž i o d re d e n e k o n ce-
sije Italiji, što bi značilo p re k id a n je p re g o v o ra i o k re ta n je Ita lije N e-
m ačkoj. P o red toga, k o n fe re n e ija о ra z o ru ž a n ju k o ja je zased ala od
po četk a 1932. godine, ni p cčetk o m n a re d n e još u v e k n ije d av a la zado-
v o lja v a ju ć e re z u lta te i u p ra v o na tom p o lju n ije bilo u p u tn o za V eli­
k u B rita n iju da p ritisc im a sa s tra n e u tiče n a ita lija n s k o d rž a n je tokom
n jen o g ra d a, je r jedno od g lav n ih p ita n ja k o je je tre b a lo d a b u d e p re -
tre sa n o u p re d sto jeć im ra zg o v o rim a izm edu Ita lije i F ra n c u sk e b ilo je
p ita n je p o m o rskog n a o ru ž a n ja .
F ra n c u sk a n a m e ra da na osn o v u sv o jih p re d lo g a p re g o v a ra sa
Italijo m m o rala je n a sam om p o če tk u d o živ eti n eu sp e h je r oni n isu od-
g o v arali italijan § k o j politici. M usolini je u P o d u n a v lju tra ž io p o litič-
k u d o m in aciju , a ne fra n c u sk i blagoslov za ek o n o m sk i su k o b sa p riv -
re d n o n ad m o ćn ijo m N em ačkom . Što se B alk an sk o g p o lu o strv a ticalo,
fra n c u sk a v lad a ne sam o da je kao jed in o re s e n je n u d ila s k la p a n je
trip a rtitn o g sp o razu m a, što je a u to m a ts k i u k lju č iv a lo o d rž a n je ju g o slo ­
v en sk e d rž av e kao celine, nego je, štav iše, bila sp re m n a da ga p ro širi
i na A lb an iju , potez koji je u ita lija n sk im očim a m orao b iti ra v a n po-
se z a n ju za nečim što je Ita liji već od ra n ije p rip ad a lo .
N eu sp eh fra n c u sk o -ita lija n sk ih p re g o v o ra u p o g led u B alk an sk o g
p o lu o strv a u slo v ili su, fe b ru a ra 1933, b rita n sk o a n g a ž o v a n je za o č u v a n je
ju g o slo v en sk o g in te g rite ta . P o lazn a osnova u d isk re tn o m u p o zo ren ju
R im u bila je čin jen ica d a Ita lija sp ro v o d i sv o ju n a m e ru о k o m a d a n ju
J u g o sla v ije p u te m n je n o g p o litičk o g i v o jn o g za o k ru že n ja , o tv o ren im
z a g o v ara n je m re v iz ije m iro v n ih ugovora, što je značilo p ro m e n u g ra ­
n ica u s re d n io j E vropi, tj. obno v u M ad arsk e u n jen o m p re d ra tn o m
o b im u i ra sp a d Ju g o sla v ije . O s tv a re n je n a v e d e n ih p la n o v a p o d ra z u m e ­
valo je da bi u sv ak o j shem i re o rg a n iz a c ije sre d n jo e v ro p sk o g p ro sto ra ,
Ita lija o b n o v ila n e sam o svoj n e k a d a š n ji za h te v za te rito rijo m D alm a-
cije, nego bi ga d o p u n ila i p o treb o m da p o se d u je nove te rito rije . O tu d a
je p riro d n o značilo d a ie Ju g o s la v ija kao d rž a v n a c e lin a s ta ja la n a p u -
tu tom šire n ju . Ovi ita lija n s k i za h te v i u b rita n sk im očim a p re d sta v lja li
sü u s u š tin i z a h te v za p riz n a v a n je m p re d ra tn e p o litik e ra v n o te ž e sila.
pod.elu E v ro p e n a in te re sn e sfe re i p o sto ja n je m a rio n e tsk ih d ržav a, što
je bilo u d ire k tn o j s u p ro tn o sti sa o sn o v am a n a k o jim a se zasn iv ao pos-
le ra tn i p o re d ak .
B rita n s k a in ic ija tiv a da n ak o n fra n c u s k o -ita lija n s k ih ra zg o v o ra
u tiče n a p ro m e n u italija n sk o g sta v a p re m a d aljim ita lija n s k o -fra n c u s -
kim p r e g c v c r ’m a u k la n ja n je m b a r je d n e p re p re k e u p rib liz a v a n ju I ta ­
lije i F ra n c u sk e , doživela je istu s u d b in u kao i fra n c u sk i p o k u šaji. I
V elik a B rita n ija je, p o p u t F ra n c u sk e , išla p ro tiv M u so lin ijev ih te ž n ji
za d o m in acijom n a B alkanskom p o lu o strv u i P o d u n a v lju , in sistira ju ć i
n a o č u v a n ju ju g o slo v en sk o g in te g rite ta . K ad a je M u so lin i u sv o ju a n -
tiju g o slo v e n sk u a k c iju u k lju cio i V a tik a n sa idejom da K a to ličk a crk v a
p o stan e u n u tra š n ji d e z o rg a n iz u ju ć i fa k to r u Ju g o sla v iji, F o rin j ofis

160
n ije o klevao d a u ovom p ita n ju p o k u ša d a u tiče i n a S v e tu sto licu . Za
Ita liju , pak, bilo kak v o p rib liž a v a n je J u g o s la v iji značilo bi o d u s ta ja n je
cd v eć z a c rta n ih p ra v a c a i c iljev a D učeove sp o ljn e politike. O snovna
b rita n s k a p o sta v k a d a sam o V elika B rita n ija m ože u tic a ti n a M usoli­
n ija im ala je o d re đ e n i značaj ra n ijih godina, k ad a je M usolini m ogao
k o ris titi b rita n s k u p o d ršk u za s u p ro ts ta v lja n je F ran c u sk o j.
Onog tr e n u tk a k a d a su b rita n s k a u p o z o re n ja počela d a b iv a ju
tak o re ći id e n tič n a sa fra n c u sk im zah tev im a, p o k a z a ju ć i da Ita lija vise
n ije p re d s ta v lja la u zro k fra n c u s k o -b rita n s k ih ra z ila ž e n ja već je p o stala
p re d m e t za je d n ič k e te ž n je d a se p o stig n e sp o ra z u m e v a n je n a o sn o v u
ita lija n sk o g o d ric a n ja od sv o jih am b icija, b rita n sk o p o sre d o v a n je je
m oglo b iti tu m a č e n o i kao n ep o sred n o m e ša n je u ita lija n sk e poslove.
Isto v rem en o , za M u so lin ija s u za je d n ičk a a n g lo -fra n c u sk a n a s to ­
ja n ja k a s k la p a n ju sp o ra zu m a Ita lije i F ran c u sk e, a u n u ta r n je g a re -
g u lisa n je o d n o sa s$ Ju g o slav ijo m , p re d s ta v lja la m o g u ćn o st da se o p re -
d eli za p o litik u „ č e k a ti i v id e ti” . T re n u tn o , n jeg o v e m ogućnosti za pos-
ta v lja n je ita lija n sk ih uslova izgledalo je da se p ro p o rcio n aln o p o veća-
v a ju sa ja č a n je m b rita n sk o g in s istira n ja n a fra n c u sk o -ita lija n sk o m sa-
vezu.
P o četk o m m a r ta 1933. g o dine činilo se da je b rita n s k o a n g a ž o v a n je
u sm iriv a n ju ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk e z a te g n u to sti ip ak u ro d ilo plo-
dom . M ed u tim , iza p o step en o g sm ire n ja u o d n o su Ita lije p re m a J u g o ­
slav iji, k o je je v la d a V elike B rita n ije s m a tra la re z u lta to m so p stv en o g
u tic a ja n a v la d u u R im u, s ta ja la je M u so lin ijev a n a m e ra d a p riv id n o
sm iri a n tiju g o s lo v e n sk u k a m p a n ju , a sam im tim im p licitn o da do zn a-
n ja da n ije n e n a k lo n je n sp o ra z u m u sa F ran c u sk o m i n a taj n a č in stv o -
ri o v d g o v a ra ju ć u p o litičk u a tm o s fe ru za izn o šen je svog p re d lo g a о
G etv o rn o m p a k tu .
S obzirom d a je taj p ro je k a t sad ržav ao i zajed n ičk o d e lo v a n je
F ra n c u s k e i Ita lije u e v ro p sk im i sv etsk im p ita n jim a , za V eliku B ri­
ta n iju to je p re d s ta v lja lo i p re s ta n a k n je n e p o sre d n ič k e uloge u' ju -
^ o slo v e n sk o -ita lija n sk im su k o b im a u p e rio d u sv e tsk e p riv re d n e krize.
Ali, to je ip a k bilo sam o p riv re m e n o re še n je , j e r ono što je M iro v n a
k o n fe re n c ija u P a riz u započela 1919— 1921. godine, velika ek o n o m sk a
k riz a je p riv e la k r a ju — in te rlu d ij izm edu d v a sv e tsk a ra ta bližio se
svom za v rše tk u .

161
 SU M M A RY

W ith re g a rd to th e in te rn a tio n a l positio n of th e Y ugoslav sta te , th e

co n flict w ith Ita ly w as one of th e c o n sta n t p ro b lem s in in te rn a tio n a l
re la tio n s b e tw e e n th e tw o w o rld w ars, an d it n o t o n ly re p re s e n te d an
u n so lv ed p ro b lem of a b ila te ra l n a tu r e but, as such, h a d a co m p licatin g
in flu en ce on th e e n tire sy stem of Y u g o slav ia’s lin k s w ith its B alk an
n e ig h b o u rs a n d th e g re a t pow ers. T he in s e p a ra b ility of F re n c h — Ita lia n
fric tio n s from th e Ita lia n — Y ugoslav conflict c o n trib u te d to a s itu a tio n
in w hich, becau se of F ra n c e ’s d elica te positio n in th is tria n g le , Y u g o sla­
via, in s e ttlin g its re la tio n s w ith Italy , looked fo r an d fo u n d s u p p o rt in
G re a t B ritain . In c o n tra st to th e 1920s, w h e n Ita ly ’s re la tio n s to w ard s
Y ug o slav ia had, so to say, re m a in e d ex c lu siv e ly w ith in th e fo rm e r’s
ow n field of in te re st, th e firs t y ea rs of th e econom ic crisis h ad th e d i­
re c t re s u lt of p ro d u c in g a w hole serie s of ele m e n ts w hich b ro u g h t ab o u t
a ch an g e in Ita lia n policy to w ard s Y ugoslavia, a n d th is in tu r n caused
a ch an g e in th e B ritish sta n d p o in t to w a rd s Ita ly ’s fo re ig n policy aim s.
T h e n e g a tiv e Ita lia n sta n d p o in t to w a rd s th e Y u g o slav — F re n c h ag ­
re e m e n t of 1927 m a rk e d th e b eg in n in g of an in te n sific a tio n o f Ita lia n
p o licy in s o u th -e a s t E u ro p e a n d of d ire c t o p p o sitio n to F ran c e, an d
th is cau sed Y u goslav— Ita lia n re la tio n s to be lin k ed d ire c tly to Ita li­
a n — F re n c h ones. F o r G re a t B rita in , th is m e a n t ta k in g on th e ro le of
„ u n b iase d m e d ia to r” because, as Y ugoslav d e p e n d en ce on F ra n c e in ­
creased , so d id Ita lia n in to le ra n c e to w a rd s its e a s te rn n e ig h b o u r. F rom
th e b eg in n in g of 1929, G re a t B rita in w as faced w ith th e basic q u estio n
as to how to w e ak en th e links b e tw e e n Y u g o slav ia a n d F ra n c e an d th u s
re m o v e th e m ain o b stacle to th e im p ro v e m e n t of re la tio n s b e tw e e n Y u­
go slav ia a n d Italy . A so lu tio n w as fo u n d in an a tte m p t to give Y u g o sla­
v ia a sta b iliz in g loan; th is w ould be o rg an ized by a n in te rn a tio n a l con­
s o rtiu m in w h ich A n g lo -S ax o n c a p ita l w ould d o m in ate, a n d w h ich
w o u ld be led by th e L ondon b an k of R o tsch ild a n d Sons, w ith th e ob­
lig a to ry p a rtic ip a tio n of Ita lia n banks. T he econom ic crisis h ad b eg u n
to be in c re a sin g ly a p p a re n t on th e w orld m o ney m a rk e t in th e second
h a lf of 1930 an d, b ecau se F ra n c e w as a t th is tim e in a m u c h b e tte r p o ­
sitio n fin a n c ia lly th a n G re a t B ritain , it w as a b le to solve th e q u estio n
of a Y u g o slav loan to its o w n a d v a n ta g e a t th e end of 1930. H ence, B ri­
tish a c tio ity d u rin g D ecem ber 1930 co n sisted of e ffo rts to b rin g a b o u t
a p o litical a g re e m e n t b e tw e e n th e Ita lia n a n d Y ugoslav sides, b u t w it­
h o u t th e k n o w led g e of F ran c e. P a ra lle l w ith talk s going on b e tw e e n th e
Ita lia n a n d Y ug oslav m in is te rs of foeign a ffa irs in 1931, in w h ich A l­
b a n ia o ccu p ied a k e y place, K ing A le k sa n d a r K a ra đ o rđ e v ić s ta rte d a
s e c re t o p e ra tio n to re ach a p o litica l a g re e m e n t b y m e a n s of in d ire c t
co n tac ts w ith M ussolini. W hen his a tte m p ts d u rin g th is a n d th e follo­
w in g y e a r cam e to n o u g h t, he trie d in F e b ru a ry 1932 to w in o v e r G re a t

163
B rita in to be th e u n d e r w rite r of a Y ugoslav— Ita lia n a g re e m e n t. H ow e­
ver, in v iew of B ritish a c tiv ity aim ed a t solving th e econom ic p ro b lem s
o f th e D an u b e region, th e F o reig n O ffice did n o t w ish to ta k e p a r t in
this.
T h e fa ilu re of F re n c h — Ita lia n n eg o tiatio n s co n c ern in g th e B al­
k an s re s u lte d in B ritish in v o lv e m e n t in F e b ru a ry 1933 to p re s e rv e Y u­
go slav te rrito ria l in te g rity . T he s ta rtin g -p o in t fo r a d isc re e t w a rn in g to
R om e w as th e fa c t th a t Ita ly w as im p le m e n tin g its in te n tio n to d iv id e
u p Y u g o slav ia by m eans of p o litica l an d m ilita ry en c irclem en t, an d open
p lead in g fo r th e re v isio n of peace tre a tie s w hich w ould m ean a sig­
n ific a n t chan g e in th e fro n tie rs of c e n tra l E urope, th a t is, th e r e tu r n
of H u n g a ry to its p re w a r size a n d th e d is in te g ra tio n of Y ugoslavia.
G re a t B rita in cam e o u t a g a in s t M u sso lin i’s a sp ira tio n s to d o m in ate th e
B alk an p e n in s u la a n d th e D a n u b e region, by in sistin g on th e p re s e r­
v a tio n of Y u goslav te rrito ria l in te g rity . M oreover, w h en M ussolini in ­
clu d ed th e V a tica n in his a n ti-Y u g o slav o p eratio n , w ith th e idea th a t
th e C atholic C h u rch should becom e a n in te rn a l d e stab ilizin g fa c to r in
Y ugoslavia, th e B ritish F o reig n O ffice did n o t h e s ita te to b rin g in flu e n ­
ce to b e a r on th e H oly See in th is m a tte r.
A t th e b eg in n in g o f M arch 1933, it seem ed th a t B ritish in v o lv e­
m e n t in re d u c in g Y ugoslav— Ita lia n ten sio n s h ad b o rn e fru it. H ow ever,
b e h in d th e g ra d u a l m o d e ra tio n in Ita ly ’s re la tio n s to w a rd s Y ugoslavia,
w h ich th e B ritish G o v e rn m e n t co n sid ered to be th e re s u lt o f its ow n
in flu en c e u p o n Italy , stood M u sso lin i’s in te n tio n to see m in g ly so ft-p e d a l
th e a n ti-Y u g o sla v cam p aig n a n d th e re b y c re a te th e a p p ro p ria te clim ate
fo r p u ttin g fo rw a rd his p ro p o sa l fo r a F o u r-P o w e r P act. In v ie w of th e
fa c t th a t th is p ro je c t in clu d ed jo in t a c tio n by F ra n c e a n d Ita ly in E u ro ­
p ea n a n d w o rld a ffa irs, it also re p re s e n te d fo r G re a t B rita in a n e n d to
its m e d ia to ry ro le in th e Y u g o slav — Ita lia n s conflicts d u rin g th e w orld
econom ic crisis.

164
 IZV O R I I LIT E R A T U R A

a) N e o b ja v lje n i izvori:

P U B L IC R E C O R D OFFICE, L ondon
Foreign O ffice:
G e n e ra l C o rresp o n d en ce, 371
C o n fid e n ta l P rin t, C e n tra l E urope, 404
C o n fid en tal P rin t, S o u th -E a s te rn E urope, 421
P riv a te O ffice, In d iv id u a l files, 794
P riv a te C ollections, M in iste rs a n d O fficials, 800

A R H IV JU G O SLA V IJE :

M in ista rstv o trg o v in e i in d u s trije K ra lje v in e J u g o sla v ije 1919-1941,

M in ista rstv o fin a n s ija K ra lje v in e Ju g o s la v ije 1919-1941,
C e n tra ln i p re sb iro K ra lje v in e Ju g o s la v ije 1929-1941,

D IP LO M A TSK I A R H IV SA V E Z N O G S E K R E T A R IJA T A IN O S T R A N IH
POSLOVA:

K ra lje v sk o p o slan stv o u L o n d o n u 1929-1933.

Z b irk a V o jislav a Jo v a n o v ić a M aram b o a
K o n z u la rn o -trg o v in sk o o d e lje n je K ra lje v in e Ju g o sla v ije

b) O b ja v lje n i izvo ri:

1. D o cu m en ts on B ritish F o reig n P olicy 1919— 1939, second series, I-V I

2. D o cu m en ts d ip lo m a tiq u e fra n c a ise 1932— 1939, Ire serie, 1932— 1935,
I-V
3. I d o cu m en t! d ip lo m a tic i ita lia n i, se tim a seria, 1922— 1935
4. D o cu m en ts on G e rm an F o reig n P olicy 1918— 1945
5. D o cu m en ts o f th e L ondon N a v al C o n feren ce
6. J a d ra n s k o p ita n je n a k o n fe re n c iji m ira u P arizu , Z b irk a a k a ta i
d o k u m e n a ta , u red . F. Šišića, Z ag reb 1920.
7. R ap allsk i u g o v o r, Z b irk a d o k u m e n a ta u red. V. M. Jo v an o v ića , Z a­
g re b 1950.

c) Puhlicistika:

1. B u lle tin of In te rn a tio n a l N ew s, 1929— 1935

2. D o cu m en ts o n In te rn a tio n a l A ffairs, 1929— 1935

165
3. F o reig n A ffairs, 1927— 1935
4. T h e F o rth n ig h tly R eview , 1929— 1935
5. In te rn a tio n a l C onciliation, 1929— 1935
6. J o u rn a l o f th e R oyal In s titu te of In te rn a tio n a l A ffairs, 1929— 1935
7. S u rv e y o f In te rn a tio n a l A ffairs, 1929— 1933

d) M em oari:

1. H. D alton, M em oirs, I-III, L ondon 1953, 1957, 1962

2. D. L ojd D žordž, R a tn i m em o ari, I-II, B eograd 1938.
3. A. F ran c o ise -P o n cet, S o u v en irs d ’u n e a m b asa d e ä B erlin , S e p te m -
b re 1931 — O cto b re 1938, P a ris 1946
4. R. G u a rig lia , R ico rd i 1922— 1946, N apoli 1950
5. N. H en d erso n , F a ilu re of a M ission. B e rlin 1937— 1939, L ondon
1940
6. N. H endersonj, W a te r u n d e r th e B ridges, L ondon 1945
7. E. H e rrio t, Ja d is, I-II, P a ris 1952.
8. I. M eštrović, U sp o m en e n a p o litičk e lju d e i d o g ad aje, Z ag reb 1969.
9. J . P a u l-B o n c o u r, E n tre d e u x g u e rre s. S o u v e n irs s u r la I ll- e R e-
p u b liq u e . Le len d em a in s d e la v ic to ire 1919— 1934, I-II, P a ris 1945
10. M. M. S to ja d in o v ić, N i r a t n i p a k t. J u g o s la v ia izm edu d v a ra ta ,
R ije k a 1970.
11. R. V a n s itta rt, L essons of m y Life, L o ndon s. a.
12. R. V a n sitta rt, B lack R eco rd : G e rm an s P a s t a n P re s e n t, L ondon 1941

e) L ite ra tu r a:
(

1. D. H. A ld cro ft, T he In te r-W a r E conom y: B rita in 1919— 1939, L on­

d o n 1970
2. D. H. A ld cro ft, F ro m V ersailles to W alt S tre e t (1919— 1929), L on­
d o n 1977
3. Lj. A lek sić — P ejković, O dnosi S rb ije sa F ran c u sk o m i E ngleskom
1903— 1914, B eo g rad 1965.
4. B. W. E. A lford, D e p ressio n a n d R eco v e ry ? B ritish Econom ic
G ro w th 1918— 1939, L ondon 1972
5. F. T. A sh to n — G w a tk in , T he B ritish F o reig n S erv ice. A d iscu ssi­
o n o f th e d e v e lo p e m e n t a n d fu n c tio n of th e B ritis h F o reig n S e rv i­
ce, S y ra c u se s. a.
6. E. A. A v ero ff, U n io n D o u n a ie re B a lk an iq u e, P a ris 1933
7. Ž. A v ra m o v sk i, S u k o b in te re sa V elike B rita n ije i N em ačke n a B al-
k a n u uoči d ru g o g sv etsk o g ra ta , Is to rija X X v eka, II, 1961, 5-161
8. 2 . A v ra m o v sk i, Ita lija n s k a ek o n o m sk a p e n e tra c ija u A lb a n iju
1925. do 1939. god in e, Is to rija X X v eka, V, 1963, 137-224
9. Ž, A v ra m o v sk i, B alk an sk e ze m lje i v elik e sile 1935— 1937, B eo g rad
1968.
10. 2. A v ra m o v sk i, La p o litiq u e an g la ise e n v e rs l’A lb an ie (1918— 1924),
B alcanica, IV, 1973, 325-345

166
11. Ž. A v ram o v ski, S ta v b rita n sk e d ip lo m a tije p re m a s k la p a n ju b al-
k an sk o g sp o ra zu m a (1933— 1934), R adovi In s titu ta za h rv a ts k u po-
v ijest, 16, 1983, 139-180
12. 2 . A v ram o v ski, P ita n je b alk an sk o g g a ra n tn o g p a k ta i ju g o slo v en -
sk o -b u g a rsk i odnosi 1925. godine u s v e tlu b rita n sk e p o litik e n a B al­
k an u , V o jn o -isto rijsk i glasnik, 2, 1984, 87-115
13. L. B ancal, L ’lta lie e t nous, M arseiU e 1932
14. A. B asch, T he D a n u b e B asin a n d th e G e rm an Econom ic S p h ere,
L o n d o n 1944
15. H. B atow ski, C e n tra l E u ro p e in th e P olicy of th e G re a t P o w ers
in th e P erio d 1919— 1939, W a rsh au 1970
16. M. B au m o n t, La fa illite de la p a ix (1918— 1939), P a ris 1946
17. H. B euve, R eflex io n s p o litiq u es 1932— 1952, P a ris 1952
18. D. B u tle r — J. F ree m a n , B ritish P o litical F acts 1900— 1960, L on­
d o n 1963
19. L. C ahen, R. R onze, E. F olinais, H isto ire d u M onde de 1919 a
1937, P a ris 1937
20. C am b rid g e E conom ic H isto ry of E urope, VI, C am b rid g e 1965
21. D. C arlto n , M acD onald v ersu s H en d erso n . T he F o reig n P olicy of
th e S econd L a b o u r G o v e rn m en t, E d in b o ro u g h 1970
22. O. C arm i, La G ra n d e -B re ta g n e e t la P e tite -E n te n te , G eneve 1972
23. E. H. C arr, B rita in . A S tu d y of F o reig n P olicy from V ersailles
T re a ty of th e O u tb re a k of W ar, L ondon 1939
24. A. Cassels, M u sso lin i’s E arly D iplom acy, P rin c e to n 1970
25. G. C hacher, C e n tra l E u ro p e an d th e W estern W orld, London 1936
26. H. Clay, L o rd N o rm an , L ondon 1957
27. A. C liford, L o b o u rs F u tu r e a t S take, L ondon 1932
28. C. C o ck b u m , T he D evils D ocade, L ondon 1973
29. I. C olvin, V a n s itta rt in O ffice, L ondon 1965
30. J. C onnell, „ O ffice”, A S tu d y of B ritish F o reig P olicy a n d its M a­
k e rs 1919— 1951, L ondon 1958
31. G. A. C raig — F. G ilb ert, T he D ip lo m ats 1919— 1939, I-II, P rin ­
ceto n 1953
32. M. C rouzct, L ’E poqe co n tem p o rain e. A la re c h e rc h e d ’u n e civ ili­
sa tio n n o u v elle, H isto ire G e n erale des C ivilisations, VII, P a ris 1957
33. M. C u rre y , Ita lia n F o reig n P o licy 1918— 1932, L ondon 1932
34. S. Č určin, P e n e tra tio n E conom ique e t F in a n c ie re des C a p ita u x
E tra n g e rs en Y ugoslavie, P a ris 1935
35. P. D ennis, D ecision by D e fau lt. P e ac etim e C o n scrip tio n a n d B ri­
tish D efence 1919— 1939, L ondon 1972
36. G. D em o rg n y , D a n u b e e t A d ria tiq u e , P a ris 1934
37. S. D im itrije v ić , S tra n i k a p ita l u p riv re d i bivše Ju g o sla v ije , B e­
o g ra d 1958.
38. R u sk i
39. J-B . D u ro selle, H isto ie r d ip lo m a tiq u e de 1919 ä nos jo u rs, P aris
1974
40. D. Đ orđević, P re g le d u g o v o rn e trg o v in sk e p o litik e od osni\>anja
D ržav e SH S do ra ta 1941, Z agreb 1960.

167
 41. A. D. E d w ards, 1931: T he F all of th e L ab o u r G o v e rn m en t, L ondon
1975
42. P. E d w ards, T he A u ste n C h am b erla in — M ussolini m eetin g s, T he
H isto rical J o u rn a l, X IV , 1, 1971, 153-164
43. P. Einzig, B loodless In v asio n . G e rm an E conom ic P e n e tra tio n into
D a n u b ia n S ta te s a n d th e B alkans, L ondon 1938
44. P. Einzig, A p p esem en t, B efore, D u rin g an d A fte r th e W ar, L on­
d o n 1941
45. M. Ekm ečić, O snove g ra d a n sk e d ik ta tu re u E v ro p i izm ed u d v a
sv e tsk a ra ta , S a ra je v o 1965.
46. C. E ylan, La V ie e t la m o rt d ’A le x a n d re Ier, Roi de Y ugoslavie,
P a ris 1935
47. P. E. F la n d in , P o litiq u e F ra n c a ise 1919— 1940, P a ris 1947
48. A. F ran c o is-P o n c et, De V ersailles ä P otsdam . La F ra n c e e t la P ro ­
b lem e a lle m a n d co n te m p o ra in 1919— 1943, P a ris 1948
49. J . K. G a lb ra ith , T he G re a t C rash 1929, B oston 1961
50. G. M. G a th o rn e -H a rd y , A S h o rt H isto ry of In te rn a tio n a l A ffairs
1920— 1939, L ondon 1950
51. N. G ibbs, B ritis h S tra te g ie D o ctrin e. T he T h eo ry a n d P ra c tic e of
W ar. E ssays p re s e n te d to C a p tain В. H. L iddell H a rt, L ondon 1965
52. G. G lasgow , M acD onald as D iplom atie, T he F o reig n P o licy of th e
F irs t L a b o u r G o v e rn m e n t in G re a t B ritain , L ondon 1924
53. B. G lig o rijević, O rg a n izac ija ju g o slo v en sk ih n a c io n a lista (O rjuna),
Is to rija X X veka, V, 1963, 315-396
54. A. J. G ra n t — H. T em p e rley , E u ro p e in th e N in e te e n th a n d T w e n ­
tie th C e n tu rie s (1789— 1938), L ondon 1938
55. J . H anč, S tre d n i E vro p a, P ra h a 1933
56. E. H e rrio t, La F ra n c e d a n s les m ond e, P a ris 1933
57. F. H ertz, E conom ic P ro b lem of th e D a n u b ia n S ta tes. A S tu d y in
E conom ic N atio n alism , L ondon 1947
58. R. H ig h am , A rm e d F orces in P eac etim e . B rita in 1918— 1940, L on­
d o n 1962
59. H. V. H odson, S lu m p a n d R eco v ery 1929— 1937. A S u rv e y of W orld
E conom ic A ffairs, L ondon 1938
60. J . H o p tn e r, J u g o sla v ija u k riz i 1934— 1941, R ije k a 1973.
61. M. H o w ard , T he C o n tin e n ta l C o m m itm en t. T he d ilem a of B ritish
d efen ce p o licy in th e e ra of th e tw o w o rld s w ars, L ondon 1972
62. W. M. J o rd a n , G re a t B rita in , F ra n c e an d th e G e rm a n P ro b lem
1918— 1939, L on d o n 1943
63. J . M. Jo v an o v ić, D ip lo m atsk a is to rija N ove E v ro p e 1918— 1938,
I— II, B eo g rad 1939
64. G. Ju h a sz , H u n g a ria n F o re ig n P o licy 1919— 1945, B u d a p e st 1979
65. D. E. K a ise r, E conom ic D iplom acy a n d O rig in s of th e S econd W orld
W ar. G e rm an y , B rita in , F ra n c e a n d E a ste rn E u ro p e 1930— 1939, P r in ­
ceto n 1980
66. J . M. K ey n es, E ssays in P e rsu a sio n , L ondon 1933
67. W. K olarz, M y th s a n d R e a litie s in E a s te rn E urope, L ondon 1946
68. B. K rizm an , J a d ra n s k o p ita n je n a P a rišk o j m iro v n o j k o n fe re n c iji

168
 (28. ju n a 1919 — 9. d ec em b ra 1919), Is to rija X X veka, V II, 1965,
257-343
69. B. K rizm an , Ita lija u v a n jsk o j p o litici ju g o slav en sk e d rž av e (1918—
— 1941), D om eti, 9-10, 1973, 12-24
70. B. K rizm an , V a n jsk a p o litik a ju g o slav en sk e d ržav e 1919— 1941, D i-
p lo m a tsk o -h isto rijsk i pregled, Z ag reb 1975.
71. B. K rizm an , Ita lija u p o litici k ra lja A le k sa n d ra i k n ez a P av la
(1918— 1941), Č asopis za s u v re m e n u p o v ijest, I, 1975, 33-98
72. K. L ondon, B ack g ro u n d of C onflict. Ideas a n d F o rm s in W orlds
P o litics, N ew Y o rk 1946
73. J. A. Lukacs, T he G re a t P ow ers. E a ste rn E urope, N ew Y o rk 1953
74. C. J . Low e — M. L. D ockrill, T he M irage of P o w er, B ritish F o re ­
ign P o licy 1902— 1922, I-III, L ondon 1972
75. C. A. M acartn ey , H u n g a ry a n d h e r S uccessoros, L ondon 1937
76. C. A. M arcatn ey , T he D a n u b ia n B asin, O x fo rd 1941
77. R. M ach ray , T he S tru g g le fo r th e D a n u b e a n d th e L ittle E n te n ­
te 1929— 1938, L ondon 1938
78. P. M aillau d , T he E nglish W ay, L ondon 1945
79. C. M arab in i, Le P ro b lem e F ra n c e -Ita lie , P a ris 1931
80. J. A. R. M arrio t, T he M akers of M odern Italy , O x fo rd 1931
81. A. M arw ick, B rita in in th e C e n tu ry of to ta l W ar. P eace a n d So­
cial C h an g e 1900— 1967, L ondon 1968
82. W. N. M edlicot, B ritish F o reig n P olicy sin ce V ersailles, L ondon
1940
83. I. M ihovilović, A n tiju g o slo v e n sk i im p e rija liz a m b itn a k o m p o n en ta
ta lija n sk o g fašizm a, Istra , 7, 1975, 40-51
84. E. M ilak, K ra lje v in a S rba, H rv a ta i S lo v en aca i R im sk i sp o razu m
(1922— 1924), Is to rija X X v eka, X IV -X V , 1982, 131-172
85. E. M ilak, Ita lija i J u g o s la v ia 1931— 1937. P o litik a ita lija n sk o g fa-
šizm a, d o k to rsk a teza u ru k o p isu , b ra n je n a n a F ilozofskom fa k u lte -
tu u B eo g ra d u 1983.
86. A. M itrović, A p rilsk i p re g o v o ri о J a d ra n sk o m p ita n ju n a k o n fe -
re n c iji m ira 1919, Is to rija X X veka, V III, 1966, 271-359
87. A. M itrović, J u g o s la v ia n a k o n fe re n c iji m ira 1919— 1920, B eograd
1969.
88. A. M itro v ić, M ilan R akić u ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk o j k riz i posle
p a k ta u T iran i, P rilo z i za k n již e v n o st, jezik, is to riju i folklor, X X X V ,
3-4, 1969, 214-227
89. A. M itro v ić, S av re m e n ici о d ip lo m a ti M ilan u R akiću, P rilo zi za
k n již e v n o st, jezik , is to riju i folklor, X X X V III, 3-4, 1972, 202-214
90. A. M itrović, S p o ljn o p o litič k a d o k trin a n o v o stv o re n e ju g o slo v en sk e
d ržav e, P o litičk i živ o t Ju g o s la v ije 1914— 1945, B eo g rad 1973, 311-328
91. A. M itro v ić, V rem e n e trp e ljiv ih . P o litič k a is to rija v e lik ih d rž a v a
E v ro p e 1919— 1939, B eo g rad 1974.
92. A. M itro v ić, N em ački p riv re d n i p ro s to r i ju g o isto č n a E vropa, Is-
to rijs k i časopis, X X I, 1974, 225-240
93. A. M itro v ić, E rg ä n z u h g sw irtsc h a ft. О te o riji je d in s tv e n o g p riv re d -
nog p o d ru č ja T rećeg R a jh a i ju g o isto c n e E v ro p e (1933— 1941), J u -
g o slo v en sk i is to rijs k i časopis, 3-4, 1974, 5-41

169
 94. А. M itrović, T eo rija „ E rg ä n z u g h sw irts c h a ft” u V a jm arsk o j R ep u b -
lici, Ju g o slo v en sk i isto rijsk i časopis, 3-4, 1977, 33-82
95. A. M itrović, O kosnice p o litik e K ra lje v in e SH S p re m a Ita liji 1920
— 1929, P risp e v k i za zgodovino d elav sk eg a g ib an ja, X X I, 1981, 75-87
96. M. M ourin, H isto ire des g ra n d es p u issan ces du trait.e d e V ersailles
a u x tra ite de P aris, 1919— 1947, P a ris 1947
97. C. L. M ow at, B rita in B etw een th e W ars 1918— 1940, L ondon 1955
98. M. M uggeridge, T he T h irties. 1930— 1940 in G re a t B rita in , L on­
don 1940
99. I. M užić, K ato lič.k a crk v a u K ra lje v in i Ju g o sla v iji. P o litič k i i p ra v -
ni asp e k ti k o n k o rd a ta izm edu S v ete stolice i K ra lje v in e J u g o sla v i­
je, S p lit 1978.
100. J. F. N aylor, L a b o u r’s In te rn a tio n a l P olicy. T he L a b o u r P a rty in
th e 1930 s, L ondon 1969
101 J. N ere, T he F o reig n P olicy of F ra n c e from 1914 to 1945, London
— B oston 1975
102. N ew C am b rid g e M odern H isto ry , T he S h iftin g b alan ce of W orld
F o rces 1898— 1945, X II, L ondon 1962
103 B. M ew m an, B ak an s horizons d ’h.ier e t d ’a u jo u rd h u i, P a ris 1946
104.E. di Nolfo, M ussolini e la p o litica e s te ra ita'liana (1919— 1932), P a-
od v a 1960
105. F. S. N o rth ed g e, T he T ro u b led G iant. B rita in am o n g th e G re a t
P o w ers 1916— 1939, L ondon 1966.
106. A. P alm er, T he L ands B etw een. A H isto ry of E ast C e n tra l E u ro ­
pe sin ce th e C ongress of V iena, L ondon 1970
107. G. P aresce, Ita lia e Y ugoslavia dal 1915 al 1929, F ire n z e 1935
108. L. P oslovsky, E conom ic N a tio n alis of D a n u b ia n S ta tes, N ew Y ork
1929
109. K. St. P avlović, V o jislav M arin k o v ic i njegovo doba (1876— 1935),
I-V, L ondon 1955, 1956, 1957, 1960
110. K. St. P av lo v itc h , La Y ugoslavie e t P Italie e n tre les d e u x g u erres,
Les co n v e rsatio n M a rin k o v itc h — G ra n d i (1930— 1931), R ev u e d ’H is-
to ire D ip lo m atiq u e , 3, 1967, 1-14
111. B. P etran o v ić , A k tiv n o st rim o k ato ličk o g k le ra p ro tiv s re d iv a n ja
p rilik a u Ju g o s la v iji (m art 1945 — se p te m b a r 1946), Is to rija XX
veka, V, 1963, 263-314
112. R. P o id evin, Les In te re ts fin a n c ie rs fra n c a is e t alle m a n d s en S er-
bie de 1895 a 1914, R ev u e H isto riq u e, C C X X X II, 1964, 49-66
113. P o litičk i živ o t Ju g o s la v ije 1914— 1945, B eograd 1973.
114. Ć. P opov, Od V e rsa ja do D anciga, B eograd 1976.
115. M. L. Recker^ E n g lan d u n d d e r D o n arau m 1919— 1929. P ro b le ­
m e e in e r e u ro p ä isc h e n N a ch k rieg so rd u n g , S tu ttg a r t 1976
116. P. R en o u v in , H isto ire des re la tio n s in te rn a tio n a le s, V II-V III, P a ­
ris 1957, 1958
117. P. A. R eynolds, B ritish F o reig n P olicy in th e In te rw a r Y ears, L on­
don 1945
118. J. R o tschild, E ast C e n tra l E u ro p e B etw ee n th e tw o W orld W ars,
W ash in g to n 1974
119. S. R oskill, H an k ey , M an of S ecrets, I-III, L ondon 1972

170
 120. A. S a lte r, Econom ic P olicies an d th e P eace, L ondon 1936
121. G. S alv em in i, M ussolni d iplom atico (1922— 1932), B ari 1953
122. G. S ch ach er, G erm an P u sh es S o u th -E ast, L ondon s. a.
123. A. M. S chlesinger, T h e C risis of th e O ld O rd e r 1919— 1933, Bos­
to n 1957
124. H. J. S ch rö d er, Ju g o isto č n a E vropa kao „n e z v a n ič n a im p e rija ” (In­
fo rm a l E m pire) n acio n a lso cija lističk e N em ačke — p rim e r J u g o sla v i­
je 1933— 1939, Is to rijsk i glasnik, 1-2, 1976, 48-80
125. H. J. S ch rö d er, N em ačka p o litik a p re m a ju g o isto č n o j E v ro p i i re -
a k c ija an g lo -sa k so n sk ih sila, Ju g o slo v en sk i isto rijsk i casopis, 3-4,
1980, 289-304
126. W. S elby, D ip lo m atic T w ilig h t 1930— 1940, L ondon 1953
127. H. S eto n -W atso n , E a ste rn E u ro p e B etw ee n th e W ars 1918— 1941,
C am b rid g e 1945
128. H. Seton-W atson, R obert W illiam Seton-W atson i jugoslovensko
pitanje, Casopis za suvrem enu povijest, II, 1970, 75-99
129. R. W. S eto n -W atso n , B rita in a n d th e D ictato rs. A S u rv e y o f P o st-
-W a r B ritish Policy, C am bridge, 1938
130. R. W. S eto n -W atso n , T he P ro b lem of S m all N a tio n s an d th e E u­
ro p e a n A n arch y , N o ttin g am 1939
131. C. S forza, E v ro p a i E v ro p ljan i, Z ag reb 1938.
132. E. S h erw ood, T he C h allen g e of E urope, L ondon 1933
133. I. S ilone, F ašizam , n jeg o v p o sta n a k i ra z v ita k , Z agreb 1935.
134. S. Sim ić, Ju g o s la v ija i V a tik an , Z agreb 1937.
135. F. H. S im onds, C an E u ro p e K eep th e P eac e? L ondon 1931
136. F. B. S in g leton, B ack g ro u n d to E a ste rn E urope, O x fo rd 1965
137. R. S kidelski, P o litican s a n d th e S lum p. T he L ab o u r G o u v e rn m e n t
137. R. S k idelski, P o litican s a n d th e S lum p. T he L ab o u r G o u v e rn m e n t
of 1929— 1931, L ondon 1967
138. G. Slocom be, C risis in E urope, L ondon 1934
139. G. S locom be, A M irro r to G eneve, L ondon 1937
140. J. A. S p en d er, G re a t B rita in E m p ire an d C o m m o n w ealth 1886—
— 1935, L o ndon s. a.
141. E. S pier, A F o o tn o te to th e H isto ry of th e T h irties, L ondon 1963
142. R. S ta m en k o v ić — V. M ilenkovic, T e n d e n c ije ra z v o ja m e d u n a ro d ­
n ih ek o n o m sk ih odnosa 1920— 1952, B eo g rad 1952.
143. T. Stojkov, О tzv. Ličkom ustanku 1932, Casopis za suvrem enu po-
viiest, II, 1970, 167-180
144. R. S tra u h , S ir N ev ile H en d erso n , B ritis c h e r B o tsc h a fte r in B e r­
lin v o n 1937. bis 1939, B onn 1959
145. Q. S u arez, B rian d . Sa vie — Son o u v re, IV, P a ris s. a.
146. F. S u g a r — I. L ed e rer, N atio n alism in E a ste rn E urope, S e a tle 1969
147. S v etsk a ek o n o m sk a k riza 1929— 1934. g o dine i n je n o d raz u zem -
Ijam a ju g o isto č n e E vrope, B eo g rad 1976.
148. F. Sabo, S a v re m e n a Ita lija (1918— 1948), B eograd 1978.
149. D. Šepić, Ita lija , sav e zn ici i ju g o slo v en sk o p ita n je 1914— 1918, Z a­
g reb 1970.
150. D. Sepie, T alijanski iredentizam na Ja d ra n u . K onstante a trans-
form acije, Casopis ja suvrem enu povijest, I, 1975, 5-33

171
151. E. R. T a n n e n b au m , F ascism in Italy . S o ciety an d C u ltu re 1922—
— 1945, L on d o n 1973
152. A. J. P. T aylor, T he O rigins of th e S econd W orld W ar, L ondon
1961
153. A. J. P. T aylor, E nglish H isto ry 1914— 1945, London 1970
154. J . T om ašević, F in a n sijsk a p o litik a Ju g o s la v ije 1929— 1934, Z agreb
1935.
155. M. T oscano, D esigns in D iplom acy. P ages fro m E u ro p e a n D ip lo m a­
tic H isto ry in th e T w e n tie th C en tu ry , L ondon 1970
156. R u sk i
157. W. R. T u ck er, T he A ttitu d e o f th e B ritis h L ab o u r P a r ty to w a rd s
E u ro p e an a n d C olective se c u rity P ro b lem s 1920— 1939, G en ev e 1950
158. M. V anku, M ala A n ta n ta 1920— 1938, T itovo U žice 1969.
159. M. V an ku, B orba M ale A n ta n te p ro tiv re v an šizm a i re v iz ije g ra -
n ica 1920— 1938, Z b o rn ik za is to riju M atice srp sk e, 13, 1976, 168-172
160. L. V illary, Ita lia n F o reig n P olicy u n d e r M ussolini, N ew Y ork 1956
161. V. V in av er, E ngleska i ita lija n sk o ,,za o k ru živ an je J u g o s la v ije ”
1926— 1928, Is to rija X X v eka, V III, 1966, 73-164
162. V. V in av er, О sp o ljn o p o litičk o j o rije n ta c iji Ju g o sla v ije 1920— 1925,
Z b o rn ik za drust,vene n a u k e M atice srp sk e, 44, 1966, 23-60
163. V. V in av e r, U g ro ž av an je J u g o s la v ije 1919— 1932, V o jn o -isto rijsk i
g lasn ik , 1, 1968, 127-150
164. V. V in av e r, P ro m e n e u ju g o slo v en sk o j sp o ljn o j p o litici 1927— 1934.
u vezi sa n ac io p a ln im p ita n je m , Is to rijsk i glasnik, 2, 1969, 115-134
165. V. V in av er, Da li je ju g o slo v e n sk o -fra n c u sk i p a k t iz 1927. godine
bio v o jn i sav ez? V o jn o -isto rijsk i glasnik, 1, 1971, 145-183
166. V. V in av e r, Ju g o s la v ija i M ad arsk a 1918— 1933, B eograd 1971.
167. V. V in av er, Ju g o s la v ija i M ad arsk a 1933— 1941, B eograd 1976.
168. V. V in av e r, S v etsk a ek o n o m sk a k riz a i ju g o slo v e n sk o -ita lija n sk a
trg o v in a (1930— 1934), C asopis za s u v re m e n u p o v ije st, I, 1976, 39-68
169. V. V in av e r, J u g o s la v ija i F ra n c u sk a izm edu d v a sv e tsk a ra ta (Da
li je J u g o s la v ija ,bila fra n c u s k i „ s a te lit” ?), B eo g rad 1985.
170. N. Vučo, A g ra rn a k riz a u J u g o s la v iji 1930— 1934, B eo g rad 1968.
171. N. Vučo, E konom ska is to rija sv eta od in d u s trijs k e re v o lu c ije do
d ru g o g sv etsk o g ra ta , B eo g rad 1970.
172. D. R. Ž ivojinović, V elika B rita n ija i R ap alsk i u g o v o r 1920. godi­
ne, Is to rijsk i časopis, X V III, 1971, 393-416
173. D. R. Ž ivojinović, Ita lija u D alm aciji 1918— 1920, Z ad a rsk a re v i-
ja, 1-2, 1974, 98T120
174. D. R. Ž ivojiriović, A m erik a, Ita lija i p o s ta n a k Ju g o sla v ije 1917—
— 1919, B eo g rad 1976.
175. D. R. Ž ivojinović, V a tik an , S rb ija i s tv a ra n je ju g o slo v en sk e d rž a-
ve 1914— 1920, B eograd 1980.
176. N. W aites, T ro u b led N eig h b o u rs. F ra n c o -B ritish R elatio n s in th e
T w e n tie th C e n tu ry , L ondon 1971
177. E. W in d rich , B ritis h L a b o u r’s F o reig n P olicy, S ta n fo rd 1952
178. A. W olfers, B rita in a n d F ra n c e b e tw e e n Tw o W ars. C o n flictin g
S tra te g ie s of P eace since V ersailles, N ew Y ork 1940

172
 R E G IS T A R L IČ N III IM EN A
A rm strong H am ilton (H am ilton Arm­
strong) 36
B alfur Tomas (Thomas Balfour) 64
B auer Antun 142
Bcranže Anri (Henri Beranger) 130
Bertelo Filip (Philippe Berthelot) 62
Bonin Longare (Longare Lelio Bonin)
23
B ordonaro Antonio (Chiaram onte Bor­
donaro Antonio) 41, 124
Boris Koburg 62
B rijan Aristid (Aristide Briand) 67
Brining H ajn rih (H einrich Briining)
122
Čemberlen Ostin (Austen Cham berlain)
16—17, 28—32, 36, 67, 149
D aladije E d u ar (E duard Daladier) 148
Dar Em il (Emile Dard) 53—54, 94, 101
Dela T oreta Tomazo (Tomasi Della
Torctta) 28
D iardino Gaetano (Gaetano Giardino)
26
Doliti Dovani (Giovanni Giolitti) 22
Durid Dorde 58—59, 99, 103, 151
Erio E d u ar (E duard H erriot) 130
Evans A rtur (A rthur John Evans)
146—147
Fakta Luidi (Luigi Facta) 25
Fotić K onstantin 92, 95
G ajda Virdinio (Virginio Gayda) 141
Gali Karlo (Carlo Galli) 42—43, 63, 74,
82, 84, 90, 93—94, 97—98, 101, 108—
110, 115—116, 127
Gortan V ladim ir 38
G raham Ronald (Ronald Graham ) 40,
43, 72, 75, 77, 81—83, 91—92, 94, 99,
116, 130—133, 137, 145—146, 149
G randi Dino (Dino Grandi) 40—42, 73—
100, 104—109, 122, 126, 132, 139—141,
145, 148, 156
G varilja Rafaelo (Raffaelo Guariglia)
82, '85—86, 97
H anki (Hankey) 129—130
H enderson A rtur (A rthur Henderson)
40—41, 77, 99
H enderson Nevil (Neville Henderson)
39, 42—43, 49, 52—53, 55, 57—65, 72
—75, 81—82, 84, 92—95, 97—102, 104
—105, 107—117, 127, 132—135, 142—
143, 145—146, 151, 158
H itler Adolf 147, 149, 153
Jevtić Bogoljub 42, 107, 110, 135, 149,
151
Jurišić-šturm Momčilo 84
Kapi Gvido (Guido M alagola Cappi)
104—109, 115
K arađorđević A leksandar 39, 42, 48, 59,
62, 73—75, 100—117, 131, 146, 151,
155—166, 158
K arađorđević Pavle 109
K ejns Džon (John M aynard Heynes)
14
Kemal M ustafa 138
Kempbel Ronald (Ronald Campbell)
63
K enard H enri (H enry Kennard) 26, 36,
39, 95
Kerzon Džordž (George Curzon) 12, 23
K irkpatrik Ajvon (Ivone K irkrpatrick)
142—145
K lem anso žorž (Georges Clemanceau)
21
K okbarn K laud (Claud Cockburn) 19
K um anudi K osta 92—93, 95
Leit-Smit (Lejght-Smith) 92
Ležer Aleksis (Alexis Saint Leger) 144,
146
Lojd Džordž David (David Lloyd Geor­
ge) 14, 16, 21—24
Macini Duzepe (Giuseppe Mazzini) 116
173
M akdonald Remzi (James Ramsay Mac
Donald) 124, 147—149
M arinković Vojislav 33, 39, 57, 59, 73,
75—78, 81—92, 94—100, 102, 104—
108, 156
M ileran Aleksandar (Alexandre Mille­
rand) 14
M oroa Emil (Emile Maurois) 46
Musolini Benito (Benito Mussolini) 24
—33, 36, 40, 42—43, 63, 74—76, 81—
84, 88, 92, 100—101, 103—1C9, 111—
116, 121, 126—128, 130—131, 133—
138, 141, 145—151, 158, 159—161
Ninčić Momčilo 27, 29, 32, 75
N orm an Montcgi (Montagy Norman)
O rlando Vitorio Em anuele (Vittorio
Em anuele Orlando) 19—20
Pačeli Eugonio (Eugenio Pacceli) 143
Pi je XI (Pius) 142
Picardo Duzepe (Giuseppe Pizzardo)
142—143
Poenkare R aim on (Raymond Poinca­
re) 26, 62
Pol-Bonkur Žozef (Joseph Paul-Bon-
cour) 148
P orters (Porters) 46, 48, 60—62, 64, 68,
71
Rakić Milan 40, 42, 74—75, 80—86, 90,
96—97, 106
Ram bold H oras (Horace Raum bould)
122
Rotšild Entoni (Antony de Rotschild)
45, 69—70
Rotšild Lajonel (Lavonel de Rotschild)
45, 48, 58—61
Rotšildi (bankarska grupa) 47, 48—51,
53, 55—56, 61—63, 65—71, 80, 94
174
Salter A rtur (A rthur Salter) 12
Sajm on Džon (John Simon) 122, 124,
134, 139—141, 145—146, 148—149, 51
Sadržent Orm (Orme Sargent) 48, 59.
64, 79, 120, 131—135, 144, 146—148
Slorca Karlo (Carlo Sforza) 22—23
Siton-Votson R obert (Robert William
Seton-Watson) 146—147
Sm ats Jan (Jan C hristian Sm uts) 14
Stid Vikem (Wickham Stead) 127—128,
146—147
Strong Bendžam in (Benjam in Strong)
45
Suvič Fulvio (Fulvio Suvich) 137, 141,
145—146
Švrljuga Stanko 45, 48, 52—53, 57, 61,
63—64, 66—67
Tardije Andre (Andre Tardieu) 123—
124, 130
Telini Enriko (Enrico Tellini) 25
Tirel Vilijam (William Tyrell) 28, 51,
53, 63, 65—70, 144, 146
Trum bić Ante 19—20, 23
V ansitart R obert (Robert V ansittart)
41—42, 59, 65—66, 108, 111, 116, 120,
133—136, 151
Vilson Vudro (Woodrow Thomas Wil­
son) 20
Zogu Ahmed-Beg 99
Žuvenel Anri (Henri de Jouvenel) 131,
134—135, 137—138, 141, 144
 SADRŽAJ

S trana
PREDGOVOR — — — — — 7

Glava prva
VELIKA BRITANIJA I JUGOSLOVENSKO-ITALIJANSKI ODNOSI DVADE-
SETIH GODINA — — — — — — — — — — — — — — — 11

1. Osnovne k arakteristike i pravci britanske spoljne politike — — ----- 11

2. Velika B ritanija i jadransko pitanje 1919—1924. — — — — — — — 19
3. Italijanski prodor na Balkansko poluostrvo — — — — — — — — 26

Glava druga
BRITANSKI POKUŠAJ SLABLJENJA JUGOSLOVENSKO-FRANCUSKIH VE-
ZA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 35
1. „Novinsko p rim irje ” — — — — — — — — — — — — — — 35
2. Uloga i značaj jugoslovenskog stabilizacionog zajm a — — — — — 43
3. F rancuska i jugoslovenski stabilizacioni zajam — — — — — — — 51
4. B ritanska borba za zaj^m — — — — — — — — — — — — 60

Glava treća
ALBANSKO PITANJE U ODNOSIMA JUGOSLAVIJE I ITALIJE — — — 73

1. B ritansko posredovanje u jugoslovensko-italijanskom zbližavanju — — 73

2. Jugoslovensko-italijanski pregovori о A lbaniji — — — — — — — 86
3. l'ajni pregovori kralj a Aleksandra — — — — — — — — — — 100

Glava četv rta

BRITANSKO POSREDOVANJE U (PRIVREMENOM) SM1RIVANJU JUGO-
SLOVENSKO-ITALIJANSKE ZATEGNUTOSTI — — — — Ц9

1. Problem i Podunavlja i nagoveštaji prom ene britanskog stava prem a Ita ­

liji — — — — — — — — — — — — — — — — — 119
2. Velika B ritan ija i italijanska težnja za raspadom Jugoslavije — — — 129
3. B ritansko angažovanje za očuvanje jugoslovenskog integriteta — — — 139

ZAKLJUCAK — — — — — — — 153

SUMMARY _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 163

IZVORI I LITERATURA — — — — _ — 165

REGISTAR LIČNIH IMENA — — — — 173
 Izdavač
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Beograd, Trg M arksa i Engelsa 11

Za izdavača
Dr Petar Kačavenda
Lektor
Jelisaveta Pejatović
Korice
Milan Ristović
Tehnički urednik
Svetko^ Reljić
Za štam p ariju
Ištvan Žaki
K orektura
Bosiljka Banjanin
Tiraž 1000 p rim eraka
Prvo izđanje

S tam pa
»Narodna štamparija«
Bačka Topola