F E R D O ČULI NOVI Ć

J UGOS LAVI J A
I Z M E Đ U DVA RATA

ii

Z A G R E B

19 6 1
 Š E S T O JA N U A R S K A D IK T A T U R A

JDo caskida s »vidovdanskim« parlampntarizmom n iie došlo neoče-

k iv a n a j Već m iesecim a p rije 6. ian u ara govorilo se u »dobro upuće^
m m Tm igovim a« o miogućnosti obraizova-nja generailske vlatde. Međutim,
ono što 'su o tom e neki iu redovim a opoiziioije samo naslućivaili (fcao
na ipr. S'tjepan R adić ii dr.), to je dvotrska tkamaaiiila oćito dugo i brnžlj:iivo
priipremala. O davno isu se već d o g ad ajii n »afainaj Jmgnifil.nviji 'Vnrtali u
tome sm je ru. »Tajine sile« (kaiko j e ifce ipo'litiake faiktore prvi oazvao po-
slanik iz iredova H S S -a Du'ro Basarićek) ipoćele ®u se (inairoćilto od smrfci
Nikolle Pašića) sve to ja ć e osjeeati. Poćefckom 1929. godiine i svjetsiko-
potitičko sta n je i uinutrašnje ipoliitifike priiliike upućivale su ina mogućnost
ta'kvog prijeilaza k otvoreniom apsokitizmu u Kiralljevini SH S.
^V anjskopolitički je potkraj 1928. izgledalo, kaio da j e poiožaj Kira-
ljeviiine S HS u međudržavnim odnosima nesto ipopravljen. S Ltafliijom,
istirna, ni taida jo š niisu Wli konaiano' uređeoii svi problem i (a fašistićka
vlad a 'Benita M ussol'inija za to niije nd pokaziva'la v o lje), a ii saifcuacilja
ipak n ije lizgledala posvema zaoštrenom. Rapaiilsikiim ugovorom bdlo je
uređeno piitan je državnih grainoica s Ita'Iiiom Ta Riiinšifcim paktoan fod 27.
januaira 1924.) odnosii su niavodno »prijateljslki utvrdeni«. OidnjenSCe su
toilifko iputa ^pbkazivaile pnotrvno, alfi dlipdomaoija je ovdije imatlja svoje
stavove. Petogodiš n ji rok Rimskog ugovora upravo j e ( 1929) isticao, ali
mogućnosf bdržavaiija snošljivih odnosa~nije prestala utoliko više, što
je K ra lje v in a S HS bez velikih trzavica prešla preko T iran skog pakta,
koji je otvoreno ukazivao n a talijan sko zaposjedanje A lb an ije. O sjeća j
sigurnosti davao je državnim vrhovim a K ra ljev in e S HS naročito B rian d -
Kellogov pakt (od 27. augusta 1928.), kao i ja č i n jih ov oslonac n a vladu
Francuske, dok j e L ig a naroda usprkos svojim sve očitijim suprotno-
stim a ipak davala tadašnjim jugoslavenskim vrhovim a izgled neke
stabilizacije.
U nutrasnjepolitički 'bi'lo je izvje®noih oikbkiios'fci, k o je su conbraiisifcič-
kim vrhovim a K raljev in e SH S pridavaiie o sjeća j premioći niad mjiiihoivjm
palufci'okim profcivniicima. Po&bo iim je poš'lo za ruikom, da na spoanetifutii

5
(lialko pol'iitičiki nezgioidam, krajm je nedeoio'kratski) načiiin izg la sa ju za sebe
p ov oljan Vi'dovdainisiki uS'tav, oni ®u se d,al j e osi'^uiravali na vilaisti pro-
vođenj'em repreisiivni'h m je ra , 'kotjima su potis'kivaii sv o je proibivinike.
Komiuiniiste su .ti d/ržavni vnih'Ovi suzbi'jali sa Sipomemiutim režimom
»Ohzmaine«, a 'federailiiste sa sve to oštrijim poiieiiljskim piniibiskom, čaik
do p rim jen e Z ak. o zašt. države protiv H rv. rep. se lj. stranke, a kasnije
i nizom političkih m jera, k o je su im ale dovesti do sve većeg o sla b lje n ja
i tog protivnika režima.
N arodna skupština, k o ja je d jelov ala prema norm am a Vidovdanskog
ustava, pokazaia se, m eđutim , mesposobnoim da se u njemom oikv’iru riješe
aku'tnli poii'bički prio'blemi u Kraljev/imi SH S. Naikiom š'to su ikroe p o iio ij-
siki irežim viad e opoeioioni pasilamii'di, a mapose posiamiici iz Kom unistićke
p a rtije Ju g o sla v ije , bili p risiljen i da je napuste kao Konstituantu, od
oijega su rada već p r ije 'togia apstimiralli azabrami iposilainici H rvatske
repuibli'kamsike seijačlke stramlke, ova je »•krmja« Skmpštima viđmo ra -
zotkniila sv o je osnovne sla'boisti, pokazala .je punu memoć u n jo j pre-
oistaiih - i vladLniii i opozidiomih elem enata, da nađu iizlaz :Lz taidašnje
političlke fcnize.
ALi fcaikva god bi'la ova Skuipština, o-na je za dvor K ra lje v i me SH S
predstavljalla uiviijdk mepoželjnu i m-ezgodmu prapreku za poilitičke p ia-
•nove ovih držaivmiih vrhova^ Sa skupštiraske tribine ćesito su se d u takvoj
Skupštini m ogli čuti čak 1 dosta oštri prigovori protiv sam ovoljnog i
korupcionlistićkog režim a, a to -državmim vrhovim a K raljevim e S H S niije
b'iilo ipo Aii^>P.rnilrl.^imifwa.ria Vidovdansiko'g u stava billa 6U ipak
izvies-na fcocniica za rminu saimiovoliju tih vrhova, k o ji su zfootg imtereSa
sv ojih pripadnika p riželjkiv ali od stran jen je svake prepreke za njihovo
nekointrolirarao i meogramiičemo via'damje. Opozicdija je tu i tamo ipak
uispijevala d a sa te tribi-ne pred jav n ost iknese i>onaizne čimjemicc o ko-
rupcionističkom d jelo v an ju tih krugova. Zato je n a strani tih državnih
vrhova sve to viiše rasda .težnja da se uMoni i -takva Skupštima, a s n jom
i ibadaišnje, m akar i znatno ogramičene - parlamem'itair nc m ogućn06ti za
kritilku vladimoga rada,.
P red korupcionističkim vlastodršcim a u K raljev in i S H S ja v lja le su se
perspektive slobodnije i mnogo šire eksploatacije države bez kon-
trdle javnoslbi.; I s am ie dvor biio upleten u meke koruipciomističke_po-
slove. Z abo j e i n jem u postajao sve melagodniji parlamemtarmi rad, pri
čem ii je o.poz'idija mo-gla u v ijek izmijeti u javnost ovu ili omu nezgodnu
činjenicu , kako i sam dvor često zloupotrebljava svoj položaj u državi.
Istin a, s poništenjem komunističkih poslaničkih m andata (1921. god.)
prestala je n a jv e ć a opasnost sasvim otvorenog rask rin k av an ja dvora
kao pročelnika korupcionističkih državnih vrhova,Lali je i d a lje po-
sto ja la mogućnost i u onakvoj N arodnoj skupštini, da op ozicija iznese,
kako se dvor bogatio na štetu i na račun naroda. K onačno, bilo je po-
znato, kako je k ra lj A leksandar sklon apsolntistirlr™ r^odTUTliV te je
i ta strana bila uz ostalo - je d a n od faktora, k o ji su dvorsku kam arilu
naveli, da 6. ian u ara 1929^ objavi apsolutističku vladavinm
 PRGKLAMACIJA APSOLUTIZMA

Oaiig'ledno, nakon briž'ljiivo pTfipremij-enili iporethodniiih mijera, k ra ij

Allekisiaindar je 6. j amufljia 1 9 2 9 .j>bjavio ('U »Službemiip novfinama« i pila-
kaitoma) slijed eću proklam aciju :

»N ajv isi nairodinii i državn'i iiniteresi i njtilhova buidućnoet zajpo-

vedaju m i, da se i kao vladailac i ifcaio sin oive zcmllje obiraitfim n c-
posredno naroidu i da mu otvoreno i iskrenio ikažem ono, što mi u
sad an jem trenuitku nalažu rnoja savest i m o ja Ijubaiv pirema
otadžbioi.
Nasiutno je čas, kad, između naroda i k ra lja n e m oze i ne sme
biti više posređrnka,
U itolku miniuililh prošiih n ap ara i toiikog sitrpljenija, k o je sam
pokaizao u viišeinju sivajih viisokih dužinasiti, m o ju j e dušu razdirao
vap aj naših marodn'ih masa, 'radnih i rođolljubivfilh, a li li namuioe-
nih, k o je su Tukovođeine svojiim piri'nodnim i zdravim nasuđiivanjem
već odavno na'zirale, d a se više ne m oze ići putem, kojim se do sad
išlo.
M a ja ooekivianja, !k ao i očekivan ja tnaroda, da će evoluidija našeg
u nutarnjeg političkog života doneti sređenje i konsolidovanje pri-
•liifka u zemiljii, niisu se ostvariia.
P arlam en tam i red i sav naš politički živat d a b ija ju sve više ne-
gativna obeležje, od čega narad i država limaju iza sada sam o štete.
Sve kariisne usstanave u našoj državi, n jih o v naipredak i razvitak
oelakupnoig našeg državnog života, dovedenii su itime u opasnost.
Od takvog nezdravog politićkog sitanja u zemllji strada n e siamo
u n u tarn ji život i na'predak, nego i 'Siređivanje i r a z v ija n je spoljnih
odnosa naše države, k ao i ja č a n je našeg ugleida i kredalta u ino-
stranistvu.
Parlam entarizam , k o ji je kao političko sredstvo po tradicijalm a
od moga nezaboravljenoga oca ostao i moj ideal, počele su zaslep-
lje n e političke strasti zloupotrebljavati u toj m eri, da je postao
sm etnja za svaki plodni rad u državi.
Žalosmi razdoir i i događaj'i u N arodnoj skupŠtini 'pdkoildbaJLi su
kod naroda veru u karisnost te ustanove. Sparazumi, pa i najobi'čn iji
odnosi između stranaka i lju d i, postaii su apso'lutno nem agući.
Um esto da parlamemtarizam ra z v ija i ja č a duh narodnoig i d r-
žavnog jedinstva, on oyakav kakav je , p očin je da dovodi do du-
hovnog rasula i naradnag ra z jed in ja v a n ja . M o ja j e sveta dužnost,
°Yim riTv.am drzavno i narodno VeainstvćT^V'TS. ~gam
re š e r^ d a ovu dužnost bez k nlehaTiija iLspumam do k r a ja J
Čuvati jedinstvo narodno i celinu državnu, to je najvfiši oii j
m o je v la d avine, a to m ara bliti i majveći zdkon za m ene 1 svaikiaga^
To~mi naTaže niđ ja odgovom ost prem a niarodu i pred aistoirii'jom. T o

7
 m i nailaže Jljnbav iprema ota'džbmi i p ijeto t prerna bezbrojnim dira-
gocemitm žrtvam a, kioje ipadoše za ta j ideal.
Traižiitii ileka tom e zlu u dosadanj im parlamen'tarnim promenama
vlade illi u inoviim zaikonoidavaiim liizborima, zna'o’nlio bi gubiti drago-
ceno v rem e u uzaiudnim pokušajim a, kioj'i siu nam oidneli nekoilfiiko
poi9|led n jth ig’odina. M i moira'mo traižiti nove m etode rad a i ikrčiiti
nove puteve.
J a sam uveren, d a će u 'ovom offlbiiljinom 'trenutlcu, svi Sdbi, Hir-
vaiti i Siovemci razumeti ovu isikiremu reč sw g a kralija i da će oni
bLti m o ji n a jv e m iji pomagači u toiku mojliih budućih napora, ko-
jiiima je jediiini c ’nlj: da se u što kraćem vremenu, postigne ostvare-
n je onih ustanova, one drzavne uprave, k o ja te n a jb o lje odgovarati
opštim narodnim potrebam a i drzavnim interesim a.
R adi toga rešio sam i rešavam , d a Ustav K raljevin e Srba, H r-
vata i~Slovenaca ođ^žti. jun3~l^Tl~gudine~presta n ev až iti. Svl zie-
mailjrskriaiI8on:r o sta|u u važnosti, ddk s e p FCTna'poitrebi m ojim uka^
z o n ijie iikinu Nia rnaČin donotsiiice'se ubuduće novi zailconiT ”
N arodn a skupština, izabrana 11. septem bra 1927. godine, ras-
pušta se.
Saop štavaju ći ovu m oju odiluiku m om e narodu, naređujiem svima
vlastim a u državii, da 'po mjoj poisitaipaju, a sviima i svakiome zapo-
vedam, da je poštuju i da jo j se ipoikoravaju ...« (»Službene niovine«
od 6. ja n u a ra 1929. godine, »Zbornik zak. ur. i naredbi«, sv. I I I .
za 1929. br. 4 -3 5 ).

T om proklam aciiom kralj A leksandar stavio se iznad naroda. On je ,

istiima, uštadkniuo kako »lzmeđu ;k.rallja i naroda« nfiavoiđno »ne tirdba više
posiredm'i'ka«. Postojaila bi prema tome samo dva poilitliička fakibora u
državii: krralj i niairod. A'll ovoj figura'tivnoj positavci krallj A leksandar
oduzeo je sadiržinu završnom fionmulaoijom, prema k o jo j on »zapoveda
svima i s'vakome«, da ovu njegovu od'luiku »poštuju« i »da jo j se poko-
rav aju «. K ra lj j e dakle najviši i svim a nadređeni faktor, kojem u im aju
biti podređen'i svi stanovni'oi u državii. Qn dakle ne 'tireba »posiredinika«,
je r je on ona sbrana, 'koja svim a n aređ u je, a k o ja nikome mije odgo-
vorna. T o je daskle .pnoklamaoija otvorenog, neprikrivenog vladarskog
apsolutiizma, je r je knaljeva v o lja sada otvoreno postiala »n ajviši eakon
u državi«.
S m oralno-političke strane zanim ljive su n a d a lje rije či k ra lja A le-
ksandra u toj p roklam aciji, prema kojim a je do objave tog apsolu-
tizma došlo' navodno zbog nemogu/ćmostii produžavanija .parlamenitaTnog
režima. K ra lj je prema tome onaj faktor, k oji treba da spasava državu
iz bezizlaznog stan ja, u k o je je n ju doveo dotad ašnji parlam entari-
zam. K ra lj bi dakle bio ona strana, k o ja treba da suvereno rješav a
sva osmovna državna pitamja i da u općem interesu u trrđ u je novi red,
faojemu se svi iimaju bespogovorino podoinjavati. -

8
 i
i

PRVA GEN^RALSKA VLADA

/fotag ic -dana o b ja v lje n o i oibraizovainiiie iprve vilade novog. apsoluti-

stiokug režim a. N a amieamo čtilo-^o^tavio fc ^kriail j Ađieksandar getvarala
P e j ^ jf t ftVkovtića. ik oi;i 1& it>io ipazmat ikan osaha narO'či|tt>g ikrailjevog po-
v je re n ja i poslušni izvršitelj Jcraljevih političkih direktiva, a uza
to i ika'o oovjek, k o ji »e već otprli'je 'i'stakaio ikao privirženik diniaisitije K a-
rađorđeviića: u tzv. »M ajskom iprevratu« lod 1903. Živiković je kao mLaid
oficir bio među zavjereničkim oficirim a ta jn e »C rne ruk~e<<,~odnošho
uidružen ja »Ujediinijeinje i’ln 'smrt«. koje je_srusilo itaida diinaistiju O bre-
niovi'ća, a lc r a lja PefcraT. K a ra dorđevića davelo nia p rijesto SVbije; Živiko-
vić se 'istakao i za Prvog svjetslkog rata, aili ne (kao vojm kotmanidairit,
nego kao priipa'dniik nove ofLci.rsike liige, odane ta'dašnjem Tegenbu A'le-
ksandru, a prozvane »Relom rukom«, te je pritom on imao vidnog učešća
i u famoznom SoluniS'ko'm iprocesu ipomažuoi iregeritu Aleik'sa'n'diru. da se
o'vaj završi smrtnom p^'O'd^'m npd piikovinikom Draffutinom Diimijtri-
i'evićem-Ap'isom 11 d r ug.im prvaidima spomenuite »Grne ruke«. G eneral
Živković je u toj p rv o j isvojoj vilad'i saku'piio one pol'itičare, koijii ®u pri-
stali uz apsolutistički režiip.j
T a je vlada ima-la ibiti ikoncenbraeiona. M eđutim , 'kralj A'lektsandair
niiije usip-io d a na ulaizaik u vla'du privolii poli'tičke prvafce svilh ifcađašnjnih,
naročito n e opozicLonih s-traina'ka. J J vla/du niisu uš'li nitii neki iisitaSkniibij'tt
radlilkailn'i prvaci, 'te tiialko 'su Tadilkaili pretežnim dSjelom kaistniije p rista-
ja li uz tu vladu (napose radi lične koristi), ona je u prvom času više
niaLicila nai islkupiinu 'disidenata tpol'itičara, ako -se iiztuz'me Anfbuna K o-
rošca, miriiisifcra -saobraćaja, uz k o jeg a -su čvristo stajiaM klerika'lici. olkup-
ljenii oko Sloven'sike Ijuds'ke stnainke. U to j siu v'laidii na'ime bil'i rad'iikalli
i 'dem-tfkrate, uglavnom onii Pko Davidovićeva talkmaoa - Voije M arin -
kovioa, 'dvorslkog čovjeka, zafcim 'jedan predstavnilk Jugoslavensike m u-
s'limansike organizaoije i vi-še disidenata -iz redova Hirvatske selja'č'ke
stranike.; Po sastavu vlade viidj-elo se, kalko je dvoru bilo 'stalo do
fcoga, da u -njoj bude šfco 'VLŠe »iprečanskih« p olitičara, d a se o a ifcaj načiiin
oslabi prigovor federaLisifcič'kiih »iprečanis'kih« '.bruigova o ®rbiljansiko'j he-
gem oniji. Tiime se, međ'ulfciim, -ipak n ije m ogla sakrifci s'labost te vlade
već i stoga, što su u n jo j b ili uglavnom samo — dvorski pouzdanici.
Program te 'vlade b io je u -osnovnim 'Liinijama listaknut već u spo-
m enutoj 'kraljevoj proiklamaoiji od 6. jan uara. ALi osiim to'ga pred sjed -
niik vlade general P eta r ŽiVković objavio je 13. ja n u a ra 1929. ovu
izjavu:

»Dužno®ti k raljev sk e vlade, k o jo j im am 'ćast prefcsedavati, odire-

đene su jasno u reči N j. V . (krallja gg. min'iis'trima.
K ra lje v sk a vlad a ima za glavnfi c ilj, -da zav-ede potpuni red a
punu 'disaiplirnu u 'drža'vnoj adminiisfcracijii, ida izvTŠi u što fcraćem
vrem enu ipobpuno izjednaičenje zakododavsitva u celoj državi i ifcknc
0>bezfoedi uslove ipunoj pravnoj sigUTnosfci i poretku.

9
 U namočitom .pragraimu rada, kojii oe ikra'ljefvs'ka vlada podneti
N j. V . k-railjiu « a odolbrenje, izlložiće se osnoivi za ipun raizvoj svih
duihovjiilh, •kultunnfiih i ekonottiiiskiiih soaga našega naroda. U toon
■pofgledu jo d n a od glavn'ih hriiga iknailjevsike vLaide je , da se što vie-
ooim štadnjoim i ra'ckmailnom uipraivoan srede što pre i ojačaijiu d r-
žaivne f'iinasnsiije i shodnim meraima rese Opšte n ev olje naroida u
prLvredinoim >i soiaiij alnom pagledu ...
Potnebno j e 'takođe osobito naglaisliiti, ida 6e krailjevslka vilada u
spoiljnjOj ipolitiidi sarno inastavi'bi svom snagom 'dosadašnje naipoare na
askren'oan d ržan ju i .razvijanjiu što hol'ji'h odnosa sa svim, a nairooito
sa suiS'edntim z.emljaniia, sma'trajući kao osniovu sv oje poillitliike posbo-
jeoe m eđunarodne obaveze i ugovore ...« (»Službene novine« oid
13. janiuara 1929.).

T a j program sadržavao je dakle osnovne lin ije tzv, » kraljev e p oli-

tike«. Prem a (naaion.alinom p itanju o v d je j e naglašen pirinoip nacioinial-
nog una'fcariizima, !k o ji je ideološko-poLitiičfci i sad iimao opraivdavati oidr-
žanje centralizm a. U ekonomsko-društvenom pogledu vlada je , ra -
zum ljivo, oiS'taLa n a dotadašnj im lin ijam a buržoasikog poreitika, iiafco to
ovd je niije ii®rićito L poisebno iistafc.nu!to. Kao posebni programatsifci radni
cilj istakla je v lad a kako želi da osigura »uslove punoj pravnoj sigurnosti
i poretfciu«, a to je ona im ala da uičini - raizvitikom zakonodavstva i itiiime
što će d a »zavede poitipun red i punu di.soiiplinu u državnoj adminisifcra-
ciji« . 0 socijaln'om ipi'fcanju b lijed o je rečeno itek o pobrebi d a se »shod-
nim m eram a reše opšte nevolje naroda u privrednom i socijalnom po-
gledu.« V lad a, međuifcim, n ije rekla - fcafco ona to m isli piroves.ti, ailii fca-
sn iji n je n rad pokazao je , da se faktično n ije ni mislilo na ozbiljno
rje ša v a n je tiog osniovnog državnioig p itan ja. Uostalom , fclasni linteresi
bih državniih vrhova isiključivali 'su tiakvu mogućniost.

ZAKONODAVNI RAD U » S E S T O J A N U A R S K O M «
PERIODU

Karakteristićn'o je , d a se u staroj Juigosilavijii sraizmjeinnio naijviše uni-

fioirailo pnavo u penioidu »Šestojan'uajrsfce difctatiufre«. Pravni pairtiikula-
rizam K raljev in e SH S uvelike je smetao pravnom prometu i uopće
pravnom reg u liran ju odnosa građana u državi.
Jugoslaveinsfce zem lje ujedinivši se državno u K raljevin u SH S, u n i-
je le su u ifcu zajedničfcu državu a dotodašrije sv o je pravne rajzli'onosti.
Šest pravnih p o d ru čja u Kraljeviinli SH S (hrvaitsiko-slavotniSiko, daJlma-
fcinsko-s'lovemsko, sirbij'ansko, vojvođansfco, crnoigorsko i bosainslko-her-
oegovačfco) n erijetk o se sufcobljavalo nairočiifco inia 'podiručju imo'vinsfco'ga
pnava, a zattiim i b raču oga prava. V eć od početfca državnog žiivota Kira-
Ijevime SH S vlad e su pokazivale želju, da se ta pravna rascjepfcaiiosit

10
i' ša ra iilo pravniiih nonmi što ptrfiijc dofldrajći. Zaitio j c biio već u pnvoj
vilaidi K railjcvm e SH S (vdaidii nia ćelu «a Sbajanom Protićem ) obnaizovaaio
i m'imisitairetvo »pnipreme iza ustavotviomnu sikupšti'nu i izjedinaćien.je za-
koma«. Međuitim je ma-d n a izjedaiaoenju zaikotna za »viidovdamsikoig« piar-
Lamentomog irežima itekao veottna siporo; ko&ile su ga vrlo česte podiltiićlke
brzavti'ce. Sa »šesitoijanaiansikiirn« lapsoiliultiiisitiSkim nežimioon vladi j e dana
veća mogućnost, d a bez učešća piedsitavničlkoiga itela saima oikbnoira za-
kome. Saida j e daikle, u tim novfiim piillfijkama ibesipanliaimenitamioig anežima
zalkonodavisibvo kneniuilo bržiim Itempoan.
Prvi zakonodavni akti, k o je je doniio o v a j apsoLuitiističiki irezilm, odno-
siiii 'su se na pravno reguliiranlje omlih sfcrana idiržavnog u ređ en ja i dru-
štvenog života u K raljev in i SH S, koje su n ajv iše trebale novom režimu.
M eđu prvim takvim zakonodavnim m jeram a nalazio se Zakon »o kra-
Ijev skoj vlasti i vrhovn oj državnoj upravi« (od 6. jainiuara 1929.). Njfimie
se namijeravailo nadomjesifci'fci ione losnovne p ravn e norme, Ikolje je o vr-
hovnoj državnioj upravi sadržavao sad već ulkinuti Vidovdanslki^ ustav.
T a j zakon sadrži između ostalog:

»Član 1. Krailjevina Srba, Hrvafca fi Silovena'ca je nasiljedna m o-

narhiiija.
č la n 2. Knalj j e nosiiilac sve vlasbi u zemiljfi. K ra lj fizdaje i p ro-
glašu je zalkone, p ostav lja državne oinovniiike i d a je vojnie čanove.
K ra lj j e zapovednik vojn e sile. O n d a je ordene i druga odliko-
v an ja.
č la n 3. K ra lj vrši am nestiju za sve 'kniivace. Amnesfciija se može
dabi pre počefcka krivionog postupflca, u sarniom positupku d ipos'le
izreČene presude. Amneslfcija je opća i pojed inačna. Krallj vršfi po-
m iilovanja. Oin može dosuđenu -kaznu oprostitfi, smianj'iibi fi ublažiti.
Član 4. K ra lj predstavlja državu u svim n jen im odnosima sa tu-
đim državam a. K ra lj proglašu je ra t fi z a k lju ču je miir.
Član 5. K ra lj i prestolonasljednik su punoljetni, kad navrše 18
godina.
č la n 6. Krailjeva j c ličnost nieprilkosnoveinja. K ra lju se n e mOže
ruišta u odgovornost stavfiibi, niitfi kralij može bilti itu'žen.
... Član 16. M inistri su odgovorni k ralju . K ra lj može optužiti
m inistre.
Član 17. M inistrim a sudi Državni sud. D ržavni sud čine tri dr-
žavna sav jetn ik a i tri kasacione su dije, k o je im enuje k ra lj. P red -
sednik Kasacionog suda je predsednik Državnog suda. Bliže od-
redbe o m inistarskoj odgovornosti doneće se posebnim zakonom ...«
(»Službene novine« od 11. ja n u a ra 1929.).

O vaj Z akon normirao je očitu apsolutnu vlast k ra lja kao vrhov-

nog organa državne vlasti, k o ji j e svima nadređen, a nikome podre-
đen. O n u sv o jim rukam a usredotočuje sve funikioije vlaisitd ii oilfilčiajvia
kruto centralistiČko ustrojstvo države. T im zakonom bio je pravno izra-
žen apsolutistički režim države.

U
 Z akonom o zaštiti drzave o<d 2. aMguista 1921. poostren jc rcžim
»Obznane«. ApBolu!tiisfci6ki režim kradja Aildksandna je medu prvim svo-
jim zaiko'noda^inim ak'tima donio novi Zakon o zaštiti države, izm ije-
niivši ga i dopu'niivši prema mo'vom državmoim uiređenju. T im Zalkonom
oid 6. jainuara 1929. ponavil ja ju se odredibe o®nov’nog liisfcoiimeinoig Zakona
(od 2. aug'usita 1921. - »Služb. niovline« br. 170 A ođ 3. a<ugu;srta 1921.),
naupose kaznene odredbe protiv komunliis'ta i druigih, koiji rade 'iild orgatni-
zimaju »'probudržavne« ak e ije , alld ®u .raniijiim norm am a prvofcnog Zakona
dodane i nove, kojim a se predviđaju stroge kazne za sve one, koji rade
ili pokušavaju raditi protiv apsolutističkog poretka, uvedenog Šesto-
januarskom proklam acijom . Ovamo napose dolaze rad n je u vezi sa
zabranjenim političkim strankam a, pa se u tom pogledu određuje i ovo:

»... Član 3. Kako ona udruženja i političke p a rtije sa ciljem

predviđenim u čl. 1. ovoga Zakona, tako isto zabranjuju se i rastu-
raju se sva udruzenja i političke stranke, k o je vrše propagandu ili
u b ed jiv an je drugih, da treba promeniti postojeći poredak u državu
Isto tako zabranjuju se i rasluraju sve političke stranke, koje nose
obeležje versko ili plemensko. O rganizovanje, pom aganje ili posta-
ja n je članom ovakve organizacije, ukoliko ne potpada pod udar
člana 2. ovog Z akona, kaznit će se zatvorom do je d n e godine i glo-
bom do 10.000 dinara.
Član 4. O snivanje novih i op stojan je postojećih političkih dru-
štava, k o ja im aju drugi c ilj, nego ona iz čl. 1. i 3. ovoga Zakona,
vezano je za naročitu dozvolu upravne vlasti (velikog župana) one
oblasti, gde društvo im a glavno sedište. Ako u roku od mesec dana
ova dozvola ne bude isposlovana, sm atra se da osnivanje društva
n ije dozvoljeno. T k o postane ili ostane članom ovoga društva ili
ga bude pom agao, kazniće se zatvorom do tri m eseca. D a li je dru-
štvo političko, o cen ju je veliki župan one oblasti, u k o jo j društvo
im a sedište ...« (»Služb. novine« od 11. ja n u a ra 1929.).

Istoga dana (11. jan u ara) o b ja v ljen je i novi Z akon o izm jenam a
Z akona o općinam a, k o ji sadrži ove naredbe:

»Član 1. Sve općinske uprave u celoj državi današnjim danom

se razreŠuju.
Član 2. U opštinam a grada Beograda, Z agreb a i L ju b lja n e po-
sta v lja ju se opštinske uprave kraljevskim ukazom na predlog m i-
nistra unutrašnjih dela.
Član 3. U ostalim opštinam a postavit će veliki župan nove opštin-
s)ke aipraive.
Član 4. Sastav i nadležnost opštinskih uprava o sta je i d a lje ista,
kaiko je to ipredviđeno dosadašnjim zakonuma (uredbaima 'i staJtu-
tima) o opštinam a.
Olan 5. Isto tako će veliiki župan irazriješitii daižmoKtn! dosadašmje
opštinske b ilježnike i postaviti nove.

12
 Ćlan 6. V eliki župani postaviće po svojim oblastiina komesare,
k oji će n a d a lje voditi sve poslove dosadanjih oblasnih skupžtina
i obiaisnilh odibona, ikojd se ovim Zalkooom ra'spalstaju. Biiže odneidbe
o radu Qvih kom esara izdaće m inistar unutrašnjih dela.
Clain 7. Sve odiredbe zaikiona, uiredafoa, statuta, natređeoja i pra-
vilni'ka, 'koje su u prObivnosti s ovitm Zalko.niom, p restaju važi'tii...«
(»Službene novine« od 11. ja n u a ra 1929. Zbornik zak. ur. i nar.«
sv. I II. za 1929, br. 4 -3 5 ).

N aročito m jesto u vladimom zakonodavn'am radu za ovo raizdoibljc

zaiuzianao je Z akon »o nazivu i p o d jeli K raljevin e na upravna područja«
(od 3. oktobra 1929.), koji između ostalog sadrži:

»... Službeni naziv države Srba, H rvata i Slovenaca je : K ralje-

vina Ju g oslav ija.
... Opšta uprava u K raljev in i Ju g o slav iji vrši se po banovinam a,
sirezoviiania i oipštinama.
Bainaviiina i!m a deveit, j to : 1. Dravska sa sediištem u Lj'UiMjiani,
2. Savska sa sedištem u Zagrebu, 3. V rbaska sa sediŠtem u B a n ja
L u d , 4. Primoirska sa seddštem iu Spliitu, 5. Drimisika ®a sedi'štem u
Sarajeviu, 6. Zeitslka sa seidišibem na Ceti'niju, 7. Dumavska sa sedištem
u N-ovoan Sadu, 8. M oravska sa sedištem u N išu i 9. Vairdamslka sa
sedištem u Skoplju ...« (»Službene novine« od 5. oktobra 1929.).

Povodom o b jav e toga Zakoma dao je ipredsjednliik vlade igeneral Petar

Zivković na vladinoj sjednici istoga dana (3 oktobra) slijed eće saop-
ćen je:
»Gosipodo smiin'iistri, idianas pasie devcit rneseca od foistarijslkoig ja -
nuarsikog maniifesta, 'koji je iproklaanovao ida je držaiva ipreoa od
svega, mioglo se ipristupiiti podeli zem lje na ofolasti, lisključivo na
bazii naj'Oibjdktivmiijeig 'kriterija i onaiko, 'kako će upravo biiiti nairodu
najkorismiije, >pa d a što manije tereti državoe finamsiije i foudget, a
•to će reoi marodnu pr,iv;redu.
N aša jdržatva, koja je foila podeljena na 33 ofolasti. del'iće se
ubudučelpa devgtpkoje Če“še zvati foainavSne^^vakvom podeiliam
centralma d ržava se faBterećuje7^a"a dmlnistra.'C.ija se poijednostafv-
Ijuje i svrS'ish'Oidnije orgamiiziuje. Prenašenjem imniotgliih važmiiih nad-
leštava sa centrale O'mogućuje se forže svršavanje mnoigih posiiava,
ikojii su i zfoog dasadašnjeg uiredeinija foili u zas-toju.
Piri odiFeAivaniu g nanica mioviih Oblasti vadilo se prvemsitveino ra -
čuma, d a ove giramiice foudu priirodhe, D a lje se, šfo je mioguće vii&e,
•imalo u vidu ikomuinikaoi'j'e >i iprimodne veze pajedinih k rajev a sa
svaj'im cenbrima. N ajzad se nastojalo, d a se uoiva podela po m o-
guonositi što više usikladi i s potrebam a asfcale državme adnnimi-
straoije.
D a foi se av a ipodela brže i laikše uvela u ži'vot, zadržame su za
sada dosadanje granice ,poijedimiiib ®rezo«va, je r su orne ustailjeme i

13

* \\
 ' poznate, 'te su zbog toga cel.i sre/ovi dodeljeni pojedinim banovi-
nam a. Od toga se odstupilo saano tarno, gde je to biilo neopbodoo
potbrebino, a n,aax>6iito zafco, da bi se dobdo priirodne girannce.
NaiZiivii oivd'h oblasti uzeti su po-gilaviito prem a limeniima ve&h iredca,
k o je kroz njiih protiču, posto su o>vi naizivti ikod nas udomaćeni, a
najiizrazitije obeležavaju pojeldjiine banioviine.
Gos-podo m'inistni, ovom ®e pritiikom neimiinovno nametnu'La po-
treba, da se ii u stlužbenoim nazivu Kralijeviine manilfestuje pitno
državno i marodmo jedinstvo. S toga će razloga n aša tkraljevina 1
ubuduće mosibi naiziv »K raljevin a Ju goslavija«. O v aj naziv ne samo
da o b ele la v a puno državno i nairodno jedinsitvo, nego i sim bolićki
izražava lideju pune jednakosti, ravnoipravinosti i bratstva nas Sila-
vena n a ju g u : Srba, H rvata i Slovenaca ...« (Inst. za hist. drž. i
prava, Z gb).

U vezi sa Zakonom » o prazmici'ma« (od 2. O'ktobra 1929.), kojaim je

'kao državni blagdan proglašen J decembra kao dan državnog ujiedi-
n jertja i ,1Z .d ecem bra kao rođendan k ra lje v , lizdana je i N aredba o za-
stavam a (od 3. oktoibra), po ko*joj je dopušteno isticanije »siamo držaivine
zastave«, te je uijedmo min/istar unutrašnjih posiova dobio ovđaštenje,
da odluoi »o uikidanju oniih druŠtava i ustamova, č ije je plem ensko obe-
ležje :iiLi ime, ciilj ili rad u suprOtnosti s državmim d narodniim je d in -
stvom«. Jugoslavensiki .integnalni nacionailni unitarizam dobio je da/kle
tih dana s v o je o zako n jen je, ali i svoje veom a problem aticke ofdći'jelnc
pristaliice d pobomilke.
Posebnim Zakonom od 31. ja n u a ra 1929. osnovan je Vrhovni zako-
nodavni savjet i K om isija stručnjaka pri M inistarstvu pravde sa za-
datkom priprem e zakonodavstva. T im putem razradeno je vdliko
mnoštvo zakonsikih nacrta, uredaba ii sl., i to ne samo 's pod ru čja držav-
nog organizacionog prava . Zakonom »o Državnom sudu za zastilu dr-
žave« (od 8. ja n u a ra 1929.) obrazovan je ovaj posebni sudski organ,
kojii je od svog osnutka sve do s*loma stare Jugosilavdje bio za državne
vnhove K ra lje v in e Ju g o sla v ije narooiito sredstvo za sudske progone p.r-
venstveno 'komumd'sta, zatim i federalista. Krivični zakonik od 27. ja -
nuara 1929. tne samo da je um ficirao dotle partiikularisit.ičko ma’teri'jalino
kriiviiično pravo u diržavi, nego je istovremeno pravno reigulirao d o&fcru
krivičnopravmu zaštitu režima naisuprot svima »ainifcidržavmima«. S pod-
ru čja imovi'ns'kog p rava dsticali su se narooi'to zakoni o proivnom reg u li-
ra n ju zemiljiiišndh odnosa: Zaikon »o zemlj'i'šnjiim knjigam a« (od 18. m a-
ja 1930.) zatirn »o .unutrašnjem u'ređenju, osnivanju i is.piravljianij/u ze-
mljiišnih knjiiga« (od b to g a dana) d Zaikon »o zeanlj'išnoknjižndm diioba-
ma, otpisim a i p rip b k n a« od 31 decem bra 1930., 'kao d Zaikon »o itiapi-
jam a«, te 'dr. S podruČja fczv. priocesuailniog iprava o b ja v ije n je ndz za-
konodavniih a'kaiba, 'kao Z akon ;»o sudsikom poistupku u girađansikiim stva-
nima« (od 13. ju la 1929.), K rivični positupndik (od 16. februara 1929.) i 'dr.

14
 P O L I T I Ć K E S T R A N K E PRE MA Š E S T O J A N U A R S K O J
DIKTATURi

/Činjenice pokazuju, da je s malim izuzecima buržoazija Šestojanu ar-

sku proklam aciju uglavnom dočekala bez nekog vidnog negodovanja
Poneki buržoasko-demokratski parlam entarci, kao što je bio na pr. Z ju b a
Q avidoyić i neki drugi pozitivniji građanski političari, nisu mogli bit'i
zadovoljni s tom proklam acijom . A li oni je nisu u prvi mah ni vidno osu-
divali kao držaivni udar - što je u istvairi Šestojainua/rska prokLamacija
zaista ti(bila. Pnetežni dio građajisikiih poilitičara nalaziio je , da je ta pro-
k lam acija bila kao neka - »logioka posljediica razviitka dotad ašnjih potli-
tičkih događ aja«, kako se to govorilo u radikalskim redovima, za koje
se držalo da su bliži dvoru. I drugi gnađansiki ipoiitičari biili su sklo'niji
m išljen ju , da je ta k raljev a proklaimaoija zaiista neko - »tražen je izlaža ~
iz situ acije«, a dvorskoj kam arili najbliži političari n astojali su već
prvih .dana iza te p roklam acijc da se istaiknu ikao pobom ici novog re-
žima. P rok lam acija je zatekla buržoaziju dezorijentiranu, te su građ an-
ski političari, i oni oko ran ije vlade, kao i oni u opoziciji, priželjkivali
»rasplet krize« prema vlastitim političkim interesima..
Z anim ljivo je na pr. na k o ji je način do'čekao tu kraljevu proiklaima-
c iju V ladim ir Maček. k o ji je oosiiie ubi istva Stiepaina Radića-od stranc
poslanioko'g ktuba bio rzabran za pred'sjedinilika te stranke a luijieidno
za predšjedm ka Seliaćko-dem okratške koaliciie (ovd je uz iSvetozara
Pri'bičeviića). N a glas o k ra ljev o j proklam aciji diktature VJad. M aček
je za šttampu dao ovu izja'vu:
»K ak vidiite, la jb ek je raskopčan. Vidavdanski U stav, k o ji je preiko
sedam godina tištio hrvatski narod, &ruišen je . Srušen j e ne samo u
sv ijesti naroda rjiešenjem n j. vel. k ra lja , nego i fa'ktično.
Posve sam siguran za slogu, zrelost, a prema tomu i jaJkost hrvat-
skog naroda, te oibzirom na veiiku mudrosit n j. ved. k r a lja nadam
se, da će nam uspjeti ostvariti ideal 'hrvatsskog riaCroda: da Hirval
bude gospodar u svojoj slobodnoj H rvatsk oj«. (J. H orvat, cit. str.
452).
Nezavisno od toga, što t a j prvak jed n e veliike poLitičke sit'ranlke, ikao
što je 'tada biila H SS, govori o Ustavu kao »lajbeku «, k o ji je »raislkiap-
čan«, ovdje je bila upadljiva naivnost toga političara, kako on predviđa
daljii raisplet siituacije nakan ite praklam acije. Po njegavu m 'isljenju izila-
ziilo bi, da će se »laj'beik« sada d ru kčije »zaikopčati«. M aček j.e d atle već
sigurno im ao priii'ke, da u vlasti'tim stranačkim krugovim a ču je o apso-
•lutisitičkim pretenizijama k ra lia Aileksandra (s obzirom na r a n ije g la-
sove o tzv. »tajn im silam a« i silično), te je m agao d a uoči ipraivu sadržainu
k raljev e upornosti oko podržavanja centralističkog'političkog kursa. ,M e-
đutim, prema nekim znakovima i po njegov oj p red n jo j izjav i izgledalo
je , kao 'da ba k ra ij A leksandar ulkiinuo oentraiLis'fciaki V'iidiavidiainislki usftav
valjida samo zajto, da hrvafcsikiim federaiiistiima otko vodisitvia H S S -a pfrruži
mogućnasifci, da se domognu kLjučnih ekanomsikih i poLiitiičkih poziiaij'a
u Hrvatsikoj, g d je bi 'oni fcada biLi gospadari. N o ubrzo se i na o v o j

15
sfcran/i uvaidjela ta za/bl'uda, -te še isve jace sfcailo ispoil'ja'vaifci ogončeinje
i tog -dijeLa opozicije.
R azočaran je kapitalističkih elem enata oko vodstva H SS išlo je upo-
redo sa sve jačom akcijom jed ne m alobrojne, ali već tada vrlo aktivne
grupice hrvatskih separatista, koji su ubrzo poslije Šestojanuarske pro-
k lam acije počeli da se sve ja č e grupišu. V lada je (10. m arta 1929.)
raspustila velikohrvatsku političku organižaciju »H anao« (a istovre-
meno i »O rjunu« i »Srnao«), ali su njezini pripadnici produžili svoje
d jelo v a n je protiv Ju g o slav ije, a produžili agitovati za uspostavu »ne-
zavisne držaive Hrvatsike«. S tim m alim brojem veliikio'hirvatskih setpaira-
tistiakih el'emenata rukovoidi'O je iiz ii,noistrainsitva (iz Mađairsike a Auistinije,
a kasnije ii Ita lije ) bivš.i zastupnlik s His(te firanikovačlke »Oiislte strainke
prava« A nte Pavelić, kasniji ustaški »poglavnik«; izašavši legalnim pu-
tem iz zem lje >u inos'trainiS'tvo, on je uz podršku nekih auistirijskih, te m a-
darsiki'h i 'taiiiijanskih realkcionarnih ikmgoiva ipočeo organiziiirati sv oje
»us'tašitvo«. Iz ite je sredine uisilijediio niz raHičifcih isipada piroltiiv režima,
a m j esitimično je dolazi'lo i do n apad aja na neke i'sitaknutije režimske
Iju d e; talko je na pr. (22. m arta 1929.) ubijen u Zagrebu kradjev pouz-
dainiik T o n i Schlegel, direktor »Juigoštamipe«, a pofckraj te godtine oitlkri-
vena je i jed n a grupa v.eli'kobrvatskih separa'bista, k o ji su piripremali
atenfcate n a 'saobraćajna sredsitva i ubojstvo .režimskih 'ljudi. T im povo-
dom je 4 ja n u a ra 1930. uhapšen s većim brojem okriv ljen ih i V ladim ir
M aček, te je d'stom 14. ju n a 1930. piušten ma siloboidiu ii fco ipo piresudi D r-
žavnog suda za zaštitu države, dok je više optuženika (kasnije neki
ustaše) tada osuđeno na višegodišnju robiju. M ačekov povratak u Z a-
greb dao je povoda novim p'rot'ivrežimsikim demoniStraiaij ama (u Z a -
grebu >i 'dmgim ndkim mjestinna po H rvatskoj, DiaJlmaciji i t. d.), na
k o je je vilaist međutim oštro reagirala. ,
Vilaida genenala Ži'vkovića istupala je bez mnoigo obzira i protiv diru-
gih opoziiioionara. Z a raju <su svi omi više iii m a n je bila - »anlfciidržaivini«.
Oštrinu generalske vlade uz ostale iskusio je i predsjednik Sam ostalne
demokratsike stranke, Svetozar Pribićević. V a ljd a je jed a n od najtežilh
udaraca centnalističko- m onarhijskom režimu k ra ija Aieksandira biio
svojedobno (od jeseni 1927) u tome da mu je njegov n a jo štriji bra-
niifcelj iprešao u probivnioki tabor i počeo odluono da razobliču je «vidov-
damsku deanokraciju«. Z ato je diktabura među prviiima udarii'la baš ina
ntjega. P.rema jednom saopoemju službene ag en cije »A vala« od 20. m a ja
1929. Svebozar Pribićević je bio »'Oitpremljen« 18. m a ja te goidine u selo
Brus kod Kruševca. Ja v lje n o je kasnije, da je on tamo interniran. Prem a
njegoviLm ikasmijim zapi'siima (u d jelu »Dilktatura k r a lja Aileksandra«,
koje je 1933. na francuskom objavio u em igraciji, u Parizu) nad n jim
je tom prilikom vršeno očito šikan iran je, a kada se teže razbolio, je d v a
ga je vlada (na molbu predsjednika vlade Čehoslovačke republike,
Eduarda Beneša) pustila da radi lije č e n ja otputuje u inostranstvo. M alo
kasnije Pribićević je u em igraciji i umro ostavivši svojim političkim pri-
stalicam a kao baštinu - duboku mržnju prema despotskom režimu k r a lja
A le k sa n d ra .,

16
 P R O G O N I K O M U N I S T A ZA
ŠESTOJANUARSKE DIKTATURE

jA'lii svii ti i tinLgii ipmgomii girađaansJkih oipozLciianara zaostajaili su s po

svom op®egu ii po sv o jo j suirovos-ti iza ooi'ih, ikoje j c generatlsjka vlalda
sad razviila proitiv 'komumiiista. On’i siu i sad a fojli ii oistaili ».netpinijat'eJlji
bvroj jedam« režiama u K raljev in i SH S. Stoga je Žiivkovićeva vlaida od
prviifo dana ove dii'ktaiture poduizela pndtiv 'kiamaiiniiSta veoma O&fcre mjiere
sa oiJjem , da komaono uništi tog svoig opasmiofg ipnotivmiika.; Z a te diikta-
tuire biile su zaforainjeme sve podiibičke stramke, i vJada je foudmo paizifla da
se me ofonovi njiifoova djelaitnost, k o ja bi m a koliiko ometa'la polliitiiiku
kaimćuri'le ma čelu s gemerailom Živkovićem.jALi sve proitivmjere, k o je je
ta vlada provodiiilia protiv građamsikifo politbičikjih stramaka, p a i omifo iz
ra n ije opozicije, izgledale su folage prema omiiima, koje je ta vilast podu-
zimaila »da iskori jemi komumzatm« - kaJoo se tada u tam državmim vrho-
vima goivorislo. Talkva goiriiivost u progOnu ikomumista mije, međutim,
biila malkaikva movosit. A'li u u vjetim a otvoireme idi'kttature prisla je Živko-
vićeva v lad a meofouzdamom ii meograrni/čenom iguišenlju svega omoiga, sto ju
je ma 'koilaiko ipodisjećalo' ma 'zaforamjemu R P J . U periodu obvoireme rno-
narho-diktature prem a nepotpunim podacim a u Ju g o sla v iji po zatvo-
rim a (s hapšenjem komunista u vezi) poubijano je oko 400 lju d i, a Sucl
za ‘z aštitu države osiudio je preiko 1500 optužemiih po Zaikomu o zaštiti
diržave, 'dolk je u beograidskoj »Glaivnjaoi« i ipo drugim zatvorliinia u
državi foiilo zaitvoremo i na irazne naoime zl'Oisibavlj ano više hiiljada »su-
mmjivifo«. U riazdofolju od 1929. do 1931. poubijamo je mmogo olamova
CK K P J i druffifo komumiiisitićkifo prvaika, a mapose - Đuro Đaković, P a ja
M arganović, Jo'siip Defoeljak, Ri'sto Sam ardžić, B,racan Bracamoviić, Pero
Popoviić-Aga, M ijo O reški i dir. Polioijski oirgami su odmah po o b jav i
Šestojanuarske 'diikbatu're otpočeli pravu foajku na komuniste i na sve
one, k o ji su m a koliko bili sum njivi, da s komunistima održavaju bilo
kakve veze.
V id jelo se, da nosioci Šestojanuarske diktature gledaju u kom unisti-
ma svoje n ajo p asn ije protivnike. V last n ije sakrivala težniu, koliko jo j
je bilo stalo do toga, da se oslobodi ovog n ep rija trlin . V cć od prvih
dana tog otvorenog diktatorskog režima n aređ ivali su vrhovi K r a lje -
vine Ju g o slav ije svojim podređenim organim a, neka protiv kom u n ist'
p rim jen ju ju n a jo štrije m jere i pravu bezobzirnost. Preporučujući poli-
c iji naročitu budnost prema »komunističkoj opasnosti« tako je na pr.
O d jeljem je za državnu bezbjedmost u Beogradu jednim svoj'iim aiktom iz
tih dana (akt pov. br. 1601 od 21. ja n u a ra 1929.) upozoravalo:

»... Im am o ofoavještenje da 'komuniiis,ti i d.rugi partiski 'ljj'udi, ko'j'itma

je u novom stan ju oinemogućeno javnio iparfcisiko d elovan je i agito-
vamije, šalj.u u mafrod sv o je Iju d e da 'taj,no raide p jotiv režama kao
agenJti oisiiguravaj'UĆifo drušitava, trgovački putmioi, prodavici š'ivaćih
m ašina ...« (Inst. za hist. drž. i prava, Z gb).

2 JU G O SLA V IJA IZMF.ĐU DVA RATA II 17

 ViLast je posvuda tragala za ko'muin/Lsitima ;i ina isviina je stramama ona
viidjiela nj'ih, napose u s'tiraniiim iposijetiioiciimia uairoič'iitio mamj'iih mjetsia, u
slioiboidioauminiijlim ikrit'ifčairiima notvoig po'Liitiek'o'g ®tainja, u sstudenitslkiim iiS'tu-
pim a proitiv poiUci jslkoig priifcis.ka, u neodobravanju monairhioidii'kjtatoirsikiih
m jera ii ssbcno.
, Sam a K P J poceila se mieđutiim p o slije svog IV . kongres.a (održa/nog
oktobra 1928. u Dre®deniu) .tek opoiraviljati od Svojiiih 'silahositi, k o je su
izazvale dotadašnje frakcionaške borbe unutar p artije. Prem a podaci-
ma, k o ji su iznesenii na V . ikomgiresu K P J bilo je u to v rijem e u partfciji
tek oko 3500 članiova, a približno isfco toliko i u S K O J-u , te oko 20.000
člainova u fczv. »inezaivtisnim sm'diikafcima«, koj:i su b ili po'd komtrolom 'i
u tje ca je m p artije. (M aterijall sa V . kongresa K P J, cit. izd., str. 41.)
Brojno, dakle, n ije K P J p red stavljala tako veliku snagu prema tada-
rijem državnom aparatu, kojim su raspolagali državni vrhovi Šestoja-
nuarske diktature^. A li ovd je je potrebno ukazati i na činjenicu , da je
K P J i u takvim prilikam a vršila ja k i u tjecaj na sve veći broj napred-
nih, slobođoumnih Ijudi po gradu i na selu, tc da to vladi n ije ostajalo
nepoznato. Z ato je Živkovićeva vlada poduzimala sve, što je po n jezi-
nom očekivanju imalo razbiti i konačno likvidirati partiju ., O tome se
u uvodnom, političkom referatu na spomenutom V. kongresu K P J iznosi
među ostalim :
• »... Monarhofiašiistiička idiilktatura, proglašena 6. jamuasna 1929. go-
d.ine, mašla je K P J u početfcu mjeme komsoli'da'oije, koija je aš'la vmlo
sporo. Frak cijsk e borbe omogućile su režimu, da u to v rijem e ima
u pa'nfciji čiitav m z sviojiih provokaitora ii šipijuma... pomoću k o jih je
on znao sve š'fco se u panti'j'i događalo. a pomoću k o jih je već p rije,
to je s t jo š 1928. godine, poČeo hapsiti uglavnom one drugove, koji
su priprem ali likvidaciju obiju fra k cija u vrhovima p artije. T i su
provokatori omogućili 192 9 .-1 9 3 0 . i 1931. godine generalu Petru
Zivkoviću, da 'pobije preko stotimm n a jv jern ij'ih članova panfcije i
člano'va komuniističike O'mladime, a da oko blija'du baei u za'bvore
i na dugogodišnj'U ro'bijiu ...« (cit. zbornilk, str. 39).
N ajteži udar zadesio je u to vnijeme Komumiističksu 'panbiju Jugoola-
v ije 'Uimorstvom mjemog organiza'Ciionog sekretaira Duire Đ akovića i se-
kretara »Crvene pomoći« N ikole H ećim ovića (25. aprila 1929.). U h a jci,
koju je p o licija organizirala protiv komunista pohapšeno je aprila
1929. više lju d i, a među n jim a Đuro Đaković i N ikola H ećim ović.
O čigledno, prema već utvrđenom planu p olicija je iz Z agreba 24.
aprila 1929. stražarno otprem ila Đakovića i H ećim ovića prem a au strij-
skoj granici. Sutradan (25. aprila) Đaković i H ećimović su ubijeni kraj
jugoslavensko-austrijske granice, kod slovenskog sela_Sveti Duh blizu
Oštrog V rha. Z agrebačka p o licija je tek 29. aprila 1929. o b jav ila, da
su »Đuro Đaković i N ikola H ećim ović ubijeni prilikom pokušaja b je g -
stva«. M eđutim , već tada je bilo poznato, da su Đ akovića i H ećim ovića
ubili sami n jih ovi policijski sprovodnici. Komunisti su jo š tih godina
Šestojanuarske diktature žigosali ovo policijsko umorstvo, o kojem u su

18
se tek ovih godina saznale sve pojedinosti. Z nalo se n tp riie. da sp D a -
kovića i H ećim ovića ubila dva žandarm a, M ilan Brkić i N ikola A ra lica.
Slu čajn o je , međutim, 1950. otkriven u Vršcu bivši žandarm 'Nikola
A ralica, koji je po uhapšenju priznao to djelo, a na suđenju 13. m aja
1950. uz ostalo kazao i slijed eće:

»... A prila 1929. godiine, ikaida se doigodiilo .poanen'ulto nbfijBitvo, bio

sam na sLužbi u zagreibačikioim žanidarmeriisikoim putku u čimu ka-
plara. Jed n o veče došao je 'koid m ene kaplar Mi'lan B rk ić i s,aio(pštio
m i da sam određen da 'suitira izju tra ideim s n j’im. u ,paitiroilu. O b ja -
snio mi je , ,da su 'pohvatani neikii komuniisti, kojii su oistaiviiili neki
m aterijal na a'ustriijskoij graniiei i da trdba s n jim a da pođeimo da
promađemo ta j m aterijail.
Sutra uju'tro pošao sam sa Bnkićem ikod komaindira pukovis’ke
straže, ikoji nam je predao dva zatvoireniiika vezana jednoig za dnu-
gog, sa koj'ima smo imaiii poci n a gtrainicu. Odatle smo odmaih otišli
na ma'riborsiki voiz. U Mari'boiru kod meke cairiinanniice sačekao nas
je je d a n civiil, č ije ime ne zmaim, od oko 25 goidima sitarosti, koiga je
Birkiić misilim od iramiije po'zinavao, pa je d m ene s njiittn upoznao. 'Njiih
dvojii’c a su se odvojjiii i mešito iraizgovaral’i, a ja sam ostao sa zaitvo-
reniicima.
Jo š za v rijem e putovamja u vo,zu raizgovarao sam sa zaftvorenici-
ma ko su i šta su, i odalkle su ;roidiom, šito isu m i d rek ii. B rk ić mii mi'je
uopšte govoirio ko su oirii ii šta su, sem ida su komunisti.
čLta'vog itoga dama do 'usveče 'bili smio ma teremu. N e bih mogao
znati kuda smo sve iprošli, pošito mi t a j teren mije bio poznat. Brkić
j e iišao na čelu, za njiim uhapšenlici, a pozaidi siaim bio ja . V ođu puta
nism o im aii, samo se B rk ić v d o često dmjteresovao koid seljalka, gde
se malazii gramica, pa su miu omi i pokazivaili.
U veče, pošto se već 'smrač'i'lo, Brlkić je ireikao da se vraćam o u
Mariibor, u fco,m pravcu smo i pošii, mo usiput smo svraitilii u jednu
kafamu na putu iizmeđu Mairiboira i Svetag Duha, gde smo se zadr-
žaili da prenoćimo.
T a d a m i je Brkić saopštio pired tom kafamo'm, da ovi uhapšenici
rne simeju d,a se vrate u Zaigrefo ii da ih 'imamo nas dvoj ica pobliti.
oadme da je kom andir inaredio d a će 'afco se omi vrate, nama. otići
glava. Do tog mo'niemta 'uopš'te misam znao c ilj našeg putovamja,
■odno'sno misilio sam da se zaisita radi o prcmailaženju pomenutog
m aterija'la. B rk ić mi je i'zložio iplan za sutra, to je s t da ćemo opet
poći prema gramici, navodmo da tražimo m a terija l i kad dođemo
n a zgo’dno mesto do sarne granice, pofoićemo 'ih pod molbivacijom
ipoikušaja begstva preko igranice.
Sutradam smo otišii u žamidairmeris'ku staniiou Sveti Duh, gde smo
se zaidržali Lzvesno vreme, ,pa niam je komandi'r stamiice daio jeidnog
'kaplara, k o ji mas je odveo pirema gran'ici i pokazao nam kuida pro-
lazi gramiica, p a se vr-atio u stanicu, a m i srao mastaviii prem a gra-

19
 nioi, giđe sm o oiko tni isata ipoisle podme iizvirš'i'li uibistvo Đakovdća i
Hećiumovića.
Sam o ubistvo odigralo se ovako: kada smo došli u jednu šumicu
na sam oj granici, Brkić k o ji je do tada išao napred, izostao je iza
hapšenika, a j a sam išao iza n je g a na nekoliko koraka i prom atrao
granicu , k o ja je bila sasvim blizu na oko 20 m etara.
U jednoon nKKmenitu B rkić je viiiknuo ma uhapšemilke »beži!«, ali
j e jeidam od mjih oidgovoiriio »ineću da. bežim« ili neSto toime silićno,
ma što je Brlkić oipaliio u Đ akovića ii vi'fenuo mieni da ipiuioam, te sam
j a opaiLio j edan meta'k u Hećimioviića.. Brikić je opalliio jo š 2 -3
metika, pa isimo se skloiniLi 2 0 -3 0 m etara n'iže odatle. Brikiić se zaitim
vratio i skinuo ubijenim a lance s ruku, pa smo odm ah otišli za
Madilbor i odiatle prvim voizom za Zagreb.
P o doLaislku u puik irapofrtLnaLi smo dežunnoim podofi'aiiru, d a smo
se vnaibidii 'iiz ipatnole i otiišli n a spavainje ...« (D ragan Mankovlić (i L ju -
brša Rjiisitović, »Pred /nepniiznatbiim sudam«, izd. »K ulture«, Beoigiraid-
Zagireb, 1959., str. 2 6 3 -2 6 5 ).

Posilije itog umiarstva jo š su ®e viiše zaoštrili progonii komumuisita. U če-

staile su 'dnasbiione mijere iprotiiv nijlih, te je uz druge 17. auigiusta 1929.
u b ijen u beagradskom zatvonu d P a ja M arganović čla n C K K P J i sdkire-
tar S K O J-a .; 0 'tadašnjiim policijslkim iprogoniiima iktomunis'ta pkaLa j e na
svoj naoin ii građanska štampa. T a k o je n a pr. ibeogradski dmevmdk »Po-
Litilka« 31. jiulla 1929. br. 7629, str. 1, 2 o-vako opiisao polioijsku aikcdju
protivu komfuniista u Samobonu:

»... Sad a ®e mogu objavdti i pojeiddinioisti o ipogiibijd komiundsita u Sa-

m bbaru, o čemu se dsipocetka u 'interesu distbraige aniomalo ouitati.
N edavno zagrebaćka ipoLicija ušLa je u tra g mekim listaknuibim ko-
munistiana d izv.nš’ila v eći b ro j hapšenja. M eđu ostaldm uhapšem je
i iz.vesmi <dr. Levii, o kom e j e već u stampi jiavljeno. N a osnovu
raznih hairtija d splisa iislednioi su mogli zalkljiučitd da se cemitmailmi
'komiitđt kojd drži sve ove konoe inadazi megde u mieposrednoj bldizini
Z agraba. Z a to je u tom smislu i povedeno traga/nje ...
... Z agrebačka p o licija poslala je nekoliko sv ojih n a jb o ljih Ijudi
da ipovedu liistragu i otkniju, ako j e moguće, ovo tajamstvemo gneždo.
Izg;I edalLo je , da će posao bilti tešiko okončan usipehom, je r su komu-
rristi um eli dobro d a zaanetnu sv o je tmagove...
U 2 i po Časa p© pomoei pošao je liz Zaigreba veLilki pollidijslki
aubomobiil tsa četnnaesit medara i diva autoanobiila sa vdše či'novmiiika i
detaktfiva. Ova povomka stigla je tamo (t. j. u SaimiobOr, primijedba
aultora) bko 4 sata 'izjutra ...
U osvit ’dana poddeajoi ®u već billd opfeoLil'i ovu 'kuou (t. j . za k o ju
su saznalLi d a »u mjoj sitanuju koonunds-ti, pnimj. aiuibora). Razmestdlli
su se 'po šuimdci li voćmjaku. Usned •tiš'ine ikoja je vlaidala oko kiuće,
čuo se ta d a jed an glas. Tio je jedam od poliioajaica pozivaJo uikfuićane
ma predaju . U tiisto vmeme odjdkinuo je d hitac iz revoilvera ...

2 0
 Kxwnruimisti, zbog ikofjih je i p ra v ljen a oeila <wa u-zbuina, damiH su
ipoine 'revOlvere. Svaikalko da iih je važain naizl'O'g pmimoiravaoi d a se
ne odaaovu ipoiziviu n a predajiu, nego d a prim e borbu n a ždvot i
simrit. Gtvoirili su vaifcnu svojiiih irevoilvena n a poilioajce, psova'Ii d do-
vlikiivalii d a se neće pireidafti do zaldnje ikaipi ikarvi ...
Na'jzaid piucanje iiz sobe je .prestailo ii ipoddcisJd organd m ogli su da
se ipoipmi gore. Nisu biili jo s mačiisto d a i i je koimuindsitiima nestalo
anuiniicdje, il!i su poginu'li, dili je samo neka iprevara.
O bazrivo su u-šli n sobu. Međufcim vddelii su na podu sva t r i ko-
mun'ista mirtva, od kojih jed an sa obem a rukam a probijenijm od
m etka i »a grudim a k o je su im ale mnogo .rana. U sobi j e foillo sve
irazbaoano. Kreveiti iprevmuiti, sfcoiLice, stoilovi i dnugi namieštaj na
gotmii'li, n a sve strane Jokve krvd ...«

Ovaij prdlkaz fcoiga doigađaja raizotkriva telk d jelom ičnu isifriinu. U totme
opisu nem a govora o načinu kako je zagrebaioka polioija doznala, gd je
sitaimi/ju 'iilega'lci, sekretar C K S K O J-a Janlko M išić d n jeg o v i druiglotvii.
Ni’š ta niije rečeno o p o lk ijsk o j torturi, k o ja je preithodno silomilla neke
mhaipšene »ljude i nagnala ih da po'liioiji o tk riju to skilonište. Ndje ovd je
niš'ta irečeno, kako je poildcija postupiila prdje negO' što je otvonida vaftru
na feuiću 5 kako se ikasnije p o n ijela iprema oniima, k o je j e naJkon oklrSaija
našla u to j kući. A li i takav izvještaj pokazuje, kako je p o lic ija u tim
danim a postupala protiv komunista, da su naim e organi vlasti na ko-
muniste gledali kao na d iv lja č, protiv k o je su b ila dozvoljena sva ras-
položiva sredstva.
Beaoibzii'mo proganjianje komuniista od sifcraine vlaisfci, prim jenia sivajfeo-
vrsniih drasti'čnith mjeria ptrotbiv n jih , upoirno i 'suirovo z'lositavljanje svlih,
'kojii su vlasti m a 'koil'iiko bilii sutmnjiivi zibog k'omiuniiizma, osjefciilo se unu-
fcar K P J. Poilioiija j e usipjela d a raizibije m noge pairttiijsike grupe 'i 'dia prvdh
m jeseoi Šesfcojaniuairslke diktarture priiguši organizliranu i siiistemaitsku po-
liitiaku aikciju ikomuniiista u većem opsiegu./-Slabljeniju ipartije u itakviim
priil'ilkama pridonosille su i unuifcrašnije prililfce u sattnioj KPJ./Novio rulko-
vodstvo K P J na čelu sa sekretarom Đurom M artinovićem prešlo j c u
inoistranisfcvo - » g d je su se naBtaiviile fraikcijiske botrfbe i i'Zgubiila svaka
veza sa 'zemljom«J (»V . kongres Kojmutilsfci'cke ipasrti/j'e Juigosilaiviije«, oifc.
iiad., Sbr. 39).
cO tađa se iztnova raizvija grupaštvo i K P J sve to više sla b b N o uisiprtkos
fcom viiidnom op ad anju p a rtije novo rukovoidstvo uizima kuirs n a oirmani
ustanalk profciv diktafcure, što dovodi do inovi<h b ro jn ih žrttava dz redova
K P J. Dikrtaifcuira j e uspjetla d a raizbfcje m noge iparttijske oirgamisziaaije. O
fcim prililkama dsrtaiknuifco je na IV . zemailjsikoj koniferenciiji K P J (otdniža-
n o j deoem bra 1934. u Ljubljamd) uiz ostailo d ovo:

»... Komuniističlka pairtiija j e jedima partiija, k o ja je od prvog dana

V'elikosirpske voijno-'fa'š'isrti'čke diiktaibure 'voddla proifciv n je henoijsiku
borbu. Sve olsitaile 'stranike: gradanske, •s'iitmioburžioaske, sel'j'aičke i n a-

21
 cionalnosjiorazum aške, a također i socijal-dem okratska, uzmakle
su i sramno kapitulirale.
K om p artija vodila je u 1 9 2 9 .-1 9 3 1 . revolucionarnu borbu protiv
viojno-faši'stičke diiktatuire po djenoi m jivećih i n ajtežih žritaiva. T u
borbu iznio je partijski kaidajr u zemiljli na svojiim ipleoiima. Redovii
p a r tije bili isu desetkovami, a vcliiki diio -njeniih funkci'Oinera mućki
'Ubijen ili pos'iat na dug'og.oidiŠinijiu 'robiju. U tolkiu >te herojslke borbe.
u slijeđ pogrešaka p artije a naročito njenih vođstava u to vrijem e.
teroru vojno-ffašistieke idL'kbatuire uisipjelo je da privrem eno oingana-
zaoiono razbije većinu n a j vaižnlij-iih pairtorgan,rzaeij a . U tje c a j i aiuifco-
ritet parfcije među m asam a silno je iporas>fcao, al:i injiena aikciona
spoisoibnost uslijed ra z b ija n ja većime najvaižnijii'h partoinganiizaicija.
biila je znatno oslabljema ...« (»Odlu'ka o <izvješfcaju C K ti zaid'aćaima
parbije« sa IV . zem aljske kiomlferencije K P J, obja'vlj. u »Isfcori'jslkoim
arhivu K P J« , tom II., cit. izd., str. 232).

Govoireći o iskustvu 'iz tih d an a borbe s apsoluti'stičkim režimoim ikaže

se u istoj Odluci (»Ostale ipouike iz 1929.-1931.«) sMjedeće:

»B'ilo bi iz osnova pogrešno liizjednačavati razibijanje maijvažniljiih

partorganizacija 1 929.-1 9 3 1 . godine sa razb ijan jem K P J 1920.-
1921. i to iz ovih razloga: 1. proces b oljšev izacije K P J je u tom
međuvremenu otišao relaitivmo viillo daleko. Piarfcija je već liimiala u
osnovi ipravilnu političkiu Mdiju po svim najivažnijim ipiltanijima
klasne borbe u Jugoslavijii; 2. <partorganizacije su 1929.—1931. razbi-
je n e u žestokoj borbi (podvuičeno u orjginalu, prim j. a'ultora) pod
udaroim a zvjerskog terora vojno-fašistioke diktatur'e, dolk je 1920.
ipartija dezorganizirana prvim uidaroima »Obznane« bez b o rb e (pod-
vučeno u ociginaiu, p rim j. autora) i poziva anasa na boirbu; 3. u
1929.-1931. u p artiji je p ostojao znatan kadar iproiletersikiih dleme-
naita, ikoji su samii počeli voditi glavnu rije č u živoifcu partorgamiza-
c ija i na svojim leđima ian ijeli žestoiku borbu pro'tiv vojno-faš'istič-
ke d'i'ktature; 4. upravo blagod areći isvim oviim m om entim a uitjecaj
K P J je u masam a iposMje 1 9 2 9 .-1 9 3 1 . -u ognommoj m jeri porastao.
dok je p oslije 1920.-1921. oipao ...« (isto, str. 237).

P o tk raj tog otvorenog apsoil'Uitiistićkog režima zamro j e goitovo u cijelo j

zemljii partijiski život, je r je sav viši ikadar K P J bio iilli 'piobijen .iM na
robijii li'li je emi'griirao (Poliitički re fe ra t na V. ko'mgresu K P J, TnatenijaM
sa V . 'komgresa K P J, ci't. izidainje, isbr. 43). No usiprkos čitavom raagira-
naitom 'teroru v'lasti, i pored umuitrašnjiih firakciomaišfci’h trv en ja , iiipak se
K P J i u tadanj.im priii'kama održala. Ona je u badanji'm uvjeitim a pre-
tri>jela veoma teške gubitke, podniijela je mnoge osjetne udarce, aU ge-
neraikka vlada sa čiitavim svOjim ipoMoiijskim apanatom n ije u spjela
likvidirati ovog .najodLuonijeg protivnSilka toga režima.

90
 KARAKTE&
ŠESTOJANUARSKOG REŽIMA

Razum ljivo je , da je o tomc bilo podvojeno m išlje n je u javnosti

stare Ju g o slav ije. Pobornici Šestojanuarske diktature poklonici monar-
hove ncodgovorne svemoći, kao i službena propaganda toga režima,
davala je o njem u neukusne h v alo sp jev e/ y iast je pokušavala da u na-
rodiraiim m asam a razvije u v je re n je ne sairao o iraeoiphotd'n'oisti, nego i o
sipaisonosnositi te moraarho- di'ktature. S itiim u vezi vlaist je oirgamm'naila
m noge »poklonstvene depuitaci.je«, priipremala man'iifestaoiorae ziborove
'i razilliioite Skupove režimu odaraih eleraienata, te odaitle (kao i u mraogim
drugim, razfliioiitim pri'likama) islala pazdravne telegram e, u kojiima se
knalju Aleksandru =s provddnom devotraošću »zaihvalijiivalo n a nijegovom
spasonosnom iradu«, toga vlad ara, k o ji je insiistirao raa 'provederaju »aim-
p u tacije« raazivalo se - »vi'teškiim krailjem ujedirai'teljem« i tome slliiarap,
N a 'drugoj m eđutim strani, u redovim a igrađanske oipoiziioije, a namodito
u federalistić'kim kruigovima »prečansk'ilh« k ra je v a proinoisiiiliO' se drugo
m išlje n je i iiSticao se druikćiji isud o to j vladavinii 'k ra lja Aldksaradra.
, M aoekova zaburaa o ispomerautom »raskopčaraom laj'beku« uibrzo se raz-
ISiife' pred »tvanndiscir ipoliiiciijiskog režim a na čelu s je'dniim geraeralom,
iza kojeg je stajao autokratski raspoloženi, k ra jn je bezobziran kralj
A.Ieksandary FederaLiistički »prečanski« elemeniti u'brzo su osjeftidi svu
suravost režiima, u k o jo j su državrai vrhovi ipoiliicijii oistaVi'li »oitvorene
ruke« kod progona 'po'liticki'h iprotivraiika. N a itoj sitranii o karaikitieiru ovog
režihma raiije biiilo suminje - rajiiima su oirajenice razotkrivaie pravi karak-
ter tog režim a i razabiliičavaili iga kao policijsku drzavu. jVelilkohrvaltsiki
separatistički elementi gledali su u tom režimu osim toga i a rgument za
njiibavu~tez‘U q neophodinosti ddcjiepljienja Hirvaitske qd ostaiklh jragosla-
veniklK žema'Ija. X ^ '^ iđ - T929.~piqč6tel^iailjiaonske 'fašisitičke Vlasbi pri-
hvaitafTražrae opskurne ■emigra.ntie iiz Hrvatske, d a b i ih raa čeilu s Aratom
Pavelićem priprem ali za kasniju njihovu protujugoslavensku, a prooso-
vinsku ak ciju .'
« KanuUiiisti su bi.li otpočetka raa čistu o karaikteru Šes to j arauaras'kog re-
žima. Z a n jih je to m onarhijska sam ovlada i to sja naročiiitiim o b ilježji-
ma. Pobliže o tome rečeno' je raa V . komgresu K P J (1948.), 'kada je u
tada izmesenom Palitičkom referaifcu rečeno slii j ed eće:

»... N e zna se iiz ikoji'h je razlloga tadašmje p artijsk o nukotvodstvo

prozvalo Šestojanuarsku diktaturu »vojno-fašistićkom «. M ožda zbog
toga, što je kralj A leksandar postavio generala P etra Živko-
vića za predsjednilka vlade. A li isvi ostalli miraiiistri biili s:u ipredsifcav-
raici buržoazije; to je biila oibična diilktatura raajreaikcion.amijeg di-
jeila buržoazije, oličema u k r a lju 'kao predsitavrailku te braržoazdije.
Prem a tom e, to je b ila m onarho-fašistička diklatura«. ('Matemiijali
sa V . konigreisa K P J, oit. izdamje, istr. 43).

23
 U itakvoj (Ocjonii .kiainalktera Šestojainuairtfkog irežima i'ma stvainniog osinio-
va. R adi anaitiize kairaktena vladavtoe u 'toime iparioidu pottrebno j e d a se
u naredinom 'izlaganju iosvrnemo na divije sbrane: a) oa ekofnoms.ko-id nu-
Btvanu o&novu Šestojanuarsikog režiima i b) ma neike sipeđfdone onte toga
režilma. Objie i&traine zajiedno d aju ja sa n odgovor na piitanje o ikiairakiteru
toga režim a.

(a ) Ekonom sko-društvena osnova Šestojanuarske diktature

O na je , mazumilj'iivo, biilla !kapiitall’iisiti5ka, ali jie pokaizivala liizvjeisuie oiso-
bitosti, Ikoje su ii itadlanjoij ekoinomioi, .kao li .tottn .paliitiokom nežimiu d a-
vale posebno o b ilje ž je . U tome periodu se naime neposrednije isp oljava
povezanost između tad an je ekonomike i politike.
Svjebstka dkonomsika kriza, k o ja je maročLto od 1929. svie ddbiljie za-
hvatala inajpnijie Sjeidi'mjeine Ameriflke Države, a zati'm stalla sve ito_jače
prožimati i ostali zapadni kapitalisticki _svijet, živo se odražavala i u
ekonomici stare Ju g o slav ije. I ovdje se ta kriza sve to o sje tn ije razvi ja la
narooito s obziTotm .na ipoigoršainje ekomomsikih prilika u omim zemljaima,
s koj.imia j e Kirajevkua Ju g o slav ija limala 'biliže li neposreidinije privredne
veze. T o je dalkle uvjetovailo. 'da je .u veizi s itom ekonomiskoim krizom i u
sta ra j Jugaslla'viiji idoš'lo do teškiih privinednilh poremećaija ma svim a n)je-
z’imiiim 'podruejim a, 'kaiko u .indiustriji, tako li .u poljoprivredi, te dnugitn
g.ranama pr.ivrede. N a području ilrtdustnije <108110 je usilijed toga do za-
tvarainja mdkoil'iko lirtdustrijskih poduzeoa, šbo je za ipočdtmii liindusibrijski
razvoj stare Ju g o sla v ije značilo težak udar n jen oj privredi, a napose
što je usiLijied to g a došlo i do pavećamija b ro ja nezajposilenih radmiika i
namješitertika. U ipo'lijoiprivredi odražavaLa se ekonamska kritza w e to
vi'dinijiim pogaršainjem položaja seljaštv a, k o je su »škane o ijen a« poisite-
pano upropašitavaile, te je na selu sve to ja ć e irasla pauperd'zaeijia d pro-
Ldbarizajćija.
U itakviim su pnilliifeaima kapitalliističfci elemertbi u tad ašn jo lj,Ju g o sla v iji
nastoja'li d a se samii osilobode tešfeiih poS'Ljediica te ferize i ito tako d a sve
nezgodne terete odatle prevale na radni narod. U tom n a sto ja n ju n ije
bilo nikakve razlike između kapitalističkih elemenata, kako onih oko
vlade, tako i onih oko opozicije. Svi su oni uglavnom bili složni i je d in -
stveni u oibrami 'svojliih 'klasnih 'irtteriesa, k o ja se očitovala u miasibojiainju
da s-e 'terebi kriize svale na šiiroke mase. Z ato isu i poslodavoi, ofctuipLjani
oko opozicije, pa i one najogorčen ije, odobravali one m jere vlade, k o je
su donOšene u tome cilju da se od privrednih tegoba koliko je
moguće više oslobode poslodavci i drugi privatnovlasnički slični ele-
menti, a da se tereti ekonomske krize pod raznim izgovorima prevale
na proizvađače, odnosno na široke mase potrošača. Radilo se dakle, o
tome kako da se prebace mnogi takvi tereti na radništvo, seljaštvo i na
nam ještenike.
Uporedo s jtaikvi'm akcijam a olko rješavam ja piitamja ujv e z i s p rivred-
mom Ičri'zbmC 'bas u gadinama~-Seisitoj*k^ ^ d'ikfcaibure sve je ja č e Lžbii-
j aLo Ebrupcionaštvo fcao posebmo obiiljezje 'ta'daihjeiga režiimau^VliaBitoidir&ci

24
su ibaiš u tom inepnilkirtifveinoim ■aptsodutiisbi'Skam iperioiđu fpiregoulH d a se
bogaite ztlooiipotrdblijaivajući diržaivnu vilaist. Miito i koauipioija ;iš>li isu tu
uporedto. Držaivna vlaist u trukaima ibeskruipuiloizni'h ellelmonaJta, ko(jii su
preoteli ne samo monopol vlasti, nego i monopoi privrednih ja č ih pozi-
c ija u zem lji, ta je vlast u uvjetim a Šestojanuarske diktature pružala
široke mogućnosti, da se »ča ršija « bezobzirno bogati n a račun države.
N e polažući za svoje političke i poslovne tran sakcije računa nikome u
državi ta j e klika oko kam arile i tad anjih vlada zgrtala kapitale, te se
pod u vjetim a Šestojanuarske diktature jo š ja č e razvila kao novi sloj u
državi, k o ja je dotle tek postepeno izbijala kao grupa krupnih kapi-
talista okupljenih oko vlasti i koristeći se državnom vlašću. T a »čar-
šijska« klika držeći u rukam a ključne pozicije i državne vlasti i privredc
krenula je d a lje : ona se u c ilju ja č a n ja svog tako stečenog bogatstva
povezivala i sa stranim kapitalom ; ona je tako povećavala svoj kapi-
tal su d jelu ju ći zajedno sa strancim a u kapitalističkoj eksploataciji, koju
su ipri ifcottne zajedini'čki proviodili koini'sbeoi se nekonitroil'iiran'Lm akoijalma
aipsoiliuitjis'tiičike diržavaie vlasti. U uvijetiima Itaikve raiziullarenoisifci već teda
se ipriipremailo elemeufce, 'koj'i će 'kasinije dovesiti do ipunoiga sloma. M ijo
M irković analiziraju ći to stan je s pravom konstatira:

»... Gaspoidarsko rasulo 1930. i 1931. bilo je 'sliika i predzuaik po-

i'itičkog i vojuioig irasula, k o je j e naistupii'lo deset godiim (kaisinlije,
1941 ...« (»Ekoiniomska stnulk'buira Ju|go®laivlije, 19 1 8 .-1 9 4 1 .« , II. ;iiz-
d a n je , 1952., sitr. 31).

b) Specifičnosti toga režim a

Talkva djelaltniosit ovih pniviileigiiraniih elemenaita oko kamamiile i s rnjom

povezanih vlada za Šestojanuarske diktature obilježavala je pored
astaloga ekonom sku osnovu tnga diktato'nskog režim a. I to ‘j e uza svu
speciifieniOsit vezanu za tu -diktaituru, ovdje predsttavljailio jednu oid kanak-
tenisiti'čnositi poSltepene fašizaioije stare Juigasilarv.i'je, je r je u Itoon peniodu
do ekanom skog i poilsitičkog moinopala u sitanoj Jugosilavii'ji došaio s'loj
im alaca krupnog kapitala povezanik s apsolutističkom vlasti u državi.
£No s itim u vezi razvijale su se još tni ika'raklterisitičine strane ove posite-
pene fašiizaci'je za Šestojam iarske dilktatuire: auito,niitativno'sit idnžavne
vlasbi, anti'parlamentairuzam i toitail'itamoisit držaive. i
Autoritativnost Šestojanuarsikog 'režima ibiila je iizvain spora. V eć sa
proklam acijom ad 6. januaira k ra lj Alelksandair se sltavio iizoad svliju,
kao 'najiVilŠii ii lilslkilijučivd ■no'siilac sve idržavnie vlasti. D aljm ji zalkouodavni
rad a napose sama praksa Šestojanuarske diktature razotkrivali su još
vi'Še ibu sitrami daržavnog žiivota Krailjevioe JugOslavi'je. Krailj, istina,
ruije selbe progl'asiio za vođu, kao Mussaliinii i Hiisbler. A li se o n u sibvari
kao takav isticao po svojim d jelim a, po svoj sv o jo j ta d a n jo j vladavini.
On je ta d a biio majvilši zakotnioidavac: njegova v o lja billa je uzdigmuita na
stepen (nepnilkosn'oveinasti. O n je u svojim inuikama usredotočavao sve

25
fmnlkoije 'državne vlasti, on je ibio iznad svaike vilade i naj'viši faMoir ta -
dairtjega suidstva. Sve j<e njem u bilo beauvjetmo podiređeno, a otn ni kome.
O n je za sve u dnžaivii iknao važiibi ikiaio najivtii&i auibariifcet i -po tam e se vinlo
m'ailo razililkovao od »vođa« u 'falšiisitickiOj Italijii i 'N jom ačkaj. Dovede
li ise 'to 'U vezu sa spomenuitom ekoinoimiskom osno'vio'm Šestojaimiairislke
diktature, tada se s pravom moglo u tome v id jeti elem ente fašizacije u
staroj Ju g o slav iji.
A ntiparlam entorizam , svojstven sviima fašis'bi'čk'iim državajma, bio je
oogiledan za 'staru Ju g o slav iju u ito-m iperiodu. Kira'lj Aleiksamdar n ije
tnpiio nikakve konbrolle .nad isvojom samoviladom. Parllameinait miu ije sme-
titio li zabo ga je 6. janiuara 1929. dao ipo isvojim žaindarmiima ra z ju riti.
I ta je sbrana (iu vezii s gomijim) jedan od znakova spoimenuite fašiizaeije.
T ota litarnost ic u fašističkim sistemima logična osobitost spomenu-
tib 'elemenata takvog 'sistema. »Država je sve!« Fašizam 'ne pozna boir-
žoaisiko-demokratskih g aran cija gradans'kih iprava. I k r a lj A'ldksaindar
je uiki'nuo Viidovdanski ustav, a s nj'im i spom em ita jam stva za ta
prava, je r su mu olna is'metala, onakar i u onako ogra'niiČenioim O'psiegu.
Nqposredni izraz totaliiibarnosti države, 'koja uzima ipod svoj nadizor sve,
fJiredstavljao j e naročiito novelirani Zakon o .zašitiiti države «d 6. jam iara
1929. M oglo ise da'kle 'reći, da se 'i 'ta sitrana faši'zacije u 'iizvjeisnoij mje-ri
iispio'ljavala u Sestojanu'arskoj diktaturi.
Iz svega, što je navedeno, može se zaključiiti osnoivanast nazara, da je
u Sestojanuarskoj dliifctaturi bilo elem enata faši'zaiciije. U tom .poigiledu
cma ;se osjetno razlilkovala od režima u fašisltičikoj Itail'ijii ii naeistiičikoj
N jem ačkoj, a napose treba dodati, da se ti elem enti fašizacije nisu
ovd'je razvili u onakvoj m je ri, 'kao što je do itoga došlo u ovlim susjed-
nim zem ljam a. ALi se kod analize Sestojanuarske diktatu're 'ilpak nameće
zaključak. da je ;to biila apsolutistička vLadaviina imaiLaca km p n og ka-
pi'taila 'i da su se unuitar mje razvlijaie spomenute osobine faiši'zma. O vd je
je ta j proces fa š iz a c ije bio u svom specifičnom razvitku, u okviru pri-
lika svojstvenih ta d a šn jo j K raljevin i Ju g o sla v iji.

TRA2ENJE I Z L A Z A IZ T A D A Š N J E SITUACIJE

Je d v a je proteklo tri godine otkako je s državnim udarom bilo pro-

gilašeno, fcako »ne treb a više posrednliika između kra'lja 'i naroda«, a
državni vrhovi Kjrailjevine Jugošlavilje b ili .siu v e ć •priilmorianii da itraie
izlaz iz sve to teže situ acije u zem lji. O sjećalo se i kod nosilaca dikta-
ture, da se ne može produžiti po starom, kako se to proklamovalo
6. jamuara 1929. N am etala se liipak ipotreba * a - »posredniiCilma«. Pod
jesesn 1931. oisjećailo se, kako ni’jedno od 'osnavnih državnilh piitanja ipak
niiije moglo biti 'ri'ješeno u ■okvdir.isma itog iatvaremog apsolutiizma.. Kjofiko
god j e dvariska ka;mairi;la dotle 'istkaiLa, a skržbona propaganlda razno-
sila, d a su (minoga državna pitanja »već ikonaono nijeišena«, ona stu se

26
 ipak i d a lje nam etala, tražeći svoje neophodno i neodgodivo rje šen je.
^ S tan je u zem lji postaja l o j e sve gore, kako u ekonomskom, tako i u
^nacionalno-političkom pogfe d u ^
/ U ekonam skom pogledu ja č a la je već spomenuta kriza. O na je dn-
boiko zađivaftifla čiitaivu izefm'lju 'i veoima isinažno oisjećala ise o a svfittna pod-
ru §pm arĐ .ok »u drž'avini vrhovi “žaijeđrao »a sv o jim sarSTdniiomia produ-
žavaiLi nagam i'lavanj e ikapi'tala u ®vo,jiim Tuikama i (niasto/jalii, d a dksplo-
ataioijom zem'lje dzvu'ku šbo viiše profiiita za sebe, doitle je kriza pri'tiiislkii-
vala čibavu zem lju, te je ‘i o-na itrazi'la nove iputeve, za k o je ise otviorejna
cLiktatuira pokazala neprliklLadnomJ Pad o ijen a ipaljoipiri'Viredniilh proiizvoda
na 'svjetskoan 'tržištu živo se odrazio i u agramioj ekanomskoj sitrukturi
taidašmje Ju g o slav ije, a sve to veće osirom ašenje seljaštv a a sjeća lo se
sve viilše 'i na drugim ipodruičjiima gaspadarstva u čitavoj zemljii. Naane-
tala se sitoga tsve •neapho'dmja patreba, da se ipoitraži izlaz iz itoiga sta n ja ,
je r oitvorena diktatura za ito n ije pružaia nikakvliih ,mo>gućnoS'tii.
U političkom zivolu 'izbijailo je 'na sve to vidnrijii načiin dubolkio neza-
dovoljstvo naroda s diktaturom. V lasti su organizirale b rojn e po-
kLonjstviene depu tacije, i&Lanije mrnagih pozdravn'ib telegram a idržavnim
vrhoviiima, i'zjave buržoaskrh diisidentsiki'h paLibičana s pohvalama apso-
lu'bisitičlkom kralijevom režiimu, ali sve te namjieštene maniifestaioije apalk
nisu moigle preikriti pravo sta n je u zemilj'i. P agoršan je životnih iprilika
i ibezpbzirnoist poLicijskag režim a ipojačaivalli su idain za daniom oigosrčenje
u m asam a zbog produžavanja irežima, u 'kojemu su građami billi bespo-
moćrsi o b je k ti potpuno ineoidgovarne vlasti. A- ita 'je i đ a lje b iia u irufca-
m a elemenaita, fcoj'i su je bezdušno liskorlišoiva'Li za sv oje imterreise a na
štetu naroda. Državni vrhavi govorili su talitko imnogo o sv o jo j briiza za
narodrao doibro, no praksa im j*e b ila saisvim drukčiija. Cirajenlice su po-
kaziivaie, fcaLika je tu bila suiprotnast između injihoviih rije či i d je la . Z ato
je u raaradu vri'lo. O garčenje proibiv fcrailjevag aip'soiutizma posibajalo je
sve to asjetnij'iim. Nikakve ipoliciijs.ke m jere, milkafcve inisceina)ci.je vlasti
niisu to više moigle safcriti. Pofcazivaia 'se raeminovma potreba, d a se baš
zbrag itraga fcrene nravim putovima, je r starim ise viiše raije moglra.
{N am etala se sve to ja č e potreba ozakon jen ja diktature i to na način,
krajirn x e se iparlamentarno odobriti drata'dašnja »šestojanuarska« _kra-
1je v a praliti'ka. U kazivala s e raužda za ipir.ijelazram iz otViOirene diktatuire na
niovi n je n rabLik. Po želji ta'danj'ih državraih vrh'ova ta j novi oblifc v la-
davine Lpafc nFT^i izm ijenio suštinu laipsoiutizima, več bi se pristupiitlo
f ormiraraj.u tafcvog rargana rave vlasti, fcojii bi malkair frarmailno preuzera
na sebe odgovornrasit za 'bu diktaturu ii isarakciranirao n jen e doitadašn'je
afcte, be bi predstavij ao nefco foirmalno pakriće i za n jezin daLji (naizvitafci
Izisikivao je to ipoired rastalloga i strani kapital, ’kojii se u vezii s dom a-
ćim ipliaisinara u zem lji; ran 'je s obzirram na raepovoiljoi razvi'taik eikoraom-
s’fcoi'T ii poiliiitičfcrag S'tanija iu držaivi tražio ja č e garan cije od ranaih, kraje miu
j e doitle fiOirm'aLrao pružala otvoireraa fcraljeva difctaibura. Banlkoikrate i
dnugi ikapiitalis.bički elemerabi iz irarasjtranstva iisoeikivaiLi su — 'kako mnogi
zraaci pofcazuju — da dm jedrao virhravno predstavn'i'Sko ti'jelo Kjra'ljevnne

27
Jiugosilavliijc pruži novu, ja'čiu garanci'ju i vcou siigiunnosit za uLaganje
nij;ilhjoviih ikaipdtala u oivu zeimlju. Sve je ito pod jesen 1931. stavijado pned
dvorsku ikamianiilu ma čeiiu s ikraljem Aleksandrom zahtjev, d a &e ptniisituipi
reorgaimiz'aeisji državne vilasti, kaiko bii se maikair donekle našao kulaz iiz
sve to m uonije situ ao ije u zemilji. ^Kiralj Aleksiandar je prustu|piio noivoj
m jeri daržavne reorganiizacije, a ona je , -mgđuibim, im ala vaše fonmadinii,
nego ‘l i sadržajino ngki p rekretnički karaktei\j

28
 PERIOD P R IK R IV E N O G A P S O L U T IZ M A

^Raizdohlje od 1931. do 1941. u sta.ro] Ju gos'laviji dspunjeino je niitzom

karSkterisifci'činiLh d o g ađ aja, ikojii rćizo'fckjiivalju praivu suštinu ibaJdaŽiiijeiga
stamija u zemiljli. T a i ipeniod j^ oihjaivonm ■dmgog Uistava u slbaaioj
Ju goslaviji^ -koj i je opozicija već tada (s obzirom na njegovo jed n o -
sfcramo porijeM o) .nazvalla »Oktroirainiim Ustarvom« ii fcoji je ilmao obiilje-
žiifci ipočetak navodno je d n e nove etaipe u držaiviniom razviifcku sifcare Ju g o -
slav ije. D a lji politički događaji nakon toga pokazali su koliko je ne-
osnovana takva o cjen a sta n ja u K raljev in i Ju g o sla v iji o tobožnjoj vri-
jednosti tog »O ktroiranog U stava«. On je , međutim, bio samo form alna
prekretnica, je r se od njegove objave raskinulo s dotadašnjim otvote-
riim, a prešlo u prikriveni_apsolutizam. U tome su periodu ostala otvo-
rena sva n eriješen a osnovina p ita n ja zem lje, i d a lje su se zaoštravale
stare suprotnosti u tome sistemu, produžavale su se i d a lje oštre političke
borbe, kafco ofco sooijailnog^tafco i olko na'cionalnog p ita n ja u dinžavi. T e
borbe razjedaile 'su oitav .taj siisitem, oiji su vlasifcodTŠoi upoirno čuvali
sv o je .pozioije ma državniim 'vr'hovima, a niisu pofcazLvalli -spremnoisfci da
ozibiljino pristupe tem eljitom rješav an ju fciih ifcropniih p ita n ja države. Po-
liitičfce bocnbe <su ®e od o b jav e »Oktroiranog TJsitava« stve to više zaoš>bra-
vale do fcrajnjiilh granioa, a ’napose one s dbzirom n a naoioinailnio p ita n je ;
one su dovele do tafcvog os'labljeinja diržave, d a je vanjisifci netpnijiaitšeilj
svoj'om aigres'ijom ap rila 1941. im ao najbodjeg svo*g savezniiika ibaiš u ta -
dašnjem rastroj'stvu, k o je j e raizjeldado K raljev in u Jugioislaviju (i učimiilo
je lalbim plijemom napada-čifcih siila Osovine 1941. godine. Kapliitalla-
oija, ifcoju su ipoifcpisali delegati Vrhovne koTOainde K ra ljev in e Juigosda-
v iie 17. apriila 1941. godćne, ipredstavlj;ala je >u svoijoj suštinii tdk za-
vršnu T ihiju onog političkog kursa, koji je započeo s Prvodecem barskim
aktom, u komu se su već tada mogle n azrijeti klice kasn ijih sve to ja č ih
osnovnih suprotnosti jugosLavemsfcoga dnuštva, ikojeimu se j e za vtlasto-
dršca nam etnula tjesnogrudna sredina prožeta nezasitnošću i samovo-
ljo m bez obzira n a vilaistiti nauod.
Sepfcembarslke p rom jene u Krailjeviiini Jmgoisilaviji 1931. nisu došle ne-
očekivano. U fcrogovima B'lisfcim dvoim govorilo se o oamjesraiina za

29
p rijelaz n a predstavnički režim. N ovine su 3. septem b ra,1931. objav ile
nbrazovanjc drugc vladc gen erafa Pctra Ž ivkovica. Izuzimajući neke
osobne izm jene, ta je vlada uglavnom b ila istOg sastava kao i pređašnja
Ž ivkovićeva vlada. I ona je trebala imati karakter koncentracione vlade,
ali se i ona uglavnom sastojala od dvorskih pouzdanika, koji su pripa-
dali raznim ranijim političkim strankama. Do te druge generalske
vlade došlo je , međutim, iz težnje dvorskih krugova, da se time ja č e
ispolji prom jena režima, koju je izrazila k ra lje v a P roklam acija od
istoga dana, a u k ojoj se uz ostalo istaknulo ovo:

»Čuvanje jedinstva narodnog i državne celine m oja je sveta du-

žnost i najviši cilj moje vlađavine, to je bila pobuda i glavni zada-
tak irežima, koji saim zaveo 6. januara 1929. goidiiine.
U sv o jo j reči, ikoju m i je nalagala Ijubaiv pirema otadžibiinii, ja
sam mome dragoim narodu otvoreno 'iizneo sive iteskoće i opaismo®ti,
•u ikoje je bio do'veden naš naoionalni živoit i diržavna' celima. T e su
teškoće bi'le toliko veliike, oipasnositii talko o z b iljn e , dia su duboiko za-
bninjav ale sve irodoljube ii irazidirale dušu narodnu.
Svi, ceo narod video je šta je uzrok zlu i b io svestan veliČAne zila,
te je razumeo i sa punim poverenjem prihvatio m oje odluke. V i-
soka 'nacionalina svesit ti zdravo raisiuđiivanje je odtlika, koju j e maiš
nairod uvek pokaaivao .u odluoniim motoenfeima svtoje istonije. Motje
pouzdanj e u lju hav naroda i njegovu m orainu snagu pružilo mi je
siiguran o'sionaic za sve podhvate u sređ ivan ju priilika u zem lji.
Srećam sam .i iponosan što je sav moj dragii marod od prvoig fere-
nuifeka ishvatio m o je pobude i j ednodušntkn javmim odoibravamjeim
smažmo pr.ipomogao itzvođemju m ojih odluka. U z tu velifku i široku
motrailmu j>omoć maroda, na k o jo j odaijem hvallu i ipriznanje, uispelo
se za srazmenno kraifcko vreme, 'da se p osvršavaju fcrupni n'adiomalmli
li državni zadaoi, i postave fcrajne osnove zdravog državmog živoita.
Kiraljevimi Jugoislaviji, prihvaćenoj svotm topilinom nacionallme duše
sv ega j ugoslavemsfcog maroda, olbezbeđemi su poitrebmi uslovi za sma-
žan ipoilet i veliku naoionalmu budućnoisit.
Pun u v eren ja da do 'sada postignuifei .rezuitafci rada, zdrava poli-
fci'čka i naciomaima svest i islkush’o maroda doipuišitaju, da se prisitupi
osfcvarenju i defimifei'Vnoj oirganizaciji omrh ustanova i onoig držav-
mog u ređ en ja, k o je će 'najibollje odgovarafci narodniim potreibama
a državnim interesim'a, odluoio sam, da dosa'dašnjii rad i dizvođemije
maci’omalme i državne poiliitiifce postavim na šfcru oisnovu neoosredme
marodme sarad n je.
S verom u boga i 'sirećmu buidućnost K ra lje v in e Jugoslaviije d a jem
Ustav K raljevin e Ju goslavije.
3. septembra 1931. A leksandar, s. r.«
u Beogradu
(»Službene movime« od 3. septembra 1931.).

30
 Nalooin saiinoihva'l'itsiavi'h rije&i o »spaisoaDOSnom'' pothvaitoi, ko'jeg je
izveo državnim udarom od 6. jan u ara 1929. i providnih netačnosti o to-
božnjem narodnom odobrenju otvorenog apsolutističkog kursa, kralj
'Aileksamdar dotla-zii nada'lje u siuipratinost i is n'Ottoinnošću, ikada u toj pno-
klam aoiji govoni o iposvršavanju »Jcrupmirh inaaiona'kiih i državnih zada-
tafoa«. Biitlo je pozmajto, *da je dotaidaišnji apsolu'tiizam samo još vliše za-
ostrio dotle meriješona državna piitam'ja, a osobito maciomaloo. N o toan
prolldamaciijom i prijielazom n a preds'taivmi&kii režim trebailio je , međuibiim.
prikniti dotad alnji meuisp'ieh te kiraljeve poiFitiike i zato ise driulkčijiiiin
predstavilo razvitak političkog stan ja u državi nakon Šestojanuarskog
proglasa. -Politika otvorenog apsolutizma doživjela je , međutim, pol-
puni slom T.sada se jeto..iražia xmvl put, TfoJT?e'TžvestrTž'&6rsdkaka, u
koji je ta .polliitiika zaipala. Z ato su dakle dvoru i bi'le potrdbme frajze, da
b F še d d javrioisti M krila liistima.
Međutiim je !i ova p rok lam acija ipoikazivalla, da se njem autioir (kmalj
A leksandar uz kam arilu) n ije odrekao svog dotadašnjeg političkog kursa.
I ovd je ise k ra lj prikaiziivao kao ornaj faktor, 'koji će suveremo odlučiivaiti.
ponovno je on ukazivao kojim pravcem treba da krene novi politički
život u državi. Ovom se proklam acijom k ralj predstavljao kao onaj fak -
tooir, ikoji narodu »d aje« U stav, Apsoiluitiizam, idakle, tiime mliije biio pce-
sje£en, već je on sada samo dobio novu fo rip u j Prem a analizi i te pro-
kiaamaoije, marod se u ooima krail/ja Alekisandra 'isipdl'javao kao da je to
noki ipol'i'tičfci maloiljdtmik, kojem u 'istom om - kralij Aildksamdar - tireba
da ipoikaže, što je za m jega majboilje, kojim iputovliima naro'd im a dbiudućc
krennti. Apsdl\iti®am se, međutim, mii time mije sakrio toliko, d a ga
objektivmi pram atrač i u ‘taidašmjiim okoilnoiStiima ne bi odm ah mogao
udci'bi.

DRUGI USTAV STARE J U G O S L A V I J E

O vaj U stav k ra lj j e objav io n.a'veče 2. septem bra 1931. na fcruimskom

savjetu, k o jeg a je za to sazvao u dvoru (o 'tome ina pr. Ivan Riiibar.
»Politički zapisi«, cit. izd., II. kn jiga i dr.) T om prilikom je kralj iznio
i otsmcvne misli, k o je su ga pritom 'ruikovod'ile. «Suitradam je obaviiješitena
«i javmoist pmtem štampe. Službena prapaganda odm ah je preduzeila du-
žnos't, da objaviu tog U stava prikaže kao »iknuipmu, b istorijsk u prekret-
nieu u pdli'tiičkom ži'voitu JugostlaV'iije«. No u ishvari, v id jelo se već o a
prvi imah, da je biila pnom ijanjena tek form a vladavine, ali me i njeizim
sa'držaj. Suštima sistem a je oistaila listo 'kao i 'doitle, N a viasti je i dia-lje
oistaiLa dotadaišnja hegemo'niis'biička kli'ka na čelu s ikralLjem Aleksamidroim.
č iji je U stav (»darovan narodu«) i sam razotkrivao n a sta v lja n je n je -
gova apsolutističkog režima.
Izgledalo bli po redalkeiji čla-na 1 tog U stava, kao d a je njdme zaiista
uvedena ustavnost u K raljev in i Ju g o slav iji. U niem iL-l£--oarme-4stak-

31
nmto, d a j c Rralijcv'i'na JugodLavija »maisiljcdna i aKstavna momarhatja«.
G d je je , međutim, ta ustavnost? Form alno, ona se nedvojbeno nalazila
u Činjenici, što j e zaista donesen U stav. A li to je tek ustavnost s fo r-
mailrne straine, 'kojom se o samoim režiimu pobliiže jo š miita niije reMo. O
ustavnosti u stvarnom smislu te rije či govorilo bi se u čl. 4 ovog U stava,
gd je se uz ostalo kaže:

»... Svi s>u građami pred zalkonom jednaki. Svi ntživa'ju jedinaku
aaštiitu viLaisiti...«

Značiilo bi dalkle, da j e tim Ustavom ipoired ipravnog utvrđem ja ofinov-

nih li’iniija dru'štvenoig i državnog u ređ en ja u 'Kraijeviiini JuigosiLaivaiji b ila
dana i stvarna g a ra n c ija za osnovna građanska prava. 0 tim »garan ci-
jam a« govorilo je više odredaba toga U stava. T ako je na pr. u čl. 5
U stava rečeno: » U je mičava se iliiona sLoboda«. AiLi j e aistodofmio iktak-
nuto da ostaju na snazi stare tome protivne norme. Slično je n a pr. nor-
mirano i u čl. 10, g d je je rečeno: »Stan je nepovredan«. A li je ostala
na snazi tome protivna »O bznana«. U čl. 11 n a d alje rečeno je :
»U jem čava se sloboda vere i savesti«. A li je malo d a lje dodano:
»V ere mogu biti priznate samo zakonom ...« U čl. 13 na pr. istaknuto
je : »G rađani im aju pravo udruživanja, zbora i dogovora - u grani-
cama z a k o n a ...«. T o ograničavan je ličnih sloboda građana upućiva-
njem ma odredlbe odnosmih zakona bilo b i isasviim ma svome mjesfcu i ne
bi predstaivilj'alo ikiršenje tih ».građianislkih prarva«, kad a bi u Krailjevini
Jugoslaviiiji ibiilo dnukčije pravmo ii poiLiitičko stanje. T re b a stoiga ukazati
na odredbu čl. 118 'isitog U stava, kojd glasli:

»Svii possto'jeoi zakoni, sem Zakona o kraljeviskoj v.lasti i vrhov-

n o j državnoj uipravii od 6. jam iara 1929. godine, os'taju n a snazi
dcik se redovinim putem ne ukimu«.

T o je značiido fakifcijoniu negaoiju oinoga, šfco j e u prednijsim notnmama

tog U stava ipraklamLra'no kao j aimisibvo građanskih s’Lo'boda. O mjitma. na
pr. -ne može 'bi'tji 'govora, <ako se zadrže na snazi tam e iprortjivini aipsoil/ut'i-
stičkii zakoini, a nairočii'ito na ipr. Zakoin o zaišfciti države, onako kako je
novaLiran iposebnim Zakoiiom od 6. ja n u a ra 1929. .i dr. Usifcav 'je pp>-
klam irao ustavnost, a lL ju je on sam vidno srušio priznavanjem važen ja
starih izakomisiki’h proipiisa, kojii su rtu materijiu pravni!h odmosa (uisrtavinu
garainciju građanslkih prava i dr.) retguilLrailii isuprotno od načiina, kiaikio je
to 'proklamiiirao o v a j Ustav. /^jelokuipna ustavna garaincdija ina pr. oisd-
guramja meipovreklivositi stama .paJdalla je fciane, šito 'je poLicijska v3ast
mogla d pared propisa sadržamoig u čl. 10. ovog U stava potzdvajućd se na
pr. ma Zaikon o zaštiti države u svako doha daina ii noći prodrijetd u
stambene ptnosiborije 'kakvog biilo »amibiidržavmog dlementa«, a napose ako
je om bio osumimjičen da je ikomu'nist. Niiikaikva usrtavma garamcuja slo-
bode štam pe (prema čl. 12 Usitava) n ije dimaila vrLj'ednosti, kalda je Vlast

32
po oidredibam^. stairih zaikona mfSgla, pnotvodrti oćuuzidiru nad Ifcaimpaniim
stvarim a - jednoštayno onemogućiti, kako izlaženje, tako ijra stu ra n je
štaanpaniih stjvarii, (kdje jo j niisiu odgova'ralle. Što <je znaćila ijdinetdiba čl. 15
ovog Udtava, naim e da su »nau'ka li irmjertinosit sl'oboidine«,' ikdda je poili-
c ija mogila sp rijećrti da &e d b jav i i naiučni ili ojmjetni'čiki nad, z a kojti je
oina'inailaziila d a je u suprotnioisiti <s osniovniiim intdres'iina silisitema (napose
ako je u ipditanjiu buto dijcilo 'komuniisrte i dl.j.Jbpaveiga
calk,
-nSSavnoisiC^j

Predstavnički režim po ovom Ustavn

Iiz odredaba to g U stava jasn o ise vidi, da nama govora o parlamemta-

rizmu. A li iako u čl. 1 tog U stava nema oznake o parlam entarnosti
ipak je ta j U stav uspostavio pređštdvnički režim m Ju goslavijiT Kakav
je međiitim bio ta j režim prema tom Ustavu?
/ U stav je o v d je predvidio čak i dvodomnost. je r "govori o dva vrhov-
na predstavnička tije la : a) Senahi i Narodnoj skupštini. O ba su ta ti-
je la d i'ieliovii jeldinsitvene c je lin ^ vrhovinog ipredstaviniČlkog iti'jela, koje
U stav naziva Odnos među n jim a niije
izričko obi'lježen «ao igornji ii 'donji dom, ald j e Senaitu itpak daaua fiuink-
cdja, 'ko'ja omoguićuje, d a se ifcalko ocijenii itaikav sas'tav itoig vdhovmoig pred-
stavnišifcva. Sesn'alt j e . imaio^ bjjti jfin. ^a-ta'ko ie M 'kasfnijoij prafeg^i
bitlo!) od e le m e n ^ j^ o fja vrhoviinia K ^ je M tr a e r ^ ^
sjg u rn iii. Prem a-tom u ie4io. tiTelo im alo predstavljati neku kočnicu na-
suprTO ^W >dnaj..skupštini, tkoja bli se - prem a strah ovan ju kamar'i'le -
moigLa evenituainouipretvoniifcld u o rg a n otpoaiciotne’vcćiin.e, j e r j e to drngo
ti j&lo predvideno ikao čisrtio i žBtrm'O, dok je Sena't im ao u itom poigiLed'u
m jes^ if^ 'fe ra'k te r - bio/jić/'potlov'iinom izibomi, a ipoilovinom imenovaini
organ. /
Senat ,je po odiredbama tog U stava ,(čl. 50) im ao d v ije vrste sivoijiih
člamova: jednu polovinu bira'lii siu po bainoviin'ama (čl. 4 Zaikoma o izboru
senaitora, od 30. septembra 1931.) na svalkih 300.000 sitainovmiilka po je d -
no-g senatora (čl. 5 isitog Zafcoma), i to: »1. <narodni poslam.i'ci svih sre-
zova odnosno svih mesita ... idot!ičine ba'novine, 2. svi bansifci većndoi do-
tione banovm e i 3. svi predsednici ('načelnici) opšti'na te bamovime« (61.
8 spomemi'tog Z akona); druigu 'polloiviinu Senaita (»to'lifci vsiti b roj sema-
tora, fcolifco ih je biranii'h« - st. 3 61. 50 Ustava) im enovao je krailj. S a -
stav Senalta ipdkazivao j e dafcle foriigiu vlaide, da iu vrhovmom zalkomoidav-
nom tijel'u d obije ovdje portipiiimi siiguimo&t. U Senait siu dalklle ulaziii sa-
mo iljodi ii'z vlaidina faiuiga, 'odnosmo .pristalice državn.ih vdhova, napose
dvorake fcaima;riile (što v.rijedi osidbilto za imenovane semaitoire).
Dnugi dio vnhovnog predsrtavm'ičikog tije la biila je »N arodna skupsti-
na«. B io je <to orgam vlasti, fcoji se siasitojao od iposilamiiika, za k o je ovaj

3 JU G O SLA V IJA IZMEDU DVA RATA II 3!

Uistaiv 'kaže (u 61. 54) da 'ih »nairoid s'lobo'Hn'n ihima jedinalkim n me-
potsrednLm 'glliasain iem«. U k'aismiljoj ajn a& i i'zbarmoig’ režiima u oivom pe-
rioid'U iraizaihnat ćemo, da niije iptKs’tojalo ini ioipće, ni jednakio izbocmo pca-
vo g’lasa. O v d je nas zainiama prvenis'tveno 'fuinlkoiomalina strama tog origa-
na ‘Vlaisti. Najrodna^skupžti'na limalla je^zadatak, da zajcd n o sa Semaltom
vršii zako'noidaivnu lunkcSjti':s^asit».w
A li i ita zaikomodavina funkoija tog vrhovnoig predstaivništva b ila je
jed n im d ijelom ogranicena. Pravo zakonodavne in icija tiv e (odnosno
pravo podnošenja prijedloga za donošenje zakona) im ala je vlada, a u
drugom tek redu »svaki član N arodnog predstavništva, č iji predlog
pismeno pomogne n ajm an je je d n a petina članova Sen ata odnosno N a-
rodne skupštine« (st. 2 čl. 63 U stava). No to »N arodno predstavništvo«
po sv ojim funkcijam a n ije imalo n ijed an od osnovnih elem enata par-
lam enta.
A utonom iju je to predstavmii'štvo iimailo, istiina, u pogledu formdiramja
svoiga 'predsjedništva i reguliiranja 'unuitarnjeg reda ( č l 76 U stava), a'li
ne i u ipogledu svogjsaziva i Tasipuštamja; 'to je pravo pripadailo krailju
(61. 78 U stava). ffJla đ a je odgo'varala ikralju, a me predstavmiiišltvu, je r
» k ra lj 'imemu'je i razrešava predsednilka miuiis'tairislkog saveita .i m'imiiSitre,
predsedniik mimi'starskog saveta i m'imi'Sitri 6ine MLniisita'rsiki savet, koja
sto-jd nepoisredno 'pod ikraiLjem« (st. 1 61. 77 Uistava). Narodma sikupštiina
je , isitina, m ogla »opfcužiiti mini'sitre 'za povredu Uisltaiva . i zemaJlijskiih za-
kona« uporedo s kraljem (čl. 78. U stava), ali se tu radilo o sudskoj, a
ne isk lju čiv o političkoj odgovornosti vlade, a ta je p osto jala samo prema
k ralju . P'O fcom Ustavu ni'je 'daikile biio tzv. v lad e parlam en tarn e većine.
Uis&av je , liisfma, .govorio o p!ravu Narbidnog preds'tavtništv'a ma domoiše-
rije g oaišn jeg budzeta (st. 3 61. 60), ali ne i o 'isfkil'jiuaivolm budzetskom
pravu ta g predstavniš'tva. V lad a je m ogla tzv. uredbodavmkn pulteim
donositi »budgetske dvanaestine« i ako je Skupština b ila raspuštena
(61. 103.) n ije bila dužna ni da polaže racun vrhovnom predstavništvu.
O datle se s osnovom zaključu je, da to predstavništvo n ije bilo - par-
lam enat i da je za tra ja n je tog U stava u Ju g o sla v iji poštojao sisteni
vanparlarnentarne ila d e .

U S T A V O M PRI KRI VE. N1 A P S O L U T I Z A M

U toon U sitiavu Jc ra lj-jf- 'iistaikimi.t kao majviši OTgain diržavm&--vilaisiri, ko-

iemuu ie isve ipodređeno. On je po irijeoima tog Uslfcava »zaifcoiČmaik miairoid-
nog jedims-tva a držaivme celine, om je čuvat .njihoviiih sva\gdašm.jiih amite-
reasia« (»t. 1 61. 29 Usfcava). U mjegovim rruka'ma st'jieau se sve fumlkalije
državne vtlasti, ,i zaikoiniodaiVina, ii uipravna, i sudsika fumkoiija (odjeiljaSk
IV . U stav a). U k rajn jo 'j lLmijii om je faibtor državme vlasiti za sva ifca tri
po'dručja, N o pored svega toga, om je blo poilki'čkii neoidgovoram. O fcome
je ireoemo u sit. 2 61. 35 ovo:

34
 »Kiraljeva iliićnio&t je oepriilkiosiniavena. Kradjoi se ne može niiŽta u
ođgKwamoist sitavilti, oiiti kradj može biiti tu ž e n ...#

U vczi ts tom njegovoim neoidgioviomiožću istalknuto je u čl. 34 Ustaiva,

da vLada odgovara za krailjeve žine. Propisoijiući, da »svaki ćin k ra ije v -
ske vlaisti premapoihpisuje oiaidležnii onimiisitar, cndnotsno ministansiki sav et«
ovd je jie (u st. 2 iistoig člana Usitava) reoeno:

»Z a sve čine kraljev sk e vlasti odgovara mimistar, adnosno mini-

Sibarsiki savet, k o ji je ipremaipoitpisao«.

A li o v d je treba poidsjebiiti n a već spomenubu oidredbu čl. 77 Usitava,

prema k o jo j vlada - »stoji neposredno pod kraljem «. N a ta j način je
tian U stavom u ipog'ledu 'kraljeve odgovomosibi .nonmirain prava »circulois
viltiosus«: za ikraljeve akte treb a da .podaitiičlki Odgovara vlad a, a ii ona je
po Usibavu odgovanaila saimio krailju, dajde - adgovara onome, za koga
bi im ala odgovarati. Iz navedenoga slijedi, da je tim U stavom sankcio-
nirana puna k raljev a neodgovornost za njegove akte vlasti, što prema
svemu znači, da je ta j U stav sankcionirao apsolutizam prikriven for-
malnom ustavnošću.

STAV P REMA N A C I O N ALNOM PI TANTU I USTROTSTVO

DRŽAVE

j l J O ktroiranom ustavu nigd ie še izričifo nfc govori o nacionalnom pi-

tainju. T o je sasvim raizumlljiivo, pored ostalaga ii adaible, što su cenitra-
laS'fiĆki državm vrbovi u sta ro j Jugoslavij.ii ubpće, a niapase od Šesto-
jajnuarske ipraklam aeije iisitioali, ida je naipippakio ipibšmje već koioačno
riješeno. Gentrali'sibioke vilade »u jo š za Krailjevine SH S isticaile d a je to
rje še n je »neprikosnoveno«, te da je ono već ra n ije bilo istaknuto u
»superustavnoj« Prvodecembarsikoj iproik'laima'ci.ji. A ona kao 4 Vjidov-
danski ustav ozakonili su već spomenuti »kompromisni« n acion alu t uni-
tarizam , prvenstveno i zato, da bi tako opravdali vlaStodršciina ROPpr
hodno potrebni centralizam . T o j e pokazivao i prvi naziv stare^ Jugor-
slav ije — »K raljev in a Srba, H rv ata i Slovenaca«. . ; V
O ktroirani ustav izričito ne govori ni o jugoslavenstvu, ali še 'iž riiza
njegioiviih odredaba viidii ta'kav n'aoiiona]no-uiri;itar.iStićki ®tav prem a n a-
cionalnom pitanju. OktroiranijListav je i .ina.če donesen u glavnom ' žato,
da hnde nstavna san k cija principim a, koje je istakla i provodila »Sesto-
ja n n a rska Hiktainra«. O na Te dakle uz ostalo prema nacionalnom p ita-

35
 sanzela sfrav jugoslavenskog nacionalnoR unitarizma. V id jelo se to,
S o iz izm jene Žakona o zaštiti države (od 6. jan u ara 1929.), toliko
i više iz Zakona o nazivu i p od jeli kraljev in e na upravna pod ručja od
3. oktobra 1929. O ktroirani ustav naim e u prvom redu sankcionira no-
vi inazi'v diržave - » K raljevin a Ju goslavija« (čl. 1 U stava). U nizru dru-
giih isvoji'h normi Usitav ibbiče sv oj nedvojibeni 'unitairisit'ički staiv. T a k o je
na tpr. po 'st. 1 čl. 29 krallj »aatočniiik narodnog jed'in!stva«, on se p o čl.
39 zaklin je, da će »čuvati iznad svega jedinstvo naroda« itd. Iako se o
jugoslavenstvu u Ustavu inače n igd je izrično ne govori, ipak se prednji
zaključak nameće, kako iz Ustavom sankcioniranog naziva države, tako
i iz zakonskih zabrana »plemenskih oznaka« i t d ^ ,
/ U strojstvo drzave po Oktroiranom ustavu bilo je centralističko, ali s
nekrin istepenom decentraliizaoij e : pared oenltrallnih vrhovin'ih diržavnih
orgama vlaisifci U stav je zaidržao devet banovina , k o je su već oibprije bile
reguliira'ne Zaikonom od 3. oktobtra 1929. godine^ Polazeoi od gled'i&ta o
jugoslavenskoj jednonacionalnosti, U stav je ističao neophodnost centra-
lizma. U nekoliko ustavnih odredaba istaknuto je pored narodnog i dr-
žavno jedinsitvo. Saiv teriitorij K'rai.lj'evineJ'Ugosiavije ‘predstavljao je
jedimistveni državni 'teritorij. Banovine sm n iegovi'diijel ovi , 'iako su one
»u^ravneH risam oupl^ « (st. l čl. 84 Ustaiva). Banovinslki or-
gani (»banovinska vijeća« l »banovinski odbori« s banom na čelu) bili
su adminis.trativne trainsmisije icenitraln'ih vrhovnih državnih oirgana vila-
s t ijN jih o v a samouprava bila je ograničena na o tp ra v lja n je poslova
banoviinsikog djeldkruga, a ii i o n jim a ai ik rajn jo j lin iji odiuouj'u nadre-
đeni iim centraini virhovnii državmi orgaini. Ustrojsbvo idržave je po U sta-
vu bilo dakle uređeno prem a lusfcavnom mačelu o jiugosiavansko'j iistona-
cioinal'nosti, i s obziroim rta princilp: »jed an narod, jed n a držaiva, jed an
kra l j «*
Drzavni aparat 'bio j e uređen ipo načdlim a fonmalne trodiobe vlasti i
oirganiziran po principu birokratskog centralizma. O dredbam a IV .
odjeljlka U stava predviđena jeiform ailna p od jela vlaisti: 1. zakomodavnu
vlaist vršili su »krallj i maroldno predstavnistvo« (čl. 26), 2. upravnu je
vršio » k ra lj preko odgovoirnih imi'msifca'ra« (čl. 27), a »suds'ku vila'st vrše
su'dovi« (čl. 28). Međiubkn, ®ve te » tri vtasti« usredotočene su biile ne
sam o ma sifcrani vlladajuće isikupime u državi, mego u k rajm joj Hmlijd u ru-
kam a vlad ara. Oči'fco je da'kle d o v d je faktiono provedeno jedin stvo v la-
sti, dok je trodioba b ila samo ifonmalmia ii prividna/ B irokralski centra-
lizam 'iispoljavao se u orgamiizaoijii državnog aparafca povezamošću svah
omgana vlasfci ipo mačelu ipodređemioisiti prettna vrhovmiim organim a i neza-
visnolšću tih organa v:la®ti prem a građ aokna. K ako je n a vrhovim a tie
orgainiizaci je 'kao n a jv isi falktor s ta ja o krailj. a on je bid 'pgMtičteLJiiežd.-
gOvorain, to je sva orgamigaicjj a te vlasfci odavala ovcm doim ajlno'm ustav-
nošću prikriveni apsolutizam.

36
 IZBORI ZA VLADE G EN ERA LA 2 1 VKOVICA

PiroiMiaimadijkMn ođ 3. sepiteiinkim okjatviljcnia je uisipositaiva (p<reldstawnč-

kog (režiima, 'kojiim se iima'lo nitvrdilbi »otstbvairenje d definitivna oirgainiiiza-
cifja oin'ih ustamova i onog državmog u ređ en ja«, 'koje - po- ri'ježim a te
Profcliama’cije - »oajbdl-je odigovara 'ioteresiLma n'amoida«. Odattile sllijeidi,
da je k ra lj uvođenjem tog predstavničkog režim a n am jeravao svom
kursu pridati karakter nekog »definitivnog« državnog u ređenja, dok bi
prema tome period otvorene Šestojanuarske diktature predstavljao samo
neki privrem eni i prethodni režim, a sada bi se od Septembarske pro-
klam acije prešlo na ovo - »konačno« državno uređenje.
Raidi iprijelaiza na predstavnii'čkd rcžiim priisltuipi'lo se odmah (po Sep-
tembarsikoj pro'Miasma-oiji) diomošeinju niza zakomslkib onjeira, k o je su ibo s
pravne sitrame amale omogućiitL U tu j e sivinhu već 6. septemlblra 1931.
donesen Zalkon »o biiračikim sipiskaviima«, izatim 10. septemibra Zaikom o
»lizlboiru marodnih polsilamika za Naro'dou skuipstiinru«, 18. septem bm Z a -
kon »o udjnuženijiima, zborovima :i' dotgovoiriima«, a 30. sepitembra isite
god'ime ii Zakon »o .izboiru sematora«. Tiiim ii 'drugim sliičnim zakomiski'm
propisima im ala se provesti politička o rg an izacija »kraljeve politike«,
da bi se prešlo na uspostavu predstavničkog režim a u državi.

Form iranje dvorske stranke

V eć je i sam letimičam -poigled na ove zakone poikaizivao, kojiim se

sanjerom im ao nazvijati ipoiliitiSd živo«t u ipredstavmiičieim orgamiima, k o ji
su b ili tim odredbam a predviđeni. Iz njihovih propisa moglo se jasn o
razaibralbi, d a -dvor (kao inosilaic državne ipoihltike ii u movim prilliikama do-
zvoljava sam o taikvu ipoili'fcičiku oirgam'iizaiciju ii samo takav poildtička ra d u
bruduićem predstavnižtvu, ikoj'i će odgovairafci osnovtndm iinfceresima dvora,
odnosno 'koji će biifci potpuno u sklaidu sa siistennom vlasti u KraiLjevini
Ju g o slav iji. V id jelo se to uz ostalo n aročito.n »Zakonu o udruzenjim a,
zborovim a i dogovorim a «, koji j e reguiiTao aivjete, ipad ko jim a j e biila
dopušitena uspostava poiifcičkih 'Sfcramaka i njihoivog djelovam ja nakon
Septemibarske prokilaimacije. O itome n a ,pr. igavoiri i odredba § 4 ovog
Zakona, k o ja g lasi:

»Opšta lUpravnai vlast drugoiga stepema zabramiće osnivainje udru-

ženja, ako ij e ano po ®vom Amemu, zadaitku lilli uiređenj-u proltivno
državnom ili društvenom poretku ili jav n om moralu ili kao udru-
ženje za fizičko vaspitanje postavljeno n a versku, plemensku ili
regionahiu osnovu.«
^Za osnutak i rad svakog udruženja, m a k o je vrste ono bilo, b ila je
daMe ipotrebna doizvola nadležnilh organa diržavne v la stijJN o oma se -
po toan Zaikonu - n e će daiti, 'illi ako je dafca, pomiižtilt će ju viši orgami

37
vla'siti, aiko ise 'to ndnuženje zasniva n a vjensikoj liil'i pdememsikoj ti.li iregi-
onalnoj ibaiaijTAme je dakle 'nanooito 'iistaknnta aabirana isviju udiruzeinija,
k o ja b i se iproltiviiila •os'navno'j ideotl>ož!ko-‘poil;i!tiiGkoj ‘i inilji \miltanisiti'8kioig
prngram a »ikralljeve potlitiike« ti ismiiislu Šestoijanuarske iproklalmiacije, od-
nosno Septem barske proklam acije i O ktroiranog u stavžyO va j e zabrana
za političke stranke posebno izražena u odredbi § 1 2 pomenutog Z a-
kona, u k o jo j se istaklo slijedeće:

»O sn iv an je političkih udruženja (političkih društava, političkih

sbranaka), k o ja n e imogu liimati venski, iplemensiki ili ■regdona'Lnii ka-
raikter, niiti zalda'tak ikoji 'bi bio proitivan mamoidnom jedimisltvu, celiini
idržave dli idržavinom iili dmštveniom poreitkiu, vezano j e tza naro<oitu
dozvodu 'min'i'S'tra unubrašnj.ih posilova, k o ji rešava i o toane, ida ii se
neko uidruiženje im a snnatrati poliitičikiim«.

i N ačelno ise dakile dopuštalo oisnivanje podi'tičik'ih sitranaka, ailii saano

poid 'uvjeboim d a n jih o v program d .rad ne buide u sapnoitnosibi sa; spome-
nutim službenim političkim tezama, koje su izražene O ktroiranim usta-
vom ;il:i kako j e to nom iirano u 'prednjoj odredbi Z akona »o udruženiji-
ma, zborovima i dogovorima«^ Režim »e ikiioz ito daikle osiguraivao od
uapostave istanih politiekiih strana'ka, koje b i prem a novim poist<yj!ećim
propisima za svoju obnovu m orale izm ijeniti svoj program atski stav
i uskladiti ga s inavedeniim služben.im osnovnim liiniiijama idržavnog ure-
đ en ja. A ita'kvu prom jenu u stavu oipoizi'oije vlalda g en erala Peitra Živ-
koviea podjesen 1931. n ije prebpoisitavljala.
Z ato je o n a d pri'šla d aljem ikonalku na uisipoisitavi predstavnličlkog re-
žima, inaiime -*_raspilsivanju izbora za buiduću Skupš'tiinu,- B io j e to povod
za o k u p lja n je i or.ganiiziran'je prisitaLLca »'knaljieve poLiibike«. Izbomnfl pro-
glasli vlad e saldržavali su inacionalno-unitariiističke i cenibraliisltičfke Lmije
».kra'ljeve ipolitike«, čijii 'su prvaci ii itom iprili'kom ustali n a oibnanu po-
sto jećeg društvenog ii državnog uređ en ja obarajuići se ipritom napose na
komuniiste ,i na fe d era liste j
Dvonsika .kamanila uspjella j e da uočii novembanskih izibona okiupi oiko
►»kraljeva iprograma« nem ali b roj buržoastkih ii sitnobuiržoaskiih prdfiiter-
skih li šićandžijiSkih elemena'ta, ikao i pretežni <d'io čiinovmištva, 'koje je
s ta ja lo ,pod priti'slkom državniih vrhiava. U sred ak o ije generalla Peitra
Žiivikovi'ća ina okupl'janju »sviih .dnžavotvoinnih eLemenata« oitpočeo je
iznova d a lji proces rasipavanja starih građanskih političkih redova,
iz kbjiih isu se b ro jn i istaknutiji iprvaicd javlj-ali među p rista lice »ikratje-
ve pol'iifciike«. N a 'mmiogim mjesitiima dolazilo je medu njiiima pred ove
izbore ćak ii d© p rave ijagme bko kiandidiranja n a vladikioj liiista. G ra-
đanski političari su se naime u znatnom b ro ju boriH oko kandidature
n a viad inoj iLisiti, takmi'čeći se u servi'lnosti preima dvoru i vladi.
^Posilije pm veden,ih lizbora form irao se ipočetkom decemibiiia 1 9 3 1 . Po-
sfe&iii'Čki iklub na~celu s 'generaiLom Žflvko!viiC€m''kao nosiiooeim »zem'ail’jisike
kanididacione ililste«. MaLo~zatim" (na ’sjedn ici ovog pošlaakokog ilđuiba,
1 5 . deceinibra 1931.) u svojen je Statut move ipoLiti'ćke fonma'ca'je, kloja je

38
 -a
toim tpriiliiilcojn dolhSiLa inaziv - »Jiigoslatjenska radikaln o-seliačka dem n-
Jiraciia<c. lz ovpig inaizaiva te poiliitiićkc torinacii<e vdiclido se, kaiko ie idvior
t-ežiilo zaoktu pljam jem ipoilaifciiŽkiiih Ajiidi iz ®vii(ju •rami/jdlh građansikili poM-
ititSfciih stranaika, a napose iz Raidiilkia'Lne, Dem*Oikratsike i HrvaAiske sc'liajSke
slferainike^
Program ove poliifciićke form adije ibio je iaražon u spomonoifcoj Soptcan-,
bandkoj iproklaimaicijii Jk ra lja A'ldksaimdira, zafcim u asnovnim o^odbaana
Oktroiranog ustava i u D ek la ra ciji vlade generala P etra Živkovića.
Ona je dakle s ta ja la na o'snovijma Ikapiltalisti'čkog društveno-eikonoimisikog
porebka, nacionialnog unitanizma a cenitraLizma, te obrane Karađoirđevi-
ćeve inaisljedne m onarhije. Medutiim, ita poLifcička form aeija joS diugo
n ije dobivala i ikarakterisfciike omgainiizaciije ipoliitićke stranike. Do fcoiga je
došilo te k ikasnije.
/**Ju g oslaven ska rad ikaln o-seljačka dem okracija« odiržala je u tu svr-
hu kongres 20. ju la 1933. u Beoigradiu; tom pri’Likom je zaddjučono, d a se.
izroijoni naziv ove poilitičke foirmaoi'je i ona :se sad nazva'La - »Ju go-
slavenska nacionalna stranka« (skraćemo: JN S ). Sad je istioan natstupila
kao poLitička stranka, te ju je 17. augusta 1933. odobrilo m inistarstvo
unubrašnjiih poslova i otada ipooinje n jezin a stranačika origanrzajcija na
terenu^)
JLJ idaljem iraizivitku poiiltiokog žiivolta (od 1931. .kasn'iije) nasuiprat to j
vtadin oj stranci razvdjala se i izvjesna opozioija. M eđutim , te niove opo-
ziaione igrupe ine usifcaju iproifciv.s'amoig ‘reižima, nego priotiv nelkdih-mjeigo-
vilh niebifcnih stnana, te zafco one viiše ipredstavl ja ju pokušaje neke »io jall-
ne opozlcije«. T ak o se već 7. apnila 1932. iz »JugosLavemke iradiilkaW>-
seljaoke dem okracije« izdvojiLa grupica ipaslanlika, pripaidniiika bivše
Hrvatsike se lja č k e stranke (šešt poslamika s. NiikoLom Niikićem) a obrazo-
valla tzv. »N arodni seljački klub«. N a sdičan načiin form irala se nioivem-
bra 1932. i posebna grupa poslanika N ikole K reŠeljevića, č iji su se
pripadnici, međutim najvećim dijelom ubrzo vratili m atičnoj grupi
(JR S D ). N a d a lje je , 28. m arta 1933. form iran i »N arodni klub N ik ole
Preke« (šest poslanika disidenata iz bivše H S S), a početkom 1934- i-tzv.
»Jugoslavenska narodna stranka«,
tO va »Jugoslavenska narodna stranka« p redstavljala je prividnu,
»LojalLmu opK):ziciju« prem a .režimu, koju je vlada ne samo' toleriiraila,
nego m jestim ično čaik i pomagaila. Njeziin osnivač bio je spomenutti već
- .Svefcislav H odera, svojevrem eno šef kabimeta predsjedinilka vilade ge-
nerala 'Petra Žiivkoviča, a ta loikolnosit jasno ipokazuje n a Hođeriiine veze
sa dvorsikom k a m a r ilo m jT a 'je stranka u svojiim /redoviim'a okuplja'la
profašlis'fci.čki o rijen tiran e buržoaake i siltnoburžoaslke elemenite, ikoji su
kao s.voj lideološ'ki -.politički osmov uizeLi (n-aciona'lni i diržavmd umitairiizam,
ali su sve otvorenije naglašavali i fašistički program o k u p lja n ja bur-
žoazije protiv komunizma. Bio je to očito izrazitiji pokušaj, da se
profašiislti'oki elemenitd stare Juigoslavije oirgankziraju u jedrnu političiku
stramku.

39
 IZBORNI ZAKONI »NOVOG KURSA«

^Uikazom a d 23. iseptemibra 1931. ladređensi ®u izibori za 8. iniO'vembirte

jigtp ifimifi.n** .Riilin j e preid'viiđeno iuj edmo, da će «e novorLZ'aibraina INarodna
steupštiua isaistaiti u Beogiraidu 7. 'dccemibra. Izbo,ri isu se iimaili iprovesti po
oidredlbama spomenuitjoig 2Jalkoma »,o lizboiru ina'roidnili iposilaraiika z a N a-
roidnu slkuipšititmi« (od 10. seipitemlbra 1 9 3 1 .).iT a j Zalkom bio j c kuidiikatno
reak cion arn iji od svih svojih p reth od n ika.'tjov orilo se da on ima ju g o -
slaivenski ikairalkter, a ii saimo i uglavnom ipo torne, šito j e nijim b ila pred-
viđena tek jedinstvena kandidatura u čitavoj državi i to posredstvom
tzv. »zem aijske ikandildaitske liiste«, a u ije bilo dopuš’teno, d a se jsitiou
okružne i kotarske liste, odnosno da se posebno kand idiraju poslanici
i po m anjim izbornim jed in icam a (okruzima, odnosno kotarevim a) .
Po Ifcoim Iz'bamoim zakoinu je fczv. »Zem aljsika ikandiiidaitslka liista« tre-
b aia d a liima u svaikom iiziboirnJom kbbar,u države 'barem p o jed n u sreisiku
lcandi'daifcsiku iliisifcu, a za svaiku tu listu itražiilo ise da su ikanididaifci doibilM i
odoforernje od ,no®ioca »’zcmailijsike kandiidaifcskc iliste«, d a se naame mogu
»povezati« uz njegovu »zemaljlslku kandildaitisku listu« ( § 1 8 oit. Zak.).
T om zaikcnns’k om oidredbom željelo se očigledno onemioigućiifci poatav'Lja-
n je ikandiidaitsikih liista raniijim ipo'MtLčkim Sibranlkama, ikoje su zfooig Bvoje
regionalnoisitii (kaio- na pr. H,rvait»ka seljalcka istranika i dr.) aild dnače blle
tada iu neanaguonositii, da u dovolje ‘Sipomendtom zafconskom naiređeraju,
da u svalkom srezu u državii positave ii isvoju ’s resku 'kandiidaifcsiku lisibu. D a
fco Ibude sfcarim oipozicionhn isltrankama joS više otežano, ovim je Zalko-
nom foiilo pmpiisano, da j e za ipatvrdu svake ikotamske kalndidaltsike laste
(ipored dozvole raosioca »zemal'jslke 'kandiidatske iliste«, d a fta liista bude
s n jegovam »povezaina«) 'potrebno jo š i to, da j e predloži »naijtnanje po
200 p redlagača« (punopriavnih birača) i'z svakog i'zfoomog kotara, ddk j e
za nosiooa »zemal jsike ikandidacione ilfete« bilo pofcrebno i ito d a rajegovoij
lisfci fouldu pri'loženi po raadležnim isudoviima pdtvrđeni .potpisi od 60
predlagača (puraopravnih b'irača) :iz svako'g admiraiistrativraog ikoltiara iz
o ijele države. JCako je K ra lje v in a Ju g o sla v ija tad a imaila 368 aidmini-
strafcivnih srezova, to je za »'zemaljisiku kandiidaoionu distu« tirefoalo
95.680 ipvobpiisa, k o je su m orali pobvrdijbi koitarsiki sudovi dz spomenlutih
srezova za sv o je ipolbpiisniike^ Kasmijiom liizmjenom tog Z ak on a (od 24.
maiita 1933) 'fcaj foroj preddagača foio je nešito sm atijen, a li je i za kaisniije
izbore (1935. i 1938.) to pred stavljalo ne m an je ogran ičavan je za opo-
ziciju .
VHadina islbranika m ogla je lako pomoou ®vog državnog aiparalta priku-
piti predlagače u svim adm inistrativnim srezovima u državi (kako je i
čin ila), ali je to bilo veoma otežano opoziciji, pa i nemoguće, sve dok se
k asn ije n ije udmžida protiv vlad e (iisituipivšii iprvi put ma litzfooriima 1935.
godijne).
K arakteristično je za ta j režim da su svi sreski kandidati m orali pri-
ložiti kandidatskoj listi i izjavu, kojom u sv ajaju načela vladine poli-
tike. »Potpisani« - stajalo je u tad an jem propisanom form ularu - »... iz-
ja v lju je m , d a priisfcajem raa ovu kandidaoiju li ofoavezujem se, dia ću u

40
svome ipoiliitiičikom iradu ouvaitii državnu cjeHnu diradilti iza namoidinia jodin-
stvo i da neću pristupati vjerskim , plemenskim i regionalnim p artijsko-
političkim u d ru žen jim a...«
R aspodjela m andata po tom Zakonu p red stavljala je novo osigura-
n je vlade od eventualnih iznenađenja i pokazivala njezinu težnju, da
na svaki način dobije po sebe sigurnu Skupštinu. Zakonom (od 10.
septem bra 1931.) bilo je predviđeno, da će se birati poslanički m andati
i to: za Beograd, Zemun i Pančevo pet, zatim za Banovinu D ravsku 25,
Savsku 58, Vrbasku 25, Primorsku 20, D rinsku 37, Zetsku 20, D unav-
sku 51, M oravsku 32 i V ardarsku 37. No kako je uoči izbora_.od 8. no-
vem bra 1931. izvršeno sp a ja n je nekih adm inistrativnih kotareva u je d a n
izborni srez, to je bilo predviđeno, da se na tim izborima im a birati
svega 306 poslanika (za Banovinu Dravsku 25, Savsku 60, Vrbasku 20,
Prim orsku 20, Drinsku 37, Zetsku 20, Dunavsku 51, Moravsku 32 i V a r-
darsku 27, Beograd 3 - sa nosiocem o»zemaljske kandidatske liste«.
P o d jcla ovih m andata im ala se po Izbornom zakonu izvršiti na način
predviđen u § 61, k oji kaže:
»... Kandidatskoj zem aljskoj listi, ko ja je dobila n ajveći broj glasova
u celoj zem lji, dodeliće se d v e trećine ukupnog b ro ja narodnih posla-
nika od onog b ro ja, koji dolazi na sve banovine.
Razlom ci pri obračunu ove dve trećine ne uzimaju se u obzir.
D ve trećine m andata, k o ji pripadaju kandidatskoj zem aljskoj listi sa
najvećim brojem glasova, raspodeliće se banovinam a sražmerno broju ,
k o ji ih p rip a d a ...«
Z a rzispodelu dolaze u obzir samo one »zem aljske kand. liste«, koje
su dobiii barem 50.000 glasova u c ije lo j državi. Ako n a g o rn ji način
nisu iscrpljeni svi m andati, p od ijelit će se ostatak među sve kandidat-
ske zem aljske liste srazm jerno broju glasova, k o ji su u kom izbornom
okrugu pali na sve sreske kandidate vezane za zem aljsku listu i to na
o v aj način:
»... B ro j glasova, k o ji je ukupno svaka kandidatska zem aljska lista
dobila u pojedinoj banovini, deli se sa 1, 2, 3 itd. i n ajzad sa cifrom ,
k o ja odgovara tom broju m andata, koji jo š pripada banovini. Od bro-
je v a dobivenih ovakvim delenjem uzima se n ajvećih onoliko, koliko još
m andata pripada toj banovini i prema tim brojevim a d o d elju je se broj
m andata svakoj listi. Koliko se tih b rojeva uzelo iz reda onih količnika
dobivenih, kad se broj glasova jed n e liste delio sa brojem 1, 2, 3 itd.,
toliko m andata pripada toj l i s t i ...« (§ 61. Izbornog zakona od 10. sep-
tem bra 1931.).
Kod iraspodjele manldata koimibmirao se dalkle princip maijortiiteta s
načelom snazmjemotsiti, ai'i itaSko da je iprivilegiiraina ona »zemalljsfka kam-
didaitsika 'iista«, k o ja d o b ije većinuu glasova u citjeloj državi. O na n e sa-
mo što dobiva odmah d v ije trećine sv iju m andata, već su d jelu je i 'u
proporcionalnoj raspodjeli ostatka m andata, k o ji jo j prvim nacinom
(većinskim) nisu d o d ijeljen i. A li vlada se pritom osiguravala i na druge

41
rauaime. Glaisamje je aia tim daboirima. ibilo javno, a tfcime j e viladi pnužema
mogiuićnoist ifcantrale iniad inepoiuizdainim čmovinišfcvioin ii druigkn biraJčiima,
kojii za n ju nisu biili siguimi, a aaviani su ibili oid režim a u razniim pagfle-
diima. O sim toga vlada ise osiigiuravala 'za uspj eh n a fiizbanima i itime, što
je čitav oiz važnih ipirediizlbami'h ipoisloiva ipredan u dj'eloikrug Diržavmog
odibora, ifcaji je bio saistavljen ad ivla)diin.ih pouizdainilfca. N a Itaj način
vlaida j e m ogla posredniim puitem ultjecaiti na utvrđeinje i raspored iz-
bonniih m jesta, a napose n a iimeniovainje iizbamih ‘kamiisija (predsijedinatka
biračifcih odbara) i dr. 'Koniaono, vlada je im ala iposebno osd'guiranje za
svoj uispjeh pri izbonima i s oibzirom na to, da je 'raspadjdlu posilamliičkih
m andata li diruge odlulke u rvezi s izbarom imao' d'Oniasitii G lavni biraički
odbor, a on se sastojao od pred sjed n ika d potpredisjedniifca Državnoig sa-
v jeta , te predsjednika sviju vrhovnih sudova u zem lji. O ni su naime svi
b;ili držaivni čiinovniiei, te prem a tome (iaifco članovi n'ajviših suidiova) dpafc
zaviism od viade. Konaono izbann'im zafcanima b ilo je opaziiciiijtL anem o-
gućemo, d a potstavi svojiu ■»zemaij.sfcu fcandidaoiianiu iistu«. Taifco je dafcle
vladia za te izbore bLLa u isva'kom pogledu već u n ap rijed potpu/no os-i-
gurana.

K A K O SU P R O V E D E N I I Z B OR I GODI NE 1931

jN o silac vladine »zem aljske kandidatske liste« na tim izborima bio je

gemenall P eta r Ž irkovic, ta d a šn ji predisjeidnik vlalde i mimisltar umultira-
šnj.iih ip oslovajT u je listu odobriiio beogradsfci Kasaoioni suid 29. oktobra
1931. Opozicaja je aipstimiiraJa. K P J ibiila je u 'Llegalnosti, ,te jo š u rijefc
osilabljeria žbog svoje umuitraišnje itadašmje mesređenosibi. Gradansfca opo-
zioija rnije ise još argamiziira'la da istu;pi zajednlirčki 'prativu vlade, kafco
j e to istom fcasmije (1935) b'iilo učimjeno. >Na oviim iizbarima (1931) ge-
neradsifca r la d a izaišla j e s a m a j
Uiz »izemaljsku kandidaciomu liistu« generala Živ'fcovića bi'lo je iistak-
nuto i 60*1 ikandidatska lilsta po sirezoviima: u Diinavlsfcaj bainorin'i -
108, Dravsifcoj - 56, Sarvslkaj - 121, Virbaskoj - 41, PrLmotrskoij - 38,
D rinskoj - 84, M oravskoj — 65, V ardarskoj - 85, Z etskoj — 50 i u B eo-
gradu - 3 kandidatske liste. B ro j tih kandidatskih lista bio je skoro dva-
put veći negoli za p o sljed n jih izbora u 1927. godini. I ta je okolnost bila
rje čit prikaz političke »principijelnosti« građanskih političara, koji su
nagrnuli da i ovim putem dođu do poslaničkog m andata.
đCTailjevina JugO'sLarija iima)La j e - prem a papisu stan'ovmistva od 1931.
goćlime - uibuipnio 13,930.918 isbam'OvmifcajOd to g a je p red ove izbare bilo
upišamo 3,560.278. Prem a silužbeinim stati'Stičfcim padacim a ma iizibone je
8. movemlbna 1931. aaaišlo 2,324.395 'glaisača, a atpslbLn'iiraLo' ; e 1^235.883
biraiča. Parema poda'cima, ikoje j e objaviio M ilo je Soifcić (u »iStaibisibLoi >Lz-
bora maradmi'h .poslamifca za Prvu juigoslavensfcu 'Na-roidinu sfciupštlimu«,
Beagnad, 1935., str. 5) gLasallo je za »zemaljsilau fciamdadaidiianu laslbu«
genenala ŽLvfkovića - 2,342.520 biraiča. T a j b roj mlLje sasriim pouzdati.

42
On tse oaJime n$ 'Slaže poisvemia. pi sa tszumim silužbioniin podaidima (po
ko jim a j e za vladinu listu 8. novembra glasalo 2,324.395). No opozicija
je iptronosilla, dta su viladim 'ljoidi pniliikom ovih liizbona n a mmogo m jcšta
izviršili oiz nedopušten'ilh malkimaioilja sa. dilljem, da ipredstave žto pto.vol'j -
mijii (iisbod tih .iizbora za vliadii, niaiime da su n a više Tnjesta samiovtoiljino
poviisiiivalLi ibroj iglaisača za vladinu liisitu, te iupimvalLi tkao gilaisaiče za vHzudu 1
mnoige, fcojii uopće nisu <ni igLasali. (O rezu'ltatu ovih iizibora viidjidti n a -
redne taibde).

Staibrst'ivčki godfišnjak 1934/35 (str. 436-7).

IZBORI ZA NARODNU SKUPSTINU IZVRSENI 8. NOVEMBRA 1931. GODINE

Od iza-
Red. | Broj Broj •/• učešća Broj
Broj . izab branih bili
Banovina | upisanih glasalih glasača ranih su ranije
kandidata poslan
broj | glasača ika narodni
poslanici
Dravska ' 289.392 150.778 52,11 56 25 4
2 Drinslka 368.654 289 912 78,64 88 37 7
; 3. Dunavska 645.563 460.460 71,33 111 51 22
j‘ 4. Moravska |\64.280 290.129 79,64 65 32 14
! 5. Primorska ^289.539 82.4*17 34,41 38 20 8
6. : Savska \j 19.551 "^92.499 54,55 127 60 18
\7. Vardarska ^ 9 .3 2 7 72,13 85 37 13
3. •i Virfeaska V 258.081 165.935 64,30 53 20 4
9; Zetska — W 1.495 174.614 78,83 52 20 5
10. : Bcograd ; \e.541 38.324 57,59 3 3
1 3

Ukupno js,560.278 2,324.395 65,29 678 305 98

\ i

. £ P a je na tim itborim a bilo falsifikata, vid jelo se to i iz diskusije u

kaisnijotj 'Nairodinoj škupšltkiUO tom e je ma p r. bitlo govora a u Verafiikia-
cionioim pdbonu škupštine (kaiko se to vidti iiz »Stenogirafslkih beležaika
Natrodne'-sku'pšitine Kraljeviine JtugosLavije«, Vanred'an saiziiv, knj'iiga I.,
Beograd, U 932., str. 14. i d.). »Poviodotm .proizvoljnog lunošenja glasova
b irača u itzbome zapknilke dosilo j e n a pr. u Veliikoi K ladusi u Bosni i
N=Lq krvoiptroLića , ikada su se biriaćd ustpirOtiviLi taikvoan pofcituiplkiu izbom e
k o m feje/ O naćinu provođemja tih ’idbora piše Ivan R ib a r u svom m e-
moarskom djelu »Politički zapisi« ovo:

»... G lasanije je biilo j avnrn, ii ftn iLsrriPino^ Po'liicija je .ućiiniila sv oje.

T erorom , n asiljem , dbećanjiima i novcem velifki dio bLraJĆa b io je
naitjeran i p risiljen da g la sa za P etra Živkovića. N ijesu glasailii po-

43
 P O S L A N IC l IZ A B R A N I N A IZBO RIM A

Izabrani narodni poslajni/ci bd'li su ranije

?
J3 po zanimanju 4
s. *cs
rt
w w
*8 I
D zAi >

1. Zemiljoradnioi...................................... 1 3 3
2. Posj ednioi .......................................... 9 1 —
3. Veloposjednici >i rentijeri ............... — — —-
4. TTgovci .............................................. — 3 4
5. Industrijalci a banikani....................... 1 1 1
6. Z an atlije.............................................. 1 — —
7. Hoteljeri i gosfcioničani....................... 2 1 —
8. Inžen jeri.............................................. — 1 1
9. Apotekari .......................................... — 1 —
10. Liječnici .............................................. 1 1 3
11. Pirivatni činovnioi ........................... — — — I
12. Novinari .i pu'blici-sti........................... 2 2 —
13. Advokati i javni bilježnici............... — 22 2 1
14. Ministri ,i bivši m inistri................... 4 6 1
15. Opčinski ii gradski načelnioi . . . . 2 7 -- t
16. Suci ..................................................... — 1 -- '
17. Članovi Državnog savjeta i Gl. kontr. — — -- ,
18. Profesori viših škola ....................... — 1 1
19. Pirofesori srednjih š k o la ................... 1 3 1 !
20. U čkelj'i................................................. — — -- !
21. Svećendci.............................................. 1 5 4 i
22. Diiplomatski oinovaici....................... — — --- |
23. Upravni činovnici............................... --- 1 —“ 1
24. SamoupraviM činovnioi....................... — -- - —
25. Penziioneri .......................................... — — —
26. Ostala zanim anja...............................
j

Ukupno . . . . 25 60 20
__
1931. GODINE PO ZANIMANJIMA

w
B A N^) V I 2 rt
«»a

zaniimanja
n

Beograda
rt
i Dunavska
J2
Ui
1a2 •i *U

Od 100
rS u rt
a ti

U.G.
£ .5 i?
O S 1 '%
'S 2
cu N s >

5 3 8 23 7.5
2 4 — 2 — — — — 18 5,8
1 — — •
-- 1 2 — — 4 1,3
— 8 3 5 5 4 1 --- 33 10,5
1 — 1 5 3 1 — — 14 4,5
— — — “ --- — 1 0,32
“ J.1 A 14
_ __ _ 1 1 1 _ - 5 1,6
1 — — — — — — 2 0,65
— 1 2 2 2 3 — — 15 4,8
1 — — 1 — — — — 2 0,65
— 1 1 1 — 1 — _ 8 2,6
7 4 4 15 1 5 — — 60 19,6
3 1 — 4 4 — 2 — 25 8,1
1 3 1 1 1 3 — — 19 6,5
1 0,32
•1 1 — 1 — 1 — 4 1,3
--- — 1 — — — 2 0,65
-- . — 1 _ 1 1 — _ 8 2,6
— 1 2 1 3 — — 7 2,2
1 4 — 5 3 — _ 23 7,5
— — _ — — 3 --- — 3 0,98
—- — 2 1 1 1 — — 6 1,9
1 1 — 2 — 2 — 6 1,9
— 1 2 — — 4 — _ 7 2,2
2 1 1 1 5 1,6

I
20 37 j 20 51 1 305 | 100,00
 liitički svije&rii, nozavdsm od svakoig u ltjocaja odozigo biraći, k o ji &u
već taida zinaili d a se bez aktiivnog Bntfdjolovamga <u iizboimiO'j botri>i
Vladatjućoj reaikoiji ne inoigu nam ijeti aidarci. SčrvilLaodt, ponižetnja,
gramzljivasit za tpoiložajfiima d bogabs-tvom, kanu!poija, pfrotdkiaiioind-
zam ii simidkure, (kojima su bi'Li zaraiženii ćiinovniiai i a ficiri, aiajvećiim
drjelom orai majviži, anaciontalmii bonvivain.s'ki družitvmi retdovi u
gradovim a, ikao ii bogati se lja ci, a d a i n>e govonimo o ■pokvaremio'j
•čaršiiijii - li'zdiizaim ®u kao maročiite ikrijeipoisti ii sta v lja n i u pogom pu-
no| kapaiciifceta, ik akg^l^arvi liizboin 'p ^ ,rtoW.*iK.i.™™iri tvi.u j pum

ndzne opsiku'nne 1 deklasirane tiipove i 'profitere pirediizibonna aitmo-

sfera zaista je billa ipogodmia, i mjiima je omogućen svalki posao upra-
vo trh dama, Ikada <sai s jed n e ®trame b iii potrebmi ditkta'buiri za ostva-
riv a n je mjemiih 'protunaradnih ciije v a , d ikaida su s druge sbrame b ili
ugužemi svaka sloibodna miječ, ja v n a tkriifcika i panlamem.tanni život...«
(Ivan R ibar, cit., II. knjiga, Beograd, 1949., str. 100).

T ako Siu daikle protekli izbori za prv:i dro ovog »narodnog predstav-
ništva« diktature, za »Narodnu skupštinu«. N a takav je način »ze-
m aljska kandidaciona lista« generala Živkovića m ogla »dobiti« spo-
menuti 'broj glasova, je r se za izbara u tome ciliju stavio u pogon c je lo -
kupan državmii apairat i sva orgamiizrrana iprinuda di'ktature.^Ti sai izbori
bili me -samo »tnkajs jed nim ■koinjem« (kako ih je već ifcada niaizivaila oipo-
zicija), nego gruSb maiiSlje mad nairadom s loiiljem, da se pošto!polix> ma t a j
maČim pcifcvrdi automitet k ra lja Aleksamdra, liako je sve već govioiniio
protiv mjega. N asi'lja, izborne makimaoije, falsiifliikati ii sliiona d je la bi'la
su put, 'kojim se 'došlo do 'iizbora >ove »Nar'odne iskunpštinie«/

l_Senat (kao dnugi dio spamenutog »Narodmog 'predstavmištva«) bio je

kasmije 'hzaibran (3. •'jamuara 1932). I mjegov je iizbor bio sličam vladlimim
akcijam a oko sastaiva »Narodme skupšitime«, sam o je razlika biila u m e-
todi. Senatori su birani po banovinam a i to n a svakih 300.000 stanov-
nika po jed an . Razum ijivo je da su kandidati bili pouzdanici režima
i da se strogo vodilo računa, kojeg će se senatora »izabrati«. T om pri-
likom izabrano je 46 senatora, dok je k ra lj tada imenovao samo 26 svo-
jih pouzdanika u Senat, s tim da će ostatak (do polovine b ro ja svih
senatora) imenovati kasnije. N a prvom svom sastanku Sen at je imao
72 člana. K asn ije je ta j broj povećan kraljev im imenovanjem.^

»P R V O J U G O S L A V E N S K O N A R O D N O P R E D S T A V N I Š T V O «
U ZNAKU RE2I MSKE LO J AL NOS TI
Službena pax>pagamda i vl'adina šfcampa naizivali su ova dva Ibijela
predn'jdm zvuičnLm na'Z'iivom. A li javmosti je ibilo ijasmo, da ta dva ifcijeila
nisu .niikakvo »narodmo predsfcavimštvo« mi po siv ome saisitavu, a nsiibi po
svom 'funikciomalnom zadatkoi. Oimjenice su jasmo irazot'kriviajle 'i 'karak-
fcer d osmovni zadaltak toga predsrtaviništva.

45
 Po sastavu v id jelo se oćiigiledno, da su ita dva tije la sibvaiim© samo
izraiz režimsikih (maikiiniaoija. />Narodna skupština« biila je prdtežniim d ije -
lom sastav ljen a od vladinili^agenata i policijskih delegata. \0d 305 po-
slamičikih mjesita iu itdj Skujp'šibioi pritpadailo je 'nasime: 33,6°/o c'imoviniildma,
19,60/oiadvoikatiima, 10,5°/o tngovicima, 7,50/o.'popovjma, 6 ,5 % graidskim i
apći'nsikim načelni-oiima, posjednLcima 5,8°/o itd. U toj SkuipŠtilnii m je bio
ni je d a n iradniik. T a j fclasnii sasitav .ra'zoitknivao je ipravi kanaiktter fce »N a-
rodne skuipštine«, a način mjeziiinog 'iizbora opravdavao je oipoiz'ioiolnii n a-
ziv toig itijela, da j e to naim e b ila »P olicijska skupština«. Jed n akag je
karaktera ibio L Scnat. Poilaviimi n jeg a v ih članova bira'Li su Ijiuidi, ktoiji
siu ’i li samii b;Mi imenovani ('predsjedniici gradova i općina, zalbim banskii
vijećniid) ii'i &u i sarnii n a siličan ina'čiin došlii đo svojih fun)koija (narodni
posilan’joi). Drugu ipoiloviinu limenovao je knalj, 'naraivno iz redova dvoir-
skih pouizdaniika. Viiada je o svim tim senatorim a Lm'ala itočina obavješte-
n ja i onii su ovam o pois.lani sa siiigumošćiu, d a će tu djelovalbi kao reižim-
ski agerati.
jFunkcionalno ipoikazalo"Se ovo »P rvo jugo&Lavensko narodrao predstav-
ništvo« ubrzo kao organ dvora. O kvir njegovog d jelo v a n ja bio je toč-
no određen: primcipi Sesitoj.aniuarslke dilktaiture, a napose 'kaiko su sadk-
cionirani O ktroiranim ustavom. U oba tije la pokazala se odmah puza-
vost prema k ralju , poslušnost prem a vladi, a zap ostav ljan je osnovnih
nairadraih linteresa. T im puitevima kreraulo j e ovo predstavnišitvo već od
svcng prvog d a n g j

P očetak rada ovog »N arodnog predstavništva«

/xNarodraa sikuipština« sastala se prv.i p u t ’7. decem bra 1931., a Senat

tek polovinom jan u ara 1932. N a zajedničko zasjed an je okupila su se
oba dom a 18. jam uara 1932^/Ovo »Narodrao predsitavništvo« otvorio jc
ikralj (maikon veriifiikacitonih rasprava u ohadva doima). P red sjed m k JSe-
naitadr. Anite PaveLić ((zvairai » S tairiij'i« lilli »Zulbar«. za razLiku od kasniijeg
ustaškoig .istaimeraag ipoigLavn'ika) predložio 'je (tog dana članovim a P red -
stavništva - »da bi predsjednTštvo N arodnog predstavništva moglo poći
u susret N jegovom Veliičanstvu ikralLjiu, da g a dočeka i doiprati«, a ikada
je to uoinjeno, ikiralj je preld obadva do'ma prociltao svoijiu » besjedu «;
u nijoij je on ia'lio'žio oanovne l'in'ije poliiti'ke svog režim a, te je iizmeđu
ostalog tom pr.iililkom reikao:

»... N ajzad j e etnička istiina jugoBilavenske m isii prodomliia sve p re-

'preike, vekovim a veištaoki sltvarane, i u završraom periodu naše miu-
čeraioke i krvave nacioniailn.e revalucLje 'i svetskoe: ra ta dospeia do
stvairanja jed n e li n'edeljive Jugosla'vensike kiraljevine, sa jednim
nairo'dom u jedrM>j državi.
... Ujediirajerai .i silobodni, 'imali smo d a Oirgani'zujemo sa savrem e-
... mim inSti'tuoijama snažrau naciioina'lnu državu, da u n jo j prdpiremiimo
najboilje uslove budućnositi.

46
 UsibgMam iod 2S. juina 1921. goidine msitojaiLi ismo re&itii a taij dr-
žaivtni d naciioaialnii zadatak. AJii se sv e jjasindje poikaziiva'lo, d a o a d -
on aln a anitsao niije dobila u Ustaiviu tnakneirie države sivoj pinaivd iizraz
nii snagiu je d n e arganiizovaine oajcionailine celm e. Sa svitnia otndnn tra -
goviima ipirošlosbi, ikoj'i siu nas 'pleunemiski irazdvajali, misqno aivoigiLi u
punoj m eri, sintetično, razv ijati sve naše nacionalne odlike u neop-
hodnoim umiuitrasnljem jedmistvu i hiammoniji.
U takvom državnom uredenju naš ja v n i i organizovani politički
život je d v a j e i .pokai&avao d a sa ipouzfdaojem i isikremo ilzađe iz
uslki'h fplemenskih okvira. M ogli simo poibediti sve sp o ljn e meiprija-
te lje , ali sebć, sv oja isključiva posebna shvatanja, bilo nam je n a j-
teže pobediti. Kao da ono što je plemensko ne d ob ija baš u je d in -
stvu, u celini svoju najvišu vrednost, svoj k ra jn ji c ilj!
... N i je d n o g trenutka n ije se smelo zaboraviti, da narodno u jed i-
njem je mdje d elo jed n e gemeraciije, mi potsledica istorijsikog slu ča ja .
T o j e delo nepirdddndih liaipotra, vekovmilh nacnonalndh živilh si'la i
reziulltalt moraJlndih i istorijskiilh 'teSk-oviina. Narodno jeddmstvo li dr-
žavna ceiima me mogu ibiiti m'ikad 'predmet miiikakvih poigađamija; oni
m oraju biti uvek iznad našeg dnevnog života i iznad svih posebnih
interesa.
. J a saan odluikoim od 6. janiuara 1929. godine preseikao omo z\o
stan je. T o je b ila M o ja dužnost pred n acijom i istorijom . M o jo j
V lad i, k o jo j sam tada poverio upravu zem lje, stavio sam u zadatak
d a dobroan uspravom što pre ®biiša strastti li o j aea u narodu venu u
(buidućnosit. U ibpm .pogledu krailjevska vllada lU'Lagala je s a uspehoan
n a jv e ć e maipore.
Zaikomoim od 3. oktobra 1929. igodime naša 'kraljevina dobiila je
sv a je pravo i m e ... d .raiskinula <sa vidndm itragoviima piroŽdositd, omian
veštačkim grajnicaima upravne podele, ikoije su ipostaile isiborijsike u
■tragi'Gnom deilemju d razd v ajan ju naših pLemena.
OduiševiLjeino iprihvatamje ovih odikiika od celog, naroda, sa mepo-
deljem'iim ipoverenjeim u svdana ikra'jevdm'a naše Otadžbdne, šibo saan
d Li'ano m ogao utvrditi u neposredmom dođiiriu sa narodom , uičvnsibiJo
j e M o je uverenje, da je Ju g o sla v ija jednako m iia dom ovina svima
Srbim a, H rvatim a i Slovencim a, i da se nalazimo na pravom putu
za trajmio d'zgrađivanje naŠe macioma)lne države.
V eran sv o jo j reči i trad icijam a M og a Doma, jffp -
temibra mroišJe godine dao sam osmove iza »stvaranje omiih usitamova,
one 'državne uprave i državniih uređenija, Ikoje će n a jb o lje ’odgova-
rati opštim narodnim poifcrebama d đržavnim dmteresdima.
N ačela novog U stava daju sve imogiućnosti zdiravoin maciooailmom
i sodiijalinom porefcku i inoiimalmoim ira'zvoju .pal'iitiičfko/g iživota. S v a ta
načeLa dimaju 'biibi ilojalno prim enj'ivana u njiihovoj p.ravoij zamdsili:
maiciomallmo 'jedimstvo i državma ce'lina vam svake disikusije; u decem-
tralizovam oj umiifcamoj državi jedam slobodan, ravmopravam, ma-
cionaLno m'edelljiv marod, pun pošitovamijia d 'ljiubavi za vem , madiah-
nut sviim: što je ilepo i uzvišeno d sves/tan svoje veddike diužnostd u

47
 ljindskoj zajed'nioi...« (»Stenogirafske beleške N arodnog predstavni-
štva K ra lje v m e Ju goslav ije. V anredan saziv, Beograd, 1932, str.
2 -3 ).

N a tu »prijestolnu besjedu«, k o ja je u stvari .(Knnavljaila poiitioke

principe »Šestojanuarske diktature«, odgovorilo je ovo »N arodno pred-
stavn'ištvo« (27. jan u ara 1932.) svojoni adresom . U m joj je b,io IstaknUt
jx>li ti'čik'i stav, -koji je prožimao ojelo'kiuipno d jelo v a n je to-ga itijeila; ka'ko
se odatle može dabiiti jasan uv:id u suštiinu toga režim a, 'i'znasiTno iz ove
Adrese ndke d ijelov e:

»P rvo jugoslavensko narodno predstavni.štvo saslušalo je Prestonu

Besedu V ašeg V eličanstva sa osećanjim a nepokolebive vernosti i
odanosti i primiio je sa najvećom radošću K raljevski pozdrav, upu-
ćen celom Jugoslavenskom narodu i Narodnom Predstavništvu ...«
(Isto, str. 8.)

N akon ovog U'dvornjifćkog 'uvoda Predstarvništvo je u itoj » Adresi«

prešlo na pobliže razlaganje svog programatskog stava. O tome je
rečeno:
»... M-iisao m rod n og jedinstva ;i državnog u jed in je n ja postala je ne-
ipresušniiim lizvarom naradne -snage d njom e je naš /narod usipeo da se
održi u iborbi i da iprotiv tuđiins'ke isile odbrani sv oju rasmu narodinu
odliku i sv oju etničku celinu ...
... Sko.ro eitavu decenij'U panlbiska zasleoljenost d pogrešno upući-
v a n je našeg 'političkog života sve je više odvraćalo mairođ od pravih
puiteva n je g o v a napretka. Gnčev'itta vezanost za ipoliitičike fo rm a cije
i poglede, izrađene n a ipilemenskim, vers'kim d no<kraj'iinskim ideolo-
g ija m a , izazvala je itežak sudair. Veliika je zabluda b lla da se u sva
tni iplemeina misli'lo <da se .može i posle u jed im jen ja nastaviiti onakav
pblitićki živoit, kakav je ibio ipod tuđinskim lilii u nezaviisnim n a-
cionalnim državam a. Umesto d a :se politička delatinost našiih p a rtija
(trošila n a unutrašnje sre d iv a n je naše držaive u liiUfroS'lavenskom
duhu, tia izjedinačen.ju svega zakonodavsbva, i n a iprivirednom i so-
ci'jailnom radu, ona je naijozbiljm ije zapreti'la i sam om državnom
a narodnom jedinsitvu...
... U tim sudbonosnim časovim a, kađa je u n utrasnja ra z je d in je-
nost b ila na vrhuncu i kad se usled političke i id ejn e poremećenosti
n ije moglo naći nikakvo drugo rešen je, o b ja v lje n je M an ifest od
6. ja n u a ra 1929., nadahnut mudrošću državnika, hrabrošću ju n ak a
i toplinom iskrenog rodoljuba ...« (Isto, str. 9).

L a k ejsk o dodvoravanije Predstavništva k ra lju n ije , međutim , izavršiio

ovim fraizama, k o je j e i dotle tslužbena propaganda nerijebko i®tica3a.
*To je Predstavništvo bilo isastavljeno pretežmm d ijelo m od lisitih onih
politiĆara, k o ji su za tr a ja n ja Vidovdanskog ustava i sami b ili (zajedno
s k raljem ) no'siooi »vidovdanskog režiima«. A said au se on i već ovom

48
Adresom svoon žestinom bacalii <na itaj ipfrethodmi rožiim, a itime d n a svoj
ra n iji rad, dakle i sami sebe i druge okriv ljav ali za sve nedaće, koje
su dovele do Šestojanuarske p ro k lam acijej D odvoravajući se k ra lju to je
Piredisitaviniišitvo iproduižilo s laislkavim ifraaaima od'olbravainja alkltuielln)e kra-
lje v e poliltike li mjegove - »nepogrjeišiiviasbi«. ,U axires>i se u itom smislu
d a lje .reiklio:

»... Po urođeinom osećaju, d a u inajitežim časoivima nađe pravii put,

shvatio je Jugoslavenski narod, da je g en ij istorije progovorio
kroz usta V ašeg V eličanstva kad je trebalo sačuvati terito rijaln o ,
ikulltuinnio ii duihovno jedinsitvo naše domovine ...
... N arodno predstavništvo od aje puno priznanje kraljevskoj vladi
i odobrava njezin rad od 6. januara 1929. na ovam o (kurziv n aš!),
u kom su značajnom periodu naŠe istorije, na korist i sreću zem lje,
udareni tem elji, koji se više neće ražgraditi.
... U stav od 3. septem bra 1931. koristeći se stečenim iskustvom
odgovorio je n a jb o lje i n ajp otp u n ije potrebama našeg političkog i
nacionalnog života. I pojed inci i skupovi nalaze u njem u, dok stoje
na zakonu, obezbeđenje svojih m oralnih i m aterijaln ih interesa, u
n ajv ećo j m eri, te nam on p red stavlja okvir u kome se napredan
narod može slobodno i uspešno razv ijati u demokratskom duhu.
N arodno pređstavništvo pozd ravlja s radošću d a lje u ređenje naše
države i izgrađivanje samouprave i prihvatiće in icijativu kraljevske
vlade da se samoupravni život u opštini i banovini usavrši i utvrdi
definitivnom o rg an izacijo m ...« (»Stenografske beleške N arodnog
predstavništva K raljev in e Ju g o sla v ije« , V anredan saziv, cit. izd.,
str. 9 -1 0 ).

N a o v a j na.6in je *to »Najroidno predsitavmiistvo« o'zakoniiilo doitadašaiji

apsolutiisiti'Ski irežim, te odolbnilio vladiim politilku u smislu Proiklam aoije
od 3. iseptembra, ikao i U stava o'd liistog dana. T om prililkom ispoiljilo se
u purnoj m jeni pravo ud'vomnišitvo mnoigiih olamova ovog »'Nanodinog
predsita'vinlišitva«, 'koiji su i .ptiiiiikom iraisiprave ove Adrese, kao i kasinilje,
poikaizaili, s ikoiiiko serviilnos'ti prilaize itaidanjoj ipoiliiticli dvora i vlade.
Taiko je ma pr. u tom smiiisilu iiizmeđu ostolih kaizao poslamik Mileniko
M arković (na sjednici tog PiredstavniŠtva od 25. jan u ara 1932.) slijed eće:

»... G ospodo senatori ii narodini poslaniiici, ;sa osij'eićajem najduibilje

b'lagodamnosti u nepoikolebivoj i nepoidelijenoj odainositi, vemnosti i
S'iinovs'koj Lj.uibavi, ouilo je i sLušado, pomno i preAamo Prvo jiugosila-
vensko narodino predsta<vništvo kralljevsiki po'zdrov svioig 'UZvišenog
vladara, luipućen iiz juna'6kog srca .njegovog veličanstva ju'goslaven-
sikom narodu i njegovim ipredsitavniicima u presltonoj besedd‘, ikojom
je mjegovo veličan'sitvo...« {»S'tenograifsike b d esik e...«, 'aiit. izd., str.
13).

4 JU G O S L A V IJA IZMF.ĐU DVA RATA II 49

 U <krhu »ipodaniSke odanositj« giovoirk) je 'istoan pnLlitkom d izvjositšae
u to j adresnoj debaiti, ipotsilafniik V lad o Mileitić, ikojli ije istoig dtana uz
ostalo izjav io:

»... R eči iskazane od N j. V . K r a lja u Prestonoj Besedi sve su nas

'bez iizuzetka, ganule do dn a srca i kod mnogiih izazvale suze rado-
s n ic e ...« (iisto, sitr. 12).

D ak je potslaniik Miiloš D ragović k r a lja Aleksandra u svoim govoru

uporedio s 'komandantom v ojn og O'dreda, na č iji se nalog sivirstiava ta j
adred i poslušno radi (»Stenagraifsike ibeleške«, cit., sbr. 34), druigii je
paslaniiik, Đura O stajič (na sfjednici tog P.redstavni&tva od 26. jan u ara)
govorio o ikra'lju kao o »vođi n a o ije i gospodaru zem lje ...« (iStenog'raf.
bel. cit., »tr. 4 4 ); paslarnik Miiian Raidonjić iz.raziio je »veliiku hvaloi na-
šem dičnom K ralju « što je »uredio državu« (isto, str. 51), a neki M eto-
đ ije Oi'puišević (26. jan u ara 1932.) ikaizao je u tom Predstavniišitvn, kako
je »K raljev sk a Prestona Beseda prošla kroz narod kao rec G ospodnja.
reč našeg O slobodioca i Spasioca ...« (isto, str. 67) i dr. (kurziv naš!) U
takvoj lakejštin i dakle odvijao se rad ovog »Narodnog predstavništva«
i to ga je već razobličavalo kao poslušnog organa dvorske kam arile.

U ta k v o j atmasfeni ni'je ni čudo, d a su neki olanovi ovog predisbav-

ničkog tije la d avali i takve ia ja v e , 'kao .na pr. pos'iaoiik Filiip Laizanević
(na 'sjedinici Skupštine od 18. fdbruara 1932), kalco u toime domu »nema
noikialkv.og nadglasavanja, neima n ičega, nego se samo razgovara ii dogo-
vara Ikao u jed n o j dobroj po-radici isa dobriim damaćinom« (Steooignafiske
beleske N ar. skupštiine K ra lje v in e Ju g o slav ije, vanredan saziv, knjiiga
I., Beograd, 1932., sibr. 196). N o .raizviiifcaik iprilika u zem lji i u svfi'jeitu po-
rnalo je ipridanio i tome, da su 'se i u ifcakvaj »padaničkoj« sreidutrni aipak
tu i tam o 'počeli ipajavljivati znaci krM čkog razm atranja stanioviifciih pi-
ta n ja . M eđutim , ta kritika još n ije biila upererua sasvim diirekfcno prativ
režim a, već se kretala u okviiriima njegov.ih osnovnih poiliitiičkiih ifceza.
u v ijek u ikrugu izvjesnag apartuniiz'ma, no ipak se već i itu ja v lja ila neka
nota, k o ja je počela odudarati od dotadanjih uobičajenih hvalospjeva.
T ak o je na pr. povodom p retresa p rijed loga budgeta za 1931./32.
posianiik M ilovan Lazarević izjavio, ikako je ta j budget (od 11 miiliijardi
i 300 m iliju n a disna.ra) k o ji se »u ovo vrem e od naŠeg naipaćenog a na-
muČenog inarada traži - p re v e lik i...« (Sten. bel., cit. .izdanje, iknjjiiiga II.,
sbr. 131). Poislanik Ivan I^nća.rptv.ić 'ukazao {£ na ponovno jaiviljanje
»hrvatakog ipitania«:

»Kad s-mo jed an narod - a to jesm o - i kad smo jed n a veflfiika ju go-
slavenska parlamen'ta'ma većina, neoprostivo je 'i strašno za buiduć-

50
 nost ove zemlje, d u taJkjvioj pjdiliici pirav'iitii raizliike između Hnviata
i S rb a...« (Stenografsike bdtaške, đnnij. II, cdit. izd., str. 193).

Na .iisito »hrvatjsiko .pitanje« podsijotiio je d poslanik Bnld. Grga Anđeli-

nović,'koji je u isvom dkupStioffikom igovoani o itoame ikazao: ^

»... Alkio ja kažerm da postojd hrvaitsko pitainje, ooiida se ne nuože o

itame 'govoriiti mi sa gdediista medus'obnjih odnosa Srfoia, Hcrvaita d Sk>-
vein'aoa, eilbi ®a gilodižita ime đunairodinio,g, nego se kaže - n a poistajeće
®tamje d ipostojeće ipriilike, d ipoflli'tilčke i adm'ind'sltratiivine... T o su, go-
spoido, čLnjanice, d zato sam j a idoviilkinuo: „N em ojm o kao tnojevi
zafoija'ti glavu u piijesaik ...” « (iStenogmfske 'beleške N ar. skupštine
K ra lje v in e Jugosflavije, vaniredan saziv , iknjiiga I I I ., Beogtrad, 1932.,
str. 24, zapisniik sa sjednike oid 6 mairta 1932.).

jP o v od o m studentskih dem onstracija i žandarmeriijskih rep re sa lija nad

stuiHenitima (marita 1932.) bdflo je ogorćen je javnositijtako vefliiko, da® u
zbog toga čak i neki članovi te »N arodne skupštine« bili prinuđeni d£ o
tom e govore, predbaiculjući vilaidijšito je ona 'idopiujs'tiila »takvu razuilare-
noslt« poild'cdje prditiv dmfla'dme. Tom pril'iikom su se i iz redova tiih po-
slanilka ćuflii već oštrijd gfeovd, kojd su čak d osuldili režLm zbog postupka
prema studentim a. T ak o j e rta pr. itadainj'i poslan.ilk dr Ivo Elegovuć go-
voreći o ’poliioiljiskom re^miTuoipće, (2. m arta 1932) >na sjednnoi Sknpšitine
už O’S talo ikazao':

»... M i .narodni posilamdici, inaroieiito iiz hirvatskd'h k ra je v a , znamo dz

neposrednoig opažanja, d a tamo u narodnom ifeotlu n a žalost vriije
d kflijiuća. 'Ne dajm o, igospodo, d a t a j kotao eksiploddira...
... A'li dižem odfliučan proitest protiv neouvendh v e k sa cija , k o je se
vrše 'nad onima, protfiv kojdh se može 'izreoi d protdv k o jih se zaista
i izriče tek kazna radi policijskog p rekršaja, ili k o je se konačno
moira pusftiti :iz poiLicijstkog pnitvora 'kao nedužne. P n im jer italkovih
stra d a n ja ipružaju nam između dm gih žrtava poim ence stuidenti
zagrefoaakih visokih š'kola. Ono što sie je zibilo sa stuidentima, k o ji
su poput svojih beogradskih drugova dem onstrirali, sram ota je,
'koja se u jed n o j pravnoj diržavi, kao što je naša, m ora odm ah iz-
brisati suspendovanjem i p,riltvor'om glavnoig krivca, upravniilka za-
grebačke poflicije Ja.nka Bedekoviića i ikrivičnom dstragom protiv
n je g a iradi zloupotrebe uredovne vlasti, d onih n e d je la kotja je Itom
zloupotrebom u foezbroj s.luičajeva vršio, a k o ja maš Krdvični zakon
'ob'iilježuje kao zločine.
J a , gospodo, neću ovd je iznositi sav onaj m a terija l, k o ji mi je pri
ruci u pogfledu zflouipoitreba uredovne vflasti sa strane zagrefoački'h
policijskih organa i neki!h 'sresikii'h načelniika u Hrvatsfl«>j; a li za iLu-
straoiju strahota, 'koje se tam o 'zbivaju, dazvoLdte mii d a vam dam
slilku tiih muka, k o je se mogu sravniti i nazvati miukama šipamske
linikvizioije.

51
 T u se lju d i vezuju za ruke i noge i tako vezani v je ša ju o čavao,
ipa se zatiim pri'lazii njim a sa gorećim šilbiicama ,i '6i>koviiim;a li palle se
n a vira!tu, po tabamima i irutkama, oniđa lih se skida g.oile i ne tsamo
mušikarce, nego i žene, i itako ih ise Ibafciina do 'niesvjesti li do izne-
moigil'Oisfti...« i(»Sfcenoig!rafs!ke ibelešike Nairodne 'S'kupštine K raijevine
Ju g o sla v ije « vanredan saziv, k n j. I I I ., 1932., str. 9 i 10).

T o n ije govorio neki ikomunista, nego predstavni'k hrvalfcakiih buiržo-

asfkih elemenaifca, zg.nanut inad strahotam a 'poilicijskog iterara, k o ji se i
tada vršio po c ije lo j državi. ^Ali ti oportunisti nisu pružili potpunu
sliku terora, k o jeg je vlada generala Živkovića vršila nad radnim naro-
dom 'uopće, a napoise nad radniiciima ii zatvar-enim ikomuniistiima. Poilicija
udpće, a napose o,na u većim j.ugoslavenskim ,gradavima, o'dinosilLa se
prema za'tvoreniicima ikao prema bespravmim objektim a sv o je sam ovolje
i t i su lju'di —prepušteni poUoijisikoim 'teroru —ibiili dižlagani najisurovii'jim
s.adi!5'tiokim m u ćen jim a.JT akav iposftnpak vlasti išao je u olkvir tadašinijeg
režima, ipa j e ii sam Lnterpelant Blegović, ipremda je oortao poilii'aijsika na-
s ilja irežima, rna ikraju zavrlio inenkusnim hvalospjev,ima ikralliju, k o ji je
u k r a jn jo j J'in iji bio nosilac tog režima. T a j interpelanit je ovaiko zaivrš'io
svoj govor:

»... što isam j a , fkoji sam ipo svom poliiltičkom odgoju ii pradrabnoj
orijenfcaciji iStarćevićanac, pravaš - vuil'go Frankovac - -došao aroo,
to je zato, što roe je iz imioje višegoidiišnje irezerve trg la ćarobna
moć našeg B ogom nam poslanog K ra lja i m oje živo v je ro v a n je da
je inama Hrvafcima sada i u buduonosti olbrana, jakost, oad a, ideal
i spas u dalekoviidnom, širokogrudniom, dobronamjertnom i pleme-
niltom ik r a lju ...« (Stenografske beleš>ke N aradne sikupštine K railje-
vine Jugosiiavij.e, vanredam saziv, iknj. I I I ., 1932., str. 11).

T i i 'slični .navodi jasno razotknivaju .pravi fkarakter ovog »N arodnog

I>redstavni'štva«./V.idi se, kakve je sve -Ijude priivuslda tzv. » k ra ije v a poli-
tika« i tko ise !svo>kuipio oko generalske vilade P etra Živkovića. Oko tih
državmih virhova prikupiili su se svakavrsni elementi, p a čak i bivši
»Franikovci«, a svi su ti lij.udi, zbijeni oko »državndh jasa ta « , hvalisavim
diifcirambima ipodržavali dvorsiku kam arilu u produžavanju njenoig stvav-
no apsolutističkog režima.

U POTRAZI Z A P O G O D N I J I M VL ADAMA

^Tešiko privredno sta n je i sve oep'O'vaijinAje ipodiitičke p rilik e iipak se

nisu motgle 'sa k riitijl unutrašnje istanje ii vanj'skopo'litički podožaj zem lje
nam etali ,su već spomenutih dana pabrebu iponov.no,g traženija izilaza iz
situ acije. Priililke u zemij'i početkom 1932. godiine pokaz'ivale su sve ja -
sm je, da se više ne može produžavati isa mebodama generads'ke vlade^j

52
/fien>erall Živković iloajo rbcrtsiiilag otvoranog diiktaitonsikoig režim a n ije vfiše
adlgavajrao n i paliiibiičfciim 'totereainia ■dvotrstke k a m a riile jU le d o v im a vod-
stva »Juigosilavenisike radiikaikio-&el)jačke demolkraidje« igovorkallo se o po-
trebi olbria'Ziovainja — »oiviiiLne vlade« i o d a ljo j po'l'iibi'Čtkoj nepodeisinositi
vlaide na čelu s igenerailom. jPilebisoitarni« iabani od 8. noveanbra 193 L j
riiisu liipalk dalli točekivame .rezull'taite, koji bi dvoir u poitpumoslti zadovotljiiln,
a javmioslti ipokazali 'da »u biraČ'ke mase 'liistom za »kralljevu paliibilku«.
Govoriilo ise osita toga o .potreibi promjeme vilade i s obzkom na »pirija-
fceljslke zem tje«, č ija buiržoasiko-dem'Oikraitsika .javm.osit mije rado gledala,
da u Jugoislaivij'i oslfcaje i dailje ma čeiu vlade generail, koiji je to'liko istak-
nult ipoboim'iik krailjevog aip'soluifauzma. takviim priliikaj-nai Hvor p* " a
prol jeće 1932. od'lucio ma promjemu vlade m održamje dotadalnj.ejg.po-
litičkpg kiirsaj-
L.A'li, niije se radiilo sam o o promijeini dion'osbi ma čelu vlade. IzgLedaio
j e annogo lakŠe srušibi Živkovičevu genera'lsku viadu, mego maoi za mju
taikvu masijedmLou, koija će se istabiilii'ziiirati L komibimiuirainim radom produ-
žrbi proviođemje »k raijev e poLiiti'ke«. Radaio se o d u b ljo j i ekonoimsko'j
i političkoj Ikriizi, za č ije rje š e n je (ni parcijalinio siamo) misiu b ile dorasle
irmoge 'vLade, koje su sLi jedi'le 'generalsiku Živ'kovićevu viladu. Gemeral
Ži'Vković dao je ostavku sv oje treće vlade 4. aiprida 1932., a za njom
j e do'šao~-hiiz kracko?trajjlib 'Viladal k o ie s a P š ^ š m j^ p v a J e bez iikaikve
osTjfeke m'eđusolbme palStičke razlike. PokazaiLo se, da ni fommiirainjem
tzv^civiiniiih v lad a« n ije rTi'j.ešeno i da se n e može rije šiti nijedno osmov-
na .piitamje z a m l je j

V lada V ojislava M arinkovića

K ratk otrajn a vlada (od 4. aprila do 2. ju la 1932), na čelu s V o jisla -

vom M arinkpvićem , m inistrom v an jskih jposlova u Živkovićevim vla-
dam a pokazala j e pujau isv.oju nesposobnošt-i. .za.jm m trašnj epolitičke
piFčSbtetne i za deliikatna vartjsikoipo'li'tička piitasnja. In ače se ta vlada nii
po svome "sastavu (uglavnom) ni po svom programu n ije razlikovala
od isvojih ipretbodni’ca, t r iju vladia ma čelu s generaiom Petrom Živ-
kovićem.
Umuitira'šmjepoiliibički poikazalo se ubrzo, da je vlađa u nemogućnositi
zauStaviiti sve ja č e zaoš'travainje siuiprotnosti u zem'lji^J'Lezado'Voljsitvo
radnib masa izbijailo je ‘s ve vidjnlje. PoLiicij'Sikim irelpiresaiLijama rnije se to
dailo 'izbrisati. Štrajk o v i su oipet zaređali ma 'raizmiim sitramama države
i uzalud je vlad a jrazašiLjaLa poidiručniim oflnganima stro.ge opomeme,
da me proigome dovoiijmo oštro ko.mumusite. Parbijske oirganizadje su ma
mnogim stran am a'p od ipoLiciiijisikiim iterorom o»d Šes'bojamuarske prokla-
m acije b ile, istima, uveliike ra'zJbijeme (te se i'sitoim p otkraj 1932. počinju
opet uspostavLjabi u većim ceotrim a države), a li su zalto ostailii komumistii,
k o ji su i d a lje predvodili radni sv ijet; ostalo je duboko nezadovoljstvo
radmika sa sve^ežim -živetflam -priLikam a'i izr^b^ivačlkiiin jn je ra m a po-
slodavaca, kao i bezobzirnošću od strane vlasti. N a selu se stan je toliko

53
spogorša'lo, da je i saima r la d a biila pr'nnuđoaa da (traži » 8161113., kako da
ibairem donokle »uzbije sve ito ojpasnije ipnoipadainlje seljašttva u svoana
dl'jeloivima d r z a v e j
^Zakon »o zašliti zcm ljoradnika «, k o ji je domesen 19. aipniila 1932.,
bio je prva vladima m je ra u mnošitvu ikasnijiijh propiisa, ikojiiima se regoi-
li.ralo u sta ro j Ju g o sla v iji pLtanje iseljačkog irazd u žen ja^ T aj Zakon,
donesen za Mari'rikovićeve viade, tek je dondk'le ribla'žio privredmo ve-
om a iteškio sta'nj e na selu utolilko, što je n a pnvi mćiih zauistaviio pusto-
še n je prisillni’uh napla'ta potražuvanija pnema selja cim a , ino sve je to biio
daleko od <radiikaLnog i potpunoig rje š e n ja tog prolblema. Selijaštvo je
i d alje ostalo nezadovoljno, i idialje pniitisniuito sive težim posLjediicama
privredne IkrLze, *za k o je se n ije .naLazilo rje še n je . N a dnug’um privred-
nim sektorim a prod ubljavale su se ekonomske ipasljedice kniize, što se
odražavalo napose iu slomu ongamizaioiije izvozne Itngovine paljapriivired-
nib prodrika'ta, d a lje m padu kupovne imooi seLjaštva, 'kao i padu mad-
nica, a u vezi sa »zeml jioradmokim zaštiitmkn 'zalkonodavstvom« i u sLomu
kreditne o rg am zacije (vidljeti: M . Minković, Bkoniomislka hisitonija Ju g o -
sla v ije , 1958., zatim Ekonomska stnuktuna Jrig oslavije, 1 9 1 8 .-1 9 4 1 ., Z a -
greb, 1952., str. 44. i d.). Naravno, sve to se ne može pripisati samo
poiitićkoj nesposobnosti M arinkovićeve (ionako veoma kratkotrajne)
vlade: ona je u stvari produžila takvu baštinu od svojih prethodnica,
ali je za n ju karakterističan stav prem a barikokratiji, k o ja je u okviru
»zem ljoradničkog zaštitnog zakonodavstva« i u ekonomskom propada-
nju siromašnog seljaštv a tom prilikom našla zad ov oljen je svog profiter-
stva (spomenutom već mogućnošću obustava isplata štednih uloga u
bankam a).
{ U ipolubiokom ipogledu Mariinikoviićeva v lad a .Lmala .je p red stavijati
p rijelaz od .generalske vlad e ik »normailnom ipoLiitičlkom životu«, koiji sc
napose irnao odražavati u radu »N arodnog predsfcavmištva« 'i u obnovi
političkih stran aka (preformiirainje »Jugoslaveinske radiikaLno-seLjačke
dem okracije« u »Jugoslavensku naoiionalLnu straniku« i t. d.). N o M a-
rinkovićeva vilada n ije .ni u itom pogledu u n ijela niikakve viidne izmjene.
I d alje je ostao stari politički kurs sa svima njegovim reakcionarnim
stranam a. M arinković je uostalom bio samo predstavnik »kraljeve poli-
tike«, ko ja se n ije prekidala, već je s novom (»civilnom «) vladom do-
bila tek novog predstavnikay
unribrašnjepolibiokom pogledu za v.lade V o je Marinikovića iponovo
se~oštrije pojavL ju j e staro - »hrva'tsko pitanje«y Pored go'vora u Skup-
št’rni o tome došlo je 21. aprila 1932. do os-tavke dvaj,u minisitara dilside-
nata iz ibivše H S S '(•Nikole Preke i Stainka Šibenika). ii ito 'iz razlaga u
vezi sa - »hrvatslkim piifcanjem«. O ni ®u prigovoriilii vladi, da produžuje
»pro'bivhrva'tski režim «, te <su istaikLi, kalko je potrebn.o ».udovalijaiti zaihitje-
vim a 'hrvalfcskoga naroda«. B.io je to iprvi izraiziitij.i napad n a nacionailno-
unitarističku iLimiju »kraiLjeve polibiske« 'i u tom e .je b'ulo poLitićiko zmaće-
n je te ostavike. N o dvor ije ta j ikicidenit riijdšiio itako, da je ma m jesto te
d vojice postavio za m inistre dva nova »predstavnika H rvata« (prof.

54
V iktora PogaČnika i prof. Stjep an a Srku lja). Politički kurs j e i u tom
pogdediu osltao netizinijeinjen.
(_JJ vanijislkotpoli/tičkotm ipogded'u vlad a V o je Marinlkovića jed n ak o j e pro-
du'ŽEla s'tarim putoiviima o sla n ja ju ći ®e ma 'aapadine »priijatedjislke salle«,
naročiito am Firamcuislku, s (kojoin je K raljevin u Jugosilavaju vezao ugo-
vor o nemapadainju i u zajam noj pomoći (od 11. novembira 1927.), ikao
i na M alu A ntantu fugovorom od 15. augusta 1920. sa Čehoslovačkom
i 7._jnna~192L saJ&um unjskom ). Privezana naročito uz vanjskopolitičku
lin iju Francuske, vanjska politika K raljevin e Ju g o slav ije, i za M arin -
kovićeve vlade, obilježavala se nepom irljivim stavom prema Sovjetskoj
u niji. T a je nepom irljivost išla tako daleko, da je V o jislav M arinković
povodom o b avješten ja, kako je Čehoslovačka (1932) spremna uspostaviti
diiploanaitske veze sa Sovjetsikom Rusijom , iprottiv toga oštro usJtato i na
pnvoj ‘konferenoiji Maile Antamte, k o ja j e 1932. nakom toga baia odr-
žama, iprdigovorio t a j koraik vladi ČehoslovalSke irepubtoke. MamLdkovnć se
dakle i itom priliikom dspoljavao kao dosljednii dvorski pouKdamiikJ[po-
bldie o tom e: Ivam Riibar, »Polittički zapisi«, k n j. II, Beotgraid, 1949,
str. 124).
{Međuitim, zbog općiih priilika u zem lji, a v je ro ja tn o i s obziiiroim na
pniigovore 'svojiih d oju čerašnj iih saradnifka iz Demokratsike stramflce, V .
Marimković je lje ti 1932. navodmo predložio dvoru izvjesmo ublažava-
n je političkog kursa, ali n e i prem a komunistima. No dvor n i j e bio za
u b l a ž a v a n j e toga kursa, nego za produženje dotadaŠnjih m j e r a i za
stari, nepom irljdvi odnos proma joiš uviijek za'branjendm poditidkim S 'tr a n -
kama. B io je tto povod za M arinkovićevu ostavku, do k o je je m aio zaltdtm
i doišilo. Vddjelo se, d a autoikraita 'kralj niije raspoložen d a se v ra ća na
stari »parlam entarizam « J

D V I J E VL ADE MI L ANA SRSKI ĆA

/Poijava prve Sršdoićeve vlade (od 2. ju la do 5. novem bra 1932.) zma-

čifa je pooštrenje dotadašnjeg političkog kursa protivu svih n ep rija -
•telja »kiraljeve po-ldtiike«. I prva i drugia Srš'kićeva vlada (od 5. novem -
bra 1932. do 27. jao u ara 1934.) prožete su uponndm n asto jan jem , da se
ipod svaiku cijenu i bez obzira -na sredstva učvrsti ipoliti'ka, kojolj je njein
glavni au tor k ralj Aleksandar utvnd'iio Osnovne liin'ije PrOkJamaioijom od
3. septem bra 1931., a O ktroirani ustav tome pridao svoju s a n k c iju j
^O bje Srš'kićeve vlade istupaju bezdbzinno i ošitro protiv svdlju »amti-
drzavnih«, a napose protiv koim'Unista, koije ipoliaija i u tome periodu
surovo p ro g o n i^ Z a godinu i pol vlade na čelu s M ilanom Srškićem
policijski režim ncumorno vrši nova n a silja nad komunistima, ali svi
progoni ipak nisu mogli spriječiti, da se upravo u tome razdoblju dotle
veoma o slab ljen a K P J (krajem 1933. oko 2000 članova) p o cin je obnav-
lja ti, te se tečajenr*t^337 form iraju na mnogim m jestim a ilegalne par-
tijsTTe ć e lije s m jesnim komitetima, a do 1934. bili su obn ovljen i i po-

55
krajin ski kom iteti kao vrhovna rukovodstva u pojedinim krajevim a
zem lje (v id jeti: m aterijal sa V . kongresa K P J, cit. izd., str. 43).
cProtiv hrvatskih fed eralista razvile su Srškićeve vlade oštre re-
presiivne rn je re sa cilljem, da ®e suizbi jiu i, ako je mo'guće, sasvlm uguše
p ojave opoziicionars'tva proitiv lOifici'jelnog stava o nješeinju naiciioinalinog
p iiita n ja j^ liia n Sr&kie bio je već Otpnije dolbro /po-anat kao pniipadnLk
veliikoisnpsikog .rad'ilkaiH'zm'a i kao iproitivin.ik j/Ugos'lavensike oacionaiLne
id eje. N o rnza sve to on 'se od Šesitojanuainske p rok lam acije uopće, a n a -
roeiito sad kao predsjednlk vlade liističe kao odluoni poibomilk id e je lirnte-
gralno-jugoslavensko'g nacio.nailinog uniiitariizma, a >s nj.ime i cen'traliizimaj
V lade M ila n a Srškića u pinju se, da pomoću državnog aparata učvrste
što je moguće vise tu službenu ideologiju, a kada su propagandistička
sredsltva n eu v jerljiv a i ■bezuspješ.na, ouda se prilazilo polioijsikoim prii-
tiisku ii staviljainjiu nepoćudnih iproitivriika pred Sud iza zašititiu države oi
Beogradu i ipred druge (za takve deLikte poseibno delegirane) sudiove u
zem lji.
Aiii ina drugoj s'trani, opozioioni elem enti su jačaili. Progoin:i od sttrane
p o licije nisu liikvidiiirali .ni kioimunisite, *ni federalistioke elemenlte. Napiro-
tiv, bilo je mnogo znakova, po kojim a se vid jelo, da vlad a niije u m o-
gućnosti da likvidira te svoje protivnike.

T zv. »Punktacije« S eljačko-dem okratske koa licije

fja k o Siu već iizmiijenjeni'm Zaikonom o zaštiti države (od 6. jianuara
1929.) ibile zabranjen e stare •poLitičke stranke (ukol'ilko su zasnovane n a
vjersikoim, plemenslkoim ili potkraijiinskom naoelu), S eljačko-d em okratska
k oa licija je i d a lje d jelov ala. N jezin se u tjeca j živo osjećao upravo pod
uvjetim a poilicijskiih proigonia federa'l.i:stičkih .»antidržavpih elem ienata«j
^Organizaicija tih koaliranih starih strainaika ruiije .u to v rijem e hi'la fo r-
m alno obrnovljena, aLi se vodstvo SD K koiristiilo mnogim putoviima d n a-
činim a za šire n je -svoje 'poLitiičke a k c ije proitiv irežiiria. U ciilju obn av-
lja n ja svog opozicionog rada sasitalo se vodstvo SD K u Zagrebu 7. mo-
vem bra 1932. n a idogovor o poliLtiokoim stanju u zem lji d o taktičikim
sred'sitvi.ma borbe iprutiv režima. T om je prilikom usvojena rezolluoija,
koju je (u inaortu) 'pripiremio Anite Trum bić, a 'Koja je 'ifli’d iskreicijom
ne'kih inovinara o b j avLjena" sutračl.an u š'tampi i positala poznaita pod
nazivom »Punktacije S eljačko-dem okratske koaU cije«. J
Ove su »puinktaoije« navodno bi'le Tia'm'rj'enjene pri.sita'lLca'ma S e lja č -
ko-.demoikratske ikoalicije, da budu diirektiva 'za njiiihov dalj.i po’Litiaki
rad .među biračim a, ali su s o'bjavom u dnevnoj štam pi postale_dio.4io-
Litičkog program a tog d ije la igirađans'ke opoziaiije proti.vu vlade. U tim
se »PiuinkhaiOl'jama« poired os'talloiga is-taklo siLtjedeće:

»... 1. Stojeoi n a iprincipu demokracijte, sm atram o naroidini suve-

.reniiitet stožerom svake državne organ’izacije, a sam nairoid jediimm
i liskiljuČivim izvoram svaikog poilitiokoig autoir.iteita i sv.aJke ja v n e
v lasti;

56
 2. Baidtfći d a je isdj'ažfovo - Ikaio ikoilelkitivoi pojiam - inosiiiLac svaike
oanodne ikultu.re, ekotnomsikog života, dm štvene komtriuikaiije i otno-
railnie vinijednoisiti, a sačinjaiva ii ogromnu većinu n am d a, inna se- .
iljaStvo b iti te m ćlj orgain'iiza'oije tnažeg sveukupnog živofta;
3. Konisltaitiramo oimjemiice, da sii>ijainska hegemonij'a, ikoja se v«ć.
od poćetka nameitmiila Hrvaltslkoij i tsviim nažim zešmljama s ove
sltrane Saive, D rave i Dumava, evojom neeposobnoisću, poanoću n a-
sAlja i nemioralniih meto>da, dnžeći u sv o jo j ruioi svu državnu vllast,
’d je lu je deetruktiivno, uniiSifcavajući m oralne vrLjedinosibi, ®ve naše
napređne ustamove i tekovine, materiijalnu 'Lmovinu naroda, pa i
njegoiv du'hovmi >mi<r. T o j e stamje ipoiti'glLo vrh-unac poid apsialuiti-
sbićkiim režimam od 6. s-ijeonja 1929., ikoji je ipojačav&i fcu begem o-
n iju sa isviim inijemim ikobni-m poslijedicama jo š dolkimuo građansike
d poliiibi čke slobode;
4. N a it-emelju ova'ko tešikoig isikusltva doLazimo do neiabjieživoig
zaikljiučka, da je vraćajući se na godinu 1918. kao ishodišnu tacku
pnijeka potreba povesiti odlu/onu ii š>to 'bollje orgamilziiramu borbu
ipnotiv te hegemomije s ciijem , da s-e ona odsitrami iiz svi'h ma&iih kra-
je v a taiko, da se iz ovih u-bloini sva'ka vlaist ii unliv ov e hegiemomije
sa s-viima mjezdnliim predstavaniicima;
5. -Samo na to j prebpositavci može ise pr.fefaipditi 'k novom uređenju
drzavne zajedn ice , k o ja oe rne luipuštaijući se u ovom času u idelta'Ljmo
(razradivanje ove osnove -imati u mačelu za podlogu miisaio, d a ita
izajedmica '&ključivši prevlast jednoig ili više njezimih olanova nad
ostalim a dtoa -biifci je d n a asocijaoi'ja (iinteresa, osnovana ma slobodnoj
voilji nsjeziniih članova tako, da svahi ćlan u sv o jo j zem lji, kao i svi
udruzcni u zajedn ićkom sarađivanju n a poslovim a otpčeg dmteresa
zajedm ke, ikoji ć e se sporazumno imtv-rdilfci — budu moiglii d poseJbne
i slkupne idnterese osdigu'riaiti, te za j amčiiti napredalk i iproavat mioiral-
mog 'i miaterija'lnog živolfca maroda srpskog, maroda hrva'tslkotg i. n a-
iroda sLovenskog. Piosebni linteresii liinojezi'čnih m anjiina pOtpumo će
se zajam čiiti« {»Novoslfci«, zagrelbački dnevmik od 8. novem bra 1932.).

-Karab'teriiisifcičmo je u ovom polilfcičkom m anifestu Seljačiko-d'eanakrafc-

ske k o alicije napose: 1. što se n ji m osuđuje centra listička politika apso-
Lutizm a d mazovi-ustavnpg Težim.a od 3. se p te t^ ra ,. te žiigoše h-egemo-
nJstička 'kLi-ka n a vrhovim a diržavne vlasti, 2. što se ti-m alkbom iislfciiče
poltreba' napuišitanja ioifiiciijel.no|g naciio>nalno-uniitaTiisfcičkog načella ii ne-
oiphodnos't aisvajamja principa jugosiLavensike višenacionalinoisti, alli isifco-
v.remeno uikairuije i n a zajednfcu životmih dnfceresa naroida J.ugoislaviije,
te 3. što se s -tim u vez'i traiži ifederalisfcLčka reorsTanizaćiija Rr'ailj'eviLne
Jiugoislavij e u tom smis'lu, da oma bu'de »loženia država sastavljem a od
ravnopravmih, na ba'zi pume jedmaikoisiti d slobode ud-ružendh jiuigosilaven-
sb’ilh država čl'arnLca. ____
/»P unktaoije« Selj'aoko-demoiknaltslke koailicije misu, 'među'tkn, bLle (orvi
politički akt, kojim se u tim godinama O ktroiranog ustava predlagala
rearganiizacija -diržave. N ešto p r ije fih zagrebaokih »Punlktaoijia« foranu-

57
HiraiLa je ii Slovenslka iju d ska stramka (tia iprijediLog svog tadašmjeg vođe
A ntuna Korošća) tzv. »Slovenske P unktacije «. I tim politiČkim m ani-
festom ipmMagala se feđeralisit/iiOka ireorgani'zaicija Kraljeviime Jugos'la-
viije, li ito tako, d a u njezicnom okvimu ibuide uređena posebna dnžavno-
pravna dbJ-aisit »dezela Slovenija« j_P rem a navodima Ivaina Riiibara (v id j.
n jegov e »PoiHtioke •zapise«, drnga iknj'iiga, cit. liizd., ®tr. 115) ova pofld-
tučika akcijia slovensikdh kllerdkalaica n ije naisitala ibez zn an ja dvona, k o ji
je ifoiime - inavodno - pomagao, da se slovensikiiim klerdlkailoiima podiigne
po'l'iitiiokd ugled među opozi'oijom, te Korošcu n a t a j irtačiin 'pottnogne, da
<m preuizime vodsitvo oipoziiicije dli d a ibairem u opoaioioniim kruigovima
dobiije iznaoajnu uilogu, da bi se suzibi'lo opoaioiioin'o 'kretanje nespoćudmo
intereisiima ikaimarile. Koliiko je na tom e dsitine, prrliiČno je težiko reći.

^Zaigrefoačke »Puinikta'oiie« ima'le-jsu .sn.ažanjpoilžrt’ičiki odiek u o iieloi

zemlIjii.r U ostailiim opOziieioimm krugov’im a 'ta j .pdli'tičiki maniifest uikaai-
vao j e n a komstrukitivnu stranu .poliitiike »prečanisike« Sel jaJcko-detmo -
kratske k o alicije, te izbijao vladi iz ruku njezin dotadašnji politički
adut, d a ij e »prečainska« opoziicija navodno - »listom separaitistićka«
i »an/tldržavna«. ObjavJjdivanje toga aikta im alo j c za rezuLtat, d a su se
ponovo u iredoviima drugiih opozioioniih krugova poceli jav.ljaiti glasovi
o potrebii razm atranja osnovanosti tih »Puinktacija«. V lad a je , m eđu-
tim na'lazdila, tda se ovim »P u nktacijam a« uidara o a osaiove n je n e dirža'Vine
ooLittiike d d a j e takav isrfcup Seljaioko-demoikraitsike 'koalicije u suiproitinositi
s poštojećim državnim poiretkom, te da mameće ipotrebu k rm čn o g fnro-
goina proti v au'tora fflih »Pun/ktaoija«. Jo š jed n a okolmost potajkla ije vladu
na oŠtar istup protiv opozicije, a to je b ila sve to ja č a d jelatn ost
iz inostransitva potaknutih sepairatLstičkih ve'likohrvaitslkih elem enata.
^lJstastvo se u H rvatskoj počinje ispoljavati upravo tih godina. Šesto-
jam iarsk i nežim dao je prililke veliikohrvatsik'im separatističikdm elem en-
tim a, d a se ;pod zaštitom i uz pomoć inostranstva >počnu oku'pljaiti i da,
iako veom a m alobrojni, ali osobito agilni, istupe s terorističkoir. akci-
jom, ikoja je 'ima'la sikrenuti pažmju svjets/ke javn osti n a »hrvajfcsko piifca-
n je« u K ra ij evind JugO'SJaviji. Musisoliinijeva /faš'istrčka v.lada davaila je
podrSku to j akoiji, koj.u je jugosilavens'ki po/Lrfcičiki emigtrant An-te P aved'ić
(ikas'n'ij'i »'poglavnik« u tzv. »Nezaivii'snoj 'državi Hrvaitskoj«) bio tih go-
diina irazvio prikupiljajući raznovrsne jugoisLaV'ensike em igrante po taili-
janskim (Bovigno, Brescia, Borgo V a l di T a ro , Lipari i dr.) i m ađarskim
logorim a (Ja n k a Puszta, Nagy K anizsaJj T ak o su na pr. iz tad an jeg
juš talijainskog Z adra ubačenii ustaški agemti, ops'krbljeni italiijainsikim
oru žjem noću izmedu 6. i 7. septembra 1932. podmetianjem paMenog
otro ja d o žanda/rmeri jsike ■aban’.'ce u selu Brušanim a kod Gosipića u Laci
uzv.ršiilii pOli!ti'6ku dem onstraciju, 'koja j e usprkos sv o jo j stv a m o j bez-
n a ča jn o sti (i veoma m aloj m aterijaln o j šteti) da'la .povoda po/lficiljskim

58
•6#
•OTigcui'iana Krailjeviine Jugosilaviije da zft>ag tiaga irazvaj<u pravu iteroriiističku
hajlku protiv mnogiih iljudi po LnJoi d dougiim ikrajevdana Hivaitsike, olkiuv-
ljuljiu'ći dh zfbog veze s 'bam ustažikom gruipiootm. T a d a n ja talliijanislka fažd-
sibiiaka viad a uipuiouj ući u Jugoisiliaviijiu ibu mekalic'mu iiisltaia nTije o6ilba ni
priižeillj'kivala 'druigo, nego d a se povodoan ite dem ionstracije u Jiiigo»la-
v,i j i irajsplamsa policijsiki tenar, 'kaji će ipagdditi <što žiini kinug iljiuidi i talko
p a ja ča ti revolt prOtiiv režim a^Sržkićeva Vlada u potpunoslti j e zadiavo-
I jtifla 'taikva ližćekivanja anih, kojd su argankzinali pcebaoivanje daJh. uistaša
u Liku. Polioijski teror, ikaji j e vlada nakon itoga o v d je razviilla, numjesito
d a suzibije, zapraivo je p a ja ća o revoilt prioibi'v irežima. Tiime j e u Sbvarii
uveliko 'pofcpoanognuit vel'ikabrvafcski sepanaibiisltiick'i poflcret. N ije billo siu-
ča jn o , što je uisprkos takvrh policijskih pragOna opet na više mijesifca u
Hrvabskoj panovno došlo do više firankovačkiih ispada prdbiv režiana, a
naipoise povadom proslave godflžnjiice P rvog deoemibra (1 9 3 2 ^ T o m pcri-
likom 'podmetnuto je -u Zagrebu n a 'viiše anjiesta nekoldiko bom bi (pired
snpsiko-ipravos'Lavnoin onkvom, pred jed n am kaisamom, na (jednom rais-
'kniižjiu zagrebački'h uilioa). Srškaćeva v'lada opet je n a to ladgovoirila ne-
su'zdržanim o go rčen jem razvivši širaki pragon proibiv mnoigobaojnih
»sumnjiivaca«. O rganizatori tiih »bombalških« iiSipada opeit ®u ibime po-
sitigli isvoj-u svirhiu.
jj U ni'zu m je ra , k o je je Srškićeva vlada provodi'la probivu svoijilh po-
liitnčikiih protivnika (a oni su se javljaltt ®ve to češće) naročitu pažnju
jav nosti u zem l'ji privuikaa j e proces protivu V ladim ira M ačeka pred
beoigradskim sudom za zaštitu države. Povoidainr ^gie'bdičkntrT^uinkta-
c ija « vlad a je naim e 31. janiuara 1933. (daikle gotovo itri m jese ca naikon
saznalnja o tom ipoil'it'ičkiom opozi'cioinom aiktu) zatvorilLa Viladimira
Mačeika -i deportirata g a u Oajmiče. Prilbam j e ova vlada pačiiniila poda-
tičlku ignješku i p o tom e, što j e zbog ovih »P u n ktacija« tišiila slobode i
pokreniula pastupa'k saimo prafriiv M ačeka. T o je naim e d a la povolda
opozkii.j'i, napose velikohrva'tskim separat'istiokim elementiana, ida pro-
nose glasove ikako vlad a pro'goni H rvate svakom prigodoan. P-riipasujući
Maičekovom hap'šenju istdjučivo i izrazi'to protuhrvafrski z n a ča j ti su
krugovi usipjeli uveluike uzbudM javnosit po Hrvaitskoj. K ad je M aček
povodom aptužnice državnag tužioca (od 13. apni'la 1933.) zaibvoren u
Beogra'du, opo.zicija ie oirgamiizira'la pravu antire'žimsku demoinsitraiciilju
ne samo kroz ito š>fco je za Mačelkovu obranu angažiran velniki b roj
istaknutijih pravnika, nego je Mačeku bio upućen i veliki broj pozdrav-
nih itelegrama, k o ji su ustvari bi'Li proites-t proitiv irežima. Mačefka je ta j
sud osudio (29. aprSla 1933.) tpo čl. 3. Z akona o zaštiti dirižave n a ifcri
go-dine strogog zaitvara, alii ifca je presuda postala insltrument široike po-
litičke ak cije protiv režim a (ipob'l'iže o bome: 'brošura »Su d en je dira V la -
dim ira M ačeka«, Z agreb, 1933., sbr. 1—52). T a k o j e ina t a j liačim vlliaida
prativ sebe izazvala novi v al protesita. U m jesto da je tim m jeram a do-
b ivala, ona je zapravo sve to viš-e igubi'la^j)
jS ta n je u zem-lji polkaziivaio je stoga, d a j e Srškićeva »poiit'Jka ja k e
ruke« -dotrajala. Palioi'jiska 'bezobzimost, surovosit, razularenost orgaina
viasfri protfltv opoz-icije podrivavala je poaLoi'je te vJaide. T a k v e meftode

59
niijsu 'više tiičvršćivale irežim. Zaito se dvor <po6eittkom 1934. nažao opet
ppimuđmiim d a itmajži inovu izla'z iiiz sv e iteže ipaliti6ke k rk e, loo-jiu v/laida
Millana Sršskiča mije imogila rij<

TRI VLADE NI KOLE UZUNOVIĆA

/Srškićev neuspjeh n ije slomio odlučnost dvora, da produži stari režim.

Afi prilike su pokazivale, da ipak treba m ije n ja ti vladu. U potrazi za
novom, priklađnijom ličnošću na vrhu državne uprave, dvor je mandat
za sastav vlade povjerio 'Nikoli Uzunoviću, tadanjem predsjedniku re-
žimske »Jugoslavenske nacionalne stranke«, k oji je već sa četiri
sv oje pretlio'dne vlaide"'i •ranije već uzalludno po'kušavao da n ađe r je še -
n je krize ai državi. Uspnkos tog:a, dvor <nm je opet •povjeriio' predisjed-
n/ištvo vlade, a neoispjeh tog poku&aja n ije .izoisltao. Z a t a j neuispj eh ne
trdha kriivurti siamo Uizainovića, je r on je foio telk oruđe kamamile, a okviir
n jegov e 'dijelatnosti b.io je utvirđen starom i»kra'ljevom ipolMcom«. U
pO'gledu sooijalnoig p ita n ja UzunoMićeva vlad a Amaila je produžilti dota-
'danjim iputem - treb alo je oouvaiti poisitojeoi diruš.tveno-dkonomiskii po-
redak zaanovan n a priivatnom vlasništvu, a li uz loreimućstvo heigemotni-
stiiokim elementiima oiko v.rhova dPžavne vilasifci. S dbzirom n a naiciionalno
piitanje Uzunoviićeva vlada amađa. j e a ć i.Jžnijagna, iicnje j^ v«ć nitocdin
k raljev akt od 6. ja n u a ra 1929. i O ktroirani ustav. N ikola Uzunović,
.premda" ~Je kao š tači radika'l bio veliikosrpsiki orijenltiran, prihvaibio je
stanovište jugoslavenskog nacionalnog unitarizm a, k oji je dvor istakao
kao osnov sv oje politike. Starim putem išla je i djelatnost svih triju vla-
da N ikole Uzunovića. A odatle i osnovni uzroci neuspjeha njegovih
vlada: ni socijaln o, ni nacionalno p itan je nisu tada dobili, a niti su u
tadašnjim prilikam a i sistemu mogli postići svoje rješenje^
f U tome razdoblju (peta Uzunovićeva vlada: od 27. ja n u a ra do 18.
aprila 1934., šesta: od 18. aprila do 22. oktobra 1934., a sedma: od 22.
oikfco'bra do 20. decem bra 1934.) pollLticka kriza diailje se sve to ja č e za-
oštravala. V adjelo se to ii po kratkObrajj.niosti ifcih ifcriju v.Lada. Uzun'Oivić j e
počeo ob ećanjim a i na prvi mah se činilo kao da će se politički kurs
donekle barem ublažiti, te kao da se u državnim vrhovima pokazuje
neka siklonasit ika ipopuštanjiu - u .naiciioinaino-poilitiokom .pogledu. M eđu-
fciim, sve je ibo b ilo itrenutaićno talkrfciziiiranje, k o je je viladi u ovom tiili otnom
fcremutiku dolbro dolaziilo. Gism b;i se prilike m a koiilko popravi'le po linite-
rese dvora, stari politički kurs nasilnoga gu šenja svakog opozicionog
stava opet se uspostavljao. Politika n a silja n ije prestajala^-
Ć_U vanjskopdliiitičktoim poigiedu za fco se v rijem e pirodužava n a sto ja n je
drzavnih vnhiova K ra lje v in e Jugosilavije, đa ofkupii bialikaoske diržave u
je d a n blok, kojii bii se po načelu ■»Balkain bal'kapslkim .narodima« suipro-
stavtiio imparfiljaliistfićkim opasnosfcima od straine 'fašisitičke IitaJije.^ Ko-
n5Tr^~j^T~ ffhiTTiiiatra 1934. u Beoigradu b lo paiiafiiran |zy. BaTkčmšBi p€tkt
- iizmeđu Jugosilavije, Turske, Rumiunjs'ke i Grčtke. N o b ro jn e suprot-

60
* nosti između sila potpisnica tog ugovora bile su jo š uvijek neraščišćene,
dolk je odnos Juigoffllavfje 4 Bugarslke <i d'alje ostaio veom a složerafi ptro-
blern. Spannla patamja raije raščdistio mii ipotp'is tog ipialkta (u A/benfi, 9.
febiruiaina 1934.). Bugamska ii AJIban'ija ostale isu izvan fcoiga paikta, a tame
n ije bill'a uikLonjem moguoniotst iklaisdilj'ib ikoimiplliikaicija s itiib sJtrana. Ddk
j e faišisitičkla I t a lija ipnadu'Ma ipuifcovlima timperii'ja'lk'bičkiag zaokm žen ja
Jugaslaviije, vllada Knailjeviiine Juigiasilajviije iradila je ma ipredobijanju
BugamsVke za poiKiti'ku Balkamiskag pakta. U itome je n a ipnvii m ah blillio 'i
neikoig u spjeba. N o om ise u liigni dimipenijaiLi'stiiČkliih ii'niteresa vedesiila poflka-
zao saimo 'kao trenutan. •

KRAJ V L A D A V I N E K R A L J A ALEKSANDRA

{Aleksandrovski nasilnički režim, u vezi sa sve oštrijim suprotnostima

među im perijalističkim silam a, dobio je naročiti izraz u atentatu,
koljii je ma tknalia Aleksamdra ikvršen 9. otetobra 1934. u Manselliu. K raili
Alekšamdiair u b ije n j e u Čaisu, kaida je došao u Enamiousiku, da ffcamio u mje-
niirn -d'ržavnlim vrhoviiima uifcvndi meke 'Liinije 'svaje vamjislke paLiifcilke s obzii-
rom ma ugovor o pdjateljs-fcvu ii savezu s Framousko'm, ifce očfigledmo da
riješii ii meka idruga vamjislkopoiLiiti| 6 ka piitamja s tim u vezii. .Smnt ikralja
Alelksamdira predsfcavljala je itežalk udaraic aa cjelokupmu polLiifcitku dvor-
ske kamaniile, ikoja je vlad ala tajda Juigodlavijiam, a'Li ta j j e diojgađaj danao
živog otdjeka ii n a vanjskoipolliitiiički maizviitak odnosa taidaišmje Juigosiliaivriie
prema Francuskoj i susjednim zem ljam a. U unutrašnjepolitičkom po-
gledu n ije se otada u svojoj suštini izm ijenio politički kurs, k o ji je ,
kamaaiiila i doifcle i makom ovag aiteinltaita provodiila iproifciv svojiith 'piroltriv-
n'iika u zeandji, mlanočiito protfciv ikoimiumiiisiba; fcaisnttje je iipak kvršem a mdka
fcardkfcuira ifcoga isitaiva prem a hnvatskim fedenalLijsitima. U vamjsiko-poiLi-
fcičkom (poigledu atemfcat ma k ra lja Alefcsam'dra obiilježavaio je~prest'ajajnije
jedmog <wamjisfco!po>ISifci'čđcog odno&a K mlfiiCTdia^~'^oSgceglagy^er^~TPCP>ž^^ pi&ne-
oriijemitadije kna'lievsiko- iug oisilavendke poll'iitiifke iu jednem jnovom. pravou,
k o jrš^ M to m jk ajsm je u go/d'imama pred sam Dnugi svijetsiki rait u .potpu-
nqsti_r2wotVriQ:..smrt. k ra lja ATeksanđfa b ila je završni događaj ju g o -
slavemisiko-:f'nancii!3iko.ga isaveza i prdkneitmii'ca, od fcoje je ma'lo pomailo,
s'tjeeanjem isv.jetsikopoiliitiičkoig ebi'vanja 'i maizvitlka unufcrašmje-pioil'iibičiklih
doigađaja 'kam ariia u Beognadu pirešla ma dnugu sitramu, ika siusjedmlkn
silam a Osoviine, mjairo'čii.bO' oitfcafco je raa vladu došao oifcvoireinii proifaišiiistta
j pouzidaini'jk fcmeza-namiesmljka P av la K arađardevića ikajsinliiiii pnedsjjeid-
nilk Vliader Naočiigled ifaalkvag razVisfcka doigađaja za
JugOisllaviju bii'lo j e glasova u jiU|goslaivieinsk!aj javmosti, da m ožda do
svega taga ne b i doiš'lo, da je fcralj ALeksamdjar ostao- ma živoitu. Talkvo
gledamje n ije u sfciadu s hiisitoidtjiskilm člimjem'ioama, jeir život drtžave ne
zavisii od voLje po-jedimaca, a razvitafk doigađaja u Ju'goslLavijii u siijed io
je po sili zakonom jernosti k reta n ja tadašnjeg jugoslavenskog društva
prezasićenog svojim osnovnim neriješenim suprotnostima u vezi s ta -
dašmjiim pniiLifciamia u svijetu . N em a mifcafcvog smes'la d a se danas n a-

61
gađa o'fcome, šbo bi ®ve m ogle ussUjesdd'ti iu veiri sa ta'kvom vanijsikom podi-
tikom K raljev in e Ju g o slav ije , da n ije ova b ila prcsječcn a. Z abo rav ljalo
se konačno pritom, da je k ralj A leksandar bio u Ju g o sla v iji začetnik
i glavni nosilac politike, ko ja j c im ala elemente fasizacije, dok se v a n j-
skopolitički povezao s im perijalizm om drugih sila (Francuskom). /

^Traizeći uzrioke manseljsJkiO'g ateinitaita svOjevremeino su mnojgS zapa-

daTi u izvjesne proizvoljne kom binacije. Jed n i su naime isticali kako
ie glavni ra-zloig što j e krailj A leksandar bliio u b ijen uglaiVinom u toane,
što j e n jeg o v »poiliitličfkji l)i*k« smietaio •polliitli'čikim pretenzija'm a oniili, k o ji
su oingadi'zira'Di itaj atentat. D rugi su, povezano s tim e, spomiinjalli ikako
je do tog uiblij'stva do'š'lo volljoim taiiljanslkiog sniniistr'a predsjednilka BenJijta
Mus®0'Liinilj;a. K ada se lispituje što je sve dovelo do Marseljslko'g atenitata,
onda se očigledno niiipOŠto ne može preoi ni preko jednoig n i dnugog
spoanemitoig falkitora. Svaika'ko da su do oivoig d o g ađ aja doveili 'ka'ko' spo-
menuta v an jsk a politika k ra lja A leksandra tako i navodna odluka B e -
nita M ussolinija. I tzv. »politički lik« k ra lja A leksandra, kao i even-
tuallna odluilca Benilta MussolKniija, mi»u 'Uistv.ari ništa druigo, mego kainike
u lancu zbivadja, fleoje j e u ikrajnljoj illidij'i lizraJženO u M'anseliskom aiten-
tatu. Alii je krivo bliflo listicatli te ajznočrie Ifa'ktore kao n eke isklju čive ele-
mente, i to toiiko 'da se pritoim zanemaniva'lo ono, što je kao giavno tome
prethodilo, što je sa svoje strane uvjetovalo i Aleksandrovu politiku i
navodnu odluku talijan ske fasističke vlade, da se on u sm rtij O vd je je
naim e potrebno razm otriti cjelokupno tad an je stan je, koje je i s obzi-
rom na prilike u K raljev in i Ju g o sla v iji i s obzirom na im perijalizam
M ussolinijeve fašističke Ita lije konačno dovelo do toga događaja.
U ocjen i političkog kursa k r a lja A leksandra krivo su im ali, koliko
m nogobrojni njegov i lakejski laskavci, kada su se n a tje ca li u pohva-
lam a njegovih »izvanrednih političkih sposobnosti«, toliko i oni k o ji su
jed nako izastranjiivia'lli fcnažeći uza-otke k ra fjev e inegafcivne 'poiliitike isamo u
mjegoviim iličnim, •raaisit'r'aindm karaktedLsifciioniiim ’osdbinama. Politlilka kra'lja
A leksandra n ije 'blila d i sflučajna, ni prioli'zvoiljna. O na je u stvani iblilia
rezoiltanifca mnogiih, i objekfcivnih i 'S'Uibjekbivnih razloga, ii unultrašinjli'h
i v anjskih uzročnih faktora. Bezobzirni apsolutista, za koga je narod bio
samo objekt vlasti, on je ipak bio izraz svoje sredine, predstavnik svoga
vrem ena, izvrš'ila'C objektivno naisfeuliih u v jeta oinog poliifciičlkotg siilsitema,
za kojii isu govorili ikriupni iiniteresli oniiih elem enata, k o ji su se u svom
profiiiteratvu ii nezaslitnloslCi okupIjaLi oiko n jeg a , i samoig sklonog gornSia-
n ju kap itala zloupotrebom državne vlasti. P a ipak se ne može kazati, da
je k ra lj Aleksandair tu svoiju polLiitlilku vrŠliio imehanički, d a j e iom b io piro-
sbi spnovodnik iomoigta, što su priiLiike 1 'ljiudii mjemu namettnulii. Oin j e fcoj
poliibicd davao i ipeča't sv o je ličnosfci, a t o s e aiz otsfca'lo vidj.ed.0 ikako s obizi-
rom na mjegove a'psolutističke naMonioslti, ifcako i s obzirom ma mjegovu

62
žeđu za gom ilanjem bogatstva (pri čemu je sam n erijetko pokazivao
znakove neke čudne škrtosti)./Boznat je bio njegov n epom irljivi stav
prem a komunistima, kao i prem a federalistim a. N e može se osporiti, da
jc u okviru općih, i unutrašnjih i vanjskopolitičkih prilika, k ralj A lek-
sandar znatnim dijelom usm jeravao politički život stare Ju goslav ije,
naročito od Šestojanuarske p ro k la m a cije j

iJL J unutrašnjepolitičkom pogledu kralj A leksandar razotkrio se kao

apsofluliiisita. Čjjnjeruioe ipoikiaiz.uj'u, d a je on stalno težiio, da ne dsltaine u
sje n i inairočiito Oistaiknaltih 'polliiti'čama (kao što isu bili Pa&ić, Daviidotvfić i
dr.), oai je žeilio 'da predvodi A illično d a je Iton 'pol'iifcLčikioim jkiretanjiu stira-
naka d grnpa, 'koje su bile poiboimii'ce 'programia n jegov e, 'krraljeve po'lii-
tike. U težnj'i da sam monopoliijsit'iičiki ovlaida unubraŠinj epoiiiltličikiim žfuvo-
tom, (krall'j Aleiksiainidar je i liično u o sjetn oj m jeri priidomiosiio Baošifara-
v an ju oisnoviniih suprofcnostli taidamjeg jugoslaivenisikoig dmuštva. Kaiko
mnogi zmiaci ipokazuju, krailj j e Iblio jedam oid 'glavmih začeitmiiika režima
progiainjainja svlilh »amtidriavmiih«, na'roSLto ikammnis'ba, 'kao i ifederallnBita-
M noge 'olkolnosti pokazuju, d a je om već virlo raoo, u prvim godlkraana
driavin'og života stare Ju'gos'laivije, sta ja o liza kullisia palifcike oniih kra-
ijervskiih vLada, k o je ®u se isifcioale svojiiim ošfcriiim ».poilli'đijsklim 'kursiom«.
N em a nepoisirednag, sasviim siiiguirnio'g dokaza o mjegoviom autorsitvu
»O bznane«, ali je već 1920. bilo poznato da je dvor bio iza tog vladi-
nog a k ta ; da li je vlada M ilenka V esnića uopće m ogla sama donijeti
tako dalekosežni akt (u času z a sjed an ja U stavotvorne skupštine!), a da
to k ra lj n ije prethodno odobrio?! I
Gimjemliice >pokazuju ikalkve je sve -pogubne posljedice liimialla »talkva po-
litiika, a ikralj Aleksanda'r bio j e omiaj faiktor, ikoji j e n jo j dava'O' svoj
lični pečat. R ežimom »Obznane« težip je da uništi Komunističku_partiju
Tugoslavije i zato ie ražvio policiisku sam ovolju. Proširen kasn ije na
hrvaitsike federaTiste 'taj je režliim .pcdučio upravo obrmuiti elfd k tjU maj-
mamju 'rufku kiaza'fci ae može, ida je ibakva krailjeva poliltii'ka (iafco. j e fcralj
Aleiksainidair fdrma'lmo stajao »izvam mje«!) jacaila revOlt m asa .protiiv
režismia; 'ta je poLitiika .uz ostalo u vjetovala donekle i polrast federaListič-
kog ipOkreta u H rvatskoj, a uporedo s fciime i poithiramjiivalLa (šovLniisibičke)
sepanatizme.
/Dok je 'za »Vi'dovdanskog 'režkna« monumaLn'D jo š stajiao iiza (kulliisa
drzavne poLi'liiike, on se sa Šestajammars'kom proklaimaidijiom posvelma
razotkrio :k ao mosiilac oi'tavog tadiamjeg režiimia. Protiv n je g a su sa/da bi'li
u p rav ljen i svi ipirotessti (priikrivenii iii .javtoi) i to zbog po/Li/biČikog kursa
vladiine bezobz!iirnios.ti,-siamioivro lje , te sMravoffiiti u pragam'jamjiu .poli'tfiičkih
proti'vniika svuju virsfca. Od 6. jainuara 19.29. knalj Aleksanidar j e nomi-
n'almii li stv am i mosilac o-dioizme ipotliti'ke apsialutiizma, kruifcog i omraiženog
centnaLi!zim;a, za kaj.i se u šiirolkiOj 'javmositii znialo d a to državmo usitnoijstvo
treba državnlim vrhovliima oko knall'ja, je r se cenibraLiizmioim omoigućuje
korupoijia Ijud’i u kaimariili d oko mje. Zaifco je proltiv ikraftijia kao njosfrooa
fcog režimia sve ibo. vidniije raisilo ogorčen je miaisa. Fašlistličkii usltaski aigembi
u em igraciji, okupljeni oko A nte P avelića, a podržavani naročito od fa-

63
 %

siisitl’čjke viliade Ifcaliije, oznaćaivalii su krallja Aleksajidira za giliaivmioig uziroč-

niika itiaida'snijeg sistema <u Kina'l'jevtiinii Jugo^Lavliljti, Očlito ise -u ittim redo-
vim a sm atralo, da će se njegovim u k la n ja n jcm istovremeno likvidirati
i saan stisifcem ’vLaislti, tpnoitiv :k oijega su se 'onii ispremaK u eoniiignaidi'j'ii. U to j
pLaeetnličkoj islk’Uipim iak o se niasilo pojeidliiniaaa, kojli su biill'i spreansni đa
i'zviše t a j 'aitemtatj

iV an jskopolitički uzroci manse’ljsikog aten'tata sfcajaiLi su <u uslkoj pove-

zanosfci sa spomenuitiiim imutnaišnljepoiliLtičlkim .pri'llikama u JugosiLavatjii.
Irnperijalizam je i n ju upleo svoje interese, te djelovao prem a n jim a.
IJ'pravo tih gO'diin.a fašizaim se sve to olbv'oirenije lisipoiljasvao svojottn
eSkspainzli'j'Oim. N o tlok se njema'cki niaeiioina'l-iSfOidij alizam oid svoig zahvaita
vilasbi (1933) 'telk iprlipremao za svoju kasnliju agresiju, Ifcaillijiamsika, fasa-
zam je o>d »ipiohoda n a Rim« (1922,). sve to 'vlidnije .ist'ioao svojiu težnju,
da se do’kopa svog »životnoig prostorra«. Š e f itali'jansike fćiž'isibiičlke vliaude
Beniiifco Musisoiliinii niije ni krd<o, a nijegoMi naj.bliži suradnliioi ptronOslMii eu
težnje fašiils'tičko.g R'iima, da »oibnovi limpeitiij«. N aravno, priitoon se u
prvoon Tedu <miiis.l'Mo na Baikain, a naipoise n a ju'gosLavensiko »jaidramsiko
podnu'čje«. Iiredentisitli s.u za faštema iposhajli osObitO g’lasni, a vlaslt j e sita-
ja la iiiza mjlih. FaŠisifcičkom Rimu trdbaio j e Jadram i Ballkam, a ma itome
putu lispirečavala mu se JugotsJavija. Ra'zumlljiivo je , d a j.e fašiistiičlka po-
Lltika bjlla u p ra v ljen a protiv te zapreike. Poliiifcilku fasistiičkoig Riimta oitvo-
renio je polkaiziivalo zaokružavamje Jugoislavtije meprijatelljslklim savez-
niiičkim elem entim a. A kada su se državtnli vrhovi Rnailjev'iine J.uigosilavlije
(na čelu s krialjem Aleksan'dr.oim) poikrenjufLi, 'da nia to odgovore iuspo-
stavljam jem siavezmiičkih odnioisa s juigoislavensJkim susjedkna, fašistački
Rim je ma ifco bio sprem an da odgovorii ii afcenitatonjjj

M ala A ntanta, b ila je osnovana ne samo kao b a rije ra protiv mo-

guonositi uspotstave habsburške podiunavske manarhiije d baistisom pnoitiv
»boljševičke opasnosti«, nego od 30-tih godina i kao obrana v lastite dr-
žave. P ovezivan je članica M ale A ntante sa susjednim zem ljam a vršilo
se u znalku priiprema obrane prem a motgu'ćoj agresdji s druige &trame.
VaLnjskopqlitički„..ku.O..K raljevin e Ju g o sla v ije razvijao se od 1930. u
znatku 't&žnje za sklapanjem saveza .ba'l’kamislkiih zemailja maBuproit Jiimpe-
iyjalizmu fašIstTčkoga Rima® K ra lj A leksandar povezao se m eđutim s
im p erijalizm o m ,.. na.,_.suprotnoj strani (savez s Francuskom ). A to je
upravo bilo ono što je ovdje n ajviše smetaio im perijalizm u fašističkoga
Rim a. Z ato je fašistička vlada im ala osnovanog razloga, da n a svaki
način onemogući form iranje Balkanskog saveza, makar i u k lan jan jem
njegovoga glavnog pobornika/
jK nalj ALeksaindar pokazao .se Ikao nioisi.Lac iideje, da K railjevm a Juigo-
slavijia — oisliamjajiuć'i se na svoj savez sa Frainouskom - osfnguna svoj
vanjskoipolLLbički poLožaj ebrazovanjem siavezsa .ba'lbamsikiih država.. U tu
svrhu om j e teeajem 1933. podiuzeo miz pdlatičkih putovamjia. Gimaild se,
da je mjegov put u Bugairsku (3. dkbolbra 1933.) bio u tom ipo'glladu dosita
uspjesam. U an nakoin posjete. S d fiji potpiisao. je_oin (4. dktoibiia 1933.) u

64
 C arigradu jugoslavensko-turski ugovor o p rijateljstv u . A u Bugarskoj
sc zapažalo, da i tam ošnji državni vrhovi navodno podržavaju i prihva-
ta ju takve vanjskopolitičke težnje. Podjesen 1933. došla je na .vlast u
Bugarskoj Z em ljoradnička stranka, č iji su prvaci isticali neophodnost
juigioslaivensiko- bugairskog siavcza. Kad je 10. decembra i«'te gioidaine bu-
gairsiki knailj Bonis uzvratiio posjet Jugosl,av<ijii, tad a ,su se iprvfi, put po-
-s lije toliko tuđinškog rovaren ja i razd v ajan ja čule u B u garskoj rije či o
jiU!gos'la'vens,ko-buga«rsikom braitsitvu a o potrebi »braitskoga siaveza« B a l-
kiamsikii savez blližio se da'k!le.. syoime oiS.taLareniu. N a sastanku Mađe A n -
tante u~Zagrebu~(22. jan u ara 1934.) ii u Beogradu (23. jasnuara diste go-
dime) govon'do se već konkretinlij e o tom ibudućem saveiziniičikom blo'ku.
Krmacnb je 9; februara 1934. bio potpisan ugovor o Balkanskom savezu:
između Ju g o slav ije, Rumunjske, Turske i G rčke. Iščekivalo se da
će i Biugačhska ipriići tom savezai, a li je , međuitfun, držarvnii iuidar od 19.
ma ia 1934, srušio projugoslavensku vladu. T im e je bio presječen đo-
tad ašnji vanjskopolitički razvitak odnosa, očigledno ne bez odobrenja
bugarsike kaim arile; sirodniicke veze bugansikog k n a lja Borisa s tajllijiatn-
skim k raljem vjerojatn o nisu uz ostalo bile bez političkog u tje c a ja , i na
ove diogađaje. Fašisfcioki Rim je fcime zauistaviio «.po sebe 'Viblo nepovtoiljnii
razviiitaik d o g ađ aja, a«ti optasinioisit «po n jcg a jo š 'uvijelk n'ije billa sasvfim
otkloinjena.
Jačainje so'Lidarnoisiti bailkams'kih držaiva li ipoveziiva'nje Batkainsikog
saveza s Mal/om Antantom odgovaralo je iiinlteres'i'ma Francuske, a &u-
kob ljav alo se s 'impenij alističkim planoviiima fašističke Itailtilje. Priillikom
svoje .posj'ete Beogradu (24. juma 1934.) fraincuski miniiistair vasnjskih po-
slova L . Banthou pozvao je k r a lja Aleksandna d a ipolsjeti Paniz raidi
pbbliižeg nazmaifcranja zajedniiekiih budućih diplom'aitskiih alkdija. P ret-
hodno je kra'lj Aleksandar ofputovao u Soifliju, g d je je (27. septembiia)
bio veom a svečano dočekan. Tešiko je uistanovibi, 'kakvu je d/iipllomaitslcu
miisjju tom prtl'ikom u Sofijii lizvrš'io Afeksandar, a li jedno j e kod toga
izvjesino - rad ilo se o jačem povezivanju idržava BaLkanstkog saveiza
s Bugarskom . U s vakoim siucaiju, i ta je iposjeta k r a lj a Aleksiandra bi'la
novi lizazov fašistiČkim vrhov'ima oko Benita Musisoliiniija.^

{K ra lj A leksandar otputovao je 7. okfcobna 1 9 t4 ratnLrn bnodo.m »U u:

bpovnik« za Francusku. Dv,a dana kaiS'niije (9. okfcobra), tek što se s broda
jskrcao na m a rse lj sko pristamiišite 'i krenuo (zajedno sa franouskim mani-
strom vanjiskih po-slova Loiuis-oim B artbmnnim) auitomobi'lom prem a gradiu,
skočiio je na pris'tupnu dasku automobiila neki oovjek iz publ'ake, te s viiše
revolverisfcih m etaka usmrfcio k r a lja Ailekaa<nd'ra 1 francuisfcog m in iistra
Barthoua. K nalj Aleksairi'dar b l o je na m jestu .ubijen, a ii su kasd ije ele-
menifci ,iz beogradske dvonske ikamariile pron«iijeli, kao da je fcrculj n a
samrfci svorn 'tadašnjem prati'ocu, mim!istru vanjskih poslova B ogoil jubu

.) JU G O SLA VIJA l Z MK O U D V A RATA II 65

 Jevtiću. rekao: »Č u vajte mi Ju g o slav iju !« B ila je to zaista dobro smi-
šljenia, aH'i Ti lažna ipropagainidba for'ilatiida.
Firamou'sika fefcražna služba dbrzo je uSstain'oviila 'počiinite'lje. Aieinttjajbor,
kiojeigia j e puiblliika m imjesihi irnedjeOa (a vjerojiatn'o 'i njegovi priilsulfcni
saučesnici-zavjerenici) odmab nsm rtila. navodno je nosia tetovirane
oznaike UniuitnaiŠ'nje miaikedonsike reviolluioiiomarne orgam'izaoiie (V M R O )
rip o to m e sezakljn ci?Io7d a je pripadao ovoj lorgianiilzajdiji. Prem a proma-
đeniiim papiriima, 'kiao ii mekkn <lruigim piodaciima, aiteniaitor je navodno
biip rneki V'lada Geoirgiijev »Ćermoizemsiki«, ite .je 'kao licn‘i lo F er-Vam če
M iha iilovarTiednog od profa©isbi6kilh prvaka ifcada u V M R O bio posred-
'i veza dzmeđuJVaoče. Mihajilova. i Amite P avelića, uisltaiškoig »pogilav-
niiika«. Komačnio j e 'iisifcraga .uitvrdila, d a je atentalfcor p rije dolaslka u
Firanousku bcvravio meko vrijem e d u Madarstkoj, 'gdje je (u emiiigramit-
skom logoru » Ja n k a Puszta«) poučavao ustaše u izvršenju atentata.
S ifcim u vezi lisitraga j e -nadalje usfcainioviila li fco, 'da afcemfcatoir nij'e bio
sam, već da je bio prli .i'zvršeniju d je la u vezi s ijedniam grupom sauče-
sinika, fce d a niiije uspiio atemtat u M ariselju, liimialla j e idruga igrupa z a v je-
reniiika (us-fcaše?) lizvršiti a'temtafc rna ikira'lja u Pariizu. j
ACasniia lisbraga povodom tog atemtaita ustianioiviiil'a ie -poivezanoisit aiten-
taitora s iastotickom Ita li iom. JNeposirednoig dokaza za fcu pbvežajsoist,
'istina, niJeTHToTali su mmoige oko'lnosfci 'ulkazi'vale ma fco, d a je atentafco.r
zapravo bio tdk iizv'rš'ifcelj prethoidmo birliižljiivio oifcvirđem'oga plama o* ifcome.
j I ibez sasvim nepobifcniib i -neposrednih dolkaiza<la ib&k> ie već tada očifco,
da j-e fašlisitličiki R>im bio 'omaj fakifcoir, 'k-bji je - ako ne poltakmuo, a omo
nesumnjii'vo obi-lno polmogao - izv ršen je fcoga d je la . TeČaijem Diruigog
svjefcskog raba hvalille su se usfcase -oiko Anfce P av elića »poglavnilk'a«, da
su ou i ibld sudionLdi u tom atenfcabu. A ma ito isu već u jesem 1934. uika-
zivale mmioge mepoihiitine okblnosfci. Kako su .uisifcaše fcada S'tajale pod po»
krov'iteljistvom fa'šiistiiSke Ifcallije, čijii su vrfiovi imiali raziloga za ufbla-
n ja n je k ra lja Ailekisain-dra, to mij-e ibez_otsmova da se zaključi, da je o v aj
aten tat zaipravo bio d je lo faiš-ilsltCJčikog R im a. i

^Atentafc -se živo odrazio .i u sam oj zemlljli a u imostram'im polliilbiičlkim

krugovi'ma zapaidne Evrope. U sarnioj zemljli atemfcait je kod piniistaliica
dvora i vla'de izaizvao zaprepaiš'temj.e, a pritajem u radosfc kod mmogih
proitiivnika irežima, 'kojii ®u odobravalli fcaikve mefcode u poilitilčiko-j botrbi.
N'aro'čito su proustašlk'i dlementi pofciajno li'kovalii. a išče'kivalii, d a će
uiskoiro uislijediiti oisltivairemje om-iib loibećamja, iko'j'a ikn je iz fašiisltiičlke Iita-
Aije n erijetk o upućivao Anite PavelLć, o'oifco u dosluhu s tailfijanslkim fa -
šiilsifcički'm državmim vrhoivima. Koimuin5s.ti su osudivadi1 klrailjevu miasil-
mičiku poil'iibiiku, -ali ise misu isaglašavali s dksfc-rem.ističkim vdljjkobrv'atBlklim
saparabističkim elemenitima, napo.se u pogl'edu aitemtaita. Vdliiki dfio na>-
roda u ifca,dašmjoj Juigos'laviji pribojavao se mogućmosfci rafca, je r su dr*
žavni vrhovi oko 'beoigradslke 'kamari'le pokazival'i zmakove raibobormolslti.

66
 U težn ji da izazovu što ja č i politički efekat i da iskbriste kraljevu
s-m/rt u isivioje ■ciJjeve, dvK>rlslca ikaimjatrila d vlaida organizisraiM su s ikmaJje-
viirn mrtvlim tiijeilio'm peuJsusmiU .»š'etnijiu« fcn<>z diržavu. Od Sipliita do' Beo-
graida vlaisiti su ipirilredii'le žalioibue doioelke »anrtviolm k ra lju « , ikoijoim pni-
liilkom su 'govoiraliioi niastojaii iaaizviaitli žailosit za. u'bijeuiim ikiršaljieim, p o ja -
čanjie poiziieija dvoira u pOiiltiokioj iboirbii iza održainlje reaim a 4. pirovodeirtje
»ikraijeve .pol.iitike«, aili i osvebniioke tež n je .protiv jp'očitn-il;elja i 'začetoifca
tog atonltata. Lnisceniirane .proidi,nais|t:ič!ke matniilftotaoije ređale su se 'iz
m jes'ta u m jesto s prov’ildnim poiliiifciičkim ciljem . Istov.remenio bBio je to
i ipodsti'caij za 'sve »državotviorne«, da »čuvaju JuigoisilaV'iju« i da iistu-
p aju ibeaoibziirniO' proitiiv svib »atnitiidržavinih«. U »preČansk.im« kra'jevima
poinovo j e 'oitpooela ha'jka prdtiiivu opoziioioniiih elememaita, napose ptotiivu
komunista i hrvatskih federalista. P olicijsk i aparat je sad jo š više u sva-
koim f'ederaliisiti ig’ledaio 'S'eperaltiiisitiu li pro'tiiv fljeg a 'postupao 'kao da je
svaiki od njiih u neiposirednoj povezamositii s idstia'škim emiigriajnitiima. M eđu-
tiiim, ifcaikve m jetre 'poiifidijlsikih otngama 4 sad su -režimu 'više šitdtile, megoili
koiniisibiile. PirO'g'Otni »amti'drižavdih« iiz'aziivalM siu u javnoisltli ii. dailje jiaika
revo'it iproitiv .nežima; federa'Llzam jie j.aoaio, a cemtinailizam je postiepeino
gubi'o 4 stiaire sv o je .pozliicije.
Vanijs'koipolitiiičlki - atien'tat je ilziaizvao izvjesno uz.nemike:mje u redoviima
d iplom acije onih država, koje su s K raljevinom Ju goslavijo m stajale
u siavezmiiičk'im oidmiosima. Pois'tav^ljalo se naikne pitiainje - ika'ko će se po-
sifcujpiiti s igila'vniim kriivcima, ikiojii s>u stiajialM isalklriveinii iza meposredno'g
piooimiilbelja, aifcenltatoira i mjegovlih ipoihapšertilh sJau'česmiika. N ije se priitiom
radiilo o naičimu pirO'Vođemja ikniivlčmO'g pnogoima protiiv okPi'vljemih poije-
dimaca u vez'i s tim atienltatiom, ne'go - ikaikve oe se d'iploamatsike m jere
miorati pođiu'zeti pnotiv začetm'i'ka atieratata, a da se fcroz to ne d/oveide u
opasmiosit ii sam miiir u Evroipii?! 'Niije se, istiiiraa, ottvoreno prijet'llo raitomi
zbog ovog aitentatia, a li 'je siitiuiadija u Evropii i doltile b ila već ptrepuma
supro'tinosti liizmeđu sii'la, fce je i to dj'dlo vrLo ilako miogilo positati povodom
za veoima 'otzbliiljme ikomplifcaicilje.
Atientat j e međuibilm dao povoida za movu po'l'iitiSčku igru o'ko pirlivlace-
n ja Jusgolsilavije n a stiranu »novih velesčLa«, (kaO' što se nazivala tad an ja
N jem iačka, tiek što se počela nacttomial-sio'aijal'is'fciičfci .reorganliziirati pod
vodstivom A d olfa Hiifclera. U ciilju ida uibuduće oinemoiguće svafci jiaiča
u tjeo a j Frairaousfce na vamjsikopoiliiit3i!Čildi sibav Rnaljevime Juigoslavije upu-
tiillii su macisitiičfci vrhovi ma pogireb jknallja At1ekqa.nd.ra .faldimniršgnla H fr -
m anna G oringa, ko ji n ije propustio da već tom prilikom nabaci sjem e
summjie ii ma sliuižbene falktiore sam e Fna/ncusike. U jugosilavemsikioj javnoisti
djelimiiiono se iiomiaiko tih d aoa već pTepriićavalo, fcako •Framcusfca niije
»uopće ipoduzela railkalkve m je re sd'gura'osfci« piovodom drtlasika fcralLja u
M arse lj, a H erm ann G oring je n a pogrebu izvršio jed n u teatralnu na-
mještierau igesibu (demomstrativmoig pozdmava matvom fcralju Aleksamidiru
is-fcupivai iz povorke li dajuć'i mu i'zvučemom .sabljom počasmi »Bailut«);
nešto k asn ije on je tendenciozno izjavio, kako se — »tako nešto ne bi
moglo dogoditi u N jem ačkoj«.

67
 N a idam (pggreba (19. oiktoibra 1934.1 isaisitala se u Beog.radu koniferen-
c ija l^rSdataviniilka idržava putpiisini'ca Bafkam kog is-avieza, da zaaiszme svoj
staiv ipovodom altenltaita. Atmiasfera b ila je ozbillij'na, ali ne i opasina.
Kon/fereniciija jie ipolkazaila ida državtnifcii iBall'kanislko'g saveza nam jieravaju
či'tavo 'to 'apasno ipli'tanje (o odgoviornioisti »nelkifti država« ®a atenltait)
predalti u na'dleŽnio,s t tadašnjem u Dru'štvu nairoda. Zaldjučuljuoi tu koin-
ferendiju njez.ini su učesniici .istakli, da je neopbodno potrebno usltaino-
viti sve one fak tore, k o ji ®u za itaj aten/tat oidgovomi. te se u rezaluciiji
o torne istaiklo:

»K on feren cija traži garanioije, koje treb a pružiti sa nesuimnljivom

lojalnošću i d'obrom voljom , je r bi in ače mogii nastuipiti najiostriji
konfiilkti...«

Cim se ova istvar predaLa na diplamaibsko irješavan je Dmušbvu nairoda,

već se moglo prefcpostaviti, :k akav može bibi liishod toga procesa. I dotie
se »Lrga 'naroda« u mnogo već naviralta poka'zala neodlučnom i nep ri-
kladinom za rješavan 'je 'krupnih državnilh p ita n ja . Dručitvo nairoda se
dotle tbliko puta razOtkriLo kao forum iza disikusijiu, aftii ne i za radikailinio
odluoivanje o prolblemiiima, naročito ako <su oni .prijetili svjets'kopoflTiitič-
koj - »iravnbteži«. Dnuštvo naroda ise i ovom prilikom veoma ouvallo, da
ne zadre u suštinu sam oga problem a. A sftii'cna (tome zapaža/lo se i kiod
državn'ih vrhova itadanje Francusike^

< U Franouskoj, međutim , n ije 'istraiga kreltaLa onim putevima i onom

brzinom, ikoju je tad a iŠčekivala jugosftaveniska vlada. Fraincuslka diplo-
m acija je zaista u prvi mah pokazivala volju , da politiČki dobro iskoristi
to djelo. N o kad a isu se u istraizi stale mizati oinjeniice, k o je su m ogle
ugroziti mir, onda se fra.ncuska vlada staila povLačiiti. Što <se ja č e rajzot-
•ikrivala veza aitemtaitora s vrhoviima tallijianske fašističke vilade, to se viiše
u Francuskoj kočillo ovu istragu. Bti'lo ie naim e ubvirđen'O, da je ubLjeni
atentator bio «u vezi s jugoslaveinskim..emigrantima, it.'zv.'ustaisaima, n a-
d a tje " da 'su~se^ 7iistaše tad a okupljali u M ^darškoj (u logoru zvanom
Ja n k a Puszta) i u It a liji (u logorima Visgueto i Borgotaro); isto tako
n ije jav n ošti m oglo ositati sakr.iveno n i to, ida je ucesmi'ke u tiotm aften-
tatu ma liizvrsenje to g d je la upuitio (25. .septembra 1934.) je d a n posred-
rniik uistaškog predviodnika (»poglavnilka«) Amlte P avelića, a za nljega se
govorilo da je pod zašfcitom fašističke Ita lije . Isbraiga u Franausiko'j je
jmeđutim zastala kod tib konštatacija, fk o je su prbdrle u ja'vnos't, a sitav
francuskih liištra’ž nih vftasti razotkrivao je novu poft’ifcičku dlgru ifrajncuske
vlaide is ovim događajem .
Istraga je »krenula S'porednim pubam - iiabražna a k c ija obnatila se na
mađaršku vLast traženijem »ra z ja šn jen ja « . Mađarsfka vftada je međulbim
izvijestila da je (12. novembra 1934.) zavr*ila istragu na svome područ-
ju , ali da lizmeđu vilše stotina sašlušanih losdba, ona n ije moglla pro/naći

6 8
niiifai. je d n o iioe, koie bi ddkaizajno dola/zlilo u vezu 5 aitemtatom. Taiko je
daikle b ilo is Mađairakom, a fašiiisitiičlkai Itafliju miije jaivmio miittfko ođcmivlja-
vao, m a da isu 'svi ikomoi oive dstira'ge voidiillli do ifašisltiiifikSlh. vdhova.
I Malla Amtanta .pofidla j e anijenjajfai svoj prvotini sltav. Oina j e jo š
poioetkoan moveunibra traiži'la postupaik »proltiv svih odgovonniiih«, alli ni
ona m ije spoaniiimjaila fašii'stifikli Riilm, ialko je već i šiinoika javmost billa oiba-
v ijcšten a, da tamo treba tražiti prim arne i glavne faktore za m arseljski
aiteratat. U idaljm'jem sivom istbuipairajiu povoidom ovoig doigađaja ipoikajziuj e
i M ala A n tan ta sve to vid n ije drugi kurs. Jugoslavenska vlada je 22.
novemibra uputiila notu Društviu mainolda sa itraižeinjem, da se odluonije
proidužii s liisitraigom. Tom e ®u se priidiružiile li olairaioe Maile Aotamte, odmo-
sno i države 'poitpisniiice Bal'kanskog ipaiklta, a li se već zapažailo da mjilhov
stav pri tome vidno slabi.
Veles'iie, Ikoje su dnnigLraile radoim Lige maroda, ireaigiira!le isu ma tu
notu prili'onio m'laiko. Brtitamsika vilaida je među prviiima ob avijestila jiuigo-
slaverasku vladu, da bi trebailo Taditi ma ipopuštamiju za/tegmusboistii Bbog
rraanseljiskog ateritata, te d a rae bi ibilo zigodno 'iiraslistirati n a 'zaoštravaniju
međuinanadmaih odnosa u vezi is isitragom. DruštvO' manoda - pomoiila je
erag'lesika v Jad a tom priliko-m Beogradu - im a sada i suvaše mmogo d ru -
gii!h iraepr.illika sa mnoištvom .deiilkatrailh međumano'drai'h iproblema, te ne b!i
bilo prepoirufiljiivo, da se omo u taikvilm priLikama i dailje preoptenećuije
s pitanlj'em o odgovarmosti iza marseljislki laterttat.
U takvdm paiil'ikama isp o lja v a se u ikruigov<ima oiko beognadiske vilade
je d n a ikaraikteristian.a oko'lmast. O datle je , makne, poteklo o b a v ješten je
jiiHgoslajvensikoj javnositi, ikalko 'se mavoidrao ii ta d a n ja vilada Sovjetske
Ruai'je lizj aisraila za Odlućmu aikciju proitiv fašistifiklih limiđijaltora m arsel j -
slkog atenitata. Prerna mdkim iz ja v a m a i M oskva 'je navodmo poidinžavalla
tezu Jevltieeve vilaide, d a se pnema cl. 2 Istoonog paikifca (od 4. julla 1933.)
iima pnoglasiti »napa'dačem svaiki omaj, kojii ma svom teriitoiriju pOmaže
bamide...« TvndiiLo se fialk što više 'kalko - »patraaest miiiLijuna misikih v o j-
raika »tojii dza Jugos'lavije« (Gilhent tin der Maurr, D ie Juigošlawem eisnst
rarad je tz t« , II. svezalk, Leipizfig ii W ien , sftr. 5 7 5 -5 7 6 ).
N ije b ilo slufiajno, da je gotovo sva građamska š'tampa u Krailjevifnii
Ju g o s la v iji tiih jeseraji'h 'daraa 1934. pisalla o ftom oavodmom stavu so-
v jets-kiih drž. v.rhova. Ooigledlnio se diz redova Jev tićev e v lad e šinilo vijelsti
o sprem nosti Sovjetske R u sije, da najodlufinije podupre energifine za-
h tjev e juigosilaveraske Vlade protiv fašisti'fiko'g Rdma. Tadam ja jogosilaven-
ska a g e n o ija »A vala« ja v lja la je kako je oavodmo u Moislkvd b ila otdinžama
kom em 'oracija za k ra lja Aldksaindina i da je Litvinov tom pnilltikom v eli-
čao ubijem oga 'kralja »kao velikog državmiika, vođu maroda i vojinlika«.
T ak v e su glasime bille paradoksalme: dok su tadaraji državrai vrhovi stare
Jugo&Lavij e me samo s pumom .bezobzinraošću i svima sredsitvilma pnogo-
nfil'i koarauiniisite, miego se fiak zamosiilli i mogućraošću nasiiilmog obaramja so-
vjetskog sistem a, dotle evo - nakon M a rse lja ti isti krugovi omogućuju
glasiirae o sov.jdtskoj pomoćii.
Sovjeitslka V lada raije m eđutim zaiuizeLa itakav stav, kakvatm su ga že-
ljellli prilkaizabi elememiti oko Jev tićev e vlade. Njezin stav objašm jen je

69
rtaipoise jeidin'ijm članlkoim lisita »Lzvjestbija« (ipod naialovioim »Pos'Lije mair-
seljskilh mibojistava«, od 22. oik'tolbr.a 1934.), u ilcojem je , filslbiina, billa isitalk-
mnta osuda nad imairsel'jisikmn događajem , a li jie liisltoivireimeinio tamo reiče-
nio, kaibo itaj atemitait itreba iposmatrati u s'kloipu miiiza suiproitnioisiti tadamijeg
limipgrijail'izima. KM ainselliislko u'bijistvo je isalmo je d n a k'aralkia u lamicu zilo-
čimačikih zam iširijiiid i, (ko,jii su tsii postaiviiflii zaidaitaik, da poitlkaipaju miiinne
odnioise među naroiditaa d da provocirajiu rat« - nislta'kniulto j e u tottne
liisbu. N iz inepolbilbniiJh činjeniiica - irečeno je 'bu dailje - k o je 'je o b ja v ila
evrapska štampa, igovore o tome da su brvabslki uiroihnicii (ma 'kalkvam se
o iljev im a oni rdkoviodiiiLi) .iigrajLi nJlogiu agentuire otnoig iatog cenibra, k o ji
j e podsibicao :i organizaciono poidržavao s mj ema'čkhn fašizm om poV'ezane
nibice imiiiniistra predsjediniilka Duike, ausbrijskag Ikamceflaira Doilfiuistsa i (sije-
tiimo se veza GarguLava) organizaoije uibiijistva franiouislkog predsijednika
Doum ergue. M eđutim , iako su sovjeti - istaknuto je na tome m jestu -
odlučni pristalice narodnog sam oopredjeljena, »mi smo u vijek p o tčin ja-
vali rje še n je nacionalnog p ita n ja općim interesim a radničke klase, a ti
interesi p ro letarijata d ik tiraju odlučnu borbu protiv ratne opasnosti i
zato j e prirodno, da S S S R kategorički o tk la n ja pokušaje, da se bolna
p ita n ja Evrope rije še ratom «. Sovjetska vlad a n ije ni n a jm a n je bila
raspoložena, da podržava ratnohuškačke elem ente niti n a strani ju gosla-
venskih državnih vrhova, niti g d je drugdje. G lasin e o tobožnjem »ener-
gičnom zauzim anju S S S R -a za K ra lje v in u ’Ju g o slav iju « odlučno je pobio
i list »Proleter« u članku »Istin a o stavu sovjetske jav n osti povodom
aten tata u M arselju « (br. 1. za 1935., str. 6. i 7.). T ak v e su glasine
o sv je tlja v a le n am jere .onih, k o ji su ih puštali i podsticali. Jev tićev o j
vladi, čini se, trebalo je da i na taj način za svoje planove postepeno
stvara povoljnu atm osferu u širokim slojevim a jugoslavenskih radnih
m asa. V id jelo se i odatle, da se Jev tićev a vlada bavila i s dalekosežnim
planovim a o mogućnosti oružanog sukoba s fašističkom Ita lijo m i tada-
n jom M ađarskom .
N o do »osvebni'č'kog raita« miije došlo. DruŠitvo mairdda j e ;sive ito viidniije
naipuštaLo svoj prvabnii 'Sibav iprabrv priikrivenih (uzročmilka mairstolj'skog
atenitata. Što je vriijettie viiiše ladimi'cailo, >bo se jaisnii j e vildj elo kaiko nema
■ni igovora o kaJkviim »sainlkcija'ma proitiv odgovomiih sila « . Ipalk je D ru-
šitvo inaroda m oralo nešibo lučiiniti. Ono j e 10. decelmbra 1934. prejponuiaiHo
M ađarSkoj neka priiShvaiti juigos'lavensiko tražen je, d a - »svi oidgovomsi
imajiu b iti kažnjenii«. A mađanska vladia je proinaš'La »oldgovame«. Ona
j e 12. janiuara 1935. dbaVijestiLa Diruštvo n arod a kaiko je aaiiislta luisibanio-
vliila, d a isu ndki njemi niži organ i vlaslti »'prapuisitalli dužmu buidmolslt pcre-
m a jiuigaslaveniskim emilgranbiima«, te će iih ona ipoizvaiti ma odigovartnoisit
i kaizmiibi, a ujedino j.e naiređeno 'da se ubuiduiće .strožije pripaizii n a tte ema-
granltslke elememte. T im e j e za Dnišitvo narada, č.imi ise, nlmala bilti sbviar
svršeniom. N a zaisjediamj.u od 25. m a ia 1935. plen'u'm j e m'ađairislku izijavu
»uzeo d o zn an ja«, ite je na prijedloig briiitamskag deletgaita zaikljiućiio -
»iprdaz ina dmevn'i red «. T im e je dakle piltainje adgoivoimoB.iii z a marseilj-
ski aitemtat b ilo »taiješemo«.'

70
 KRALJEVSKO NAMJESNISTVO U STAROJ
JUGOSLAVIJI

iSm rću k ra lja A leksandra nestalo je istaknutog nosioca dotadanje po-

litilce centralizm a i takvog m onarhijskog oblika vlađavine, u kojem u je
privilegiranim elem entim a oko tih vrhova bila omogućena nekažnjena
široka eksploatacija zem lje. Omraženi protagonista autokratske u gn jeta-
vačke politike u Ju g o sla v iji bio je uklonjen, ali je u zem lji ostala n je -
gova klika, koja je produžila dotadašnji kurs k ra lja Aleksandra. F aši-
stički vrhovi su v jero jatn o isčekivali, da će na glas o smrti k ra lja A le-
ksandra doći u ju g o sla v iji do rasula. No državni vrhovi oko dvora
ubrzo su se pribrali i hitno pristupili reorganizaciji vrhovne državne
uprave u novim prilikam a^

O poruka k ra lja A leksandra

^JJveČe 9. oikftobra 1934. 'potzvao je iklnez Paivle Karađorđeivić (sim kmeza

Arsetaa, b ra ta ikra'lja P etra I., daikle bratiić ipogimiu'liog 'kra'lja Ai'dksainidira)
u dvor 'nia D ed'iinije p rp-d'sjpidni'lka vliaide NikioikLlJziU'niO-Viića. generaila-Peitra
Živkov!ićia, kofmandanta km'ljj'eve garde, generala Miilana I. Ježmemiića,
prvotg 'ađiiitan'ta k ra lja Aleksamldra, ite MamojiLa Laizareviića, upravmika
grada Beograda. On je izvijestio da je od B ogolju ba Je v tića , m inistra
spotljmih ipoislova i genieralla Aleksamidira Dim.iltr.ijiefvilća, imaršala idvoma
('koj'i su pirati'li ikrall'ja Aleiksainidra u Frainicuisiku) pritoiio obaviijeisit o kira-
Ijervoj 'smnti. fetom pril'ifcom om je pred'sijedniiku vdade, Nilko,M U®umo-
viću luručio jed an icuverat, rna 'kome je bžlo kral'jevbm .rulkoipisom mapi-
samo: wOvo je isvojenuičmii alkt, ikoj-i sam miaipi'sao ma oismoivu olana 42.
U stava Kraljevim e Juigoisilavi'je oid 3. septetobria 1931. god. Aleikisamdar
- gotspoidimu miniistnu predsedniku - A.« T a j a k t Uzumović je odm ah
proćiitao piriisiuftmuima, a On j e .g'laisro:

»Rađemo 5. jamuara 1934.

ma Bdedu
P o (Slobodnoj vol'ji i sivome majbollsjem u veren ju d a ov,kn sdužim
majibcdje dmteresiima molje mdile Oitaidžlbme, Kralljevine JiuigioislLavfije,
m aga dragoig maroda kaio i m oga tkraJjevisikoig doima -
J a , ma osnovu člana 42. Uisitaiva Knalljeviine Jiugoslavilje odiređiu-
jem d a za isiLučaj d a maaledniik ipresitoila iz nczrdka maibrojamlilh u 31.
41. Uisitava me može ida vršii kraJ'jevsku vlalst - Namestniićku viast
viže:
1) Nj. iK. V. Kmez Pavle iKairađorđeviiić,
2) D r. Radeniko Sitanflcović, senaitor i mim. prosivete,
3) D r. Iv. I. Peirofvić, bam Salvsike bamoiViine.

71
 K ao zamenilka za kneza P avla određujem airm. đeneraia V o ji-
slarvna Tomiića, 'kaman'dainta Beograda.
K ao zamenii'ka za D ra Radenlka Stankovića odiređujem:
J< m i B a n ja n in a , senatora.
Kao zameniika D ra Peroivića oidređirjem:
D r. Z eca, senafcora.
O v a j ak t napisao sam .i ipo-tpisao svojeručno u dva origiiinalna
iprimerika od k o jih će jed a n ouvati N j. V . kraijioa, a drugti Pretsed-
milk M in. Saveta.
O va dva prim erka oV'Oga aikita kirverbirana su i zapeeaćena su
mojiiim pečatom.
Aieksanidar
A leksandar Karađorđević
Kraiij Jug'oslavije«

(Fotakoipija ovag doikjumemta nalaizi se u arhiivu Instituta za bisto-

riju države i prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu)

Nakon ifeaga vlada j e objaviila posebnom ipraklamaeijiom vijesit o k ra -

Ije v o j ipoigiiibiji, te 'is.taikla, da je maioijetnii sin pogiiniuioga k ra lja , P eta r
stuipio ina p rije sta lje »u smiis!Lu ćl. 36 Usitaiva«, da je vlada’ paložiia za-
klđtvu novom k ra lju ii da je »ina osnovu 61. 45 Usitasva 'sazv aia. . . N a -
rodino ipredstavraištvo u zajedmićko 'zasedanje za 11. okto'bar radi p oia-
g a n ja .zaikletve u smislu 61. 59 i 42 U stava«. N ije , medutita, još niišta
billo irećeno o namjesraištvu.
U javraoisti se povOdom toga pročuilo, kako je predsjednik viade, N i-
kola Uzuinović, navodno pokušao da sebe prafcuiri u Kraijevsiko namj'esmi-
štvo, al'i da je to sp rijeoio general Zivkovuć, zappiietivši se UiZUJnoviću
oštrim m jeram a. T eško je proivjeriiti 'isitiraitost ove giasiime, ai.i ana u sv a-
kom sluičaju poikazuje, kalko je 'i itadanja jugoslavensika javnost giledala
na to druišitvo koje je u feim da'raima sta ja'lo n a vrhovima državne uipravej

K raljevsko nam jesnislvo i tijegov djelokru g

Namjesuiištvo je odm ab preu'zelo vršenje vllasti i o tom e poselbnim

mamiifesitom izvijesitiio jav n ost s tim , da pradužujje »'kraljevu poliitiilku«,
te »ositaje na 'branliiku naradnog i diržavracg jedirastva«. Prem a totae ana-
čilo je , da se n a sta v lja politički kurs. obrane dotadašnjeg režima, a
prema ifeame i borbe iprativ svijiu »an.feidržavni'h«.
fD jedokrug Naornjesraištva bio je određen Usitavom od 3. septemjbra
1931. iKraiLjevsiko namjesmiištvo imailo je , daikle, da vrši sve funkjoije
ikral'ja Ikao vrhovnog ougana vlasti n a podirućjiima zakonodavsbva, uipra-
ve i sndsitva, kalko je to navedeno u odjeljlku IV . spom. Ujsifeava. N a m je -
sniišltvo je 'kao koleikfeijvm oingan vlasti imailo u svemu zamjenjiiva'fci kqal ja

72
tio nijeginv.e pumoljeitnoisiti. Međuifciim ulbnzo se ipđkaza'lo, da je ksneiz Pavile
os-tala dva naJmj-esnilka fa'ktilcno stavio posvema u ipozadiinu i d a ste on
koostalnifcrao sve 'to viiše ističe ikao pnvi raaimjiesraiikTlcojii je jediirai pozvan
d a ireprezeintira državiu raaročiito pred iiinoisitiran9tvK>m, ailii i u važnii'jattn
uniuibražnjim idržavraim poisilovima. Nam'jesraištivo se kao koileikifckv p ojav -
Ijiivalo veoma riijdfcko, lialko su 'bulduoi zafkoirDO'davini a'kifci raosili pobpfe sve
fcix>jiice. Knez P avle ise svalkiiim dainom sve ja č e 'osamosfcalljiivao, dbik su
Sfcarakoviić i Perović imalli ipriifcom pretežnkn d ije lo m sasvim padređeinu
i dnuigK>razredinu u'Logiu. Zbo'g fcoiga poćelo se o n jim a u javiraoSifci govoriti*
da siu orai zapravo - »'priisutnii građani«, je r su iilh upoiređivaiLi sa dva
građansika svjedoika, k o je je [poiliieija pozivaila kod svojiih alkoija (pre-
fcresa stan-ova i sil.) da samo ipr.isus'tv.u'jiu tam e eiirau, aLi betz ilkaikvog prava
da m a kako ratječu n a te poSflove. Taifco 'je po priiliici bilo i sa ifcim N a-
mjearaišitvom. N.jega je u stvari krotz sve tra ja in je fcoig Namjiesraii'štva
rddorvrao predsttaivljao samo knez Pavle.
Fuinikcije namjesraiika imaile su tr a ja ti (iprema odredbi sit. 1. cl. 35.
Usltaiva od 3. se/ptembra 1931) do ikraljevoig p u n oljetstva, a oirao j e itma'lo
nasibuipiti s njegovom navrš'eraom 18. godiraom života. T a d a je ifco N am je-
snl'flšbvo 'imalo auitomaitsiki ipiresitati, a ikrallj bi orada preuizeo oibpravljaraje
Usitavom predviđeraih funlkoi'ja. No li u tom pog'ledu ipokazailo se, kako
kraez P avle n asto ji d a svoiu larivremerau namiesm.ičku furaikeLjiu preityori
u trajrau,~U~ Javnositi ®e je d v a prakniverao -govori'lo o PaVlovom inasto-
jaihju, da se idomoigine Ikrune, a raaročilbo se raznosiillo gilasove o tfcome s
oteiirom raa njegovu suprugu, l^n'tffih|jll ^ T 1 U beoig'radsikoj »cairžij i«
spomiilnjalo se pofckraj 1934., dia je iiizmeđu kneza PaviLa i ‘k ralj'ioe - udo-
ve doslo do siukoba, eak d a 'je ikraez Pavlle jednom priiliikom raavodrao bio
i rarajen {revoLverom u ruiku). Teško je bilo provjerilbi te igiLasiirae ‘i usta-
noiviti lisifciinu o tome, a li kombiraaoije o P avlov oj preteraiziijii za kruraom
da'le su povoda 'i neikim sibrainilm ipOliifcičkim Iju d im a, da o ibome govore.
Talloo je raa pr. tadaišn'jii itailijanski miiraii&tar vanjslkih iposilova, grotf G a l-
leaizzo Giano tu okolnosit zapilsao u svome m em oarskom dijelu »Dtnevraiilk«
(izdaraje Zagreb, 1948., sitr. 219., zabiilješka od 20. raovembra 1940.). U
jragOsdaveinskoj javraositii 'je nalm'jesraii'štivo, a raapose kinez-inam.jiesinik bio
vrlo omražen, naročito u radnim masama. PolitiČki kurs nam jesništva
izaizivao je sve ja ć u ogorčeirDosit Ikod iraldnrag raaro'da.

P R V A VL. ADA ZA N A M J E S N I Š T V A

jD o 'Ostavke vlade N ikole Uzumoviića raiije došlo totlfko raldii' proanjene

na državradm vrhovima KraiLjevirae Juigoslavije u vezi s iraarseLjdkim aitem-
tatoim, 'naiime uSiliiijeid nasituipa Krailjevsikag raamjesraiištva, kolLilko zbog
drugih urautrašraijepoLiibiičkilh razloga, Poiliitii^a-jkiiiza u državi oi'je presta-
jaila d oma je ddbiila jo š teži iizgleld u vezi s .m arseijskm i aterabaifcoara i n je -
govimlposiljeidiiscaana. G gorčeh je šairoifcih'maBa 'postajailo j e sve OBpidhraije,
Kao ii raemogućradsT v'lade d a uiguši opozioiione a k c ije prolbiv rezdnraa. S

73
obzirom na sukob s radništvom kam arila je b ila svijesna, da komuniste
niiije liHeviiki'iira'la. S obziirotm ina nacionalaio ipitanje vildjelo se jasn o, da
dosaidaišnje an'jere Uzuniofviićeve viladie niisu donijelle usipjeiha.. Viiidjelo se,
da se »haivaitisiko -piltanje« me d a 'riješiiti dotle uiabioajeniim viladioilm re-
presivmim mnjera,ma. S diru'ge strane ioipeit naonetala se poitneiba i s obziirotm
n a vainjslkolpoiliiitiič'kii (pmložaj diržave (iposiLije mairsel.js(koig aitemltalta), d a se
ipoibraže novi puitoVi za ikansolrdaioiju diržaive i sre đ en je oidnosa u zetmll'jd
d ipnema susjodmiim idržavama. Uzunioviićeiva v la d a poikazaila se doitle za
to nesposobnota. U poffcraai za mjegoviltm- oiasljedniikoim azbbr je p a o T ia
B b g d l j u b a J ^ ' je 'to ’dvor^ii Sovjek, osoiba p o v je re n ja a krđ Jja
Aleksamdira i 'kneza naimijesnilka PavlLa; Boigoljiub Je v tić se uositalom pro-
čuo u vezi s m arseljskim atentatom po lažnoj'TcrTliatLci »Č uvajte mT Ju -
goslaviju «, za ikoju je već -tada javoosit b ila dolbrian d ijelom u vjeren a'
đa j e ližfmiiš'ljena (je r »e iiz iliječnićkog nailaza v id je lo d a je fenailj ALefcsain-
dar trenutačno poginuo i da n ije mogao ni izgovoriti ove rije či), ali koju
je parolu kam arila iskorišćavala u svoje svrhe.

Je v tiće v a v la da (od_20. decembra 1934. do 24. ju n a 1935.) nastupila

Je s pregram om , k o ji su nam etale tad ašn je političke prilike. Je v tić se
ističe prvih dana kao »faktor izm iren ja«; on n a ja v lju je »stišavanje poli-
tičkih strasti« itd. A li on istovremeno ističe, da produžuje — »kraljevu
politiku«. Je v tić se prikazuje kao p rim iritelj, ali istodobno i kao izvrši-
telj »am aneta kralja-m učenika«. U vladinoj D e k la ra ciji ističe, se, da
vlada o staje »na braniku narodnog i drlavnog jedinstva« Ttd. (»Steno-
grafske beleške N ar. Skupštine K ra ljev in e Ju g o sla v ije« , I I . i I I I . red.
saziv, 1935., str. 91.). Bitnih izm jena n ije dakle odavao ni ta j vladin
program , a jed nak o ni sastav vlade. V eć na prvi mah vidielo se da će ta
vlada biti nepodesna da riješi osnovne probleme u državi.

j j j van jskopolitičkom pogledu Jev tićev a vllalda d oživjela je neuigotdno

iznesnadenje titae, što je početkom 1935. idošio *do oibvorenog zbLiižavanja
Francuisike s ifaš'isti'čkoim Iitailij om. ImpertjaiLiisifciiGka račamiica dovela je
naiiime do iposjete franicuisifcog Tnimisitra vamjsfeih 'posiLpva Larva'la faš-i-
stičikoim Rflmu, g d je j e 7^ jan u ara 1935. slfeloplljen franciisfeo-talijainjsiki
»pakt o konzultacij i« . I bez toga mnoge čin jen ice već su pokazivale ju -
goslavmsiko'j jav n osti, da .se iimiperija'l.istLčki vrhovii Francusike i ItaMije
p ag ad aju n a iračun maiLLh naroda, a iposdbmo u pagledu Jugotslavije da
sve b ezvred n iji p ostaje ugavor »o v'jeonOm p r ija te lj^tvu« izniedu F ra n -
cuisfee i K railjevine J.ugoisllaviie od 11. novemlbra 1927. godine. U B u g ar-
skoj je 22. jairiiuara 1935. došlo -do ipalda vlad e Kitmiana G earg ijev a. V o j-
ni udar, k o ji je predvodio g en eral,Z latev , završio je dotadašnji poli-
tički kurs p rib ližav an ja Bugarske Ju g o sla v iji, k o ji je (kako mnogi znaci
poifeaziflju) 'zabrinjavao »afijsfeu dvortsfeu kalmairiiLu. Fašiisti'člk'i R im je i fcu
izniio novu p ob jed u nald »voj im itafdašnjian jiugosllajvieinisik'ita pirolfcivlnlik.ota.
I u M ađ arskoj je m alo kasnije došio do prom jene političkog kursa, pro-

74
tivno jugoslavenskim tadašnjim interesim a. N a pitanju rev iz ije m i-
rovnog tugoivara i novog utvrđeinja držaivni'h igranica do&Lo j>e u Bu<diim-
pešbi 4. marita 1935. ido iizmenadne spramjiene tvdade, iprii čemu jie rellooin-
struiranii ikaMneit Ju l. Gomlbdsa hiio odigledni znak aižeg povezivainja ve-
likoimađarskoig revizionizma s a 'fasiisitiakiim Riimom, a iptrotiviu Kirailjeivdine
Ju g o slav ije . I u Grdkoj je 2. martta diste igodine doslo do vojmoig uldara
n a oeilu :sa stariim .grdkim 'prvalkom Veniizelloso'm, !koiji je b io otvoirenli
protivnik grdke vanjske politike na osnovu Balkanskog pakta, k o ji je
9. februara 1934. is jugo.Slavijom .i dnugim ibalkanlskim zem!ljaima pottpi-
sala vlad a Caidaris-M aksim os-Kondyliis. Bailkanski paikt, dljii j e aiuitor
dobrilm dijellom bio u b ijen i k ra li Aileksandar. bio je dakle itirn' d ogad a-
jim a iu istvarl ipokopan. O pet su se ®a Jugoisilaviju ja v lja le stane opasino-
šiTTevimommna i "vanjskopoLiltlokih aikoija piroihiv istanja, k o je su sv o je-
vrem rno utvir.diili miirovni ugovori. O vo mdje miogLo poibiti n i obrazova<nije
nove bugartsike vlade na čelu s jugos.lavenslki'm p r ija td je m istarim polLilti-
čarom Toševom , -niti eu'femisibidka diiplomatska iizjava talija'nslkog poisla-
nika .u Beogradu, grofa V iola (u beogradskoj '»Pinavdi« oid 7. ajprila
1935), ikoji je i®takniuo, kako - »Mussoliui ■go'ji prema Jugosilaivijli n a j-
b o lje in a m jere...« Baikarešibainiska kocufereincija idržaiva potpisnica B a ‘l -
kauiskoig ipalkta (održana oid 10. do 13. m a ja 1935.) don ijdla je , disitilna,
»umtrujuću d ek laraeiju «, a'li ipak inije imiagla iizmijeniti spomeniuite di-
n je n k e . A one su poikazivale, da j e isvršeno isa »tabiLnošou pbliitike odr-
žanj.a Baillkarisko/g pakta. Z aokruženje Jugoislavije po nenrijalteljiskim
snagam a oipet se vidno isp aljavalo^
U im utrašnjepolitičkom pogledu Jevifcićeva vllada nasllijediila j e d o ta-
dašnju zaošfarenoiSit i nepomirljivosit ®tarih suprobno'sti is obzlirom nia
osnovna p itan ja zem lje. Istovremeno ona je i poslije prvih um irujućih
izjav a produžila s ran ijim politidkim kursom bezobzirnosti protiv sviju
»antidržavnih«, kako protiv komunista, tako i protiv hrvatskih fed era-
lista. P olitička praksa te vlade ubrzo je pokazala, koliko su b ila v rije d -
na obećanja ove vlade, koja je ona d ala u času nastupa. U ostalom , ta j
politički kurs razabirao se već i iz vladine D eklaracije, koju je ona 3.
ianu ara 1935. d ala pred Narodnom skupštinom. T u je naime uz ostalo
o zadacima vlade bilo rečeno i ovo:
»... Čuvati Ju g oslav iju , čuvati jedinstvo jugoslovenske n a c ije i dr-
žavnu celinu, to je najveći zakon za sve i svakoga, to je neod-
stupni zahtev za celo naše p ok oljen je i za budućnost. K ra lje v in a
Ju g o sla v ija je teriifcorijalna, politidka i morailna tekovitna iminogo-
forojniih g e n e ra c ija ; to je sveti am anet k ra lja mtučemilka, k o ji se im a
duvaiti i isamo o ja ča n predati foudućem p ok oljen ju ...
Uistav Kralljeviine Jugosilavije d a je potrebue mogućinoisiti ea sina-
žan irazvoj maoio'nalnog i sooijaLnog života našeg narotda. Loj'alma
prli'mjena ii poštovanje Uatava om ogućavaju nonma'lam razvoj u
zemiljii...«
{»Stenogirafske foeleške N arodne s'kupšfaime K raljevin e Jugos'LavLje«,
vamredan sazsiv za 1935., zapilsniik sa s je d n k e od 3. januiaira 1935.).
 ^Razumilj.ivo je , da se na 'talkviim .osnioivima n ije mogao »naoi zajedniički
jezmk« is opoizicianfiim ielemenitiima ni u poiededu socija'lnog, a mi u pogledu
naciomalnoig p ita n ja j Jevtiićeva. v lad a jutvi^ila.. j e dalde, d a u c ijd o s ti
oisitaje n a 'Sitani'm 'temeljiima »ikrailjeve.ipipilitiike«, a ito je znaei'Io ipinoduia-
v an je oltrog nacionalno-unitarističkog i centralističkog političkog kursa,
i to uglavnom na osnovima, koje j e istakla još Šestojanuarska prokla-
m acija i O ktroirani ustav^O rev iziji U stava ni ta vlada n ije dopuštala
govora. Jev tićev a vdada je to !i u svo'joj ipraksi 'polkazaila. Ona je uibrzo
razvi'la oštar progo'n ne saano protiv komuinrsta, nego i ikrajnju nepo-
miinlji’nvoisit iprema svitna onim a, k o ji nisu priznavali poiitički onež.im Ok-
troiranog ustava.

ČETVRTA 2EMALJSKA KONFERENCIJA KPJ

U d ecem bru 1934. održaina j e IV . zem aljska komiferenoija K P J , na

k o jo j siu suidjelovaili delegati iizaibiranii ma pokraj.iniSikim konferenicijam a
'iz Hmvatsike, Sribije, D aim acije i C m e Gore. Koiniferenci'ja je d on ijela
zaključike o revolucioinasmom radu u siiindi'kattma, o radu n a selu d među
naci'Oinalno uignjetenim masama, o borbi protiv opasnosti irnpenijailiistič-
iko'g ra ta , o radu Saveza ikomuiniistiič'ke omiladine >i o ilegailnoj štaimipi.
K o n feren cija je održana u punoj konspiraciji, te p o licija n ije u spjela
da u n ju prodre ni da je kako bilo om et?J
0 pniiliikama u zeimilji dan je o v a j pri'kaiz n a toj K on feren oiji:
»... Pošto u toku šest godina vojnofašistička diktatura n ije m ogla niti
■da sitvori v'ladajućoj buržoazij i bazu u obliku jedin'stvene mašovne
'fašistiičke p a rtije , niiti d a uiblaži, a kaimo li da riješi osnovne suprot-
inoSiti, k o je irazjedaj-u kapitaliističiku Jiugoslaviju (nacionalnjo ipiitanje,
ag rarn o o itan je, pr'ivr.edsna ikniza, boirba radni'čke k'lase), veiliikosirpski
fin a m ‘i,j sk i ikapi'tal, naročito iposiliiije atenitata u M arseju , u saveizu
sa fiinansijskim kapitalom ugnjetenilh naroda i veleposjeidiniiicima,
tnaži 'iizlaza i spasa u dal'jem fašiiziranju. On jx»kušava: a) d a stvori
nove fa'šisbičke anasovne stranke i omganizacije i da ah U'jediini u
jed'instveni savez nac.ional'nih organiizacija (»oebnioi«, »Ju gosla-
venslka ak cija«, »B o j«, »Zo«v Ja d ra n a « itd), koje u dalelko veooj
m jeni .nego JN S u p o treb ljav aju socijalinu dem agogiju; b) đ a isfco-
niisti demokrats.ke iiluzije širo'kih maisa (oipćimsiki i'zbori itd .); da
Sitvori fašističke .poikrete, 'koji limaju za ciilj da potlačeine namolde od-
vrate sa revolucionarnog puta (»K atolička a k cija « , »križarl«, to-
ileriranje aktivnosti kierofaišiistilčklh silojeva Slovensike 'ljuidsike strain-
ike itd.).
Unutra&nja 'bodba između 'pojediniih f aši'stičkih oirganizaoija a gmu-
ipa -i naročito »borba« novostvorenih »ju go«- fašiističkih pdkneita
ipmobiv irežimsike fašiističke sitmamke, 'izraz 9u »kako nesuigilasiica i borbi
raznih klilka faši'stičkih u g n jeta ča oiko tpodjele p ljačk e d oko obliika
d m etoda dailje faaizacije, tako d procesa raspad anja u taboru faši-

76
 zma. T a fašizacija ima za cilj da, d a ljim zaoštravanjem terora pro-
tiiiv ira>dniičke iklaise, seljaištva d oiginijeteniih inairođa, vlaidajućoj bairžo-
azij'i osiigoiira izlaz ‘i spas iz krize na ra'ćiin iradniika, seljaika d ugtnje-
teni'h naroda. G brazovanje vilade Je v tić a jesite novd doikaiz oeuisipje-
ha čitavog režima ... poslije 1929. godine mimoilazeći zvaničnu re-
žimsku stranku. U v lačen je u vladu Je v tić a elem enata van J N S i iz
redova vaniparlamenitarne i nacionalno-spo'raiziuimaš’ke opoizici'je ne
m ije n ja vojno-fašisti'čku suštinu danaišnjeg režiiima, alii liaražava
kirizu faši'zma li ikoilebanja umuitar vladajiuće iklase o dalljiim oibiliiioiima
održainja n je n e diktature. Svi poikušaji d a lje fašiizaiciije, a nairočito
onii koj'i se vrše putem ikom'pro'misa sa građan'Sikom ii nadi'onalno-
sporazumaškom opozicijom ne isk lju ču ju nego p retp ostavljaju
mnogo ja č e liskorištavanje demO'kra'tskih iiluzija masa od sitrane
režima i vršenja svakovrsnih »demokratskih« m anevara ... (»Isto-
rijislkii arhiv Komunisitičke ipartije JugO'slavi je«, tom II., »Koonigresi i
zemaljsike konferencije K P J, 1 9 1 9 .-1 9 3 7 .« , Beograd, 1950., str. 222).

G ovoreći d a lje o .razvitku pol'itičkiih ipr.iiLiika u zemljii K oniferencija je

u svome zakljucku o tome istalkla i sflijedeće:

»... Veliikosripsika građanslka opozioija p retstav lja zadnju rezervu

vlad aju će velikosrpske buržoazije. N ije isključeno da će vlad aju ća
buržoazija, videći neuspjeh i bankrotstvo fašističkog oblika svoje
diktature, pokušati ovu da spasi upravo pomoću te građanske opo-
zicije, držeći u rezervi i nagodbe sa buržoazijom ugnjetenih naroda
i razv ijaju ći istovremeno masovni fašistički pokret.
Biuržoaz>rja potlačenih nairoda pocijeipala se na tni d ijela . N a j-
veći dio od samog je početka 'kapiituiliirao ipred veliikosirpsikom bur-
žoazijom i s.arađuje otvoreno isa režimom (M ažuraoić, Šv rlju g a,
Niikić, Šuperina, N arodni klulb, K arlo Kovačević litd. u Hnivaitslkoj;
K ram er, P u celj litđ. u Sloveniijli; federa'L'i;siti'5k'e vođe u C rnoj Gor.i).
iako tu svoju kapitulaciju, uz punu blagonaklonost režima, katkada
m askira tobožnjom opozicionalnošću, kao što u p osljed n je vrijem e
čilni ignupa oiko M aštrovića, u B jelov aru . D.rugi dio zauzeo je Stav
paisivnog liščelkivanja i traži zgodain moimenait i ob’l'ik za sip'oraizum
sa režiimom (vodstvo H SS dko Ma.čeka, grupa oiko »Bvol!u.eije« [je -
dain ‘dio pristalica H SS oikupljen 30-ti'h goidiina oko čaisoipisa »Evo-
luoija«, priimjedba autora] 'i S L S iu Sloivenijii). P ri tome 'kod gruipe
»Đvoluci'je« i SL S jasno ise Lspoljava proces .raizvijanja u pravcu
■fašiizima. T re ći dio buržoa'zije ugnjeteniih naroda traži spaisa i liizlaza
u z a g rlja ju sa imperijaliizmom dnugiih 'zem alja: Ita lije , Mađairsike,
A u strije, Bugarske, N jem ačke. T a j dio predstavni'ka buinžoaaije
ugnjetenih naroda, na prim jer, grupa oko P avelića i P erčeca u H r-
vatsikoj, de&na grupa SL S u S lo v en iji, ongani'ziira u zemilji terori-
sitičke fašističke odrede i nasitoji da borbu ugnjetenih naroda s,pri-
je č i razv ijan jem individua'lnih terorističkih atkcija.

77
 ZajecLnA&ka cnta stava i ipoiLiibiike svijai diijelova ibiunžoaaije mgnje-
itenib .nairoda sastoj i se u itorne - «da otni inaisitoje d a po svaku oijeniu
uzidrže uigujjetene mase od iborfoe, ,i zato »e stalino orijenitiiraju na
lintervenoiju oidoagio, iii sa sibrane, illi na sporazuime sta veiliiikioisiripslkjiim
u gnjetačim a, ili sa buržoazijom drugih zem alja, č iji su im peri-
jaiisitiičflci 'inltereS'i snproltni interesim a veliikosnpske 'buiržoaizije. Iz
»vrh tih iraz'loga 'buržoaiziija, u naicioinalino-osilobodilačk'aj borbi
'Uig'njetenih inaoija, ligra i moiže da iiigra samo komtraireV'OiLucionar'nu
ulogiu bremzena i n e p rija te lja tnacional'nio-irevo'l'uicioinaime borbe.
Sve te »opozicione« i nacionalno sporazumaške stranke i gru-
ipe, tsvojiim »oipo'Ziicio'nim« ilatupajnjem i barboim protiv Komuniisitičke
ipartije i revoiluiciio'namoig polkre'ta, n a sto je d a očuvaju svoij poilju-
lja n u tje c a j na radne mase i spriječe radničkoj klasi o sv a ja n jc
iruikoivodeće u'Loige u boirba'ma seljaš'tva i u gnjetenih nairoda.
Sodijal-demoikraiti ja, iako me d je lu je fonmalmo kao iegalLna p ar-
t ija , ipredsita'v'lj.a ko>d nais sa isvoj'om štampom, momo'poilnilm poiloža-
jem u radničlki'm instituioijaima, siimdiiika'tiima i drugim radmiakim
organiizacijam a - važno kolo u idamaš'njem fašističkotm stiroju. Oma
je 'glavino upoiriišit'e fasi'sti'flke difctatUiTe za sprovođemje m jene politike
u radniiiokoj 'klasi ii moćno oru žje u rokaima buržoaiziije za ilomlljenje
štrajk ova .i Sipriječavanje 'raidni’čkih borbi. S'ocijal-dem olkratij a i Biim-
dikalne reform ističke vođe odriču fašističku suštinu d an ašn jeg re-
žima, njegovu vanjsku im perijalističku politiku podupiru otvoreno.
a unutarnju prikriveno i zaobilazno ...« (Isto djelo, str. 223.).

Giovotreoi o polo'žaju radničke klase u J uigoslavi j i ad proiglasenja diik-

ta'ture do ove IV . izeimalj'sike kon'feremoij e K 'PJ, ,na istoim se mjesibu Asitalkilo
i ovo:
»... Po'loižaj radraiicke klase u tofcu posljednj'iih šest godina isitraihiovko
se pogoršao. Od 1929 godine pa do danas nadnica je prosječno
smii'žeraa za 50°/o, a fcod nekih fcaitegioiriija radn’lka jo š viiše. SooijaiLn.o
osiiguiranje je dovedemo do bairakroitsitva i d a lje se poigoiršava ma šibetu
radništva. B ro j nezaposlenih dosegao j e 600.000. Je đ n a tekovina za
drugo'm oduziiima se radniiioima. O.rganii'zacije d borba raidničike fclase
ofcovane su u iiz,niim:ne zakooe.
U slje d is-trahovLte agram e fcf'iize 'i prottiB'eljač'ke ipoililtike vilasto-
držaca radno seljašt\fo od godine 1929 pa naovamo, rapidno je
osirom ašavalo. Neprekidno raste broj ovrha. A grarno p ita n je n ije
riješeno. A kriza, nazadak zem ljorad n je i b escjen je selja čk ih pro-
'iizvoda jo š više p a ja č a v a ju b ijed u ši'rolkiih silojeva selja štv a . Poono-
ću oibpllate dragava regralisame zakoiraom, buiržoaaija po'kiušava da
ozdravi badkrabiiraine bamke, a selj'aici motraju a d a lje plaćatd. zele-
naišlke dugove. G lad hana u veoiinii seiljafčfcih kPliiba. Z a zeimilju i pri-
hode seljafc m ara 'da p laća pareze saglasmo iprocjemi az vremema ika-
d a je m jihova vrijednost b ila idvoisitrufco i itrasitruiko veća.
Uigrajettavamje meS'rpsikiih mariada ad zaivođenja vojmo'-fažisitiiičke
difctature ipo*j'ača.no je dio dbvotrerae ipljačke i potpumog b esp rav lja.

78
 Iskustvo (kojc su liizrablj ivaaie i mgaijetene omase sitekile u botdbi iproibiv
fašizima plaSćmo je ogiromniian žntvama. Pireld raldin'ičiku Masu, pred
sdljašitvo i ipred sve poitlaoeme miarode Jiuigiosllavije ovo liis-kustivio še-
stoigodi&nje Ibouibe ipostovilja d v ije kistorijske pou ke: prvo, &po.raizu-
mažtvo i ipaktirainje sa vJasitbdršoima, ček an je li miiroljiuMvosit, liilu-
z ije u pomoć izvana, individualni atentati protiv pojed inih pret-
istavinilka i mos-ilLaica 'Uignjeitaoke vilasiti ti n ade da će oovii dmpenija-
lističkii nait d o n ijeti uignjeJtenlim nairodima sllobodu - p re trp jele su
kraih i ipoikazale se 'kaio sredsitva k o ja su ipomiogla i oilaik'šaviaila diiikta-
ituri d a provodi svo-ju ofanzivu iprotiv liiziraiblj ivamiih i uignjetemih
m asa; drugo, Kom unistička p a rtija pokazala se kao je d in a sila,
Ikoja mije 'kapiituiliiirala, 'koja je i pored teškii'h gubitalka iproidiuižila i
meusitrašivo vodilla 'l>onbu proitiv iiznafoiljivača i u/ginjetača. Piuit, na-
oin li ®nedsitva boribe, Ikoje je K P predlaigala i pnimjemjiva'la pokazali
su se kao jediimo ispravtnii i luspješmli. Isikmltvo 'boirbe radiničke kllase
i radmog n arod a u idmuigim zem ljam a (o-ru'žani otpor ausitrijsikog
radništva u februaru 1934 godine, generalni štrajkovi u nizu ze-
■malja, oiružami uisitamaik u Š'pami'ji itd.) talkođer pokazuju d a .izilaz i
spais za iraidni nanod grada i sela »leži jedimo u revo'luC'ionamoj fooirbi
saveza radniika i se lja k a i ugnjeiteniih miarolda ...« (Isto d jelo , str.
225.).

U zaivršnom aktu IV . Zemaijsfke ikonferenicije K P J, u progilasu uipu-

ćenom - »Radiniiici'ma, seljao im a 1 ugnjetenim nanodflma« isltiče &e ina-
d a lje ovo:
• »Cetvrta kom ferencija Komiumiisitičke piatrbije s'astala se u miomentu
kad su iraispad u taboru velikosnpisikoig fašizma i početak: mj'eigove
krize došli »do iziražaja u stvaran ju Vlade B. Jevtiića ii kad a se u
tem elj ima trese d puca me sam o veldikosnpsika Juigosilaviija, mego i
cjeilolkiuipna zgraida ikapilta'Lizma.
... AjH proitiv fašiizma, iprotiv movog imperijaliisitičkoig ra ta , proitiv
‘kapiitalliislta -i veleipoisjfidnika iposviuida iraste revoluoiomarma boirba
radmiika li sd ljaka. Socijall-demokraitsika pdlitilka saradm je s burižioaizi-
j'omi, k o ja je pooijepalla radmičku klasu i Uibrla puit za dolaizak fa ši-
sta ma Vlaslt u N jem aćk o j, A u striji i dnugim zeteljam a, doživljela
j e kod meduinarodnog 'prOletarijata poitpumi fkrah. N a ipoziv Komu-
nističke Internacionale, komunistički, socijal-dem okratski i bespar-
tijisiki radmi'ci u sivim zeteljam a stv a ra ju iboiribelno jediinsitvo i bore se
irame uz irame u savezu s raldrnim seljašifcvom.
... U toku šesit godima vojno-faš'iističlka diktatura, uspdkos diivljeg
bii'jfil'Oig iterora proitiv radmičike klase, sfiljaštva li uigmjfitemih naroda,
a iprije svega protiv Komumisibičke p a rtije , 'nfi'je sdotaifia revOluici-
omami radničkii, se lja čk i i naoiomalno' o&lobodii'lačiki poikirfit. K oteu-
miistička p a rtija , k o ja je jeidima od 'prvoig dama voijno-fašisitiičike dik-
tature vodila nepom irljivu junačku borbu, danas je usprkos ogro-
mnilli žrtava, ubijemih d bačeniih u tatomiice, moćmdja a jfidimsibvieinija
nego ikada ra n ije .

79
 Na/Lazeći se pred ipimim 'banfkrots-bv'om svotga režima i tjeirajia od
strajha preid porasto,m revoikicioinarne bodbe Ta'diniiik'a, sell'jaika i
'uiginijeiteni'h naroda - vlatdajoića 'veLikosnpska Ibuiržoa'ziija i monaaihiija
traže izlaz i spas u novim m anevrim a. Jev tićev a vlada, iako je
n jen a suština isto tako velikosrpska, fašistička i im perijalistička kao
i p ređašnja vlada šestojanuarskog režim a, obećava dalju »dem okra-
tizaciju« i v raćan jc »sioboda« i prikriva ratne pripreme p acifistič-
•kiim frazam a. Ona pokušava da sitnim usitmpcima pridobije za sipo-
naizum isa vladajućom veliiko'srps'kom buiržoazijom i momarhijom ve-
likosrpske buržoaske »opozicionalce« (radikale, demokrate i desne
zem ljoradnike) i »sporazumaše« kao što su Korošec, Spaho i go-
spodske vođe H SS. A li, istovremeno, vrši se užurbano pregrupisa-
v an je i u jed in ja v a n je velikosrpskih fašističkih org an izacija sa
ciljem provođenja d alje fašizacije ...« (cit. d jelo, str. 2 6 6 .-2 6 7 .).

Takvu je dakle sliiku o stan ju u zem'lji ipoftkiraj 1934. daila ta Z em al j-

ska komiferencija K P J. O samoj IV . zefmaljsfkoj koniferenoiji dax> je
ocjenu mairšal Tiito u svom PoliitiiSkom referaitu na V. 'komigtresu K P J
rekavši O' n jo j uz ositalo i ovo:

»... N a toj konferenciji izabrano je rukovodstvo, većinom od čla -

nova tkoj-i su bitli u privremerno 'nazin.ačeniom rukovodsbvu u a čelu s
Gorkićem . N a toj konferenciji donesena je samo djelomiČno pra-
viiina o cje n a i kri'tika grelša'ika, 'koje su 'UČmiiia ■rukovoid'stva od IV .
pairt'ijskoig koinigresa. Isto itaiko, i ovo irulkovo'dstvo je moiraio puiizinalbi
čiita,v iniz pačinjenih grešaika ii 'ned'Oisit.altajka sa svoje sitrane, kao ma
p rim jer nepravailan stav po piibanju dzlboira za radniake komoire, ne-
prav.ilain i koiebljiv stav po piita'nju općinsikih izbora, ito je st b o jk o t
bih 'izbora, d a lje - slabost ralda ma seliu i u vojsci, zainemarivainje
rada na stvaranju antifašističkog i antiratnog fronta. ,Na toj kon-
feren ciji donesena je odluka d a se form iraju KP H rvatske i KP
S lovem je, što je definitivno ostvareno tek 1937 godine. D onošenje
odiiifke da se form ira zasebna K P H i zasebaia K P S polkaizalo se, n a-
ravmo, kao poiziitivno...« (zbo.rnik »V . kongres Komuinissibičke p a rtije
Jugosla'vije«, iizvještaji i referati, Beograd—Z agreb, 1948., sbr. 44).

JEVTICEVA POLITIKA » S MI RI VANJ A«

Široka ob ećan ja 'novoig predsjednilka vilade Bogolju ba Jevitića nisu

ipak mogla prom ijeniti zatečeno stan je stvari, niti stvarno (u tom istom
sistemu) liizmijeniiti dotle i suviše zaltegmuite 'oldnose između vlade i opo-
zicije. B ilo je jasn o, da se n ije moglo popraviti tad an je sta n je u
zem lji, aiko ise ostaj-allo na starom, ako se d d a lje jednafco gledajlo i na
socijalino i na nadionalno pi'tanje. Je v tić se n ije mogao oidreći obrane
postojećeg društveno-ekono'mslkag poretka .i zato su sva nljegoiva obeća-

80
n ja © »ouvanij'U građanskiih 'pnava« b iia 'tek ipusita fraza, o im b is e to ofoe-
ćainije uzelo © otbzir pretma ‘koniu'niisitiima; ©ni 'su i da'lje za Jeivtiićeviu
vladu b ili i ostali opasni antidržavni elem enti, a Je v tić pri d avanju tih
obećamja (o »sioiboštinama«) ©ičiito n*ij e ni mrsii'o n a komuiniilsite. Zait© je
i ta vlada odm ah, već od prvoig 'svoig dasna prodiuižila s doitaidaaiijiim pro-
goiniima ovih iprotivniika siistema. N i u 'pogiledu federaiista Jevt'ić n ije
mogaio li'zvršiiti 'sivoja obećanja o »zaštiti građansik'ih prava«. U siujproftno-
'sti tzimeđu cen>brali<zma d federa'lizma, Jevtićeva_yjla!d a .Sitavljalla se (već
o,d isvog postanlka) na stranu iceintralizma. O bećavajući zastiitiu »građan-
sikiih ipnava« on vjerojafno m je n i rnislio, da bi tim e osigoravao svojim
IKJiliitiičkim iproitivinicima, hrva'tsiklm fddera'lisitimia, slobodu zibora .i dogo-
vona, slotboidu štampe itd. On j e dakile s'tajao na iterenu jednoig već »iuibo-
damoig režiima«, čij i je on bio 'nosliiac ii pirvi poboTtnli'k. S v a n jeg o v a obe-
ć a n ja , dakle, ni'su imala ni'kakve stvarne vriijednosti. Ni-ti siu se ostva-
rila. Naprotiiv, Jevtićeva vlada se u sv o jo j ipraksi razo'tkrlila siuprotno od
oibeoanja, ikoja je njen predsjednik 'dao pni svome masitupu. Nijegova
'>gplildka^nMriv«ftj€t<t_pokazala se zapravo kao politika rasp lriv an ja
daljn jiih sulkoba između centralistiokih državniih vrhova Kraljeviine Ju -
goislavije i svih inijenih 'p rotivm ik aj
' IJ pogledujs uzibiiania koimuniizma Jev tićev a vlada n ije se minojgorazli-
kovaia od isvojiih ipretho^dnj'ca. I d a lj e je tra ja o ipoiioij'skii režim, k o ji se
svonPzestiind'm oharao na prvome m jestu n a koimuniste, Po>liciija je i
d a lje upravo bjesomućno progonila sve one, k o ji su v lasti m a kodiiko
b ili sumnjtivi kao 'komuniisti. I d a lje j e vlast 'bez mnogo obz'ira hiaipsiilla
suiminjive jo j građane, te dh kao zatvoreniike podvngavaila proikiušaniim
metodama .policijskih zlo stav ljan ja. U iprogomima komu'niiista za p olioij-
ske organe n ije ni za vlade B og olj uba je v tić a bilo ograničenj ai. 'Kdm’u-
m šti“su ža"ipoilic iju 'bili dbjekt mjezime&amovoilje s-ajeđm rn Jedimim ei-
l je m - losloibodiiti irežim od te opaisnoisti, toid komuniizma. Je v tiće v a »viada
smi,nivanja« n ije u tom pogledu um ijela n i jednu blažu notu. Kako je ita
poliitiika lizgledaia u praksi, to n a pr. poikazuje jed an članaik lisita »Pro-
leter«, k o ji u jednom svom članku iz 1935. o p b u je muičenje, koijemiu je
u 'policiji bio podvngnut Zvomiimiir Svetličić, osum njičen ida je kao pri-
padinik tzv. »Crvene pomoći« p rik u p ljao dobnovoljne pni'loge za zatvo-
rene, proganljan'e, i'nterniirane, te nj'ihove inezbriinute porodiee.

»... N akon toga -izjaiviio je Svetličić - suocili su m e sa Kavunićem.

D oveli su me ipred njega i je d v a isam ga prepoznao. O tečena mu je
Ibila g lav a li tnbuih, a n ije m ogao sitajati n a n o g a m a ...
N a itavanu, igrožnje ovih isadista (počele &u se ob.is.tmjavati.. Baeidi
®u 'me n a ipoid u neko saneće, veszali m i otraga ruke i noge, te uda-
iraJlii nekom debelom žiioorn. Udaircdlli isu <me po noigama i sfLabimama,
tako ida su ibolovi i grčevli n iramenlima b ili nepodinošilijivi...« (»Pro-
lefcer«, br. 7—8 za 1935., »tr. 5).

/ J e dnaku je bezobzirnost pokazaLa Je v tiće v a vlada d u svom odnosu

prema napredniim studentiima. I ona kao i diruge, prethodne jo j viaide

G JU G O S L A V IJA IZ M E Đ U DVA R A T A II 81
uizaluid isiu ipiotkušavajle d a sitiuidenitie predobijiu iza režimsllou poiliitbiikiu. Po-
kuišavao j e 'to već u penioidiu Viidovdam!sikio(g irežilma kirallj Aileksamidar, a li
je dotžitvlio n'efulspjeih. Piroidiuižiik> je s itiun niasitojiainjiem li gemelrajl Peitair Ž iv-
ković, a li s jednakim rezultatony Živkovićeva vlada je naim e odlučila
da odozgo dekretira studentski pokret i da ga podčini kontroli režima.
Z ato je ta vlada 4. ju la 1931. d on ijela novi Zakon o univerzitetim a, a 12.
decemlhra iiste godiime Opću lureidibu o umivorziteltiima, ite mešlfco kasmije
Uredibu o u'družanjima sllušača •umiiverz'liteta. Po itim propisiima sftuidem'ti
su moiglii limaitli sarno ome oirgaimzaioi'je, koje se have ma»tavmim, odmosno
kultunno-ipirooivjetnim izadacli'ma, madalje 'rješavanjem socijaln og piitamja
s'budeniaita. T im proipisima ibilo je marooiito izaibram'j emo o'smivaifci S'budemt-
sika udruiženja, k o ja b i .imala »regaomalni, vjerslki lilii pLememskli karak -
ter«. N o iš'lo se uigilarvmoim za tim, da se studenti sv.rsitavaju isfkLjiučiivo
u .režimslke oirganiizaicije. Zaibo je vdada i poiduzela ubrzo zaltim korake
da se •formiraju talkve 'StuđonJts'ke o>riganiizaaije. U tom smiMu i s itiim
ciljem rnaiio zatim oisnovaino je tzv. » Jugoslavensko akadem sko p otpom o
i reprezentativno udruženje«, kao i tzv. » Jugoslavenski akadem ski klub«.
PosLije manseljs’koig atenitaita novi predsjediniik vlade Boigoijuib Jev.tić
d a je podistiicaj za Oisnultaik jednoig općeg omladimskoig pofkrdta, ikojli bi
podupitrao polifciku režima. Zaito je 1935. godime osmo'vam tzv. »Patriotski
om ladinski fron t« (lillii ikako se slkraoenio nazivao - »P O F «). Iz .iisifciih je
raizloiga nešito kasn ije :za 'sfcudente '0i3in!0'v.ana i itzv. »O rganizacija naci-
onalnih studenata« (slkraćeno »O R N A S«). Vilada je razn.im povlajsitiicama
p rivlačila u te organizacije omladinu, te ju djelim ično i uvukla u svoju
r ežiimsiku poililtiku.
N o 'mmoigo veći dio lOimilad'ime, naroičiito s'tuden'tsike omlaidi'ne, m'ije
uŠao u ite oirganizacije. N i pLanovi Bogoiljuba Je v tića o ov'laldav.anju sfcu-
dentskim poikretom .niisu u sp jeli. Napro'tiiv, .zna'tam >dio. stuidenlbsike om la-
diine oštro je Teaigiirao i protiv Jevibiće.v.e v .la d ejO v d je j e poitrebno ma-
glasiiti, da m'i sva surovos.t oifcvotren'og apisoLutizma naikon Šeslttoljamuarske
proklam acije n ije m ogla suzdrižati omladinu, da se ne bori protiv re-
žima. (Pobliže o tome v id jeti na pr. u djelu V o je R a jčev ića , »Studentski
polkret na Zagrebačkotm umiiverziiitetu, 1918.-1 9 4 1 .« , izld. »MiadosJti«, Z a -
greb, 1959., i dr.). K ada je . 6. ijainuara 1935. došio u Beolgiraidu đo d fc
m on stracija studenata i radnika protiv vlade, p o licija je tom prilikom
poihapisiilia veći b ro j istudenata ii oifcpremiia liih u /komćenibraciK>nli
šegTad .{prvT^^Jugo'sTavenški koncentracionL logor). Pošto su ovi interni-
ram Sim dm fcfm l ifcaino izloiženi me s.amo zimli i gladii, mego i virLo napoir-
nom ifizi'čkom radu, 'kao ii razno'VT'snim ziositavama poil.icijskiih nadzoroiiih
organa, intennirani situdemifci oibraifciii su se svoj'im beoigrađisMm fkolegama
za ipoanioć iradli svog osLobođemja. Sva tnažemja situdenata d a se mljihovi
an'terniiiraini idirugovi oslo'bode oiataiLa s.u bez usipjeha. N a ito j e sazvan zboT
sibudeiniaita 1. februaira 1935. kod Piravmoig fakuilteta u Beogiradu. U o a -
m je ri d a piiimude viadu >na poipuštauje sbudemiti »u ta d a zakljiučiili da
obpočniu strajk glađu i dia ne napušifcaju izgradu Pravmo.g falku'libetta, dok
vilast ne ipopusiti i me os'Lolbodd n jib o v e zatMoreme drugove. M asa stbude-
naita zaibatrikadi'rala je ovu zg.nadu i kada je tpoLidija pokušaia silom da

82
u nj'U ude, dtiudemiti ®u odlbili ta j ipoikuža'j. U maistojainjiu oargama vilaistft da
prod/nu -kroiz studentsike 'bairilkaide .policlLja je n a situideinte u zgiraldi oitvo-
riila puiščtainu vatiru i toan je pnilitkiom usamitiila sibudentai pnava M irka
Srzentića. iSmrt njihovog druga n ije obeshrabrila studente, već su oni
d d a lje kroz više sabi »biramilli sv o je banlilkalde i onemogueavaili poiLiscij-i da
prodre u zgtradu. Kaida s-u međufcim s obziirtom n a ofoećamje reiktora (da
će v lad a 'iizviržiti oihećainje i da -n'iitlko ne će brti pozvan n a od,gtovioiraiost
zbog ovog demionstrativnog alkta) otvorilLi zgira'du, p o iie ija je poihaipsila
oko 300 situldeinata i upuifcilla lilh u stpomemuti logoir V išegraidj
Jevibieeva »ipoli'tiika sm iriv an ja« inaizoitkinilla se i u proigonima ihirvatskih
federalii'sita. Istima je , da s,u inakloin manseljsikoig a ten tata veliikohrviats'ko
separatistie'kii elem enti po'Staili agillniji, te da su ma više mjeislta ipoitikiraj
1934ri početkom 1935. opet izveli nekoliko dem onstrativnih ispada. V lada
je ma to oštro 'reagLrala, adi j e tom pniLilkom irazv'ida itaikav it-eiror proitiv
m noštva gnađana, da je tim e ipostiiginuto baš omio, što su framikovai6k)i ele-
menibi tim svojiim isipadiima ž e ljd i iizazvatij No žam'dairmeirija i po'Licija
raizvillii su punu svoj,u sam ovolju i ma oi&tailim diijeLoviima H rvatske, g'd je
niije ibiilo mikakiviih franikovaoki'h ispada. Nesrlijetko je bez i'kaikvog povoida
žandarm eriija građane me samio hajpsilla, nego ;i tešlko zilositavlja'la. Je d n a
žan'dammerijs'ka -pabrala uzvinsAla je 19. ii 20. februara 1935. u selu Sibimiju
(kod Slav . Broda) teško krvoproliće, gd je je usm rtila 15, a teže ranila
veći b ro j lju d i. I u Prim oštenu kod Sibenika žan d arm erija je otvorila
vatru n a seljak e, kao i kod K lan ca blizu Gospića, u Seln ici kod Z latara,
dok je n a više m jesta u H rvatskoj žandarm erija isp reb ija la veći broj se-
lja k a . Sve j e to jo š više unosiio ziu -krv u već lUizmemiiireme 'kruig-ove. T a k o
je d ak le u piraks'i b gled aia Je v tiće v a »ipolitiika simiirivamja«.

IZBORIOD5. M A J A 1 9 3 5.

Talkvo ipo® tuipam jsJfep^ ,i ■potodlje .foazivail'O je n a sv5m sibra-

nam a u zemilj'i dubofko ogorčenje. U sibijanslkim opo'zikiomim iklruigovi-
m a ja v n o se osuđivala 'takva saimovoilja vladLnilh organa, k o ji su se »dz-
d'igii liznad zakona«, kaiko se u tim redoviima govorlilo, te k o ji su marod
p retv o rili u objekte sv o je samovlaisti. Sve ija'ći bilsi su proiteslbi probiv
bakve v'lade, ikoja se održava žamdairmerij'sikiim -nasilljiima. P o Hirvaitskoj
i ostallim »pirečanskim« k ra jev im a o p o a k ija ®e ipnilkupljala ii sve ofvore-
n ije ipmrjeti'la Jevtioevaj vladi tražeći njezimo Odstuipanje. Upomeido s ja -
čan jem opozicionog fronta opadao je broj vladinih pristalica. Mnogi
dotadamijii vladimi aig-emtfi počdli s-u 'se povlačiti -iz sibraha pred odgovor-
nošću, k o ja im je p rijetila od ogorčen ja masa. Je v tiće v o j vladi očigledno
n ije mogila osibati nepozmata o in jeo ica, da je u takvim priliikama sve to
v id n ije slabio režim, a ja č a la opozicija.
Sye živ lia politička aktivnost o poziciie prinuđavala ie Tevtićevu vl^du,
da krene na izbore, da time p o iača jivoie pozicije. D ota d a n ja j e praksa

83
vežirnfl n starnj Jngnslnviji pokazivala koliko koristi može im ati vlada,
ako ona provodi izbore. Vec_u.periodu » V idovdanskog parlam entarizm a«
viidjeld'se da~ ^T^a^oja'lprovoidii izboire, nnože ibiti siguima u itzbocnnu
vecinu. Jo'š siigum ije izglede trebaila je da ima Vla'da, k o ja će pirovoidiiti
izbore u u v je tim a tad an jeg pseudo-'parlamentarizma po Okbroiirainom
ustavu. Golem državni aparat, stav ljen kod izbora u pokret, d on ijet će
vladi željenu većinu glasova. V lad am a je i ra n ije sta ja lo n a raspolo-
ženju mnoštvo sreds'tava, koj.ima ise positiaa'vao veći b roj manidalta, neigo
li bi inače dobila takova stranka, da je krenula na izbore u opoziciii.
Iskustvo je daklle potvrđivia'lo tu kori'sit po vladu, k o ja bu'de voidiilla iz-
bore. Ocigledno je i Jev tićev a vlada 'imala to u vidu, kada se odludi'la
da uisprkds nepovolj'noj politidkoj isiituačljl"ii!paik .raspiše dzboćre. .aa Niarod-
nu skupštLnu, 'i ito za 5. m aja 1935. 'godiine.
T i isu izbori provedfeni po ođiredlbaima Zakona o 'izboru nanoldin'ih po-
sianilka za N arodm i skupštinu od 10. iseptembira 1931., a li s li'zimjenama
od 24. m arta 1933. godine. Po tim iziboirniim prop'iisima fizmijeinjeni su
dondkle samo neki m odaliteti kandiidiiranij'a i raspod jele poisilaniičkiiih
mandatta, dok je , m eđutim , suština izbornioig sistem a o'stala dsta kao i kod
osnovnog Zakona (oid 10. septemlbra 1931.). Doik je po starom Izbom om
zakoniu (od 1931.) bilo potrebno 'da zem aljsku ikanididatsku 'lisibu potpišu
predlagaoi iz sv iju izbornih srezova u državii, po nioivom Izbom om za-
konu to je donelkle ublaženo pnopisom, da j e iza zemaljisku kanididatslku
listu idovoljno, ako j.u poitpiše po 30 predilagaoa iiz polovine adminisitra-
tivnih srezova u državi. No li ito »ubla'ženje« predsibavljalo j e 'ilpalk favo-
iriziranje Vladine potitičke farmaici'je, ikoja j e pomoou svog alparafta vila-
sti m ogla bez velilkih poteškoća da prilkujpi 'boliko velilki ’b ro j piredilagača.
dok je opoziciji ovo u n a jm a n ju ruiku bilio veom a oite'žano. Vilaida je za-
pravo .i računala s itime, da će oipoizfiioij a i prilii'kom tih izbora blibi u ne-
mogućnosti da uidovolji ovim »ublaiženiim« .izboirnim propM m a, je r o ije
bilo lalko za razjed k ijen e opozioione polkičare da priikupe »liz polovine
admiinis trat i'vnih Srezova u držaivi« po 30 ipredlagača (»puno'pravnih
b irača«). Izlazeći na ove iizbore Jev tićev a v lad a pouzdavaila se nadallje
i u Zaikonom predviđeni naičin ralsipodjele poslaniokiih ma/ndaita. P o no-
vom Izbornom zalkonu (od 24. .marta 1933.) dohivalla je ftri pefcine isviju
po'Sjlamičkih m andata ona zem aljska ikandidaitska lista, k o ja je na 5zbo-
rim a postigla potrebni n ajv eći broj glasova (po Izbornom zakonu od
1931. d obivala je d v ije trećine miandata). Gsim toga ta je izemaljislka
l'ista (imala pravo n,a .razdiobu i preosita'l/ih dvijiu petima maindata. Piritom
su u prvom e redu od tog icsltatka dobiva'li (po srazm jeru iza n j'ih palih
glasova) kotarski kandidati sa te zem aljske liste, a istom nakon n jih do-
laziili su u obzir sresiki ikandiidati is ostalih zemalljiskih kandiidatsikih lutsrta.
N a itaj je naoin ipo ovom labornom zalkonu ibilo omoigućeno, d a beiz obzi-
ra na b ro j za n jeg a dauih glasova buide izabran za poslaniika o n a j kan-
didat (sa zem aljske kandidatske liste- s dobivenom većinom palih gla-
sova), k o ji je dobio na izborin\a u svome srezu tek desetinu glasova, a
da me d obije m andat kandidat is protivniiičke zemailjsike 'kanldildaitslke liste,
k o ja m ije dobila apsolutnu većimu u c ije lo j državii, a li k o ji j e (kotarslki

84
kiamdiidat doibio ineiipoirocllivo više .gilasova od protivmićkoig sresikioig kam-
di'daita s vllaidi'ne remailjsike kain’diidaltske 'Lilsite. I n a itaj j e 'našin biila osi-
gurana iiziboirna 'polbjeda omoj zemailjiskoij katndiidartjskoj fiisti, koija je im a-
la n a ra/spoiaigainjiu saiv državtni aiparait 'i sve one moigućnosti, (koje j e po
d otad ašn joj pnalksi državna vlast pruŽala državmim vrlhoivima, kalda bi
se 0'dlu6iil:i n a uiabore. T ak o je u ipraksi izgledao »ipar'lamentartizam« stare
Ju g o sla v ije od Oktroiranog ustava d alje.
N a 'izboirfiima oid 5. m a ja ama'Io se izalbrati 370 posilanilka, doik je na
izboiriima od 1931. biilo svega 306 pois/lamidkib imamdata (zajedino sa fcada-
šnjii'm nosioeem zemailjiske kaindidaidiome iLiiste). O v a j b ro j poSllamiii6kib
mamdata bio je povećan tim e, što je svakii admiiniistraitavni smez postao
iizboirnom jedlimicoim, a oisim toga su fonmiirane i druge dizborne j'edimlice
(po ibammviiniak'iim sjedištim a, za Beograd i njegovu olkoilimu itd.). I Itaj
rasipoired izbomnib jedimiica s povećamjem miamidata .irnao je Svoj raizilog
u težn ji vlade, da dođe do lizborme pofojede, -naipose d a foirmiranjem
brojmo mamjib srezova na »poUjzdamjome podnučju« dođe do većime po-
slaniika u SkupštiLni.
Odimaih po raspiisiu-iilzb&Ta.. vilada j e raavi'la 'OŠtru alkeiju protliv opogi-
aiije. N a ja v a buduoe opozieioine zema'ijsike kandidaciome Tiste pataikila je
viađu B ogolju ba Je v tić a na bezobzirnu prim jenu drastičnih m jera. P ro -
tiv opoziciie stavljen je u pokret sav državni aparat. Službena propa-
g a n d a jjk a z jvala ie na opoziciju kao n a »antidržavne elemente^. P ro-
glasu ju ći sebe z a jj.a n ite lia .d rž a v je . vlada j e opoziciju-ži-gosaladkao ruši-
te lje sistema. 0 predizbornim akcijam a vlade piše na pr. Ivan R ib ar u
"svojim m emoarima ovo:

»Miim'istar 'umutarnjih po®lova u Jevltićevoj vladi, poznati raidii'kal

V e lja Popovdć, orgam'iizirao je maro6i(tu služfou za vrsen je masilja,
terora d falsifilkiaita na prets'tojeoim iiziboriima 1935. godiine. Z a ovu
službu uz pbMioiju : žandarm eriju ikaio redovme, angažirao j e i vam-
redne izvršioce z'l'Oeina za falsilf'ieiiiranje marodme vodje. V e lji Popo-
viću mije foiilo dosta što je iglajsanje b ilo javino i što je preima tome
bLla omogućema potpuma komtrola svakoig ipojediinog glasaća. Om je
dobro znao, da u gradoviima li u selim a jiima me sam o među raidmii-
eim a, seljadiima i inte'liLgencijom, nego i među zamatLijama i trigov-
oima p a čak i među čimovmiicima mmoigo bira'ča, koiji će gllasaiti za
opozioiju, pa i taikovilh, k o ji će za n ju aigirtiirati. I zafco je mjeanu bio
■potreban maroailljii aparait, u kom 'su uizeli učešća me sarno poLicijskii
čiinovmici, žandairmi i preobu'čena vojma liioa, već i proitivmarodma
režLmsika 'inlteligenoija iiz iraizniih sloboidnih profesiija, kćio i aikbivmi
člamotvi četrai'okih, 'soikols'kilh i doibrovolljačkih udruižetnja, te Naroidme
ohrane na čelu sa poznatim Biiroanlinom. Tom u j e aiparafbu bi'lo
Sftavljemo u dužnost ovo: prvo', d a islkoristi sva siredštva, kalko bi se
oitežavallo opozioiji p o sta v lja n je kandiiidatske 'liste; druigio, d a ma
dam j'zbora prdko predsjedm'ika biračkog otđbora i pretsitavirailka vlla-
'dime kanidiida'tske fefce vrši failsi'fii'kalte u izbornom zapism'iiku, kao i u
iprebrojavaraju iglaisova -daitih za pojediine kamididate; li ibreĆe, da

85
 preko predsjedniiika i člainova gllaiviniog biračkog odibora iisfoinsiiraju
po svalku cijen u večirm za vladiinu loaai'di'daltJsiku Oliisitu.
T a j ap arat iradio je ipod .neposrednim 'nadzaroan mlinisitra unu-
ta rn jih poslova, a glavni štab bio mu je u Beogradu. Uputstva i
tnalozi priimalli isu se ođ miiniistira, .a iprelkio ibanova i »sireslkiih n a č d -
■nika upuićivaLi isiu -se ts-v'ima čLainovi'ma ovog aparaita ipo oijelloj ze-
mlljli. Vmhoivni štalb -imao j e n a iraisipOLagia'njiu idržavinu Ikaisiu u vidu
iizibomnog foinida, (kao d ,polildiiju, •žanidarmeniju i sutdove ...« (I. Rilbar,
»Politički zapisi«, k n jig a I I ., cit. izd., str. 170-171).

iO vi su izbori prem a službenoj propagandi im ali biti »plebiscit«, i to

»zakiraljevu poliltiiku^ U borbti -za odiižanje vlaisitii vLaida j e pokazaiLa da
n e -bira dikakva isaredsitva. N jo j j e gilavmii c llj 'bio d a sačuiva vHaisit i, ako
je ilkaiko m oguće, d a 'lliikvi'dina oipozi-diju. A li upravo na itoj stirarii ipiri-
premao ise 'odLučan udarac Jevitičevoj -vi'ad-i li trežjmu. Ra-spiis'ivarn je .iebora
pružilo je opaziicijii prlliku, da se organLzira za zajednički 'itstup na tim
izborima. ]

»Udruzena opozicija«

11skusibvo -s iabioini'ma od 1931. pOkazaslo j e opoiziLcijli pofcrebu udruiženja

u c-ilju zajedničkog istupa -na iLzlboriima od 1935. Neposiredino ipo iraspfeu
tih izlbora đOšlo j-e do ipregovora (i isporazuma vodisitava opoziioiiolnih jo š
u v ijek iformalno zaibranjeniih građainisikiih političkii'h stranaika, nairne iiz-
među S e 1jaičko-demdkina'tsike ikoali'dije, JugoiSlavenlske musilranainske omga-
n izacije, Davidoviifćevog k rila demo'kratsike stranlke, ite s jedniiim d ijelom
Z em ljorad ničke -s'tranke o zajedn'ičkom i'stupu n a fcim dziboirima. Sam o
udružene moigle su te s't-ranke udovoiljiLti isltroigim ipropisii'ma Izlbomoga
zakona u pogiledu podnošenja zemaljs'ke ikandidatslke 'liisfce. Izbo-rni pro-
gram Udružene opoziicLje ‘b io j e jednoisitavan: u jed in jen im ismagama -po-
bijeditii n a idboirima vdadu, tkalko 'bi nalkon -svoje iilzbomn'e p objede iprisLliilli
dvors'ku ikamariillu, da n jim a - opoziicioinim 'sitramkama - pre'da v'ladu;
nakon itoga hi limalo dooi do .reoirganliizaicije države u smiiislu dogovora
ovih stranaka. Što »e fciče noisioca zemaljsike ikain'dLdaciione liilste, U d ru -
ž.eina ,nipr>7iirija me dogovoirila. ida to bulde Viladimi-r M aćek. predsfjednilk
Seljaoko-'demokratslke koaili'oLje, odnoisno H rvatske seLiačke sftranke.
T im e se napose 'željeLo 'iis'bafcniuiti po*l-iitiičkd značaj »hrvatslkog pLtanja« i
-sporazum o pofcrebi njegovog irješen ja u okviLru Jugosilavije.
V lad a j e proitLv Udiružene o p o z k ije odmaih ipo -raspbu Lzbora otpiočela
veoma žestoku kam panju. StLužbena propaganda govorLla je o opoiziiaio-
n arlm a k ao »prtofcudržavintim elemenifcima«, ko-ji uisifcaju »profclv naro-dnog
i državinog jedLnsitvia«, te k o ji su »ineprijatelji -opeoulke ikra'l'ja-mruiče-
nika« i slično. M noge isfcaknuite otpoz'Lcionaire d-ovoduili su vladsLmi iljiudi^u
veziu s profcuj'Uigoslavemskom akdijom "iz tmosbramsibva, uikaizivali ^ma n ji-
hovu bobožnju vezu s usfcašama s Jaraka P-uszte itd. U iprediizboimoj

86
ajkcrjii vlaidiiinii knuig'oivii nisu 'paznavali više n'i'kakviih obzima i svaiko inn je
sreiđ&tvo očii'to 'iizffleda'lo đob-ro, samo a'ko j e osigpravailo utspjeh iu to j
poiiritiiičikoj alkdiji/0 to j vla-diinoj 'prediizlbo'nnioij aikciji piše Ivara R ib ar u
spom.amitoim svom m'emoain&kom dijesliu uz ostalo i ovo:

»Opozicioni kandidati, kao i njihovi agitatori, ali ne svi, morali

su da iadrže veliiki pnitisa'k, ikojii je ma 'njilh za čitavo vnijem e od
idaina rasipiisa iabora p a d o dama sam oga glasa-nja virsen me samvo
odozgo, već ii odotzdo. Uz iteroir i mais.illje poikijiskiih oirigama jo š ®u
bttlii opasniiji toror i naisiiilja ban'dilta u 'službi vladajiuće klilke. Ovi
eu bamdi'ti iu minogiim srezovi'ma ilzaizivali i vršili zilotčiina'člke liisipade
služeći se n ajord in arn ijim sredstvima protiv izvjesnih opozicionih
kandidata ...« (»Politički zapisi«, k n jig a II., cit. izd., str. 176).

Taikav pasitu'palk vlaide 'i n j eani'h oirgama razotlkrivao je rnaSme mjeiziiniu

slabost ,i atraih pred komaonim isiboidima i'z'bora, k o je je raapiisala maida-
jiući se velikoj pobjedii. K'retamje ppaziciije 'umlijelo je u iredove Jevitiioeve
v.Iade velilko mzineimiiiremje, a oldatle su li iz'laizi'le sve ošbrije m je re protiv
opoizdiciome 'prediziborne alkoije. to se viiše fbližio dao izbora, to' ije jao e
poisitajallo g o n jen je oipozioi je.^Zaredala su imnogobrojna 'hapšemja, vaš'ila
su se ma 'imnoigim mjesibiima razmovrsna k in je n ja ka,ndidaita i druigiiih
asta'kniultij i!h opioiz'iiaio'nara, do'Iaziiilo je do. ha,pšenja mno-gih vđadi metpo-
ouidmih ij.udi, do .razmošenja proiLzvoiljmiiih 'gla&ina, Mevetamja, pnijevara
i falsifik ata, samo da se osigura izborna pobjed a. Jev tićev a vlad a n a-
stupila je kao »p rim iritelj«, a izlazeći sad n a ove izbore razotkrila je u
punoj m jeri svoje pravo lice.
/■Za ove izboire bilo je m ajavljen o »pet -zemaljslkih kanididaciomiiih lista:
lTTJidinižene oipoiziicije na čeloi sa Vlladimiirom M ačekom kao ncisiiocem,
2. 'lisba »Sitaroradilkaila« ma oe'liu sa »PaSIcev'cem«, bi'vščm miimiistrotm uniu-
tra ž n jih posilova, Boži'darom Maksimovićem, 31. lis'ta »naoionall’sta« oko
tzv. »Z'boira« na čelu sa Dimlitrijem L 'o tićem , 'simederevslkim advoOca-
tom li bivšim mimi'sltrom pravde, dvors-ki-m 'pouzdan:kom i proifašiisltiČ-
kim ko'Iaiboraciomiiis'tom iiz vremena prošlog (Druigog) 'svjetsllvoig irata i 4.
lista »JuigosiLavenisike nacicimailine sbramlke« na čalm s Boigoijiuibom Jeviti-
ćem , ipredsjedm'iikom vlade. Pebu 'kamdLdaitsiku iliisibu, k o ja je ibiila m ajav-
l'jena s mosi'ocem Svetislavom Hođerom, bivišiim šefom kabimeta genierala
Petna Ž'ivkovića, niije odobrio Ka'saaiioini sud i>z midkih formallniih raiz-
Loga, a u javnosti se već tad a govoriilo, kaiko je taiko' poabupljeno iu sa-
glaismioisti sa saimiim H'ođerom, je r je ita /Liista isaida predisitaivilijalla meipo-
željmu oipoziciju vladiinoj Iis.ti, a porad toga ne b i H ođarini »iborlbaši«
moglii iračunaiti ni'bi na kaikav 'iizibomi uspjeh. ]
Koimiunisbička pairitija iniije isbaikla svoje. fi/s'te, alli pordd svega, što je
ona JL &ad b iLa..u_ilegainosti, gavoiiiLo. se . u_.ny enom .jrulkovo'dstvu p_ mo -
gu'ćmioisti isbicanja sam ostalne liste radnicke klase. No do oisitvaremja te

87
zaimisilii mliije, >međuitiim, došlo i -ktasniiji plenium C K K P J, ikojii je raz-
matirao poilitiiSko staimje u zem'ljii u vezi s tim »maj'slkiifm iizlboniima«, oštro
je osuidio to, Sto ipaik <nije iisitaikniuita poseibna radničfca kandidatska lis ta .J
U Rezoiluicijli, ikojiu je ta j plenum ju n a 1935. 'dorao, reklo se o tom e uz
osta'lo:

»Poka'zalo «e da ®u sve teškoće (.reaikcionanni izbormi izaikom, teror,

inem anje lj'Udi k o ji su vješti izbo'rniim pasiloivirma, n em an je 'lega'Lni'h
'liisitoiva, ii drugih 'legailnih i-zborniih uiporlišta) moigle hi'ti iprebrođene
i da je i p oslije o d h ija n ja zajedniSkog isifcuipanj a od sfcrane ®ooi-
ja ln e demoikiratije i opozicije, samostailna .lisba radmiičlke kilase m ogla
ii treb ala biiti isitakinuta.
N eisbicanjem liiste, nestvaranjem dovPljnog izbonnog aparaba,
meiisiticanjem dovoljnog b ro ja radničlko-seljačkih kandiidiaita po ®re-
zoviima i nedovolj'ni'm javn im istupainjem radraicke Iklase, otežano
ije ibiiilo iproletarijatu da u oiviim izborimia 'istupi pred najšiirim n a -
rodmiim m asam a 'kao ozibil'jain pretendenit ina rulkoviodeću uloigu u
narodnioj borbi prdtiv veliikosrpsikog ifašizma ... Kurs p a rtije na
sa'mositalino istu p an je radnioke ikleuse na osnovii niajšire p rim jen e
'baikbike borbenoig sporaziuma b io je apsoilutno pravilan ...« (»Islto-
rijislki arh iv K P J« , tom II., cit. izd., str. 355).

U m jesto d a 'istupi sa svojom sam.ostaln.om lis-tom (svakako pod n e-

kim novkn ipoiliiti'fikim nazlivom), K P J ibila je prinuđena da na tim Azbo-
rim a im a tek podređeniu ulogu d>li kako je rečeno u R ezoluoiji sa spo-
m enutog plenum a CK K P J (od ju n a 1935.) d a »e filanovima K P J sfcvori
neka - »prirepaška orijenitacij a n a iklipsanje iza U jedin'jenom opozfici-
jo m ii za s o c ija l- demotkratskim vođama« (cit. m jesto, str. 355). A i vliada
i građanslka opozicija im ale su ii tom prilikom jed n ak i stav prem a ko-
muniisitima; njih'ovi iklasni interesii upućivali su iih i d a lje n a produižava-
n je n ep rijateljistava iprotiv komunista, 's kojim a nisu ž eljeli niikakve biltiže
pollitiičike sarad n je.
Prem a isluižfbenim statistiifikim podacima (vidi: »S'tatiistifiki godišnjak
1934—1935«, Beograd, 1937.) bilo je uooi tih izibora luipilsano svega
3 ,9 0 8 .3 1 3 ,b iraća (sfcr. 346 ci't. d jela). Od toiga je n a tim i'zborima gtla-
sa'lo nikupno 2,880.964 gla'sača iili 7 3 ,7 2 % svih bina'ča. Afco se itaj b ro j
uporedi s m nogo mainjiim brojem glasača na izborim a od 1931., onda
vi'dimo d a je sada (1935.) b roj ibirača znabno ipoiraistao-. Raizlog je tom
porastu u činjen'ici, šfco je n a »maj'skim iizborima« Ikandidirala Udružena
opozicija, za fcoju su sad moglii gtlasa'fci mnoigi ibiračii, k o jim a je to 1931.
biilo onemogućeno.

[ Rezultati izbora od 5. m a ja pokazuju. (prem a S'lužibenoj statiisfcici)

prividnu pobjedu vlade Bogoljuba Je v tića . No drugi znaci pokazuju
da je vlad a na tim izborima prošla slab ije, nego li je sam a iščekivala.
O p o z iđ ja je s pravom govorila o porazu v la d e^

88
 /Pirema s'ktzbejiim sitaitistiičlkiim podadima ina tim ®u 'iizbori'ma doibile
i’sfenkimuite zemaljslke Ikain-dii'daicioine il'islte oivaj Ibroj g’lasova: 1. 'lilsita Bogo-
ljnlba Jevtiića - 1,746.982 illi 6 0 ,6 % lold lulkiupnoig bnoja gilaisaea, 2. liisfca
Udiružene oipoiziicije (s idrom Maičdkoim n a edlu) - 1,076.345 illi 37,4°/o,
3. 'liista D im itiiija Ljobi'ća - 33.549 'illii 1 ,2 % d 4. Hsta B'ože iMalbsiiimovlića
- 24.088 ili 0,8°/o od svilh igtlaisoiva. A ko se uizme u obziir, da j e v'laisit po
svojian orgainiiana i agenitima oipo'Zicii'omm igiasačima n a mniogo mj'esta
onemoigTUĆaiviallia ili os'j'etino' oiteižaivalla čak i prlisltuip do sa'mioig ibi'railišta,
n a d a lje da je n a ttim izb-oiriima biilo mnogo 'krivotvoirenja ifflborimh za-
pisiriilka i dirujgih IzibO'rniih maikiinaioija, onida niije sasvim bez osnova
tv rd n ja oipoizi'oije, da je Jevitićeva vlada na tim izborima stvarno pre-
trp je la poraiz.j
K od 'raspold'ielLe_iposlaničik-iih-manda<ta-.'Vlanla je prošia 'kafoo . j.e _i oče-
kivala. Pošto je lista B og olju b a Je v tić a dobila navodno n ajv eći broj
gTasova, to ®u jo j odmialh doidi'jelj dne itri pdtiine svlih manidaita, a on'da
je auidjelova'la (po propoiricfi'onaiLnom prinoipu) i 'ko'd rajzdiobe ositialih
m andata koinikiuirirajuoi osiballim zemaljiskim ikand'idaicioinim !liisltama. Tako
je ona dobila 303 m andata, dok je lista Udružene opoziciie dobila svega
67 posiLani'čkih manldaita. L jo tić i M aksimović nisu dobili m andata, je r
nisu pos'ti,gili zalkonlski minimuim od 50.000 giLa'&ovaj
O tim izborima ista'kao je plenum C K K P J j.una 1935. u sv o jo j Rezo-
1ucij'i uz o'stalo Ii ovo:

»... N a izborima za fašistiičku akupštinu oid 5. m aja, vlada Jev tića

posltavi'la j e n a g'lasanje politbiku Aleksiandra i šestojanuars(kog re-
žima. Rasipis petomajslkilh iiizboira bio je .pokuŠaj viad aju će veliko-
srpslke buržoaziije da 'kons'o'l'iduj'e svoj ipoLožaj, ida proširi sOcijalnu
o'sno'viiou isvoje diktatuire n a račun kulačkiih slo jev a sdla, da se po-
m iri sa opoiziiaionom buržoaizijom uginijeltelnih naroida, dia dobije,
Itoboiže, od naroda potvirdu za produženje šesitojanuairskoig reižima
■i d a rasbuće boabeno raapolloženije m asa uipuibi u olkviir itobožnj e par-
lam en tam e 'boirbe.
Među'tiim, irežim n a ovim dzboiriima ne sarno da m je posti|g-ao svoj
c ilj, nego je pretrpio ikrupan poraiz. Ogiromna većinia giasača, a na-
rooito u isvim nacionailno ugnjetenim ikraj'evilma, igilasala j e (protiv
šestojan'uarskioig režim a, proltiv iproduženja fašiističike uginjetačke
'poilibike Alebsiasndra. U tom e sm islu rezultait petomajskiib sikiuipštiiin-
'slbih iz'bor.a pretsitavlja jed n u 'vaižnu manifesitaiciju protiufašiističikog
ra'Sipoloženja narodnih m asa u svim zem ljam a Jiugiosllavije. Provo-
đ en je 'iiziboira n a osmovi reaifccioinamiog izbomog zalkona, onemogu-
ća v an je oipoziaionim gru pacija’m a da vode bilo ikakvu ilega'lniu iz-
bornu a g ita ciju , iprim jena najigrublj eg tero ra i n a silja nad bi.ra-
aima sa stran e vlasti, i na hraijiu, falsafiiikovanje zvaničsnliih rezullitaita
izbora, sive to aini poraz velLiikoarpske vojino-tfašisit ičke dlilbta'tuire na
ovim lizborima tkrupniij'kn i z n a č a jn ijim ...« (Rezo'lucija sa plamuma
C K K P J od ju n a 1935., ciit. zbomiik, str. 354).

89
 T i 'iabori dali su nsoivi ipoid'Sibiicaj K'OimmiisitJiokaj pantijd, d a prođuži
s aikoijiom za slvaran je protufasistiike narodne fronte. I u spoimenutoj
Rezollucijti C K K P J istiiče ovaj itada osinovni zadataik aikoiije ikomuinasfta.
T u je maime reČeno:

»S tv a ra n je i jao a n je protufa'šiis'b:i5ke narodne fronte daimas je

igilavni pu't, >kojim raidniaka Iklasa, seljaštv.o i poifcl;aoein:i manoidi
moigu 'doći do ipoibjede. Naiša pambi'ja u izgiradnji proifcuifiaš'isitiičke
imarodme ifiromte već zao-staje za naizvilbkiom revoluioi'onannoig poikreta.
T o zaotsitajanje ifcreba što brže savlaidalti...« (Git. djelo, sbr. 358).

Aili girađansko oipozi'ciono vod'sitvo n ije ibillo raspoloženo za tafkvu

akciiju. Z ato K P J preporuouje razvijainje sistemaitslke a k cije , da se za
profcufašistiiSku niaroidnu fronifcu »prollebarlijaifcu os'i'gura'ju savezttisidi i
srednj.'nslojevi (seiljaištvo, zanaltliije, obrteiioi, radna inteliigenioija)« i pre-
ponučuje d a se uilaizi »u sve organiizaoiije, ikoje ilmiajru naeion'aiLno-oslo-
bodidački 'karakter, naro'č'ito na selitnia, i predoibiijaiti eiitave ifcalkve oir|ga-
niizaoije za proHMfašistiioku b o rb u ...« (isto, sftr. 360).
M ačekova Oikpliina, ■među'tiim, preš'la j e po®Mje tiizbora n a 'dru/ge pu-
teve. Usiko'no su se sifca'le o'bnavlijaiti oirganiiizaioije Hrvatslke sel jiaičlke
stranike, a!li u mnoige od nji'h uvnflkao se već osjelfcain b ro j profaišistiičiklih
velikohrvatskih separatista, k o ji su na više stran a poČeli istupati sve
aktivn ije i u toj opozicionoj političkoj grupi.

Prvi odjeci petom ajskih izbora

ijvda koliiko <da je vliadina iproipaigaindina mašiina upoimo pranosila vi je -

stT o »ogro.mnoj 'iizbornoj pobjedi« li o »unišbenju oipozicije«, o'fnjenice
su, m.eđu'tim, odniah posilije provedeniih 'izbora odavaile sassvim idruikči'ju
sliku. V id jelo se to i po teroru, koji je vlada i d a lje produžavala nad
svojim proitivniloima, nad komu'nisb.'ma d federailiiisitiima. Žesitoiki pdlidij -
•ski progan'i nisu p restajali, a o>nli su oidiavalli d a je vladu sbraih od »po-
ražene« opozicijej O tome stan ju poslije ovih izbora konstatira spome-
nuti plenum C K K P J od ju n a 1935. slijed eće:

»Posle izbora suprotnosti i opća p om etnja u taboru vlad aju će

klase jtoš su se vi;še 'zaošbrile. Povećale su se međusobne borbe raznib
kliika. Raizvija se i ra-ote novi irevoluoioinairmi polet. Biroj i opseg
štra j’k ova, demicinisitracija i dnug’ih iprotufa'ši'sti'Člkib istupa masa
rastao je u t-oiku iiziborae a k c ije i raiste maroči'to posliijie 'ifflbora. Omu-
žane borbe bi'ljaide seljaika u lokoMm'i Biroda, tkrvavi suikobi pro-fcu-
fašistidkilh sbuidenata u Beogradu, sa ongaraima vlasti, zajedničlke
dem'onstracije iradnika, seljafca 'i stu'denata u Grniaj G ori, ira,zvi<fcaik
štrajkaškoig ipakreba (Zagrefo, Oroslavllje, Bos'na, Pađara'C iifcd.), m a-
sovne proituifašističfee demaniS'traci'je pavodom .izboira u Beoigradu,

90
 Zagireb'U, Goapiiou, ZLa-taru, čnnK>meljiu, Siinju ii diljem S j« v e m e
D alm acije, otkazi poslušnosti regruta (O sijek ), pobuna 8000 se-
•lj-alka u okolilnii Bonskio-g ruidniika, -kaio ii -n-iiz druigih borbi maidnika,
sieiljaka i ipoitlačenoig nairolda - sve ifco sv jed o či o stalnom jpoiraisftiu
bonben:oisiti n ajširih inano*dinalh miaisa -i o naiglom zaostravainjoi iklasmilh
ii naciionaln'ilh isuiprotinoisiti u Jn g o sla iv iji...« (Rezodaicija p'lenaima C K
K P J c-d ju n a 1935., oiitirainli Zbom-ilk, isitr. 354.).

O sjeća ju ći svoju isllabost -vlaida.j e -n.aato'jaila da siilpm. mg'uši sviafld- iznađc

oitipoira rajeažaiioj »poil-ftioi. Haipšenja, alo'stavljanja, isvakovrsini tpnoigioin-i
'dpoiziicioniih elemeniaita ipoistaLi isu svakodn'evnom poja-vom i naJkon ove
vladlino »Lzibo-nn-e ipolbjede«. Biilo je očigLedno, 'da je u iredove Jevitaćeve
vlad e ušao nem-iT d da je upiravo od-raz vllaldine silabosti bio ta'j rezim
bezobzi'rnoga sutzbijanja svegia, što n ije uz viliaidu. 'Brutalnosti pofliicij-
skoig ipostuipanja 'i'za'ziivaile siu u naroidniim 'maisama pdslije iitzlbo«ra još
ja č u reaikiciju i n a mnoigim j e sitranama 'došlo do oštrog istuipa masa
pmotiiv orgiaina vilasiti i ‘žan'daiiislkih isipada. Kalko su oirgani vlaisti nato jož
žešće ireaigiiralli, ito se situ aoija pois-lije ovii'h iziboira sve to viise poigorša-
v,aila. V i'djelo se, da vlad a vrše -nlije gospoidar situ a cije, te da p etom aj-
ski izbori nisu nim alo popravili vladin položaj.
N a stiranii fed-eralisita iiziboiri su idafl-i povioda ,novom poinaisltu anticen-
fcrallistiifikoiga 'polkrelfca. Upoiredo s o b n av ljan jem isttranafikih mjesnilh orga-
niizaicija H S S .poifiel'i su ja o e iz b ija ti ekstremini vdlilkoihTvaitsikii elem enti,
napose profa'šiisitifiki i kfleroifašlisiticki agLtatoiiii, 'koji su djel'OvaiLi -po raz-
n im kaifcoflifikiim onganizacijaima, Što su se ‘Stale p ojavljivalti (napose
»Kiiiižani« -i idrugi).
U vodstv.u Seljaifiko-'deimoikraitske koaliici:j e.iteroristifiko vla'dino vođe-
n je 'ipetom ajiskiih 'iizbona, 'kao i njihovi reziuilita'ti, iaaizvafli su najoštni ju
osuđu: N ašuprot ^vilađinom ibvalisanju o ^'Ogrbmnoj izbornoj pobjedi«
rulkazivanjiU n a brojfianu .premoć vl'adinih iposlanika u ibuiduićoj N arod-
n o j sakuipšfcini, i'SpOljiavaflo 'se u redovim a te f'ederaliisitičke opozicije sve
to veiće 'Ogorčenje pirotiv takvog 'režima. Opelt su se fiulli ofcvo'reni zaihltjievi
za »povrajfckom na 1918.« -raidi federaflistifikog preuređ en ja diržave, a
upo'redo s tim e -i zahtjev, d'a »e apstinira od iSkupš'tine, k o ja j e Aza&la 'iz
»ikrvavih petomajiskih izbora«. Vodsbvo S D K objavfllo je (sa svog za-
grebačkog zasjed an ja) 2. ju n a 1935’. R ezoluciju, u k o jo j su ovi zahtjevi
izraženi:

»Hrvaitskii naroidni 'zastupn'ilci kao jed in i legalni predstavnici

(pobortao autor) brvaltsikog naroda, zajednliifiki sa ipredsitavni-cima
-Srba iz prefian'sik'iih kraj-eva, to je st SD K , na svojo-j sjedn-ici -old 2.
Lflpnja 1935. ipod preidisjedanj'em isvoga predsjednilka dira Vlatika
Mačeflca, kao v-ođe flirvafcsSkoig naroda, isaisliu&avši liizvještaje m p o je-
-diiinih k ra je v a i razm'abrivši isiiituacijiu, a specijaflno onu, k o ja je
na&tala iz iizbora ove godiine, donažaju olijed eći izakljuifiak:

91
 /JCa>d se g. 1918. stvara'la ova diržaivna zajednica, p ojavila s»u se
odm ali 'dva supirotna mis>lje!n!ja. Pirvo m išlje n je , d a ta zajed n ica
Lma biiti ja č a g aran o ija za sioibodu i suverenitet brvaltslcog nanoda,
dirugo m išlje n je idia ita zajednliica i'rna ibiiti iproširena Veliika Sirbija,
u ikojoj ima nestati čak i hrvatska indm dualnost.
Rodilla se Taaum'ljivio vđlilka i 'tešika borba. Prvi dio te borbe za-
vršio je 'kata'S'trofalno u beo'gradsikoj niarod.noj 'skuipš'tiini 20. liiipnja
g. 1928. N akon toiga oisitiavilii 'su brva'tslki nair. zaistupn'ici - te za-
stupnici Srba iz H rvatske i ostalih prečaras/kih k ra jev a - cen trali-
stički 'parilameraait.
Posil je d ica .toga bilo je uvođenje apsoil'uititzma, kojli je 'sebi - kaiko
je u pocetku 'billo odm ah viidljivo - poistaviio zadaitaik, da provede
ono, što se n ije dalo proive®ti pod parlameratarraim režiiimoonjTaj
apsolutizam tr a je jo š ii danas, a.kpprem ise kuša pokriti parilamen-
tarraim plaštem. U tež n ji ida se ta j lapsoilultizam, 'kojemu je oiilj b ri-
•sanje 'hrvatske inidiviidualnositi, koil'iiko iboililko iprilkrije, stvoren je
Izbornii izakon, ipo koj eonu su pro'vederai izboni. Tii su izbori pnoive-
deni po talkvom Izboirnom zaiko.nu, k o ji je uini'kum po isvojem re -
akoio-narnom duihu, a ci'l j irau je da .pom'oću neskmp'uiLoznotg adm i-
nistrativnag aparata osigura biračkoj m an jin i većinu svih mainidata.
Usprkos izbomih n a silja , uslijed koijiih je od žaradarslke ruike po-
gi'raulo n a desetJke hrvatekih sainova - iredom mirriih sefljaka u mjii-
hovome domu - a da i ne ispomiinjemo stotine ra'njenih i isiprebi-
ja n ih i n a h iljad e za'tvorerailh, te 'uspilkos 'izborraih failsitfikata, ikoj i
siu ipozna'bi ne samo unuitair zem lje nego i po cijdlom svijebu, ipak
je rezultat ovih izbora bio pravi plebiscit (podcrtao autor).
T im je >pUebi«citam hrvabski narod nalkon pri'silne šutnje od osam
godina izrazio svoj.u nepokolebljivu voLju, ikojom o d b ija sve po-
e poidvlašćenja, što iih je nad njiim vršio centralistielki režim
.i u parlam entarnom i u dilktatorslkom obli'ku sa neprocjenjiivim
oštećivanjem m aterijaln o g i morallnog života. H rvatski narod je
brarnio i zastupao sv oje pravo, osnovano n a mnogovjekovnioj ipro-
šlos'ti, bran'io je suipro'tstavljajući gruboj siili bezakonja svoj m o-
ralrai otpor.
Uz H rvate ;raas!tupili su - osim Srba iz H rvatske i ostalib iprdčan-
skih k rajev a, k o ji se u SD K već dugo godina slažu i 'rade - tako-
đer b raća muslimanislke v je re ipod vodstvom dra M . Spabe, davši
pOTed sivega zajed n ičkoj borfo'i veliki priloig.
Pored svib ovib faktora, k o ji su i iranije imaili pnilike da sbisnu
rame uz iraane, ovoga puta ima jedma posve nova činj'eniiica, a to
je da su se združiil'i sa svim a zajedno s ove istrane 'i mno/gi redovi
u S rb iji pod vodstvom gg. D avidovića Lju bom ira ;i Jovaraovića
Jo v an a. Uz n jibov p rim jer odaziv je foio velik, a naroičiito u Šuma-
dijii, sirou Srb ije. Odande je i došla, š'to treb a kao činjeniiicu isstaći,
prva pobudia za zajednioki 'istup. G lasan je je u Snbij'i biilo velilko
 za ov« li'stu, 'daileko veće nego li j e fto bilo u maindatima i'zražeino.
Ovu novu čiinjenicu u naišem ipodiltLčlkom životu treb a doisltojinio uva-
žiti i o cjen iti. Ona treba ida bude prvi znak inoviiih poigileda. O na se
psiihoilo'ški pojav.ila iz p rijek e naižde zajedniiSke bo'rhe u kori®t slo-
bo'de, ikoja je ®vima oduizeta, O v a zajed'ni'čka raidnja ovako izapo-
četa .treba ida se i nada'lje oldrž.i, učv.rsti ii proširi, je r je d a lji opsta-
nak države inoguć jedin o onda, ako se ludovolji opravidaniim aahltje-
viima hirvatslkoga naroda.
Usprkos svega toga daua'šnji irežim, 'koji ooito in.ema itemelja ni
među H rvatim a, ni među Siibima, u i među Slo'venci'ma, naistupa
s pojača'nom žestinom u svojiim nasidji'ma, 'kao da n lje baš inii'kome
odgovoran.
Obzirom n a 'sv e ovo zaključujem o, 'da u ovu N arodnu slkuipštiinu
n e idem o, nego držimo da j e jed in i izlazak, da ,se 'Ova tobožnja
Skupšt'Lna odm ah razjuri i raspišu novi izbori, <koji će n a osnovu
novog Lzbornog zakona .i pod čestitom neutralnom vladom zajam -
čiti potpunu slobodu izbora.
Sam o Lz takvih izbora Lzašli bi praivii predstavmici niaroida, k o ji
bi biili .kaidri urediti drlžavnu zajednieu, >pa marod hrvats'ki, srpski
i slovenački 0'3.1oboditi pa'bnja, k o je su već nepoldno'šljive.
Pri'suitni zastupnici sm atraju čitavo 'niješenje G lavnog bdiračkog
odbora legalizacijom falsifik ata (potcrtao autor), te se sm atraju
.naroidnim zastupnicima ne uisiijed rije še n ja G lavnog biračkog
odboira, nego je r znaju da su zai'sta 'dobili p o v je re n je naroida svoga
ikotara. D osljedno tome sm atraju zasitupnicima a on e sv o je dru-
gove, 'koj.i su talkvo p o v jeren je doibili od inaroda, a G la v n i birački
odboir ih mije proglasio narodnim zastupnioima, kao i sve glav n ije
Ijud e iiiz S. D. koalicije, 'kojima je iz bLlo 'kojih .raizloga režim spri-
je čio , ida im narod to povjeren'je po'bvrdi. Gv.lašćuje se izato preid-
sjedniik dr. V latko M aček da 'ih o tome oibavijesti, te d a budu L oni
n a slijed eće sjed n ice pozvani« (Prim 'jerak ove R ezolu cije nalazii se
u airhivi Instituta za histomiju države i p rava na Pravnom fakul-
■tetu u Zagrdbu).

T a je .reztfiudja..'izazva!la u .jaivnostii veom a ja k učiinak, a inairočito u

viadinim iredoviim a. P onovljeni priigovoiri o »novim Punkta/cijiaona« ko-
ji.ma 'se »udara protiv države«, nisu moigli sakr.iti U'znemLreniost u ta-
damašinj'Lm držaivnim vrhovima. Sam oj Rezoiluoiji moiglo se s proitivničke
strame priigjovoriti ovo 'A'i ono, a ii je ona raŽbtkdvabL stvam o stamje u
zeniilj-i s obziirom ma neriješen o inaicionaikio pitainje, C jelokiupnl dota-
dašmjii centrallistiički režim potkaizao se nesposobn'Lm za rje š e n je osinov-
ni'h problem a idrižave, a narooLto nacioinaLnog pitamja. Slabost Jevfcičeve
vlade p ostajala je sve to oči'gledni jom.l

93
 P R V I D A N I S K U P Š T I N E IZ P E T O M A J SK IH I Z B O R A

Sknpšiti'ngj jzabrania na 'iab'orima jad 5. imaja, saistola se jtfva put 3.

j unAT9357~PifVl'2i^ ^ m je ie sTalBosti j e '’ni Š n jm ic i, ida~je \ ta'Sfeu p -
sp-ina (ISiila krnjn. Pfao Mo j,p vreJ'ZiraiTiilla Rpi7.n'lmiri.j,a -S|PK (o.d
2. jiunia), izabiranai pTedstavn’ici oye fgdenafetičke opoiziciie miism »lpnitjjii
Skgjip’š'biini isvOjia iz'Bo-m a 'punoTnofetva za verilfdlkaožju, ugifci su u mjiu doilii.
O na je đalldleibrojlaila svega 303 poislamiika, izalbirain'a ma zemailjslko'j kan-
didaits'koj lis-fci Boigdljuba Jev tića. Oipoizicija je S'toga s pravoim govoiriila
za o v a j prvi sasStanak toga tije la , d a je to »vladiina Sikupštiina«. Birojni
govonn'ici iiz itih iredova listiicaili su u S'kuipštimi vlaidin stabiiLitet, iaili se i iz
njiiihovilh iniječi mioigla inazrjeti bojaizan od iprotivmo'ga. N asuprot itakv.im
izjavam a is tenidemcijom om alovažavanja apstinencije oipo'z.icioinih pos'la-
mi!ka, ipaik se osjećaiLo i u vladimim redovima, ida je ito O'dsustvo p o litič-
kih proitivn'ilka ćlz Skupšitine veoma nqpovoilj.no za opou situaoiju u izemilji,
a maipose za idalji irad te i»ipetomajislke« SlkupštineJ
Klasni sastav te Skupštine odavao je jasn o, ikojim će sm jero m oma
krenuti i č ije će 'interese O'na ihraniibi, T a b ela , Ikoju o v d je doiniasiimo,
rje čito poikazuje, ikSkvi su se dememlbi sakuipidii u tom ipredstavmištvu,
k o je je po riječiim a službeme ipiroipaigiamide imalo p red stavljati - »p re-
okret u poiliitlčkom životu Kraijievine Ju g o siav ije«. Karakteriisbično je ,
da ni u to j S'kupštiini mije biio mii jed n og jedinog radnika. ALi je za to
biiilo 1 8 ,6 % aidvokalta, što znači da su u to j Skupštini b iii igotovo jeidma
peltima isvij-u mjen-ih člamova - advdkati! Z n a ča ja n je piro'cemat d ibrgo-
vaca (1 0 ,8 % ), a maročito je veliiki ,box)j -oiinovmika (ipmivaibnih č'imovmika,
su d ija, članova Državnog sav jeta, proifesoira, uoitelja, oifkii'ra, ii'ječn ika
čimo-vnilka, inžim jera čin0'Vn:i*ka, diiplomatsikih činovmika, samoulpravmih
te ositalih u pravoih čimovnika - svega 2 7 ,1 % ). 'Broj zemljoiraidn/ilka po-
silamlika (1 8 ,1 % ) ibio je nešbo veći s iobzisroim n a iizabrame s kamdiidatske
Liste U'dmžene opozicije, ali i itaj ibroj seljaakih poslamičkiih m jesta
(svega 67 mamdata) bio je i suviše mallen prema b ro ju ve'leiposjedmika,
trtgavaca, mduisitrija'laca, hoteLijera (uikupmo 17,0% ) zajedno s advoka-
itiima (1 8 ,6 % ) ,i oinovniicima (2 7 ,l% ).< B iIa *je to dakle izrazito buržoaiska
iSkupština, čij>i je sam >klasm sasstav očigledno pokazivao mjezimu mepri-
iklaidno'st -za 'rje šen je koimpLikovaine državme ikrize^
^Pooeta'k nada te Skupštine obilježen j e prebresom izvješitaja V e rifik a -
cionog odbora O' rezuiLtatima lizbora. Iako su 'člamovi tog Veriifiiikaiciiomoig
otdbora priikupili poidabke o žaibama pirotiv 'iizbora većeg b ro j a posilamika
u oiilju, d a iprikažu 'kako je federaLiisitička oipoziicija b ila oma 'Stsrama, k o ja
je - mapo«e u Hirvatskoj - vršila lizbomi te ro r nad po'Litiičklim protiVni-
cim a, imije se m'Oigllo mii 'pr-itom sakriltl, d a je s vLadime sibrame n a tim izbo-
rim a ipočimjen miiz mepraviiLnoslbi ii lizjbormih zJoupoitreba. Međutiim, V eri-
fikacionii odbor je prelaz.io preko mmogi'h činjeraica, te j e Skupžbima po-
tvrd ila izibore i 'Omiih ipojediimajca, ,pirotiiv čdjesg je izboira b ilo mepobitmih
dokaza o nepraviilmosbima njiihoviog 'izbora. U -pog'leldu mamdalta opozi-
c ije , k o ja j e apsitiniiraila od rada U stavotvom e skupštine, Veritf'ikacionii
odbor je (ulkazuju'oi n a ipravime mio.gućnoiS'bi pomi'štenja Ibih m anda'ta!)

94
 4 u a 4 4 1 X V-i X xv/

I
i B a n o v in a <4

1
1

N o s i o c i l is t

z a n i m a n ja
B e o g ra d a
V a rd a rsk a
(4

P rim o r s k a

M o ra v sk a
R ed . Iz a b ra n i n aro d n i p o s la n ic i (4

| V rb a sk a
D rav sk a

O d 100
« > bo

Sav sk a

U . G.
b ro j b i l i su po z a n im a n ju 60 -* (4 V
e «0 C
‘u V 9 >
Q N o t/i

1. Zem ljoraidinici, ek o o o m i d posjedniici . . 3 19 7 4 10 5 9 6 4 — —

67 18,1
2. V elitopto'sjednii'ci li re n tije ri .................................... 1 — — —
1 —
2 —
2 — 6 1,6
3. Tirgovoi .......................................................................... 2 2 4 3 7 5 2 6 8 i — 40 10,8
4. Induistrijailci ..................................................................................... 2 — — — 1 2 2 2 4 — — 13 3 ,5
5. Z a m a t l i j e ................................................................................................... — ■ 1 — — — — — — — i 2 0,5
H oiteljeri d k a f a n a n i ..................................... 2 1 — — — — — 1 — — . —
4 U
6.
7. G e o m e tri i g ra đ e v in a o i ............................................................................ 1 — — —■ — —
— —
1 —
— 2 0,5
8. I n ž e n j e n i ..................................................................................................................................................... 1 3 1 2 1 —
1 — 1 — --* 10 2,7
9. A p o tek an i .......................................................................................................................................... 1 — — —
1 —
1 —
1 — --- 4 1,1
10 . L j efcari pnirva'tni .......................................................................................................... 1 1 1 5 ------- - 4 2 1 — —
15 4,0
11 . VeteninaTi ..........................................................................................................................................
— 1 — —
-- • — — — — •— — 1 0,3
12 . P n iv a tn i či'novnioi ..................................................... .......... 2 3 — 1 1 3 3 1 2 — — 16 4,3
— — 1 1 2 2 — — — 13 3,5
13 . N'0 'vi.n.ari i pu'bl'i.oi9te ............................... 6 1
14 . A d v o k a ti, ja v n i b ilje ž n ic i i p r ip r a v n ic i . . 5 22 2 6 4 4 16 7 2 69 16,6
15 . S u d ije .......................................................... 1 1 1 1 4 1,1
16 . Č la n o v i D rž a v n o g s a v j e ta i G la v n e fcon-
t n c n l e ..........................................................
— — --- — — — 2 — 1 -- 3 0|8
— 1 — — _____ — 1 — — i — 3 0 ,8
17 . Profesoini visofcih šiko'la ...........................
18 . P ro fe s o ri s r e d n jih š k o l a ........................... — 5 — — — 3 2 1 2 — 13 3,3
19 . U čiteljii ...................................................... 2 — 1 — 4 4 — 3 4 — 18 4,9
20. S v e č e n i c i ...................................................... — 4 3 1 3 1 2 2 1 i ' 18 4 ,9
— — 1 _ — 1 3 _ 5 1,4
21. O f i a i r i ..........................................................
22. L je fca ri činovniici ...................................... — 1 1 1 1 — — 3 1 8 2,2
...............................• . 2 0,5
23. Inžeinjeri či'niovnioi
24. D iplom atsfci o iim o v n iio i ............................... 1 1 — — --- 1 — 1 — 1 5 1,4
25. O stali upravnii č u n o v n i i c i ........................... 2 2 2 3 3 1 4 5 i ***” 23 6,2
26. Samouprajvmi č'inovniici ...................................... 1 1 2 — — 1 '— _
1 ■ 5 1,4
27. O sta la z a n .i m a i n .j a ..................................................... 1 0,3
1

U k u p n o ........................... 29 75 25 24 39 33 62 41 45 5 2 370 100,0

Ot Napomena: Iz ja đ e n o u In stitu tu z a h is to riju d rž a v e i p r a v a u Z a g re b u .

P o d a c i: Statistiika izb o ra nairodnih poslan i'ka z a N a ro d n u sk u p štin u 5 . V . 19 3 5 .
str. X X V .
pred'ložio Slkup&tiini, da se ti m andati <ne verifioi'raju »dok se Naroldnoj
sikupštin'i ne ipodnesu p o njiirna iz.daina ipunom'OĆsltva illi ddk se redovtnim
putem ne dadne jaisain smiisao ipriaivniilh ipropisia.u pogtledu veriifiiika'oije
m andata, za k o je se ne predadu poislainiioka punomoostva« (i»iStenolg;raif-
sike beleške N arodne sikupšti'ne Krailjevine Jug’O'slaivije«, Vanredan saiziv
za 1935. igiod., knjiigia I., Beograd, 1935., 's'tr. 30).
Minis.tar u nutrašnjih poislova V e lja Poipoviić ipo'kušao je u svom ek®po-
zeu (na sjedniici od 14. ju n a 1935.) >da precLs'tavi kako je upravo »p re-
čansika« 'federalistiička opozioija mroviodila 'izbornii tenor nad vladlinim
pristalicam a, ali n ije mogao sasvim šutke p rijeći ni preko mnogih krvo-
prolića, k o ja su itečajem iizibora n a vilše mjesita izviršili organii vlasbi. Po
njegovom priikazivainju radilo se posvuda samo o nužnioj obrani orgiana
vlasti, k o ji su navodno - 'bili naipadnulti oružjem 'ili ikamenjem od sitrane
pristailiica opozioije. M inistar V. Popović se pnibom naročito oikomiio na
komun'is'te, kao g’lavne kirivce za nem ire u p ajed in im 'krajeviima (ciit.
zbornik stenografskih bilježaka, str. 43). U kazujući na statističke po-
datke o petomajskiim lizborima m'nmistar V . Popović je tom pri'li'kom
rekao:
»Iz ovog 'izbornog rezultata jaisno se viidi, da je predsedniik M in i-
sitairs'koig saveta g. Jev tić doibiio impozanltnu aipso’lutnu većiinu od
60,64 od 'sto sviih predati'h glasova i d a je tirne jugosilaiv'eniski narod
ogromnom većinom odo'brio nacionaLnu poLitiku 'kraljevske viade
na bazii po>stojećeg U 'S tava i program a Ikraljevske vlade, a.&taknutog
u D eiklaraciji od 3. jan u ara ove godine ii u izbomom progLaisu od
25. ifebruara ove g o d in e... Isto'dobno li'sto tako ogromnoin većinom
nairod osudio je sve destrukitivne tenden'cije i parole prdtivne dirižav-
nom poretku i narodnom j ediinistvu, i ovoga puta pokazao svoj p a -
tniotizam ii svo'ju 'visdku inacioinalnu sveslt...« (»Stenogra'fske be'le-
ške«, cit. izd., str. 48).

U ’tome dubu redali su se i druigi 'govori tiih prvih dana »petomaj&ke«

Skupš'tiine. Bi'lo je to u stvari neiislkreno u vj'erav an je i javnosti d sam og
sebe u omo, što zapravo niije positojalo. Svi isikupštinslki govorniici tiih su
dana itstiicalii iizbornu 'pobjedu, priinoipijelno'st 'kod provođenja poliiti'ćkog
program a ikrailjevske vlade Bo'gO'ljuiba D. Jevtiića, koga se sm atralo je -
dinim pnaviim predvodnikoim ovog polli-ti'okog 'kunza; pa ipak se osjećalo,
kako je sve to nam ješteno i 'kako Jevtioeva vlada treba da ode. I tek
što je mia sikupštinskoj sjednlici od 19. juina 1935. iiizabrano predsjedništvo
te Škuipšbilne, došlo je do »preoišćavainja siituaoije«: Boigoljiulb J evitić je
d oiv-ršio svoj.u ulogu priovevšd petoma jslke iz'bore, stvorio j e vladi pokom u
Skupsfiiinu ii tim e završio jedan iper'iiiod u 'p @ ti'di~Nainiesništiva. Ođ” 3 03
člana te Sfeupštme, k o ji su iza'branii 5. m a ja , a itilh dana upom o uvjeira-
vaLi javniost o s v o jo j preda'n-oisti d •vjennositi nosiocu zema!ijske kanidd-
daoione Liste, predsjedniku vlade BogO'ljiuibu Jev tiću , kada je Je v tić pao,
oko n je g a 'se mašlo svega 95. poslaniika. M i 'i oni su uiza n j ostalLi tek sa-
mo prvo v rijem e. T a Skupština, fonmirama vještačkim izbomnm n a či-

96
nima, dsupilla sc 'uiskotro <xko <navo|ga 'leadora, k o ji je nasilijodiio đoltde
slav ljen o ga Bogoljuiba Je v tića , kojii je sa)d u sjeniai Millana Stojaridiioivića
na strani vlad'iine gnupe uibnzo potpuno pao ox -pOliiltiĆki zabor a v j

ZA P R V E V L A D E M I L A N A S T O J A Đ I N O V I Ć A

Uspnkos iproipagandiBtićikim naistO'janj.ima cenitrailiisftićki'h dlemenata olko

državn ih vnhova dpalk/se vtt>didlo. ida dvomslka ikaimaniiLa viiše me anože jpro-
vodiiti svo jiu ipoftlitiku u zemljii pp_.^tairoaiv već d a „ t l ^ a mijeinjaifci - aiko
ne“ političkTTćurs, a ono svakako niegovoff nominalnog nosioca. rBoiror
ljuh Jtjvilić "se 'koTppromitfciraio n e . s ^ o T j ^ ^ o d ^
glfšen ja~~i5Vakog O’požičio.noig poikreita iproitiv reaiima, rnego natrocilto Ltero-
rom. Kci-eg je razv'io u vezi js peitoimajskim naboirima. I ti državm vmhovi
m ’uđaiiršu, da'ogoifcenoj javno®t!i u zemilji treba -dati kakvu taikvu ea-
dovo'ljiš.tfmu, p a maikar i prividnu - .promjienom noisaioca ta d a šn je poiliifcilke
tih viihova.
O načdnu ite prom jene dao je pabliiže objašn jein je doibro iinloirmiiirani
dr. Ivain R'ilbair, Ikojii (u svom već spomenuitom memoanslkom djeSlu) kaže
ovo:
»... P o slije .i'zviršene verilfiikadje miandalta Narodma skupštliina se
koinisitiituliinajla iizabravšli za predisjedniika Stevana Ćinića, doitadašnjeg
miinisitra .proisvjete. T om pnilldlkoim je abo(g ipopunjavainja vllade, na
indioijati.vu p rin ca Pavla, došilo d o sjedniice Miimrsltaiiskoig savjesta.
Knez P av le ipoizvao je Jevibića, d a m u Mkiistarsikli sa v je t pnedLoži
•kandiiidata iza movog nnimiisfcra1p rosv jete. T e k što. se Jevltić po dobiive-
nim 'instrulfecdjama po-virafiOi ia divoira u sv o j ifeaibjnet, već j e Pavile
itdlefom'iiraa Stojadm oviću, d a će !i®toiga dana poSiliije pokine biitd sjcd -
rafca Mdmdsitarskoig sav jeta i d a ma ovoj itreba olboirM' Vladu.
Taiko se i doigoidiHo. Midiain iStoiadimoviić Ika o miniistar.Tiimanisija..-u
Jevtiićevoj vlladii p rv i postavdlja^^ije4L<3g-jda..3daida^odiniese..iD6itaK-
k u r O v a j j e prlijedloig ipriihvatiila većima 'pniisutniilh mlimiisitara, mairo-
čito H rv ati - V rbanić, Kožul i A uer, a s n jim a zajedno i P etar
Živikovdć. '.Namjesmdlk P av Je uvaiždo je oeitiaviku p ov jeriv ši sastav
vilade iStojadiimoviću, ikojd j.u je odma'h olbraiziovao« (I. R ibar, »P o-
lliifcički zapisi«, (kmjiiga II., oift. dzd., sfcr. 195).

(JJćdjgiledino je dvor ovd je ilzvršio dosita pravidnii mamevsur s mamjerom,

da Tiklomd s predsjedništva vlade Boigoiljuiba Je v tića , .te d a obrasf.pyamjp

Na’čim smjeme Bogoljaiba Je v tić a •raizoit'feriva meskirmpulioaniost dvonske

kamarille, ikoja je tako ibezobzirmo postupilLa d iprema svotm dotadašmjem
pouzdaniiiku, čovjdku koijemu se posLije marseljslkog atemjfcaJta pripisdvaLo
svojstvo »majikom'petemltmijeg i'zvirŠditelja« ikraljeve ipoLitičke oparulfce. Sfco-
j adiiinović se dvorm s ada ćkuio minogio pogadniijd megioli B o godjub Je v tić ,

/ J U G O S L A V I J A IZ MEĐ U I)VA RATA It 97

 Kiuz namjcsnik Pavlc Karadm drvić it razgovoru sa fnrds jrdnikom vlade
Milanom Stojadinovićnn. tt fnisutnosti ministra unutra'snjih jmslova
Antuna Korošca (1937.)

protiiv 'kojega se uzdiig'lo ogorčenje u zemilji. Stojadinović je vi&e odigo-

varao "dčeki'vanjima kam a;rile. i u ekonomskom i u političkom poigleidii.
LJ ekonomskom pogledu Stojadiinovie je ikamari'li otbećavao nove mo-
gućnosti stican j a bogaitsitva. koje je knezu nam jesniku Pavlu bilo veoma
poželjno. Škrti 'kraJj Aleksandar n ije mnogo davao svome bratiou P a -
vlu: igovorkalo se po beoigradskoj ča rsiji. a odatle se d alje raznoisilo sva-
kovrane glasine o kraljevp m tvrdičluku. O n je iprerna tim glasiinama -
kako 'smo več spomenuiLi - bio tvrdiica i prem a v lastito j porodiioi, a n a-
pose prem a princu Pavlu. Za života k r a lja A leksandra - prema podaoi-
ma navodno dobro oba'viještenih - knez Pavle živio je srazm jerno doisita
skučeno. P o slije m arseljskog atentata bio je Bogoljub Jevttić doodk'le
pofcreban dvoru, a v jero v alo se i u neke mogućnosti, da će on b d lje i
s viiše uispjeha okupifci oko sebe viiše dvo«ru odanih buržo-a'skih poliiitiičkiih
snaga u zem lji, ali u pogledu ekonomskog p ob oljšan ja položaja kneza -
namjesniika on n ije pružao dovoljno Izgleda. M eđutim M_Milan S to ja d i-
nović je većjoitpsrije bio poznat kao »poslovan čovjek«. NjCjgSTsu'a ramaje
prati'le glasiine u v e z is njegovim afarizm om . Sfcojadčinović je .‘k ao ba'nfkar
- prema g'ovorkanju »čaršije« - bio poigodain za am bicije čovjeka, k o ji
je staj'ao na vrhovinna državne Uiprave i u srediini, gd je je pofi'tičika ne-
odgoviornos'ti pružala šiiroke mogućnosti za akumiulaeiju kapiitala posned-
stvom diržavne vlasifckj N ajzad, govoirilo se, d a je Stojaidinović i o tp rije
sta ja o u ličn'im vezama s knezom namjes'ni'kom - posreidstvom nj.iboviih

98
žena. Kneziu inaimjesnaffcu jc - fcaifco mn-oig'i znaci ipdkaiZtuju - biio Eot^ban ‘
ofcretari BnansjJj^ fc-njii .bLpoinoigaio pofocdjšainju-njeigovibi ni'attcriLjalinih

£ J J pol'iitičkom pogl«du Mi'laii Stojadiinoviić je u vezi s razvitfcojn sv je t-

sfcopStlitiiOkiih ipi lii'iika ipioištajaoprakiai^^ iTiu v a m jsk o ip i^
i ~u Imutr-aSn'ieipoiLi'tii'dko'm ipianiu. V amjsiloapiodd'tiekii moiglo se i diotle već
zaj^ Iitršfcre ta n T e fca nroirasisitioko-i. oirijeiDltaioiiii, -iafco se niije raskaidailo
s ^radiičhMiail'niotm p'ro'francusfcoim vainjškoim ipojliiitifcom dvora. P oslije
smnti ikraJlija^STefc'ša'nidra vidjdlo se, fcafco vanjs-fca po'liififca držaivniiih vr-
hova Kirailj'evii'ne Ju g oslav ije ipomallo sfcreće ik susjedn'i'm fašisitičiloim si-
lama. Hii'tlerovska N jem ačka p ostajala je ®ve to ja č a , a suisjedna
faš'isti'čka I'talija mije p restajaia da svoj'im limper.ijal'iizmom utgrožava
stanu Ju gosiavi ju . N e bi li se u taikvu spldtu stvari potiražio neposredniji
naoin za sporazuim ijevanje s tim vd esilam a, a itime u jedno učvrrsitk) i
poiožaj ‘dvorsike ikamar’ile i u sam oj zem iji? Z a tafcvu o s je tn iju prom jenu
vanjs’kopoll'iitičlkog pravca prilkladnii'ji je bio M ilan Stojadinoivdć negoli
Bogoiljiub Jevitić, fcoji. je bio oibilježen fcao nepofkoleblj'ivi pristaliiea stare
proifirancu'sfce oiriijentacije. U umutrašnjepoliiiti'okom poigledu Bogolju b
Je v tić doživio je siom sa svojom »iizbo'rnom poibjedom«, a porasf ogor-
čen ja jav n o sti iproitiv njega postajao je sve ito ooijg’ledmi ji . N ije ii za
d%'or izgledaio mnoigo ipoigodnije, da mafcne tog o-mraženog »Čuvara kra-
Ijeve političke oporafce« i da bar prividno polkaže, fcao da se m isii na
neke poliitičfce prom jene iii čak ;i fconcesije? Mi-lan Stojad in ov ić je , isti-
na, i isam bio m!inis;tar u vla'di B.agoIjuiba Jev tića, aii se on u prvi mah
pred stavljao ikaio 'pioiliitičar, fcoji je sfclon irazgovoru s o'pozi'oijom, pa čak
i oiekim prom jen'am a u ciilju rje še n ja fcriize u državi. U sred sve to ja čeg
nezadovoijstva, fcoje je raslo u narodu, dvoru je sve više bio pcibreban
čovjek, fcoji će zami'jenivši već neipriklladnog Bogoijuba Jevtićauisipjeti da
o jača poilju ijane poziicije državnih vrhova d da oviim ii'li oniim poditičkim
manevrom su zbije opoziciju, ko ja je sve v!ilš e dobivaiia n a tereinu, D ra-
stičain način, n a fcoj'i je oboirena Jevtdćeva vlada, pokazuje fcoiiko je
dv'or bio nestripljiv da dođe do proonjeine vilade i fcolifco j e MiLan Sto-
jad'inov'ić tada vrijedio u dvoru, napose u očima .kneza-nam jesnika,
kada se zbog n je g a priistupiio onalko bezobz-imom u fcian jan ju Je v tića
s v‘

P o ja v a prve Stojadinovićeve v lad e i njena d ek la ra cija

I’ rva vlad a M iia.n_a..StoJadinovića (od 25. jnna J 9 3 5 . d o 21. decem bra
1938.) im ala le preds'taviiati neku kcmoentra'clju sta 't^ ’jDoIktloaira i tline
pokazati javnositi, fcafco ona iide fca sm inivanju i rješen ju poiditiioke fcmtze.
J tored rad ik ala oiko Sto jadinoivića fcao 'Piredsjednifca vilaide (Đure Ja n k o -
vića. Mžiloša Bobića. Branfca K aluđ erčića i dr.l u n jo j su b ili .i predstav-
nici 'boisansfco-hercegiovačkib musiimanslkiih -ekim enata. (M ebm ed Spaho
’ i'ja Behm en), zatim predstaviniici 'silovepsiklih ideaaiikaiaEa f Antoin Ko-
rosec sa resorom mmiistairstva uniuitrašnjih posllova i M iho K re|k ), te ra-
n iji di'siidenti iz H S S-a J Nifc'ola Pre'ka, Mairlko Kožul i MiTe MiŠikulm,

99
zaibim Ljudeviit A uer i MiUain Vmbanić). A li javooat je znaila, da je ta
v b d a daldko <yd kaibve sbnanačike koinoeniteciije, je r j e Stoijadiinoviić od
starih građanskih opozicionih političara uspio da oko sebe u vladi okupi
samo m ali b ro j, li to ipollitički dosiba 'bezmačaj'nih elemenaita. Udcnužena
ap ozicija o s ta ja la je ii dallje nasmprot ovoj »konoen/bra'dionoj« vlaidi.
U prvii su maih imnoigi k Udružene opoiziaiije doekivali, da će S to ja d i-
nović zaista iraspusbiiti Skupštinu, 'iizabraou 5. anaja, te da će se ianaći
neki n ačin za isipora'zium s vlladognJStoia'dmović ie p ni ■n.^tofpni v tla ^
z^sta^weLiko__pbećavao_u®p gra^niskrh.^
Povodoan Stojadinfoviićeve iizj'ave o tom e .dao je Mačelk zagre-
bžickbj štampi jednu lizjavu, iz koje se moglo iraiziabrabi da votdstvo HiSS
prebpostavilja 'izvjesnu mioigućniost p o b o ljšan ja irežima. T u je Maičeik
naim e reikaio:

»... N ova će vdada im ati priiliike pokazati ikami ti prema Hirvaibima

udarJbi poanirljiiviiim 'kurzom. T o može najlboilje učimiki tako, da .repa-
nira 'svu siiu nepravda, <koje su pooinjene nad brvatslkim naroldom,
naročito ipaik donošenje djelomiice nepravedniih, a djeliomilce nena-
zm jerno preslbragih političkih asuda. N a stotine taikvih osuđenaka
leži u M itrovici i Lepoglavi. N a h ilja d e ipak poLica jniib osuda, k o je
su iarečene bez ikakvog praviag .razloga, billo u form'i gldba, b ilo u
formii 'zatvora, one viise jo š u v ijek nad glavom se lj ačkog maroda«.
(» Ju ta rn ji list«, od 26. ju la 1935.)

gcMeđutiim, ubrzo -se v id jelo , da od sparazuma &a iStojadinovaćem nema

m sta. Unnjesto da iraisipusi'ti Skupštinu. ikoja je liizalbrana paliiciji&kim nte-
fcodama ii ®vakpvrsniiim nedozvoljeniim izbornim malkinacijania, predsjed-
n i'k nove vilade S to jadiinović adlucio se n a sarad n ju s n jo n ^ lU vlaidinoj
deklaraCiji on je pred Skupšbinom 4. juila 1935. kazao ovo:

»... Sp d ljn a potitiika K raljev in e Jugoslavdje uitvrđena je već ra n ije :

ugovorim a o miiru, ugovorimia o savezima ii prlijatelljisitvima, uitvr-
đena je postojainjem M ale Anitamte i Četvorno'g Bal'kanskag spora-
zuma, utvrđema je tradi'oianalnim vezama jednog diuibokog pnija-
teljstv a prem a Eramcuislkoj ...«

Kali'ko je is'kreniasti brlo u to j Stojadinov.iićevoj deklaracijii o vanjsiko-

poLitičkom stavu n jeg ov e vlade, to su ulbrzo pakazali 'kasnijii dagađajii.
jV a n jskopolitički kurs njegove vlade pos ta jao je sye_o.čitije.profašistički
i upfavo suipnpban od onpga, 'šlto je o n .4 ...j’\4a pre|d Skupštinom iaflatgaip^
O imutralšnjepdliitičkom pogramu sv o je vliaide Sfcojadinovic je tom p o li-
kom reikao:

»... Osnovni ipravac .naše unutrašnje ipolitike idat nam je osmovinMn

zakonom zem aljskim , U stavom od 1931. godine. K raljev sk a vlada
j e v je m a sv'inba načdlim a tboiga U stava, (iisltilčuci narociito ipj^isicip
driatm og i narodnog jedin stvo (opšte, buirino i dugotirajnio p ljesk a-

100
 Zandarmerija jula 1937. u Beogradu rastjeruje demonstrante protiv konkordata.
Ministar unulrasnjih poslova Antun Koroiec i predsjednik vlade Milan Stojadinović
upotrebili su silu protiv ućesnika ovih demonstracija (građana, radnika, studenata
i svećenika)

n je ). B ićem o odlucni ne saimo u nag'lašavainju, nego i u stviamioan

sprovođ'enju za'koniitosti, tkao ii u punotj iprian'jeni i poštovanju n a-
čela jedniaikosti d ravnoipravnoislti tsviju g ra đ a n a ...« {.»iStenoigiraifsike
belešike Na-rodne skupštiine Knaijeviine Juigoslavije«, Vatnredan sa-
ziiv za 1935., ’knjiiga II., ciit. iizd., sfcr. 1 1 5 -1 1 6 ).

Ta'ko je daible vla'da isbupiilla ipred javinoist i ruije više m oglo bi'fci
sum nje o njeiziinom 'karaiktenu. /Iako' je u iprvii m ah otsuAivalla imetcnde
•svoje prefcho'diniice, Stojiaidinovićeva vTaida oclLuoilia je, da se jcoiriiisiti rezuil-
itatim a »ipoildid'iiskiih mefcoda« je ^ ić e v e v lađejŠfdj'adindvIć "j epiidiiiuo da
u S k u p štin i za 'sebe osi'gura ipobrebnu veotnu, n a faoju će se osdamjaibi w
ipravođenju sv o je ipodi'biike, suproitno građams'kim opoziciomiim politbića-
rim a, k o ji su - 'kako smo reM i - u ipočefcku pretpoštav'ljali nnagućmiost
sairadnje sa Sto jadiinovićem.jQ K K P J d ao je odmaih o vladi Mi'lama Sfco-
ja'dimovića ibočniu oicjenu, ka'da j e u Odluioi poil'itbiiroa C K R P J {1 . augu-
sta 1935.) uiz ostalo o pojavii Stojad in ovićeve vlaide rekao: .

»/?. Gidj je te vlade d a zaiusitaivii porasit boiiibemosti narodinib. masa.

Aili m jena isuština osfcaje i madallje vojno-'faš'istička-velikiosapsika.

101
Povoilom skupštinske diskusijr o konkordatu, a u vezi s bolesću patrijarha Varnave, Stojadinovićeva
vlada jc sa žandarmerijom rasprsila (19. jula 1937.) crkvenu litiju u Beogradu. Na slici:
žandarmi zaustavljaju na beogradskim ulicama litiju sa zastavama
 V lad a Stojad'i'novlća opire se na faSisDički Usitav od 1931. godine,
na sve šestojanu'airsiko zaijcone, na vojrne dcliHce, n a fašistiićikai i na-
silimi »izfbo.rnu« slktnpšti<mir Ona iniiejsippovella nsikaikivefoitoe_Bganjen£
•u ■državnom aiptairato, nl'ueju^ Žađcon io eaštiiti države, oi'je daila
aiiminestiju poh'tiokmi a vojin’iim zaftvoireni'oima. tVla<ia Stoiadanoviica
nirj:e'ido 'šađ nićimta mi'jecLan Jcoralk da se oLaRŠa položaj 'hrvaitsikog
i os-tali-h ivgnjeteni'h naroda. Prem a iradirii'Skioij M asi, seljaštvn i po-
tlačenim na'rodima ta vilada i -dalje vrši inaisillja, pu/ea iu sdljaćke
mase, kuinda'č:i demonstrante, raspušta 'kulitiunne i druge organiza-
c ije liitd. V lada S toia)dk>ovIća., -odbiija us.po»ta)vu norm alnih odnosa.
sa S S S R i nastaivlja ipaHtiiku oči jukamja sia~'H:»t1ef6vim~ fažiižzmoni.<<
(»Iistorijsiki a.rhiv Kom'Uimistioke p artije lueiod avije«, tom II., Beo-
gnad, 1950., sfcr. 365-3 6 6 ).

Osnutuk »Jugoslavenske radikaln e zajednice«

f Sto jad inović je odlu'čio suradivati s »pefcojnajskom« SlktipštinO'm, aili

istoim onda, 'kada z.a seBe^organizira ovnsfci oš'Tonac na većm u u toone
tijelu . Stoijad'inović je dotaro ocijenio prinia'upijelnost članova te Skup-
š'tisne, 'koja je stvorena n a poznat način u tje c a je m državne vlaisfci. Bo-
golj'ufo Jev'tić više n ije imao vlast u s\roj'im mulkaima i treba preitipostav-
1jati, da će većina te Skupštme \ d a lje biiti :za - vladiu, za Sfcojadiinovi-
ćevu vfl'aduj T ako se uiskoro :i dogodil'o. P ojavom Stojadiinovićeve vilade
došlio je u redovima iposian'iokog klufoa JN S do 'raisapa - pretežui dio
njegoviih članova izjasnio se za ipomaganje Stojad'iino'vićeve vlade, a >tek
mamji fonoj ostao je i d a lje uz Jevfcića. Taiko je u oivoj ».petomajsikoj«
Sku’pšfcinai obrazovana opozicija, 'koja, međuitiiim, n ije osjetno ugrožavala
Stojadinovićevu vladu. I vladina većina i ova opo.zicija (oko Bog. Je v -
tića) ifoi'Ie su za od ržanje režima, a protiv vanparlam entam e opoiriiciije.
dalkle u 'suštini bile su saglasne, a razlikovale su se samo u pogiledu
toga, tko će od njifo fo’rti na državnim vrhovima.^No to ne znači, da
među bim Stoj'adiinoviĆeviiim ;i Jevtićevim pristaiU'cama ni.je doi’.'aaido do
suikofoa. V eć u s'kupštinskoj debati o vladinoj D e k la ra ciji doŠilo je do )
žcstolki'h »izraza supiroitnosti između članova »Jugoslavens'koig poslaničkog »
klufoa« (lcako se nazivala grupa poslan'.ka olko Bogoljufoa Jev tića ) -i
»K'Lufoa narodnih poslani'ka škupštinske vfićme« (kalko se zvada ganupa
poislanika oko M ilana Stojaidinovića). Vidijelo se 'to napose i po boirfoi
oko iizfoora za skupštin'ske' odfoore. Razmj er 'njihovilh ifcadašnjiih Sinaga po-
kaziivao' je na pr. rezirltait (izbora za A'dmiinistr'ativni odfooir Sksupštime
(i diruge odfoore). za k o je je vladina lista dofoila 191, a Jev tićev a 89
g laso v a^ T a je opozieija 'istupi'la već 7. ju la 1935. s 'iinterpelacijom na
predsjednika vlade Stoja'dmovića, i to poired loštaloga i o - ikoiruipci^i
(»Stenoig'ra'fske foeleške N arodne skup&tine K ral'jevine Ju g o slav ije«, crt.
izd., k n j. I., str. 2 1 4 -2 1 5 ). Zanimlj.ivo je , 'da isu u ifcim sukofoima neiki
elanovi Jev t'eev e grupe oštro prigovarali riačinu, n a koj'i je 'došlo do
o b aran ja vlade Bogo'ljufoa Jev tića, te su za itakvu »inscenaciju« okriv-

103
 Ijavsaila Miilama Stajaidiinoviića, a moig'Io se osjetiiti, dia itime aludirajai i na
kneza-namjeisriika (»Steaioigiratfslke beleške«, iknjiga II., 1935., str. 60.).
Nelki isu od rnijiib udarillii oitvoireno n a konupoiomašlcu djelaitnost Millama
Stojiaidimovtićia (»Stenoigirafsfke bdeš-ke«, :knj. II, sbr. 1,10 i d.). R ascjep
u •g'uvernm'eintalin'oij ipolitičikoj formaiciji, ikoju je sitvorila kaimaniila kao
JN S , došao je u punoj m je ri d o iznažaja time, što je novi predsjeduiik
vla'de, M ilan Stojadiinioviić tfoirmiraio sv oju ipoliltičku stranikiu.
29C f» Ju g oslav en ska radikaln a zajednica« b i l a je 'ta no<va vladiina •ooiiltička
gTQpa7*^kOju_ j e o-s-novao ..Miilajp,.S,toiadiinović ~u sporazumu s vodšltvom
bivše Jiiffoisilavenske muis'liianains'ke oirgan'izaorie fna č e lu ^ " MeKniedibTn
SpahomJ^ fc ii^ ^ Iiu id ^ n s te a i4 e tAiiiitnnolm Kbrdšdeml. ikao i
dlgiMpoiin >>sitaro-radilka)Ia<<~lttr~^t^ š ić c v a ^ ^ uz, pri'stanalk ndkadašnjeg
•prvaicž'’ RađiilkaTne strainke, A ce S ta n o jev ića. JECao šito samo im e te nove ’
• stria'nlke .pokaizuje, ona j e ima'la jbiti u je d in je n je iradi'lcal'a sa spomenutim
udruženim grupama, i to sa zadatkom da provede šestojanuarski poli-
tioki ppogiram »nacionailinoig ;i državno.g jedins'tvia«. P rem a Žakoinu o liz-
m jen am a i‘ doipunama Zaikcna o udruženjiiima, zboroviima d doigovoirima
od 24. imarta 1933. .miiniisitairsitvo U'nutražnjih pos'lova oldoibrilo je 19.
^ auguisita 1935. osnutak te strainke. O n a je u svojiim rednvim a - pored
većeg b r o ja činovnika - olkupila broijine šićardžlijslke boiržoiaislke i siibno-
buržpaske eleimente, k o ji 'su ilčekivalii odatle 'konisti, što surađuju s vila-
dom. B ila je to dakle nova v lad in a stranka, fonm-irana ,i uipravljana
odozgo, sa programatsikom 'liinijiom, k o ja je odgovanala tad ašn jim in te-
resiima državnih v rh o v a jO program u s.voje stranlke kaizao je M ilan Sto-
jaidinović n a stran ačkoj siku'pištini J R Z u Beogm du 1. ju la 1936. ovo:

»... Srfai, H rvati i Slovenoi ftreba da zajednički, u atm osferi p o v je-

irenja izgrade unutra'š'nje umeđenje nji'hove sopstvene ikuće. U tom
p ravcu 'biilo je 'dosita g riješak a s mnogo s.trainSa. N ajviiše smo dto
sa d a trp je li od »iinltegralnih« pabrioba, 'koji su sebe oglais'ili za jiedine
ouvare Ju g o slav ije , za je d in e 'borce drŽavnog >i nairodnog jed in -
sibva.. T o su t. zv. Potfbvći, Pothoroi i JN S . Bočevši od 1932. pa sve
d o p r ije 11 m jeseci, V ladali su ovorn zem ijom l'jiudi iz Jugosiasv-en-
sike nacionalne stranlke .pod razinim vladam a 'i fiirmiama. P a što su
>nam t a igospoda ostavi'la u naslMjeđe? Pored m nogili dirugih nevo-
I ja ostaviLi su nam u nasli'jeđe i neriješeno hrvatsko pitanje. Spro-
■vodeči sv oju poLitiku pObpune .raivniapravn'osti svih građana ove ze-
milje, držeći se n ačela jednaikositi svih plem ena i v je ra , te visoko
poš'tujuoi sv a čije osj’e ć a je - vjeruj.em , da ćemo u n ašoj 'zeimljii sitvo-
.rliti ibalkvu atm osferu m'edusobnotg p o v jeirm ji^ u ^ k o j'o j. će. se..ip ak _
■LaMe m oći riiesibi i hrvatsko bitanie. k o je danas izgloda (bako fceško.
Program Jugois'laveinske radiikalne zajednrce d a je n am mogućno-
istr, da u 'času punoga sm iren ja prisitupimo li rjesenj'U h.rvatskog p i-
'fcanja. Miislim, dia smo i do®adanjim radoan sv o jim mnogo dopiri-
n ijd li da se to piltanje svesitrano raisipravi, sp a d a se sprem i ii njegovo
aiiješenje. Želimo ii uibuduće omogućilti objektivn u i doibronamj em u
rasipravu 'hrvatskog pitan ja .

104
 ALi o'eifca diitiko tiiz natše idobre (namjere ne 'iizveide zafcl'ju.čalk, da
ćeano dioipuisbi'hi luinažamje 'talkvifa metoda, ikoje b i mloigie om etati red
i imiiir u zem lji, prelazeći iprefco gtramiice onotgia, isto je doizvofljemo
jpisaniim zćukoniima ove zem'lje.
U našem je program'U isitaiknuito načdlo sam ouprave ši'ndfciih raz-
-mjera. T o je naš polMčifci ideall. M i ćemo iradilfci za ojegov o ostva-
remje. V eć 18 godiina poisifcoji u malšem jaivnom živoitu jedam fcruipan
nesiporazum. M'i ismo vazlda hiilii za inaj'šiire saimoutprave, dipik su
drugi tražiil'i auibonomiju, a itireći fed eraaiju . Niltfco međuifcim n ije
dao taćnu defiiiniciju, šito j e ifcražiio, a miti >je odrediio sadržimu svoj iih
želja.
N aša osmovna id e ja u itom poigledu malazi se u mašem proigramiu.
M i smo za pošibivamje triju imena nasega n aroda: Sriba, Hirvata,
i Slovenaea. Mii smio za ipoštivamje mjiihave ravnopravnosti i nj'Khiave
tra d ic ije . M i želimo uiređenije drža'vne uiprave u smislu naradnih
ž e lja i potreba. P ri tome ostavljam o, da p ojed in a upravna po-
d ru čja uređuju s-voje poiirebne admiimi'sifcrativne, privredme, fiimantsiij -
sfce i soc-iijaLne pri'Lilke, ubo'Lifco su u vezi s pojed m im fcrajevkna, a
ma maoin koj'i to uređivainje me b i dovodio u suprolfcnjost sa držaivom,
te s mjezimim ciljev im a i s 'njeziihim poltrebama ...« (»Novosfci«, za-
grelbaaki dnevmiifc od 2. juLa 1936.).

U ifcom programu distree se produžavamje poLi'tifce u smiisiu oniiih prim-

cipa, kojii su o-g'lašemi već Šeistoijanriarslkom profclamiaaiijom, a ddbiiLi po-
sdbnu santfcciju 'i U stavom 'od 3. septembra 1931. Jl? 7t j f pnmg-ra-
mafcski^ ma glediištu jp^i^iOihanmog ;L rtnžavinlnff jfdfnsiftv.a A li ije pni ibome
Siojadi'nov-ić u ifcom svom proigiramats'fcom igovoru lisifcu'pk) a prtotnv »imte-
gnailaca«, kax> šfco Su se predstov-lij-aLi tafcvtima priipadmilci raanije vLaldme
sifcranlke - JN S . Om j e tim e udairao napose ma svoig prefchlodniika Boigo-
lju b a Jevbića, liafco je i fcaj b io itefc sprovodraifc ipotifcike dvora, fcaiO' šfco je
to (pasfcao ii sam M ilan iSfcojadiinov.i'ć. A li pared ®ve osude sfcava tilh »'imte-
gralaica«, te -iaiko 'isifciče »troimeini marod« li »majšiire samouprave« Sfcoja-
dinović je za nepokolebljivost u čuvanju principa O ktroiranog ustava.
Očigledno, da je osuda Jevfcićevoig smjeira b ila više tofcfcičfcoig karafcfcera,
i d a j e oina uismj erena o a to da bi se predabi'l-o brvcifcs'ku fedenalLisfcičfku
^sfcnanu olko ViLadiimiira Ma'čeika/ S toiad'im'avić igaviapi ■o pofcrebi ,,'ačuvamia
/ »fcriju limena 'nalš-eg maroda«. sdT o n l'pajfc m-^ d d stiipa'bid uniitariiižma, a
ov a j mu ie bio mo tre fc ^ kacL opravdamie cemfcraiiiizma!
♦iSfco ja d imović j e mjadaJJe 'istaikao postloianje »Krvajfcsfcoig pitam ja«, u
čemvu s-e vidmo natzfikovao odTsivog^preth*^^ Dugo
je^fcrefoalo iprLpadmiaima te politicke fiarmaoije (JN Sj^ d a i omi uloiče,
kako fco 'hrvatsko p ita n je n e sam o poisfcoji, rnego da se m ora tražLfci li mje-
govo demokratsko r je š e n je ; trebalo je dugo kam arili da osjeti kako se ne
snvLje produžfcvaiti idekr-etiramje tokaz'Viamag r j'ešenja, 'koje -iizaizrva oigar-
čene protesite on-i(h, feoji se me žele pomiirifci s nacioiriall'no-umiifcartLsfcičikim
olf'icijelm'im stavom vlade. Sfcoiadimiović ie. daifele. prizmao posfco-jian ie
totga pitainja, alH j e biiilo očito, da om *to čima ugLavnom ii'z taffefciičifeilh faizilo-

105
ga, da 'bi sv a jo j viadavm i dao ipiriviisdnast noke demoiknat'i'ćnosita i spre-
minosti <k izm'irenju. J e r on je uporedo s itim iprtzinanjem piCKstojanja
»hrvabsikog ipjitanja«, ipalk ostao ■ug'lavnom 'kod ta'dašnjeg državnog
us'tiroijtstva, ka'ko je ono bi'lo uirođeno Usltavom od 1931. g od in e^
Stojad inO'vie se ipredstav'ljao, ikao da je ispreman i na pregovore s fe-
derailatsitiekom O‘jx>iierjoim o preuređenju države. On je s'tavi'o u lizgied
i neike »samouprave«, ij>rii čemu je nag*las’io ikako su »orii« (ivjen>jatno
miski na ra'dikaie, al;i ii svoje -na-jniovije saveznike u iovoj v iad i!) »razd a
biiii y.a n ajšire samo-uprave«. Stojadinfovi'ć je toan .prilikoim tisitaikao čak
i to, d a bi -se pojediiiniim po'dručji'ma .iimalo oista'v’nfci neka sam a »u'ređuju
svo*je .jmtrebne adm'iin’isifcrati'vne, iprivredne, finansijsike i soicijaine pri-
Lilke«. T o je na prvii anaih azgledado pogodno za poineke iiiz vOdstva bivše
H SS. A li se pri'fcom -moraio podsjefciiti i na to, da Stojadinović svemu
tome određuje okviir, a to je — državino u ređ en je u 'stmitsllu Usta.va od
1931. godine. T o je zna'čiio, d a je i Stoiadinović ostaiao i bio za cen-
trab'zam. T o je d a ije značilo, d a je čiitava ta »irevizroni'stička« JeSada
proigirama J R Z b iia v<itše iii m a n je jed a n itaktički imanevar, a on, me-
đuitim, n ije postigao c iija .
Lz prednjiih navoda razabire se program JR Z , dakle >i vdade M iiana
Stojaditno\rića,^A_kakva je bila n jeg o v a paliitička p ra k sa f Na to- piltanje
cdigovaraju poznaite činljeraice. Iz raji'h *se vidii, 'da je vladaviraa Miilaraa
*S-to'jadiinovića brla boslcben a fašizacija zem lie sa ciliem . da kapiita'listički
(I ržavra-t ’ vrhovi o sia n ja ju ći ~se “ ri"a Tašističfce sii'sjedne d!rža.ve učvtrste
svojtu vlast u zemijii ugušujući bezobzinno atjx>r narodraih rnasa. Kasrai ji
pdliitičilći događaji poikazai'i su, ida se Stojadiraović sve to jasraije ćspo-
lja v a o kao agen-t susjednih frišistiČiki'h si'la Osoviine, dok je u unutra-
šnjepoiitičkom pogledu nastojao, da i on za sebe stvori fašističku organi-
zacijn. U tu svrhu Stojadiraović je staviio u j>olkret oi'tav državrai apatrat,
kojii je imao da -j>omogne stv aran je ifašističke or.ganizacije u državi na
čelu isa Stojadiraovićem kao »vodom«.
N a vtlikiim, dosta v ješto organiiizC'rarai'm javrai'm skupšfcinama, raa koje
su često sasvim otvoreno or.ganii vlasfci (uprava, poilicija) upućivali (i na
državrai trošak!) mnoštvo građama, na mnogpm od taikvih zborova istu-
pao je Stojadinoviić po ugledu raa MussaViraija i H itlera. Uz dobru re-
ži ju tih skupština, priprem ljeni'h i čuvaniih od ongaraa vLasti, Stojadiino-
vić je Ikao »vođa« obećavao raarodu bez ikaikvih agrada i obzira sve, što
ie miotglo da pobuidi -irateres sLuŠalaica; organizinarai odredi njeigav'ih
odreda (u z d e n im .i li su_ga Tašistički s uizdign-u-
tom Trutkbm 1 raaiztvaili'~ga~;vo9bm. Stoi.adira.ović Je siistejmat^ki^a pdamsk-i
j>riprernao sv o je - »Hrerstvo«, dok je lisitovremeno uvoduo fašlstiiSEe prb-
pise i žefhLju podređi vao' 'mter^siimia jšugj e d j^ k . ^
fcK o ji su bTfi raztozi za lakvu fašisličku politiku S tojadin ovićaflN em a
sum nje, da su JStojad inovića na takav fašistićki kurs poticale sv jetsko-
poilldćke prifiike. ko j e su ukazi'vale raa vidno iaČanj-e f ašizma u iktaputali-
stlckiom 'Sviletu, g d ie su drzav-ni 'vrhovi itih velesila uspdkas svajiiim iltmpe-
•njiaiSS'KkiSn S'Uprotnostima ipak istajaLi jedirastveno prcrtiiv Sovjetakipg
Savesza i svim a srecbtviima pom agaili.barbu,iprotiv ko mumzma. K ap ita-

106
li'sfcičiki vnhori u K ral jeviiinii Jugosilaivij'i 'priLa'Z-iLi isu talkivo j pirotdboljševič- (
koj vajij'sikopo'liitičkoj oriijenitaoij'i već ipo 'svom 'klasoom ioiteresu. N a
takav vanjskopolitički kurs upućivalo je Stojad in ovića i ostale elem ente
oiko dvomslke (kamiari'le za Nam'jesmli/štva i umiutrašnjepo'Ii'ti'čko sifcanje.
Kaimar'iila je vid jela, da doisa-daš'nje vlaide usipiikos šitnoko ipniimjmjiiva-
nim drastičnim m jeram a protiv nezadovoljnika ipak nisu dovele do li-
kvid acije opozicije protiv režima. da lje su ostala neriješenim a i s o c i-»\
jaln o i na'oiomia'lino p it a n je jl s jedne i s dnuge strane pmj'etilLa je režamu
oipžanostr ti Oh sam ruje lmao dovoiljno snaige, da te protivničike pokrete
uguši.

»A lenlal« na M ilana Stojadinovića

Suprotnosbi izm edu Sto jadinovića 'i Jevitioa poprim a'Ie su s vremenom
s v e t o 'ostriie o&Tik e i razm j ere. »Jenesovot« isoi iproti'v Stojaditnov’rća
sv ^ ® sz o B fim ije”iislupati, 'kako na 'ziborov.imia, itako i »u Skupšbkii. Njd-
hova kriifci'ka 'pogadala je Stojadlinovića utolilko teže, što je ona doliazi'la
i;z redova » lo ja lne opozicije«, k o ja je 'svoji'm vezama s dvorom 'iipak m o-
gia ngroziti 1 n jegov’ ‘poldžaj n a vlaisti. Z ato je Stoj adinović beaob-ziiirno
stao istu'pati i protiv tih svoj.'ilh protivnilka. Usred te borfae iizmedn S to ia- i
d in'Ovića i IN S došlo ie 4. m arta 1936. dć> veoma čudnog aitentaba na
Mi'lana Sbojaidinovića.
^Zia v rijem e iskupštinske debate o Finansiij'skom zakonu za 1936/37
upravo ikada je Mi'lan Stojadinović sa >govonn‘k e dbra'zlaigalo viliadJiin,
p rijed log za to, neki Dasmjan A m autović, iposlanik iz redova Juigosila- /
venske naoionalne*strainik6. Stallfm’TT? LlfaOldao Stoiaidinoviću u rd'ieic. Kad
••ga- je _dvaj"pozvao da siđe 'iz novina'rstke Lože u skuipšbins'ku salu, A m a - j
ut'oviić je to u'čimi'O. te je nakon ndkoli'ko panovljeniih upadiica ispali'O ',]
navp'dno na Sfco iadinovića nekol'iikiO revolverskih m etaka. tivo Ikalkio je:
ta j oTn op kan u stenografskiim zapisniciima Sk'upštime, 'sa sjed n ice od 4.
m arta 1936. godine:

»(Stojadin ović:) ... A li ja se nadam, d a ćemo i za njiiih maći dofera

rešenja. (Iz nov.imarsike lože sia Ikrajm'jieg mesta do zida u pravcu
govornice 'narodni poslaniik D am jan Arnaiutović .dofeaouje: „Kad
n b i našao za 8 meseoi,-'nećeš ni sad a!”)
P'redsednik Stevan Ćirić: „Moilim galenije da budu m iirne...”
Predsednik Ministars'kog saveta 'i miinistar inostraniih pos>lova dr.
M ilan Stojad inović: „Gospodine poslaniče... (u p rav ljaju ći poigled na
D am jan a Arnautovića u 'raoviinanskoj 'loži) ... imate pravo' govora
samo ovde dole” (D am jan Arnau'tović: „Saida ću da dođem dOle”).
(Sbojadinović:) ... F'inansijski odbor međ'uitiim niije ućinio ni jedno
ni drugo! (D anijan A m autović upada 'uvredljiivim izrazima).
Predsedni'k Oirić: „Gospodiine posla'raiče, oipomimjem Vais n a red
■i molim Vats da ne uipotrebljaivate takve reč'i, je r ću Va's lisključiti
sa seđmice” . (D am jan Ama'utović 'ponovo upada uvredl'j'iviim izra-
zima).

107
 - Gospodi'iie posiLaauiče, posljednjjii pat Vas opomdnjem. n a red
zapisa'nooi opoimeniom. (D am jan Aimaiutov'ić: „Sedi n a sv o je mesto” .
Povtilai iz veoine: „N ije ovo ikaifana” , Miiloje Stfkiić: „N ap o lje s
njiim, vi'di'te, d,a je p ija n ” . D am jan Amaaiitoviić: „ H a jd e, govoni
diailje! D a eu jem io...”)
...Dam jain Anruautov.ić: „Živeo 'kraij Peitar! Što ne luistaneš potpe?"
D a m ja n Ama'Uitović pnadužuje sa uvredalma. Dr. Vojiisilav Jan jiić:
„O vog p ija n o g Ćovelea 'treiba li'zfoaciiti n ap olje. T o je siraimoita!”
U 'iistom 'trenu'tkiu ustaje sa Ikrajnjeg levog mesta i'Z prve k'lupe na
levici 'narodni 'poisiaii'ik Diamjan Arnautovie, vadi 'iz levog uimitra-
š n je g džepa kaputa revolver i pnca tri ili četiri puta, i ito prv.i put u
praivcu govorniiioe, za ikojom se nalazi predsedmiik m'inistarsikoig sa-
veta g. dr. Mi'lan Stojadinović. U dvortani n astaje opšta zabtuna.
Nekol'iiko poslanilka u isitom momenitu priiferčavaju s leđ a i »a strane
na'rodinom 'po-silaniku D am janu AmautoViću i raizoTužavaJu ga«
(»Steniogr. beleške Nairodne skupštiine K raljev in e Juigoisilavije«, I.
redovan saziv ‘k njiiga III., 1936., sfcr. 121-123).

S t ojadinoivić je osfeao inediiinmnt. N ije li i Muissoiini im ao nekoiLiko in-

sceniranih »aten tata«? N ije li Te i ovd je nešto sliČno dogodilo? Z a r
nem a <i tu znakova iinisceniranja? N ije ;l i Stojadinović rnožda m islio da
i kroz to svrati pozornost masa na sebe, da zaborave n a veom a nepo-
v'oljno sta n je zem lje? Evo što o ifeešikim životmim prii'ilkama naroda kaže
Odlluka plenum a C K K P J od apriila 1936. godine.

»... Naroid g rca u b ije d i i n ev o lji. JRadniioka klasa ro b u je za gladne

nadniice. Radniiike progone kao skiltnice iz mjiesta u m jesto. Puiste
isu i liagladnjele seljačk e ikoliilbe. Obrfcniai se guše poid terebom po-
reza, dugova (i ikartela. Pred omladiinom su zatvorena v ra ta u život.
Njtezin opsitanaik i budućnost ugroženi su u n a jv ećo j m jeri. A ne-
•koLiko sifcotina banikara, 'kapitalista, velepoisjednika i zelenaša iplivaju
u dbiilju.
Oitavii narodi su u okovima. P olicijSki i žadarm erijs'ki kuindaci
ipotsifealii su siimbol državne vlasti. Koru'poLonaši, egzdkubori i fešiisiti
snekažnjeniO vršc sv oja žloidjdla nad narodom, saikTiiivajući se za fra -
ze o odbrani 'državnih iinteresa...« (»Isiboriijs'ki arhiv Komuiniilsifcii&ke
pajrtije Jugaslavtije«, tom II., cit. izd., str. 382).

< JJ takvim okolnostirna ^ lp jad in ović sa_svojoni_J.ugQsla.venskQm-xadi-

kalLnom ;zaiedniioom prilazi sve otvoreniiie k (fešiizmu i na to i straini tr aži
podrštku za sv oj ireaim stoga, što sve više iraste probiv n.jega ofepor u n a -
rpdmm--masama...I LtakyknL.aivjefaiiina .poisita'je J R ^ o a g a n ig itrani oosiiilac'
procasa. fa&iiz.am'je 'zeimilj'e. zabonaVlja'jući pri'jbom na osnovne (infcerese
zem lje i misileai saifflo o a profi'te sv o jih vrhova^

108
 Ja č a n je separatizm a u H rvatskoj

^U redaviiima fedenaliiisti;&ke apoaioije dk'O H S S 'iisipalja'va se oid »>peto-

majsilciih« iabora (1935) sve to otsjetniije ipokreit velii'kahTvatslcijh žoiviimi-
sbiŠdh elem enata (frankpvaca ii iklerofaiŠiiisita). U jtedovjiini^p H r-
vatake selliaSke i9trao:ke sve se &e§će oum g'lasovi proitiv J'ugo'slavije, za
oidcjeplj e n je Hrvaits'ke, za (n'jezimo državno osiamostaiijeaije wz osdioaraic
nia susjedne zapadne velesiiile, napose n a (fašističiku Ita liju . .A^fatdinjiiir
Mačdk je , isbina, u ndko'li'lco navrata osudio takrve fnain'kovačske sepa-ra-
tliizmerkao~’na pr. izjavorn štaanpi prililkoim mjegove p o sjete BeoigTadu
21. ju n a 1935. i dr. No frankovci, od kojih su mnogi već tada b ili po-
vezani s usitaškim vodom A ntom PaveiLiićem u Iftaliiji, poistajalLi su sve
aiktttvniji. Njihova^pratuvjugosliavens'ka alkcija luzimalla je sve vfiše maJhia^
Taiko je na pr. juma 1935, u Zagirebu stvprema t. zv. » L e e iia rad a« .
N ju su osnovali vdli)ko‘hirva'fcS'ki profašbtiički elem enti iiz Zagreiba. sa oi-
Ijem , da on a po U7jaru n a s'lićne 'fašislfciiSke angaimziaoij>e...(u. Ita lij'i i1 u
Njemaeikoj) olbuipi velikohrvatake.'Piriofasastiičike-ellemieinte. kaiko.JjliJgioigl'i
raizviti oirganiiziranu alkoiju prativ Ju g a sla v ije . T a j e » L e g ija ira'dja«
umaila po svim a hurvatsklim 'krajjevtitoa oirgaaiiziiratii tzv. »postnoibe„iaida«.
kroz k o je se liimao šiiriti ifašizam, veliko'hirvatslki separatiszam i pak ret pro-
tiv ikomunii'sta. T a navad na »dobrovoljna aiadna silužba« ima'la je pred-
sta v lja ti jezgiru 'kasn'iije »udarne arganizaaije« iza »otsdabođenje H rv at-
®ke«. N o vlaisifci ®u u Savsikaj banavini 'zabraraile dal'jii .rad te »Legi'je
rada« i onem agućile 'n/jezin razviibak^
ifcime dpaik niije b ila zaiustaVljena velikahrvafcska separafcisSfciSka a.k-
c ija . Ona se ipradužavala pad navim form am a Ii d-ruigita naioiniimia u
desrai'čansikim na'ciana'Listi'čkrm redovima H SS. Iz ite sredine pOfcdkLa je
sredinom 1935. lajkdija^.da.se nam'iesto zab ran jene » L e g ije rada« osn u je
druga arganiizaioija, ikaja će .undkaEkio moćii madamjesitiiitli tu spomenutu
»ilegiiju«. N a ifco je pristalo i samo vods'tvo H S S , ite je 1935. »pod. poklro-
viteljstvom « V lafcka Mačeika asnovana Itzv. »H rvatska s r a đ an ska zastita«
po gradavim a, it n a seiim a po Hrvafcsikoj - »tirvatska seljačka zašdta«.
Onalselišifcaror o s f f a v a f L i v a Š k i m ~ m j e J b i n g a n i i z a -
ci'ja 'farmiaLnio imaila zadatalk, d a poliifcičke sasitanike, ikoniferenoije i slkiup-
štirae H rvatske »elja'oke stranke brani ad n a p a d a ja paliti'okib protdivniika.
Stvanno su vladime »udaime grupe« (tzv. »čeifcmdi«, zafci.m »Smaiavioi« i
dr.) m jestim iee napada'li raa skupove i pojiediirace iz redova H S S . Zaifco
je vodstvo H S S i prihvati'lo1 priijedlag ndkih sv a jih član ova o osrauftku
te »Zaštite«. T a argam izaoija niije u -prvo vnijearae ihraala oružje. Nosi’la
j e štapove. Isitom tkasnije, ikada je (26. auigusita 1939.) farmitrana B an o -
vina Hrvatslka, dobilla je ta »Zaišbi'ta« pravo d a raosi i oru žje, i to da
kao »ttspamaćna organizacd'ja uz pali'ciju vrši funkdije vlas*td«i
£Za|tita« j e biLa O'rgaraiizirana lkao paluvajmiiiČJka 'S’kupdna. Urauifcrašnije
njeizirao usfcrojsfcvo padsječailo je n a raspadj'dl'U vojrath jediniilca aulsibro-
ugarske vojiskij. »Zaštiibom« su 'kairaandirala uglavnom bivšii austro-ugar-
ski afioiri (ikao šfco »u bili iblivši aiustro-ugarski kapetanfi F a b ija n e c , K o-

109
vačević i dr.). Z a vtairl** Dnagiše nvfttkoviiča raz'vrla se ta »Za&ftita* do
velitke poluvojni'čke crag^iizaicilie, k o ja j e prem a ipodaoiaiia (^nerailžtaba
Kraljeviine JujgosLavilje broja'la k ra jem 1940, oiko 200.000 naoiružainith
č binoiva fanitpirova ikojiiga »Šlom stare Ju igod avije«, 1958., str. 106 ii d.).
Gorvoriilo se joč r a o ije , - ooito radii zavaraviainja tteupućeoiih, - ka'ko
»Z aštita« inavodino 'ima da bnani sela od nepogO'da, da čuva majsšpe,
organLziira gašen je po,zara, paai ma red ip>o selim a itd. N o mnoigii su znaci
poikazi'Viail'i da je ta »Z^itLta«._zapiravo maorai'žana form aoija Hirvatske
seljačke stranke, č ije je vodstvo lupiaVtjaio^^Tom pdUVvojničkom orga-
ni'zactjom ikao sa svojom ®tnana6ko'm vojskoni.

Učestala politička ubojstva

Stojadiinoviić je govorio, da •dono'si sređi'vanje prilika u zemljii, adi su

đogađaj i pokaziivaLi protivno oid n j egovih r ije č r /U m jesto simirttvan ja
dolazilo je sve to više do zaoštravanja odnosa između v'lade i opotzioije.
između vladinih i opozicionih pristalica. Č in jen ice su pokazivale, da J ć
vladin aparat, p o licija i žandarm erija i pored Stojadinovićevih u v je-
ra v a n ja o pri'miinivanju vrlo često isitupala 'Surovo i bezobzirno na mno-
g'im mjesifcima te dovela (nairoičito u Hnviatsikoj, Bosni i Dalmaioij'i) li do
v'ećih knvoprol'ića. Poilioija 'i žandarm enija napadala je n erijetko ma
radnike i seljake, te su istupi tih orgiana vlasti dali na mno'gp m jesta
povoda i tešk'im protivudarim a s pnoitivne strane.
,Već iprvih m jeseoi Stojadiiinovićeve vlad e došlo je na raznim m je -
stTrna u H rvatskoj do sukoba između žandarm erije i se lja štv a i M jesti-
iniče bilo je i žrtava. T ako je na pr. početkom 1936. doŠlo do krvavih
sudara između seljaštv a i žandarm erije u G arešnici. Biškupou, kiod
Požege, zabim kod Livna, u Imotskom itd. T'im [oovodom objaviiLo je
vodstvo H S S (poitipisan Vladim ir Mačeik) jediaai letak. u kojem u se ipro-
testira protiv u bi'jan ja od straine žan'darm erije, te se kaže, kako »od
hrvatslkcig seljačk og nairioda ... nitko ne može tražiti da se dade iklati
poput ja n je ta « . U jed n o se dodaje, kako će se »hrvatski selja čk i narod ...
hraniti protiv nezakonitih istupa, došli oni s k o je god strane ...«
jU zbu đ enje u redoivima hrvatskilh federa'lisita izazvalo je ubojstvo ma-
roanog poslan'ika K arla B rk lja čića , istaknutog prvaka H S S u L ici.
B rk lja čića je 9. aprila 1936. u selu T rn ovcu (kod Gospića) ubio Lz »po-
ta je nepoznafci poičimi'telj, a u redovima pris.balica H SS pronijelo se, da
su to •U'činili »četnlci«, naoružani viad'ini odredjt
,Umorstvo u Kerestincu bilo je drugi krvavi događaj, k oji je mnogo
v:Te uzbudio vladine pristaiice. Kad je jed n a grupa navodnih izdefcni'ka
16. apriia 1936., doputo'vavši iz Z agreba u Podsused, krenula pješice
preko sela R a k itje , promio se među taimošnjim seljacim a g'las, da su to
»četniei«, koj'i idu na Kupinec, g d je je predsjcd nik H S S Vlaidimir
M aček boravio na svome im anju. Po nekim podacim a ti su izletnici n a-
vodno susrećući seljake izazivali ib raznim političkim povicima. K ada

110
je po>v>od<oim toga sve veći b roj 'Sva'kojaik'o naoružanji'h seljalka kirmuo za
ti'.m Ij'iidirna, oni su se skilom'li u Kerestinejc 'i za'tvorM >u Ikuou biivšeg
bana M ihalovića. S e lja c i, sve to ja č e uzbuđcni glasinam a o »četni-
cim a«, provaiii'li ®u u ovu kuću li 'poulbijali peboiriicu lj.udi, 'koje uopće
ni poznavali nisiij;
f i ruoproliće-uSe-u-jur. (9. oktobca 1937.) bilo je d a lji krvavi događaj.
koji j c uvelike uznemirio javnost. Kad su se izletnici iz Gospića vra-
ćaili iz S e n ja (igdje ®u sudjelova'li na je d n o j ipjevačkoj priireidlbi), jedan
od prisutni'h žandainma kaid je ouo neke nedovoljno utvrđene proti'v-
l ežimsike .po»vike, navodno - u naan jerli da zaustavi kamiion s izletriiai'ma
i 'da ii‘h 'legiitimiira ispaliio je puščami anetak u zadnje katače kam iana, a
odmah zatim 'otvo'rili su osta'lii žanda'rmi ipailjbu i na lju d e u tiim kioliima.
T om prilllhkom poibijeno je sedam iljondi.
J jT a i druga 'krvoprOli'oa uzimaia j e ifederaiiislbioka opozieija kao .nove
povode za zaoštravanje svog protivrežimskog stava, dok je vlada na
drugoj strani produžavala sa sve težim progonima svih svojih protiv-
nika.JjK rvavi sukobi su se produžavali, ali ne samo između vladinih
organa i opozicionih elem enata, nego istovremeno i između frankovač-
kih elem enata i komunitsita.
■filudentska om ladina u Zagrebu, L ju b lja n i i Beograđu razvila je živu
akoiju pnoitivu režim a i po'licij'Sikih m je ra iprofciv studenata. Nasuprot
ak ciji studenata pristalica vladine politike u spomenutoj već »O R N A S«.
organiz'irale su se d grupe Oipozii'dionilh 'sbuidenaiba. M eđu njiiima sviajiom
agilnošću naročito su se isticali studenti komunisti. O ni su za S to ja -
dinovića u više maho.va (zajedno >i is radn'ilđima) istupilli u nekoiliko de-
m onstraoija piOtivu vlade, pri čemu je pollicija (žan'darm erija) protiv
stu'denata prim iijenila brutalne m jere. Ha'pšenja ii zlostavlj'amje uhapŠe-
niiih studenata iizazivaio je veiiki revolit u .građanstvu, a naipOise u omila-
dinskim krugovima. Studenti na uniiverziteltima bili su čvristo oirganj’izi-
rani u S K O J-u 'kao i u nizu d.rugih organizacija stu'denata, s 'kojiima su
komunisti 'saradivaii u akoijam a proltiv .režima, T ak o je na >pr. u Z a-
grebu pooetk'om 1935. biio orgaimziraino ruikovodstvo S K O J-a >za J.pgo-
slavriju >i p'osehma stuđentska komunistič'ka će lija (V ojo Ra>jičevi.ć, »Stu-
dentski p o k re t...«, cit., str. 237 i d.). Z ajedno s drugim naprednim stu-
dentima 'komuniisiti omlad'iinci i.maii su (maroč''fo od 1935. daije) oesto
ošbre 'su'koibe, kako s režims'k'im istuđentlma, ta'ko napose s frainiko\rač'ki/m
i kieroifaši'sfcičk'im st'U'dentima (friarikovci istudenbi u Zagrebu bllli su oirga-
mziran'i u društvu »Auigust Šenoa«, a klenikaioi u društvu »Domaigoj«.
doik 'su sfcuden'ti 'priisitalice H SS itnaiii svoje društvo » M a tija Gulbec«). l '
takvim su'kobima dolaziilo je :i 'do žr'tava. T ako su 14. apriia 1937. faši-
stički studenti na zagrebačkom sveučilištu usmrtili stuđenta prava Krsfu
Ljubičića. N jegov .pcgreb bio j*e svecana mianjfestadija soiidairnoisbi *na-
predne omiia'dme i građanstva piroitiv faš'istidk'iih 'elemena'ta, koj'i soi pu-
sta ja li sve agresivniji. Iz redova frankovačkih studenata. iz tih godina
razvio se 'ka'aniije, pod uvjetim a fašisibi'čke O'kupaoije Juig-osilavij>e, 1941.
tzv. »U staški sveučiliišni sstožer«, jed an od 'cenitara faš'is>tiokoig Iterorizma
u 'okupirainoj Jugoslavij'i.

111
 P O V O D O M V L A D I N E A K G I J E OKO
S K L A P A N J A KONKORDATA

*K lerik alci u vladi (napose Anton Korošec, m inistar unutrašnjih po-

sfeva) zahtitjevalii su tuređenje odnoisa s 'rimisikom K urijom . Iintecnesli
g’otmjeg ®loja ka'tOlićkoga tklera i'ziskivali su, da se siklapain)jiean jiednog
ugovora s V atikanom osigura tom društvenom sloju, napose njegovim
vrhovim a (i rim skoj K u riji) povlašćeni položaj, kako u ekonomskom, tako
i u pedagošikoan poigftedn dndr. Kao* rezultait te kleri'kallske alkoije ipofcpi-
sao je jaigoslavenski miiaii'star pravde (dr. Ljudeviijt Auer) u R im u 25.
ju la j l 9 3 5 . KonkordcU (V atikan j e u tiim pregovorim a predsitiaiv'ljiao' k a r-
diual Paiceil loJT T im ugovorom vlada Kirailjev>iine Juigosilaviije polred utv,r-
đ en ja grau'ica izm eđu ijuigoisilavenslkih hiskupija, te osnutka movih btiisiku-
p ija u Ninu, B a čk o j i Banatu, katoličkoj crkvi priznala j e u državi
naroait poiložaj, ifce su jo j zagaranibiraini veleposjedii ss tim, da. oni ne
dolaze~'pR?d'uflair državn'iih agrarnih propiisa, zatim jo j je zajlamčena
puna ajutoinomija i d r., fcako da je ona ima'la p red stav ljati u Jugosllaviiiji
zasebaiu povlašćeniu ongianiizaiciju, 'koja će djdlovalti Ibez nepoisiredaie kon-
troie države i to s naročito širokim povlasticam a. Konkordat je im ala
ratificirati N arodna skupština i S e n a t j
T ak av ugovor s rim skom Kurii.om aiza'zvaio je u jugpslavenskio'j.javino-
sti oštre iprigoivore '^Sog povlašćivania viisokoiga ikaltpličkog k le ra a'.:da-
van l a V a i ^ .orednosti prema državinioj viiafitlTTalfcvu Koin-
kordabu pri'govaralli isu nairočito komuniiisti, iall;i" i dnugi maiprednli eie-
menti, a uz njiih i veli'kosrpskl ontjentiranii slojeMi, k o ji su n a t a j K on -
kordat gledali i sa gledišta vjerske nesnošljivosti. Povodom diskusije o
Konkiordafcu, fcoja j e ipovedena decembra 1936. u beoigradsfcoj Skupštiin.i,
izdalla j e »Patmjaršiijiska štampa« jednu brosuru prdtiv poitvirđiivanja
Konikondata, liiznijevtši u n jo j niz 'svtoijih priigovio'ra protiv toiga uigovtora
s Tiimslkom K u rijiom .jN a drugu straoiu su klerofašistiioki el'emenbi žfivo
propaigiirali u te ž n ji, d a dođe do ratilfikacije tag Konkordata, a sepatfa-
tiisitičiki veliikohrvaitski elem enti ukazivalii su na prigovore protilv Korn-
kord ata kao n a tolbožnji napad n a - h rv ats'tv o jStv ar visokioig k le ra k a -
taliič’ke erlkve i V atik an a poistovjeoivali su ti elem enti s uadiotnailniim
interesdana H rvata. S tom klerotfaš'istiokom prapagandom suidarila se
dakle slična, iako suprotnih ciljev a, a k c ija velikosrpskih elem enata,
k o ji su sa isvaje stran e priitom zasitranjivalli u prativnom sm jeru li govo-
rili o napadu n a srpskopravoslavnu crkvu tim Konkordatom.
U ifci/m suipratnastima oko Konifcardata zatalasala se javnost, maročdto
u B e a g ra d u .jN a glas, da Stajad'iinoviićeva v lad a priprema aaitisfliikadrju
Kotnikordata u Sikupštini, došlo je na viže mjesita do demolnsitra'cija pro-
tivu vlade i ifcl'eriikalniilL akci ja u vegi s . .K^kordattam . Erotijv Kioukiar-
data ustali §u l sada vrhovi srpskopravoslavne c r k v e jN jih o v revolt,
irvjetovam njtihovim posebmm imteiresMna, uidružio se s apakn dubokim
oigaroeaijem anaisa 'probivu režima. Z a -g ilavnag .p g ^ v a d n ik a borbe spoi.
memuitih otkvenih vrhova .protivu Kon'kordaita sma/trailo ®e taida&njeg

112
patnijarha Varnaviu. Ka/ko je on npnavo usred najžešćih siilaoiba jabog
Konkođidata teško' Obolio, u javnosti s(u kružile g'lasine, da ga j e vlalda
daJa o trav ati. U 'takvim okoiLnoisitima iprireditflii isu 'ti cnkveni ikruigov'i 19.
jula 1937. >*molebs!tvije« za palbrijarho'VO ozdirzuvljenije. G oJem a po-
vo-r'ka 's »riipidaima« i druigim or'kvemim znaciima, 'predvođema od višc
episkopa i popova, krenula je prema sređištu grada. T o j litiji p rik lju -
čilo se mn'oštvo drugih gradaina, te je ta »liitija« posta'la 'masiovna 'de-
m onstraoija •proitiv Stojadiniovićevog .režima - povodom Kodko>ndata.
Krećući prem a T era z ija m a » litija « je 'naišla na gu'st iko'rdom ža'ndarima.
koj'i isu pio malcgu vlade (a posebno miini'stra un'utrašnj'ih d je la Anltuna
Kurošoa) potisnulli »litšju« natrag, pri čemu se ra'zviiila žestOika tuča
s građanim a u » litiji« , prema k ojoj su žandarmi nastupili veoma surovo
bez ikakvog obzira na vjerski značaj te povorke. Tom prilikom ran jen o
je više građ ana, a među njim a i neki crkveni funkcioneri.
'^Koroščeva bezo:bz.'i(rno.st prema ovoj >»I-iti-ji«, a napoise viijesti o po'vre-
dam,a jedniog epiisiko'pa, i više građana, 'glasiiine o razderaoim »ripLdama«
i drugim crkvenim barjacim a itd., izazvali su u masama golemo ogor-
čen je. Sbo j arjjnovićeva vlada ipak in ije popuštala. Us'prikos 'revolita gra-
danstva jije g o v a je~ vlad a^23— ju L a_ip ak izniiela Konknrdat pred
Skupš'tinu, 'koja ga j e poslušno odbbriila. Sutradan je, meduitim, uunro
patrijarhia V arnava, i novi talas oigorcenja 'izfbio je protivu vlade. T re -
halo je da ise Ko'nkordat 'iznese i pred Sena't, da bude i s 'te sfcrane ko-
naeno poitvrđen, a li žestcki ctpior u javnositi prinud'iio je sad viladu na
po'pušibanje. K ada ie vlada onet no'čet'kom 1938. p-O'ku.šaila d a rait.;f)i;n:ra
K ;:ukordat, uonovo j e izhiln inezaidovoljsitvo-'U--iavniO'sti. ,te ie S to ia d i-
. n o1vi'ć komačno bio prinuđen, da 21. ja n u a ra 1938. (aikit'O'm »strago po-
vvrTj'ivo<<~~brr279T))'pbavijesti A rh ije re iski sabor, kako j e »zaista ovaj i
•ovaikav zakonski .prediog definitivho &kiinut sa dnevinfoig—aeiia«. T a j
poraz vladin nisu izažvali toliko spomenu'ti erkven'i krugoivi, kolliiiko cipći
rcvo'It iiriasa prem a vlad'inoj politici, p ri čemu je Kon'koirdat ibio s-amo
jedan od povoda za rzbijanje to.g oigo rčen jaj

V A N J S K A P O LIT IK A STO J A D I N O V I Ć E VE
VLADE

^U sprkos navedenim obećanjim a ,o prodiuženj'u rani je vanj'Sk'opaliitičke

linije S to ja d in ov IF je sve otvdrehrieHslki ^ sHama. Ko-
laTe isu gIa:s’m e~Ha |e Mrlan Stojadi'novlć već priije sroigTimehič)van.ja za
prodisjedn'ilka vlade bio pou'zdariik fašiisbičkiiih država (niapose Njema'čike).
no 'bez obzira na tu neprovjerenu 'komtb'šnaoiju, činje,m ca je , d,a je cn
dosljednio i sve upor.nije provodio 'prafašisbioku po'litiiku. Dolk je vlada
Bogoiljiuba Jevtiića i pored nekih znalkoiva pr.Mižavanija Njemiaokoj
U'glavrnom jo š ostaja'la u oikvirima r a n ije »kra'ljeve po'iiti'ke«, S to ja d i-

B JU GOSLA VIJA IZMEĐIJ DVA RATA II 113

noviićev majs'bup otbilježavao je u stvani već ociti irasikild sa sba'notrrf vamj-
skom ipo'l'iibikom i otvorem pnijidla'z rna. movu, 'profa'šisti'čk^Stojad'im'av.i'ć
ipak n ije ni izričito raskrivao svoj novi kurs. I on je govorio o »poštiva-
n ju starih ugovora p rija te ljstv a « i tome slično. A li se već prvih dana
njegove vlade, vid jelo, da on prilazi k fašističkim državama. G ovoreći o
toj Stojad inovićevoj politici, talijan ski m inistar vanjskih poslova, grof
G alleazzo Ciano piše ovo: "

»... Žeđiim reasumi'rati mešto p'oibliže O'dinose, koje sam litmaio sa

Stojaidiinoviićem ...
Stojadinović je fašista. Alko orn <bo niiije sasvim otvotretK)', ioin jie to
■svajkaiko po sviojoj komcepoijii o autoinitetu stranke, on je to sitguimo
s obziirom na svoju ko-ncepciju o autoriiitebu države (i s oibziiroffn »na
život.
N jeg o v 'položaj ai 'zem lji je od:li)čan. Uz pomoć prLncia P av la, k o ji
mti j e liizjaviio da Stojadiinović 'uižiiva mjegovo meograinličenK)' 'povje-
renije, uiz &rdačnu siimjpatiju, i malaizeći ®e ma čelu stramike, k o ja liffna
većinu u aemljii, Stojadinlović vrš-i danas, a u 'budućnosibi si oslilgu-
irava jo š veou diklatorsku ulogu u Juigoslavijii. Gn je praždt mesa-
lomljivolm volljom, te je bliistrog i oitvoirenoig menita'Lii.eta. Njegov»i se
piamovi jasmo vide iz stvari, k o je m i je rekao i ;k o je sam ovdije
s a ž e o ...«, (»Les archi-ves secnetes du oom'te C'iamo« (1936—1942.),
Pairis, 1947., sbr. 100; prevod: »Tajm i arh'ivi grofa Oiamia«, Z agreb,
1952., «br. 118).

moigao pri'jer^ n o m uspom.'u jfašiizma. G n je (ločigiekio ne bez eniajmja

il pnr^^^ esrnika PaVla) pridomio sla b ije n ju jiJkralj'U M ale
Antainite, 'liikvidlirao je ndkadašnj.i vamjskopoiFibički kurs Baikanslkoig
sporazuma, pnisitao uz »Amch'luss« Austniij'e N jem aćk o j, soilidairizimaio se
s daljum agresorsklkn koracim a Njemačike proitiv Cehoslovač’k e i uibiirao
puiteve aipinilsko>m sioimu staire Jugosilavije. Štojad in ov ića treb a obilježiiti
fcao diosiljednog 'pomagača fašistićke a g re sije u ovo»m d ijelu Evnoipe.
Iako su »impeni'jaibisitičiki .planoivi fašis'tiiič'ke Italiiije i nacističke Njemačike
biili odigledno uiperemi protiv Lniteresa Jugos'liavije, Stojadinović je odo-
bravao fašiiisbi'oku aigresarsiku poilii'tiiku, d aju ći jo j punu podnšlk'U svoj'i'm
pPlitićkim kurzom. Kad su evropsike velesile povodom fasiističke aigre-
s»ije »na Aibis'i'niij'U 1935. posred'stvom Uige naroda objiavi'le proitliv Ibal'ije
tzv. »'samfccije«, *kx>j;ilh ®e uositalom n/isu str<ilk!bno držaile, Stojadiiinović je
već ibada pokaaao svoju s»premm'Osit da poslužsi fašističkim napaidaičima:
bankokratski elem enti i u K raljev in i Ju g o sla v iji obilno su iskorištavali
te »san k cije« izvozeći »zabranjenu robu« u Ita liju i okupiranu A bisi-
niiju. Sto'jad'injovićeva vlada n ije n išta činiila da sipnijeći poslovnliim bro-
dovlasnicim a iz naših luka da debelo zarađuju zaobilazeći proglašene
»samikidje«. Silii'čmio se pomoviiilo i malo »fcas»nSje povodiom fa'šiist'ičke imitieir-
vemioijie u Španiji u poffnoć generalu Frankir^tojad iim ovićeva vlad a je

114
i d a lje (od 1936.) zautvarala oei pred omjeni<oom, da iz splitske luke (i
nek'ih dnugiih ja'dramsklih pristamišta) čestio breću fcrcatii pairobrodi za
Šp an iju (s robom deklariranom tobože za neke druge inozemne luke);
no zato je ta v lad a budno pazi'la, da za Šipaniju ne od'laze dobrovoiljci
iz Jugoislavije, te je tečajem 1936. polioija u vise navraita hapsiila
lju d e, za k o je je su'mnjala da oldlaze iilii da se sprem aju u špadilj'u, da
pomognu borbu republikanske vlade. Kad je francuska diplom acija
m arta 1937. pokušavala kod vlada M ale A ntante, da ove s njom sklope
v'ojni 'savez, Stojadinović je namjer.no prešao preko takvog prijedloga
i oigluši'o se na n j, je r je već otvfo,renio sta ja o na lin ija m a fašističskii'h sila^
G ro f G aileazzo Giano piiše o tom Stojad'i'nov'ićevx>m stavu slijed eće:

i>... On nam jerava (t. j. Sbojadinović, prim j. auto-ra), d a svoju

odluifcu o b jav i na skorom saStan'ku M ale A ntante, k o ji će bit'i o-držain
1. aprila u Beo>gradu. T a j je odgovor sasviim negativan, ifca'o što
će biti i odgovor na eventualni priljedtlog o bilaterailnom savezu
■između Fran;cuske i Jugoslavlije, te između Franouske ‘i druigih
država M ale Antante ...« (» T a jn i arhiv ...«, cit. izd., str. 112).

/ Sv oj profašističkii stav -ispoiljiiio je M ilan Stojadinović ist'O' talkio i po-

voidom n jem ačkog zaposjed anja Austrije. Kialda su 13. marta 19^8 trnnpp
nacnsbieke N jem ačke okxipii.ra'le Austri.ju i^fcada je o b jav ljen o ojezin o
p rjfclju čenje T rećen T K a j’hu, jugoslavensika jav n ost biila je u iznatnoj
m jeri uzbuđena. N arod u Ju g o sla v iji uviđao je opasnost, k o ja je odatle
p rije tila i ovoj z e m ljJJC K K P J je povodom napada T rećeg R a jh a na
Ćehoslovačku objavio (16. m arta 1938.) ovaj proglas:

»... N jem ački faišizam postupno i dosljedno provodi svoj pakleni

plan, da pretvori narode srednje i jugoistočne Evrope u sv oje ro-
bove i u topovsko meso za svoj konačni obračun s dem okracijom ,
a osobito s njenoni tvrđavom, Sovjetskim Savezom.
H itlerovske trupe su n a granici Ju g o sla v ije ! Fašistička, panger-
m anska i osvajačka NjemaČka postaje pogranična država s Ju g o -
slavijom . H itlerizam n ije » p rija te lj i dobar šusjed«, već zakletL
n ep rija telj slobode i nezavisnosti Ju g o sla v ije ...
Ju č e r je H itlerova soldateska zgazila slobodu austri jskog naroda,
danas već sprema udarac protiv bratske Čehoslovačke, a sutra će
njegove čete provaliti preko K aravanki u Ju g oslav iju ...«
(Dokument u arhivu H istorijskog o d je lje n ja C K K P J u Beo-
gradu; bez pobliže registarske oznake).

£jK.omunistička p a rtija Ju g o sla v ije osuđivala je n ajod lu čn ije S to ja d i-

novićevu unutrašnju i vanjsku politiku ističući, da ona.ustvari podupire
fašističko ugrožavanje m ira u svijetu. G orn jim proglasom kao i drugim
svojim aktim a K P J je ukazivala na to da Stojadinovićeva vlada ne samo
što tako pomaže ekspanziju T rećeg R a jh a , nego ide i za tim da Ju jjo -
slav iju što tje s n ije priveže uz Osovinu./Upozoravajući na opasnosti, kpje
odatle proizlaze za svjetski mir, u gornjem se proglasu (CK K P J) iznosi:

115
Api'I KPJ nti oknpljtmjc untijašističkih snagn n zcnilji
 »...Sru šim o izdajničku vladu Stojadinovića, agenta H itlera i Mus-
so lin ija ! Stvorimo vladu narodne sloge, demokratske i rodoljubive
• snage naroda Ju g o slav ije, koje su voljne, da se bore za m ir i opsta-
nak Ju g o slav ije, za nezavisnost i slogu n jen ih n a r o d a ...«

Dok je tako na vladinu politiku gledala Kom unistička p a rtija Ju g o -

sla v ije dotle je M ilan Stojadinović produžavao svojim sve otvorenijim
profašističkim stavom. 0 tome je (sredinom 1938) grof G iano zapisao
slijed eće:

»... Anschluss n ije o sjetljiv o uzbudio politički život u Ju g o slav iji.

la k o je javnost vrlo ja k o rcagirala (prim j. autora: ova je točna
kon statacija u očiglednoj suprotnosti s prednjom Cianovom neosno-
vanom napomenom), ipak je rea k cija bila djelim ično paralizirana
s obzirom na postojeći sporazum s Italijom . Stojad in ov ić je osobno
ovu stvar već odavno predviđao, te je savršeno miran, što se tiče
n jem ačkih planova ...«
(» T a jn i arhivi grofa C iana«, cit. izdanje, str. 203).

^N am jesnički režim K raljev in e Ju g o slav ije pokazao je prilično neuvi-

jefio već povodom austrijskog »Anschlussa« kakav stav zauzima prema
ckspanzionizmu susjednih osovinskih sila, napose T rećeg R a jh a . Već
tada se predsjednik jugoslavenske vlade M ilan Stojadinnvić zaista po-
kazao kao »savršeno m iran«, iako je ju^oslavenska ja v n o st bila"pri!icno
iizfiem irehaTudaroiTi"Treceg'RaJhaj ~kojr je kroz ta j »Anschluss« postao
susjedom Ju g o slav ije. No povodom udara T rećeg R a jh a na Čehoslovač-
ku t a j profašistički stav nam jesničkog režima uopče, a M ilan a S to jad i-
novića napose, razotkrio se potpuno otvoreno i nedvoumno. Nešto p rije
tog nacističkog udara na Čehoslovačku došao je u Ju g o sla v iju predsjed-
nik čehoslovačke republike Eduard Beneš da pokuša nagovoriti kneza
nam jesnika P avla i predsjednika vlade Stojadinovića da održe ugovor
s njegovom zem ljom . Uzalud se međutim Beneš pritom pozivao na ra-
n ije državne ugovore s Čehoslovačkom i Malom Antantom . Knez P avle
i Stojad in ov ić pokazali su tom prilikom da oni i ne m isle na politiku
ak tiv n ije solidarnosti s Čehoslovačkom i da M alu A ntantu sm atraju
m rtv o m jN ek ak o baš tih dana (kada je Beneš uzaludno pokušavao da
uspostćm stare odnose s Ju goslavijom ) zapisao je grof C iano u spome-
nutim svojim zabilješkam a slijedeće o tadanjem stavu M ila n a S to ja d i-
novića:

»... U ovom času za n jeg a bilo je n ajvažn ije p ita n je Čehoslovačke.

Stojadinović je izrazio svoju saglasnost s time i.u v jera v a o nas je,
da ukoliko dođe do kakve krize i Ita lija ostane skrštenih ruku, Ju -
g o slav ija će to isto učiniti. O n ne nam jerava da svoju zem lju uvuče
u konflikt s N jem ačkom , da spasava vještačku i nepri ja teljsk u Č e-
hoslovačku ...«
(» T a jn i arhiv grofa C iana«, cit. izd., str. 208).

117
 C ianovi zapisi razotkrivaju profašistički stav M ilan a Stojadinovića i
njcgovu vanjsku političku lin iju prema M aloj A ntanti uopće, a prema
Čehoslovačkoj napose./Jugoslavenska javnost je svojim pretežnim đ ije -
lom (osim m alobrojnih profašistički orijen tiran ih elem enata) b ila uz
Oehoslovačku ne skrivajući svoje sim patije za tu zem lju ugroženu od
strane T re ć e g R a jh a . Usprkos takvog jav n og m išljen ja , ipak je M ilan
Stojad in ov ić provodio svoju, tome protivnu vanjsku politiku bez'obzira
na ono što o tome drži narod njegove zem lj e j Ako je vjerovati Cianovim
zapisim a, onda je upravo drastično što .Stojadinović tom prilikom (s ob-
zirom n a im perijalističke pretenzije T rećeg R a jh a prem a Ćehoslovačkoj)
kaže za ovu zem lju (za Čehoslovačku) da je to »vještačka i n e p rija te lj-
ska« tvorevina. Bez obzira na buržoaski politički kurs, koji je tada pro-
vodila i Benešova vlada, ipak je takva Stojadinovićeva izjava i suviše
p od sjećala na rječn ik državnih vrhova T rećeg R a jh a , a ne tad an je K ra-
Ijevine Ju g o slav ije . Piišući o takvom proosovinskom vanjskopolitičkom
stavu M ilan a Stojadinovića s obzirom na Čehoslovačku piše d a lje grof
C iano i ovo:

»Prim io sam poslanika Ju g o sla v ije na povratku s njegovog do-

pusta. U ime Stojadinovića on je ponovio poziv, da dođem u Ju -
goslaviju .
Poslanik mi je rekao, da ga je Stojadinović ovlastio, da nam
saopći ovu njegovu poruku: on n am jerava da sv oje drzan je uskladi
sa stavom fašističke v l a d e ...« (podcrtao autor).
(» T a jn i arhivi grofa C iana«, cit. izdanje, str. 244).

.Stojad in ov ić je dakle izvještavao fašističku vladu kako on i ne misli

d a fK ra lje v in a ju g o sla v ija izvrši svoje ugovorne dužnosti prema M alo j
A ntanti. U času kada je cije la Ju g o sla v ija b ila zabrinuta zbog fašistič-
kih agresorskih priprem a protiv m ira u svijetu, M ilan Stojad in ović je
tako dakle istupao prema silam a O so v in ej'A li on to očito n ije takvu
vanjsku politiku provodio sarm .Stojadinović n ije ni bio toliko politički
sam ostalan, da bi takav vanjškopolitički stav bio izraz samo i jed in o
njegovog političkog gled anja na svjetsko-političko zbivanje. M ilan S to-
jad in o v ić je justvari bio-glasnogovornik-svoje sredine, k o ja ga je .p o li-
tički Jiodrizavala i u č ije je interese onuaastupao. M nogi su znaci poka-
zivali da je Stojadinbvić usko povezan s knezom -nam jesnikom Pavlom .
N am eće se dakle zakljuČak, đa je Stojadinovićev vanjsko-politički stav
zapravo bio istovjetan s onim kneza-nam jesnika, odnosno dvorske ka-
m arile, č iji je on bio samo predstavnik i č ije je interese u vladi zastu-
pao^/To dakle znači, da je nam jesnički režim tako gledao na tad an je
im p erijalističke suprotnosti u sv ijetu i da se već tada sve to neposred-
n ije povezivao sa silam a Osovine (kroz ovu i ovakvu Stojadinovićevu
vanjsku politiku), m akar da se tada jo š i n ije izričito i otvoreno raski-
dalo s dotadanjim političkim vezama između K ra ljev in e Ju g o sla v ije
i n jen ih zapadnih saveznika, prvenstveno sa Francuskom .

118
Milan Stojadinović u l>osjeti Hermannu Goringu, pred njegovim dvorcem
u Karinchalu u Njemačkoj (1938.)
 P O K U Š A J I ZA S T V A R A N J E NARODNE
K F R O N T E

A J narodu međutim, a napose u redovima opozi<?ionih politicara, takva

politika vlade M ilan a S to jad in o v ića (ili to čn ije: dvorske jcamarile, u
čijem j e interesu on takvu politiku provodio) ham etala je potrebu udru-
živ an ja protiv tog režima, toliko štetnog i opasnog po interese zemlje^
Što je Stojad inović u provođenju svoje unutrašnje politike postajao
bezobzirniji i razotkrivao sv oje »fiihrerske« planove, što je on viŠe po-
vezivao K raljev in u Ju g o slav iju sa susjednim silam a Osovine, to je više
za opoziciju bilo neophodnije da poradi na organizaciji svog zajedničkog
istupa, kako bi se srušila ta vlad a, ko ja je u narodu izazivala sve to
ja č i revolt. Z a takvo udruženje opozicije govorila je i poznata sprega
Stojad inovićeva sa dvprpm, je r je očigledno bilo, da se takav režim
može oboriti samo u je d in je n je m svih opozicionih elem enata u zem lji,
a ne samo kakvom prigodnom političkom koalicijom , kao Što je opozi-
c ija stvorila povodom petom ajskih izbora 1935. gođine.^Za rušenje Sto-
jadinovićevog režim a bilo je dakle potrebno da se Orgahizuje je d n a m a-
sovna opoziciona politička fo rm a cija , k o ja bi b ila .u mdgućnosti da p ri-
sili i kneza-nam ješnika i S to jad in o v ića da se već jeđnom svrši s protu-
narodnom politikom u -Unutrašnjpsti i prema vani.
S takvim plariom istupila j e n a jp r ije Komuriistička p a rtija Ju g osla-
v ije . O na je . naim e još 1 9 3 5 .j)o k r e nula tzv. » jedinStvenu rad n ičku par-
tiju « ne samo sa ciljem legalizvranja svog političkog rada, nego i zato
đa se u rijo j okupe šire radne mase.‘ M eđutim , p a rtija je krenula odatle
i d a lje u težnji da se obrazuje narodni fron t .i Eyo što je o tome rečeno
na Đrugom kongresu KP H rvatske (održanom od 21. do 25. novembra
1948.): : " : ' .; ‘

»...T ražeći legalrie form e poUtičkog rada p a rtija organizira ^odine

1935.. Jedinstvenu radničku p artiju , ko ja ,se kasriije proširila u
dtranku radnog naroda (podcrtao autor).‘ •
Oko Stranke radnog naroda - za razliku od Jed in stven e radnič-
ke p a rtije - okupljali su se n e š a m o radnici, nego i demokratski ra-
spoloženi građani i se lja ci, k o ji su .pod uticajem politike naše par-
tije o tp ad ali'o d H S S i ostalih građanskih političkih stranaka.
Stranka radnog naroda im ala je mnogo šipu platform u od Je d in -
stvene radničke p a rtije ...« ^
(»D rugi kongres Komunigtičke p a rtije H rvatske«, Z agreb 1948.,
str, 1 0 1-102).
’ * . t 1 ',

P olitbiro CK K P J je razm atrajijići isti politički problem tad an je Ju -

goslavije augusta 1935. objav io ovo:

»...T reb a u jed initi borbu raznih slojeva naroda u moćan i je d in -

stven pokret, u Frontu narodne slobode. T o će biti tvrd orah, na
kome će slom iti svoje zube narodni n ep rija telji. U je d in je n je svih

120
protufašističkih snaga tim je potrebnije, što je režimu pošlo za ru-
kom, da pomoću djelom ičnih ustupaka privuče na svoju stranu je -
dan dio opozicije.
fNeki vođe iz tabora opozicije sm atraju da je u Udruženoj opo-
z ic iji već ostvarena protufašistička narodna fron ta i da uslijed toga
nikakav naročiti savez sa radnicim a n ije potreban. T akvo m išlje-
n je ne odgovara interesim a seljaštva, a naročito ne interesim a hr-
vatskog i ostalih potlačenih naroda. Je r , kao što radnici ne mogu
pobijediti bez n a jtje sn ije potpore njihove borbe sa strane seljaka,
tako ni seljaci ni ugnjeteni narodi ne mogu izvojevati sv ojc pra-
vice i povratiti narodne sloboštine ako sc ne udruže sa radnicim a.
Bez uspostave stvarnog borbenog saveza sa radnicim a Udružena
opozicija, na čelu sa M ačekom , ne može računati na ozbiljnu po-
bjedu nad snagama velikosrpskog fašističkog režima. Z ato svako
p ro tiv ljen je uspostavljanju saveza između radnika, seljak a i u gn jc-
tenih naroda, ustvari, lije vodu na mlin fašističkih i velikosrpskih
u g n jetača. Z ato u fronti narodne slobode treba da učestvuju i da
se zajednički, rame uz ram e, bore i seljaČke i nacionalno-oslobodi-
lačke, demokratske, napredne i sve radnicke organizacije i stranke.j
Pogrešno je gledište da se Udružena opozicija ne može ubrajati
u protufašističke snage, pošto u njenom vodstvu ima i građanskih,
k o leb ljiv ih i gospodskih vođa, k oji se plaše ne samo od revoluci-
onarne, nego i od svake borbe masa. M asovne političke pokrete
m arksisti m oraju p ro cjen jiv ati ne samo prema današnjem stavu
vođa tih pokreta, nego, u prvom redu, prema sastavu tih po-
kreta i prema ulozi koju danas te mase ig raju i koju mogu
i m oraju sutra igrati u borbi za svrgnuće glavnog n e p rija te lja na-
roda. S a .to g stanovišta H S S, Sam ostalni demokrati, Savez srpskih
zem ljoradnika, Dem okratska stranka i sve druge protufašistički ori-
jen tisan e stranke i pokreti jesu krupan činilac u protufašističkoj
borbi bez obzira na d an ašn ji stav i nam jere njih ovih vođa.
Socijal-dem okratske vođe predlažu i nastoje, da se bloku režima
i bloku opozicije suprotstavi novi, treći blok, blok radničke klasc.
T om pogrešnom gledištu n asjeli su također i neki iskreni i dobro-
nam jern i p rija te lji saveza radnika i seljaka. U stvari, svi takvi i
slični predlozi samo liju vodu na mlin n e p rija te lja , k oji je je d a n te
isti za c ije li narod. Jednom općeni i zajedničkom n ep rija telju treba
suprotstaviti i jednu zajedničku i opštu frontu ćije lo g naroda. Radi
toga je i id e ja ostvarenja nekog trećeg bloka, k o ji bi bio suprot-
sta v ljen bloku opozicije, iz korijen a pogrešna i štetna ...« (Odluka
P olitbiroa C K K P J o zadaćam a KomunistiČke p a rtije Ju g o sla v ije
p o slije V II. kongresa Komunističke internacionale, o b ja v lj. u »Isto-
rijskom arhivu Komunističke p a rtije Ju g o sla v ije« , tom II., Kongresi
i zem aljske konferencije K P J 1919-1937., Beograd 1950,, str.
3 6 7 -3 6 8 )

.121
 0 zadacim a te »Fronte narodne slobode« istaknuto je u spomenutom
proglasu P olitbiroa GK K P J slijed eće:

»... Fronta narodne slobode je istinski i bratski savez sviju protiv-

nika šestojanuarskog režima, a n ije nikakav manevar. O rgan izacije
i stranke, koje ulaze u F N S , treba zajednički da izrade platform u
zah tjev a i da zajednički utvrde zadaće FN S. Komunisti predlažu
i zauzeće se za to, da FN S prihvati ove tri glavne zadaće:
1. uništenje šestojanuarskog režima;
2. ravnopravnost među narodim a Ju g o sla v ije ;
3. spreČavanje da se tereti krize prebace na Ieđa naroda i pobolj-
šan je ekonomskog položaja širokih narodnih slojeva na račun bo-
g a ta š a ...«
(»Istorijsk i arhiv K P J« , tom II., str. 368).

Sličn e apele upućivala je Komunistička p a rtija Ju g o slav ije i kasn ije.

T ak o j e na pr. plenum CK K P J aprila 1936. pozivao na udruženje svih
slobodarskih snaga u zem lji, da se obrazuje »N arodna fronta«. T om
prilikom CK K P J istakao je da među osnovne zadatke rada komunista
spada — »provođenje zajedničkih a k c ija sa svim grupama i strankam a,
k o je p ristaju na pojedine protufašističke a k cije , ne praveći ta j rad za-
visan od pristanka raznih vođa Udružene opozicije i od ostalih grupa
IJdružene opozicije ...« (»Istorijski arhiv K P J« , cit., str. 392).
G rađanski opozicioni političari nisu međutim h tje li ni čuti o zajed n ič-
koj političkoj ak ciji sa komunistima. Buržoazija se napram a Kom uni-
stičkoj p a rtiji Ju g o slav ije n ije d ije lila po svom partijsko-progrćim at-
skom kriteriju , već je zajednički komuniste sm atrala svojim prim arnim
n ep rijateljem . Odatle je i dolazilo do toga, da pozivi Komunističke par-
tije na form iran je N arodnog fron ta nisu nailazili kod vođa građanskih
političkih stranaka na prijem .

SP O R A Z U M U D ^ U Ž E N E O P O Z IC IJE

G rađanska opozicija n ije tad a jo š p red stav ljala organizacionu c je -

linu, ali to ipak n ije značilo da je u prvim godinam a vlade M ilan a Sto-
ja d in o v ića ona bila sasvim neaktivna. Jo š povodom »petom ajskih iz-
bora« (od 1935.) ta je opozićija Tstupila zajedničkom listom i protiv
režim a Bogolju ba Je v tića postigla zn ačajan uspjeh. A li nakon tih izbora
ubržo sTT olabavITe političke veze, koje su se razvile pod uvjetim a pred-
izborne i izborne borbe m a ja 1935. godine. T a k v i su odnosi u redovim a
ta d a n je opozicije pogodovali vladi M ilan a Stojadinovića, ko ja se u prvi
m ah koristila nesređenošću političkih prilika potkraj vlade B og olju b a
Je v tić a , te se p red stavljala kao faktor, koji će naći izlaz iz ta d a n je poli-
tičke krize, za č ije se rje šen je Je v tić n ije pokazao prikladnim . A li ka-

122
sn ije d jelo v a n je Stojadinovićeve vlade, njegov sve to izrazitiji p o lic ij-
ski režim, k o ji je zapravo bio samo pogorsanje političkog s ta n ja iz
vrem ena B og olju b a Jc v tić a , neodgovorna sam ovalja i profašistički režim
M ilan a Stojad inov ića opom injali su i građansku opoziciju, da se treba
srediti, organizirati i zajednički istupiti protiv tog režima. Z a takvo
udruživanje opozicionih elem enata govorili su tada mnogi, i vanjsko
politički i unutrašnje politički r a z lo z ij

V anjsko politicki razlozi za aktivizaciju opozicionih elem enata u Ju -

goslaviji protiv Stojadinovićevog režima nalazili su se naročito u sve
otvorenijem profašističkom istupanju M ilana Stojadinovića, u njegovom
stalnom i dosljednom razb ijan ju ugovornih veza sa zem ljam a M ale
A ntante i u n asto jan jim a, da K raljevinu Ju goslav iju što jače i što ne-
posrednije priveže uz susjedne sile Osovine, uz fašističku Ita liju i T reći
R a jh . V a n jsk a politika vfade M ilan a Stojadinovića razotkrivala je ten-
dencije, da se K ra lje v in a Ju g o sla v ija prevede iz jednog im p erijalistič-
kog tabora u drugi, iz jed n og zla u gore sta n je; Stojad m ović nij.e_sa-
krivao da nem a nam jeru produžavati tradicionahm .vaajsku palitiku,
k o ju fje ta d a p ja -Ju g o s la v ija .provodTIa~oslanjajući se na Fnancjusku. Sto-
jadinović je sistematski izbjegavao sve ono, što J e ma koliko pod sje-
ćalo na tu tradicionalnu dotadanju vanjsku politiku Ju g o sla v ije, a na-
pose na sve ono što je bilo u vezi s nekadanjim Balkanskim sporazu-
mom/ N jem u je M ala A ntanta očigledno već b ila m rtva i bez p olitič-
kog m teresa za K raljev in u Ju goslaviju . Stojadinović je prem a M alo j
A ntanti zauzimao onakav politički stav, k o ji je uglavnom odgovarao
političkim interesim a fašističke Ita lije i T rećeg R ajh a!)Z ato su državnici
tih sila Osovine b ili s n jim e sasvim zadovoljni (kako se to razabire iz
Cianove zaostavštine i drugih poslije rata otkrivenih dokumenata faši-
stičkih sila O sovine).
(T akv a v an jska politika K raljev in e Ju g oslav ije bila je u suprotnosti
s političkim planovim a zapadnih saveznika Ju g o slav ije iz Pvvog sv jet-
skog rata (napose Francuske i V elike B rita n ije), na koje su se dotle
o slan jale prethodne jugoslavenske vlade. Francuska i veliko-britanska
vlada kretala se - istina - linijom izvjesnog popuštanja prema agresor-
skoj politici fašističke Ita lije , a napose T rećeg R a jh a , kako se to očito-
valo napose u Miinchenskom »sporazumu« od 1938. godine. A li takva
diplom atska taktika ovih velesila (V el. B rita n ije i Francuske) n ije išla
i do potpunog g u b lje n ja svakog političkog oslonca, kojeg su te države
u sv ojoj van jsk o j politici dotle im ale kod svojih savezničkih m an jih
država; vladam a tad an je Francuske i V elike B rita n ije n ije b ila u priiog
v an jska politika vlade M ilan a Stojadinovića, kojom se K ra lje v in a Ju g o -
sla v ija o d v ajala od svog dotadanjeg vanjskopolitičkog okvira i prevo-
dila je u drugi tabor, k silam a fašističke Osovine. N egodovanje držav-
nika Francuske i V elike B rita n ije s proosovinskim vanjskopolitičkim sta-
vom vlade M ilan a Stojad in ov ića nalazilo je svog odraza i u redovim a
onog d ije la tad an je jugoslavenske opozicije, k o ja je inače b ila za ori-
je n ta c iju K raljev in e Ju g o sla v ije prema tim državama, naročito prem a

123
Fran cu skoj, a suprotna Stojadinovićevom profašistićkom van jskop olitič-
kom kursu. Stoga je i na toj strani bilo dosta razloga, k oji su upućivali
tad an ju jugoslavensku građansku opoziciju, da se udruži radi zajed n ič-
kog istupa protiv Stojadinovićevog režim a^

IJniitrašnjc bolitički razlozi za zajedničku akciiu opozicije protivu

v 1a3e~lvFiTana.^St^aduiovićaJiilL&u jJglavnom u sve to oštrijem pritisku
tog režim a protiv svih njegovih političkih protivnika. Sam ovolja i ne-
ođ'govornost organa vlasti na čelu s M ilanom Stojadinovićem isp oljavala
sc sve to očiglednije. P olicijsk i aparat postupao je sve surovije sa pro-
tivnicim a režima. O pozicija se nalazila u sve to gorem položaju. O po-
našaju ći svoje fašističke uzore Stojadinović jc počeo fašističkim meto-
dam a progoniti svoje politicke protivnike. O pozicija je dakle sta ja la
pred neophodnošću, j i a s e organizuje za zajednički istup. K tbrnc jc
p rm o la z ila l sve ja č a ekonomska eksploatacija zem lje od strane T re će g
R ajh a. Jo š 1934. bio je u Ju g o sla v iji osnovan tzv. »Ju goslaven sko-n jc -
m ački privredni odbor« sa ciljem , da »unapređuje privredne odnose
N jem ačke i Ju g o slav ije.« T o »unapređivanje privrednih odnosa« sasto-
jalo se međutim u sistematskoj eksploataciji Ju g o slav ije u korist T rećeg
R ajh a. Sto jad in ovićeva vlada j e jo š više dopuštala Trećem R a jh u da svc
bezobzirnije ekpnomski. Iz ra b lju je -Ju g o s la v iju J 4 u redovima opozicije
b ilo 'je elem enata, k o ji i sami nisu bili neskloni tome, k oji su p ristajali
i na takvu fašističku eksploataciju Ju goslav ije, A li, u masama je i zbog
toga raslo ogorčenje, P osk u p ljivan je živeža bilo je izazivano tim e, što
su njem ački .»ekonomski stru čnjaci« u ogromnim količinam a odvozili iz
Ju g o sla v ije u N jem ačku ono, što je samom narodu ove zem lje bilo ne-
ophodno potrebnol Stoga je i to ogorčenje nagoniio opozicione politi-
čare, da nađu puta i načina kako da se to zaustavi.
Iz tih i drugih razloga opozicioni političari su tražili međusobni kon-
takt. Jo š podjesen 1937. pokrenula je jed n a grupa političara iz redova
(bivše) Z em ljoradničke i Dem okratske stranke akciju , da se oživi opo-
zicioni b!ok.lN jih o v im n asiu jan jem došlo je~uškoro do utvrđivanja glav -
^nih -lim ja a a jedrnčkog TipuziLicmog istupa^f' Form uliran je i među opo-
zicione pristalice rasturen (8. oktobra~i937.) Proglas, u kojem u je uz
ostalo bilo istaknuto ovo:

»... I. Stojeći na principu dem okratije smatramo narodni suvereni-

tet stožerom jsvake državne organizacije i izvorom svake ja v n e vla-
sti. | ' '
II. Ustav od 28. ju n a 1921. donet je b ez H rvata. U stav od 3.
s e p te m b r a l 931. nema “rnoralne vrednoštT. je r je u protivnosti s
osnovnim demokratskim načelim a, a donet je ne samo bez H rvata
i protiv H rvata, nego i bez Srb a i protiv Srba. V lad a, k o ja se tem e-
lji na jednostrano donefom Ustavu, koja se o slan ja na jed an
tobožnji parlam ent, nema nikakvog autoriteta ni među H rvatim a,
ni među Srbim a,
 I I I . Saglasni smo da je neophodno da se uvede novi ustavni po-
ređak, k o ji bi bio zasnovan na načelim a narodne vladavine, a ostva-
rio bi se kao zajedničko delo Srba, H rvata i Slovenaca.
IV . Naše stranke, svesne da zastupaju i Srpski narod i H rvatski
narod, stoje na stariovištu, da je nastao k r a jn ji čas, da se jedanput
zauvek prekine sa svima nedemokratskim sistemima i režimima i da
se omogući i H rvatim a i Srbim a i Slovencim a, da sporazumno or-
ganizuju svoju državnu zajednicu, na podjednako zadovoljstvo i .
Srba i H rvata i Slovenaca.
V . Je d in i ispravni put ka tomc cilju je ste, da na državnu upravu
clođe je d n a narodna vlada, sastavljena iz predstavnika svih poli-
tičkih stranaka, koje stvarno im aju korjen u narodu. Ovakva vla-
da, u zajednici sa krunom, im ala bi na dan stupanja na upravu:
1. da proglasi privremeni osnovni zakon Jufroslavije, kojim se
• u isto vreme ukida Ustav od 3. septembra 1931. O vaj osnovni za-
kon sadržaće bitne principe države, koji su van spora i važiće do
stupanja na snagu novog U stava. U osnovni zakon biti. će unesenc
sledeće odredbe:
da je Ju g o sla v ija nasledna, ustavna i parlam entarna m onarhija:.
da u Ju g o sla v iji vlada kralj P etar II. iz d in astije K arađorđevića
(prim j. autora: u o rig in a lu .je pogrešno navedenp - »K arađorđe-
v a«); da do punoletstva K raljev a kraljevsku vlast vrši namesništvo:
da su građariske i političke slobode zaštićene, i da je .u je m če n par-
lam entarni sistem vladavine i da će U stavotvorna skupština doneti
Ustav odlukom takve većine, u k o jo j će biti većina Srba, većina
H rvata i većina Slovenaca. narodnih poslanika U stavotvorne skup-
štinei .
2. da istoga dana proglasi pravičan i đemokratski Izborni red i
raspiše izbore za Ustavotvornu Skupštinu. V la d a m ora ostvariti svc
g aran tije, da će izbori za Ustavotvornu Skupštinu biti sprovedeni
slobodno, kako bi prava narodna v o lja došla do punog izražaja.
V lad a će biti odgovorna pred U stavotvornom 'Skupštinom po na-
čelim a parlam entarizm a.
V I. Nav'edene stranke, u duhu ove saglasnosti stvaraju jed an blnh
radi zajedničke borbe za ostvarenje i sprovođenje političkog i dr-
žavnog program a sadržanog u ovom Sporazumu.
Z agreb -B eog rad , 8. oktobra 1937.
Dr. V latko M aček, Adam Pribićević, Aea Stariojević, L ju b . M .
Davidović, Jo v a n M . Jovanovdć«
(O vaj se dokumenat nalazi u V ojn o istorijskom institutu JN A u
Beograđu. a njcgova fotokopija u fototeci Instituta za hišto,-iju
države i prriva na Pravnom fakultetu u Zagrebu).

{ Od jek ovog Sporazuma b io je _u ju g oslavenskoj iav nosti znatan. M e-

<1utim TStojadinovTć je u to vrijem e jo š u vijek bio u dobrim odnosiina
.sa knezom nam jesnikom Pavlom . Z a dobre poznavaoce tad an jih politič-

125
 kih prilika u K ra lje v in i Ju g o slav iji to je značilo, da ta j Sporazum U dru-
žene opozicije jo š u v ijek n ije konačni i odlučni udarac vladi M ilana
S to ja d in o v ić a JT a j je režim, osim spomenute podrške od strane kneza-
nam jesnika, lmao jo š i ja k i oslonac na strani fašističkih vrhova u Ita liji
i T rećem R a jh u ; n ije bilo nepoznato, da Stojad in ovića podržava i H itler
i M ussolini, JcojJm a je politika S to ja d inovićeve Jvlade~odgovarala. Sto-
jađihdvičev<rTla3ar sm atrafa se u to vrijem e sasvim sigurnom n ad alje
ti zbog toga, Što je raspolagala s dobro organiziranim policijskim apara-
tom, koji je i dotle pokazao svoju odlučnost i volju da svima sredstvima
zaštiti vladu od njezinih protivnika. Konačno, M ilan Stojadinović je
najzad bio i na čelu vladine političke organizacije, sm atrao se »vo-
đom«, iza kojeg a stoji »Jugoslavenska radikalna zajed n ica«, a prema
(potpuno netočnom) prikazivanju policijskih vlasti navodno i - mase.
Stojad in ov ić je dakle prema mnogim tadanjim znacim a izgledao u vri-
jem e spomenutog Sporazuma Udružene opozicije kao vrlo ja k i politički
faktor, kojem u takav opozicioni m anifestacioni akt i ne može mnogo
nauditi.
P a ipak su se već u to v rijem e mogli zapaziti znakovi njegovoga ka-
sn ijeg pada. Dok je naim e M ilan Stojadinović jo š pun sam osvijesti i
ošionosti istupao na čestim skupštinama i konferencijam a, k o je je uglav-
nom p olicijsk a vlast s njegovim agentim a organizirala po mnogim m je-
stim a u državi, dok se on trudio da bučnim govorim a i nam ještenim
m an ifestacijam a plaćenih agenata za sebe osigura toliko iščekivani po-
litički položaj faŠističkog »vođe« u K raljev in i Ju g o sla v iji, dotle su me-
đutim i unutar njegove vlastite političke stranke, unutar tzv. »Jerezc«
već rasle n jem u suprotne političke snage.
V id jelo se to već. u više prilika. Isp oljilo se to na pr. i povodom vla-
dine a k cije , da se nasuprot ogorčenju znatnog d ije la jugoslavenske ja v -
nosti ipak u ta d a n jo j N arodnoj skupštini prihvati konkordat, k o ji je
Stojad inov ićeva vlada sklopila s rimskom K urijom . K lerikalski elementi
u vladi na čelu s Antonom Korošcem, ministrom u nutrašnjih poslova u
prvoj Stojad inovićevoj vladi, naročito su insistirali na tome, da Skup-
ština prim i ta j K onkordat . K ada je međutim sredinom 1937. Konkor-
dat bio iznesen pred tad an ju Narodnu skupštinu, izbilo je u javnosti ve-
liko negodovanje kako smo nap rijed opisali/U Beogradu je (sredinom
1937.) došlo do spomenutih dem onstracija, u kojim a su sudjelovali mno-
gobrojni građani, radnici i studenti. P o lic ija je m eđutim istupila surovo
protiv dem onstranata, te ih bezobzirno r a z b ila j O p oziciji je taj ispad
žand arm erije dobro došao u njezin oj borBi protiv prihvata Kon-
kordata. K ada je vlada izn ijela Konkordat pred Skupštinu ovaj je
ugovor s rimskom K urijom ovdje bio (23. ju la 1937.) prihvaćen, ali sa
167 protiv 129 glasova. KonaČno vlada n ije sm jela da ovaj Konkordat
d a lje ozakonju je (i pred Senatom ), te ga je k asn ije pod pritiskom ja v -
nog m išlje n ja m orala povući, i do ra tifik a cije K onkordata n ije došlo.
^Ovakav ishod g lasan ja o Konkordatu pokazivao je M ilanu S to jad i-
noviću, da ni vladina »Jereza« n ije više posvema siguran njegov
oslonac. On je povodom toga dao da se iz poslaničkog Kluba »Jereze«

126
isključi dvanaest poslanika, koji su glasovali protiv vladinog pri-
jed lo g a o Konkordatu, ali se time n ije završilo osipavanje vladinog
bloka. K ada se na proljeće 1938. rasp rav ljalo u N arodnoj skupštini o
vladinom p rijed logu godišnjeg budgeta, zapazilo se da poslanički klub
oko M ilan a Stojad in ov ića nema jedinstveni stav o ocjen i osnovanosti i
opravdanosti vladinog budgetskog prijedloga. Kada je 15. m arta 1938.
došlo do izglasav an ja tog budgeta ispoljilo se da je već znatan dio čla-
nova » Je r e z c « bio protivan budgetu; budget je naim e p rim ljen sa
196 protiv 92 glasa. Bilo je i drugih v id n ijih znakova, iz kojih se moglo
v id jeti kako vlad ina politička stranka n ije jedinstvena c je lin a , da u
n jo j iz b ija ju politički heterogene i međusobno suprotne grupe; b ila jc
ja v n a ta jn a o sve oštrijim odnosima između »starih radikala« L drugih
čranova » Jereze« , nadalje između klerikalaca oko A ntona KoroŠca i
članova Jugoslavenske muslfmanske organizacije u vladi (M ehmed Spa-
hoj itd. K ad su iz Stojadinovićeve vlade istupili ministri NikoTa P recca,
L ju d ev it A uer i Ig n ja t Stefanović n ije se Stojadinovićev položaj popra-
vio ni sa rekonstrukcijom njegove vlade (krajem augusta 1938.). Sv e su
to bili znaci da i unutar samog vladinog bloka situ acija za M ila n a Sto-
jad in ov ića n ije više sigurna.
(JPolitički razvitak je od prvog dana Stojadinovićeve vlade pokazivao
sve to ja č u aktivnost njegovih protivnika i iz redova Ju goslaven ske na-
cionalne stranke. Bogoljub Je v tić i njegovi saradnici nisu zab oravljali,
da ih je M ila n Stojadinović (zajedno s knezom nam jesnikom ) zbacio
sa vlade, naročito nisu zaboravljali naČin, na koji je to kam arila učinila
sm jenivši s p oložaja predsjednika vlade Bogolju ba Je v tića , a im enovav-
ši na to m jesto M ilan a Stojadinovića^Zato su »Enesovci« (kako su opće-
nito nazivali Je v tić a i njegove pošlaničke saradnike) sve ja č e sta.lt na-
padati Stojad in ov ića tražeći mogućnosti i povode za prigovore, a za to
se, izgleda, brinuo i sam Stojadinović. B ilo je paradoksalno čuti u N a-
rodnoj skupštini kako Je v tić i njegovi lju d i sve to o štrije nap ad aju vla-
din režim.
JjS to jad in o v ić je mogao istupati protiv ovih svojih protivnika o sla n ja -
ju ć i se na svoju većinu u vladinoj političkoj stranci. A li i on je v jero -
ja tn o osjećao opasnosti, koje su se krile u tim napadima n a n jega| B ogo-
Ijub Je v tić i njegov i saradnici pripadali su dvorskoj kam arili; oni su i u
opoziciji prem a M ilanu Stojadinoviću ipak bili pripadnici je d n e uže
sredine, k o ja je politički d jelov ala prema osnovnim lin ija m a program a
dvorske kam arile, kako je on bio izražen jotš sa Šestojanuarskom prokla-
m acijom . B o g o lju b Jev tić - prešavši u »opoziciju« - n ije raskinuo svoje
veze s dvorom, a one su u danom momentu mogle biti opasne i po M i-
lana Stojad in ov ića.
Je v tiće v i prigovori protiv Stojadinovićeve politike međutim nisu
zadirali u suŠtinu režima, je r je i Jugoslavenska n acionalna stran-
ka sta ja la n a spomenutim osnovnim političkim lin ija m a kao i Sto-
jad inović. M eđu n jim a je došlo do borbe radi pozicija vlasti, a ne
zbog n eslag an ja o osnovnim pitan jim a u državi. A li napadi Je v tić a i

127
njegovih drugova na Stojadinovića dobivali su na sv ojoj ja č in i napose
onda, kada su Stojadinovića razotkrivali kao čovjeka, k o ji težeći da
postane fašistički »vođa« ide za tim , da se domogne vrhovne i isključive
političke vlasti u Ju g o slav iji. Knez nam jesnik Pavle n ije bio mnogo da-
leko od autokratskih tendencija, kakve je svojevrem eno ispoljavao kralj
A leksandar. Stoga je sasvim v jero ja tn o , da on n ije rado gledao kako
se Stojad inović sprema da se i njem u samome jednog dana nadredi kao
eki »vođa« za Ju goslaviju .
Iy Os iećaiu ći onasnosti. koje su mu se spremale s raznih strana, M ilan
S to jadinović je nastoj ao da svoj položaj učvrsti i na drugim straham a.
l ako je on na pr. jo š početkom 1937. poduzeo korake da kako - tako
dođe do sporazuma s vodstvom H rvatske seljačke stranke. Radi toga se
on (16. ja n u a ra 1937.) sastao u Brežicam a_s Vladim irom M ačekom , ali
njihovi pregovori nisu urodrli poželjm m rezultatom. Stojadinović ipak
n ije napu.štao ni ovu političku lin iju . No pritom on n iie odstupao ni jxl
osnovnog političkog stava režinta, naim e od centralizm a, te uopče dđ
ošnovhih Ifn ija državnog uređenja, kako je ono bilo regulirano O ktro-
iranim ustavom. N em a sigurnih podataka o vezi između M ilana S to ja -
dinovića i akcije, koju je jed n a grupa intelektualaca iz H rvatske i S r-
b ije pokrenula sredinom 1937. oko revizijc Ustava, a li-se uporno'pro-
nosilo kako on n ije bio daleko od toga p ro je k ta .^
K rajem m a ja 1937. bila je naim e štam pana je đ n a brošura. pod ;na-
slovom »P rijedlog za nacrt novog U štava«, a taj je nacrt razaslan ve-
ćemu broju tiadanjih političžira, da bi poslužio kao osnov za razgOvore
oko rje še n ja političke krize. Po tom Prijed logu država bi se im ala dc-
centralizirati i to tako, da bi ona b ila p o d ijeljen a na pet banovina (H r-
vatska, Srpska, V ojvodina, D ravska, te Bosna i H ercegovina). Državni
bi se poslovi razd ijelili na zajedničke (državne) i na banovinske; držav-
nim poslovima o tp rav ljali bi kao vrhovni organi (pored vladara) vlada
i vrhovno državno predstavništvo, dok bi po banovinam a (ili »oblasti-
ma«) postojala banovinska (odnosno »oblasna«) predstavnička tije la .
C entralizam u K raljev in i Ju g o sla v iji time se dakle ne bi sasvim uklo-
nio, ali bi se ipak u osjetnoj m jeri ublažio. No od toga P rijed lo g a n ije
bilo ništa, je r ga je vodstvo H rvatske seljačke stranke (napose V ladim ir
M ačck) a priori otklonilo. Stojadinovićeva vlada držala se daleko ocl
toga, ali ipak nisu isključene bile veze između n je i onih, k o ji su pokre-
tali to p itan je revizije.
Soom enuti m anifest Udrnžene opoz-m ije l'nd S nlftohr?| 1Q^7 )
je poslije takvih pokušaja, a ukazivao je na porašT'opozicionih snaga
ugrožavajući političke pozicije M ila n a Stojadinovića. U takvim prili-
kama Stojadinović se spremio na konačni obračun s opoziciiom. N ad a-
ju ći se jo š uvijek u podršku kneza P av la, a o sla n ja ju ći se na svoje jn o -
strane veze i pouzdavajući se u svoj policijski aparat, S tojad inović se
odlučip na skupštinske izhore n livjerfcnjovMa^fe-ridatle izići njačan i
onda sasvim prečistiti sa svojim_p.ro.tiynicima.

128 N
 « * ««l x» m u f l
l* * *(N<p*o i i—i <«i i « i — io « irf+*vmt* m |— — ».

9 • —»'■——• f —m PM— •* • — i — « M CU M J •— •— —• ^

'i —M — — —»—•' m ;« mt B«t «M |»( ■ MNM M ••—• • ■• M M f ' r

— f —a—t f * «l*M MNM iaM IH M M«MU • » • « l# l M |4 l |M H P v

—! • • — • t f m * m m m • ■—••■—«—■• « > « |U jt | M 9 ftU M lH )« M tH

—m m m w|« •— MMi m m — wm » mh>•«•»•■?' .

Sporazum Seljačko-demokratskc koalicijc i drngih ofiozicionih slranaka (od 8. oktobra

1937.) :a zujcdničkn političku akcijtc protivu vlade Milana Stojadinovića

9 JU GOSLA VIJA I ZMEDU DVA RATA II 129

 Druga stranica toga sporazuma.

130
 IZBO RI OD 11. D E C EM BR A 1 9 3 ,8 .

(^ k u p štin a , k o ja je proizašla iz »petom ajskih izbora« (1935.) jo š n ije

b ila završila svoj redoviti četirigodišnji period rada, kada je S to ja d i-
nović nagovorio nam jesnike (točn ije: kneza n am jesn ik a P avla) da je
raspusti i da se raspišu m rv rizb oti ža 11. dećem bfa 1938. Po raspisu
o'vih skupstm šhiFTžbora Stojadinović je sa čitavim državnim aparatom
odmah razvio veoma živu propagandnu akciju, kako b i za sebe na pred-
stojećim izborima osigurao punu i sigurnu pobjedu.
U okviru te predizborne kam panje Stojadinovićeva vlada istupila je
kao »državnotvorni faktor«, p red stavljaju ći se kao je d in a politiČka sila,
k o ja »jo š može spasiti d rž a v u « jU okviru mnogih takvih izborna-propa-
gandističkih m jera i parola vTadini su agenti u svojim napadima na
opoziciju govorili o n jo j kao o - »državnom n e p rija te lju broj jedan«^
te su isticali da se predstojeći izbori im aju provesti u znaku p ita n ja :
»za ili protiv države«, odnosno »za ili protiv k ra lja « , i tome slično. T o
je značilo, da su svi protivnici viade M ilana Stojad in ov ića bili ogla'šeni
kao državni n e p rija te lji i da je (u tadanjem režimu) protiv n jih bilo
dopušteno svako raspoloživo sredstvo vlasti.
G led aju ći tako na te izbore vlada je pokrenula cjelokupni policijski
aparat, i svojim upravnim organim a razaslala je niz okružnica preporu-
čujući im da oštro i bezobzirno postupaju protivu opozicije. V lad a je
poduzela i mnoge druge m jere, kako da za sebe osigura glasove onih
birača, k o ji su bili ma koliko zavisni od vlade, te ih j e n a sto ja la privoliti
da g la sa ju za vladinu listu. Napose je u pogledu činovništva vlada istu-
pala otvorenim p rijetn ja m a : činovnicim a je bilo zaprijećeno, da će biti
otpušteni iz državne službe, ako budu glasali za opoziciju. D rugim a je
opet bilo poručeno, da će izgubiti ovu ili onu korist, k o ju su tada im ali
u poslovim a sa državom; mnoge su opet n astojali zaplašiti raznim repre-
salijam a itd. Uporedo s tim e vlasti su provodile naširoko organizirani
policijski teror s ciljem - da se pod svaku cijen u osigura izborna po-
b jed a Stojad inovićevoj listi.
Z£a ove (tzv. »decembarske«) izbore bile su istaknute tri »zem aljske
lisffl (Jugoslavenske radikalne zajed -
nice) na čelu s M ilanom Stojadinovićem , kandidatska đ ista političke
grupe oko D im itrija L jo tić a (bivšeg m inistra pravde, ta d a n jeg advokaTa X
u Sm ederevu, inače poznatog dvorskog pouzdanika, a kasn ijeg fašistič-
kog kolaboracioniste iz prošloga rata) iflista U d ružene opozicije na čelu \J(
s V lndim irpm (na osnovu spnraznpia šefnva opozicije jo š od
8 T 'o t t o b r T j937. i .dogovora u selu Farkašiću, od 2 1 . oktobra 1937.).
K andidatska lista D im itrija L jo tića n ije ni BilaTpodnesena s iščekiva-
njem , da će ona pobijediti u toj izbornoj borbi, već tek toliko da se
istakne kao neka »lo jaln a opozicija«, ali istodobno u jed n o i da se pri-
likom tih izbora podvuče n je n profašistički karakter. Izborna borba vo-
dila se uglavnom između vladine (Stojadinovićeve) i liste Udružene
opozicije.

131
 Od 13,934.038 stanovnika koliko je tada (prema službenim statistič-
kim podacim a) im ala K ra lje v in a Ju g o sla v ija , bilo je uoči ovih izbora u
biraČke spiskove Upišano švega 4 ,0 8 0 .2 8 6 birača. O d toga j e ha Ove
izbore izašlo 3,03^:041 glasača, odnosno 7 4 ,4 8 % od sveukupnog b ro ja
upisanih b irača. Prem a šlužbćnim statističkim podacim a postigriuti su
navodno slijed eći režultati: 1) »Z em aljsk a kanflidatska Iista« vlade, na
čelu s M jjanbm Stojadinovićem (ko ja je lista im ala 745 sreskih kandi-
data) dobilaf je navodno 1,643.783 glasova (odnosno 5 4 ,0 9 % ), a po Iz-
bornom zakonu jo j je (od ukupho 373) pripalo \306 poslaničkih m an-
d ata; 2) Z em aljsk a kandidatska lista na čelu s D im itrijem L jotićem
(sa 371 kandidatom) dobila je svega 30.734 glasova (ili 1 ,0 1 % od ukup-
nog b ro ja glasača), te je ostala bez poslaničkog m andata i 3) Z em aljska
kandidatska lista ria čelu s V ladim irom Mačfekom (sa 1013 kandidata)
dobila je 1,364.524 glasova (ili 4 4 ,9 % od ulcupnog b ro ja glasača) te jo j
je po zakonskom k riteriju p n p alo samo - 67 poslaničkih m andata; iz-
borne rezultate po pojedinim banovinam a pokazuje priložena tabela.
Iz opozicionih redova su odmah istaknuti mnogi prigovori protivu
načina, kako su vladini organi provodili te izbore s ogiglednom n am je-
rom. da vlad inol ^ahdidatskoj listi pod svaku cijen u pribave pobjedu.
O pozicija j e Tom prifikom iz n ije la miiostvo čm jem ca,'iz~kojih se vid jelo,
kako su na mnogim biračkim m jestim a vladini pouzdanici glasali za
um rle osobe, č ija im ena jo š nisu b ila izbrisana iz blračkih spiskova,
n ad alje da su vladini lju d i g lasali za odsutna lica, a da ih birački odbor
za to n ije pozivao na odgovornost, da su vladini agenti u biračkim odbo-
rim a krivotvorili izborne rezultate u birački spisak itd. B ilo je isto tako
i dosta slu čajev a, da su pred sjed n ici biračkih odbora »gubili« izborne
spiskove za biraČka m jesta, g d je je rezultat - usprkos policijskih m aki-
n a c ija - ispao nepovoljan po vladinu kandidatsku listu itd. G lavni b i-
rački odbor n ije se međutim mnogo obazirao na pritužbe opozicije.
G lavno je bilo - osnažiti izbornu »pobjedu« vladine zem aljske kandi-
datske liste.
Opozic ija je prigovarala -L-jasp o d ieli^ p gslaničkih m andata. Z a tu
raspod jelir bio JeTSfjerodavan — rezultat g lasan ja na izborima. Polazeći
od stanovišta, da su službeni izborni rezultati istiniti, G lavni birački
odbor pod ijelio je m andate na zem aljske kandidatske liste (koje su u
c ije lo j zem lji dobile n a jm a n je 50.0 0 0 glasova, a to su bile vladina lista
i ona Udružene opozicije) i to prem a kombiniranom m ajoritetnom i
proporcionalnom sistemu. Po zakonu od 24. m arta 1933. (»o izm jenam a
i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika za N arodnu skup-
štinu«, Služb. nov. br. - 8 5 - X X V I od 15. aprila 1933.) pripalo je v la-
dinoj zem aljskoj kandidacionoj listi odmah d v ije petine svih m andata
(po m ajoritetnom principu), dok j e kod raspodjele ostatka m andata kon-
ku rirala (po proporcionalnom načelu) ta vladina lista s listom Udružene
opozicije.
Prem a podacim a, k o je j e iz n ije la opozicija, a koje je teško bilo pro-
v je riti, na tim je izborima (na zem aljskoj kandidatskoj listi Udružene
opozicije) za kandidate H rvatske seljačk e stranke glasalo 738.990 b irača,

132
za dcm okrate Davidovićeve grupe 146.698, za zem ljoradničke kandi-
date 116.597, za kandidate Seljačko-dem okratske k o alicije (dakle za »sa-
m ostalce«, ali i kandidate H S S na zajedničkim listam a) 115.677, nada-f
Ije za radikalske kandidate oko Ace S ta n o jev ića (»stari radikali«)|
69.132, za kandiđate crnogorske federalističke grupe oko Sekule D rlje -'
vića 5.781, za zajedničke kandidate Udružene opozicije 15.311, za kan-
didate socijal-dem okrata oko Živka T o p a lo v ić a '7.038, te za kandidate
drugih političkih grupa 8.720 glasova (R. H orvat, cit., str. 598).
Iz vodstva H rvatske seljačke stranke isticalo sc, da je na tim izbo-
rim a porastao broj glasača za listu dra M ačeka za 288.179 glasova
(nasuprot izbornim rezultatim a od 1935. godine). No to ne znači, da je
M aček sam dobio taj povećani broj glasova kako su to tumačili u re-
dovima H S S. T a j porast odnosio se naime n a izborni rezultat čitave
zem aljske kandidatske liste Udružene opozicije.
Ako se uzmu u obzir i službeni podaci o tim izborima, te oni upo-
rede s onima od 1935. godine, onda se vidi da je vladina kandidatska
lista na tim izborima (1938.) osjetno pala; na izborima pd 1935. vladina
lista (Bog. Je v tića ) dobila je naim e 1,746.982, a kand. lista M. S to ja d i-
novića, na ovim izborima - svega 1,634.783 glasova,

D R U G A V L A DA MI L A N A ST OJ A D I N 0 V 1ĆA

Tavnost je bila^zgranuta..faLsifjfJra n je m ..izhQmih rezultata k o je su

počinih vladini lju d i samo da bi iStojartinnvirn prrbavili vecinu gla-
sova jL .jn an d ata. U H rvatskoj se posvuda prepričavalo paradoksalne
pojave. Ionako već duboko ogorčenje protiv režima, đo§tiglo je kulmi-
n aciju zbog p ojava, uvjetovanih reakcionarnim normama Izbornog
zakona. T ako je na pr. u kotaru K rapina opozicioni kandidat dobio
8623 glasa, ali je mandat d o d ijeljen vladinom kandidatu sa svega -
pedeset i dva glasa; u kotaru Ivanec dobio je opozicioni kandidat 1.1,109
glasova, ali je mandat dobio vladin kandidat sa svega - šezdeset g la-
sova; u kotaru K la n je c dobio je opozicioni kandidat 7.614 glasova, ali
mandat je pripao vladinom kandidatu sa ukupno - četrnaest glasova!
Prvih dana p oslije izbora došlo. je do p rev iran ja unutar same vlade.
Članovi vlade iz H rvatske (ministri M arko Ko:žul i M ile M iškulin) po-
krenuli su naim e p itanje o potrebi revizije vladine politike napram a
»hrvatskom p itanju «. Bio je to prvi neposredni udar Stojadinovieu na-
kon njegove »pobjede«. Stvar po ta j režim pogoršala se jo š vjse kada se
ovim nezadovoljnicim a priklju čio i Anton Korošec. Izgledalo je stoga,
da je Stojadinovićev pad već neminovan. N o ipak je jav n ost b ila izne-
nađena jed n im novim njegovim manevrom; umjesto pada došlo je do
rekonstrukcije Stojadinovićeve vlade! /
Druga Stojadinovlćeva v lad a (od 2T. decembra 1938. do 4. februara
1939.) zlnacila je , da se dvor jo š uvijek kreće na starim putevima, koje
je utvrdila Šestojanuarska proklam acija,- a sankcionirao O ktroirani
u stav.'U stvaH YađiIo se o prđdahu, k oji je kaiharili poslije ovih izbora
blo potreban. N am etala se ipak hitna odluka za izlazom iz konstantne

133
vladine krize. S tim u vezi (a očigledno ne bez aktivnog su d jelov an ja
dvora) došlo j e do izb iia n ja novih trzavica unntar sam e vlade, žtn je
konačno p o sp jelilo Stojad m ovićev pad.
U d isku šiji o vlad inoj krizi 3. februara 1Q.^Q B ognljnh KiijnnH gič
je d a n od prisnih saradnika M ilan a Stojad in ov ića, izjav io je naim e,
kako j e režim čvrst i nepokolebiv, te da ga opozicija ne može srušiti.
»... N ikad a neće u Bosni i H erceeovini id eje K upinca pobediti
id eju Soluna i K a jm a k č a la n a ...« »Stenografske beleške N arodne
skupštine K raljev in e Ju g o slav ije«, za 1939., k n j. I I I ., sa sjednice
od 3. febr. 1939.).
V lad in i lju d i su i dotle u toliko navrata davali mnogo o štrije i da-
leko p reu zetnije izjav e o neoborivosti centralističkog režim a. N ije dakle
ta K ujundžićeva izjav a b ila neki stvarni uzrok onom uzbuđenju, k o je
je ona izazvala u političkim redovima, i to ne samo kod opozicije, nego
i u sam oj vladi. Povodom Kujundžićeve izjave dalo je odmah pet čla -
nova Stojad inov ićeve vlade ostavku u znak n eslagan ja s takvim politič-
kim stavom ./M inistri D ragiša Cvetković, Mehiped Spaho, D žafer K ule-
nović, F ra n Sn oj i Miho K rek uputili su 3. februara 1939. M ilanu Sto-
jad in o v iću slijed eće pismo:
»U d an ašn jo j diskusiji u Skupštini konstatiralo se, da u vladi im a f
različitih m išlje n ja o p itan ju našeg sporazuma s H rvatim a. M eđu-
tim sm atram o da smo dužni iz krupnih državnih razloga priprem iti
put i pristupiti definitivnom rješen ju ovoga sporazuma s H rvatim a. j
M islim o da vlada, u sadašnjem svom sastavu, p red stav lja zapreku I
za rje š e n je ovog važnog p ita n ja , pa nam je čast iz toga razloga j
p o d n ijeti ostavku«.
D o tad ašn ja Stojadinovićeva politika bezobzirnog^odbijanj a svakog (
p op uštanja prem a federalisH ckd^žafitjeyu_d ošIa_j e sađ d o svoj e k r a j-
n je tačke. »H rvatsko p itan je« ponovo je izbilo u p r v ir e d k a o nem inov-
nost, koju ni kam arila više n ije sm jela mim oilaziti. R ev iz ija političkog 0*
kursa nam etala se dakle kao k r a jn ja nužda, a M ilan Stojad in ović n ije ;
bio pogodan za takvu p reo rijen taciju državne politike. O n je morao ići /
a na n jegov o m jesto dvor je izabrao svog novog pouzdanika - D ragišu 4
Cvetkovića. t

• \l
•PRVA VLADA DRAGI SE CVE T KOVI ĆA
/D ragiša Cvetković, nekadanji radikalski m inistar za socijaln u poli-
tiku u vlad i A ntona Korošca (1928.), zatim m inistar u d v ije S to jad in o -
vićeve vlade i dotle tek malo zapažani član šireg vodstva vladine
» Jereze« , otpoČeo je već sredinom decem bra 1938. postepenu akciju
p od rivavan ja Stojadinovićevog režima. Cvetković je već tad a počeo tra-

134
žiti mogućnosti za pregovore s vodstvom H rvatske seljačk e stra n k e ,;a
uporedo s tom svojom potajnom akcijom on je u nekoliko n avrata pred-
stavnicim a štampe dao i izjave, koje su bile otvoreno upravljene protiv
ta d a n je političke krutosti vlade, u kojoj je on u ta j čas i sam bio m i-
nistar. Upućeni su govorili kako Cvetković n ije sam, i da knez P av le
podržava takvu Cvetkovićevu taktiku.
U nulrasnjcpolitički se Stojadinovićev režim potkraj 1938. konačno
pbšvema onemogućio. Ono što se za Šestojanuarske diktature i prvih
godina pseudoparlamentarizma (od O ktroiranog ustava d a lje) jo š i
moglo provoditi, to je podjesen 1938. već postalo nemoguće. O tpor na-
roda protiv takve politike postajao je toliko snažan i masovan, da je sad
već ozbiljno p rijetio državnim vrhovima kako s obzirom na socijaln o,
tako naročito s obzirom na nacionalno p itan je. Skupoća je i d a lje rasla.
K ad j e 23. novembra 1937. radikalski poslanik M ita D im itrijev ić pod-
nio n a Stojadinovićevu vladu interpelaciju o skupoći predlažući da vlada
poduzme m jere protiv špekulacije i nesavjesnog oštećivanja naroda,
onda je predsjednišvo te N arodne skupštine predložilo, a njezin a većina
(iz redova »Jerezc«) zak lju čila - »prelaz na dnevni red«. A li jeseni
1938. n ije se više moglo prelaziti »na dnevni red«, naročito ne s obzi-
rom na »hrvatsko pitanje«.
I v an jskobolitički položai rječito je 'opominjao državne vrhove Ju g o -
sla v ije , da treba prići reviziji režima. K ra lje v in a Ju g o sla v ija više n ije
m ogla ostati usred švDjih Sve to ja č ih političkih trzavica. D riav n i
vrhovi, ma koliko da su bili n eo sjetljiv i za objektivno, radikalno i pot-
puno rje še n je osnovnih p itan ja zem lje, ipak nisu mogli i d a lje ostati
potpuno gluhi i slijep i prema situaciji u zem lji i u svijetu. Stojad in ov i-
ćev pad postajao je dakle sve nem inovniji, i m a koliko da je kam arila
inscenirala njegov silazak s vlasti, bio j c to im perativ tad an jih i unu-
tra šn jih i vanjskopolitičkih prilika, u kojim a se početkom 1939. naiazila
K ra lje v in a Ju g o slav ija.

D eklaracija C vetkovićeve vlad e

P rv a vlada D ragiše Cvetkovića (od 5. febru ara do 26. augusta 1939.)

im ala Je privrem eni karakter s obzirom na svoj glavni zadatak, naime
da^ ostvari sporazum sa vodstvom H SS. tNovi predsjednik vlade D ra -
giša Cvetković istakao je ta j zadatak u vlad in oj d elđ araciji, koju je dao
nred Skupštinom i Senatom 16. februara 1939. godine. On je tom pri-
likom rekao:

»... K raljev ska vlada, k o jo j imam čast da pretsedavam, obrazovana

je najvršim poverenjem kraljevskog nam esništva. Ona je došla sa
jednom specijalnom m isijom : da pristupi konsolidovanju i sređiva-
n ju našib unutrašnjih prilika, da priprem i i pristupi rešenju onih
problem a, k o ji ovu konsolidaciju u slo v lja v a ju i da preko toga pri-
kupi sve narodne snage, koje su se do sada uzaludno u među-

135 *
 sobnom. trv en ju trošile, pa da ih preko trajn og .unutrašnjeg m ira
upotrebi na izgrađ ivanje one držayi)e politike. ko ja obezheđuje
puno spokojstvo u zem lji, ekonomško i priviedno blagostanje, bcz-
bedpost i m ir ,na granicam a. /
N a tome putu jed n o od glavnih p rtan ja je nesum njivo sređiva-
n je odnosa u pogledima, k o ji već dvadeset godina postoje kod
braće H rvata na osnovne probleme naše državne politike.
Sto jeći na principu, da među nam a m oraju biti stvoreni stalni,
b o lji i čvršći odnosi u pogledu sudelovania u državnom životu na
bazi pune jed nakosti i ravnopravnosti, vodeći pri tome računa o
važnim m om entim a naše istorijske prošlosti, kraljevska vlada sma-
tra da sporazum sa H rvatim a kao hrvatsko p itan je mora biti n je n a
ja s n a i odlučna politika. Prem a tome već prethodne rad n je na
ovom velikom e putu m oraju biti takvog karaktera, da odlučno
ostave na stranu sve metode prošlosti, koje su ovaj n a jv a ž n iji dr-
žavni u nutrašnji problem raznim taktiziranjem udaljavale od n je -
govog pravog rešen ja. K raljevska vlada veruje da se ovim putem
može stvoriti soliđna baza za jed n u novu o rijen ta ciju naše unu-
trašn je politike ...« •
(»Stenografske beleške Senata K ra ljev in e Ju goslavije«, V anrcdni
saziv za 1939. godinu, kn jig a I., Beograd, 1939., str. 7).

/Akćija u pravcu sporazuma b ila je već otp rije priprem ljena uz po-
sredovanje 'nekih pouzdanika (poslanlka iz redova H SS, dra Ivan a Šu-
bašića i dra J u r ja Šu teja) te je ugovoren sastanak izmedu Cv£tkovića i
M ačeka, k oji je i održan 3 . i 4. hprila 1939. u ^ a g re b u . Pored ostalih
okolnošti, k o je su pospješivale »sporazum s H rvatim a«, narbčito su od-
jek n u li d ogađaji u Čehoslovačkoj. Pod pritiskom T rećeg R a jh a i š obzi-
rom na tad an je čehošlovačke nešredene unutrašn jepolitičke prilike došlo
je 14. m arta 1939. do o d cje p lje n ja Slovačke od Češke. N am etalo se da-
kle p ila n je: ne b i li se slična stvar m ogla dogoditi i u K raljev in i Ju g o -
sla v iji s obzirom na velikohrvatski separatizam. profašističkih frankovač-
kih i drugih klerofašističkih elem enata, za koje je bilo poznato da
uživaju potporu susjednih sila O so v in e^

M A Č E K N A P . U T U OD R I MA ' DO B A N O VI' NE HR V A T S K E

(D ok je D ragiša Cvetković davao široka ob ećan ja o prom jeni p oli-

ticlcog režima u državi, te uvjeravao hrvatske federaliste kako treba
sporažumom rije šiti »hrvatsko p itan je«, u vrijem e dakle dok su s n je -
gove štraiie već započeli pregovori p tome ša lju d im a iž Vodštva H rv a t-
ske seljačk e stranke, dbtle je V lad im ir M aček krenuo jed n im drugim
putem u potrazi za »rješen jem « hrvatskog p itan ja. T a j driigi put bio
je pregovar^nje s fašističkim Rimom.
 Iz zabilježaka, k o je je ostavio grpf Galeazzo Giano, bivši fašistički
m inistar vanjskih poslova i M ussolinijev zet, izlazi da je V lad im ir
M aček ngkako n to v rijem e stupio u političke pregovore s faišističEom
vladom u R im u i to radi osiguranja talijan ske pomoći (novčane i oru-
žane!) kako bi se u H rvaiskoj digao pridani ustanak, da zatim H rv a t-
ska po svom od ciep lien iu od lugoslaviie uđe u je d a n naročiti državno-
pravni odnos s Ita lijo m ; pri Čemu se na talijan skoi stram spominja lo
višeTkom binacija, kao 'što su - dovođenje jecinog talijanskog princa za
hrvatskoga vladara, personalna u n ija s Italijo tn i status protektorata.
kakav je tada u sklopu fašistiČkog im pcrija im ala - Aibanijaj,/
O tome grof Ciano u svom »Dnevniku« pod datumom od 9. marta
1939. godine piše među ostalim :

» ... Prilikom lova s knezom namjesnikom Pavlom u Beogradu upo-

znao sam H rvata, m arkiza Bom bellesa, koji mi je opisan kao pro-
vincijski plem ić, prinčev p rija te lj i veliki lovac. D anas sam ga
primio u Rimu u posjetu, za koju sam smatrao da je obična pri-
stojnost.
Međutim, on je odmah punim jed rim a zaplovio u politiku i iz ja -
vio, da dolazi kao M ačekov tajni izaslanik (podcrtao .autor). Raz-
glabao je odnose između Hrvatske i S rb ije i uvjeravao me, da je
p ro v alija izmedu ovih zem alja toliko duboka, da je svaka pomisao
izrnirenja prom ašena. H rvati su u stanju m oralnog, političkog i pri-
vrednog ropstva. K ad bi jednog dana H rvati m obilizacijom dobili
oružje u ruke, puške bi same opalile n a Srb e.
. Ideal H rv ata je N ezavisna država sa talijanskim princem na
čelu, ili još b o lje - personalna unija sa talijanskim kraljem . Bom -
belles n ije tražio njšta. Želio je samo da nam saopći, da bi b ili na
oprezu prem a u vijek nev jern oj politici Beograda. N aročito p oslije
pada Stojad inovića ta politika je otvoreno o rijen tiran a za dem okra-
c ije , protiv Osovine.
Iz jasn ih razloga, bio sam vrlo oprezan. N aglašavam našu v je r-
nost beogradskim ugovorim a tako dugo, dok se Srbi prem a nama
budu ispravno držali. Ipak kažem Bom bellesu, da sam sprem an, da
ostanem s n jim e u vezi; ako bi se položaj prom ijenio mi možemo
uzeti u obzir hrvatsko gledište pri donošenju naših političkih od-
luka.«
(»D nevnik grofa C iana«, Zagreb, 1948., str. 4 8 -4 9 ).

Koliko je hrvatsko p itan je zahvatilo fašističke državne vrhove u

Rim u vidi se i iz Cianove zablješke u k ojoj on pod datumom od 17.
m arta 1939. govori o svom referatu M ussoliniju:

».,. Duce je izvanredno zabrinut i potiišten. Prvi. put ga vidim u

ovakvom raspoloženju, Ćak je u v rijejn e »Anschlussa« ppkazivao
veću prisebnost. ‘Tisti ga hrvatski problem . B oji s e ,.d a bi M aček

137
 mogao proglasiti nezavisnost i staviti se pod njemačku zaštilu
(podcrtao agtor). U tom slučaj'u postoje samo dvije mogućnosti« -
rekao je: »ili ćemo ispaliti prvi hitac na Njemačku, ili će nas smr-
viti revolucija, koju će podići sami fašisti, jer nitko ne bi mogao
otrpjeti, da se kukasti križ učvrsti na Jadranu.«
R azm išlja o mogućnosti, da zasad ne ša lje nove trupe u L ib iju i
da preko Londona potraži sporazum s Francuskom (podcrtao autor)
ali odbacu je ovu zamisao. N a m oj sav jet odlučuje da poduzme ko-
rak kod N ijem aca radi hrvatskog p itanja. T reb a reći glasno i jasn o.
da mi ne bismo mogli pristati ni na kakvu prom jenu sadašnjeg
jugoslavenskog sta n ja u H rvatskoj, a da svoju politiku ne bismo
podvrgli potpunom i tem eljitom preispitivanju.
Pozivam M ackensena. Govorim s n jim vrlo m irno, a li i vrlo
odlučno. Pod sjećam ga, da j e Fiihrer rekao Duceu i m eni, da N i-
je m ce ne zanim a Sredozemno more i da smo politiku O sovine iz-
grad ili na ovim pretpostavkama. Ako ovi uslovi ne važe više, to
znači slom Osovine, a njem ačko m iješan je u hrvatske stvari zna-
čilo bi da spomenuti preduvjeti otpadaju.
Čini se, da j e M ackensen bio potresen m ojom izjavom . U v je -
rava, da su glasine, koje su do nas doprle, bez te m e lja i da se u
Fuhrerovom m išljen ju n ije prom ijenilo ništa. N ad a se, da Duce
n ije tragično shvatio prim ljen e obavijesti. U v jerav am g a o protiv-
nom ; čak više, j a mu velim, da sam ovo p itan je pokrenuo za lju b av
iskrenih odnosa i potpune saglasnosti u radu.
H ristić (poslanik K raljev in e Ju g o slav ije u Rim u; p rim j. autora)
želi da me vidi. D em antira v ijesti o jugoslavenskim v o jn im pokre-
tim a na m ađarskoj granici. S a svoje strane opovrgavam v ijesti o
talijan sk o j v ojn oj ekspediciji u A lb an iji i uvieravam ga, d a Ita lija
ne će nikada poduzeti ništa, što bi moglo da uzdrma jugoslavensku
državnu čvrstinu.«
(»D nevnik grofa Ciana«, cit. izd., str. 53).

P rem a Cianovim zapisima ti su pregovori (posredstvom Bom bellesa)

bili uskoro n astav ljen i, kako to proizlazi iz slijed eće n jeg ov e b ilješke:

»... 30. ožujka (1939). P rijem Bom bellesa. Donosi o zb iljn e v ijesti
iz H rvatske. Separatistički pokret razvija se brzinom usova. N e ra -
zum ijem pravo uzrok njegove posjete, osim dviju stvari, k o je mi je
otvoreno razložio: »Doći u ličn i dodir s Pavelićem , koga sm atraju
jed in im čovjekom ak cije, i novcana potpora d a bi se m eđu krvat-
skim m asam a povela propagan da u korist ltalije«. (podcrtao autor)
... U govorio sam novi sastanak u n ed jelju , nakon što izvijestim
ducea ...« (citirano djelo, str. 59).

0 to j a k c iji dao je izvjesne, dosta škrte podatke, i sam V ladim ir

M aček u svom memoarskom d jelu pod naslovom »In the Stru gg le for
Freedom « (o b jav ljen o u izdanju Robert Speller & sons, N ew Y o rk ,

138
1957.).^M aček tu nairae priznaje da je navodno » Ita lija tražila bliži
dodir« s n jim , te da je radi toga k njem u (navodno nepozvan) došao
markiz Bom belles, dok je kao drugi fasistički izaslanik s njim e razgo-
varao i zagrebački arhitekt, ing. Amadeo C a r n e lu ttijO tome je sam
V I. M aček u svojoj knjizi napisao među ostalim :

»P oslije pada Stojadinovićeve vlade Ita lija je pokušala da uspo-

stavi kontakt sa mnom. Došao je naime da me posjeti g rof B om bel-
les, kojeg a ja d ollc uopće nisam poznavao (podcrtao autor). On se
predstavio kao »čovjek političkih principa orijen tiran ih prema
Engleskoj«, koji je došao da me upozori na opreznost s obzirom
na ta jn i sporazum, k o ji su nedavno prilikom lovačke »p artije« za-
klju čili u B e lju grof Galeazzo Ciano, talijan sk i m inistar vanjskih
poslova i Stojad inović: u slučaju svjetskoga rata I ta lija bi im ala
pravo da zaposjedne područje Gorskog kotara i c ije li dio ja d ra n -
s*ke obale, koji se proteže od Sušaka do južno od Splita. Z a uzvrat
tome ona bi priznala preostali dio Ju g o sla v ije V elik o j S rb iji.
Sve ovo ne bi zvučalo sasvim v jero jatn o , kad bi se zam išljena
granica jed v a u d aljav a la od one, k o ja je Ita liji b ila priznata L on -
donskim paktom iz 1915. godine. No ja nisam pridavao mnogo va-
žnosti ovoj Bom bellesovoj vijesti, je r sam znao da je Stojadinović
srušen sa vlasti zbog njegovog p retjeranog p ribližavan ja silam a
Osovine. O n je lično prihvatio H itlerove i M ussolinijeve metode
za form iranje organizacije »plavih košulja« itd. ...« (cit. djelo, str.
186-187).

Izgleda n eu v jerljiv a tv rd n ja V lad im ira M ačeka, da je n jeg a (kao

predsjednika SD K ) posjetio u ovakvoj m isiji dotle njem u nepoznati ćo-
v jc k (!!) i ta j da mu je onda odjednom otkrio ta jn i sporazum S to ja -
dinoviĆT^iano! Do tog je otkrića ovaj »nepoznati« p osjetilac (Bom bel-
les) tako olako došao, i to navodno »prilikom nedavne lovačke p artije«.
Jo š je n aiv n iji d a lji prikaz V lad. M ačeka o njegovom Tcontaktu s dru-
gim posrednikom, zagrebačkim arhitektom ing. Am adeom C arnelutti:

»... U martu 1939. posjetio me je Carnelutti, građevni poduzetnik

iz Z agreba, koga spom inje Ciano u svom »D iary«-u. I pored n je -
govog talijanskog porijekla (njegov otac bio je jed n o vrijem e
talijan ski konzul u Zagrebu) Carnelutti je bio potpuni H rvat, a što
više i član S eljačk e stranke.
Govorio mi je kako je on p rija te lj ili rođak (zaboravio sam toč-
no) talijanskog podsekretara vanjskih poslova D in a A lfie ri-ja , s
kojim je nedavno razgovarao. A lfieri ga je sa lijeta o sa pitanjim a
oko hrvatskog problem a, a isto tako i o m ojoj ličnosti. On je h tjeo,
da se sastanemo na kraće i želio je znati, da li im a što posebno da
poručim A lfie ri-ju . Nisam imao nikakve poruke, ali sam rekao
C arn elu tti-ju , neka ispita kod A lfie rija , što je s ta jn im paktom

139
 Ciano-Stojadinović. On mi je obećao, ali se vise nije vratio, da mi
o tome kaže, no ako iŠta, on je to saznao, ali gai ja nisam za to
pitao...« ' ,
(VI. M aček, cit. d jelo, str. 187).

V lad im ir M aček dakle ipak priznajo, da je razgovarao s ing. C arn e-

lu ttijem ali s napomenom da mu j e ovaj donio neke nedovoljno odre-
đene poruke od strane D in a A lfie rija . Po M ačekovom pisanju stvar sa
C arn elu ttijem završila bi se na tome, da je C arnelutti (»ako išta«) nešto
saznao o navodnđm paktu Stojad in ov io-C ian o; samo kođ toga M aček
n ije objasnio - otkuda je njem u poznato da je C arnelutti nešto saznao
od A lfie rija . Međutim, po Cianovom prikazivanju ipak ne bi odgovarala
istini ova M ačekova tv rd n ja. Pregovori između C arn elu ttija (kao dele-
gata V lad im ira MaČeka) i C iana bili su n astavljen i. C iano naime u svo-
jim m em oarim a piše o tome pod datumom od 18. m a ja 1939. godine:

»... M ačekov izaslanik, C arnelutti, traži o b av ješten ja o našim razgo-

vorim a i eventualnim obvezama s Pavlom (prim j. autora: knez P a -
vle je naime od 10. do 14. m a ja boravio u Ita liji, te vodio razgo-
vore s fašističkim državnicim a).
S naše strane nem a nikakvih prom jena, pošto Beograd n ije pre-
uzeo nikakvu form alnu obavezu da će pristupiti Osovini.
N a to mi C arnelutti saopćava slijed eće:
1) M aček nem a više nam jeru, da se sporazitm ije s B eogradom ;
2) Ponovo pristupa sv o joj a kciji za rascjep;
3) T razi zajam od 10 m ilijuna dinara;
4) Sprem an je da u roku od 6 m jeseci, na naš zahtjev podign e
ustanak. U govorio sam sastanak nakon svog povratka iz N jem ačke
radi produženja pregovora«.
(Podcrtao autor; Gianov »D nćvnik«, Z agreb, 1948., str. 78).

T om prilikom v a lja konstatitrati, da je 4. februara 1939. pala v la da

M ilan a Stojadinovića. a u povederiim razsrovonma da su M aček i <Jvet-
ković 3. i 4, aprila te godine već uglavnom (iako samo načelno) utvr-
dili svoju saglasnost da se rije ši »hrvatsko pita n je .«. Q tome je 4. ap rila
1939. o b ja v ijen o i vladino službeno saopćenje, u kojem je naglašena
neophodnost da se riješe »sva p itan ja, k o ja se odnose pa položaj H r-
vata. u državi i na n a sto ja n ja , da se udovolji svim njihovim opravda-
nim težnjam a, kako b i se uspostavilo puno p o v jere n je i što b o lje 'u č v r-
stila solidarnost interesa između Srba, H rvata i Slovenaca u svim m ani-
fe stacijam a njihova zajedničkog života«. 0 tim je pregovorim a izvijestio
jav n o st i »H rvatski dnevnik«, glasilo H S S, k o ji 3. aprila 1939. donosi:

»Prilikom tih razgovora imao je g. Cvetković priliku čuti ozbiljne

rije č i iz usta dra M ačeka, k o ji pred stavlja c ije li je d a n narod. M a -
ček mu je spomenuo čitav niz nezdravih i žalosnih p o jav a; on mu
j e ocrtao stan je, k o je se više ne može o d r ž a ti...

140
 Stoga je potrebno, d a 'se čuje i provodi njihova v o lja (mišli se
na volju Srba, H rvata i Slovenaća u drzavnoj zajed h ici; prim j.
autora), a to je moguće samo u pofpimoj politickoj slobodi, na koju
oni im aju neporecivo pravo ...« .

A li usprkos takvog toka ovih razgovora, i pored toga što je na strani

(]vetkovića nailazio na izvjesno razum ijevanje i pop ustljivije držanje
nego Ii je to bilo kod M ilan a Stojadinovića, M aček ie ipak (po riječim a
Ciana) produžio da pregovara i sa fašističkim Rimom. O tome naime
govori d a ljn ja C ianova zabilješka pod datumom od 26. m a ja 1939.
godine:

»... Razgovor s C arneluttijem , koji se vratio iz Z agreba. D anas

potvrđuje, da je M aček čvrsto odlučio da odbaci svaki sporazum
s Beogradom i da priprem i pobunu. U posebnom zapisniku utvrdili
smo i ugovorili slijed eće točke:
1) Ita lija sa 20 m iliona dinara financira M ačekov hrvatski po-
kret;
• 2) M ačck se obavczuje da će priprem iti revoluciju u roku od 4-6
m jeseci;
3) Odmah će pozvati' talijanske trupe, da osiguraju red i m ir:
4) H rvalska ćc sc proglasiti ne'zavisnom državom u savezu s Ri-
m om ; im at će svoju vladu, ali ministri vanjskih poslova i narodnc
odbrane biti će zajedn ički s Italijom ;
5) Ita lija će m oći da drzi oruzane snage u H rvatskoj i d a ima
svoga generalnog nam jesnika, kao što ga im a u A lb a h iji;
6) P o slije nekog vremena odlučit će se o mogućnosti sklapan ja
personalne unije. (Podcrtao autor).
D uce je pročitao i odobrio zapisnik; želi da ga potpiše i M aček.
Zbog toga sam ga po sigurnom čovjeku poslao u Z agreb. Tokom
slijedeće n e d je lje mi ćem o započeti isplatu u Ziirichu (podcrtao
autor).
M ussolini je sav obuzet m išlju, da ra z b ije Ju g o slav iju i da pri-
p oji kraljev in u Hrvatsku. Pothvat sm atra prilično lakim , a kako
stvari sada stoje i j a držim, da ima pravo.«
(»D nevnik grofa C iana«, cit. izd., str. 80).

Ciano i M ussoliđi uzeli su dakle ove pregovore kao dalekoSežnu i vrlo

ozbiljnu stvar. O na je M ussolinija toliko zaokupila, da je - kako zapi-
suje Ciano - bio tim e »sav obuzet«. No ti su pregovori bili m alo zatim
nepredviđeno prekinuti, kako se to vidi iz zabilješke u Cianovu »D nev-
niku« od 31. m a ja 1939. godine:

»... Duce p ostav lja nekoliko načelnih sm jern ica:

...4 ) konačno razbistriti držanje Ju g o sla v ije. U vezi s time mora
se ustanoviti, da je M aček odbio da potpiše Carneluttijev zapisnik «,
je r je - kao što veli - ponovo započeo pregovore s Beogradom i je r

141
 želi, da izvede na fcisto jos neke tolke budućih odnosa između Rima
i Hrvatske. T ak o sto je stvari prema (Carneluttijevom kazivanju.
P rem a Bom bellesu, o d b ija n je je mnogo odlufcnije, pošto je Mafcelc
preiizeo druge obveze (ali s kim e?). Pokazao sam Duceu C arn elu t-
tije v o pismo i izrazio m išljen je, da treba sačekati ishod p osjete
kneza P a v la B erlin u . D uce sm atra, da bi bilo um jesno, da se učine
neki ustupci u pogledu budućeg položaja H rvatske i da bismo se
zad ov oljili tim e, da imamo zajedničko M inistarstvo vanjskih po-
slova i vojsku pod svojim nadzorom.«
(»D nevnik grofa C ian a«, cit. izd. str. 8 2 -8 3 ).

U dopunu ovih navoda n ije na odmet ukazati na činjenicu , da je u

pregovorim a između M ačeka i Cvetkovića jedno v rijem e zaista došlo
do poteškoća, koje su p rije tile da će se skrenuti opet ka novom za-
oštravanju. P o jav ilo se naim e pitan je pripadnosti Bosne i H ercegovitie.
A p rila i m a ja H B9. s tim u vezi zaredalo je po H rvatskoj više skupstina
i k o n fe re n c iji H SS, na kojim a se tražilo da čitava Bosna »pripadne
H rvatskoj«. T ak o je na pr. 19. ap rila 1939. više'studentskih l n£kih g ra -
đanskih društava (očito po in icija tiv i iz vodstva H SS) održalo u Z a -
grebu sastanak, a zatim (22. aprila) na Sveučilištu i skupštinu, na k o jo j
je usvojen zaključak:

»... T e rito rija ln a cjelovitost (integritet) H rvatske - a to znači h r-

vatskog etničkog i historičkog područja, koje se u našem slučaju
međusobno potpuno podudara - jed a n je od osnovnih i glavnih
u v je ta uspjeha naše oslobodilačke borbe.
Č itava H rvatska, od slovenske granice uzduž M ure, Drave, D u -
nava, Save i D rine p a do crnogorske i jad ran ske granice, pravi j e
i c je lo v iti životni prostor hrvatskog naroda. D a n a šn ji etnički sa -
stav ovih zem alja, kao i historijska čin jen ica, da su tu H rvati ži-
v je li i u prošlosti, pa da su se tamo prostirale hrvatske državne
tvorevine - banska H rvatska i srednjevjekovna Bosna - neosporno
dokazuju, da je ovo zbiljski hrvatski životni prostor u d an ašn jici,
kao što je bio i u prošlosti. N ije to neki prostor, k o ji bi tek sada
treb ali od drugoga sv o jatati, da bi osigurali mogućnost života i
razvitka hrvatskog naroda. Z ato je naš zahtjev za hrvatskim život-
nim prostorom istov jetan s traženjem ostvaren ja historičkog drtžav-
nog prava i p rim jene n ačela sam oodređenja naroda. U ovome leži
naročita snaga našeg položaja, te opravdanost i ja k o st naših za-
h tje v a .
U sklopu H rvatske zauzima Bosna s H ercegovinom naročito v a -
zan i odlučan polozaj. O na je jezgra, središte i glavno uporište
hrvatskog teritorija.
... N aša je r ije č kratka i ja s n a : N e dam o Bosnu i H ercegovinu
dijeliti!«

142
 (P rim jerak ove »D ek laracije« razaslan je (kao letak) ne samo
velikom b ro ju hrvatskih kulturno-prosvjetnih i političkih ustanova
i o rg an izacija, nego i svima stranim konzulatima u Z agrebu ; o b jav -
ljen o u listu »Nezavisna država H rvatska« od 3. ju n a 1939. u P itts-
burgu.)

U vezi s time treba spomenuti i zaključak »zasjedanja hrvatskih na-

rodnih zastupnika« u Zagrebu od 8. m a ja 1939., gdje je između ostalog
zaključeno:

»Pravedan m ir u srednjoj i jugoistočnoj Evropi nemoguć je , dok

se ne ispune zahtjevi hrvatskog naroda. U cijelosti se od obrav a sav
rad i postupak dra M ačeka, te ga hrvatsko narodno zastupstvo ovla-
sčujc, da u njegovo ime donese potrebne odluke i da poduzme sve
a k cije u u nutarnjoj i v an jskoj p o litic i...« (podcrtao autor).

O v aj se zaključak očito odnosio na pregovore Maček-^Cvetković o r jc -

šenju »hrvatskog pitanja«. On se napose ticao spomenutih zah tjev a da
se Bosna i Herceerovina prizn a Jc ao d io jteritorija Hrvatske^ ali navod o
»pravednom miru« izgleda ovd je kao dopuna onih p rije tn ji, koie su se
s tim u vezi od strane H S S -a upućivale beogradskim državnim vrhovim a.
M eđutim ovd je je od važnosti i ovlaštenje, koje je to »z a sjed a n je hr-
vatskih narodnih zastupnika« istom prilikom dalo V ladim iru M ačeku,
da može donositi potrebne odluke, odnosno da poduzme a k c ije i to ne
samo »u u n u tarn jo j«, nego i » van jskoj politici«. T o ovlašćen je n ije si-
gurno dano tek slučajno. N ije li ono možda ipak imalo veze s doga-
đ ajim a, koje je zabilježio g rof G aleazzo Ciano?
Z anim iva je nadalje u vezi s riavedenim i izjava, k o ju je ing.
A m adeo Carnelulti dao 4. m arta 1946. pred istražnim vlastim a u Z a-
grebu:

»U m jesecu novembru godine 1938. posjetio me je je d a n izaslanik

dr. M ačeka, koji mi je donio poruku od istoga, da se kod n jega
jav im . Drugi dan pošao sam u P rilaz br. 9/1., gd je me je prim io dr.
M aček lično i sam. O n mi je razjasnio, da je konačno prekinuo
p rije nekoliko dana svaki d a ljn ji razgovor sa dr. Stojadinovićem ,
predsj ednikom kraljevske jugoslavenske vlade o sporazumu između
Z agreba i Beograda i rekao mi je , da sporazum sa Beogradom više
nem a nikakovih izgleda.
D r. M aček mi je rekao da j e sada došlo vrijem e, da preko svojih
ja k ih susjeda, u prvom redu preko Ita lije , pokuša ostvariti želje i
cilje v e hrvatskog naroda za jednom samostalnom državom, makar
i kao federativna jed in ica u granicam a Ju goslavije.
Tum ačio m i je sve te ž e lje i cilje v e i molio me neka otputujem
u Rim , pošto znade da govorim talijan sk i i da je m oj otac bio dugo-
godišnj i honorarni italijan sk i konzul u Zagrebu, u svrhu d a tamo-
šnjem m inistru vanjskih poslova grofu Ciano prikazujem (prim jed-

143
 'B a a u tp fa :.o v d je iznosifno doslovno rijeŽi k a k o ’su zapisane u Ori-
ginainom tekstu) i ž eije đr. Mačefea za šarrtostaliau državu, m akar
i kao federativnu jed in icu U granicam a Ju g b sla v ije. (Stilizujem
tako, je r je MaČefe mislio potpuno samostalnu državu, ne u sklopu
bivše Ju g o slav ije). Dobio sam je d a n list potpisan od dr. MaČeka,
u kojem u se mene pred stavlja kao njegovog izaslanika u svrhu pri-
k aziv an ja n j egpvih ž elja i a k c ija o sam ostalnoj H rv a tsk o j. Iako
nišam p rije nikad poznavao dr. M ačeka (sić!), niti bio član njegOve
stranke, ipak sam prihvatio njegov poziv za polazak u R im , je r mi
se činio vrlo zanim ljiv.
U R im sam došao sredinom novembra 1938. i odmah sam poslao
pismo dr. M ačeka (list je bio pisan na francuskom jeziku , a pisao
ga je đr. Andres navodno, je r znadem, da je izvrsno govorio fra n -
cuski) sa m ojom posjetnicom , n a k ojoj sam napisao, da molim je -
dan razgovor, tajništvu konzulte (ministarstvu v an jskih poslova)
u u lici’V ia Roma.
N akon ček an ja od dva dana dobio sam telefonski o^govor u ho-
tel, neka isti dan-u 11 sati p rije podne dođem u kabinet m inistra
van jskih poslova, feoji me je uputio da njem u prikazujem ž e lje i
c ilje v e dra M ačeka.
N aređeno mi je neka se vratim za dva dana i kad sam se p o ja -
vio, dobio sam slijed eći odgovor. G rof Ciario je u principu spre-
m an sve učiniti, da se želje dra M ačeka ispune, ali traži da mu sc
potanko ove želje tumače i razjasne i to naročito: a) što se razumi-
je v a pod sam ostalnom federativnom H rvatskom u okviru Ju gosla-
v ije ,-b ) kakav oblik~vladavlne bi lm ala ta sam ostalna federativna
H rvatska, c) u kojim granicam a im ala bi se ostvariti sam ostalna
federativna H rvatska. G rof C iano je naglasio, da ja k a nezavisna
H rvatska m akar i u okviru Ju g o sla v ije je samo od interesa za Ita -
liju , je r Ita lija hoće da imade n a istoku mirnog susjeda. Ja k a H r-
vatska b ila bi protuteža ekspanzivnom duhu srpskog d ije la Ju g o -
slav ije.
P rilikom posjeta kod A nfuza donio sam mu kartu, u k o jo j su
bile crveno označene granice samostalne H rvatske, k o ju mi je u
Z agrebu označio dr. M aček. H rvatska je prem a tome b ila između
slijed ećih granica označena; c ije la H rvatska, S la v o n ija do crte Ilo k -
M itrovica, c ije la D alm aciia sa Dubrovnikom, ali bez K otora. Od
Bosne teritorij do rijek e V rbasa i N eretve. K ada sam b io p rim ljen
kod C iana, rekao mi je - zašto ne tražimo više, te je tražio ođ mene
da mu slijed eći puta donesem kartu sa etničkom raspodjelom na-
roda Ju g o slav ije.
V rativši se u Ž agreb sve gorn je rastumačio sarii dr. M ačeku i
tražio konkretne odgovore na te upite. D r. M aček mi j e kazao, da
će m i poslati poziv, kada će me trebati. Prošlo je više m jeseci, u
kojem je došao pad Stojadinovićeve vlade u februaru 1939. i nove
vlade dr. Cvetkovića.

144
 Koncem m jeseca m arta 1939. godine dobio sam od dr. M ačeka
poziv, da se ponovno sprcmim na put u Rim. P r ije svoga odlaska
dr M aček me je primio i dao mi konkretne odgovore na sva rimska
p itan ja.
a) Pod samostalnom federativnom Hrvatskom razum jeva se pot-
puno sam ostalna đemokratska državna jed in ica u okviru Ju gosla-
v ije sa priznanjem k ra lja . Kao zajednička m inistarstva priznaje se
jedino m inistarstvo vanjskih poslova, ministarstvo za izjed n ačen je
zakona, narodna banka, državni monopol, carine i m inistarstvo v oj-
ske i m ornarice sa ograničenjem da hrvatske jedinice služe u H r-
vatskoj pod komandom hrvatskih generala (tu je izbacio parolu
- >ivlastita puška na vlastitom ramenu«J. Ht vatska ubire sve poreze
kroz vlastitb~m lm šfafstvo fin a n cija i daje za zajedničke potrebc
države centralnoj vladi svoju određenu tangentu.
b) V lad avina ima biti demokratska sveopćim ta jn im glasanjem
po izbornm okruzima, a ne listinam a. Hrvatski sabor je zakonodav-
na ustanova samostaine Hrvatske, k o ja iz svoje sredine izabire svoje
delegate u centralni parlam enat u Beogradu.
c) G ranice ostaju iste kao i gore, samo što se istočna lin ija pome- f
rava n a rijeku Bosnu.
Koncem m jeseca m arta 1939. došao sam u Rim , g d je me je pri-
mio sam grof Ciano. On je slušao m oja tum ačenja i vidio kartu sa
označenim granicam a i prim jetio je zašto dr. M aček ne traži veći
dio Bosne. M o je razlaganje je slušao zatraživši od mene da mu
đođem za dva dana. K ada sam došao kod n jeg a, dobio sam na
m oje veliko iznenađenje jed a n njegov tekst jed n og okvirnog spo-
razuma između Ita lije i dr. M ačeka. Sad ržaj, ukoliko se danas sje-
ćam, sadržava slijedeće točke. Između vlade Ita lije i dr. M ačeka
u c ilju postignuća samostalne Hrvatske države sklapa se slijed eći
okvirni sporazum:
a) H rvatska postaje samostalna država. Oblik države može biti
dem okratska republika, a ukoliko jed a n naknadni plebiscit to želi,
može na čelo hrvatske države doći jed an italijan ski vladar, dakle
može doći do personalne u nije sa Ita lijo m ili sa jed n im đrugim vla-
darom iz kuće Savoja. Dok se ovo ne odluči, dobiće hrvatska država
uz svog vlad ara još jednog italijanskog guvernera.
b) G ran ice samostalne H rvatske biti će one, koje će odrediti dr.
M aček.
c) Ako H rvatska država žcli, može doći do m onetarne u n ije sa
Ita lijo m .
d) H rvatska će im ati svoju samostalnu vojsku, a u prvo v rijem e
u p ravljat će ovom vojskom jed n a italijan ska v ojn a m isija.
e) Rim ska vlada neće ništa poduzeti u provedbi ovih ž e lja dok
dr. M aček pismeno ne ja v i italijan skoj vladi, da želi početak ove
ak cije.

10 JU G O SLA V IJA I7.MEĐU DV A R A T A 11 145

 J a sam sa velikim čuđenjem primio ovaj tekst i predao ga dr.-
M ačeku, k o ji se nalazio n a lije č e n ju u Rogaškoj S la tin i. D r. M a-
ček j e pročitao pomno o v aj tekst i izjavio, da je to sasma nešto
drugo, nego što je on m islio, ali da je ta a k cija postala potpuno
suvišna, je r je on u međuvremenu nagodio se sa vlađom dr*~Cvet-
kovića u ciliu ostvarenia federativne Hrvatske, a ugovor sklopljen
s Cvetkovićem smatrao j e prvom etapom za ostvarenje svoga cilja .
P rem a tome otpala je svaka sad ašn ja interven cija Ita liie .
O ve zad nje rije či j a sam pismeno jav io grofu Ciano u Rim i tako
j e m o ja a k c ija bila dovršena. Pismo sam poslao preko konzulata,
je r m i je tako Ciano rekao i da napomencm konzulu da ga on ne
sm ije čitati.
Iz ja v io :
ing. Am adeo C arnelutti«

(O va se izjav a nalazi u arhivu Kotarskog suda za grad Zagreb,

a po tom sudu ovjereni prepis tog zapisnika nalazi se u arhivi In -
stituta za historiju države i prava na Pravnom Fakultetu u Z a -
grebu).

Ako se ta C arnelu ttijev a izja v a pobliže razmotri, može se tu zapaziti

njegovo n a sto ja n je, da svoju m isiju u toj stvari prikaže što nevinijom .
P retp o stav ljaju ći, da nove jugoslavenske vlasti o tome v ie ro ja tn o ipak
nešto znadu, C arnelutti je uvidio, da ne može prešutjeti sve, napose
jezgru stv ari; ali je za to n astojao da um anji važnost sv oje uloge. T o
međutim ov d je n ije od bitne važnosti. Osnovno je -tu p ita n je - da li su
zaista vođeni spomenuti M aček-C ian ovi pregovori, i to sa znanjem i
odobrenjem V lad im ira M ačeka. 0 tome postoje tri v erz ije: Cianova,
C arn elu ttijev a i M ačekova.
C ianova v erzija je n a jv je ro ja tn ija . U n ju je teško posum njati. Zašto
bi C iano, m inistar vanjskih poslova fašističke Ita lije , zapisivao u 'sv o j
D nevnik nešto proizvoljnoga, i to n a štetu M ačeka? K o ji b i ga razlozi,
kakvi b i ga interesi za to rukovodili? U z konstataciju, da za takvu pret-
postavku nem a u v je rljiv ih argum enata, potrebno je tu dodati i to, da
Cianove zabilješke ne opovrgavaju ni Carnelutti, ni sam V lad . M aček.
C arnelutti p riznaje suštinu stvari. Iz njegove izjave može se izvesti
zaključak, da je on zaista vodio političke pregovore, a M ačeka on
označuje: kao m andatara za n jih . C arnelutti izbjegava da o samom pred-
metu pregovora kaže podrobnije, ali to međutim razotkriva Ciano, koji
pri svojim zabilješkam a očito n ije im ao razloga da to sakriva.
I sam M aček ne osporava da su ipak vođeni »neki« pregovori, samo što
on pritom n asto ji da sebe prikaže kao osobu, koju su drugi uzaludno na-
sto ja li da u to uvuku. No da li je M ačekova obrana u v je rljiv a ? On
p rizn aje da se našao sa Bom bellesom , ali ne o b ja šn ja v a razloge za tu
posjetu. M aček ne priznaje više ništa u vezi s Bom bellesom , ali je C i-
ano zato otvoreniji. M aček navodi ponešto o svojem razgovoru i s C ar-
nelu ttijem , ali ne o b jašn jav a ni sad - otkuda i ovaj čov jek dolazi k

146
njem u i to - sa porukom talijan skog državnog podsekretara A lfie rija
o - »hrvatskom pitanju«. D a li je C arn elu ttiju za takvu poruku možda
davalo pravo to, što je on (kako kaže Maček) bio - član H S S ? No ako
je M aček i tu bio škrt s izjavam a, mnogo su r je č itiji Ciano i Carnelutti.
A odatle se može izvesti zaključak, da je Marak ibak tmdio brevavnre
sa fasisličkim Rim om i to u y rijem e kada je pregovarao sa Dragišom
£vetkovićem . A to je baš ono što posebno karakterizira M ačekov poli-
tički štav prema »hrvatskom p itan ju « i Ju goslaviji.

SP O R A Z U M C V E T K O V IĆ -M A Č E K ^

Pregovori između Beograda i Z agreba tekli su sporo i s obostranim

nep ovjefenjem .' N a strani ceritralističkih državnih vrhova gledalo se
nerado na sve to oštrije zahtjeve, k o ji su se ja v lja li kod pregovarača oko
M ačeka. Elem enti oko dvorske kam arile nisu se ja k o odhičivali, da se
oclreknu centraiističkog ure3enJa~(Tržave, jiap o se sa davanjem koncesija
H rvatskoj. N a drugoj su strani, poneki i z redova oko vodstva H rvatske
seljačke stranke, pa čak i u samom tom vodstvu sve otvorenije i glasn ije
govorili o nezavisnoj državi H rv atsk o jj ustaški i klerofašistički elementi
međutim već su pronosili glasine, kako se »ne sm ije dopustiti parcela-
cija H rvatske« itd.

Vlada Cvctković-Muček nakon svog formiranja od 2 6 . avgusta 1939. (u srcdini n

svijetlom odijelu. bez šešira Dragisa Cvetković, a desnii od njega, u lamnom odijcln
i sa še’sirom tia glavi Vladimir Maćek)

147
 Banovina H rvatska

f f D o k su u sam oj zem lji ja č a li velikohrvatski elem enti i dok su separa-

tistički propagandisti p ostajali sve bezobzirniji, dotle su prilike u svijetu
p ostajale sve težim a. M nogi su znaci sve ja s n ije pokazivali, da je nepo-
sredno blizu D rugi svjetski rat. H itlerove p rije tn je P o ljsk o j rje čito su
govorile, da uskoro predstoji napad T rećeg R a jh a sa svim njegovim
dalekosežnim posljedicam a. U takvim prilikam a došlo ie 26. augusta
1939. do sporazutna C v etk ov ić-M a čck jT'a.'] Sporazum drzavnopravno je
izražen donošenjem U redbe o Banovim H rvatskoj, k o ja glasi:

»U ime N jegovog V eličanstva P etra II., po milosti b ožjoj i v o lji

narodnoj K r a lja Ju g o slav ije kraljevski nam jesnici na p rijed log
M inistarskog sa v jeta i na tem elju članka U fi. U stava, a da bi se
osiguralo su d jelov an je H rvata u životu države i time očuvali ja v n i
interesi, propisuju ovu

U redbu o Banovini H rvatskoj:

(^ O b r a z o v a n je Banovine H rvatske
Čl. 1.
/_Savska i Prim orska banovina, kao i kotari Dubrovnik, Šiđ, Ilok,
Brčko, G rad ačac, D erventa, T ravn ik i F o jn ica , sp a ja ju se u jed n u
banovinu pod imenom Banovina H rvatska. S jed ište Banovine H r-
vatske j e u Z agrebu j

I I . P ren ošen je nadleznosti na Banovinu H rvatsku

Cl 2.
(1) U nadležnost Banovine H rvatske prenose se poslovi: p o ljo -
privrede, trgovine i industrije, šuma i ruda, građevina, so cijaln e
politike i narodnog zdravlja, fizičkog odgoja, pravde, prosvjete i
u nutrašnje uprave. Banovina H rvatska ostaje nadležna za sve po-
slove, k o ji po sada važećim propisima spadaju u nadležnost b a -
novine.
(2) S v i ostali poslovi spadaju u nadležnost organa državnih vlasti
na cijelo m teritoriju .
(3) Isto tako ostaju u nadležnosti državnih vlasti i poslovi, k o ji
su od osobitog zn a ča ja po opće interese države, kao što su:
1. S ta ra n je o državnoj sigurnosti, su zbijan je antidržavne i ra -
zorne propagande, vršenje redarstvene o b av ještajn e službe o osi-
gu ranju ja v n o g reda i m ira;
2. D ržav ljan stv o; za davanje državljanstva nadležna je bano-
vina - osim đ a v a n ja državljanstva izuzetnim putem i oduzim anja
d ržav ljan stva;

148
 3. Rudarsko zakonodavstvo, državna rudarska poduzeća. Izdava-
n je rudarskih koncesija, k o je interesiraju narodnu obranu ustupat
će Banovina H rvatska sporazumno s vojnickom upravom. Ako ne
bi došlo do sporazuma odlučuje M inistarski s a v je t ...

Čl. 3.
Banovini H rvatskoj, da bi mogla uspješno svršavati poslove
sv Sje nadležnosti, ima se osigurati potrebna fin an cijsk a sam ostal-
nost. O na se sastoji u samostalnom p rik u p ljan ju određenih prihoda
i izvršenju rashoda predviđenih budžetom Banovine.
(2) K o ji će izvori, oblici i vrste prihoda pripasti u nadležnost B a -
novine Hrvatske, odredit će se posebnom uredbom.
(3) Isto tako posebnim uredbama rije šit će se i p itan je pripad-
nosti i podjele državnih fondova, imovine i dugova.
(4) S prijenosom poslova iz nadležnosti države u nadležnost B a -
novine p ren ijet će se u nadležnost Banovine i odgovarajući krediti
predviđeni u državnom budžetu za 1 9 3 9 -4 0 . godinu.

Čl. 4.
/ ^ lM Z ak on od av n u vlast u stvarima iz nadlcžnosti Banovine H r-
vatske vrše K ra lj i Sabor zajednički.
(2) Upravnu vlast u stvarima iz nadležnosti Banovine H rvatske
vrši K ra lj preko bana.
(3) Sudsku vlast u Banovini H rvatskoj vrše sudovi. N jihove osu-
de i rje še n ja izriču se u ime k ra lja na tem elju zakona.

Čl. 5.
Svaki pismeni čin kraljevske vlasti u stvarim a iz nadležnosti B a -
novine H rvatske premapotpisuje ban i snosi odgovornost za isti.

Čl. 6.
(1) Sabor sa sta v lja ju zastupnici, koje narod slobodno bira općim,
jednakim , neposrednim i tajn im glasanjem s predstavničkim m a-
n jin am a. '
(2) Prvi Izborni red, ustrojstvo i Poslovnik Sabora propisat će
se kraljevskom Uredbom . Izborni red i ustrojstvo Sabora mogu se
m ije n ja ti banovinskim zakonom, a Poslovnik rezolucijom Sabora.
(3) N arodni zastupnici uživaju im unitetno pravo.

Čl. 7.
(1) Sabor se saziva k ja lje v im ukazom i zasjeda u Zagrebu.
(2) K ralj im a pravo da raspusti Sabor, ali Ukaz o raspuštanju
m ora sadržavati haredbu za nove izbore i za novi saziv Sabora.
U kaz o raspuštanju Sabora prem apotpisuje ban.

149
 Čl. 8.
(1) Kralj imenuje i razriiešava bana Ukazom. koii Dremanotpi-
suje novoimenovani ban.
(2) Prije^ stupan ja na dužnost ban polaže z a k le iv n -n a -v j ernost
kralju i poštovan je zakonjtosti.

Čl. 9.
(1) Do d onošenja banovinskog zakona o krivičnoj odgovornosti
bana odmah će se p rim jen jiv ati propisi o m inistarskoj odgovor-
nosti tim, da b ana umjesto N arodne skupŠtine optužuje Sabor, a
sudi mu poseban Banovinski sud, k o ji sačin jav aju tri v iječn ik a
Stola sedm orice o d je lje n ja A . i tri suca Upravnog suda pod pred-
sjedništvom predsjednika Stola sedm orice o d je lje n ja A . Spomenute
članove i potrebne zam jenike b ira ju dotična tije la svake godine.
(2) Z a štete, k o je ban učini građ anim a nezakonitim vršenjem
službe, odgovara Banovina, a ban Banovini.

Čl. 10.
(1) B an rje ša v a konaČno u svim p itan jim a svoje nadležnosti i
protiv njegovih akata dopuštena su pravna sredstva pod zakonskim
uvjetim a samo na upravne i redovne sudove.
(2) Sve odhike o službenim odnosima banovinskih službenika do-
nosi ban ...

Čl. 11.
(1) A dm inistrativne sporove u stvarim a iz nadležnosti Banovine
H rvatske rje ša v a Upravni sud u Zagrebu konačno. N a U pravni
sud u Z agrebu prelaze u pogledu istih stvari sve one nadležnosti
Državnog sav jeta, koje su mu određene posebnim propisima.
(2) P ređ sjed nik M inistarskog sav jeta, odnosno od n jeg a ovla-
šteni organ, može podnijeti u zakonskom roku tužbu na U pravni
sud u Zagrebu, ako smatra da je aktom bana ili koje druge vlasti
Banovine H rvatske, koja je predm et rije šila konačno, povrijeđ en
državni ili banovinski zakon na štetu opštih državnih interesa.
(3) Računsku kontrolu o svim stvarim a iz nadležnosti Banovine
H rvatske vrši samostalno i konačno poseban Računski sud ...

Čl. 13.
(l}) Z a ocjenu ustavnosti zakona i sporova o nadležnosti između
države i Banovine Hrvatske nadležan je U pravni sud.
(2) U strojstvo i postupak suda propisat će se kraljevom U red -
b o m ...«
(Ova je U red ba o b ja v ljen a u »Službenim novinama« br. 1 9 4 -A -
L X V I I I od 26. augusta 1939. »N arodne novine« br. 196 od 30.
kolovoza 1939.)

150
 /Ta Uređba predstavljala je temeljni zakonski propis za Banovinu
H rvatsku; n jom je bio pravno reguliran njezin državnopravni položaj
u K raljev in i Ju g o sla v iji. Odatle se toj Uredbi priznavao i izvjestan
ustavnopravni karakter. A li u javn osti isp oljavala su se i n a sto ja n ja , da
se toj novostvorenoj autonomnoj oblasti (Banovini H rvatskoj) prizna i
svojstvo državnostUjjPilo je takvih pokušaja i među pravnim teo retiča-
rim a, k o ji su u svojim m onografijam a branili takvo stanovište dokazu-
ju ć i da je Banovina H rvatska - država.
T o je p itan je u godinam a pred aprilski slom imalo ne samo pravno-
teoretsko, nego i političko značenje. D anas međutim ta j spor j e zanim iv
samo po tome, što se time razotkriva đokle se u tad an jim p rilik a-
ma došlo u zastran jiv an ju s obzirom na »rješav an je« hrvatskog p ita n ja .
K ada danas razm atram o to p itan je, onda polazimo samo od pravno-
teoretskih zasada, koje uopće za državnost pretp ostavljaju p o sto ja n je
triju osnovnih n jenih elem enata: državnog terito rija, zatim političkog
naroda (izraženog u državljanstvu) i najzad zasebne (suverene) državnc
vlasti.
Da li j e te elem ente državnosti im ala Banovina H rvatska? Od
toga Banovina H rvatska im ala je de lege lata - zasehni teritarij. Pod-
ručie Banovine H rvatske B ilo je tačno određeno samom U redbom . o
Banovini H rvatskoj. Prem a tome postojao je tu dakle prostorni elem e-
nat đržavnošH".~Treba d a lje istaknuti, da je Banovina H rvatsk a im a la
i svoju zasebnu organizaciju vlasti. Po spomenutoj osnovnoj U red bi b ila
je zagarantovana autonomnost ~tih organa s obzirom na d jelokrug B a -
novine H rvatske, k o ji je obuhvatao Uredbom izričito navedene državne
poslove. S tim u vezi važno je napomenuti, da je vrhovni izvršni organ
ove oblasti, naim e ban Banovine H rvatske, imao naročito istaknuti po-
ložaj u sistemu organizacije vlasti, je r je on premapotpisivao (uz k ra lja )
sve zakonodavne i drugc važnije akte za Banovinu H rvatsku, a kon-
trasignirao je čak i Ukaz, kojim je (ban Ivan Šubašić) bio im enovan.
No usprkos svega toga ioak se n iie moglo reći. da je ta o rg an izacija.
vlasti za Banovm u Hrvatsku bila - suverena. Nad njom se n aim e na-
lazjo k ra lj, državna vlast je zadržala i d alje izvjesna vrhovnička prava
nad Banovinom H rvatskom , k o ja je medutim b ila njezin sastavni dio (dio
državnog terito rija K raljev in e Ju goslav ije), i najzad centralnim držav-
nim organim a ostavljcno je (Uredboin o Banovini H rvatskoj) i pravo
im cnovanja banovinskih funkcionera (iznad IV . položajne grupe 1. ste-
pena). Iako je dakle B anovina H rvatska im ala svoju organ izaciju vla-
sti, ta vlast n ije b ila potpuno samostalna, ni je bila suverena, te se stpga
ne može kazati đa je tii pdšlbjad ovaj organizacioni elem enat_državno-
sti. Jednako je i sa peisbnalnim elementom državnosti. Uredbom o B a -
novini H rvatskoj n ije bilo predviđeno posebno državljanstvo, već su
stanovnici Banovine H rvatske bili d ržavljani K raljev in e Ju g o sla v ije .
N ije dakle postojao ni ta j osobni elem enat državnosti. N e može se pre-
ma tome održati teza nekih ran ijih autora, po k ojoj bi Banovina H rv at-
ska navodno b ila država.

151
 No ako Banovina H rvatska n ije b ila država, ona n ije b ila ni pokra-
jin a . Isto tako n ije b ila niti tzv. »fragm ent država«, kakvim je G eo rg
Je llin e k svojevrem eno (u svom d jelu »Die allgem eine Staatslehre«) obi-
lježio status H rvatske u tzv. nagodbenjačkom periodu (tj. od 1868. do
1918.). Tesko je svrstati državnopravni položaj Banovine H rvatske u
okvir uobičajenih pravno-teoretskih shema. Ona ieT m ala karakteristike
autonomne oblasti a li sa specifičnim o b ilježjim a, koja bi se v jero ja tn o
d a lje Izrazitije razv ilaj đa to n ije šp n ječila aprilska a g resija Osovinc.
Uredbom o B an ovin i H rvatskoj pravno je izražena prom jena O ktro-
iranog uštava (od 1 9 3 lv) ii đ v ap rav caT s bbzirom na Ustavom sankcioni-
fan i pnricip 'hacionalnoz unitarizma kao i s obzirom na uštavno regu-
Iirano ccntralisticlio^lTređcnje države^ Uredbom o Banovini H rvatskoj
n ije u suštini izm ijen jen o ni jedno ni drugo stanovište, ali je (o sta v lja -
ju ć i na snazi te principe) ipak time izvršena djelim icna rcvizija uslava.
U pogledu_ naci<malnqg pitanja O ktroirani ustav je sankcionirao
stanovište o postoian iu iedrie iedihstverief iugoslavenske n a c jje . M eđu-
tim se Uredbom o Banovini H FvatskoJ đjelim ično ipak odstupilo od
toga stanovišta, je r se pri red akciji te Uredbe očigledno polazilo od
gledišta, da treba priznati hrvatsku naciju. Sporazum C vetković-M a-
ček je isticao to p n žrian je na prvomu m jestu svog novog političkog pro-
gram a i odatle se d a lje krenulo u poslovima oko reorganizacije države.
U tom^pogledu, dakle, U redba o. Banovini H rvatskoj izražava izvjesnu
reviziju TJŠtaxa_od 1931.
fD pogledu državn og uređcnja Uredbom o Bauovini H rvatskoj, istina,
n ije bio-Jikinut cen tralizam, je r su i d a lje neizm jenjeno ostale druge
banovine, kako ih je regulirao taj U stav, a i Banovina H rvatska n ije iz-
lazila iz državnog okvira K raljevin e Ju g o sla v ije^ A li je U red ba o B an o -
vini H rvatskoj ipak značila osjetno odstupanje, iako ne i lik v id aciju
centralističkog u strojstva države. Dok su organi vlasti preostalih bano-
vina K raljevin e Ju g o sla v ije (prema Ustavu od 1931.) ostali i d a lje ad-
m inistrativno — terito rija ln e oblasti i to neposredno podčinjene cen tral-
nim državnim organim a (u Beogradu), dotle je Banovina H rvatska
p red stavljala autonomnu oblast, ko ja je im ala zaseban aparat vlasti, te
su njezini organi uglavnom odgovarali Saboru, banu i banskoj vlasti na
tom području, a ne centralnim državnim vlastim a kao ostale banovine.
C entralizam . dakle. iako n ije bio ovom Uredhom ukinut. ipak ie bio
vidno korigiran - u e ilju utvrde n ja autonom ije_Banovine-H rvatske.
S politlčkog stanovišta značila je Banovina H rvatska pobjedu h rv at-
skih federalista nad dotadanjim krutim centralizmom beogradskih dr-
žavnih vrhova na čelu s kam arilom i nam jesništvom . T a j e p ob jed a bila
očigledna, ma koliko se ona prikrivala isticaniem dvostranoga Sp ora-
zuma.
Organizaciono se Banovina H rvatska vrlo brzo uredila stoga, što je
zadržala stari ap arat vlasti i povezala ga s novim vrhovim a banske
uprave. B an. hanska vlast i Sabor Banovine H rvatske (do č ije g izbora
n ije zbog rata doŠlo) b ili su ti n a j viši^rganT vlaštT ža autonomno pod-
r u čje Banovine H rvatske. BariovinfT H rv atsk a uredena je U redbom »o

152
ustrojstvu Banovine H rvatske«, po k o jo j je banska upr.aya. bila p od ijc-
lje n a na je d a n a e st odjeTa: za u nutrašnjc poslovc, za prosvjetu, za obrt,
trgovinu i industriju, za tehničke poslove, za socijalnu politiku, za na-
rodno zd rav lje, za seljačko gospodarstvo, za pravosuđe, za šumarstvo,
za rudarstvo i za fin an sije. O d jelim a su rukovodili od jeln i predstojnici,
koji su bili odgovorni banu i Saboru Banovine H rvatske. Svaki se odjel
d a lje d ijelio na više odsjeka, a n jim a su u p ravljali šefovi, odgovorni
odjelnom predstojniku. Područne i m jesne vlasti (kotarska poglavarstva
i općine) ostale su i d alje u svom međusobnom h ijerarh ijskom odnosu,
a jed n i i drugi organi vlasti bili su podređeni banskoj vlasti, odnosno
banu. G ovorilo se ra n ije mnogo o neophodnosti uvođenja općinske sa-
mouprave, ali je i nakon osnutka Banovine H rvatske na tome području
sve ostalo i d a lje po starom (pobliže vid jeti u alm anahu »G odišnjak
Banske vlasti Banovine H rvatske«, Zagreb, 1940., izđanje »Narodnih
novina«, a napose »Uredbe o Banovini H rvatskoj«, biblioteka časopisa
»Pravosuđa«, Beograd 1940., sv. I-V .)
lako do Sabora n ije došlo, banska vlast je odmah razvila vrlo obimnu
norm alivnu djelatnost. Već od prvog dana Banovine H rvatske došlo je
do prave poplave novih propisa. T o j e izvjesnim d ijelom zaista bilo ,i
potrebno, radi toga da bi se novo državno stan je pravno reguliralo u
skladu s Uredbom o Banovini H rvatskoj. U cilju u ređ en ja vlasti na
području Banovine H rvatske donesena je 14. ja n u a ra 1940. U redba »o
izbornom redu i ustrojstvu Sabora Banovine H rvatske«, te se ubrzo za
tim pristupilo početnim organizacionim radovima oko priprem anja iz-
bornog m aterijala, ali do raspisa izbora n ije došlo iz spomenutog
razloga.
U nizu d a ljn jih zakonodavnih akata o b ja v ljen a je (28. novembra
1939.) U redba »o izm jenam a i dopunama Zak. čl. X X X I . od 1894. o
bračnom pravu na području sreskih sudova u Čakovcu i Prelogu«. N a
tom naim e području (M eđum urje) važilo je dotle m ađarsko bračno pra-
vo (Zak. čl. X X X I . od 1894.), po kojem u su za sklap an je brakova i za
rješav an je bračnih pravnih sporova bile isključivo nadležne državne
vlasti, dok je v jen ča n je po vjerskim propisima bilo samo fakultativno,
neobavezno. Iako je na tome području dakle va'žio isključivo civilni
brak, u međuvremenu bilo j e sklopljeno i više crkvenih v jen ča n ja , a
takvi brakovi po postojećem pravu nisu bili pravno v a lja n i. Spomenu-
tom Uredbom je Banovina H rvatska dakle konvalidirala te brakove pri-
znavši im de ju re valjanost. No uporedo s tom pravnom stranom, koju
je regulirala ova U redba, gledana sa političkog aspekta ona je razotkri-
vala činjenicu , da su se novi vlastodršci na tome području (u Banovini
H rvatskoj) uže povezali s višim katoličkim klerom. A klerikalni su ele-
menti p ostajali u Banovini H rvatskoj sve to u tje c a jn iji.
K arakteristična je za politički stav ljuđ i na vrhovima Banovine H r-
vatske čin jen ica da su u okviru prvih normativnih akata radi organiza-
c ije nove vlasti prišli i pravnom reguliranju oštrijih progona svojih po-
litičkih protivnika, prvenstveno komunista. T ako je 17. decembra 1939.
donesena U redba »o izm jeni i dopuni Zakona o zaštiti ja v n e bezbjed-
 h^.

•»2 - •V<p: & V ' "'TZ'Tj.iASr. ~-i,

.« . , ."- . ••. •;«J

**. ^ . *, + t $ x i fj x . • •»"
S*M’ '
h-sJ' # ič •,»* V

> . -\gv._- «u jr? ;-5^,-,f . _ ’ . - “i-,'t-'t'ti */f*^£** _ •-. .-«&

4 iy 'ššl

>H SS
«h«; ^ww-ewiw^i
■? ;• “ <- - •• - ■ ;.» > • .* <

iU t/'jikA t-žn . >**.-*■***inrl »«« * '**$!&

$■' \ S * f j - ’ ' . »«■;'*■#. ■-f * . * •«• '• '' • ■ " . . 1 •
vc*4ijih£*s% '-<d r » t^ -**£*6- Ji# t*i >/ S,jjSjM .A A *J£L > j*< i.-** /* * * «*«*««
' . >-;iT*' ‘ -*w’'.r> ' , 'V -'•;'/'■/ >< .. * •< ’; .
‘,*euk^-<£;»•*»•* r+i»;-:*<UĆ£.**y*, fV&t& ApO -<
<4* ;j* •A> 6 + y 6 *4 t
•-.*■ " «
V**'< A
<:M
**.. ■A^imsArK' f .. *gfm A dr?
f * i » :J l£ i'/m im a .t * # « « ««v *< <**►» x ouuA « n * / « *4 i‘ «'«r. -*w

«W^‘ .wlčŽu" x ^ «A* /w«/I«m< » ^ .«♦ e«y^ ^ * Ht/ 40

«^i^# *r .■»^5e».^n«s y*uso . Ay?p <* <4t-
>****^■’,«**«•*»»*!•#*■ *u 4 **» t m-t+Ardt & . t**vm*m* ■* «ui <m/
** lf W «/ :< *£ /*%mmm<cUu> i Ju /o .r u <• K cjfi
JSm t A A m i^m đ <*m •m tr*. A -& Ar*m đ<t ■ /* £ < / <y*g fsotf-feji&'
m A :^ummxSr: p m fe 'mfa sxm 'H + A utP * /**+£*.•■■**;. v j***mmmtmA * » . * «*s*
V feM ^t inift f*u £v m • **«*# .mmtrm jtift A m *d 4 h **& + i - ■*%*

ru W ^ :ik iš ^ J i£ . £ * ~ * r r . * ' ~ - ir
■»%'.-'. j&i’/H'.-SI•«.’*'*- I•t;,v *đ~ »^*"•" <*mgr **?

Karakteristični) pismo seljaka sela Šibice o protunarodnoj politici vlade

Cvetković-Maček

154
nosti i poretka u državi«. M aček i njegova okolina svojevrem eno su
napadali ta j Zakon o zaštiti države (i sam M aček je po tom Zakonu
odgovarao pred Državnim sudom za zaštitu države sredinom 1930., a
29. aprila 1933. bio je po tom Zakonu i osuđen zbog red akcije tzv.
»P u nktacija«)7M ed u tim , došavši na vlast u Banovini H rvatskoj M aček
se požurio da taj isti Z akon jo š više pooštri. T im je Zakonom naime
upravnim organim a bilo dano ovlaštenje na to, da - »mogu uputiti na
boravak u koje drugo m jesto lica, ko ja remete red i m ir«. T om U red-
bom (br. kab. 6512/39 od 17. decem bra 1939.) bilo je pravno regulirano
i p itan je uređ enja koncenlracionih logora u Banovini H rvatskoj^J
Banska vlast u Banovini H rvatskoj d on ijela je neke propise u po-
glcdu reg u liran ja ođnosa na selu. T ako je na pr. 12. oktobra 1939. do-
nesena U redba »o zaštiti selja čk og posjeda o d ovrhe«, kojoih se od pri-
silnog izvršenja izuzeo zem ljoradnički ekonomski minimum. U odredbi
čl. 1. te U redbe bilo je naim e propisano:

»Ne može se seljaku uzeti pod ovrhu (izvršenje) po Z ak. o izvrše-

n ju i obezbjeđenju:
1. Kuća sa okućnicom i dvorištem do 20 ari površine.
2. Obradivo zem ljište u površini od V2 ha po članu porodice (ali
u svakom slučaju u n a jm a n jo j površini od 3 ha).
3. Gospodarske zgrade potrebne za uredno vođ enje gospodar-
stva na zemljfŠtu izuzetom ispod ovrhe«.
(»N arodne novine« br. 235 od 17. oktobra 1939. godine).

O va je U redba zaštitila od sudskih i upravnih ovrha one, kojim a

j c poljoprivreda glavno zanim anje, odnosno osobu - » k o ja obrađuje
zem lju sama ili sa članovim a porodice«. T im e je , donekle, n a području
Banovine bio proširen srbijanski pravni institut tzv. »okućja« (ili »na-
glavice«), ali samo u pogledu zaštite zem ljoradnikovih nekretnina (dok
j c »okućje« davalo pravnu zaštitu seljaštvu i za pokretnine, te uopće
izuzimalo zem ljoradnički imovinski minimum iz pravnog prom eta). Tom
Uredbom vrhovi Banovine H rvatske pokušali su da zaustave ekonomsko
pronađanje sela, ali istom prilikom oni nisu zaboravili ni interese ku-
laka i veleposjednika. U istoj U redbi (određbom čl. 2) dana je naime
jeđ n ak a pravna zaštita uopće svakoj osobi - ko ja »u slučaju potrebe
(obrađuje zemlju) i n ajm ljen om radnom snagom, a č iji oporezovani
prihodi proističu pretežno iz poljoprivrede (ratarstvo, vinogradarstvo,
voćarstvo, vrtlarstvo, stočarstvo i sl.)«. Seljaštvu je time, nem a sumnje
bilo pomognuto, ali još više — kapitalističkim elem entim a na selu. T u
je postupljeno slično, kao što je postignuto i s osnivanjem poduzeća
»Pogoda«, kojem u je u pogledu prometa sa žitom Ban ovin a dala naro-
čite povlastice - u korist bogatih, a na štetu siromašnih seljaka.
Uporedo s takvim norm ativnim aktima Banovina je d o n ijela i više
drugih m jera, koje su razotkrivale težnju novih vlastodržaca, da što
više udovolje - susjednim fašističkim državama. Pored produžavanja
dotadašnjih načina ekonomskog eksploatiranja od strane tih država,

155
Banovina H rvatska je d o n iiela i vise rasističkih propisa napose o n ad-
zorU nad ziA om kim . Q job£im L.\ o ]e su stigle u Ju g o sla v iju tr a ž e ć i azil
isprecl fašTstičkih vlasti T re ć e g R a jh a . Upravne vlasti su ovdje im alc
naredbu, da te em igrante sta v lja ju pod nadzor i da ih gone sa područja
Banovine. Poznato je , da su pozivom na banovinske naredbe mnogi
upravni organi pri tom e oštro postupali.
Dok su b ili u opoziciji, H 'SS-ovci su napadali korupcionaštvo »beo-
gradske čaršije«. O suđivali su kod svojih političkih protivnika pljačku
narodne imovine i zg rtan je kap itala zloupotrebom državne vlasti. N o
kada su oni sami došli n a vlast, mnogi od tih d oiu čerašn jih ogorčenih
pobornika protiv korupcionaštva, upali su i sami u to. U javnosti se
na području Banovine H rvatske n ije moglo sakriti, kako su mnogi »po-
slovni lju d i« otpočeli da sve to više iskorištavaju sv oje političke veze
s vladom, kako su se i neki članovi iz samog vodstva H S S bogatili iz-
ra b lju ju ći svoj politički položaj. B ilo je poznato, da su se pri tome
stali sve ja č e isticati poneki lju d i oko samog M ačeka. Pokazalo se, da
između starih i novih korupcionaša nema nikakve bitne razlike.
Od toliko široko davanih ob eća n ja o gradanskim pravim a^l. slobodi
ličnošti itd-. s poiavom Banovine HrvaTske m je ostvareno ništa. P ro -
m jen a se v id je la uglavnom po osobama, koje su od osnutka Banovine
nosile i provodile režim, a n jeg ov a suština ostala je međutim ista. Iz-
raženo je to napose u odnosu nove vlasti prema p roletarijatu . K arak-
teristično je za u p rav ljače Banovine da su se od_ 26. au gu sta. 193.9 -
(dana donošenje osnovn_e.Ured.be) raspojasali oni kapftalistiČki elementi,
koji~šu'ddtIe’ novcano pom agali M ačekov pokret. O tkako je M aček do-
šao na vlast u Banovini H rv atsk o j, otada su i ti kapitalistički elem enti
shvatili da je time nadošlo v rijem e i za njihove neograničene eksplo-
atacione mogućnosti. Z n alo se na pr. za in d u strijalca P rpića (fabrika
tekstila u O roslavlju i dr.) da je uz podršku vlasti u Banovini poduzi-
mao niz takvih »privrednih« m jera i da se prem a radništvu ponašao
potpuno bezobzirno. N a svaki protest radnika takvi su poslodavci odgo-
v a rrli p rijetn ja m a vlašću i proglašavali nezadovoljnike za - protudr-
žavne elem ente, odnosno za komuniste. A to je značilo - sta v lja n je tih
lju d i van zakona.
U okviru represivnih m jera protiv p roletarijata banska uprava je
na svom području već 193.9• osnovala j3ekoiikQ..koncentracionih iogoLa
(u Bileću , Kerestincu i dr.], u k o je je upućivala ponajviše komuniste.
S l im u vezrbanška uprava pohapsila je 17. decem bra 1939. znatan broj
istaknutih komunista. V odstvo H S S nastojalo je naim e da radništvo na
području Banovine H rvatske okupi i stavi isključivo pod svoju kontrolu.
Z ato je »H rvalski radnički savez« od osnutka B anovine Hrvatske po-
stao službenom organizacijom , k o ja je uživala mnoge povlastice, kao
što je to za Stojad in ov ića imao »Jugoras«. Istina, da je banovinska
uprava raspustila (31. m a ja 1940.) i frankovački »H rvatski radnički p o-
kret«, ali je međutim točno i to, da je ta vlast prem a njegovom vod-
stvu i pripadnicim a postupala sasvim drukčije, nego li prema klasnim
sindikatim a.

156
 Banovinska u p ra v a u b rz o je razvila sve to o štriji progon i pro-
tiv naprednih studenata. V rnovi oko V lad . M ačeka podužimali su
mnoge korake kako BT cjelokupni studentski pokret stavili pod svoju
kontrolu i dirigirali n jim . No tome su se naročito odupirali studenti ko-
munisti, a s n jim a i drugi napredniji studenti. U n am jeri da skrši otpor
studenata banska vlast je sredinom decembra 1939. zabranila tad an je
stuđentske ljevičarske publikacije (kao na pr. list »N ovi student«; o
tome v id jeti pobliže: V ojo R ajčev ić, »Studentski pokret na zagrebač-
kom Sveučilištu 1 9 18-1941 « , Zagreb, 1959, str. 263 i d.). Iako je
vodstvo H SS za vrijem e svoje opozicije oštro osuđivalo policijske nasr-
ta je protiv studenata, došavši na vlast ono se n ijc žacalo, da progoni
studente na jednako bczobzirni način. »G rađanska zaštita« je u nekoliko
navrata već jesen i 1939. prodrla u zgradu Sveučilišta te zajedno sa za-
grebačkom policijom hapsila ljevičarske studente i kažnjavala ih zbog
izazivan ja nereda, iako je znala (i lako m ogla utvrditi) da su izgrede
na SveučiliŠtu (kao na pr. 24. oktobra 1939.) izazivali frankovci i kle-
rofašisti. Stav V ladim ira M ačeka prema studentskom pokretu jasn o »e
razotkrivala i ova činjenicar^kada je 14. decem bra 1939. beogradska
p o lic ija otvoi ila vatru iz m itraljeza na dcm onstrante studente, te je tom
prilikom bilo tan jen o 50 radnika i om ladinacaj (V . R ajčev ić, cit., str.
267), M aček.j-e_kao potpred sjednik vlade 21. decem bra 1939. izjavio
delegatim a beogradske U jed in jen e studentske om ladine povodom krvo-
prolića:
»... Gospodo, ne treba identificirati slobodu s anarhijom . P oslije
rata u'N jem aČkoj postojala je demokratska vlada. M arksisti su pra-
vili nerede i došao je H itler. U Španjolskoj p oslije A lfonsa X I I I .
b ila je demokratska vlada. M arksisti su pravili nerede i došao jc
Franco. Kod nas je đemokratska vlada, k o ja neće dozvoliti, da se
što takva d e s i...
... Šta će taj radni narod? U Beogradu ne znam kako je bilo, je r
tu nisam bio. U Zagrebu sam vidio babe u bundama i gospodu,
k o ja im aju 6 -7 .0 0 0 dinara m jesečne plaće. Čuo sam takve gd je viču
i traže kruha i rada ... O vdje je pucala p olicija, to znarn. I u Splitu
je prva ona pucala ... J a sam doveo 1.000 se lja k a naoružanih pu-
škama, doveo sam našu Zaštitu, pa m ora bili mir i rcd. N eka sad
netko pokuša da viče ...!
(V . R ajčev ić, cit. djelo, str. 267).
N a to je delegat IJS O zamolio V ladim ira M ačeka neka ublaži taj
kurs vlasti prema radnom narodu — »Radni narod neće dem onstracije
radi n jih samih. D a jte slobodu organiziranja, d a jte slobodu zbora i do-
govora, pa će i marksisti »mirno vijećati«. M aček mu je na to odgo-
vorio:
» T o su m arksistička posla. Okrenimo se na n jih . D a dođu n a vlast
milom nema izgleda, da dođu silom još m a n je ... A ako hoće, neka
viču ...«
D elegat USO: »A V i ćete ponovno pucati?«
M aček: »Pucat ćcmo!« (V ojo R ajčev ić, cit. d jelo str. 267 i 268).
157
 A Ji n a franlmvrp i jclprnfažistp M aček n ije pucao. m akar da su oni
svakim d a ljn jim danom Banovine H rvatske posta ia li- sve n a srtljiv iji.
sve to otv o ren iji u~napadajim a n a fugnslavJjuT pa i n a samu Banovinu
H rvatšku. k a d su pocetkom oktobra 1939. frankovački i klerofašistički
studenti, potpomognuti osjetno od strane proustaških elem enata s ulice,
napali ljev ičarsk e studente i nekolicinu n jih teže ran ili, p o licija n ije
in terv en irala protiv napadača; režimski listovi u Z agrebu (mačekovski
»H rvatski dnevnik« i frankovački »H rvatski narod«) n a io štrije su na-
pali - žrtve, a napadače su uzeli otvoreno u obranu.
Protusrpski ispadi na području B a novine H rvatske sve su se više
m nožlli. Ustaški'T klerofasišflcK i elem enti postajali su potkraj 1939. sve
ra sp o ja sa n iji. Šoviriizarri je'T žb ijao n a mnogo m jesta potpuno nekažnje-
rio ~Nisu "bila rije tk a rii ž lo š ta v lja n ja političkih protivnika. U nekim
m jestim a (kao na pr. u G ospiću), pročulo se zimi 1939. o sa stav ljan ju
»crne liste«, na k ojoj su navodno bili popisani protivnici novog režima
(B anovine H rvatske), odnosno lica - »koja treba usm rtiti«. M ožda su
takve glasine bile samo izm išljotina, ali već i samo pronošenje v ijesti o
tom e razotkrivalo je kakva je atm osfera vladala u Banovini H rvatsko j.
Sredinom ju na 1940. osnovana j e u Zagrebu »H rvatska nacional-so-
cijalisticka stranka«, oko k o je su se staii okupljati fašistički proosovinski
elem enti. Iz te sredine proturale su se svakojake alarm antne v ijesti protiv
K ra lje v in e Ju g o slav ije, a veličalo se Osovinu. O datle se prenosilo sve
g la sn ije kako nacisdčka„N jem ačka i fašistička I ta lija treba da donesu
H rvatsko j puno oslobođenj e i da tek s te strane treba iščekivati napre-
dak H rvatske, itd.^Fašižam se tu slavio kao »nova v jera « i tome slično.

N EK O LIK O D O K U M E N A T A O S T A V I U
V O D S T V A HSS PREMA S P O R A Z U M U ;

Sporazum C vetković-M aček dočekali su opozicioni politički krugovi

u Z ag rebu kao vidno ola kša n je i očitT znak prom jene dotad ašn jeg poli-
tičkog kursa u državi. U red ba TTTIanovini H rvatskoj b ila je značajan
p o litičk i'^ d g ad aj, k o ji je napose - odgovarao interesim a krugova oko
vodstva H rvatske seljačke stranke. Z ato se u tim redovim a i govorilo o
zadovoljstvu, koje je izazvala ta d a n ja sm jena vlade u đržavi. P a ipak
su se n a podruČju Banovine H rvatske zapažali izvjesni znakovi, prema
k o jim a to raspoloženje u vrhovim a Banovine H rvatske n ije bilo bez
sjen ke izvjesnog nezadovoljstva sa dotle postignutim rezuitatim a ove
politike sporazuma. Zapažalo se, da se u tim. krugovima ne gleda pod-
jed n ak o na novo državno stan je. 0 različitim stavovim a u tim redovima
govore napose pored ostaloga i dva dokumenta, k o ja su međusobno sa-
svim suprotna.
P rv i takav dokument b ila je Okružnica, koiu je vodstvo H rvatske se-
lja č k e stranke 10. oktobra 1939. razaslalo svojim podružnicam a po B a -
novini H rv atsk oj, a kojom se izrazilo zadovolistvo sa postignutim rezul-

158
Ja tiin a . U toj Okružnici ističe (u ime vodstva H SS) V lad. M aček pored
ostaloga, kako mu je glavna b rjg a bila s iedne strane orenos vlasti s
beogradske_vlade-na vladu Ranovine H rvatske r a s druge strane - »iz-
g rad n ja slobodne H rvatske na načelim a v e iltin u čitelja Stjep an a i A n -
tuna R a d ić a ...« M aček tu d a lje kaže: »... Posao oko prenosa vlasti raz-
v ija se na m o je potpuno zadovoljstvo«. On izražava kako »postoji dobro
razu m ijevanje između glavnih političkih faktora u Beogradu i mene, te
nigd je ne nailazim na nepremostive zapreke u provcdbi politike spora-
zurtia.« Stranačke organizacije H rvatske seljačke stranke bile su dakle
time obaviještene o nesm etanoj provedbi Sporazuma C vetković-M aček.
U istoj Okružnici MaČek naglašava tu saglasnost u punoj m jeri, je r
kaže:
»... N e samo da sam zadovoljan držanjem m inistra predsjednika
D ragiše Cvetkovića i ostalih članova vlade u pitanjim a prenosa
vlasti na Banovinu Hrvatsku, nego nailazim kod n jih na dobro ra-
zu m ijevanje i u o b av lja n ju poslova, k o ji su zajednički c ije lo j dr-
žavnoj zajednici. T u je u prvom redu vanjska politika (podcrtao
autor). G lede njezinog vođ en ja postoji saglasnost između mene
i glavnih političkih faktora u Beogradu. I oni su baš kao i mi za
neutralnost i neuplitanje u sadan ji evropski rat (podcrtao autor).
V an jsk u politiku vodimo u tom duhu, pa tvrdo v jeru jem da će nam
uz pomoć božju uspjeti sačuvati hrvatski i srpski seljački narod od
ratnih s tra h o ta ...«
(Iz dokumenta, koji se nalazi u arhivu V ojnohistorijskog instituta
JN A u Beogradu pod reg. oznakom br. 41/8-1, K 61).

K arakteristično je međutim M ačekovo nezadovoljstvo s provođenjem

politike sporazuma u samoj Banovini H rvatskoj, je r da na tome putu
vrhovi Banovine H rvatske nailaze ovd je na teškoće. On se pri tome
obara na komuniste i frankovce, te na istomu m jestu d alie kaže:
»... M eđutim provedba politike sporazuma, a u prvom redu izgrad-
n ia slobodne H rvatske i su d jelov an je predstavnika hrvatskog na-
roda u vođenju poslova cjelokupne državne zajednice, ne odgo-
vara onim a, k o ji su živ jeli od naših nesređenih prilika, a to su s
jed n e strane komunisti i t. zv. frankovci, a s druge strane S to ja d i-
novićevci i ostali veliko-Srbi. G odinam a oni ruju, služeći se kod
toga n ajp o đ lijim sredstvima ne bi li u n ijeli zabunu u složne h rvat-
ske redove, kad ih već ne mogu ni razbiti, ni oslabiti. P ozivanje na
vojnu vježbu i nespremnost vojne uprave da provede taj posao na
suvremeni način, nastoje prikriveni i ja v n i n e p rija te lji sloge h rvat-
skog seljačkog naroda i politike sporazuma upotrebiti za svoje stare
cilje v e ...«
(Dokum ent kao naprijed.)
' S osnutkom Banovine H rvatske liudi iz vodstva H rvatske s e lja čke
stranke uspješno su završili dugotraj ni period teške i mučne horbe pro-
tiv-ćenfralizm a. Banovina Hr~vatska izražavala je i političku pobjedu

159
H rvatske seljačk e stranke, a n jezin o vodstvo domoglo se kroz to do
vrhunskih p o zicija na ovom području. Sad a su ljud i iz vodstva H rv at-
ske seljačk e stranke na čelu s M ačekom držali ključne pozicije vlasti i
postepeno se u življav ali u novo stvorenoj situaciji. K arakteristično je za
te lju d e da su ubrzo nakon osnutka Banovine Hrvatske stali priređivati
b ro jn e svečanosti, na kojim a je s pravom pompom istupala » S e lja č k a
zaštita«, odnosno »G rađanska zaštita«, k o ja je sad već b ila poluslužbena
m ilic ija ; i sam je M aček u više n avrata (kao na pr. prigodnom proslave
svoga im endana i slično) istupao n a takvim paradam a (jašeći na bijelom
konju !) i vršio smotru nad naoružanim »zaštitarim a«. V la st j e daklc
te l jude zahvatila svojom negativnošću i razum ljivo je 'što su nastojali
da očuvaju ono, što su Sporazumom od 26. augusta 1939. b ili stekli. U
tom je duhu očito i bila sastav ljen a M ačekova Okružnica od 10. okto-
bra 1939. godine. O na dakle govori o dobroj v olji i spremnosti za lo-
jaln o izvršenje toga Sporazuma.
No o tom je međutim drukčije govorila jedn a druga Okruznica, k o ja
je u isto v rijem e kolala po Banovini H rvatskoj, a za koju se p o v jerljiv o
tada govorilo da i ona potiče iz vođstva Hrvatske seljačke stranke. T a
je O kružnica b ila ta jn e prirode i n jom e še je organizacijam a H rvatskc
seljačke stranke poručivalo upravo protivno od onoga, što je M aček
upućivao spomenutom prvom Okružnicom (od 10. oktobra 1939.).
O va druga direktiva (vodstva H S S ?) nosila je naziv »strogo p o v jer-
ljiv_e_jpkiužnice hrvatskog—narodnog pokreta«, ali je b ila bez potpisa
V lad im ira M ačeka i bez stranačkog pečata, dakle protivno od onoga,
kako se inače redovno radilo sa drugim direktivnim aktim a vodstva
H rvatske seljačk e stranke. U ovoj drugoj Okružnici n ije bilo ni izričite
oznake, da ona potiče iz redova vodstva te stranke. Č in jen ica je ipak da
su k rajem 1939. mnogi pristaše H S S -a u raznim m jestim a Banovine H r-
vatske sm atrali, kako i ta O kružnica potiče od vodstva H rvatske se lja č-
ke stranke, dok su neki (navodno upućeniji) govorili kako j e ona đone-
sena i stranačkim organizacijam a H S S -a upućena čak i sa pristankom
samog M ačeka.
U toj Okružnici istaknuto je naim e na uvodnom m jestu, da je »hr-
vatski narodni pokret« sa vladom D ragiše Gvetkovića sklopio Spora-
zum (od 26. augusta 1939.1 samo »kao zgodno sredstvo i oružje borbe
H rvatskog seljačkog narodnog pokreta«. Zato se pristalice HiSS ovom
Okružm coinT~p5zivaju »nekarbude svakome jasno« da se tim Sporazu-
mom vodstvo H S S »nije odreklo postojecih krajn jih ciljev a hrvatskog
narojfit« U d a ljn je m tekstu oveTUkružnice kaže se kako su Sporazumom
(od 26. augusta 1939.) postignuta »dva važna c ilja pokreta« i to:

»... a) S lomUena ie.d ržavna c ielina. Država je ra z d ijeljen a na dva

područja. B ft "ce~fo zadatak hrvatskog narodnog voBstva "đcT’ovu
razdiobu sve to više i ja č e ra z v ija . Z ato u svima našim izjavam a,
govorim a i člancim a, kao i u razgovorim a nećemo nikad upotrebiti
ime Ju g oslav ija, nego državna zajednica. Ovim hoćemo kazati i

160
 naglasiti, đa, je đržava sastavljena od više dijelova. G ovorit ćemo i
pisati o narodim a državne zajednice, čime hoćemo naglasiti, da
ima više naroda, time naglašujem o posebnost hrvatskog ,naxoda.
b) Postignuto j e da su beogradski iaktori - mislimo n a vladu
Kneza N am jesnika - odstupili od pojm a narodnog jedinstva, štb jc
. vxlo važno, je r je time izgubljeno opravdanje države. Srušen j e sam
tem elj Ju g o slav ije, a to je n ajv ažn ije. P ri tome su nas izvjesni beo-
gradski krugovi pomogli, kao i -dio srpske inteligencije, a i srpska
pravoslavna crkva ...« (citat iz spomenute Okružnice u arhivu V o j-
no-istorijskog instituta JN A u Beogradu: fotokopija u arhivu In-
stituta za historiju države i prava u Zagrebu).

S tim u vezi pozivaju se pristalice H S S -a na - »akciju protivu ju go -

slavenstva«, pa se kaže, da ističući posebnu narodnost hrvatsku, srpsku
i slovensku - »time laskamo n ajvećoj slovenskoj stranci dra Korošca i
škakljam o jav n o m išljen je u Srb iji«. N agla'šujući ujedno kao naročito
značajnu prednost »da su naši pouzdanici kao hrvatski ministri ušli u
ccntralnu vladu«, preporučuje se da ih se u v ijek naziva samo - »hrvat-
skitn m inistrim a«, je r se tako naime ja č e n aglašu je njihov državnoprav-
ni značaj. Prem a navodima u toj Okružnici s tim sudjelovanjem hrvat-
skih m inistara u državnoj vladi n jim a je dana mogućnost, da vrše i
kontrolu v lad an ja i kontrolu dohodaka - »sa pravom da iskorišćujem o
državne dohotke u ciljev e Hrvatskog narodnog pokreta«. A li (kako se
ovd je kaže) to su djelovanje hrvatskih m inistara u vladi p ređ stav lja i
izvjesno sla b lje n je državne vlade. »Kod svake zgodne prilike - ističe
se tu d a lje - hrvatski m inistri zaprijetit će ostavkom i time izvojštiti
d a ljn je ustupke hrvatskoj osebnosti, je r je od n jih ovisna, bez njihovog
su d jelov anja nema vlade«.
Zanim ivo je n ad alje što je tu rečeno o knezu Pavlu. Prem a njem u se
tu preporučujc naročita taktika, da bi se tako dobila njegova naklonost
i olakšalo provođenje onakve politike u Banovini H rvatskoj, kakvu su
redaktori ove Okružnice tada očito p riželjkiv ali. Z a kneza P av la reklo
se naim e u toj Okružnici, da je on »neiskren i podmukao, ali vrlo p ri-
stupačan laskanju i sugeriranju, da bi trebao da ostane na vodstvu dr-
žavne zajednice.« Z a n jeg a je tu istaknuto, kako on zna, »da ga Srbi ne
vole«, pa treba stoga »isticati da ga H rvati poštuju i cijen e«. O vd je
se s tim u vezi reklo i slijedeće:

»... Pred n jim smo uvijek na oko v jern i, ali oprezni, dok u stvari
' on je igračka u našim rukama. L askan jem njegovim visokim kul-
turnim sposobnostima odličnog državnika evropskog kova, umnog i
dalekovidnog političara, koji je uvidio opravdanost hrvatskih za-
h tjev a, mi ćemo uvijek moći da ga upotrebimo za naše ciljev e ...«
(C itirani dokument).

Redaktori ove Okružnice bili su dakle upoznati s giasinam a, koje su

po zem lji kolale o nespglasicama između kneza P avla i k ra ljice , a n a-
pose o Pavlovim pretenzijam a, da on postane kraljem . Z ato se ovd je i

11 JlJG O SL A V IJA IZ MF.ĐU U V A R A T A II 161

preporuČivalo, neka se u tom smislu tako i istupa. Potrebno j e dakle -
kaže se tu - »u v ijek isticati kneza P av la, a k ra lja ostaviti u pozadinu«.
U pogledu ostala dva nam jesnika Okružnica izražava, kako oni nisu
»važni«, je r da je »n jih ov a uloga potpuno podređena i mi se n a n jih ne
sm ijem o osvrtati«. O va dva nam jesnika su »zadovoljni, da u m iru uži-
v aju slasti i koristi visokog položaja«. A li i oni »nisu pristupačni suge-
riran ju , da bi nam jesniŠtvo trebalo ostati na vodstvu državne zajed n ice
i k a š n je ...«
V rlo j e karakteristično za redaktore ove Okružnice, što upozoravaju
da se p ristalice H rvatske seljačke stranke - »ni malo ne sm ućuju iz ja -
vam a, k o je će hrvatski m inistri ili sam predsjednik davati u Beogradu.«
Uporedim o Ii stoga Mačekovu p rije spomenutu Okružnicu s ovom, onda
su karakteristične ove rije či:

»T o j e sve form alno, bez značenja. T o je zavaravan je. A li zato će

svaka takva izjav a biti ovdje korigirana službenim izjav am a ovla-
štenih predstavnika hrvatskog narodnog pokreta, ko ja će pokazivati
stanovište hrvatskog narodnog vodstva. P ostojat će stoga opreka
između iz jav a m inistara i predsjednika i izjav a vodstva, ali je to
samo van jski i samo dok su oni u Beogradu ...«
(T a čk a 4. ove Okružnice, cit. dokument).

D a lje se n a tome m jestu preporučuje, neka se i nakon Sporazum a

(C vetković-M aček) produži s napadim a na »beogradsku hegem oniju«,
neka se opet podsjeća na »zlodjelo diktatorskih režim a«, uopće kako
»treba napad ati sve one, koji ne sh v aćaju da je svakoj a k c iji i id eji
narodnog i državnog jedinstva zauvijek odzvonilo« (cit. dokument, fač-
ka V .). T u se istaklo i ovo:

»... T r e b a tražiti d a lje izgrađivanje autonom ije i naglašavati n e-

zadovoljstvo sa postignutim »Sporazumom«, treba se u v ijek tužiti
da se »Sporazum« ne izvršuje i sta v lja u d jelo itd. N a ta j način
hrvatski m inistri i predsjednik moći će se uvijek žaliti i pokazivati
pred centralnom vladom i pred knezom nam jesnikom , tražeći nove
ustupke i nova prava za H rvatsku pozivajući se na potrebu da se
nezadovoljstvo narodno ukloni u interesu državne zajednice i zbog
izg rađ iv an ja b o ljih odnošaja Srb a i H r v a ta ...«
(Cit. dokument, tačka V.).

U tome smislu ovom se Okružnicom d aju pristalicam a H 8lS-a direk-

tive neka se što više izbjegava naziv »Banovina H rvatska«. a m jesto
tog a n e k a se sv u d ap o d v lači »H rvatska«. »hrvatska vlada« itd. T u se
naim e reklo: »treba uvijek Hrvatsku, hrvatski narod i H rvate isticati
kao faktor medunarodne politike nezavisno od državne zajed n ice«, a
istovrem eno »u vanjskim člancim a i govorim a neće se spom injati dr-
žavna zajed n ica, a pogotovo ne Ju g o sla v ija « (taČka V I. spomenute ove
Okružnice). U istom smislu ovdje su dane direktive kako treba - »uklo-

162
niti sve rije či i sve oznake do sada upotrebljavane po srpskom načinu«,
a štampu treba uputiti neka se »kloni srpskih naziva uopće« s tim da će
ubuduće »donositi v ijesti iz hrvatskih krajev a od ijelito od v ijesti iz osta-
lih d ijelov a državne zajednice; sve te vijesti treba pak unositi skupa s
vijestim a iz in ozem stv a...« (tačka X . ovog đokumenta). D a lje je rečeno
i ovo:

»... D ira n je u oružništvo i vojsku je teško, je r su Srbi tu vrlo o sjet-

Ijiv i, pak bi izazvali reakciju. T o treba na drugi način potkopati.
Neka se kod toga upotrebe prokušane metode iz austro-ugarskog
vremena. Posebno treba pažnju posvetiti da naši pristaše kao vojni
liječn ici zauzmu važne položaje u vojnim ustanovama. Po n jim a
ćemo slabiti vojsku i rušiti disciplinu u n jo j. Svakako treba orga-
nizirati našu snagu. N ju treba d a lje razvijati i ja č a ti po selim a i
gradovim a. N asto jat ćemo da vlasti dobiju p o v jeren je u Zaštitu.
O na će n a ta j način doći do saznavanja vojn e organizacije. A li nju
treba budno čuvati od u tje c a ja srpske vojske. N jezino organ iziran je
treba se ravnati po metodama bivšeg hrvatskog dom obranstva, da
budu isti nazivi, iste oznake, iste zapovijedi itd. Posebno paziti na
duh Z aštite, kao i isticati duh hrvatskog narodnog pokreta za po-
sebne hrvatske ciljev e ...«
(T ačka X I . citiranog dokumenta).
v
Na završetku ovog niza političkih direktiva podsjeća se opet na to,
kako treba »isticati, da je stan je „Sporazum a” samo prvi stupanj, prvi
za postignuće d a ljn ih i viših ciljev a«. Z ato - kaže se d a lje ovd je -
»treba uvijek govoriti i spom injati slobodnu i nezavisnu samostalnu
Hrvatsku ...« (podcrtao autor). Preporučalo se tu d a lje neka se govori o
hrvatskim interesim a, o hrvatskom narodnom pravu, hrvatskoj dužnosti
i tome slično. Z anim ivo je n ad alje što se tu ističe puna saglasnost ka-
toličkog klera s takvom politikom, kakvu predlažu redaktori oye O kru -
žnice. T u se naim e preporučuje da »treba svagdje uzdizati katoličanstvo
kao glavni branik H rvatske«. Istovremeno - »na pravoslavnu kao na
bizantsku kulturu treba n avaljivati« (tačka X I V . ove O kružnice). N a
kraju se reklo i slijed eće:

»... Držeći se gorn jih uputstava mi ćemo izrabiti svaku konjunkturu

za naše cilje v e. M eđunarodna situ acija ide nama u korist. Jčuši se
sistem V e rsa lja , a Ju g o slav ija je um jetn a tvorevina toga sistema.
Naše će vodstvo balansirati između Osovine i dem okracije. Imam o
ljud e za jed n o i drugo. G lavno je da se ruši Ju g o sla v ija .«
(Prvi stav tačke X I V . ove Okružnice.)

Nema neposrednog dokaza, da je ova Okružnica potekla iz redova

vodstva H rvatske seljačk e stranke, a jo š m an je o tome da bi je sastavio
sam V ladim ir M aček. Dokument je sačuvan među aktim a iz arhive
O bavještajnog o d je lje n ja Glavnog generalštaba K raljev in e Ju g o sla v ije ,

16S
ali Jkako je ta j akt bez ikakve oznake, iz t<?ga se ne bi sa sigum ošću mo-
glo zaključiti da je ta O kružnica proistekla od. M ačeka. N o pri tome
trcb a podsjetiti na neke nesporne čin jen ice; u prvom redu n a to, da se
po unutrašnjosti fianpvine JHrvatske među pristalicam a H rvatske se lja č-
ke stranke znalo za slicne direktive »iz Z agreba«; u drugom redu važna
je i čin jen ica, đa su se mnoge m jesne organizacije H S S -a kao i mnogi
istaknu tiji p ristalice ove stranke na terenu, po selim a u JBanovini H rvat-
skoj (od jesen i 1939. d a lje), zaista i ponašali, kako je to g o rn ja O kru-
žnica preporučivala. D a li je slu čajno bilo, što su se kroz spomenuto v ri-
je m e po Banovini H rvatskoj zaista zbili mnogi d og ađ aji, k o ji su po
svom karakteru toliko ukazivali n a ove direktive? Potrebno j e pri tome
sje titi se i sve o štrijih katoličkih profašističkih »K rižara«, k o ji su od
osnutka Banovine H rvatske stati sve to bezobzirnije ra žv ijati sv oju pro-
tivjugoslavensku i proosovinsku propagandu; iz n jih ovih redova širila
se sasvim neprikriveno propaganda s ciljem , da se što viiše zatruju
hrvatsko-srpski odnosi, da se kod H rvata katolika razvije što veća m r-
žn ja protiv pravoslavnih Srba, k o je se pkrivljavalo kao glavnu zaprijeku
za ostvarenje tzv. nezavisne države H rvatske.
Kod analize karaktera i političkog odjeka ove druge O kružnice, k o ja
se općenito pripisivala vodstvu H rvatske seljačke stranke, n ije od pre-
sudne važnosti to da li j e sam V latk o M aček sudjelovao kod n je n e re-
d ak cije ili ju je i odobrio (kako kaže Jan k o T o rtić); važna j e pri tome
čin je n ica, da se ni V latko M aček, a niti cijelo vodstvo H rvatske seljačke
stranke n ije izrazito, otvoreno ogradilo od takve protivjugoslavenske
političke propagande, kakvu su tih dana po Banovini H rvatskoj širili
ustaše i profašistički »K rižari«. Po unutrašnjosti se tako dobivao do-
ja m , da je vodstvo H rvatske seLjačke stranke saglasno s akcijom ustaša
i klerofašista. Oni su naim e sve to v id n ije p ostajali gospodari na raznim
d ijelov im a Banovine H rvatske.
Istini za v olju treba priznati da je banska vlast u prvim danim a na-
kon osnutka Banovine H rvatske istupila oštro protiv nekih ustaških agi-
tatora. V last j e u Banovini H rvatskoj Čak i uhapsila je d a n dio ustziša,
te ih u putila.u koncentracioni logor, ali ih je kasnije pustila iz zatvora
(dok je komuniste zadržala!). B ilo j e istina znakova o trv en ju između
vod stva-H S S i onoar oko Slavka K vaternika i M ile B u daka (uz ustaški
l isf »H rvatski narod«). U staški elem enti su jedno v rijem e napadali i
vodstvo H rvatske seljačk e stranke; oni su nakon o b jav e Sporazuma
C vetković-M aček čak p orazbijali prozore n a red akciji M ačekovog lista
»H rvatski dnevnik«^ A li prema tima suprotnostima i7,medn HSiS i nsta-
ša sta ja le su g orn je č in je n iće, napose sve to r je č itija pasivnost banske
v lasti napram a protivjugoslavenskoj a k ciji ustaša i klerofašista. Između
n jih se očigledno vodila borba oko vlasti, ali u suštini političkog p ita n ja
između n jih .b itn e razlike n ije b ilo; i je d n i i drugi govorili su i radili
za stvaran je zasebne hrvatske države. -——- -•—;—
U vezi s time, a radi b o ljeg razu m ijev an ja stava vodstva H S S prem a
Sporazumu, kao i radi p rav iln ije ocjen e čitavog sta n ja unutar H S S , po-
trebno je ukazati na jo š je d a n dokument iz tih dana. U Z agrebu je -
naim e - 3 1 . m arta 1941. održana (u prostorijam a »Gospodarske sloge«)
k o n feren cija zastupnika i drugih prvaka H rvatske seljačke stranke. N ije
požnato na č i j i ’ je poziv do n je došlo; V la tk o 'M a č e k to j. konferen-
c iji n'avodno n ije prisustvovao, te mnogi znaci pokazujti da j e vjero-
ja tn o in icija tiv u za njen saziv dao Ja n k o T o rtić (tad an ji poslanik H SS
za O sijek, a kasn iji ustaški m inistar), v jero ja tn o u dogovoru s onim
elem entim a iz H S S , koji su (kao na pr. D rag. T ot, predsjednik »G o-
spodarske sloge«, te dr.) bili bliski velikohrvatskim elementima, odnosno
ustašama oko Slavka K vaternika (kasnijeg ustaškog »vojskovođe« u
»N ezavisnoj državi H rvatskoj«).
Prem a podacim a, koje je objav io V o jin B . Popović (u listu »Borba«
od 17. febru ara 1961. u članku pod naslovom »M aček u martovskim do-
g ađ ajim a 1941.«), na toj je K o n feren ciji navodno 60 Doslanika i drugih
istaknutih pripadnika H SS don ijelo ovu rezoluciju:

»... N a sastanku velikog d ije la poslanika i zastupnika vlasti Bano-

vine H rvatske, zastupnika hrvatskih kulturnih i ekonomskih insti-
tu c ija iz svih historijskih k ra jev a H rvatske, održanom u Zagrebu,
31. m arta 1941. godine, izložena je politička situ acija i položaj hr-
vatskog naroda u okviru Ju g o sla v ije p oslije državnog puča u Beo-
gradu 27. m arta i konstatovano (je ):
»D a hrvatski narod poslije ovih događ aja ne moie više vjerovati
da mu je u Jugoslaviji moguć miran zivot i prosperitet (podcrtao
au tor); da kod srpskog naroda postoji čvrsto u v jeren je da Ju g o -
sla v ija treb a da uđe u rat protiv N jem ačke, dok hrvatski narod želi
m ir i sarad n ju sa njem ačkifn narodom ; da je srpski narođ protiv no-
vog poretka u Evropi, dok hrv^tski narod ima razu m ijev an ja za
je d a n nov i pravedan poredak u Evropi i ta j poredak ž eli; da se
predštavnici srpskog naroda nalaze u službi engleske politike i iz
vlastilih interesa svim silam a rade n a tome da na Balkanu izazovu
nem ire, bune i rat, dok hrvatski narod neće da služi interesim a E n -
gleške, k o ja uvijek pođržava hegem oniju Srb a nad H rvatim a.
D a lje se konstatira slijeđ eće: da hrvatski narod već vjekovim a ima
ja k u političku, kulturnu i' ekonomsku vezu s njefnačkim narodom ;
da je H rvatsk a kroz vjekove p ostojala kao samostalna i nezavisna
država i srpsku vlast u hrvatskim k ra jev im a - k o ja je od zapadnih
d em okracija b ila priličnb riam etnuta i podržavana — nikad n ije
p riznavala; 3 a cjelokupan hrvatski narod jednodušno želi da po-
novo uspostavi svoju državu; da u hrvatskom narodu postoji čvr-
sta v je ra i nada, da po ostvarenju slobodne i nezavisne hrvatske
države, može da računa na punu pomoć N jem ačkog R a jh a , koji je
kao ratn i c ilj proklam irao: svakom narodu u Evropi omogućiti slo-
bodan nacipnalni razvoj i prosperitet.«

N a k ra ju donesena je slijed eća rezolucija:

» I. Ju g o sla v ija je prestala da postoji.

165
 Ponovo će se stvoriti slobodna država H rvatska u s v o jim histo-
rijsk im i etnografskim granicam a, uključujući tu P rek om u rje, M e-
dum urje, S la v o n iju , D alm aciju , Bosnu i H ercegovinu i hrvatski dio
V ojv od ine.
t

II. Do d onošenja novog ustava izvršnu državnu vlast vršit će

nova hrvatska nacionalna vlad a sa sjedištem u Zagrebu.

I I I . H rvatski predstavnici d o sta v lja ju ovu rezoluciju m inistru ino-

stranih poslova N jem ačkog R a jh a i mole ga da novu državu H r-
vatsku priznaju kako N jem ački R a jh , tako i ostale sile Osovine.
H rvatski poslanici, u ime cije lo g hrvatskog naroda, m ole vladu
N jem ačkog R a jh a , da za osiguranje samostalne države H rvatske
ovoj odmah pruži pomoć i zaštitu.
U glavnom gradu Zagrebu, 31. m arta 1941. godine ...«
(Cit. u »Borbi«, br. 39 od 17. februara 1961).

Vladimir Maćek />rima u gosle (u Kupincu, Ijeti 1939.) njemaćkog poslanika

u Jugoslaviji von Heerena i njegovu suprugu

O v aj je dokument (prema pred n jim navodima V . B . Popovića) po-

uzdanik njem ačke vlade, W eesenm ayer dostavio 5. aprila 1941 (radio-
gramom u 17.50 h) m inistru von Ribbentropu, te je ta R ezolu cija k asn ije
pronađena (u njem ačkom prevodu) među njem ačkim dokum entim a.
N a istom m jestu V . B . Popović n a d a lje navodi da je Ja n k o T o rtić

166
nešto k asn ije o tome obaviiestio i V latka M ačeka. »k o ji se je složio s
ovom stvari, ali n ije htio jav n o istupati, niti stvar otvoreno uzeti u sv oje
r u k e ...«
Ove dokumente treba međutim uzimati s razum ljivom rezervom,
ali se ne može poreći kako i pored toga im a i drugih znakova,
k o ji pokazuju da se i u tome naiazi nesto istine. M ože se kazati, da ta
R ezolu cija od 31. m arta 1941. n ije b ila izraz čitavog vodstva H rvatske
seljačk e stranke, a napose da ni ovd je nema neposrednog dokaza o M a -
čekovom aktivnom sudjelovanju u njenom dono&enju. A li odavde se
može v id je ti koliko je u H rvatskoj m aha preotela tada već veoma aktiv-
na grupa velikohrvatski orijen tiran ih , Osovini n aklonjenih elem enata
k oji su se nalazili u samom vodstvu H rvatske seljačke stranke. O va R e-
zo lu cija pokazuje do ko[ih je granica išla u Banovini H rvatskoj ta sepa-
ratistički o rij entirana grupa, u sv ojoj ak'ćlji proTfv" Ju g b sla v ij e. M edu-
tim__u r edovim a Hrvatske seljacke stranke Vilo je i elem enata, k oji nišu
odobravali takvu politik u ^ jg eg o 'jšu jjo j se'liu p rotstavljali.' T a "je "g r u p a
Ijuđi 'iž T T S S (napredniji elem enti, napbše oni k o ji šu b ili bliski K o-
m unističkoj p a rtiji Ju goslavije) upravo tih dana o b ja v ila je d a n (šapiro-
g rafiran i) proglas, upućen pristalicam a H rvatske seljačk e stranke, ko-
jim se ovi pozivaju neka ne n asjed aju razbijačkoi, profašističkoj i pro-
tivjugoslavenskoj ak ciji tuđinskih agenata. U tom se proglasu istaklo
kako »među našom gospodom u vrhovim a H SS jm a je d a n dio, k o ji po-
ta jn o šuruje s N jem ačkom i Ita lijo m , misleći da je sada čas, da stvori
tobožnju slobodnu Hrvatsku po uzoru na Slovačku«. U proglasu se da-
lje reklo kako - »nema i ne sm ije biti ni jednog istinskog H rvata, koji
bi mogao odobriti ovakvu potajnu i upravo zločinačku raBotu te go-
spode«. Redaktori tog proglasa razotkrivali su proosovinsku tendenciju
onih lju d i iz H S S -a , koji su govorili o slobođnoj H rvatskoj uz Oso-
vinu; ovd je se naglasilo kako - »svaki od nas treba znati da bi takva
H rvatska, k o ja bi se stvarala uz pomoć H itlerovih b aju n eta i crnih fa -
šističkih košu lja, bila n ajo b ičn ija kolonija, u k o jo j bi kao i u SlovaČ-
koj - hrvatski narod bio izvrgnut zulumu G estapo-a fn jem ačke ta jn e
državne p o licije) i šake izdajničke gospode ...« D a lje se u tom proglasu
i.šTakTbibvb:

»... N aša n a jljep ša pokrajina, kolijevka hrvatskog naroda, D a l-

m a cija i naše more, za koje su proliveni potoci krvi, pala bi u ruke
fašističke Ita lije : našu n a jb o g a tiju pokrajinu, Slavon iju , naselili bi
N ijem ci, a biser Hrvatske - M eđum urje, predali bi M ađarim a. I
tako bi naša domovina, strahovito osakaćena, b ila osuđena na si-
gurnu propast.
N o, što je najgore, ovakva H rvatska nalazila bi se na samoj fron -
ti, b ila bi poprište užasnog ratnog pokolja, k oji bi se vodio baš na
našem z e m ljištu ...«
(V o jin B . Popović, »M aček u martovskim događajim a 1941. godi-
ne«, »B orba«, br. 41 od 19. februara 1961.).
 Redaktori ovog proglasa nisu Stedjeli niti novu vladu, je r su tu rekli
kako, ona - » n ije jo š pokazala sv oje pravo lice; jo š se n ije izjasn ila 6
vaniskim i unutrašnjim gonićim pitan jim a«. S tim u vezi se n ad alje
reklo:

»... N o postoji velika opasnost, da neki članovi te vlade pokusavaju

iskoristiti protuosovinsko raspoloženje naroda i da nas privuku na
englesku stranu. JaSno je , da bi ovakva izdajnička politika opet
značila u vlačenje države u rat, i to na strani engleskih lordova.
Lažu gospoda, kada tvrde da nam p rijateljstv o s Engleskom može
osigurati m ir; isto tako lažu i ona gospoda, k o ja govore da nam
pristup T ro jn o m paktu osigurava mir.
<Ne! M i vrlo dobro znamo, da p rik la n ja n je bilo je d n o j, bilo dru-
goj zaraćenoj strani znači rat, je r granice njihovih interesa prolaze
baš našim zem ljištem . A li mi H rvati nećemo rat. A neće ga ni Srb i,
ni Slovenci, ni C rnogorci!
N e n a sjed a jte plaćeničkoj propagandi, k o ja širi v ijesti da Srbi
hoće rat. N e, srpski narod neće rat, kao što ga nećemo ni mi H r-
vati. T o je srpski narod pokazao na ulicam a B eograd a za vrijem e
p o sljed n jih d a n a ... Beogradske mase nisu tražile rat. N aprotiv, one
su protiv rata i tražile su samo poni'štenje sramotnog T ro jn o g pak-
ta, tražile su mir, tražile su pakt sa Sovjetskim Savezom ...«
(V . B . Popović, cit.).

T a i proglas razotkriva i unutrašnje odnose u tad an ioj H rvatskoj se-

se lja čk o j stranci. Elem enti, povezani s hrvatskim kapitalom , okupljeni
oko vodstva H rvatske seljačk e stranke i vrlo bliski ustašam a, istupali su
protiv Ju g o slav ije . Spomenuti n jih ov proglas uvelike je podsjećao na
K eitelove »Sm jern ice za propagandu protiv Ju g o slav ije« i očito je uka-
zivao na vezu s fašističkom propagandom . Drugi su međutim, b ili pro-
tivni vezivanju H rvatske za m akoji zaraćeni tabor, a napose protiv
oslonca na sile Osovine.

KOMBI NACI JA 0 OSNUTKU BANOVINE

»SRPSKE ZEMLJE« Vv

/_Osnutak.Banovine H rvatske dao je povoda elem entim a oko »Srpskog

kluba« i drugim a, koji su se i dotle bavili ideiom velikosrostva, da ot-
počnu a k ciju oko stv aran ja je d n e druge, slične oblasti, oko osnutka tzv.
srpske ban ovin ej Id e ja o fo rm iran ju je d n e takve oblasti dobila je prista-
lica i u redovim a vlade D ragiše Cvetkovića. U tim se krugovima sredi-
nom 1940. (?) počelo priprem ati za reorganizaciju države i to opet na
način sličan onomu, k o ji je doveo do donošenja U redbe o Banovini H r-
vatsk oj. Opet se nam jeravalo pozvati na čl. 116. O ktroiranog ustava bez

168
mnogo obzira na to da li je to u skladu s prvotnom intencijom ustavo-
tvorca, da li će takav državnopravni akt biti u skladu s U stavom 'ili ne;
radilo se uglavnom o tome da se zadovolii je d n a politička potreba k o ja
se nam etala spomenutim krugovima. Prem a dobivenim podacim a pri-
prem ljen je (sredinom 1940. godine) nacrt nredbc o reorganizaciji K ra-
ljevin e Ju g o slav ije, a k o ja je pored ostaloga oredviđala sliieđeće:

».../. Obrazovanje Srpske zemljc

Cl. 1.
Banovine V rbaska, D rinska, Dunavska, M oravska, Zetska i Vrar-
darska sp a ja ju se u jedno pod zajeđničkim imenom - Srpske zemljc
(podcrtao autor), č ije je sedište u 'Skoplju.
D osadašnje banovine pretvaraju se u oblasti, zadržavajući svoje
nazive i sv oja sedišta.

II. Prenosenje nadležnosti na Srpske zemlje

Čl. 2.
U nadležnost Srpske zem lje prenose se poslovi: poljoprivrede,
trgovine, indu strije, šuma, rudnika, građevina, socijaln e politike i
narodnog zd rav lja, fizičkog vaspitanja, pravde, prosvete i unutra-
šn je uprave.
Svi ostali poslovi ostaju u nadležnosti organa državnih vlasti na
celoj državnoj terito riji.
Isto tako ostaju u nadležnosti državnih organa i poslovi, k o ji su
osobitog znaČaja po opšte interese države kao što su:
1. S ta ra n je o državnoj bezbednosti, su zb ijan je antidržavne i ra-
zorne propagande, vršen je policiske obaveštajne službe i osiguranie
jav n o g reda i m ira;
2. đ ržavljanstvo; za d av an je državljanstva nadležna je Srpska
zem lja, osim d av an je državljanstva izuzetnim putem ili oduzi-
m an je d ržav ljanstva;
3. rudarsko zakonodavstvo i državna rudarska preduzeća. Pri
d av an ju rudarskih koncesija, koje interesuju narodnu odbranu, po-
stupaće Srpska zem lja sporazumno sa vojnom upravom. Ako ne bi
došlo do sporazuma odlučuje M inistarski savet;
4. izgrad n ja i održavanje državnih saobraćajn ih sredstava i dr-
žavnih o b jek ata;
5. poslovi vera;
6. m eđunarodni pravni saobraćaj, s tim da se pravna pomoć u
vanparničnim stvarim a vrši neposredno preko sudova;
7. sp oljna trgovina kao i trgovina između Srpske zem lje i ostalih
deiova države (jedinstvo carinskog i trgovinskog područja);

169
 8. Zakonodavstvo o merama i tegovima, o zaštiti industrije, o
poslovima privatnog osiguranja i osiguravajućim društvima;
9. M enično pravo, čekovno pravo, trgovačko pravo, stečajn o pra-
vo, obligaciono pravo, pomorsko pravo, autorsko pravo;
10. P otp isivanje kazni (v jerojatn o ćc biti »propisivanje kazni«;
p rim j. autora) za povredu propisa o predmetima iz nadležnosti dr-
žave;
11. P o sta v lja n je putem zakona osnovnih načela prosvetne poli-
tike, kao i osnovnih načela o lokalnim sam oupravam a;
12. Opšta načela radničkog prava i osiguranja, kao i opšta na-
čela vodnog prava.
U c ilju osiguranja narodne odbrane obezbediće se v ojn oj upravi
potreban u ticaj u oblasti proizvodnje i saobraćaja.
M inistarski savet može prenositi druge poslove sa državnih vlasti ^
i ustanova na nadležnost Srpske zem lje.

ĆI. 3.
Srpskim zem ljam a da bi mogle uspešno svršavati poslove svoje
nadležnosti, im a se obezbediti potrebna finansiska samostalnost.
O na se sastoji u samostalnom prikupljanju određenih prihoda i iz-
vršenju rashoda predviđenih budžetom Šrpske zem lje.
K o ji će izvori, oblici i vrste prihoda pripasti u nadležnost Srp -
ske zem lje odrediće se posebnom uredbom.
Isto tako posebnim uredbama rešiće se i p itan je pripadnosti i
podele državnih fondova, imovine i sudova.
Sa prenosom poslova iz nadležnosti države u nadležnost Srpske
zem lje preneće se u njihovu nadležnost odgovarajući krediti pred-
viđeni u državnom budžetu za 1940/41. godinu. Z a izvršenje ovako
prenetih kredita pripada Zem aljskom savetu potpuno naredbodav-
no pravo.
U koliko predviđeni krediti u državnom budžetu za 1940/41. za
Srpske zem lje ne budu dovoljni, odobravaće se naknadni kredit.

ČI. 4.
Zakonodavnu vlast u stvarim a iz nadležnosti Srpske zem lje vrše
K ra lj i Sabor zajeđnički.
Upravnu vlast u stvarim a iz nadležnosti Srpske zem lje vrši K ra lj
preko Z em aljskog saveta.
Sudsku vlast Srpske zem lje vrše sudovi. N jih ove presude i re-
še n ja izriču se i izvršuju u ime K raljevo na osnovu zakona ...«
(Dokument - fotokopija - u Institutu za historiju države i prava u
Z ag reb u ).

U d a ljn jim odredbam a (od čl. 5. do 33) p rcdviđ aju se slični propisi
kao i u U redbi Banovine Hrvatske. Donošenje ovakvog državnog akta
zadržale su i unutrašnje i vanjskopolitičke prilike, te do takve U redbe
n ije došlo.
 P R IS T U P K R A L JE V IN E J U G O S L A V I J E
TR O JN O M P A K T U

ZJ^lade T rcćeg R a jh a i fašističke Ita lije shvatile su Stojadinovićev pad

kao neposređah udarac njihovoj politici prem a Ju g o sla v iji, kao vidno
sfab ljerije n jih ovih pozicija u ovoj z e m liijZ a to ie na pr. G all. C iano
ftnrpovodonT i napisao u svom »bnevniku« kako je - »s odlaskom S to-
jadinovića iugoslavenska karta za nas izgu b ila”9d®7o od svoje vrij ed-
nosti«.~No ubrzo se poceo sve vTse m ije n ja tr prvotni stav' rezerviranosti
prema Cvetkovićevoj vladi. Ova je vlada n e sve vidn iji način pokazi-
vala kako želi ostati pri dotadanjoj van jskoj politici, odnosno da se
Stoiadinovićevim padom ništaTiTjeTzmijenlTo u odnošima između K ra-
ljevine Ju g o sla v ije te T rcćeg R a jh a i M ussolinijeve I t a lije J N eizm je-
njeni vanjskopolitički stav nove vlade očitovao se u nizu i unutrasnje i
vanjskopolitičkih akata, koji su doneseni u Ju g o sla v iji s obzirom na su-
sjedne sile Osovine. T ako je na pr. za Gvetkovićeve prve vlade, a na-
pose za vlade C vetković-M aček doneseno mnogo akata, kojim a se favo-
riziralo N jem ačku i Ita liju u trgovinskim odnosima, privilegiralo n ji-
hove državljane (ne samo kao tzv. turiste, nego i kao privrednike), omo-
gućavalo raznim dažbinskim povlasticam a otv aran je naročito njem ačkih
poduzeća i ustanova, te škola i dr.
V id jelo se to na pr. iz razm jene nota između K raljevin e Ju g o sla v ije
i N jem ačkog Rajjka od 18. m a ja 1939. »o pravnoj pomoći u građ an-
skim i trgovačkim predmetima« (Služb. nov. br. 2 6 9 -X C za 1939.), iz
Sporazuma o reguliranju carinskih p ita n ja između Ju g o slav ije i P ro -
tektorata Ćeške i Moravske (Služb. nov. od 7. ju la 1939., br. 172—L V I I I ) ;
n ad alje iz sedmog dopunskog sporazuma između Ju g o slav ije i N je -
mačke (prvotno zaključenog 1. m aja 1934.) od 7. ju n a 1939.; iz ratifi-
kovanog ugovora 25. oktobra 1940. »o izjed n ačen ju oporezivanja u tu-
zemstvu i inozemstvu« (Služb. nov. br. 2 2 9 - L X X X - A za 1940.), ugo-
vora od 25. oktobra 1940. »o pravnoj zaštiti i pravnoj pomoći u po-
reskim stvarim a« sa N jem ačkom (Služb. nov. br. 2 2 9 - L X X X - A za
1940.), iz tzv. Pakta o pomoći (od 27. septem bra 1940.), iz ugovora od
15. m arta 1940. »o carinskom postupku za olakšice njem ačkim brodo-
vima na Dunavu« i (Služb. nov. br. 7 3 - X X I V . za 1940.), a na području
školstva - iz U redbe o njem ačkoj školi s pravom javnosti u Novom
Vrbasu (od 23. augusta 1940., Služb. nov. br. 2 0 6 - L X X , za 1940.),
Uredbe od 23. augusta 1940. »o otvaranju potpune privatne njem ačke
gim nazije s pravom javnosti u 'Beogradu« (Služb. nov. br. 206—L X X
za 1940.), U redbe od 19. septembra 1940 »o otvaranju nepotpune n je -
mačke privatne gim nazije u Af>atinu« (Služb. nov. br. 2 1 8 - L X X V I .
za 1940.) i dr.. zatim o postepenom uvođenju rasističkih m jera kao što
je to učinjeno na pr. Uređbom od 5. oktobra 1940. »o upisu lica je v r e j-
skog p orijekla za učenike univerziteta, visokih škola u rangu univerzi-
teta, viših, sred njih, učiteljskih i drugih stručnih škola« (Služb. nov. br.
2 2 9 - L X X X - A za 1940.) te dr.

171
 Dvije slike s potpisa ugovora o pristupu Kraljevine Jugoslavije Trojnom
paktu (Beć, 25. maria 1941.) Go'rnja slika: Cvetković velića znaćenje ovog
ugovora; doltija: uzajamna ćeslitanja Cvetković-Ribbentrop

172
 U vaniskopolitičkom pogledu moglo se zapaziti kakg_se ova nova
vlađ a (kao i vlada C vetković-M aček) ujpravo dodvoravajdraavnim vr-
]H )vlm air^iffiO n B triin u : N ije bllo slu cajn o, da je resor u vladi Cve-
tfeOvtt-Macek' prim30“đ<Ttadanji jugoslavenski poslanik u B erlinu, A lek-
sandar C in ca r^ ^ j e ' T (3otIe"bio pdžnat" po svom prooso-
vinskom raspoloženju"” Prllikom njegove posjete Rimu (prvi put kao
m inistar vanjskih poslova) on je (krajem ap rila 1939.) v jero ja tn o dao
izvjesna u v jerav an ja iašističkoj vladi Ben. M ussolinija, da će produžiti
staru vanjskopolitičku lin iju prema Osovini, je r je Ciano u svom
»Dnevniku« (22. aprila 1939.) zapisao kako je »M arković učinio p rija -
tan dojam na sve one, s kojim a je došao u bliži dodir; on se dopao više
nego Stojadinović ...« (»D nevnik«, cit. izd., str. 69).
I u vodstvu H SS, odnosno uprave u B an o v ini H rvatskoj, zapažalo se
slično proosovinsko raspolozenjeg govorTlo se tu jav n o o potrebi oćuva-
n ja neufr'alnost i Ju g d šlav lje, a istodobno se prem a Ita liji i N jem ačkoj
razotkrivalo težnju za što prisnijim odnosima. N ije bila bez naročitog
političkog zn ačaja p osjeta beogradskog njem ačkog poslanika von
H eerena V latku M ačeku u Kupincu, a n ije b ila slu čajn a ni p redu sretlji-
vost, koju su i drugi istaknuti političari sa vrhova Banovine H rvatske
ukazivali prema raznim predstavnicim a N jem ačke i Ita lije .
O j i lijan ska ag resija na Grčku p red stav ljala ie vidno ugrožavanje
i same Ju g oslav ije. A li vladzTCvetković-M aček n ije pokažrvalalnlkakve
/HltTfi'nutdsFnj|TIn je dana (29. oktobra 1940.) grof Ciano zabilježio u
svom »Dnevniku« kako - »s Balkana dolaze tek um jereni diplomatski
protesti: nitko se ne m iče da brani G rke ...« (cit., str. 215). M jesto
uznem irenja i bilo kakvih protestnih diplom atskih koraka državni vrhovi
K raljev in e Ju g o sla v ije zanose se kom binacijam a o jo š užem povezi-
v anju s fašističkom Italijo m . G rof Ciano b iljež i (u svom »Dnevniku«
pod datumom od 11. novembra 1940.) kako je k njem u kao izaslanik
»srpske kraljevske kuće ili još bolje - m inistra dvora A ntića« došao
beogradski advokat Stakić s prijedlogom o sastanku A n tić-C ian o,
je r je Stakić spom injao »savez i dalekosežna jam stv a kao što su demi-
litarizacija Ja d ra n a ...« (cit. »Dnevnik«, str. 2 1 7 ).(P re m a nekim poda-
cim a je potkraj 1940. u vrhovima T rećeg R a jh a i Ita lije bilo govora o
pri\Taćehju~IGJnjev^ T)š"dvim, a đa jo j se za to obeća So-
lun [(H itierovo pismo M ussoliniju od 18. novem bra 1940., oH javljeno u
»T!es archives secretes du comte Ciano, 1 9 3 6 .-1 9 4 2 « , ed. Plon, Paris,
1951., str. 433). T u kom binaciju potvrđuju i dokumenti, k oji su s n je -
mačke strane (poslije napada na Ju goslav iju ) o b ja v lje n i u zbirci »Do-
kumenten zum K onflikt mit Jugoslavvien und G riechenland« (Berlin,
1941., str. 7 i slij.). Podaci o tome izneseni su i na procesu pred M eđu-
narodnim vojnim sudom u Niirnbergu (zbornik »Proces des grands cri-
minels de guerre devant le T ribu n al m ilitaire international, Nurem -
berg«, kn jig a X X I V ., dokument C -170 na str. 184. k n jig a X X I V ., do-
kument P -1 8 8 2 . str. 7 8 -8 4 i dr.). 0 tom p itan ju Soluna povela se poslije
prošlog rata ostra polem ika i u redovima jugoslavenske političke em i-
g racije. te je jedna grupa optuživala drugu zbog pokušaja da se pri-
gfahi grrki Solun pomoću O sovine. T ak o je na pr. R ađ oje Knežević,
je d a n od lju d i bliskih bivšem k ra lju P etru XI. napisao (u časopisu »Po-
ruka«, u br. 4 - 6 za 1951.) članak pod naslovom »Kako se to zbilo«,
zatim u Časopisu »Internationals A ffairs«, London, 1952., br. I. u
članku »Knez P av le, H itler, i Solun«, tvrdeći da su u to vrijem e ljudi
oko kneza P av la zaista radili n a p rig ra b ljiv a n ju Soluna. Bivši pred-
sjednik vlade D ragiša Cvetković to je međutim porekao (na pr. u članku
ob jav ljen o jp u čas. »Internationals A ffairs«. br. 4. za 1953., n a str.
462-469’).lNo bez, nhzjfa na istipitnst ove verzije o Solnnn, namcfp se
ipak zaključak, da se vlada Cvetković^M aček sve to ja č e povezivala
s vladam a susjednih sila Osovine, a u tom sve to jačem približavanju
konačno je i došlo do njenog otvorenog pristupa K raljevin e Ju g o sla v ije
fašističkom bloku.}
«

RAZLOZI Z A PRISTUP KRALJEVINL JUGOSLAVIJE

TROJNOM PAKTU

N jemaČka, It a lija i Jap an potpisale su (u Berlinu, 27. septembra

194tt)" tzv. » l 'r o i m ^ akt&J-kojim su lzmeđu sebe regulirali 'im'DeriiaTi-
stičku podjelu sv ije ta . T im ~ Je^ u go^ rom liaiin e bilo utvrđeno, da s je d -
ne strane - » Ja p a n priznaje i respektuje vodstvo N jem ačke i Ita lije pri
stvaranju novog poretka u Evropi« (čl. 1. tog ugovora), dok »N jem ačka
i Ita lija priznaju i respektuju vodstvo Ja p a n a pri stvaranju novog po-
retka u velikoazijskom prostoru« (čl. 2 ugovora). Ove sile potpisnice
tog ugovora iz ja v ile su tom prilikom svoju suglasnost »da će u svojim
n asto jan jim a na n ap rijed istaknutoj osnovi sarađivati.« (čl. 3. ugovora).
One su se ujedno obvezale »da će se međusobno pomagati svima poli-
tičkim , gospodarskim i vojničkim sredstvim a za slučaj, da k o ja strana
ugovornica bude napadnuta od k o je druge sile ...« fčl. 3. tog ugovora).
T a j je ugovor bio term iniran na v rijem e od deset godina, ali se pred-
viđalo i njegovo produženje p oslije toga roka (čl. 6. ugovora). T a j
T r o jn i pakt (čitav tekst njegov o b ja v lje n i u Zborniku »D er Feldzug
auf dem B alkan«, izdanje A. 0 . K ., B elin , 1941. str. 16—17) postao je in-
strumentom im perijalističke politike sila Osovine (R im -B erlin —T okio).
Tom . su ugovoru postepeno pozivane i druge države, da se p riklju če
ovom osovinskom taboru. Peta po redu država, koja je pristupila T r o j-
nonT'pakTu’ B ila je FgjaJJevjna Ju g o sla v ija . K oji su razlozi za takav ko-
ralTvla.de ^V Tfkovjp—M aček?
^ Ja n jsk op o litički govorio je za to svakako tad an ji im perijalistički
uspon sila O sovine, a uza to i pritisak fašističke Ita lije i T rećeg R a jh a
na K raljevin u Ju g o slav iju , da ju pod svaku cijenu uvuku u svoj tabor.
T re b a priznati i to da je niz značajn ih d og ađ aja u svijetu bio i rje č ita
opomena za ta d a n je vrhove u K ra ljev in i Ju g o sia v ijjjR o s l i je fašističkog
napada na A b esin iju i Španiju, te austrijskog »Anschlussa« uslijedio
je tzv. M iinchenski »sporazum «; njim e je (29. septem bra 1938.) N jem ae-
koj~buT7zručen Su 3etsk r k rai. a istovremen6~T 'đ O )e spomoć j a razoru-
žana Ćehoslovačka, koiu je 15. m arta 1939. zaposiela vo jsk a T r e ceg
R a jh a , a m jesec dana nakon toga okupirala je Ita lija A lb a n iju ; malo
poslije toga došlo je (I. septembra 1939.) do napada T re će g R a jh a na
Poljsku, a s tim u vezi T dd“raTa između Osovine, te V el. B r ita n ije i
Francuske, da zatim budu slom ljene B e lg ija , Nizozemska, Luksemburg,
Danska i N orveska, dok su 14. ju n a 1940, njem ačke. trupe ušle i u P a -
riz; konačno je (28. oktobra 1940.) Ita lija napala i G rčku, a njem ačke
su trupe ušle u Bugarsku i 1. m arta s tid e već na jugoslavensko-bugar-
sku granicu. j
(~Unulrašnjepolitički razlozi za pristup T r o jn o m paktu ležali su uz
ostalo u dubokom nezadovoljstvu masa s tad an jim režimom; oprez pred
ogorčenjem narodnTh m asa, uz težnju da~firne osiguraju svoj režim bio
je jed an od razloga, k o ji j e opom injao vladu C vetković-M aček na tra-
ženje takvog izlaza iz ta d a n je krize zbog sta n ja u zem lji, kako u soci-
jaln om , tako i u nacionalnom pogled u j
A ^ eljastv o je i nakon Sporazuma C vetković-M aček ostalo u dotada-
šnjem teškom stan ju ; n je g a su i d a lje pritiskivale mnoge n e v o lje j a
»vlada narodnog sporazuma« (osim zabrane prisilne ovrhe nad se lja -
štvom, kako j e to propisano m odificiranim proširenjem pravne ustanove
»okućja« na Banovinu H rvatsku) n ije inače ništa učinila, da se to sta-
n je radikalno izmijeni^LZnatan dio seljak a u Banovini H rvatskoj bio je
zaveden velikim obećanjim a, koje su političari iz H rvatske seljačke
stranke dotle naširoko davali narodu u v jerav aju ći ga kako će biti mnogo
b o lje kada dođe do - slobodne H rvatske-iA kada je osnovana B an ovin a
H rvatska, se lja k je ostao i d a lje u teškom položaju kao i d o tle jZ a to je
sa tra ja n je m Banovine H rvatske postepeno sve to više raslo nezado-
voljstvo i u redovim a selja k a , koji su gubili vjeru u ta j režim i poste-
peno se razočaravali zbog neispu n javan ja datih ob ećan ja.
j Radnistvo je - jed n ak o kao i siromasno gradanstvo - bilo u teškim
p rllik a m a jV la d a C vetković-M aček olakšavala je n jem ački izvoz, na-
pose živežnih nam irnica. A to se odražavalo na poskupljivanju životnih
potrepština. Prem a statističkim podacima (i iz službenih izvora) troškovi
života porasli su u razdoblju od k ra ja 1939. do k ra ja 1940. od 9 0 ,9 %
na 143% , a c ije n a živežnim nam irhicam a je skočila za 6 0 ,8 % , od ijelu i
obući za 7 2 ,7 7 % , ogrijevu i o sv ijetljen ju za 3 2 ,8 9 % itd. Izvoz iz Ju g o -
slav ije u T re ć i R a jh popeo se krajem 1938. već od 54,5 m iliju n a na 1.162
m iliju na dinara, a vlada Cvetković-iM aček pom agala je i d a lje n jem ač-
kim izvoznicima da osirom ašuju zem lju. N jem ački kapital prodirao je
sad -još ja č e u ju g o s la v iju i zarobljavao njezinu .pnvredu (M ijo M irko-
vić, »Ekonom ska struktura Ju g o slav ije 1 9 1 8 .-1 9 4 1 .« , drugo izd an je, Z a-
greb, 1952., str. 72. i d r .; Božidar Jurković, »Das auslandische K apital
in Jugoslaw ien«, 1941.; Čedomir Đurđević, »Položaj i a k c ije radničkc
klase Ju g o sla v ije u periodu pred Drugi svjetski rat«, Beograd, 1951.,
str. 6 9 -7 0 ., te dr.). T a k v a ekonomska poiitika vlade C vetk ović-M aček

175
naiteže ie p og ad ala siromašan sviiet, k o ji je n a jyiše snosio terete tad a-
n j^ g s is te m a ts k o g is ta b iog-popuštaniaprem a-ofiovinskiin^ekonom skim
struč n ja c im a« u eksploatac iji zemlje . Z ato je i bio razum ljiv .revolt
radnog sv ije ta protiv takve politike vlade Cvetković-M^iček,. k o ja n ije
ni pokazivala ozbiljnu volju, da stvarno pomogne narodu na o tk la n ja -
n ju . njegovog teškog stan ja.
znak sve d u b ljeg nezadovoljstva masa s tadanjim prilikam a u
ze m ljiiz b ija le su (|naročito od jeseni 1939. godine) brojne dem onštra-
c ije i protestni m itinzi .gradana.tlT mžu takvm izraza ogorćen ja naroda
cfošlo je na pr. 3. decembra 1^§9. u Zagrebu do dem onstracija radnika
i građanstva, nakon što je p o licija zabranila skupštinu, k o ja se im ala
održati u R ad n ičk o j komori. N a dem onstraciju s'e okupilo oko 15.000
lju d i, te se ona pretvorila u oštar protest protiv režima. N a m asovnoj
skupštini održanoj na Mažuranićevom trgii održani šu tom prilikom
žestoki govori, k o jim su govornici osudili vladinu nebrigu prem a siro-
tin ji; govorilo se tom zgodom protiv »politike izglađ ivanja«, isticalo
se potrebu o sig u ran ja građanskih prava, uzvikivalo se »za slobodu«
i pravi dem okratski režim. I u Beogradu ie 14. decembra te ..jradine
došlo do m asovne demonstracn e građ ana, na k o jo j se jednakom m je -
rom isp o ljilo Tigorčen ie naroda sa režimom. T om prilikom padali su
uzvici »protiv reakcronarne vTade C vetković-M aček«, protestiralo se
zbog skupoće i gladi itd. Na više m jesta po gradu bile su održane m a-
sovne skupštine, na kojim a se otvoreno istupilo protiv sistem a, koji
»izglad n ju je sirom ašan svijet«, k o ji »ne poštuje građanska prava i slo-
bode«. k o ji je »protunarodan« itd. Re^nhzirnnst vlaHp v id jela se i tom
prinicdm, je r j e na građanstvo tada n avalila p olicija, otvorila vatru
i usm rtiTarcetrnaest rad nikaT ..,om Iad inacar T u~^plitu je sredinom
decem bra 1939. p o liciia pucala na masu. kada je dem onstrirala pro-
tivu skupoće, glad i, obesp ravljiv an ja i izra b ljiv a n ja . T om prilikom
bilo je ran jen o više ljudi. Do masovnih dem onstracija s istim pro-
turežimskim karakterom došlo je nekako istovremeno n ad alie i u L ju -
b lja n i (g d je je dem onstriralo oko 3000 građana, kojom su prilikom žene
uzvikivale protiv gladi), zatim su izbile dem onstraciie u M ostaru, B a -
n jalu ci i S a ra je v u , te u Crnoj 'Gori. T e č a je m 1940. produžile su se
takve dem onstracije na više m jesta po cije lo j Ju eo sla v iji. L je ti 1940.
p o licija je u Z agrebu otvorila vatru na demonstrante i tom prilikom je
u bijen je d a n rad nik (Drago Butković). U Beogradu ie 8. septem bra
1940. p o licija otvorila vatru na izletn ik e.u Košutnjaku, te usm rtila i
teže ran ila desetak lju d i (Čed. Đurđević, cit. d jelo, str. 92^-93). P o c ije -
loj su zem lji sad izb ijale dem onstracije, i ta j pokret ogorčen ja m asa po-
liciiski ap arat m je više mogao zaustaviti, iako je istupao s n esm an je-
nom svojom žestinom. . •
Uporedo s takvim dem onstracijam a dolazilo je u isto v rijem e i do
slrajkov a na raznim krajevim a države. T a j pokret nezadovoljnih rad -
nika n ije se više dao ugušiti dotadanjim m jeram a; kad ih je p o lic ija
suzbila n a jed n om k ra ju , štrajk je izbijao n a drugom k ra ju zem lje. T a k o
na pr. kada je 14. decembra 1939. prilikom jedne dem onstracije u Sp li-

176
tu p o licija otvorivši vatru na prisutne u bila jednog dem onstranta (V icka
B u ljan ov ića) sutradan je njegov pogreb postao ogroman protest protivu
režima, a zatim je došlo do generalnog štra jk a radnika u tome kraju.
(D rago G izdić, »D alm acija 1941.«, izd an je 1957. str. 83). D o štrajk ova
je od je sen i 1939. došlo naroČito po S r b iji J[u Leskovcu, V u čju , G rdelici
i dr.), značajnih je razm jera bio n a d a lje štra jk industrijskih radnika u
Beogradu, zatim Zemunu i u R akovici (proljeće 1940.); iako je povo-
dom tih štrajkova vlad a proglasila m obilizaciju ra d n ik a -štra jk a ša , to
ipak n ije presjeklo ta j pokret nezadovoljstva radnog sv ijeta sa sve te-
žim životnim prilikam a, sa skupoćom, zakidanjem nadnica i poslodavač-
kom sam ovoljom kod određivan ja u v je ta rada itd. N akon š tr a jk a rad-
nika kožarske industrije u Beogradu, zatim i tram v ajaca dolazi (krajem
1940) do štrajk a u tekstilnoj fa b rici V lad e Ilića, zatim tekstilnih rad-
nika u Novom Sadu, n ad alje po H rvatskoj i u Sloven iji (štra jk rudara
u T rb o v lju i H rastniku, štrajk radnika na grad n ji ž eljem ičk e pruge
kod B an jalu k e, štra jk rudara u V elesu itd).
( T i su izrazi ogorče n ja širokih radnih slo je v a ugrožavali_yladujCveA o-
vić—M aček, ma koluco se ona ošlan fala na sv o j policifski ap arat J U ze-
m lji je vrilo, a znaci sve dublje g nezadovoljstva množili su~se sve to
vlše i p o ia v lu v a lF h a raznim stran am a u državi. U zalud ie vlad a za to
o k riv ljav ala samo Komunističku p a rtiju ; čin jen ica je tu bila očigled n a:
narodne mase zahvatalo~je sve izrazitije hezadovoljstvo, a kom unisti su
p red n jačili u izrazima tog općeg raspoloženja. U takvim prilikam a su
vlad aju ći krugovi skretali sve ja č e k O sovini i tu tražili oslonac protiv
opasnosti, k o ja je izb ija la iz tog narodnog o g o r č e n ja j —-
M eđutim , naročito u nacionalnom pogledu isp oljavali su se m otivi za
to vanjskopolitičko skretanje ovih državnih vrhova K ra lje v in e Ju g o -
slav ije. O sjećalo se to, kako na strani centralističkih vrhova u dvorskoj
kam arili, odnosno oko vlade, tako i n a strani u p ravljača B an ovin e H r-
vatske, odnosno vodstva H SS.^ N ije b ila nikakva ta jn a , da su se mnogi
centralistički o rijen tiran i elem enti oko dvorske kam arile teško saživ-
lja v a li sa Sporazumom C vetković-M aček. Iz tih redova n erijetk o su «e
čuli prigovori protiv režima u Banovini H rvatskojj E konomski i politički
razlozi prim orali su te elem ente da se p riv id n o sa g la se sa politikom
Sporazuma^jali isto su tako baš posebni. n jih ovi interesi mnoge od n jih
navodili na misao o potrebi prom jene državnopravnog sta n ja stvorenog
Sporazumom./l^u redovima U družene opozicije osjećala se n a više stra-
na nelagodnost i čuli su se prigovori, da ih je »M aček izigrao«, te podi-
je lio vlast s D ragišom Cvetkovićem , a zaboravio n a sv oje saveznikej
U za to bio je.p arad o k sa la n i položaj i»samostalaca« u novom režimu.
Sam ostalna demokratska stranka j e kao član Seljačko-dem okratske ko-
a lic ije sudjelovala, istina, u vladi C vetković-M aček, ali čin je n ice su
govorile, da je ona b ila više »p ri vlad i«, nego u vladi. O ni su u Bano-
vini H rvatskoj im ali tek drugorazrednu političku poziciju, a često puta
b ili su prim orani da čuju razne v ije sti o protivjugoslavenskim , a na-
pose protivsrpskim ispadima pojed in ih »M ačekovaca«, od k o jih se ne-
rije tk i i nisu mnogo razlikovali od frankovačkih i klerofašističkih sepa-

12 JU G O SLA V IJA . IZM EDU D VA R A T A II 177

ratista. T ako je na.m nogim stranam a izgledalo, da ta »vlada narodnog
sporazuma« više naliči na neko prim irje, koje je moglo svaki čas p re-
stati, da opet buknu političke borbe, samo ja č e i teže negoli ra n ije.
# y n u trašn jep olitičko stan je u Ju g o sla v iji od fo rm ira n ja vlade Cvetko-
vrc-M aček bilo je nesređeno i nezdravo napose s obzirom na hrvatsko
p itan je. U Banovini H rvatskoj razmahivao se sve to ja č e separatizam , a
i poneki lju d i iz vodstva H S S povezivali su se s istaknutim državnicim a
iz N jem ačke i Ita lije . Pritom n ije bio izuzetak ni V ladim ir M aček po
svojim spomenutim vezama s njem ačkim poslanikom von H eerenom i divj
Uporedo s time profašistički agenti su potkrai 1940. po Banovini H r-
vatskoj sve to ja s n ije demonstrativno istu p a lijO so v in a je tada b ila na
vrhuncu svoje agresivnosti, a s tim u vezi nam etalo se i p itan je - zar
ne bi možda rnoglo doći i do qspyinske.interv.encije_jii.Jugoslaviji, da se
ostvare želje velikohrvatskih separatista?!
^/Sv e su to b ili razlozi, s kojih su tadanji vrhovi K raljev in e Ju g o sla-
v ije sve više prilazilTlc Osovini. Ako je m inistar vanjskih poslova-A lek-
sanEar„Cincar^M arkoyić bio~poznat kao germ anofil, ni dvor, ni mnogi
članovi tad ašnje vlade već nisu bili daleko od toga stava. U ostalom ,
zar je n jim a tuđa b ila misao, da bi se sporazumom sa silam a O so-
vine m ogla rije šiti dva osnovna problem a: 1) da ti politički vrhovi u I
Ju g o sla v iji sa pristupom Osovini dobiju u n jo j moćnog saveznika pro-
tiv revolucionarnog p rev iran ja u sv ojoj vlastitoj zem lji, napose protiv j
»komunističke opasnosti« i 2) da time istovremeno otklone od sebe opa-
snost k asn ije možebitne fašističke intervencije, na koju su računali ve-
likohrvatski separatistički agenti podsticani od Osovine, đakle da od
prikrivenog n e p rija te lja (u Osovini) stvore sebi p r ija te lja ili ako ne to,j
da barem onda suzbiju od sebe neposrednu opasnost, k o ja im je stalno
p rije tila od tako agresivnih susjeda, kao što su bile fašistička I ta lija n
nacistička N jem ačka. T o su eto (uz ostalo) bili osnovni motivi za vladu
C vetković-M aček da otvoreno pristupi T ro jn o m paktu. r

STAV KP J P REMA T OM V L A D I N O M NAUMU

Dok su druge građanske političke stranke Ju g o sla v ije prem a takvom

vanjskopolitičkom skretanju više ili m an je sta ja le pasivno, dotle je
K omunistička par tija Ju g o slav ije oštro istupala protiv tog režima i n je -
govog skretanja k U sovini. JLako je C K K T j povodom 17Tnaja~T9r40.
ob jav io slijedećeV

»... V eć osam m jeseci je prošlo otkako je došlo do takozvanog spo-

razuma i otkako se nalaze na vladi Cvetković i M aček. Šta ste vi
očekivali, a šta vam je dao ta j sporazum?
V i ste očekivali, da će tim sporazumom biti riješeno hrvatsko pi-
ta n je i dati zem lji m ir, sloboda, dem okratija i blagostanje. D a li j e
to postignuto? N e, n ije ! Zbog toga n ije , što to n ije bio sporazum
između srpskog i hrvatskog naroda, nego između srpske i hrvatske

178
 gospode. H rvatski radnik, seljak i građ anin nem a ništa od tog spo-
razuma, nego p laća jo š veće poreze i nam ete. H rvatski s e lja k n ije
dobio zem lju. K ad je on h tjeo, da ju uzme Sctm, skočili su razni
K rn jev ići i drugi gospodski vođi n a obranu plem ića i veleposjed-
nika. Radi oču v anja »reda« uvedena je b ila takozvana selja čk a i
građanska Z aštita, u koju su se razočarali se lja ci i građani, je r se
preko n je sprovodio teror i batinaški sistem i sijao razdor između
seljaštv a i građanstva. J e li ovaj sporazum donio sm irenje u ze-
m lji? N ije , je r se sad vodi bjesom učna borba između hrvatske i
srpske gospode o p od jeli onih p ok rajin a, k o je bi zapravo trebale
same da odluče o sv ojoj sudbini. T o su Bosna i H ercegovina, te
V ojvodina.
R asp iru je se srpski i hrvatski šovinizam, a o nacionalnim pra-
vim a M akedonije, Crne Gore, S lo v en ije itd. ne vodi se briga. D a
li je narod dobio sv oja demokratska prava? N ije ! U m jesto slobode
i dem okracije, je d a n veliki dio naroda - radnička klasa - dobio je
koncentracione logore, dobio je zabranu sv oje štampe i zabranu ne
samo političkog, nego i sinđikalnog udruživanja.
Režim Cvetković-M aČek ne samo da n ije izvršio sv o ja o b ećan ja
i popravio nepravdu, k o ja je u čin jen a narodu od strane prošlih
režima, nego je u mnogome pogoršao to sta n je ...«
(Proglas C K K P J povodom 1. m a ja 1940., dokument u Institutu za
historiju države i prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu, bez po-
sebne registarske oznake).

N ovem bra 1940. održana je u Zagrebu P eta zem aljska k on feren cija
K P J. N a n jo j je pretreseno unutrašnje i vanjskopolitičko sta n je Ju g o -
Šlavdje u vezi sa svjetskim događajim a, te je istom prilikom u tad a do-
nesenoj R ezoluciji istaknuto i ovo:

»... Protunarodna vlada C vetković-M aček gazi sve više u reak-

c i j u ... T o j e vlada progona i terora nad radničkom klasom, popr-
skana k rv lju nevinih žrtava radnika, om ladine i ostale napredne
inteligencije. N jezin a reakcionarna u n u tarn ja i koleb ljiv a v an jska
politika vodi zem lju u propast, ugrožava nezavisnost naroda Ju -
goslavije ...
... Takozvani sporazum između srpske i hrvatske gospode u je se n
1939. g. bio je »sporazum za d a ljn je iz ra b ljiv a n je radnih m asa i
nacionalno ugnjetenih naroda Ju g o sla v ije« (Rez. K I). S je d n e strane
tim sporazumom n ije riješeno hrvatsko p ita n je, s druge strane jo š
više se otvoriše prohtjevi hrvatske buržoazije, a isto tako n ije zado-
v o ljan ni je d a n veliki dio srpske buržoazije. Podm ukla međusobna
borba sve ja č e izb ija n a javu. N acionalni Šovinizam rasp iru je se
s jed n e i s druge strane. H rvatska buržoazija pokazuje iste u g n je-
tavačke ten d en cije prem a drugim narodim a Ju g o sla v ije kao i srp-
ska: pretenzije hrvatske buržoazije prem a Bosni i H ercegovini,
V ojvodini, pa Čak i prem a S lo v en iji, to ja sn o potvrđuju.

179
 ... Seljačk o p itan je u H rvatskoj tim sporazumom n ije riješeno.
O no j e ostalo ne samo d a lje otvoreno, nego se jo§ i više zaožtrava
tim e, što hrvatska gospoda nisu rije šila ni jed n o p itan je k o je tišti
se lja k e : a) agrarno p itan je, raspod jela veleposjedničkih im a n ja i
d a v a n je na upotrebu šuma seljacim a, b) sniženje poreza i drugih
tereta, c) razduženje se lja k a i d av an je kredita, d) ob aran je cije n a
industrijskih proizvoda i lik v id acija prekupaca seljačkih proizvoda
u korist se lja k a proizvađača i širokih narodnih m asa itd. N aprotiv,
na hrvatsko seljaštvo nameću se novi tereti u obliku raznih prireza
i radi od ržavanja m nogobrojnog birokratskog aparata, Z aštite i
drugih organa u g n jetav an ja . S e lja c i m oraju plaćati prireze čak i
na ono, što sami troše (vino itd.) ...«
(Istorijsk i arhiv Komunističke p a rtije Ju g o sla v ije , tom I I I . ; čas.
»Kom unist«, I. godina, br. 1. za 1946, str. 10 1 -1 0 2 .).

U o čav aju ći spremnost vlade C vetković-M aček da pristupi silam a

O sovine, C K K P J je u više n avrata kroz to v rijem e, a naročito od sre-
dine 1940., oštro u sta ja la protivu tog vanjskopoIitiČkog vladinog kursa.
C K K P J je sredinom 1940. istakao uz ostalo i ovo:
»... Gospodin Cvetković, pretsednik vlade, dao je otvorenu izjav u
da nam erava uvesti režim sličan onom u I t a liji i N em ačkoj. Skoro
sva štam pa tretira p itan je korporativnog sistema. »H rvatski dnev-
nik«, službeni organ H S S , onda »Slovenec«, organ popa K orošca
i mnoge druge novine otvoreno se zalažu za totalitarni režim , za
fašizam - po uzoru na Ita liju , i za nacionalsocijalizam - po uzoru
na Nemačku.
... N arodi Ju g o slav ije neće totalitarni i fašistički režim, kojim bi
d a ga okuje i baci u srednjevekovni m rak, bedu i neim aštinu kapi-
talističk a klika Ju g o slav ij e./Režim C vetković-M aček obećao j e pri
dolasku na vlast, da će ispraviti nepravdu, koju su narodu učinili
bivši diktatorski režimi. jZ b o g tih o b ećan ja narod je pomogao da
Cvetković i M aček dođu n a vlast. A li, oni su prevarili narod. U m e-
sto da d aju narodu njegova prava i slobodu, oni hoće da ga bace
u jo š teži ja ra m . „ j
N arodi Ju g o sla v ije neće da snose nikakvu odgovornost za poli-
tiku, koju bi da mu nam etne kapitalistička klika na čelu s popom
Korošcem , Cvetkovićem, M ačekom itd. A oni hoće da po uzoru
na rumunskog K arola, Petena i dr. upregnu Ju g o sla v iju u kola im -
p erijalističk ih sila N em ačke i I t a l i je ,..«
(Časopis »P roleter« br. 5 - 6 , za ju n i i ju li 1940. i čas. »Kom unist«,
br. 2 za 1947., str. 9 9 -1 0 0 .)

N asuprot punom pasivitetu drugih opozicionih stranaka Kom unistička

p a rtija Ju g o sla v ije b ila je ona strana, k o ja je uporno i neumorno uka-
zivala^ na opasnost, što je p rije tila narodu, a k o ja j e proizlazila iz poli-
tike, što ju je provodila vlada C vetković-M aček. T a je vlada m eđutim ,
produžavala starim putem bez obzira n a ono, što je narod želio.

1 8 0
 ;aa->otiort*oiJŠr»t*ite’^. >*'. 't

* ; v • • ..-^: "*.1? •:VrV;* "i>gt*»r

K f.\ "r. ’' ';. ' • ..
■ t-iiSk m
. •/ •V.

H:': ^M Sbižof Wv-KT »lil*ide2i evn 4 u e |t a jr« |i« tu i t »trojkoft-

!;• •.. * ..

Ii Vv »• . - .. -i/; •-■*'£.•.*
, 4 /; ..•. . ' ^r£A-< *■ i••r”.' U
•‘ : . •‘. '-" ' 1
• -sfe ce/jd o 'p»|i>»W: *■*4d*“ & l .« * fi
--^au-*’r;or*u «. »p«n*>cfe o ^oTlilcl pUt| 4/|k 9 0U*>* <« «wk« r * f
S« rv'ijike *rk i«n n > *re-t) « 4ojw ik:i41t*
- • c-poTisettJv i 1r t ;.: okonrolco,% tiM >• »0*1 >1 o n e m i a ls U .iB k o to t
- *£WJUat»*wi5ei.je t* %$I.Bko»##o.lBterafciK/co*J#i'Oko fOO r-*dnlk»,: , '
f it no n r iu in ^
| > :r

i,.

»k •
1-O' noTM ^l.neoiora^i^eiir^a: je]okcSoIx*<*^ik;
V J'i'ii ŽH <rafc^l<3*t<lni!o «:5iw np?T^tupreg0T0rt/wj
kuii^oeofi^otoreairiiBo-.
:<f
. -....»j« ,ok«i 40'rađfctkrtil//*V . " ».r-v- , • ***,
. ists •». r».%lk« ,opo||l#ne,ko4-^i^toT%«.:p*i »inJostr.kolooJokB k
ItU.d.nh uWiraoCoLSollea traSt'-<'pklfir6crdO'-kol.U£OTQt#>
' VjiS » oo^lao-lifta^^ika**®'' ' " "‘
; , - _.# *• :

:/r.• ■ !♦»**.■ :*■> :*vv:a

V r.*f**\
-M' ' '

m m

Radnički pokreti sredinom 1940 (prva strana akta)

181
 Radnički pokreti sredinom 1940 (druga strana akta)

182
 Pred odluku o pristupu P aktu ! ' j

m ravo onda, kada je njcm ački m inistar vanjskih poslova, Jo a ch im

von Ribbentrop u Salzburgu (28. novem bra 1940.) u vjeravao ju g o sla - |
venskog m inistra van jskih poslova Aleksandra! C incar-M arkovića o n je -
m ačkom p rija te ljstv u , Ita lija je n ap ala G rčku. V eć to j e samo po sebi
p o k aziv alo .da u sov in a n iie Ju g o slav iju »ispuštila iz računa«. K ad a je , l
međutim, grčka o b ran au g ro zila »pobjedonosni marš fažisfičkih legiona,
te protivofenziva generala P apagosa dovela u p itan je čitavu fašističku
»kam panju«, H itler se našao prinuđenim da na M ussolinijevu molbu
(13. decembra 1940.) upiiti na G rčku n jem ačke trupe. B alk an je i inače
bio u diplom atskoj računici Osovine, a tom je prilikom bilo to jo š nepo-
srednije izraženo. H itlerov protugrčki ratn i plan (»U puta br. 20« ili
»M arita«) postao je p rijetn jom i za samu Ju goslaviju . Sad su ra n iji
pozivi vrhova T r e r e g R aih a upućivani Tugoslaviji (da pristupi T r o j- j
nonTpaEHi) dobili ioš ja č i prizvuk. {
Nekako u isto v rijem e (za sastanka H itler-M u ssolin i u B e rc h te s g a -,
denu, od 19. do 21. ja n u a ra 1941.) stigao je u Beograd i pukovnik W il. f
I. Donovan, da kao posebni delegat predsjednika S. A . D. Roosevelta'
(kako piše i VVinston Lihurchill u svTHnnmemoiTrskdm d jelu »T h e second
W orld W a r« , vol. I I I ., 1950., str. 140) ispita prilike u ju goistočnoj
Evropi. Knez P av le i Cvetković u v jerav ali su Donovana da će Ju g o -
sla v ija ostati neu tralna i da će se opa odu prijeti svakom osovinskom ;
prevozu trupa i ratnog m aterijala preko n jen og terito rija (C h u rc h ill,;
cit., isto: A. S m ith -P a v elić, cit., str. 93). C h u rch ill se nakon te D onova-
nove m isije telegrafski zahvalio Rooseveltu n a toj »uspješnoj a k ciji« ,
ali je (u svom spomenutom djelu) ujedno zabilježio i to kako j e knez
P avle odbio da Eden dođe u Beograd (cit.). Povodom tih Churchillovih
zabilješki ja v io se D ragiša Cvetković jed n im člankom u pariškom listu
»Figaro« (od ap rila 1950.), u kojem u navodi kako je na tom sastanku
pukovniku D onovanu izjavio, da ie on ndlnrno za rat s Osovinom. j e r ;
- »ako Nem či pokušaju da fta 'silirž a g a z e n a jugoslavensko tle, to bi
značio rat« (brošure pod naslovom - »Dokum enti o Ju g o sla v iji« , » Istin a
o 25. i 27. m artu«, Pariz 1951., str. 28). Cvetković je v a ljd a tih dana
još stajao kod zah tjev a o održanju »neutraliteta« Ju g o sla v ije , ali u
dvoru oko kneza P a v la razvijala se već d ru kčija atm osfera.
Proosovinski elem enti u Beogradu (napose D anilo G regorić, ta d a š n ji.
urednik beogradskog dnevnika »V rem e«, g e n era T M ilan N edić i drugi) f
tih su dana uporno djelovali na tome, da se Ju g o šla v ija u potpu nosti!
privuče k Osovini. G eneral N edić je (potkraj jan u ara) predao k n e z u ;
Pavlu je d a n svoj memorandum, u kojem u j e izrazio voinu nespremnost j
Ju g o slav ije i opasnost ako Osovina udari, dok bi pristup Osovini^)sigu-/j
rao Ju g o sla v iji ne samo oslobođenje od rata, nego bi jo j donio i - So-A
lun (A. Sm ith -P avelić, cit., str. 78). N a poziv B erlin a otišli t u polovi-//
nom februara 1941. u Njemačk»,i Cvetknvlč 1 tu su
(napeserT5a*sastanku s H itlerom 15. febru ara u Berchtensgadenu) zapa-
zili H itlerovu upornost da se prinudi Tugoslav ija n a pristup T r o jn o in

183
 paktu. K o n feren cija u Berchtesgadenu završila se, istina, s obostranim
u v jerav an jen i o p rijateljstv u , ali se vidjelo da 'H itler ne odustaje od ,
j/ svoje n a m jere; istom j e prilikom izrazio želju da o tome lično pregovara ,
1 i s knezom Pavlom . U međuvremenu je nastavljeno s osovinskim p riti- /
skom n a Ju g o sla v iju ; pri tome je od naročitog z n a ča ja b ila čin jen icar da.
je v lad a TBugarske orihvatila T r o jn i pakt i da su I. m arta 1941. n je -
t m ačke trupe već bfle na j n finslaiMmfiko-hugarslfnj'gr^n iri U T akvim p ri-i
n likam a'b d lazi k n e z T a v le tajn o H itleru. N jihov sastanak u Berchtesga-
I denu (4. febru ara 1941.) n ije u potpunosti o sv ije tlje n , ali su već tada
mnogi znaci upućivali na pretpostavku, da je knez P a v le tom prilikom
već d ao pristanak na pristup Tugosla v ije T ro jn o m paktu. ' l ’ako na pr.
piše W in ston C hu rchill u svojim memoarima (» T h e secOnd W orld
W a r« , volume I I I ., 1950., str. 140), dok bi prema onomu što o tome piše
D rag. C vetković (u svom članku »iRazgovori u Berchtesgadenu«, sv. 8.
»Dokum enti o Ju g o sla v iji« , Pariz, 1956., str. 17) knez P avle odluku o
( tome prepustio vladi. 'N a povratku u Beogradu knez P a v le je u Zagrebu
1 ta j sastanak hanu Šubašiću tako prikazao, da je Šubašić svojim n a jb li-
žima izrazio m išlje n je kako je knez-nam jesnik već dao svoj pristanak na
T r o jn i pakt.
O dm ah po povratku u Beograd sazvao je P avle kon feren ciju u dvoru. ■
,N a to j ko n feren ciji (6. m arta 1941.) bila su pored sva tri nam jesnika
prisutni - predsjednik vlade D rag. Cvetković, potpredsjednik vlade
V lad . M aček, m inistar vanjskih poslova Aleks. C incar-M arković, min.
F ran K ulovec i m inistar dvora M ila n Antić. N a ta j »Krunski savjet«
nisu dakle b ili pozvani svi članovi vlade, a naroclto ne om , za koje se
znalo da su protivni proosovinskoj vanjskopolitičkoj o rije n ta ciji zem lje.
T om prilikom rekao j e P avle kako mu je H itler izjav io, da on sprema
n ap ad aj na S S S R i da je zato neophodno potrebno da se što p rije Ju g o -
sla v ija izjasni, da tako »y.aštifjj;vnjp_iritpresf pristnpnm T r o jnom paktu«
(A . Sm ith -P av elić, cit., str. 97). Sam knez P a v le n ije se tom zgodom
otvoreno izjasnio o glavnom problemu, već je prepustio neka n a jp rije
prisutni kažu što oni o tome misle. Nakon jed n ak o neodređene izjave
predsjednika vlade Cvetkovića izjasnio se prvi m inistar vojske i mor-
narice, general P etar Pešić i to za pristup T ro jn o m paktu, te je svoje
m išlje n je m otivirao željom , da se na ta j način izb jegn e rat, u kojemu
bi v o jn ičk i nesprem na Ju g o sla v ija brzo bila poražena. M in istar Kulovec
saglasio se zatim s Pešićevim prijedlogom , je r da »dugoroČni interesi
zem lje« zah tjev aju , da Ju g o sla v ija ostane izvan rata, a to će reći - da
ona treba prići T ro jn o m paktu. Potpredsjednik vlad e V ladim ir M aček
pristao j e uz to m išljen je, nakon što mu je m inistar vojske i mornarice
general P etar Pešić prikazao vojničku nedoraslost Ju g o šla v ije za rat, a
m inistar v anjskih poslova Aleks. C incar-M arković iz jav io , kako je H i-
tler sprem an da »u n a jsv eča n ijo j službenoj form i« dad e Ju g o sla v iji obe-
ć a n je o poštivanju njenog suvereniteta, te napose d a će biti pošteđena
od ulaska u rat - ako pristane uz Osovinu. S takvim stavom saglasio
se i n am jesnik Ivan Perović, te je predsjednik vlade Cvetković na k raju
ustanovio, kako su svi prisutni složni s time, da Ju g o s la v ija pristupi

184
T ro jn o m paktu, k o ji će vlada prem a tom zaključku i potpisati, ali uz[
u v je t, d a O sovina ostane kod ob ećan ja, k o ja j e H itle r polovinom fe-\
bruara 1941. dao njem u i ministru vanjskih poslova A l. C in car-M arko- \
viću, n aime da O sovina neće povrijediti juffoslavenski terito rij (prpvn- ]
zom s v d jilftru p a i ratnog m a te n ja la ltd .); pri tome govorilo se i o So-1
lunu. ---------------------------------------------- '
Tako takav zaključak jo š n ije d on ijela vlada, ipak j e Cvetković već <
sutradan (7. m arta 1941.) o tome izvjestio njemaĆkog poslanika u B eo-
gradu, ypn H eeren a. te mu predložio da vlada T re će g R a jh a konkreti-
zira sv oje p rijed lo ge »o ograničen ju Pakta« (cit., str. 99) kako bi se
ovaj mogao potpisati. T im e je međutim Cvetković počinio fataln u poli-
tičku grešku, je r j e tako B erlin bio obavješten o odluci, koju je konačno
tek im ala d on ijeti vlada, a ujedno se jugoslavenskoj vlad i n a ta j način
presjeklo d a ljn je puteve taktiziran ja prema Osovini.
O tad an jem stavu samog kneza P avla govori već spom enuta konfe-
re n cija u dvoru, a pobliže to o sv jetlja v a i više drugih čin je n ica . Im a po-
dataka, iz k o jih bi proizlazilo kako je knez P avle bio neodlučan u d i-
lem i - da li potpisati proosovinski Pakt ili se izjasniti za zapadne vele-
sile, ukoliko J u go slav ija ne bude moerla ostati neutralna. Govorilo se
kako je njem u glavno da se zemljaTočuva od neposrednog ulaska u r a tl
0 tome govori n a pr. tadaŠnji m inistar Srđ an B u d isav ljev ić u izjavi,
koju je o tim dogođajim a dao autoru, gd je opisuje svoj sastanak s kne-
zom Pavlom od 8. jh arta 1941. ovako:

» ... N a početku razgovora rekao sam knezu P a v lu , da se po n je -

govom provratku iz Berchtesgadena u Beagrad šire v ijesti, da Ju go-
sla v ija pristupa Paktu. J a želim, da kao član vlad e budem ob avje-
šten da li su ove v ijesti točne. Ako jesu , iz ja v lju je m , da se j a i \
stranka, koju u vladi zastupam, odlučno protivimo pristupu Ju g o - \
sla v ije Paktu.
N a ovo me je knez prekinuo sa riječim a: T o znači, da ste Vi za
rat !« ...
(B ud isavljevićeva pismena izja v a u arhivu In stitu ta za historiju
drž. i prava u Zagrebu, akta o 1941.).

T a j strah od rata provlači se i kroz mnoštvo k a sn ijih , p o slijeratn ih

opravd avanja tad an jih o d ^ v b m n rp ^ litič a ra 'stare'T u g ošIav ileT^"AK~uz
to j e po Bedgradii i drugim obavještenim krugovima (i izvan zem lje)
kolalo kako je na Pavlovu odluku (o pristupu T ro jn o m paktu) djelovao
1 dinas tič k ijn te re s , napose n je g d v a 'ž e lja ^ a poštane k r a lj JugoslaW je.
(T tom e na pr. pise i genera'I Sim o v icu "sv o jim 'M em d arlm a, g d je kaže:

»... Po svemu izgleda, da je neka ta jn a sila gu rala Ju g o sla v iju u

ruke H itleru. T im e se mogu objasniti česte posete grofa von T o -
ringa, zeta k n je g in je O lge, k o ji je održavao vezu H itle ra i G oerin - j
ga s knezom Pavlom i ovome prenosio njihove poruke i obećanja.
M ožda se na to odnose i H itlerove reči, koje navodi grof Ćano u

185
 svom D nevniku: »K nez P avle treba da bude k ra lj Ju g o slav ije. N je - j
gova žena je vrlo ambiciozna ...« /
(Rukopis u Institutu za histor. drž. i prava u Zagrebu). '

Bez obzira na sve te motive, p reostaje čin jen ica, da se prem a raspo-
loživim podacim a knez P avle očigledno već početkom m arta odlučio,
da prihvati H itlerov zahtjev. K o n feren cija u dvoru od 6. m arta b ila je
međutim već izraz odluke kam arile, da se prihvati H itlerov poziv. No
p rije, nego li se pristupilo neposredno ostvarenju tog nauma, uputio je
general P etar Kosić, tad an ji šef jugoslavenskog G eneralštaba, u G rčku
generalštabnog m ajo ra M ilisava P erišića, da kod tam ošnjih vojn ih pred-
stavnika t jr č k e 1 Veiike B rita n ije razvidi da lL h i i ukoliko bi (za slučaj
napada od N je m a čk e i Ita lije ) Ju g o sla v ija m ogla računati n a savez-
ničku pomoć.
M ajbr~M ilisav P erišić sastao se u A teni u dva n avrata s predstavni-
cim a grčkog i hritanskng- G fn p ral(š taha (9. i 12. m arta 1941.). U tim su
pregovorim a sudjelovali grčki generalissim us, general Papagos (k o ji je
o tome i pisao u sv o jo j knjizi »G rčk a u ratu 1940.-1 9 4 1 .« , izdanje » V o j-
nog dela«, Beograd , 1954., str. 324 i d.), zatim britanski gen eralm ajor
Arthur Sm ith , kontraadm iral O. T u rle, A v -M . D ’A lbiez, brigad ir M a l-
laby, pukovnik Jo n e s Salisbury, a 12. m arta i britanski kom andant na
Bliskom Istoku, g en erallajtn an t H . W . W ilson , te od strane ju goslaven -
skog G en eralštaba m ajo r M il. Perišić.
Prem a dobivenim direktivam a m ajo r P erišić je grčko-britanskim ge-
neralštabnim predstavnicim a stavio sedam upita o mogućnosti savezničke
vojne pomoći, ako bi K raljev in a Ju g o sla v ija bila napadnuta od strane
Ita lije i N jem ačke. Perišić je prem a uputama šefa jugoslavenskog G e-
neralštaba izložio vojnu situaciju, u k o jo j se tada n alazila Ju g o sla v ija ,
te prema dobivenim direktivam a zatražio odgovor n a sedam p ita n ja o
mogućnosti vo jn e pomoći Ju g o sla v iji, ako ona bude napadnuta od stra-
ne Ita lije i N je m acke. Odgovor n a ta p ita n ja dan je tek na drugoj kon-
teren ciji ( I ^ rnarta), kada je v jero ja tn o i stigao na n jih odgovor iz
Londonh.
Saveznički generali naglasili su na prvomu m jestu, da bi ta č n iji i
definitivan odgovor (na p ostavljen a p itan ja) mogli dati tek onda,
kada bi b ili upoznati »o toku o p eracija, u slu čaju da Ju g o sla v ija uđe
u rat na strani saveznika<ti (zapisnik sa druge sjedn ice ove K on fe-
ren cije, od 12. m arta; vid jeti u m on og rafiji A nte Sm ith -P avelića, » Ju -
g oslav ija i T r o jn i pakt«, izd. u Buenos Airesu, 1956., str. 123 i d .)^ N a
prim jedbu s jugoslavenske strane, da bi jugoslavenska vojska m ogla s
l>iti p risiljen a na uzmak prema Egejskom moru, dakle da pređe na grčki
terito rij, britanski generali i grčki generalissim us odgovorili su da će
>englesko-grčke snage učinite sve što je moguće, da jugoslavenskoj v o j-
sci k o ja bude p risiljen a da se povuTe u iužnom pravcu, osigura ju povla-
čen je i n jene veze s Egejskim more m ...« § t o s e T ic e ^ a h tje v a ju g o sla -
venskđg^Generalštaba o zaltiti boka jugoslavenske vojske iz ja v ili su, da
oni kao saveznici n am jerav aju »održati frontu, k o ja u n a jm a n ju ruku

186
idć lin ijo m od zaljeva O rfan os do D ojranskog jez era « . S obzirom na
zahtjev, da pokrivanje boka jugoslavenske vojske m ora biti osigurano
kroz čitavo v rijem e njezinog p ov lačen ja prem a ju gu , saveznički gene- ?
ralitet dao je izjavu, da će i u tom pogledu »učiniti sve čto je u našoj :
mogućnosti, da je (t. j . jugoslavensku vojsku u povlačenju) zaštićujemo
za sve potrebno vrijem e«. P ri tome su međutim naglasili da nisu dobili
potrebne pođatke o tome koliko bi vrem ena uopće bilo za to potrebno. :
N a jugoslavenski zahtjev za osiguranjem opskrbe jugoslavenske vojske -
ratnim m aterijalom dan je odgovor: »V o jn a proizvodnja u Britanskom \
carstvu i S jed in jen im Državam a Amerike svakodnevno raste i svakog
dana postaje lakše pomagati naše saveznike ratnim m aterijalom svake
vrsti. Prem a tome Ju g o sla v ija može računati n a našu pomoć u svim
vrstam a ratnog m aterijala. D a lie . o sv ajan jem A lb a n ije zarobit će se
velike zalihe m aterijala, k o je će biti na raspolaganju za podjelu među
saveznicima ...«
D ok je dakle tako stajalo sa pom oćju, k o ja je trebala uslijed iti za
jugoslavensku vojsku, k o ja bi se povlačila prem a ju gu , dakle prema
G rčk o j, nešto j e drukcije b ilo s izgledima savezničke pomoćL-za-onaj
dio jugoslavenske v o jske, kojrb rb T o prim oran da se povlači prema ju go -
zapadu, naiihe pfeina Jad ran sk om jn oru . Ju goilavenski G eneralštab je za
ta j dio jugoslavenske vojske tirazio prihvat na jad ran sk o j obali, napose
podršku od strane britanske ratne m ornarice, k o ja b i radi toga im ala
zaći u Jad ran sko more^Na te je zahtjeve dan ovakav odgovor: »... M ora
se priznati, da je m ornarički problem u vezi s ovim točkam a (prim jedba
autora: rije č j e o spomenutim zahtjevim a, form uliranim u tačkam a 5.
i 6., koje je iznio jugoslavenski delegat Perišić) težak. Ipak mi shva-
ćamo i cijenim o brigu jugoslavenskog generalštaba. Opasnost, protiv
k o je se oni žele osigurati, može se u m anjiti, ako jugoslavenski general-
štab izradi svoje početne planove im ajući pred očim a ovakav c ilj. O vi
planovi bi nesum njivo u klju čivali najveću potrebu dobrih prirodnih
obrambenih p ozicija na sjeveru Ju g oslav ije, ali bi povrh toga bilo od
n ajv eće koristi u A lb an iji koordiniranje s op eracijam a grčke vojske.
Ove op eracije završile bi u lakom i brzom o sv a ja n ju A lb an ije. A ero-
dromi i luke u A lb an iji onda b i bili na raspolaganju saveznicim a, u m je-
sto da ih u potrebljava n e p rija te lj, a time bi bile olakšane i pomorske
veze. Čak i tad a bi potreba u pućivanja konvoja g ore-d olje po Jad ran u
p red stavljala težak pomorski pothvat, ali bi mi naravno učinili sve što
dozvoljavaju mogućnosti, ako bi neki od saveznika bio u tom moru od-
sječen. D a lje koristi od o sv a ja n ja A lb an ije bile bi u upotrebi direktnih
suhozemnih kom unikacija između žapadne Ju g o sla v ije i G rčke, te oslo-
bođenju grčkih arm ija, i britanske i grčke- a v ija c ije za upotrebu protiv
N ije m a c a ...« (točka 6. odgovora, prema citiranom dokumentu od 9.
m arta 1941.).
Prem a zapisniku s te K on feren cije (od 9. m arta 1941.) istaknuto je
i slijed eće:

187
 »... N aglašavam o, da su naši planovi tem eljen i n a potpunom en g le-
sko-grčkom sporazumu i da mi nam jeravam o, da se odlučno i u sp je-
šno odupiremo njem ačkom napredovanju putem obram benih i o ie n -
zivnih o p e racija. S vojničke točke gledišta ne može se dovoljno
ja k o naglasiti, da će pristup Ju g o sla v ije n a stranu saveznika znatno
ubrzati uspjesno završenje op eracija n a Balkanu i na ta j n ačin
p rid on ijeti konačnoj pobjedi nad osovinskim silam a. Ako Ju g o sla -
v ija želi su djelovati u toj pobjedi, bit će potrebno, odmah nakon
što nam je saopćena n jezin a odluka, uspostaviti najužu moguću
vezu s jugoslavenskim generalštabom , da bi se izradio zajednički
plan a k cije . O d prvotne važnosti je n a jh itn ije završiti m obilizaciju
i koncentraciju ...«
(T ačk a 8. Z apisnika s ove konferencije od 9. m arta 1941.; cit.
dokumenat).

Jugoslavenski delegat na toj K on feren ciji, M ilisav P erišić dao j e

(kao potpukovnik JN A ) podrobniji izvještaj novom jugoslavenskom
G eneralnom štabu (30. augusta 1946.) o toj sv ojoj m isiji. Prem a n je -
govim navodim a saveznički grčko-britanski generalitet dao je n a ju g o -
slavenske zahtjeve pozitivne odgovore s jed n im izuzetkom, što se nisu
mogli obvezati da oritanska tlo ta (radi prihvata jugoslavenske vojske
na jad ran sk o j obali) uđe u Ja d ra n , da tamo operira i da osigurava
opskrbu i p reb aciv an je jugoslavenske vojske. (O vaj se izvještaj M il.
P erišića nalazi u arhivu V ojno-h istorijskog instituta JN A u Beograd u,
a fotokop ija u Institutu za historiju države i prava u Zagrebu.)
M ilisav P erišić navodi d a lje u spomenutom svom izv ještaju , da je
zapisnik o to j atenskoj konferen ciji odmah po povratku u Beograd
(15. m arta 1941. uju tru ) predao načelniku G en eralštaba i m inistru v o j-
ske i m ornarice. R ečeno mu je da će ga k asn ije zvati kad se ukaže po-
treba, no do toga uopće n ije ni došlo.
R azu m ljivo je što j e jugoslavenski G eneralštab uputio u A tenu n a
ove pregovore jed n o g m ajora, a ne kog višeg svog predstavnika; oso-
vinski agenti m ogli b i u A teni lako otkriti k o jeg drugog jugoslavenskog
višeg v ojnog funkcionera, dok se za m ajora P erišića to n ije pretpostav-
Ija lo (prem da je osovinska špijunaža izgleda ubrzo saznala i za tu m i-
siju ). T eže j e m eđutim opravdati neaktivnost, koju je jugoslavenski G e -
neralštab nakon toga (u vezi s ovom m isijom ) pokazao u radu oko p ri-
p rem an ja obrane zem lje. G eneral P etar V . Kosić dao je o aprilskom
ratu s Osovinom G eneralštabu Jugoslavenske a rm ije (21. ju l a 1946.)
opširan pismeni iz v ješta j i u njem u je u nekoliko crta dodirnuo i p ita -
n je ove atenske k o n feren cije; osvrćući se n a to on je izjav io, kako save-
znički generali nisu obećali vojnu pomoć, te se stoga K ra lje v in a Ju g o -
sla v ija pred p rije tn ja m a Osovine našla u vanredno teškom, u bezizla-
znom stan ju . T im e se dakle s vojn e strane pravdalo pristupanj e
K raliev in e Ju g o sla v iie T ro in o m - paktu? JNo ako se razmotri p a ž ljiv ije
ovđT atenska k o n teren cija, onda se lpak ne može uzeti K osićeva iz ja v a
kao potpuno tačna. G rčko-britanski generalitet fna atenskm_ K on feren -

188
 «

c iji) n ije odbio savezničkig pomoć Ju g o slav iji. D a su đržavni vrhovi

K ra lje v m e ju g o sla v ije ozbiljno računali (m islili n a obranu zem lje u
vezi s mogućnošću rata s Ita lijo m i 'Njemačkom te njihovim balkan -
skim satelitim a), onda bi oni ipak nešto više uzeli u obzir ono što su
predstavnici grčko-britanskog G en eralštaba stavili u izgled delegatu
G en eralštaba Ju g o slav ije na tim dvjem a atenskim sastancim a. I D ra -
giša Cvetković je poslije rata (u em igraciji) pi'šući o tim danim a u n a -
sto ja n ju , da sa sebe skine svaku odgovornost, naveo kako saveznici nisu
d avali »nikakvih garancija«. On j e o tome u jednom svom članku ista-
kao:

»... K o n feren cija u A tini međutim n ije dala nikakvih konkretnih

rezultata. N a naša precizna tražen ja, ko ja su stvarno p red stavljala
samo naše minimalne zahteve, ali k o ja su p red stav ljala »conditio
sine qu a non« za naš sporazum, dati su nam odgovori, koji nisu
ništa više ostavljali ni n a jm a n ju iluziju o tome koliko vrede obe-
ć a n ja Saveznika ...« (»Dokumenti o Ju g o sla v iji« , članak » Istin a o
25. i 27. martu«, Paris, 1957., str. 31).

C vetkovićeva obrana n ije osnovana, je r se već iz letim ične analize

p red n jih iz ja v a grčkog i britanskog G en eralštaba (kako to pokazuju
p red n ji dokumenti) može razabrati, da su na jugoslavenska p ita n ja dani
»konkretni« odgovori. Č injenica je , da su ovi odgovori sta v lja li K r a lje -
vini Ju g o s la v iji u izgled savezničku pomoć, iako se n ije sasvim »kon-
kretno« o tome ovdje ni tražilo, a ni rasp rav ljalo; o potrebi »konkre-
tizacije« (kakvu danas traži D rag . Cvetković) ne govori ni m ajor P e -
rišić, n i drugi izvori; konačno, n ije se ni moglo tražiti od spomenutih
grčkih i britanskih vojnih predstavnika, da već tom prilikom oni dadu
»konkretne« podatke o obećanoj pom oći^Drugi je prigovor iz krugova
ta d a n je kam arile, kako su saveznici »kategorički« odbili da britanska
flo ta prihvati jugoslavensku vojsku u njenom povlačenju prema J a -
dranu^LJzm e li se u obzir okolnost, da su vojn i predstavnici G rčk e i
V el. B rita n ije izjav ili da će »učiniti sve što bude m oguće«, onda se ne
može negativni stav beogradske kam arile prema ovoj m isiji zasnivati
samo na britanskom od bijan ju , da ratni brodovi saveznika uđu u J a -
dran, ako j e prolaz kroz O tranto bio zaista skopčan s neotklonivim
zaprijekam a. Č injenice su zaista pokazale, da britanska pomoć ratištu
na B alk an u n ije bila dovoljna (je r j e nešto kasn ije O sovina dosta brzo
slom ila i grčki front), ali zato ipak ne stoji Cvetkovićev navod, da »kon-
fe re n c ija u A tini ... n ije dala nikakvih konkretnih rezultata«. P ri tome
treb a m eđutim podsjetiti i n a to, da je Cvetković jo š 7. m arta (dakle
dan p rije atenskog sastanka) već obavijestio T re ć i R a jh o jugoslaven-
skom navodnom pristanku na T r o jn i pakt.
-C vetkovićeva vlada ie dakle istovremeno vodila pregovore i s grčko-
britanskim vojnim nredstavnicim a (u A tem ) l s j'r e ć im J8 .a jh om. K ada
je 9. m arta s njemaČke strane n a spomenuti jugoslavenski prijed log od
7. m arta odgovoreno da H itler p rista je n a predložena o gran ičen ja ugo-

159
vora s juffoslavijom , održana je u dvoru (10. m arta) nova kon feren cija
(Krunški savTet). Sad se već rasp rav ljalo o form u laciji ugovora s G so-
vinom, a jia p o s e i o tome da li če se p rilikom potpisa tog ugovora o b ja -
v itP d a m goslavija ostaie »neutralna«. K ad je s njem ačke strane odgo-
voreno đa bi takvo o b ja v ljiv a n je »neu traliteta« Jfugoslavije bilo zbog
drugih satelitskih zem alja nepoželjno za Osovinu, sazvana je 13. m arta
nova kon feren cija u dvoru i tu je zakljuČeno, da m inistar v an jskih po-
slova C incar-M arković zajedno s niem ačkim poslanikom v. H eerenom
izradi naPrF ugovora o pristupu Ju g o slav ije Paktu. N a Tom četvrtom
sastnnkn u Hvorn (20. m arta) utvrđena je red ak cija ovog ugovora, te je
sad istom (na~p,r ijed log_Tćneza-namjesnika) zaključeno, da se o svemu
ob avijeste i šefovi političkih stranaka, odnosno vlada. Z ato je istog dana
(na večer) održana sjed n ica vlade, na k o jo j je predsjednik vlade C ve-
tković izložio situaciju u zem lji i u svijetu, te predložio da vlada n ri-
hvati zaključak Krunskog sav jeta, naime da K r a ljevina Tu.go sla v ija pot-
pLš^..ugQVQr .Q..SYom..pxis.tupu.Txojnom .paktu7 Prvi je podupro ta j p ri-
je d lo g V ladim ir Mačck« O n je izjavio kako u tad an jim prilikam a sm atra
pristup Ju g o sla v ije T ro jn o m paktu »jedinom mogućnošću da se izbjegne
ratu«, dok da bi o d b ija n je potpisa takvog ugovora dovelo do napada od
strane sila 'Osovine, a to bi dovelo do porćiza i podjele Ju g o sla v ije.
D rugi jministri (n jih petnaestorica) pokazivali _su svoju saglasnost s tim ,
osim tro jice (m inistara Bu disavljevića, Čubrilovića i Konstantinovićah
k o ji su se suprotstavili pristupu Ju g o sla v ije Osovini. O T oku ove sje d -
nice zapisao je Srđ an Bu d isavljević slijed eće:

»... Protiv P ak ta govorili smo dr. Konstantinović, dr. Ćubrilović i ja .

N a k raju je uzeo rijeČ Cvetković, đa se on pridružuje n iišlje n ju
onih članova, k o ji su se izjasnili za pristup Paktu. D odao je ,da
nakon iz ja š n je n ja sv iju članova vlade o Paktu, može da zak lju či
sjednicu vlade.
Z atražio sam r ije č i izjavio, da tražim , da se izvrši g lasan je.
Cvetković je na to izjav io, da sm atra da n ije potrebno form alno
glasan je i da će biti dovoljno da se zapisnički konstatuje, da su se
B u d isavljević, Čubrilović i K onstantinović izjasn ili protiv pristupa
Ju g o sla v ije Paktu, a svi ostali članovi za pristup.
P o slije ove kon statacije Cvetkovićeve izjav io sam da s razloga
što je vlada d o n ijela zaključak, k o ji je štetan i sudbonosan po in -
terese zem lje i naroda, ne mogu ostati članom vlade, k o ja je takav
zaključak d o n ijela i da stoga dajem ostavku na Članstvu u v l a d i ...«
(Iz ja v a m inistra S. Bu d isavljevića, dokument u Institutu za hist.
drž. i prava u Z agrebu, str. 6).

U z Budisavlje v ića dali sn ostavkn ministri-ćuhrilnvić i Konstantinovir.

T o j e unekoliko zaustavilo ostvarenje odluke o prihvatu T ro jn o g pakta,
je r j e vlada dospjela u krizu, no ona je popunjena 24. m arta sa dva
nova m inistra (Ćaslav N ikitović i D ragom ir Ikonić), dok je m inistar
K onstantinović međutim povukao svoju ostavku.

190
 O dluka o pristmm K raliev in e Tugoslavije T ro in o m paktu b ila je
dak f e 2 0 . m arta već fo rm alno donesena fi od strane v la de'). N lkakvi to-
me*’protivni pokušajFntstrviže^ušpjeli izm ijeniti ovaj zaključak. G eneral
Sim ović bio ie u m eđuvremenu dva-puta kod im e z a - J ^ la ^ e ~ £ L iI ^ g a
odvratio^nd štvorene odlnke. U au d ijen ciji od 23. m arta (navečer) on
je izložio knezu Pavlu ogorčen je u narodu, a napose među oficirim a
zbog proosovinskog stava vlad e; no knez Pavle se oslan jao na tpme su-
protne izv ještaje generala P etra Pešića, P etra Kosića i m inistra M ilan a
A n tića (M em oari generala Sim ovića, str. 9 i 10., u arhivu Inst. za hist.
drž. i prava, fascikl o 27. m artu). N ije koristio ni Churchillov telegram
Cvetkoviću od 22. m arta, u kojem u ga je on opomenučTna"posi]edice pri-
stupST T ro jn o m paktu, je t da će Oiida biti'nem inovna propast Ju g osla-
viie. a zem lja neće izb je ći ratiiT »nego će samo odgoditi iskušenje rata
i n je n a će se hraSra vojska onda m orati bonti nako n s to bude opkoljena
i od sječena od nada i p o m o ći...« (Churchill, cit.7111. sv., str. 141). Isto
tako ostala su bezuspješna i~ n a sto ja n ja am eričkog poslanika L a n e -a.
Jrts j?7tliiim V^gfao Krnnslfi savjpl (n ^ n irmpdu 2.3. i 24. m a rta i;
na tom j e sastanku m inistar C in car-M arkov ić obavijestio prisutne da
predstoji škori njem ački napad na Grčku, te da je s obzirom na bez-
izgledno stan je neophodno hitno »nrediti nrlnosp s N jem a čkom«, a na-
pomenuo je i osovinsko obećan je S oluna K ra lie v in iT ugoslav iii. Ćlanovi
tog Krunskdg sav jeta su n av o d n o o d b ili (?) n jem ački p rijed log o ustu-
p an ju Soluna (A. Sm ith -P avelić, cit., str. 105), ali su zaklju čili, da pred-
sjedn ik vlade D rag. Cvetković i min. vanjskih poslova Aleks. C in car-
M arković otputuju sutra u BeČ radi potpisa ugovora o pristupu T r o j-
nom paktu.

POTPI S UGOVORA O P R I S T U P U
TROJ NOM PAKTU

^jT avečer 24. m arta potajn o su otputovali Cvetković i C in car-M arko-

vić sa Topčiderske stanice Beograd a vozom za B e č; među m alobrojnim
osobama, koje su ih ispratile, bio j e i V ladim ir M aček, k o ji im je zaže-
lio »pun uspjeh«. U Đeču ih je međutim već čekao Ribbentrop sa dru-
gim predstavnicim a sila Osovine, da jugoslavenski delegati potpišu već
sp rem ljeni nacrt u g o v o ra j T ru p e beogradskog garnizona bile su - po
naređ enju m inistra vojške - u strogoj pripravnosti, je r je i samom
Cvetkoviću bilo ja v lje n o , da u zem lji vlada duboko ogorčen je zbog v la-
dine odluke o pristupu T ro jn o m paktu.
^Ceremonija potpisa tog ugovora obavljena je u bečkom dvorcu »Bel-
vedere«. Prije p»tp^a ncn»^nog ngovora o pristupiL T ro in o m paktu (25.
marla 1941.) von Ribbentrop je predao jugoslavenskim delegatima tri
note; u Jednoj od njih navodi se kako - »vlade sila Osovine neće za
vrijeme trajanja rata zahtijevati od Jugoslavije prelaz ni prevoz trupa
191

t
preko jugoslavenskog terito rija « , u drugoj - da će se »u vijek požtivati
suverenitet i te rito rija ln i integritet Ju g o sla v ije« , a u trećoj noti kako
»N jem ačka i I t a lija d aju jugoslavenskoj vladi jam stvo, da s obzirom
na vojničku situ aciju neće s njihove strane postavljati nikakav zah tjev
za vojnu pomoć«, no ukoliko bi jugoslavenska vlada ipak sm atrala »d a
je u njenom vlastitom interesu da su d jelu je u vojnim operacijam a sila
T ro jn o g pakta, prepusta se jugoslavenskoj vladi da zaključi za to po-
trebne v o jn e sporazume s dotičnim silam a Sm ith -P avelić, cit.,
str. 10^5). S talijan sk e strane predane su Ju g o sla v iji note jednakog sa-
držaj a . a pfemia talijan sk im dokum entim a' uručena ' j e Istom prilikom
jugoslavenskim delegatim a i posebna nota (»N. 1/1348 p o v jerljiv o «), u
k ojoj Ciano u im e talijan sk e vlade iz ja v lju je da će se - »prilikom no-
vog u ređ en ja gran ica na Balkanu voditi računa o interesu. ju g o s la v ije
n a ^teritorijalhu veziT iilE geTskim morem, s proširenjem njenog suvere-
niteta na grad i luku Solun ...« (cit., str. 106). N akon toga potpisan je
ugdvdr o pnstupu Kjrarjevine ju g o sla v ije T ro jn o m paktu. T a j dokume-
nat glasi:

»PR O TO K O L,
k o ji su potpisali n jem ački m inistar vanjskih poslova von R ibben -
trop, talijan sk i m inistar vanjskih poslova grof Ciano i jap an sk i
poslanik O shim a s jed n e strane, kao i jugoslavenski m inistar pred-
sjedn ik C vetković i jugoslavenski m inistar van jskih poslova C in -
car-M arkov ić s druge strane, o pristupu Ju g o sla v ije P a k tu triiu
sila od 27. septem bra 1940. između N jem ačke, Ita lije i Ja p a n a ,
doslovno^glasi ovako:
V lad e N jem ačke, Ita lije i Ja p a n a s jed n e strane, te vlada Ju g o -
sla v ije s druge strane utvrđuju po svojim potpisanim opunomo-
ćenicim a ovo:
Član 1. - Ju g o sla v ija pristupa Paktu između N jem ačke, Ita lije
i Ja p a n a , k o ji je potpisan u Berlinu 27. septembra 1940;
Član 2. - U koliko u članu 4. T ro jn o g pakta predviđene za jed -
ničke tehničke kom isije obrađuju p itan ja, k o ja se tiču interesa Ju -
goslavije, to će sav jetov an jim a kom isija biti pozivan i predstavnik
Ju g o sla v ije ;
Član 3. - D oslovni tekst trojn og pakta priključen je ovom pro-
tokolu kao prilog.
O v aj protokol sastav ljen je na njem ačkom , talijanskom , ja p a n -
skom i jugoslavenskom jeziku, pri čemu svaki tekst važi kao izvor-
nik. Stu pa na snagu s danom p o tp isa ...«
(U govor je o b ja v lje n u njem ačkom službenom izdanju zbornika
»D er Feldzug au f dem B alkan «, izdanje A O K , B erlin , 1941., str.
15).

G o rn ji ugovor značio je pristanak K ra ljev in e Ju g o sla v ije, da uđe

u okvir fašističke svjetske politike, k o ja je b ila napose izražena spome-
nutim osnovnim T ro jn im paktom.

192
 Sam a procedura potpisivanja ovog, po Ju g o sla v iju pre^udnog akta,
b ila j e sva u znaku fašističke nadmenosti, pri čemu se odi strane T rećeg
R a jh a naročito istakao njezin podređeni položaj i superiornost O šovin-
skih faktora, k oji su doveli do tog ugovora. N akon potpisa ugovora o
pristupu T ro jn o m paktu rekao je Jo a ch . v. Ribbentrop liz ostalo i dvo:

»O vaj pristup je za nas međutim od osobite važnosti jo š i stoga,

što se time sada praktički čitav dosadanji neutralni B a lk a n nalazi
u redovima Reda i drugo, što se k nam a pridružila država, o k o jo j
je Engleska jo š uvijek m islila, da može svojim m iješan jem u unu-
trašn je n jen e poslove, ra z v ija ju ći svoje intrige, da izvjesrie snage
ove države m obilizira protiv novog poretka Evrope.
... M i ovaj pristup pozdravljam o stoga utoliko više, što se Ju go-
sla v ija n ije izdvojila od su d jelov an ja u stvaranju novog poretka u
Evropi, nego se pridružila k mladim narodim a, koji su pozvani da
ovai novi poredak ostvare usprkos svakog m iješa n ja iz v a n a ...«
(Cit. Zbornik, str. 1 8 -2 1 ).

Usprkos ovog n aglašav an ja značenja tzv. »novog poretka Evrope« i

navodne dobiti, koju je s potpisom tog ugovora postigla K ra lje v in a Ju -
g o slav ija, državni vrhovi T rećeg R a jh a nisu mogli sakriti svoju radost
nad tirii njihovim uspjehom. Im a znakova, iz kojih se moglo zaključiti
kako j e T re ći R a jh smatrao K raljevin u Ju g o sla v iju da je o n a 'v o jn ičk i
mnogo ja č a , nego li je to u stvari bila. Potpisom ovog ugovora dovržilo
se^ dugotrajno osovinsko n astoian ie da bež rata uvedu Ju g o slav ljii n
okvir fašističkih zem alja i da je na ta j način podrede svojem im p erija-
listrčkom diktatu; B alkan im~le od tada bio - prem a njiHovom m išljen ju
- ptrtpHnoT otvoren. Z ato je H itler saznavsi za potpis^ovog^ugovora -
p rem aC ian o v im zapisima - izjavio:

»... Pristup Ju g o slav ije T ro jn o m paktu (je) od n ajv eće važnosti

s obzirom na buduće njem ačke vojn e op eracije u G rčk oj. Dvolično
držanje Ju g o slav ije znaČilo bi ostaviti otvoren čitav bok njem ačke
a rm ije na duljini od oko 3 50 kilom etara. S druge strane eventualna
n ep rijateljsk a a k cija Ju g o sla v ije poslužila bi kao povod za inter-
venciju Turske a to bi moglo ugroziti razvitak vojn ih o p era cija na
B a lk a n u ...«
(Les archives secretes du comte Ciano, 1 9 3 6 .-1 9 4 2 .« , ed. Plon,
P aris, str. 186 i s lij.; » T a jn i arhivi grofa C iana«, D ržavno izda-
vačko poduzeće H rvatske, Z agreb, 1952., str. 454).

(Za. ■Osovinu bio je ta j dogadaj dobitak: ugoVor im je izručivao K ra-

lje v iiiu Ju goslav iju bez rata/Tčojeg H itler i M ussolini u ond ašn jim pri-
likam a i ođndštfna' prema bedgradskim državnim vrhovim a za tad a još
nisu predviđali^(»Proces des grands crim inels de guerre devant le T r i-
bunal m ilitaire m ternational«, N urnberg, sv. X I I . , str. 10. i d.V/No i za
jugoslavensku dvorsku kam arilu s vladom C vetković-M aček bio j e pot-

13 JU G O SLA V IJA IZM EĐU D V A RATA II 193

pis tog ugovora osiguravanje njihovog režima nasuprot Osovini i n a-
rodu Ju g o s la v ije J N e može se poreći ni to, da je nam jesnički režim u
tom ugovoru od 25. m arta 1941. gledao navodnu garan ciju , da K r a ljc -
vina Ju g o s la v ija neće biti neposredno uvučena u rat, a na tu stranu
danas n ajv ise upućuju oni, k oji u em igraciji svojim m onografijam a n a-
stoje da se oslobode odgovornosti za tad an ji pristup K raljev in e Ju g o sla -
v ije T ro jn o m paktu. T ako na pr. D rag. Cvetković piše pored ostalog
kako se potpisom ovog bečkog ugovora H itler »obvezao da sile Osovine
neće tražiti prolaz za svoje trupe preko jugoslovenske teritorije, niti pak
upotrebu puteva i željezničke mreže u ratne svrhe« (u članku »Povodom
C erčilovih m em oara«, ob jav ljen om u brošuri »Istin a o 25. i 27. m artu«,
Pariz 1951., str. 3 2 ).£ fri tome je međutim Cvetković propustio da kaže
kako je K ra lje v in a Ju g o sla v ija potpisom tog ugovora preuzela na sebe
i obavezu, da pomogne silam a Osovine za slučaj rata, je r je to općenito
za sve sile potpisnice predviđao čl. 3^/Trojnog pakta od 27. septem bra
1940.; tu je naime istaknuta dužnost međusobne pomoći, istina, samo
»za slu čaj da k o ja strana ugovornica bude napadnuta od k o je druge
sile«; a li pokazalo se već dotle kako je T re ći R a jh tumačio svoje agre-
sorske korake, je r je gotovo svaki svoj napad n a druge zem lje opravda-
vao tim e kao da je N jem ačka prethodno b ila ugrožena (kao n a pr.
insceniranim napadim a »Ćehoslovaka« na Sudetskom nodručju 1938.
i slično). U ostalom i bez toga je fa n a liz a bečkog ugovora razotkrivala
očigledno, da je potpisom.-Tr.Qiriog pakta K ra lje v in a Tugoslaviia ne
samo_stu pi!a rpedn faAističlte države, nego istodobno preuzela i obvežu
da će su d iela v g ti.jj izgrad nii »riovd'g poretka u Evropi«. A ta j »novi
poredak u Evropi« n ije se sa strane sila Osovine ni provodio d ru kčije
nego sa ratnim ili ratu sličnim akcijam a.^Bečki ugovor je u k r a jn jo j
lin iji izražavao i pristanak državnih vrhova K ra lje v in e Ju g o sla v ije , da
suverenitet svoje zem lje potčine diktatu sila Osovine. U tome je istinski,
pravi zn ačaj ovog ugovora. J

D V A D E S E T S E D M I M A R T

^A n tifašističko raspoloženie u narodu Tugoslavije raslo je uporedo _s

mnogim znacim a proosovinskog političkog fcursa. koieg^ie pfovodio ria-
m jesnički režim. U jugoslavenskoj javn osti iz b ija li _.su mnogi znaci ne-
zadov o ljstv a s~takvorhpolltrkomricofa^ j e b i T a p r o tivna interesim a. i_ŽC -
l iam a naroda.4 Među mnogim antiiašistički o ry e n tira n m r građ an im a j
k o ji su davno p rije potpisa Bečkog protokola pokazivali svoje n eslaga-
n je , pa i ogorčenje zbog profašističke vladine politike, naročito su m je -
sto zauzim ali kom unisthjO ni su p red n jačili u a k c iji protiv vladine po-
litike izru čiv an ja Ju g o slav ije fašističkoj Ita liji i T rećem R ajh u . Kom u-
nistička stranka Ju g o slav ije je u mnogo n avrata ukazivala na opasnosti,

194
 koje zem lji p rije te od takvog političkog stava vlade C vetk ović-M aček.
T o j e došlo do izražaja naročito n a P etoj zem aljskoj k o n feren ciji K o-
munističke p a rtije Ju g o slav ije, kao i na Sestoj zem aljskoj k o n feren ciji
S K O J-a (1940.). T a d a je zaključeno - »da komunisti organ iziraju n a j-
šire narodne mase odozdo i vode masovnu borbu za te zahtjeve putem
a k c ija , p u b likacija, protesta itd.« T a a k c ija komunista im ala j e vrlo
snažnog odjeka u narodu, a to se osjetilo naročito poslije Bečkog pro-
tokola^
•_Tek Što su u zem lju stigle prve v ijesti o tome da je u Beču potpisan
ugovor, kojim K ra lje v in a Ju g o sla v ija pristupa T ro jn o m paktu, u državi
je već istoga d an a (navečer) došlo na nekoliko m jesta do vrlo oštrih d e-
m onstracija protivu vlade. Prem a žandarm erijskom izvještaju iz Skop-
lja (akt pov. J . B . br. 1360 od 26. m arta 1941.) dem onstracije u S k o p lju
zahvatile su ogrom an dio stanovništva, naročito omladinu i p ro letarij a t j
te su p red stavljale veom a živu i odlučnu osudu nam jesničkog režim a.
naročito s obzirom na njegovu profašističku politiku. I u Čačku, te u
nekim drnflim m jestim a došlo je još 25. m arta do burnih dem onstracija ,
u 'k o jim a je narod osuđivao potpis ugovora o pristupu Ju g o sla v ije ta š i-
stičkim silam a Osovine.
T ak av antifašistički stav u širokim narodnim masama bio je poznat
i samim osovinskim državnim vrhovima. V id i se to na pfl i iz je d n o g
izv ještaja, k o jeg j e pouzdanik njem ačkog m inistra vanjskih poslova, dr.
Schm idt (na službi u beogradskom poslanstvu T rećeg R a jh a ) uputio u
B erlin 25. m arta 1941. (v jerojatn o jo š p rije potpisa Bečkog protokola).
Z a antiosovinsko raspoloženje naroda u Ju g o sla v iji znala je i vlada
Cvetković-M aček, kako to danas priznaju neki bivši m inistri iz te vlad e
(prema podacim a, koje o b ja v lju ju »Dokumenti o Ju g o sla v iji« , sv. 10,
Pariz, 1958., str. 17 i s lij.).2 ^ eneral Simović je p rije potpisa Bečkog
protokola povodom toga posjetfo kneza P av la i upozorio ga n a ogorče-
n je T knje vlada n narodu. a narnčito medu o licirim a zbdg~proosovinSkT)g
stava vlade C v etk ov ić-M aček .JU svojim m em oanm a general Sim ović
ističe, da je knezu Pavlu izjavio kako bi moglo doći i »do dalekosežnih
posljedica«, ako se vlada ipak odluči da potpiše ugovor o pristupu T r o j-
nom paktu. U m jesto da o svemu tome ozbiljno razm isli i preispita svoju
odluku, dvorska se kam arila tada bavila s m išlju kako da uhapsi gene-
rala Sim ovića (D anilo G regorić, »Sam oubijstvo Ju g o slav ije«, cit. izd.).
V ladi je donekle samo bilo poznato nezadovoljstvo, koje je zbog n je n e
vanjske politike raslo među oficirim a i to naročito m lađim a, k o ji su osu-
đivali takav stav vlade. A li ona n ije znala, da su avijatičk i generali
Dušan S im o v ić u ^ g r a ^ ^ rkovtć okupili oko sebe izvtestan broj a v ija ti-
čaraT naročito m iaaift av ijatičk ih oficira, k oji su zakliu čilP đ a š e lJfu ž a -
nom akcijom suprotstave proošbvinskom vanjskopoliričkorH -stava vlade,
da izvrže u d ai"ako^vlada ipak potpiše~i%ovor~apfistupu T ro jn o m paktu.
K ad se međutim čulo da je ta j ugovor potpisan, onda se_naglo proširio
krug tih zavjerenika. a uporedo s time j e izbHo i ogorčen je u m asam a.
G eneral Sim ović piše u svojim M em oarim a, da je - »opće uzbuđenje

195

/
^ aro d a, naročito u prestonici dovodilo vojsku u sve teži položaj. T akvo
sta n je n ije moglo dugo da tra je . Stoga su priprem e ubrzane ...« (cit.,
str. 16). O n o tome d a lje kaže:

»... Pošto su Cvetković i C incar-M arković stigli u Beograd i pošto

sam dobio izveštaj d a će pripravnost tra ja ti do ponoći 26./27., do-
neo sam 26. m arta po podne odluku: da se a k c ija poduzme jo š te
noći — 26/27. o. g., ako su završene potrebne p rip re m e ...« (cit., str.
16 i d.).

f U dogovoru s generalom B . M irkovićem i nekim drugim a v ijat. ofici-

rim a genef^zSimnvTir^fe--odliirjn » d a -se -a k c ija izvrši~.u..l sat posle po-
noći 26.Z27. m arta ...« (cit., str. 17). Iste večeri (oko 20,30 h)"krenuo j e
kriez- P av1p VOfilTlT* iSloveniju (za dvorac zvan »Brdo«~kod K ran ja ) .
CJko je d a n sat posliie ponoći fdakle rano 27. m arta j ja^ ljejn o j e generalu
S imoviću (iz Komande vazduhoplovstva) kako je »sve u redu«. B i o je to
dolfbvoreni znak, da su zavjeren ički voinLodredi zaposieli sve važn ije
točke po gradu, sva m inistarstva, poštu. te druga važna m iesta i da j e
posvuda^ već provedeno zap osjed anje Beog rada prem a ran ije p flpre-
niTTenom planu. N akon toga ie general Simović dao da se prived iT cla-
hovi vlade C vetković-M arek7 ko3r~šir"še~žatekti~~u Beogradu, a u jed no
su pozvani predsta vn ici iiekili T>olitičkili -stranaka (bez komunistatjTkao
i 'general r e tar Živ k o v iL ^ T ada je sakupljenim a iz ja v io general S im o-
vić, da je »vojska odgovarajucrjednodušndm -T»eAM rjTrdaroda, da sa-
čuva~~švo]u slobodu i nezavisnost, zbacila vladu Uvetkovića. k o ja je pot-
pisala T r o jn i pakt, i K raljev sk o namesništvo i da ie mtadog k r a lja
proglasila punoljetm m .J« ( a t . M em oari, str. 21). N akon toga su sa pri-
sutnim predstavnicinrTeT’politiČkih stranaka (bez DragiŠe Cvetkovića) po-
vedeni pregovori o sastavu nove vlade. T om prilikom - kako kaže gene-
ral Sim ović na istom ijijestu - »zaktjUčenjj je da se u vlađi zadrže svi
m inistri H rvati s dosadašnjim resorom «^O brazovana ie već tada nova
vlada na čphi s .genoraU™ ^ rn vvićem. te sa dva potpredsjednlka fod
kojih je jedan bio VladimTinSIaček. a drugi prot. Slobodan Tovanović).J
Sam V ladim ir M aček stigao je u Beograd istom ¥7 aprila,"aH je član
vodstva H rvatske se ljačk e stranke već tada izjavio u sv oje i u ime svo-
jih drugova bivših m inistara iz vlade C vetković-M aček, da će ući u
vladu, jed in o - »tražeći samo mogućnost da obavesti šefa stranke, dra
M a č e k a ...« (cit. M em oari gen. Sim ovića, str. 22).
fls to m prilikom p ročitana je novoj vladi v jero ja tn o već p rije sastav-
lje n a k ra ljev a ProMamači1a,~iž^bTt^lx slij.ediIo~(la J e dh navodllflL-Već
dao svoju saglasnošt s IzvrŠennh državnim udarom .J U n jo j je naim e
istaknuto, kako je k ra lj »u ovom teškom trenutku za naš narod« odlučio
»da preuzme u svoie ruke kraljevsku vlast«. O v d je je n a d a lje istaknuto,
da su »nam jesnici razu m jeli opravdanost« k ra ljev ih pobuda (prim jedba
autora: iako ih on dotle jo š ni vidio n ije !), te da se k ra lju »vern a v o j-
ska i mnrnarica stavila na raspoloženje i već izvršava n aređ en ja ...«

196
P ozivajući sve »da se okupe oko p restolja« obavještava se jav n ost o for*-
m iranju vlade s generalom Simovićem (Dokum ent u V ojnohistorijskom
institutu JN A u Beogradu, fascikl akata iz 1941.).
Kako neki očevici prikazuju (a slično tome piše i D anilo G regorić
u svom d jelu »Sam oubijstvo Ju g o sla v ije« , Beograd, 1942., str. 210),
zapitao je Sim ovića general P etar Živković, da li je k ra lj P eta r zaista
potpisao ovu P roklam aciju . Simović mu je to potvrdio, m akar da P etar
ta j akt dotle jo š n ije bio potpisao. Bivši k ra lj P etar piše (u svom m e-
moarskom d jelu »T h e K in g’s H eretage«, G . P. Putnam ’s Sons ed., New
Y ork, 1954., str. 77),^da je tu P roklam aciju prvi put čuo 27. m arta nko
9 sati p rije podne i to sa beogradške rad io-stan ice; on dodaje da ju je
procitao neki m ladi oticir, ko ji j e navodno oponašao n jegov glas.\ledan
od 'tad an jih zavjerenika, K adoje L . Knežević pisao je o tome u em igrant-
skom časopisu »P oru ka« (br. 5 3 -5 4 za ja n u a r-m a rt 1959., str. 38) sli-
jed eće:

»... Proglas sam j a predao m ajoru Živanu Kneževiću, da ga od-

nese k ralju na potpis. U dvoru je m eđutim đeneral P eta r Kosić
pripremio zamku. M a jo r Knežević se spasao u poslednjem trenutku,
ali je proglas ostao nepotpisan. P u t se mogao probiti tenkovim a.
M a jo r Knežević n ije hteo pucnjavu i krvoproliće u neposređnoj
blizini k ra lje v o j. S druge strane, bilo nam je preko jed n og kontakta
vrlo dobro poznato kraljevo raspoloženje protiv T ro jn o g pakta.
Đ eneral iSimović i j a odlučili smo da se s proglasom postupi kao
da je potpisan. O tkucani tekst dao sam kapetanu korvete Josipu
T . Saksidi, da ga s poručnikom bojn og broda Jakovom Jovovićem
odnese u R adio-Beograd. Jovović j e pročitao proglas prvi, nekoliko
puta. N ije tačno, da je podražavao k ra ljev glas. N i on, ni Saksida
nisu bili upućeni u tajn u . Jov ović j e prosto vršio ulogu sp ik e ra ...«
(cit. izvor).

f U k a z o im enovanju nove vlade potpisao je krali nešto kasn ije (tokom

p r ijepddrieva 27. m arta). kada je udar u potpunosti uspiol P roklam aciju
on rilaWe=-iHje--potpisao a na radio-stanici Beograd^ro*citao ju je spo-
menuti oficir. U to je v rijem e uz k r a lja još u vijek bio general P etar
Kosić, k oji se uzalud spremao za protum jere protiv zavjerem ka, ali su
ga ofidrl"libr~z6~lisnr~slobode^J
Ć IT meduvremenu je knez Pavle zaustavlien na željezničkoj stanici u
Z agrebu. Tam ošnj i kom andant (IV , arm ijske ohlasti), general P etar J .
N edettković saopcio mu j e naredbu nove vlade (genera la S im ovića), da
se vrati u B eogracTTSarn^generai Sim ović~opisulF ta j dogadaj ovako:

»... D r. M aček (k o ji je sačekao kneza P a v la n a stanici; p rim j.

autora) je pozvao potom kneza, da odu u banske dvore i da knez
tamo ostane toga dana i noći, da bi se odmorio pre povratka u
Beograd. Ovo j e međutim trebalo, da bi se knez i dr. M aček oba-
stili o tačnoj situ aciji u Beogradu i da bi se odlučili šta da rade.

197
 Jo š dok su čekali u salon-vagonu na izlazak kneza, dr. M aček
zabrinut i lju t, rekao je pred đeneralom N ed eljkovićem i dr. Šu-
basićem : » N ije dobro što su učinili!« a potom: » J a sam stajao s
knezom, ja s knezom i padam! M i nismo sposobni da se borimo s
N jem ačkom . J a ne idcm u B eograd. J a sam slobodan! (Podcrtao
autor). H rvatska je slobodna!«
(M em oari generala Sim ovića, cit., str. 22).
No general Sim ović je dobivši takva o b av ješten ja naredio generalu
N edeljkoviću, da kneza P av la »po svaku cenu vrati u Beograd«. M aček
se predom išljao; n ije bio odlučan što da čini. U nešto kasnijem tele-
fonskom razgovoru (v jerojatn o nakon što su ga ob av ijestili o svemu
njegov i stranački drugovi iz Beograda) izjavio j e generalu Simoviću,
da »pjegnvi Tninjstri mogu ući u vladu«, ali da_nn jie ć e ^ v eć da za sebe
»zadržava pravo odluk&^r-te je istakao da »njegovo m jesto prv(5g"pot-
prećlsjednika ostane nepopunjeno« (Sim ovićevi M em oari, str. 22). Istog
j e dana (27. m arta) uputio.ju-Bengr^d kao svog pouzdanika bana~đra"
I vana aubašića^-kaiLj e otputova d s k n e z o m J*avlom . Tfešto kasnije po-
slao je u Beograd i dr. K rnjevića7”ali~sam n ije m išlio na put. Prem a
podacim a, k o je je iznio V o jin B . Popović u »Borbi« (cit. brojevi za
19 6 1.) M aček je u'm eđuvrem enu bio u vezi s predstavnicim a T rećeg
R a jh a .
Po dolasku kneza P av la u Beograd obavijestio ga j e general Simović
o novoi situ aciji. a na to je (prema S imovićevim navodim a) knez P avie
zatražio dozvolu da može otputovati u inozemstvo (cit., str. 23). K ada su
prišfTgljf^ ostala dva namješnikaV šva tfo iica su potpisala ostavku. (A kt
o ostavci nalazi se u V ojnoistorijskom institutu JN A u BeograduTa foto-
kop ija u Institutu za historiju države i prava u Z agrebu).
G eneral Sim ović je u vezi s ostavkom kneza P a v la zabilježio (u svo-
jim M em oarim a) jed nu zanimivu čin jen icu s obzirom n a Bugarsku. S i-
mović tvrdi, da mu je knez Pavle~pri jrastanku p ov jerio »d a,se u B eo-
gradp nala^e dva predstavnika bugarske opozicije, k o ji uveravaju da je
u Bugarskoj organizovana široka mreža za izvrš.enj£_£r.evrata. i.d a je
ista sprem na da to izvrši uz našu event. pomoć, k o ja bi se sastojala u
tome, da se konjička d ivizija ili 1 peš. puk u tome vrem enu upute u
S o fiju , za koju nisu sigurni da je mogu zauzeti; ali da su stavili, da to
bude pre ulaska N em aca u Bugarsku (podcrtao ovo m jesto autor), dakle
pre l m arta ...« (Sim ovićevi M em oari, cit., str. 24). Prem a tome pro-
izlazi, da nam jesnički režim n ije ništa uČinio ni u tom pogiedu, ali
nema podataka ni da li je po tome išta u činila i vlada generala
Sim ovića.
O samom državnom udaru od 27. m arta general Sim ović ovako piše:
» ...T a k o j e završen ovaj istoriski čin bez prolivanja. krvi, izuzev što je
poginuo je d a n žandarm kod radiostanice i to svojom nepažnjom . U gar-
nizonu od preko dvadeset h ilja d a isp aljen je je d a n je d in i metak. V o j-
ska nije hte_La_da brani rpjr.inTpJcnji sp Ifnmpromitnvao nasiljem prem a
harmfu i sramnom predajom zem lje na milost i nem ilost n ep rija telju .

198
N arod j^ s n a jv g ć i m odušcvljenjem pozdravin i/vršenu prom enn, spre-
m an da pndnese i n a j t t ^ žrtve za odbranu svofe slobode. N a sve strane
od jekivale su reči: »B o lie grob. nego l~oh!« T o je bio narodni pozdrav
novom režimu i dokaz, da je čin od 27. m arta odgovarao osećajim a i
željam a n a r o d a ...« (Memoari generala Sim ovića, str. 24).
Na tflj jp narir* ppgtnin pflm iesničkog režima, k o ji j e Ju g o sla -
vijom v l a d a o j^ J a ra lje v e-pogihiie >■ Mar<;p[|m io D vadesetsedmog m ar-
ta. 'l'ai režTm potpuno se suprotstavio interesim a i željam a n a ro d a .'le
sprovodio politiku bezobzirnog iz ra b ljiv a n ja i o b esp rav ljiv an ja narod-
nih masa. Sedm a vlada N ikole Uzunovića, kao i vlade B o g o lju b a Je v -
tića, M ilan a Stojad in ov ića i C vetković-M ačekova vlada b ile su m eđu-
sobno različite samo po svom sastavu, ali ne i po svojoj suštini. Sv e tc
vlade bile su protiv naroda, a provodile su samo politiku zaštite interesa
uskog slo ja oko dvorske kam arile. Zato je i razum ljiva b ila radost n a-
roda povodom sloma toga režima^

O K A R A K T E R U DVADESETSEDMOGA MARTA

Dvadesetsedm i m art je nesum njivo je d a n od važnih političkih doga-

đ a ja u nedavnoj prošlosti Ju goslav ije. Iza n jeg a su slijed ili sudbonosni
dani osovinskog n ap ad aja na Ju goslaviju , slom kraljevske vojske, n je -
zina kap itu lacija, zatim fašistička okupacija s poznatim terorom nad
stanovništvom , razvila se n ad alje i N arodnooslobodilačka borba s n je -
nim revolucionarnim ishodom. Razum ljivo je stoga, što su se o D v a-
desetsedmom m artu iskristalizirala suprotna stanovišta. R ad i se uglav-
nom o dva međusobno suprotna m išlje n ja : po jednom od n jih D vad eset-
sedmi m art_bio bi - narodna izdaja. a po drugom - to je h isto rijska
nužnost, k o ja ie u vezi s nizom uzročnih faktora konačno dovelsLjdo
oslobođenj a
P o prvome m fslieniu Dvadesetsedmi m art bin hi djeln nfirj cftlrih.
v jereniKa, konm a se pripisuie da su time oni zem lju uvukli u rat. k o ji
bi se, - kažu - mogao izbieći. je r navodno - »Osovina n ije željela rat
s Ju g osiavijom «. ^ T akvog su m išlje n ja o Dvadesetsedmom m artu više
ili m anje, gotovo svi starTjugoslavenski političari, k oji su b ili za n a-
mqigsfiički'rezim i naročito za nj egovu ' proosovinsku ^ h js k o p o litič k u
o rije n ta ciju , kako je ona došla do izražaja u spomenutom Bečkom pro-
tokolu (od 25.“Tčnarta). U tome se smislu jo š i danas znatan dio ju g o sla -
venske em ig racije (na čelu s Dragišom Cvetkovićem ), trudi da n a razne
načine prikaže protagoniste 27. m arta (na prvome m jestu gen erala D u-
šana T . Sim ovića) kao ljude, k o ji nisu im ali n a umu presudne int'erčse
zg^ lje ^ nego d a ^ ^ akđuI^m^~lnavbdno - i prema želja m a vanjskih
faktora) upropastili zem liinrvukavši je u nrnžani snknh sa silama. Oso-
vine, odakle su nadošle sve k asn ije posljedice toga rata. X a k o " h a pr.
gTase ćlanci, k o je je prošlih godina objavio u em igraciji D rag . C vetko-
vić u zbirci brošura pod naslovom »Dokum enti o Ju g o slav iji« (od una-

199
trag više godina, u Parizu). U članku pod naslovom »Kako da se završi
jedna polem ika« (»Dokumenti o Ju g o sla v iji« , sv. 10. od 1958., str. 27)
Gvetković na pr. kaže za Dvadesetsedm i m arta, da je to »herostratsko
d jelo «, te je po njem u ono rezultat d jelo v a n ja isključivo zavjereničkih
o ficira na čelu s generalom D. T . Simovićem. T reb a ovd je podsjetiti, da
je takvo m išlje n je o Dvadesetsedmom martu im ala i Osovinska propa-
ganda tečajem prošlog rata.
O b jek tiv n a analiza tog d o g ađ aja i njegovih osnovnih uzročnih fa k -
tora razotkriva, međutim, neosnovanost takvog suda o Dvadesetsedmom
martu. Č in jen ice naime pokazuju, da Dvadesetsedmi m art n ije bio uz-
rok. nego tek bovod. osovinsknm naparTai'u. jjt o osovinske sile nisu p rije
toga napale i raskom adale Ju g o slav iju , razloge za to - kako smo već
rekli - treba tražiti koliko u ta d a n jo j svjetskopolitičkoj konstelaciji i
osovinskom taktiziranju prem a K ra ljev in i Ju g o sla v iji, toliko i u č in je -
nici što se do 27. m arta 1941. u Ju g o sla v iji na vlasti nalazila grupa
Ijud i, na koju je T reći R a jh (s fašističkom Italijom ) raČunao da će ovu
zem lju potčiniti svojoj dom inaciji bez rata, te da rat za sve ja č e pod-
ja r m lje n je Ju g o slav ije O sovini u takvim prilikam a n ije ni bio potre-
bam/Drag. Cvetković i njegovi em igrantski saradnici u sv ojoj polemici
s generalom Sim ovićem i drugim nekim ljudim a, povezanima sa 27.
m artom , zab o rav ljaju pritom i n a pouku, koju j e prošlost d ala o pouzda-
nosti i čvrstoći H itlerovih u v je ra v a n ja o njegovom »p rijateljstv u «. Z a -
što bi Ju g o sla v ija bila iznimka u takvom političkom slijed u H itlerovih
vjerolom stava?
Netočno je u takvom prikazivanju karaktera Dvadesetsedmog m arta
kao da je ta j događaj d jelo »isključivo pučističkih o ficira«. N em a su-
m n je da su oficiri o ku p ljen P b ko genefSla^Sim ovića proveli u d jelo
samn n h aran je jia m j esničkog režim a. No krivo je ako se n a ta j čin gleda
izdvojeno o a o p ć e g sta n ja u Svijetu, a napose onog, k o je je tada v la -
dalo u Ju g o sla v iji. Pogrjješno j e gledati u Dvadesetsedmom m artu samo
»oficirski puč«. a ne v id jeti ono, što mu je prethodilo i što sra je sa sv oje
strane uvjetcmaio. N em a sum nje, da je na zavjerenike oficire uticala
čin jen ica, da se Osovina nalazi u ratu sa zapadnim velesilam a, u čiju su
konačnu p o b jedu onic v rsto v je ro v a li. A li je isto tako nepobitno i to, da
je do te oficirske odluke (d a'sru še nam jesnički režim) došlo upravo s
obzirom na ogorcenje, k o je je u zem lji vladalo zbog proosovinske poli-
tike, kojjjT ie~pfbvobIIa v lib a lG v g ri^ ^ je (naročito u
S rb iji) porašlo7 btkako se čulo da je u Beču potpisan ugovor o pristupu
Ju g o sla v ije T ro jn o m paktu. Č in jen ice pokazuju, da su zavjeren ici izvr-
šili ta j državni udar o sla n ja ju ći se na duboko nezadovoljstvo, koje je
u narodu raslo protivu nam jesničkog režima i njegove politike. U tom
smislu pisao je i E . K ard elj u sv ojoj m onografiji »D eset godina narod-
ne revolucije, 1 9 4 1 .-1951.«, slijed eće:

»A ko na događaje od 27. m arta gledamo po njihovom spoljnom ,

početnom obliku, onda izgleda da se tu radi p rije svega o puču u
vrhovim a stare Ju g o slav ije. A li čim pogledamo d u blje, onda vi-

200
 đimo da je do takvog puča moglo doći samo u uslovim a ogromne
u n u tarn je revolucionarne napetosti, kakva je u to v riiem e vladala
u Jcfgoslavi
m artovskom puču u vrhovim a došle su do iz r a ia ja razne
snaget-aireK m o uucav i ______ ____________ _____________ doma-
ćih političkih t''v o jm n g r u p a i dinastičkih klika, pritisak odozdo,
ali i iskreni patrlotski otpor pojed inaca iz političkih vrhova. Sve
j e to Jrilo izraz~ipoli(.ičkc kiize, k o ja je vladala u Ju g o sla v iji i koja
je razjed ala sva upofišta buržoaske vladavine, počevši od buržo-
askih političkitTllrmTafar~pa do vojske i d in astije ...«
(K a rd e lj, cit. djelo, Z agreb, 1951., str. 13).

io je n ed vojbeno rezultanta m nogobrojnih, i

unutrašnjih i vanjskopolitičkih taktora. k o f r s u svi zajertao uvjetovali
ta p -a ^ v ^ e m ckr~»PfTCtr5ki puč<i. ~ATT~Te~ do toga »puča« došlo u slijed i
usred r evolucionarnog previr a n ja u m asama. G en eral Sim ović j e piscu
ovih redova tr~vTŠeTiavrata iz ja v io T d a oni (general Sim ović i njegovi
n ajb liži saradnici na Dvadesetsedmom martu) »nisu im ali veza s komu-
nistim a«, ali je pri tome n aglasiojk ako je na njihovu odluku (da sruše
nam jesnički režim) u velikoj m jeri u tira lo previran je u m asama. u čemu
su se kom u n istj-prvpngtvfnn ictirali N arodni pokret protiv proosovin-
ske politikb^namjesničkog režim a, bio je - kako j e kazao general Sim o-
vić - »poziv da izvrše ono, što se dogodilo Dvadesetsedmog m arta«. Kod
ocjen e karaktera i5vadesetsedmog m arta potrebno je da se uzmu u obzir
svi relevantni uzročni faktori, k o ji su do toga doveli, kako oni vanjsko-
političkog, tako naročito oni unutrašnjepolitičkog z n a č a ja ; među n jim a
dakle posebno m jesto zauzim a o g n rrp n ja nnrnrln (m rn ^ tr^ v S rb iji), a
S tirn U vezp4-©dlilčan sHv ktmu m k ta., lfftji n tnmp p r f d n p rib
s v državnopravnom pogledu može se postaviti i p ita n je - đa li
Dvadesetsedm i m arta u sebi im a elemente zćviziie Ustava. O tome
su pod vojena m išlje n ja ; po jed n om ta j d o g a đ a jn e b i predstavlj ao n i-
kakvu reviziju U stava, je r n ije bilo nikakvog »revizionog postupka«;
po drugom stanovištu taj bi događaj bio rev izija O ktroiranog ustava
i bez prethodnog revizionog postupka. Ćinj enica je da je Dvade.<p»tspH-
mim martom O ktroirani ustav je d n im svojim d ijeln m izm jgn jp n (n nnnm
dijeTuTkoji govori o tra ja n ju n am iesn ištva i o k ra ljev o j puno ijetn o stiljj
Dtiađesetleđfhi m arta je taktično prekršio te nornie U stav a o a 'č. sep-^
tem bra 1931. (o d jeljk a V I., čl. 41. do 49.). Prethodnog revizionog po-
stupka (naročito ne u smislu čl. 115. i 116. U stava) n ije bilo, a n ije ga
ni moglo biti. U stav od 3. septem bra /1931. n ije sa
m artom sasvim ukinut, već tek djelom ično okrn jen , što znači da je
d e J a cto revidiran, a da msu uzete u obzir spomenute odredbe V I. o d je lj-
ka U stava. Im a dakle osnova za tvrd n ju , da je Dvadesetsedm im m ar-
tom fakticn o izvršena revizija U sta v a u spomenutom pogled u .l
A li za pravilnu ocjenu zn ačen ja Dvadesetsedmog marTa nisu od va-
žnosti formalistiČki, državnopravni elem enti, nego n jeg o v a suština, n je -
gova povezanost s općim stan jem tad a u zem lji, a napose njegove poli-

201
tičke posljed ice. G le d aju ći taj do^pdaj ij vP7i s a . r jelokupnim sta n je m
u državiT kao i s obzfrom na ono, što mu je slijed ilo, treba kazati da j e
Dvadesetsedm i m art bio od osobito zamašitog političkag zn ačen ja za
Ju g o slav iju , je r s niim "e presječen dotada n ji poiitički—režim n a m je-
snistva i v la a a , koie nisu mnogo pitale za m tei^se-narođar-te-otpoče 1a
nov£~etapa u razvitku Tugosiavne, k o ja je predstavljala prelaz u novo
đoba h isto rije naFoda Ju goslav ije^

RASULO

H itler i M ussolini vjerovali sn 11 signr.mi<U .namjpsr.ičkngr rpžima u

Ju g o sla v iii. O ni su pretpostavljali, da je državni aparat čvrsto u ru-
Kam a vlade Cvetković-M aček i da T e neće n itko usuditi da ustane proitiv
n jega. D ržavni vrhovi fašističke Ita lije i T rećeg R a jh a v jero v a li su, da
će K ra lje v in a Ju g o sla v ija ostati njih ov sigurni pion, te da mogu i
s obzirom n a n je g a produžiti svojom agresorskom politikom. Dokum en-
ta, k o ja su p o slije rata otkrivena u fašističkim arhivim a, potvrđ uju ta-
kav zaklju čak i o b ja šn ja v a ju ono zađovoljstvo, koje su i H itle r i M us-
solini izrazili povodom pristupa K raljev in e Ju g o sla v ije T ro jn o m paktu.
Z ato je za vlade susjednih sila Osovine, naročito za vladu T rećeg
R a jh a , jugoslavenski Dvadesetsedmi m arta i predstavljao golem o izne-
n ađ enje. A li p revrat u Ju goslav iji, izvršen toga dana, značio j e za sile
Osovine i mnogo više. Preokretom u Ju g o sla v iji bila je naim e pore-
m ećena čitav a konstrukcija fašističkih planova u pogledu okon čan ja
rata u kontinentalnoj Evropi.
/jja jugoslavenskim Dvadesetsedmim martom zaista je dovedeno u pi-
tan je brzo i uspješno nrovedenje njem ačkog protivgrčkog ratnog p lana
(tzv. »M arita« p lanL a isto tako i predviđeni početak izvršenia n iem ač-
koga plana protiv Sovjetskog Saveza (»B a rbarossa«)^7Sve J e to zapelo
sa lugoslavenskim prevratom. i to^tako^neočekivarfoT aa j e kođ fa šittič-
kih vrhova to izazvalo nemalu uznem irenost. nervozu. a . m oglo b i se
reci i Štanovitu zabrinutost. Osovina je time bila. sta v ljen a u situ aciju ,
da Jpovodom d o g a d a ja ju TugoslaviiiJtra ž iJL p ripremi nove puteve, kako
da ostvari te šv oje pranove, Koji su dotle već bili_neposrečmb pred izvr-
šavanjerrT
Z ato su već prve v ijesti iz Ju g o sla v ije o državnom udaru odm ah u
osovinskim državnim vrhovima izazvale oštro reag iran je, n aročito u
T rećem R a jh u . Koliko god je hitlerovska službena propaganda nasto-
ja la da tih dana prevrat u Ju g o sla v iji prikaže kao da ta j d ogađaj nem a
neki osobiti p olitički značaj za T re ći R a jh , toliko su m eđutim b ili tome
protivni postupci vlade Ita lije i N jem ačke u vezi s time. V id je lo se da
ih je jugoslavenski Dvadesetsedmi m art pogodio vrlo teško i da sva
propagandistička p rik riv an ja ipak nisu (barem ne sasvim) m ogla sa-
kriti njihovo razočaranje zbog tog događaja.

202
 BERLIN P OVODOM DVA DE S E T / S E DMOG MA R T A
/
^Saznavši za riogarlaje n ju go slaviii H itler ie fnavečer 27. m artal
sazvao p o v jerljiv u konferenciiu .jK niem u su pozvani voin i stru čn jaci i
drugi njegov i n ajb liži saradnici, da bi se povodom d o g ađ aja u Ju g o sla -
v iji pobliže odredile m jere vlade T rećeg R a jh a . R e a k cija vrhova T r e -
ćeg R a jh a b ila je očigledno u skladu s karakterom H itlera i agresivnošću
tog fašističkog sistema.
^Odluka je brzo stvorena. Donip *u i e H itler,/č iji su saradnici i pret-
p ostav ljali takav ishod stvari. T om se prilikom govorilo o uvredama,
koje su Dvadesetsedm im martom od strane Ju g o sla v ije nanesene T r e -
ćem R ajh u . No svi su znaci međutim pokazivali, da se tu zapravo i n ije
toliko radilo o povrijeđenom prestižu nacističke N jem ačke, koliko o
im perijalističkom planu sila Osovine, napose T rećeg R a jh a . Z a osovin-
ske planove i prem a Balkanu i protiv Sovjetskog Saveza K ra lje v in a Ju -
go slav ija je p red stavljala značajan faktor. U više se n avrata jo š davno
p rije Bečkog protokola i sam H itler u tome smislu iz jašn jav ao u po-
gledu Ju g o sla v ije . T ako je on na pr. u jednom svom pismu M ussoliniju
(iz B eča 20. novem bra 1940.) pored ostaloga istaknuo da Ju g o slav iju
treba nagovoriti »za stvarnu saradnju s nam a, kako bismo rije šili grčko
p itan je«. O n je pritom naglasio kako je to neophodno potrebno je r -
»bez g a ra n cije s jugoslavenske strane uzaludno je pokušati operacije na
B alk an u ; one bi bile osuđene n a n e u sp je h ...« (» T a jn a pisma H itler-
M ussolini 1 9 4 0 .-1 9 4 3 .« , prevod B . Krizm ana, izdanje » N IP « -a , Zagreb,
1953., str. 29). Sad je odjednom Dvadesetsedmi m arta izm ijenio i za
Osovinu znatno otežao situaciju na Balkanu.
£ j* it a lo se s tim u vezi - da li je ta H itlerova odluka za rat protiv Ju -
goplavije hila spontano donesena (navečer 27. m arta 1941.) ili je ona
b ila već ra n ije priprem ana, a tada tek ob i av lien a. JL-n-tome-su-nostoiala~
različita, međusobno suprotna m išljen ja . T o b liž i pregled mnogih čin ie-
nicžPupucuj e na^ z ^ j uC ^, ^ a ' j Hitlerova odluka za napad na Tugosla -
viju ipak~ n ije —hxlarte1r~tog dana. nasumce donesena, već da ie ona
ustvan bila prethodno pripremana./
T T tome naim e govori i mz dokumenata, k o ji su p o slije rata prona-
đeni po ta jn im arhivim a T rećeg R a jh a i fašističke Ita lije . Iz n jih se
vidi da su ove osovinske sile odavno već m islile n a rat protiv Ju g osla-
vije./Iz prethodnog izlaganja vid jelo se da su fašistički Rim i nacistički
B erlin jed n o v r iicine n am jeiavali uodvrgnuti Svoih diktatu lu g d sla v iju a
pdmocu sv ojih ovdašnjih proosovinskih agenata; u tome smislu n jim a
je odgovarala politika M ilana Stojadinovića, a znatnim d ijelom i stav
vlade C vetković-M aček. A li rat protiv Ju g o sla v ije n ije nikad sasvim
iščezao iz agresorskih kom binacija sila Osovine.
O toj n a m jeri vlade T rećeg R a jh a (protiv Ju g o slav ije) izneseni su
dokumenti pred M eđunarodnim vojnim sudom u N iirnbergu, na pro-
cesu protiv H erm anna G oringa i suoptuženih nacističkih prvaka
(»Proces des grands criminels de guerre devant le T rib u n a l m ilitaire
international, Nurem berg 14 N ovem bre 1945 - le r O ctobre 1946«,

203
N iim berg, 1946., dokument P S -1 7 4 6 , k n jig a X X V I I I ., str. 22 i s lij.).
Feldm arschal von Brauchitsch kazao je , da je H itler odluku za napad
na Ju g o slav iju donio tek poslije jugoslavenskog državnog udara i s ob-
zirojn_na »UYrede«T-koie su u Tugoslaviji tada navodno zadane prestižu
lr e ć e g K a jh a . M eđutim , drukčije govore dokumenti, koii su pronadeni
\i~fajnoj arhivi fašističkog Rim a i T rećeg R a jh a (T a jn a pism a H itle r -
M ussolini, 1 9 4 0 -1 9 4 3 ., »Les archives secretes du comte Ciano ...«, cit.
izdanje, te dr.). F eldm arschal von P au lus je u svoioj izjav i za M eđu-
narodni vojni sud u JNurnbergu ukazao~na to, da ieT d lu k a za napad n a
Ju g o slav iju b ila ustvari priprem ljena već p riie. a l i i e povodom ju g o -
sFavenskog Dvadesetsedmog m arta o b ja v lje n a i H itler Je~tek tada n a-
redio njeno izvršenje./ LJostalom, M eaunarodni vojni sud u N urnbergu
usfahovib' je ii sv o jo j presudi od 1. oktobra 1946., da je vlad a T rećeg
R a jh a napad n a Ju g o slav iju b ila priprem ila jo š p rije nego li j e došlo
do državnog prevrata od 27. m arta 1941. godine.

0 k on feren ciji, koju je H itler sazvao navečer 27. m arta povodom

prvih v ijesti o prevratu u Ju g o sla v iji (na k o jo j su prisustvovali uz H i-
tlera m inistar van jskih poslova T rećeg R a jh a von Ribbentrop, gen eral-
m ajor R intelen, g en erallajtn an t Bodenschatz, pukovnik Schm undt, fre -
gatni kapetan von Puttkam m er, potpukovnik Scherf, m a jo r von Below ,
m aior Christian, pukovnik H eusinger, potpukovnik Siv erth , general-
m ajo r von W ald au i dr.) sačuvan j e zapisnik, koii je n aslov ljen kao
»R azm atranja o polozaju u ]u goslaviji« (»Besprechung iiber die Lage
Jugoslaw iens«, o b ja v ljen o u zborniku »Proces des grands crim inels de
guerre ...«, dokument pod ožnakom P S -1 7 4 6 , kn jig a X X V 'IX L , str. 22
i slij.).
Prem a tom dokumentu H itler je (na toj konferenciji) u svom uvodnom
izlaganju opisao položaj Ju g o sla v ije nakon Dvadesetsedmog m arta, te
se posebno osvrnuo na njem ačke planove, koji su u slijed toga pore-
mećeni. Sv o je izlag an je on je zakljuČio navodom, »da je Ju g o sla v ija
s obzirom na narednu »M arita« akciju , a napose s obzirom n a tzv. » B a r-
barossa« pothvat - nesiguran faktor« (»Besprechung iiber die L ag e J u -
goslawiens«, o b ja v ljen o u spomenutom zborniku »Proces des grands
crim inels de guerre ...«, cit. izd. k n jig a X X V I I . , dokument pod oznakom
P S -1 7 4 6 , str. 2 2 -2 5 ). Prem a tom dokumentu on je tom prilikom kazao:

»... Z a nas je koliko iz političkih, toliko i iz vojn ičkih razloga sada

povoljno v rijem e za spoznaju i u stan ovljen je stvarnog sta n ja u toj
zem lji. D a je prevrat vlade nastupio za tr a ja n ja a k c ije » B a rb a -
rossa«, posljed ice toga bile bi za nas znatno te ž e ...«
(Dokument »Besprechung iiber die L ag e Jugoslaw iens«, cit. izd.).

Razm otrivši cjeloku pnu situaciju , k o ja je nastala u vezi s ju g o sla -

v pnsLim JlT žad'esH sedm im m artom nH Itler ie tada objav io svoju^odlpku
z a o ru ž a n i napad na JugosIavjju:/Q tome se u o v o m dokumentu ističe:

204
 »..\j>iihrer je odlučio, da ne čekaju ći na možebitne ižjav e lo ja l-
nosti od strane nove vlade preduzme pripreme, da se Ju g o sla v ija
vojn ički i kao drzava uništi (podcrtao autor). V anjskopolitički neće
se p ostav ljati nikakva p ita n ja ni ultimatumi. U v je ra v a n ja od stra-
ne jugoslavenske vlade, kojim a se ubuduće nema vjerov ati, uzet će
se na znanje. N apadaj će otpočeti, čim za to budu sprem ljena po-
trebna sredstva i tru p e ...«
(Isti dokument, cit. izdanje).

^K arakteristična je žurba, kojom je H itler odlučio izvršiti udar protiv

TugosIavlTe.i N e treba čekati. kaže on. nikakve iži ave lojaln osti viade
gen erala Sim ovića, za k o je j e dakle on pretpostavljao da će u slijed iti
(kako je i bilo).|Međutim, ovd je je n a jz n a ča jn ije to, da je H itler odlučio
uništiti Ju goslaviiu i to »vojnički i kao državu^/DosIjedan sv ojoj agre-
sorskoj prak'si m tle r je i tom prilikom pokazao prezrenje prem a među-
narodnim običajim a, čak i u slu čaju otp o čin jan ja n ep rija teljsta v a .\ P n
n aređ u je, da se kod pripreme napada na Ju goslav iju pređe prek.o svih
u običajenih diplomatskih i drugih uzansa. TNapad na Ju g o sla v iju treba
bezuvjetno otpočeti. P ri tome je u ovom aktu d a lje rečeno:

»... O vd je se radi o tome, da se d je lu je što je moguće brže. Poku-

šat će se, da se granične države na podesan način privedu n a sa-
rad nju. V ojn ičk a podrška protiv Ju g o slav ije ima se m eđutim tra-
žiti od Ita lije (i) M ađarske, a u izvjesnom pogledu i od Bugarske.
N a Rum unjsku otpada uglavnom zadatak, da drži pokriće prem a
R u siji. M ađarski i bugarski poslanici v eć su obavješteni (podcrtao
autor). Duceu će se jo š u toku današnjega dana odaslati o b a v je-
šten je ...«
(C itirani dokument, isto izdanje).

Iz p red n jega se vidi, da j e H itler donio odluku o napadu n a Ju g o sla -

v iju već p rije ovog sastanka, k o ji j e dakle imao samo inform ativni ka-
rakter (za H itlerove saradnikc) uz direktivu, da se što p rije razrade po-
jed in osti u vezi s oružanim udarom protiv Ju g oslav ije. H itler je dakle
jo š p rije ovog sastanka obavijestio poslanike M ađarske i Bugarske o
potrebi zajedničke oružane ak cije. M ussoliniju je H itler malo zatim
uputio ovo pismo:

»D uce,
d og ađ aji me sile, da V am , D uce, ovim najbržim putem saopćim
m oje tum ačenje situ acije kao i zaključke, k oji iz toga proizlaze.
1. Od početka sam sm atrao Ju g o slav iju kao n ajo p asn ijeg fak -
tora kod obračuna s Grčkom . Z a njem ački se zahvat protiv T r a k ije
moglo, polazeći sa čisto vojno-strateškog stanovišta, je d v a preuzeti
odgovornost tako dugo, dok je držanje Ju g o sla v ije o stajalo dvo-
lično i ona im ala mogućnost da ugrožava lije v i bok kolona u maršu.

205
 2. Zbog toga sam učinio i poduzeo sve moguće da Ju g o sla v iju
privučem u našu interesnu zajednicu. N ažalost, naša su n a sto ja n ja
ostala uzaludna, odnosno započeli smo ih prekasno i tako nisu mo-
gla pokazati pouzdane uspjehe. V ije sti današnjega dana ne ostav-
lja ju nikakvu sum nju o zaokretu u jugoslavcnskoj politici, k oji
predstoji.
3. N e sm atram situaciju katastrofalnom , ali je ipak tako teška
(podcrtao autor), da s naše strane moramo izbjeći svaku pogrešku,
ako želimo da na kraju, ipak, ne ugrozimo naš cjelokupni položaj.
4. Zbog toga sam naredio sve potrebno, da se uzmognem s po-
trebnim vojnim sredstvima suprotstaviti razvoju u pravcu krize.
V eć sam naredio izm jenu naših dispozicija za marš i u B u garskoj.
M olim V as, Duce, n ajsrd a čn ije, da idućih dana ne poduzimate
više nikakve d a ljn je op eracije u A lb a n iji. Sm atram potrebnim da
V i sa svim raspoloživim snagam a pokušate pokriti i zaštititi n a jv a -
žnije prelaze iz Ju g o sla v ije u A lb an iju . Kod toga se ne radi o m je -
rama, k o je na d u lju etapu m oraju biti djelotvorne, nego o ispo-
moći, k o ja za idućih četrnaest dana do tri tjed n a može sp riječiti da
nastupi kriza.
Sm atram potrebnim , Duce, da V i pojačate snage na ta lija n sk o -
jugoslavenskom frontu svim sredstvim a i najvećom brzinom ...
5. Pozvao sam danas bugarskog i mađarškog poslanika i obojici
povjerio brigu oko situ acije i kod n jih pokušao probuditi interes za
slučaj oružanog zapleta, opisujući negativne i nozitivne posljed ice,
koje bi za n jih kod toga nastupile. Je r , Duce, bez pomoći M a đ a r-
ske i Bugarske, neće se moći operirati onom brzinom, k o ja bi even-
tualno b ila neophodna zbog d o g a đ a ja ...«
(» T a jn a pisma H itler-M ussolini, 1 9 4 0-1943.«, cit. izd. str. 4 7 -4 9 .)

/Hitler u tom pismu ne govori sasvim otvoreno M ussoliniju o svoioj

nam je r i. da se K ra lje v ina J ugo sla v ija »uništi i vojnički i kao država« J
O n predviđa samo potrebu da~se »s potrebnim" vojnim sredstvim a su-
protstavi razvoju u pravcu krize«. M eđutim , da bi to bilo ja s n ije , on
ukazuje na svoj razgovor s m ađarskim i bugarskim poslanicim a, a pri
tome u v jerav a M u ssoliiiija kako je neophodno da se oružanim snagam a
konačno rije ši p ita n je sigurnosti za uspješnu vojnu protiv G rčke, a to
je M u ssolinija tada n ajviše i interesiralo. M ussolini je odm ah (28.
m arta 1941.) odgovorio H itleru posebnim pismom, u kojem u j e n a-
glasio svoju spremnost i odlučnost za saradnju u oružanom udaru pro-
tiv Ju g o slav ije. U tome pismu M ussolini poručuje H itleru uz ostalo
i ovo:
»... Fuhreru,
am basador v. M ackensen predao mi je Vaše pismo o situ aciji,
^ oja j e n astala u Ju g o sla v iji nakon državnog udara. Ž elim V am
reći, da to što se dogodilo, prim am mirno, je r me n ije ni n a jm a n je
iznenadilo, osobito otkad sam opazio da su Jugoslaveni uoči potpi-
siv a n ja u Beču izručili Stojad in ović a Jm g le s k o j.

206
 Što se tiče m jera, koje situ acija traži, saopćavam Vam :
1. V eć sam lično izdao nalog generalu G avalleru, da odgodi
ofenzivu, ko ja je neposredno predstojala ...
2. Form acije p jesad ije nalaze se već u nastupanju prem a s je -
vernom frontu u A lb a n iji i zauzimaju položaje duž triju cesta, ko-
jim a bi prolazio eventualni jugoslavenski napad.
3. V eć su izdane zapovijedi, da se koncentrira sedam d iv izija na
nažem istočnom frontu A lp a ; one će se sp ojiti s d aljih šest, koje
se već tamo nalaze i s 15.000 graničara stav ljen ih u stanje priprav-
nosti.
4. Sve će se pripreme dovesti što je moguće brže i bit će okru-
žene apsolutnom diskrecijom .
5. U istoj zoni nalazi se druga zračna eskadrila u stan ju pri-
pravnosti.
6. Pored bugarske, i p rije svega mađarske suradnje, treba raču-
nati i sa separatističkim tendencijam a kod H rvata, koje predstav-
l ja doktor Pavelić ...
H tio bih Vam , Fiihreru, reći i to, da će rat - ukoliko postane ne-
izbježiv - u Ita liji biti ja k o popularan. I iz tog posljed n jeg razloga
d ijelim V aše u v jeren je, da će sadašnja kriza dovesti do potpunog
i odlučnog uspjeha Osovine ...«
(» T a jn a pisma H itler-M u ssolini, 1 9 4 0 .-1 9 4 3 .« , cit. izdanje, str.
5 0 -5 1 ).

M ussolini ie spremno. prihvatio H itlerov prijedlpg i odmah poduzeo

sve m jere. koiim a se išlo za otDočinjanjpnvpriprernlienog napada n a Ju -
goslaviju . T reb a međutim ovdje dodati i to, da nretna ovom plsmu M us-
suliui izgteda n ije bio točno obavješten o političkim prilikam a u Ju g o -
s la v iji; on n aime vidi izvjestan n ep rijateljski akt n nkoln nstj žto je
vlada Cvetković-M aček pred potpis Bečkog protokola (od 25. m arta
1941.) p ro tierala iz zem lje M ilan a S to iadinovića. K ako svi znacj poka-
zuju, ova vlađa n ije to U č ih ila zato da se suprotstavi silama Osovine
(je r zašto bi onda potpisivala ugovor o pristupu Ju g o sla v ije T ro jn o m
paktu!), već je to učinjeno zato da Stojadinović k a sn ije u pogodnoj pri-
lici (eventualno i dogovorno sa svojim fašističkim p rija te ljim a ) ne zbaci
s vlasti vladu Cvetković-M aček.

Sf-

P lanovi T rećeg R ajha protiv Ju g o slav ije bili su ubrzo gotovi, a iz

n jih se razabire kako je teško državne vrhove sila Osovine pogodio
jugoslavenski Dvadesetsedmi m arta. A li pored toga što se iz tih akata
vidi i izraz revoltiranosti H itlera i njegovih’ n ajb ližih saradnika zbog
p revrata u Ju g o slav iji, ovi planovi pokazuju i im p erijalističke sm jernice
protiv Ju g o slav ije , a do n jih očigledno n ije došlo istom poslije D vad e-
setsedmog m arta.

207
 \Plan za napad objavio |e H itler već 27.^_marla 1 9 4 L _ a -ta .h rz in a .x a -
zgBTriva pravi stav T rećeg R a jh a prem a Ju g o sla v ij U O čigled n o je H i-
tfer na spomenuto sav jeto v an je dosao već s konkretnim sm jernicam a za
oružani udar protiv Ju g o sla v ije (kako to i proizlazi iz spomenutog doku-
m enta »Besprechung uber die Lage Jugoslaw iens«, cit. zbornik sa M e-
đunarodnog vojnog suda u Niirnbergu, k n jig a X X V I I I . , str. 2 2 -2 5 ).
V idi se to napose iz završetka tog dokumenta P S -1 7 4 6 , gd je j e z a b ilje-
ženo:
»... Fiihrerov operativni plan podudara se s već ustanovljenim vla-
stitim konstatacijam a. Rok za otp o čin jan je »M arita« plana može
se već prema vremenskim prilikam a zadržati za 1. IV . Nastup
ostalih udarnih grupa moguć je , već prem a prodoru, izmcđu 3. i 10.
IV . Fiihrer odgovara potvrdno na p itan je, da li će južne i zapadne
grupe im ati slobodu d jelo v a n ja za d a ljn je o d v ija n je op eracija
»M arita«, ako dođe do brzog prodora, ali zah tjeva da se op eracije
ne ispuste iz ruku, nego da se čvrsto vode.
V rhovna komanda dostavit će do 3,00 sati pismeno svoje planove...«
(C itirani dokument, »Proces des grands crim inels de guerre ...«,
k n j. X X V I I I ., str. 21 i d.).

fR 'atn i plan niem ačke V rhovne komande_dobio je naziv »U putstvo 2 5 «

(»W eisu ng 25«). I ta j je dokument bio o b ja v lje n n a procesu protiv H er-
m anna G oringa i suoptuženih nacističkih prvaka pred M eđunarodnim
vojnim sudom. U njegovom uvodnom dijelu_podvlači se kako je »vojn i
puč u Ju g o sla v iji izm ijenio političko s t a n je n a Balkanu«, te da stoga
treba Ju g o slav iju sm atrati za n ep rija te lja »čak i bnđa, ako uškbrčTdadc
iz ja v e ’oTloIalnoštr«'. Z ato ona »treba da bude što je moguće brže uni-
štena«. l ) tu svrhu H itler ovd je ističe nam jeru da se »prodre u Ju g o sla-
v iju koncentriranom operacijom iz područja R ije k a —G rac s je d n e stra-
ne, a s druge strane s pod ručja oko S o fije u općem sm jeru prem a B eo-
gradu i južno, te uništiti jugoslavensku vojsku, a osim toga k r a jn ji ju -
žni dio Ju g o slav ije od sjeći od ostale zem lje i učiniti bazom za d a ljn je
vođ enje njem ačko-talijan ske ofenzive protiv G rčke ...« (Dokument ob-
ja v lje n u cit. zborniku »Proces des grands crim inels de guerre«, k n j.
X X I I I , str. 2 6 -2 8 ). H itler je u tom planu osim toga podvukao i to kako
treba »iz gospodarskih ra z lo g a ... što brže omogućiti promet s Dunavom
i zaposjesti borske rudnike bakra ...« l
Politički planovi T rećeg Rajha', k o ji su istaknuti s tim u vezi, od na-
ročitog su zn ačaja za Ju g o slav iju . V eć je u prethodnom planu o napadu
na Ju g o slav iju H itler naglasio da »treba zaoštriti unutrašnjepolitičko
rastrojstvo u Ju g o sla v iji političkimi obećanjim a H rvatim a« (cit. đoku-
ment »W elsung 2 5 « )^ S tim u vezi je 28. m arta 1941., po H itlerovom
uputstvu, feldm aršal von K eitel razradio tzv. »Smjernice za postupanje
povodom pitanja propagande protiv Jugoslavije«. /
Iz ovih se »Sm jernica« razabire koliko je vlađanTrećeg R a jh a vodila
računa o političkim koristim a, koje ona tom prilikom može izvući iz
tad an jeg nesređenog stan ja u K ra ljev in i Ju g o sla v iji, poim ence iz bor-

208
bi oko njenog neriješenog nacionalnog p itan ja. Službena propaganda
T re ć e g R a jh a im ala j e prem a tim uputama - da što o b iln ije iskoristi
političke suprotnosti u Ju g o sla v iji, naroČito s obzirom n a hrvatsko-srp-
ske ođnose. Službena propaganda T rećeg R a jh a im ala ie prem a tome
rad iti na produblia.van|ir jž z a izmedu Srba 1 M rvata sa. tendencijom ,
da se r t r vati preaobiiu ža''^saveznićku pomoc« od strane Osovine i da
lstupe protiv S rb ije. Z ato se ovdje podvlačilo kako nacistićka propa-
ganda treba uvijek isticati da je »protivnik N jem ačke isključivo srpska
vlad a«, koja je »usprkos dalekosežnim ustupcima i pored zn ačajn ih ga-
ra n c ija krenula u rat protiv N jem ačke«. Z a vrhove T rećeg R a jh a bilo
je od sporedne važnosti to što je upravo O sovina u darila n a Ju g o sla -
v iju , a ne obrnuto. M eđutim , propagandi je bilo važn ije da izopačava-
n jem i te čin jen ice n asto ji da dođe do političkih koristi protiv Ju g o sla -
v ije . Posebno je zanim ljivo ono što se o unutrašnjepolitičkim prilikam a
u Ju g o sla v iji d a lje kaže u tim propagandističkim »Sm jern icam a«:
»... Budući da su Srb i prem a nesrpskim narodnim grupam a Ju g o -
slav ije, a p rije svega prem a H rvatim a i M akedoncim a, u v ijek pro-
vodili bezobzirnu diktaturu, to ovima treba isticati, da n jem ačka
vojska ne dolazi kao n ep rija telj H rvatim a, Bosancim a i M akedon-
cima. Sta više, ona ih želi sačuvati od toga, da ne budu n a bojištu
beskorisno pou bijani od strane srpskih šovinista za engleske in te-
r e s e ...«
(Dokument P S -1 7 4 6 , o b ja v lj. u zborniku »Proces des grands cri-
minels de guerre ...«, k n j. X X V I I I ., str. 35 i d.).
T ak o j e dakle daleko došlo dQ_z.aoštravania,političkih odnosa u staroj
Ju g o sla v iji7 da 5u~“os6vihski napadači iščekivali značaJhT~k6ri^t o<Tte
sv oje ak cije p ro d u b ljav an ja tog rastrojstva. Propaganda T rećeg R a jh a
računala je .prvenstvepo^ii^. svo je dotadašnje profašističke agente, na
tžv. » P etu kolonu«, k o ja se u JugosIavijT 3 o lle f ^ v i jS l a r Prem a osta-
lim a ta propaganda p očin je i p rijetiti, je r se i u tom aktu kaže:
»... No ako bi, međutim, ovi N e-Srbi pod u tjeca je m englesko-srp-
ske propagande ipak pružili otpor, tada je n jem ačka vojska prinu-
đena, da ta j otpor slom i, ma gd je se on pokazao i ma od koga on
dolazio ...«
(Isti dokument, cit. izvor).
G odinam a se iz susjednih osovinskih zem alja pom agala protivjugo-
slavenska a k cija u sam oj Ju g o sla v iji. Separatistički elem enti, i veliko-
hrvatski i velikosrpski, nailazili su za to u n jim a svoje pomagače. Dok
su iz Ita lije i N jem ačke tam ošnji državni vrhovi podržavali n a pr.
vladu M ilan a Stojad inov ića, istovremeno su ti isti elem enti potpom a-
gali rovaren ja ustaških em igranata i na druge načine om ogućavali ra -
zne unutrašnje političke a k c ije protivnika Ju g o sla v ije. Jugoslavenski
Dvadesetsedmi m art postao je sada povod za punu raspojasanost te pro-
tivjugoslavenske a k cije i n ju je u punoj m jeri razotkrivao ovaj doku-
ment nacističke propagande uoči osovinskog napada na Ju g o slav iju .

14 jugoslavija između dva RATA II 209

 Plan T rećeg Rajha o raskomadanju Jugoslavije bio je samo završna
lin ija u to j dosljednoj i upornoj protivjugoslavenskoj a k ciji. Ui vezi
s H itlerovim naređ enjem (od 27. m arta 1941.) da se Ju g o sla v ija »uništi
i vojn ički i kao država« donesen je i plan o njenom raskom adanju, k o ji
je dobio naziv »Prethodne smiernice za podjelu fusoslavije«. H itler je
naim e jo š p rije n ap acla'n a”ju gw T avlju a a o konlcretne upute za podjelu
Ju g o sla v ije . P od ru čje jugoslavenske Štajerske i Kranjske (u sastavu
K ra lje v in e Ju g o slav ije) im alo se p rik lju čiti T rećem R a jh u kao »G au Ste-
yerm ark«. S jev ern i dio K ran jsk e sa graničnom linijom , ko ja je išla pre-
ma ju gu ka Sav i, a sjeverno od L ju b lja n e , imao se prisajed initi K oru-
škoj. T o područje K ra lje v in e Ju g o sla v ije imalo se prisajed initi T rećem
R a jh u kao njegov integralni, sastavni dio. Prekomurje bilo je po toj
odluci izručeno M ađarskoj - »prem a historijskoj granici«. Istodobno
je predviđeno i p re seljen je N jem aca, k o ji žive u sjevero-zapadnom di-
je lu toga područja, s tim da se to p itan je rije si kasnijim sporazumom
između T re ć e g R a jh a i M ađarske. Banat je p jem a H itlerovoj naredbi
bio ovako p o d ije ljen : područje B a n a ta od m jesta, g d je D rava siječe
mađarsku granicu pa do ušća T ise u Dunav, imalo je pripasti M ađ ar-
sk o j; ostali dio B an ata (»istočno od T ise«) trebao je doći »pod n jem ačku
zaštitu«, a isto tako i »susjedno područje južno od D unava prema isto-
ku«. T im e se » sta v lja pod njem ačku zaštitu« isto tako i sjev em i dio
S rb ije (od ušća M orave u Dunav lin ijom od Požarevca i Petrovca do
K njaževca i Kalne) prem a jugoistoku, pri čemu je naročito za borsko
područje ovd je bilo predviđeno da se i ono sta v lja »pod nadzor V rh ov-
ne kom ande vojske«. P od ru čje »Južne Srbije« kao »p od ru čje s bugar-
skim etničkim M akedoncim a - kako se k a ie u tom njem ačkom aktu -
pripada bez obzira na etničku granicu B u garskoj«. Privrem eno će V r -
hovna kom anda njem ačke vojske odrediti granicu terito rija , k o ji im a
pripasti B u g arsk oj. Takozvano područje »Stare Srbije« (kako se ono
naziva u tome aktu) treba da dođe »pod njem ačku vojnu upravu«. H r-
vatska je prema tom njem ačkom aktu »unutar narodnosnih gra n ica «
im ala postati »zasebna držaya«.| U ovim je »iSmjernicama« dodano o
tome i slijed eće: »S njemaČKe štrane ne sm ije biti nikakvog m ije ša n ja
u u nutrašnje političke odnose«. H ip okrizija vrKova T rećeg R a jh a išla
je dakle tako daleko, da je i u pogledu H rvatske form uliran takav do-
datak, m a da je bilo sasvim očigledno, kako u kontinentalnoj E vrop i,
kojom j e ovladala v o jsk a T rećeg R a jh a , nem a niti jed n og jed in og po-
d ru čja, k o je ne bi bilo pod kontrolom njem ačkih vojn ih vlasti, odnosno
u č ije se unutrašnje poslove ne bi više ili m an je m iješale n jem ačke
vojne vlasti.^Sto se tiČe »preostalog d ije la Bosne i 'Hercegovine kao i
Cm e Gore« rečeno je u ovom njem ačkom planu, da j e »političko u re-
đ enje ovih p red jela ostavljeno I t a l i j i ...« Istim planom predviđena j e
i mogućnost »uspostave je d n e sam ostalne C rne G or e ...«) (V orlau fige
RichtTTnien fvir die A ufteilung Jugoslaw iens« od 3. ap rila 1941., o b ja v -
ljen o u zborniku »P roces des grands crim inels de g u e rre ...«, k n jig a
X X V I I ., strana 702., dokument pod oznakom C 170).

210
 H itlerov plan o raskom adanju Ju g o sla v ije polazio j e od pretpostavke,
da će K ra lje v in a Ju g o sla v ija u narednom ratu s Osovinom b iti zaista
uništena »i v o jn ičk i i kao država«. ^Hitler je dakle pretp ostavljao tzv.
»debelaciju« Ju g o slav ije . Propaganda T rećeg R a jh a je zaista' p oslije
dvanaest daria HiLlei'OVUg » pobjedonosnog« aprilskog rata o b ja v ljiv a la
kako » K ra lje v in a Ju g o slav ija više ne postoji«. Polazeći od te fik cije ,
T reći R a jh j e prikazivao kao da postupa u skladu s odredbam a m eđuna-
rodnog prava, kada j e raskomadao K ra ljev in u Ju g oslav iju prem a ovim
H itlerovim direktivam a. A li takvo postupanje okupatora sta ja lo j e u
oštroj suprotnosti s međunarodnim pravom (napose s odredbam a H a-
ških K on ven cija »o pravilim a suhozemnog rata« od 1899. i 1907.), te~je
stoga M eđunarođni vojn i sud u N urnbergu (svojom presudom od 1. ok-
tobra 1946.) sasvim u skladu s m eđunarodnim pravom ovakav postupak
obilježio kao kršenje međunarodnog prava i prema tome u tome vidio
elemente ratnog zločina.

J U G O S L A V I J ^ UOČI O SO V IN SK O G N A P A D A

VU Ju g o sla v iji se iščekivalo, da će p oslije Dvadesetsedmog m arta

vm da generala Sim ovića krenuti sad novim putevima, suprotnim od
političkog kursa vlade C vetković-M aček. V jerovalo se, da izvršeni pre-
vrat zaista p red stav lja prekretnicu, k o ja će se odraziti i u unutrašnjem
i u vanjsko-političkom životu. M eđutim , naredni d og ađ aji pokazivali
su, da se takva iščekivanja nisu ostvarila.
T re b a svakako uzeti u obzir i sta n je , u kojem u j e došlo do te nove
jugoslavenske v la fe^ V a n jsk o p o litičk i položaj zem lie bio je vrlo težak;
zem lja se zaista nalazila n m |in j u lm ii opmnmti nd ilrnrr osovinske
agresije . O sim toga ovdje v a lja ukazati i n a to, da j e ta v lad a i po
svom žSastavu m alo obeĆavala, da b i h tje la i m ogla provesti neke rad i-
k a ln ije reformg--L-u unutrašnjem i u vanjskopolitičkom pogledu. K o-
načno, v a lja uzeti u obzir i suviše kratko vrijem e, k o je j e ta v lad a d je -
lovala irv e o m a prekarnim T'ilLTočnije u zapravo katastrofalnim općim
prilikam a. —
Sim ovićeva vlad a im ala je prem a jugoslavenskoj javn osti predstav-
I jati ne^vTkoncentracJJu. A li ona to u stv a n n n e bila. U n io i nisu b iie
predstavliene sve političke važniie grupe u Ju g o sla v iji, a napose u n jo j
nije biio ni prečlstavnika Komunističkie p a rtiie jugosla v ije . P rem a toj
sfranci - jo š u vijek u ilegam osti! - vlad a je zadržala uglavnom jed n a k i
stav kao i n jezin e prethodnicgJ Iako su komunisti u znatnoj m je ri po-
mogli da j e uopće i đošlo d oD vad esetsed m og m arta (svojom prethod-
nom akcijom protiv režima C v ttk o v ić-M aček ), te m a da j e K om uni-
stička p a rtija Ju g o slav ije istupila u prilog državne prom jene (s D v a -
desctsedmim m artom ), nova vlada j e uglavnom ostala n a starim lin ija -
m a buržoazije protiv komunista. R azu m ljivo je , i tu je govorio prven-
stveno klasni interes buržoazije!

2U
 V lada gen erala Sim ovića n ije razradila svoj program. Pred sjednik
vlade je , istina, objavio D ek laraciju , a li se odatle ipak nisu mogle ra-
zabrati sasvim odredene lin ije vladinog programa, osim što je općenito
rečeno o teškom položaju zem lje. P ita n je je da li j e ta d a n ji položaj
zem lje nam etao potrebu, da vlada iziđe pred narod s konkretnim pro-
gramom. Je d a n od osnovnih razloga za ta j propust bio je vanjsko-
politički položaj zem lje; strah pred agresijom sila O sovine spriječio je
nči(>,lpdnn vladfi, da iasno i otvoreno kaže svoje n a m jere. No za unu-
tra šn je političke prilike ta j ražlog n ije postojao. U tom je pogledu me-
điitim vlad in heterogeni sastav onemogućavao da ja sn o i jedinstveno
istupi s obzirom na osnovna, jo š uvijek neriješan a p ita n ja u državi.

U N U T R ASN J E P O L I T I Č K I S T A V S I M O V I Ć E V E V L A D E

P oložaj Ju g o sla v ije nakon Dvadesetsedmog m arta bio je sav u znaku

iščekivane osovinske agresije. T o je svakako je d a n od razloga, koji su
u v jetov ali vlad in stav prema unutrašnjepolitičkim problem im a i s ko-
jim a se donekle opravdavalo njezinu neaktivnost n a tome području.
O v d je j e uglavnom ostalo sve po starom, a to j e naročito važilo za B a -
novinu H rvatsku, g d je se s prom jenom vlade od 27. m arta inače ništa
u bitn osli~nije izm ijenilo.
U pogledu socijalnog pitan ja Sim ovićeva vlada n ije ni isticala ni-
kakve n aročite reforme. O stala je tu pri starom, a to je o sv jetlja v a o i
sam n jezin klasni sastav, kao i spomenuti stav prem a kom unistim a^Ra-
dikalnih so cijaln ih reform i n ije od te vlade nitko ni očekiv aoT ali se
ipak pretp ostavljalo, da će novi državni vrhovi ipak prem a tom pro-
blem u pokazati više volje. M aršal T ito je o tome napose kazao n a V .
Kongresu K P J :

»... Pod pritiskom masa vlada C vetković-M aček p ala je i došla je

vlad a Sim ovića, ko ja je m orala dati izvjesne slobode, pustivši u jed -
no iz logora i internirane antifašiste i komuniste. M eđutim , dru-
govi, M aček je u H rvatskoj, g d je je on bio n a vlasti, odbio da bilo
što p rom ijeni u tom pogledu, je r su ustaše b ili čvrsto zasjeli u n je -
govoj stranci«
(M a te rija li sa V . K ongresa K P J, cit. zbornik, str. 60-^61).

N a području Banovine H rvatske ostali su i d a lje po zatvorim a mnogi

an tifasisti7 među n jim a b rojni komiThišfi.~'Banska vlast ih n ije h tje la
pgstiti iz zatvora.

»Preko 2 0 0 p artijskih aktivista - kaže se u spomenutom Političkom

referatu - među n jim a oko 90 vodećih lju d i P a r tije , k o je je M a-
č e k ^ re d a o ustašama, a ovi ih onda pobili - bio je to ... veliki gu-
b it a k ...«
(Cit. zbornik m aterijala sa V . Kongresa K P J , str. 61).

212
 N a ta j su način poubiiani mnogi istaknuti AntifaSiste, pjim a
B ožjdar A dž ija , O tokar K er&mani. i drpgi. V rhovi u B an o v in i H rvat-
sk T S jsu S ia -ta j način ove lju d e izručili okupatorima, prem da su znali i
znati m orali, što im ovi (kao komunistima) priprem aju. T a d a š n ji m ini-
star u nutrašnjih poslova, dr. Srđ an Budisavlj ević izjav io j e (piscu ovih
redova), đa je on odmah p oslije Dvađesetseđmog m arta, među prvim
svojim m jeram a kao novi m inistar, obavijestio i bansku vlast u Z a -
grebu o zaključku vlade, da se odmah puste na slobodu svi zatvoreni an-
tifašisti, dakle i komunisti. T o međutim banska uprava u Z agrebu n ije
učinila. N ije ŠeT u"radilo o p itan ju prestiža, odnosno o nekom žadfranju
centralne vlade u kom petenciju banske vlasti Banovine H rvatske, je r
je m inistar Bu disavljević preporučio Banovini H rvatsk oj, da i ona na
svome području postupi u skladu sa zaključkom vlade. O v d je se više
radilo o antikomunističkom stavu proosovinskih elem enata, k o ji su se
uvukli u vrhove Banovine H rvatske i doveli do toga da su ti zatvoreni
antifašisti po dolasku njem ačkih trupa u Z agreb (10. a p rila) b ili izru-
čeni ustašam a, k o ji su ih umorili.
Z anim ivo j e n ad alje, da je Sim ovićeva vlada na sv o jo j sjed n ici od
12. a p rila 1941. d on ijela i d a ljn ju odluku -

»... da se am nestiraju svi politički kažnjenici po Z akonu o zaštiti

države ... osim špijunaže i izd aje ...«
(F oto kop ija zapisnika sa te sjednice u arhivu In stitu ta za historiju
države i prava u Zagrebu).

B ila j e to svakako zakašnjela m jera k o ja više n ije im ala, a n ije ni

m ogla više im ati, ikakvog praktičnog smisla. Z em lja “Je već znatnim
d ijelom b ila okupirana, vlast u rasulu, vojska razbijen a, a sudovi ili
prazni ili u iščekivanju, da u novim prilikam a otpočnu rad za nove
vlastodršce. O čigledno, ta je odluka b ila tek m an ifesta cija nekog zaka-
šn jelog liberalizm a, k o ji je rječito govorio kako bi bilo m nogo korisnije,
d a j e do takvih m jera došlo nešto p rije.
Što se tiče nacionalnog pitan ja Sim ovićeva vlada iz ja v ila je svoju
odlučnost da čuva zatečeno državnopravno stan je. R ad ilo se tu o B a -
novini H rv atsk o j. M aček je pristao (27. m arta 1941.) da H S S uđe u Si-
movićevu vladu istom iza kako mu je zajam čeno da će se odnžati držav-
nopravni status quo, naime da se neće m ije n ja ti položaj Banovine
H rvatske, kako je on bio reguliran U redbom o Banovini H rvatskoj u
skladu'šar'SporaZLim orrTTlvetković-M aček. I vTaTda g e n e fa la SirtTOvića
izjasn ila se za očuvanje tog status quo-a. D a lje ona u pogledu rješa-^
v a n ja nacionalnog p itan ja n ije išla, a niti su se v id jeli za to ikakvi zna-
kovi u toj v la d h j
U u nutrašnje političkom pogledu g en eral.Sim ović je u svojim M e-
m oarim a (od 1957.) istakao kan giavpL ^ d a t j^ ,_ d a se održi zatečeno
državnopravno u ređ enie. On je naglasio kako je na pod rucju unutra-
šn je pontike glavna briga n jegove vlade b ila :

213
 »... Z ad ržavan jem D r. M ačeka i ostalih hrvatskih pretstavnika, kao
i pretstavnika Slovenaca, da održi jedinstvo i slogu naiših naroda i
sačuva celinu Ju g o slav ije, da tim e utiče na raspoloženje naroda u
dotičnim p ok rajinam a i na duh i m oral vojnika iz tih oblasti i n ji-
hovu v o lju za odbranu zem lje, da bi se paralisala propaganda sp o lj-
nih i u n u trašnjih n e p rija te lja , k o ja j e im ala za c ilj, da ra z b ije naše
narodno jed in stv o i unese rasulo u redove naše oružane sile i sta-
novništva ...«
(M em oari generala Sim ovića, arhiv Instituta za historiju države i
prava u Zagrebu, fascikl 1941.).

Sasvim je razum ljivo, da j e čitav a djelatnost Sim ovićeve vlađe u

onom kratkom razdoblju (od 27. m arta do n ep rijateljskog napada) b ila
u tome da se u vezi s neposrednom osovinskom opasnošću učini što je
moguće više za o tk la n ja n je iščekivane agresije. Kako se ta v lad a dakle
odnosila prem a tadašnjim vanjskopolitičkim zadacim a?

VANJSKOPOLITICKI STAV SIMOVIĆEVE VLADE-

" N ačin p ojav e vlade generala Sim ovića uvjetovao je i n je n vanisko-

poiitićki kurs. U gorćenje nafpda i n eslagan je zavjereničkih oficirskih
krugova pokazivali su, da ta vlad a ne može p roslijed iti putem n jen e
prethodnice, k o ja je potpisala B ečk i protokol o pristupu Ju g o sla v ije
T ro jn o m paktu. V lad i generala Sim ovića ne može se odreći, da j e s ta -
kvom nam jerom ona i nastala, m akar da su u n ju ušli i političari (kao
na pr. V lad im ir M aček), k o ji su kao članovi p rija šn je vlade (Cvetković-
M aček) pristali uz proosovinsku o riien taciiu . izraženu potpisom spome-
nutog ugovora od T57Tnarta u B eču . Sim ovićeva vlada stvorena je da-
kle s vanjskopolitičkom o riientaciiom protiv politikg~ pristaiania~T ro i-
n D'm p fk tu. U tom pogledu tm ali su pravo državni vrhovi T r e ć e g R a jh a ,
k o ji su (kao H itler) ocjen ili jugoslavenski Dvadesetseclmi m art kao pro-
m jčnu v an jske politike lugoslaviie i to u pravcu protivnom od onog,
k o ji j p izražen u~Beču-25. -m arta.
M eđutim , strah pred mogućnošću osovinske agresije doveo j e n redo-
v im a V Ia de gerieral^ <1mnv j^ T v re ro ja tn o n e C k o d jv iiu n ie n ih član o v a!)
do postepenog napuštanja prvotno_istaknute vapjskopolitičke b r iie n ta -
c ije suprotno on oj v la Hp C v p tlcn v ić-M aček. Ilh rzo se o sjetilo da ta vlad a
ston zapravo lzmeđn jed nog i drugog političkog sm jera. a po nekim
znacim a da pokazuie čak i nripravnost da se v ra ti n a teren-odiozne prn-
o aovinske politike na~hazi priznavan ia ujgovora od 25. m arta.
G en eral Sim ović je u svojim zapisim a naglasio, da je g 1avnL.zadatak
n j egove vlad e bio da sačuva zem lju od prerahog osovinsko^ napada-

da~prem a N ie mačkoi x I ta liji ^»provodi politik u .n eizazivan ja , lcako im

se ne bi dao povotTza^napad, a sa cilje m da dobijem o b a r neophodno

214
potrebno vrepiP ya i*yršpnje m n h iljz a cije-i kon cen tracije ...« (Sim ovi-
c?v pismeni lzvjeStaj Generaifetabu JN A od 28. ju n a 1946., k o ji se danas
nalazi u arhivi V ojnoistorijskog instituta JN A u Beogradu, a fotokopija
u Institutu za historiju države i prava u Zagrebu). O vo je - kazao je
gen. Sim ović d a lje - bilo neophodno napose stoga - »što su se prema
našim granicam a - naročito u Bugarskoj - nalazile n ep rija teljsk e ja k e
snage, poglavito motorizovane i oklopne, potpuno spremne za op eracije
protiv G rčke i Turske, a k o je su mogle biti lako upotrebljene protiv
nas ...« (isti izv ještaj).
U spomenutom cilju general Sim oyić j e odmah p oslije preuzeća v lasti
otpočeo razgovore sa predstavnicim a nekih stranih država u Beogra Ju .
M edu prvim a^- kaiže on - otpočeo ie pregovore s otpravnikom, poslova
S S S R -a u Beogradu, Viktorom L e b e d je ie vim i to radi »zakijučen ia ugo-
voiazCLLUZaiamill ii -pamoći« /MeirmSri g en era la S im o v ića r stT. 2). Oko
1 sat po ponoći 1. aprila 1941. donio mu je L eb ed jev hitnu poruku so-
vjetskog m inistra spoljnih poslova M olotova, da vlada S S S R -a prim a
jugoslavenšku ponudu, te stoga neka se odmah uTMoskvu uputi delega-
c ija radi za k lju če n ja predlolenog ugovora. V la d a je odmah odredila
d eleg aciju na čelu s M ilanpm G avrilovićem , tad an jim jugoslavenskim
diplomatskim predstavnikom u M oskvi; kao članovi te d eleg acije upu-
ćeni su avionom istog dana u M oskvu pukovnici Božin Sim ić i D ragu-
tin Savić. G avrilović je generala Sim ovića izvjestio (noću između 3. i 4.
aprila) da pregovori s Molotovom teku »u punoj saglasnosti za zaklju-
čen je ugovora o uzajam noj p o m o ći...« (cit. M em oari gen. Sim ovića, str.
2). M eđutim , 4. aprila došao j e drugi G avrilovićev iz v ješta j, »da nam
Rusi nude ugovor o neutralnosti« (cit. izvor, str. 2). Do te iznenadne
prom jene stava sovjetske vlade došlo je navodno »po ličnom naređenju
Staljinovom «. Simović je na to preporučio jugoslavenskom poslaniku,
da poradi na tome neka se zaklju či barem ugovor o^p rijateljstvu i ne-
napad anju. T a k a v ugovor potpisan ie nociTizmediTS. i 6. ap rila : izgleda
da je antid atiran, te da jć potpisaiTkada j e već otpočeo osovinski napad
na~Jugoslaviju.
S britanskim poslanikom Ronaldom Cam pbell vođeni su istovremeno
razgovori o savežrriČko'Upomoći; Cam pbell je insistirao n a d n ašku jn i -
nTstra E d en a u Beog£ad7~što je Sim ov jć odHTo s obzirom n a to, da bi
E denova pospeta Beogradu očigledno b ila povod z a napad od strane
T rećeg~ R žiha7~Miesto Edena stierli su u Beograd (31. m arta i 1. aprila)
E d enov šef kabineta P earsOn Dikson s generalom D ealom i tom je p rili-
kom ponuđen »savez s garan tijom za Budućnost, zaKtevajući da mi od-
mah napadnemo Nemce u Bugarskoj i T a lija n e u A lb a n iji, da bi po-
mogli G rčku, k o ja se nalazi u kritičn oj situ aciji« (cit., str. 2). M eđutim
na tražen je pomoći od strane saveznika odgovorio je general D eal -
»da britanska flo ta ne može ući u Solunski zaliv, ni u Jad ran sko more
i da nam ne može pružiti nikakvu pomoć«, odnosno » d a od Engleza ne
možemo očekivati pomoć, već što nam bude potrebno, da otmemo od
Ita lija n a « (cit., str. 3).

215
 |Što se tiče »diplom atskih napora da se H itlerov napad odloži«) (cit.,
str. 3). general Sim ovič navoc|j u svojim M em oarim a, da je min. sp o lj-
nih poslova M om čilo N in čič'v o d id 1razgovore s poslanicim a N je m ačke
i Ita lije u Beogradu »1 obavestio lh. da T u g oslaviialiem a mKakve agre-
sivne nam ere ;i da jć državni udar od 27. m arta izvršen iz razloga unu-
tftLSiljt! politrKe« (cit., str. 2^. la liia n s k i p oslan ik~ ^ am erii iz ja v io jc
gerieralu Kimoviću (1. aprila), da je M ussolini navodno odlučio da prc-
duzme posredničku ulogu između Ju g o sla v ije i T re će g R a jh a , te da
stoga poziva Sim ovića neka on lično dođe u R im ; vlad a gen. Sim ovića
bila je navodno protiv prihvata tog M ussolinijevog poziva - »sm atra-
ju ć i M u ssolin ijev poziv kao klopku« (cit., str. 4).
Iz nekih drugih podataka o djelatnosti Sim ovićeve vlade tih dana,
dobiva se nešto d ru kčije o b ja šn je n je o tome. T ak o na pr. K onstantin—
Fotić bivši jugoslavenski poslanik u S. A. D . u sv ojoj knjizi » T h e W a r
we lost« (New Y o rk , 1948.) piše, da je vlad a generala Sim ovića n a ra-
zne načine pokušavala da kod državnih vrhova T re će g R a jh a popravi
težak d o jam Dvadesetsedm og m arta. Fotić navodi s tim u vezi, d a je
Sim ovićeva vlad a (navodnp 28. m arta) uputila vladam a T rećeg R a jh a
i Ita lije telegram e, kojim iz ja v lju je kako - »kra ljev sk a vlada osta je
v je rn a načehi_p,oštivan ja-4Tiedii.nacnrl nLh ngovora. pa prem a tome i pro-
tokriTn TT Hefn ori v X~~tparf^« (r\i str. 88). B ivši predsi. vlade D rag.
Cvetković u polem ici oko odgovornosti za 25. i 27. m arta piše, da je
m inistar v an jsk ih poslova M . N inčić navodno 3. ap rila 1941. uputio
svima jugoslavenskim poslanstvima »cirkular« ove sadržine:

»P rvo p itan je, k o je se pojavilo pred kraljevskom vladom bilo je

p ita n je odnosa sa Nemačkom i Ita lijo m , kao i gled an je n a T r o jn i
pakt. S tim u vezi saopštio sam ovdašnjem nem ačkom i italijanskom
poslaniku, d a Kraljevska vlada ostaje verna principima postovanja
zakljucenih ugovora, pa prema tome protokolu u Becu od 25. m ar-
ta o. g. (ovo m jesto podcrtao autor), da j e n je n a glavna b rig a odr-
žav an je politike dobrih i p rija te ljsk ih odnosa sa N em ačkom i Ita li-
jo m i da će n asto jati n ajod lu čn ije da ne bude um ešana u d an ašn ji
sukob.«
(O b ja v lje n o u članku pod naslovom »Istina« o 25. i 27. m artu«
u ciklusu pod naslovom »Dokumenti o Ju g o sla v iji« , »Dokum en-
ta c ija « , str. 3 4 -3 5 ).

N avode iz takvih, em igrantskih izvora, treba uzimati s posebnom

rezervom, te prem a tome v a lja c ije n iti i g o rn ji podatak. A li, pod
pretpostavkom da su ti navodi ipak tačni, nam eće se p ita n je o odnosu
tad an jeg m inistra vanjskih poslova N in čića prem a čitav oj vladi gene-
rala Sim ovića, naim e - da li je takvo gled an je n a T r o jn i pakt (N inči-
ćevo) odgovaralo i stanovištu c ije le vlade? V la d a je im ala razloga da
prem a Osovini taktizira, kako bi se izbjeglo oružanom napadu ili — kako
kaže general Sim ović, da se dobije što više n a vrem enu radi n a jh itn ije
priprem e* za obranu zem lje. A li (ako je tačan) p red n ji stav m inistra

216
Ninčića, on znači radikalno skretanje od političke linije Dvadesetsed-
mog marta. To predstavlja očitu suprotnost sa svim onim naČelima,
koji su i doveli do državnog prevrata.
V la d a gen erala Simovića održala je o vanjskopolitiČkom položaju ze-
m lje sjed n icu već 27. m arta. Evo što o tome kaže general Sim ović u
spomenutim svojim M em oarim a:

»... M inistru spoljnih poslova stavljeno je u zadatak: da obavesti

stran e predstavnike o izvršenoj promeni i naročito nem ačkog i ita-
lijan sk o g poslanika, da su ta promena i u k la n ja n je N am esničkog
režim a i vlade D. Cvetkovića izvršeni iz razloga unutrašnje poli-
tike i nezadovoljstva naroda s istom; da preduzme m ere za otkla-
n ja n je ratne opasnosti ili bar odlagan je H itlerovog napada, kako
bi se dobilo vreme za n ajp o treb n iju i hitnu priprem u zem lje za rat,
propuštenu od prethodne vlade. M in istar u nutrašnjih dela ovlašćen
j e da preduzme potrebne mere za održanje reda i bezbednosti u
zem lji i da ođmah naredi raspuštanje koncentracionih logora i pu-
š ta n je političkih lica na slobodu. M inistar v o jn i ovlašćen je da n a-
redi m obilizaciju oružanih snaga i preduzme m ere za bezbednost
zem lje od opasnosti spolja.
N a drugoj sednici, k o jo j je prisustvovao i ban H rvatske banovinc
D r. Šubašić kao izaslanik D r M ačeka, m inistar spoljnih poslova
D r. M . N in čić referisao je o razgovorima, k o je je vodio s nem ač-
kim poslanikom v. H eeren-om i italijanskim poslanikom M am eli-
je m i m eram a za sm irivanje situ acije; m inistar u n u trašn jih poslova
D r. B u d isav ljev ić referisao je o unutrašnjoj situ a ciji, raspoloženju
naroda, preduzimanju m era za održanje reda i bezbednosti i o izvr-
še n ju vladine odluke za raspuštanje koncentracionih logora; m ini-
star v o jn i general Ilić obavestio je vladu o položaju i stanju naših
oružanih snaga i preduzetim m eram a za m obilizaciju vojske i bez-
bednost zem lje i podneo predlog za p o sta v lja n je arm iskog generala
D ušana Sim ovića za načelnika štaba V rhovne kom ande, k o ji je
predlog jednoglasno p rim ljen ; ostali m inistri izvestili su u kratko
o stan ju u pojedinim re so rim a ...«
(Iz pism a generala D. T . Sim ovića od 19. I X . 1959. upućenog
autoru).

T eško je pretpostaviti, da bi m inistar vanjskih poslova sam na svoju

ruku mogao davati slične upute diplomatskim predstavnicim a Ju g o sla-
v ije. Istin a će v jero jatn o biti n eg d je po sredini, između spomenutog
u v je ra v a n ja generala Sim ovića i pred n jeg postupka m inistra N inčića.
Dovedemo li to u vezu sa spomenutim kom binacijam a o putu obiju pot-
predsjednika vlade (u Rim i B e rlin ), onda dolazimo do zaključka o v a n j-
skopolitičkom stavu te vlad e: da ona n ije b ila za produžavanje politike
p ris ta ja n ja uz T r o jn i pakt, alT da se sticajem prilika ipak tome i protiv ,
svoje v o lje donekle pnbližavala.
 U JUGOSLAVIJI PRED N E P R I J A T E L J S K I NAPAD

f~\5 danim a p oslije Dvadesetsedm og m arta izgledalo je kao da su u

Ju g o sla v iji nestale stare građanske političke stranke. O ni političari,
k o ji su dotle toliko puta istupali oko rjež a v a n ja političke krize, bilo na
strani vlade, bilo na strani opozicije, u novo stvorenoj situ aciji sad su
zam uklujN jih se tih dana n ije čulo, m akar da je to bilo nužno s obzirom
n a 'čfiso rije n ta ciju , k o ja j e tada zavladala u jugoslavenskoj jav n osti.
A li dok su građanske stranke iščezle s političke pozornice, ja v ila se tih
d an trp o fitičk a stranka, k o ja je več godinam a dotle sta ja la u dubokoj
ilegalnosti, dotle p rog an jan a i od vladine i sa opozidone strane. Iako
sam a form alno još u vijek pod režimom »Obznane«,/Kom unistička par-
tiia~TugošTavije ie istupila tih dana s pojačanom aktivnoščuTda pred
neposrednom opašnošču od osovinskog napada pozove narod lugosla-
v ije na okup i na pfiprem u da se č>br3ffi~Sloboda i nezavisnost zemlieD
U tom j e smislu C en traln i kom itet 3CPJ 30. m arta 1941. objav io pro-
glas, u kojem u je istaknuto:

»NARODI JUGOSLAVIJE!
RADNICI. SELJACI I GRAĐANI, VOJNICI, PODOFICIRI I OFICIRl!

Ovih smo dana bili svedoci nečuvene izdaje nad narodima Jugosla-
vije sa strane prošle vlade Cvetković~Maček-Kulovec. Umesto da
se zadovolje neodoljive težnje naroda i stvori pakt o uzajamnoj po-
moći sa velikom i miroljubivom zemljom - Sovjetskim Savezom -
radi oČuvanja nezavisnosti naroda Jugoslavije, radi izbegavanja
ratnog sukoba i spasa zemlje od ratnog pustošenja, ranija vlada je
kapitulantski izdala narode Jugoslavije i pristupila Trojnom paktu
osovinskih imperijalističkih osvajaČa. Pod snažnim pritiskom na-
rodnog revolta na čelu sa Komunističkom partijom Jugoslavije ta
protivnarodna izdajnička vlada zajedno sa Pavlom Karađorđevi-
ćem bila je zbačena i zamenila ju je nova vlada generala Dušana
Simovića, od koje narod ima pravo da očekuje da će izvršiti nje-
gove zahteve koji predstavljaju za narodne mase pitanje njihovih
sloboda, njihove nezavisnosti, njihovog opstanka, njihova života,
njihov spas od ratnih strahota - zahteve koji znače: mir, hleb i
slobodu.
N arodi Ju g o sla v ije sada očekuju ostvarenje svoiih zahteva od
ove vlade, traže hitna dela, i ne mogu i neće se zadovoljiti samo
obećanjim a i odgađanjim a pod raznim izgovorima. Došlo j e do
promene vlade, a li se jo š uvek ne vidi ja sn a prom ena dosadašnje
i unutrašnje i sp oljn e politike. N ova vlad a jo š se n ije iz jasn ila o
tome kako će se odnositi prem a Sovjetskom Savezu, da li će uspo-
staviti tesne p rija te ljsk e veze sa ovom moćnom socijalističkom ze-
m ljom i stvoriti s n jom pakt o u zajam noj pomoći, rastrgnuti iz d a j-
nički i kapitulantski ugovor o pristupanju T ro jn o m paktu, k o ji
p red štavlja sramotu i poniženje za naše narode.

2 1 8
 N ezavisnost naroda Ju g o sla v ije n&lazi se u strašnoj opasnosti.
Svaki minut je dragocen za u k la n ja n je te opasnosti. N arodne mase
Ju g o sla v ije traže preduzim anje hitnih m era sa strane danažnje v la -
de - traže hitno ostvarenje pakta o uzajam noj pomoći od S o v je t-
skog Saveza ...« (A rhiv historijskog o d je lje n ja C entralnog kom iteta
Kom. p a rtije Ju g o sla v ije u Beogradu).

R aspoloženje u Ju g o sla v iji tih dana bilo je veoma težko, u znaku

neposredne opasnosti od upada oružanih snaga sila Osovine. Odm ah
nakon orvih v ijesti o uspjelom državnom prevratu n a mnogim j e stra-
nam a u zem lji dožlo do masovnih m an ifestacija stanovništva u prilog te
prom jene. Po mnogim je jugoslavenskim gradovim a već od rane zore
došlo do masovnog saglaišavanja s nastalom prom jenom u državi^T ako
je na pr. u Beogradu već u samu zoru došlo do m an ifestacija, k o je sit
pokazivale da je narod toga grada odlučan u obrani nezavisnosti ze'-
m lie, te da pozdravlia rušenie nam iesničkog režima, a napose vlade
C veil čović -M a č e k .iK jiko piše beogradski list »Politika« (od 28. m arta
1941.) sve su građske ulice bile prepunjene narodom, a n a samom centru
grada došlo je do oduševljenih m an ifestacija za izvršenu državnu pro-
m jenu, pri čemu su se sa svih strana čuli zahtjevi građana, da se sa
Sovjetskim Savezom sklopi ugovor o pomoći i savezu, te da se urede
saveznički odnosi sa zapadnim antifašističkim velesilam a. »P olitika«
završava opise tih m an ifestacija s konstatacijom , da one svojom m asov-
nošću i jednoduŠnošću pokazuju odlučnost naroda da brani svoju slo-
bodu, te da je spreman čak i n a n ajteže žrtve.
I u drugim jugoslavenskim krajevim a, napose po većim m jestim a
došlo je već 27. m arta do sličnih m an ifestacija, k o je su se n a nekim
stranam a p on av ljale i sutradan. Sve j e to pokazivalo, da narod Ju g o -
slav ije uglavnom odobrava nastalu prom jenu i da traži nove puteve
u državnoj politici, kako u unutarnjem , tako i u vanjskopolitičkom
pogledu.
P a ip ak bilo je i drugih znakova, k o ji su razotkrivali d ru kčije raspo-
loženje, istina, je d n e razm jerno m an jeb ro jn e skupine. V eć tih d an a n ije
moglo ostati sakriveno, da im a i onih. koii n isu b ili saglaŠnTsa~Spome-
n iT fln rm an ifestaciiama saglasnosti s DvaHesetseiJmim m artom. P o ja v -
ljt v a lfš u se^ nalin'p" ^^rij^ticLpoiedinci, k o ji su u atm osferu strahovanj a
ocTmoguĆegnapada Osovine unosili i elem ente rastroistva, kori su ion a-
ko teŠKO stan je zem lje prikazivali 1can h ezi/Ia/n o i na razne naTTne sla-
b ili“ofpornost zem lje nasuprot iščekivanoj osovinskoj ag resiji.
M eđu takvim a bilo je znatnim d ijelom onih, k o ji su u viđ aju ći tešku
političku situ aciju zem lje, a veoma slabu v o jn u spremu Ju g o sla v ije , po-
stepeno padali u o č a ja v a n je i u svom beznađu sami bez zle n am jere
širili oko sebe paničarstvo. B ilo ih je sve više, k o ji su ukazivali n a go-
lemu premoć tada jo š pobjedonosne osovinske ratne m ašine. te s obzi-
rom na~vO|riU nespremnost K r a lje v ine^fugoslavije preporučivali, da se
»ipak iznađe zajectnički jezik s Usovinom «. B ilo je mnogo n jih , k o ji su
vjerovali u neko - političko čudo i raznosili kako »Hitler neće napasti
Jugoslaviju«, te su kroz to i sebe i'druge uljuljkivali u neku fantastičku
»neutralnošt«: "
No u toj općoj pometnji i strahovanju onih, koji su bili za održanje
Jugoslavije, ali su panično strahovali za njezinu sudbinu na očigled
osovinskog oružanog udara, počeli su se sve to jače isticati i oni, koji su
bili zlonamjerni, -koji su svjesno i zlonamjerno širili raznovrsne alar-
mantne vijesti, da bi tako u uznemireno građanstvo unijeli još više
uzbuđenja, kao i da bi što više raspirili rastrojstvo, koje je i dotle već u
zemlji bilo vrlo veliko, da bi tako uništili i ono malo preostale obram-
bene snage zemlje u času, kada je neprijatelj već stajao pred vratima
Jugoslavije.
je i dotle u Tugoslaviji postojalo. Mnogobrojni nje-
P e to k o lo n a š tv o
mački »turisti« nisu uzalud goainama već prije Dvadesetsedmog marta
krstarili našim krajevima. Oni su nalazili (ili su već otprije imali) veze
sa raznim protivjugoslavenski orijentiranim domaćim elementima, koji
su im i ranije pomagali u njihovoj akciji, a ovi su »turisti« s njima
stvarali planove za razaralačku djelatnost na razbijanju Jugoslavije.
Posliie Dvadesetsedmog marta ove su se neprijateljske snage upravo
raspojasale. Istina. niemački »turisti« su otputovalu jijiH se đakle više
nlje čulo, lilT iza njih ostao je njihov trag, mnogi rezultati njihovoga
razaralačkog djelovanja, ostali su nerijetki šovinistički. proosovinski ele-
menti, kojt 'SU se dotle v'iše lli manie prikrivali pod raznim vidovima.
»Peta“kolona« lspoljavala se sađa~sve to jačim, poraznijim svojim akci-
jama.
N aročito p od ručje njezinog d jelo v a n ja bilo je ond je, <?dje je to bilo
olakšano tad an jim jo š neriješenim nacionalnim pitan jem . Osobito
aktivni postali su ti profašistički elementi u prvom redu pn Ranovini
H rvafskoj. I dotle sn nni ovdje rad ili po-raznim -velikoh rvatskim. fra n -
kovačkim org an izacijam a. napose prikrivenim vierskim nazivim a Jk a o
što fe t0' iia~pr. h ilo iz v —».Valilco-kdžarskn b ratstvo« i slično); iz tiji se
krugova dosljedno i dotle raspirivalo šovinističku m ržnju posredstvom
raznih velikohrvatskih, ustaških i klerofašističkih p u blikacija, kao što
su bili »H fV afškr”narod «, »H rvatska straža^TltcT (pobliže o tome d a je
podatke zbornik^pod našlov om »D ok u m en ti o protunarodnom radu i
zločinim a jed n o g d ije la katoličkog klera«, Z agreb, 1946., te dr.).
Poslije^27. m arta ta o etokolonaška dielatnnst pnstala j#-veoma živa.
naročitoIuLtirvatskdi. O v d je su se sada n a ig la sn iie čule parole o bespo-
moći lugoslavife, n njemarknj »sknrpj osveti«. o »spasu H rvatske« kroz
p o b je a u js ila O sovine. itd. Ako je takve ustaške i klerofašističke ele-
mente po Banovini H rvatskoj vlast dotle ipak tu i frt™0 gnnlla, sad u
novim p rilikam a (p oslije 27. marta) ona u n jih d ira la nije . K ako su se
ti tuđihsHTagenti širili i p ostaja li sve glasniii. izgledalo ie k raj neaktiv-
nostl vlasti kan da n je više i nema. Dnk.su tako d jelo v ali UStaŠki i kle-
rofašistički elem enti, dotle seT jčod _vod stva H rv atske seljačk e stranke.

220
oko Vladimira Mačeka i prvaka kod mjesnih stranačkih organizacija po
unutrašnjosti zapažala pasivnost, koja je čudno odskakala kraj spome-
nute iaktivnosti ustaša i »križara«.
All_tih, dana takvo stanje nije bilo samo po Banovini Hrvatskoj. Pe-
tokolonaški elementi Ja v lja li su se sve to vrše 1 u člriigim krajevimaT iako
pod drugim vidovima i sa clrugim pardlam a. Ponajviše se u drugim
jugoslavenskim krajevima sad otvorenije govorilo o nemogućnosti rata
vojnički nespremne Jugoslavije s Osovinom itd. Sistematski su se širile
vijesti, koje su u narod unosile zabunu, strah i beznađe. Petokolonaški
elementi širili su ne samo nevjericu u vlastite snage, nego i uvjeravanja
kako se »treba pokoriti Osovini«, kako Jugoslavija može biti spašena
samo ako nastavi s politikom Trojnog pakta itd. Veoma je teško djelo-
valo na javnost ono, što se tih dana moglo čuti i iz ustiju nerijetkih
generala kraljevske jugoslavenske vojske, koji su u više navrata i u ra-
znim prilikama javno isticali, da je Jugoslavija u ratu s Njemačkom
unaprijed osuđena na propast, te da zato treba na svaki način opet prići
k Osovini, i tome slično.
U n u trašn je stan je u Ju g o sla v iji tih dana (od 27. m arta do oružanog
napada Osovine) obilježavalo je dakle: pored odlučnošti i borbenosti
je d n o g d ije la stanovništva, naročito koTnumšta, napredne oihladine,
studenata^-znatnog~dTreIa~naprednog i jugosiavenski orijentiTanog' gra-
đanštva, te b r o inog seljaštv a 1 to narocito u S rb iji, kao i drugim ju go -
slavenskim T rajev im a, na drugoj s t f ^ i raslo- je~u~1što" vnpeine’ m alo-
d u šje, osj ećaj “bešpomoćnosti-, paničaršfva i očajanja','“đok j e ' petokolo-
naštvo sistemafski i uporno djeldvalo~ na svim a^stranam a zem lj e raza-
ra ju ć i obram bene“snage"drzave, unošeći faStrojstvo7t e “prip rem aju ći tako
psihuiuškrnanfiem inovnost p o j č i n j a v a n j V t a s r j e u to vri-
je m e p ostojala p O h ajv iše'tek 'p b imehu,“jef^ še ona uglavnom pasivizi-
ra la upravo u vrijem e, kada j e njezino dje lo v a n je bilo n ajp o treb n ije.

VOJNO S T A N J E I RATNI PLAN

JUGOSLAVIJEUOĆI NAPAĐAJA

U godišnjim budgetima stare Jugoslavije najveći predviđeni izdaci

bili sii n n L z a voisku l mornartću." RfO Z 'SV e vriieme postoj'anja štare
Jugoslavije te su budgetške-stavlce predstavljale veliki teret za zemlju.
Ali kadgod je u tadanjoj Narodnoj Skupštini (kao i kasnijem Senatu)
vlada iznijela prijedlog za prihvat toga budgeta, rijetko se kada o tome
podrobnije diskutiralo i u najvećem broju slučajeva taj se dio godišnjeg
budgeta primao gotovo redovno aklamacijom. Nije se ta Skupština mno-
go upuštala u pretres trošenja tih budgetskih sredstava u vojsci čak ni
onda, kada bi izbila po koja afera sa korupcionističkim poslovanjem
kod vojnih nabavaka (kao na pr. sa nabavkom starih, dotrajalih aviona
221
iz Francuske itd.). U m jesto stvarne kritike s obzirom na ta j v o jn i bud-
get poslanici i drugi politički radnici ograničavali su se više ili m a n je na
pohvale »našoj hrab roj vojsci« i tome slično.
N o kada je trebalo pokazati što j e sve nabavljen o za m ilija rd e n a-
rodnoga novca, koje su kroz gotovo dvadeset i tri godine davane za
vojsku stare Ju g o slav ije , onda se razotkrilo porazno sta n je: vojs k a je
ostala potpuno neoprem ljena, bez n ajp o treb n ijih stvari, bez m a te rija l-
nih sredstava, koje bi J6 j*d a v a le mogućnost organ izacije oružanog otpo-
ra napadaču. O toj nespremnosti vojske stare Ju g o sla v ije bilo je rije č i
i na dvorskim konferencijam a, k o je su (kroz m art 1941.) prethodile
odluci kam arile da Ju g o sla v ija pristupi T ro jn o m paktu. I ta j„ je argu -
m enat bio n ajv eći i n a jja č i za pravd an je takve odluke.

i O stvarnom stanju kod vojske stare Ju g o sla v ije sačuvan j e je d a n

rje č iti dokaz, k o ji uvelike o sv jetlja v a porazne prilike, u k o jim a se ta
v ojska nalazila uoči n ep rijateljsk o g udara na zem lju. O tom e naim e
pruža značajnu sliku izvjestaj, kojeg je bivši načelnik G lavnog G en e-
ralštab a K raljev in e Ju g o sla v ije , gen eral P etar V. Kosić dao 3 1 . ju la
1946. novom jugoslavenskom G eneralnom štabu. T a j iz v ješta j d a je
prikaz toga sta n ja i to od strane n ajp ozvan ijega izvora - n ačeln ik a
bivišeg G en e ra išta b a J
(5to se tiče b ro ja im jnika, general Kosić navodi, da je 27. m arta 1941.
u kom andam a bilo »opšte uzev oko 100 h ilja d a obveznika iz rezerve i
rezervnih oficira pozvanih na vežbu«; no bvom b rb ju treba pridodati
i vojsku iz »redovnog kad ra«; zajedno s rezervistim a i s v o jn icim a »u
redovnom kadru« cjelokupno brojno sta n je jugoslavenske vojske u spo-
menuto v rijem e bilo b i - prem a generalu Kosiću - »oko dvestapedeset
h ilja d a lju di«) (citati iz spomenutog iz v je šta ja generala K osića, k o ji se
nalazi u arrnvu V ojnohistorijsk og instituta JN A u Beogradu, a foto-
k o p ija tog dokumenta u arhivu Instituta za historiju države i prava u
Z agrebu ). G eneral K osić kaže o tome d a lje :

»...M eđ u tim , početkom m arta (1941.) pozvan je na vežbu znatno

veći broj obveznika iz rezerve i rezervnih oficira. Pozvano j e oko
500 h ilja d a lju d i. Z a dolazak u jed in ice bio je određen 28. m arta.
T a k o veliki b roj lju d stva bio j e pozvan nešto zbog obim nih radova
n a utvrđivanju, k o ji su se s nastankom lepog vrem ena im ali da
vrše, a jo š više, i naročito, zbog ulaska nem ačkih trupa u B u g ar-
sku i delim ične m obilizacije bugarske vojske (nem ačke trupe po-
čele su ulaziti u Bugarsku prvih dana m eseca m arta) ...«
(Citirani izvještaj generala Kosića, izvor kao naprijed).

I S Dvadesetsedm im m artom došlo je do nešto ja č e g p riliva pozvanih,

a li joiš uvijek ta j b roj n ije osjetno povećao tad ašn je sta n je vojske.
P rem a približnim, a li nepotpunim i neprovjerenim proračunim a, b ilo je

222
 4 X

uoči osovinskog napada n a Ju g o slav iju u jugoslavenskoj v ojsci n ajviše

oko 500.(100 Ijudi. M eđutim , komande su za prihvat tih v ojn ik a in ’ucr-
nile vrlo m alo ili ni m alo, te su mnogi vojn ici lutali naokolo po m je-
stim a sv ojih kom andnih sjed išta ili su sam ovoljnim u d a lja v a n jem od
komandnih m jesta odavali sliku raspuštenosti i nereda^
đ t o se tiče v o jn e sprem e kaže general Kosić u svome izvieštaiu. da ie
sta p je b ilo 'upravo katastro fa ln p j Naprosto ne izgleda v jero ja tn o ono,
sto ta j načelnik G lavnog G eneralštaba vojske K ra ljev in e Ju g o sla v ijc
iznosi o tome (istina, sad poslije r a ta !).^ 0 n naim e tvrdi da se naoru-
žan je p je ša d ije sastojalo uglavnom od puške i automatskog oružja. Pu-
ške su navodno bile ponajviše »one, koje su ostale o d ratova 1 9 1 2 .-1 913}
godine« (citat iz Kosićevog spomenutog iz v ješta ja ). K ao osnovni tip pu-
ške uzeta j e tzv. srpska puška kalibra 7 mm, te su prem a tom e prera-
đene i sve druge puške u vojsci stare Ju g o sla v ije. K osić istiće da su se
nove puške rad ile i u zavodima za ratnu industriju u Ju g o sla v iji, samo
- on d od aje - »u našim zavodima nisu (se) mogii izrađivati svi delovi
puške, već su se n a b a v lja li u in ostran stvu ...« Što to znači za vojsku
u ratu, n ije potrebno objašnjavati/"Tl pogledu m u n icije kaže general
Kosić da j e n je bilo - dovoljno, ali odmah d od aje - »i n je samo toliko,
k oliko treba za prvo vrem e rata .jl« (citat iz njegovog iz v ješta ja ). A što
onda, ako b i rat p o trajao dužer
Jednako je stanje bilo i s drugim vrstama oružja. General Kos’ić pri-
znaje, da pješadija nije u sastavu svojih pukova imala »jedinice na-
oružane protivavionskim, pa ni one naoružane protivkolskim oružjem ...«
Takvih je jedinica bilo ponešto istom u sastavu divizija. Međutim -
»pešadija nije imala ni svpja bojna kola, niti ma kakva oklopna vo-
zila...« (citat iz istog vrela).
Porazno je naročito bilo stanje artiljerije. General Kosić piše o tome
slijedeće:

»... N aoru žanje a r tilje r ije bilo j e sasvim različito. Oko tri četvr-
tine oru žja b ila su ona, k o ja su ostala iz prvog svetskog rata. O na
su b ila i sasvim različitih sistema, zatim nesavrem ena i sla b ije m oći
zbog d u gotrajne upotrebe. A samo oko je d n e četvrtine bilo j e sa-
vrem enih oružja, kao što su poljski topovi 80 mm mod. 28, protiv-
avionski topovi 80 mm mod. 28. i 37., protivkolski topovi 47 m m ,
haubice 150 mm, teški topovi 150 mm i 220 mm ...«
(Iz v je šta j gen. Kosića, kao naprijed.)

( A li ne samo što je a r tilje r ija b ila većim d ijelom zas ta r jela, nego ni
t akve a r tilje riie n iie btlo dov oljno^ jed n a k o je bito i s a rtiljerijsk o m
mUnicijom. U tom pogledu kaže general Kosić, da se » sta ja lo uopšte
slabo«. Po njegovom izv ještaju bilo j e svega oko 1000 do 2000 m etaka
za brdske i poljske topove, dok se »za ostale vrste oruđa a r tilje r ije jp š
više oskudevalo ...«

223
 Isto je tako bilo i s inžinjerskom spremom. O na je n ajvećim d ijelom
»ostala iz rata 1914.—1918 ...« Kosić tome d od aje jo š ovo: »P ionirskog
m a te rija la i alata im alo se uglavnom dovoljno, razume se, raču n aju ći
s a m o z a p r v o v r e m e r a t a ...«
Dok je osovinska vojska b ila m otorizirana i sasvim moderno opre-
m ljen a, dotle je vojska K raljev in e Ju g o sla v ije u tom pogledu zao sta ja la
prem a napadaču za više decenija. G eneral Kosić kaže o tome ovo:

»... Z aprega bila je skoro sva s t o č n a . T o vredi kako za a r tilje r iju ,

tako i za druge rodove vojske, i za komoru. V ojno-državne stoke
za zapregu bilo je relativno malo, uglavnom onoliko, koliko j e tre-
b alo za obuku. S v e o s t a l o u z im a lo s e o d s t a n o v n iš t v a (podcrtao
autor). A li stoka, što se uzimala od stanovništva, b ila je dobra samo
u nekim krajev im a zem lje, poglavito u severnim oblastim a, dok je
u drugim krajevim a n je bilo malo i slab ijeg kvaliteta ...« (Isti do-
kument).

r i t o se tiče v o j n e o d j e ć e i o b u ć e general Kosić navodi, da je toga bilo

»oko 60 do 80 procenata«. Kompletnu vojn u spremu imalo je radi toga
samo »boračko osoblje«, ali ne i drugi vojn ici. Kosić kaže da se moglo
potpuno obući »oko 750 h ilja d a lju d i«, što je vrlo v jero jatn o , a li se n e-
posredno pred osovinski napad posvuda v id jelo vojnike, k o ji su b ili tek
napola obučeni u vojničko odijelo ili su i d a lje išli u svom građanskom
od ijelu , a nosili su tek vojničku kapu n a g la v ijO d je ć e i obuće bilo je
dakle jo š dovoljno u magazinima, ali se odafle pred sam rat ili n ije
izdavalo ili se tek nešto davalo vojnim obveznicima. T ako je ova v ojska
izgledala veoma šaroliko i nejednako, što je izazivalo veoma loš dojam
i kod vojske i kod građanstva.
I hrane je za vojsku bilo nedovoljno. Z alih e su mogle tr a ja ti samo za
m obilizaciono v rijem e »i jo š približno tri meseca«. »Posle toga vrem ena
- kaže general Kosić - hrana bi se m orala uzimati od stanovništva. A i
ovo, razume se, ne bi moglo tra ja ti neko duže v re m e ...«
f k i s a n i t e t s k e , k a o n i v e t e r i n a r s k e o p r e m e , n ije bilo d o v o ljn o .JA v ija -
tičkog m a terija la bilo je »relativno m alo«. »Ipravnih i savrem enih
aviona - kaže general Kosić - imalo je oko 300. Od tog b ro ja bilo je
,oko 250 aparata što su nabavljen i u 1940. godini, tako reći u posled-
n jem momentu i to - 180 n ab avljen ih iz 'Nemačke, 32 iz Engleske i 40
iz Ita lije . U pogledu drugih vrsta spreme, u vazduhoplovstvu b ilo je
sta n je otprilike onakvo, kako i u ostalim rodovima vojske ...« (C it. iz-
v je šta j gen. K osića). Što se tiče m ornarice ona je bila »uopšte slaba za
zadatke, koji su jo j p re d sto ja li...« (isto).
Sv e j e pokazivalo, d a j e vojska zapravo bez ičega, da n ije ni po čemu
dorasla za protivnika, kakav ie b ila osovinska voiska, naročito trupe
T re ć e g R a jh a. M ilija rd e narodnog novća, k o je su kroz godine stare
Ju g o sla v ije davane za vojsku, bile su ptrošene u druge svrhe. N ekoliko
zrfera s područja vojn ih nabavki razotkrivale su već tada da je narodni
novac bacan u druge svrhe, dok je v ojska ostala bez ičega:

224
 ^K ako j e bilo sa opremom vojske, tako j e po p rilici sta ja lo i sa ratnim
planom K raljev in e Ju goslavije.JN e znači to mejiutim, da stara Ju g osla-
v ija n ije im ala uopće nikakvog ratnog p la n a fD o k je N je m a čk a im ala
svega je d a n , a li potpuno izrađen i određeni ratni plan (»W eisu ng 25«),
dotle je v ojska K raljev in e Ju g o sla v ije - moglo bi se reći - im ala tri
ralna plan a. j N aravno, planova može biti i više; oni se m ije n ja ju prema
p rilikam žfT rsvijetu i u zem lji, a napose s obzirom na situ aciju , prema
k o jo j se m oraju i preudesiti. A li od 1939. godine d a lje prilike za K ra-
ljev in u Ju g o slav iju nisu se (barem ne osjetno) izm ijenile, a li su se ipak
m iie n ja li ratni planovi.
^ T tod razrade tih ratnih planova, izgledalo je , kao da se više radilo o
prcstižu n jihovih redaktora, nego li o stvarnim potrebam a zem lje, od-
nosno njezine obrane. Zanim ivo je međutim, da su sva tri ratn a plana
(k oja su donesena jed an za drugim) uzim ala u obzir mogućnost obrane
ciplpkupne jugoslavenske, veoma duge granične lin ije^
( Prui ratni plan izrađen je (pod oznakom »S«) jo š 1939. a njegovom
lzradom rukovodio je general D ušan T . Sim ović, tad ašn ji načelnik
G lavnog generalštaba. O vd je se polazilo od tada v ie ro ja tn e pretpo-
stavke, da bi Ju g o sla v ija mogla b iti napadnuta od Ita lije i N jem ačke
i to n a njezinim sjevernim granicam a. P rem a tome predviđalo se da će
se težište obrane države baciti n a sjever, ali se im aju zaštićivati i ostale
njezine granice. T om planu s obzirom n a tad an je prilike teško j e prigo-
voriti osnovanost.j
(D rugi ratni plan izradio je nešto kasn ije general P etar V . K osić kao
novi načelnik G lavnog generalštaba. I on je u tom planu (tzv. plan
» R -4 0 « ) polazio od jednake pretpostavke kao i general Sim ović, ali je
šad već prošireno težište jugoslavenske obrane i prema M ađ arsk o j. Bu-
garsku, međutim, ta j plan jo š n ije uzimao u obzir, iako je predviđeno
osiguranje i na jugoslavensko-bugarskoj g ra n ic i.j
(T reći ratni plan izrađen je (pod oznakom » R -4 1 « ) tek 1941. godine.
Po tom je planu s obzirom na moguči napad sila Osovine b ila predvi-
đena mogućnost nep rijateljskog udara sa svih strana, izuzevši granice
prema G rčk o j. I po tom je planu težršte obrane ostavljeno prem a sjeveru
Ju g o slav ije , je r se iščekivalo da će glavni n jem ačk o-talijan sk i udar doći
s te strane, dok bi ostali d ijelov i fro n ta v ojn ički b ili više ili m a n je od
sporedne važnosti.) G eneral Sim ović kaže u svojim zapisim a o tome
slijed eće:

»... P rem a ratnom planu R -4 1 , izrađenom jo š u miru (za vlad e D.

C vetkovića), naša vojno slaba i tehnički nedovoljno oprem ljena
v ojska b ila je raspoređena za odbranu nesrazmerno širokog fronta
(od 1800 km, ne računajući fron t prem a savezničkoj G rčk o j) i preko
600 km duge Jadranske obale, u tako reći kordonskom rasporedu
i bez ja č ih snaga u strategijskoj rezervi. Jo š nem obilisana, naša
voiska b ila je iznenadno napadnuta sa svih strana, ona j e m orala
tražiti oslonac u planinskom zem ljištu i prirodnim preprekam a.

15 JU G O SLA V IJA IZMEĐU DVA RATA II 225

 P rem a id e ji i pianu V rhovne komande, o rg an izacija našeg glavnog
otpora i odsudne odbrane im ala se izvesti n a lin iji: granica C m e
G ore i A lb a n ije - planinski masivi između reka Ib ra, Z ap. M o-
rave i O rine - r. D rina - r. Sava - r. Kupa - r. G lin a (ili U na) -
pl. V elebit. Pored ja k ih prirodnih oslonaca i prepreka na frontu
i naslona oba krila na more, ova nam je lin ija nudila znatno skra-
ć iv a n je fronta - na trećinu (650 km otprilike) ...«
(M em oari generala Sim ovića, str. 7).

B ila bi daleko p o v o ljn ija stratcška situ acija, da se postupalo prema

takvoj dispoziciji. M eđutim naredni događaji pokazali su, da je cjelo -
kupno to p lan iran je bilo uzaluđno: Yatni plan n iie se uopće provodio,
već su se op eracije vršile nasumce, bez reda i bez ikakve međusobne
povezanosti. Jugoslavenski ratni plan ostao je de facto mrtvo slovo na
papiru.„

KAKO SU TREĆ I R A JH I F A Š IS T IČ K A I T A L I JA
P R A V D A L I SV O J N APAD NA J U G O S L A V I J U

Oružanim snagam a fašističke Ita lije i T rećeg R a jh a trebalo je ipak

nekoliko dana za konačnu koncentraciju i raspored trupa protiv Ju g o -
sla v ije . A li uporedo s time izvršene su očito i nekg diplomatske pri-
preme^ k o je je vlada T rećeg R a jh a i ovom prilikom sm atrala za po-
trebne. V lade fašističke Ita lije i T rećeg R a jh a nisu međutim mnogo
vodile računa o međunarodnom pravu i ob ičajim a u svijetu. Državni
vrhovi sila Osovine više su v o ljeli da svijet s ta v lja ju pred gotov Čin.
P a ipak i, pored sve očiglednosti njihove agresije, ti su krugovi poku-
šavali da svojim oružanim napadim a pridadu b ar prividnost nekog
opravdanog akta. N e može se pretpostavljati, da ni oni nisu znali kako
svjetsko ja v n o m išljen je neće biti obmanuto n jih ovim riječim a, kojim a
su p ro tu rječila n jih ova d jela. No vid jelo se, kako i oni n astoje da barem
nekako p rik riju stvarnost sa svojim diplomatskim frazam a. B ilo im je
to potrebno koliko zbog svjetskog jav n og m išlje n ja , toliko i zbog na-
roda u njihovim vlastitim zem ljam a. Ipak se dakle nešto moralo kazati,
kada se ulazilo u novi rat. A to su oni učinili sa brutalnom averzijom
prem a čin jen icam a i bez obzira na one, koji bi željeli đa o tim đoga-
đ a jim a saznadu pravu istinu.
Slično su tome postupile vlađe osovinskih sila i uoči napada na Ju g o -
slav iju . I sad se nam etnula potreba, da se i narodu sila Osovine, prven-
stveno T re ć e g R a jb a , kao i jav n osti u svijetu, kaže nešto, što će barem
ličiti n a opravdanje preduzetog oružanog napada. U tim aktim a f ugo-
sla v ija je prikazana kan zem lja, knja jp izazvala 'N jem ačku i Ita liju .
K ad s e v e c počelo s takvim p red stavljan jem stvari, onda je vlada T r e -
ćeg R a jh a u takvom prikazivanju tobožnjih uzroka ra ta išla i d alje.

226
U kazujući na Tugoslaviju kao n a zem lju, ko ja je ugrozila sigurnost -
N jem ačke, v lad a T rećeg Jkajha predstavila se tim aktim a k a tm e k i pri-
ja t e lj naroda Ju g o slav ije, kao onaj k o ji je navodno godinam a p rije
toga pokazivao istinske znakove p rija te ljstv a , dok j e sa d a n ja vlada Ju -
goslavije (vlad a generala Sim ovića) sve to grubo odbacila. 'Prem a tim
aktim a H itler j e u nizu godina p rije Dvadesetsedm og m arta mislio -
n a jb o lje za Ju goslavijm JM eđ u tim pri tome su državni vrhovi T rećeg
R a jh a propustili navesti, da su baš oni s fašističkom Ita lijo m upravo
kroz te godine kovali planove kako da se raskom ada Ju g o sla v ija . T ako
je na pr. H itler M ussoliniju (na sastanku u Berchtesgadenu 12. augu-
sta 1939.) savjeto.vao - »da iskoristi prvu povoijnu priliku i da rasko-
m ada Ju g o sla v iju okupacijom H rvatske i D a lm a cije ...« (» T a jn i arhivi
grofa C iana«, Z agreb 1952., str. 316). N a sastanku s grofom Cianom
(u B erlinu , 7. ju la 1940.) H itler je u pogledu Ju g o sla v ije ponovno ista-
kao kako jugoslavenski problem treba likvidirati »u talijan skom duhu«
dodavši - »da će biti sasvim lako urediti p ita n je Ju g o sla v ije , čim
engleski problem bude riješen ili u n a jm a n ju ruku n a putu da bude
lik v id ira n ...« (isto djelo, str. 396). No sada, p oslije Dvadesetsedmog
m arta H itler se prikazivao kao neki p rija te lj Ju g o sla v ije , koju oružjem
napada.
U proglasu »N jem ačkom narodu« (od 6. aprila 1941.) H itler je pod-
sjetio n jem ački narod n a prvi svjetski rat, te je predstavio Ju g oslav iju
kao »leglo nem ira« i »izazivača rata«. G ovoreći o sebi kao p rija te lju
Ju g o sla v ije on je kazao:

»... J a sam hotimice zaboravio sve ono, što je jed n om bilo između
N jem ačke i S r b i je ...«
(Dokum ent o b ja v ljen u službenom njem ačkom zborniku - A rchiv
der G egenw art«, W ien , 1941., str. 4958 i slij.).

H itler je u tom pogledu nešto od ređeniji i ja s n iji u tzv. »M emoran-

dumu k noti Ju goslavije«, koju je vlada T rećeg R a jh a priprem ila pred
oružani napad na Ju goslaviju , ali k o ji n ije bio uručen jugoslavenskoj
vladi. U tom j e »Memorandumu« vlada T rećeg R a jh a podvukla kako
je S a r a je v s k f atentat »doveo do rasplam savanja svjetskog rata«, je r da
su »srpskoj vlad i bili poznati planovi o atentatu«, ali da ona » n ije po-
duzela potrebne korake, da se atentat spriječi« (»A rchiv der G egen-
w art«, cit. izd., str. 4 9 6 0 -4 9 6 2 ). U tom »M em orandumu« kaže se d a lje
i ovo:
»... D ržava, k o ja je zapalila Evropu, postala je odlučan pobornik
status quo-a, te v jern i trabant engleske i francuske politike ...
Čak ni uspon nacional-socijalističkog N jem ačkog R a jh a n ije po-
takao Beograd na izm jenu njegove politike, iz osnova n e p rija te lj-
ske prem a N jem ačkoj ...«
(Isti izvor).

227
 U p red n jim aktim a državnih vrhova T rećeg R a jh a ponovno se po-
krenulo in ače odavno već riješen o p ita n je odgovornosti za P rvi sv jet-
ski rat. V la d a T rećeg R a jh a jednostavno je prćšla preko čin jen ice, da
j e 1914. S r b ija b ila napadnuta, a ne A ustro-U garska, n iti N jem ačka.
H itler j e kod tih svojih ak ata zaboravio, da su napadačke njem ačke
oružane snage opustošile S rb iju , te da je N jem ačka s Austro-U garškom
i Bugarskom kroz tad an je ratne godine kršeći međunarodno pravo tero-
rizirala narod okupirane S r b ije i Grne Gore.
T ežeći da napad na Ju g o sla v iju prikaže kao opravdanu obranu »in-
teresa njem ačkog naroda« H itler je u tim aktim a, o b ja v ljen im povođom
udara na Ju g o slav iju , ponovio i stari m anevar o tobožnjim napadima
na n jem ačk i živalj u inostranstvu. T a k o je n a pr. u spomenutom pro-
glasu »<Njemačkom narodu« pored ostaloga kazao i ovo:

»... U vezi s time došlo j e do ispada, k o ji p red stav ljaju sramotu

u životu naroda, te k o je n jem ački R a jh kao velesila n ije v o lja n sno-
siti n iti strp ljivo prim ati.
In su ltiran je njem ački poslanik, napadnut je n jem ački vojn i ata-
še, p ov rijeđ en je je d a n o ficir pomoćnik vojnog atašea, m nogobrojni
činovnici, zastupnici naših tvrtki itd. jav n o su zlostavljan i, dem oli-
rane su njem ačke izložbene prostorije, poslovnice, zgrade biroa i
firm e, kao i škole, te opustošene, a m nogobrojne žene i muškarci,
osobito naši njem ački pripađnici su izubijani, n jih ove poslovnice
i stanovi đijelom op ljačk an i, a je d a n broj njem ačkih pripadnika
p ri tome i u m o ren ...«
(»A rchiv der G egenw art«, cit. izdanje, str. 5958 i d.).

T im e se n astojalo prikazati Ju g o sla v iju kao zem lju a n a rh ije, u k ojoj

je n jem ački živalj bio izložen svakovrsnom zlostav ljan ju , pa čak i -
umorstvu. Istaknuto je to, s nam jerom da bi se pokrenulo i svjetsko
ja v n o m išlje n je i narod N jem ačke protiv Ju g o sla v ije, te da se u tim
tobožnjim n asiljim a osjeti navodna opravdanost za oružani napad T r e -
ćeg R a jh a n a ovu zem lju. A li ipak se osjećalo, da n jem ačka propa-
ganda n ije m ogla providnije isp o ljiti svoj pravi lik, nego baš takvim
izopačavanjem stvari. S v je tsk a jav n o st b ila je već navikla na slične
propagandističke manevre vrhova T rećeg R a jh a . I dotle j e nacistička
propaganda već u više n av rata pokušala jav n om m išljen ju u svijetu
da neistinito predstavi kao da su u nekim zem ljam a prem a njem ačkom
stanovništvu b ile počinjene razne povrede, zlostave i tome slično. S v ije t
je već poznavao takve osovinske pripovijetke o »napadim a« i »zlostav-
lja n ju « n jem ačk ih građana, kako j e to njem ačka propaganda svojevre-
meno iznosila n a pr. za Čehoslovačku i P oljsku , p rije nego li je vojska
T re ć e g R a jh a upala u te zem lje. M eđutim , sada, za duže i te m e ljitije
priprem e raznih »izazivačkih« i sličnih in scen acija prem a Ju g o sla v iji
više n ije bilo vremena. Stog a v lad a T rećeg R a jh a n ije ni m ogla da o
nekim ispadim a protiv n jem ačkih građ ana ovd je razv ije onakvu akciju ,
kakvu je n a pr. učinila povodom p ita n ja o Sudetskom k raju . A li H itler

228
ni sad n ije h tjeo da napusti tu staru i prokušanu m etoduj te se pozvao
na neke »ispade« u Ju g o s la v iji protiv »n jem ačkih su naroanjaka«. Izu-
zevši jed nog jedinog ispada, koji je učin jen 27. m arta protiv n jem ač-
kog poslanika, kad je o v a j krenuo na »blagod aren je« u Sabornu crkvu
povodom preuzim anja v lasti od strane k r a lja P etra I I U te dem oliranja
izloga njem ačkog »V erkehrsbiiro-a« u Beogradu, drugih nekih »ispada«
protiv N jem aca n ije u Ju g o sla v iji tada bilo. M eđutim , jugoslavenska
a g en cija »A vala« d em antirala je 2. aprila 1941. takve v ijesti njem ačke
štampe, a ta j demanti donio je i njem ački službeni zbornik »A rchiv
der Gegenvvart« za 1941. godinu, na str. 4 966. Iako je vladi T rećeg
R a jh a dakle očito bilo poznato da takve v ijesti ne odgovaraju istini, ona
ih je ipak u tim svojim aktim a (od 6. aprila 1941.) ponovno o b jav ila,
da kroz to pod jari njem ačkog vojnika protiv Ju g o sla v ije . No dobro
upućena jav n ost je m eđutim znala o čemu se radi. V id je la se neosnova-
nost tih v ijesti n ad aije i iz samog teksta H itlerovog Proglasa, je r je on
bio ispunjen mnogim suprotnostima i očigledno izm išljenim navodima.
V rhovim a T rećeg R a jh a n ije ni trebala istina. G lavno je sad bilo, da
se iznađe kakav god izgovor, kojim će se predstaviti sta n je stvari onako
kako je to odgovaralo m teresim a T rećeg R a jh a .
N a sličan način je Jo a c h im von Ribbentrop predstavnicim a štampe
prikazao motive napada" n a Ju goslaviju . N a k o n feren ciji za štampu (u
B erlinu 6. ap rila 1941.) dao je izjavu, kojom je u prvom redu podvukao
kako se Tugoslavija sporazum jela s Velikom B r it a n ijom protiv N je m a č-
ke. N azivajući jugoslavensku vladu »klikom srpskih zločinaca« R ibben-
Trop je tu izjavio, da je Ju g o sla v ija (zajedno s G rčkom ) »stavila sv oja
p od ručja Englezim a na raspolaganje za borbu protiv N jem ačke«. Po
Ribbentropovim riječim a, nikakva n jem ačka » p rija te ljsk a « n a sto ja n ja
nisu pom ogla da - »G rčku i Ju goslav iju privedu k razboru i p r ija te lj-
skom sp o razu m ijev an ju ...« N o kada je sve to bilo uzalud - kazao je
Ribbentrop »sada će F iih rer odgovoriti: n jem ačk a v o jsk a m aršira od
danas u ju tru da Englezim a i srpskim zavjeren icim a dadei neophodnu
le k c iju ...« (»Erklarung des Reichsm inisters von Ribbentrop vor der
deutschen und auslandischen Presse am 6. A p ril 1941.«, ob jav ljen o u
izdanju njem ačke V rhovne komande »D er Felđzug au f dem B alk an «,
B erlin , 1941., str. 22).
I ovom j e prilikom v lad a T rećeg R a jh a dakle razotkrila svoje pravo
lice, naročito s tom Ribbentropovom izjavom štampi. V la d a T rećeg R a j-
ha zapravo se i prem a toj izjav i odlučila n a udar protiv Ju g o sla v ije,
je r je ova odbila da prihvati osovinsku politiku T ro jn o g pakta. V lad a
T rećeg R a jh a je dakle tim e izrazila, kako ona im a pravo da i oružjem
p risiljav a N jem ačkoj susjedne zem lje neka vode onu politiku, k o ja tim
zem ljam a ne odgovara, ali k o ja je u interesu T re ć e g R a jh a . T om e je
očito im ala da služi i R ibbentropova izjav a o navodnom sporazumu, da
se jugoslavenski teritorij stavio »n a raspolaganje« oružanim snagam a
V elik e B rita n ije . Poznato j e međutim, da ni ta j navod vlade T rećeg
R a jh a n ije odgovarao istini, kao što je b ila fieistinita i tv rd n ja A d olfa
H itlera u spomenutom »M em orandum u«£kako je »prva m jera, k o ju je

229
ju go slav en ska vlada poduzela, b ila o b ja v a opće m obilizacije, što j e ja -
san znak napadačkog duha sad prevladale srpske m ilitarističke k lik e ^ «
(»A rchiv der G egenw art«, cit. izd., str. 4 9 6 0 -4 9 6 2 ). N em a sum nje, d a j e
vladi T re ć e g R a ih a bilo poznato da_ K ra lj.e v in a _ Ju g o sla v ija .n ije niti
n ared jla, n iti p rgvela opću mobil izacij u. D anas se naim e sa sigurnožću
može u stanoviti, da je naredena samo d jelim ičn a.m o b ilizacija. a vlada
gen erala Sim ov ića nared ila je opću m obilizaciju tek zaključkom svoje
sjed n ice u .se lu S e v o jn u i ,to.. 7. aprila, dakle drugi dan rata. Z a n aci-
stičku propagandu bilo j e međutim glavno, da se nešto kaže, kao neko
op rav d an je oružanog udara na Ju g o slav iju .
J Z a T re ć im R aih om povela se tih dana i vlada fašističke I t a l i je jF r e -
iroT Sao p ćen ju , ko jeg je b. aprda 1941. o b jav iia ta lija n sk a službena
a g e n cija » S te fa n i« prikazana je Ju g o sla v ija prema I t a liji kao neki v je -
rolom ni kontrahent, k o ji je povrijedio čak i životne interese I ta lije , te
protiv koga je zato opravdan i oružani napad. M u ssolinijeva vlad a je
tom prilikom istakla kako je fasistička I t a lija »pred četiri godine (m arta
1937.) s K raljev in o m Ju goslavijom sklopila tzv. »P ak t m ira n a Ja d r a -
nu«. Fašističk a v lad a je - navodno - ta j ugovor potpisala »s u v jere-
njem , da on označava početak jed n e nove ere u odnosima između ob aju
naroda«. Z ato j e - kaže se ovd je - vlad a fien ita M u ssolin ija i istupila
»prem a jugoslavenskoj vladi s p ov jeren jem i nadali smo se, da nas ona
neće ra z o č a r a ti...« (Dokument o b ja v lje n u zborniku »A rch iv d er G e-
genw art«, cit., str. 4956). Paradoksalno j e što te rije či navodi baš vlada
I t a lije i to ne samo nakon starog Londonskog pakta i R apallskog ugo-
v o ra, nego p o slije mnoštava drugih ju goslaven sko-talijan skih akata iz
fašističke ere, napose nakon tzv. Nettunskih konvencija, oku p acije A lb a-
n ije i upada u G rčku te niza rje čitih čin je n ica kako je fašizam sav bio
prožet iredentističkim protivjugoslavenskim duhom. Z anim ivo j e da se
tu navelo, kako j e M ussolinijeva vlada ostala tom paktu v je rn a - »i on-
da kada su se u Ju g o sla v iji p oslije pada Stojad in ovićeva kab in eta za-
pazili prvi znaci ponovnog o ž iv lja v a n ja n ep rija teljstv a prem a Ita liji« .
M u ssolin ijev a vlad a je ovdje istakla, kako je ona u čin ila »sve što je
sta ja lo u našoj m oći, da se održi sporazum s Ju g oslav ijo m i da se iz-
b jeg n e o m etan je m ira na Balkanu«. T a je vlada ovd je u stvrdila — kako
j e vrhovim a fašističke Ita lije bilo stalo do toga, »da Ju g o sla v iju oču-
vam o od opasnosti rata, kojem u je išla Engleska u sporazumu s jednom
zločinačkom klikom jugoslavenskih p o litič a ra ...« (isti izvor). O pisujući
pristup Ju g o s la v ije T ro jn o m paktu kaže se u tom Saop ćen ju i ovo:

»... Ovim pristupom mi od Ju g o sla v ije nismo ništa z a h tije v a li osim

lo ja ln e sarad n je na politici obnove evropskog kontinenta. M eđutim ,
Ju g o s la v ija j e od nas dobila p rizn an je svog suvereniteta kao i ga-
ra n ciju , da njezinim teritorijem neće prolaziti trupe, n a d a lje da se
neće p o stav ljati nikakvi zahtjevi za vojničku pomoć, i napokon,
da će se udovoljiti njezinim zahtjevim a za izlaz n a E g ejsk o more
prepuštanjem grada i luke Solun.

2 3 0
 N o je d v a je ovo zaključeno, kada se u Beogradu podigoše one
iste sile, koje su tamo radile, da Ju g o sla v iju uvuku u rat, i nakon
što je srušeno N am jesništvo, a uhapšeni m inistri, k oji su potpisali
T r o jn i pakt, podigla se ulica, nasilno se obrazovao režim, k o ji je
očigledno imao samo jed n u zadaću - da p ocijep a potpisani P akt
i da Ju goslav iju učini frontom protiv sila O sovine ...« (Isti izvor,
str. 4962).

Pošto je istaknuto kako je »Ju g oslav ijo m prošao val nesavjesnosti i

ludila« i u tom su Saopćenju ponovljeni spomenuti osovinski propagan-
distički m anevri. »Dok su se — kaže se na tome m jestu - događali teški
istupi protiv talijanskih i njem ačkih d ržav ljan a i ustanova, čak i od
strane sam ih pripadnika vojske, dotle je m inistar predsjednik Sim ović
naredio opću m obilizaciju, p rijetio Ita liji ratom , stupio u pregovore sa
britanskim i grčkim generalštabom , i obratio se za pomoć V elik o j B ri-
ta n iji i S jed in jen im D rž a v a m a ...« (isti izvor).
O čigledno je ne samo po podudarnosti vrem ena izd an ja tih akata,
nego i po njihovom sadržaju da je ovo talijan sko službeno saopćenje
form ulirano saglasno sa spomenutim njem ačkim aktim a. U n jim a ima
mnogo sličnosti, naročito u navođenju neistinitih čin jen ica. I ta lija n sk a
je v lad a - kaže se ovdje »pratila velikom pažnjom tok ovih događ aja
i s n ajv ećim mirom gledala je ovo zbivanje, k o je je Ju g o sla v iju dovelo
dotle da se udruži s Velikom B rita n ijo m i Grčkom , te da i ona kao i
G rčk a postane bazom za engleske vojn e snage u E v r o p i...« (ibidem ).
Im p erijalizam je dakle i sad tražio formu da p rik rije suštinu svoje
a g resije. N o bilo je već i tih dana posvema jasn o da su se fašistička
It a lija i T re ć i R a jh odlučili n a napadački rat protiv Ju g o sla v ije sa
c ilje m da je unište (kako je rekao H itler) - »i vojn ički i kao državu«.
Fraze nisu sakrile istinu.

D V A N A E S T DANA A P R IL S K O G RA TA

^ N apad N iem ačke i Ita liie n a Tugoslaviiu otpočeo J e <L ap rila. T og

su dana rano ujutru krenule n jem ačke i talijan sk e trnne pre.ko jugo-
slavenske g ran ice^ U činieno ie onako kako je to naredio H itle r (»Be-
sprechung iiber dle Lage Jugoslaw iens«, cit.), naim e »bez ikakvih ultim a-
tUjna*- M eđunarodni vojn i sud u Niirnbergu je s osnovom u tome vldio
k ršen je međunarodnog prava; prvo u samom neizazvanom napadu, a
drugo u bezultimativnom zap očin jan ju ratnih op eracija (napose kršenje
odredaba H aških konvencija »o pravilim a suhozemnog rata« od 1899.
i 1907.); zato je ovaj Sud takav postupak N jem ačk e označio kao ratni
zločin protiv m ira (u smislu odredaba Zakona br. X . o međusavezničkoj
kontroli nad N jem ačkom i prem a članu 6. Statu ta za M eđunarodni vojni
sud).

231
 p s to g je dana n jem ačka a v iia c iia u više navraiaJiomhardnvala Beo-
grad, iako ga ie vlad a generala Sim ovića ioš 3. a p rila proglasila za
ofvoreni graćT^bilo ie to poznato i vladi T rećeg R a in a , je r je ju gosla-
vensko o b av jesten je o tome bilo publicirano i u njem ačkom službenom
zborniku »A rch iv der G egenw art« od 3. aprila 1941. lalco j e to progla-
šen je B eograda za otvoreni grad. dakle za naselie hez vmnih objekata
zn a čilo npozorenTerHa po m ćđunarodnom pravn taj grad sjtpjjp hiH
izložen ratnim op eracijam a, ipak je vlada T rećeg R a jh a prešla preko
tognačelarDe(j^na.oxliiQg--prava.Jf...time--j&-QpetJ3ilo^pr-ekršeno--medu-
narodno ratno pravoj p a je i to M eđunarodni v o jn i sud (svojom presu-
dom od 1. oktobra 1"Š46) s punim pravom okvalificirao kao ratni zločin.
TT Jngnslaviji jp od p^etVn r ? p n 4 n r>tTAV*Bft-aoii'lndnl”—raprepaštf-
n je. V lada se povukla iz Beograda u unutrašniost.._.Qd_tada počinje
vladm o lu tan je po unutrašnjo s tii' ona se seli od. l l ž i c a do_ iN ildića jli
C rnoj G ori šve dok n ije (15.^ aprila) avionom krenula iz zem lje u ino-
zemstvo. G e n e ra rS im o v ić piše u 'svojim MemoarTma o tome slijed eće:

»... Odluka vlad e o odlasku iz zem lje - 15. ap rila 1941. Izju tra ge-
neral K alafatov ić sa P a la obavestio jp m inistra " " j ^ g i gfinrr ?i^
IITćaT da Ngpici "ne pristaju na primirjp- vsć ^ '* " 1 - -
ciju vuiSkčVZ bog vrlo teške telefonske veze između P a la l N iksica,
k o ja je brzo prekinuta, d a lje o b ja š n je n je i razgovor su prekinuti.
M inistar v o jn i saopštio je p red n ji izveštaj gen erala K alafatovića
na kratkoj sednici vlađe, k o ja j e - n a osnovu prvog i nepotpunog
izveštaja generala K alafatov ića, i ne čekaju ći dolazak predsednika
Sim ovića od M anastira O stroga - donela odluku o odlasku vlade
avionim a iz zem lje, ne donoseći nikakvu odluku o zahtevu N em aca
za kapitulaciju.
G eneral Sim ović poštn ie noslednii ostao n a P alam a i predao
dužnost N ačeln ik a Žtaba V rhovne komande generalu K alafatoviću.
posao j e T4T ap rila oko podne pravcem ’Pale-4J Ije v lj^ -P o a g o ric a -
M an . 'Ostrog, gde je stigao posle 1 časa po ponoći i tu zanoćio. N a
poziv m inistra vojske, 15. ap rila pre podne oko 11 časova Sim ović
j e stigao u N ikšić, gde je doznao o već donetoj odluci vlade za
odlazak iz zem ije. Svi njegovi pokiišaji, da dođe u vezu sa gene-
ralom K alafatovićem i d obije tačno obaveštenie ostali su bez
u sp e h a ... K ra lj i vlada izašli su iz z e m lje ...« (M em oari generala
Sim ovića, str. 8).

T ako je izgledao završetak vlade u sam oj zem lji. A dotle je bilo

d iso rijen tacije u punoj m jeri. 1 letim ičan pregled dokum enata o vladi-
nom postupku iz tih dana aprilskoga rata d a je sliku kaosa. O tome
napose govore sačuvani zapisnici sa sjeđ n iča, koje~ je vlad a održala od
27. m arta do svog odlaska u inostranstvo.
T r v o g dana ra ta vlad a j e održala d viie siednice, u U žicam a. T im j e
sjednicam a (b. a p n la ) predsjedavao poJprejdsjednik vladev V ladim ir
M aček. N a drugoj sjed n ici vlade (održanoj toga dana u 21 sat noću)

2 3 2
usvoien ie tekst k raliev c .Proklam aciie. a m inistru-K osanoviću povje-
rć no je da ta j .tekst /teiefonbm) dostavi V fh ov n oj koniandi. Ova j e
P ro k lam acija„(»N aro ae srpski, hrvatski i slo v en ačk i..,«) razotkrivala
bespomoćnost državnih vrhova u tom najpresudnij em trenutku. T u sc
uz ostalo istaklo: »K raljev sk a vlada, ko ja n ije propustila ni jed n u meru
za odbranu zem lje, bdit će zajedno s narodom, da se svuda s najvećim
pregnućem učini sve n a jb o lje što se može u toj borbi, k o ja nam je n a-
m e tn u ta ... « JT e su rije č i zvučale kao besadržajne fraze, a čin jen ice su-
protne n jim a očitovale su se uskoro u punoj sv ojoj poraznosti.
N akon izjav e da će vlada »bdjeti zajeđno s narodom «, ona je kre-
nula iz U žica odmah d a lje . U užičkom selu Sevoj no form iran je 7.
ap rila uži radni kabinet, u k o ji su ušli V ladim ir M aček, M om čilo N in -
čić, Srđ an 'Budisavljević i g en eraI.B o g o lju b Ilić. Z n a ča jn o j e pritom,
da j e već tad a (na toj sjed n ici vlade) V lad. M aček n av ijestio da će
»predložiti da uđe u kabinet kao m inistar bez p o rtfe lja dr. J u r a j K rn je -
vić, k o ji će ga zastupati u svemu, kad on bude spriječen u radu ili
odsutan (podcrtao autor), tako i u užem radnom k a b in e tu ...« T im e je ,
dakle, M aček n a ja v io mogućnost, da napusti vlađu i da se povuče od
neposrednog učešća u n jo j. Kako se vidi iz zapisnika sa sjed n ice vlade,
k o ja je održana 11. ap rila na P alam a krai S a ra ie v a. M aček je to i uči-
nio. T om je prilikom konstatirana prom jena u vladi, naim e da je -
»umesto dra M ačka ušao dr. J u r a j K rn jev ić, umesto dra K ulovca (prim j.
au tora: k o ji je poginuo za bomhardTranja Beograda) postao j e m inistar
građevina dr. K rek, a min. bez p o rtfelja Sn oj, min. trgovine postao je
dr. S m o lja n mesto dr. Iv an a A ndresa, k o ji je izišao iz v la d e ...« (citat
iz zapisnika sjed n ice vlade od 7. ap rila; dokument u V ojnoistorijskom
institutu JN A u Beogradu, fotokopija u Institutu za h isto riju države
i p rava u Zagrebu). N a jk a ra k terističn iji je , međutim slijed eći dio tog
zapisnika:
»... D r. Šutej izveštava da je dr. M aček ostao u Kupincu, da deli
sudbinu svog naroda, a li da neće nikad desavuisati sv ojih drugova.
M in. S a v et konstatuje da dr. M aček ovim postupkom čini n a j-
veću ličnu žrtvu za svoj n a r o d ...«
(Isti izvor).
Poznato je kako je dr- M aček. »d ijelio sudbinu svog naroda«, što je
uz ostalo pokazala i n jeg o v a iz java preko zagrehačke R adio-stanice
(od 1(h aprila 1Q41 J^ Jk c^ cu n -je^ M aŠ^ H rv atsk e seIJačke~Stfanke p ra v a
pozvao - »da se novoj vlasti-pokore«. a on T koji su »na npr^vnim
žaiim a« - »da iskreno saraduiu s novom vladom« (MaČekova iz ja v a od
10. ap rila PW1. o b ja v lje n a u zagrebačkom dnevniku »H rvatski narod«
od istog dana, zatim u listu »Dalmatin&ka H rvatska« od 12. aprila
1941. itd.).
*
K ad a se govori o radu Sim ovićeve vlad e iz tih dana, onda treb a istini
za v o lju konstatirati, da se ta vlada i pored teških p rilik a izgleda odlu- '
čiv ala da nešto radi i uradi. Z ato je (7. aprila) zaključeno, da se p o je-

233
dina m inistarstva rasture po okolini U žica, K ra ljev a , te Požege, zatim
V rn ja č k o j tBanji, M atarugi i Sarajev u . M eđutim , o nekom sistematskom
i sređenom radu n ije bilo ni govora.
Sutradan (8. aprila) vlada je (ostavisi u Sevojnu) za k lju čila da se izda
dvom jesečna p lata činovnicim a »u ugroženim m jestim a«, te da se isplate
dnevnice onim činovnicim a, » k o ji su evakuisani uz vladu«. A li - na
sjed n ici od 9. ap rila vlada je odlučila da se oslobodi »suvišnog činov-
nistva«, te je i tom d ijelu činovništva (koje je dotle bilo uz vladu) odre-
dila i»dvomesečnu platu i dvomesečno odsustvo«. Pošto j e general S i-
mović jo š u v ijek bio u V rhovnoj komandi, to je istom prilikom bilo
zaključeno, da se predsjednika vlade pozove k vladi, n a P a le. Istoga
dana vlad a je d o n ijela i zaključak o — m oratoriju. P raktički to više n ije
im alo nikakvog sm isla, je r u tad an jim ratnim prilikam a n iti su dužnici
h tje li p laćati dugove, niti bi se itko našao, k o ji bi postupao po eventual-
nim zah tjevim a vjerovnika, da im se isplate potraživanja. U težn ji da
se zaustavi sve to veće panično bjegstvo naroda iz jed n o g m jesta države
u drugo, v lad a j e istoga dana (11. aprila) odlučila, da se - »izda uputa
činovnicim a i građanim a, da ne kreću sa svojih m esta«. M eđutim , sta-
novništvo je i d a lje sve više u masam a b ježalo pred n ep rijateljsk o m
vojskom , te je u čitav oj zem lji n astajao sve to v id n iji kaos. N o pritom
je zanim ivo, da je vlada i pored svog poziva stanovništvu (»d a ne kreću
sa sv ojih m esta«) i sama krenula d a lje, napustila je P a le i prešla u
N ikšići a odatle (sa tzv. K apinog p olja) 15. aprila u G rčku i d a lje za
Palestinu.
V rhovna kom an da našla se tih dana U vrlo teškom položaju. O n a je
već prvog dana rata napustila Beograd. U čin ila je to uglavnom iz đva
razloga: prvo, što je Beograd proglašen za otvoreni grad, te u njem u
po m eđunarodnom pravu n ije više sm jela ostati, a drugo što j e u unutra-
šnjosti m ogla nesm etanije da o tp ra v lja svoje poslove. N o prem a m no-
gim podacim a izlazi, da je V rhovna komanda kroz sve t r a ja n je tog dva-
naestodnevnog »aprilskog rata« vrlo malo vršila svoje dužnosti. Prem a
jed nom dokumentu same V rhovne komande (od 12. ap rila) može se
zaklju čiti da je i ona sama u tad an jim prilikam a sm atrala za priličan
uspjeh to, što je dobila vezu sa jed n im arm ijskim štabom . R ed ovitih
i trajnih vp7.a izme«#n Vrfjgvne komande i podredenih jo j viših štabova
niie bilo već od prvog dana rata, a ako je oria u spiela d a tu i tamo
uhvati kakvu vezu~s kojim od štabova, onda je ta veza t r a ja la p o n a j-
više samo kratko vrijem e. 'Na ta j način štabovi su o s ta ja li bez n e-
ophodno pptrebnih direktiva, k o je im je mogla dati samo V rh ov n a ko-
m anda. N a ta j način oni su ostali prepušteni sami sebi i u nem oguć-
nosti dacJispostave veze, d jelo v ali su kako s u ;ž c ^ T i n o g l i :‘ N akon u ni-
šte n ja bgflgradske R a d io -sta im ^ fo ^ 6. ap rila) oštala je
čitav a^zeim ia bez veze &-rfT f rnbvm H r^vnim prfranim a i ja v n o st je
b ila prepuštena ili paničarskim n agađ an jim a ili tendencioznim v ije -
stim a n ep rija teljsk ih radio-stanica (među kojim a se naročito svojom
zlonam jernošću isticao »Radio-D onau«). V o jsk a je jo š rasp olagala s
nešto rad io-stanica, koje je trebalo staviti u akciju , ali (kako to opisuje

234
Stevan Ja k o v lje v ić u svom memoarskom d jelu »V elik a zabuna«, Beo-
grad, 1954.) n ije do toga došlo uslijed sve to ja č e g rastrojstv a i u ko-
mandnim redovima. T ako je i ono m alo iz v jesta ja , k o je j e u spjela do-
biti V rhovna kom anda, bilo uglavnom pređeno događajim a, je r se slika
rata rapidno m ije n ja la , ne samo iz dana u dan, nego i iz časa u čas.
Kroz svih dvanaest dana tog rata ostala je tako V rhovna komanda
uglavnom izolirana od svojih jed in ica, dakle u nemogućnosti da ruko-
vodi s ratom.
Viši kad ar pokazao se tih dana u najvećem b ro ju ne samo nedorasao
tad an jo j situ aciji, nego i potpuno obezglavljen, a nem ali b ro j generala
iii je već bio n aklonjen Osovini ili jo j se sve to ja č e p rik lan jao. Izuzi-
m ajući rijetk e i časne pojedince u tom visem komandnom kadru (o
kojim a na pr. piše general M ilan Z elen ika u sv ojoj m on ografiji » 0
operacijam a protiv Ju g o slav ije aprila 1941. godine« u časopisu »Isto-
riski arhiv«, br. 4. za 1951., str. 1 9 8 -2 2 7 ., i dr., zatim u m o jo j knjizi
»Slom stare Ju g o slav ije« , Zagreb 1958.) kom andni kadar u v ojsci K ra -
ljev in e Ju g o sla v ije tih je dana gotovo u potpunosti zakazao. N ije b ila
rijetkost da su se generali izmicali iz opasnih m jesta, da su kom andanti
napuštali v o jn e jed in ice, koje su onda bez plana lutale po unutrašnjo-
sti, sve se ja č e osipavale i u sv ojoj bespomoćnosti tražile g d je da se
sklone od n aleta n ep rija telja . Bilo je i takvih generala, k o ji su kao onaj
kom andant d ivizije (kojeg opisuje S t. Ja k o v lje v ić u spomenutom svom
djelu) čekali na dolazak n ep rijateljske vojske, da se predadu i odlaskom
u zarobljeništvo da se izbave od ratn ih opasnosti. Ceste su po unu-
trašnjosti b ile prepunjene vojnim odredim a i pojedinim vojnicim a, k oji
su se kretali u raznim, i suprotnim pravcim a i to bez reda, bez određe-
nog c ilja , a posvuda se s obje strane ceste gom ilao skupocjeni ratni
m aterijal. V iše to n ije naličilo ratu, nego potpunom kaosu.

Tocnu sliku to e »D vanaestodnevnog rata« teško je dati upravo s obzi-

rom na kaotično stan je, koje je vladaio n a jugoslavenskoj strani, dok
su osovinske trupe nadirale. Jugoslavenskih je iz v je sta ja bilo malo i
odnose se samo na prve dane rata, dok su osovinski iz v je šta ji potpuni,
ali ne u vijek sasvim pouzdani.
^Prvog dan a rata (6. aprila) otpočele su njem ačke jed in ice oružani
upad na jugoslavenski teritorij u Prekom u rje i granično područje S lo -
v e n ije oko M aribora, zatim kod D ravograda, dok su sa rumunjske
strane krenule njem ačke jedinice kod T u rn Severina, te prešavši
Dunav zaposjele D jerd ap ; dva njem ačfta korpusa krenula su u napad
iz Bugarske i to u dva pravca, prem a sjeveru (ka Skoplju) i jugu (pre-
ma grčkoj granici). Usprkos žestokog otpora s jugoslavenske strane,
napose kod K rive Palanke, C arevog jez era , n a d o ljn jo j M oravi i kod
Stracina, njem ačke su trupe probile jugoslavensku obram benu lin iju
i prodrle do visine Strum ice, otkuda je je d a n dio napadačkih trupa

235
produžio prem a Sk op lju , a drugi prem a D ojranskom jezeru .l Istov re-
meno je njemaČka a v ija c ija izvršila niz napada n a jugoslavenski teri-
to rij (napose na Beograd ). S talijan ske strane otpočeli su istoga dana
m a n ji vojno-dem onstrativni pokreti, a li bez naročitoga zn ačaja, dok su
m eđutim jugoslavenske jed in ice prem a A lb a n iji prešle granicu i kre-
nule u napad. D va p ješad ijsk a puka Kosovske divizije prod rla su u
A lb a n iju kod sela Ć afa M orin i Ć afa P rušit, te poČeli potiskivati ta li-
jan sk e trupe prem a rije c i Drim .
Sedm og aprila su njem ačke snage usprkos otpora M oravske d ivizije
(kod Kum anova i r. P čin je) prodrle d a lje uz pomoć a v ija c ije i oklopnih
je d in ica , te potisnule jugoslavenske trupe prem a Skoplju, k o je je tog
d ana palo. D rugi dio n ep rijateljsk ih snaga razbio je obranu B re g a l-
ničke d iv izije i zauzeo Štip, a zatim i V eles, te prešao V ard ar i krenuo
odatle prem a D ojranskom jezeru izbivši n a grčku granicu (prem a S o -
lunu). Zauzevši P irot njem ačke snage n ad irale su d a lje k 'Nišu, a pro-
dor kroz K ačaničku klisuru otvorio im j e put n a Kosovo.
U A lb a n iji su jed in ice Kosovske i V ard arsk e divizije prodrle d a lje
prem a D rim u i Skadru. N a sjeveru su, međutim , njem ačke trupe došle
do A libu nara u Banatu , a u Slo v en iji su zauzeli mostobran M arib ora
i P tu j. Padom S k o p lja bio je razb ijen jugoslavenski front u M akedo-
n iji, te je d a ljn jim n ad iranjem n jem ačkih trupa prema ju gu i ju go za-
padu ugrožena jugoslavenska odstupnica prem a G rčkoj.
X)sm oga aprila su njem ačke trupe produzile n ad iran je n a svim a stra-
nam a, naročito na makedonskom frontu. N akon pada S k o p lja ju g o sla-
venske se jed in ice povlače u neredu prem a unutrašnjosti zem lje (uglav-
nom k sjeveru) i tek neke od n jih pružaju samo m jestim ično otpor n e-
p rija te ljii. R astrojstvo u jed in icam a naglo se povećava i to napose kod
viših komandi, dok se mnoge jed in ice sve viiše osipavaju i raspršavaju.
M eđutim jed in ice Zetske divizije produžile su svoje n ad iran je u A l-
b a n iju i pribli'žile se Skadru. T u kao i u okržajim a s n ep rija teljem n a
drugim m jestim a v id jelo se kako se može održati borbeni duh, ako su
uz ostalo i komande u sigurnim rukam a, ako j e Ijudstvo svjesno sv ojih
dužnosti prem a zem lji, a komande dorasle svojim zadacima. N o svi
takvi p rim jeri požrtvovnosti i odlučnosti ipak više nisu mogli izm ijen iti
gotovo nem inovni tok stvari. N ijem ci su toga dana i pored žestokog
otpora, ko jeg su im dale jugoslavenske je d in ic e n a K aravankam a, ipak
duboko prodrli u S lo v en iju , a kod K oprivnice i V irovitice krvavo slo-
m ili jugoslavenski protivnapad, dok su nakon rasula Slavonske i Savske
d iv izije bez borbe ulazili d a lje u unutrašnjost H rvatske.
D evetog aprila pao j e N iš i n jem ačke su trupe bez većih prepreka
u d arile preko Leskovca, prelaze preko K a ča n ik a prem a ’P rizrenu, a od
T eto v a idu ka K ičevu i D ebru, te preko neoištećenoga mosta u N išu pro-
diru do P ro k u p lja; na sjeveru n jem ačke trupe su ušle u B a n a t, do sela
V a tin a i M . Ž am a, g d je ih je za kraće v rijem e zadržao otpor ju g o sla-
venskih jed in ica.

236
 (JJe s e to g aprila njemalke. su trup.e .(poslije podne) užle u Z agreb,
g d je / tru staski prvak. p e n z ir ^ T n ^ -pAty»ibA»wily S la v lcn K.vaternik sa
zagrebaćke radio-stanlce proglasio osnutak tzv. Nezavisne države H r-
v žtske. U m efluvremenu ustaše iz lta liie (pod vodstvom A n te PaVelica)
poceli su tek prisTTzati na jugoslavenski terito rij, zajedno s talijan škim
trupama. U H rv atsk oj, D alm aćiji, Bosni i H ercegovm i raste rašuTo kod
irmogih je d in ic a , k o je se razilaze i bez borbe napuštaju sv oje položaje.
Istog dana njem ačke trupe zaposjedaju Strugu i tim e dolaze u čvrstu
vezu s talijan sk im odredima u A lb a n iji; druge n jem ačke trupe nadiru
do Kosm eta, a napredujući prema sjeveru (od ju ga) doprli su do K ra-
gu jevca. M eđutim jugoslavenska Zetska divizija polako napred u je u
pravcu Skadra.
Jed a n a esto g aprila njem ačke su trupe potpuno ovladale čitavom M a-
kedonijom , prodrle do K n jaževca i usprkos otpora oko Leskovca one su
krenule d a lje prema sjeveru; s banatske strane n jem ačke d iv izije zapo-
sje le su bez otpora VrŠac i Petrovgrad (danas Z ren jan in ), te doprle do
P ančeva i m ostobrana, n ad alje su došle do Srijem ske M itrovice, a od
O sijek a nad rle prema V inkovcim a i Novom Sadu. N jem ačke su trupe u
S lo v en iji prodrle do C elja , a u H rvatskoj do Karlovca.
S njem ačkim trupama otpočelo j e i n ad iran je m ađarskih trupa.
T a lija n s k e je d in ice ušle su u Logatec i bez borbe produžile napredo-
v an je u unutrašnjost Sloven ije.
D vanaestog aprila njem ačke su je d in ice nastavile n ap red ovan je; svo-
jo m glavninom one se kreću lin ijom T o p o la -M la d e n o v a c-S o p o t-R a lja -
Beograd, k o ji bez borbe zaposjed aju navečer istoga dana. U H rvatskoj
su n jem ačke je d in ice ušle bez borbe u P etrin ju i zaposjele predio južno
od K arlovca. N jem ci su kod D ebra stupili u vezu s T a lija n im a .
U A lb a n iji međutim jugoslavenske trupe i d a lje nadiru u okolinu
Skadra, ali je ta j pokret ostao sasvim bez veze s pozadinom i nem a podr-
ške od susjeđnih trupa, a osjeća se i p o m a a jk a n je a r tilje r ije , k o ja je
bila potrebna za nam jeravano zauzim anje Skadra.
T rinaestog aprila njem ačke su jed in ice zaposjele p red jel oko Beo-
grada, te se sad sjed in ju ju s odredima, k o ji su n ad irali sa sjev era . T a -
lijan ske su trupe bez borbe zaposjele Senj i Gospić, te krenule d a lje
prem a Splitu. M ađarske jed in ice nadiru u Backu. U jed in ica m a ju go -
slavenske vojške raste rasulo. Sve više se jed in ica osipava, znatan dio
odreda v ojske kreće bez nekog određenog c ilja od jed n og k r a ja dbžave
do drugoga, je d n i idu prem a sjeveru, a drugi uzmiču prem a ju gu . Ko-
mande su uglavnom potpuno zakazale. Viiših štabova kao da uopće i
nema. K om ande u sačuvanim jed in icam a preuzim aju niži o ficiri, a oni
su sami prepušteni sebi, je r su rijetko kada od viših kom anda dobili
ikakvu, a kam o li jasnu i suvislu direktivujfPo H rvatskoj, B o sn i i H erce-
govini, te u D a lm a ciji ustaše i klerofašisti istupaju u im e »N ezavisne
države H rvatske«. O ni i M ačekovi »Z aštitari« presreću po cestam a od-
rede jugoslavenske vojske i zarob lju ju ih ili im oduzim aju oružje, a
v o jn ici se raspršuju krećuči svojim kućam a. Je d a n dio v o jn ik a (naro-

237
čito kom unista ili onih, k o ji su od ovih b ili nagovorcni) odnosi i sakriva
oružje s nadom, d a će ono uskoro biti potrebno, kada se b o lje organizira
otpor.
'Getmaestog aprila njem ačke i talijan sk e trupe produžile su napredo-
v a n je na lin iji Mostar-Sarajevo. U te gradove ulaze bez borbe, zaro-
b lju ju veliki b ro j jugoslavenskih vojn ih je d in ica , a među n jim a i štab
D ruge a rm ije ; ta lija n sk e trupe ušle su bez borbe do Šibenika i Drnisa, a
iskrcale su se i n a otoke oko Zadra. Bugarska je raskinula diplomatske
odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i to pod izgovorom, da su ju g o sla -
venske trupe - napale Bugarsku!
Rasulo u ju goslavenskoj vojsci je poraslo već toliko, da se zapravo
više i n ije moglo govoriti o organiziranoj vojsci. V rhovna kom anda na
P alam a n ije se tih d ana ni ja v lja la , a više kom ande kao da su prestale
p ostojati; mnogi gen erali su se više brinuli za svoju ličnu sigurnost, nego
li za obranu zem lje. Je d in ice su se razilazile, a po cestam a se gom ilalo
odbačeno svakovrsno oružje, od pušaka i m itraljeza do teških topova,
uporedo sa svakovrsnom drugom opremomr— ■—
Dalje napredovanje osovinske vojske bilo je samo k retan je n e p rija -
teljsk ih je d in ica k unutrašnjosti zem lje prem a unaprijed utvrđenom
planu. O tpora više nikakvog n ije bilo. Z e m lja je sta ja la potpuno otvo-
rena tom n a d ira n ju ; v ojska se rasula, komandnih kadrova n ije viže b ilo,
vlast j e prestala a kaos u zem lji penjao se do sk rajn ih sv ojih gran ica.
T re b a , međutim, pod sjetiti i na to, da je za tih dvanaest jda n a ovog
»aprilskog rato v an ja« bilo na više m jesta p rim jera hrabrosti i pozr-
tvovnosti, da su se u tom općem kaosu ipak nasli mnogi Iju d i, k o ji su
bez obzira na sm rtnu opasnost ipak odlučno istupili ncotiv n e p rija -
te lju sa težnjom , da ga barem na svome m jestu zaustav^ H isto rijsk a je
istina, da su se u takvom držanju vidno isticali mnogi Komunisti. N a
mnogim su stranam a komunisti istupali na p rim jer drugima i za sobom
povlačili u borbu sv o je drugove. B ilo je to u duhu direktiva p a rtije ,
k o ja j e i neposredno pred n ep rija teljsk i udar pozvala svoje članove n ek a
odlučno brane zem lju od osovinskog napad ača; jo š 1939. pisao je n a pr.
»P roleter«, da j e »d u žn o st. . . svih svesnih radnika, da budu u prvim
redovim a a k cije za obranu z e m lje ...« (»P roleter«, god. X I . , b r. 1. za
m aj 1939., ponovo o b ja v ljen o u Čas. »Kom unist«, br. 2. za 1947., str.
47.), D rago G izdić u svom d jelu »D alm acija 1941.« navodi je d a n p ro -
glas P okrajinskog kom iteta K P J za D alm aciju iz aprilskih d an a 1941.,
u kojem u se narod poziva na oružanu borbu za nezavisnost zem lje (iz-
d an je Z agreb, 1957., str. 264 i 265). Poznati su isto tako mnogi p rim jeri
ju n aštva, k o je su pokazali i pojedinci i čitavi v o jn i odredi b ran eći tih
dana zem lju od n e p rija te lja . Pročulo se tih dana o djelu jed n o g eska-
drona 7. konjičkog puka, koji se kod V in ice blizu V araždina bez protu-
tenkovskog oru žja bacio na njem ački tenkovski odred i izložio se n e-
p rijateljsk o m u ništenju. K om andant I. vM duhoplovnog puka, a v ija t.
potpukovnik Ferd o G radišnik je nad K ačaničkom klisurom (7. aprila)
sa svojom eskadrilom udario na njem ačku tenkovsku kolonu i nanio jo j
velike gubitke, a li j e i sam tamo poginuo. N aročito j e poznato d jelo m or-

2 3 8
naričkih o ficira S erg ija M ašerc i M ilan a Spasića. k o ji sn T7. aprila
digli u zrak svoir razaraČ »Z agreb« d a -n e b i pao u ruke n ep rijatelju ,
k o ji j e već nadirao u zaliv B oke Kotorske. G en era T M . Z elen ika spomi-
n je među rijetk im višim kom andantim a generala Jo c u Naum ovića, ko-
m andanta trupa I I I . arm ijske oblasti, k o ji je sačuvao prisebnost i na-
sfo jao d a zaustavi kaos, k o ji je rastao (M . Z elenika, » O operacijam a u
Ju g o s la v iji ap rila 1941. godine«, u »V ojnoistorijskom glasniku«, br. 4.
za 1951., str. 218. i d.). Osovinske trupe dakle nisu sasvim bez borbe
ulazile u Ju goslaviju . A li uzevši ta j rat kao cjelin u , treba konstatirati,
da j e v o jsk a K raljevin e Ju g o sla v ije u njem u razotkrila svoju punu ne-
doraslost, nemoć do sk ra jn jih granica.
Rasulo te vojske poćelo. j£ _ y e ć_ o d osovinskog napada, iz b ija ju ći po-
stepeno, na pojedinim m jestim a i kod mnogib je d in ica , da se svakim
d a ljn jim danom toga rata rasplam sa do općeg kaosa. Petokolonaštva je
bilo n a sve strane. paničnost je rasla zahvatajući čitave v o jn e odrede, a
izdajstvo se takm ičilo se kukavičlukom. P rva dva tri dana u tome ratu
m oglo se jo š govoriti za neke sektore o discipliniranim vojn im jed in i-
cam a, od kojih su neke i uišle u borbu s n ep rijateljem . No malo zatim,
kada se pročulo za n ad iran je n e p rija te lja u zem lju, tu je vojsku zahva-
tila bezglavost i panika je b ila vidna na mnogim stranam a.
P ro g lašen je tzv. Nezavisne države H rvatske d jelov alo je porazno na
m noge u voisci. koji su tih d an aT p o sIiie 10, aorila) o tom e mogli sa-
znati. Nis'u se raspaaale samo voine jed in ice iz H rvatslce, nego i iz dru-
gili1krajfya Jiighšlavijie Nisn harali puške samo ustaiški i drugi elementi,
nisu b je ž a li kućama samo m nogi vojn ici zavedeni petokolonaškom pro-
pagandom , nego su i mnogi generali tih dana postupali nedolično svo-
jim dužnostima prema zem lji. Z n a se na pr. da je 10. ap rila 1941. u
S lu n ju , katnlirki župnik Ivan iNilršić (kasniji u staški-logorn ik u tome
m jestu) »samo pred puškorn f inanca Rukavine i po nagovoru upravi-
t e lja lu p e« - zarobio »ukupno dva generala, oko 100 častnika i preko
600 v o jn ik a ; u jednom teretnom samovozu vozili su novać »Č etvrte ar-
fnijske oblasti« iz Z agreba u ukupnoj svoti od 3 2 ,0 0 0 .0 0 0 d in a r a ...«
(citat iz tzv. »Spomenice slunjske župe«). D rastično je upravo, kako je
d iv izijski general Antić već n a prvi poziv jed n og a župnika (uz kojega
je sta ja o samo jed an puškom naoružani finansijski stražar!) izašao bez
p ro tiv lje n ja iz svoga autom obila i odmah naredio svim a v ojn icim a i ofi-
cirim a oko n jeg a, da se tom župniku i finansu predadu, a da uopće nisu
ni pokušali dati ma kakvog otpora. (O tome im a pobližih podataka i u
d jelu V lad . D ed ijera »D nevnik«, k n j. II., str. 4 1 8 ., te u m o jo j knjizi
»Slom stare Ju goslav ije«, cit. izd., str. 239). Pukovnik O brad Egić opi-
su je (u sv ojoj m onografiji » V elik a zabuna pred Z adrom u aprilu 1941.«,
o b ja v lj. u »Zadarskoj re v iji« , br. 2. iz 1957.) je đ a n drugi sličan doga-
đ a j, kako su fratri oko K n in a »razoružafali neke je d in ice u Kninu«
(cit. str. 113); no pri tome puk. E g ić prikazuje i stav kom andanta J a -
dranske d iv izije, koji je za sve v rijem e aprilskog rata bio potpuno pasi-
van, ali je 15. aprila otpočeo potajno pregovore s njem ačkim jed in i-
cam a radi pred aje (cit. str. 115). N o ako je tako bilo u H rvatskoj, D al-

239
 \

m a c iji i Bosni, n ije bilo b o lje n i u drugim jugoslavenskim krajevim a.

N a makedonskom frontu zavladao je kaos istovrem eno n a mnogim k ra-
je v im a i u punom opsegu. T o j e sta n je došlo dotle, da j e n a pr. kom an-
d ant Cerske d ivizije, general M ajstorović 8. a p rila m orao o b jav iti n a-
redbu o form iran ju ratnog suda protiv bjegu n aca i petokolonaških ele-
m enata. G las o padu S k o p lja izazvao je na tom d ije lu fron ta kod mno-
gih kom andanata pravu paniku. Prem a iz v ješta ju n jem ačke Vrhovne
kom ande od 9. ap rila sa prodorom njem ačkih oružanih snaga u nizinu
S k o p lja i prelazom V ard ara »jugoslavenske su trupe (bile) odsječene
od grčko-engleskih«, te se po sudu njem ačkih v o jn ih stru čnjaka tih
dana o v d je sm atralo da je rat u Ju g o sla v iji tim e bio faktično završen
(»D er Feldzug auf dem B alk an «, cit. izd., str. 4 3 -4 5 ).

U takvom je stanju u slijedila kafritulacija. A li do n je n ije došlo je -

dino žbog-ja s u la voiske R ra liev in e Ju g o sla v ije, iako“ je “fo bio je đ a n
od glavnih uzroka .l t o d a n a T i ž T u ž f o k ^ ^ š l o i f f T i T t r e b a naim e za-
boraviti n iti na druge uzročne faktore, koji su dotle doveli. N e ulazeći
o v d je u ra sp ra v lja n je p ita n ja odgovornosti za kap itu laciju , potrebno je
tu ukazati n a okolnost, da j e ta j događaj zapravo bio rezultanta dugo-
god išn jeg rastv aran ja je d n o g sistema, k o ji l e ^ m 'i T ^ B r V e ć .od prvih
svorih đana ponio elem ente sv o iih .n.erazriiešiyih .suprotnosti. k o je su
d a lje - u žestini pplitičkih borbi - gurale zem lju do takvoga k ra ja ^ K a -
p itu la cija je bila tek završna linijja jednog sistem a do tra ja lo g . protiv-
nog narodnim interesim a, sistema, č| ji su .se .nosioci. uglavnom. brinuli
šamo za svoje uskotđasne interese^za svoje_Qdržanje n a vlasti, bez ika-
kvog obzira na nar.od. Dok su državni vrhovi, i mnogi beskrupulozni
elem enti s niim a povezani, kroz dvadeset i tri godine uglavnom nasto-
ja l i kako da se pod svaku cijen u održe n a vlasti a prem a nafodu su se
odnosili ponajviše kao prem a objektu svoje vlasti, u takvim uvjetim a
bilo j e razum ljivo političko rastrojstvo, k o je se godinam a razvijalo do
takve sv oje kulm inacije u ovim aprilskim danim a^N pm a sum nje da je
do tog aprilskog sloma došlo pod udarom goleme ratn e m ašine sila Oso-
vine, uz nespremnost vojske K ra lje v in e Ju g o sla v ije , a naročito i nedo-
raslost n jen o g komandnog k a d ra jG o to v o čitava kontinentalna Evropa
s ta ja la j e jo š pod vlašću sila Osovine, a ova se svom svojom tada raspo-
loživom ratnom snagom sručila n a vojnički nespremnu, politički nesre-
đenu K raljev in u Ju g o slav iju . D oda li se k tome i petokolonaištvo, kao i
d isorijen tiran e državne vrhove, tad a je aprilski slom potpuno razum ljiv
kao logička posljeđ ica općeg sta n ja i u zem lji i u sv ijetu , dakle kao
rezultanta b rojn ih i unutrašnjih i vanjskih n jegov ih uzročnih f a k t o r a j

P red bjegstvo iz zem lje v lad a j e održala jo š je d n u sjed n icu (13. apri-
la ). Z apisnik sa te sjednice (fotokopija n jegov a j e o b ja v lje n a u m ojoj
k n jiz i » S tv a ra n je nove jugoslavenske države«, Z agreb , 1959. str. 8) ne

240
govori mnogo o toku zasjed an ja. »■Predsjednik - kaže se tu - podnosi
opširan izv ještaj o v o jn o j situ aciji na frontovim a«. Iz redova ju gosla-
venske em ig racije o b jav ljen o je o tome više m o n o g ra fija (u inostran-
stvu), kojim a se generalu Simoviću predbacuje tom prilikom , da n ije
prikazao tačno stan je stvari. T ak v i prigovori (uglavnom izneseni u spo-
menutim već em igrantskim brošurama) nisu baš posve osnovani. N em a
sum nje, da je članovim a vlade već tada (13. aprila) b ila situ acija ja sn a ,
te da general Simović n ije ni imao neophodne potrebe da im i on pobli-
že p o n av lja ono, što su i sami tih dana mogli očito vid jeti.ćN o time se
m eđutim ukazalo na p ita n je odgovornosti za k ap itu laciju . Postavilo se
naim e p ita n je: tko je za n ju odgovoran, da li čita v a vlada ili jed an
n jezin dio ili jedino sam predsjednik vlade, general Sim ović. Istina će
i o v d je biti negdje po sredini. J
{jN eposredno poslije spomenute vladine sjedn ice (v jero jatn o noću iz-
među 13. i 14. aprila) predsjednik vlade Dušan T . Sim ović je generalu
D an ilu K alafatoviću, k o ji je dotle bio njegov zam jen ik načelnika štaba
V rhovne komande, uputio Ukaz, kojim se ovaj im enuje za načelnika
V rhovne kom ande.jlstom prilikom dostavio je Sim ović generalu K ala-
fatoviću i akt, kojlm ga obavještava o navodnoj odluci vlade. U tome
j e aktu general Simović ja v io K alafatoviću (kao novom načelniku štaba
V rhovne komande) da je »kraljevska vlada n a sv o jo j plenarnoj sjed -
nici 13. ov. mes. na Palam a, doiiela odluku« da se kod saveznika za-
tra ii hitna pomoć (»... u a v ija c iji, oklopnim jed in ica m a , u ostalom teh-
ničkom m aterijalu , u potrebam a za ishranu i snabd evan je naših trupa
i u dolasku savezničke flote u naše v o d e ...«), te kako j e stoga potrebno
»da naiša v ojska produži otpor po dubini, koristeći se naročitim preimuć-
stvim a teško prohodnog i za odbranu pogodnog planinskog zem ljišta u
ju žn o j i zapadnoj S rb iji, u Bosni i H ercegovini i u C rnoj G o r i ...« U tu
svrhu preporučeno je generalu K alafatoviću neka poduzme »hitne mere
za u ređ enje i organizaciju pogodnih odbram benih lin ija ,'p re m a izboru
V rhovne komande ...« No istom prilikom u tom je aktu istaknuto i ovo:

»3. S obzirom na stan je naše vojske posle prvih neuspeha i naro-

čito s obzirom na đelikatnu situaciju naše v ojsk e zbog događaja u
H rvatskoj i D alm aciji, K raljevska vlada V as ovlašćuje da odm ah
zatrazite prim irje od n ep rijatelja (podcrtao autor), kako bi se do-
bilo u vremenu i olakšala situ acija vojske.
V aše odluke u tom pogledu kraljevska v la d a prim iće za svoje
(podcrtao autor). O V ašoj odluci i uslovim a obavestite najbržim
putem K ra lj. vladu.
D alje m ere preduzm ite shodno situaciji (podcrtao autor) ...« (Do-
kument se nalazi u arhivi V ojnoistorijskog instituta JN A u Beo-
gradu pod oznakom »reg. br. 57/2 - 2, K 3«).
^U prvom d ijelu ovog akta general 3?imović n a ređ u je da se »produži
otpor po dubini« stavivši V rhovnoj komandi u izgled savezničku pomoć.
M eđutim , u trećoj tačci ovog akta kao da se zaboravilo na ono što je
prethodno rečeno, je r se u n jo j načelnik V rhovne komande upućuje da

16 JU G O SLA V IJA IZMEĐU DVA RATA II 241

zatraži »p rim irje od n eprijatelja« . A li maio^z&tHn-juJstom aktu gene-
ra l Sim oavić o stav lja generaln K :dafalovi/H...n/fr^>.f/?nč m h e} jpr kažp
neka - d a lje m je re preduzme »shodno situaciji«, dok će n jegov e odluke
vlada prim iti »za svoje«. N a k ra ju dolazi n a jje z g ro v itije : predsjednik
vlade traži d a o tim »m jeram a« vlad a bude obavježtena, pa zato Jttič e
da se v lad a »nalazi na putu ka B oki K otorskoj«. M eđutim , avioni n a
»Kapinom p o lju « kod N ikšića već su v jero ja tn o b ili pripravni, da vladu
odnesu u G rčku.
^ G en eral K alafato v ić je odm ah naredio da se stupi u pregovore s n e-
p rija te lje m zbog obustave n ep rija teljstv a . O n je v jero ja tn o priželjkivao
p rim irje, m eđutim komanda osovinskih oružanih snaga n ije h tje la o
tome ni čuti. N a kakvo se p rim irje moglo m isliti u času, kada su oso-
vinske oružane snage pregazile Ju g o sla v iju , a kraljev ska v ojska više ni
p ostojala n ije ? D a li se od A d o lfa H itlera m ogla očekivati m a kakva
obazrivost za Ju g o slav iju nakon Dvadesetsedmog m arta?

K A P I T U L A C I J A
V O JS K E K R A L J E V I N E J U G O S L A V I J E

Pošto j e generatD aailo^ K aiafaJtović. po svnj im delegatim a uspostavio

vezu s kom andom h jem ačke D ruge A rm ije (koia se već n alazila u osvo-
j enom B eo g rad n), on je opunomoćenim delegatim a za pregovore i pot-
pis »ugovora o prim irju« dao konkretna uputstva, da se kod njem ačke
komande (kako je to opisao je d a n od pregovarača, general M ih a jlo
Bodi) isposluje slijed eće:

»... 1. - d a se n ep rija teljstv a obustave odmah, a ne po potpisu p ri-

m irja iz razloga, što su naiše veze spore, te će proći jo š k o ji dan,
dok se d ob ije ovlaštenje za potpis,
2. - da zahtijevam o režim Francuske s tim, da zadržimo što veću
te rito riju u našoj vlasti,
3. — da nam se dozvoli da držimo đo potpisa m ira izvesnu vojnu
snagu za održavanje red a u zem lji, oko 4 0 -5 0 h ilja d a l ju d i ...« (D o-
kum ent u V ojnohistorijskom arhivu JN A u Beogradu).

G en eral K alafatović j e iščekivao — kako se i odatle vidi — da će s

T rećim R a jh o m - uredfti aranžm an, kao što j e io. uČinio m aršal P etain
za Francusku. no dogodilo se dru kčije. Kom andant njem ačKe D ruge
arm ije, g**npf*l Malrgimjljja n W eich s. ko ji je kao H itlerov opunomoće-
nik »pregovarao« s delegacijom V rhovne komande K ra lje v in e Ju g o sla -
v ije , odbio je uopće da o tome razgovara. O n j e jugoslavenskoj dele-
g a c iji lzručio tekst njem ačkog diktata za kap itu laciju , ostavio jo j »pola
sata roka«, da pregleda tekst k ap itu lacije s napomenom - »ako biste
im ali kakve tehničke izm jene«, kako j e o tome izvijestio je d a n od ju g o -

242
slavenskih delegata pri tom e, bivši m inistar v an jskih poslova (u vladi
C vetković-M aček), A leksandar C in car-M arković (dokument u autoro-
voj kn jizi o slomu).
K a f Hulacioni akt, potpisan 17. aprila 1941. fu 21 sat) u Beo^rad u ,
izrazio je pred aju cjelokupne vojske K ra lje v in e Tugoslavije. O vai n je -
m ački diktat sadrži pored ostalog i slijed eće:

»Potpisivanjem ugovora o prim irju jugoslavenska oružana sila im a

d a kapitulira bezuslovno i odvodi se u ratno zarobljenilštvo ...
... P rem a vojnicim a, k o ji se poslije z a k lju če n ja p rim irja i izvršenog
p rik u p lja n ja u d alje iz sv ojih jed in ica, p rim ijen it će se smrtna ka-
zna ...
... V ojn im licim a je zabranjeno da napuste zem lju. T k o bude su-
d jelov ao u borbi protiv sila Osovine, s n jim će se postupiti kao sa
franktirerom ...
... Sv a uređ enja i p o stro jen ja vojn e sile i privrede uračunavši
i saob raćajn a sredstva, im aju se predati neoštećena ...
U govor o prim irju stupa na snagu 15 časova posle izvršenog potpi-
siv an ja, t j. lS ..a p riIa u 12 sati po njem ačkom lje tn je m vrem enu...«
(Dokum ent u V ojnoistorijškom institutu TNA u Beogradu pod reg.
br. 8/2-1, K 3).

N ije dakle ostvarena K alafatpvićeva kom bin acija o »petenovskom«

prepuštanju Je čR jo g d ije la Ju g o sla v ije na^upfavii^^ đdmaćim koTabora-
cionistim a. Z avojevačim a j e predana čitava zem lja. N ije dakle sklo-
p ljen o nikakvo p rim irje: cjelokupna vojska K ra lje v in e Ju g o sla v ije pro-
glašenaT'je zarobljenom , sva ratn a sprema im ala se predati zavojev a-
čim a, im ala je prestati svaka v o jn a organ izacija K ra lje v in e Ju g o sla v ije,
a čitav a n je n a v ojn a oprema trebala se izručiti silam a Osovine. T o j e
dakle značilo, da time nisu ratne op eracije K ra lje v in e Ju g o slav ije pro-
tiv sila Osovine prekinute, nego sasvim obustavljene. N ije se eto radilo
o p rim irju , nego o prestanku ratov an ja. O v d je se dakle radi o kapitula-
c iji i to o hszum elTLOi k ain tu la ciji.J
N o ta je kap itu lacija žigosana b ila jo š i tim e, što su n jezin i red ak-
tori u n je n o j form u laciji propisali i takve stvari n a teret vojske K ra -
lje v in e Ju g o sla v ije i stanovništva ove zem lje, da se to s osnovom može
označiti kao grubo kršenje međunarodnog ratnog prava. T o v rijed i n a -
pose za kapitulacionu odredbu o sm rtnoj kazni protiv jugoslavenskih
v ojn ika, ako se u d alje iz koncentracionog logora, kao i odredbu o slič-
nom postupanju protiv jugoslavenskog stanovništva, ako stupi u borbu
protiv sila O sovine (naim e da će se sm atrati »franktirerom « itd.).
Ovim kapitulacionim aktdm nam etnuti su K ra lje v in i Ju g o sla v iji ve-
onta teski u v jeti. K ap itu lacija im a biti potpuna i iieograniČena. Oružane
snage K ra lje v in e Ju g o sla v ije im aju prestati jpostojati, a zem lja se sva

243
izru ču je silam a Osovme. Z a pobjeđenu zem lju n ije tu bilo nikakvih
obzira, nikakvih koncesija, nikakvog olaksavan ja, nikakva popusštanja
tu n ije bilo. V rh ovi T rećeg R a jh a diktirali su i ovom prilikom svoju vo-
lju neum itno. H itler se Ju g o s la v iji osvećivao za Dvadesetsedmi mart. za
svoju p ov rijeđ enu taštinu, je r se ta zem lja usudila da istupi protiv T r e -
ćeg R a jh a , i to u času, kad je on stajao na zenitu svoje m oći, kada je
pod svojom vlašću ili u tjeca je m držao gotovo sve zapadnoevropske kon-
tin en taln e zem lje. N o H itler se kroz to osvećivao Ju g o sla v iji i radi toga,
što je zbog izvršen ja svog »Pothvata 25« (kako je šifrom nazvan n je -
m ački ratni p la n protiv J ugoslavije) N jem ačka b ila prinuđena da izvr-
še ffje 'šv b g ratnog plana »Barbarossa«, napadačkog p lan a protiv So -
\Qetškog"“Saveza7 kako je sam H itler o b jav io 27.
m a fla , nego za pet f/črfcna.'Z ato je đaKle - uz ostalo - H itler sa svo-
jo m oko 1inbm b io ^ e u rh o lJfv i bezobziran prem a Ju g o sla v iji, koju je
odlučio unrštiti »i vojnički i kao državu«.

V rhovna kom anda K raljev in e Ju g o sla v ije tečajem rata slabo se ja v -

lja la kao rukovodilac ratnih op eracija. A li nakon potpisa kapitulaci-
onog akta (od 17. aprila) ona se isp o ljila s dotle nepoznatom rigoro-
znošeu i odlučnošću. Prem a aktim a, k o ji su sačuvani o njen om kratko-
trajn o m d jelo v a n ju u vezi s tom kap itu lacijom , vidi se, kako je V rh ov-
na kom anda od kap itu lacije živo pregnula da u nekoj rigoroznoj do-
sljednosti izvrši sve odredbe tog ugovora »o p rim irju «. V rh ovn a ko-
m anda je odm ah ob av ijestila podređene jo j više kom ande o potpisu ka-
p itu la cije i n ared ila im, da im aju postupati po spomenutom dikatu. Ovo
n a ređ en je V rhovne komande (O. br. 197 od 19. ap rila 1941.) gen eralitet
je odm ah striktno provodio. Sačuvano je o tome više dokum enata, a iz
n jih se vidi s koliko su strogosti generali sada pazili, da se izvrže sve
točke kapitulacionog diktata. S tim u vezi ubrzo su određena koncentra-
ciona m jesta za sab iran je jugoslavenskih v o jn ih je d in ica , da bi se što
brže i potpunije uputile - u zarobljeništvo. A dešavalo se (kako piše
Stevan Ja k o v lje v ić , »V elik a zabuna«, cit. izd.), da su neki viši kom an-
danti čak i revolverom u ruci pokuišavali sp riječiti pojedinim v ojn icim a
i oficirim a da napuste koncentracioni logor i da se b ijegom spase od
osovinskog zarobljeništva. M nogi se generali za dvanaest dana tog ra-
to v a n ja nisu gotovo ni čuli, ali nakon potpisa k ap itu lacije oni su, među-
tim isp o ljili mnogo odluČnosti, da se izvrše svi u v je ti tog osovinskog dik-
tata. I kada j e konačno, 25. aprila prestala postojati V rhovna kom an da,
onda su i ti generali krenuli za svojom žarobljenom vojskomi~đa“ se u
n ep rijateljsk o m zarobljeničkom logoru međusobno prepiru o tome - kako
su oni ap rila 1941. izvršavali dulnost prem a šv o jo j zem lji.

244
 NAKON K A P I T U L A C I J E
Potpis kapitulacionog akta predstavljao j e za vrhove napadačkih sila
O sovine potvrdu o svršetku tad an jih ratn ih o p eracija protiv K r a lje -
vine Ju g o sla v ije ; odatle su oni ujedno izvodili i zaključak, da je u po-
gledu Ju g o slav ije nastupila tzv. »d ebelacija« i da je s aprilskim slo-
mom, odnosno potpisom aprilske kap itu lacije istodobno nestalo i same
ta d a n je jugoslavenske države. T u je pretpostavku osovinska propaganda
uvelike isticala ne samo tih dana, nego i k asn ije, da bi kroz to (poziva-
ju ći se čak i na međunarodno pravo!) opravdala d a ljn je postupke vlade
osovinskih sila, koje su udarile na K raljevin u Ju g oslav iju .
T e k što su njihove oružane snage zaposjele c ije lu Ju g o slav iju pristu-
pile su vlade T rećeg R a jh a , fašističke Ita lije , Bugarske i M ađarske, da
izvrše odluku, koju je H itler još 27. m arta istakao da Ju g o sla v iju treba
uništiti ne samo vojnički nego - »i kao državu«. U toj H itlerovoj odluci
n ije se odražavala samo H itlerova osvetoljubivost protiv Ju g o sla v ije ,
k o ja je Dvadesetsedmim martom omela predviđeno pravovremeno iz-
v ršav an je njegovog agresorskog plana »Barbarossa« (protiv Sovjetskog
Saveza), nego j e taj zaključak (o uništenju Ju g o sla v ije »i kao države«)
bio izraz osovinskog davnog plana, da potpuno N jem ačka i It a lija ovla-
d a ju s Ju goslavijom , k o ja im je b ila vidna sm etn ja za njihove im peri-
jalistiČke planove na Balkanu. Aprilski slom pružio je spomenutim sila-
m a Osovine priliku, da ta j svoj plan sada i ostvare.

P od jela Ju g oslav ije

Polazeći od spomenute pretpostavke o navodnoj »d ebelaciji« Ju g o -

s la v ije i uzim ajući prem a tome kako » Ju g oslav ije više nem a«, osovin-
ski državni vrhovi su već ap rila l9 4 1 . raskom adali-okupiranu J.ugosla-
v i j u, je i-je-»-v iše n ije bilo«. N e obazirući se dakle n a odredbe međuna-*
rodnoga prava vlade spomenutih sila Osovine su ap rila 1941. ra z d ijelile
jugoslavenski državni terito rij, i to uglavnom prem a otp rije p rip rem lje-
nom planu, kako to pokazuju spomenute već »Prethodne sm jern ice za
podjelu Ju g o slav ije«. V lade ovih sila žurile su se da što p rije rastrg aju
okupiranu K raljevinu Ju g o slav iju , da bi tako stavivši sv ijet pred gotov
čin u v jerile jav n o m išljen je u svijetu i u svojim zem ljam a, kako je zaista
nestalo te države, koja je aprila 1941. p re trp jela potpuni slom. O sovin-
skim silam a b ila je potrebna prednja fik c ija o tzv. »d ebelaciji« i radi
toga, da bi takvom (međunarodnom pravu protivnom ) podjelom oku-
p irane Ju g o slav ije vlade T rećeg R a jh a i fašističke Ita lije n a ta j način
jo š više uza se privezale svoje satelitske državice.
»N ezavisna driana.JHmq.tska« bila je prvi korak vlade T reće^ R a jh a
i fašističke Ita lije u ostvarivanju njihovo^ o la n a o raskom adanjii K ra -
lje v in e Jugoslavije. Ta^je^dTŽavica« hila p f6g lašen a stvorenom jo š za
trajaR jar »apnlskog rata« fnaim e 10. ap rila 1941.), a n jezin osnutak
im ao je prikazatršafelltiEm zem ljam a Usovine kako H itler i M ussolini

245

0
izvršavaju sv oje obećanje. o »rje S e n ju nacionalnog pitan ja H rv atske«.
O sovina se naim e sa tim svojim đ jelom p red stav ljala kao faktor, k o ji
navodno pomaže »hrvatskim nacionalistim a« (kakvim su se predstav-
lja li ustaše) da ostvare »hrvatsku državnost«. Prem a tome su i vlade
T re ć e g R a jh a i fašističke Ita lije , kao i n jih ov i agenti u H rvatskoj (usta-
še) n aglašavali kako j e osnutak ove »N ezavisne države H rvatske« na-
vodno neki nacionalno revolucionarni preokret. U stvari č in je n ice su
pokazivale da j e osnutak (»'Nezavisne države H rvatske« bio samo karika
u lancu im perijalističkog plana O sovine, da potčini B alk an i n a ovaj
način, p red stav ljaju ći se kao tobožnji pobornik »potlačenog h rv a tstv a « j
S osnutkom ove »N ezavisne države H rvatske« O sovina je izvršila jed an
akt, k o ji je bio očigledno u sm jeren s je d n e strane n a to, da se K ra lje -
vina Ju g o s la v ija raskom ada, a s druge strane da bi se stvaran jem te
satelitske »državice« ovaj dio Ju g o sla v ije neposrednije stavio pod kon-
trolu spomenutih sila Osovine, T re ć e g R a jh a i fa'šističke Ita lije . V id jelo
se već tih dana, da veom a m ali b roj velikohrvatskih separatista, naim e
ustaša i klerofašista oko Slavka K vatern ika n ije izražavao v o lju naroda
H rvatske. D ok su se izvjesnim d ijelom buržoaski i sitnoburžoaski ele-
m enti u H rvatskoj saživ ljav ali s nastalom situacijom (da se mnogi usko-
ro razočaraju ), dotle je golem i dio stanovništva Ju g o sla v ije n a ovom
području (»N D H «) uzimao to proglašen je onako, kako je ono u stvari
i bilo, naim e kao okupatorski diktat, kojim se — zbog im perijalističkih
interesa Osovine — u dovoljava proosovinskoj velikohrvatskoj separati-
stičkoj ustaškoj skupini. Slavko K vaternik j e pred istražnim vlastim a
nove Tugoslaviie (izručen 1945. h a šin T v Ia s t i m ^ ^ jsaveziiika) u
svbm zapisničkom saslušanju istakao, da je on proglasio osnutak »N eza-
visne države H rvatske« s obzirom n a njem ačke tenkove, k o ji su već ušli
u Z agreb kao i u neke druge d ijelo v e H rvatske. N aročito j e k a sn iji život
»N ezavisne države H rvatske« nedvojbeno pokazao, kako je to zaista bila
samo okupatorska tvorevina, sračun ata n a puno p o d čin jav an je pvogjdi-
ieia f ugosIa v iie Osovini. G lavni faktor, k o ji je n a tom području uvijek
u k r a jn jo j lin iji odlučivao ili davao osnovne obavezne direktive, b ila
je u prvom redu N jem ačka, a zatim Ita lija . U p ra v lja či »N ezavisne dr-
žave H rvatske« b ili su kroz sve četiri godine n jen o g p o sto ja n ja saifhb'
izvršioH~’drktata O šovine, i to prvenstveno N jem ačke, a onda i Ita lije .
Uosfalom . tzv. »N ezavisna država H rvatska« je i p osto jala šamo pod
zaštitom oružanih snaga Osovine i dok j e tr a ja la n je n a oku p acija Ju -
goslavije. »N ezavisna država H rvatska« b ila je dakle naročiti izraz
ostvaren ja osbvinskog plana o pod jeli Ju g o slav ije.
Srbiju j e T re ć i R a jh proglasio zasebnim područjem , k o je je stajalo
pod posebnim okupacionim*StatUSom. S r b ija j e n a p rije došla pod upravu
tzv. civilnog kom esarijata (3. m a ja 1941.), k o ji je bio neposredno
podčinjen n jem ačk o j okupacionoj komandi u Beogradu. Z atim ie 2 9 .
a ugusta 1941. n jem ačk i kom andant u Beogradu imenovao za S rb iju i •
vladu na ćelu s bivšim arm nskim generalom M ilanom NediĆem (» A r-
chiv der Gegenvvart«, B erlin , 1941., str. 5 1 7 0 -5 1 7 1 ). S r b ija je _ ra z d ije -
lje n a na četm aest okruga, k o jim a su upravl j ali n ačeln ici podredeni ne-

246
 posredno vladi M ilan a N edića, a posredno (ali n erijetko i neposredno)
njem ačkoj kom andi. Iako j e S r b iji na ta j način d ata prividnost je d n e
posebne »državnopravne oblasti«, ona je b ila tek dio okupirane Ju g o -
slav ije.
‘Treći R aih je 15. m a ja J9 4 1 . anektirao D o ln ju Žtajersku i G o r e n j-
skox ucmiv:? i"bctTog~ iug6slavenskog područja dio svoje države. cTok je
B an at stavio p o ? n i em ačku~ volnu upravu. a li j e form alno odredio da
bude sastavni dio^SrbiJe Ipod njem ačkom kontrolom ). I u pogledu H r-
vatske N je m a čk a je Taktično provodila vrhovnu kontrolu, iako je zbog
toga dolazilo do (istina tek prikrivenih) suprotnosti s fašističkim Rim om __^

£ Fašistička Ita lija an ek tirala ie. nreostali dio S lo v en iie .fk o ji n ije uzela
nacistička N jem ačka) i proglasila ga tzv. L ju b ljan sk o m provinciiom u
sastavu talijan sk e države. O d onog d ijela H rvatskog P n m o rja , k o jl flije
prlpito lzv. N ezav tsn o f diržavi H rvatskoj, odnosno od primorskog pod-
ru čja oko R ije k e do -Bakra. zatim D a lm a cije 'd o Sp lita. t£. ICojtorom i
dalm atinskfm ptocim a (osim B ra ča i H vara) sačin jen a je posebna provin -
c ij a, koj o j ,j e .na čelu staj ao •ta lij anski guverner neposredno podčinj en
vlad i u Rim u. Konačno j e (na osnovu tzv. sporazuma s ustaškim »po-
glavnikom « Antom P avelićem od 18. m aja 1941.) stavlje n pod ta lija n -
sku kontrolu i onaj dio jugoslavenske jađFanske obale (kao tzv. * J a “
dranski obalni p ojas«), k o ji je form alno bio ostav ljen tzv. »N ezavisnoj
državi H rvatskoj«. T a k o ie fašisticka I ta lija zahvatila čitavu iugosla-
vensku obalu s njenim djjbokim ’^žaleđem.' A li fa^ističkom Rim u ni to
n ije bilo dovoljno, već je posegnuo F z a *d a ljim područjem . Crna G d ja
im ala je - po talijanskom planu - postati zasebnom kraljevin om sa sta-
rom njeriom dinastijcun..PetravićdN jegoš (k ra ljic a Je le n a ), naravno u
n aju žo j vezi s Ita lijo m . T a k o je dakle C rn a G o ra im ala doći u okvir
fašistiČkog irhperija. Alj_ do ostvarenja toga plana n iie došlo. ier je na
tom području ovo spriječio l 941 .~Hzvifa k narodnooslobođilačkoga po-
k reta u C rnoj G ori. Pošto j e Ita lija ipak nekako uspostavila svoju vlast
. n a tom d ijelu Ju g o sla v ije , ona je Crnu Goru stavila pod upravu svojih
v o jn ih vlasti, te je C rn a G o ra b ila okupirani terito rij, k o ji n ije dobio
o n aj status, k o ji je fašistički Rim za n ju sp re m a o .^
I A lb a n ija ie - kao tadašn ji ta lijan ski protektorat - zahvatila pod-
rnčjp Knsnva'i Flfn sto~te anektirano (A ib a n iji) talijan skim kra-
ljevskim dekretom od 22,. ju la 1942. 1 fu se fašistički Rim pred stavljao
kao da ide za ostvarivanjem nacionalističkih težn ji. U stvari, o v đ je se
radilo o p rig rab ljiv an ju tuđeg državnog terito rija , k o ji je zapravo ostao
okupiran.
Bttgarsk a jc , p red staid iaju ći se kao osloboditelj i pozivajući se n a et-
ničke fa~zloge."M akedoniiu pretvorila u sastavni dio sv oje države. V eć
26. aprila 1941. bugarska je vlada protegla n a područje Skopljanskog
okruga važenje bugarskih zakona; uvela je bugarsku valutu i dr., zatim
je pored toga uredila i tzv. B ito ljsk i okrug, a od ostalih d ijelo v a ju g o -
slavenske i grčke M aked on ijeT d rm irala je tzv. E g ejsk i okrug. T im pod-

247

*
ručjem Bugarska je za okupacije upravljala smatrajući ga kao sastavni
dio bugarske države. U stvari, ono je i dalje ostalo samo dio okupirane
Jugoslavije.
Madarsfea je k a o -« a te lit N jem ažke-i Ita lije postupila n a sličan naČin
prem a Ju g o s la v iji, iako je n je n a vlad a jo§ 26, februara 1941. s K r a lje -
vinom Ju g o slav ijo m sklopila ugovor »o vječnom p rija teljstv u « . U d a -
rivši oružanim snagam a 11. ap rila 1941. n a K raljevin u Ju g o sla v iju , m a-
đarska v lad a je ističuci svoje iredentističke etničke razloge B ačku i B a -
ran ju , te M eđum urje 2akonom b roj X X od 27. decem bra 1941. an ekti-
rala svom državnom području. No i ti su krajevi usprkos tom aneksioni-
stičkom 'aktu ostali samo đio okupiranog područja Ju g o sla v ije , je r j e i
ta j, kao i svi drugi, spomenuti aneksionistički i tome slični akti osovin-
skih država bio samo otvoreno kršenje međunarodnog prava, te su se
prem a tome i ovd je stje ca li elem enti ratnog zlocina.
T a je p o d jela Ju g o sla v ije p red stav ljala tek prvi dio im p erijalističkog
plana protiv Ju g o sla v ije . Drugi njegov dio bio je jo š teži i p orazn iji po
stanovništvo okupirane Ju g o sla v ije . On se naime odnosio n a stv a ra n je
tzv. »zivotnag—prostora« za sile Osovine na području raskom adane
Ju ^ o sja v ije. P rigrabivši dijelove Ju g o slav ije, osovinske sile su pristupile
»či-scenju« tih k r a jeva u n asto jan ju , da ti dijelovi Ju g o sla v ije postanu
zaiŠtaT^ načionaTniTeritorij odnosnih fašističkih država. U tu svrhu otpo-
čelo je g o n je n je dom aćeg, jugoslavenskog stanovništva tih k ra jev a .

TEROR OKUPATORA

N a područiu Tugoslaviie teror ie imao masovni karakter. P rem a n e-

,*7 *7" ■■ ------- ------— ----- f v * « — - - . ........ . , v •
potpumm podacim a u Ju g o sla v iji je za v rijem e okupacije tecajem
D rugog svjetskog rata na razne načine umoreno oko m iliju n i se-
dam stotina h ilja d a lju d i ili preko 1 0 % sveukupnog stanovnistva (p rije
rata im ala j e Ju g d sla v ija oko l4 m iliju n a stanovnjkaj. T a šističk e vlasti
su za prošloga rata provodile ta j teror sa Tr'i šv d ja aspekta: a) kao akcijn
tzv. »cisćenja« n jim a anektiranog područja, da bi se istje riv a n jem ju -
goslavenskog stanovništva tako stvorilo područje za n a se lje n je pouzda-
nih d ržav ljan a odnosnih fašističkih zem alja, kao što su to naročito bez-
obzirno provodili njem ački nacistički organi u »anektiranom « d ijelu
Slo v en ije, zatim m ađarski organi u V ojvodini itd., b) M ao.j.epresalijc
nad stanovništvom preostalog d ije la okupirane Ju g o sla v ije radi ugu-
še n ja svakog otpora~ okupatprskim 'Vlastrma, pri čemU su se osovinski
vrhovi pozivali i na kapitulacioni akt od 17. aprila 1941., kojim je n ji-
m a navodno dano »legitim no« ovlaštenje (od strane vlade i V rhovne
komande K ra lje v in e Ju g o slav ije), da i na ta j način održavaju red i mir
na području ove zem lje i c) kao m j(ge..protivjy^ v o j-
ske Ju g o sla v ije, kada su jugoslavenske partizane sm atrafi za »poburije-
nike« i prem a zarobljenim pripadnicim a jugoslavenske N arodnooslobo-
dilačke vojske i partizanskih odreda p rim jen jiv a li smrtnu kaznu i druge

248
drastične m jere svojih rep resalija, iako im je međunarodno ratno pravo
ja m čilo postupak kao prema ratnim zarobljenicim a pripadnika države
u ratu.
Opseg tih terorističkih akata protiv jugoslavenskog stanovništva pora-
stao j e već sredinom 1941. do takve m jere, da se s osnovom ovd je može
govoriti o jpravom genocidu. Okupatorske vlasti - kako mnogi znakovi
pokazuju - i'šle su tim e i n a istreb ljiv a n je domaćeg ž iv lja radi ostvare-
n ja svojih im perijalističkih planova. M alo iza aprilske kap itu lacije na-
stalo je po čitavoj Ju g o sla v iji svakovrsno g o n jen je dom aćeg stanovni-
štva: zaređala su u b ija n ja pojedinaca i u masi, z lo sta v lja n ja , zatvara-
n ja , k in je n ja i p lja čk a n ja , pri čemu je dolazilo do u n ištavan ja ne samo
pojedinih n aselja, nego čak i čitavih k ra jev a (popaljeni su d ijelovi Like,
Korduna, B a n ije itd.). N a mnogim stranam a okupirane Ju g o sla v ije stvo-
rena su masovna gubilišta (Jadovno, Jasen ovac, S ta ra G radiška, B a -
n jica , Ja jin c i, P ag i dr.), u kojim a su p rim ijen jen e terorističke metode
prokušane u okvirima fašističkih država. V id jelo se očito, da se tu radi
0 uništavanju naroda, dakle o genocidu, ali je ta j teror imao i naročito
o b ilježje.
Specifičnost genocida, kojeg su fašistički elem enti provodili u okupi-
ranoj Ju g o sla v iji, sasto jala se naim e u čin jen ici, da su okupatori radi
u sp ješnijeg i potpunijeg provođenja svoga plana o genocidu n astojali,
da između naroda J ugoslavije dovedu. do sam ounistavanja. Iz spome-
nutih već »Sm jern ica u pogledu p ita n ja propagande protiv Ju g o slav ije«
vidi se kako su vrhovi T re ć e g R a jh a išli za tim, da za sv oje zavojevačke
planove što više iskoriste nacionalističke surevnjivosti u staroj Ju g osla-
v iji. Od prvih dana svoje okupacije okupatorski fak tori produžavali su
tim putevim a i na razne su načine d jelov ali, kako bi se međusobno za-
krvio narod okupirane Ju g o slav ije. Oni su zato i stvorili »Nezavisnu
državu H rvatsku«, p red stav ljaju ći se kao b ra n ite lji hrvatstva, koje
da je »ugroženo od srpstva«, a ustaše i klerofaŠisti obilno su raznosili
takve tvrdnje, da bi m a koliko pravdali svoje n asrtaje n a Srb e. Okupa-
tori su se n ad alje p red stavljali i kao neki faktori, k o ji donose »red i
m ir« u njihovu »tvrđavu Evropu«, a ustvari oni su donosili masovni
krvavi teror. N je g a su oni provodili s naročitim planom baš u Ju g o sla -
v iji. Č injenice su pokazale da su pri tome oni išli uglavnom za ciljem ,
da bi se sam narod Ju g o sla v ije , napose H rvati i Srbi počeli međusobno
istreb ljiv ati, kako bi za Osovinu ovd je ostao slobodan — »životni pro-
stor«.
Fašistički zavojevači su za prošlog rata provodili m noga n a silja u
svakoj zem lji, koju su zaposjeli. U mnogim od tih k ra jev a oni su razvili
1 masovni teror. Poznato j e do kakvih su masovnih razm jera osovinski
okupatori razvili teror n a okupiranom d ijelu Sovjetskog Saveza, n ada-
lje kako su nacistički okupatori sistematski uništavali narod okupirane
P oljske. Opustošili su tam o čitave k rajev e i to tem eljito, planski, pro-
m išljeno, narod su m orili p rim jen ju ju ći kod toga dotle nečuvene me-
tode moderniziranog sadizma uz upotrebu novih tehničkih sredstava.

249

I
 A li u okupiranoj Ju g o sla v iji im ao j e fa'šistiČki teror posebno ob i-
lje ž je . N aim e, u ništavanje naroda u ovoj žem lji napose karakterizi-
ralo j e to, što su okupatori masovno uništavali narod zaposjednute ze-
m lje i pomoću org an izacija svojih kolaboracionističkih agen ata u sam oj
Ju g o sla v iji. Iz N orveške j e poznat p ojam »kvislinstva« kao oznaka do-
m aćeg kolaboracionizm a s okupatorim a. A li tek u okupiranoj Ju g o sla -
v iji to se »kvislinštvo« razvilo do takvih razm jera, kakve o v aj način
fašističkog u ništavanja (pomoću dom aćih suradnika) n ig d je d ru gd je to-
liko n ije razvio. T o j e upravo ono, što je agon iju stare Ju g o sla v ije u tim
danim a njenog n e s ta ja n ja činilo jo š stravičnijom , jo š tragičn ijom .

250
 N E O S L O B O Đ E N I JU G O S L A V E N S K I K R A JE V I

( I Z ME Đ U D V A RATA)

S tara Ju g o sla v ija n ije u svojim granicam a obuhvatala sve jugosla-

venske k ra jev e . P oslije Prvog svjetskog rata ostala je izvan n jen og dr-
žavnog okvira Istra s Trstom , R ije k a , Cres, L o šin j, L astov o i Zadar,
zatim znatan dio slovcnskog te rito rija prema I ta liji i pretežni dio Ko-
ruške. Iako su ti predjeli politički b ili odvojeni od Ju g o sla v ije , život u
n jim a često j e imao odjeka u Ju g o sla v iji, gd je je rasla i ja č a la id eja o
neophodnosti njihovog u je d in je n ja s maticom zem ljom . Z ato je - na-
ročito i zbog potpunosti izlag an ja h istorije stare Ju g o s la v ije - ovdje
potreban barem kraći osvrt na te jugoslavenske p red jele.

IST R A

Od svih tad a još neoslobođenih d ijelo v a jugoslavenske zem lje Istra

je izgleda b ila n a jja č e na udaru tuđinskom vlastodracu. O v d je se i d alje
u punoj m je ri produžavala stara politika nacionalnog u g n jetav an ja,
ekonomskog izrab ljiv a n ja i političkog ob esp ravljiv an ja jugoslavenskog
živ lja. Od 1918. kroz godine d a lje istarski je seija k bio izložen napa-
dim a tuđinske vlasti, ko ja je ovd je n a sto ja la da što potp u n ije provede
od n aro đ ivan je jugoslavenskog stanovništva. A li istarski se lja k , odan
sv° j ° j zem lji, čuvajući svoje ogn jište i odlučan u odbrani svoga jezika
i sv ojih o b iča ja , pružao je otpor takvom tuđinskom n a sto ja n ju . Istra je
usprkos tolikih protivjugoslavenskih n a srta ja tuđinske v lasti k o ji su se
p o ja ča li naročito u vremenu između dva prošla rata, ipak očuvala svoj
jugoslavenski karakter.
T a j n jezin etnički karakter bio je odavno oČigledan. A li j e tuđinska
vlast n a sto ja la da ga raznim svojim m akinacijam a ipak p rik rije. Poku-
šavalo se to napose kod popisa stanovništva; no i pritom j e iz b ija ia či-
n je n ica , da je Istra jugoslavenska zem lja. Prem a podacim a o prvom
popisu stanovništva, k oji je ov d je proveden 1846. (a č iji su rezultati
o b ja v lje n i u služb. listu »Osservatore T riestin o«, od 25. ju la 1849.) Istra
je tad a im ala 228.035 stanovnika^ od toga je u stan ovljen o da ima:

251
H rv ata 134.455 (ili 5 9 % od ukupnog b ro ja stanovnika), Slovenaca
31.955 (ili 1 4 % ), T a lija n a 60.040 (ili 2 6 % ), a o sta lo (1.596) sačin jav ali su
stranci (njem ački i drugi činovnici itd.). Bernardo Benussi u sv ojoj k n ji-
zi » L ’Istria nei suoi due m illen i di storia« (T rst, 1927., str. 489) prikazuje
rezultate toga popisa nešto d ru kčije; on je naim e d ijelio stanovništvo
Istre prem a »govornoj upotrebi« (lingua d ’uso) i prem a tome raspore-
đ u je istarsko stanovnrštvo ovako: Istrana, koji govore »slavenski« bilo
je 127.000, zatim T a lija n a 55.000, a 34.818 onih, k o ji govore hrvatski
(odnosno slovenski) i ta lija n sk i. N a ta j način Benussi, istina donekle
sm an ju je službeno utvrđeni b roj istarskih T a lija n a (a ovamo su ubro-
je n i b ili i oni k oji su b ili »italijan iziran i«), ali na drugoj strani pove-
ćava ta j broj na v ještačk i način pretvaraju ći u T a lija n e one, kojim a je
»lingua d’uso« - ta lija n sk i. I sam a centralna državna vlast n ije mogla
preći preko čin jen ice, da je pretežni dio Istre jugoslavenski; kada su
1848. ta lija n sk i zastupnici Istre u bečkom Carevinskom vijeću predložili
da se ovd je kao službeni uvede talijan sk i jezik, ta j j e prijedlog odbio
ta d an ji ministftr Stadion, je r da od tada ukupnog b ro ja stanovništva
Istre (od oko 235.000) im a 150.000 Slavena, a samo 60.000 T a lija n a .
Istranin Ivan C erar (k a sn iji urednik tršćanskog lista »Slavjan ski rodo-
lju b «) podvrgavši kritici službene statističke podatke o etničkom karak-
teru Istre (iz 1846.) napisao je 1848. u »H istorisch-etnographische N o-
tizen«, da je u Istri 172.960 Slavena, a samo 56.200 T a lija n a (kako to
navodi Ernest Radetić u svom d jelu »Istra pod Ita lijo m , 1 9 1 8 -1 9 4 3 .« ,
Z agreb, 1944., str. 32). K a rl v. Czornig u svom d jelu »Ethnologie der
osterreichischen M onarchie« (1855.) u analizi spomenutog popisa sta-
novništva kaže da u Istri im a 5 9 % H rvata, 1 4 % Slovenaca i 2 6 % T a -
lija n a . Bez obzira na to, što se svi ovi podaci ne podudaraju, p reostaje
ipak čin jen ica, da je prem a svim tim navodima stanovništva Istre i
tada im alo jugoslavenski karakter. T o su potvrdili i k asn iji popisi sta-
novništva.
Prem a tim podacim a vidi se da je broj H rv ata i Slovenaca u Istri
kroz spomenute godine bio, istina, u stalnom porastu, ali 'da je daleko
veći porast zabilježen kod T a lija n a . Ovamo su se naim e (sa službene
strane) p rib ro jili svi oni, k o ji su raznim metodama pri popisu stanov-
ništva b ili svrstani među T a iija n e .
Od 1880. godine naročito se je dosljedno provodila spomenuta m e-
toda razvrstavanja stanovništva Istre prem a »govornoj upotrebi«. Z a
tuđinsku vlast bilo je dakle to m jerodavno: »lingua d’uso« (»U m gangs-
sprache«) bio je ta lija n sk i jezik , je r su vlasti uglavnom postupale ta li-
jan skim , a narod se u n ajv ećem dijelu s tim jezikom morao služiti, kada
je dolazio u dodir sa vlašću. N a ta j način se osjetno m anjim prikazao
broj jugoslavenskog stanovništva Istre, a većim predstavio broj istar-
skih T a lija n a .
Popis stanovništva Istre iz 1910. bio j e međutim m jerodavan za d i-
plom ate na M irovnoj k o n feren ciji, gd je se riješav alo o pripadnosti Istre
i to bez obzira na m a k in a cije s »govornom upotrebom« (sa »lingua
d’uso«) i druge načine, k o jim se došlo do ovih statističkih podataka. T a -

252
'k v i rezultati tuđinskog d je lo v a n ja bili su od z n a ča ja i za konacnu od-
luku o Istri, pri donošenju Rapallskog ugovora; ta lija n sk a diplom acija
pozivala se na te izvještačene podatke i odatle izvodila dokaze za svoju
tvrd nju o - talijan skoj pripadnosti Istre.
Istarski su gradovi sa svojom posebnom privredom i odatle razv ija-
nim klasnim interesima građ ana postali od polovine prošloga v ijek a
središta ita lija n iz a cije ovog p od ru čja; u svom pretežnom b ro ju istarsko
gradsko stanovništvo sm atralo se T a lija n im a , borilo se za talijan sk i ka-
rakter Istre i predstavljalo glavnim nosiocem nacionalne misli » ta li-
jan sk e Istre « ; tek p osljed n jih d ecen ija prošlog sto ljeća povećava se do-
nekle b roj onih građana, k o ji su se u istarske gradiće preselili sa sela,
ali ta j priliv ipak n ije u osjetn oj m jeri izm ijenio talijan sk i karakter tih
gradova. I doseljeni Jugoslaveni nerijetko su se ita lija n iz ira li, te posta-
ja li pobornicim a talijan stv a nasuprot njihovim rođacim a u okolnim ju -
goslavenskim selima. Istarsko seljaštvo je međutim ostalo v jern o svojim
trad icijam a, svome djedovskom jeziku i čuvalo svoj nacionalni karakter
nasuprot mnogim akcijam a odnarođivanja.
No pritom se u Istri zapažala je d n a naročita p o ja v a ; pri spomenutim
u nutrašnjim p reseljen jim a istarskog stanovništva (iz sela u grad i obr-
nuto) moglo se uočiti zanimivu povezanost nacionalnog sa klasnim ele-
mentom. B ilo je mnogo slu čajev a prom jena nacionalne pripadnosti, iza-
zvanih prom jenom boravišta i zanim anja. D ogađalo se n erijetko, da su
na pr. bivši se lja ci nakon d o selja v a n ja u istarske gradove s vremenom
često p o stajali T a lija n a šim a , ali se zbivalo i obrnuto - da su i poneki
istarski građ ani preselivši se na selo, prom jenivši svoje životno zanim a-
n je i povezavši se s jugoslavenskim selom i sami s vremenom počeli
isticati kao H rvati, odnosno (u sjeverozapadnom d ijelu Istre) kao Slo-
venci. T a j proces pokazivao je dakle od kolikog je z n a ča ja pri razvitku
nacionalnoga ovdje bio elem enat klasni, koliko su životni interesi u v je -
tovali i samu prom jenu nacionalnoga (Tone Peruško, »H rvatski narodni
pokret u Istri«, o b ja v lj. u »Istarskom zborniku«, Z agreb, 1949., str. 56).
U pravo je d iv lje n ja v rijed n a golem a životna snaga istarskoga seljaka.
N a n je g a je kroz niz d ecen ija n asrtala i država i njom pom agana tuđin-
ska gradska sredina, da ga ekonomski slomi, da ga potpuno podredi svo-
jim izrabljivačkim interesim a i da mu ujedno naturi tuđinski jezik i
strano nacionalno ime. M a koliko se prigovaralo s nekih strana kako se
u Istri srazm jerno vrlo kasno razvila i učvrstila nacionalna svijest (što
n ije m eđutim ni posvema tačn o!), čin jen ica je da je istarski seljak sa
svojom golemom upornošću i odlučnošću odbranio iskonski nacionalni
karakter ovoga k raja. Dok su samo pojedinci preselivši se sa sela u ta li-
jan sk u gradsku sredinu n esta ja li u tom novom am bijentu stapajući se
s tuđinskom kulturom (ali i ekonomikom!), dotle je istarski se lja k u masi
ostajao na braniku o d b ija ju ći d ecenijam a tolika n a sto ja n ja da se odna-
rodi. U tim n asto jan jim a posebno je m jesto zauzimala tuđinska vlast,
k o ja je naročito od polovine prošlog v ijek a poduzimala niz m jera za
deslavizaciju Istre.
*

253
 A u strijsk a politika u Istri isp oljavala se naročito otkako je s »O kto-
barskom diplomom« (patent od 20. oktobra 1860.) v la d a ju ća skupina u
habsburškoj m on arh iji b ila prinuđena da građ anim a obeća izvjesne slo-
bode i u vođenje predstavničkog sistema. M alo k asn ijim »Februarskim
patentom « (P atent od 26. februara 1861., broj zakona 20) otpočelo j e
p rip rem an je predstavništva u m onarhiji, te j e »O sservatore T riestino«
27. febru ara 1861. o b jav io da će Istra dobiti svoj S ab o r (sa 30 zastup-
nika), k o ji se im a sastati 6. aprila 1861. u Poreču, g d je će ta j Sab or iza-
brati d v ojicu svojih delegata kao poslanike za bečko Garevinsko v ijeće.
M alo k asn ije isti službeni list objavio je (1. i 2. m arta 1861.) i Izborni
pravilnik za pokrajinski sabor (istarski, tršćanski i gorički), kojim je
uveden tzv. »ku rijaln i izborni sistem« s izrazitom n am jerom , da se p ri-
likom izbora predstavničkog tije la Istre p rik rije n jezin jugoslavenski
etnički karakter. Izbornici su tad p o d ijeljen i n a četiri »ku rije« (velepo-
’eđnička, trgovačko-obrtničke komore, gradova i tzv. vanjskih općina).
B va p o d je la na te kateg orije izbornika (»kurije«) značila je olakšavanje
tuđinskom elem entu Istre da u njenom Saboru d o b ije većinu, iako je ne-
m a po b ro ju stanovnika, a istovremeno je sp riječa v a la jugoslavenskom
življu Istre da u njenom pokrajinskom predstavničkom tije lu bude pred-
stav ljen onako, kako bi to odgovaralo srazm jernosti b ro ja stanovnika
ovoga pod ručja. Od 30 članova istarskog Sabora biranog 1861. bilo je
spomenutim Izbornim pravilnikom predviđeno, da će osim tri »virilista«
(istarskih biskupa, k o ji su u Sabor ulazili bez izbora, po svom »virilnom
pravu«) izabrati: k u rija veleposjednika (n jih 120 svega) pet zastupnika,
k u rija trgovačko-obrtničke komore (gdje su izborno pravo im ali samo
odbom ici te Komore za Istru) dva zastupnika, k u rija gradova (sa sra-
zm jerno veom a m alim brojem birača) osam zastupnika (sve ove k u rije
b irale su zastupnike neposredno), dok j e k u rija »van jskih općina«, po-
d ije lje n a n a »sudbene kotare« prem a političkim interesim a vlade (a k o ja
je k u rija obuhvatala n a jv eći broj istarskog stanovništva) b ira la po-
sredno samo - dvanaest zastupnika. K asn ije je uvedena i peta »k u rija
sirom ašnih«. T ak v e izvještačene re la c ije ostale su uglavnom i približno
podjednake kroz svih jed an aest z a sjed an ja istarskog pokrajinskog S a -
bora (od 6. ap rila 1861. do 2. ap rila 1916.). N a z a sjed an jim a tog pokra-
jin skog Sabora vlada je po svojoj vjestačkoj većini i svojim pouzdani-
cim a na predsjedništvu Sabora dosljedno onem ogućavala uspješan po-
litički rad hrvatskih i slovenskih zastupnika u tom predstavničkom tije lu ,
g d je su jugoslavenski njegovi članovi kroz sve v rijem e tr a ja n ja toga
Sab ora b ili izloženi vrlo čestim n apad ajim a T a lija n a i T a lija n a š a , te
veksacijam a njem ačkog birokratskog elem enta okupljenog oko pokra-
jin sk e vlad e, k o ji su im dosljedno i planski od ricali osnovna politička
prava, a napose pravo da se služe sa m aterin jim jezikom u svom posla-
ničkom radu n a tome Saboru. K ad j e zastupnik M atko L a g in ja 21.
augusta 1883. u istarskom pokrajinskom Saboru prvi put progovorio
hrvatski (»Gospodo L a tin i! ...«), prolom ila se tak v a zaglušna vika ta li-
jan ske »većine«, da je sjed n ica m orala biti prekinuta (»N aša sloga«,
T rst, br. 17. od 1. septem bra 1883.). A li sva ova protivnička buka n ije

254
m ogla sp riječiti sve to ja č i porast hrvatsko-slovenskog političkog po-
kreta za slobodniji život jugoslavenskog ž iv lja Istre. B orba za jezik
im ala je očigledan politički karakter, jednako kao i n a sto ja n je da se
osnutkom kooperativa (»H ranilnica in posujilnica« u Kopru, »Istarska
p osujilnica« kao što su na pr. bile - u Puli, »G ospodarska sveza« u Puli
itd.) istarski se lja k oslobodi ekonomskog pritiska od strane veleposjed-
nika i drugih tuđinskih izrabljivačkih elem enata, napose bankara i trgo-
vaca, mahom T a lija n a .
U toj borbi jugoslavenske Istre protiv tuđinskog režim a ekonomskog
iz ra b ljiv a n ja , političkog ob esp ravljiv an ja i nacionalnog tla če n ja naro-
čito je m jesto zauzeo i Radnički pokret u Istri. P ro le ta rija t u Istri bio je
sve do polovine X I X . v j. v rlo'm alobrojan s obzirom n a ekonomsku za-
ostalost zem lje. M eđutim , od polovine prošlog sto ljeća dolazi već do
organiziranog istupa p ro letarijata i ovdje, n a jp rije u radničkim sindi-
kalnim organizacijam a (u T rstu i P u li), a od 9 0 -tih godina razv ija se
i so cijalističk a pokret. 'Na kongresu austrijske So cij alno-dem okratske
stranke u H ainfeldu govorilo se već i o istarskom »Socijaln o-d em okrat-
skom društvu«, od 1899. ja v lja se u Istri i prvi socijalističk i list »II la-
voratore« (u T rstu ), a 1900. i list » II proletario« (u P u li). Povodom iz-
borne k o a lic ije talijan skih socijalista s talijanskim veleposjedničko-bur-
žoaskim elem entim a došlo j e (1907.) do sukoba između hrvatsko-sloven-
skih i talijan sk ih socijaldem okrata, što je dalo povoda da se hrvatsko-
slovenski socijal-dem okrate organiziraju u Jugoslavensku socijal-dem o-
kratsku stranku (za Sloven iju , 1907.). M eđutim , k a sn ije opet je uspo-
sta v ljen među radnicim a Istre uži kontakt, te je ob n ovljen a njihova
politička sarađ n ja u borbi protiv izrabljivačkih elem enata toga k ra ja .
Od 1907. d a lje Istra politički oživljava; hrvatsko-slovenski elemenat
se p olitički konsolidira, b o lje se organizira. R a z v ija se sve veći broj
hrvatsko-slovenskih društava, k o ja su nosioci otpora protiv tuđinskog
u g n jetav ača (tako mnoge narodne čitaonice, razna p jev ačk a društva,
m noge organizacije »Gospodarske sveze«, »N arodni domovi« u više
m jesta), te je 1907. bilo u T rstu 110 narodnih društava i 6 listova;
(dnevnici »B alkan« i »Edinost«, tjed n ici »Slavenska m isao«, »T ršćan -
ski L lo y d «, >»Novi list«, » Z a rja « i »Družinski p r ija te lj« ; v. Fran B a r-
balić, »N arodna borba u Istri od 1870. do 1915. godine«, Z agreb, 1952.,
str. 118.; podaci iz »Im enika slovenskih društev v T rstu in okolici«
o b ja v lj. u listu »N aša sloga« br. 6. od 6. februara 1908.). Pored H rvat-
ske gim n azije, k o ja je otpočela radom 16. septem bra 1899., po Istri su
sad već b ile u mnogim m jestim a narodne škole »Družbe sv. Ć irila i
M etoda«, k o je su postale rasadnici narodne p rosvjete i a firm a cije hr-
vatske nacionalne svijesti.
»K lub hrvatsko-slovenskih zastupnika« u istarskom Saboru postaje
sve to z n a ča jn ijim političkim faktorom u ovom k ra ju , te njegovom
djelatnošću borba za narodni je z ik u Istri (napose u Saboru) i za poll
tička p rava istarskog naroda dobiva novu ja čin u . N ije slu čajn o, da su
n a js ta riji pobornici za nacionalna prava jugoslavenskog stanovništva u
Istri b ili svećenici (kao na pr. biskup Ju r a j D ob rila, osnivač »Naše

255
sloge« i dr.), je r siromćtšni istarski sv ijet n ije imao drugih mogućnosti
da se školuje, a tek m a n ji dio školovanih posvećivao se učiteljskom zva-
n ju ili rje đ e kojem drugom zanim anju (advokati). N a izborim a za
istarski Sabor 1907. pob jeđ u ju H rvati i Slovenci dobivži tom prilikom
(prvi put u n ov ijoj političkoj h isto riji Istre!) većinu: na izborima od 14.
m a ja 1907. dobili su ukupno 30.904 glasa, a na užim izborima (23. m a ja
1907.) 32.521 glas, dok su talija n sk i kandidati dobili svega 25.979 g la -
sova (a n a užim izborim a 27.312 glasova). No usprkos takvog sta n ja
istarski T a lija n i su uz pomoć vlasti i d a lje poduzimali mnoge m jere da
suzbiju politički uspon jugoslavenskog ž iv lja Is tr e ; n a posljed noj sjed -
nici istarskog Sabora (18. oktobra 1910.) došlo je zbog upotrebe h rvat-
skog je z ik a u sabornici do fizičkog napada na hrvatske poslanike (od
strane talijan sk ih ). P o slje d n ji izbori za istarski Sabor, provedeni ju n a
i ju la 1914., pokazali su da nikakve vladine m ak in acije, napose ni ten -
denciozno priprem ljeni izborni »kurijaln i« sistemi više ne mogu prekriti
jugoslavenski karakter Istre. Istarski Sabor trebao se sastati 15. septem-
b ra 1914., ali je to sp riječio rat.
Z a prvog svjetskog rata Istra je veoma stradala, a naročito otkako je
I t a lija stupila na strani A ntante u rat protivu A ustro-U garske i 'N je-
mačke. S tim u vezi nared ila j e austro-ugarska v o jn a komanda, da se
evakuira stanovništvo s tzv. »užeg ratnog područja« prem a austrijsko-
ta lija n sk o j fronti. T ak o je istarsko stanovništvo većim dijelom (1915.)
m oralo napustiti sv o ja n a se lja i prepustiti domove »povjerenicim a«,
k o ji, međutim, nisu m ogli sp riječiti austro-ugarsku soldatesku, da n a-
kon te evaku acije provali u napuštene kuće i da ih pohara. K ada su se
ti lju d i potkraj 1917. konačno mogli vratiti svojim kućam a (iz M orav-
ske, D o ln je A u strije i nekih drugih krajeva, kamo su b ili prisilno rase-,
lje n i), m orali su uz opustošena ogn jišta iznova otp očin jati, da bi se odr-
žali pod sve težim prilikam a. A teškoće su narednih godina p ostajale
sve to veće.

I S T R A P OD T A L I J A N S K O M O K U P A C I J O M

K ad j e Ita lija o b jav ila rat A ustro-U garskoj i N jem ačk oj te otpočela
rato v an je na strani A ntante (V el. B rita n ije , Francuske i carske R u-
sije), ona je to učinila s konkretnom proračunatošću, da će jo j ta j ko-
rak nakon pobjede n jen ih saveznika, poslije rata, d on ijeti veliko teri-
to rija ln o proširenje. P ritom j e talijan sk a iredenta naročito gledala na
istočnu, jugoslavensku jad ran sku obalu. P a završetku toga rata It a lija je
istupila sa zahtjevom , da se izvrši spomenuti, ta jn i »Londonski pakt«
(od 26. aprila 1915.). Sve d a lje njezine diplomatske a k cije bile su sra-
čunate n a ta j zahtjev. S obzirom na Londonski pakt Ita lija je sklopila
3. novem bra 1918. ugovor »o prim irju« s A ustro-U garskom , bez obzira
na to, što u času potpisa tog ugovora habsburške m on arh ije stvam o više
n ije ni bilo (je r su se na n jen im ruševinama potkraj oktobra 1918. fo r-
m irale nove države: D ržava Slovenaca, H rv ata i Srba, Čehoslovačka

256
republika, P oljsk a, zatim M ađarska i N jem ačka A u strija) i bez obzira
n a to, 'što tada već faktično n ije ni bilo viže ratnih op eracija n a dota-
d ašn jo j au strijsk o -talijan sk o j fronti. T a lija n s k o j vladi, a jo š vi^e n je -
zinoj iredenti, trebao je ta j ugovor, da bi pozivanjem na n je g a m ogla
zaposjesti i područje, k o je jo j je u izgled stav ljao Londonski pakt. U b r-
zo po potpisu tog ugovora Ita lija je krenula da okupira ove k rajev e,
među n jim a na prvome m jestu - Istru.
U međuvremenu je k rajem oktobra 1918. u Istri došlo do krupnih
prom jena. A ustrijska vlast b ila je odavno već na putu svoga raspada-
n ja , revolucionarni pokreti radnika i m ornara (č ija je solidarnost došla
do izražaja napose za januarskog štrajk a puljskih arscnalskih radnika
1918. godine) pokazivali su, da je habsburška vlast i ovdje d o tra ja la .
P o tk raj oktobra osnovana su na više m jesta u Istri, napose u P u li i
T rstu , N arodna v ije ć a S H S , k o ja su m jestim ično počela vršiti i funk-
c ije političke vlasti, a puljsko Narodno v ijeće SH S preuzelo je 31.
oktobra te godine čak i austro-ugarsku ratnu m ornaricu, koju je prem a
odredbi p osljed njeg austro-ugarskog vlad ara K arla - od 30. oktobra -
predstavnicim a puljskog N arodnog v ije ć a S H S predao adm iral M iklos
H orty (tekst zapisnika o to j »prim opredaji« i čitav akt o tome v id je ti u
autorovoj knjizi »Devetstoosam naesta na Jad ran u «, Z agreb, 1951., str.
2 0 9 -2 2 0 , te »-Odjeci O ktobra u jugoslavenskim zem ljam a«, Z agreb, 1957.
str. 397 i 405., te slij.). N o ta nova vlast m ogla se u Istri vrlo kratko
održati. ( 0 tome v id je ti, napose za Pulu, u d jelu M . Balote, »P u na je
P u la«, Z agreb, 1954., str. 305. i slij.) Uskoro se u pogledu Istre razvi-
jalo jed n o pravno, a drugo tome protivno faktično stanje.
Državnopravno Istra je nakon propasti habsburške m onarhije po je d -
nome stanovištu - postala dio Države S'HS, a od Prvodecem barskog
akta dio K raljevin e SH S. U prilog toga stanovišta ukazivalo se i na či-
njenicu , da je Istra b ila predstavljena u zagrebačkom Narodnom v ijeću
S H S kao svom vrhovnom organu nove vlasti, pod čijim su vrhovnim
rukovodstvom na početku svoga d jelo v a n ja sta ja la i N arodna v ije ć a
S H S na području Istre. No postoji i drugo, tome protivno m išljen je, po
kojem u je Istra i d a lje p oslije propasti A ustro-U garske ostala d ijelom
te rito rija te države, da bi se o njezinoj pripadnosti istom odlučilo za-
ključkom K on feren cije o miru. Jed n o je , međutim, neosporno i ja sn o -
da Istra sa časom slom a habsburške m on arh ije n ije odmah postala dio
državnog terito rija Ita lije .
Faktično, međutim, talijan sk e trupe su već od prvih dana novem bra
1918. zaposjele Istru i zapravo kršeći m eđunarodno pravo pristupile
ubrzo prom jeni ovd je zatečenog državnopravnog stan ja, preuređujući
istarske vlasti prema svome interesu. I ta lija je zaposjela Istru poziva-
ju ć i se na spomenuti već ugovor o prim irju s Alistro-U garskom , dakle
kao predstavnik A n tan te.'P rem a tome je za vrijem e te tali janske (a toč-
n ije : savezničke) okupacije državnopravno sta n je imalo ostati neizm i-
je n je n o . M eđutim , I t a lija se n ije obazirala n a odredbe H aških konven-
c ija od 1899. i 1907. (»o pravilim a suhozemnoga rata«), već je otpočela
bezobzirno sm jen jiv ati zatečene organe vlasti i na n jih ova m jesta po-

17 JU GO SLA VIJA IZMEĐU DVA RATA II 257

 sta v lja ti sv o je lju đ e. Prvih dana oku p acije dali su ta lija n sk i d rfavn i
vrhovi viže svečanih obećanja o poštiv an ju slobode, d em okracije itd.,
a li su to ostale tek prazne rijeČi. P rak sa talijanskih okupatora pokazi-
v ala j e očiglednu suprotnost svima tim lijep im frazam a. T a k v o j e sta n je
bilo za ta lija n sk e okupacije.

I S T R A P OD TA L I J A N
f SK I M T E R O R O M

Jo š j e gore sta n je zavladalo nakon, što j e Ita lija an ek tirala Istru kao
dio svog državnog područja. Spom enutim Rapallskim ugovorom (od 12.
novem bra 1920.) K ra lje v in a SH S p risn ala je Ita liji pravo suvereniteta
nad Istrom . T a k o je čitava Istra izru čtn a Ita liji, č iji su organi sad istom
otpočeli provoditi o v d je takve m jere, l a je bilo sasvim očigledno što se
time n a m je ra v a : pod svaku cijenu o s t'a r iti »italijan stvo Istre « i ugušiti
jugoslavenski elem enat prisilivši ga d i se »pretoči u ta lijan stv o «, kako
su otvoreno govorili mnogi tad ašn ji iredentistički agitatori. iNova dr
žavna vlast ili je otvoreno pom agala, pa i sama provodila teror nad
istarskim jugoslavenskim stanovništvoi i ili se pravila kao da ne vidi na
s ilja , k o ja su svakodnevno vršena nad netalijanskim narodom Istre.
D ok su s je d n e strane državni orgiini provodili sistem atsku politiku
ekonomskog u n ištav an ja jugoslavenskog stanovništva Istre , naročito svo-
jo m poreskom politikom , te su bezobziirno otim ali narodu i n ajp otreb -
n ije prilikom vrlo čestih prisilnih ovr la zbog kakva bilo sitnog iznosa
dužnog ja v n o g nam eta, dotle su od vlasti tolerirani fašistiČki odredi
kružili selim a i svakodnevno vrŠili ra rlič ita n a silja nad narodom Istre.
nm činjenicam a, k o je ja sn o govore
T ešk o j e danas i v jerov ati nepobitni
o b ezbroju takvih nasilnih akata, koj m a j e bio istarski jugoslavenski
narod izvrgnut tim surovim n ečovječnclstima za vrijem e ta lija n sk e vlasti
nad tim k rajev im a.
N apadim a su b ile izvrgnute ne samo hrvatske i slovenske kulturne
i ekonomske ustanove, nego i mnogobi o jn i pojedinci, k o je su napadači
n asto jali uništiti ili ih prinuditi da I je ž e iz Istre, Jo š teča jem 1919.
i 1920. bilo j e već mnogo takvih n a ia d a ja na jugoslavenski istarski
ž iv a lj. T a k o j e na pr. 30. oktobra 1919. talijan ašk a u lica naočigled
vlasti p o ra z b ija la u Pazinu »Tiskovnc društvo«, 8. novem bra 1919. u
istom m jestu u ništila je »iNarodni dom«, 29. decembra 1919. u T rstu
dem olirala slovenski list »Edinost«, 13. ju la 1920. u T rstu su faišisti pod
vodstvom k asn ijeg M ussolinijevog državnog sekretara Fran ceska G iu n ta
razorili i zap alili »N arodni dom«, dem olirali slovenski hotel » B a lk a n « ,
uništili tam ošnju »Glazbenu m aticu« i »51avensku čitaonicu«, razorili
tam ošnju filija lu kreditne » L ju b lja n sk e banke«, »H rvatsku čitaonicu«
itd., n ap ali i zlostavili mnoštvo hrvalskih i slovenskih lju d i Istre, te
dr. A li surova, dotle nečuvena n a s ilja jn a d istarskim narodom zaredala
su istom p o slije R ap alla.

2 5 8
 Bezobzirni ispađi b ili su ovd je svakodnevna p o ja v a od sredine 1921.
godine. Neposredni povod za to dali su parlam en tarai izbori, k o ji su
15. m a ja 1921. provođeni prvi put u Istri za talija n sk i parlam enat u
R im u. Prem a izjavam a talijan sk ih tadašnjih agitatora ti su izbori im ali
da sv jetsk oj javnosti pokažu, kako je Istra iskljuČivo talija n sk a . O ni su
treb ali im ati plebiscitarni karakter i izraziti, da stanovnistvo Istre odo-
b ra v a aneksiju toga pod ručja Ita liji. Z ato su odmah po raspisu izbora
i državne vlasti i mnoge iredentističke grupe prionule ak cijam a, da to
n a svaki način ostvare.
Izborni spiskovi vođeni su u istome cilju . U n jih su unošeni birači,
k o ji često nisu ni stanovali n a području odnosne izborne je d in ice, iskva-
reno su upisivana im ena hrvatskih i slovenskih birača, p rav ljen e su i
druge griješke u tim aktim a, da bi se kasn ije n jim a koristili prilikom
p rov ođ en ja tih izbora. U oči izbora došlo j e do masovnog u ništavanja
im ovine istarskog naroda i do m nogobrojnih z lo sta v lja n ja , pa i uboj-
stava. FaŠisti su organizirali čitave ekspedicije naoružanih grupa, koje
su (čak i državnim autom obilim a i kam ionima) kružile po istarskim na-
se ljim a i na mnogim m jestim a vršile surove akte n a silja : p alile su se-
lja c im a stambene i gospodarske zgrade, uništavale im im ovinu, prova-
ljiv a le u kuće i razb ijale pokućstvo, ubacivale u stanove i bombe, isto-
čile na mnogim stranam a seljacim a iz podruma vino - je d in u njihovu
im ovinu, otim ale od Ijudi po kućama novac i dragocjenosti, p olijev ale
su benzinom razne stvari seljak a, hrvatske i slovenske m atične knjige
po župnim uredima itd., te ih sp aljivale, zlostavljale ukućane i ljud e
zatečene na ulicam a i n a putevima, ponaišale se kao sadistički teroristi,
k o jim a vlast ne može ili ne će ništa itd. Z a v rijem e samih izbora za-
u stav ljali su i k in jili, te zatvarali one, na k o je su sum njali da ne će gla-
sati za talijan ske izborne liste, odvodili ih n a u sam ljen a m jesta i na
razne ih načine mučili, a mnoge od n jih izveli čak i pred redovne su-
dove, k o ji su im kasnije suđili za izm išljena »protivdržavna d jela « itd.
Usprkos tim nasiljim a ipak je istarsko stanovnrštvo izvojevalo barem
to, da je jed nog svog kandidata (dra U liksa Štangera, iz O p atije) iza-
b ralo za poslanika u rimski parlam enat dok su u T rstu i G orici ju gosla-
venski birači im ali više uspjeha, je r su tamo 1921. godine izabrani za
poslanike dr. V ilfan , K arlo Podgornik, V irg ilije ŠČek, Jo sip Lovrenčić
i kom unista Srebrnić. Izborni rezultati nisu međutim ni izdaleka bili
onakvi, kakvi bi oni mogli biti s obzirom n a b ro j ju goslavenskih izbor-
nika, a naročito s obzirom na političku odlučnost istarskog naroda, da
i povodom tih izbora isp olji svoju nacionalnu sv ijest. Ired entistički ele-
m enti su i tom prilikom poduzeli sve, što su m ogli, da to onemoguće ili
barem da suzbiju do n a jm a n je moguće m jere. O tim izborim a pisao je
kalendar »Istranin« 1922. god. ovo:

»... N aš je narod imao u prošlosti mnogo teških borba i s N ije m -

cim a i s M ađarim a i s istim T u rcim a. A li nitko ne pam ti, da bi se
m a u kojem našem k ra ju pred očim a vlasti zbile strahote sliČne

259
 onima, što smo ih vidjeli u svibuiju prošie godine prigodom onih
užasnih izbora. U one strašne danej čitava Istra bila je jedno krvavo
ratište. Tu se pucalo, palilo, ubijalo, kao u srcu Afrike ili Azije ..«
Aii iza tih akata nasilja slijedio jesistematski teror, kojeg su pro-
vodili elementi, koje vlast ne samo da nije progonila, nego ih je često
pomagala - ako ničim drugim, a ono svojom pasivnošću prema očigled-
nim zvjerstvima fašističkih terorista. Bilo je jasno, da teroriste žele isko-
rijeniti iz Istre sve, što je jugoslavensko, da ovdje ostvare svoj »životni
prostor«, koji će nastaniti svojom unutrašnjom kolonizacijom iz- raznih
krajeva Italije. Teror je po Istri vršen ^otovo svakodnevno, istarski ju-
goslavenski svijet postao je sasvim nezaštićeni objekt ovih nasilnika.
Nisu pomagale nikakve pritužbe jugoslavenskih ljudi, nikakve molbe,
ni žalbe. Vlasti su bile gluhe i slijepe prema bezbrojnim nasiljima, koja
su slijedila jedno iza drugog, kao po nekom unaprijed utvrđenom tero-
rističkom planu. Pa ipak sav taj teror nije ubio duh otpora naroda Istre.
Na više strana izbio je spontani otpor protiv tog terora.

Ustanak se lja k a Prostine

Početkom febru ara 1921. se lja c i istarskog sjeveroistočnog pod ručja

iznad Pule, nazvanog »Proština« (niže od Labinštine) ustali su na oru-
ž je , đa bi se odbranili od učestalih fašiStičkih d iv lja n ja , prem a kojim a
je tad ašn ja vlast b ila potpuno neosjetljijva i prepuštala narod n a milost
i nem ilost naoružanim fašističkim terorjstim a. T a j pokret se lja k a P ro-
štine izbio j e usred dubokog revolucioijarnog p rev iran ja, k o je je tada
zahvatalo i čitavu Ita liju , a povezivalo se s ogorčenjem naroda Istre,
izlo'ženog teroru fašističkih elem enata i bezobzirnosti ta lija n sk e državne
vlasti.
O dlučne i uporne proštinske selja k e n ije u n jih ov oj borbi za život na
onom kršu m ogla uništiti ni tendenciozna protivjugoslavenska poreska
politika tad ašn jeg a R im a, niti su ih upl^šile teroristiČke ekskurzije fa ši-
sta, niti ih je pokolebao kapitulantski R apallo. O g o rčen je j e u tim
redovim a svakodnevno raslo naročito našuprot učestalim pohodima fa ši-
stiČkih grupa, k o je su branile hrvatski je z ik naročito n a u lici i drugim
ja v n im m jestim a. Z bog p je v a n ja hrvatskih pjesam a fašisti su više puta
zlo stav ljali narod, dovodili u zatvore i izlagali svakovrsnom k in jen ju .
K ad je Proštinarim a d ojad ilo ovo fašističko n asrtan je, oni su početkom
1921. odlučili, da pruže napad^čim a oružani otpor.
Je d n a veća grupa fašista upala je noću između 2. i 3. febru ara 1921.
u ovo područje s nam jerom , da navodno uhapse neke kom uniste u P ro -
štini. 'Seljaci toga k r a ja b ili su već o tp rije organizirani n a obranu od
faišističkih napadača. T u su oni obrazovali svoje »seljačke straže«, u
k o je su uiazili svi za oru žje sposobni odrasli muškarci do navršene 70.
godine života. T e su » se lja čk e straže« b ile naoružane raznim oruzjem ,
od pušaka do tzv. »bom bi«, (željeznih c ije v i ispunjenih dinam itom ) k o je
su sami napravili ili dobili od susjednih rudara s p od ru cja L ab in a.

2 6 0
 »Seoska straža« na raskrižju pred ulazom u Proštim i odmah je n a
viiest ć približavanju fašističkih kamiona dala znak za uzbunu, te su
odmah P roštinari zauzeli unaprijed utvrđena m jesta za obranu od n a-
padača, a kada su fašisti pristigli, otvorili su na n jih oštru paljbu . Po-
što su fašisti nagnuli u b ije g , Proštinari su krenuli za n jim a progoneći
ih sve do K rnice, g d je su se fašisti (fašistička skvadra nazvana »Quis
contra nos«) raspršili. U samoj K rnici seljaci su opkolili kasarnu i p ri-
nudili tam ošnjeg zapovjednika m jesta da pusti iz zatvora jed n og n jih o -
vog m ještanina, što je tam ošnii narednik k arab in jera i učinio. Sad su
Proštinari u očekivanju fašističke odmazde jo š b o lje učvrstili svoj k r a j,
a istovremeno (je r tamo sad n ije bilo talijan skih organa vlasti) organi-
zirali svoiu vlast na revolucionarni način. M edu n jim a je bilo više ko-
munista, kao i drugih, k o ji su bili pod dojm ovim a O ktobarske revolu-
c ije . O vd je obrazovana »seljačka vijeća« preuzela su odmah fu n k cije
političke v lasti i n jim a su se stanovnici tog k ra ja svi pod činjavali.
U međuvremenu se državna vlast priprem ala da skrši tu pobunu P ro -
štin jan a. N ekoliko dana nakon prvog okršaja s fašistim a krenula je
»kaznena ekspedicija« vlasti protivu Proštine. Evo kako ta j pohod opi-
suje talijan sk i (fašistički) historičar Giovanni A. Chiurco u svom d jelu
o historiji fašizm a:

»... G om ila se povećavala na nekoliko stotina naoružanih i ra z b je-

šn jelih , tražeći oslobođenje zatvorenika, što su i postigli usprkos
upornom o d b ijan ju jed n og narednika fin an sijsk e straže. Z atim su
zatražili izručenje skvadrista. T o međutim nisu nikako postigli (je r
su ovi p rije toga pobjegli iz m jesta K rnice pred P roštinarim a; pri-
m jed ba au tora!), a ovi su međuvremeno telefonskim putem zatražili
pomoć.
P red o sjećaju ći dolazak vlasti i p o ja ča n ja , pobunjenici nisu ipak
uzmakli, nego su se razd ijelili na grupe i zauzeli sve prilaze do
K rnice, zagradivši cestu kam enjem i žičanim zaprekam a. Z atim su
se postavili po ob ližn joj šumi postrance, da sačekaju trupe i da tako
prihvate b o rb u ...
U pomoć iz Pule stiglo je pet skvadra n a poziv iz MuČata s po-
ručnikom G ennarom Angelom i Giuliom Ruscom, zatim dva b a ta -
lju n a 74. p ješad ijsk og puka pod zapovjedništvom kapetana F a tto r-
rusa, k o ji j e ujedno bio i komandant pohoda na to područje. F a ši-
stim a j e kom andirao Sallustio, k o ji se zajedno s fašistim a s plem e-
nitom gestom stavio pod zapovjedništvo kapetana, a zatim su kre-
nuli n a p rijed kao prethodnica ispred dva b a ta lju n a .
... P ob u n jen ici su međutim povukavši se u p o lje ipak produžili
s b ijed n im otporom. Je d a n kamion k a ra b in jera pod komandom
poručnika B ru n a Sall'a započeo je bitku u c ilju da prodre u selo ...
... N a cesti između K rn ice i M arčana bio je p ostav ljen red žiča-
nih zapreka i im provizirane su bile barikade. K am ioni s trupam a
b ili su zau stavljen i, a H rvati odmah na to otvoriše vatru na v o j-
nike. T u su ran ili v o jn ik a 7. čete 74. p ješad ijsk og puka Sim eon a
s
261
 Palmerinda, starog 28 godina iz Cosenze, kaplara, koji je nežto
kasnije u Puli, u bolnici umro, nadalje kaplara Nunzio Ribera -
teiško, Celentana Alfonsa, Ebera Gioacchina i fašistu Sodomacca.
O dredi, kojim a j e zapovijedao poručnik Boni, dobili su nalog
d a se povuku. P rolaz na »Križu« i okolišne uzvisine ostale su kroz
c ijeli 5. aprila u rukam a p o b u n je n ik a ...« (Giov. Chiurco, » S to ria
della rivoluzione fascista«, M ilan o, 1929., k n j. I I I ., str. 171. i s lij.;
podcrtao autor).

T ak o je dakle p o slije b ije g a fašističke skvadre »Quis con tra nos«

prvi sudar između proštinjanskih se lja k a i regularne ta lija n sk e vojske
4. ap rila 1921. - završio uzmakom talijan sk e vojske. P ob u n jen ici su
ostali n a sv ojim položajim a. B ilo je jasn o, da se u sam ljen a P roštin a
ipak ne može dugo držati nasuprot organiziranoj v ojn oj snazi je d n e ve-
lesile, Ita lije . Z n ali su to i P ro štin jan i, ali su ipak kroz noć između 4 . i
5. ap rila jo š b o lje učvrstili svoje prilazne položaje odlučivši, da ne k a -
p itu liraju bez borbe. Istodobno su im p ritje ca la i p o ja ča n ja iz susjednih
istarskih sela, k o ja su jed n ak o teško podnosila fašističko d iv lja n je . N o
ta je pomoć b ila prem alena, da bi se P roština m ogla s punim uspjehom
odhrvati većoj v ojn ičkoj a k ciji države. V id jelo se, da je pobuna u P ro -
štini b ila i ostala u sam ljen, od drugih k ra jev a izolovani oruižani pothvat
tih seljak a. I talijan sk e državne vlasti vršile su u međuvremenu opse-
žne priprem e da slom e otpor tih upornih istarskih seljak a. E v o što o
tome piše civiln i generalni kom esar za Ju lijsk u V en eciju u svom iz v je-
šta ju rim skoj vladi o tome dogođaju:

»... Postepeno su od ašiljani n a m jesto (komesar misli tim e n a P ro -

štinu kao m jesto ustanka; p rim jed ba autora) đjelim ično morem, a
d jelim ično kam ionim a 300 lju d i, k o ji su zauzeli K m icu i zajedno
s k arab in jerim a produžili da raščišćavaju od naoružanih selja k a ,
k o ji su se raštrkali po obližnjem kraju.
M eđutim , ranom zorom stigle su u selo Šegotići radi izvršen ja
rep re salija grupe fašista i nakon što su izm ijenili puščanu vatru,
zapalili su na raznim m jestim a n aselje. B ila je z a p a ljen a p okoja
kuća u napuštenom selu V areški, ali je brzo posredovanje vlasti
uspjelo zap riječiti d a lje rep resalije i to kako ovd je, tako i na dru-
gom m je s tu ...« (T a j izv ještaj generalnog kom esara ob jav io je G .
C hiurco u spomenutom svom d jelu , k n j. I I I ., str. 1 7 1 -1 7 2 ).

A li ta j izv jeŠtaj, upoređen s drugim dokumentima i podacim a o to j

pobuni (v id jeti o tom e pobliže autorovu knjigu »R evolucionarni pokret
u Istri 1921.«, Z agreb , 1951.) n ije sasvim točan. C ivilni general M osconi
(tako se zove o v a j organ talijan sk e vlasti, k o ji je podnio iz v ješta j) im ao
je razloga, d a nešto u ljepšava situ aciju u Prožtini, a napose d a prešu-
ć u je po vlast nep ovoljne čin jen ice. P o tom izv ještaju izgledalo bi, kao
d a je odm ah slo m ljen otpor P ro štin ja n a dolaskom jed n og odreda ta li-
ja n sk e vojske, a to n ije točno. Č in jen ica je , međutim, da su se o k rša ji

262
s pobunjenicim a vodili i petoga i 'šestoga aprila, da je napose 4. i 5.
aprila vođena s n jim a prava bitka, te da su vojn i odredi savladali pro-
štinjanske pobunjenike tek nakon te borbe i to svojom brojčanom i teh-
ničkom nadmoćnošću.
Snažan otpor proštinjanskih se lja k a prinudio je ta lijan sk e vlasti, da
su pored spomenutih snaga uputili protiv tih pobunjenika jo š i razarac
»Stocco«, k o ji je iskrcao vojnike te su s leđa udarili n a pobunjenike,
koje su tako premoćnom snagom savladali. 'Nakon toga izvršena su ma-
sovna h ap šen ja proštinjanskih selja k a , fašističke rep resalije, a nekoliko
uhapšenika umrlo je od fašističkih zlostavljan ja. Su đ en je pobunjeni-
cim a dugo je tra ja lo (u P u li), ali je konačno krivični postupak protiv
nekih 120 optuženika nakon dugog m altretiran ja pohapšenih Prošti-
n ja n a bio obustavljen (rješen jem »Optužnog v ijeća « A pelacionog suda
u T rstu br. 1556/25 od 11. augusta 1925.) i to zbog opće am nestije (cit.
djelo, str. 86). Z a tu pobunu karakteristična je pored ostaloga i čin je-
nica, da j e čitav ta j istarski k ra j više od m jesec d an a bio slobodan od
talijan ske vlasti i da su se lja ci Proštine sami za to v rijem e organizirali
svoju vlast, k o ja je nesmetano i dobro funkcionirala uz podršku cijelog
naroda.

»Labinska republika«

Rudarski bazen Labiroštine bio j e i otprije područje živog radničkog

pokreta. Jo š 1902. ovdje su rudari osnovali svoju sindikalnu organiza-
ciju , k o ja j e rukovođila nizom kasn ijih rudarskih pokreta protiv poslo-
davačkog iz ra b ljiv a n ja i o b esp rav ljiv an ja od strane vlasti. T ako je
na pr. 1903. ta organizacija vodila rudarski štrajk , k o ji je p otrajao m je-
sec dana, a 1906. novi š tr a jk tra ja o je šest m jeseci, kao i kasn iji od
1910. godine. U 1918. labinski su rudari štrajkovali protiv im p erijali-
stičkoga rata, a istodobno i protiv tadašnjeg austrijskog sistema. V ijesti
o O ktobarskoj revoluciji u R u siji naišle su ovdje n a dubok odjek. Slom
habsburške m onarhije dočekali su rudari s vjerovan jem , da će se u no-
vim prilikam a popraviti njihovo stan je. A li te se nade nisu tada za njih
ostvarile.
Pod talijanskom okupacijom produžilo se staro iz ra b ljiv a n je. Starim
vlasnicim a pridružili su se novi, a njihovo profiterstvo nam etalo je ru-
darim a nove terete.
Nova uprava pod talijanskom vlašću počela je jo š bezobzirnije izrab-
ljiv a ti rudare. Ne samo da im je propisivala sve to težu normu za sva-
kodnevnu rudarsku proizvodnju, nego su kod pop isivan ja izvršenih ra-
dova agenti upravo krivo navodili podatke o izvršenom radu. K tome su
kod isplate zarade gotovo redovno zakidali radnike ne samo raznim
kaznama, pristojbam a i slično, nego i krivim zaračunavanjem nadnica.
N aročito su loše prolazili oni rudari, k oji su bili nepism eni. Žalbe ru-
dara protiv takvog postupka nisu pomagale. Stam bene i zdravstvene
prilike u L abinštini bile su tada vrlo slabe i radnic^ su tih godina živjeli
pod vrlo teškim okolnostima.*

263
*
 4

K tome su pridošli sve to češći n a srta ji fašista. Sve do p otkraj 1920.

jo š se ti n asrtaji i nišu mnogo osjećali, ali postepeno faŠisti su p ostajali
sve to bezobzirniji. O ni su napadali rudare ža sve, što je bilo nepoćudno
poslodavcim a. Rudari su u njihovim očima b ili buntovnici, socijalisti,
otim ači tuđe imovine i slično. Fašisti su b ran ili poslodavačke interese
i o sla n ja ju ć i se na državnu vlast p ostajali su sve to n a siln iji. O d prvih
d ana 1921. zaređali su sve češći n jih ovi upadi u Labinski rudarski b a -
zen. N jih o v a n a silja p o stajala su svakodnevnom pojavom . R udari nisu
b ili nikako zaštićeni, je r vlast kao da n ije ni p rim jećivala fasističko div-
lja n je . M eđutim , n ajteže je za rudare bilo, ako bi kojega od n jih fašisti
prepoznali u susjednim istarskim gradovim a, napose u T rstu i Pu li. D o -
gađalo se tada, da bi (očito po prethodnom dogovoru) nekoliko stotina
naoružanih fašista na ulici napali i zlostavili rudare, te ih isp rebijan e
o sta v lja li ležati, a vlast je dolazila u v ijek prekasno. T ako su 1. m arta
1921. u Pazinu zlostavili i Ivana Pipana, sekretara rudarskog sindikata
i istaknutog socijalističkog prvaka u Labinštini. Ivan Pipan bio je ,ru-
darski prvak, a boravio je u Pazinu, da kod vlasti riješi neka važna p ita-
n ja za L ab in jan e. U nizu svakodnevnih fašističkih ispada rudare je n a-
ročito ogorčio taj napad, a napose čin jen ica, da su fašisti isprebijarioga
rudarskog prvaka onesvještenoga vukli po pazinskim ulicam a i ispre-
b ija n o g a ostavili u nesvijesti na pločniku grada. Pazinske vlasti kao da
to fašističko d iv lja n je nisu ni prim jećivale. R udari su se na to odlučili
da n a jo štrije reag iraju objavom štra jk a .
Rudarski štra jk u Labinlštini otpočeo j e 2. m arta 1921., i to n a in icL
ja tiv u Socijalističk e stranke. T a d a je naim e krenulo (prema službenim
v ijestim a) oko 600 labinskih rudara prem a gradu Labinu noseći crvene
zastave i protestne natpise. T o g a dana u podne bio je obustavljen rad
u svim rudarskim oknim a. K ada je pisak rudarskih sirena objav io, se-
lja c i iz okolnih sela počeli su u m asam a p rilaziti rudarskom centru, k
Labinu . Su tradan, 3. m arta, održana je velika skupština ru dara u selu
V in ješu , odakle je krenula velika povorka radnika prema Labinu.
Kada se pročulo, da se navodno približavaju naoružani fašisti, za-
ključeno je, da se napadači na Labinštinu odbiju oružjem, te su u tu
svrhu organizirane oboružane straže na svima prilazima ovome područ-
ju. Nekako istovremeno dobili su labinski rudari od tzv. »Nacionalnog
konzorcija za proizvodnju ugljena i njegovih ekstrakata« u Firenci pro-
glas ove sadržine:

»K onzorcij je zadružna organ izacija radnika; n jen a se m asa sastoji

isključivo od rad nika; ona spada u G eneralnu kon fed eraciju rad a
i u N acionalni zadružni sa v e z ...
Cilj je Konzorcija da na zadružni način rukovodi poslovima rud-
nika, izuzimajući ih od državne birokratizacije i od kapitalističke
eksploatacije ...
NaŠ je program u tome, da besplatno zauzmemo rudnike ugljena
proširujući to nadalje i na druge grane rudarske proizvodnje. So-

264
 cijalizacija podpovršine je krajnji cilj, kojemu teži djelovanje
Konzorcija.
Iz svih rudnika treba da budu uklonjeni vlasnici, privatni kapi-
talisti, spekulanti i izrabljivači radničkc m uke ...«
(U arhivu Instituta za hist. drž. i prava u Zagrebu).

T a j j e poziv došao u okviru tadašnjeg revolucionarnog previran ja,

k o je je prožim alo poslijeratnu Ita liju . P ro leta rija t je preuzimao indu-
strijsk a p o stro jen ja, razvijao proizvodnju u n jim a pod svojom vlastitom
upravom i otpočeo revolucionarnu socijalizaciju osnovnih sredstava za
proizvodnju. T ak av je poziv stigao i u Labinštinu. P reživ jeli labinski
rudari, učesnici tih događaja, nisu sigurni, da li im je ta j poziv stigao
p rije ili pOšto su oni već stupili u štrajk i zatvorili čitavo područje svo-
jim stražam a. Po njihovim navodima, kako to potvrđuju i neki akti,
labinski rudari zaposjeli su čitav rudarski bazen već 2. m arta 1921.
M eđutim m jesn e vlasti iz gradića L ab in a govore <4rukčije: prem a je d -
nom aktu vlasti iz Labin a (civilnom generalnom komesaru u T rst) la-
binski rudari su zaposjeli sve rudnike navodno tek 20. m arta.
P ri tome rudari nisu tada zaposjeli samo rudnike i sva rudniČka po-
stro je n ja , sm ijenivši čak i upravu (g d je su postavili svoje povjerenike),
nego su istovrem eno n a čitavom tom području organizirali i svoju vlast.
Po svim a selim a Labinštine rudari su izabrali, odnosno odredili svoja
radnička v ije ć a , ko ja su na sebe preuzeli sve zadatke u vezi s održava-
n jem reda i m ira, a tu i tamo došlo je za tih dana i do nekih slučajeva
sudovanja u nekim stvarim a. Posvuda n a tom podruČju v ija le su se
crvene zastave, red su održavali spomenuti »kom iteti« i naoružane straze
rudara. Od 2. m arta, kada su rudari s početkom štra jk a zaposjeli i rud-
nike, pa do 8. m arta, kada je otpor rudara bio silom skrŠen, na tome
području n ije bilo organa talijan sk e državne vlasti, već je Labinština
b ila fak tičn o sva u rukam a rudara. T o je dalo povoda nekim historiča-
rim a, a i tad ašn jo j javn osti u Ita liji, da tu čin jen icu predstave nešto
d ru kčije.
»L abin ska repu blika« postojala bi navodno prem a tim vijestim a ne-
što više od m jesec dana na spomenutom području, g d je su po selima i
u rudničkim centrim a vlast u rukam a faktično držali rudari, dok je u
samom središtu toga područja, u gradiću Labinu, ostala i d a lje ta lija n -
ska vlast, ali potpuno pasivizirana i bez ikakve m ogućnosti da d je lu je
za sve to v rijem e. Z ato je na pr. i fašistički historičar G iovanni Chiurco
u spomenutoj sv ojoj h istoriji fašizm a pisao, da je tada o v d je postojala
»la republichetta d’Albona« (cit. djelo, k n j. LII., str. 172). N eki pisci
govore Čak i o proglašavanju »republikanske vlade« i »republikanske
vojske«, navodeći, da je ovdje tada bio »neki novi San M arino« (tako
n a pr. anonim ni pisac članka »Šestletnica labinske republike« u časo-
pisu » Ž iv lje n je in svet«, L ju b lja n a , br. 12 od 26. m arta 1927., zatim u
članku »E n mesec labinske republike« u zagrebačkom listu »Istra«, br.
14. od 8. ap rila 1932. i dr.). Drugi su neki pisali, kao da je tada osno-

265
van a neka »rudarska slobodna država« (Ernest R ad etić u d jelu » Istra
pod Ita lijo m « (1 9 1 8 .-1 9 4 3 .), str. 19. i s lij.), te slično.
Republika u L ab in štin i n ije proglašena martovskih dana 1921., a li su
labinski rudari preuzeli na Čitavom tom području u svoje ruke ne samo
rudnike, nego i samu vlast, onem ogućujući tad ašn joj državnoj vlasti p ri-
stup i svako d je lo v a n je na cijelom tom prostoru, a to j e i dalo povoda
govorkanju o p ostojan ju neke Labinske republike. Z a organizaciju ru-
d ara i n jih ov stav prem a uređenju odnosa n a tom području potrebno je
istaknuti, da je rukovodstvo toga pokreta bilo u rukam a so cijalista, da
su crvene zastave i radnički komiteti govorili jasn o o socijalističkom k a -
rakteru toga pokreta, k o ji j e bio u vezi s tadašnjim revolucionarnim p re-
viran jem , kako u Ita liji, tako i u K ra ljev in i SH S. Rudarski »kom iteti«
b ili su sastav ljen i pretežnim dijelom od rudara H rvata, ali su u n jim a
b ili pored H rv ata i Slovenaca predstavljeni i N ijem ci i T a lija n i. T a k o
je ta »Labinska republika« dobivala internacionalni karakter. N a tome
području govorilo se tada svakodnevno o socijalizm u, o potrebi s o c ija -
lističke revolu cije u sv ijetu , o ruženju buržoaskog sistema, o uspostav-
lja n ju socijalističk e republike itd. Ono, što je pored ostaloga bilo n aro-
čito karakteristično za tu »labinsku republiku«, to je povezanost radn ika
i s e lja k a ; okolni istarski se lja ci pokazivali su kroz sve vrijem e t r a ja n ja
toga rudarskoga pokreta u L abinu punu solidarnost s rudarim a, te su ih
pom agali sa živežom itd., a ujedno nudili i svoju pomoć protiv fašista.
Iz pođataka, k o ji postoje o toj »L abin skoj republici« razabire se, da
su rudarski »kom iteti« kroz m art i početkom aprila 1921. vršili u glav-
nom ove poslove:
1. K ontrolu nad čitavim ugljenokopnim bazenom, nad svima rudni-
cim a i ostalim n jih ovim postrojenjem ,
2> Rukovodstvo nad eksploatacijom rudnika u ime rudara zaposlenih
u rudnicim a Labinštine,
3. Rukovodstvo i nadzor nad čitavim osobljem rudnika na tom ru đ ar-
skom području, dakle nad Čitavim činovništvom i radništvom L a b in -
štine.
4. O d ržav an je reda i sigurnosti n a tome području, i to prem a svim a
osobam a koje su tamo stanovale ili kojim drugim poslom za to v rijem e
tam o došle,
5. R je ša v a n je p ita n ja prehrane stanovništva toga područja, napose
p ita n je prehrane rudara, k o ji nisu im ali sv oje vlastito malo seosko go-
spodarstvo,
6. R je ša v a n je svih drugih p itan ja, k o ja bi rudari povremeno postav-
lja li pred sv oje »kom itete« itd. (autorova k n jig a , str. 114).
D ržavna vlast ni u Rim u, ni u T rstu n ije se m irila s takvom situ aci-
jo m . B ilo j e nekoliko pokušaja, da se slomi otpor rudara, ali su svi takvi
pokuŠaji tečajem m arta 1921. ostali bez uspjeha. R udari su u lije v a li
strah talijan sk im naoružanim odredim a, k o ji su kružili oko tog pod-
ru čja . N a prilazim a L abinštini b ile su stalne »crvene straže«, a one su
b ile naoružane koliko svakovrsnim (pa i lovačkim ) puškama, toliko n a -
ročito i čuvenim rudarskim »bom bam a«, k o je su radnici sami n ap rav ili

266
iz eksploziva za rudnike. B o je ć i se njihovih d eton acija, k arab in jeri su
čitav m jesec oprezno obilazili oko prilaza Labinštine. T akvo sta n je pri-
nudilo je talijan ske vlasti, da pristupe opsežnijim priprem am a, kako bi
n a rudare izvi&li što ja č i udar svojim oružanim snagama.
N akon priprem a izvrŠen je 8. aprila po unaprijed utvrđenom planu
koncentrirani napad većeg b ro ja vojnih je d in ic a suhozemne vojske i
m ornarice protiv Labin štin e. Citavim tim pohodom protiv Labinštine
zapovijedao je jed an pukovnik (A rm ellini) uz više drugih oficira. Pored
m ornarice sa dva ratna broda iskrcan je u Š ta lija m a veći odred vojske,
k o ja je nadirala s m ora prem a rudarskom centru, a b ila je u napadač-
kom sastavu navodno i je d n a a rtilje rijsk a b a te rija . Podaci o broju v o j-
nika u tom pothvatu nisu suglasni, te je ta j broj teško utvrditi.
Po nekim vijestim a oružani otpor rudara v ojsci tra ja o je do neka
d va sata poslije podne, a tada je čitavo područje bilo zauzeto. V lasti
su odmah pristupile hap šen ju velikog b ro ja rudara, k o ji su otprem ljeni
u razne zatvore. Do sudske*» rasprave m nogobrojnim zatvorenim ruda-
rim a n ije došlo, je r je o b ja v lje n a opća am n estija, kojom prilikom su
zatvorenici oslobođeni. »Labinska republika« završila je s više Žrtava,
razm jerno brzo bila je slom ljena, ali je uspomena na n ju ostala dugo
živa u redovima tih rudara, kao i po čitavoj Istri među radnim sv ije-
tom.

ISTRA U I Š CEKI VANJ U OSLOBOĐENJA

R apallo je označavao međaš, od kojeg je nastalo jo š oštrije siste-

matsko p ro g an jan je svega što je bilo jugoslavensko u tome kraju . Ire -
dentistiČki elementi u I t a liji vid jeli su u tom ugovoru mogućnost da
sada, zavladavši Istrom , provedu bez ikakvog ogran ičen ja ono, što se
dotle decenijam a uzalud nastojalo ostvariti. Istarski seljak, m a rljiv , ali
tvrdokoran, rodoljubiv i konzervativan, postao je sad istom puna m eta
raspojasanih napada iredentista. Bilo je sve očigled n ije da je politika
ta d a n je Ita lije u pogledu Istre bila svedena na to, da se to područje
ne samo italijan izira, nego da ga se pretvori u objekt n a jg ru b lje
eksploatacije u korist vlad aju će skupine Ita lije . Z ato su odmah p o slije
R ap alla i otpočele takve m jere g o n jen ja jugoslavenskog živ lja Istre, da
je ta j narod bio stav ljen pred pitanje - da li da b ježi iz svog rodnog
k r a ja i da ga prepusti tuđincu ili da se i đ a lje bori za svoj opstanak.
Ekonomski se Istra u znatnoj m jeri izm ijen ila pod talijanskom v la -
Šću. »Kao sastavni dio procesa prodiranja kapitalizm a u agrarne odno-
se - piše o tome M ijo M irković u predgovoru d je la F ran a B a rb a lića ,
»N arodna borba u Istri od 1870-1915. godine« — talijan skog kap itali-
zm a na hrvatsko selo, postupak odnarođivanja hrvatskog naroda u Istri
od 1918.—1943. imao je u ticajn u gospodarsku i političku podlogu. P o -
lazeći sa mnogo ja č ih gospodarskih pozicija, n a ko jim a su se n alazili
p rije 1918., T a lija n i su, kao razvijena buržoazija prem a sasvim tankom
sloju hrvatskog građanstva, koje se gotovo posve p o slije 1918. iz Istre

267
povuklo, i prem a ogrom noj veićini pretežno siromasnog hrvatskog s e lja -
štva, k o je j e u Istri ostalo osam ljeno, bez građ anstva i in telig en cije,
dobili p o slije 1918. prinudnu silu državne organ izacije i državnog apa-
ra ta u sv oje ruke, tako da su i ekonomska moć kap itala i prinudna sila
državnog ap arata u uzajam nom podupiranju i skladu m ogli biti upo-
tre b lje n i za sistematsko pod rivanje narodne svijesti i narodnog otpora
osirom ašenih i izoliranih hrvatskih seljačkih masa. N a jv e ć i b roj h rv at-
skih kuća i o b itelji bio je u toku godina uvučen u ta lija n sk i kapitalizam
pomoću zaposlenja jed nog ili više članova u rudnicim a i industriji, na
cestam a, u gradskim zanim anjim a, u pomorstvu, n a autobusnim podu-
zećim a, u državnim službama, različnih vrsta ...« (cit. izdanje. str. 5).
Istarski se lja k je u takvim prilikam a morao tražiti nove puteve za
sv oje od ržan je. Sv i se nisu u k lju čili u novo stvoreno stan je. Pretežni
dio istarskog seljaštv a ostao je da se d a lje bori za svoj goli život. V ino,
u lje i drugi njegov i proizvodi više nisu nailazili n a onakvu prođu kao
što je to bilo p rije. Prođu agrarn ih proizvoda istarskog seljak a sad je
osjetno ugrožavala ta lijan sk a in d u strija i trgovina (u lje , vino i dr.), a
pored toga sad je istarski se lja k došao pod pritisak bezobzirnih fin a n sij-
skih m je ra tuđinske vlasti, k o ja je i u svojoj poreskoj politici im ala u
vidu - ekonomsko uništenje istarskog jugoslavenskog ž iv lja , da bi ga i
na ta j način što neposrednije potčinila novoj vlasti i da bi prihvatio
ita lija n iz ira n je . Istarski gradovi više nisu bili u stan ju , da prihvate to -
liko nezaposlenih, koliko ih je sve to više bilo. P u la je od nekadašnjih
približno 40 .0 0 0 stanovnika (prem a popisu od 1910.) n a b ro ja la u godini
1930. je d v a polovinu od tog b ro ja . I T rst je vidno opao životareći iz
godine u godinu. T i gradovi nisu više bili onaj n ek ad ašn ji dobar po-
trošač, k o ji j e seljaštvu Istre (barem sa n jim a susjednog poljoprivređ-
noga k ra ja ) pružao dotle zaradu.
O sirom ašenje Istre postajalo je sve to veće. Istarski su gradići ođ
1918. opu stjeli, a sela su propadala. Sta n je pod novom vlašću bilo j e
tako teško, da je čak i tršćanski talija n sk i list »P iccolo« u jednom svom
b ro ju od m a ja 1925. napisao prikaz tog prop ad an ja Istre, k o je je r je -
čito prikazao već sam naslov toga članka: ‘»Izlet m eđu Iju d e u krpam a
i kolibam a, k o je se ruše« (»U n a corsa fra uomini cenciosi e capanne c a -
denti«). T a j članak bio je živa slika posvudašnjeg sirom aštva i propa-
d a n ja g rad ića i sela po Istri. N ovin ar ovd je opisuje strašne prilike istar-
skog se lja štv a i dod aje:
»... V ozeći se vlakom slušao sam razgovore između putnika. N eiz-
b ježn i su predmeti razgovora porezi i nam eti. T o su tem e, koje su
m e kroz dvadeset dana mog pu tovanja po Istri n a svakom koraku
p ratile, u svako doba i na svakome m jestu. P oreski agent i ekseku-
tor tu su osobe, k o je u živaju danas u Istri ogrom nu populam ost.
K ad b i mogli čuti, što se o n jim a govori, sigurno ne b i b ili odu-
še v lje n i.
Zaključak, do koga su dolazili svi, bio je jednodušan: B i j e d a j e
Navodili su slučajeve, koji su bili je-
s t r a š n a , p r i t i s a k j o š s t r a š n i ji .
dan strašniji od drugoga ...«
268
 Poreska stopa je ovdje bila nesnosna. D ržava je iscjeđ ivala iz Istre
i iznad privrednih mogućnosti naroda. A li ako su ja v n i nam eti b ili i
suviše teski, jo š je teže bilo sa ubiranjem poreza. Država je đavala ubi-
ra n je poreza zakupnicima prema rezultatim a ja v n o g nadm etanja. N a j-
p o v o ljn iji nadm etač (po interese fiska) dobio bi pravo da kroz godinu
dana (ili drugo određeno vrijem e) ubire poreze u određenom k ra ju , a
državi j c za to u naprijed morao platiti ustanovljenu paušalnu svotu.
T a k o se država osiguravala za svoje budgetske prihode, a porezne obve-
znike izručivala je time sam ovolji i nczasitnosti poreskih zakupaca.
Poreski zakupci ubirali su namete nesm iljeno, ne mareći za životne
interese istarskog seljaštva. Pri tome je dakako često dolazilo do pri-
silnih ovrha. Pritom su se troškovi i kam ate p e n ja li toliko, da su n eri-
je tk o prelazili dužnu poresku glavnicu. O vrhe i dražbe bile su svako-
dnevna p ojav a po istarskim selima. A kod toga n ije bio rijed a k slu čaj,
da je za poreski dug od nekoliko desetina lira istarskom seljaku proda-
vana cjelokupna njegova imovina. K tome se događalo, da dražbena
kupovnina n ije m ogla podmiriti glavnicu i troškove, te je mnogi poreski
đužnik gubio svoje im anje, a i d a lje je ostajao dužan vjerovniku.
U stisci za novcem, da plati jav n e dažbine i druge dugove, istarski
se lja k padao je i u kandže gradskih (većinom tuđinskih) lihvara. Ista r-
sko seljaštvo se u takvim prilikam a tdško i mučno borilo za svoje odr-
ža n je. N am eti su tražili novaca, a n jih se lja k n ije mogao dobiti. R a n ije
»posojilnice«, usprkos svojih nedostataka, nekako su pom agale istar-
skom seljaku, kada je trebao kredita. <No ta lija n sk e vlasti su ništile te
m ale kreditne ustanove i seljaštvo uputile radi kredita n a ta lijan sk e
banke i na gradske lihvare. Istarsko zadrugarstvo je svojevrem eno bila
znatna pomoć seljaštvu toga k ra ja , naročito vinarske i druge otkupne i
prod ajne zadruge. No novi gospodari Istre naročito su se oborili n a te
kolektive, te im na sve moguće načine onem ogućavali poslovanje, a n ji-
hove su funkcionare često zatvarali, zlo sta v lja li i svakovrsno progonili.
Fašističke »skvadre« su na mnogo m jesta u Istri, naročito od R ap alla,
prodirali silom u mnoge zadružne prostorije, raz b ija li tamo n a m ješta j,
p alili knjige itd. Istarsko seljaštvo je tako ž iv jelo pod veoma teškim
u vjetim a.
Uporedo s time provodila se sistematska politika b risan ja svakog traga
n etalij anskog o b ilje ž ja Istre. I vlasti i fašistički elementi n a sto ja li su
d a posvuda nestane hrvatskog i slovenskog znaka u Istri. K raljevskim
dekretom od 28. m arta 1923. dano je vlastim a ovlaštenje, da izm ijene
hrvatske i slovenske nazive m jesta. V išem jesečn i rad posebne kom isije,
k o ja je za to b ila određena, utvrdio je nakarad ne nazive istarskih m je -
sta, kao na pr. m jesto »Općina« novi naziv - »O picina«, m jesto starog
naziva »B olju nc« sada - »Bagnoli della R osandra«, m jesto »Brgud«
sad a — »T ragh etto«, m jesto »Lipica« sada »Equile Lipizzano«, m jesto
»Gepića« - »F elicia« i slično. N ije se stalo samo n a tome. Bez obzira
na v o lju stanovnika Istre m ijenj,ala su se i n jih o v a prezimena. T a k o su
na pr. n astala nova imena kao - m jesto »A ntončić« - »A ntonini«, m j.
» B a čić« - »B acci«, m j. »C m ac« - »C erna«, m j. »Dom azetović« - D e

269
T om asetto«, m j. •»Jeli-ći« - » G e lli« , m j. » K ra n jčić« - -»Ranci«, m j. »M o-
horović« - »M accorini«, m j. »M iklavŽić« - »N icolacci«, m j. »Potočar« -
wPottari«, m j. »S ab ljić« - »Sau ri«, m j. i»<Spinčić« - »Spini« i slično.
D ekretom od 31. decembra 1923. zabranjeno je d jeci davati »stran a
im ena«, te su d jeci istarskih se lja k a često davali ta lija n sk a im ena bez
obzira n a v o lju rod itelja. D ekretom od 7. aprila 1927. protegnut je i n a
Istru Z akon od 10. ja n u a ra 1926. (prvotno donesen samo za Ju žn i T i -
rol), k o jim su vlasti dobile o v lašten je za ita lija n iz a ciju im ena i naziva
uopće. T a k o se u Istri razvila široka djelatnost organa vlasti, kojom su
se im ena jugoslavenskog ž iv lja »v raćala u - prvobitni ta lija n sk i n jih ov
oblik«. R aču n a se (po nekim navodim a), da je n a ta j način samo radom
posebne k om isije u Puli italijan iz ira n o oko tri h ilja d e prezim ena naših
stanovnika Istre.
U poredo s tim e razvijalo se jed n ak im sm jerom i školstvo, k o je je uz
ostalo im alo naročito ta j zadatak, da razv ija duh ita lija n stv a i da odna-
rođ u je d jecu jugoslavenskog stanovništva Istre. Z a b ra n ju ju ći narodni
jezik po školam a i na ja v n im m jestim a fašističke vlasti su sistematski
provodile denacionalizaciju preko mnogih školskih i drugih prosvjetnih
ustanova i ak cija . Pored zabrane hrvatskih i slovenskih k n jig a širena
je samo ta lija n sk a kn jiga, a svi protivnici ove sm išljene i sistematski
provođene denacionalizacije potpadali su pod veoma oštre kazne. N a -
rodni je z ik bio je zabranjen i u crkvam a. M nogi su svećenici po istar-
skim selim a stradali zbog toga, što su propovijedali na hrvatskom ili slo-
venskom jeziku . Fašisti su i n a n jih bezobzirno napadali, čak u crkva-
ma. Iako j e katolička crkva i za fašizm a im ala povlašćeni položaj u Ita -
liji, V atikan u n ije smetalo ni to, što su fašisti tu upadali u crkve, hapsili
jugoslavenske svećenike i sa sam ih oltara, progonili ih zbog propovije-
d a n ja n a narodnom jeziku. R im ska k u rija p on ijela se prema stanovništvu
Istre veom a hipokrizijski, je r j e n a jp r ije bilo oglašeno, da će u K on -
kordat između K u rije i fašističke It a lije (od 1929.) ući klauzula o v je ro -
nauku n a m aterinjem jeziku , a li je to kasnije ispušteno i talijan sk im
iredentistim a dana široka mogućnost progona istarskog stanovništva i
zbog tih v jersk ih obreda.
Z lo s ta v lja n ja istarskog jugoslavenskog živ lja poprim ala su sve to su-
rovije oblike i fašistiČki napad ači nisu se ustezali ni od u b ija n ja n jim a
nepoćudnih Istrana. V lasti su ne samo prelazile preko m nogih pritulžbi
zbog fašističkih n asilja, nego su i same nerijetko p ritje ca le u pomoć fa -
šistim a, kad b i istarski radni sv ije t ugrožen u svom interesu stupio u
obranu sv ojih domova, života i imovine. Svaki otpor n jih o v fašistim a
bio je sm atran za nedopušteno d jelo , i sudovi su često donosili drakon-
ske kazne protiv hrvatskog i slovenskog ž iv lja u Istri. T a k o je n a pr.
povodom fašističkih izbora (održanih 24. m arta 1929.) n a više m je sta
došlo u Istri do krvoprolića i u bojstva istarskih seljak a, k o ji su (kod
sela V a lić i, zatim kod B restovice i dr.) b ili napadnuti iz fašistiČke
zasjede. T im povodom uhapšeno je viiš^ antifašista Istrana, među n jim a
V lad im ir G ortan, D anilo V iv o d a i drugi. Inscenirano je suđenje zatvo-
renim Istran im a (koji su b ili sta v ljen i u gvozdeni kavez nasred sud-

270
nice) i nakon sum arnog -»pretresa« održanog 16. oktobra (1929.), pro-
glasio je general C ristini kao predsjednik Suda za zažtitu države, d a se
pored ostalih optuženi V ladim ir Gortan osuđuje na smrt. Su trad an je
sm rtna kazna izvrsena, iako su svi znali, da G ortan n ije kriv, napose da
on n ije uopće pucao na povorku svojih su seljan a (ni ubio T u h tan a),
nego da su to u ćin ili fašisti. 'N jim a je ovo ubijstvo bilo izgovor da mogu
osudom G ortan a i drugih zastrašiti istarsko netalijansko stanovništvo.
FaŠistička su đ en ja red ala su se nakon toga sve to više n a sličan način.
Poznato je na pr. suđenje (održano 1. septem bra 1930. pred Sudom za
zaštitu države u T rstu ), tfojom prilikom je osuđena grupa od 18 istar-
skih Ju goslavena zbog »zločina protiv Ita lije « . (Optuženi zbog navod-
nog atentata na list »(Popolo di T rieste«, zatim za palež ta lija n sk ih škola
u K atinari i Zgoniku, d je č je g vrtića u T olm inu, za navodni n ap ad aj na
fašističku m iliciju u Sv. Petru itd.< nisu im ali mogućnost da se brane.
Ćak su i sami n jih ov i b ra n itelji istupali kao tužitelji. Sud je presudio
na smrt četvoricu optuženih (Ferdu iBidovca, F ra n ju M arušića, F ra n ju
V alenčrća i Z yonim ira M iloša), koji su hrabro poginuli, a narod Istre
bio je uvjeren, da oni nisu krivi za optužena d jela.
K on fin iran je istarskog jugoslavenskog stanovništva započelo je već
k rajem 1918. godine. A li tek od Rapallskog ugovora dobivalo je ono
masovne opsege. N a h ilja d e Istrana konfinirano je na otocim a L ip ari,
napose na otok Ponzi, Ventotenne i dr. iS n jim a se postupalo surovo i
nečovječno, te su mnogi od pohaplšenih tamo i u m rli.n e mogavši izdr-
žati svakodnevna m u čen ja, kojim a su zatvorenici kroz godine b ili izlo-
ženi.
T a k a v sistem u n ištav an ja jugoslavenskog ž iv lja Istre prinudio je
mnoge, da se b ijeg o m spasavaju iz nepodnošljivih prilika, u kojim a su
životarili u Istri. A li pored dobrovoljnog b je ž a n ja iz svojih domova
bilo je i takve em ig racije, koju je sama ta lija n sk a vlast n aređ ivala, ili
su to činili fašisti, a vlast ovo tolerirala. N a jv eći broj izbjeglih Istran a
prešao je u Ju g o sla v iju , a m an ji dio em igrirao je u druge zem lje (na-
pose u SA D ). N o sve te i mnoge druge surove rep resalije, k o je je fasi-
stički režim sistem atski provodio nad jugoslavenskim stanovništvom
Istre, ipak nisu m ogli u narodu ubiti težnju za oslobođenjem . Usprkos
drastičnim m jeram a protiv toga naroda mnogi su pojedinci i pod faši
stičkom vlašću u Istri istupali slobodoljubivo, te stoga b ili izloženi
teškim kaznama.
Istra je s nadom i uvjerenjem čekala i dočela svoje oslobođenje za
Narodnooslobodilačke borbe i prisajedinila se konačno Jugoslaviji.
N akon sloma fašističke Ita lije proglasio je 13. septembra 1943. O kru-
žni narodno-oslobodilački odbor za Istru o d c je p lje n je Istre od Ita lije i
n jen o p rik lju čen je H rvatskoj. Vrhovni plenum Osvobodilne fronte Slo-
venskoga naroda izdao je 16. septembra 1943. Proglas o p rik lju čen ju S lo -
venačkog p rim o rja i svih dotle Ita liji anektiranih slov. d ijelov a slobod-
noj Sloven iji. P o k rajin sk i narodno-oslobodilački odbor za Istru, k o ji se
form irao 25. septem bra, istog je dana potvrdio spomenuti zaklju čak b iv-
šeg Okruižnog N O O -a za Istru. P rije toga je Z A V N O H posebnom O dlu-

271
kom od 20. septem bra 1943. potvrdio ta j zakljuČak (Okružnog N 0 0 7a
za Istru od 13. septem bra 1943), ob jav ivši ujedno da tim e p restaju važiti
svi ugovori, paktovi i konvencije, k o je su dotle sklopile bilo štara Ju g o -
sla v ija , b ilo tzv. N ezavisna država H rvatska u pogledu Istre, R ije k e ,
K varnerskih otoka i drugih d ijelov a H rvatske (Z adra i dr.). Posebnom
Odlukom od 30. novem bra 1943. potvrdio j e A V N O J na svom Drugom
zasjed an ju u J a jc u kako - »Odluku Slovenačkog narodno-oslobodilač-
kog odbora (plenum a Osvobodilne fronte) o p rik lju čen ju Slovenačkog
P rim o rja i svih anektiranih d ijelov a S lo v en ije slobodnoj S lo v en iji u
fed erativnoj Ju g o sla v iji« , tako i - »O dluku Z em aljskog antifašističkog
v ije ć a narodnog oslobođenja H rvatske o p rik lju čen ju Istre, R ije k e , Z a -
dra i anek tiran ih d ijelo v a H rvatske i hrvatskih jad ran sk ih ostrva slo-
bodnoj H rvatskoj u federativnoj J u g o s la v iji...« (»<Prvo i D rugo z asje-
d a n je AntifašistiČkog veća narodnog oslobođenja Ju g o sla v ije « , služb.
izdanje, Beograd , 1953., str. 241). M eđunarodnu potvrdu dobilo je to
m irovnim ugovorom između F N R J i Ita lije od 10. febru ara 1947., k oji
je stupio na snagu 15. I X . 1947.

272
 RIJEKA, ZADAR I KORUŠKA POD
TUĐINSKOM VLAŠĆU

I ovi su dijelovi jugoslavenskih zernalja poslije Prvog svjetskog rata

ostali pod tuđinskom vlašću. I u tim je predjelima tuđinska vlast siste-
matski provodila svoju politiku ekonomskog izrabljivanja, političkog
obespravljivanja i nacionalnog ugnjetavanja jugoslavenskog stanovni-
štva tih predjela. Kroz to razđoblje (od Prvog svjetskog rata do da-
nas) ti su krajevi prešli kroz više različitih peripetija.

RIJEKA POD ITALIJOM

Već s prvim jačim usponom kapitalističkog društvenog razvitka habs-

burške monarhije Rijeka je od kraja X V III. vj. postala područje prc-
tenzija mađarskog veleposjedničkog vladajućeg sloja, koji je već tada
pravilno ocijenio ekonomski značaj toga grada za njegovo zaleđe. Borba
oko Rijeke vodila se kroz čitavo X I X . stoljeće, jc r ju ni dvorski falsi-
tikat s tzv. »Riječkom krpicom« (jednostrano preformuliranje čl. 66
Hrvatsko-ugarske nagodbe od 1868., s kojom se Rijeka izručila Ma-
đarskoj) nije zaustavio. Rijeka je predstavljala u razdoblju od 1868.
do 1918. zasebno državnopravno područje tzv. »corpus separatum«, koje
je bilo izdvojeno iz Hrvatske (ali ne definitivno!) i u kome je faktično
prevlast imala veleposjedničko-kapitalistička vladajuća skupina Ma-
đarskc.
Spomenutim već Londonskim paktom Rijeka je ostavljena Hrvatskoj
(odredbom čl. 1.). Ali talijanski iredentisti, kao i tadašnja vlada u
Rimu nisu se s time zadovoljavali, već su otpočeli žestoku điplomatsku
akciju (pred Mirovnom konferencijom u Parizu), kako bi se usprkos
Londonskom paktu ipak nekako domogli toga grada.
Kad se pozivanjem na Londonski ugovor nisu mogli dočepati Rijeke,
iskoristili su spomenuti već Ugovor o primirju s Austro-Ugarskom, koji
im je kao mandataru savezničkih velesila davao ovla.šćenje da okupi-
raju Rijeku u ime Antante. Radilo se, međutim, o tome kako će talijan-
ske trupe okupirati taj grad, u kojemu je pored jugoslavenske vojske

18 JUGOSI.AVIJA I Z ME U U 1)VA RAT A II 2 7 3

 (većeg odreda pod komandom potpukovnika Petra T eslića) bio već (od
10. novem bra 1918.) i dobro naoružani batalju n srpske vojske pod za-
povjedništvom potpukovnika M aksim ovića. Posredovanjem savezničkih
oficira sklopljen je 17. novembra (spomenuti već) »gentlemen agrea-
ment« s talijanskim adm iralom R ain erijem , da, ukoliko iz R ijek e izađu
srpski v o jn ici, u R ijeku ne će ući »nijedan talijan ski vojnik«. No čim
je odred potpukovnika M aksim ovića napustio gradsku luku, u grad su
sa svih strana stale navirati jed in ice talijanske vojske. R ijeku su, dakle,
T a lija n i tako zaposjeli.
N o lakše je bilo ovako »zaobići« potpukovnika M aksim ovića, nego
ustaliti se na R ijeci. T a lija n sk e okupacione vlasti su već prvog dana
poduzele mnoge m jere, da se u gradu učvrste. U prvom redu o tjera li su
iz grada tamo zatečenu jugoslavensku vlast, razjurili su naim e riječko
»N arodno v ijeće SH S« na čelu s tadašnjim riječkim velikim županom
drom Lencem . U drugom redu predali su civilnu vlast kasnije form ira-
nom tzv. »Consiglio nazionale italian o di Fiume«, u kojem su iredentisti
provodili ono, što je trebalo Rim u. T im aktom Ita lija je prekršila nor-
me međunarodnoga prava, je r je protivno odredbama H aških Konven-
c ija »o pravim a suhozemnoga rata« (od 1899. i 1907.) sam ovoljno izmi-
je n ila zateČeno stan je R ijek e, n jezin državnopravni status quo sm ije-
nivši riječk o Narodno v ijeće (k oje je i de facto i de ju re bilo legitim na
vlast u tom gradu) i postavivši tamo svoje pouzdanike da vrše fu n kcije
političke vlasti.
M eđutim , saveznički državnici (Antante) nisu se u prvi mah poka-
zivali sklonima, da prihvate talijan sko p rig rab ljiv an je R ijek e. A li upor-
nost talijan sk ih iredentista i riječk ih aneksionista uporedo s nepopu-
stljivošću tadašnje rimske vlade ipak su doveli dotle, da se u vrhovima
M irovne konferencije stalo govoriti o potrebi form iran ja zasebnog ri-
ječkog područja, koje ne bi pripalo Ita liji. Opasnost po aneksionističke
manevre talijan skih iredentista izbila je ja č e naročito, otkako su riječk i
aneksionisti 6. ju la 1919. u tom gradu napali na savezniČke vojne od-
rede, k o ji su uzeli u zaštitu ugroženo jugoslavensko rijeČko stanovni-
štvo. Povodom toga je M irovna kon feren cija naredila, da znatan dio
talijan sk ih okupacionih snaga napusti R ijeku , a u n ju da uđu drugi sa-
veznički v o jn i odredi zbog od ržanja reda i mira. ( 0 tome: Federzoni L .,
»II trattato di Rapallo«, Bologna, 1921., str. 229. i d., Benedetti G. » L a
pace di Fium e«, Bologna, 1924., str. 2 5 1 -2 5 2 , autorova k n jig a » R ije čk a
država«, str. 80). N a to su se aneksionistički krugovi u Rimu (generalitet
s dvorom, ali navodno bez zn an ja i odobrenja tadašnjeg predsjednika
vlade F ran c. N ittija ) odlučili na je d a n kondotjerski pothvat.
*

»M arcia di Ronchi« nazvan je inscenirani pothvat jed n og odreda

»dobrovoljaca« pod vodstvom poznatog talijanskog p jesnika i ratnog
huškača G a b rije la D an u n cija (G ab rielle D ’Annunzio R ap agn etta); oni
su izjav ili, da žele »osloboditi R ijek u «, kako bi se ona »p risajed in ila
m ajci-dom ovini«. D anuncio je jo š 28. aprila 1919. izrazio ta lija n sk o j

274
jav nosti nam jeru , da izvrši takav pothvat protiv JRijeke (»U koliko par-
lam enat ne anektira R ijek u i Sp lit, onda će v o lja n a c ije i riječk o g na-
roda dovršiti to s trium fom !«; (v. A ngelini Ennio, »G abrielle D ’Annun-
zio e la impresa fium ana«, str. 41.).
»P obunjenička« kolona domogla se lako talijan skih v ojn ih kam iona
i bez ikakvog otpora ušla j e u R ijeku , gd je su je s glazbom i cvijećem
dočekali rijeČki aneksionisti, ali i kom andant talijan sk ih okupacionih
tam ošnjih' snaga, general V . E . Pittaluga, k o ji je um jesto da »pobunje-
nicim a« dade otpor poželio D anunciju »pun uspjeh u ostvarenju n je-
govog davnog sna« (P ittalugina izjava o b ja v lje n a u časopisu »Rivista
d’Ita lia « , sept. b roj za 1923.). I dok je tad an ji predsjednik vlade, Franc.
N itti protestirao protiv tog kondotjerstva, Danuncio je ob jav io nam jeru
- »da će R ije k a konačno biti p risajed in jen a Ita liji« (A ngelini Ennio,
cit. d jelo, str. 33). K ada' se međutim, u A ntantinim điplomatskim kru-
govima počelo govoriti da se između Ita lije i K raljev in e S H S form ira
je d n a »tam pon-država«, prema kom planu bi R ije k a došla pod kontrolu
D ruštva naroda i tako b ila onemogućena talijan sk a an ek sija grada, D a -
nuncio je pri'šao jednom drugom manevru, očigledno ne bez zn an ja i
protivu v o lje državnih vrhova u Rimu.
»T alijan ska regen cija Kvarnerom « (»Reggenza ita lia n a del C arn a-
ro«) bio je novi D anu ncijev taktički akt; ona je im ala p red stav ljati za-
sebno državno područje, sastavljeno ne samo od R ijek e, nego i od n je -
zine bliže okoline, »svih okolnih općina, koje su s iskrenošću pristale na
to, da mogu biti p rim ljen e suglasno duhu određenog zakona mudrosti«,
kako je to D anuncio pjesnički istakao u istovremeno (8. septembra
1920.) proglašenom ustavu za tu »T alijan sk u regenciju K varnerom «.
T e rito rija ln i opseg te »R egencije« bio je ovdje određen područjem
istočne obale Istre s Voloskom, Lovranom , M ošćenicam a i Labinom , te
otocim a K rk, Cres, Rab i L o šin j, dok bi R ije k a p red stav ljala središte
ovog pod ru čja (tekst tog »U stava« o b ja v ljen u zborniku »Legislazione
di Fium e«, Rim , 1926., vol. I., str. 593 i d.). T im se m anevrom mislilo
sp riječiti K ra lje v in i SH S da ne povrati spomenute kvarnerske otoke, ali
da M irovnu konferenciju u pogledu toga, a napose u pogledu R ijeke,
stavi pred gotov čin. Pored sve prividne državnosti » T a lija n sk a regen-
c ija K varnerom « n ije b ila država, već specifični oblik ta lija n sk e vojne
okupactje jugoslavenskog područja, odnosno ta lija n sk a v o jn a diktatura
pod u vjetim a te okupacije. Rim ska vlada na čelu s Fran c. N ittije m pro-
tivila se i tom aktu G a b rije la D an u n cija (iza kojeg a su s ta ja li uplivni
drŽavni, napose v o jn i vrhovi tadanje Ita lije ), ali je ta j novi D anun-
cije v pothvat ipak znatno koristio Rimu u n jegovoj d a ljo j diplom atskoj
a k ciji, da bi što ja č e zasjeo .na istočnoj obali Ja d ra n a , a napose da se
ipak dočepa R ijek e. U n a jm a n ju ruku, taj D an u n cijev akt predstavljao
je novi »gotov čin«, s kojim se moralo računati. Pregovori s K ra lje v i-
nom S H S produžavali su se i d alje, te je konačno vlada M ilje n k a R.
V esnića (kao i m inistar vanjskih poslova dr. A nte T ru m bić) kapitu-
lirala pred tom činjenicom .
> *

275
 R a p a l l s k i m u g o v o r o m (od 12. novembra 1920.) predviđen je osnutak
tzv. » R i j e c k e d r z a v e « . Odredbom čl. IV . t o g ugovora priznala ie vlada
K ra lje v in e S H S :

».. da p rizn aje potpunu slobodu i nezavisnost Države R ije k e (F i-

ume) i obavezuje se, da će to vječno poštovati.
R iječku drzavu sa čin ja v a ju :
a) Corpus separatum , kao što je sada ograničen granicam a grada
i kotara R ije k e (Fium e),
b) dio bivšeg te rito rija Istre, ograničen kako slijed i: na sjeveru -
lin ijom , k o ja će biti određena na terenu i k o ja polazeći neposredno
od naseljenog m jesta Kastav izb ija na put Sv. M a tija -R ije k a na
granicu corpus separatum -a ostavljaju ći m jesto Srdoči i Hosti
K raljev in i Srb a, H rv ata i Slovenaca, a nrepuštajući R ije čk o j dr-
žavi c ije li kolni put, k oji sjeverno od željeznice preko M a tu lja i
dvojne raskrsnice kote 377 zapadno od K astva vodi R upam a; na
zapadu - linijom , k o ja od M a tu lja silazi k moru kod Preluke ostav-
lja ju ć i željezničku stanicu i m jesto M atu lje na talijanskom teri-
toriju ...« (V id je ti: »R apallski ugovor«, službeno izdanje M in istar-
stva inostranih poslova, Beograd, 1923., izvadak iz »Službenih
novina« br. 141a od 27. ju la 1921.).

T im e je im ala biti završena dotad anja kondotjerska »D an u h cijad a«,

ali je Danuncio dao kraći otpor talijanskim oružanim snagam a, k o je je
protiv tog neposlušnog aneksioniste uputila rimska vlada sa željom , da
prestane s kondotjerstvom , a da se koristi d a lje obilnim mogućnostima,
k o je jo j j e pružao R ap allski ugovor. Pošto Danuncio n ije »priznavao
R apallski ugovor« (n jego v a izja v a od 20. decembra 1920.) i iza kako je
odbio ultim atum talijan sk o g generala C avig lija, da izađe iz grada, nego
je na to odgovorio objavom »ratnog stanja« (ponoć 21. decem bra 1920.)
došlo je do ok ršaja između talijan skih regularnih trupa i D an u n cijevih
»dobrovoljaca«. Sukob je završen sporazumom između »zaraćenih« stra-
na u O p atiji 29. decem bra, a Danuncio je sa svoiim »legionarim a« i
»arditim a« (ogorčen stavom rimske vlade) 5. ja n u a ra 1921. napustio
R ijeku .
R apallska R ije čk a država, međutim, n ije bila duga v ijek a. T e k što su
riječk i autonomaši na čelu sa svojim prvakom Rikardom Z anellom pri-
stupili organ izaciji nove vlasti, već su se sudarili s činjenicom , da je ta
R ije čk a država tek politički m anevar aneksionističkih elem enata u R i-
je c i i u Rimu. A neksionisti su autonomašima na sve strane pravili ne-
prilike, a osjećali su se ja k im a (iako su bili m alobrojni), je r je iza n jih
sta ja la ta lijan sk a vojska, k o ja se, medutim, n ije m icala s p od ru čja te
»države«.
Prem a Zakonu br. 1100 od 21 m arta 1921. provedeni su na terito-
riju »R iječk e države« 24. aprila 1921. g. izbori, na kojim a su pri-
stalice održanja te rije čk e zasebnosti (»R iječke države«) tzv. autono-

276
maši dobili ogromnu većinu (od 10.004 palih glasova bilo je za auto-
nomaše s drom Zanellom - 6557, dok su aneksionisti na čelu s drom
Grošićcm dobili tek 3447 ^lasova). No fašisti su već 27. aprila 1921.
izvršili oružani napad na organe vlasti »Riječke države«. Nakon toga
Rim je u Rijeku uveo tzv. Vanredni komesarijat (27. aprila 1921.), a
malo poslije toga rimska vlada šalje u Rijeku svoje »vanredne komc-
sare«, i to vojna lica (kapetan bojnog broda Antonio Foschini, zatim
armijski general Luigi Amantea). Očigledno pod pritiskom svjetske jav-
nosti, a donekle i s obzirom na revolt u Jugoslaviji, rimska vlada omo-
gućuje novoizabranoj riječkoj Konstituanti, da otpočne s funkcijama
vlasti, koju su »autonomaši« vršili uz stalne sudare s riječkim aneksi-
onistima. Konačno su fašisti 3. marta 1922. izvršili u Rijeci državni
udar, rastjerali riječku Konstituantu i zajedno s Rikardom Zanellom
odveli je iz Rijeke/Zanella je s Konstituantom neko vrijeme (iz Kra-
ljevice) pokušavao da svjetsku javnost upozori na fašistička nasilja u
Rijeci i da velesile potakne na intervenciju protivu fašizma, ali su nje-
govi protesti ostali bez ikakvog jačeg odjeka.
Rimska vlada je nakon toga (18. septembra 1923.) postavila za Rijeku
vojnog guvernera, koji jc imao »da održi kontinuitet u upravi grada«.
Vojni guverner, general Gaetano Giardino jednostavno je prelazio pre-
ko činjenice, da je Rapallskim ugovorom bila predviđena i da je bila
obrazovana neka »Riječka država«, te je postepeno sve više uvodio tali-
janske propise u grad tretirajući ga de facto kao sastavni dio Italije.
Svjetska javnost je i ovim aktom u pogledu Rijeke bila stavljena pred
gotov čin, a to je važilo naročito za vladu Kraljevine SHS. S te strane,
međutim nisu za Italiju izbijale velike teškoće. Unutrašnje trzavice u
staroj Jugoslaviji, nebriga hegemonističkih elemenata oko dvorske ka-
marile i u njoj samoj za Rijeku, omogućavale su talijanskoj vladi, da
bez mnogo prepreka provodi svoj aneksionistički plan. Konačno, bilo je
očigledno da fašistički Rim i ne misli ni na kakvo odstupanje u po-
gledu Rijeke. Tom faktičnom stanju dala je svoj pristanak i kraljevska
vlada stare Jugoslavije.
Vlada Nikole Pašića (napose i ministar vanjskih poslova dr. Mom-
čilo Ninčić) napustili su borbu za Rijeku, te su početkom 1924. otpočcli
s rimskom vladom pregovore o Rijeci. Konačno je 27. januara 1924.
u Rimu potpisan tzv. »Rimski pakt« o prijateljstvu i srdačnoj saradnji
između Kraljevine SHS i Kraljevine Italije, a istovremeno i »Spora-
zum o R ijeci«, kojim jugoslavenska vlada priznaje Rijeku Italiji, te sc
tu kaže:

».. Pošto su uvidjeli potpuno nemogućnost đa pristuDe na praktičan

način organizaciji slobodne Države Rijeke - kaže se u tom Spora-
zumu o Rijeci - koja se predviđa u članu 4. Rapallskog ugovora
od 12. novembra 1920. i u opštim odredbama unetim u sporazum
potpisan u Rimu 23. oktobra 1923., u nameri da uspostave srdačne
ddnose između dveju država za opšte dobro oba naroda, obuzeti

277
 željom da obezbede n a n ajsh o d n iji način život grada R ije k e i eko-
nomski razvitak, k o ji najvvše odgovara n jen im in teresim a ...« o b je
su stran e zaklju čile slijed eće:
»... Čl. I. - Ita lija n sk a vlad a p rizn aje punu i celokupnu suvere-
nost K raljev in e S rb a , H rv a ta i Slovenaca nad pristaništem Baroš
i nad D eltom , k o ji će biti evakuirani i predani nadležnim vlastim a
K ra lje v in e Srba, H rv ata i Slovenaca u roku od dva dana po raz-
meni ra tifik a cije ovog Sporazuma.
Čl. 2. - V lad a K ra lje v in e Srb a, H rv ata i Slovenaca p rizn aje pu-
nu i celokupnu suverenost K raljev in e I t a lije nad gradom i lukom
R ije k e , kao i nad teritorijom , k o ja jo j je dodeljena graničnom lin i-
jo m naznačenom u sledećem č la n u ...«
(»Službene novine K ra lje v in e S H S « , br. 60 - X I od 20. m arta
1924.).

T ak o j e dakle Pašićeva vlada od fašističke vlade u Rimu dobila »p ri-

zn anje« jugoslavenskog suvereniteta nad dotle okupiranim d ijelom ju -
goslavenskog terito rija (luka Baroš i D elta kod Sušaka), k o je je I ta lija
držala pod svojom okupacijom kao zalog za d a lje a k cije protiv svoga
susjeda, a ova jugoslavenska vlada prizn aje I t a liji suverenitet nad ju -
goslavenskom R ijekom i određenim okolnim područjem . Koliko j e da-
kle o v aj R ije čk i sporazum izražavao ekspanzionizam im perijalističkog
tad an jeg Rim a, toliko je jo š više razgolićavao kapitulanstvo hegem oni-
stičkih vrhova dvorske kam arile i Pašićeve kraljevske vlade sa svom
njihovom nebrigom za sudbinu zem lje, kojom su tada u p rav ljali. Ita -
iija je odmah zatim an ek tirala R ijeku . Dekretom br. 211. od 22 fe-
bruara 1924. o b jav ljen o je slijed eće:

»Cl. 1 - O dobrava se ovd je priklju čeni sporazum zaključen između

Ita lije i K raljev in e Srba, H rv ata i Slovenaca, a potpisan u Rimu
2 7. ja n u a ra 1924.
Čl. 2. - G rad R ije k a i njegov terito rij, priznat Ita liji n ap rijed
navedenim sporazumom p ostaje integralni dio K raljevin e Italije...«
(»G azzeta u fficiale«, Rim , br. 45 od 22. febru ara 1924.).

Iza toga slijed ile su godine sve očiglednijega propad anja R ije k e pod
talijan skom vlašću. Ekonomski potpuno uništen ovaj grad je životario
razotkrivaju ći sa bijedom svoga stanovništva, do kakvih je posljeđ ica
to pod ručje bilo dovedeno im perijalizm om fašističkog R im a i kapitu-
lantstvom državnih vrhova stare Ju g o slav ije. N ije pretjerano, ako se
za ta j period R ije k e ovd je ponovi ono, što su mnogi n jen i stanovnici
za n j govorili, da je to razdoblje polaganog i teškog u m iran ja ovoga
grada, k o ji je ipak čekao i dočekao svoje oslobođenje.

278
 Z A D A R P OD I T A L I J O M

Zadar j e Ita lija okupirala 4. novembra 1918., dakle dan p oslije pot-
pisa spomenutog već ugovora »o prim irju« s nestalom A u stro-U gar-
skom. T a lija n s k a je vlada pohitala, da se domogne ovoga grada, a na-
čin kako je u n j ušla razotkrivao je i n jen e prave n am jere. Kom andant
talijan skog ratnog broda, koji je okupirao Z adar (torp iljarke br. 61
A. S ., kapetan Felice de Boccard) naredio je , da se istaknu talijan ske
zastave po gradu, a sam je izjavio da Z adar zaposjeda »u ime N j. V el.
k ra lja Ita lije « . Protiv toga odmah je protestirala dalm atinska, tek stvo-
rena vlada, ističući, da Z adar »sačin jav a faktično i po pravu sastavni
dio D ržave Slovenaca, H rvata i <Srba, k o ja se proglasila neodvisnom i
stoga n jegov a okupacija (misli se: grada Z ad ra, prim j. autora) od v o j-
ničke talijan sk e sile znači povredu terito rija i suverenosti D ržave SH S.«
T a j protest, međutim, n ije imao nikakvog odjeka. Državu S H S Ita lija
n ije priznavala i za n ju je u ta j čas bio daleko v ažn iji Londonski ugo-
vor, nego međunarodno pravo, na koje se pozivala p okrajinska vlada
D alm acije. K asn iji događaji pokazivaii su, da I ta lija i ne m isli da na-
pušta ta j grad.
M eđutim , p ro tiv ljen je W oodrova W ilson a, da se u cijelo sti usvoji
talijan sk i ekspanzionizam na istočnu jadransku obalu, ponukalo je jedno
v rijem e talijan sk u vladu i ovdje na stanoviti diplomatski m anevar. S
tim u vezi talijan sk a vlada iz ja v lju je sredinom decem bra 1919. (a to
p on av lja i jednom izjavom od 14. februara 1920.) kako p ristaje na to,
da Z ad ar postane slobodan grad, koji će sta ja ti pod zaštitom L ig e na-
roda i moći birati svoje diplomatsko predstavništvo. No ona je malo
kasnije počela m odificirati taj svoj pristanak (odričući Zadru pravo da
kao »slobodan grad« ima svoje vlastito diplomatsko predstavništvo)
dokle konačno n ije sasvim odstupila od tog svog prvotnog kompro-
misnog stava u pogledu Zadra.
Kako su se svjetskopolitičke prilike (napose odlaskom W ilso n a u SA D
i drugim okolnostima) m ijen ja le u prilog talijanskog im perijalističkog
ekspanzionizma, tako je i talijan sk a vlada p ostajala sve u porn ija i u
pogledu Z adra. Prem a zabilješci dra Ante T rum bića od 30. septembra
1920. o njegovom razgovoru s delegatom talijan ske vlade V olpijem
(u beogradskom stanu tadašnjeg predsjednika vlade M ilenka Vesnića)
vidi se stav talijan skih vrhova i tadašnje jugoslavenske vlade. V olpi je
prema tome predlagao jugoslavenskoj vladi, da Z adar bude »nezavisan
grad«, ali pod talijanskom kontrolom. On je o tome uz ostalo kazao:

»Sto se tiče D alm acije, G iolitti je spreman da je ustupi V am a j

izuzetkom Zadra, je r je čitavo jav n o m išljen je uvrtilo u glavu, da
se ta j talijan sk i grad ne m ože predati Ju goslaviji.
Z nam da Z ad ar ne može ekonomski op stajati. T o će biti m ante-
nuta. N eza^isan Z adar mogao bi biti u V ašoj carinskoj u n iji ...«
(V o jislav M . Jovanović, cit., str. 15).

279
 Ita lija je uviđala neodrživost Z adra, odvojenog od susjednog ju g o -
slavenskog područja. Z ato je V olpi i predlagao ovdje carinsku u n iju ,
da Ju g o s la v ija spasava »italijan stv o Z adra«. Prem a spomenutim zabi-
lješkam a T ru m bić je tom prilikom odgovorio na to:

»... Što se tiče Z ad ra, svraća pažnju, kako će Z adar kao nezavisan
grad usrcd naše terito rije biti ognjište trv en ja i nem ira, kad se iz
Z ad ra odstrane svi uredi i zavodi državni i pokrajinski. Z ad ar će
ekonomski propasti i opustjeti. T o mi ne želimo, nego tražimo, da
se spasi Z ad ar od ekonomske propasti. T o se može postići jed in o
ako Z ad ar i n a d alje ostane dio D alm acije pod našim suverenite-
tom ...« (Jovanović, isto, str. 19).

U d a ljn jim diplomatskim pregovorim a s K raljevinom SH S talijan sk i

diplom ati in sistiraju na tome, da Z adar bude pod suverenitetom I ta lije
(kao na pr. po telegram u M ilenka V esnića ministru vanjskih poslova u
Beogradu, dru M om čilu N inčiću, iz San ta M argherite di Ligure od 10.
novembra 1920.). G arlo Sforza u svom memoarskom djelu »N eim ari sa-
vremene Evrope« (izd anje »Kozmos«, Beograd, 1937.) piše, da j e kod
pregovora u R ap allu već bio pripravan da prema dobivenim in stru kcija-
ma predsjednika vlade G io littija K ra ljev in i SH S prepusti Z adar, kada
je sama jugoslavenska d eleg acija odjednom izjav ila, da konačno p ri-
staje na talijan sk i prijed log o suverenitetu Ita lije nad Zadrom . T a k o
je u R apallski ugovor ušla odredba II. člana, koja glasi:

»Z adar (Z ara) i niže opisani teritorij priznaju se za sastavni dio

k raljev in e Ita lije .
T e rito rij Z ad ra pod talijanskim suverenitetom obuhvata: grad i
poreznu općinu Z ad ar i poreske općine (odlomke) Arbanas (Borgo
Erizzo), Crno (Cerno), B o k a n ja c (Bocagnazzo) i dio porezne općine
(odlomka) D iklo, utvrđen lin ijom k o ja polazeći od mora oko 700
m etara jugoistočno od sela D iklo ide u pravoj lin iji prema sjev ero -
istoku do kote 66 (G riž).
Z asebna konv encija utvrdit će sve, što se odnosi na izvršenje
ovoga člana u pogledu općine zadarske i n jen ih odnosa s kotarom
i s pokrajinom D alm acijom i uredit će uzajam ne odnose između
te rito rija d od ijeljen og k raljev in i I ta liji i ostatka terito rija, k o ji j e
do sada bio sastavni dio iste općine, kotara i pokrajine, a k o ji će
pripasti K ra lje v in i Srba, H rv ata i Slovenaca, podrazum iievajući tu
i pravičnu podjelu pokrajinskih i općinskih dobara i odnosnih
^ a rh iv a ...«
(»L ibro verde«, br. 72; »Službene novine«, br. 141a od 27. ju n a ‘
1921.; V o jislav M . Jov anović, cit., str. 43.).

Z ad ar j e na ta j način Rapallskim ugovorom priznat Ita liji, a nizom

kasnijih k on v en cija s Ita lijo m osiguran mu je pod talijan skim suve-
renitetom njegov opstanak. Z adar je I ta liji trebao samo kao odskočna

280
 ♦
daska za njezinu dalju imperijalističku akciju protiv Balkana, a prven-
stveno protiv Jugoslavije. Iredentističko »javno mišljenje«, na koje su
se pozivali talijanski diplomate boreći se za Zadar, bilo je organizirano
uglavnom sa ciljem, da se opravda taj ekspanzionistički pothvat protiv
Jugoslavije. Nema sumnje, da su i unutrašnje i vanjskopolitičke pri-
like Kraljevine SHS bile pod jesen 1920. vrlo nepovoljne Pa ipak, kada
se sagledaju i ovakve koncesije učinjene talijanskom imperijalističkom
nadiranju protiv Jugoslavije, onda se može uočiti, koliko je tadanja
dvorska kamarila sa svojim vladama u staroj Jugoslaviji malo ili ni-
malo vodila računa o životnim interesima naroda ove zemlje. Kapitu-
lacija s obzirom na Istru i Rijeku (kako je izražena u IV. odjeljku tog
Rapallskog ugovora) razgolićavala je taj protunarodni stav ovih držav-
nih vrhova u punoj mjeri, ali odredba čl. II. tog ugovora (prepušta-
nje Zadra Italiji) otkriva neosjetljivost ovih državnih vrhova stare Ju-
goslavije i prema dostojanstvu svog naroda: odredba o Zadru pred-
stavljala je u korist Italije kreiranje kolonijalnog područja na jugo-
slavenskom teritoriju. Za volju održanja na vlasti taj vladajući sloj
Kraljevine Jugoslavije zaboravio je na sve to i dopustio je Italiji, da
zaposjedanjem Zadra stvori za sebe ovdje ne samo koloniju, nego i
prostor odakle će sutradan ugroziti i sam opstanak stare Jugoslavije.
Poslije toga čina Zadar se pod talijanskom vlašću održavao koliko
zahvaljujući potporama fašističke vlade, kojoj je Zadar bio neophodno
potreban za njezin đalji agresorski plan, toliko i kapitulantskom stavu
vlada stare Jugoslavije, koje su olakšavale izdržavanje tog talijanskog
uporišta, da sutradan odatle krene invaziona fašistička vojska protiv
Jugoslavije.
Godinama se čekalo na oslobođenje Zadra, ali za stare Jugoslavije
za to nije bilo izgleda. Tek za prošlog svjetskog rata ostvareno je to
pobjedom Narodnooslobodilačke vojske, te je Zadar nakon dugog vre-
mena opet vraćen u okvir svoje zemlje. Ozakonjeno je to Odlukom
A V N O j-a od 30. novembra 1943, a međurtarodnopravno regulirano
ugovorom o miru s Italijom od 10. februara 1947.

G U B I T A K K O R U Š K E

Slovenska Koruška bila je odavno područje nacionalnog u gnjetava-

n ja i svakovrsnog iz ra b ljiv a n ja od strane tuđinskih vlastodržaca. Za
habsburške m onarhije ovd je su austrijski politički vrhovi provodili siste-
matsku denacionalizaciju, progoneći slovenski živ alj, k o ji je tu od dav-
nine u ogrom noj većini. Prem a službenoj statistici od 1846. izlazi, da
je u Koruškoj (od ukupno 11'3.622 stanovnika) bilo 103.000 Slovenaca,
a tek oko 10.000 N ijem aca , no ovi su bili privilegirani elem enat nasu-
prot ugnjetavanom slovenskom 'življu. Prem a kasnijim , prilično nepo-
uzdanim i protivjugoslavenskim statističkim podacim a, vidi se, da je
ovdje 1900. godine bilo preko 100.000 Slovenaca, a tek oko 45.000 N i-
jem aca. Prem a n ajn o v ijim podacima, ističe se, da ovd je živi oko 120.000

281
Slov en aca i 60.000 N ijem aca, dok u okviru d an ašn je A u strije im a i u
graničnom p red jelu Stajersk e jo š oko 60.000 Slovenaca, a u Burgenlandu
im a oko 70.000 G radiščanskih H rv a ta (o tome B . G rafen au er, »Koroški
Slovenci v zgodovini«, L ju b lja n a 1945, str. 12 i d., M ih . S. Petrović,
»B orb a za oslobođenje Koruške«, Beograd, 1948., str. 14).
P o s lije P rvog svjetskog rata b ila j e Koruška p o d ije lje n a i to tako,
da j e tzv. Z iljsk a dolina predana tad ašn joj N jem ačkoj A u striji, a K a-
nalska dolina Ita liji, dok je samo M ežička dolina i Jezersko pripalo
K ra lje v in i SH S. O. preostalom, pretežnom d ijelu Koruške, im alo je od-
lučiti stanovništvo plebiscitom, da li će se ta j k ra j p rik lju čiti A u striji
ili K ra lje v in i SH S. O tom smo plebiscitu n ap rijed već naveli, .da je
ispao nepovoljno po Ju goslav iju . Do toga je došlo d ijelo m i zbog nekih
nezgodnih postupaka tad an jih jugoslavenskih vlasti na tom području,
ali jo š više zbog protivjugoslavenske propagande i planske a k cije pro-
au strijskih članova međunarodne kom isije (naročito T a lija n a u toj ko-
m isiji), k o jo j je bilo povjereno da nadzire provođenje tog plebiscita.
Protivjugoslavenski karakter otvorene ak cije tih elem enata u vezi s
plebiscitom vidio se već i iz samih utvrđenih u v je ta tog plebiscita. P le -
biscitarno g lasan je im alo se naim e provesti n a jp r ije u koruškoj tzv.
Zoni »A «, pa istom onda, ako bi izbom i rezultati u to j zoni b ili povoljni
po K ra lje v in u SH S, onda bi se tek im ali provesti i plebiscitarni izbori
u d ru goj, tzv. Zoni »B«. M eđutim , ako bi A u strijan ci kod plebiscitarnih
izbora u Z oni »A« dobili većinu, onda im je im ala pripasti i druga ko-
ruška Z on a »B« bez ikakvih izbora. B ilo je to dakle očigledno privile-
g ira n je A u strije, bez obzira na to, što se K ra ljev in u SHiS (zbog S rb ije )
sm atralo saveznikom u prošlom ratu, dok je A u strija b ila u prošlomu
ratu protivna strana A ntanti. No im perijalistički interesi I ta lije (da što
više oslabi K raljev in u SH S) bili su ja č i od kakvih obzira prema bivšem
savezniku.
P lebiscitom izgubljena Koruška ostala je pod A u strijom . D ržavni vr- -
hovi A u strije produžili su staru habsburišku politiku o b esp rav ljiv an ja,
ekonomskog iz ra b ljiv a n ja i nacionalnog tla če n ja slovenskog naroda u
K oruškoj. Protivjugoslavenski kurs se što više tu čak i pogoršao. N ad
slovenskim narodom ovoga k ra ja provodio se režim ekonomskog pritiska
i grubog n a silja , a nerijetko je tu m jestim ično đolazilo i do fizičkih
napad a na koruške Slovence. Iako je na pr. u Drvim godinam a N jemaČ-
ke A u strije bilo predviđeno osnivanje tzv. »dvojezičnih škola«, poste-
peno j e n jih sve više nestajalo, ali međutim nakon tzv. »A nschluss«-a
(od 1938.) ukinute su i m alobrojne preostale takve škole sa slovenskim
nastavnim jezikom : školska obuka u Koruškoj provodila se otada isk lju -
čivo na njem ačkom jeziku. Slovenci činovnici ili su sami m orali napu-
stiti sv o ja m jesta ili su prem ješteni u druge k ra jev e A u strije. I dota-
d a n je fašističke austrijske organ izacije zvane »H eim atsdient« (od 1924.
- »H eim atbund«) p roganjale su slovensko stanovništvo. K lerofašistički
au strijsk i režim na čelu s kancelarom Dolfussom i Schuschniggom n ije
se u n a siljim a nad koruškim Slovencim a mnogo razlikovao od kasn ijih
nacističkih terorista za T rećeg R a jh a (od Anschlussa). V eć pod Austri-

2 8 2
jo m koruški Slovenci bili su šve to ja č e obespravljeni, a od 1938, oni su
ob jekt nacističkog d iv lja n ja , prema kojem u su bili sasvim nezaštićeni.
Od 1938. produžili su s progonima Slovenaca Koruške nacisti, k o ji su
pristupili m jeram a masovnog ra selja v a n ja slovenskog stanovništva, da
bi na opustjela gospodarstva n aseljavali svoj njem ački elemenat. Eko-
nomsko izrab ljiv an je postaje naročito teiško pod T rećim R ajhom , kada
nacističke vlasti sistematski vrše šikaniranje nad preostalim slovenskim
narodom u gradu i na selu, kada provode razne diskrim inatorne m jere
nad slovenskim stanovništvom u Koruškoj te mu uz ostalo onemogućuju
opstanak i veoma teškim nametim a. Uporedo s time rasla je i pot-
puna pravna nesigurnost koruških Slovenaca, k o ji su i pred sudovima
i upravnim vlastim a već od A ustrije, a naročito u T rećem R ajh u bili
tek drugorazredni građani tih država. Slovenci su u tom području bili
često izloženi brojnim napad ajim a fašističkih neodgovornih elem enata.
Jedinstvo protivjugoslavenskih ugnjetavaČa isp oljilo se drastično za
sloma T rećeg R a jh a , kada je ujutru 8. m a ja 1945. H itlerov »gauleiter«
Reiner predajući fu nkcije vlasti novom organu austrijskog »Landes-
regierung«-a u Celovcu izjavio i ovo:

»M ene kao nacionalsocijalistu n ep rija telj neće priznati za predstav-

nika Koruške. On me čak neće ni slušati. Zbog toga ja prepuštam
grad onim snagam a, k o je b o lje odgovaraju gledištu n ep rija telja .
Istupite sada svi zajedno svim snagam a za slobodnu i n ed jeljiv u
Korušku ...« (M. Petrović, cit., str. 21).

U takvim prilikam a produžilo se staro stan je Slovenske Koruške. A li

kraj svih negativnih čin je n ica jed n a kon statacija je neosporna, naime
da slovenski narod na ovome području n ije ipak popustio u sv ojoj težnji
da se oslobodi tuđinske vlasti. O n čuva i danas svoje nacionalne osebine,
svoje trad icije, napose svoj jezik i narodna druga o b ilje ž ja s dubokim
u vjeren jem , da će konačno ostvariti svoju davn u 'težn ju da bude slobo-
dan. No i danas jo š osvećuju se na tom narodu propusti, koje su organi
stare Ju g o slav ije na ovome području svojevrem eno počinili vršeći svoje
fu nkcije u spomenutom području, te svojim bezobzirnim ispadima do-
veli do toga, da je veliki broj Slovenaca iz tad ašn je koruške Zone »A«
glasovao u spomenutom plebiscitu protiv p risa je d in je n ja Koruške m a-
teri zem lji. T a je čin jen ica jed n a od n ajo čig led n ijih osuda režima u
staroj Ju g o sla v iji, č ija je trulost na ovaj način došla do tako teškog
izraza u tom d ijelu jugoslavenske zem lje. Jednom u činjena griješka
više se n ije dala ispraviti, a njom e su se k asn ije služili mnogi protiv-
jugoslavenski elem enti u borbi i protiv naroda ovoga k ra ja i čitave
Ju g o slav ije.

283
 Z A V R Š N A RIJEC cr-

N a zavrsetku potrebno je podsjetiti još na neke historijske činjenice,

koje ukazuju na kraj stare Jugoslavije. Iz osovinskih se krugova, naime,
za vrijeme rata dosljedno pronosila i obrazlagala teza o tzv. »debela-
ciji« Jugoslavije, t. j. da je Kraljevina Jugoslavija nestala u aprilskom
slomu. Tvrdilo se ovo očigledno u težnji da se koliko-toliko opravda
raskomadanje Jugoslavije i formiranje okupaiorskih tzv. državica na
području Kraljevine Jugoslavije. Ova tvrdnja, i fašističke propagande
i državnih vrhova sila Osovine, nije bila u skladu s historijskim činje-
nicama.
Slučaj »debelacije« za Jugoslaviju niie nastupio. Aprilski slom
bio je, istina, smrtni udarac Kraljevini Jugoslaviji. Tih dvanaest dana
»aprilskog rata« vidjelo se koliko je sistem stare Jugoslavije nesposoban
da opstane, kako se ta državna zgrada i dotle rastvarala. Ali Kraljevina
Jugoslavija nije nestala u aprilskom slomu. Njezini su organi vlasti jed-
nim dijelom prešli u službu okupatora, r drugim dijelom ostali i dalje:
kraljevska vlada je nastavila iz emigracije svoje djelovanje. Međutim,
makar da je rad kraljevske vlade u emigraciji bio nesumnjiv dokaz, da
Kraljevina Jugoslavija još nije uništena i da samo njezin državni teri-
torij stoji pod neprijateljskom okupacijom, upravo to djelovanje kra-
ljevske vlade u emigraciji predstavljalo je završnu liniju konačnog nc-
stajanja stare Jugoslavije.
Produžujući dotadanji svoj politički sistem ova je vlada time još
neposrednije razotkrivala svoj odnos prema narodu, naročito kad se on
pod vodstvom Komunističke partije digao protiv ohupatora na oružani
ustanak i razvio sve to snažniju Narodno-oslobođilačku borbu. Dok su
agenti te vlade tokom prošlog rata sarađivali s okupatorom, jugoslaven-
rka Narodnooslobodilačka borba prerasla je u Narodnu revoluciju, koja
je u takvim ptilikama postavila kao svoj osnovni zadatak - rušenje
sistema stare Jugoslavije, te uspostavu nove državne organizacije. U
tome su se smislu podjesen 1941. pojavili prvi osnovni organi te nove
vlasti, prvi Narodno-oslobodilački odbori, a njihovim širenjem i daljom
organizacijom došlo je do novog sistema vlasti u Jugoslaviji. Već je

285
Prvo z asjed an je A ntifašističkog v ije ć a narodnog oslobođenja Ju g osla-
v ije (u B ih aću , 26. i 27. novem bra 1942.) pokazalo da se u Ju g o sla v iji
ruši predratni sistem, a na njegovim ruševinam a da n astaje nova vlast.
T a j proces revolucionarne sm jene vlasti u Ju g o sla v iji dobio j e svoj n a-
ročiti državnopravni izraz i potvrdu n a Drugom zasjedanju A V N O J-a,
kada je nova jugoslavenska država (tada jo š zvana Dem okratska fede-
rativna Ju g o sla v ija ) dobila i svoje prve tem eljne državnopravne akte
i svoje prve vrhovne organe državne vlasti. Bio je to ujedno i kraj
stare Ju g o sla v iie. j

286
 PREGLED VLADA U STAROJ JUGOSLAVIJI

1. PRVA VLAD A S T O JA N A P R O T IĆ A

(od 20. decembra 1918. da 16. augusta 1919. godine):

M in is ta r p re d s je d n ik : Stojan M. Protić, č la n v o d s tv a R a d ik a ln e s tra n k e ;

P o tp re d s jc d n ik v la d c : Anton Korosec k a o p re d sje d n ik » N a ro d n o g v ije ć a SHS« u
Z a g re b u , slo v en sk i k le rik a la c, k a sn iji p re d sje d n ik S lo v en sk e Iju d sk e s tra n k e ;
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Ante Trumbić, k ao p re d sje d n ik » Ju g o s la v e n s k o g od-
b o ra « iz e m i g r a c ijc , d a lm a tin sk i »p ra v a S « , b ivši č la n » Ju g o s la v e n s k e d e m o k ra tsk c
lig e « , o sn o v a n e u P a riz u ;
M in is ta r v o js k e i m o rn a ric c : g e n e ra l Mikajlo Rasić, a n ak on n je g o v e o sta v k e (od
3 0 . m a r ta 1 9 1 9 .) g e n e ra l Stevan Hadiić;
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Svetozar Pribićević, p o tp re d sje d n ik Z a g re b a č k o g
» N a ro d n o g v ij e ć a S H S « , p rv ak H rv a ts k o -s rp s k e k o a lic ije , k a s n ijc čla n v o d s tv a J u -
g o sla v e n sk e d e m o k ra ts k e stra n k e ;
M in is ta r p r o s v je te : Ljubomir M. Davidović, p rv a k srb ija n sk e S a m o sta ln e stra n k e ,
k a sn ije p re d s je d n ik Ju g o s la v e n sk e d em o k ratsk e s tra n k e ;
M in is ta r p r a v d e : Marko V. Trifković, istak n u ti srb ija n sk i p o litič a r, čla n v o d stv a
R a d ik a ln e s tra n k e ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Stojan D. Ribarac, p rv a k srb ija n sk e L ib e ra ln e
stra n k e ; n a k o n n je g a (od 7. a p rila 1 9 19.) p o s ta v lje n j e za m in is tra Vojislav S. Velj-
ković, srb ija n sk i » s a m o s ta la c « , k a sn iji č la n v o d s tv a Ju g o s la v e n s k e d e m o k ra tsk e
stra n k e ;
M in is ta r ž e lje z n ic a :: Velislav N. Vulović, p o litič a r iz C rn e G o re . č la n R a d ik a ln e
stra n k e ;
M in is ta r f in a n s ija : Momiilo A. Ninčić, č la n v o d s tv a R a d ik a ln e s tra n k e ;
M in is ta r z a p re h ra n u i obnovu z e m lje : Miloje Ž. Jovanović, č la n srb ija n sk e N a -
p r c d n ja č k e s tra n k e ; od 16. fe b ru a ra do 14. m a r ta 19 1 9 . z a m je n ik m in is tra Živko
Petričić, č la n S ta r č e v ić e v e stra n k e p r a v a ; a o d 14. m a r t a do 2 . a p rila 1 9 1 9 . Stojan D.
Ribarac, te o d 2 . a p r ila 1 9 1 9 z a m je n ik m in . Anton Korosec;
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Edct Lukinić, č la n H rv a ts k o -s rp s k e k o a lic ije , č la n » N a -
ro d n o g v ij e ć a S H S « , k a s n ije čla n Ju g o s la v e n s k e d e m o k ra tsk e s tra n k e ;
M in is ta r g r a đ e v i n a : Milan Kapetanović, p rip a d n ik R a d ik a ln e s tra n k e ;
M in is ta r p o ljo p riv re d e : Živko Petričić, s ta rč e v ić a n s k i » p ra v a š« ; nakon n je g o v e
o sta v k e (o d 14. m a r t a 1 9 1 9 .) zastupnik m in is tra Albert Kramer, slo ven sk i n a p re d n ja k ,
p rc d s ta v n ik S lo v e n sk e lib e ra ln e stra n k e , k a s n ije č l a n v o d s tv a Ju g o s la v e n sk e dem o-

287
k ra tsk e s tra n k e ; n j e g a j e 2 . a p rila 19 1 9 . z a m ije n io n a toj d u žn osti Šefkija Gluhić,
k a sn iji č la n J u g o s la v e n s k c m u slim an sk e o r g a n iz a c ije ;
M in is ta r v j e r a : Tugomir Alaupović, č la n » N a ro d n o g v ij c ć a S H S « , p rc d s ta v n ik H r -
v atsk e n a ro d n e z a je d n ic e iz B o sn e i H e rc e g o v in e ;
M in is ta r z a š u m a rs tv o i ru d a rs tv o : Mehmed Spaho, č la n » N a r o d n o g v ij e ć a S H S « ,
k a sn iji p re d s je d n ik Ju g o s la v e n s k e m u slim an sk e o rg a n iz a c ije ; n a k o n n je g o v e o sta v k e
(od 2 3 . fe b r u a r a 1 9 1 9 .) p o s ta v lje n j e za zastu p n ik a m in is tra Anlon Korošec, a n je g a
j c n a to j d u žn o sti z a m je n io (2 . a p rila 1 9 19.) Pavle D. Marinković, srb ija n sk i »sam o-
s ta la c « , k a s n ije č la n v o d s tv a Ju g o s la v e n sk e d em o k ratsk e s tra n k e ;
M in is ta r p rip r e m a z a U s ta v o tv o rn u skupštinu i iz jc d n a č e n je z a k o n a : Albert Kra-
mcr, č la n » N a r o d n o g v ije ć a S H S « , p re d sta v n ik slo ven sk e N a p r e d n e s tra n k e , k a s n ije
čla n v o d s tv a D e m o k ra ts k e s tra n k e ;
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u : Vitomir Korać, č la n » N a ro d n o g v ij e ć a S H S « , p re d -
sta v n ik S o c ija ln o -d e m o k ra ts k e stra n k e H rv a ts k e , a n a k o n n je g o v e o sta v k e (2 . a p rila
1 9 1 9 .) Josip Gostinćar, k a s n ije čla n S lo v en sk e lju d sk e s tra n k e ;
M in is ta r z a n a ro d n o z d r a v lje : Uroš Krulj, p o v je re n ik u » N a ro d n o m v ije ć u « u
S a r a je v u , b osan sk i r a d ik a l;
M in is ta r z a a g r a r n u re fo rm u : Franjo Poljak, č la n H rv a ts k o -s rp s k e k o a lic ije ;
M in is ta r b ez p o r tf e l j a : Miroslav Rajčević, bivši crn o g o rsk i m in is ta r n e u tv rđ e n e
s tra n a č k e p rip a d n o s ti; d a o o stav k u 17. m a rta 1 9 1 9 . g o d in e.

2. P R V A V L A D A L JU B O M IR A M . D A V ID O V IĆ A

(od 16. augusta do 18. , oktobra 1919. godine):

M in is ta r p re d s je d n ik : Ljubomir M. Davidović, D e m o k ra tsk a s tra n k a ;

M in is ta r v a n js k ih Ante Trumbić, d a lm a tin sk i » p r a v a š « ; Član
p o s lo v a : v o d stv a
» H rv a ts k e z a je d n ic e « ;
M in is ta r v o jsk e i m o r n a r ic e : g e n e ra lStevan Hadzić, v a n s tra n a k a ;
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Svetozar Pribićević, D e m o k ra tsk a s tra n k a ;
M in is ta r f in a n s ija : Vojislav V. Veljković, D e m o k ra tsk a s tra n k a ;
M in is ta r p .a v d e i p rip re m e za U s ta v o tv o rn u skupštinu, te iz je d n a č e n je zak on a:
Kosla L. Timolijcvić. č la n D e m o k ra tsk e s tra n k e :
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Albert Kramer, D e m o k ra tsk a s tra n k a ;
M in is ta r z a a g r a r n u re fo rm u : Franjo Poljak, p rip a d n ik Ju g o s la v e n s k e d e m o k ra t-
ske stra n k e ;
M in is ta r šu m a i r u d a : Antoii Kristan, č la n S o c ija ln o -d e m o k ra ts k e stra n k e z a S lo -
v e n iju ;
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Milorad Drašković, p rip a d n ik D e m o k ra tsk e s tra n k e ;
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u : Vitomir Korać, p rv a k S o c ija ln o -đ e m o k ra ts k e stra n k e
H r v a ts k e ; z a st. m in is tra n a r. z d r a v lja ;
M in is ta r g r a đ e v in a : Velislav V. Vtdović, crn o g o rsk i p o litič a r (D e m o k ra tsk a
s tra n k a );
M in is ta r v j e r a : Tugomir Alaupović, iz » H rv a ts k e n a r . z a jc d n ic e « (B o s n a i H e r-
c e g o v in a );
M in is ta r p o š ta i b r z o ja v a : Edo Lukinić, č la n D e m o k ra tsk e s tra n k e ;

288
 M in is ta r z a ish ran u i o b n o v u z e m lje : Vilim Bukscg, S o c ija l-đ e m o k ra ts k a » tra n k a ;
M in is ta r p rip re m c za U s ta v o tv o r n u skupštinu i iz je d n a č c n je z a k o n a : Kosta L. Ti-
motijević, D cm o k ra ts k a s tra n k a ;
M in is ta r p r o s v jc tc : Pavle D. Marinković, D e m o k ra tsk a s tra n k a ;
Franjo Poljak.
M in is ta r p o ljo p riv rc d e : (k a o zastu p n ik )

3. D R U G A V L A D A L J U B E D A V ID O V IG A

(od 18. oklobra 1919. do 19. februara 1920 ):

P re d s je d n ik m in ista rsk o g s a v j e ta : Ljubomir M. Davidović, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );

P o tp re d s je d n ik m in is ta rs k o g don Juraj Biankini. ista k n u ti p o litič a r i/.
s a v j e ta :
D a lm a c ij c ;
Antc Trumbič (H rv a ts k a z a jc d n ic a );
M in is ta r in o stra n ih p o s lo v a :
Stevan S. Hadiić. iz v a n s tr a n a k a ;
M in is ta r v o jsk e i m o r n a r ic e : g c n c r a l
M in is ta r p ra v d e : Kosta L. Timotijević, (D e m o k ra tsk a stra n k a )
M in is ta r fin a n s ija : Vojislav S. Veljković, (D e m o k ra tsk a s tra n k a ):
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Milorad Draskovič, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r p ro s v jc te : Pavle D. Marinković, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r v je r a : Tugomir Alaupović, p re d sta v n ik bosanske h rv a ts k e /.a ie d n ic e ;
M in is ta r z a a g ra rn u re fo rm u : Franjo Poljak (D e m o k ra tsk a s tra n k a ), a p o s lije n jc -
g o v c o sta v k e (od 2 4 . n o v e m b ra 1 9 1 9 .) p o s ta v lje n j e za m in is tra Hinko Krizman, (D e-
m o k ra ts k a s tra n k a );
M in is ta r g ra đ e v in a : Velislav V. Vulović (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r za U s ta v o tv o rn u sk u p štin u i iz je d n a č e n je zakona: Kosta L. Timotijević
'Jcao z a stu p n ik ), a od 2 4 . n o v e m b ra 1919. p o s ta v lje n j e za ivan Palečck.
m in is tra
(D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Albert Kramer. (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r p o šta i te lc g r a f a :Edo Litkirać. (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r za s o cija ln u p o litik u : Vitomir Korać, h rv a tsk i s o c ija l-d e m o k r a ta ;
M in is ta r za n a ro d n o z d r a v lj c : k a o zastu p n ik (do 2 4 . n o v e m b ra 1 9 1 9 .) Vilomir Ko-
a o d 2 4 . n o v e m b ra 1 9 1 9 . Spasoje Piletić. (D cm o k ra tsk a s tr a n k a ) •
M in is la r za p re h ra n u i o b n o vu z c m lje : Vilim Bukscg. h rv a tsk i s o c ija l-d e m o k r a ta ;
M in ts ta r za p o ljo p riv re d u i v o d e : Franjo Poljnk. (zast.) a od 2 4 . r-o v e m b ra 1919.
p o s ta v lje n j e za m in is tra Kosta Stojanović. (D c m o k ra tsk a s tr a n k a ):
.vlu r.star u n u tra š n jih p o s lo v a : Svetozar Pribićcvič, (D e m o k ra tsk a s lr a n k a ) ;
M m is ta r šum a i ru d a : Ar.ton Kristar,, (S o c ija l-d e m o k ra ts k a s tra n k a ).

4. ĐRUGA VI.ADA STOJANA M. PROTIĆA

(od 19, febrnara do 17. maja 1920.)

M sn ista r p rc d s je d n ik : Stnjan M. Proiić, (R a d ik a ln a s tra n k a );

M in is ta r v a n jšk ih p o s lo v a : Ante Trumbič, (H rv a ts k a z a je d n ic a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Marko N. Trifković, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r v o jsk e i m o rn a ric e : g e n e r a l Branko Jovanović;

19 ( U G O S L A V I J A IZMF.mj D V A ' l l A T A II 289

 M in is ta r f in a n s ija : Velizar S. }ankovUt (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r a v d c : Momiilo Ninlić (R a d ik a ln a s tra n k a ) do 3 1 . m a rta 1 9 2 0 ., a z a -
tim : DuSan Peles (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p r o s v je te : Miia Trifunović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r v j e r a : Frano Janković, stran aC k a p rip a d n o s t n e u tv rđ e n a ;
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Anton Korosec, (S lo v e n sk a lju d sk a s tra n k a );.
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Stojan D. Ribarac, (srb ija n s k a L ib e r a ln a s t r a n k a ) .,
a od 3 1 . m a r t a 1 9 2 0 . Momčilo Ninčić, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r g r a đ e v in a : Jovan P. Jovanović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Mate Drinković. (H r v a ts k a z a je d n ic a );
M in is ta r p o ljo p riv rc d e i v o d a : Ivan RoSkar. (S lo v e n sk a lju d sk a s tra n k a );
M in is ta r šu m a i ru d a : Ivan Kovačević, (N a ro d n i k lu b );
M in is ta r a g r a r n e re fo rm e : Ivan Krnic, (N a ro d n i k lu b );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Đuro Šurmin, (N a ro d n i k lu b );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lj a : Slavko S. Miletić, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r za p re h ra n u i o b n o vu z e m lje : Aleksandar Stanišić, (R a d ik a ln a s tr a n k a ? ) :
M in is ta r p rip re m e za U s ta v o tv o rn u skupštinu i iz je d n a č e n je z a k o n a : Stojan M.
Protić, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r bez p o r tf e lja : Miroslav Spalajhović, (R a d ik a ln a s tra n k a ).

h. PRVA VLAD A M IL E N K A V E S N IC A

(od 17. maja do IR. augusta 1920.):

Milenko R. Vesnić, (R a d ik a ln a s tra n k a );

M in is ta r p re d s je d n ik :
Ante Trumbić, (H rv a ts k a z a je d n ic a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a :
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Ljubomir M. Davidović, (D e m o k ra ts k a s tr a n k a ):
M in is ta r v o jsk e i m o r n a r ic e : g e n e r a l Btanko Jovanović;
M in is ta r f in a n s ija : Kosta Stojanović, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in iš ta r p ra v d e : Marko V. Trifković, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p ro s v je te : Svetozar Pribićevič, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r v j e r a : Pavlc D. Marinković, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Anton Korošec, (S lo v e n sk a Iju d sk a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Momčilo Ninčić, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r g r a đ e v in a : Jovan P. Jovanović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o šta i t e le g r a f a : Mate Drinković, (N a ro d n i k lu b );
M in istar. p o ljo p riv re d e : Velizar S. Janković, (R a d ik a ln a s tr a n k a ):
M in is ta r šu m a i ru d a : Ivan Kovačević, (N a ro d n i k lu b );
M in is ta r a g r a r n e re f o r m e : Hinko Krizman, (D e m o k ra tsk a s tr a n k a ):
M in istar. z a s o c ija ln u p o litik u : Vjekoslav Kukovec, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lj a : Zivojin Rafajlović, (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r z a p re h ra n u i o b n o v u z e m lje : Rista Jojič, (č la n » G ru p e n e o p re d je lje n ih - ) .
M in is ta r p rip re m e z a U s ta v o tv o rn u sk upštinu i iz je d n a č e n je z a k o n a : Stojan M.
Protić, (R a d ik a ln a s tra n k a ).

290
 6. DRUGA VESNICEVA VLADA
(od 18. augusta 1920. do 1. januara 1921.):
Ministar predsjeđnik: M ile n k o R . V esn ić , (Radikaina stranka);
Ministar vanjskih poslova: A n lc T r u m b ić (»Narodni klub«), a «d 22. novembra
1920. M ilc n k o R. V e s n ić , kao zamjenik ministra;
Ministar unutražnjih poslova: M ilo r a d D r a š k o v ić , (Demokratska stranka);
Ministar vojske i mornarice: general B r a n k o J o v a n o v i ć ;
Ministar finansija: K o s t a L . S t o ja n o v ić . (Demokratska stranka);
Ministar pravdc: M a r k o V. T r ifk o v ić , (Radikalna stranka):
Ministar prosvjete: S v c t o z a r P r ib ić c v ić (Dcmokralska stranka):
Ministar vjcra: P a v le D. M a r in k o v ić . (Dcmokratska stranka);
Ministar saobraćaja: A n lo n K o r o š e e . (Slovenska Ijudska stranka), a od 14. deccm-
bra 1920. zastupnik tninistra - J o v a n P. J o v a n o v ić , (Radikalna slranka);
Ministar trgovine i industrije: M o m ć ilo N in č ić , (Radikalna stranka);
Ministar gradevina: J o v a n P. J o v a n o v ić , (Radikalna stranka);
Ministar pošta i telegrafa: M a lc D r in k o v ić . (Narodni klub), a od 23. novcmbru
1920. kao zastupnik tninistra - M o m ć ilo N in č ić (Radikaina stranka);
Ministar poljoprivrede i voda: V e liz a r S. J a n k o v i ć . (Radikalna stranka);
Ministar šuma i ruda: I v a n K o v a č e v ić , (Narodni klub);
Ministar za agrarnu reformu: H in k o K r iz m a n , (Demokratska stranka);
Ministar za socijalnu politiku: V je k o s la v K u k o v c e . (Demokratska stranka),
Ministar za narodno zdravlje: Z iv o jin R a f a j l o v i ć , (Demokratska stranka);
Min istar za prchranu i obnovu zemlje: R is ta J o j i ć , (iz »Grupc nezavisnih«);
Ministar za Ustavotvornu skupštinu i izjednačenje zakona: kao zastupnik M a rk o
A. T r ifk o v ić (Radikalna stranka), a od 20. augusta 1920. L a z a r M a r k o v ić , (Radikalna
stranka).

7. PRVA VLADA NIIIOLE PASICA

( o d 1. ja n u a r a d o 2 6 . m a r ia 1 9 2 1 .):
Ministar predsjednik: N ik o la P . P a šić, (Radikalna stranka);
Ministar vanjskih poslova: N ik o la P. P a š ić ;
Ministar unutrašnjih poslova: M ilo r a d D r a š k o v ić , (Demokratska stranka);
Ministar vojske i mornarice: general B r a n k o J o v a n o v i ć ;
Ministar finansija: K o s t a S lo ja n o v ić . o. januara 1921. zastupnik ministra - M ilo r a d
D r a š k o v ić , a od 27. januara 1921. ministar - K o s t a K u m a n u d i. (svi iz Demokratske
stranke);
Ministar pravđe: M a r k o N. T r ifk o v ić , (Radikalna stranka). a od 5, februara 1921.
ministar - M a r k o G ju r ić ić , (Radikalna stranka);
Ministar prosvjete: S v e t o z a r P r ih ić e v ić (Demokratska stranka);
Ministar vjera: kao zastupnik V e liz a r S. J a n k o v i ć , (Radikalna stranka),
Ministar saobraćaja: J o v a n P'. J o v a n o v i ć (Rađikalna stranka);
Ministar trgovine i industrije: M iiiv o jc J o v a n o v i ć (Radikalna stranka), od 2. ju-
nuara 1921. V jc k o s la v K u k o v c e (Demokratska stranka);
Ministar građevina: kao zastupnik M ilo r a d D r a š k a v ić (Demokratska stranku),
Ministar pošta i telegrafa: S la v k o S. M ile tić , (Radikalna stranka);
Ministar poljoprivrede i voda: V e liz a r S. J a n k o v i ć . (Radikalna stranka);
 M in is ta r š u m a i r u đ a : Hinko Krizman, (D e m o k ra ts k a s tr a n k a );
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u :' Vjekoslav Kukovec, (D e m o k ra ts k a s tr a n k a ), a o d 2.
j a n u a r a 1 9 2 1 . Miloje Jovanovit, (R a đ ik a lr a s tra n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v l j a : k a o zastu p nik - Slavko S. Miletić, (R a d ik a ln a s t r a n k a ) ;
M in is ta r z a p r c h r a n u i o b n o v u z e m lje : k a o zastu p n ik Vjekoslav Kukovec, a ocf 2 .
j a n u a r a 1 9 2 1 . z a stu p n ik m in is tra Miloje Jovanović;
M in is ta r p rip r e m e z a U s ta v o tv o r n u skh p štin u i iz je d n a č e n je z a k o n a : Marko V.
Trifković, (R a d ik a ln a s tr a n k a ).

8. DRUGA V L A D A N IK O L E P A S IĆ A

(od 26. marta do 24. decembra 1921.):

P re d s jc d n ik v la d e i m in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a : Nikola P. Paiić, (R a d ik a ln a

stra n k a );
M in is ta r u n u tr a š n jih p o s lo v a : Milorad Drašković, a o d n je g o v e p o g ib ije (u D e l-
n ic a m a , 2 1 . j u l a 1 9 2 1 .)Svetozar Pribićević, o b a iz D e m o k ra ts k e s tra n k e ;
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e r a l Branko Jovanović; od 2 9 . a p r i la z a stu p n ik
m in is tra Milorad Drasković iz D e m o k ra ts ie stra n k e , a o d 2 4 . m a j a 1 9 2 1 . m in is ta r je
g e n e r a l Stevan S. Hadiić;
M in is ta r f in a n s i ja : Kosta Kumanudi, (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r p r a v d e : Marko Gjuričić, (R a đ ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r o s v je te : Svetozar Pribićević, (D e m o k ra tsk a s tr a n k a ); od 2 1 . j u l a 1 9 2 1 .
z astu p n ik m in is tra ;
M in is ta r v j e r a : Miloje (Milivoje) Jov^nović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Velizar S. Jankor^ić, a od 18. j u l a 1 9 2 1 . Nikola T. Uzunović.
o b a iz R a d ik a ln e s tr a n k e ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s tr ije : Mehmeil Spaho, (Ju g o s la v e n s k a m u slim a n sk a o r g a -
n iz a c i ja ) ; j
M in is ta r g r a đ e v i n a : Jovan P. Jovanoi^ić, (Z e m ljo ra d n ič k a s tra n k a );
M in is ta r p o š ta i t e l e g r a f a : Slavko S. Miletić, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Ivan Pucelj, (jSam ostalni k m e tijsk i k lu b );
M in is ta r šu m a i r u d a : Hinko Krizmaii, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r z a a g r a r n u r e f o r m u : Nikola T . Uzunović, a o d L8. j u l a 1 9 2 1 . Krsta Lj.
Milelić, o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e ; '
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u : Vjekojjav Kukovec, (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d ra v lja : Hamdija Karamehmedović, (Ju g o s la v e n s k a m u sii-
m a n sk a o r g a n i z a c i ja ) ;
M in is ta r p r ip r e m a za U s ta v o tv o rn u ^kupštinu i iz je d n a č e n je zakona: Marko N.
Trifković, (R a d ik a ln a s tra n k a ).

9. T R E Ć A V L A D A N IK O L E P A S IĆ A

(od 24. decembra 192| . do 16. decembra 1922.):

■ j
P re d s je d n ik v la d e : Nikola P. Pašić, [R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Nikola P. PaŠić do 5 . j a n u a r a 1 9 2 2 ., a z a tim Momčilo
Ninčić, ob a iz R a d ik a ln e s tra n k e ;

292
 M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Vojislav Marinković, o d 3 0 . fe b ru a ra Kosta Kumm^
nudi, a o d 16. m a r t a Kosta Timotijević, sv i iz D e m o k ra tsk e s tra n k e ;
M in is ta r v o js k e i m o m a r i c e : g e n e ra l Milivoj Zelević; od 5 . j a n u a r a Milos Vasić;
od 4 . n o v e m b ra g e n e r a l Petar Peiić;
M in is ta r Ijjn a n sija : Kosta Kumanudi (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r p r a v d e : Lazar Marković (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p r o s v je te : Svetozar Pribićević, (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r v j e r a : Ivan Krstelj, (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r p o l j o p r iv r e d e : Ivan Pucelj, (S a m o s to jn a k m e tijsk a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Andra Stanić, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s tr ije : Mehmed Spaho, od 3 . m a rta Osman Vilović; o b a
iz Ju g o s la v c n s k e m u slim a n sk e o r g a n iz a c ijc ;
M in is ta r g r a đ e v i n a : Velimir Vukićević, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r šu m a i r u d a : Živojin Rafajlović, (D e m o k ra ts k a s tra n k a );
M in is ta r p o š ta i t e le g r a f a : Žarko Miladinović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r z a a g r a r n u r e f o r m u : Krsta Lj. Miletić, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v l j a : Hamdija Karamehmedović, o d 3 . m a r ta Derviš Ome-
rović, ob a iz Ju g o s la v e n s k e m u slim an sk e s tra n k e ;
M in is ta r p rip r e m a z a U s ta v o tv o rn u skupštinu i iz je d n a č e n je zakona; Marko N.
Trifkomć (R a d ik a ln a s tr a n k a ).

10. CETVRTA VLAD A N IK O L E P A S IĆ A

(od 16. decembra 1922. do 4. maja 1923):

P re d sje d n ik v la d e : Nikola P. Pašić, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Momčilo Ninćić, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r u n u tra ž n jih p o s lo v a : Milorad Vujićić, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r v o jsk e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Petar Pešić;
M in is ta r f in a n s ija : Milan Stojadinović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p ra v d e : Lazar Marković, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p r o s v je te : Miloš Trifunović, R r.d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v j e r a : Ljubomir Jovanović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Velizar S. Janković, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : k ao zastu p n ik m in is tra Lazar Marković (R a d ik a ln a
s tra n k a ), a od 6 . j a n u a r a Derviš Omerović (Ju g o s la v e n s k a m u slim an sk a o r g a n iz a c ija ),
M in is ta r g r a đ e v in a : Nikola T. Uzunović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o šta i t e le g r a f a : Velimir Vukićević, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Krsta Lj. Miletić (k ao zastu p n ik m in .), o d 6 . ja n u a r a
Gjivo Supilo, o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e ;
M in is ta r šu m a i r u d a : Milan Srškić, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r a g r a r n e re f o r m e : Krsta Lj. Miletić, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Ninko Perić, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r za i z je d n a č e n je z a k o n a : Marko N. Trifković, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r bez p o r tf e l j a : Gjivo Supilo, k o ji j e 6 . j a n u a r a 19 2 3 . p re u z co re s o r m in .
g ra đ e v in a ;
M in is ta r bez p o r t f e l j a : Niko Županić, (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r bez p o r t f e l j a : Ahmet Šerić, (Ju g o s la v e n s k a m u slim a n sk a o r g a n iz a c ija ).

293
 11. PETA VLADA NIKOLE PASIĆA
(od 4. maja 1923. do 27. marta 1924.):
Predsjednik vlade: Nikola P. Paliž, (Raiikalna stranka);
Ministar vanjskih poslova: Momcilo N irlić, (Radikalna stranka);
Ministar unutrašnjih poslova: Milorad S. Vujićić, (Radikalna stranka);
Ministar finansija: Milan Stojadinović, (Radikalna stranka);
M in is la r v o jsk e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Pei ar Pešić;
M in is ta r p ra v d e : Lazar Marković, a od S l. ju l a Niko Perić, oba iz R a d ik a ln e
s tra n k e ;
M in is ta r p ro s v je te : Miloš Trifunović, (R a d ik a ln a stra n k a )
M in is ta r v je r a : Ljubomir Jovanović (R a d ik a ln a s tra n k a ), od 25. m a ja Ninko
Pcrić, k a o z a s t. m in is tra , a od 3 1 . ju la m in ista r Janjić,
Vojislav Janjić. sv a tri iz R a d ik a ln e
s tra n k e ;
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Vclizar S. Janković, od 2 8 . fe b r u a r a 1 9 2 4 . Dragutin S. Kojić,
o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e ;
Velizar S. Janković. a od
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : zastu p n ik 3 1 . ju la 1923.
z a stu p n ik Dragulin S. Kojić, o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e ;
M in is ta r g r a d e v in a : Nikola T. Uzunović, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o žta i te le g r a f a : Velja Vukićević, (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o ljo p riv re d c : Marko N. Trifkoirić, k ao z a stu p n ik m in ., a od 3 1 . ju la
m in is ta r Krsta Lj. Miletić, o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e ;
M in is ta r šu m a i ru d a : Milan Srškić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik c : Ninko Perić, o d 3 1 . j u l a k ao zastu p n ik m in is tra , a od
2 6 . a u g u s ta m in is ta r Dušan Peleš, o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e ;
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lj a : Slavko S. Miletić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p rip re m a za U s ta v o tv o m u skupštinu i iz je d n a č e n jc zakona: Marko N.
Trifković (R a d ik a ln a s tr a n k a ); |
M in is ta r za ag rarn u re fo rm u : Krsta. Lj Miletić, a od 31. ju la 1 9 2 3 ., m in is ta r
Milan Simonović, ob a iz R a d ik a ln e stra n k « .

12. ŠESTA PAŠIOEVA VLADA

(Prva Pašić-Pribićevića)
(od 27. marta do \
21. maja 1924.):
P re d s je d n ik v la d e : Nikola P. Pašić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a : Momćilo Ninćić (R a d ik a ln a s tra n k a ):
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Milan S r ie ić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v o jsk e i m o r n a r ic e : g e n e r a l Petar Pešić;
M in is ta r fin a n s ija : Milan Stojadinović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p ra v d e : Prvislav Grizogono (S a m o s ta ln o d e m o k ra ts k a s tra n k a );
M in is ta r p ro s v je te : Svetozar Pribićević (S a m o s ta ln o d e m o k ra ts k a s tr a n k a );
M in is ta r v j e r a : Vojislav Janjić (R a d ik a ln a s tra n k a );
Ministar saobraćaja: Svetislav Popomć (Samostalna demokratska stranka);
Ministar trgovine i industrije: Hinko Krizman (Sainostalna demokratska stranka);
Ministar građevina: Miloš Trifunorrić (Radikalna stranka);
M in is ta r p o šta i t e lc g r a f a : Velja Vukićević (R a d ik a ln a s tra n k a );

294
 (

Ministar poljoprivrede: Krsta Lj. Miletić (Radikalna stranka);

Ministar šuma i ruda: Dragutin S. Kojić (Radikalna stranka);
Ministar za agrarnu reformu: Milan Simonović (Radikalna stranka);
Ministar socijalne politike: Nikola T. Uzunović (Radikalna stranka);
Ministar narodnog zdravlja: Slavko S. Miletić (Radikalna stranka);
M in is ta r z a iz je d n a ć e n je zak o n a (i p rip re m a z a U s ta v o tv o rn u sk u p štin u ): Marko
N. Trifković (R a d ik a ln a s tra n k a ).

13. SED M A P A Š IĆ E V A - DRUGA P -P VLAD A

(od 21. maja do 27. jula 1924.):

P re d s je d n ik v la d e : Nikola P. Pasić (R a d ik a ln a s tra n k a );

M in is ta r v a n jsk ih Momčilo Ninžić (R a d ik a ln a s tra n k a );
p o s lo v a :
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Milan Srškić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r v o jsk e i m o rn a ric e : g e n e ra l Petar Pešić;
M in is ta r f in a n s ija : Milan Stojadinović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r a v d e : Prvislav Grizogono (S a m o s ta ln a d em o k ratsk a s tr a n k a );
M in is ta r p r o s v je te : Svetozar Pribićević (S a m o s ta ln a đ e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r v j e r a : Vojislav Janjić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Svetislav Popović (S a m o s ta ln a d e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Hinko Krizman (S a m o s ta ln a d e m o k ra ts k a s tra n k a );
M tn is ta r g r a đ e v in a : Miloš Trifunović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Velja Vukićević (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o ljo p riv re d e : Krsta Lj. Miletić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r šu m a i ru d a : Dragutin S. Kojić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r a g r a r n c re fo rm e : Milan Simonović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Nikola T. Uzunović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lja : Slavko S. Miletić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r z a iz je d n a ć e n je zak on a (i p rip re m a z a U s ta v o tv o rn u sk u p štin u ): Marko
N. Trifkomć (R a d ik a ln a stra n k a ).

14. T R E Ć A V L A D A L J U B E D A V ID O V IĆ A

(od 27. jula do 6. novembra 1925.):

P re d s je d n ik v la d e : Ljubomir M. Davidović (D e m o k ra tsk a s tra n k a );

M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Vojislav Marinković (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Nastas Petrović (d isid e n t R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r v o jsk e i m o rn a ric e : g e n e ra l Stevan S. Hadiić;
M in is ta r f in a n s ija : Mehmed Spaho (Ju g o s la v e n s k a m u slim an sk a o r g a n i z a c i ja ) ;
M in is ta r p r a v d e : Halid-be g Hrasnica (Ju g o s la v e n s k a m u slim an sk a o r g a n iz a c ija );
M in is ta r p r o s v je te : Anton Korpšec (S lo v e n sk a lju d sk a s tra n k a ); u je d n o i zastu p -
n ik m in is tra v je r a :
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Anton Stišnik (S lo v e n sk a lju d sk a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in c i in d u s trije :Ilija Šumenković (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r z a a g r a r n u re fo rm u : Ivan Vesenjak (S lo v e n sk a lju d sk a s tr a n k a );
M in is ta r g r a đ e v in a : Dragutin Pećić (D e m o k ra ts k a s tra n k a );

295
 M in ia ta r poSta i t e le g r a f a : Petar N. Markovit (D e m o k ra ts k a s tra n k a );
M in is ta r š u m a i ru d a: Ilija Šumenković, k ao z a stu p n ik m in is tra (D e m o k ra tsk a
s tr a n k a );
M in is ta r s o c ija ln c p o litik e : Šefkija Behmen (Ju g o s la v e n s k a m u slim an sk a o r g a n i-
z a c ija );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v l j a : Šefkija Behmen k ao z a stu p n ik m in is tra ;
M in is ta r p rip r c m a za U s ta v o tv o r n u skupštinu i iz je d n a č e n je zakona: Halid-beg
Hrasnica.

15. O SM A P A S IĆ E V A - TREĆA P -P VLAD A

(od 6. novembra 1924. do 29. aprila 1925.):

P r c d s je d n ik v la d e : Nikola P. Pasić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Momčilo NinHć (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Boiidar Ž. Maksimović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e r a l Duian P. Trifnnović;
M in is ta r f in a n s ija : Milan Stojadinović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p r a v d e : Edo Lukinić (S a m o s ta ln a d e m o k ra ts k a s tra n k a );
M in is ta r p r o s v je te : Svetozar Pribičević (S a m o s ta ln a d e m o k ra ts k a s tra n k a );
M in is ta r v j e r a : Milol Trifunović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Andra Stanić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r tr g o v in c i in d u s trije : Prvislav Grizogono (S a m o s ta ln a - d e m o k ra ts k a
s tra n k a ), a od 2 7 . n o v e m b ra 1 9 2 4 . Gjuro Šurmin (d is id e n t » H rv a ts k e z a je d n ic e « );
M in is ta r g r a đ e v in a : Nikola T. Uzunović, a od 2 8 . m a r t a zastu p n ik m in is tra Mt'Zoj
Trifunović (o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
Velja Vukićević (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p o š ta i t e le g r a f a :
Krsta Lj. Miletić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e :
M in is ta r šu m a i ru d a : Gregor Žerjav (S a m o s ta ln a d e m o k ra ts k a s tra n k a );
M in is ta r z a a g ra rn u re fo rm u : zastu p n ik m in is tra Krsta Lj. Miletić (R a d ik a ln a
stra n k a ), o d 2 7 . n o v e m b ra m in is ta r Hinko Krizman (S a m o s ta ln a d e m o k ra ts k a
s tr a n k a );
M in is ta r za s o c ija ln u Slavko S. Miletić k ao zastu p n ik m in is tra , od 2 7 .
p o litik u :
n o v e m b ra 1 9 2 4 . m in is ta r Marko Gjuričić (o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r z a n a ro d n o z d r a v lj e : Slavko S. Miletić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p rip r e m a z a U s ta v o tv o r n u skupštinu i iz je d n a č e n je z a k o n a : Marko Gju-
ričić; od 2 7 . n o v e m b ra Milan Srškić, a o d 7. m a r ta zastu p n ik m in is tra Marko Gju-
ričić (o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r b ez p o r tf e lja : Marko N. Trifković (R a d ik a ln a s tr a n k a ); o d 2 8 . m a r t a
Mate Drinković (d is id e n t » H rv a ts k e z a je d n ic e « ) i Prvislav Grizogono (S a m o s ta ln a
d e m o k ra tsk a s tra n k a ).

16. D E V E T A P A S IĆ E V A - CETVRTA P - P VLAD A

(od 29. aprila do 18. jula 1925.):

P re d s je d n ik v la d e : Nikola P. Pašić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Momčilo Ninčić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Božidar Ž. Maksimović (R a d ik a ln a s tra n k a );

296
 Duian P. Trifunović;
M in is ta r v o js k e i m o m a r ic e : g e n e r a l
M in is ta r f in a n s ija : Milan Stojadinović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r a v d e : Edo Lukinić, a o d 7 . j u l a 1 9 2 5 . zastu p n ik m in is tra Gregor Žerja *
(o b a iz S a m o s ta ln e d cm o k ra tsk e s tra n k e );
M in is ta r p r o s v je te : Svetozar Pribićević (S a m o s ta ln a d e m o k ra ts k a s tr a n k a );
M in is ta r v j e r a : Milos Trifunović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Anta Radojević (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r tr g o v in e i in d u s trije : Prvislav Grizogono (S a m o s ta ln a d e m o k ra tsk a
s tr a n k a );
M in is ta r g r a đ e v i n a : Nikola T. Uzunović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p o i t a i t e le g r a f a : Velimir Vukićević (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Krsta Lj. Miletić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r š u m a i ru d a : Gregor Žerjav (S a m o s ta ln a d e m o k ra ts k a s t r a n k a );
M in is ta r a g r a r n e rc fo rm e : Milan Simonovič (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Marko S. Gjurićić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lja : Slavko Miletič (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p rip r e m e z a U s ta v o tv o rn u sk u p štin u i izjed n aČ en je z a k o n a : Milan Srikić
(R a d ik a ln a s tr a n k a ).

17. D ESETA VLAD A N IK O L E P A S IC A

(od 19. jula 1925. do 8. aprila 1 9 2 6 .):

P re d s je d n ik v la d e : Nikola P. Pasić (R a d ik a ln a s tra n k a );

M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a :Momčilo Ninčić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Božidar Ž. Maksimović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v o js k e i m o rn a ric e : g e n e r a l Dušan P. Trifunović;
M in is ta r f in a n s ija : Milan Stojadinović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r a v d e : Marko S. Gjurićić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r o s v jc te : Velja Vukićević (R a d ik a in a s tra n k a ), a o d 17. n o v e m b ra 19 2 5 .
Stjepan Radić (H rv a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is ta r v j e r a : Miloš Triftmović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Anta Radivojevič, a o d 2 4 . d e ce m b ra Krsta Lj. Miletić (ob a
iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : lvan Krajač (H rv a ts k a s e lja č k a s tr a n k a );
M in is ta r g r a đ e v in a : Nikola T. Uzunović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Benjamin Šuperina (H rv a ts k a s e lja č k a s tr a n k a );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Krsta Lj. Miletić, a o d 2 4 . d e c e m b ra Vasa l. Jovannvić
(o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r šu m a i ru d a : Nikola Nikić (H rv a ts k a s e lja č k a s tr a n k a );
M in is ta r a g r a r n e re fo rm e : Pavle Radić (H rv a ts k a s e lja č k a s tr a n k a );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Milan Simonović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lja : Slavko S. Miletić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p rip r e m a z a U s ta v o tv o rn u skupštinu i izjed n aČ en je z a k o n a : Milan Srškić.
(R a d ik a ln a s tra n k a ).

297
 18. PtRVA V L A D A NIK jO L E U Z U N O V IC A

(od 8. aprila do 15. aprila 1926.):

P re d s je d n ik v la d e :Nikola T. Uzunovit (R a d ik a ln a s t r a n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Momtilo Nintić (R a d ik a ln a s t r a n k a ) ;
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Boiidar 2. Maksimović (R a d ik a ln a s tra n k a ):
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic c : g e n c ra l Duian P. Trifunović;
M in is ta r f in a n s ija : Nikola Uzunović k ao zastu p n ik m in is tra , a o d 12. a p rila m i-
n is ta r Ninko Perić (o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r p r a v d e : Marko S. Gjurićić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p r o s v jc te : Sijepan Radić (H rv a ts k a s e lja č k a s tr a n k a ) ;
M in is ta r v j e r a : Milo's Trifunović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M tn is ta r s a o b r a ć a j a : Krsta Lj. Miletić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Ivan Krajać (H rv a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is ta r g r a đ e v in a : Milorad Vujićić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Benjamin Šuperina (H rv a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Vasa I. Jovanović (R a d ik a ln a s tr a n k a ) ;
M in is ta r šu m a i ru d a : Nikola Nikić (H rv a ts k a s e lja č k a s t r a n k a ) ;
M in is ta r a g r a r n e re fo rm e : Pavle Radić (H rv a ts k a s e lja č k a s t r a n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lj a : Slavko S. Miletić (R a d ik a ln a s tr a n k a ) ;
M in is ta r p rip re m a za U s ta v o tv o rn u skupštinu i za iz je d n a č e n je zakona: Milan
Srškić (R a d ik a ln a s tra n k a ).

19. DRUGA U Z U N O V IĆ E V A V L A D A

(od 15. aprila do 24. decembra 1926.):

P re đ s je d n ik v la d e : Nikola T. Uzunović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Momćilo Ninćić, a od 6 . d e c e m b ra 1 9 2 6 . zastu p n ik m i-
n is tra Milos Trifunović (o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Bozidar 2. Maksimović (R a d ik a ln a s tra n k a ):
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e r a l Dusan P. Trifunović;
M in is ta r f in a n s ija : Ninko Perić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r a v d e : Marko S. Gjuritić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p r o s v je te : Miloš Trifunović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Vasa 1. Jovanović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v j e r a : Mtlorad Trifunović, k ao zastu p n ik (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Nikola Nikić k ao zastu p n ik , a o đ 2 9 . a p rila m in is ta r
Ivan Krajać (o b a iz H rv a ts k e s e lja č k e s tra n k e );
M in is ta r p o š ta i t e l e g r a f a : Benjamin Šuperina (H r v a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is ta r g r a d e v in a : MUorad Vujićić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p o ljo p riv re d e i v o d a : Vasa I. Jovanović k a o z a s t. m in is tra (R a d ik a ln a
s tr a n k a ), o d 2 5 . m a j a m in is ta r Ivan Pucelj (S a m o s ta ln a k m e tijs k a s tra n k a ):
M in is ta r šu m a i r u d a : Nikola Nikić (H rv a ts k a s e lja č k a s tr a n k a ) ; o d 7 . o k to b ra
z a st. m in is tra Vasa /.. Jovanović:

298
 M in is ta r a g r a r o e re fo rm e : Benjamin Šuperina k a o zastu p n ik m in is tra , od 2 9 . a p r ila
m in is ta r Pavle Radić. Stanko Šibenik (sv i iz H rv a ts k e s e lja ćk e
a od 18. m a j a m in is ta r
s tr a n k e );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e: Milan Simonović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p rip re m a za U s ta v o tv o r n u skupštinu i iz je d n a č e n je z a k o n a : Milan Srskić
(R a d ik a ln a s tra n k a ).

20. T R E C A U Z U N O V IĆ E V A VLAD A

(od 24. decembra 1926. do 1. februara 1927):

P r c d s je d n ik v la d e : Nikola T. Uzunović (R a d ik a ln a s tra n k a );

M in is ta r v a n js k ih p o slo v a : Ninko Perić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Bozidar S. Maksimović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r v o js k e i m o rn a ric e : g c n e r a l Stcvan Hadzić;
M in is ta r f in a n s ija : Bogdan St. Marković (R a d ik a ln a s tra n k a ):
M in is ta r p r a v d e : Milan Srškić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p ro s v je te : Milos Trifunović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v j e r a : Milorad Vujićić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a ja : g e n e ra l Svetislav T. Milosavljević;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : lvan Krajać (H rv a ts k a s e lja č k a s tr a n k a );
M in is ta r g r a d e v in a : August Kolutić (H rv a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is ta r p o š ta i te le g ra fa : Benjamin Šuperina (H r v a ts k a s e lja č k a s tra n k a ):
M in is ta r p o ljo p riv re d e .^ V flia 1. Jovanović, kao z a st. m in . (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r š u m a i ru d a : Milan Simonović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r a g r a r n e re fo rm c : Pavle Radić (H rv a ts k a s e lja č k a s tra n k a ):
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e: Milan Simonović, k ao z a st. m in is tra ;
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lja : Slavko S. Miletić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p rip r e m a za U s ta v o tv o rn u skupštinu i iz je d n a č e n je z a k o n a : Vasa 1.
Jovanović (R a d ik a ln a s tra n k a ).

21. CETVRTA U Z U N O V IĆ E V A VLAD A

(od 1. fcbruara do 17. aprila 1927):

P re d s je d n ik v la d e : Nikola T. Uzunović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o slo v a : Ninko Perić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Boiidar Ž. Maksimovit (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r v o js k e i m o rn a ric e : g e n e r a l Stevan Hadzić;
M in is ta r f in a n s ija : Bogdan St. Marković (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p r a v d e : Milan Srskić (R a d ik a ln a s tra n k a );
Ministar prosvjete: Milos Trifunomć, od 4 . februara zastupnik ministra Milan
Srikić (oba iz Radikalne stranke);
M in is ta r v j e r a : Velja Vukićević (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a ja : g e n e ra l Svetislav T. Milosavljević;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Milan Simonović (R a d ik a ln a s tr a n k a );

299
 Ministar građevina: Duian Semec (S lo v e n sk a lju d sk a r t r a n k a );
M in is ta r p o l t a i te le g r a f a : Milorad Vujiiić, a o d 4 . fe b ru a ra z a s t m in . Vasa I.
Jovanovič (o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e :Fran Kulovec (S lo v e n sk a lju d sk a s tr a n k a );
M in is ta r š u m a i r u d a : Krsta Lj. Miletić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r a g r a r n e re fo rm e : Milan Simonović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Andrej Gosar (S lo v e n sk a Iju d sk a s tr a n k a );
M in is ta r n a r o d n o g z d r a v lja : Slavko S . Miletić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
Ministar pripremc za Ustavotvornu skupštinu i izjcdnafenje zakona: V asa I.
] ovanoinć.

22. PRVA V LA D A V E L JE V U K IO E V IĆ A

(od 17. aprila 1927. do 23. februara 1928.):

P rc d s je d n ik v la d e : Velitnir Vukićević (R a d ik a ln a s tra n k a );

M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Vojislav Marinković (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r u n u tra Š n jih p o s lo v a : Velimir Vukićević, od 15. j a n u a r a 1 9 2 8 . m in is ta r
Ccda Radović (o b a iz R a d ik a ln e s tr a n k e );
M in is ta r v o js k e i m o rn a ric e : g e n e r a lStevan Hadzić;
M in is ta r f in a n s i ja : Bogdan St. Marković (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r a v d e : Milan Srikić, o d 1 4 . j u n a z a st. m in is tra Ninko Perić, a od 16.
ju n a m in is ta r Duian Subotić (sv a tri iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r p r o s v je t e : zastu p n ik m in is tra Bogdan St. Marković, od 16. j u n a m in is ta r
Ninko Perić, (o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e ), a o d 2 1 . se p te m b ra m in is ta r Kosta Kttma-
nudi (D e m o k ra ts k a s tr a n k a );
M in is ta r v j e r a : Milan Srškić k a o z a st. m in is tra , o d 14. ju n a z a st. m in is tra Ninko
Perić, a o d 1 6 . j u n a m in is ta r Dragomir Obradović (sv i iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Svetislav Milosavljević, g e n e r a l;
M in is ta r tr g o v in e i in d u s trije : Mehmed Spaho (Ju g o s la v e n s k a m u slim a n sk a o r g a -
n iz a c ija );
M in is ta r g r a đ e v i n a : Ilija Šumenković (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Svetozar Stanković k ao zast. m in ., o d 1 6 . ju n a z a st.
m in . Vlajko Kocić (o b a iz R a d ik a ln e s tr a n k e );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Svetozar Stanković (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r š u m a i r u d a : Kosta Kumanudi, o d 2 1 . se p te m b ra m in . Aleksandar Mi-
jović (o b a iz D e m o k ra ts k e s tra n k e );
M in is ta r z a a g r a r n u re fo rm u : Vladimir Andrić, od 16. ju n a m in . Aleksandar Savić
(o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r p r ip r e m a z a U s ta v o tv o rn u sk u p štin u i iz je d n a č e n je z a k o n a : Kosta Kuma-
nudi k ao z a s t. m in ., o d 16. ju n a m in is ta r G r g a Anđelinović (o b a iz D e m o k ra tsk e
s tra n k e );
M in istri b ez p o r t f e l j a : Ninko Perić do 1 6 . ju n a , a o d 2 3 . ju n a do 17. ja n u a r a
Velimir M. Popović (R a d ik a ln a s tra n k a ).

300
 23. D R U Q A V U K IĆ E V IĆ E V A V L A D A

fod 23. februara do 27. julo 1928.);

P re d s je d n ik v la d c : Velja Vukičević (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Vojislav Marinkovit (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Anton Korolec (S lo v e n sk a lju d sk a s tr a n k a );
M in is ta r v o jsk e i m o rn a ric e : g e n e ra l Stevan Hadlit;
M in is ta r f in a n s ija : Bogdan St. Marković (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p ra v d e : Milorad Vujičić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p ro s v je te : Milan Grol (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r v je r a : Milan Sirnonović (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a ja : g e n e ra l Svctislav T. Milosavljevič:
M in is ta r g ra đ e v in a : Petar Marković (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
Iviinistar trg o v in e i in d u s trije : Mehmed Spako (Ju g o s la v e n s k a m u slim an sk a o rg a -
n iz a c i j a ) ;
M in is ta r p o šta i te le g r a f a : Vlajko Kocić, od $ 5 . m a r ta k ao z a st. m in is tra Bogoljub
Kujundiić (s v a tri iz R a d ik a ln e s tra n k e );
Svctozar Slanković (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p o ljo p riv re d e :
M in is ta r šu m a i ru d a : Aleksandar Mijović (D e m o k ra ts k a s tra n k a );
M in is ta r z a a g r a r n u re fo rm u : Vladimir Andrič (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Čedomir A. Radović (R a d ik a in a s tra n k a );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v lj a : Dobrivoje Ger. Popović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r z a iz je d n a č e n je z a k o n a : Ilija Šumenković (D e m o k ra tsk a s tra n k a ), od I.
m a r t a k a o 7,ast. m in is tra Bogdan St. Marković (R a đ ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r bez p o r tf e lja : (o d I. m a rta ) Ilija Šumenković.

24. V L A D A A N T O N A KO RO SCA

(od 27. jula 1928. do 6. januara 1929):

P re d s je d n ik v la d e : Anton Korosec (S lo v e n sk a lju d s k a s tra n k a );
M in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a : Vojislav Marinković (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r u n u tra ž n jih p o s lo v a : Anton Karosec:
M in is ta r v o jsk e i m o rn a ric e : g e n e r a l Stevan Hadiić;
M in is ta r p ra v d e : Milorad Vujičić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M im s ta r f :n a n s ija : Niko Subotić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
fn in is ta r p ro s v je te : Milan Grol (D e m o k ra tsk a s tr a n k a );
M in is ta r v je r a : Dragiša Cvetković (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in :s ta r s a o b r a ć a ja : Andra Stanić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in iS ta r trg o v in e i in d u s trije : Mehmed Spaho (Ju g o s la v e n s k a m u slim an sk a o rg a -
n i z a c i ja ) ;

M in is ta r g r a đ e v in a : Budimir Grga Anđelinović (D e m o k ra tsk a s tra n k a );

M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Bogoljub Kujundiić (R a d ik a ln a s tra n k a ):
M in is ta r p o ljo p riv re d e : Vladimir Andrić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r šu m a i ru d a : Pctar Marković (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r z a a g r a r n u re fo rm u : Daka Popović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u : Stjepan Barić ( H r v a ts k a p u čk a s tra n k a );
M in is ta r bez p o r tf e lja : (o d 2 8 . ju la ) Ilija Šumenković (D e m o k ra tsk a s tra n k a ).

301
 25. P R V A V LA D A G E N E R A L A 2IV K 0V 1C A

' (od, 6. januara 1929. do 3. septembra 1931.):

Prcđsjcdnik vlade: gcneral Petar R. Živković, dotle komandant kraljeve garde;
Ministar predsjedniSt'va vlade: Milan Srskić (Radikalna stranka);
Ministar vanjskih poslova: Vojislav Marinković (Dcmokratska stranka);
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : g e n e ra l Petar Živković:
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Stcvan Hadiić: od (i. a p rila g e n e r a l Dragotnir
Stojanović;
M in is ta r f i n a n s i ja : Stanko Sverljuga (d is id e n t H rv a ts k e s e lja č k c s tr a n k e ); od 1!).
ju n a m in is ta r Gjorgjc Gjurić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p r a v d e : Milan Srškić. od 16. f c b r u a r a 1 9 5 1 . Dimilrije V. Ljotić, a od 2 .
sc p te m b ra 1 9 3 1 . Dragomir S. Kojić (svi iz R a d ik a ln e s tra n k e );
Ministar prosvjete: Boiidar Z. Maksimović (Radikalna stranka):
M in is ta r v j c r a : Tugomir Alaupović (n a v o d n o v a n s tra n a k a ) do 3 . a p r i la 1 9 2 9 .;
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Anton Korosec (S lo v en sk a iju d sk a s tra n k a ). o d 5 . a u g u s ta
1 9 2 9 . m in is ta r Lazar Radivojević (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s tr ijc : Mate Drinković, o d 2 4 . j a n u a r a 1 9 2 9 . m in is ta r Že-
iimir Mazuranić, a od 2 2 . j u l a 19 2 9 . zast. m in is tra Stanko Sverljuga (s v a tr i d is id e n ti
• d lrvatsk e z a j e d n i c e « ) ; o d 1. se p te m b ra 1 9 2 9 . m in is ta r Juraj Demclrović (d is id e n t S a -
m o sta ln e d e m o k ra ts k e s tra n k e ). a od 19. ju n a 1 9 3 1 . m in ista r Kosta Kumanudi (iz
D e m o k ra tsk e s tr a n k e );
M in is ta r g r a đ e v i n a : Stevan Savković, od 23. ja n u a r a 1930. Filip J. Trifunović
(R a d ik a ln a s t r a n k a ), o d 1 9 3 1 . Kosta Kumanudi (D e m o k ra ts k a s tra n k a ),
1 6 . fe b ru a ra
za tim o d 19. j u n a 1 9 3 1 . m in is ta r Du'san Sernec (S lo v e n sk a lju d sk a s tr a n k a ) ; a o d 2.
sep tem b ra 1 9 3 1 . m in is ta r Albcrt Kramer (d is. S a m o sta ln e d e m o k ra tsk e s tr a n k e );
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Stevan Savković, k ao zast. m in is tra (R a d ik a ln a s tra n k a ).
od 2 4 . j a n u a r a 1 9 2 9 . do 3 . a p r ila 19 2 9 . m in is ta r Kosta Kumanudi (D e m o k ra ts k a s t r a n -
k a );
Ministar poljoprivrede: Oto Frange's (navodno van stranaka), a od 19. maja 1 9 3 0 .
ministar Stanko Šibenik, te od 19. juna 1 9 3 1 . ministar Mirko S’eudorfer (disidenti
Hrvatske seljačke stranke);
M in is ta r š u m a i ru d a : Lazar Radivojević (R a d ik a ln a s tra n k a ); o d 5 . a u g u s ta 1 9 2 9 .
Anton KoroSec (S lo v e n sk a Iju d sk a s tra n k a ), a od 2S. sep tem b ra 1 9 3 0 . Dusan Serncc
(S lo v e n sk a Iju d s k a s tr a n k a ), te od 19. ju n a 19 3 1 . m in is ta r Stanko Sibenik, (diside.nl
H rv a ts k e s e lja č k e s tra n k e );
M in is ta r z a a g r a r n u re fo rm u : Lazar Radivojević (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e ; Mate Drinković, a od 19. m a ja 1930. Nikola Prccca
(d isid e n ti iz H r v a ts k e s e lja č k e stra n k e ), z a tim o d 19. ju n a 1931. m in is la r Marko K<
strenčić (iz v a n s tr a n a k a );
Uroš Krulj do 3 . a p r ila 1929. (iz R a d ik a ln e s tr a n k e );
M in is ta r n a ro d n o g z d r a v l j a :
M in istri b ez p o r t f c l j a : Nikola T. Uzunović (iz R a d ik a ln e s tra n k e ); o d 3 . a p r i la
1929. do 16. fe b r u a r a 1 9 3 1 . Kosta Kumanudi (iz D e m o k ra tsk e s tra n k e ); o d 1 9 . m a ja
1 9 3 0 . do 18. in a j a 1 9 3 1 . Male Drinković (» z a je d n ič a r « ). od 19. m a j a 1 9 3 0 . d o ltn
fe b r u a r a 1 9 3 1 . Oto Frange's (n a v o d n o v a n s tra n a k a ), od 19. m a ja 1 9 3 0 . d o 1 9 . j u n a
1 9 3 1 . Mirko Neudorfer (disident Hrvatske seljačke stranke), od 19. maja 1 9 3 0 . do 16.
februara 1 9 3 1 . Ivan Švegl (disident Hrvatske selj. strankc). od 19. juna <1931. Stanko

302
Svcrljuga, o d 19. juna Ntkola Precca (d is id e n t H r v a ts k c se lj. s tra n k e ), o d 2.
193.1.
se p te m b ra 1 9 3 1 . m in is tri: Andra Stanić (iz R a d ik a ln e s tra n k e ), Kosta TimotijevU i
Ivan Palaček (o b a iz D e m o k ra tsk e stra n k e ), Ivan Pucelj (S a m o s to jn a k m e tijs k a s tr a n -
k a , H S S ), Pavao Matica (iz H r v a ts k e se lj. stra n k e ) i Avdo Hasanbegović (iz J u g o s la -
v cn s k c m u slim an sk e o r g a n iz a c ije ).

26. D R U G A Ž IV K O V IĆ E V A V L A D A

(od 3. septembra 1931. do 5. januara 1932.):

P re d s je d n ik v la d e : g e n e r a l Petar R. Zivković;
M in is ta r p ri p re d s jc d n iš tv u v la d e : Milan Srškić (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Vojislav Marinković (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : g e n e ra l Petar Živković;
M in is ta r v o js k e i m o rn a ric e : g c n c r a l Dragomir Ž. Stojanović:
M in is ta r f in a n s ija : Gjorgje Gjurić, a o d 19. n o v e m b ra 1931. m in is ta r Milorad
Gjorgjević (o b a iz R a d ik a ln e s tra n k e );
M in is ta r p r a v d e : Dragutin S. Kojič (R a d ik a ln a s tra n k a ); ^
M in is ta r p r o s v je te : Boiidar Ž. Maksimović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Lazar Radivojević (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Kosta Kumanudi (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r g r a đ e v in a : Albert Kramer (dis. S a m o s ta ln e d e m o k ra tsk e s tr a n k e );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Mirko Neudorfer (d is id e n t H rv a ts k e s e lja č k e s tra n k e );
M in is ta r šu m a i r u d a : Stanko Šibenik (d is id e n t H rv a ts k e s c lj. s tra n k e );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Marko Kostrenčić (iz v a n s tra n a k a );
M in is tri bez p o r tf e l j a : Nikola T. Uzunović. Andra Stanić (o b a iz R a d ik a ln e s tr a n -
k e), Kosta L. Timotijević i Ivan Palaćek (o b a iz D e m o k ra tsk e s tra n k c ), Ivan Pueelj
(k m e tija c , H r v . s c lj. s tra n k a ), Nikola Precca, Stanko Šverljuga i Pavao Matica (d isi-
d en ti iz H r v . se lj. s tra n k e ), te Avdo Hasanbegović (Ju g o s la v . m usl. o rg a n .).

27. T R E Ć A Ž IV K O V IĆ E V A V L A D A

(od 5. januara do 4. aprila 1932.):

P re d s je d n ik v la d e : g e n e ra l Petar R. Živković;
M in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a : Vojislav Marinković (D e m o k ra tsk a s tra n k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Milan Srškić (R a d ik a ln a s tr a n k a ):
M in is ta r v o jsk e i m o rn a ric e : g e n e r a l Dragomir Ž. Stojanovir;
M in is ta r f in a n s ija : Milorad Đorđevič (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p ra v d e : Bozidar Ž. Maksimović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r p ro s v je te : Dragutin S. Kojić (R a d ik a ln a s tra n k a ):
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Lazar Radivojcvić (R a d ik a in a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Albert Kramer (đ isid . S a m o sta ln e d e m o k ra tsk e
s tra n k e );
M in is ta r p o ljo d je ls tv a : juraj Demetrović (d isid e n t S a m o sta ln e d e m o k ra tsk e
s tra n k e );
M in is ta r g r a đ e v in a : Nikola Precca (d isid . H rv a ts k e s c lja č k e stra n k e );
M in is ta r šu m a i ru d a : Stanko Šibenik (d is id e n t H rv a ts k e s e lja č k e s tra n k e );
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Ivan Pucelj (S a m o s t. k m e tijsk a s tra n k a );
M in is ta r z a fizičk i o d g o j: Dragan Kraljević (n a v o d n o iz v a n s tra n a k a ).

3 03
 28. VLADA VOJISLAVA MARINKOVICA
(od 4. aprila do 2. jula 1932.):

P re d s je d n ik v la d e : Vojislav D. Marinković (iz D e m o k ra tsk e s tra n k e );

M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Vojislav D. Marinković;
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Milan Srikić (iz R a d ik a ln e s tra n k e );
k ftn is ta r v o js k e i m o r n a r ic c : g e n c ra l Dragomir Ž. Stojanović;
M in is ta r f in a n s ija : Milorad Đordević (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - Ju g o s la v e n s k e
n a c io n a ln e s tr a n k e );
M in is ta r p r a v d e : Božidar Ž. Maksimović (iz R a d ik a in e s tra n k e , J N S ) ;
M in is ta r p r o s v je te : Dragutin S. Kojić (iz R a d ik a ln e s tra n k e , J N S ) ;
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Lazar Radivojević (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d - J N S ) ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Albert Kratner (iz S ta m o s ta ln e dem okratsfee stranfee,
sad a - JN S );
M in is ta r g r a đ e v in a : Nikola Precca (iz H rv a ts k e s c lja č k e s tra n k e , s a d a - JN S );
od 2 1 . a p r ila 1 9 3 2 . m in is ta r j e Sljepan Srkulj, b iv ši » z a je d n ič a r « ;
M in is ta r p o lio p r iv r e d e i v o d a : Juraj Demetrović (iz S a m o s ta ln e d e m o k ra tsk e s tr a n -
lce. sa d a - J N S ) ;
M in is ta r šu m a i r u d a : Stanko Šibenik (iz H r v a ts k e s e lja č k e s tra n k e , s a d a - JN S ).
a od 2 1 . a p r ila 1 9 3 2 . m in is ta r je Viktor Pogačnik ( J N S ) ;
M in is la r s o c ija ln e p o litik e : Ivan Pucelj (b iv ši » k m e tija c « , s a d a J N S ) ;
M in is ta r z a fizičk i o d g o j n a ro d a : Dragan Kraljcvit ( J N S ) .

29. P R V A V L A D A M I L A N A S R Š K IC A

(od 2. jula do 5. novembra 1932.):

P rc d s je d n ik v la d e : Milan Srskić (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - J N S ) ;

M in is ta r v a n js k ih Bogoljub Jevtić ( J N S ) ;
p o s lo v a :
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Živojin Lazić (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - J N S ) ;
M in is la r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Dragomir Ž. Stojanović;
M in is ta r f in a n s ija : Milorad Đorđević (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - J N S ) ;
M in is ta r p r a v d e : llija Šttmenković (iz D e m o k ra ts k e s tra n k e , s a d a — J N S ) ;
M in is ta r p r o s v je te : Dragulin S. Kojić (iz R a d ik a ln e stra n k e , s a d a - J N S ) ;
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Lazar Radivojević ( J N S ) ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Ivan Mohorić (iz S lo v e n sk c lju d sk e s tra n k e , s a d a -
JN S );
M in is ta r g r a đ e v in a : Stjepan Srkulj ( J N S ) ;
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Juraj Demetrović ( J N S ) ;
M in is ta r šu m a i r u d a : Viktor Pogaćnik ( J N S ) ;
M in is ta r z a s c c ija ln u p o litik u : Ivan Pucelj ( J N S ) ;
M ln is la r z a fizičk i o đ g o j n a ro d a : Dragan Kraljević ( J N S ) ;
M in is ta r bez p o r tf e l j a : Albert Kramer ( J N S ) ; Hamdija Karamehmedović (iz J u -
goslavcnr-fee n iu slim an sk e o rg a n iz a c ije , s a d a - J N S ) i Boiidar Ž. Maksimović ( J N S ) .

304
 3 0 . D R U G A V L A D A M I L A N A S R S K IĆ A

(od 5. novembra 1932. do 27. januara 1934. godine):

P re d s je d n ik v la d e : Milan Srskic ( J N S ) ;
M in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a : Bogoljub Jevtić ( J N S ) ;
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Živojin Lazić ( J N S ) ;
M in is ta r v o jsk e i m o rn a ric e : g e n e r a l Dragomir Z. Stojanović;
M in is ta r f in a n s ija : Milorad Đordević ( J N S ) ;
M in is ta r p ra v d e : Božidar Ž. Maksimović ( J N S ) ;
M in is ta r p ro s v je te : Radenko Stanković ( J N S ) ;
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Lazar Radivojević ( J N S ) ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : llifta Šumenković ( J N S ) ;
M in is ta r g ra đ e v in a : Stjepan Srkulj ( J N S ) ;
M in is ta r p o ljo p riv re d e : Juraj Demelrovic ( J N S ) ; o d 8 . m a j a 1933. g o d in e m in i-
s t a r j e Ljubo Tomasić ( J N S ) ; a o d 2 0 . o k to b ra 1 9 3 3 . Milan Srškić ( J N S ) ;
M in is ta r šum a i ru d a : Pavao Matica ( J N S ) ;
M in is ta r z a so c ija ln u p o litik u : Ivan Pucelj ( J N S ) ;
M in is ta r za fizičk i o d g o j n a r o d a : Lavoslav Haniek (d is id e n t iz H rv a ts k o g b lo k a,
sad a - JN S ); f
M in is tri bez p o r tf e lja : Albert Kramer ( J N S ) ; Hamdija Karamehmedović (JN S );
Dragutin S. Kojić (JN S ) i Budislav G. Anđelinović ( J N S ) o d 8. m a ja 1 9 3 3 . g o d in e.

31. P E T A V L A D A N IK O L E U Z U N O V IĆ A

(od 27. januara do 18. aprila 1934.):

Nikola T. Uzunović (iz R a d ik a ln e s tra n k e , sa đ a - J N S ) :
P re d s je d n ik v la d e :
Bogoljub Jevtić ( J N S ) ;
M in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a :
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Živojin Lazić ( J N S ) ;
M in is ta r v o jsk e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Dragomir Ž. Stojanović:
M in is ta r f in a n s ija : Milorad Đorđević ( J N S ) ;
M in is ta r p ra v d e : Boiidar Ž. Maksimović ( J N S ) ;
M in is ta r p ro s v je te : Ilija Šumenković ( J N S ) ;
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Lazar Radivojević ( J N S ) ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Juraj Demelrović ( J N S ) ;
M in is ta r g ra đ e v in a i zastu p n ik m in is tra p o ljo p riv re d e : Stjepan Srkaij ( J N S ) ;
M in is ta r šu m a i ru d a (z a stu p n ik ): Juraj Demetrović ( J N S ) ;
M in is ta r z a so cija ln u p o litik u : Ivan Pucelj ( J N S ) ;
M in is ta r z a fizičk i o d g o j n a r o d a : Lavoslav Haniek ( J N S ) ;
M in is tri bez p o r tf e lja : Albert Kramer ( J N S ) ; Hamdija Karamehmedović ( J N S ) ;
Dragutin S. Kojić ( J N S ) i Budislav G. Anđelinović ( J N S ) .

32. S E S T A V L A D A N IK O L E U Z U N O V IĆ A

(od 18. aprila do 22. oktobra 1934. godine):

P re d s je d n ik v la d e : Nikola T. Uzunović ( J N S ) ;
M in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a : Bogoljub Jevtić ( J N S ) ;
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Živojin Lazić (JiN S );

20 JU GO SLA VIJA IZMEĐU DVA RATA II 305

 M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Milan Ž. Milovanović:
M in is ta r f in a n s i ja : Milorad. Đorđević ( J N S ) ;
Ministar pravde: Božidar 2 . Maksimović (JNS);
M in is ta r p r o s v je te : Ilija Šumenković ( J N S ) ;
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Svelislav Milosavljević (g c n e r a l), a od 10. j u l a 1 9 3 4 . m in i-
s ta r j c Ognjan Kuzmanović ( J N S ) ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : juraj Demctrović ( J N S ) ;
M in is ta r g r a đ c v i n a : Sljepan Srkulj ( J N S ) ;
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Dragutin S. Kojić ( J N S ) ;
M in is ta r š u m a i r u d a : Milan Ulmansky ( J N S ) ;
Ministar za socijalnu politiku: Fran Novak (JNS);
M in is ta r za fizićk i o d g o j n a ro d a : Budislav G. Andelinović (J N S ).

33. S E D M A V L A D A N IK O L E U Z U N O V IĆ A

(od 22. oklobra do 20. decembra 1934.)

P re d sje d n ik v la d e : Nikola T. Uzunović (JN S );

Ministar vanjskih poslova: Bogoljub Jevtić (JNS);
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Zivojin Lazić ( J N S ) ;
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Pelar R. Živković (J N S ) :
M in is ta r f in a n s ija : Milorad Đorđević ( J N S ) ;
M in is ta r p r a v d e : Bozidar 2. Maksimović ( J N S ) ; a od 1. n o v em b ra 1 9 3 4 . kao z a -
stu p n ik m in is tra - Dragutin S. Kojić ( J N S ) ;
M in is ta r p r o s v je te : llija Šumenković ( J N S ) ;
Ministar saobraćaja: Ognjan Kuzmanović (JNS);
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Juraj Demetrović ( J N S ) :
M in is ta r g r a đ e v i n a : Stjepan Srkulj ( J N S ) ;
M in is ta r šu m a i r u d a : Milan Ulmansky ( J N S ) ;
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u : Fran Novak ( J N S ) ;
M in is ta r z a fiz ičk i o d g o j n a r o d a : Budislav G. Andelinović ( J N S ) ;
M in istri bez p o r tf e l j a : Vojislav Marinković ( J N S ) i Milan Srskić ( J N S ) .

34. V L A D A B O G O L JU B A JE V T IĆ A

(od 20. decembra 1934. do 24. juna 1935.):

P re d s je d n ik v la d e : Bogoljub Jevtić ( J N S ) ;
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Bogoljub Jevtić;
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Velimir M. Popović (iz R a d ik a ln e s tra n k e , sad a
JNS);
Petar R. Živković ( J N S ) ;
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e r a l
M in is ta r f in a n s i ja : Milan Stojadinović (iz R a d ik a ln e stra n k e , s a d a J N S ) ;
M in is ta r p r a v d e : Dragutin S. Kojić ( J N S ) ;
M in is ta r p r o s v je te : Stevan Ćirić (iz R a d ik a ln e stra n k e , s a d a - J N S ) , a od 1 9 . ju n a
19 3 5 . m in is ta r j e Drago Marušić ( J N S ) ;
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Dimitrije Vujić (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - J N S ) ;
M in is ta r tr g o v in e i in d u s trije : Milan Vrbanić ( J N S ) ;

306
 Marko Koiul (d is id e n t H r v a ts k e se lja čk e s tra n k e , s a d a J N S ) ;
M in is ta r g r a đ c v i n a :
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e :Dragutin Jankovič (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - J N S ) ;
M in is ta r ž u m a i r u d a : Svetislav Popovič ( J N S ) ;
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u : Drago Marusič ( J N S ) , a od 19. ju n a 1 9 3 5 . - Avdo,
Hasanbegomč (d is id e n t Ju g o s la v e n sk e m u slim an sk e o rg a n iz a c ije s a d a - J N S ) ;
M in is ta r z a fiz ič k i o d g o j n a ro d a : Ljudevit Auer ( J N S ) ;
M in is ta r b ez p o r t f e l j a : Avdo Hasanbegovič ( J N S ) .

%
3 5 . P R V A V L A D A M IL A N A S T O JA D IN O V IC A

(od 24. juna 1935. do 21 decembra 1938.):

P re d s je d n ik v la d e : Milan M. Stojadinovič (iz R a d ik a ln e s tra n k e , k a s n ije - Ju g o -

sla v e n sk a r a d ik a ln a z a je d n ic a ; sk ra ć e n o J R Z ) ;
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Milan M. Stojadinovič;
M in is ta r u n u tr a š n jih Anlon Korošec ( r a n ij e
p o s lo v a : S lo v e n sk a Iju d s k a s tra n k a ,
sad a J R Z );
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e r a l Petar R. Živković;
M in is ta r f i n a n s i ja : Dušan Letica (JR Z );
M in is ta r p r a v d e : Ljudevit Auer (JR Z ), a od 24. a g u s ta 1935. Milan Miškulin
(JR Z );
M in is ta r p r o s v je t c : Dobrivoje Stošović (iz R a d ik a ln e stra n k e , k a s n ije - JR Z );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Mehnted Spaho (r a n ij e : Ju g o s la v e n s k a m u slim a n sk a o r g a n i-
z a cija , sad a - JR Z );
M in is ta r tr g o v in e i in d u s trije : Milan Vrbanić ( J R Z ) ;
M in is ta r g r a đ e v i n a : Miloš Bobić (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - J R Z ) , a o d 2 2 . d e -
c e m b ra 1 9 3 5 . Marko Koiul ( J R Z ) ;
M in is ta r p o š ta i t e le g r a f a : Branko Kaluđerćić ( J R Z ) od 1. se p te m b ra 1 9 3 5 ;
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Svetozar Stanković (iz R a d ik a ln e stra n k e , s a d a - J R Z ) ;
M in is ta r šu m a i r u d a : Ignjat Stefanović (iz D e m o k ra tsk e s tra n k e , s a d a - J R Z ) , a
o d 2 4 . a u g u s ta Đura Janković (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - J R Z ) ;
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u : Nikola Precca ( J R Z ) , a od 2 4 . a u g u s ta j e z a m je n ik
m in is tra : Mirko Komnenović (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a J R Z ) , a o d 2 2 . d e c e m b ra
1 9 3 5 . m in is ta r j e Dragiša Cvetković (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d a - J R Z ) ;
M in is ta r z a fiz ič k i o d g o j n a ro d a : Mirko Komnenović ( J R Z ) , a o d 2 2 . d e c c iq b ra
z a m je n ik m in is tra j e Dragiša Cvetkovič ( J R Z ) ;
M in is tri bez p o r t f e l j a : Šefkija Behmen (iz Ju g o s la v e n s k e m u slim an sk e o r g a n iz a -
c ije , s a d a J R Z ) ; Đura Janković ( J R Z ) i od 1. se p te m b ra - Miho Krek (iz S lo v e n sk e
lju d sk e s tra n k e , s a d a J R Z ) .

3 6 . D R U G A V L A D A M IL A N A S T O JA D IN O V IĆ A

(od 21. decembra 1938. do 5. februara 1939.):

P re d s je d n ik v la d e i m in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a : Milan Stojadinović (b iv ši r a d ik a l.

sad a JR Z );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Milan Aćimović (b iv ši ra d ik a l, J R Z ) ;
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Milan Nedić;
1

307
 M in is ta r f in a n s ija : Dušan Letica (bivži ra d ik a l, s a d a J .R Z ) ;
M in is ta r p r a v d e : Milan Simonović (bivši ra d ik a l, s a d a J R Z ) ;
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e i v o d a : Svetozar Stanković (b iv ši ra d ik a l, s a d a J R Z ) ;
M in is ta r p r o s v je te : Bogoljub Kujundiić (b iv ši r a d ik a l, s a d a J R Z ) ;
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e : Dragiša Cvetković (b iv ši ra d ik a l, s a d a J R Z ) ;
M in is ta r š u m a i r u d a : Dobrivoje Stošović (bivši r a d ik a l, J R Z ) ;
M in is ta r g r a đ e v in a : Miha Krek (iz S lo v en sk e lju d sk e s tra n k e , sa d a J R Z ) ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Nikola Kabalin ( J R Z ) ;
M in is ta r z a fizičk i o d g o j n a ro d a : Ante Maslrović (d is id e n t H rv . s c lja č k e s tra n k c ,
sad a J R Z ) ;
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Panla Jovanović ( J R Z ) ;
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Mehmcd Spaho (iz Ju g o s la v e n s k e m u slim an sk e o r g a n iz a c ije ,
sad a J R Z );
M in is tri bez p o r tf e l j a : I'ranc Snoj (iz S lo v en sk e Iju d sk e stra n k e , s a d a J R Z ) , Dia-
fcr Kulenović (iz Ju g o s la v e n s k e m u slim an sk e o r g a n iz a c ije , s a d a J R Z ) .

37. P R V A V L A D A D R A G I Š E G V E T K .O V IC A

(od 6. februara do 26. augusta 1939.):

P re d s je d n ik v la d e i m in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Dragiša Cvetković (iz R a d i-

k a ln e stra n k e , s a d a J R Z ) ;
M in is ta r v a n jsk ih p o s lo v a : Aleksandar Cincar-Marković (n a v o d n o iz v a n s t r a n a k a );
M in is ta r s a o b r a ć a ja : Mehmed Spaho (iz Ju g o s la v e n s k e m u slim an sk e o r g a n iz a c ije ,
JRZ);
M in is ta r g r a đ c v in a : Miha Krek (iz S lovensk e lju d sk e s tra n k e , J R Z ) ;
M in is ta r p ro s v je te : Stevan Ćirić (iz R a d ik a ln e s tra n k e , J R Z ) ;
M in is ta r v o jsk e i m o r n a r ic e : g e n e ra l Milan Nedić;
M in is ta r p r a v d e : Viktor Ruiić (n a v o d n o iz v a n s tr a n a k a , s a d a J R Z ) ;
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Jevrem Tomić ( J R Z ) ;
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Jovan Altiparmaković ( J R Z ) ;
M in is ta r šu m a i r u d a : Ljubomir Pantić ( J R Z ) ;
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Nikola Bešlić (iz R a d ik a ln c s tra n k c , sa d a J R Z ) ;
M in is ta r s o c ija ln e p o litik e i n a ro d n o g z d r a v lj a : Miloje Pajaković (JRZ);
M in is ta r za fizičk i o d g o j n a r o d a : Đura Ćeović ( J R Z ) ;
M in istri bez p o r tf e l j a : Diafer Kulenović (iz Ju g o s la v e n s k e rnuslim anske o r g a n iz a -
c i j e , s a d a J R Z ) , Ante Mastrović ( J R Z ) , Franc Snoj (iz S lo v en sk e lju d sk e s tra n k e ,
J R Z ) , te Branko Miljuš ( J R Z ) .

38. V L A D A C V E T K O V IĆ -M A Č E K

(od 26. augusta 1939. do 27. marta 1941.):

Dragiša Cvetković ( J R Z ) ;
P re d s je d n ik v la d e :
P o tp re d s je d n ik v la d e : Vladimir Maček (H r v a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is tri p ri p re d sj e d n ištv u v la d e : Mihajlo Konstantinović (v a n s tra n a k a ) i Bariša
Smoljan (H r v a ts k a s e lja č k a s tr a n k a );

308
 M in is ta r v o js k e i m o rn a ric e : g e n e r a l Milan Nedić, a o d n je g o v e o sta v k e (7 . n o -
v e m b ra 1 9 4 0 .) p o v o d o m u sp o sta v e d ip lo m a ts k ih o đ n o sa s a S S S R -o m m in is ta r j e g e n e -
ra l Petar Peiić;
M in is ta r v a n js k ih p o s lo v a : Aleksandar Cincar-Marković (n a v o d n o iz v a n s tr a n a k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Stanoje Mihaldžić ( J R Z ) ;
M in is ta r p r o s v je te : Božidar Marković (iz D e m o k ra tsk e s tra n k e ), a o d n je g o v e
o sta v k e (1 . j u l a 1 9 4 0 .) p o s ta v lje n j e z a m in is tra Anton Korožec (iz S lo v e n sk e lju d sk c
s tra n k e ), a n a k o n n je g o v e sm rti (1 4 . d q p em b ra 1 9 4 0 .) p o s ta v lje n j e z a m in is tr a p ro -
sv jctc Miho Krek (iz S lo v e n sk e lju d sk e s tr a n k e );
M in is ta r p r a v d e : Lazar Marković (iz R a d ik a ln e s tra n k e ), a n ak o n n je g o v e o sta v k c
(od 5 . f e b r u a r a 1 9 4 1 .) m in is ta r p ra v d e j e Mihajlo Konstantinović (v a n s tr a n a k a );
M in is ta r f in a n s ija : Juraj Šutej ( H r v a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u :Srđan Budisavljević (S a m o s ta ln a đ e m o k ra ts k a s tr a n -
k a ), a n a k o n n je g o v e o sta v k e p o v o d o m p o tp is a T r o j n o g p a k ta (o d 2 4 . m a r t a 1 9 4 1 .)
Dragomir Ikonić (iz
p o s ta v lje n j e z a m in is tra s o c ija ln e p o litik e D e m o k ra tsk e s tr a n k e ? );
M in is ta r p o ljo p r iv r e d e : Branko Čubrilomć (Z e m ljo r a d n ič k a s tr a n k a ); a p o s lije n je -
g o v e o sta v k e p o v o d o m p o tp isa T r o j n o g p a k ta p o s ta v lje n j e (2 4 . m a r t a 1 9 4 1 .) z a m in i-
s tra p o ljo p riv re d e Časlav Nikitović ( J R Z ) ;
M in is ta r p o š ta i te le g r a f a : Josip Torbar (H r v a ts k a s e lja č k a s tr a n k a );
M in is ta r tr g o v in e i in d u s trije : Ivan Andres (H r v a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Nikola Bežlić (iz R a d ik a ln e s tra n k e , s a d J R Z ) ;
M in is ta r šu m a i r u d a : Džafer Kulenović (Ju g o s la v e n s k a m u slim a n sk a o r g a n iz a c ija ,
sad a J R Z ) ;
M in is ta r g r a đ e v in a : Miha Krek (S lo v e n sk a lju d s k a s tra n k a , s a d a J R Z ) ;
M in is ta r z a is h ra n u : Milan Protić ( J R Z ) o d 2 0 . j a n u a r a 1 9 4 1 .;
M in is ta r b ez p o r tf e l j a : Fran Kulovec (S lo v e n sk a lju d sk a s tra n k a ).

39. V L A D A G E N E R A L A D U S A N A T . S IM O V IĆ A

(od 27. marta 1941. do 9. januara 1942.):

P re d s je d n ik v la d e : g e n e ra l Dužan T. Simović (iz v a n s tr a n a k a );

P o tp re d s je d n ic i v la d e : Vladimir Maćek ( H r v a ts k a s e lja č k a stra n k a ) i S lobod an
Jovanović (n a v o d n o iz v a n s tra n a k a );
M in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a : Srđan Budisavljević (S a m o s ta ln a d e m o k ra tsk a
s tr a n k a );
M in is ta r in o stra n ih p o s lo v a : Momćilo Ninćić (R a d ik a ln a s tr a n k a );
M in is ta r s a o b r a ć a j a : Bogoljub Jevtić (J u g o s la v e n s k a n a c io n a ln a s tr a n k a );
M in is ta r p r a v d e : Boža Marković (D e m o k ra ts k a s tr a n k a );
M in is ta r p r o s v je te : Miža Trifunović (R a d ik a ln a s tra n k a );
M in is ta r z a s o c ija ln u p o litik u i n a ro d n o z d r a v lj e : Milan Grol (D e m o k ra tsk a
s tr a n k a );
M in is ta r p o ljo p riv re d e : Branko Čubrilović (Z e m ljo r a d n ič k a s tr a n k a );
M in is ta r f in a n s ija : Juraj Šutej ( H r v a ts k a s e lja č k a s tra n k a );
M in is ta r trg o v in e i in d u s trije : Ivan Andres ( H r v a ts k a s e lja č k a s tr a n k a );
M in is ta r šu m u i r u d a : Džafer Kulenović (Ju g o s la v e n s k a m u slim an sk a o r g a n i z a c i ja ) ;

309
 Bogoljub Ilić, g e n e r a l;
M in is ta r v o js k e i m o r n a r ic e :
M in is ta r g r a d e v i n a : Fran Kulovec (S lo v e n sk a lju d sk a s tr a n k a );
M in is ta r za fizičk i o d g o j n a ro d a : k ao z a m je n ik - Bogoljub Ilić;
g e n e ra l
Jovo Banjanin (Ju g o s la v e n s k a n a c io n a ln a s t r a n k a ); Bariša
M in is tri bez p o r tf e l j a :
Smoljan (H r v a ts k a s e lja č k a s tr a n k a ); Miho Krek (S lo v e n sk a lju d s k a s t r a n k a ); Milan
Gavrilović (Z e m ljo r a d n ič k a s tr a n k a ); Marko Daković (crn o g o rsk i p o litič a r, n a v o d n o
izv an p o litičk ih s tra n a k a ).

*c.

U vladi generala Sim ovića doslo je do prom jena jo š za n jen og bav-

lje n ja u samoj zem lji: I I . aprila 1941. istupio je iz vlade potpredsjed-
nik te vlade V ladim ir M aček, a m jesto n jeg a ušao je u vladu Ju r a j
K rn jev ić, zatim je m jesto (poginuloga) m inistra postavljen za m inistra
građ evina M iko K rck, a ministrom bez p o rtfelja imenovan N. Sn oj (Slo-
venska ljudska stranka), dok je m jesto Ivana Av.dresa (koji je izišao iz
vlade zajedno s M ačekom ) postavljen za m inistra trgovine i ind u strije
Bariša Sm oljan (iz H rvatske seljačke stranke).
P objegavši (15. aprila 1941.) iz zem lje u inozemstvo Sim ovićeva vlada
u em ig raciji zapadala je u sve veće poteškoće; izbjegli jugoslavenski
političari sukobljavali su se međusobno naročito oko p ita n ja odgovor-
nosti za rat i aprilsku kap itu laciju ; to je početkorn 1942. đovelo do pada
Sim ovićeve vlade. N ju je sm ijen ila vlada Slobodana Jov an ov ića (od 9.
ja n u a ra 1942.), k o ja se pokazala potpuno nesposobnom za rje ša v a n je
p ita n ja i unutrašnje i vanjske politike (ta vlada razvila je tijesn e veze
s četničkim određiina Draže M ih ajlo v ića i pom agala je njihovu kolabo-
i acionističku ak ciju protiv N arodnooslobodilačkog pokreta u zem lji, dok
je predsjednikov »V o jn i kabinet« (na čelu sa m ajorom Živanom Kneže-
vićem) preko radio veze davao sve češće svojim četničkim agentim a u
zem lji direktive za uništavanje političkih protivnika, koje bi ta viada
stavila pod znak slova »Z« (što je bilo protumačeno kao naredba: »za-
klati«). Jovanovićevu vladu sm ijen ila je 28. ju n a 1943. vlada n a čelo s
Mišom l'rifunovićem (iz Radikalne stranke), koja u spomenutu d je la t-
nost em igrantske kam arile n ije u n ijela nikakvih novih elem enata, te je
ona ubrzo (augusta iste godine) sm ijen jen a sa vladom, koju je obrazo-
vao B ožidar Purić, dotadašnji ambasador u Parizu. T a se vlada naročito
istakla otvorenim nep rijateljstvom protiv N arođnooslobodilačke borbe
u Ju g o sla v iji, te svestranim podržavanjem kolaboracionista oko gen erala
Draže M ih ajlo v ića, što je s obzirom na razvitak jugoslavenskog i unu-
trašnjepolitičkog i svjetskopolitičkog sta n ja dovelo do osude te vladc
i u redovim a odgovornih savezničkih državnika. U Ju g o sla v iji je , me-
đutim, na Drugom zasjedanju AVNO J-a. donesena (29. novembra 1943.)
O dluka, kojom se »takozvanoj jugoslavenskoj vladi u inostranstvu odu-
zim aju sva prava zakonite vlade Ju g o slav ije, a napose pravo da pred
stranim državam a zastupa narode Ju g o slav ije«. T o m istom prilikom
naglašeno je , da - »to v rijed i i za svaku drugu »vlad u«, k o ja bi ubu-
duće b ila stvorena u zem lji ili izvan zem lje, a mimo v o lje naroda Ju g o -
slav ije, k o ja se danas izražava jed in o u A ntifašističkom v ijeću narod-
nog oslobođ enja Ju g o slav ije« (t. 1. A V N O J-e v e O dluke »o oduzimanju
prava zakonite vlade Ju g o slav ije takozvanoj vladi u ijpozemstvu i o za-
brani povratka u zem lju k ra lju Petru II. K arađorđeviću« od 29. no-
vem bra 1943.). D an kasn ije (30. novembra 1943.) d o n ijelo j e P red sjed -
ništvo A V N O J-a Odluku »o im enovanju N acionalnog kom iteta oslobo-
đ en ja Ju g o sla v ije « , u skladu s odredbom iz točke 6. A V N O J-e v e
Odluke »o vrhovnom zakonodavnom i izvrsnom narodnom predstavnič-
kom tije lu Ju g o sla v ije i N acionalnom komitetu oslobođenja Ju g o slav ije
kao privrem enim organim a vrhovne narodne vlasti u Ju g o s la v iji za vri-
jem e narodno-oslobodilačkoga rata«. T ako je dakle nova Ju g o sla v ija
dobila svoju prvu legitimnu vladu, N acionalni kom itet oslobođ en ja Ju -
g oslavije (skraćenicom : N K O J). U vezi sa prom jenam a u zem lji i u
svijetu m orala je demisionirati em igrantska (sad ilegitim na) Purićeva
vlada (1. ju n a 1944.), te je mandat za sastav nove vlad e bio povjeren
Ivanu Šubašiću, bivšem banu Banovine H rvatske. K ao predsjednik
em igrantske kraljevske vlade Šuba!šić je sklopio Sporazum sa tada je -
dino legitim nom vladom Ju g oslav ije, naime sa N acionalnim komite-
tom oslobođenja Ju g o sla v ije (odnosno njegovim predsjednikom , m ar-
šalom Josipom Brozom Titom ), kako je to form ulirano prvim aktom tog
Sporazuma od 16. ju n a 1944. (sa Visa) i drugim aktom od 1. novembra
iste godine, u tada već oslobođenom Beogradu. T im je Sporazumom
kraljevska vlad a Ivana Šubašića priznala tekovine jugoslavenske N a-
rodno-oslobodilačke borbe, napose prom jene, k o je su kroz četiri go-
dine oslobodilačkoga rata nastale u zem lji, a prvenstveno A V N O J i
N K O J. T a j su Sporazum priznale i savezničke velesile, kako to poka-
zuje i Krim ska d ek laracija od 11. februara 1945. godine. N a osnovu
tog Sporazum a u slijedile su 5. m arta 1945. u Ju g o sla v iji kako ostavka
kraljevske vlade Ivana Šubašića, tako i ostavka N acionalnog komiteta,
te j e obrazovana jedinstvena jugoslavenska Privrem ena narodna vlada.
To se stan je jo« uvijek smatralo državno-pravnim provizorijem , o ko-
jem u će konačnu odluku donijeti buduća U stavotvorna skupština D e-
mokratske federativne Ju goslav ije.
Do toga je došlo nakon što je (11. novembra 1945.) izabrana U sta-
votvorna skupština, ko ja je prvog dana svoga z a sjed a n ja (u Beogradu,
29. novem bra 1945.) d on ijela o tome svoju konačnu odluku. Izvršeno
je to sa D eklaracijom o proglašenju Federativne N arodn e R epublike
fu goslavije. T om prilikom Ustavotvorna skupština F N R J zaklju čila je
uz ostalo, da se - »sa ovom odlukom konačno u ime svih naroda Ju g o -
slav ije ukida M onarhija u Ju g o sla v iji, a k ra lj P eta r I I . K arađorđević
sa cijelom dinastijom K arađordevića lišava se svih p rava, k o ja ' su
njem u i dinast’ji K aradorđevića pripadala ...«

311
 Ovom D ek laracijom U stavotvorne skupštine F N R J sankcionirano je
kao kon ačno ono državnopravno stan je, koje se dotle u Ju g o sla v iji kroz
četiri godine prošloga rata postepeno izgrađivalo i što je u državno-
pravnom pogledu dobilo svoj naročiti izraz na Drugom zasjedan ju
A ntifašističkog v ije ć a narodnog oslobođenja Ju g o sla v ije u Ja jc u , 29.
i 30. novem bra 1943. T im aktom U stavotvorne skupštine, a naposc
Ustavom F N R J, dobila je revolucionarna sm jena sistem a vlasti u Ju g o -
sla v iji svoju naročitu, izrazitu i nedvoumnu potvrdu. T ak o je daklc
konačno ncstalo stare Ju goslavije.

312
 %

Y U G O S L A V IA B E T W E E N THE T W O W 0 RLD
W ARS

1. On the ev e o f the First W orld W ar the Yugoslav countries were

disunited. Even Serbia and C rn a G ora (M ontenegro), the then only
independent sm all Y ugoslav states, were separated from one another
by their state borders and even to a greater extent by the opposed po-
licies o f their dynasties. T h e rem aining Y ugoslav countries, which at
the time were still enclosed w ithin the fram ew ork o f the Hapsburg
M onarchy, did not cultivate any closer connections among themselves.
W ith in the H ungarian h a lf o f the Hapsburg M onarchy there were
C roatia with M ed ju m u rje and V ojvodina, whdst in the complex of
the A ustrian h a lf of that state there were Istria with T rieste, C arniola,
C arinthia, S ty ria and D alm atia with the A d riatic A rchipelago; Bosnia
and H ercegovina constituted a state-ju rid ical region that was separated
from all these countries and under the special adm inistration of A ustria-
Hungary.
T h e mentioned disunity was a heritage o f earlier centuries; it was
ever deepened and system atically nurtured by A ustria-H ungary. T h e
A ustro-H ungarian ruling classes were carrying out such a policy of
disunity o f the Y ugoslav countries for the purpose o f securing for
themselves the exploitation o f these regions. T h ey knew only too well
that their dom ination over the Yugoslav countries m ight be jeopardized
in the event o f the peoples o f these regions uniting, and that the best
weapon against these peoples was fostering discord am ong them. Foi
the reasons stated both V ien n a and Budapest endeavoured for decades
past to practise in these regipns their internal im perialistic policy on
the principle o f '»divide et im pera«.
TTiis policy o f disunity on the part of A ustria-H ungary reaped its
own successes, although but for a com paratively short tim e. T h e ruling
classes of the Hapsburg M onarchy were successful fo r several decades
in upholding this policy through the help o f their hirelings in these
regions, and in creating w ith the aid o f chauvinistic and separatist po-
litical groups (as was fo r exam ple the so-called Pure Rights P arty

313
headed by Jo sip Frank, established in 1895) a gap between the Croats
and the Serbs. Hovvever, this policy backfired; in Y ugoslav regions it
brought about an ever stiffer resistance against the foreign rule.
2. T h is resistance against the foreign rule in the Yugoslav countries
grew with the strengthening of the regime of econom ic exploitation,
political disqualification and national oporession; it was influenced by
ideological-political and most especially by econom ic factors. T h e
ioreign exploitation o f Yugoslav regions harm ed most especially the
intcrests of the rniddle classes. Thus, for exam ple, the H ungarian hege-
mony over C roatia, beginning with the odious C roatian-H u ngarian
Covenant of 1SG8, literally enslaved the whole C roatian economy, plac-
ing it under the control and dcpendence of the H ungarian landcd
gentry. T h is state of a ffa irs produced a reaction in bourgeois and petit-
bourgeois circles in C roatia and other Vugoslav regions; it created and
augmented thc longing for the liberation of thesc territories from the
loreign ruie. But in realizing their own weaknesses towards the much
mightier opponents, the miđdle class - as the bearer o f the movement
lor national liberation - emphasized also the desire to see the Y ugo-
slav regions united, both on the ground of their close ethnic relationship
ind because of the possibility to strengthen their resistance if and when
ihe countries concerned should once unite.
3. T h c id ca o f ihc union o f the Yugoslav countries can be traced to
the first signs of a national awakeing and unrest in these regions,
vvhich is to say to the first đecades of last century, w hilst the first
heralds can be founđ in the feudal period. T h is idea gained consi-
derablv in strength a ftc r the turn of the centurv, on the one hand
because o f an ever greater pressure exercised by the A ustro-H ungarian
rulcrs, and on the other owing to the somevvhat more favourable extern-
a! political circumstances prevailing at the time. T h is statc of affairs
u as stim ulated by the opposed policies of the European Pow ers in their
struggles for vvorld suprem acy, and most specifically by the grovving
prestige o f Serbia, vvhich, after 1903, on having liberated herself from
the police svstem of the Obrenović dynasty, had becom e an attractive
focus, most particularly since her victorious First B alk an W a r in 1912.
T h e idea of the imperativeness to unite the Yugoslav countries com-
menced in this time to gain an ever greater popularity among the
rniddle-classes: its most radical champion was the then progressive
vouth. A t a time when the elder politicians of the Y ugoslav countries
still propagated a sterile policv o f disunion and were fighting over
insignificant p olitical-tactical issues, the youth o f these regions com-
menced an action for national liberation and union. T h is same youth
was loath to satisfy itself w ith a mere spreading o f this id ea; it resorted
also to attempts upon persons’ lives - deeds that were bound to reveal
the actual state of a ffa irs in the country. As fa r back as 1912 there
occurred several such actions on the part o f the youth, whilst the so-
called »Y ou ng Bosnia« in Bosnia and H ercegovina led to the w ell-

314
known S arajevo attem pt upon the life of the A ustro-H ungarian H eir
A pparent Francis Ferdinand, who was killed by Bosnian-H ercegovinian
nationalist revolutionaries (P rincip, Cabrinović and others) on the 28th
o f Ju n e , 1914. T h is event w as an excuse for the V ienna-Bu dapest
rulers to launch a fierce im perialistic attack on S erb ia - an act that
they had held in preparation fo r a long time in their b elief that with
the destruction o f Serbia they could easily suppres^the dangerous Y u -
goslav national movement.
4. T h e ev er morc difficult living conditions during the First IDorld
W a r only stimulatcd the resistance on the part of the Y ugoslav count-
ries against the foreign rulers. W hereas in Serbia and C rn a G ora,
which had been under occupation since 1915, the terror on the part of
the occupying forces made all armed action impossible (most particu-
larly since the 1917 bloody suppression of the T o p lice and C rn a G ora
revolts), the hostilities in the rem aining Yugoslav countries were fa -
v'ourable for an increase in the magnitude o f the movement against the
foreign ru le; this for the reason that in those parts the people had
access to arms, and also because in the then state organisation there
were b etter possibilities for such an action.
T h e movement against the foreign rule made itself felt especially
after the autumn of 1917, largely under the influence of the Octoher
Revolution. T h is event had its strong repercussions in all tlie bel-
ligerant countries, particularly in Y ugoslav regions. H ere it released a
pow erful anti-bellum m ovem ent; it created among the masses the
đesire to finish with the im perialistic w ar; this, in turn, gave rise to
đemands for national liberation. A direct expression o f this influence
in our country was the so-calleđ »Green Cadre«. A t first it was a spon-
taneous movement of desertion from the arm y; then it was transform ed
towards the end of the war into an open Social-R evolutionary m ove-
rnent o f the peasant masses, w hich demanded their economic liberation.
Sim ultaneously also the civil population adopted an ever stronger action
towards N ation al Liberation. T h is was felt particularly strongly sincc
the m iddle o f 1918, when the prospect that A u stria-H u ngary was
doomed was becoming ever more probable. T h e idea o f the national
liberation and union of all Y ugoslav countries was upheld abroad by
the so-called Yugoslav Com m ittee in London; its basic idea was over-
throw o f Austria-Hungary an d liberation o f a ll Y ugoslav countries, in
order to unite them with Serbia and Crna G ora into one single state.
5. T h e State o f the Slovenes, Croats and Serbs was the in itial outcome
in this general effort towards liberation and union. T h is state was born
out o f the separation of the Y ugoslav countries from A ustria-H ungary,
sp ecifically when on October 29th, 1918, the P arliam en t o f the K ing-
dom o f C roatia, Slavonia and D alm atia made a declaration o f indepen-
dence o f these countries of A ustria-H ungary and recognized the Z a -
greb N ation al Council o f the Serbs, Croats and Slovenes as the supreme
authority over all the form er »H apsburg« Y ugoslav territories. It was

3 15
typical of this state that it was born only to disappear, namely, that it
should be united at the earliest possible date with the Kingdom of Ser-
bia and the Kingdom of Crna Gora.
6. T ow ards the en d o f W orld W ar I we can note (up to D ecem ber lst,
1918) in the m ain two Y ugoslav states: the Kingdom of Serbia, which
was jo in e d on N ovem ber 25th, 1918, by V ojv od in a, and on the 26th
of N ovem ber o f the same year by the Kingdom o f C rna Gora, and thc
alread y cited S ta te of the Slovenes, Croats and Serbs. T h ese two states
were now facin g the issue of their union into one single state.
T h e national issue (by which is implied a com plexity o f demands
lo r an econom ic, cultural and political independence o f the nation),
which for a num ber o f đecades had been the basis o f the whole poli-
tical life o f the Yugoslav countries, was placed with the liberation of
these regions from A ustria-H ungary into a new phase: whereas under
conditions of foreign dom ination the m ain goal in the Yugoslav na-
tional issue was liberalion from the foreign n d e, towards the closc o f
the First W o rld W a r it acquired a new content with the advent o f thc
liberation, a ll of w hich could be summarized in the question, H ow lo
bc united into on e join t state?
7. On the m od e o f uniting the Yugoslav countries there had existeđ
during the F irst W o rld W a r two basic view points: according to the
viewpoint held by the G reat-S erb ia group assembled round the R ad i-
cal P ary headed by long-tim e Prim e M inister N ikola Pašić, all Y u g o-
slav countries liberated from A ustria-H ungary were to be annexed to
the Kingdom o f Serbia. T h is wrould have im plied but an extension o f
the O ld State. In other words, a G reat Serbia would have had to be
realized. On the other hand, according to the viewpoint expressed by
the advocates o f the Yugoslav idea o f Union, w hich was stressed in the
course o f the war by Opposition members of the Serbian N ational
Assem bly and especially by the mentioned Y ugoslav Com m ittee in
London, there was to be a union o f a ll Vugoslav countries into a new
State.
T h e con flict betw een these two opposed viewpoints greatly dam ageđ
the political activities concerned with the liberation and union o f the
Y ugoslav countries, so much so that the development of the political
circum stances - both external and internal - compelled the N ikola
Pašić governm ent to make concessions, under the pressure o f w hich he
agreed to the conception o f a union as expressed by the follow ing two
Y ugoslav political acts.

8. T h e C orfu D eclaration of 20th Ju ly , 1917, expressed the agreem ent

between the governm ent of the Kingdom o f Serbia and the Y ugoslav
Com m ittee in London as to the necessity of uniting a ll Y u goslav coun-
tries into a jo in t new state. As a m atter of fa ct this D eclaration reiterat-
ed the idea o f the need for a Y ugoslav union, which was unanimously

316
 f

presented (at N ikola P ašić’s proposal) by the N ational Assembly o f the

Kingdom o f Serb ia on the 7th Decem ber, 1914, as one of the funda-
m ental aims striven a fte r by the then -war o f liberation.
In order to gain a better insight into the subsequent political life of
prew ar Y ugoslavia, m ention should be made that the Corfu D eclaration
had left it to a future Constituent Assem bly to solve the basic issues of
a jo in t state after the w ar in a sovereign m anner and by a m a jo rity of
votes.
9. T h e G eneva D eclaration of N ovem ber 9th, 1919, re-a ffirm ed the
agreem ent betw een the government of the Kingdom o f S erb ia on the
one hand, and the representatives o f the Y ugoslav Com m ittee and of
the newly established State of the Slovenes, C roats and Serbs on the
other, on the need for a union of the Y ugoslav countries into a jo in t
new state.
T h is occasion left it to the future Constituent Assembly to bring
sovereign decisions on all basic state-ju rid ical problems o f the jo in t
state.
T h e G eneva D eclaration , though, never found a realization; for, by
the resignation o f the N ikola Pašić governm ent, its ratification was
rendered impossible by the Kingdom o f Serbia.
10. For the reasons statcd the m anner o f uniting all Yugoslav
countries rem ained an open question. C ontradictory viewpoints had not
been removed; they were backed by strongly opposed econom ic-political
interests o f the then ruling circles in these states (State of the Slovenes,
Croats and Serbs, Kingđom of Serbia).
M eanw hile both the external and internal political circum stances
were pressing these two poli^ically opposed sides to bring about a speedy
solution of the problems pending. T h e internal situation in Y ugoslav
regions, which after their liberation from A ustria-H ungary had enter-
ed into the fram ew ork o f the State of the Slovenes, Croats and Serbs,
was becom ing ever more difficult. Likew ise the economic and political
circum stances were visibly deteriorating. E specially acute was the revo-
lutionary unrest of the uuorking people, in urban and rural areas as
well. T h is stratum of the population asked for a radical solution o f the
social and national issues, and by its attitude it threatened even the
system of private ownership.
From the external political aspect, on the other hand, the Y ugoslav
countries were threatened in the postwar period directly by the impe-
rialistic aims of irredentist Italy. T lie London Pact of A prii 26th , 1915,
had promised that state a considerable territorial extension, particu-
larly at the expense o f the Yugoslav A d riatic areas, on condition that
she shoulđ abandon her form er allies (G erm any and A ustria-H ungary)
and enter the w ar against them on the side o f the Entente. A t w ar’s
end, finding herself on the side of the victors, Ita ly demanded a strict
fu lfilm ent o f the London Pact, without the A llies opposing R om e’s
demands.

317
 As can be seen, both from fear of a revoluctionary unrest in their
own countries and owing to thc dangers arising from the London Pact,
the ruling classes in the State of the Slovenes, Croats and Serbs and in
the Kingdom of Serbia were looking for ways and means to solve the
issue of union.
11. T h c P roclam ation o f D cccm ber ls t by Regent A lexander K ara-
d iord jević on the form ation of the R ingdom o f the Serbs, Croats and
Slovenes was the long sought-for mode o f uniting the Yugoslav coun-
tries into one single state. Y et, this harboured the old controversies
round the problem , which, owing to this, only grew more acute.
»A union of the Yugoslav countries was needs to be born«, as em pha-
sized by M arshal T ito in his political report delivered before the Fifth
Congress of the Y ugoslav Communist P arty in Beograd in 1948. It had
been eagerly aw aited for centuries by the peoples o f these subjugated
regions. T h is was called for by the life interests o f these countries, in
view of the much superior and exceedingly demanding im perialistic
opponent. T h is was likewise imposed by the very close ethnic rela-
tionship am ong the peoples of the regions under discussion. A union
had been the fin al aim of the most prom inent minds of these regions
from time im m em orial. And yet, the form of such a union did not
satisfy the expectations cherished.
12. T h e address itself by the delegation of the Z agreb N ational
Council of the Slovenes, Croats and Serbs violated the directives issued
by the N ational Council of the Slovenes, Croats and Serbs prior to
their leaving for Beograd to negotiate on such a union. Instead of
allow ing the future Constituent A ssem bly to find a solution for the
basic problems of the country, this delegation agreed by its address to
a Centralistic M onarchy. This causeđ a fierce opposition in an ti-cen -
tralist circles on the territory o f the form er State of the Slovenes,
Croats and Serbs. A lso in relation to the Kingdom of Serbia, the D ecla-
ration of D ecem ber ls t was an imposed solution, for it was but onc
ruler’s act, whereas under the Constitution o f 1903 this should have
been settled by the Serbian G reat N ation al Assembly. It did so post.
factum at its last session on D ecem ber 29th, 1918, in Beograd, but
neither the Z agreb N ational Council of the Slovenes, Croats and Serbs
nor the C roatian P arliam ent had another opportunity to effect a solu-
tion in this respect. And it was from these quarters that cam e the
sharpest opposition to this act.
13. On the m od e o f the union of the Y ugoslav countries there cry-
stallized very soon two converse view points: centralistic and federalistic.
T h e centralistic viewpoint found satisfaction with the A ct of D e-
cember ls t: the centralistic structure o f prew ar Y ugoslavia was being
ju stified ideologically and politically m ainly with the thesis o f the
Yugoslav sam eness o f nationality. T h e centralism o f prewar Y u g o -
slavia found its explanation in the principle one p eop le - one state.

318
H ow ever, in the background of this ideological-political attitude were
the b ig interests o f the then ruling classes in the state; they were headed
by a cam arilla. T lie centraiistic regim e o f the state made it possible for
these classes o f prew ar Y ugoslavia to exploit the whole state territory
for th eir own capitalistic ends. H ence the w ell-know n sharpness and
stubbornness w ith w hich the centralists of prew ar Y ugoslavia - headed
by the cam arilla - defended the regim e in the land. T h is is seen from
the fa c t that the centralism o f prewar Y ugoslavia was supported in
addition to the Y ugoslav-oriented D em ocratic P arty also by the govem -
ment R ad ical P arty (led by N ikola P ašić), although w ith respect to the
problem o f nationality it was anti-Y ugoslav and inclined towards the
idea o f G reat Serbia. But the fact rem ained that the circles assembled
round the cam arilla were in need of a centralistic regime, even o f a
Yugoslav national unitarianism , as was proved by the subsequent poli-
tical life o f the country - a ll this with the aim to enable the m ling
classes to retain the whole o f the country for th eir ruthless exploitation.
T h e federalistic view poinl —besides the state-ju rid ical historic con-
cept (a tendency to preserve the old state individualities such as the
Kingdom of C roatia, Slav on ia and D alm atia) — departed in the main
from the thesis o f a Yugoslav multi~nationality, demanding a Yugo-
slav m ulti-state. N am ely, by stressing that Y ugoslavia contained not
only one but several internal Yugoslav peoples o f a pronounced ethnical
affin ity and common life interests, the federalists demanded a re-
organizalion o f prew ar Y ugoslavia on the basis o f the establishm ent of
a statehood for each o f the Y ugoslav peoples.
T h e federalism of prew ar Y ugoslavia was twofold in character: a)
bourgeois, w hich was represented principally by the C roatian Opposi-
tion parties, i. e. R ad ić’s C roatian Peasant R epublican P arty and the
C roatian Community - a federalism that fo r this very reason was of
a regional as w ell as C roatian oppositional character (because the M on-
tenegrin federalists were then not politically im portant), and b) socia-
listic, which, particularly fromf 1937 onwards, was championed by the
Com m unist. P arty o f Yugoslavia, and w hich was o f an all-Y u goslav
and not narrow ly-regional character. M ore, the socialistic federalism
propounded by the Yugoslav Communist P arty differed from the bour-
geois (regional-C roatian) federalism also by its attitude towards the
national issue; it sought a solution o f the national issue in connection
with the social issue, whereas the bourgeois parties pointed to the pos-
sib ility o f solving the national issue regardless o f the social one, that
is to say in the fram ew ork of the existent bourgeois system, w hich had
proved impossible in the life of prew ar Yugoslavia.

14. T he political struggles in prew ar Y ugoslavia developed shortly

?.fter the Proclam ation o f Decem ber lst. O ne o f the immediate motives
for this was the Provisional N ational R epresentative B ody o f the Serbs,
Croats and Slovenes, w hich was convened by the govem m ent (by

319
Royal D ecree o f the 24th of February, 1919) in Beograd for M arch lst,
1919, to prepare fo r the elections as w ell as for the convening o f the
Constituent A ssem bly.
Not only th at this Provisional Representative Body was »defective«
(it did not contain representatives of the then ever more im portant
R adić’s C roatian P easan t Republican Party, nor had Comm unist repre-
sentatives been invited), but it showed the true policy of the centralist
cam arilla: the E lectro ral Law o f the 6th September, 1919, lim ited the
sovereign rights of the future Constituent Assembly in respect o f its
duration, duties and autonomy, and also thc somewhat later Statute on
the Regulations and Procedures for the Constituent A ssem bly (o f D e-
cember 8th, 1920). It was evident that by imposing on the deputies of
the Constituent Assem bly the duty o f taking oath to the king the ca-
m arilla wanted to prejudice the decision o f the same Constituent
Assembly in respect to the form of the regime as well as in respect to
other basic issues of the state. T his, therefore, constituted the im m ediate
motive for ever sharper struggles among the political parties. A ctually,
however, the cause o f these struggles lay much deeper.
15. In order to understand the political life of prewar Y ugoslavia, it
is im perative to place under scrutiny its economic structure as w ell as
its economic developm ent. The econom y o f prew ar fju goslavia was
based on the p rincip le of private ownership; therefore the whole o f its
public life was developing under conditions o f its capitalistic system. It
possessed, how ever, also its specificities.
T h e specificities o f the economic system o f prewar Y ugosIavia con-
sisted in the follow ing: 1. Economic backw ardness, but likewise eco-
nomic ununiform ity o f the Yugoslav countries, for the reason th at the
regions o f form er A ustria-H ungary were in the m ain econom ically
more progressive than Serbia and C rna G ora. A long w ith the union
into a jo in t state there appeared an ever greater desire to see the eco-
nomv of the Y u g oslav countries equalized. In the econ om ic policy we
can observe certain measures taken for the advancem ent of ecenom icallv
backvvard (or war — devastateđ) areas - a fa ct that was considered a
neglect by the econom ic circles in the other Yugoslav countries. 2.
Another specificity was the corrupt capitalistic accum tdation; was
being carried out persistently and system atically by the cen tralist l'uling
circles in prew ar Y ugoslavia, which were led by the cam arilla and even
by the king h im self (who was defined as being corrupt by his cloisest
collaborator, G en eral and M inister Svetislav M ilosav ljević). JBy mis, 's-
ing authority fo r th eir own ends, almost a ll governments of prew;ar
Y ugoslavia w ere corrupt at the expense of the whole country and f o 1'
the benefit o f privileged and self-w illed individuals. T h a t is why the
federalist O pposition commenced charging the regime w ith corruption
- instances o f w hich were numerous indeed.

320
 T h e described state of the economy of the country was closely re f-
lected in the policy o f prewar Y ugoslavia. T h e capitalistic system, with
its m anifold sharp measures directed against the w orking people and
for the b en efit o f owners (employers), sharpened the already d ifficult
social issue, w hilst the cited economic policy o f conferring privileges
upon one stratum o f Yugoslav societv and denying them to others
(especially the unjust fiscal, customs and other economic policies) made
the national issue even morc acute. T h e interests of those in power,
who were m aking ample use of it for the sake of their own prosperity,
were opposed to the interests of those who were thereby ruthlessly
exploited. H ence the fierceness o f the political struggles in prewar Y u -
goslavia - the essential feature of the political life in it.

16. T h e political parties in prewar Y ugoslavia w ere concerned m ainly

with the m entioned two basic issues. In respecrtof the social issue, the
parties w ere separated into the follow ing two groups: a) Communist
Party o f Y ugoslavia, which was founded at its First Congress (»Con-
gress of U nion« in Beograd, from 21st to 23rd A pril, 1919), and which
adopted im m ediately the basic principles o f the T h ird International
(revolutionary break with the bourgeois system, creation o f a socialistic
system etc.). A t its Second Congress at Vukovar (the »V ukovar Con-
gress«, from 20th to 25th Ju n e, 1920) this form er »Socialist W orkers’
Party o f Y ugoslavia« (of Communists) assumed the new name »Com -
munist P a rty o f Y ugoslavia« and form ulated its program m e and sta-
tute in fhe spirit of the principles of the T h ird In tern ation al. T h e rapid
rise o f the Communist P arty, w hich at elections for the Constituent
Assembly (28th December, 1920) won 58 seats and was the third
strongest p arty in the Constituent Assembly, was stopped short by
the centralistic government using drastic measures. T h e police regime
of the said governm ent was characterized by the so-called »Obznana«
M anifesto (of 30th Decem ber, 1920), and by the special »Law on the
Protection o f the State« (of the 2nd August, 1921). W ith d raw in g into
illegality, the Communist P arty of Y ugoslavia became involved in the
internal struggles between two factions (right and left), but it consoli-
dated its ranks from 1937. onwards, i. e. since Jo sip Broz T ito had
become its Secretary -G en eral. From that time onwards the P arty fol-
lowed a consistent political line of revolutionary figh t towards a radical
solution o f the social and national issues. In this time the P a rty com-
menced preparing for the historical role it would enact in the course
of W orld W a r I I as a unifier o f the peoples o f Y ugoslavia in their
struggle fo r liberation; b) Socialist-D em ocratic Party (Y ugoslav So-
cialist-D em ocratic P arty), which assembled in its ranks the right-w ing
Socialists o f a ll Yugoslav countries on the basis o f the program m e of
the Second In tern ation al. I t stepped in form ally against the m onarchy
and the bourgeois system, but actually it collaborated w ith this system,
for through its opportunism (Socialist representatives entered the first
government o f prew ar Yugoslavia) it gave help against the Communist

21 JU G O SLA V IJA IZMEĐU DVA RATA II 321

P arty of Y ugoslavia in particular. Its political activity, though, com-
menced vvaning, eventually to disappear in the so-called D ictatorship
o f Ja n u a ry 6th (since 1929); c)Independent UJorkers' Party, which was
founded in 1923 with the aim to act in the name of the Communist
P arty o f Y ugoslavia as a legal party in the political struggles. Its pro-
gramm e was M arxist, although its demands were minimal, so that it
might assert itself even after the Communist Party of Y ugoslavia was
prohibited. Its brief yet fertile work was stopped short by the govern-
ment at the beginning of 1924 as being Communist. Despite their dif-
ferences, the bourgcois political parties were ncvcrthcless in the main
in concord in respect to the social issitc against the Communist Partv
of Y ugoslavia. By their class interešts they all promoted thc bourgeois
svstem and were opposed to the Communists.
In respect to the national issuc, all political partics could be sepa-
rated in the m ain into two large groups: centralist and federalist.
W hich will not imply that their attitudes were identical; differences
among them werc of some sort; but on the whole they stood for the
one or another viewpoint along with certain greater or lesser deviations.
T h e cenlralist parties w ere the follow in g: 1. D em ocratic Partv.
which was established at the beginning of 1919 (in S a ra je v o ), and
vvhich gathered in its ranks bourgcois and petit-bourgeois Y ugo-
slav-oriented individuals throughout Yugoslavia. Its aim was to
defend and promote the bourgeois system, whilst in regard ,to the na-
tional issue it stood for the idea of Yugoslav sameness o f n ation alily:
hence its demand to preserve the centralism and the m onarchy; 2.
/ ndependent D em ocratic Party, which was born in 1924, and which
assembled in its ranks the bourgeois dissidents of the D em ocratic
P arlv , most particularly fifteen of its deputies headed by Svetozar
Pribićević. D uring the time it was in power, this party defendcd
fiercelv the centralistic idea and persecuted the fcderalists and thc
Communisi''. On losing power in 1925, this partv commenced in the
Opposid>::i ! > abandon the centralistic program me, but not entirely and
m anifesti)' a- '> i‘ s : : :te rral-Y ugoslav and n ational-u nitarian attitude.
Joining in ihe r.ulumn o f 1927 R ad ić’s C roatian Peasant P arty , and
form ing with it d.e so-called Peasant D em ocratic Coalition, this partv
now toughlv defended the federalistic idea. Its left wing collaborated
closely with the Communists, but the leadership of the party refused to
have them as helpers as it remained steadfast in the defence of thc
bourgeois system, but federalist: 3. R adical Party, whicli had come into
being in the ’70s in Serbia, and which defended in prewar Y ugoslavia
both the bourgeois system and the centralistic idea. Its leaders clung
to power at all cost, and therefore they were prepared to make tactical
concessions in favour of the Opposition, only to remain in power for
the sake of the gains reaped. T h e leadership ot this party was corrupt
in its dealings, ruthless in the preservation of its authority, and m er-
ciless in the persecution of its opponents - particularlv federalist and

322
Communist. During the lifetim e of' JNikola P ašić, its founder, this party
was under the influence o f the cam arilla, yet outside of its dictatorship.
However, from 1926 onwards (year o f the death o f N ikola Pašić) it
becam e the »Court Party« and acted in the spirit o f directives given
by the cam arilla. In respect of the national issue it was in favour o f
the idea of centralism , yet opposed to Yugoslav national unitarism. Its
leaders, although themselves proponents of the idea o f G reat Serbiar
accepted at the beginning o f 1929 the idea of Y ugoslav national uni-
tarianism , and by assuming it as their ideological-political programme
they tried to ju stify their centralistic attitude, whilst by means of slogans
on the need for »saving the people and the state« they made efforts to
cover up their corruptive policy. Eventually, during the last years of the
life of prew ar Yugoslavia, this party wa% also ruptured by internal
struggles waged between the »old radicals« and the »voung radicals«
(or Court agents) - all o f which accelerated the collapse o f the state.
From the ranks of the R ad ical Party it was voiced in 1928 that Croatia
should be »amputated« from the rest of Y ugoslavia; one of its mem-
bers, Puniša Račić, made on Ju n e 28th, 1928, an attem pt upon the lives
of the federalist deputies from the ranks of R ad ić’s C roatian Peasant
P arty - an event that only contributed to the discords prevailing in the
internal political relations o f prewar Yugoslavia.
7 h c federalist parties in prew ar Y ugoslavia were, as already stated,
the follow ing form ations: 1. Croatian Republican Peasant Party, 2.
C roatian Community, and 3. Communist Party of Y ugoslavia, as well
as Peasant Dem ocratic Coalition.
1. P h e Croatian R epublican Peasant Party, which since 1905
assembled in its ranks the small and middle peasantry under the
leadership o f bourgeois and petit-bourgeois individuals, emphasized in
the beginning its class program m e of the liberation o f peasants.
However, under ciscumstances of political truggles in prew ar Yugo-
slavia, and under the influence of the bourgeois leadership, this peasant-
class programme was pushed into the background, w ith an ever stronger
m anifestation of its C roatian-national programme leanin g upon the
peasant masses. T he true impetus of this party, however, was coming
from its bourgeois leadership. In the beginning, this party was fede-
ralist and republican, then, in the spring of 1925, it forsook this pro-
gramme and adopted the centralistic organization of the Kingdom of the
Serbs, Croats and Slovenes. T h is was done by the leadership of the
party under the pressure o f terror exercised by the centralistic (R a-
dical-D em ocratic) governm ent, which extended its anti-Com m unist
»Obznana« to this parfcy, because fche leadership o f the party (under
Stjep an Radic) had enrolled in the autumn of 1924 fchis party into the
Communist »Green International« . Losing power at the end of 1926, it
again returned in the Opposition to the programme o f federalism ,
which it stressed particularly within the ^fram e^ork of the cited
Peasant D em ocratic Coalition in conjunction the Independent D e-

323
m ocratic Party. W h ere a s during the life o f S tjep a n Radić it was pre-
serving to a certain exten t the all-Y u goslav program m e, after his death
in 1928 there com m enced to prevail under the leadership o f S tjep a n
R ad ić’s form er incom petent deputy, V ladim ir M aček, the G reat-C ro a-
tia separatists, m any o f whom turned Fascist in 1941.
2. T h e Croatian Community was a bourgeois and petit-bourgeois po-
litical form ation composed of C roatian federalists, who (at first cen tra-
Iists in 1919) rose against centralism , stressing the economic and poli-
tical neglect o f C roatia caused by the hegemonistic members o f the ca-
m arilla; they saw the only exit from the then situation in the rea li-
zation of a C roatian statehood within the fram ew ork of Yugoslavia.
Also in this p olitical form ation separatist individuals gained in strength
with time, so that this party eventually vanished without a trace after
the prođam ation o f the D ictatorship o f Jan u ary the 6th.
In respect o f the socialistic federalism of the Y ugoslav Communist
P arty the principal points have already been discussed. T h e Communist
P arty o f Y ugoslavia follow ed a policy o f federalistic adeas in the
fram ework of its revoluctionary political program m e; linking it with
the social issue it w as leading in the struggle for a final and complete
solution of the national issue; in which it was bound to succeed in the
course of the Y ugoslav People’s Revolution, when this problem would
find its solution in a Y ugoslav federation.
A m iddle line betw een the centralists and the federalists in prew ar
Y ugoslavia found its expression in the activities o f two political for-
mations: 1. ZJugoslav M oslem Organization (Mehmed Spaho), which
was a landed bourgeois political party, and which demanded a com -
pensation from the state for the form er Moslem landowners; these had
lost their large estates through the workings o f the agrarian reform ;
and 2. Slovenian P eople's Party (Anton Korošec), which was a petit-
bourgeois group in Slovenia pursuing a m anifest clerical-populistic pro-
gramme. Its p olitical orientation was influenced by prospects o f certain
advantages to be gained rather by tactical manoeuvres than through a
program m atic thesis.
T h e other political parties in prewar Y ugoslavia were less im portant
in the political struggles; as a rule they were in favour of actions under-
taken by the large form ations, whether governm ental or oppositional.
In all political actions - besides the ideological-political factor - also
the econom ic factor was very influential, most specifically in the form
of benefits hoped fo r in the event o f a possible victory in the political
struggles.
17. T h e characteristic features o f the political life in prew.ar Y ugo-
slavia were as follow s: a) decisive influence o f the leaders on the trends
of the m ajority of p o liticai parties, which (with the exception o f the
Gommunist P arty o f Y u g oslav ia and the Socialist-D em ocratic P arty)
acted in the m ain a fte r the model o f their respective leaders. In te-
restingly, many of these parties w ere called not by their respective

324
program m es but rather by their respective leađers (»Pašićites«, »D avi-
dovićevites«, »Pribićevites«, »Spahovites«, »V ukićevićevites« etc.). b)
Frequent aberrations from the program m atic theses w ere the rule of
the day in the activities o f the bourgeois p olitical parties: the pros-
pect o f seizing power not infrequently conditioned th at the leaderships
(fo!low ed by the whole parties as such) were changing not only their
tactics but also their strategy - all this irrespective o f th eir programmes.
T h u s, for instance, R a d ić’s G roatian Republican P easan t P arty was
federalist-repu blican up to 1925, centralist-m onarchic from 1925 to
1927, and federŠlist with a concealed republicanism from 1927 onwards.
18. T h e developm ent o f t h e . political life in prew ar Y ugoslavia is
separable into three phases on the basis of certain m a jo r events, viz.
1. P eriod of the first Gonstitution in ^>rewar Y u g oslavia, up to the be-
ginning of 1929; 2. Period o f the so-called D ictatorship o f the Sixth
Ja n u a ry (1 9 2 9 -1 9 3 1 ); and 3. Period from 1931 until the A pril 1941
collapse. A ll these three phases, however, constitute one single whole
in th e sequence o f events, during which tim e the p olitical life of
prew ar Y ugoslavia was characterized by the follow ing: a) rule of the
cen tralist bourgeois stratum w ith the cam arilla at its h ead ; b) hege-
mony o f the privileged ruling class intent upon a ruthless exploitation
o f the whole land for the sake o f a rapid and easy enrichm ent; c)
resistance by the exp!oited people and continuous struggles of the
Opposition to achieve a fin a l solution o f the basic problem s in the
lan d ; and d) persistence o f the oentralist ruling class in the continuance
o f econom ic exploitation, political disqualification and national oppres-
sion, furtherm ore incapability o f the bourgeois Opposition to solvc.
rad ically the social and national issues under the prevailing living
conditions.

19. T h e period o f the V idovdan Constitution m ay be defined as fol-

lows: a) Econom ically, this w as a period of rise of capitalistic libera-
lism as well as a period o f relative economic stabilization, but with
in itia l ever-grow ing symptoms o f a forthcom ing econom ic fa.ll; b)
From the political aspect this was a period o f lim ited constitutionalism
an d parliam entarism with an ever stronger pressure by the cam arilla,
w hich asked for a direct leadership in the p olitical life through domi-
nation over the large political parties. T h is was in the m ain a period
o f in itial stabilization o f the state, which had arisen from the econo-
m ically and politically developed regions, and which the centralists
tried to merge into one uniform whole, w hile ih e fed eralist Opposition
stubbornly fought against this aim o f the ruling class.

20. T h e centralist leaders o f the new ly-form ed Kingdom of the

Serbs, C roats and Slovenes were facin g two political problem s - exter-
n al and internal. Both these problems w ere equally im portant and
threatening for the new system.

3 2 5
 7 h e problem o f the foreign policy lay in the fact that the newly-
created state did not yet en joy inlernational recognilion. A furthcr
difficulty was that the country’s bordcrs w ere not yet established. The
Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes was recognized mainly by
the V ersailles ‘Trcaly of June 28th, 1919, while the question o f the
borders was regulated by a series of subsequent internalional agree-
mcnts, viz. the Agreement of the lOth September, 1919, signed at Saint
Germ ain with Austria (the Carinthian question was solved by a ple-
biscite on October lOth, 1920); the Agreement of the 26 th September,
1919, signed at N eiully with Bulgaria and Roumania;'the Agreement
of the 4th June, 1920, signed at Trianon with Hungary; and, finally,
the Agreement of thc 12th November, 1920, signed at R apallo with
Italy. The R ijeka issue was regulated only on the 27th January, 1921,
by the R om e Pact.
'the internal polilical problcm was not less grave. 'l he revolulionary
unrest am ong the tnasses persisted even aftcr thc First W orld W a r; thc
social and nalional issues were steadilv gaining in intensitv. In the
framework of the social issuc also the peasants' an d the worker s pro-
btcms vvere becoming ever more acute. In respect o f the former it is a
truism to say that it m anifested itself in two directions. T h e government
made efforts to solve the probiem of the peasants’ need for land
through half-m easures vvithin the Agrarian Refortn, which. however,
lailed to solve this problem in its entirety. T h e government likewise
endeavoured to effect the peasants' liberation from indebtedness
through palliative measures arising from the so-called Agrarian Pro-
tcclive Legislation. T h e other side of the social issue, namely- the wor-
kcrs' problem , vvas endeavoured to be solved through half-m easures in
the legislative regulation of the vvorking relations. H ere, however, as
shovvn by practice, the government conferred privileges only upon
employers and private ovvners, making simultaneous efforts to suppress
the vvorkers’ syndical and political movement by repressive m easures ,
onlv to mention the already well-known »Obznana« M anifesto and the
subsequent Law on thc Protection o f llic State.
A ll these problerns remained unsettled with the centralistic govern-
ment applying but half-m easures. It follows that the situation in the
Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes made it imperative for the
governm ent to bring about a consolidation. W h a t it undertook in this
regard was not factual but rather form al. T h e first one of such m ea-
sures was the Constitution of the Kingdom of the Serbs, Croats and
Slovenes.
21. T h c Vidovdan Constitulion vvas passed on the 28th June, 1921,
though undemocratically; as a matter of fact, the centralist camarilla
adopted this Constitution by a simple, roughly one-half majority (with
233 votes as against 35 votes of the Opposition present, with 151
abstentions in the Opposition seats, among which there were 58 Com-
munist seats), instead of by a two-third qualified majority (as was

326
supposed according to the Gorfu and G eneva D eclarations e tc .)..T h is
Constitution sanctioned as follows: a) bourgeois capitalistic regim e, b)
hereditary monarchy, c) lim ited constitutionalism and bourgeois-dem o-
cratic parliam entarism , d) strict centralistic regime in the state, and e)
concessionary national-unitarianistic attitude towards the national issue,
for the Constitution m ade mention of a »triple-nam ed people of the
Serbs, C roats and Slovenes«, not recognizing the factual Y ugoslav
m ulti-nationality nor the integraI-Y ugoslav national unitarianism . A t
thc outset the V idovdan Constitution insured (through power) a bour-
gcois-dem ocratic hereditary monarchy implying powerful prerogatives
of the ruler as the »first constitutional factor«.
22. T h e Vidovdan Constitution was followed by ever fiercer struggles
fo r and againsl ihe system. These struggles were waged in lw o direc-
tions: class and national. T h e Class struggle was for and against the
capitalistic order; it was waged between the Communist P arty o f Y u -
goslavia and the bourgeois syAem. T h e government applied repressive
measures against the Communist P arty, outlawed it, prohibited all
Communist activity, and introduced a ruthless police perseculion of
all Communists. In thc nalional field, the government used reprisals
also against the fed eralisl Oposition, which it was bent upon liquidat-
ing by direct police pressure.
23. T h e conflicts beiw een the centralislic government and the fe -
deralist Opposition grew along with the corruption of the centralist pri-
vileged strata and their rivals among the Opposition. T h e ideological-
political form ulations were poorly concealing their antagonism in the
struggle for power because c f the benefits reaped.
T h e centralistic pressure by the R adical-D em ocratic government was
not strong enough to suppress the federalistic idea. T h e numerous
police reprisals directed by the centralistic government against the
C roatian federalists - particularly by the M inister of the Interior, Sve-
tozar P ribićević - only strengthened the federalist Opposition. R a d ić’s
C roatian Republican Peasant Party had succeeded in winning over
considerable masses of the peasant population in Croatia, so th at all
police pressure exercised by the centralists could not prevent it to send
a Memorandum to the International C onference at G enoa at the begin -
ning o f 1922. In this Memoranclum the party appealed to Europe for
help in its fight to solve the national issue in the Kingdom of the Serbs
C roats and Slovenes. T o put it more precisely, this party asked for
help in its efforts to establish the statehood of the former Kingdom of
C roatia, Slavonia and D alm atia. This action by R adić coincided with
the centralistic governm ent’s fight against the re-awakened Ita lia n
irredentism . A t elections for the Beograd N ational Assembly the fede-
ralists gained in strength; R ad ić’s party greatly increased not only thc
number of votes (winning 473,733 votes) but also the number o f seats
(frorn 50 to 70). T h e success scored by the C roatian federalists prompted
th e G reat-S erb ia circles assembled round the R ad ical P arty to raise

327
their voice on the possibility o f an »Amputation« o f C roatia from the
other Y u g oslav regions. Sim ultaneously were brought about the first
tactical contacts between these two political opponents. T h is was ref-
lected also in the so-called »M arko Protocol« (16th A p ril, 1923), by
which R a d ić’s party agreed to secure the very slight m ajo rity of thc
R adical P a rty in the N ational Assembly by prolonging its abstention
from the B eograd N ational Assem bly. T h is was assuredly a classic
exam ple o f opportunism on both sides.
T h e peace between the centralistic government and the C roatian fe-
deralists, however, did not last for long. T o police pressure exerted by
the governm ent, R adić’s party reacted in the manner that Stjepan
Radić went on a visit to several European capitals to ask fo r assistance
against the centralistic system in the Kingdom of the Serbs, Croats and
Slovenes. H is journey abroad (Vienna-London-M oscow ) ended in R a-
dić’s party becom ing a member (M ay 1924) of the Pcasant Inlernational
in Moscow. T h is prompted the centralistic government in Beograd to
extend the anti-Com m unist M anifesto (lst Jan u arv, 1925) to R ad ić’s
party, thus subjecting it to police persecution.
A lthough on his return Š tje p a n Radić was put under arrest (6th
Jan u ary , 1925), and despite the fa ct that his party was under the
pressure o f the »Obznana« M anifesto, these federalists won 532,872
votes and 67 seats at the elections for the N ational Assem bly on Feb-
ruary 8th, 1925. T h e police pressure being relentless, the leadership of
the party (under the influence o f its capitalistic helpers) decided to
recognize the centralistic order in the country. T h a t was on M arch
27th, 1925.
Coming to power, the leadership of the Croatian Republican Peasant
P artiy renounced its membership in the »Peasant International« as well
as its original program m atic theses. Now the party was m onarchic-
centralist, having deleted from the name the original republican de-
signation. Soon thereafter, how ever, R adić declared that his party was
»not in pover but alongside power«. T h e centralist leaders gathered
round the cam arilla did not forsake the benefits gained by being in
pow er; to th eir ever growing corruption R adić’s reaction was fierce, so
that soon thereafter both he and his party resigned from the govern-
ment.
In the Opposition, R ad ić’s party again turned its spearhead against
the cen tralistic order, especially against the prevailing corruption and
irresponsibility on the part of the government. T h is struggle linked it
with P rib ićev ić’s Independent D em ocratic P arty ; thereafter their Peasant
D em ocratic Coalition (October 1927) fiercely attacked the centralistic
governm ent and its system.
T h e ir attacks grew intolerable for the corrupt centralist leaders, so
that on the 28th of Ju n e, 1928, there occurred the so-called Parliam ent
Assassination committed by the R ad ical deputy Puniša R ačić. Stjep an
R ad ić’s death on August 8th, 1928, was a signal for the federalist

328
Opposition to break completely with the system in power; it was also
a pretext fo r the cam arilla to realize its autocratic plans and to pass
from a hidden to an overt m onarchic dictatorship.
24. T h e D ictatorship o f Jan u ary the Sixth began with K ing A lexan -
d er’s proclam ation o f the same date. T h e king personally assumed all
functions o f the top state authoritiy, and by declaring that »there was
no more need for interm ediaries between him and the people«, he dis-
solved the »bloody Parliam ent«, as the P arliam en t was called by the
Opposition after the mentioned tragic event. T h e non-parliam entary
regim e began with the dissolving of the political parties and the intro-
duction o f a more severe course in the centralistic policy. T h is act was
being ju stified by stressing the integral-Y u goslav national unitarianism .
T h e Court made efforts to set up a C oalition government, but a go-
vernm ent composed of dissident individuals from the old parties -
except the Communist P arty - was form ed instead.
W h a t was the cause o f the m onarčhic dictatorship? From the aspect
of foreign policy, it seemed to the cam arilla th at it was necessary »to
consolidate« the regime by establishing a dictatorship; from the aspect
of internal policy, on the other hand, the cam arilla thought that after
the attem pt upon R adić’s life the N ation al Assembly was no more able
to acquit itself of the state duties. As a m atter of fact it had been the
cam arilla’s old dream to seize power; its corrupt members had been
loath to be subjected to the control by the N ation al Assembly and by
the public’s opiujon. In the desire to enrich themselves as rapidly as
possible by misusing their authority, they dissolved Parliam ent and set
up an irresponsible an d arbitrary authority.
25. It was during the D ictatorship o f Ja n u a ry the 6th that the capi-
talistic exploitation clim axed. T h e greedy Yugoslav bourgeoisie was
closely knit with foreign capital, which from th at time onwards was
penetrating ever more into Y ugoslavia, seeking extra profits. T h e
governm ent authority kept a w atchful eye lest this state of affa irs be
changed, and by using terror it was largely successful. F o r this reason
the period o f the m onarchic dictatorship (1 9 2 9 -1 9 3 1 ) saw the corruption
mount to unprecedented levels. T h e C ourt itself was leading the way
in the various methods o f a rapid and ruthless enrichm ent at the expense
of the people. T h e corruption flourished as never before, w hilst the
masses w ere but helpless pawns in the hands of a corrupt authority.
2 6. In its patent form, however, the dictatorship was unable to stand
its ground fo r long; there were multitudinous external and internal po-
litica l reasons that spoke against it. T h e form er lay in the efforts ex-
pended by the W est European governments to find a compromise
betw een the Court and the political parties, and to have the bourgeois-
dem ocratic regim e preserved, at least form ally. In these endeavours the
forem ost role was played by the demands o f foreign capitalists that in
the interest o f investment of foreign capital a guarantee by the repre-
*
329
 sentative body should be created. T h e internal political reasons were
condensed in the efforts that the regime of dictatorship should be made
Icgal in one way or another, without Iiquidating the absolutistic sub-
stratum . T h is was soon done by imposing a Constitution on the nation.
27. T h e im posed Com litulion, which was »presented« to the people by
King AIexander on the 3rd September, 1931, constituted a transition
from an overt to a concealed monarchic dictatorship. By this Constitu-
tion was established a supreme representative body with lw o houses.
The national representative body consisted of the National Assemblv
- a body consisting of elected deputies from throughout the country -
and the Senate, one half of which was appointed by the king, the other
half by deputies, councillors and presidents of municipalities. Through
this mixed representative body the centralistic government guarded
itself from a possible attack by the Oposition.
28. tUilh the cstablishment o f »parliam entarism « there was reborn
the political life in the Kingdom of Yugoslavia (as this state was called
alter the 3rd of October, 1929.). The government tried to protect itseif
from the Opposition through the elecloral systcm, which was charac-
terized among other things by the introduction of the so-called N ational
Lisls o f C andidates. This implied that at elections only that political
party could participate which was in a position to establish its list of
candidates in tvvo-thirds of the constituencies throughout the countrv.
' Now, only the government could do that; for this purpose it had at
its disposal the vvhole state organisation, whilst it was supposed that
the Opposition could not establish its list of candidates in all consti-
tuencies because of its regional character. In this, however, the govern-
ment gravely misjudged the situation.
29. ‘T he United Opposition was a real surprise to the centralist ca-
m arilla. W h ilst the »generals« elections of 1931 (under the government
of G eneral P etar Živković) were nicknamed a »one-horse race« seeing
that in that year no Opposition list of candidates was in existence, at
the 1935 elections (during the government of B og olju b Je ftić ) there
appeared a list of thc United Opposition.
T h e Opposition parties, which took the stand against the centralist
cam arilla throughout the country as one single body w ith their own
list, were headed by Vladim ir M aček, then presiding over the C roatian
Peasant P arty and the Peasant Dem ocratic C oalition. T h e program mc
of the Opposition was not entirely uniform, but there was one point in
vvhich a ll Opposition parties were unanimous: to overthrow the ca-
m arilla and its pseudo-parliam entary and pseudo-constitutional regime.
T h e centralist cam arilla permitted during the imposed Constitution
lioo election s - in 1935 and in 1938 - , and on both occasions it won a
form al victory. Actually it suffered a d efeat both tim es. Y e t despite
police pressure, despite all electoral m achinations and forgeries, the
Oposition asserted itself as an undaunted political entity.
<r.
330
 In this con fiict betvveen the government and the Opposition there
were continuously fe lt *two basic problems o f the state — the social
an d national issues. In regard to the social issue, the bourgeois parties
were still com pact despite their controversies otherwise. Sim ultaneously,
the Communist P arty of Y ugoslavia was steadily gaining in strength,
particularly after the year 1937, i. e. on M arshal 'Tito’j becom ing its
Secretary-G eneral. U nder his leadership the Communist P arty conso-
lidated its ranks and prepared for its further revolutionary political
actions. Even the solidarity of the bourgeois classes was not able to stop
the process, as the ever harder living conditions in the land were caus-
ing growing discontent among the working people. In respect to the
national issue, it becam e more evident every day that the centralistic
regime was doomed, with the federalistic idea steadily gaining morc
ground. T h a t this was so could be perceived not only from the pre-
vailing internal circumstances in the country but also from the strong
pressure exerted on Y ugoslavia by the world political situation. T h e
attitude of the A xis Powers was an especially threatening angle.
30. T he C velković-M aček Agreem ent of August 26th, 1939, stands out
as a compromise between the centralist cam arilla (D ragiša Cvetković)
and the C roatian Opposition federalists, who w ere.headed by the C roa-
tian Peasant Party (V ladim ir M aček). V ladim ir M aček had asked some
time previously the A xis Powers for help against the Y ugoslav centra-
listic governm ent; with Mussolini he even had held talks on the pos-
sibility of starting an uprising in C roatia w ith the armed aid o f Fascist
Rome - as a modus operandi to incorporate that country in the Italian
Empire under the status of an Italian protectorate. Eventu ally he decid-
ed to conclude an agreem ent with the centralist cam arilla, without,
however, wholly abandoning his subversive an ti-Y u goslav activities.
T h e Cvetković—M aček Agreem ent guaranted M aček’s party an econo-
mic and p olitical monopoly throughout the C roatian national territory.
31. T h e so-calleđ »Croatian Banotfina« A dm inistration, which was
the outcome of the Cvetković-M aček A greem ent of August 26th, 1929,
was not able to solve either the national issue in its entirety or the so-
called »C roatian Issue«. It still remained unsettled; more, with thc
passage o f time it grew more and more acute. And as to the social
issue, the Cvetković—MaČek government did not even try to bring about
a serious and thorough solution. C haracteristic are the steps taken by
this »government of national agreement« towards suppressing the pro-
letariat of the country. Thus, for example, an Amendment to the »Law
°n the Protection of the State« was passed, the outcome o f which was
the establishm ent of concenlration cam ps for the imprisonment of
»anti-state individuals«.
32. Discontent was grozving, as the new government proved unablc
to solve the basic problems, among which the national issue. H ere,w e
should also make mention of the foreign policy of the Regency Regim e,
which had openly turned to the Axis Powers.

331
 33. T h e then political events in the w orld hore in no sm aller measure
on the in tern al political life in the Kingdom o f Y ugoslavia. T h is was
felt above all p arallel with the grow ing im perialistic aspirations o f the
A xis Pow ers, and after their successful intervention in Sp ain in favour
of G eneral Fran co (1936).
T h e above events were tollow ed by G erm any’s annexation o f Austria
on M arch 18th, 1938. and by the Munich A greem ent of the 14-15th
Septem ber, 1938, by which N azi G erm an y disarmed Czechoslovakia.
Soon th ereafter, i. e. on liie 15th o f M arch , 1939, G erm any annexed
that country. Poland was invaded by N azi Germ any on Septem ber lst,
1939. T h ese events were a prelude to W orld W ar II, which was soon to
approach the borders o f Y ugoslavia, especially after the army o f Fascist
Italy had made an unsuccessful attack on G reece on the 28th October,
1940. T h e d ifficu lt situation o f the Ita lia n invasion arm y in G reece -
thanks to the heroic resistance by the G reek people - presupposeđ a
G erm an intervention without much delay. As a m atter of fact the
G erm an arm y found itself on the B u lgarian -G reek state border already
at the beginning of M arch, 1941, thereby also on the B u lg arian -Y u g o -
slav border.
34. W hich w ay is Y ugoslavia going to ch oosef was the question
raised in those days by the peoples o f Y ugoslavia as well as by the
W estern Powers. T h e peoples o f Y ugoslavia w ere anti-Fascist in
mind. T hus demands were voiced from many quarters that the govern-
ment should jo in the anti-Fascist B loc, and that it ought, once and
for all, to term inate its traditional an ti-Soviet policy. T h e G reat Powers
openly demanded that the Kingdom o f Y ugoslavia should make her
choice; G reat B rita in and the U n ited States o f A m erica 'gav e their
advice, but at the same time they threatened with consequences should
the governm ent openly jo in the A xis Powers. T h e latter, however, were
becoming ever more aggressive. T h e G erm an Am bassador in Beograd,
von H eeren, demanded in m id -M arch, 1941, that Y ugoslavia should
jo in the Anticom intern.
35. A T ri-P artite Pact was signed by the C vetković-M aček govern-
ment on the 25th M arch, 1941, under the pressure o f the A xis Powers,
and even more as a protection against the ever deeper discontent in the
country. B oth the Regency regim e and the C vetković-M aček govern-
ment expected the A xis Powers to support them against their own
people threatening them.
36. T h e 27th o f M arch, 1941, saw a Coup d ’E tat in Yugoslavia.
Amidst a w ell-spread revolutionary unrest among the masses of the
people a group of A ir-F orce officers, headed by G en eral Dušan Sim o-
vić, overthrew and apprehended on that day the C vetković-M aček
governm ent and forced the Regents (Prince Paul, Ivan Perović and
Radenko Stanković) to resign. W hereupon power was seized by a new
coalition governm ent (without the Communists), with G en eral Dušan
Sim ović at its head.

332
 37. T h e Sim ović Governm ent was lacking both the firm ness and the
ab ility to steer the country out o f its d ifficulties. Everyw here inside the
country Fifth-Colum nists were m aking themselves fe lt (G eneral M ilan
N edić and other gen eral-staff officers, furtherm ore numerous G rea t-
G roatia propagandists and other individuals). T h e leadership o f M aček’s
party had organized several years before a sem i-m ilitary body called
»Protection« (»Z aštita«), w hich, since the establishm ent o f the »C roa-
tian Banovina« A dm inistration, had been an ti-Y u g oslav; it harboured
increasing numbers of Ustashi or pro-Fascist G rea t-C ro a tia separatists,
who were directed from Italy by the Ita lia n agent Ante P avelić. A
collapse o f the country was in sight. Som e, however, were convinced
that G erm any and Ita ly would not attack Y u goslavia; others cherished
the hope that the A xis Powers would »settle the Y ugoslav chaos«.
Y et, beyond Yugoslavia's borders aggression loomed threateningly.
O n hearing about the changes that had taken place in Y ugoslavia on
the 27th M arch, 1941, H itler gave order that Y ugoslavia should be
»destroyed both m ilitarily and as a state«. Although a Fascist attack
was obvious, nothing was being done by either the government or the
general staff in the Kingdom of Y ugoslavia in order to enable the
country to make *a stand. T h e chaotic situation was m orally disarm ing
the country; it was opening the country’s gates to the Fascist aggressor,
who made no pretext of his intensions.
38. T h e Axis Povoers attacked Y ugoslavia on A pril 6th, 1941, without
warning. On the same day the capital o f Y ugoslavia was air-raid ed by
the Germ ans several times, although the Sim ović governm ent had pro-
claim ed Beograd an open city three days previously. H itler was taking
his revenge on Y ugoslavia for the advent o f M arch 27th.
T h e war w aged by Germ any and Italy jo in tly with H ungary and
Bu lgaria (with the active »passivity« o f Roum ania against Y ugoslavia)
was an act of pure agression. It was called B litzkrieg a little later by
the A xis Powers. T h e invaders penetrated into the country without any
greater obstacle. Only in places did some units o ffer resistance to the
enemy. T h ere were instances o f true heroism and self-sa crifice; there
were likewise numerous examples o f the people themselves fightin g the
aggressor, though these were but futile attempts. T h e leaders of the
country were betraying Y ugoslavia assisted by the F ifth Column, which
had been trained by the A xis Powers long before the aggression.
39. T h e Governm ent o f tk e Kingdom o f Y ugoslavia made itself
scarce already in the first days o f the war. It roamed from place to
place in the interior, fleeing from the enemy, without bothering to do
anytking fo r the country. It stopped for a w hile at U žice, then at P ale
near S arajev o , fin ally at N ikšić, whereupon it deserted the country by
air on the 14th A p ril, 1941, without forgetting to take with it the na-
tional gold, but leaving Y ugoslavia in a com plete collapse behind.
T h e Supreme Com m and was a total failu re during these days of
hostilities. P ractically it was non-existent. It had lost almost a ll contact

333
with the subordinate units, which fought here and there according to
orders com ing from their respective commanders, if any. On the eve
of his fligh t, G eneral iSimović had handed over his duties o f head of
the Supreme Command to his Deputy G eneral D anilo K alafatov ić ,
authorizing him to negotiate with the enemy for a cease-fire »at his
own discretion«.
'lh e ncw C h ief o f the Suprcme Command immediatelv got in touch
vvith enemy commanders; three days later, on the 17th April, 1941, a
C afhlulalion Act was signed m the already capturcd Beograd. Under
thc mentioned Act the entirc army of the Kingdom of Yugoslavia was
considered a collective war prisoner as of noon of April 18th, 194 1.
However, this Act contained tvvo drastic ordinances, viz. 1. that under
the penalty of death no Vugoslav soldier was allovvcd to leave cainp
after the concentration of prisoners, and 2. that every Vugoslav citizen
vvould bc considered a »Franc fireu r« i'f he should resist the invader.
This agreement, signed by both sides, contained in it clem ents o f a war
crime. This, however, was not tlie first instance of brutalitv on the part
of the Axis Powers during the war.
This war against the Kingdom of Vugoslavia lasted twelve davs.
Thereafter the Axis Povvers commenced executing Hitler’s order of
March 27th, 1941, on the »destruction of Yugoslavia«. Having oc.cupied
the whole of the country, the invaders cut it into pieces and created
their own »small states« (as was for instance the so-called Independent
State of Croatia). Then they proceeded throughout the whoIe territorv
of Yugoslavia to a systematic extermination of the Yugoslav people. A
specificity was the circumstance that in their horrid activities the inva-
ders employed quislings to carry out the job - self-destruclio?i of tlic
Yugoslav people. Although victims were innumerable, this plan. of the
Axis Powers did not work, for it vvas opposed by the Communist Party
ol Yugoslavia, which was avvakening the people’s free spirit. This
chaos, which was brought about by the Axis Powers, swallowed prewar
Yugoslavia; on her ruins a new Yugoslavia was to be raised.
40. W hat was the reason for the collapse o f prew ar Y u goslaviaf
T h ere can be no doubt at all that the A pril collapse o f the arm y of the
Kingdom o f Y ugoslavia was caused bv the immense m ilitary odds on
the part of the A xis Povvers. The Kingdom o f Yugoslavia, on the other
hand, had not even finished the mobilization of her army. In addition,
also technically she was not prepared to repulse such an attack. Fu r-
iherm ore, the F ifth Columnists were undermining the resistance of thc
country by spreading rumours about the impossibility o f any armed
resistance in the presence of such a terrible m ilitarv superiority. T h ere
is no doubt that the prevailing Corruption in prevvar Y ugoslavia played
a significant part in the described sequence of events. T h e existent
controversies broke out in fu ll measure during these twelve days of the
»Blilzkrieg«. T h e unsolved basic problems in prewar Y u goslavia had
rendered impotent the vital link that at the outbreak of w ar should

334
have been solid in the fight against the invaders. T h e unsettled na-
tional issue was likewise a causative factor in the collapse o f the coun-
try ; the A xis Powers had long before probed into the possibility of
utilizing this division in prew ar Yugoslavia. As early as M arch 1941,
K eitel had elaborated his »Lines o f Propaganda Against Yugoslavia«,
pointing to the yet unsettled national issue in the country. W h ich was
amply borne out by the subsequent massacres perpetrated by the U sta-
shis and the Chetniks. Thus, on the eve o f the A xis aggression, prewar
Y ugoslavia was already undermined by its internal weaknesses; she
was grossly incapable of offerin g any serious resistance, the more so
as the leadership - both civil and m ilitary - was not equal to the si-
tuation. A ll this, plus the lively F ifth Column activities, brought about
the collapse of Yugoslavia in the face of an overwhelm ing m ilitary
superiority o f the Axis Powers.
During the A pril days o f 1941 Yugoslavia produced p ro of o f lacking
the necessary vitality. H ow ever, on her ruins there was created in ihc
course o f the subsecjuent Liberation W ar a new Yugoslav State, in which
w cre rem ov ed all those basic conlradictions that earlier h ad ruptured
the country, rendering all progressive advancem ent im possible. cTiu
new Y ugoslav State cam e into being as a negation o f the worn-out
system o f the Old State, with the aim that the p eop le o f this country
should fin ally occupy a deserving place in the frcdom -lovin g and pro-
gressive world. *

335
 SA D R Ž A J

Prohlamacija apsolutizm a ......................................................................................................................

Prva generalska vlada (9).
Zakonodarmi rad u Šestojanuarskom periodu .........................................................................
2 J^iZakon »o kralievskoj vlaitf i vrhovnoj drlavnoj upravi« (11); Zakon o zaltiti drfavc (12);
■Zakon »o nazivu i podjeli Kraljevine na upravna podrufja« (13); Vrhovni zakonodavn)
•savjet i njegov rad (14).
.^f Politiike stranke u Šestojanuarskoj diktaturi ...............................................* - • •
Mafekova iziava povodom prok)amacije Sestojanuarske diktature (15); Razofaranje u tim
opozicionimkrugovima (16); Progoni gr^anske opozicije (16).
Progoni komunista za Šestojanuarske diktature . * ..................................................................
Umorstvo Đure Đakovifa (18); Zlostave i ubijstva niza komunista (20); Diktatura razbija
partijske organizacije (21); »Pouke iz 1929-—
1931.« (22)
Karakter Šestojanuarskog reiim a ....................................... .................................................................
aMgnarho-faiistifka diktatura« (23); Ekonomsko-druitvena osnova Sestojanuarske diktature
rf'24T?>Specififnosti ove diktatureQ2jT*!>
T raienje izlaza iz tada^je situacije .
Opfenito o tađainjim pnlikama u zemljji |7j) Politifka kriza ne prestaje (27); Uloga
stranog kapitala u traienju izlaza iz krizi
Period prikrivenog apsolutizma .........................................................................................................
Znafenje septembarskih promjena u Jugoslaviji (29); Kraljev proglas od 3. septembra 1931.
godine (30).
Drugi ugav stare Jugoslavije . . . ...............................................................................................
»Darovani Ustav« (31); Kakva je ustavnost bila time uvedena? (32).
Predstavnički reiim po tom u sta v u .....................................................................................
Dvodomnost vrhovnog predstavnifkog tijela (33); Ustavom prikriveni apsolutizam (34).
!•

-rStav brema nactonalrutm pitanju i ustrojstvo driave ...........................................................

p Tugoslavenski nacionalni unitarizam (35); »Kraljevi Jugoslavija« (36); Birokratski centra-
Kraljevina
izam (36J
Izbori za vlade generala Zivkovića
Uofi izbora 1931. godine (37); Formiranje dvorske stranke (37); »Jugoslavenska nacionalna
sl(ranka« (39)l »Jugoslavenska narodna stranka« (39).
Izborni zakoni »novog kursa« ................................................................................................................
Izborai zakon od 10. septembra 1931. (40); Raspodjela poslanifkih mandata (41); Vladine
mogufnosti po Izbornomzakonu (42).
22 JU G O SLA VIJA IZMEĐU DVA RATA II
 Kako su provedeni izbori god. 1931..................................... .................................................................
»Zemaljska kandidaciona lista« gencrala Petra Živkovića (42); Statistižki podaci o ovim
irborima (43).
»Prvo jugoslavensko narodno predstavntstvo« u znaku rezimske lojalnosti . .
Sastav tog »Narođnog predstavniitva« (46); PoŽetak rada ovop; »Narodnog prcdstavništva«
(46); Prijestolna besjcda i adresa (47); Lakejsko dodvoravanje kralju (49); [pak i neito
kritike (50); Povodom studentskih demonstracija i žandarmerijskih nasilja (51).
U potrazi za pogodnijim vladama.........................................................................................................
Nepovoljno unutrainje ekonomsko i politićko stanje (52); Vlada Vojislava Marinkovića (53);
Zaito je ta vlada morala dati ostavku (55).
Dvije vlade Milana Srškića ......................................................................................................................
Pojava Srikićeve vlade u znaku zaoitravanja politićkog kursac(55); Tzv. »Punktacije« Se-
ljačko-demokratske koalicijc (56); »Slovenske punktacije« (58);*Tojava ustaštva u Hrvatskoj
(58) ;.‘Proces protivu Vladimira Mačeka (59); Srškićeva »politika jake ruke« ne rješava krizu
(59) .
Tri vlade Nikole Uzunovića......................................................................................................................
Produžavanie politike nasilja (60); »Balkanski pakt« (60); Jugoslavija u igri imperijalističkih
interesa (61).
Kraj vladavine kralja Aleksandra.........................................................................................................
Ubijstvo u Marselju (61); Uzroci marseljskog atentata (62); Karakteristike viadavine kralja
Aleksandra (63); Mala Antanta i Francuska (64); Neposredni oiijek atentaia (66); lstraga
protiv počinitelja atentata (68); Glasine o stavu SSSR-a (69); Pitanje odgovomosti za
atentat pred Društvom naroda (70).
Kraljevsko namjesništvo u staro) Jugoslaviji ........................................................................
Oporučno imenovanje namjesnika (71); Kraljevsko namjesništvo i njegov djelokrug (72).
Prva vlada za Namjesništva......................................................................................................................
Jevtićeva vlada (74); Vanjskopolitički njezin stav (74); Unutrašnjepolitički njezin rad (75).
Četvrta Zemaljska konferencija K P J ..................................................................................... ...... •
Ocjena stanja u Jugoslaviji (76); Posebno o položaju radničke klase u Jugoslaviji (78);
Proglas »radnicima, seljacima i ugnjetenim narodima« (79); Osvrt na ovu Konferenciju sa
Petog kongresa KPJ (80).
Jevlićeva politika »smirivanja................................................................................................................
Politička praksa te vlade (80); Posebno o progonima komunista (81); Siudentske demonstra-
cije i represalije vlade (82).
lzbori od 5. maja 1935. g o d i n e .........................................................................................................
Izborni zakon od 10. septembra 1931. s izmjenama od 24. marta 1933 (84); Izborna akcija
vlade i ocjena njenog rada (85); »Udružena opozicija« (86); Pet »zemaljskih« kandidacionih
lista (87); KPJ i ovi izbori (88); Rezolucija CK KPJ o ovim izborima (89); Prvi odjeci
ovih izbora (90); Rezolucija SDK (91).
Prvi dani Skupštine iz petomajskih izbora
Klasni sastav Skupštine (94); Statistički podaci o izborima (95); Skupštinska debata o izbor-
, nimnasiijima (96). ^
r
Za prve vlade Milana Stojadinovića . ■'
Kako je pala Jevtićeva viada (97); Pojava prve Stoiadinovićeve vlade i njena deklaracija
(99); CK KPJ a pojavi Stojadinovićeve vlade (lOl)j^Osnutak »lugoslavenske radikalne za-
jednice« (103); kPostepena fašizacija zemlje za Stojadinovića (l06); »Atentat« na Milana
..........................

Stojadinovića (107)^Jačanje separatizma u Hrvatskoj (l09);_JJčestala politička ubojstva (110).

Povodom vladine akcije oko sklapanja Konkordata.......................................
£ Uticaj klerikalaca u Stojadinovićevoj vladi (112); Dcmonstracije protiv Konkordata (113)
Vanjska politika Stojadinovićeve v l a d e ...............................................................................
Profašistički Stojaiinovićev kurs (114); Namjesnički režim i fašistički imperijalizam (117)
v ,
Pokušaji za stvaranje Narodnogheflta * ...............................................................................
% Akcija KPJ u tomsmjeru (lžgJrjSpeli KPJ i gradanske opozicije (121)1
 j£-

Sporazum Udruiene opozicije %

As. ................................................ .... 122
VaniskopolitiSki raxloii\a aktiVtziranje opoticije (123); Unutrainjepolitifki raalozi ca to
(124)- Proglas opoziciie om* oktobra 1937. godine (124); Znaci racpadanja unutar vladine
JRZ ^126). \
Izbori od 11. decembra 1938. ................................................................................................................ 131
Istaknute na izborima tri »zemaljske kandidaUke liste« (131); Prigovori od strane opocicije
(132).
Druga vlada Milana Stojadinovića............................................................................................ 133
Neposredan povod za pad Stojadinovićeve vlade (134).
Prva vlada Dragiše Cvetkovića............................................................................................................... 134
U- UnutraJnji i vanjskopolitiJki razlozi za promjenu vlade (134); Deklaracija Cvetkovićeve
** v'ade (135).
Maćek na putu od Rima do Banovine Hrvatske ......................................................................... 136
Bombdlesovi pregovori s grofom Cianom (137); Maiekovi Memoari o tome (139); Misija
ing. Camelutti Amadea (139); Cianova rabiljelka o zavrlnom dijelu pregovora (141); Vod-
stvo HSS i pitanje Bosne i Herccgovine (142); Caraeluttijeva izjava pred istražnim vla-
stima nove Jugoslavije (143); Tko je tvrdio istinu? (146).
(Sporazum Cvetkomć-Malek'. .\ ............................................................................... 147
Banovina Hrvatska (l48); Pitanje statusa Banovine Hrvatske (151); Njczina normativna
)*• djelatnost (153); Rasistiike mjere i progoni komunista (156); Mjere protiv naprednih stu-
denata (157).
Nekoliko dokumenata o^stavu vodstva HSo'prema Sporazumu . . . . . . 159
Okružnica vodstva HSS o lojalnosti prema D. Cvbtkoviću (159); Druga Okružnica, koja
tome protivrječi (160); Sporazum je »samo prvi stupahj« (163); Tko je autor ove Okruž-
nice (164); Rezolucija sa Konferencije vodstva HSS od TKmarta 1941. (165).
Kombinacija'lr^omutku Banđvine »Srpske zemlje« .................................................................. 168
Nacrt Uredbe o obe^zovanju takve Banovine (169).
Pristup Kraljevine Jugoslavije Hrojnom paktu ........................................................................ 17 1
Proosovinski akti vlade Cvetković—Maćek (171); Spor oko Soluna (173); Razlozi za pristup
Jugoslavije Trojnom paktu (174); Stav KPJ_prema tomvladinom naumu (178); Pred odluku
o pristupu Paktu (183); Stav kneza Favla (i.b'v)r—
Mlaija. majori Fensiia u Grčkoi (186); *
D. Cvetković i saveznićke garancije (189); Konferencija u dvoru pred pristup Troinom
paktu (190).
Potpis ugovora 0 pristupu Trojnom paktu......................................................................................19 1
Ceremonija potpisa ugovora (191); Dokumenti o pristupu Jugosiavije Trojnom paktu (192),
Znaćenje tog ugovora za Osovinu (193).
Dvadesetsedmi m a r t ................................................................. .............................................. ...... 19 4
Antifažistićko raspoioženje u narodu (194); Demonstracijc po saznanju o potpisu ufovora
A er'frrtgTnpa Trgjflum-poktu■(195); lž7rženje prevrata (196); Ostavka kneza Pavla i druge
dvojice namjesnika (197); Memoari genorala Simovića (198).
O karakteru Dvadesetsedmog marta .................................................................................................. ? 199
Dva suprotna mišljenja o tome (199); Da li je Dvadesetsedmi mart djelo »iskljućivo pući-
stićkih oficira«? (200); Politifki i državiiopravni znažaj Dvadesetsedmog marta (201).
Rasulo 202
Berlin povodom Dvadesetsedmog roarta (203); Hitlerove odluke navefer istoga dana (204); 0
Hitlcr—Muuol&m(205); Planovi Trećeg Kajna protiv Jugoslavije (207).
Jugoslavija uoči Osovinskog napada .................................................................................................. 212
UnutraJnjepolitifki stav Siroovićeve vlade (212); Vanjskopolitićki stav Simovićeve vlade
(214); ProgUs CK KPJ od 30. marta 1941. (218); Raspoloienje u naroda, ali i pelokolo*
naltvo (219).
/
Vojno stanje i ra tn i plan Jugoslavije uoći napadaja ........................................................... 221
IzvjeJtaj generala Kosića o vojsci (222); Tri ratna plana u Jugoslaviji (225).
339
K ako su T reći R ajh i fa listič k a Ita lija pravdali svoj napad na Jugoslaviju 226
Httlerov progla« »Njemačkora narodu« ,(227); »Memorandum k noti lugoslaviji« (227); Rib-
bentropova izjava itampi (229); Talijansko saopčenje o napadu na Jugoslaviju (230).

D v a n a est d a n a a p r ils k o g r a t a ......................................................... . 231

Rad Simovićeve vlade (233); Vrhovna komanda (234); Slika »dvanaestodnevnog rata« (235);
Rasu'o kraljevske jugoslavcnske vojske (239); Vlada pred bjegslvo ir zemlje (240); Da li
»primirje« ili kapitulacija? (241).
K a p itu la c ija v o js k e K r a lje v in e J u g o s l a v i j e ............................................................... 2 4 2
Izvjeitaj generala Mihajla Bodi o pregovorima s neprijateljem (242); Kalafatovićeva ilče-
kivanja (242); Sadržaj kapitulacionog akta (243): Hitlerovo odlaganje napada na SSSR zbog
operacija na Balkanu (244).

N a k o n k a p i t u l a c i j e .......................................................................................................... 2 4 3
Podjela Jugoslavije (245); »Zivotni prostor« (248).
T eror~okupatora . . ". . . ........................................................................................... ...... 248
Kako se provodio teror okupatora? (248); Specifičnost genocida u okupiranoj Jugoslaviji (249).
Neoslobođeni ju g o s la v e n s k i k r a je v i (izm eđu d v a r a t ' a ) ........................................... 2 3 1
Istra (251); Austrijska politika u Istri (254); Borba jugoslavenske Istre protiv tuđinskog
režima (255); Istra pod talijanskom okupacijom (256); Državnopravna pripadnost Istre po
raspadu Austro-Ugarskc (257); Istra pod talijanskim terorom (258); Prvi izbori u Istri
poslije Rapalla (259); Ustanak seljaka ProStine (260); »Labinska republika« (263); Istra u
išžekivanju oslobođcnja (267); Konažno oslobodenje lstre (271).
Rijeka, Zadar i Koruska pod tuđinskom vlasću .................................................................. 273
Rijeka pod Italijom (273); Danuncijada (274); »Talijanska regencija Kvarnerom« (275);
Rapallo i Rijeka (276); Riježka država i Pašićeva viada (277); Rimski pakt (277): Aneksija
Rijeke Italiji i njeno konažno oslobođenje (278).
Zadar pod Italijom ............................................................... 279
Okupacija Zadra (279); Zadar od Rapalla (283); Njegovo oslobođenje (281).
Gubitak K oru šk e ................................................................................................................ . . . . 281
Statistižkj podaci o slovenskora karakteru Koruške (281); Plebiscit o Koružkoj (282).
Završna r i j e c ............................................................................................................................................................... 2 8 5
Pregled vlada u staroj Ju g o sla v iji ......................................................................................................... 2 8 7
R e z i m e ......................................................................................................... ..............................................

340