Volter Kandid

(Rad, preveo Milan Predi)

I Kako je Kandid odrastao u jednom lepom zamku i kako je iz njega bio isteran
Zamak u Vestfaliji (severozapadna nemaka provincija koju je Volter smatrao zemljom bez lepota): U njemu ive baron Tunder-ten-tronk i debela baronica sa erkom Kunigundom i sinom. Vaspita njihove dece je uitelj Panglos (od pan i glosa tj. sve-jeziar). Tu je i Kandid, mladi najpitomije naravi, prostoduan, za koga sluge veruju da je sin baronove sestre i nekog suseda (koji je mogao da dokae da je plemi samo u 71. kolenu, dok je ostatak njegovog rodoslovnog stabla propao pod zubom vremena), ivi sa njima i oduevljava se Panglosovim uenjem. ,,Panglos je predavao metafiziko-teologo-kosmolo-nigologiju. 1 Divno je umeo dokazivati da nema posledica bez uzroka i da je, u ovom najboljem od svih moguih svetova, zamak gospodina barona najlepi od svih zamkova, a gospoa najbolja od svih moguih baronica. ,,'Dokazano je', govorio je on, 'da nita ne moe biti drukije nego to je. Jer, budui da je sve stvoreno sa izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu. Imajte na umu da su nosevi stvoreni da nose naoare, i zato mi imamo naoare.' U ovome dakle lei uzrok Kandidovom optimizmu! Jednog dana Kunigunda ugleda uitelja kako u bunju ,,daje pouke iz eksperimentalne fizike jednoj ,,priljenoj sobarici. To joj se dopadne i naumi da tu lekciju proveba sa Kandidom (koji je kriom bio zaljubljen u nju). Pri povratku u zamak namami ga da joj prie i taman kad se poteno pribliie jedno drugom (usne im se sretoe, ruke zalutae), naie baron i istom otera Kandida sa svog imanja sa nekoliko dobrih udaraca u stranjicu. Kunigundu baronica iamara. I sve ostade preneraeno u najlepem i najprijatnijem od svih moguih zamkova.

II
-

ta je bilo s Kandidom kod Bugara

Kod Bugara (to su Prusi, a njihov kralj je Fridrih II, na ijem je dvoru Volter neko vreme boravio, ali se zbog kritika na kraljev raun sa njim i raziao): Kandid se smuca poljima bez prebijene pare, dok ne naie na krmu gde ga dva oveka vrbuju za vojsku. Odvode ga u puk i batinama teraju da veba. Jednog dana odlui da malo proeta, kad ga uhvate zarobe kao izdajnika. Ponude mu da bira 36x4000 udaraca ibom ili da mu razmrskaju glavu . Uzalud im je objanjavao da po slobodnoj volji ne bira ni jedno, morao se odluiti za prvo. Ne mogavi da izdri ni 2x4000 iba, zamoli da mu razmrskaju glavu, to bi oni rado uinili da tuda ne proe milostivi bugarski kralj veliki um, razabra iz svega to doznade od Kandida da je to neki mladi metafiziar koji nema ni najmanje razumevanja za stvari ovog sveta, te Kandid bi osloboen. Posle toga zapoe rat protiv Abara (tj. Francuza).

Ironija na termine metafiziara 18. veka, posebno Kristijana Volfa, Lajbnicovog sledbenika, protiv ijeg optimizma i idealistike filozofije je Kandid i uperen.
1

III Kako se Kandid izbavio od Bugara i ta se dogodilo s njim

Stravian opis rata.2 Puke zbrisae s najboljeg od svih svetova otprilike 9 do 10 hiljada hulja koje su mu kuile povrinu. Bajonet bi isto tako dovoljan razlog smrti nekoliko hiljada ljudi. Kandid bei, dolazi u spaljeno abarsko selo i gleda najuasnije prizore na ,,svetu najboljem od svih moguih svetova. Potom bei u bugarsko selo nailazi na iste prizore. Konano, beei stie u Holandiju. U Holandiji prosi za hleb , svi ga odbijaju. Najgore prolazi kod oveka koji je itav prethodni as govorio o milosru (neki protestant), jer nije znao da odgovori da li je papa antihrist: I ne zasluuje da jede! Smiluje se neki pripadnik anabaptistike sekte3 prema svom blinjem, ,,stvoru sa dve noge, bez perja a koji ima duu. Odvede ga kui, nahrani i naumi da ga primi kod sebe da ui zanat: da radi u njegovim tvornicama persijskih tkanina koje prave u Holandiji. Sutradan Kandid sretne nekog nevoljnika osutog gnojavicama, sa nosom nagrizenim na vrhu, iskrivljenih usta i pocrnelih zuba. Muio ga je estoki kaalj i uvek bi ispljuvao po jedan zub kad bi se zakaljao.

IV
-

Kako se Kandid sreo sa svojim nekadanjim uiteljem filozofije, doktorom Panglosom, i ta je iz toga proizilo
Kandid se saali na njega i da mu sav novac to je dobio od svog zatitnika. Jadnik se zaplae to je Panglos. Kandid saznaje za sve strahote koje je pretrpela baronova porodica sve su pobili Bugari. Kunigundu silovali pa rasporili. Od zamka nije ostao ni kamen na kamenu. Ali smo posle bili dostojno osveeni, jer su Abari isto to uradili u jednoj susednoj baroniji koja je pripadala nekom bugarskom vlastelinu. Poto se prvo onesvesti, im doe sebi Kandid se pita ,,o uzroku i posledici, kao i o dovoljnom razlogu koji je doveo Panglosa do ovako jadnog stanja. Panglos govori o svom sifilisu. Evo kako je ila linija prenoenja: on je dobio od one sobarice, ona od nekog franjevca, on od stare grofice, ona od konjikog kapetana, kapetan od neke markize, markiza od paa, pa od jezuita, a jezuit nita manje nego od nekog saputnika Kristofera Kolumba. Pogovor, Kora: ,,Ko sve tu nije razoblien? Svi koji su bili krv i meso feudalnog sistema. Kritikujui njih, Volter je bio neumoljiv, nemilosrdan, ne izneverivi nikad i nigde svoj smisao za humor. Panglos ipak nalazi opravdanje za sve ovo, jer da Kolumbo nije otiao u Ameriku (a tamo sluajno) zaradio ovu bolest, danas ne bismo znali za okoladu... Anabaptist Jakov se saali na Panglosa i plati mu leenje pri emu ovaj izgubi samo jedno oko i jedno uvo. Jakov svet vidi malo drugaije: ,,Mora da su ljudi pomalo iskvarili prirodu ... jer nisu roeni kao vuci, a postali su vuci... 'Sve je to neophodno', odgovori jednooki doktor, 'i nesree pojedinaca ine opte dobro; otuda, to je vie pojedinanih nesrea utoliko je sve bolje.'

2 3

Re je o sedmogodinjem ratu Prusa i Francuza 1756-1763. Anabaptisti su sekta koja je traila krtenje u zrelim godinama.

V
-

Bura, brodolom, zemljotres i ta se zbilo sa doktorom Panglosom, Kandidom i anabaptistom Jakovom

Anabaptist se udavi u brodolomu, a Panglos ne dade Kandidu da mu pomogne objanjavajui da je lisabonska luka stvorena izmeu ostalog i zato da se Jakov tu udavi. Preiveli su samo mornar zbog koga se Jakov udavio (Jakov je pritrao da mu pomogne, pa kad je zbog toga pao u more, ovaj ga nije ni pogledao...), Panglos i Kandid. im uoe u Lisabon, nastade straan zemljotres (zbio se 1755. i odneo mnogo hiljada ivota). Ovo je Volterov argument protiv optimista. Preiveli mornar se obraduje ovoj katastrofi nadajui se da e neto da uari. On je od onih koji su gazili preko raspea (ovo je istinito: Japanci su zaista terali Holanane da to rade!). Kandid je povreen, a Panglos filozofira nad njim dok se ovaj ne onesvesti. Tek posle mu donese malo vode. Po Panglosu: ni praotaki greh, ni slobodna volja se ne kose sa predestinacijom najbolji svet je napravljen tako da i njih ukljuuje.

VI Kako je prireen lep auto-da-fe da se sprei zemljotres, i kako su Kandida iibali...

Prireuje se auto-da-fe protiv zemljotresa. To je izvrenje smrtne kazne (lomaa) po osudi inkvizicije. Ovo se zaista desilo u Lisabonu posle zemljotresa, da bi bili kanjeni grenici zbog kojih je zemljotres nastao. Odlui se da izmeu ostalih budu kanjena i ova dva filozofa . Kandida iibaju po stranjici u taktu (osuenici su ili u sveanoj litiji, uz koju se pevalo), a Panglosa obese iako to inae nije bio sluaj. Istog dana se zemlja ponovo zatrese. Kandid kao da posustaje u veri u najbolji svet : ,,Ako je ovo najbolji svet, kakvi li su tek oni drugi? Sea se i iba i Jakova i Panglosa i Kunigundinih muka. Naie neka starica i povede ga sa sobom.

VII Kako je jedna starica uzela da neguje Kandida i kako je on opet naao onu koju voli
Starica neguje Kandida, ali mu ne odaje ko je, ni zato to ini. Kad se malo oporavi, ona ga odvede u jednu usamljenu kuu, i zatvori u pozlaenu odaju, i dovede pred nega devojku ukraenu dijamantima Kunigundu. Ostavi ih same. Kandid svojoj dragani ispria svoju povest. Pita Kunigudnu zar nije istina da su nju silovali i rasporili joj trbuh. O, jesu... ali se od ta dva nezgodna sluaja ne umire ba uvek. I onda pone svoju priu... ((Glava se uvek prekida tek to se pojavi neki novi lik ili zapone nova pria)) Prepria ono to je i Panglos rekao o zloj sudbini njene porodice. Ona je zaista bila silovana, ali ne i rasporena, imala je samo dubok ubod u slabinu. Spasio ju je neki kapetan (ne odriem da je bio vrlo lepog stasa i da mu je koa bila bela i glatka. Inae, bez duha i bez filozofije; videlo se zaista da ga nije vaspitavao doktor Panglos.) i poveo sa sobom, pa kad je se zasitio, prodao ju je nekom Jevrejinu koji je dovede u ovu kuicu u kojoj su sada. Opazi je veliki inkvizitor i zaele, pa je od Jevrejina kupi za etiri dana 3

VIII Kunigundina povest

-

nedeljno. To nije proteklo bez svae, jer je esto ostajalo neodlueno da li no izmeu subote i nedelje pripada starom ili novom zavetu. Kandida je opazila prilikom izvrenja onog auto-da-fe. Tada joj je ceo ivot proao kroz glavu i posumnjala je u Panglosovo uenje. Veerae i onda doe Jevrejin.

IX ta se dogodilo sa inkvizitorom i Jevrejinom

-

Kunigundom,

Kandidom,

velikim

Ljubomorni Jevrejin krenu noem na Kandida , ali ovaj izvue ma koji je dobio od starice i ubi Jevrejina. Ubrzo naie i inkvizitor jer je poinjala nedelja njegov dan. Kandidu brzo proe kroz glavu ta e se desiti sa njim i draganom, pa ubi i inkvizitora. Onda sve troje pobegoe na konjima i sakrie se u jednoj krmi u brdima Siera-Morene. ((Tamo je boravio i Don Kihot.))

X U kakvoj krajnjoj bedi Kandid, Kunigunda i starica stiu u Kadiks...

Kunigundu su pokrali. (ao mi je... ali moram rei da veoma sumnjam na preasnog oca franjevca koje je jue prenoio sa nama u istoj krmi... on je dvaput ulazio u nau sobu i otputovao je pre nas.) Onda prodadoe jednog konja i otputovae u luku Kadiks. Tu naioe na panske trupe koje su se spremale da krenu da ugue bunu u Paragvaju.4 Kandid demonstrira svoju vojnu obuenost i dadoe mu da upravlja jednom etom u borbi protiv jezuita. Ukrcaju se na brod. Kandid se nada da je novi svet najbolji od svih svetova (za stari izgleda da ve sumnja). Kunigunda se ali na svoju nesreu, a starica tvrdi da poznaje i gore stvari...

Umetnuta stariina pripovest:

XI Stariina povest
Ona je erka pape Urbana X. Bila je vrlo lepa i verili su je za mladia koga je volela. Na dan svadbe, pozove ga na olju okolade neka stara markiza koja mu je bila ljubavnica i u roku od dva sata on umre u najgorim mukama. Njena majka odlui da se sa erkom skloni na udaljeno imanje te krenu brodom. Napadnu ih gusari, porobe i Kunigunda izgubi nevinost sa gusarskim kapetanom. Odvedu ih u Maroko. U Maroku je graanski rat: crnci proti crnaca, crnci protiv polucrnih, polucrni protiv polucrnih, melezi protiv meleza... Grad pliva u krvi. U Maroku nastane opti pokolj oko (gusarskog) plena . Svi izginu sem nje. (Majku joj rastrgnu etiri vojnika jedan je vue za jednu nogu, drugi za drugu, trei za jednu ruku...) Ona odbaulja malo podalje i onesvesti se. Probude je uzdasi nekog Italijana. On je odvede u oblinju kuu. Ispostavi se da je on ukopljenik, peva u kapeli njene majke. Kae joj da e je vratiti natrag u Italiju a ona mu se zahvaljuje, razneena do suza...

XII Nastavak stariinih nesrea

-

Jezuiti su u poetku istorije Paragvaja osnovali neku vrstu teokratije i postepeno su se odmetnuli od kralja panije, te digli ustanak indijanskih plemena kad je panija htela da Portugaliji ustupi grad San-Sakramento. Uroenici su hteli tom prilikom da se oslobode svih belaca.
4

On je odvede u Alir i tamo prodade . U Aliru prelei kugu. Potom je prodaju u Tunis. Odatle u Libiju. Pa u Aleksandriju, Smirnu i Carigrad. - Najzad doe u ruke nekom janiarskom agi. Turin povede itav svoj saraj5 sa sobom u rat protiv Rusa. Rusi su ih opkolili i morili glau. Turci hoe da pojedu ene, ali na savet hode, punog saaljenja, odlue da pojedu po jedan deo stranjice svake ene. Rusi ih konano osvoje, izlee devojke i podele ih meu sobom. - Posle izvesnog vremena ona uspe da pobegne i tumarala je Rusijom sa pola zadnjice, sluei od krme do krme: ,,Sto puta htedoh da se ubijem, ali mi se jo milelo iveti. Ta je smena slabost moda jedna od najkobnijih naih prirodnih sklonosti; jer ima li ega glupljeg nego neprestano vui sa sobom teret koji bismo stalno eleli da zbacimo? Groziti se svog ivota i drati do tog ivota. Jednom rei, hraniti u nedrima zmiju koja nas ujeda, sve dok nam i samo srce ne izgrize. - Konano je dospela kod Jevrejina i postala sluavka Kunigunde. ,,Zabavljate se malo, [kae Kunigundi] zatraite od svakog putnika da vam ispria svoju prolost, pa ako se nae samo jedan koji nije esto prokleo ivot, koji nije esto rekao sebi da je najnesreniji ovek na svetu , bacite me strmoglavice u more. Kraj pripovesti. -

XIII Kako je Kandid bio primoran da se rastane od lepe Kunigunde i od starice

Kandid i Kunigunda usvoje stariin predlog i ispostavi se da je bila u pravu. Kandid ali to Panglos nije iv da sa njim raspravlja, jer sad bi ve imao da iznese izvesne zamerke na njegovo uenje. Stigoe u Buenos Ajres i od tamonjeg guvernera zatraie da ih vena. Kako se guverneru dopade Kunigunda, on Kandida posla na vojnu vebu, a Kunigundi ponudi brak. Starica savetuje Kunigundu da prihvati kako bi se spasila bede. Gospoice, vi imate 72 pretka, a nemate ni prebijene pare. Samo do vas stoji da postanete ena najmonijeg gospodara June Amerike, koji ima vrlo lepe brkove. ... Ko je mnogo prepatio, stekao je neka prava. Utom naie policija koja je iz panije krenula za njima . Franjevac koji je ukrao dijamante od Kunigunde, pokuao je da ih proda, ali zlatar u njima prepozna vlasnitvo pokojnog velikog inkvizitora. Franjevac priznade od koga ih je ukrao. Tako im policija otkri trag. Starica upozorava Kandida da bei i on to teka srca ini. Kree za svojim slugom Kakambom (ovog meleza je Kandid poveo sa sobom iz Kadiksa) koji ga vodi pravo pobunjenim jezuitima, da se njima prikloni. Vi ste poli da ratujete protiv jezuita: da ratujemo sad za njih. & Los Padres (jezuiti), koji ovde sa panskim i portugalskim kraljem ratuju, a u Evropi te kraljeve ispovedaju... Jezuiti ih primaju. Opisuje se u kakvoj raskoi ive jezuiti , nasuprot Paragvajcima kojima vladaju. U jezuitskom komandantu Kandid prepoznaje baronovog sina , Kunigundinog brata. Zabave se dugo u razgovoru...
Saraj 1.dvorite, dvor, vladarska palata 2.itava sultanova posluga, straa i harem

XIV Kako su Kandida i Kakamba doekali paragvajski jezuiti

-

XV Kako je Kandid ubio brata svoje drage Kunigunde

5

Baron pria kako nije bio na smrt zaklan , ve su jezuiti koji su sahranjivali njegovu porodicu otkrili da je iv i izleili ga. Kako je bio naoit, primljen je u njihov red... (valjda se nekom dopao). Kandid pria da je i Kunigunda iva. Grle se i dogovaraju da napadnu grad i preotmu je. Kandid otkriva da je namerio da se eni njome. Na to baron skoi, i pone da vrea Kandida jer se usudio da zaprosi njegovu sestru iako nema lozu od sedamdeset i dva plemika kolena. Udari Kandida pljoticom maa po licu, na ta mu ovaj zarije ma u stomak: ,,Ah, boe moj! uzviknu Kandid. ,,Ubio sam svog biveg gospodara, svog prijatelja, svog uraka. Nema boljeg oveka na svetu od mene, a evo, ubio sam ve tri oveka i meu tom trojicom dvojica su svetenici. Kakambo ne izgubi prisebnost, navue na Kandida jezuitsku odeu i njih dvojica projure kroz masu.

XVI ta se desilo ovoj dvojici putnika sa dvema devojkama, dva majmuna...

Dospevi iza granice, ova se dvojica malo odmore i Kakambo ponudi Kandidu da jede, to ovaj odluno odbi zbog tuge koju je oseao. ((Ovo podsea na Don Kihota i Sana i jo neki dogaaji koji e uslediti...)) Kasnije ipak pristane da se zaloi. Utom uju enske krike i ugledaju dva majmuna kako jure dve potpuno gole devojke i ujedaju ih za stranjicu. Kandid koji je bio dobar strelac, bez razmiljanja ubi oba majmuna. Devojke, umesto da se raduju, ponu da nariu i grle majmune. Kakambo zakljui da su im majmuni bili ljubavnici i objanjava kako to nije udno jer su i ljudi delom majmuni: Oni su za etvrtinu ljudi, kao to sam ja za etvrtinu panac. Njih dvojica se sklone, veeraju i prilegnu. Probude se potpuno vezani dok su se za njih spremali kotao i ranjevi . Dugouhi6 uroenici su se spremali da ih pojedu zato to su jezuiti. Kandid se pita: Ah, ta bi rekao doktor Panglos kad bi video kako izgleda ista priroda? Snalaljivi Kakambo objasni uroenicima da oni nisu jezuiti ve ubice jezuita, uroenici ovu vest lako provere i oslobode ih uz poasti.

Put u Eldorado opis Volterove Utopije

XVII Kandidov dolazak sa slugom u Eldorado, i ta su tamo videli

Odatle nastave putem kroz ume. Konji im uginu od iznemoglosti, hranu pojedu, nastave da se hrane divljim plodovima. ((Kao DK i Sano.)) Odjednom naiu na reicu i na njoj ugledaju un. Ukrcaju se u njega i krenu nizvodno nadajui se da e naii na neko naseljeno mesto. ((Epizoda sa amcem takoe postoji u Don Kihotu)). Naiu na brzake, amac im se razbije o stenje; nastave peke i najednom im pukne pred oima divan predeo zaklonjen visokim planinama. Vide decu koja se igraju zlatom, rubinima i smaragdima i posle igre ih ostavljaju u praini. Sve se blista od bogatstva. Bivaju bogato ugoeni u krmi... Posmatrajui ovu zemlju, Kandid shvata koliko je Vestfalija bila loa: ,,Mogao je uitelj Panglos rei ta hoe, ali ja sam esto primetio da sve ide prilino ravo u Vestfaliji.

Dugouhi (panski: Orejones) uroenici koji su nosili velike ukrase u uima i time ih istezali.
6

XVIII ta su videli u zemlji Eldorado

Poto ne mogu da obuzdaju radoznalost, vode ih kod jednog starca koji je najueniji ovek u dravi. Od njega saznaju da je ovo kraljevstvo nekadanja postojbina Inka, a Inke su unitili panci. Oni koji ostadoe u svom zaviaju behu mudriji i naredie da nijedan stanovnik ne sme naputati ovu malu kraljevinu. Tako je zemlja ostala skrivena. panci su tek neto maglovito doznali od njoj i nazvali je Eldorado, a Ser Volter Rali7, uspeo je da joj se veoma priblii. Ali je zemlja sreom prirodno dobro zaklonjena vrlo visokim i strmim planinama i provalijama, pa je niko nije uspeo dosegnuti tako je ostala zatiena od gramzivosti evropskih naroda. ((Up. Gulivera.)) Kandid se raspituje kom se bogu mole i kakvi su im svetenici. Starac objanjava da se nemaju zata vie bogu moliti, nego mu samo zahvaljuju, svakoga jutra zajednikom pesmom i svaki je graanin svetenik jer nema drugih posrednika izmeu ljudi i njihovog boga. Kandid: ,,Kako? Zar vi nemate kaluera koji propovedaju, raspravljaju, vladaju, kuju spletke i spaljuju ljude kad nisu njihova miljenja? ((up. Gulivera)) Potom odlaze u dvor i izlaze pred samog kralja. ,,Kad se pribliie prestonoj dvorani, Kakambo upita jednog velikodostojnika ta treba uraditi da se pozdravi njegovo velianstvo: treba li pasti na kolena ili potrbuke, treba li staviti ruke na glavu ili na stranjicu, treba li lizati prainu dvorane ((i ovo je iz Gulivera)), jednom rei, kako je propisano da se odaje poast. Obiaj je, ree velikodostojnik, da se kralj zagrli i poljubi u oba obraza. Kralj ih lepo primi i ugosti i pokaza im sve znamenitosti. Oni su se, izmeu ostalog, raspitivali za sudove, ali na veliko iznenaenje saznadoe da sudova nema jer niko ne ide na sud ((pored svetenstva i crkve, pravosue je jedna od glavnih meta kritike kod Rablea i Svifta)). Nema ni zatvora. Zadivljeni su stepenom razvoja nauke: Ali ga najvie iznenadi i najvie obradova Palata nauke, gde je video galeriju od dve hiljade koraka, prepunu matematikih i fizikih sprava. Provedoe tu mesec dana i onda se Kandid unervozi to je toliko dugo razdvojen od Kunigunde i zakljui da bi sa samo nekoliko lama natovarenih ovdanjim ljunkom (od zlata i dragog kamenja), mogli sreno proiveti itav ivot sa druge strane ovih brda. ,,Ove rei bee po volji Kakambu. Svako toliko voli da luta po svetu, da se pokae meu svojima, da se pred svetom hvali onim to je video na svojim putovanjima, te se i ova dva srena oveka odluie da vie ne budu sreni i da mole za otpust njegovo velianstvo. Kralj je uzalud pokuavao da ih ubedi da je ludost napustiti ovakvu zemlju, ali poto su oni bili uporni, naredi da tri hiljade naunika naini leteu spravu pomou koje se jedino moe napustiti kraljevstvo. Jo im, na njihovu molbu, d 50 teretnih lama natovarenih raznim draguljima. Oproste se i odlete iz Eldorada.

XIX ta im se dogodilo u Surinamu, i kako se Kandid upoznao sa Martinom

Na putu im lame/ovnovi na razne naine propadoe (upadnu u barutine, uginue od umora, propadnu od gladi, survae se u provaliju...) i ostae

Ser Volter Rali (Walter Raleigh) ministar Jelisavete od Engleske i putnik istraiva. Pronaao Virdiniju, pokuao da kolonizuje Ameriku. Na putu u Junu Ameriku optuen od panaca i pogubljen. Ostavio je putopise kojima se Volter sluio.
7

samo dve kada u daljini ugledae grad Surinam. Pred gradom sretnu crnca bez jedne noge i jedne ruke koji ispria svoju tunu sudbinu (Ovde je takav obiaj. ... Kad radimo u tvornicama eera, pa nam rvanj dohvati prst, odseku nam aku; kad pokuamo da beimo, odseku nam nogu. ... Eto, po tu cenu jedete eer u Evropi.), nad kojom se Kandid toliko saali da se potpuno odree svog optimizma. 'A ta je to optimizam?', upita Kakambo. 'Ah... to je kad neko ima strast da uvek tvrdi kako je sve dobro, iako mu je ravo.' Saznaju da je Kunigunda postala najmilija ljubavnica onog guvernera Buenos Ajresa, a Kandidu savetuju da se nikako pojavljuje tamo. Tako odlue da Kakambo otkupi devojku, a da Kandid ode u Veneciju i tamo ga saeka. Kandidu ukradu i dva preostala ovna brodovlasnik sa kojim je Kandid eleo da putuje shvati da Kandid mora biti mnogo bogat jer je spreman da plati koliku god cenu mu ovaj traio. Tako ukrca na brod samo ovnove, a onda odmah isplovi ostavivi Kandida na obali. Kandid zakupljuje jedno odeljenje na drugom brodiu i obea prevoz, hranu i platu estitom oveku koji pristane da sa njim putuje, pod uslovom da to bude ovek najdostojniji saaljenja. Javi se ogromno mnotvo ljudi. Posle detaljnog upoznavanja sa njihovim sudbinama, odabra jednog sirotog naunika Martina koji je deset godina radio za amsterdamske izdavae. 8 Kandid je bio miljenja da na svetu nema zanata koji bi se mogao oveku vie ogaditi.

XX ta se dogodilo na moru Martinu i Kandidu

Martin ne veruje da postoji dobro, predstavlja potpunu suprotnost Kandidu koji ipak kad bi pomislio ta mu je ostalo u depovima i kad je govorio o Kunigundi, naroito na kraju obeda, naginjao Panglosovom sistemu. Martin za sebe tvrdi da je manihejac (ovek je u vlasti materije i zlog boga...). Naiu na dve lae koje se bore. Jedna biva pogoena i potone. Na povrinu ispliva jedan od Kandidovih crvenih ovnova i Kandid ga zgrabi i miluje: Kad sam tebe pronaao, nai u zacelo i Kunigundu. Potopljena laa je dakle bila ona kojom je Kandid trebalo da plovi i sa njim je potonulo svo (?) njegovo blago. ,,Vidite, ree Kandid, ,,da zloin ponekad biva kanjen. Taj lupe holandski brodovlasnik dobio je to je zasluio. - ,,Da, ree Martin, ,,ali zato je trebalo da potonu i putnici na njegovom brodu? Bog je kaznio tog lupea, avo je podavio one ostale.

XXI Kandid i Martin se pribliuju francuskoj obali i razmiljaju

Pribliavaju se francuskoj obali i jednako prepiru oko prirode sveta. Govorili su npr. ovako: ,,Ali radi ega je onda stvoren ovaj svet? upita Kandid. ,,Da pucamo od jeda, odgovori Martin. - Martin pristaje da prati Kandida u Veneciju. -

Volter je imao sporove sa izdavaima u Amsterdamu i nazivao ih je razbojnicima, zrelim za veala itd.
8

Obilazak Pariza

XXII ta se u Francuskoj desilo Kandidu i Martinu

Kandid poklanja ovna Akademiji nauka u Bordou koja odmah raspisa kao temu za nagradu te godine: da se iznae zato je vuna tog ovna crvena. Odlue da svrate u Pariz, to im je bilo usput. Tamo se Kandid lako razboli i, primetivi da je bogat, odmah se pored njega stvori gomila parazita. ,,Meutim, usled mnogih lekova i putanja krvi, Kandidova bolest postade ozbiljna. ((Ruganje lekarima up. Gulivera)) Kandid ozdravi. Neki opat se ponudi da im pokae zadovoljstva koja Pariz nudi. Odvede ih u pozorite. Lakoverni Kandid za glumicu koja je igrala kraljicu Elizabetu pomisli da je stvarna kraljica. Volter se ruga svom savremeniku i protivniku Freronu, knjievnom kritiaru.9 Knjievne kritiare koji pljuju po umetnicima poredi sa evnusima koji zavide mukarcima. (Kandid dobi mesto blizu nekih knjievnih mudrica, to mu nije smetalo da plae za vreme nekih savreno odigranih prizora. Jedan od tih sveznalica koji su sedeli blizu njega ree mu za vreme odmora: 'Nemate ni najmanje pravo to plaete. Ova glumica je vrlo rava, glumac koji igra sa njom jo je gori od nje, a komad je jo gori od glumaca. Pisac ne zna ni jedne arapske rei, a komad se, meutim, deava u Arabiji. A povrh toga, to je ovek koji ne veruje u uroene ideje. Sutra u vam doneti dvadeset raspravica napisanih protiv njega.) Opat ih posle vodi u neki salon gde se mnogo ljudi kocka, a igra je nametena. Kandid mnogo izgubi, ali se ne uzbuuje zbog toga. Tu Kandid upoznaje vrlo umnog oveka koji se razume u knjievnost: ovek od ukusa vrlo lepo objasni kako neki komad moe biti zanimljiv a da nema gotovo nikakve vrednosti. Kandid se o ovom oveku raspituje kod markize domaice, koja kae: On se savreno razume u tragedijama, i u knjigama, a napisao je jednu izvidanu tragediju i jednu knjigu od koje se nikad nije video van radnje njegovog izdavaa nijedan primerak, osim onog koji je meni posvetio. Kandid: Da velika oveka! Drugi Panglos. Kandid je veoma radoznao ta taj ueni ovek misli o svetu i da li deli njegov optimizam da je svet u celini lep, a da su sva svetska zla samo senke na toj lepoj slici (ovo je Lajbnicova ideja). Naunik odgovara: Smatram da sve u nas ide naopako, da niko ne zna svoj poloaj, ni svoju dunost... da, izuzev veere, koja je prilino vesela... sve ostalo vreme prolazi u besmislenim prepirkama... knjievnika protiv knjievnika, zakupca poreza protiv naroda, ena protiv mueva, roaka protiv roaka. Veiti rat! Martin se umea: ,,Te vae senke, to su strane mrlje. Markiza obrlati Kandida i uze mu dva dijamanta . U povratku kui Kandida grize savest to je bio neveran Kunigundi. Opat dolazi na ideju kako da obrlati Kandida alje mu pismo koje je navodno napisala Kunigunda, namami ga u neku kuu i tamo pokuaju da ga zatvore, ali se Kandid bogato otkupi (kod policijskog zvaninika). Naputaju Francusku. Brodovlasnik ih opet zavlai, vozi ih u Englesku. Jo nisu ni prispeli u luku, kad vide pogubljenje nekog admirala koji nije priao dovoljno blizu francuskom admiralu...10 To se Kandidu zgadi i, po cenu da ponovo bude

XXIII Kandid i Martin odlaze na englesku obalu i ta vide tamo

-

Freron Volterov protivnik, svetenik i urednik Knjievnog godinjaka. Vet polemiar i ironiar. 10 Engleski admiral Bing je posle izgubljene bitke kod ostrva Minorke protiv Francuza pogubljen jer njegov brod nije imao gubitaka i nije priao blizu...
9

pokraden, ne htede da se iskrcava na to kopno, nego zatrai da ga voze u Veneciju. Dok se pribliavaju Veneciji, Kandidu se vraa optimizam . Sad u ovde opet videti lepu Kunigudu. Sve je dobro, sve ide dobro, sve ide najbolje to moe biti. Meutim, prolaze meseci, ali od Kakamba i Kunigunde ni traga. U Veneciji sree Paketu, sobaricu od koje je Panglos zaradio sifilis. Ona hoda zaljubljeno sa nekim kaluerom... Potom mu ispria svoju tunu sudbinu. Bila sam vrlo bezazlena kad ste me vi poznavali i jednom franjevcu, mom ispovedniku, bilo je lako da me zavede. Oterana iz zamka, bila je primorana da se prostituie: Jue me je pokrao i istukao jedan oficir, a danas treba da se pravim raspoloena, kako bih se svidela jednom kalueru. Martin i Kandid se esto klade, jedan tvrdei za neke ljude da moraju biti sreni, drugi uveren da to nikako ne moe biti. Onda proveravaju pojedinane sudbine. Obilaze plemia Pokokuranta (koji malo brine) za koga se veruje da je veoma srean. On je zaista okruen lepim enama, Rafaelovim slikama, divnom muzikom... Ipak je mrzovoljan jer se svega zasitio, sve mu je dosadilo. ak ni u Homeru ne nalazi zadovoljstvo: ,,... to stalno ponavljanje borbi koje lie jedna na drugu, ti bogovi koji neprestano neto rade a nikad nita do kraja ne urade, ta Jelena koja je povod ratu i koja jedva igra neku ulogu, ta Troja koju opsauju a nikako da osvoje, sve mi se to do krajnosti inilo smrtno dosadnim. Ponekad sam pitao uene ljude da li je i njima tak dosadno kao meni kad itaju tu knjigu [ Ilijadu]. Svi iskreni ljudi priznali su mi da ih je ta knjiga uspavljivala, ali su je uvek morali drati u svojoj knjinici kao spomenik iz starina i kao one zarale medalje koje vie nemaju proe. Podnosi samo drugu, etvrtu i estu knjigu Eneide, a ponekad i Ariosta i Tasa. Otro kritikuje i Horacija. Budale se svemu dive kod jednog uvenog pesnika. Ja itam samo za sebe; volim samo ono to mogu da upotrebim. Kandid, koji je bio vaspitan tak da ni o emu nema svoje miljenje, bio je vrlo zauen ovim to je uo, a Martin je naao da Pokokurante sudi sasvim razborito. Loe prolaze i Ciceron, i zbirka akademije nauka i propovedi, i pozorini komadi na raznim jezicima... Pogotovo Milton... Ima izvesnog potovanja prema engleskom slobodoumlju, ali je miljenja da sve to kvari engleska sklonost ka stranarenju ((stranke, valjda)). A za Italiju kae: ,,U celoj naoj Italiji pie se samo ono to se ne misli. Oni koji ive u domovini Cezara i Antonina ne smeju imati ni jednu misao bez doputanja kakvog kaluera jakobinca. Na kraju: ,,Uostalom, govorim to mislim i vrlo mi je malo stalo do toga da i drugi misle kao ja. Kandid promrmlja za sebe: ,,Kakav veliki um! Nita mi se ne svia. Ovo mi je zanimljivo Kandid: ,,Zar nije zadovoljstvo sve kritikovati, otkriti nedostatke tamo gde drugi misle da nalaze lepote? - ,,Drugim reima, prihvati Martin, ,,uivanje je nemati uivanja? 10

XXIV O Paketi i bratu irofleu

-

XXV Poseta gospodinu Pokokurantu, venecijanskom plemiu

-

XXVI Kako su Kandid i Martin veerali sa est stranaca i ko su ovi bili

Kandid i Martin veeraju sa est stranaca. Ispostavlja se da je svaki od njih zbaeni kralj. (Ovo su sve istorijske linosti: Ahmet III, turski sultan, ruski car Ivan, engleski kralj arls Eduard itd.) Kakambo je sluga jednog od tih bivih kraljeva, Turina Ahmeta III. On kriom prilazi Kandidu i poziva ga da bude spreman za putovanje u Carigrad. Kandid i Martin se ukrcavaju na sultanov brod . Kandidu se opet vraa optimizam. Ja sam bar izgubio samo sto ovnova i sad letim u naruje Kunigundi. Dragi Martine, opet vam kaem, Panglos je imao pravo: sve je dobro. Kasnije, od Kakamba saznaje kakve su ga sve nevolje snale, da je Kunigunda veoma porunela i da sada pere tanjire na obali Mramornog mora kod nekog neuspenog maarskog buntovnika koji je prognan na istok. O, lepa ili runa, ja sam astan ovek i dunost mi je da je uvek volim. ... Zbilja je teta to je tako porunela. Kandid otkupi Kakamba za velike pare i njih trojica prelaze na drugu lau, gde meu robovima galijaima prepoznaje Panglosa i barona, Kunigundinog brata. Otkupi i njih i sada sva petorica krenu da trae Kunigundu.

XXVII Kandidovo putovanje u Carigrad

-

XXVIII ta se dogodilo Kandidu, Kunigundi, Panglosu, Martinu itd.

Panglos i baron priaju kako su preiveli , koga sve potom sluili i kako su na kraju dospeli na galiju, zamerivi se muslimanima. (Baron je dospeo na galiju zato to je u Carigradu, gde je radio kao ispovednik kod francuskog ambasadora, uhvaen kako se kupa go sa mladim muslimanom, sultanovim paom, a u Turskoj je najtei prestup za hrianina kad se zatekne go sa muslimanom... Panglos je u Carigradu bio u slubi nekog mletakog trgovca i jednom je u damiji dohvatio kitu cvea koja je ispala jednoj mladoj bogomoljki i utivo pohitao da joj ovu kitu opet namesti u dekolte: Tako sam je dugo nametao da se imam rasrdi...) Kandid ih saslua, a onda upita Panglosa da li jo uvek ostaje pri svom uenju, na ta ovaj odgovori: ,,Ja uvek ostajem pri svom prvom miljenju, jer, najposle, ja sam filozof i ne prilii mi da sebe oporeknem, poto Lajbnic mora biti u pravu, poto je, uostalom, predodreena harmonija najlepe to postoji na svetu, kao i puni prostor i suptilna materija. Na obali Mramornog mora nalaze Kunigundu i staricu i Kandid ih obe otkupi. Starica predloi Kandidu da kupi jedno poljsko dobro u blizini. Kunigunda nije znala da je postala runa jer joj to niko jo nije rekao, pa odluno zatrai od Kandida da ispuni obeanje koje joj je dao. Kandid nije imao srca da odbije.

XXIX Kako je Kandid opet naao Kunigundu i staricu

-

11

Elem, baron se opet protivi da se njegova sestra uda za nekog ko nema 72 plemika kolena, makar ponovo bio ubijen. Neu pristati da mi se ikad prebaci sramota da deca moje sestre nemaju pristupa na Sabore Nemake. Po savetu Martina, Kakamba i starice, Kandid barona vrati na galiju. Tako su podvalili jednom jezuitu i kaznili jednog naduvenog nemakog barona. Oekivali bismo da sada ovo malo drutvance konano pone da ivi sreno. Ali oni svoj ivot nisu ba tako doivljavali Kunigunda je bivala sve runija to ju je inilo dangrizavom, starica je bila boleljiva i zlovoljna, Kakambo je radio u vrtu i bio premoren poslom, Panglos je tuio to nema priliku da predaje na nekom nemakom univerzitetu. Jedino je Martin sve strpljivo podnosio ne verujui da je igde i ikome bolje. Sa svog prozora gledali su prognane vlastodrce kako odlaze brodovima, pa kako bivaju prognani nekadanji progonitelji... au prepuni dolazak Pakete i brata irofla koji se poturio, oboje jo nesreniji nego to su bili u Veneciji. Sve ovo je Martina uvrstilo u zakljuku ,,da je ovek roen da ivi u nemirnim trzajima ili u dosadnoj obamrlosti. Kandid se s tim nije slagao, ali sam nije imao nikakvog miljenja. Panglos je priznao da je uvek uasno patio; ali poto je jedanput tvrdio da sve ide ne moe bolje biti, on je to tvrdio i dalje, a nije verovao ni rei. Filozofirali su vie nego ikad nad ljudskom nesreom. Kad se nisu prepirali, umirali su od dosade. Starica ak nije mogla da se odlui da li su gore sve strahote koje je propatila ili ova dosada i umalost. Obili su i 'mudrog' dervia koji je odbio da im d odgovore na njihova pitanja. U povratku, pozva ih u kuu jedan starac koji se nije interesovao za svetske poslove, nego je sa sinovima i kerima vredno obraivao svoje imanje. On im otkri veliku istinu: ,,Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu, porok i bedu. Panglos ovo shvati kao podsticaj na novo filozofiranje, ali ga Kandid prekide: ,,Ja znam da treba da obraujemo svoj vrt. ,,Radimo i ne raspravljajmo, ree Martin, samo tako moemo uiniti ivot snoljivim. Svi se sloe i tako dobro podele poslove, da su u njima pronali zadovoljstvo. Kunigunda je, istina, bila veoma runa, ali je izvrsno pekla kolae. Paketa je vezla... Evo kako je to sam Volter prokomentarisao: ,,Srean je onaj koji ivi s svojim neakama, svojim knjigama, svojom lozom, svojim konjima, kravama, orlovima, lisicom, zeevima koji se trljaju apama po njuki. ,,Najbolji svet je najlui. (iz komentara)

XXX ZAKLJUAK
-

12