ANĐELIJA I KRALJ

ANA MIŠIĆ

2020
BEOGRAD

1|Page
Jednog jesenjeg dana Phillipe du Plessis-Belliere odlazi u borbu da se bori za
kralja. Tamo su puno konjanika, pešadija. Pucaju topovi iz obe kolone. Pogađaju u
zemlje i u neprijatelje iz obe kolone. Noć je napolju. Phillipe du Plessis-Belliere je
smrtno ranjen i nalazi se u tabernakulu. Belu košulju ima na sebi, pantalone dole
do kolena i pogođen je u grudi. Na glavi ima kovrdžavu periku s uvojcima puno.
Doktori su oko Filipa koji leži i trpi bolove. Filip još ima i crne čizme na oba
stopala dole do kolena. Doktori koji su oko njega imaju bele košulje gore,
kovrdžave kose sa uvojcima, pantalone do kolena. Okupili su se plemići oko Filipa
du Plessisa – Bellierea. Drugi doktor osim bele košulje peko ima svetlo braon
prsluk, isto pantalone dole i belu kecelju oko struka. Candlebrums s nogarima i po
jednim svećama u njima s vatrama se nalaze u tom tabernakulu. Izvan tabernakula
napolju gori logorska vatra s puno drveća i vatrom. Filip du Plessis – Belliere leži
na krevetu. Malo podalje uz krevet ispred su radni sto i stolica. Kao i niski stočići.
Niski stočići su kod ulaza s leve strane i podalje od kreveta na kome leži Filip du
Plessis – Belliere. King Joseph ulazi unutra. Svi su ga videli, naklonili su mu se i
uspravili su se gore. Zatim napuštaju to mesto. King Joseph I priđe doktoru i
pogleda ga. Doktor mu ništa nije rekao da će se Filip spasiti i izašao je zajedno s
drugim doktorom. King Joseph I skida šešir s perima koji mu je na glavu i ima
kovrdžavu plavu kosu s mnogo uvojaka. Obučen je u sivo raskošno odelo. Crni
šešir ima na glavi koji ima zlatno na njemu i bela perja.
Filip ga je pogledao dok leži pogođen u grudi.
- I am dying, sire. – rekao je Philippe de Plessis – Belliere.
- You are raving. – rekao je King Joseph I Hamburg. – It’s because of the
fever.
- No, Sire. – rekao je Philippe de Plessis Belliere. – Life is leaving my body,
but my wits remain. The King loves my wife.
- What? – upita King Joseph I uozbiljivši se.
- Yes. The King of Austria wants the only possession I am unabble to
relinquish, my wife. But, Sire, I too love Anđelija. And since I cherish I my
King more than my own life, existence had become too heavy burden to
bear.
- My friend. – rekao mu je King Joseph I.
- I pray Your Majesty will forgive me for being so brutally forthright. – rekao
je Filip de Plessis Belliere i žmuri on. – The only excuse is my present
situation.

2|Page
Filip de Plessis Belliere je na kraju umro.
Hungary.
For centuries, the Turks and Tatars devastated and plundered the kingdom of
Hungary. Killing and destroying everything that Hungarians held sacred. Mađari se
spremaju da idu u borbu. Puno konjanika koji jašu konje i puno pešadije. Svi su
naoružani mačevima u rukama. Neki imaju sekire i koplja. Ferenc Nadasdy se pre
njihove borbe oprašta od Elizabeth Bathory koja sedi u kočiji.
- Elizabeth. – rekao je Ferenc Nadasdy i poljube se oni u usta.
I Ferenc Nadasdy ode na ratište da se bori.
Finally, the Protestant lord set aside their dispute with the Catholics, and together
rows to wage war against the Muslims. The fate of this vast land, which people
spoke 13 different languages, fell into the hands of some powerful, led by Ferenc
Nadasdy.
- Look at the Habsburgs. Always the first to flee. – rekao je prvi konjanik
Ferenc Nadasdy.
- I like to see the infidels kicking Catholics. – rekao je drugi konjanik.
- I told you will not be bored for long. – rekao je prvi konjanik Ferenc
Nadasdy.
- For God and Hungary! – rekao je prvi konjanik Ferenc Nadasdy vadeći mač
i diže ga gore.
- For God and Hungary! – rekli su svi u glas dižući svoja oružja gore.
- Guide your people to victory! – rekao je Ferenc Nadasdy.
Svi viču.
Trče obe kolone naoružane u borbu. Topovi pucaju od obe kolone isto. Mnogo
konjanika i pešadija jure od obe kolone u napad. Konji u galope, pešadije trče.
Spuštaju se koplja na dole. Prašina od galopiranja konja, trčanja, grmljavine topova
od obe strane. Kada se približili borba je započela. Ferenc Nadasdy se na sedištu
svoga konja takođe bori. Daleko iza njih su šume.
- Hungary! – rekao je Ferenc Nadasdy.
Sunce počinje da zalazi i oni se svi još uvek bore.
- The Turks.
Ferenc Nadasdy fearless warrior and commander, always stood in the front of the
brave son of Hungary. The bleeding Hungarian kingdom, became the last bastion
protecting Christian Europe against the infidels. Veče je. Puno mrtvih ratnika ima
od mađarske kolone i turske kolone. The three dragon teeth from Elizabeth

3|Page
Bathory’s family crest represent the three names that marked Ferenc’s life and,
ultimately, fulfilled Elizabet Bathory’s destiny.

2 GODINE KASNIJE
Vienna.
Proleće je.
Anđelija je sama u dvorcu Plessis. Anđelija pođe sama da jaše svog konja. Šume
su svuda i iza dvorca Plessis. Sija sunce i plavo nebo s belim oblacima na njemu.
Trave su svuda zelene. Lepo sređeni parkovi. Anđelija jašući konja prolazi
putevima s svuda drveća i jelke su svuda. Pa posle pređe mali mostić, malo pođe
pravo, skrene desno i potera konja jureći svo vreme u galopu. Dugo je terala konja
da juri u galopu. Prešla na konju malu reku pa na čistinu. Pa kroz velike šume s
drvećama i jelkama. Posle se vraća nazad. I na kraju sjaše s sedla svog konja.
Anđelija je obučena u crnu suknju dole, crne rukavice ima na rukama, belu
maramu oko vrata, crno odelo gore s belim dugmetima. Kosu dugu crnu s
uvojcima je vezala u konjski rep.
- Don’t stiffen up, Monsieur Ivan. Look at your brother. – rekla je Anđelija
svom sinu Ivanu kada ih je videla kako se kupaju u reci.
- Swim, darling. – rekao mu je učitelj.
- I’m afraid. – rekao je Ivan.
- Monsieur, the men of our family are never afraid! – rekla mu je Anđelija. –
You will uphold that tradition.
- Why are you so hard on the boy? – upita čovek u crnom odelu, beloj kravati
oko vrata, crnim pantalonama dole.
- In this day and age, only the strong survive. – rekla mu je Anđelija. – I love
my sons too much to mollycoddle them.
Anđelija je pošla polako u drugu stranu.
Videla je da joj u posetu Gabriel Nicholas de la Reynie sa svojim musketarima.
Dugi braon kaput ima na sebi, pantalone dole, belu kravatu kod vrata, odelo gore,
belu košulju ispod. Tamno braon rukavice do lakata na obe šake, šešir na glavi s
perima. Sjaše Gabriel Nicholas de la Reynie s sedla svog konja, hoda i skida šešir s
perma da je pozdravi. Zatim se uspravi i hoda prema njoj.
- Madame, I find you as splendid as ever. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie.
- Gabriel Nicholas. A man of Court now? – rekla je Anđelija i hodaju napred.

4|Page
 - I present lighting in Vienna and Paris. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie. – A lantern at each crossroads.
- What brings you here? – upita ga Anđelija.
- The King. – rekao je on.
- What does he want? – upita Anđelija.
- You. – rekao joj je on.
- A joke? – upita Anđelija.
- The truth. With your mourning over, he would like to see you at Court. –
rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- I refuse! – rekla je Anđelija i ulaze u dvorac Plessis.
Idu prema vratima dvorca Plessis.
- That is rather delicate. For the King’s wishes are our commands.
- I shall not go! – rekla mu je Anđelija i pogledala ga je, pa otvara vrata i
ulaze unutra. – I do not wish to see the King. Twice he took my happines.
S desne strane otvorenih vrata i uz zid je komoda s fiokama na kojoj je gore iznad
pehar. Malo napred je radni sto i stolica crvenog naslona i crvenog sedišta. Onda
manje stoče je podalje od radnog stola. Kao i još jedan radni sto s stolicom crvenog
naslona i crvenog sedišta. I za tim radnim stolom Anđelija veze tapiseriju. Tu se
nalaze još jedna zatvorena vrata. Zidne sveće su na zidovima. Anđelija sedne za
radnim stolom na kome radi svoju tapiseriju i skida crne rukavice s obe ruke.
Zatim se vrati svom poslu. Još napred su prozori, a pored tapiserije na kojoj
Anđelija radi je buket cveća.
- First with Igor, and then with Philippe. – rekla je Anđelija.
- It was the war that took Plessis-Belliere, not the King. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie.
- The war didn’t kill him, he let himself be killed. – rekla je Anđelija. – As
you well know.
- In that case... The King has a diplomatic mission for you. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie.
- A mission? – ponovi Anđelija.
- Of the highest importance. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. – Well,
he could give it to another. You will remain here, and your sons will know
neither glory nor honors. But their birth they deserved regiments. Instead of
that, they’ll be coutry squires, wielding swords while wearing clogs.
- What is the nature of this mission? – upita Anđelija.

5|Page
 - It’s enormous. Economic, political, strategic and military. It would have
been a unique opportunity to scale with ease the higher rungs of glory.
- You’re mocking me. – rekla je Anđelija.
- No. The feat you could accomplish would eclipse the name of Madame of
Brissard, the King’s favorite.
- Explain. – rekla je Anđelija i ustala je od radnog stola.
- I cannot, I am but the messenger. – rekao joj je on.
- You know what you are, Gabriel Nicholas? A corrupter! – rekla mu je
Anđelija.
- Hardly! – rekao je on i smeši joj se.
- So be it! I shall go to Court and endure the King... Unless it is he who has to
endure me. – rekla mu je Anđelija.

Dvorac Šenburn.
Veče je napolju.
Musketari su napolju i stoje ćuteći s helebardama u rukama. Anđelija kočijom
dolazi u dvorac Šenburn. King Joseph I sedi za radnim stolom i nešto piše perom
umočenim u mastilo. U sobi se nalazi Marie Brissard u beloj haljini za spavanje s
mašnicama u kosi, duge plave kose s uvojcima. Iza kralja Josepha I je kamin na
kome je gore iznad dve candlelabre od po 3 sveće u njima. I još iznad na zidu je
velika slika zlatnog rama. Zatvorena ulazna vrata su svetlo plave boje s zlatnim na
ivicama. Na podu su parketi.
Sluga pokuca na vrata u plavoj livreji, pantalonama, tamno braon čarapama do
kolena, cipelama na nogama.
- What is it? – rekao je King Joseph I.
- It’s Benjamin, Sire.
- Enter! – rekao je King Joseph I.
Vrata se otvaraju.
Sluga Benjamin uđe unutra i prilazi kralju i kaže mu šapućući:
- The person is here, Sire.
King Joseph I ustane od radnog stola i to je videla njegova lepa ljubavnica Marie
Brissard. Plavokosa je, ima bele mašne u kosi i obučena u belu haljinu za spavanje.
Ogrlicu ima oko vrata, prsten na desnoj ruci na prstu i na levoj ruci na prstu,
narukvicu ima oko desne ruke. Rozikast ten ima.
King Joseph I taman krene da izađe i zaustavi ga njen glas.

6|Page
 - Joseph? – zove ga Marie Brissard.
King Joseph se okrene i ide kod Marie Brissard u sobu.
- Madame? – rekao je King Joseph.
- What’s going on? – upita ga Marie Brissard koja je otvarala karte na jastuku
ležajući na krevetu.
- Work, Madame. Always work. – rekao je King Joseph. – Sleep now. - rekao
je to uzevši njenu ruku i poljubi je.
Marie Brissard mu zadrži ruku vi na svoje grudi.
- And you, Sire, will you not sleep? – rekla je Marie Brissard.
- Affairs of state must come before sleep, Madame. – rekao je King Joseph I
ozbiljan i ode od nje.
Sada se Marie Brissard naljutila na njega što ju je odbio i sva je ozbiljna.
King Joseph I izađe iz chamber i ugleda lepu Anđeliju koja stoji. Anđelija stoji
podalje od kamina u kome su drva i vatra koja gori u kaminu. Iznad kamina su sat,
candlelabras od po tri sveće u njima. Na podu je okrugao tepih samo kod dela gde
se sedi i okolo su parketi svuda. Manje stoče je podalje s stolicom braon boje. Opet
malo podalje je radni sto i stolica. Anđelija je obučena u svetlo lila odelo, lila šešir
ima na glavi s crnim perjem na njemu. Belu maramu ima vezanu oko vrata.
Stoje i gledaju se.
- Sire, I... – rekla je Anđelija i klanja mu se.
King Joseph I joj prilazi i podiže je gore.
- Stand up. The Court has missed you. The King, too. – rekao je King Joseph I
i seli su zajedno na sofu. – Time has changed nothing, Madame. Quite the
contrary, as regards my feelings for your person.
- Forgive me, Your Majesty, but Monsieur Gabriel Nicholas spoke of a
mission. – rekla je Anđelija.
- I see that your inflexibility, too, remains unchanged. – rekao je King Joseph
I.
- If my character displeases you, I shall try not to let it show. – rekla je
Anđelija.
King Joseph I joj se nasmeje, ustane i kaže joj:
- It does not displease me. It amuses and enchants me.
Anđelija ustaje od dvoseda i zajedno hodaju.
- Wounds me, too, on occasion. – rekao je King Joseph I.

7|Page
 Zaustavili su se kod kraljevog radnog stola. Kralj uzme u ruku veliku mapu,
raširi je, stavi na sto i kaže pokazujući prstom:
- The kingdom of Persia. The Russians have proposed an alliance. Were this
to be ratified, all Christendom would be in peril. The Persians must be allied
to us, not to the Muscovites.
- Lord above, Sire! What can I do? – upita Anđelija.
- See to it that the alliance treaty is signed. – rekao je King Joseph I.
- You wish me to go to Persia? – upita Anđelija.
- No. His Excellency Bachtiary Bey, the Shah’s Ambassador, is in Vienna. –
rekao je King Joseph I.
- I know nothing of diplomacy. – rekla je Anđelija.
- We are not of that opinion. – rekao je King Joseph I.
- I don’t speak Persian. – rekla je Anđelija.
- Your eyes, your smile, your posture and even your hair speak Persian. –
rekao je King Joseph I. – You will have Saint-Amon as interpreter.
- Saint-Amon? He doesn’t have all his wits! – rekla je Anđelija.
- But he have his tongue. – rekao je King Joseph I. – Of all my diplomats,
only he speaks Persian.
- May I know what exactly Your Majesty expects of me? – upita Anđelija.
- Make the Bey laugh, tell him of our customs. – rekao je King Joseph I. – In
short, tempt him to Šenburn. So far, Saint-Amon’s blunders have kept him
away.
- Sire, this is a mission for a courtesan, not a diplomat! – rekla je Anđelija.
- Good God! So much wrath! – rekao je King Joseph I. – I simply thought that
where a mediocre man had failed, a woman such as yourself could easily
succeed.
- What kind of woman is that, Sire? – upita Anđelija. – You do not entrust this
mission to the Marquise of Plessis-Belliere, but to the widow of the sorcerer
of Maksimović!
- At times you go too far! – rekao je King Joseph I. – You paint me blacker
than I am. And I shall prove it to you.
King Joseph I ide prema vratima, otvori vrata i kaže:
- Monsieur Leonhard Freiherr von Harrach!
King Joseph I ide kod Anđelije i kaže joj:

8|Page
 - Yes, Madame, my best minister sleeps but 4 hours at a night.
Leonhard Freiherr von Harrach uđe unutra i u ruci nosi uvijenu scroll. Zatim se
nakloni kralju, uspravi se gore i preda mu scroll.
- Exactly according to Your Majesty’s wishes, Sire. – rekao je Leonhard
Freiherr von Harrach.
- Thank you, Monsiuer Leonhard Freiherr von Harrach. – rekao je King
Joseph I pa se Leonhard Freiherr von Harrach okrene i ode. King raširi scroll
na kome je crveni pečat pa pokaže Anđeliji. – The restitution order for the
Hotel de Beutreillis, the property of your first husband, Igor Maksimović,
the Count of Innsbruck. – daje Anđeliji u ruke.
- Thank you, Sire. – rekla je Anđelija.
King Joseph I se nasmeje i upita je:
- Will you see the Persian Ambassador?
- Will Your Majesty permit me to think it over? – upita Anđelija.
- We feel ready to permit you anything. – rekao je King Joseph I.
- Sire, I would not like to think that you consider this the price of my
acceptance. – rekla je Anđelija.
- Madame. – rekao je King Joseph I i poljubi joj ruku. – You are quite
impossible. But, whatever you do, never change.
Anđelija napušta dvorac Šenburn.
Marie Brissard u beloj haljini za spavanje ustaje od kreveta i pođe prema vratima.
Kroz prozor je ugledala lepu Anđeliju kako napušta dvorac Šenburn silazeći niz
stepenice i idući prema kočiji. I kako odlazi svojom kočijom.
- Men! – rekla je Marie Brissard.
Sluga kasnije dolazi kod kralja i kaže mu:
- Sire, forgive for my intruding, but I thought Your Majesty should know that
Madame Marie Brissard is awake.
- Very awake? – ponovi King Joseph I pogledavši ga.
- Prodigiously so, Sire. – rekao je sluga.
- Benjamin, you are able to express so much in a single word! – rekao je King
Joseph I ide kod nje u sobu.

9|Page
Anđelijina kočija stiže u njenu nekadašnju zaplenjenu palatu Hotel de Beutreillis.
Anđelija siđe iz kočije i pođe prema vratima. Anđelija se zaustavi kod vrata na
kome ima neki papir za zaplenu. Anđelija pocepa taj papir rukom koji je na
vratima i sluga sa fenjerom u ruci stoji ćuteći. Anđelija zatim otvara velika vrata i
uđe unutra. Zatim od sluge uzima fenjer s svećom u njoj i hoda prema velikoj
palati.
- Wait for me here. – rekla je Anđelija svom sluzi.
Sve je zapušteno, porušeno.
Posle je ugledala vrata koja se pomeraju. Pođe prema vratima i uđe unutra. U palati
nema više zlatnih dekoracija i zlatnih statua. Anđelija spusti fenjer s svećom u njoj
na stepenik i pođe napred. Videla je da je sve odneto i da je ostala jedna bela
statua. Pođe prema toj beloj statui i setila se svog supruga grofa Igora
Maksimovića. Ode zatim u sobu i ugleda spuštene ramove na podu i slike koje su
oduzeli. Jedina slika koja je ostala je portret grofa Igora Maksimovića sa dve
brazgotine na obrazima i obrvama. U početku je pobegla od portreta pa se
približila i gleda. I na krevetu ugleda krvavu košulju stavljenu na krevet. Anđelija
priđe, uzme u ruke i gleda začuđeno obučena u svetlo lila odelo, belu maramu ima
oko vrata vezanu, kosu zlatnu vezanu u rep.
- It can’t be. – rekla je Anđelija.
Zatim pođe prema prozoru i drži košulju tu u ruci. Videla je svetlo od fenjera s
druge strane palate i Anđelija pomisli da je to njen muž grof Igor Maksimović.
Zatim ode Anđelija u drugu prostoriju, koja je kuhinja, isto skoro praznu i ugleda
samo jedno stoče i ovens sa ovalnim lukovima ispod. Ugledala je tanjir na stočetu,
zatim mug i flašu. Zatim ode u drugu prostoriju gde se obično topile i pravile
zlatne poluge. Još napred su stepenice sa gelenderima. Anđelija pojuri gore uz
stepenice i nema njenog supruga. A nadala se da je on tu. Uozbiljila se. Posle je
ugledala svetlo ispod vrata od laboratorije. Priđe tim vratima i ruku stavi na kvaku.
Otvori vrata i uđe unutra. Unutra su stolovi na uvijenim mnogobrojnim cevima,
retortama, duguljastim bokalima žutih i svetlo plavih hemikalija. Kao i puno para
koja se dižu. S leve strane je veliki ormar uz zid. Mangal s stalkom je ispod i s
vatrom gore u njemu samo da osvetli prostoriju. Podalje je još jedan radni sto s
dokumentima, perom u mastilu, candlelabra od 3 sveće s vatrama gore u njima i
stolica uz sto. Na sam kraj zida je krevet s jorganom punjenim slamom i jastukom.
Zatim manje okruglo stoče je tu na kome je candlelabra od 3 sveće u njoj i vatrama
gore u njima, debele knjige jedne preko drugih. Tu se nalaze još jedna vrata i s leve

10 | P a g e
strane tih vrata je tamno braon komoda s svećnjakom od jedne sveće u njoj i bez
vatre gore u njoj. A s desne strane tih vrata je vitrina koja se sastoji od 3 vratanca
za otvaranje i zatvaranje tamno braon boje.
Doktor Savary uđe na ta vrata i zatvori vrata za sobom kada je ušao unutra. Savary
ima sedu kosu, plašt crni iza leđa, naočare na očima, kaput ima ispod, košulju
ispod kaputa, pantalone ima dole, crnu okruglu kapu na vrh glave kao kod rabina.
- Who are you? – upita Anđelija.
- And who are you? – upita doktor Savary.
- This is my home. – rekla je Anđelija i daje mu ono što joj je dao kralj Joseph
I.
Savari uzme u ruke, otvori, pogleda, pročita i opet savije.
- Who are you? – upita Anđelija.
- My name is Savary. I’m an apothecary. – rekao je on.
- How did you get in? – upita Anđelija.
- Secretly. – rekao je Savary. – After the bailiffs took the Count Maksimović’s
furniture and treasures, I tidied the place up as best as I could, and moved in.
- Why? – upita Anđelija.
- I was the humble disciple of the greatest philosopher ever. – rekao je Savary.
– The Count knew about everything, Madame.
- Come. – rekla je Anđelija i Savary ide za njom i spuštaju se posle niz
stepenice.
- The Count knew about everything. – rekao je Savary. – He knew about
metals buried under mountains, Oriental perfumes, Venetian poisons and
medicines unknown to the Sorbonne. He was close to the great secret, the
chemical process by means of which man could control a force capable of
overturning the world.
- Such a man could not have died at the stake. – rekla je Anđelija.
- Alas! From the day he was arrested, I never again saw the Count
Maksimović. - rekao je Savary.
- And that? - upita Anđelija.
- I lit it, for my work. – rekao je Savary.
- Come. – rekla je Anđelija i Savary pođe za njom u sobu.
- And this? Whose shirt is this, all stained with blood? – rekla je Anđelija.
- It was your husband’s, Madame. – rekao je Savary. – I bought it off the
executioner immediately afterwards.
- Tell me he isn’t dead! Tell me he’s alive! – rekla je Anđelija.
11 | P a g e
 - Madame, you must not entertain unreasonable hopes. – rekao je Savary. – I
was right there. I saw the flames lick his legs, reach his chest, blacken his
head and totally consume him.
U staru palatu Hotel de Beutreillis dolazi Gabriel Nicholas de la Reynie i tamo
ugleda Savaryja i Anđeliju.
- It’s you. – rekla je Anđelija razočarano.
- Your disappointment is hard to bear, Madame. – rekao je Gabriel Nicholas
de la Reynie. – Here already, then?
- How did you know to find me here? – upita Anđelija.
- I know everything. This can be very tiresome, mind you, because one then
understands that one knows nothing. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie. – Isn’t that true, Monsiuer Savary?
- You know him? – upita Anđelija.
- Yes.
- Alchemy and the authorities have never gone together well. – rekao je
Savary.
- What are you doing here? – upita Gabriel Nicholas de la Reynie.
- He is my host. – umeša se Anđelija.
- In that case... It will soon be dawn. At 8 in the morning, His Excellency
Bachtiary Bey will be attending an execution in Ottakring. It would be an
opportune moment to make his acquaintance.
- I shall not go. – rekla je Anđelija.
- But I thought... – zaoiče Gabriel Nicholas de la Reynie.
- You thought wrong. – rekla je Anđelija.
- I shall leave you, then. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- Thank you. – rekla je Anđelija.
- Monsieur Apothecary, known criminal. Madame Maksimović and Plessis-
Belliere. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie pogled baci na krvavu
košulju, pogleda ih oboje i onda bez reči ode.
- He said Bachtiary Bey! – rekao je Savary. – Bachtiary Bey!
- So? – upita Anđelija.
- When I was in the East I heard about him. He is ambassador and general-in-
chief of the Atlantic. He never travels without his amphora of naphtha. –
rekao je Savary.
- Naphtha? – ponovi Anđelija.
- It’s a liquid material with infernal and magical properties. – rekao je Savary.
12 | P a g e
 - Made in Persia? – upita Anđelija.
- It is not made. It springs unbidden from thr bowels of the earth. – rekao je
Savary. – Madame, if you could procure just a little for me, you would help
me to continue your husband’s work.
- In that case, I shall go. – odluči Anđelija.
- A pity! He has already left. – rekao je Savary.
- When Gabriel Nicholas leaves quickly, he never goes very far. – rekla mu je
Anđelija i pođe napred.
Savary protrlja svoje dlanove.
- Here he is. – rekla je Anđelija i videla je Sorbonu za povocem.
- You have changed your mind, Madame? – upita Gabriel Nicholas de la
Reynie.
- No. But I shall go all the same. – rekla je Anđelija.
Jutro je.
Ottakring.
Katedrala velika i vedro plavo nebo. Bell tolling. Neko izvršenje smrtne kazne na
trgu dok bell tolling celo vreme. Bachtiary Bey ima crni turban na glavi, tamnoput
je. Crno odelo ima s ljubičastom kragnom gore. Crne rukavice ima na rukama.
- Madame, His Excellency, wishes you to watch the speactacle at his side. –
rekao je Saint-Amon kada je dojahao kod Anđelije.
- The spectacle? – ponovi Anđelija.
- It is one, Alas. – rekao je Saint-Amon. – Spectaculum means „that which
draws the attention.“
- Spectaculum. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie na sedlu svoga konja.
– Please. – pokazuje joj rukom sa osmehom na licu.
Anđelija potera svog konja napred u laganom kaskanju. Gabriel Nicholas de la
Reynie je odjahao nazad sa osmehom na licu.
- As yet, His Excellency has only been sent women unworthy of his rank. –
rekao je Saint-Amon. – Filthy, repulsive creatures. He asks whether you are
a gift.
Baschiary Bey je dao rukom znak i nešto rekao da prestane mučenje. Svi su se
ljudi povukli.

13 | P a g e
 - His Excellency is... What’s your word? He’s mortified, that’s it. – rekao je
Saint-Amon. – At having missed the end of the torture. How can he now
recommend it to the Shah? He wishes to see it again.
- The torture? – upita čovek u braon haljetku podalje od Anđelije.
- Yes. – rekao je Saint-Amon.
- I have no other prisoner. – odgovori mu isti čovek u braon haljetku.
- What did he say? – upita Anđelija.
Bachiary Bey je nešto rekao.
- To take one of his guards. – prevede joj Saint-Amon.
- He’s mad! – rekla je Anđelija.
- That word doesn’t exist in Persian. – rekao je Saint-Amon.
- Translate it! – rekla je Anđelija.
Saint-Amon prećuti tu reč.
- His Excellency orders you to his residence for a light meal. – preveo joj je
Saint-Amon.
- He orders me? – upita Anđelija.
- I’m only the translator! – rekao je Saint-Amon.
- Tell him that I submit. – rekla je Anđelija.
Saint-Amon je to preveo Bachiary Beyu.
Bachiary Bey je dao rukom znak i rekao svima da idu u njegovu rezidenciju.
***
Stižu u njegov veliki dvorac i sjahali posle sa sedla njihovih konja. Ulaze unutra u
dvorac. Unutra su svuda mišićavi crnci koji stoje ćuteći sa prekrštenim rukama,
žutim turbanima s crvenim perima na vrhu glava, dole suknje. Prozori su svuda
dugački. Parketi su svuda i mali tepih prema odajama Bachtiarya Beya. Zidovi su
svuda bele boje. Parketi su crno – bele boje. I još neka vrata braon boje su
zatvorena. Došli su kod vrata odaje Bachtiarya Beya i dve crnkinje se nakloniše,
podigle se gore, sklonile crvenu zavesu od vrata, i Anđelija uđe unutra. Hteo je
unutra da uđe i prevodilac ali Bachtiary Bey ga je oterao. U odaji Bachtiarya Beya
ima puno tepiha na podu i podalje krzno od lava s repom na podu. Prazne vazne su
na podu. Sofa i niski stočići. Anđelija je obučena u svetlo lila dugu haljinu, belu
maramu ima oko vrata i šešir s perima ima na glavi.

14 | P a g e
 - Please take a seat, Madame. – rekao je Bachiary Bey.
- So Your Excellency speaks English? – upita Anđelija pre nego što je sela.
- I do. – rekao je Bachiary Bey.
- I hope you had fun. – rekla je Anđelija.
- I rarely have fun, Madame. – rekao je Bachiary Bey.
- Was it those filthy trollops who taught you such elegant English? – upita
Anđelija.
- No. I was a Jesuit priest who was my tutor for nearly 10 years. – rekao je
Bachiary Bey. – Dead now, alas.
- Did you try out a torture on him? – upita Anđelija.
- No, I pushed him into the lion’s den. – rekao je Bachiary Bey. – They didn’t
leave a scrap. He had thrashed me for a Latin text. He thought my translation
was too free. I hate receiving blows which I am unable to return.
Sede oni zajedno na sofi.
- As does everyone. – rekla je Anđelija.
- Not women. – rekao je Bachiary Bey.
- You believe that? – upita Anđelija.
- I hope so, for their sake. – rekao je Bachiary Bey.
- You are odious! – rekla je Anđelija.
- No man could speak to me thus and live. – rekao je Bachiary Bey.
- I am a woman. – rekla je Anđelija.
- In my country, women are silent, and hide their faces. – rekao je Bachiary
Bey.
- In Vienna, they powder their noses and men listen to them. – rekla je
Anđelija.
- I hoped to find a civilization here. You’re nothing but barbarians! Who are
you? An ambassador? – rekao je Bachiary Bey.
- No. – rekla je Anđelija.
- A gift from the King? – upita Bachiary Bey.
- No. – rekla je Anđelija.
- Well, then? – upita Bachiary Bey.
- I am Marquise of Plessis-Belliere, someone particularly interested in
naphtha. – rekla je Anđelija.
- Don’t tell me you are also versed in the sciences? – upita Bachiary Bey.
- And why not? – rekla je Anđelija.

15 | P a g e
 - I begin to see why Monsieur Leonhard Freiherr von Harrach says the
Vienna’s people are ungovernable. – rekao je Bachiary Bey. – Yet I shall
show you the naphtha.
Bachiary Bey ide kod velikog zlatnog sanduka i iz njega izvuče veliku keramičku
vaznu koja ima čep gore i u kome je ta naphtha. Zatim je ponese sa sobom, otvori
čep, sipa u keramičku posudu. Incense uzme, zapali u vatri, pa stavi u naphtha.
Eksplodiralo je. Para ide iz nje.
Dvorac Šenburn.
- His Excellency Bachtiary Bey, knowing that I negotiated the Treaty of the
Pyrenees and therefore the King’s marriage, said to me, „My dear fellow...“
Vrata se otvaraju i izlazi Gabriel Nicholas de la Reynie pa ugleda Saint-Amona sa
nekim koji stoje kod ulaznih vrata kraljeve radne sobe. Saint-Amon ima dugu
kovrdžavu kosu, šešir na glavi sa crvenim perjem na krajevima okolo, crveno
odelo na sebi koje ima na krajevima zlatno i svetlo braon. Ispod gore ima belu
košulju. Oko vrata ima belu kravatu, dole pantalone ima i cipele na nogama.
Gabriel Nicholas de la Reynie pozove znakom prsta Saint-Amona da uđe unutra u
kraljevu radnu sobu.
Saint-Amon skida šešir s glave i ulazi unutra u kraljevu radnu sobu. Kada je ušao,
naklonio mu se, pa se uspravio i prilazi mu prema njegovom radnom stolu.
- Monsieur Gabriel Nicholas tells me that, despite the orders you were given,
you left Madame of Plessis alone with the Bey! – rekao je King Joseph I u
plavkastrom sivom dugom sakou, belom kravatom oko vrata, belom
košuljom gore ispod, pantalonama dole, kovrdžavom dugom kosom,
cipelama na stopalima, čarapama na nogama. - Yet all the blonde harlots
previously sent to the Bey ended up as bloody corpses along the banks of the
Danube. – ustao je radnog stola i to govori. – Your idiocy is no new thing,
either! On the Treaty of the Pyrenees your incompetence was limitless! You
are revoked without totle or pension! Get out!
Saint-Amon se klanja dok ide prema unazad.
- But, Gabriel Nicholas, in your opinion, can the Marquise suffer the same
fate? - upita King Joseph I.
- I fear the Bey cannot distinguish between a Vienna’s marquise and a
Vienna’s streetwalker. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.

16 | P a g e
 - But why did he cut their throats? – upita King Joseph I.
- Sire, I am intimately acquainted with the passions of evildoers, but not those
of Orientals. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- Take a hundred horses and bring her back! – rekao je King Joseph I.
- Forgive me, but it is not impossible to intervene officially. – rekao je
Leonhard Freiherr von Harrach. – Or the Bey will leave for good.
King Joseph I sedne na svoju fotelju i ćuti.
***
U rezidenciji Bachtiarya Beya.
Anđelija leži na krevetu, udiše neki miris koji joj je dao Bachtiary Bey. Pa je onda
sklonio spustivši je na stoče. On ju je uzeo za ruku i poljubio joj je desnu ruku.
Zatim je podigao pogled, gleda je, krenuo da je poljubi u usta i Anđelija otvara oči.
Bachtiary Bey se udaljio od nje.
- Not like that. – rekla je Anđelija i odiže se od kreveta, pa se gledaju.
- How, then? – upita Bachtiary Bey.
- In Vienna, Your Excellency, a woman must be won. – rekla je Anđelija. –
When a man desires a woman, he must first woo her.
- What is that? – upita Bachtiary Bey.
Anđelija ponovo legne na krevet i kaže:
- It means all the attentions a man can show a woman, which produce
reciprocal attentions from the woman to the man.
- I prefer my method. – rekao je Bachtiary Bey.
- And what is that? – upita Anđelija.
- Rape. – rekao je Bachtiary Bey.
Anđelija se podiže od kreveta i oboje su okrenuli glave prema vratima.
Dolazi crnkinja da ih posluži kafom. Crnkinja ima crvenu top majicu sa kratkim
rukavima, dole zlatnu suknju a na glavi crveni turban. Na ušima ima zlatne
minđuše. I kako je spuštala poslužavnik na sto, ona joj slučajno isfleka njenu
haljinu kada se oborila šoljica kafe.
- My dress! – rekla je Anđelija kada je videla svoju dugu sivu haljinu sa crnim
na krajevima isflekanu i oboje su ustali od mesta.
Crnkinju je posle toga oterao i ona izađe iz sobe.

17 | P a g e
 - You can put on a robe of my country while we can clear yours. – rekao je
Bachtiary Bey malo se naklonivši i ode od nje ćuteći.
Anđeliji donose da obuče drugu njihovu odeću dok njenu ne operu i ne osuše. Crne
služavke joj pomažu da svuče njenu isflekanu haljinu i obuče njihovu svetlo plavu
haljinu i stavi svetlo plavi veo.

***

Bachtiary Bey dolazi kod Anđelije i ugleda je kako leži na sofi obučena u njihovu
svetlo plavu haljinu.
- You’d be the most beautiful woman in my harem. – rekao je Bachtiary Bey i
gledaju se. – In that costume you seem closer to me.
On se sagao i ljubi je po vratu.
Anđelija je začula vrištanje i udarce biča. Anđelija ustane od sofe i pojuri prema
prozoru. Otvara prozor. Ugledala je kako crnac bičuje onu istu crnkinju koja je
slučajno isflekala njenu sivu haljinu.
- Because of my dress? – upita Anđelija i malo se namrštila.
- Yes. – rekao je Bachtiary Bey.
- But you ordered her to do it! – rekla je Anđelija.
- Yes. – rekao je Bachtiary Bey.
- Make them stop! – rekla je Anđelija.
- It’s only just begun. She’s to receive at least 100 lashes. – rekao je Bachtiary
Bey.
- For obeying you? – upita Anđelija.
- Yes. – rekao je Bachtiary Bey.
- And if she’d disobeyed? – upita Anđelija.
- She would have suffered a long, painful death. – rekao je Bachtiary Bey.
- So... – započe Anđelija.
- So she had no choice. – rekao je Bachtiary Bey. – The thing that complicates
life for you Europeans is choice.
- Stop it now! – rekla je Anđelija i pogledala ga je pa se udalji od prozora.
- I enjoy the sound of the whip in certain circumstances. – rekao je Bachtiary
Bey. – It stirs the senses and pushes one to ones’s limits.
- Stop it! – rekla je Anđelija.

18 | P a g e
 - You disappont me. – rekao je Bachtiary Bey, pa se okrene i dao je naređenje
da bičevanje prestane.
Bičevanje je stalo.
- Happy now? – upita Bachtiary Bey i gleda je dok stoje oboje.
Bachtiary Bey je krenuo da je zagrli, ali Anđelija se sklonila od njega, pogledala ga
je i rekla mu je:
- I have never known such a monster!
Ljuta Anđelija odluči da ode od njega i crnkinja dolazi kod njih donoseći Anđeliji
njenu čistu haljinu.
Bachtiary Bey ide za njom i prilazi. Uzima haljinu iz Anđelijine ruke i pogledao ju
je, kao i ona njega. Uzima sablju u ruku, Anđelijinu haljinu stavi na ofinger i
pokida je sabljom u ruci.
- What are you doing? – upita Anđelija.
- I have eliminated the problem of choice. I shall give you time to gather your
wits. I shall come back later, and you will be mine, willing or not. – rekao je
Bachtiary Bey malo se naklonivši i ode ostavivši Anđeliju samu.
***
Kasnije noć je nad rezidencijom Bachtiarya Beya. Oblaci su na mračnom nebu.
Napolju podalje od njegove rezidencije je dugo jezero. Okruženo je šumama i
dugim drvećima. Anđelija je postala njegova zarobljenica. Bachtiary Bey dolazi
kod nje i video ju je. On ima na glavi crveni tirban na kome je na sredini zlatni
bedž, ovučen je u belu odeću koja ima crveno na krajevima, pantalone, crvene
čizme. O struku i pojasu oko struka ima nož natuknut. Anđelija ga je videla, pa
zatvori oči i pretvara se da spava. On joj prilazi, stane i gleda je. Zatim sedne i još
je gleda. Anđelija otvori oči i pogledali su se. Ona se okrenula na leđa i gledaju se.
On se sagao dole na nju, legao na nju i ljube se u usta. Zatim ona legne preko
njega i gledaju se. Ljube se u usta. Dok se ljube u usta, Anđelija traži nož, uzima
nož u ruke koji ima zlatnu dršku, uperi u njegov vrat i kaže mu:
- Call your men and give the order that I can leave.
- My guards won’t see me beaten by a woman. – rekao je Bachtiary Bey.
- I’ll cut your throat. – rekla mu je Anđelija.
- Death is nothing. There’s the artery. To the right, a little higher. One quick
movement. – rekao je Bachtiary Bey, a Anđelija okleva da to uradi. – What
are you waiting for? There you are again, the problem of choice.

19 | P a g e
Anđelija se posle okrene od njega, gleda u nož, baci ga dole na pod, zagnjuri lice u
jastuke i plače ona.
Bachtiary Bey je video da Anđelija plače, podiže se gore, video je nož bačen dole
na podu na kome je tepih, pa pogleda u njen vrat. Anđelija još uvek plače.
Bachtiary Bey opet pogleda u svoj nož na podu, pa u Anđelijin vrat. Bachtiary Bey
ide do dela gde je Anđelija bacila njegov nož i uzme ga u ruku sa poda. Ide prema
njoj, stavlja njegov nož na Anđelijin vrat dok Anđelija još uvek plače, okrene je i
pogledali su se oboje.
- Now there’s no problem of choice. – rekao je Bachtiary Bey i kada je
pokušao da ubije Anđeliju, pošto Anđelija nije mogla njega da ubije, upao je
unutra Vladimir Stanislas Racoczi razbijanjem prozora na njegovoj
rezidenciji njegove sobe i oboje su se okrenuli prema tom prozoru.
Vladimir Stanislas Racoczi skoči s prozora dole, raširi svoj mač koji drži u ruci i
počeo da vitla svojim mačem u ruci prema Bachtiaryu Beyu. Bachtiary Bey brzo
pobegne i krenuo prema vratima da izađe. I tu kroz vrata su upali Mađari gurnuvši
njegove stražare.
Nastaje opšta borba. Vladimir Stanislas Racoczi svojim bičem koji drži u ruci
bičuje stražare Bachtiariya Beya koji žele da ga napadnu.
Dvojica su ga uhvatili i jedan od njih mu drži nož kod vrata.
Anđelija ustaje od kreveta, prilazi im i kaže:
- Don’t kill him!
Vladimir Stanislas Racoczi prilazi i onda kaže:
- She’s right, gentlemen.
Pustili su ga.
Bachtiary Bey mu je zapretio smrću.
- You’ll pay with your life! – rekao je Bachtiary Bey i kada je pokušao da ga
napadne uhvatili ga ponovo ona dvojica.
- I can’t afford it, it’s all I have! – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi.
Anđeliju otima Vladimir Stanislas Racoczi podigavši je u ruke i nosi je.
- You will not take her! – rekao je Bachtiary Bey.
- Let me go! – viče Anđelija.

20 | P a g e
Ide s njom napolje i nosi je celo vreme prema konju koji je napolju.
- Let me go, you fool! – viče Anđelija.
Zajedno s Anđelijom na konju jaše konja. S njom u galopu je poterao konja.
Anđelija se otima od njega. Odvodi je u kolibu koja je negde u šumi. Spustio je
dole tek kada su bili na sigurnom.
- Madame, you are saved.
- I never asked for your help. Who are you? – upita Anđelija.
- Prince Vladimir Stanislas Racoczi. – rekao je on.
- Prince? – ponovi Anđelija.
- And Count, seventeen times. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi. – I’m
entitled to ride my horse into churches and catherdrals.
Vladimir Stanislas Racoczi ima na sebi tamno braon kaput, pantalone dole i kratku
braon kosu.
- Very practical. – rekla je Anđelija. – Apart from your many titles, what else
do you do?
- I hope, Madame. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi.
- For what, the moon? – upita Anđelija.
- No, for liberation of Hungary. I am heir to the throne. – rekao je Vladimir
Stanislas Racoczi.
- For whom did you abduct me? – upita Anđelija.
- For myself. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi. – When my stepbrother...
- Who is your stepbrother? – prekine ga Anđelija.
- King Joseph I! – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi.
- Really? – upita Anđelija.
- When I was in his favor, I saw you at Šenburn. – rekao je Vladimir Stanislas
Racoczi. – And your beauty immediately captured my heart. – prišao joj je
malo. - Will you marry me?
- Are you mad? – upita ga Anđelija.
- All Magyar princes are. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi. – My great-
uncle, Mathias Zapoli, Bishop of Budapest, so feared a flood that he had an
ark built. I called him Uncle Noah.
- You’re very silly but charming. – rekla je Anđelija i malo mu se nasmešila.
- Shall we wed, then? – upita Vladimir Stanislas Racoczi.

21 | P a g e
Dolazi Gabriel Nicholas de la Reynie i pronađe je živu i laknulo mu je. I njegov
pas Sorbona je zajedno s njim. Gabriel Nicholas de la Reynie je obučen u tamno
braon kaput, tamno braon pantalone, belu kravatu, belu košulju ima ispod. U
desnoj ruci drži šešir, na rukama ima rukavice.
- Praise the Lord, you’re safe. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. – The
King will be pleased, Prince.
- He’s truly a prince? – upita Anđelija.
- Of the purest line. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- And you truly abducted me out of love? – upita Anđelija.
- It was at my request. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- For a large sum of money? – upita Anđelija. – You sabotaged my mission!
I’ll see about this!
Obojica ćute.
Jutro je.
Bachtiary Bey se sprema da napusti Beč, a prevodilac poslat ponovo iz Šenburna
ga moli da ostane i pođe da se vidi sa kraljem. Dugo je molio.
- She was stolen from me and the King didn’t even replace her! – rekao je
Bachtiary Bey.
Bachtiary Bey tera svoje ljude na drugom jeziku iz njegove zemlje.
- But Your Excellency speaks English! – rekao je Saint-Amon.
- Spare me the false surprise. – rekao je Bachtiary Bey.
- If we deliver the culprit to you, will your ire be appeased? – upita Saint-
Amon.
- No. – rekao je Bachtiary Bey. – But send his head to my ship in Toulon.
- Figuratively speaking. – rekao je Saint-Amon.
- No! His head in a basket. – rekao je Bachtiary Bey.
- You shall have it. But the King awaits you in Šenburn. – rekao je Saint-
Amon. – I beg you on my knees!
- Are you still on your feet? – upita Bachtiary Bey.
- I have gout. – rekao je Saint-Amon.
- Disgusting! – rekao je Bachtiary Bey i ode od njega dalje.
- Because of my failure I was revoked. – rekao je Saint-Amon i ide za njim.
- Your King is very kind, I’d have had you impaled! – rekao je Bachtiary Bey.

22 | P a g e
 - Impaled? But that’s abominable! – rekao je Saint-Amon. – As the King’s
brother says, „Impalement begings so nicely but ends so badly!“
Bachtiary Bey ga udari svojim skupljenim bičem u ruci.
- You despicable dog! – rekao je Bachtiary Bey. – What a life.
- Your Excellency, no! Listen...
Bachtiary Bey je čuo iza sebe da dolazi konjanik na konju pa se okrene i ugleda
Anđeliju na konju.
Anđelija je obučena u crnu dugu haljinu sa dugim rukavima i crni šešir ima glavi s
ljubičastim perom, belu maramu ima oko vrata vezanu, na rukama ima rukavice i
bič za konje; na sedlu svoga konja.
Bachtiary Bey ide prema njenom konju, gleda je i kaže joj:
- Madame. I cannot believe my eyes. You saved my life. It is yours.
- I have no need of it! – rekla je Anđelija. – Yesterday, I was your prisoner. I
could have succumbed, but I was abducted and I had to pay a ransom. You
cost me a fortune!
- I shall send you a case of rubies. – rekao je Bachtiary Bey.
- No amount of jewels will excuse your conduct. – rekla je Anđelija. - I have
come to tell you, in person, that you will never see me again.
- I wish to see you again. – rekao je Bachtiary Bey. – No Vienna’s woman is
more beautiful or unsettling. Tell me where I can see you again, but it just
once.
- At Court, Monsieur. At Court, to which I belong. – rekla je Anđelija i onda
okrene konja prema nazad i potera ga da juri u galopu.
***
- Will he come? – upita Leonhard Freiherr von Harrach.
- Of course. He promised me. – rekao je Saint-Amon.
- He promised Madame of Plessis-Belliere. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie. - And I have told His Majesty and Monsieur Leonhard Freiherr von
Harrach that you had no hand in the Bey’s coming here.
Kasnije Bachtiary Bey dolazi u dvorac Šenburn sa svim svojim ljudima i neki od
Beyovih ljudi na povocu vodi leoparda.

23 | P a g e
 - Now he has come, Monsieur Gabriel Nicholas. And you’ll have to offer him
the head of your friend, Prince Racoczi. – rekao mu je Saint-Amon.
Dolazi King Joseph I i dok hoda čuje se glas:
- His Majesty the King!
Svi okolo se klanjaju kralju. Zatim prilazi Anđeliji. Anđelija se podiže gore,
nasmešila mu se i on joj kaže:
- Well done, Madame. And thank you.
Zatim se udalji od nje i ide da sedne na tron.
Marie Brissard i njen muž Vardes su ugledali Anđeliju.
- My dear, you have to face facts. This is a glorious day for Anđelija Plessis-
Belliere.
- You stink, Vardes! Morally, I mean. – rekla je Marie Brissard.
King Joseph I sedne na tron, nasmejan je i ima štap u ruci za hodanje. Na glavi ima
crni šešir, kovrdžavu dugu kosu. Na sebi ima ispod belu košulju gore, a preko ima
crni sako sa zlatnim na krajevima. Belu kravatu ima oko vrata. Pantalone ima dole,
čarape i cipele dole.
- The Ambassador of Persia! – najavi sluga.
Svi se sklonili u strane, stoje i oni svi ulaze unutra.
Bachtiary Bey se naklonio kralju i kralj se smeši dok ga gleda. Bachtiary Bey je
više puta pozdravio i pokazao kralju na poklone što je doneo.
- Thank you. – rekao je King Joseph I.
- I beg Your Majesty to allow me to introduce His Excellency Zoukim
Bachtiary Bey, Prince Kadjar, Ambassador Extraordinaire of the Shah, to
Your Majesty. – rekao je Leonhard Freiherr von Harrach.
- Your Excellency... We, King Joseph I, bid you welcome to our court of
Šenburn. – rekao mu je kralj.
Bachtiary Bey se nakloni kralju, uspravi se gore, raširi svoj scroll i počne da čita
kralju nešto.
King Joseph I gleda u Anđeliju i nasmešio joj se. Anđelija opet ugleda kepeca
Barkarolu.

24 | P a g e
 - The Persian’s got a few names. – rekao je Barkarola.
- What are you doing here, Barkarolle? – upita Anđelija.
- I’m your guardian angel. – rekao je Barkarola.
Kralju je dosadno i uzdiše.
Kada je Bachtiary Bey konačno završio, King Joseph I mu se ponovo nasmeši i
kaže mu:
- Your Excellency, bravo! Although unable to understand the meaning of your
speech, we had no need of any translation, so clearly did your voice express
the friendship of the Shah, your King.
Bachtiary Bey mu se malo nakloni, pa se uspravi gore.
- Shall we sign the Treaty? – upita King Joseph I, pa ustaje od trona i dok
hoda zajedno sa Bachtiary Beyom svi im se klanjaju na dole.
Zaustavili se kod Anđelije i Bachtiary bey opet ugleda Anđeliju kao i Anđelija
njega. Zatim su se svi podigli na gore, kada su oni svi izašli.
- I don’t know who likes you most, the monarch or the cannibal. – rekao je
Barkarola smešeći se i Anđelija se sagla dole prema njemu.
***
U kraljevoj radnoj sobi.
- Your Excellency, we are most grateful for the diversity and prpfusion of
your gifts. We, too, would like to offer you a personal present, something to
remind you of Vienna and our friendship.
- Sire, I have already chosen. – rekao je Bachtiary Bey.
Bachtiary Bey ide kod Anđelije, nakloni joj se u toku pozdrava, pa se podigne
gore, uzme za ruku Anđeliju i hoda zajedno sa njom. Doveo je kod King Joseph I.
Marie Brissard je srećna misleći da će Bachtiary Bey odvesti Anđeliju iz dvora i
nasmejana je.
- Impossible, Your Excellency. – rekao je Leonhard Freiherr von Harrach.
- Why? – upita Bachtiary Bey.
- Because the Marquise of Plessis-Belliere is the King’s favorite! – rekao je
Leonhard Freiherr von Harrach.

25 | P a g e
Anđelija se uozbilji šokirana, a Marie Brissard se uozbilji malo dok je njen muž
Vardes nasmejano pogleda.
- This is very sad news to me. – rekao je Bachtiary Bey i gleda u Anđeliju. –
But Your Majesty has chosen the most beautiful and intelligent.
- Indeed, Your Excellency. – rekao je Leonhard Freiherr von Harrach.
Ljuta Marie Brissard napušta kraljevu radnu sobu i Vardes je nasmešeno gleda dok
izlazi. A iza nje ide njena služavka.
- Allow me to thank Madame of Plessis-Belliere. Your greatnes is matched
only by your fairness, Sire. Madame, you may choose.
- Sire, I have already chosen. – rekla je Anđelija i pokaže rukom u kojoj je
naphtha u velikoj keramičkoj posudi kao vazna sa čepom gore u zlatnom
sanduku.
- What is that? Some exotic perfume? – upita King Joseph I.
- No, Sire. It is to science what the philosopher’s stone was to alchemy. –
rekao je Bachtiary Bey. – Madame, you have conquered me. Hencefort, I
shall do whatever you ask. – pozdravi je i ode od nje.
- What do you say to so many victories? – upita King Joseph I.
Anđelija mu se malo nakloni, pa je King Joseph I uspravi gore i kaže:
- Today I regret but one thing. That was Monsieur Leonhard Freiherr von
Harrach said earlier was a lie.
Anđelija ga pogleda i nasmeši mu se.
***
Kasnije u palati Beutreillis, Anđelija odnosi vrednu supstancu Savaryju da radi u
svojoj laboratoriji. Savary uzme veliku keramičku vaznu koja gore ima čep iz
velikog zlatnog sanduka svojim belim rukavicama. Dve sluge stoje kod
laboratorijskog stola i jedan od njih je hteo da mu da preotme. Savary sklanja od
njih.
- No, no! – rekao je Savary.
Savary je spustio keramičku posudu na sto.
- Go on, go away! – rekao im je Savary i sluge su otišle.
- That nauseous oily taste, like nothing else... – rekao je Savary i stavi
keramičku posudu na sto kao tanjir. – No doubt about it. This is it!
26 | P a g e
 - Thanks might be in order. – rekla je Anđelija.
- Thank you. – rekao je Savary i počeo da sipa naphtha u keramičku posudu.
- I risked my life for your nauseous oil. – rekla je Anđelija.
- Very kind of you. – rekao je Savary.
- What will you do with it? – upita Anđelija.
- Hard to say. I’m not at that stage yet. – rekao je Savary i sipa nešto unutra u
tu naphtha. – I’m only at the point of formulating hypotheses.
- You’re nowhere, you mean. – rekla je Anđelija.
- Madame, the nature of things is full of nowheres. – rekao je Savary.
- Words. – rekla je Anđelija.
- When the Chinese discovered black powder, that too began with words, but
it ended with a huge explosion. – rekao je Savary.
- Old lunatic. – rekla je Anđelija i udalji se od laboratorijskog stola prema
zidu.
Eksplodiralo je.
Anđelija se okrenula i videla je Savarya sa belim dimom okolo. Garavo mu je lice i
ruke garave.
Nasmejan je.
***
Noć je nad palatom Beutreillis.
Vladimir Stanislas Racoczi siđe sa zida držeći se granjama. Nađe se na zemlji i ode
unutra u palatu. Anđelija leži u krevetu i ne može da spava. On dolazi kod nje.
Okruglo stoče je u sobi, zidne sveće na zidu. Okolo kreveta su plave zavese. Okolo
prozora su plave zavese. Mala slika je na zidu i ispod slike je još jedno manje
stoče. S leve strane kreveta gde je Anđelija obučena u belu haljinu za spavanje se
nalazi tamno braon komoda sa fiokama i svećnjak od jedne sveće unutra u njoj. I
još stolica uza zid kod tamno braon komode.
- Who’s there? – upita Anđelija kada je videla da se vrata otvaraju.
Vrata se otvorila i unutra je ušao Prince Vladimir Stanislas Racoczi. Pogledali su
se oboje.
- Nobody. - rekao je on i ide prema njoj. - I’m a viennah twice over now.
Because of you, the Hungarians remains in chains.
- Is this any time to wake people up? – upita Anđelija. – And why creep in
like a thief?

27 | P a g e
 - Your friend Gabriel Nicholas is hunting me down. – rekao je Vladimir
Stanislas Racoczi pa je seo na stolicu pa podi gao oba stopala na sto i
prekrstio ih je. – His armed men are at my heels. – Na stolu su vazna sa
buketom cveća, stolnjak dugi koji visi skoro do poda.
- For what crime? – upita Anđelija dok leži u krevetu.
- I saved your life. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi.
- Ridiculous. – rekla je Anđelija.
- Ridiculous? The Bey demanded my head. – rekao je Vladimir Stanislas
Racoczi i jede voće iz činije koje je takođe na stočetu. – And since the King
needs the Bey, and not me, he promised it to him.
- Impossible. – rekla je Anđelija.
- You knew all about it. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi, ustao od
stolice, prilazi njenom krevetu i njoj.
- I assure you I didn’t. – rekla je Anđelija.
- It’s despicable! – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi. – Politics is built on
spilt blood.
- The King is your stepbrother. – rekla je Anđelija.
- Families, you know... – započe Vladimir Stanislas Racoczi.
- No one saw you come? – prekine ga Anđelija.
- If you’re afraid, I can leave. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi.
- I’m afraid for you, idiot! – rekla je Anđelija.
- Sorry. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi.
- How can I help you? – upita ga Anđelija.
- Feed me. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi i prekrstio je ruke kod prsa.
- Turn around. – rekla mu je Anđelija.
- No. The sight of you is too pleasant. – rekao je Vladimir Stanislas Racoczi.
- Turn around or starve. It’s your choice. – rekla mu je Anđelija i još leži u
krevetu.
Vladimir Stanislas Racoczi se okrenuo.
Anđelija ustaje od kreveta u beloj haljini za spavanje i pođe prema kuhinji.
Vladimir Stanislas Racoczi se okrenuo, uzeo u ruke jastuk na kome je Anđelija
ležala i grli njen jastuk. I glavu je spustio na njen jastuk i žmuri.

28 | P a g e
Za to vreme Anđelija je u kuhinji. Uzela je poslužavnik i stavila ga na sto. Zatim je
prioremila tanjire sa hranom i stavila na poslužavnik zajedno sa dve čaše za vino. I
jug crvenog vina je stavila na poslužavnik i ponese ga sa sobom.
Ušla je u spavaću sobu i spustila ga je na sto. Zatim ga potraži očima i ugleda ga u
krevetu u kome je ona ležala. Nasmešila mu se i onda sedne podalje od kreveta.
Vladimir Stanislas Racoczi se probudi, pogleda je i kaže:
- I love you.
Anđelija mu se nasmešila.
Vladimir Stanislas Racoczi se podiže od kreveta i počinje da je hvata za ruku, pa
za njeno rame. Skinuo joj je deo sa ramena i rukom joj dira golo rame.
Anđelija legne na krevet na leđa. On legne preko nje, gledaju se i ljubi je po vratu.
Zatim se ljube u usta i vode ljubav zajedno.
Jutro je.
Dolaze Gabriel Nicholas de la Reynie i njegovi musketari da traže Vladimira
Stanislasa Racoczia.
Savary pogleda kroz prozor i video ih je da su došli.
Savary dolazi da ih upozori kod njih u sobu.
- Madame! Madame! – budi je Savary kod njenog kreveta.
Probudili su se oboje goli u krevetu i videli su ga.
-How did you get in? – upita Anđelija.
-I had to! Gabriel Nicholas is here, with armed men! – rekao je Savary.
-Go! Quickly! – rekla je Anđelija obrativši se princu Racocziu.
-Come, come! – rekao je Savary požurujući ga da ga ne bi uhvatili. – I can
get you out safely. Quickly, quickly!
Vladimir Stanislas Racoczi ponovo poljubi Anđeliju u usta i brzo ustaje od kreveta.
- Follow me, quickly! – rekao je Savary, Vladimir Stanislas Racoczi se brzo
oblači i ode zajedno sa Savaryjem.
Za to vreme napolju su Gabriel Nicholas de la Reynie i njegovi naoružani
musketari.
- Guard all the exits! Search the garden! – rekao im je Gabriel Nicholas de la
Reynie.

29 | P a g e
Služavka dolazi da je upozori.
- Madame, there’s...
- Never mind! – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie prekinuvši je i ušao je
unutra.
Gabriel Nicholas de la Reynie ugleda Anđeliju golu da leži u krevetu.
- Are you alone? – upita Gabriel Nicholas de la Reynie.
- Yes. – rekla je Anđelija.
- Alone, and sleeping naked? – upita Gabriel Nicholas de la Reynie i počinje
da traži princa Vladimira Stanislasa Racoczia.
Nije ga našao.
- I have here a warrant for Prince Racoczi. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie, pa vadi iz džepa svog kaputa i drži to u ruci.
- How low you have stooped! – rekla mu je Anđelija.
- I’m acting on the King’s orders. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- What a master! – rekla je Anđelija.
- One does not judge the King! Get dressed and come with me. You are under
arrest. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
***
Dan je napolju.
U dvoru Šenburna kralj Joseph I i Anđelija se raspravljaju u njegovoj radnoj sobi.
- My trust in you knew no bounds. – rekao je King Joseph I. – I brooked no
restrictions on your freedom. – prilazi joj i staje. - And you behaved like a...
- Sire, do not say the word you are burning to utter. – rekla je Anđelija i stoji,
a iza nje je drugi radni sto. – It is unworthy of you.
- I shall break you! – rekao je King Joseph I.
- I’m not afraid. – rekla je Anđelija.
- You should be! I’m capable of the worst. – rekao je King Joseph I. – Why
did you hide the fugitive?
- His crime was saving me. – rekla je Anđelija.
- Your lover... – započe King Joseph I.
- I am free! – prekine ga Anđelija.
- You are not! – rekao je King Joseph I i obe ruke stavi na nju.
- Because you want me? – upita Anđelija i kralj spusti ruke sa nje.

30 | P a g e
 - Desist from speaking to me like a common person! – rekao je King Joseph I.
– Call me Sire and Your Majesty, like everyone. Have you forgotten the
proper way to addres one’s King?
***
- Plessis-Belliere’s reign only lasted as long as the roses. – priča Marie
Brissard iza zatvorenih vrata u svetlo plavoj haljini i lepezom u ruci. Oko
vrata ima ogrlicu, a na ušima minđuše koje imaju plave safire.
- Both so sweet-smelling. – rekao je Vardes. – Whereas you are like a carp.
You live a long time but end up covered in moss.
***
- Beware! I am able to control my wrath, but in this instance I have just cause.
– rekao je King Joseph I.
- I am not cut out for the hard job of royal mistress. – rekla je Anđelija.
- Such scathing words! – rekao je King Joseph I.
- It broke Mademoiselle of Berry. – rekla je Anđelija. – And I don’t have
Madame of Brissard’s thick skin. I beg you, Sire. Stay faithful to her. And
tempt me no more.
- You are tempted, then? – upita je King Joseph I.
- What woman would not be? – rekla je Anđelija.
***
Sve se smirilo kasnije i kralj Joseph I hoda zajedno sa Anđelijom u crno braon
dugu haljinu sa dugim rukavima. Plavokosa Marie Brissard plavih očiju ih
posmatra zajedno i ljubomorna je. Šetaju napolju svi u parku gde su svuda velike
fontane i sija sunce. Mnogo ljudi iz dvora šetaju svuda i nešto razgovaraju među
sobom. King Joseph I i arhitekta su razgovarali zajedno oko projekta za njegov
dvorac.
Dok su napolju Madame Brissard prilazi Anđeliji i kaže joj:
- Don’t take the King from me!
- Such is not my intention. – rekla joj je Anđelija.
- I love him! – rekla je Marie Brissard.
- Love is not unknown to me. – rekla joj je Anđelija.
- Leave the Court! – rekla je Marie Brissard.

31 | P a g e
 - The King would not permit it. – rekla je Anđelija i pogledala ju je. Pa onda
ode od nje napred.
Kasnije se vraćaju u dvorac i u salonima se kartaju i sede za stolom. Dobijaju i
gube na kartama.
- Play for me. – rekao je King Joseph I Anđeliji kada je ustao od stolice i
stola, pošto je Anđelija popila svoju čašu vina.
- Your move, Marie. – rekla joj je Infanta of Spain koja je zajedno sa
Barkarolom.
Marie Brissard sedi u lila dugoj haljini, sa belim kod lakata. Ogrlicu ima oko vrata,
lila mašne u kosi, minđuše ima.
King Joseph I dolazi i Marie Brissard je ustala.
- Excuse me, Your Majesty. – rekla je Infanta of Spain.
- It is time to leave. If you wish to be in Liesing before nightfall. – rekao joj
je King Joseph I i uzima je za ruku da bi ustala gore.
- You are right, my friend. – rekla je Infanta of Spain.
- I shall join you later. – rekao joj je King Joseph I i ona je otišla.
- Come, Marie! – rekao je King Joseph I i ona mu je prišla, pa stala. – As the
first lady of the Queen’s household, see that she reaches Liesing safely.
Marie Brissard krene nešto da mu kaže, ali King Joseph I je zaustavi u tome
rekavši joj:
- No, Madame! No anger, no ire, no bleating!
King Joseph I ode od nje, prilazi Anđeliji i nasmešio joj se.
- Please. – rekao je King Joseph I i sedne na stolicu, pa okolo stola drugi seli a
Anđelija stoji. – So, have you ruined me?
- The Marquise has enriched The Vienna’s Crown by 1000 pistoles.
King Joseph I se nasmeje i kaže:
- That must be rewarded. Bring a stool for Madame of Plessis-Belliere.
Marie Brissard se okrene i ode bez reči.
Anđelija sedi pored Kralja na klupici i zajedno piju po čaše šampanjca.
- What do you think of this champagne? – upita King Joseph I.
- One could soon get used to it, Sire. – rekla je Anđelija.
32 | P a g e
 - If a select number of people were to sleep at Šenburn tonight, would you
joined them? – upita King Joseph I.
- I adore Šenburn, Sire. – rekla je Anđelija.
- And the King? – upita King Joseph I i pogleda je.
- But, Sire, without the King, there would be no Šenburn. – rekla je Anđelija.
Ućutali su se oboje.
Noć je nad dvorcem Šenburn.
- Saint-Fal, there you are.
Odabrani su ljudi iz dvora da spavaju u Šenburnu.
- For the Marquis of Vardes. – rekao je on i stoji pred svojim vratima. – For
the Marquise of Plessis-Belliere. – pročitao je na vratima pred ulaz u
Anđelijinu sobu.
Anđelija ima u ruci crvenu lepezu, a obučena u braon dugu haljinu koja ima belo
kod oba lakata. Minđuše ima na ušima, ogrlicu oko vrata.
- A great privilege. The King is spoiling you. – nastavi Marquis of Vardes.
- And he is corrupting you. – rekla je Anđelija, pa otvori vrata i uđe unutra, pa
zatvori vrata.
- Such a modrant wit! – rekao je Marquis of Vardes, otvara vrata, ulazi unutra
i zatvara vrata za sobom.
Mademoiselle D’esoeillets stoji u svetlo - plavoj dugoj haljini koja ima belo kod
lakata i plavu mašnu na haljini gore kod otvorenog dekoltea. Plavu traku oko vrata
ima. Plavu kosu sa uvojcima. Rozikasti ten ima. Narandžasti blagi karmin ima na
usnama. A na kosi gore na vrhu ima svetlo plavu mašnu.
Zaustavila se u hodniku i na vratima Anđelijine sobe je pročitala: „For Madame la
Marquise de Plessis Belliere.“ Zatim se Mademoiselle D’esoeillets okrene i ode.
***
Anđelija stoji gola iza paravana za presvlačenja i oblačenja na kome je gore
stavljena odeća. A podalje se nalazi veliki krevet.
Kucanje na vratima.
- Who is it? – upita Anđelija.
- It is I. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
33 | P a g e
Anđelija uzme da obuče noćni ogrtač i stavlja na sebe.
- Enter. – rekla je Anđelija.
Gabriel Nicholas de la Reynie otvara vrata, ugledao ju je i zatvara vrata za sobom.
- A word of advise. Put your dress back on and go home. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie.
- The King desired my presence. – rekla je Anđelija.
- It is that desire which worries me. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
– There is a new fashion from Italy which has reached the Court. It consists
of putting poison in the soup of the husband, the lover, the rival, or the
mistress. Everything is poisoned. Drinks, sorbets, but also clothes, gloves,
handkerchiefs, nightgowns.
- Who would want to kill me? – upita Anđelija.
- Only the stupid or the ugly have no one to envy them. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie. – I was in the kitchen when tonight’s meal was being
prepared. There was a sorbet for each guest. As it is my job to be curious, I
inadvertently knocked over your sorbet. – rekao je to i na kraju joj pokaže
svog uginulog psa Sorbonu zbog otrova. – The dog ate it and died in 5
minutes. – Gabriel Nicholas de la Reynie ponovo pokrije uginulog psa. - It
would have taken you 2 days. – uzme u ruke tako sklopljeno i nosi. – So,
will you leave now?
- No. – rekla je Anđelija.
Gabriel Nicholas de la Reynie stoji ćuteći, zavrti glavom negodujući i ode iz njene
sobe.
Anđelija prilazi vratima i zaključa ih. Zatim se vrati nazad i krene da se polako
raskopčava. Anđelija primeti da neko dolazi kroz tajna vrata kod zida pa prestane
da se raskopčava.
- Who is it? – upita Anđelija zabrinuto nakon onoga što je čula.
- Benjamin, Madame. – rekao je on i u ruci nosi candlelabra-u od po 4 sveća
unutra i sa vatrama svuda gore unutra u njima. – Please forgive this
nocturnal intrusion, but His Majesty wishes to see Your Ladyship.
- A moment, please. – rekla mu je Anđelija.
Anđelija se pogleda na ogledalo kako izgleda, pa se okrene i pođe za Benjaminom
kod kralja koji želi da je vidi.

34 | P a g e
Prolaze mračnim hodnicima bez reči. Na kraju su sišli niz stepenice i stali pred
vratima kraljeve sobe. Benjamin se tu zaustavi i otvori još jedna tajna vrata na
zidu. Unutra je videla kralja u dugom muškom noćnom kaputu kako stoji kod
dugog radnog stola sa stolicom crvenog naslona i crvenog sedišta.
Anđelija uđe unutra i Benjamin zatvara tajna vrata na zidu za njom. Anđelija mu se
nakloni, pa se uspravi gore. Oboje stoje i gledaju se neko vreme bez reči. Zatim joj
King Joseph I polako prilazi i malo joj se smeši. Zatim joj uzme ruku u ruke i
počne da joj ljubi ruku. Zatim je počeo da je ljubi po vratu.
Anđelija se malo smešila, pa se odjednom uozbilji i udalji se od kralja.
King Joseph I se namrštio zbog toga na nju.
- You still love the Hungarian? – upita King Joseph I.
- No, Sire. – rekla je Anđelija.
- By agreeing to sleep here, you agree to spend the night with me. – rekao je
King Joseph I. – So what is it?
- Igor Maksimović, my husband, whom you have burnt at the stake after a
mockery of a trial. – rekla je Anđelija.
- I had no choice. – rekao je King Joseph I.
- There can be no honorable motive for murdering an innocent man. – rekla je
Anđelija.
- To me, a man counts for little. – rekao je King Joseph I. – The King
consumed him. I vecame King when I was 5. When Mazarin died, my power
was uncertain. A poor country, with neither army nor navy. Nothing! Except
for a nobility with La Fronde on their minds. I had to win or die!
Maksimović was richer than I, forming a state within the state. I had to bring
him down. I would do it all again. If I had to sacrifice a member of my
family or my realm, I would do so.
- You are all alone, Sire. – rekla mu je Anđelija.
- I am the King. – rekao joj je on.
- You took Maksimović’s honor and fortune. – rekla je Anđelija. – Did you
have to take his life, too?
- He did not die at the stake. – rekao je smireno King Joseph I.
- What? – upita Anđelija iznenađeno.
- It’s true. – rekao je King Joseph I. – It wasn’t your husband’s body, but that
of another condemned man.

35 | P a g e
„Grof Maksimović se zajedno sa musketarima nalazi na dvokolici i stoji on. Grof
Maksimović ima gore na sebi belu košulju i dole pantalone. Zatim ga uhvatila
dvojica i spuštaju ga dole drugim musketarima u crvenim uniformama. Zatim ga
drže i odvode ga u Inn za izgovor kao za poslednje piće.“
- Before being taken to the stake he was led into the inn, on the pretext of
taking a last drink. A final pleasure offered to the condemned man.
„Za to vreme u Inn odvode dvojica musketara grofa Maksimovića, a zamenjeni
osuđenik se nalazi tu obučen isto u belu košulju, pantalonama dole, džakom na
glavi da se ne vidi lice. Musketari ulaze unutra i iznose napolje zamenjenog
osuđenika za lomaču. Jedan ga nosi za ruke, a drugi za noge pa tako hodaju.“
- The swap was done, and Maksimović was taken through tunnels to the
Danube. – rekao je King Joseph I. – Trustworthy soldiers put him on board
a boat, headed downstream, out of Vienna and Paris.
„Dvojica musketara vode grofa Maksimovića i kada su izašli iz tunela, ušli su
unutra u čamac. Grofu Maksimoviću su iza leđa vezane ruke. Počeli su da veslaju
sa veslima u rukama.“
- I gave Maksimović back his life, but not his freedom. When he realized he
was being taken into captivity, he took advantage of a momentary lack of
attention to attempt to flee.
„Kasnije kraljevi vojnici su napravili pauzu i iskrcali se na jednu obalu, ostavivši
grofa Igora Maksimovića samog u čamcu sa vezanim rukama iza njegovih leđa.
Grof Maksimović je sam u čamcu, uspeo na kraju da se oslobodi kanapa o neke
cigle koja je u čamcu, uskočio u vodu, zaplivao, videli su ga kraljevi vojnici kako
pliva u reci.“
- Igor, alive! He is free. – rekla je Anđelija.
„Kasnije grof Igor Maksimović se domogao obale, skupio snage, ustao i potrčao
napred.“
- No. – rekao je King Joseph I. – The strong currents carried him away. His
body was found and identified the next day.
- I don’t believe you. – rekla je Anđelija.
- The report, alas, left no doubt. – rekao je King Joseph I.
- Igor would not have escaped the stake, just to drown. – rekla je Anđelija.

36 | P a g e
 - You are strange. Disloyal to the living, but faithful to a shade. – rekao je
King Joseph I.
- I’m sure he’s alive. – rekla je Anđelija.
- A pipedream, Madame. – rekao je King Joseph I. – He is no more. But I did
not kill him. – krenuo je da je zagrli.
- Sire, this has shaken me. – rekla je Anđelija. – Allow me to return to
Innsbruck.
- At this time? – upita King Joseph I.
Anđelija ga pogleda i rekla mu je:
- There is no special time for hoping.
***
Savary radi za laboratorijskim stolom.
Anđelija se vrati u svoju staru palatu Beutreilis i raspravlja se s Savaryjem o svom
mužu grofu Igoru Maksimoviću.
- You lied about that shirt! – rekla mu je Anđelija kada je ušla unutra.
- I did not. – rekao je Savary.
- Igor did not burn. – rekla je Anđelija.
- But I saw... – započe Savary.
- I know! The flames blackened his head and consumed his whole body. –
rekla je Anđelija.
- It’s the truth. – rekao je Savary.
- You’re lying! – rekla je Anđelija. – He was not burnt, the King told me.
- But at the stake? – upita Savary.
- Someone else, as you well knew! – rekla je Anđelija.
- No, Madame. – rekao je Savary.
- The King spirited him away. Then he came here to change. – rekla je
Anđelija. – Tell me you saw him!
- No, Madame. – rekao je Savary i pogledao ju je. – Wasn’t the shirt I bought
off the executioner his?
- Where is he? – upita Anđelija.
- The King told you he was alive? – upita je Savary.
- No. – rekla je Anđelija.
- Then he is dead, Madame. – rekao je Savary.

37 | P a g e
 - If you knew any different, you’d tell me, wouldn’t you? – upita Anđelija.
- Of course, Madame. – rekao je Savary.
Anđelija ode od njega i ode u sobu grofa Maksimovića. U sobi je na zidu ogroman
grofov portret i veliki krevet se tu nalazi u toj sobi. Anđelija stane, okrene se i
gleda u ogroman portret grofa Igora Maksimovića.
Služavka Therese se nalazi u svojoj sobi i ispod kreveta izvuče kutiju, pa kutiju
stavi na krevet. Otvori kutiju i unutra ugleda Anđelijinu nightgown. Krene da je
uzme za ruku pa brzo skloni ruke, stoji i drhti. Okrenula se i sa stočeta uzme lišća
platane pa ide polako prema kutiji u kojoj se nalazi Anđelijina nightgown. Zatim
dva lista platane stavi na nightgown, podigne i ide polako u Anđelijinu spavaću
sobu. Zatim pazi da je ne vidi Anđelija pa se okrene i brzo pobegne.
I iz nepažnje joj padne jedan zeleni list prepun belog otrova.
Anđelija dolazi u svoju spavaću sobu i krenula je sama da se raskopčava iza svojih
leđa na svojoj dugoj haljini. Pa stane i sedne na krevet koji ima plavi jorgan na
njemu. Zatim stavi dlanove na lice i plače. S leve strane kreveta je stoče na kome
je svećnjak od jedne sveće sa vatrom unutra u njoj i čašom na stolu. Oko kreveta su
plave zavese koje su skupljene u sva 4 krajeva.
- It can’t be. – rekla je Anđelija misleći da je Igor mrtav.
Anđelija pogleda dole na pod i videla otrov na listu na podu i nightgown koja je na
njenom krevetu. Anđelija ustane od kreveta i stoji.
- Therese! – zove je Anđelija.
Therese otvara vrata, uđe u Anđelijinu sobu i pravi se da je spavala zevajući.
- Madame is home? I thought that... – započe Therese, pa pogleda dole u pod i
videla je list platane na podu prepun belog otrova.
- Undo me. – rekla joj je Anđelija.
Therese joj prilazi iza leđa i počinje da joj razvezuje haljinu iza njenih leđa.
- Hand me my nightgown. – rekla joj je Anđelija.
Therese odbija da to uradi.
Anđelija se okrene, pogleda je i kaže joj:
- Are you asleep? Are you ill? My nightgown!

38 | P a g e
Therese pogleda nightgown koja je na krevetu i ne sme da je uzme, jer je prepuna
belog otrova.
- Take it! – rekla joj je Anđelija.
Anđelija uzme stolnjak, uvije tu haljinu, tuče je tom nightgown koja je prepuna
belog otrova.
- Speak! Speak! – viče Anđelija na nju.
Anđelija nastavlja da je tuče i Therese se spusti dole na pod.
- Have mercy, Madame! – rekla je Therese.
Anđelija nastavlja da je tuče tom haljinom uvijenu u stolnjak dok se otrov raspršuje
po Teresi.
- Will you speak? – upita Anđelija.
Anđelija nastavlja da je tuče tom haljinom uvijenom u stolnjak.
- Speak! – viče Anđelija na nju.
- It hurts! – rekla je Theresa.
- On whose orders were you acting? – upita je Anđelija.
Anđelija je tuče tom haljinom uvijenom u stolnjak.
Therese joj tek na kraju priznala i rekla:
- Mademoiselle D’esoeillets!
Anđelija je tuče tom haljinom uvijenom u stolnjak i upita:
- Whose?
- Mademoiselle D’esoeillets! – ponovi Therese i ima crvenilo po rukama i
vratu.
Anđelija stoji i vrišti.
Savary dolazi kod nje u sobu.
- What’s goung on? – upita Savary. – The nightgown? – upita bacivši pogled
na Anđelijinu nightgown.
- Yes. – rekla mu je Anđelija.
Služavka Therese posle jedva diše i crvenilo joj je svuda po rukama i vratu.
- Don’t touch a thing. She’s dying. – rekao joj je Savary.
- Do something. – rekla mu je Anđelija.

39 | P a g e
 - There’s nothing to do. – rekao je Savary. – It’s a Maltese poison for which
there is no antidote.
Služavka Therese je umrla.
***
Dan je.
Anđelija ponovo dolazi u dvor Šenburn ali na zabavu kod jezera gde su puno
tabernakula. Mnogo ljudi iz dvora se tu nalaze.
Anđelija prilazi jednom od šatora i onda kaže:
- I’ll use this one.
- Madame of Brissard is there. – rekao joj je Benjamin.
- We’ll share. – rekla je Anđelija i ide unutra.
- Careful with my hair! – govori Madame de Brissard svojim dvema
služavkama dok joj pomažu oko oblačenja.
Anđelija uđe unutra i ugleda joj neki znak na butini sa slovom „Z“.
- You! – rekla je Marie Brissard kada ju je videla.
- What’s that on your thigh? – upita je Anđelija.
- A beauty spot. – rekla je Marie Brissard.
- On the thigh? – upita Anđelija.
- It is a natural one. The King adores it. – rekla je Marie Brissard.
- He cannot like such a blemish. – rekla je Anđelija.
- You’re a bitch! – rekla je Marie Brissard.
- And you are an angel! – rekla je Anđelija, pa joj se nasmeje i izađe napolje i
smeši se kralju Josephu I.
Pa zatim Anđelija prilazi kralju sa osmehom na licu.
- Your hand, Madame. – rekao je King Joseph I i daje mu ruku.
Hodaju zajedno.
King Joseph I je obučen u belo raskošno odelo, pantalone bele ima dole, svetlo
braon veliki šešir ima na glavi sa belim perima skroz okolo, zlatni štap u levoj ruci.
Zatim su u jezeru videli Vardesa kako pokušava da obori čamac kako bi upale sve
lepe dame u jezero.
- Who is that triton, Sire? – upita ga Anđelija.
- The madman Vardes. – rekao je King Joseph I zabrinuto.
- He’ll be killed, Sire! – rekao je njegov arhitekta.
- He’s as solid as an oak. – rekao je King Joseph I.

40 | P a g e
 - Running water is home to the bubonic plague. – rekao je njegov arhitekta.
- You see death everywhere. – rekao mu je King Joseph I.
- Because it is everywhere, Sire. – rekao mu je njegov arhitekta.
Vardes je uspeo na kraju da prevrne čamac i sve lepe dame su upale u jezero.
King Joseph I i Anđelija su to videli i zabrinuti su.
- They’ll drown! – rekla je Anđelija.
- Save them! Help them! – naredi King Joseph I.
Musketari u belo obučeni kao i svi okolo, ulaze unutra u jezero da bi spasili lepe
dame.
Vardes kada je izašao na obalu, pogledao je u kralja i kralj Joseph I mu je rekao:
- Never do that again.
- Help! – viče Mademoiselle D’esoeillets.
Mademoiselle D’esoeillets se davi u jezeru.
- Mademoiselle D’esoeillets is drowning.
Svi su je videli.
- Go on, then, Vardes! – rekao mu je King Joseph I.
Vardes dopliva kod Mademoiselle D’esoeillets i spašava je. Zajedno s njom u
rukama pođe prema obali.
Anđelija povuče Barkarolu u stranu i upita ga:
- Do you know her?
- She can’t be anyone important. – rekao je Barkarola.
- What does she work for? – upita Anđelija.
- No idea. – rekao je Barkarola. – There are thousands of minor ladies-in-
waiting.
- Follow her, watch what she does, and report back to me. – rekla je Anđelija.
- As you wish, Marquise of the Angels. – rekao je Barkarola i ode od nje.
Noć je.
Kasnije u dvoru Šenburn, Barkarola je video Mademoiselle D’esoeillets da napušta
dvor i Barkarola pođe za njom da je prati gde ide. Ode kod kočije i kočijašu kaže:
- Here’s 5 pistoles. Take me to the Barriere du Roule.
Barkarola se popne iza kočije i čeka. Mademoiselle D’esoeillets uđe u kočiju,
zatvori kočiju i kočija krene svojim putem kada je kočijaš poterao konje napred.

41 | P a g e
 ***
Mademoiselle D’esoeillets na kraju stiže u kuću La Voisin. Velika žbunja i trave
su svuda okolo. Barkarola siđe iz kočije i pojuri za njom, pa onda oprezno stane.
Video je Mademoiselle D’esoeillets kako kuca na vrata, kako se vrata otvaraju,
kako Mademoiselle D’esoeillets ulazi unutra i da se vrata ponovo zatvaraju. Zatim
je Barkarola čuo da neko dolazi i brzo trči nazad da ga ne uhvate. Jean Pourri
dolazi, hoda i donosi malo dete koje plače rođeno od neke prostitutke. Crni šešir
ima na glavi, crnu kosu ima ispod, crni dugi ogrtač na sebi, crnu mantiju ispod i
crne rukavice na rukama ima. Barkarola se vraća nazad i prati Jeana Pourria gde
ide s tim malim detetom koje plače uvijeno u njegovim rukama. Na kraju ga je
video kako se zaustavlja pred vratima, kuca na vrata, kako se vrata otvaraju, kako
ulazi unutra s tim malim detetom u rukama koje plače i kako se vrata zatvaraju za
njim kada je ušao.
Barkarola izađe iz zaklona i pažljivo ide prema tim vratima. I stao je. Približio je
uvo na tim vratima da prisluškuje. Čuo je unutra da malo dete još uvek plače.
Barkarola je zatim pre polaska nazad zalepio žvaku na tim vratima.
***
I iste noći Barkarola dolazi kod Anđelije u palatu Beutreilis i sve joj je ispričao šta
je video.
- Jean Pourri. He who sold children in the Court of Miracles. – rekao je
Barkarola.
- A newborn baby? What for? – upita Anđelija zbunjeno.
- Nothing very pleasant. – rekao je Barkarola. – The local rogues say it’s the
devil’s house. And the devil in question is a woman. Voisin is her name.
She’s in league with a fellow with a burnt face.
- Did they poison my nightgown? – upita Anđelija.
- All I know is that Mademoiselle D’esoeillets came out again with Jean
Pourri, Voisin said, „Tomorrow, at midnight.“ – rekao je Barkarola.
Anđelija ustane od stolice, hoda i onda kaže dok stoji:
- Midnight is in 5 hours.
***
Iste noći idu na tu istu lokaciju pre nego što bude ponoć.
Videli su izdaleka da je došla kočija u mesto Barriere du Roule i da je kočija tu
stala. I onda kako izlaze dve žene iz kočije i idu prema kući La Voisin.
Anđeliji se učinilo da je poznaje od negde.

42 | P a g e
 - Do you know her? – upita je Barkarola.
- Impossible to say. Let’s go. – rekla je Anđelija i pošli su polako napred
trčajući.
Došli su pred vratima i tu su stali.
Barkarola pažljivo otvara vrata.
Posle vrlo pažljivo ulaze unutra i hodaju unutra polako. Mračni hodnici su unutra.
Zatim su sišli niz par stepenika dole i hodaju polako. Zaustavili su se kod jednog
zida i tu su stali.
Videli su ceremoniju black mass.
- Voisin, it is time. The devil is with us!
Nago žensko telo leži na stolu na kome je pentagram ispod. Nago žensko telo ima
na očima masku i plavokosa je.
La Voisin priđe i skloni tamno braon tkaninu sa nagog ženskog tela.
- Satan, brute force of evil, be with us. – rekao je Father Adam Lesage i
pokaže znak krsta u vazduhu prstom. – Lucifer, superior spirit of evil, be
with us. – pokaže znak krsta u vazduhu prstom. – Repeat after me. In the
name of Asmodeus, archangel of crime, prince of damned, I demand the
friendship of the King and Dauphin.
- In the name of Asmodeus, archangel of crime, prince of damned, I demand
the friendship of the King and Dauphin. – ponovila je Madame of Brissard.
- May this friendship never ends. – rekao je Father Adam Lesage.
- May this friendship never ends. – ponovila je Madame of Brissard.
- May the Queen be sterile. – rekao je Father Adam Lesage.
- May the Queen be sterile. – ponovila je Madame of Brissard.
Anđelija pogleda onaj isti mladež na butini i onda kaže tiho da je ne bi čuli:
- Madame of Brissard!
- May my rivals perish. – čita Father Adam Lesage.
- May my rivals perish. – ponovila je Madame of Brissard.
Jean Pourri donosi malo dete rođeno od neke prostitutke i dete je golo i plače još
uvek. Jean Pourri spušta to golo dete koje plače na golu Madame of Brissard.
- May this sacrifice please you, O Prince of Darkness! – rekao je Father Adam
Lesage.
Father Adam Lesage u rukama ima nož i zamalo da žrtvuje dete.

43 | P a g e
Anđelija vrišti i govori:
- No!
Okrenuli su svi glave, videli su ih, jure ih svi.
- Catch them! Kill them!
Anđelija i Barkarola beže od njih trčeći.
- Quick, don’t let them escape!
Anđelija je uspela da pobegne zajedno sa Barkarolom izašavši napolje.
- Saved. – rekao je Barkarola i zaključao vrata.
Anđelija je potrčala nazad da pobegne od tog mesta.
Barkarola im se ruga blizu kod vrata. Father Adam Lesage vadi pištolj, zapuca u
vrata, pogodi Barkarolu u glavu i pada na zemlju mrtav.
***
Hotel de Beutrilis, Innsbruck
Dan je.
- So, what do you say? – upita Anđelija.
- I have no power at Šenburn. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. – And
Madame of Brissard is the King’s mistress. We must wait.
- Wait until I’m murdered? – upita Anđelija. – The King would listen.
- Were it possible, I would have told him before now. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie.
- So you knew all about Voisin? – upita Anđelija u tamno braon dugoj haljini
koja ima belo gore kod dekoltea. Na ušima ima minđuše. Kosa joj je
podignuta u punđu.
- Of course. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie i pogledao je. – The
Court is Vienna. Without evidence, the King cannot act.
- Must I remind you that they are killing infants? – rekla mu je Anđelija.
- Perhaps, by letting a few die, thousands more are saved. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie. – I shall inform him about the poison when the time
is right, and everyone shall know. In meantime, I beg you, leave Court.
- Never! I am a woman, and the life of even a single child means everything
to me. – rekla je Anđelija. – I shall talk to the King. – krene prema plavim
vratima da izađe.
- Just one second. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie i Anđelija se
zaustavi. – Do that, and you will never again see your husband, Igor
Maksimović.

44 | P a g e
Anđelija se okrene, pogleda ga i kaže mu:
- What is this blackmail? What is this odious lie?
- It is the truth. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- Igor is dead. – rekla je Anđelija.
- He is alive. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. – I didn’t want it to be
known by the King’s future mistress, but I saw no other way of diverting
you from your folly. – ustao je od fotelje i prišao joj je.
- I don’t believe you. – rekla je Anđelija.
- You shall. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie i Anđelija ga je
pogledala. – Come.
Anđelija otvara vrata i zajedno su izašli iz sobe.
Izašli su napolje i videli su bunar tu napolju.
- I found the architect who built your husband’s residence. The land formely
belonged to the Grand Master of the Templars. – rekao je Gabriel Nicholas
de la Reynie i oboje idu prema osušenom bunaru. – This well has an exit
dating from the time of Philip the Fair.
Približili su se osušenom bunaru. Gabriel Nicholas prvi ulazi unutra, pa onda
Anđelija posle za njim.
Savary gleda kroz prozor, stoji i zabrinut je. Zatim se udaljuje od prozora i ide da
uzme dugi crni kaput na navuče preko bele košulje gore na kojoj je preko košulje
sivi prsluk. Dole pantalone ima. Naočare ima na očima.
Gabriel Nicholas de la Reynie i Anđelija hodaju u osušenom bunaru unutra.
- It comes out into the Cemetery of the Innocents. – rekao joj je Gabriel
Nicholas de la Reynie dok hodaju zajedno.
I tamo joj je pokazao tajna vrata na zidu osušenog bunara.
- I discovered this all by myself. – rekao joj je Gabriel Nicholas de la Reynie i
teško je gurnuo vrata sa mukom.
Vrata se otvorila.
Unutra je otvoreni sanduk koji je prazan.
- Whose seal is this? – upita Gabriel Nicholas de la Reynie i pokazuje joj to
što je podigao sa zemlje.

45 | P a g e
Anđelija je pogledala seal pa Gabriela Nicholasa.
- Maksimović’s. – rekla je Anđelija.
- Do you recognize these bags? – upita Gabriel Nicholas de la Reynie.
- They’re Igor’s. He kept his gold in them. – rekla je Anđelija.
- There. This is tangible proof that your husband did not drown in the Danube
near Gassincourt. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
„Vetar lagano duva. Igor Maksimović isplovi iz reke, izroni na obalu i počinje da
ide gore uzbrdo. Jedva hoda. Padne dole na zemlju sa licem na zemlju. Bela
košulja mu je krvava, a dole crne pantalone ima. Igor Maksimović podiže glavu,
pogleda prema napred, prema nazad ka reci, prema napred gore uzbrdo, pa smogne
snage da ustane da bi nastavio dalje stavivši ruku na svoju povređenu ruku...“
„Dan je. Igor Maksimović je pronašao utočište kod nekih abbey monks u nekom
manastiru. I monasi su obučeni u crne haljetke sa crnim kapuljačama na glavama. I
kasnije kada se oporavio iz manastira kasnije izlazi obučen u bež košulju, braon
prsluku, braon pantalonama dole. Pod desnim laktom je nosio hleb, a u ruci je
nosio džak svojih stvari. Abbey monks su ga blagoslovili pre polaska, pa se Igor
Maksimović okrene i ode šepajući.“
- I learnt all this by means of a long investigation. Nursed back to health by
abbey monks, Igor Maksimović made his way back to Innsbruck. – govori
joj Gabriel Nicholas de la Reynie.
„Noć je. Igor Maksimović luta sam i naišao je na Cemetery of the Innocents. Iza
sebe gleda da li ga neko prati. Zaustavlja se, gleda okolo i nastavlja da hoda
šepajući. Otišao je u Cemetery of the Innocents. Zaustavio se tu kratko. Video je
mrtve ljude. Zatim počinje da ulazi unutra u tajnom prolazu silažući dole niz
stepenice, pa nastavi da hoda prema vratima napred. Otvara vrata, ulazi unutra i
hoda unutra u isušenom bunaru. Zatim se zaustavlja, otvara teška tajna vrata u zidu
obema rukama.“
- Hunted and destitute, he had nothing left. He went to the Cemetery of the
Innocents, made his way in through the secret entrance, and came here for
his gold. For with gold one can wage war, one can hire accomplices, one can
buy freedom.
- Igor! He’s alive and free. – rekla je Anđelija kada su izašli iz isušenog
bunara pa hodaju u dvorištu dvorca.
- How delightful to see you happy. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.

46 | P a g e
 - Where is he? – upita ga Anđelija.
- I lost trace of him at a port in Midi. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- Midi? I shall go and look for him. – rekla je Anđelija. – I shall find him.
- I am sure you will. And I am delighted. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie sa osmehom na licu.
Anđelija i Gabtiel Nicholas de la Reynie ulaze unutra u palatu.
- My carriage, immediately. Lisette, my trunks! – govori Anđelija svojim
slugama. – I leave this hour.
- I beg you to wait until the morning. – rekao joj je Gabriel Nicholas de la
Reynie zaustavivši je. Obučen je u braon sako, beloj košulji gore ispod,
beloj kravati oko vrata, braon kaputu, pantalonama dole, čizmama do
kolena. – The roads are not safe at night.
- Tomorrow, then. Just to please you. – rekla mu je Anđelija. – Where is
Monsieur Savary? – upita slugu koji je prošao.
- He just rushed out, Madame. – rekao joj je sluga u crvenoj livreji,
pantalonama dole, beloj kravati oko vrata.
- I’ll make that old liar pay! – rekla je Anđelija ljutito i ode od Gabriela
Nicholasa.
***
- Anđelija of Plessis-Belliere. – rekla je La Voisin.
- I knew her at once. – rekla je Madame of Brissard.
- The dwarf was devoted to her. – rekla je Mademoiselle D’esoeillet.
- If she speaks to the King... – započe Madame of Brissard.
- Disgrace! – rekao je Father Adam Lesage.
- But torture for you. Then you’ll be burnt for witchcraft. – rekla je Madame
of Brissard.
- We must be rid of her. Tonight. – rekao je Father Adam Lesage.
- Yes, but no poison this time. – rekla je Madame of Brissard. – I want
decisive action.
Father Adam Lesage vadi nož iz džepa svog kaputa, drži u ruci i gleda ga, pa onda
kaže:
- An old method, but one that’s tried and trusted.
Father Adam Lesage zabije nož o drveni sto.

47 | P a g e
Jean Pourri stoji kod tog stola i uzima taj nož u ruku. Smeška se.
***
Noć je.
Anđelija je sama i spava sama u krevetu. Grof Igor Maksimović neprimetno ulazi u
njegovu staru palatu Beautrelies. Zatim grof Igor Maksimović ode u sobu i video
Anđeliju kako spava. Priđe joj, gleda je i smeši se malo. Krene da je poljubi u usta,
udalji se, okrene se i došepa do vrata. Zatim ih polako otvori, izađe i polako zatvori
vrata. Pilako hoda napred ćutke i šepajući. Zatim ugleda nekog da dolazi u sred
noći u palati. To je Jean Pourri sa nožem u ruci. Grof Igor Maksimović se sakrije.
Jean Pourri ulazi unutra s nožem u ruci. I taman kada se uputio prema Anđelijinoj
sobi, napao ga je grof Igor Maksimović. Bore se oko oružja i ubije ga na kraju grof
Igor Maksimović.
Anđelija budna otvara vrata, stoji kod vrata, gleda ga i grof Igor Maksimović nju
gleda.
Nastala je duga ćutnja.
- Igore, Igore. – rekla je Anđelija. – Igore!
Kada je Anđelija krenula da ide prema Igoru Maksimoviću, Igor Maksimović
počinje da beži od nje. A Anđelija trči za njim da ga stigne i govori za njim:
- Igor, my love!
Igor Maksimović šepajući ide prema osušenom bunaru. Zatim stane, pogleda
unazad, okrene se, pođe prema osušenom bunaru, počinje da ulazi unutra u osušeni
bunar.
Anđelija trči obučena u beloj haljini za spavanje, raspuštene kose, kod osušenog
bunara. Gleda dole unutra.
Za to vreme Igor Maksimović nastavlja da beži od Anđelije hodajući u osušenom
bunaru i ide prema vratima koja su u osušenom bunaru. Zatim se zaustavi i stane
kod zida otvorenih vrata bunara.
Zatim Igor Maksimović brzo zatvara vrata kada je čup trčanje i zaključava ih.
Anđelija se zaustavila kod tih vrata i stavila ruku na kvaku da ih otvori. Zaključana
su.
- Igore, Igore. – zove ga Anđelija i lupa na vrata dlanom svoje ruke. – Igore.
Speak to me. Why?

48 | P a g e
Igor Maksimović krene da otključa vrata velikim metalnim ključem da bi bio s
njom, ali se predomisli i nije to uradio.
- But why? – ponovi Anđelija. – Why?
Igor Maksimović ode od nje šepajući prema stepenicama, pa se penje uz stepenice
i ode on daleko od nje.
Jutro je.
- It was him, I saw him. – rekla je Anđelija u beloj haljini za spavanje i sedi
na stolici.
- Perhaps he has changed. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. – The
Count of Maksimović you loved died at the stake.
- He could have lost his rank and fortune but remained himself. – rekla je
Anđelija.
- Perhaps. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. – But in the meantime
you married Plessis – Belliere.
- I thought he was dead. – rekla je Anđelija. – He had died, and I was but a
woman.
- He loved no ordinary woman, but Anđelija. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie.
- He loves me no more? – upita Anđelija.
- He thinks you have no future together. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie.
- So many years spent apart. – rekla je Anđelija. – We have the present. When
in love, you can fit a lifetime into one night.
- My men are guarding your doors. The King’s orders. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie. – But you have the tunnel.
- It’s locked. Still, it doesn’t matter now. – rekla je Anđelija.
- Locked doors can be forced, so that pure air may circulate through the
temple. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. – Not my words.
Solomon’s. – ode od nje.
Savary otvara vrata, ulazi unutra, ide kod Anđelije i kaže joj:
- Did Maksimović set you up here?
- In a way. – rekla je Anđelija.
- And in another? – upita Savary.
- I swore to keep my silence. – rekla je Anđelija. – How did you get in?
- By the tunnel. – rekao je Savary.
49 | P a g e
 - It’s locked. – rekla mu je Anđelija.
- The Count of Maksimović gave me the key. – rekao je Savary. – This, too. –
daje Anđeliji pismo da pročita.
Anđelija uzme pismo u ruku, pogleda ga, otvori ga i čita ga:
„My love.
I came to watch you sleep, to see you without your seeing me. Fate was cruel to let
us see each other. The reason I fled without speaking was because one word would
have awakened so many things which should be left alone. Your life is in the open.
Mene, henceforth, in the shadows. I can offer you nothing now. Forget me. Soon,
perhaps, you will find a new destiny. Do not refuse it, I beg you.
Stay alive for us, for our children. I take with me a piece of eternity, your smile as
your slept.“
Anđelija završi sa čitanjem pisma, plače i spušta ga dole.
- Be reasonable, Madame. – rekao je Savary.
Anđelija ustane od fotelje, pogleda ga i kaže mu:
- Reasonable? I’ve never been reasonable. I shall go to Midi and find him.
- We shall both go to Midi. Or, rather, all three of us. – rekao je Savary.
- Three? – upita Anđelija.
- The naphtha. – rekao je Savary.
- You old madman. Find us a light carriage and four. – rekla mu je Anđelija. –
Let us fly.
Anđelija ode od njega u sobu da se obuče.
Savary protrlja malo svoje dlanove i ode u suprotnom smeru da izvrši naređenje
koje mu je Anđelija dala.
***
Kasnije se obukla u muško odelo, pantalone dole i sa Savaryjem pođe kočijom na
dugi put sve dok ne dođu u Francusku gde je more. Anđelija na sebi ima plavo
muško odelo, plave pantalone, zlatnu kosu je vezala u rep, crni šešir ima na glavi
sa belim perima, čizme ima na nogama do kolena. Belu košulju ima ispod i
rukavice na rukama ima. Savary i Anđelija su nasmejani.

50 | P a g e
51 | P a g e