Aleksandar \aja

POVRATAK KNE@EVOG
SOKOLA
drama
218 Aleksandar \aja

Ro|en je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na odseku

za dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979. godine. ^lan
je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Narodnog
pozori{ta u Pri{tini 1992/93. godine. Od 1996. godine radi kao
dramaturg Pozori{ta na Terazijama u Beogradu.
Autor je vi{e pozori{nih komada, izvedenih u Beogradu i u
drugim gradovima Srbije: Izme|u (Beograd, 1976.), Veroneze (Beo-
grad, 1977.), Srpski rulet ([abac, 1983.), No} ve{tica (Beograd,
1986.), Boj petlova (Zaje~ar, 1989.), Bitka za Sewak (Beograd,
1989.), Bumbarov let (Beograd, 1992.), Jankovac – potopqeni svet
(Zaje~ar, 1995.) i @ivot Jevremov (Beograd, 2006.). Za komediju
Bitka za Sewak i za dramu Jankovac – potopqeni svet, dobio je
nagrade za Najboqi dramski tekst na konkursima Udru`ewa dram-
skih pisaca Srbije, za 1989. i 1990. godinu. Napisao je tridesetak
radio-drama (Svome ota~astvu, Galakti~ka groznica, No} pada
na Kosovo, Pozvoni i pucaj, Milovan Gli{i}, Svet bogaqa, Nulla
dies sine experimentium, Odbrana i propast Bodroga, Jakl se vra}a
ku}i, itd... ) emitovanih na programima Radio Beograda i Radio
Novog Sada. Kao stalni saradnik [kolskog programa TV Beograd
od 1981. godine, realizovao je vi{e stotina scenarija u okviru
najpoznatijih serija za decu: Kockica, ^ik pogodi, De~ije igre,
Otkrivalica, @ivot sportskog kowa, Dvorovi Beograda, Atom
po atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Vlakna i tek-
stil, Zooteka, itd... Sara|ivao je i u Zabavnom programu TV
Povratak kne`evog sokola 219

Beograd (serija: Pono}ni taksi, Mega-hit... ), dok je za Igrani

program napisao scenario za TV film Palanka u planini, prema
romanu An|elije Lazarevi}. Autor je scenarija za igranu seriju
Mansarda, emitovanu na Prvom programu RTS-a.
U listu “Borba” napisao je oko od dve stotine ~lanaka kao autor
kolumne: “I to se de{ava”. Dobitnik je “Borbine” nagrade za esej za
1999. godinu. Sara|ivao je i u drugim novinama i ~asopisima
(“Drama”), objavqivao tekstove na Internet sajtovima; u ~asopisu
“Scena” objavqeni su mu dramski tekstovi: Bitka za Sewak i
Jankovac – potopqeni svet, a u ediciji “Savremena srpska drama”
tekstovi: Jezero, Veroneze, @ivot Jevremov, La Gerilla i Bla-
goqub II.
Povratak kne`evog sokola (koji je u pripremi u Teatru “Joakim
Vuji}” u Kragujevcu) jeste wegov najnoviji komad.
220 Aleksandar \aja

Aleksandar \AJA

POVRATAK KNE@EVOG SOKOLA

drama

LICA:

KNEGIWA MILICA
DESPOTICA JEFIMIJA
PRINCEZA OLIVERA

De{ava se od jeseni 1388. do zime 1389. u zemqi Srbiji

(Inspirisano romanom Milene Nokovi}: No} pada na Kosovo)
Povratak kne`evog sokola 221

KRU[EVAC, prole}e 1389.

Otamwewe. Odaje Knegiwe Milice. Knegiwa Milica i despotica Je-

fimija.

KNEGIWA
MILICA
(u nastavku:
MILICA): @ivimo isuvi{e lepo i mirno, Jefimija, a da bi to moglo
dugo da traje. Pogledaj: nije pro{lo ni dva veka od kad smo
se oslobodili vlasti Konstantinopoqa, a u Srbiji se duh i
kultura neprestano razvijaju, grade se manastiri, crkve i
kona~i{ta. Iz svih krajeva sveta dolaze nam umetnici,
pesnici, nau~nici i lekari. Svaka sezona daje bogatu `etvu;
re|aju se ven~awa, ro|ewa, kr{tewa; smewuju se va{ari,
lovovi, vite{ki turniri i proslave. Sela i gradovi ne
znaju za velike gladi i epidemije. Rudnici Novo Brdo i
Jawevo daju rude ko nikad do sada. Oko wih se podi`u
naseqa sa saksonskim, gr~kim i italijanskim rudarima.
Srpski novac je visoko cewen u Carigradu i Italiji... Ali,
Jefimija, Osmanlije nam nikada ne}e oprostiti {to smo ih
potukli na Plo~niku. Oni samo snuju kako da se osvete i da
zauzmu obale Toplice. Wihovi {pijuni su svuda, u svim
gradovima, i u celoj Srbiji.
DESPOTICA
JEFIMIJA
(u nastavku:
JEFIMIJA): Doista, knegiwo, sti`u vesti iz Andrinopoqa: ka`u da
proro~ica Tamara prori~e sultana Muratovom sinu, Ba-
jazitu, sve same pobede nad hri{}anskom vojskom.
MILICA: ^ula sam: pobede nad pobedom koje treba da mu donesu ime
Bajazit Ilderin – {to zna~i, Bajazit Muwa! Ali, proro-
~ice me ne brinu: one uvek prori~u ono {to vladari `ele
da ~uju.
JEFIMIJA: Ka`e jo{ ne{to: da }e Bajazitova sultanija biti hri{}an-
ska princeza sa kosom zlatnom kao klasje i azurnim o~ima...
MILICA: Sve same gluposti.
222 Aleksandar \aja

JEFIMIJA: A, ~ija }e lepota, ne`nost i duh biti tako veliki da }e

vladati nad wegovim srcem i ose}awima. Wihovo potom-
stvo }e osvojiti Carigrad!
MILICA: Osmanlije su se osilile, i to je sve.
JEFIMIJA: Sama si rekla: ne}e nam oprostiti pobedu na Plo~niku.
MILICA: Istina je, ne}e... Ali, ta pobeda , na koju su na{i vitezovi
toliko ponosni, bezna~ajna je je u odnosu na poraz na
Marici, od pre sedamnaest godina.
JEFIMIJA: Znam. Bitka na Marici je odredila na{e sudbine. Ona je
Osmanlijama otvorila vrata Srbije, prepustila im wen
jug...
MILICA: Oprosti, znam koliko ti te{ko pada spomiwawe te bitke.
JEFIMIJA: Ja sam na Marici izgubila mu`a, vrloga despota Ugqe{u i
svog jedinog sina... a, srpski narod mo`da i vi{e od toga.
MILICA: Vi{e od toga ne postoji.
JEFIMIJA: Za pojedinca, mo`da i ne, ali za dr`avu i wene qude, mo`da
i da... Uostalom, {ta je pojedinac bez svoje otaybine?
MILICA: Kako }emo se odupreti Osmanlijskoj najezdi, Jefimija?
JEFIMIJA: Onako kako odlu~imo.
MILICA: Ili, kako moramo?
JEFIMIJA: Isto je to.
MILICA: Vratila si se nedavno iz Prilepa?
JEFIMIJA: Jesam.
MILICA: I?...
JEFIMIJA: Da su vesti dobre, prvo bih tebi do{la.
MILICA: Dobre ili lo{e, jedanput ih moramo ~uti. [ta nam poru~uje
tvoj sestri}, Marko Kraqevi}?
JEFIMIJA: Marko ka`e da Mle~ani i \enovqani jo{ nikada nisu
prodali toliko oru`ja Osmanlijama.
MILICA: To znamo. Jo{?
JEFIMIJA: Ka`e... da je Muratov vazal.
MILICA: I to znamo.
JEFIMIJA: Onda je to sve, Milice.
Povratak kne`evog sokola 223

MILICA: A, nije li zaboravio da ti ka`e da kao Muratov vazal u

slu~aju rata mora da naoru`a qude i stavi se u wegovu
slu`bu?
JEFIMIJA: Rekao je ovo: “Pred Muratovom silom, Lazareva vojska }e se
na}i u velikoj opasnosti. Ja }u u~initi ono {to moram i
ne}u izdati Srbiju. Bi}e ono {to Bog ho}e.”
MILICA: Jadni Bog. I za wegova ple}a, srpsko je breme prete{ko.
JEFIMIJA: Knegiwo, Marko je...
MILICA: Znam! Mrwav~evi}i nisu oprostili Lazaru {to nije do{ao
na Maricu!
JEFIMIJA: Nije istina...
MILICA: A, {ta je istina? Nema dve istine, Jefimija: ili je s
Lazarom, ili je protiv wega!
JEFIMIJA: Ipak, kad bi Knez porazgovarao sa Markom...
MILICA: On nikada ne}e da razgovara sa sultanovim vazalom!
JEFIMIJA: I sa crnim |avolom, ako je to za spas Srbije!
MILICA: Jefimija, nisi oduvek tako govorila?
JEFIMIJA: Knegiwo, posle pogibije mog mu`a i mog jedinog sina na
Marici, ovde sam, pored tebe i tvoje dece, a najvi{e pored
tvoje najmla|e k}eri, princeze Olivere, ponovo na{la
svoju porodicu. I, zato, smatram da ni{ta nije nepodobno
u~initi {to vodi va{em dobru i spokoju.
MILICA: Na{la si samo ono {to ti pripada, a, zauzvrat, ja sam
dobila najpouzdanijeg prijateqa i najboqeg vaspita~a svoje
dece.
JEFIMIJA: Onda }e{ mi oprostiti ako ti ka`em, da nije samo Marko u
pitawu.
MILICA: Znam ja to, vrla ro|ako. Znam.
JEFIMIJA: Na posledwoj Dr`avnoj skup{tini, odmah posle `etve, knez
Lazar je pred svim sakupqenim plemi}ima javno pohvalio
svog zeta, Milo{a Obili}a i imenovao ga velikim voj-
vodom.
MILICA: To nije smeo da u~ini. Kazao mi je posle toga kako je
pogre{io i kako je primetio koliko je to izazvalo qu-
bomore me|u prisutnim plemi}ima...
JEFIMIJA: Ali, niko nije bio vi{e besan i povre|en od wegovog drugog
zeta, Vuka Brankovi}a!
224 Aleksandar \aja

MILICA: Knez je samo ~inio ono {to je pravo: vrline Milo{eve i

nepobedivost wegove vojske su o~ite.
JEFIMIJA: Ali, ne i za Vuka: od tog dana mu se neprestano podsmeva
nazivaju}i ga Kobili}, sprdaju}i se sa grbom Obili}a na
kome su tri kowske glave! I jo{ se pri~a kako je kne`eva
naklonost prema Milo{u uzrokovana time da je ovaj, mo-
`da, vanbra~ni sin cara Du{ana Silnog!
MILICA: Re~i, re~i, re~i...
JEFIMIJA: Ali, re~i seku ja~e od ma~a!
MILICA: Tu si u pravu: Knez mora da vodi ra~una kako ne bi do{lo do
zavade izme|u wegovih zetova. Istina je da mu je Milo{
prirastao za srce, ali...
JEFIMIJA: Ali se pod Vukovom komandom nalazi dvanaest hiqada
odli~no opremqenih i naoru`anih kowanika. A, jasno je da
Srbi protiv Osmanlija mogu da ra~unaju samo na sebe.
MILICA: A, hri{}anski Zapad?
JEFIMIJA: Zapad ne}e ni prstom mrdnuti da im pomogne. A, nesloga
me|u srpskim plemstvom postoji i {to je najgore, postaje
sve ja~a.
MILICA: Pa, onda, {ta nam je, zapravo, ~initi? Kako udovoqiti i
Bogu i narodu?
JEFIMIJA: Treba udovoqiti narodu, a Bog }e znati sebe da za{titi.
MILICA: O ~emu ti to pri~a{, Jefimija?
JEFIMIJA: ^asna knegiwo, ako je Zapadu svejedno, onda bi trebalo da i
nama tako bude.
MILICA: Ne razumem, {ta `eli{ time da ka`e{?
JEFIMIJA: Mo`da Osmanlije i ne `ele sukob sa Srbima? Mo`da je
wihov ciq jo{ daqe na zapad? A, mi smo im samo na putu...
MILICA: Pa, {ta treba: da se sklonimo i da ih propustimo da pre|u
srpske zemqe, kao preko |ubri{ta?
JEFIMIJA: Mila knegiwo, zemqa }e svejedno ra|ati, pre{li preko we
Turci, ili ne. Ali qudi kad jednom umru, vi{e se ne ra|aju
na ovome svetu.
MILICA: Zar je mogu}e da to govori{ ti, kojoj su Osmanlije ubile
mu`a i sina?
Povratak kne`evog sokola 225

JEFIMIJA: Ba{ zato, Milice. Dosta mi je uzaludnih `rtava. @elim da

za{titim tvoju decu, ako ve} nisam uspela da za{titim
svoju.
Kucawe na vratima. Ulazi princeza Olivera.
OLIVERA: Da li smetam, mama?
MILICA: Ne smeta{, Olivera... Kakve su ti to nove narukvice na
rukama?
OLIVERA: To je poklon od ro|ake Jefimije. Pravqene su u Raguzi.
MILICA: Despotice, previ{e mazi{ moju decu.
JEFIMIJA: Sitnica, knegiwo. Uostalom, Olivera je moj najboqi u~e-
nik.
MILICA: Daj, Bo`e, da i ona postane tako dobar istori~ar i pesniki-
wa kao {to si ti.... Olivera, k}eri, jesi li htela ne{to?
OLIVERA: Htela sam da pitam ro|aku Jefimiju i tebe, majko, da li je
istina {to se pri~a?
JEFIMIJA: [ta se pri~a, princezo?
OLIVERA: Da }e Osmanlije napasti Srbiju?
JEFIMIJA: Bo`e moj, isuvi{e ozbiqna tema za tako mladu glavu.
OLIVERA: Ipak, `elela bih da znam.
MILICA: Za{to, dete moje?
OLIVERA: Za{to? O~ito je da na{a sudbina zavisi od wih. Ili, nije
tako, majko?
JEFIMIJA: (Nakon du`e ti{ine)
Ja }u ti re}i, dete, naravno, ako tvoja majka dozvoli...
MILICA: Ti zna{ {ta je za wu najboqe da sazna u ovom ~asu.
JEFIMIJA: Samo istinu... Olivera, mila, na{ polo`aj je na{a nesre}a.
Mi smo na zglobu hri{}anskog Zapada i islamskog Istoka.
Tvoj otac vlada Srbijom od Adrijatika do Dunava – ali, jug
dr`ave prakti~no pripada sultanu Muratu... Osmanlije su
ve} ovde, u Ni{u, na trideset {est vrsta od nas. Oni su i u
Sofiji i jo{ dole, u Serezu. A osvaja~ke ambicije sultana
Murata i wegovih sinova, Bajazita i Jakuba su velike. Oni
ho}e na Zapad, a taj put vodi – samo preko Srbije.
OLIVERA: Ali, za{to? Mo`e li s wima da se pregovara?
MILICA: Ti zna{ svog oca... On ne bi pristao ni na kakav ultimatum.
226 Aleksandar \aja

OLIVERA: Ve} smo ih jednom pobedili na Plo~niku, trebalo bi da nas

ostave na miru...
JEFIMIJA: Ali, ne}e, dete! Uhode su nam javile kako je Muratov
astrolog, Debi Ra{ma, u Brusu prorekao da je trenutak
do{ao! Govorio je da Sunce koje se toj jutra diglo na istoku,
prelazi sredinu svog puta i po~iwe da se spu{ta ka zapadu.
Mesec se sprema da pojede sunce, a no} da zavlada usred dana!
OLIVERA: Ne razumem {ta te re~i zna~e?
MILICA: Debi Ra{ma se prevario na Plo~niku, k}eri... Tada je
prorekao da }e Turci pobediti Srbe. Zato mu je Murat
odsekao nos i u{i – ali sada, Debi Ra{ma prori~e sultanu
kako i samo nebo govori i da se ono ne mo`e prevariti.
OLIVERA: Nebo? Zar ne wemu ne `ivi na{ Bog koji }e nam pomo}i?
MILICA: ^ini se da na nebu stanuju i drugi bogovi.
OLIVERA: Ne verujem! Uostalom, {ta taj astrolog ho}e? Da se opet
prevari i da ostane i bez glave?
JEFIMIJA: (Gorko se nasmeje)
To bi bilo najboqe re{ewe za nas, ali ne i za wega. Zato on
ube|uje sultana kako Plo~nik nije va`an, ve} da je Kosovo
poqe du{a i srce Lazareve Srbije!
MILICA: A, tu je, na `alost, u pravu. I zato su Osmanlije prikupile
tolike trupe kod Plovdiva da bi krenuli ka Kosovu.
OLIVERA: [ta je jo{ proricao... taj astrolog?
JEFIMIJA: Nebo je sakrilo lice! – grmeo je Debi Ra{ma – da ne gleda
zlo~ine koje kauri vr{e nad pravovernima, a to je siguran
znak da sinovi Osmana moraju da pobede te neverni~ke pse!
OLIVERA: A psi smo, naravno, mi, Srbi?
JEFIMIJA: Po wima, to tako ispada.
MILICA: Uhode javqaju da je astrolog savetovao Murata da svetla
Porta prikupi {to vi{e trupa u Aziji i Evropi i da ih sve
baci protiv hri{}ana...
JEFIMIJA: I to pre `etve, u vreme kada sunce bude u najvi{oj ta~ki na
nebu. Tada }e, smatra on, Osmanlije odneti pobedu... “Nebo
je sada progovorilo, veliki Murate” – kazao je na kraju –
“kunem se svojim `ivotom. Sve {to sam kazao zapisano je i
voqa qudi ne mo`e ni{ta da promeni u tom poretku!”
OLIVERA: Ali, za{to su re~i jednog astrologa toliko va`ne?
Povratak kne`evog sokola 227

MILICA: Nama mo`da nisu, Olivera, ali Osmanlijama jesu. A, Mura-

tu pogotovu. On je veoma sujeveran, a Debi Ra{ma ima
veliki uticaj na wega.
OLIVERA: Je li to sve?
MILICA: Da, uglavnom jeste...
JEFIMIJA: Nije, Olivera, jer obe}ali smo ti istinu. Na kraju, Debi
Ra{ma je, ka`u uhode, sa vrha brda zagrmeo nad celom
vojskom i samim sultanom: “Veliki i mo}ni gospodaru,
sultanu Murate: sakupite sve kowe i jaha}e kamile, sva
borna kola i ratne barjake. Nikada se na Balkanu ne}e
videti tako jake i brojne trupe. Ne}e biti prostora izme|u
ratnika. Kopqa }e im biti tako gusto zbijena da kad bi
jabuka iz neba pala, ne bi pala na tle, ve} bi pala na kopqe,
ili ~oveka... Ili }e Lazar postati turski vazal, ili }emo
mu zemqu Srbiju na sabqe podi}i!”
Za~uju se iz Off–a crkvena zvona za predve~erje, kao i `amor mase qudi.
Tri `ene pri|u prozoru.
OLIVERA: Zvone za predve~erje. Za{to qudi stoje i ne u|u u crkvu?
JEFIMIJA: Kao da ne{to o~ekuju?
MILICA: Da. O~ekuju kne`evog glasnika.
JEFIMIJA: [ta nam glasnik mo`e re}i vi{e od onoga {to ve} sami
znamo: da su se Osmanlije ulogorile kod Plovdiva, na istom
mestu gde su poginuli Mrwav~evi}i. Da haraju okolna sela,
ubijaju i zlostavqaju seqake.
OLIVERA: ^ula sam... da, ~ula sam da su u jednom selu zatvorili sve
`iteqe u crkvu, zapalili je, a popa bacili u jamu sa
razgorelim }umurom.
MILICA: A ti ne bi trebalo da koristi{ u{i ba{ za svaku strahotu!
JEFIMIJA: [ta je ona kriva? Osmanlijska sila je brojna ko drve}e u
{umi.
MILICA: Ne}e biti, ro|ako. Mnogo je drve}a u {umi.
JEFIMIJA: Ti zna{, Milice, da iz mene nikada nije govorio strah, ve}
samo oprez: boqe je da znamo na ~emu smo.
MILICA: Nismo ba{ ni mi tako sami i malobrojni.
JEFIMIJA: Zaista? Na koje saveznike ra~una{?
MILICA: Lazar mo`e da ra~una na savez sa Bosancima i Bugarima, sa
albanskim prin~evima i Ugrima.
228 Aleksandar \aja

JEFIMIJA: S Ugrima? Sumwam.

MILICA: Za{to? Wihov kraq je pre{ao na na{u stranu. Vide}ete,
zlu ne trebalo: Srbiji ne}e nedostajati saveznika.
OLIVERA: Evo tatinog glasnika!... Narod se uti{ao, ali se opet ne
~uje {ta on govori.
MILICA: Govori isto ono {to je rekao Lazaru i meni: da su se na{e
uhode vratile iz svoje misije, kao i da je brojnost osman-
lijskih trupa kod Plovdiva mnogo mawa nego {to su u
panici govorili neki putnici.
OLIVERA: To su dobre vesti, mama...
MILICA: Tako je, k}eri... Na{e trupe dr`e neprijateqa na oku i
spremne su da sa svojim saveznicima odmah stupe u borbu,
ako bi nove otomanske trupe do{le u Plovdiv. Ali, u to
malo verujemo.
OLIVERA: Onda, sve }e biti dobro, zar ne, mama?
MILICA: Bi}e dobro, i nema razloga da bilo {ta mewamo u na{em
dosada{wem na~inu `ivota: prole}ni vite{ki turnir odr-
`a}e se, kao {to je i najavqeno, tre}e nedeqe posle Uskrsa.
Tada }emo u Kru{evcu pozdraviti i na{e saveznike, vla-
dare Bosne, Bugarske, Albanije, Ugarske, kao i ambasadore
iz Carigrada, Mletaka, Firence i \enove... I, najzad, pre
turnir }emo objaviti ono {to nas najvi{e ~ini radosnim:
tvoju veridbu sa kne`evim {titono{om, Maksimom. Neka
vas Bog ~uva, deco!
OLIVERA: O, mama... !
Baci se majci u zagrqaj, a onda, uplakana od sre}e, istr~i sa scene. Iz
Off–a se poja~a `amor gomile i zvuci odobravawa, a zatim ve~erwa
crkvena zvona. Jefimija pogleda kroz prozor.
JEFIMIJA: Glasnik je oti{ao i narod je u{ao u crkvu... Bogu hvala {to
se deci i prostom svetu nikada ne saop{tava cela istina.
MILICA: Ne znamo mi istinu, Jefimija. Ona je u Bo`jim rukama.
JEFIMIJA: Ali i u qudskim... Papa Urban VII }e poslati pomo}: dve
galije... Samo dve galije protiv jani~arskog mora sultana
Murata!... Bedno!
MILICA: Svaka je pomo} protiv Osmanlija dobrodo{la.
JEFIMIJA: Ali, to nije pomo}! Vi{e kopqanika u~estvuje na papskim
vojnim paradama!
Povratak kne`evog sokola 229

MILICA: Misli{ li da Lazar to ne zna? Ali, {ta nam je, zapravo,

~initi?
JEFIMIJA: Napasti, napasti i napasti! Odmah! Ne ~ekati vi{e ni
trenutka!...
MILICA: Napasti? Jefimija, o ~emu to govori{?
JEFIMIJA: Veruj mi, Milice: Osmanlije moraju da se napadnu dok su
jo{ u Plovdivu i tamo uni{te. Do posledweg!
MILICA: Ali, zar nije rano za to?
JEFIMIJA: Rano?!... Milice, ja nisam politi~ar, a ni vojni strateg, ali
znam: nikada nije rano udariti na neprijateqa koji ti `eli
propast.
MILICA: Ali, napasti Murata sada, svodi se na objavu rata koji on
nama nije objavio.
JEFIMIJA: Ne? A, {ta rade wegovi jawi~ari u Plovdivu? Nisu tu da bi
nam pomogli pri `etvi.
MILICA: Jefimija, kakvu prednost vidi{ u tome {to bi smo ih odmah
napali?
JEFIMIJA: Za ime Bo`je, bi}e ih mawe za onoliko za koliko ih
ubijemo!
MILICA: Govori{ kao moj otac, Jug Bogdan...
JEFIMIJA: Onda je on u pravu. Razmisli: Osmanlija, zapravo, sada ima
najmawe, jer je onaj pas Murat li{en svoje prethodnice, koja
nas {pijunira, dok on ~eka da mu se prikupi glavnina
vojske.
MILICA: I bez te glavnine ih ima vi{e nego dovoqno.
JEFIMIJA: Ne, bila bi to laka pobeda koja bi podigla moral svima koji
jo{ sumwaju u nas, a upla{ila one koji nameravaju da nas
izdaju.
MILICA: Svejedno bi udarili, kada se prikupe u celom broju.
JEFIMIJA: Tim pre, knegiwo! Kako na{ polo`aj mo`e da bude gori
nego {to je sada?
MILICA: Samo bi smo izgubili deo na{ih snaga...
JEFIMIJA: Ali bi on izgubio mnogo vi{e. Na{a prednost je ba{ u
tome {to Murat u ovom ~asu nije spreman za bitku, a na{ bi
napad bio potpuno iznena|ewe za wega!
MILICA: Ali i za na{e saveznike? Da li si mislila na wih?
230 Aleksandar \aja

JEFIMIJA: Koji saveznici? Gde su, Milice? Kako se bitka pribli-

`ava, sve ih je mawe na kne`evim lovovima i vite{kim
turnirima.
MILICA: Da, ali ne bi bilo politi~ki dobro da na wih zaboravimo.
Jer, ako delujemo sami, mogu nas optu`iti da smo izazvali
rat.
JEFIMIJA: Kako da delujemo s wima – kada ih nigde ne vidimo! Gde su,
knegiwo?
MILICA: Oni ne smeju da se previ{e eksponiraju, dok ne do|e pravi
trenutak za akciju.
JEFIMIJA: Ali, taj trenutak je ve} odavno nastupio... ako ve} i nije
propu{ten.
MILICA: Jefimija, bojim se da preteruje{ u svojim strahovima?
JEFIMIJA: A, ja se bojim da govori{ kao tvoj mu`: oboje vodite
politiku, onda, kada treba voditi rat... Oprosti, nisam
smela ovo da ka`em, nakon svega {to ste u~inili za mene.
MILICA: Sasvim je to neva`no, draga ro|ako, jer, ista nam se om~a
sprema.
JEFIMIJA: Onda ti je jasno o ~emu govorim?
MILICA: Jefimija, ako se odreknemo politike, mogli bi da na{ko-
dimo sporazumima koji jo{ nisu prerasli u ~vr{}e saveze.
JEFIMIJA: Dok oni prerastu u saveze, Murat }e da umar{ira u Kru-
{evac!
MILICA: Ne, jo{ nije dotle do{lo... Treba ~ekati, a istovremeno se
spremati za borbu. I ~ekaju}i, `iveti onako kao da se
ni{ta ne de{ava. Zato }e se i odr`ati prole}ni turnir i,
kona~no, mada preuraweno, objaviti veridba Oliverina sa
Maksimom.
JEFIMIJA: Vidim da te ne}u ubediti i to mi je `ao. Mada se jako
radujem zbog mile princeze... Dao Bog da se sve zavr{i
onako kako u na{im molitvama pri`eqkujemo.
Pauza.
MILICA: Za{to si odjednom za}utala?
JEFIMIJA: Ionako sam previ{e govorila... A to ne prili~i mom
polo`aju.
MILICA: Ne}e{ me prevariti...
JEFIMIJA: Zaboga, knegiwo, da te prevarim?
Povratak kne`evog sokola 231

MILICA: Poznajem te isuvi{e dobro, Jefimija: nisi mi sve rekla?

JEFIMIJA: Uistinu, jesam... ne, nisam. Tebe ne mogu da la`em: ima jo{
jedna nesre}a koje se bojim...
MILICA: Slu{am... reci mi, molim te... Nare|ujem ti, Jefimija,
reci!
JEFIMIJA: Kne`evo srce, ~ini mi se, nije spremno za rat.
MILICA: Ti dobro zna{ da }e Lazar prvi povesti vojsku protiv
Osmanlija.
JEFIMIJA: Znam, ali, ima ne~eg u knezu Lazaru {to mi je do sada bilo
nepoznato. Ne umem ni{ta vi{e o tome da ti ka`em, ali,
mislim da ga ti mora{ dovesti u red i pomo}i mu da postane
ono {to je bio!
Milica izvadi iz svoje haqine svitak papira i pru`i ga Jefimiji.

MILICA: U pravu si, Lazar se promenio. Ali, pro~itaj ovo, pa }e{

mo`da razumeti. Najnovija poruka sultana Murata.
Jefimija polako uzme svitak papir, razvije ga, ~ita... a onda ga naglo
baci iz ruku!

JEFIMIJA: Kakva drskost! Da mu po{aqemo kqu~eve od gradova, da mu

odsada pla}amo porez, da mu kao taoca po{aqemo princa
Stefana!?... Kazala sam ti da }e se tako zavr{iti. Trebalo
ih je napasti u Plovdivu, dok su se jo{ okupqali i na vreme
uni{titi!
Milica se polako sagne, uzme sultanovu poruku, savije je i ponovo vrati
u svoje haqine.

MILICA: Saberimo se, Jefimija. Nije ovo prvi turski ultimatum

koji je poslat Srbima. Murat je, ipak, samo jedan divqak,
vi{e uobra`en i ohol, nego hrabar; vi{e hvalisav nego
razlo`an. Za{to to pismo ne bi bilo plod puke hvali-
savosti?
JEFIMIJA: Ne, ~estita knegiwo! Sve se vra}a na wegov poraz na
Plo~niku. Od ~asa kad smo ga primorali da se vrati u Brus,
on misli samo na osvetu. A mi smo ispustili priliku i
nikada je vi{e ne}emo vratiti.
MILICA: Ja i daqe ne verujem da je on u stawu da tako brzo okupi
velike trupe i krene na Lazara...
232 Aleksandar \aja

JEFIMIJA: Veruj mi da }e krajem juna krenuti na nas preko Kosova

Poqa, kao {to je napisao – i te{ko nama, ako ne budemo
spremni! Murat je ovim pismom `eleo da ponizi srpskog
cara i wegovu crkvu, celo kraqevstvo i narod!

MILICA: I da je tako, moramo razmi{qati hladne glave i odabrati

pravi trenutak za obra~un!

JEFIMIJA: Svaki je trenutak pravi da bi se {to pre oprala ova uvreda,

i to oprala krvqu! Mi nismo sami izabrali ovog, prezira
dostojnog neprijateqa, ali svejedno: i krivo drvo daje dobru
vatru!

MILICA: Stani, Jefimijo! Lazar je kao vladar i kao srpski car

du`an da sazove Plemi}ku Skup{tinu i da sve plemi}e
upozna s ovim pismom. Wihova }e odluka biti zajedni~ka. A
ja molim Boga da bude i razborita.

JEFIMIJA: Gospodarice moja, na{a ~estita i hri{}anska knegiwo,

kunem ti se Bo`jim imenom da su svi spremni da krenu u rat
pod Lazarevim stegom. Kunem se da smo svi spremni da se
borimo kao lavovi i da izbacimo sa na{e zemqe nevernike
i oskrnaviteqe Svetog krsta.

MILICA: Jo{ nije zrelo za odlu~uju}i bitku, Jefimija...

JEFIMIJA: Zrelo i prezrelo! Bezbo`ni ismail}ani pale na{e `ito,

crkve i dvorove, pqa~kaju na{a sela i gradove. Ubijaju bez
milosti svakog ko je hri{}anin. Otimaju nam decu da od
wih stvaraju jawi~are koji }e se jednoga dana vratiti da
ubijaju svoju bra}u i sestre. Do{lo je vreme da, uz Bo`ju
pomo}, uni{timo tu pustiwsku lepru.

MILICA: Ali, reci mi Jefimija, koliko qudi mo`emo da dignemo?

Koliko kowa, kopaqa, oklopa, kola?... S koliko qudi mo`e
Obili} da krene na Murata?

JEFIMIJA: S najmawe dvanaest armija, knegiwo, ne ra~unaju}i gr~ke,

italijanske i saksonske plemi}e, koje mo`emo da prikqu-
~imo. Po mojoj proceni ima}emo vi{e od trideseti pet
hiqada ratnika za odbranu ^asnog krsta: tu vojske Jugovi}a,
vladika sa Cetiwa, Bana Strahiwe, Vlatka Vukovi}a, a i
va{ih zetova Bal{i}a Gare. Ne treba smetnutu s uma ni
trupe bugarskih i ugarskih saveznika i, kona~no, na snage
albanskih kne`eva, Muse i \or|a Kastriota!
Povratak kne`evog sokola 233

MILICA: Zaboravila si nekoga?... Misli{ da ratnici Vuka Bran-

kovi}a ne vrede ni toliko da ih spomene{?
JEFIMIJA: Nisam to rekla.
MILICA: Ali, nisi ni{ta rekla! Dvanaest hiqada Vukovih qudi
spremno je da krene pod Lazarevom zastavom i da Otomane
odbaci natrag u Aziju!
JEFIMIJA: Mo`e biti da sam se ogre{ila o Brankovi}a. Ako je tako,
neka mi Bog oprosti, a ja }u za svaku svoju sumwu svako-
dnevnim molitvama ~initi pokajawe... Ali, sada je trenutak
za bitku, a ne za molitve!
MILICA: Prema posledwim vestima koje sam dobila, mo`e se o~e-
kivati da }e sultan Murat sa desetinama hiqada svojih
vojnika sti}i na Kosovo poqe, na Vidovdan. 28. juna.
JEFIMIJA: Prema tome, knegiwo, vidi{ i sama da vremena vi{e nema.
Sve armije treba da budu spremne kako bi krenule iz
podno`ja tvr|ave u Kru{evcu, 21. juna, ka Kosovu poqu...
Tako stvari stoje, i nikako druga~ije.
MILICA: Ako je tako, Jefimija, onda neka Bog ~uje i ove re~i:
(Milica klekne, a za wom i Jefimija. Izgovara molitvu-
-kletvu, u ~emu joj se poluglasno pridru`uje i Jefimija)
U strahu od Boga, u veri i qubavi, podi`em u desnu ruku
carsko `ezlo sa zlatnim dvoglavim orlom Cara Du{ana
Silnog i govorim: “Svi vi koji }ete se na}i na Kosovu
poqu, gospodo i vitezovi, svi ste vi branioci Krune i
^asnog krsta. Ako me|u vama bude neko ko ne do|e na dan
bitke, neka bude proklet. Neka mu se zatre potomstvo, neka
wegova stoka krepa, neka mu poqa zauvek postanu bes-
plodna... !”
Zatamwewe.
Iz Off–a krenu fanfare, a zatim vesela muzika lauta, svirala i harfi...
Kada se scena opet osvetli, vidimo samo princezu Oliveru., koja kao da
izgovara neku vrstu “unutra{weg monologa”...
OLIVERA: [ta to govori{, Maksime:da sam ja tvoj `ivot. Da ti
zna~im vi{e nego ona koja ti je dala `ivot. Da }emo se
ven~ati, a posle svadbe da }e{ me odvesti u Mletke, u
\enovu. Da `eli{ da budem lep{a od svih, da nosim naj-
lep{i purpur i najskupoceniji brokat... Maksime, govori
ti{e, ~u}e nas... Da, znam: neka ~uju, pa {ta! Zakleo si se
mom ocu, knezu Lazaru, da }e{ me ~uvati vi{e od `ivota –
(Smeju}i se)
234 Aleksandar \aja

ali, sad me niko ne napada!... Znam, Maksime, znam {ta

`eli{: uvek }u biti tvoja, i samo tvoja... Maksime, ne}u da
te ubiju... Molim te, ne dozvoli da te ubiju!... Oh, kako bih
`elela da nema ovog rata, da ne mora{ nikuda da ide{ i da
se odmah ven~amo... Nemogu}e je, znam da je to nemogu}e!... O,
Bo`e, za{to nas ka`wava{, za{to Osmanlije moraju da
pro|u ba{ preko Srbije, preko Kosova... Za{to nema nekog
drugog, zaobilaznog puta?!... Za{to moramo da se borimo s
wima, za{to ih ne pustimo da pro|u i odu daqe, da se nikada
vi{e ne vrate?... O, Bo`e, {ta ja to govorim?... Maksime,
mora{ dobro da se pazi{. Pazi dobro na ikonu koju sam ti
dala... To je Bogorodica Odigitrija i ona }e da te ~uva.
Otac mi je dao kad smo i{li u Gra~anicu. Nosi je uvek sa
sobom... Stavi je na svoje srce i ~uvaj se, ako me voli{...
Zakuni se u to, Maksime. Zakuni se da }e{ mi se vratiti sa
Kosova poqa... Zakuni se u to, qubavi... Zakuni se, moj
prin~e.

Zatamwewe.
Povratak kne`evog sokola 235

KRU[EVAC, uo~i Vidovdana, 1389.

Iz Off–a dopire zlokobno fijukawe vetra u smiraj dana, kome{awe i

wiskawe uznemirenih kowa... Knegiwa Milica sama na sceni.
MILICA: (Za sebe)
Kakav je ovo vetar? Da li je to neki znak protiv onog psa,
Murata? Ho}e li krvopija uop{te `iva do~ekati sutra{we
ve~e na Kosovu poqu?... Ne}e, ako Boga ima, ne}e... Taj se
astrolog prevario, kao i pro{li put kod Plo~nika... Osle-
pe}e ga usijanim gvo`|em i bi~eva}e ga do smrti zbog toga,
ako iko od Osmanlija ostane `iv... Ali, ne}e `iv ostati
niko. Daj Bo`e da ovaj vetar koji Osmanlijama baca pra-
{inu u o~i nikada ne prestane!
U|e Jefimija.
JEFIMIJA: Vojska je oti{la na Kosovo, knegiwo.
MILICA: Znam, Jefimija, znam...
JEFIMIJA: Jeste li razgovarali s knezom?
MILICA: Samo smo se oprostili jedno od drugog, kao mnogo puta do
sada. I, uvek, zbog neke bitke, diplomatske misije... Za-
pravo, uvek zbog Osmanlija!... Kako su se oni uop{te na{li
na srpskim granicama? Od tolike Bo`ije zemqe, ba{ ovuda,
preko Srbije!
JEFIMIJA: Tako je Bog hteo, a na{e nije da o tome sudimo... Ali, mo`da
}e sultan zbog ovog vetra, jednostavno, pobe}i iz kosovske
ravnice. Dovoqno je sujeveran za tako ne{to. Mo`da }e
pomisliti da on, kao bedni Alahov sluga nije pru`io
dovoqno dokaza za svoju veru?
MILICA: Odakle ti takva misao? Ima{ li neke nove podatke o
Osmanlijama?
JEFIMIJA: Posledwe vesti koje smo od uhoda primili ka`u da je Murat
javno pred svojim vojskovo|ama izrekao, otprilike, sle-
de}e: “Otkako je Alah hteo da se ja opa{em Osmanovom
sabqom, da se popnem na presto Islama i postanem wegov
kalif, imam svetu obavezu da bdim nad slavom Proroka i
wegovog zakona. Do{ao je ~as da se upitamo: da li se bitka
koju ho}emo da povedemo svi|a Alahu? Jer, ako mu ona nije
po voqi, boqe je da se povu~emo, nego da ga ovom borbom
uvredimo.”
236 Aleksandar \aja

MILICA: Slaba je to nada, Jefimija, uzdati se u spasewe od strane

wihove vere. A, i ovaj vatreni vetar ne mo`e ve~ito da duva.
No} }e ga smiriti...
JEFIMIJA: A Osmanlije }e da smiri brojnost na{e vojske. Murat nije
o~ekivao kako }e knez uspeti da sakupi toliko qudi.
MILICA: Ali, Jefimija, ka`u da je na Kosovu pravo tursko more i da
tamo ima vi{e od sto hiqada qudi!
JEFIMIJA: Presvetla knegiwo, to i jeste broj na koji sam upozorila
vas i i kneza. Uostalom, to {to je Murat sakupio toliko
qudi, svedo~i da nas se boji i da poznaje na{u ratni~ku
nadmo}.
MILICA: Jalov ra~un, Jefimija. I wihovi ratnici su isto tako
hrabri kao i na{i i spremni da umru za svoju veru.
JEFIMIJA: Gospodarice moja, ovaj ju`ni vetar koji se digao na Osman-
lije, i daqe duva nama u prilog.
MILICA: Vetar, da... Ali, ako nas ne podr`i na{a vera, te{ko da }e
nam vetar pomo}i. Zbog vere i wene slave i odbrane Srp-
skog carstva, bori}emo se onako hrabro kako znamo. A Bog
neka odlu~i.
JEFIMIJA: I Bajazit, knegiwo...
MILICA: Za{to on?
JEFIMIJA: Muratov sin ima veliki uticaj na svog oca, a kao budu}i
sultan i na celu vojsku.
MILICA: [ta to Bajazit mo`e da u~ini, a da nam Turci jo{ vi{e
naude?
JEFIMIJA: On sokoli sultana kako mu je vojska najja~a, najboqa i
najpobedonosnija od svih, koje je bilo kada imao neki vla-
dar. Kako se woj se ne mo`e odupreti nikakva qudska sila,
nikakva prirodna pojava. Govori mu da tako misli svaki
ratnih pod wegovim stegom, koji smatra da im ni{ta ne
mo`e spre~iti da sutra uni{te nevernike... !
MILICA: Ako je tako, pomolimo se zajedno: svemo}ni Bo`e, samo Ti i
Tvoja neograni~ena mo} mo`ete, ako `elite, da ne sti{ate
ovaj vreli vetar na kome gore nevernici. Ne daj da na ovu
zagu{qivu pra{inu padne ki{om, ako ho}e{ da Tvoje ar-
mije potuku armije Polumeseca. U~ini to radi svoje slave i
ne napu{taj svoje sluge u bici.
Zatamwewe.
Povratak kne`evog sokola 237

KRU[EVAC, rano jutro na Vidovdan, 1389.

U knegiwinu odaju ulaze Milica i Jefimija, vidno uzbu|ene. Vidimo da

kroz prozor ulazi svetlost prvog svitawa.
JEFIMIJA: Da ste trenuli makar samo minut ove no}i...
MILICA: Kako? Oni }e se ve} sada, ~im sunce jo{ malo odsko~iti,
sukobiti s Muratom na poqu Kosovu. A, sino}na ve~era
svih vitezova u kne`evom {atoru, zavr{ila se da gore biti
ne mo`e!
JEFIMIJA: Istina, bilo je te{kih re~i... Ipak, ~estiti knez ih je
zakleo da svi onu budu bedem protiv islamske plime u kome
ni jedan kamen ne sme biti slab.
MILICA: Da, ali je onda Vuk Brankovi} napao Obili}a, rekav{i da
je Obli} upravo taj kamen koji se u srpskom bedemu klati.
JEFIMIJA: Milo{ je istupio i stavio svoju ruku na ma~, rekav{i:
Gospodaru, kunem se svojom verom, imenom i `ivotom koji
pripada Bogu da }e se sutra na Kosovu poqu videti, ko je
vera, a ko nevera. A ja }u se probiti do Murata i rasporiti
mu trbuh ma~em... !
Za~uje se krik gavrana iz Off–a. Milica se trgne!
MILICA: Za{to ba{ Vuk Brankovi}? Zar su qubomora i zavist
zaista postali na{ stra{ni usud i klica sopstvene pro-
pasti? Da sam znala, Jefimija, kako }e moji zetovi mrzeti
jedno drugoga, obe bih svoje k}eri pre poslala u manastir,
nego da do`ivim ovu strahotu!
Za~uju se iz Off–a zvuci crkvenih zvona.
JEFIMIJA: Odakle su ~uju ova zvona?
MILICA: To su zvona iz crkve Samodre`e.
JEFIMIJA: Je li mogu}e? Nikada se do sada u Kru{evcu nisu mogla
~uti, ~ak sa poqa Kosova, zvona crkve Samodre`e?
JEFIMIJA: Danas je sveti dan, Milice, i sva su ~uda mogu}a. Kleknimo.
To ispred crkve traje pri~e{}e Lazareve vojske.
Milica i Jefimija kleknu. Scena se malo zatamni, re~i molitve izgo-
varaju Milica, Jefimija i u sebi ponavqa. a zatim se sve slije u
mno{tvo glasova srpskih vitezova sa Kosova, u Off-u.
MILICA: “Sazdatequ moj, koji si mi dobrovoqno dao telo tvoje za
hranu, koji si ogaw {to spaquje nedostojne, ne spali me, no
jo{ prodri u moj udove i sastave, u sve zglobove, u unu-
238 Aleksandar \aja

tra{wost, u srce. Spali trwe svih sagre{ewa mojih; du{u

o~isti, misli osveti, u~vrsti sastave s kostima, prosveti
pet prostih ~ula, i svega me prikuj za strah tvoj. Uvek
pokrivaj, {titi i ~uvaj me od svakog dela du{egubnog i
re~i. O~isti me, umij me i ukrasi me; ulep{aj mi du{u,
urazumi me, i prosveti me. Poka`i me tvojim obitavali-
{tem greha, da, ulaskom Pri~e{}a, od mene kao od ogwa
be`i svaki zlotvor, svaka strast, kao od doma tvog.
Za zastupnika privodim Ti sve Svete, vo|e Bestelesnih
Sila, Prete~u tvoga, premudre Apostole, i jo{ tvoju bes-
prekornu, ~istu Mater, ~ijim molbama primi mene, slugu
tvoga, milosrdni Hriste moj, i u~ini sinom svetlosti. Jer
si Ti, Blagi, jedini i osve}ewe i svetlost du{a na{ih, i
Tebi, kao {to prili~i, svi uznosimo slavu svaki dan, kao
Bogu i Vladaru... Slava Tebi Bo`e, Ocu i Sinu i Svetome
Duhu, sada i uvek i u vekove. Amin.”
Zvowava se opet poja~a, traje, a zatim pretapa u topot hiqada kowa,
zveckawe oru`ja, u bojne pokli~e: “Za ~asni Krst” i “Alah el akbar”.
Zatim nastane zvuk strahovitog sudara dve vojske, pun krikova, jauka i
samrtnih ropaca. Zvuci ja~aju, a onda se svi slivaju u jedan jedini krik,
koji neverovatno dugo traje i kao da se pewe u visinu i gubi u nebesima.
Krici gavrana postaju sve bli`i i ja~i. Na sceni je sada samo Olivera.
OLIVERA: Maksime, gde si?... Ne boj se, ne}e{ da umre{, izvu}i }u te
odatle... Otvori usne, popij gutqaj vode... Kako pita{ ko
sam? Zar me ne prepoznaje{?... Ne, ja nisam an|eo, a ti nisi
mrtav... @iv si, a ja nisam prosta seqanka iz okoline. Ja sam
tvoja princeza Olivera, nosim vodu rawenicima. Bitka je
zavr{ena, odmori se... Ne govori, uzmi samo gutqaj vode...
Znam, Maksime, znam kakvo je to bilo klawe!... Znam da si se
hrabro borio, da ste se svi hrabro borili... Znam da biste
pobedili da vas Vuk Brankovi} nije izdao, i da nas zapadni
hri{}ani nisu napustili... Znam, sve znam... Ne mora{ da mi
pri~a{, sve sam videla... Sve sam kroz san videla: prvo su se
na vitezove Dimitrija Vlahovi}a obru{ili Anadolci Ja-
kuba i Sarid-pa{e. Bacali su na Srbe zapaqene strele,
barjaci u se zapalili, goreli su qudi i kowi... Maksime,
za{to ne mo`e{ da se pomeri{?... Ni{ta ne ose}a{?... Ali,
da ti ka`em {ta sam jo{ kroz san videla: odbili smo
Anadolce. Stotine wihovih krvavih turbana plivalo je
Labom. Osmanlijsko levo krilo bilo je celo pose~eno.
Kakvo je veseqe zavladalo u na{oj vojsci! Gledali smo ih
kako be`e nose}i Sarid-pa{u, kome je glava visila jo{
Povratak kne`evog sokola 239

samo na par~etu ko`e... Bo`e moj, kakvo klawe!... Nemojte da

se napre`e{, Maksime, molim te... ^ekaj, qubavi, ~ekaj...
Onda je Milo{ stigao do Muratovog {atora. Sve sam
videla, kao da sam bila tamo. Odbacio je kopqe i ma~
govore}i kako ho}e da se preda li~no sultanu. Pustili su ga
u {ator. Kad je do{ao pred Murata, poklonio se do zemqe i
poqubio mu vrhove ~izama. Di`u}i se, ve} je gurao no` sve
dubqe u sultanov stomak, naslawao se na wega svom te-
`inom, ose}aju}i kako se prekidaju metalne karike na
panciru, kako pucaju kosti i slezina... Nemoj vi{e da
misli{ o tome, moj vite`e, sve je sada zavr{eno... Ali, ja
sam sve videla, kroz san sam videla: Bajazit je pobesneo i
naredio op{ti napad. Hiqade jani~ara se ustremilo ka
na{em centru. Vuk Brankovi} nije iza{ao iz {ume, ve} je
okrenuo svoje trupe i oti{ao sa Kosova. Borio si se kraj
mog oca, Kneza Lazara, i posledwe {to ti je doviknuo pre
nego {to su ga Turci opkolili, bilo je da pusti{ wegovog
sokola Bilaka na slobodu. To si i u~inio, Maksime... Ali,
ja nisam samo obi~na seqanka sa Kosova poqa. Ja sam tvoja
princeza Olivera, qubavi... Ven~a}emo se {to pre. Ne}emo
~ekati da ti sve rane zarastu... Vidim da ti je ve} boqe...
Igra}emo kolo cele no}i, sa prijateqima. Mi i na{a deca.
I deca na{e dece...
(Kliktaj sokola koji se pribli`ava)
Pogledaj, Maksime: to je Bilak! Kne`ev soko se vra}a na
Kosovo...!

Zatamwewe.
240 Aleksandar \aja

KRU[EVAC, rana jesen, 1389.

Kad se svetla upale, vidimo da je knegiwa Milica sama u svojim odajama.

^uje se dugo, tu`no zavijawe psa. Kucawe na vrata. Zavijawe psa ostane
tiho, u fonu.
MILICA: U|i, Jefimija.
JEFIMIJA: (U|e)
Milice, za{to ne zatvori{ prozore? Ovo zavijawe traje
danima i no}ima.
MILICA: I Lazarevi hrtovi imaju pravo na tugu. Piju sam vodu, a
hranu odbijaju.
JEFIMIJA: Treba misliti na qude.
MILICA: Kako boli tvoje upozorewe, Jefimija. Ali, `ivot je za mene
postao prava muka.
JEFIMIJA: Mora{, onda, tu muku i da prihvati{. Takvu kakva je. Ni
mawu, ni ve}u. Da se s wom srodi{ i da ne o~ekuje{ kako
}e{ je ubla`iti. @ivi s wom i od we.
MILICA: A, bez we, i bez svega... Nije li to boqe?
JEFIMIJA: Glupost! Neka ona postane tvoja snaga i podsticaj.
MILICA: Suvi{e si surova i stroga. Ako vi{e nemam razloga da
`ivim, kako mogu `ivot uop{te i da nastavim?
JEFIMIJA: Ne huli na Boga, knegiwo! Kamo sre}e da i ja nemam toliko
razloga za `ivot, koliko i ti. Mora{ se sabrati: zbog
sinova i Olivere. I zbog Carstva.
MILICA: Ali, {ta je ostalo od Carstva? Mo`e{ li mi re}i.
JEFIMIJA: Ostala je vladarka.
MILICA: Ha, ako misli{ na mene, onda ima{ smisla za {alu.
JEFIMIJA: A, ti se smej, ako ti je do {ale. Ali, ti ~ak ne mo`e{ ni da
bira{. Ti jesi ostala, i ti jesi vladarka. Oko tebe Carstvo
mora da se okupi i da traje.
MILICA: [ta ka`e Bajazit? Kako je primio tebe i na{e poslanike u
Brusu?
JEFIMIJA: Primio nas je dobro, onako kako prili~i sultanu. Sa
uva`avawem, ali ne preteranim.
MILICA: Je li zadovoqan na{im poklonima: zlatom i pla}enim
vojnicima koje smo opremili za wegovu vojsku?
JEFIMIJA: Zadovoqan je, ali ne pokazuje.
Povratak kne`evog sokola 241

MILICA: A, ho}e li odr`ati re~ i, zauzvrat, odustati od pqa~ke,

pogubqewa i paqevina?
JEFIMIJA: To ne mo`emo znati.
MILICA: Da, od wega se sve mo`e o~ekivati.
JEFIMIJA: Kao i uvek, moramo biti spremni na najgore.
MILICA: I moliti se da nas to ne zadesi.
JEFIMIJA: I moliti, ali i ~initi. Najva`nije je, Milice, da si ti ju~e
na Dr`avnoj skup{tini sve plemi}e uverila u svoju snagu.
MILICA: Plemi}e, ha! Plemi}i se nisu vratili s Kosova! A, oni
drugi koji su sebe tako nazivali, bili su samo vazali koji su
se dodvoravali mom pokojnom mu`u.
JEFIMIJA: Vratio se Vuk Brankovi}...
MILICA: Boqe da nije! Bilo je toliko drugih potrebnijih glava
Srbiji!... Jefimija, kako mo`e Vuk Brankovi} da me gleda u
o~i i da govori kako se povukao s Kosova, jer je u strate-
{kom smislu bitka ve} bila izgubqena?
JEFIMIJA: Vuk }e kad-tad platiti za svoju izdaju. Ali, u ovom trenutku,
wegov novac i wegova vojska potrebni su Carstvu.
MILICA: Kom Carstvu, Jefimija, zaboga!?
JEFIMIJA: Odgovorila sam ti: ostala je Carica, zna~i – ostalo je i
Carstvo.
MILICA: Politika! Bo`e, kako je moj otac Jug Bogdan bio u pravu:
vodili smo politiku, a trebalo je voditi rat! Pa, zar nisi i
ti tako govorila?
JEFIMIJA: Jesam, pre bitke...
MILICA: Pre bitke?!... A, {ta se to promenilo posle bitke, osim
{to sam izgubila mu`a i oca, i svu svoju bra}u?
JEFIMIJA: Izvini, mila i vrla knegiwo, izvini {to }e te moje re~i
povrediti i {to }e te povre|ivati... Ali, ja moram da
govorim istinu, upravo zato {to sam i ja ostala bez svojih
najdra`ih.
MILICA: Zar postoji jedna istina pre boja, a druga posle?
JEFIMIJA: Da, postoji. Bitka je bila, bitka se i okon~ala, na `alost,
kobno po nas. Ali, boga mi, ni Osmanlije nisu slavno
pro{le. I zato, upravo zbog onih koji su zarad slave i na{e
~asti poginuli na Kosovu, mi moramo da `ivimo. Ina~e,
wihova `rtva ne bi imala smisla.
MILICA: Ti sada govori{ o politici?
242 Aleksandar \aja

MILICA: Da, sada je vreme za politiku. Ali, nemoj se zavaravati,

knegiwo: politika je isto {to rat, mo`da i gori od onog s
ma~evima i kopqima!
MILICA: Kada sam, malopre, pitala: je li Bajazit zadovoqan poklo-
nima, izbegla si odgovor... ?
JEFIMIJA: Knegiwo... Sultan Bajazit je primio porez u dukatima koji
smo mu odneli i izjavio je da je zadovoqan. Istovremeno nas je
zamolio da prenesemo wegovu duboku zahvalnost na prekras-
nim i skupocenim poklonima koje si mu poslala: |enovskom
brokatu, peharima od zlata i sardoniksa, lova~kom prstenu
ukra{enom rubinima i smaragdima, a posebno sokolima i
ko`nim rukavicama vezenim biserom i dragim kamewem...
MILICA: Za{to si stala?... Nastavi.
JEFIMIJA: Pri polasku, bili smo hitno pozvani kod Sultana, koji je
`eleo da nas jo{ jedared vidi. Mi smo taj poziv shvatili
kao znak izuzetne pa`we, ali, ovoga puta, hteo je da razgo-
vara nasamo, sa mnom.
MILICA: Jo{ ne{to ho}e, zar ne? Nije mu dovoqna glava mog mu`a?
Nastavi, Jefimija...
JEFIMIJA: Zatra`io je...
MILICA: Govori, Jefimija, nare|ujem ti!
JEFIMIJA: Zatra`io je... da prin~evi Vuku i Stefan budu obu~eni u
wegovoj vojsci, i da slu`e pod zastavom polumeseca.
MILICA: Nikada! Ni u ime Srpskog carstva, ni Boga, nikada!...
JEFIMIJA: Knegiwo... ?
MILICA: ^emu, onda, tolika krv, ako smo sve mogli da dogovorimo i u
kr~mi, pre Kosovskog boja?
JEFIMIJA: Ima jo{ ne{to...
MILICA: Jo{?... Treba li i ja da po~nem da cvilim ko kne`ev hrt?
JEFIMIJA: Gospodarice moja, pre~asna knegiwo...
MILICA: Govori... tako ti mrtvog Lazara, govori!
JEFIMIJA: Sultan Bajazit zahteva da princeza Olivera... postane we-
gova `ena... i da u|e u Harem, pod imenom: Despina.
Duga ti{ina, koju prekida samo zavijawe pasa iz daqine. Onda se Milica
u o~ajawu uhvati za glavu.
MILICA: Proklet bio taj ~ovek koji zna tajnu kako da mi nanese
najve}e patwe... !
Zatamwewe.
Povratak kne`evog sokola 243

KRU[EVAC – DE^ANI, po~etak zime, 1389.

Mala dvorska kapela. Kada se scena otamni, vidimo princezu Oliveru

kako kle~i i tiho izgovara molitvu. Iza we se pojavi Jefimija. Olivera
zavr{i sa molitvom i ne okre}u}i glavu, obrati se Jefimiji.
OLIVERA: Izdale su me i prevarile osobe u koje sam najvi{e verovala:
majka i ti, ro|ako!
JEFIMIJA: Nikada ne bih u~inila ni{ta protiv tebe, dete.
OLIVERA: Ne bi? Kako je, onda, mogu}e da mene prvu niste upozorili
na ~udovi{ne sultanove zahteve?
JEFIMIJA: Olivera, sam Hrist je ozna~io tvoju sudbinu...
OLIVERA: Ali, za{to ja? Za{to ba{ ja?
JEFIMIJA: Zato, da stado Bo`je ne bi rastrgli vuci. Ti }e{ biti na{a
Estera.
OLIVERA: Estera? Ha! Ja sam Olivera!... Kome ubudu}e mogu da ve-
rujem?
JEFIMIJA: Svojoj majci, meni...
OLIVERA: A, kome da se obratim za utehu?
JEFIMIJA: Samo Bogu, princezo. Sem wega, niko ti u tome ne mo`e
pomo}i.
OLIVERA: Gde je majka? Za{to i ona nije do{la da mi to saop{ti?
JEFIMIJA: Oti{la je u De~ane.
OLIVERA: Pobegla je od mene?
JEFIMIJA: Pobegla je od sebe.
OLIVERA: ^ija je odluka da me udate za Bajazita? ^ija je odluka da
moju bra}u po{aqete u Osmanlijsku vojsku?
JEFIMIJA: To je odluka Saveta dostojanstvenika Pe}ke patrijar{ije...
i knegiwe.. i moja.
OLIVERA: I tvoja? Pogledaj me u o~i, Jefimija... Tvoja je odluka da me
da{ ubici mog oca? Ubici mog verenika?... Pla~e{?
JEFIMIJA: Ne...
OLIVERA: Da!... Zbog ~ega, Jefimija?
JEFIMIJA: Zbog... dr`avnih razloga.
OLIVERA: Prisiliti me da `ivim sa na{im najgorim neprijateqem,
sa neprijateqem na{e vere? Zbog dr`avnih razloga?
244 Aleksandar \aja

JEFIMIJA: Tako je, princezo.

OLIVERA: Majka nije imala snage da mi to saop{ti u o~i. Odakle tebi
ta snaga, Jefimija, nakon sve tvoje tragedije?
JEFIMIJA: Ba{ u woj, dete. Oni koji su poginuli, poginuli su da bi
srpski narod pre`iveo.
OLIVERA: Da li je to `ivot? Tako ponizno ropstvo?
JEFIMIJA: Da su moj mu` i moj sin sada ovde, savetovali bi te to isto.
OLIVERA: Ni sama u to ne veruje{: oni bi dohvatili sabqu i krenuli
da speru tu sramotu!
JEFIMIJA: Dvaput se ne mo`e umreti, Olivera. Ali, `ivot uvek mo`e
da krene ispo~etka.
OLIVERA: Ispo~etka, za koga? Za{to?
JEFIMIJA: Za svoj narod i svoju veru.
OLIVERA: Bog, vera, dr`avni razlozi, srpski narod – od svih tih re~i
vrti mi se u glavi. One ne opisuju nesre}u koja me ~eka.
JEFIMIJA: Niko od nas ne zna {ta ga sutra zaista ~eka...
OLIVERA: Ali, kako mogu da `ivim kao ve~ita zarobqenica me|u
qudima o kojima ne znam ni{ta? Me|u `enama i robovima
~iji jezik ne govorim, ~ije obi~aje ne poznajem?
JEFIMIJA: Olivera, ti nisi obi~na devojka.
OLIVERA: Ali, {ta sam ja?
JEFIMIJA: Ti si srpska princeza.
OLIVERA: Ne srpska – turska, ro|ako, ja sam Despina!
JEFIMIJA: Ti si Olivera, srpska princeza i uvek }e{ takva ostati!
OLIVERA: U turskom Haremu... !
JEFIMIJA: Olivera, ti ne pripada{ u prvom redu samoj sebi, kao {to
nisu pripadali ni tvoj otac, ni tvoja majka. Svi vi pri-
padate Srpskom carstvu.
OLIVERA: Carstvo, carstvo... Da su mawe mislili na Carstvo, a vi{e
na sre}u svojih najmilijih, moj verenik i moj otac bi sada
bili `ivi!
JEFIMIJA: Kunem ti se svemogu}im Bogom da je ~estiti knez sve u~inio
da spre~i ovu tragediju – ali, nije se moglo. Sudbina je
htela da Osmanlije udare na nas!
OLIVERA: Da li sada ta ista sudbina i mene poziva, u novi boj, u novu
tragediju?
Povratak kne`evog sokola 245

JEFIMIJA: Princezo mila, Lazar se odmerio sa Muratom, a ti }e{ se

odmeriti sa Bajazitom. To je druga vrsta bitke, koja se vodi
druga~ijim, `enskim oru`jem, a ti iz we mora{ da iza|e{
kao pobednik. Na svoj na~in, ti }e{ biti branilac svog
naroda.
OLIVERA: Nikada ne}u mo}i da zaboravim Maksima!
JEFIMIJA: I ne treba. On je umro za spas Srbije.
OLIVERA: A ja za spas Srbije treba da promenim veru i da postanem
sultanija?
JEFIMIJA: Olivera, Maksim je izvr{io svoju du`nost, a ti sada treba
da prihvati{ svoju. Bi}e{ za{titnik Carstva i za{titnik
svoje bra}e, Vuka i Stefana.
OLIVERA: Prete`ak je to teret. Ja nemam ni tvoju, a ni maj~inu snagu.
JEFIMIJA: Ima{, ali toga jo{ nisi svesna. Previ{e si mlada da bi to
shvatila, ali veruj meni sada, kao {to si mi uvek verovala:
jaka si, ba{ kao i mi, a svakim danom bi}e{ sve ja~a. Ti }e{
biti kraqica Srbije, koja }e i bez krune, iz Brusa {iriti
svoju za{titu nad zemqom.
OLIVERA: Ali, kako? Ja nemam ni vojsku, ni oru`je...
JEFIMIJA: Lepa si i nije nikakav greh da to zna{. Tvoje o~i i kosa su
tvoj ma~ i {tit. One su nepobedivo oru`je, pred kojim }e
Bajazit morati da polo`i svoje.
OLIVERA: On?! Taj divqak?
JEFIMIJA: Jedan je Bajazit u borbi, a drugi u dvoru.
OLIVERA: Nikada me u to ne}e{ ubediti!
JEFIMIJA: Znaj, Olivera, sultani su ve} odavno prihvatili cari-
gradsku dvorsku etikeciju. Mnogi na wegovom dvoru govore
gr~ki. Govore se ~ak i slovenski jezici. Bajazitova majka,
sultanija Valida je hri{}anska, gr~ka princeza.
OLIVERA: [ta }u ja imati od toga {to je ona gr~ka princeza, nije mi
to majka!
JEFIMIJA: Znam, ali dobro je u~ena i primi}e te kao }erku.
OLIVERA: Ali, ja wu ne}u kao majku!
JEFIMIJA: To se i ne tra`i od tebe, dete... Ti samo treba da bude{ ono
{to jesi, i sve }e do}i samo po sebi. A {to se samog
Bajazita ti~e, on zaista jeste pismen i obrazovan.
246 Aleksandar \aja

OLIVERA: Sude}i po tvojim re~ima ispada da su sve Osmanlije pisme-

ne i jako obrazovane. Za{to se onda tako pona{aju ko
divqaci?
JEFIMIJA: Ve} sam ti rekla: on jeste nemilosrdan vojskovo|a i surov
politi~ar, ali svi ka`u da je jako ne`an s onim koga voli.
A tebe }e morati da voli, sigurna sam u to.
OLIVERA: Sigurna? Zaista?
JEFIMIJA: Jesam li te ikada lagala?
OLIVERA: Nisi mi rekla da treba da se udam za Bajazita.
JEFIMIJA: Ali, nisam te ni slagala. Samo sam... pre}utala, donekle. A,
to nije isto.
OLIVERA: O, silne li razlike...! Ja wega ne}u zavoleti nikada.
JEFIMIJA: Ti za wega treba da se uda{, a qubav... mo`da, docnije.
OLIVERA: O ~emu mi govorimo, ro|ako?!... Ne}u se ni udati za wega!...
Za ubicu svog oca i svog verenika – nikada! Pre }u sama
sebi prekratiti `ivot.
JEFIMIJA: Da, mo`e{ to da u~ini{: jedan potez no`em, i gotovo... Ali,
znaj, tako }e{ u grob oterati odmah i svoju majku i svoju
bra}u.
OLIVERA: Nije li svejedno?... ^emu `ivot, ako nema{ s kim da ga
pro`ivi{... Izvini.
JEFIMIJA: Nema{ za {ta da se izviwava{... Da, ja sam ostala i bez
mu`a i bez svog sina. Ali, re}i }u ti ne{to {to nikome do
sada nisam kazala. ^ak ni tvojoj majci... Misli{ li da meni
nije bilo najlak{e da tako|e jednim potezom no`a pre-
kinem svoju agoniju?... A, onda sam shvatila: ako se sada
ubijem, onda }u i wih da ubijem jo{ jedanput. Jer, oni nisu
poginuli kao secikese, izdajnici, kukavice... Poginuli se
kao ~asni srpski vitezovi koji brane srpsku zemqu. Odakle
meni pravo da obesmislim wihovu `rtvu?... Odakle tebi
pravo da ponovo ubije{ Lazara, Maksima, Jugovi}e... ?
OLIVERA: Ali, zar da `ivim sa wihovim ubicom?
JEFIMIJA: Da – ako wihovoj `rtvi to daje smisao! A, daje ga, i to mnogo
vi{e nego {to mo`e{ i da pretpostavi{!
OLIVERA: Wih su ubile Osmanlije!
JEFIMIJA: Ovoga puta tako je ispalo. U borbi neko uvek bude ubijen.
Ali, ti mora{ da dobije{ bitku bez toga. Mi, Srba, za
umirawe vi{e nemamo.
Povratak kne`evog sokola 247

OLIVERA: Jefimija... Toliko smo bliske, tebi sam mogla uvek da se

poverim, mogla sam da ti ka`em i ono {to nisam smela
svojim roditeqima... Zato te zakliwem, reci mi istinu:
ho}u li ja mo}i da `ivim s tim ~ovekom?
JEFIMIJA: Ho}e{, dete. Kunem ti se u ono najmilije {to sam izgubila.
OLIVERA: A Vuk, i Stefan?
JEFIMIJA: Verujem da }e i s wima sve biti u redu. A posebno za
Stefana. Sultan }e se vezati za wega i voleti ga kao
ro|enog sina. Kao {to znam da }e Stefan postati srpski
vladar koga }e narod voleti i za ~ije }e vladavine Srbija
do`iveti svoje ponovno ro|ewe.
OLIVERA: A, ho}e li Srbija ikada postati ono {to je bila?
JEFIMIJA: Ne znam, princezo...
Promena {timunga. Pojavquje se knegiwa Milica sa dve velike nezapa-
qene vo{tane sve}e u rukama.
OLIVERA: Mama... zar ti nisi u De~anima?
MILICA: Jesam, k}eri... Prihvatite ove dve sve}e. Izra|ene su ovde
po mojoj `eqi.
(Olivera i Jefimija prime sve}e u svoje ruke)
Unesite ih i postavite kraj ikonostasa.
Olivera i Jefimija, polako i za~u|eno, kao da prolaze kroz nekakvu
prostornu kapiju, na~ine korak ka Milici i postave sve}e kraj iko-
nostasa.
MILICA: Kleknimo sada zajedno.
(Sve tri `ene kleknu)
Neka na Bog pomogne da se s wegovom pomo}i uvek odupremo
nasiqu i varvarstvu. Neka ove dve sve}e, ova dva vo{tana
stuba, postavqena danas, pred zimu 1389. godine, u De~a-
nima, zadu`bini Stefana Uro{a Tre}eg, budu zapaqena
kada posledwi srpski du{mani budu proterani sa srpske
zemqe; i neka gore onoliko dugo koliko je i bilo potrebno
da se naprave: jedan dan i jednu no}.
OLIVERA: Ho}e li se to ikada desiti, mama?
MILICA: Niko to ne zna. Ali, mora da je negde zapisano. Ina~e,
za{to bismo `iveli... ?
Zatamwewe.

KRAJ