41-42-43.

-Otvorena kućišta – kod njih vidimo sijalicu, svetllost sijalice se odbija od ivice reflektora koja su visoko
reflektujuće površine (srebrne i ogledalske). Ima klape za preusmerivanje svetlosti. Otvorenog kućišta su:
-Pinca - ima i štipaljku za kačenje, pa je mogla da se kači i na kameru.

-CYC ciklorama - služe za ravnomerno osvetljavanje velikih površina, postoje simetrične i asimetrične, podne ili
koje se kače, mogu biti singl ili u grupama, mogu se dimovati, mogu biti u raznim bojama, imaju zaštitno staklo i
halogenu cevastu sijalicu do 3200w.

-Par 56,64 (ugl 500w, 1000w) – parabolični aluminijumski reflektor, imaju halogenu sijalicu, reflektor i sočivo se
nalaze u istom stakleno-aluminijumskom balonu u metalnom kućistu radi mogućnosti kačenja i upravljanja,
izdržljive su i imaju ram za filtere, mogu biti singl ili u grupama, dimuje se. Najviše se koriste za stejdževe, muzičke
scene, pozorišta... LED PAR – ima RGB boje i led sijalice, PAR ALC – usmereni zraci, izuzetno uzani, PAR 64 DINO
LIGHT – 24 parke od 1000w, koriste se na filmu, PAR 64 MINI BRUTE(blinder) – oko 10kw, 2x2/3x4, koriste se na
koncertima; Kada se dimuju kelvinaža opada.

-Variofokusi 650w, 800w, 2kw – Može da širi i skuplja svetlosni snop pomeranjem sijalice u njemu, točkić koji se
nalazi unutra pomera sijalicu bliže ili dalje i to se zove vario fokus i time dobijamo širi ili uži svetlosni zrak, prilično
su usmereni i mekani izvori, mogu se dimovati, vrlo su primenjeni u dokumentarnom filmu.

-Zatvorena kućišta:

-Reflektori sa frenelovim sočivima, frenelovo sočivo je plankonveksno+izrezbarno, sočivo čine koncentrični

krugovi (kao svetionik), do izvora svetlosti sočivo je ravno, a sa druge strane je kružno izrezbareno, što mu
omogućuje kontrolisano i ravnomerno osvetljavanje površine, poseduje mogućnost varijabilnog fokusa
pomeranjem izvora svetlosti u kućištu ili reflektujuće površine, dok je on fiksan, to omogućuje širenje(flat/flood)
ili sužavanje svetlosnog snopa(spot), problem je što površinu ne obasjava ravnomerno, njeni spoljni delovi su
jačeg intenziteta u odnosu na središnji deo. Unutra može biti i halogena i HMI sijalica. Koristi se i na filmu i u
pozorištu. Uz sočivo, ovi reflektori imaju: ram za filtere, klape, mrežice (služe kao ND) i mogu biti single(zelene)
smanjuje 1 blendu, double(crvene) smanjuje 2 blende, pola-pola i tekstilne.

-Soft box (chimera – za film) – Nastao u fotografiji, ima speed ring i grid (saće od tekstila) koje usmerava svetlo,
što je manja kockica, svetlo je usmerenije.

-Difuzer TV studio – Postoje 2 tipa, gde je sijalica u sredini ili dole, mogu biti sa 1 ili 2 sijalice, ne koriste se na
filmu, HMI sijalice od 5600K, postoje od 2,5 i 5kw

44. Reflektori sa frenelovim sočivom mogu biti:

1. Kompakt: 150w, 300w, 650w, 1kw, 2kw, 5kw

2. Studio: 5kw, 10kw, 12kw, 24kw

Arri junior; Arri studio

*Serija 3200K tungsten (halogena sijalica): 150w,300w,650w, 1kw,2kw,5kw,

10kw, 20kw, 24kw

*Serija 5600K HMI

200w, 575w, 1.2kw, 2,5kw, 4kw, 6kw, 12kw, 18kw
Mogu se dimovati 50%

-HMI reflektore sa treperenjem i flickerfree mode-om

45. Cinepar reflektori 5600K – konusni (produžen), HMI sijalica, sijalica stoji horizontalno, postoji set od 5 sočiva,
jedno je frenelovo, koja mogu da se menjaju.

-Arrimax (oskar) – 18/21kw, ima poseban nosač i max mover, koristi se kao dopuna u eksterijeru

-Arri sun 2, 5, 12 (200w, 500w,1200w).

-Sa franselovim sočivima se prave sledeće verzije: 200w, 1.2kw, 2.5kw, 4kw, 6kw, 12kw, 18kw.

46. Pokazuju ugao rasprostranjenja snopa svetlosti i pokazuju koliko se luksa smanjuje po metru kvadratnom.

47. Sijalice:

- Sijalice sa užarenim vlaknom – Užareno Volframovo vlakno, temperatura boje 2900k. Postoji mogućnost
dimovanja, ali se tako smanjuje i kelvinaža. Dimeri do 800w. Prve sijalice na snimanjima su bile nomralne sijalice
samo u većim balonima. Kontinualno su isijavale

- Par sijalice sa užarenim vlaknom – Nastale su u pozorištu i veoma su otporne. Najčešća upotreba je 64 i to je
sijalica od 1500w. Mogu biti ili sa sočivom ili premazane nečim. Temperatura im je 3200k.

- Halogene sijalice sa užarenim vlaknom – Tungsten. Takođe balon u kojem je i halogeni gas koji zajedno sa
vlaknom izazivaju 20 do 30 odsto jače svetlo. Proefsionalna rasveta od 3200k. Prave se u serijama od 200w do
3400w. Mogu se dimovati i kontinualno isijavaju. Ima jednostavan i dvostruki kraj.

- HMI sijalice voltni luk – 5600k daylight.

- Xenon sijalice voltni luk

- FLO sijalice industrijske i profesionalne – Kada se koriste industrijske flo sijalice na kameri se koristi filter OG
magenta. Profesionalne flo sijalice mogu biti 2900k (crveno), 3200k (žut), 5600k (plav). Postoje i posebne flo
sijalice za zeleni ekran.

- LED – Mogu biti ili 3200k ili 5600k . Mogu se dimovati i do 100 posto, kod profesionalnih ne dolazi do
treperenja. Traju bezbroj sati i ne menjaju kvalitet i troše malo energije. Postoje i rgb LED trake, tube, sijalice,
paneli (sky panel sa specijalnim efektima i softerima), rasvetna tela.

48. Postavljanje reflektora u studijima - na nosače (mogu biti i ručni/motorizovani):

Pantograf – nosi jedan reflektor

Host – nosi 3-4 reflektora

i motke (nosač) koje se pokreću gore dole i okreću oko sebe. Oni ubrzavaju rad jer se u studijima scenografija
menja stalno. Gore se kreću po šinama tako da se lako zapamte pozicije. Novi sistemi su kompjuterizovani sa
pultom samo za nosače.

Studijska snimanja zahtevaju zvučnu izolaciju, klimatizaciju i veoma visok plafon, spoljna vrata za kamione...
-Catwalk i grede – šine na plafonu po kojima se hoda i kači rasveta

-Tehnika postavljanja:

1. klasično na stative

2. kačenje pomoću štipaljki

3. Baracuda – šipke koje sa oba kraja mogu da se ,,zalepe’’ na zid, pa se na njih kači reflektor

4. kačenje na cugove(metalne šipke sa kontrategom) od kojih se prave konstrukcije (ramovi/kružni), reflektori se

kače pre snimanja, pa se pred snimanje vrše male korekcije; postoje i elektro cugovi, imaju napajanje i kontrole

-Vrsta povezivanja rasvete:

1. Dimeri

2. Strujom, pa se rukuju DMX protokolom (žičani/wi-fi)

3. Eternet, preko kompjutera

-Dodatna oprema:
1. Ram za filtere / valjak za filtere(7-11)

2. Sandbag

3. Gobo – male metalne maske koje se stavljaju u reflektor i prave projekcije slika

4. Mrežice- služe kao NDi mogu biti single(zelene) smanjuje 1 blendu, double(crvene) smanjuje 2 blende, pola-
pola i tekstilne.

5. Crnci

Osnovna razlika između klape i crnca je što klapa zaklanja celu svetlosnu površinu i blizu je izvora pa pravi
mekanu ivicu senke, a crnac što je dalji, senka je oštrija.

6. Snoot-metalni tubus, umesto klapa (najviše se koristi u pozorištu)

7. Efekti dima, izmaglice, magle – haze mašina, suvi led, fog filter

8. Tras (aluminijumskim) (stejdž) – prave se oblici, vertikalni/horizontalni/kružni

49. Neonska rasveta ima istu ulogu kao i obična rasveta, samo štedi energiju. Ona ima dve karakteristike koje su
bitne za nas: temperaturu boje i treperenje. To treperenje mi ne vidimo, ali ga film registruje kao zelenu
dominantu. Ima 3 vrste sijalice od 5600k, 3200k, 2900k. Daje mekano svetlo, ne greje se, može se dimovati (ali
mora se paziti da ne pređe u magentu). Ima zelenu dominantu, to se može izbeći na više načina. Prvi način je
kolor korekcioni filter – magenta (moramo paziti ako ima još rasvete kako će to na nju da utiče). Postoje i posebni
filteri za snimanje na ovakvom svetlu, ali ako nemamo filtere treća opcija je da u laboratoriji skinemo zeleni deo
(na novijim kamerama u podešavanjima na njoj). Svetlo i njegovo kolorimetriju proveravamo tako što svetlo
uperimo u beli zid i gledamo da li vuče na neku boju. Treba tražiti sijalice koje nisu prošle 600 sati. Kod koniflowa
treba sačekati kad se upali da se gas ugreje.
50. Stroboskopski reflektori su oni sa suksesivnim bljeskovima od 1/100 do 1/10000. Kod njih se podešava jačina
osvetljenja. Namena im je snimanje pokreta predmeta koji se kreću izuzetno brzo , najčešće za snimanje reklama.
Brzina opturatora ostaje ista pri takvim snimanjima , ali je kameru potrebno sinhronizovati tako što se kvadrat
filma osvetli u tačnom datom momentu. Za to postoji sinhronizator za određenu frekvenciju. Stroboskopski
reflektori imaju ugrađen mehanički dimer.

51. Specijalna rasvetna tela:

- Lampe sa sijalicom 500 – 200w mlečna

- Ruby par – nastao je od parki, par sijalice postavljeni kružno

- Dino light – koristi se za osvetljavanje kroz prozore i za neke velike površine, mogu da se dimuju ima 24 parke od
po 1kw

- Super dino je 36 parki od po 1kw

- Studijsko nebo (dan) - pravi se jer se u enterijeru često pravi exterijer. U pitanju je meko svetlo za osvetljavanje
velikih površina. Studisko nebo se pravi kao gaza u „lampionima“. Unutra je sijalica od 500w. Stavljaju se na
jednaka odstojanja.

- Kineska lampa – kopiranje fotografske kineske kugle, difuzno mekano svetlo, često simuliraju svetlosni izvor

- Svetlosni baloni - pune se helijumom

- Color changer

- Profili – sišljeni su za pozorište, ali su počeli da se koriste i za TV i film, najčešće sa hmi sijalicom, fokusiran i oštar
zrak, postoje fiksni ili zum uglovi, pomoću nožića se podešava ugao zraka i nožići mogu biti mehanički ili
motorizovani, imaju i ram za filtere i

- Svetlosna zavese – koriste se u pozorištima, ranije su se za to koristile ciklorame, a danas diode ili color changer

- Piruete – nosač sa 2 motora, švenkuje se i može se programirati, može se upravljati daljinskim, zbog nje je
smanjen broj reflektora u pozorištima

- Follow spot

- Frenelovo sočivo (pozorište) – simulacija sunca/praćenje glumca

,,Inteligentna rasveta’’:

- Moving lights – pomeraju se i horizontalno i vertikalno, imaju širi zrak, daylight HMI sijalice, ne mogu se
dimovati

- Skeneri i moving skeneri – imaju sijalicu s donje strane i ogledalo koje menja ugao, reflektor je fiksan ali se zrak
pomera pomoću tog ogledala, imaju ui snop svetla, veliki su. Moving skeneri imaju ogledalo sa višetrukom
prizmom, prednost odnosu na moving head je što je brži

- Wash – može se okretati 1,5 krug, može da se kači, ima veće sočivo (kao frenelovo), širok svetlosni snop, posao
kao parke, boji pozadinu/prostor, ima color wheel (6-12)
- Spot – manje clear sočivo, kao profili, imaju prostor za gobo, teški su

- Beam – ima jaku optiku, širok je par stepeni (1-5 stepena), koristi se za eksterijer

- Laseri

52. Pokretnom fotografijom dolazi do stvaranja treće dimenzije i dobija se na perspektivi. Postoje tri osnovne
vrste kretanja:

-Kretanje snimanog objekta

-Pokret kamere

-Pokret slike urađen u montaži

*Prvi vožnja – 1896. ,,Venecija iz gondole’’

*Prvi švenk – 1903. ,,Velika pljačka voza’’

Svaki pokret mora biti motivisan i opravdan. Pokretom kamere se omogućavaju i promene plana i rakursa,
postiže se prostorno filmski kontinuitet.

Vrste pokreta kamere:

1. Švenk

2. Far

3. Panoramska vožnja – kombinacija švenka i fara

*Švenk – Pokret kamere oko svoje ose i za cilj ima da otkrije novi prostor, koriguje kompoziciju, prati objekat
itd...

Vrste švenka:

-Horizontalni

-Vertikalni (tilt)

-Kosi

-Po krivini

Brzi švenk – Filaž

Švenk u totalu – Panorama

-Prema ulozi u filmu može biti:

-Opisni

-Dramski

-Prateći

-Korekcioni
*Far (vožnja) – Kretanje kamere za vreme snimanja, njeno putovanje kroz prostor, s ciljem da približi/udalji
objekat, praćenje pokretnih objekata u prostoru, usmeravanje pažnje na određene detalje...

Vrste fara:

-Upravni – prilaženje i udaljavanje

-Vertikalne (lift)

-Paralelne

-Kružne

-Okomite

Zumiranje – nije pokret kamere, već optički pokret

53-54-55. -Stativ i glava – prvi stativi su bili drveni, stativi se sastoje od glave(sa zupčastim prevojem/fluidna) sa
pločicom, standardna visina stativa je 150cm, postoje i bejbi legs stativi koji su manji; Dodatna oprema: pauk-
guma koja drži stativ na ravnom da ne kliza i da ne grebe površinu i promenljiva šolja, zavisi pd kamere

-Far – kolica koja pomeramo po određenoj putanji; Dodaci: Spider elemack – napredna varijanta fara, ima
hidraulični stub koji ima 3 položaja, ima dva sedišta za snimatelja i šarfera. Za njega postoji dva tipa točkova, za
šine i za glatke površine. Bitno je da bude u ravnoteži. Far može da se postavi i na neravno tlo, pa se za to
postavljaju kutije i daščice da bi se dovelo u ravan. Magnum dolly – bez šina(mora da je idealna glatka površina),
centralni stub pomera preko motora, ima ruku koja ide do 1,8m, koristi se da bi bili sa akterom u istoj ravni.
Panter – sadrži glavu, stub, platformu (mogu da stanu 3 osobe). Kružni far – 4/8 šina. Slider – kratke šine.

-Kran – Može biti sa ili bez posade, radi po principu klackalice. Vrste kranova: Cine jib – njegov najviši položaj je
3,5m, na njega idu kamera i 2 osobe; Tehnokran – kran sa izmenjivom dužinom, ima kablove 2-11m; Hydrascope
– vodootporni; Jimmy jib remote

-Stedicam – služi za stabilizaciju, kači se na čoveka i ima sistem opruga za postizanje ravnoteže. Težak je i može
da bude naporan za rad. Izmislio ga je Garrett Brown 1975. Prvi put je korišćen u ,,Bound for glory’’ i ,,Rocky’’

-Leteća kamera – snimanje iz vazduha, često se koristi. Snimanje iz helikoptera, koriste se i male bespilotne
letelice. Sky cam - je sistem žičanog pomeranja kamere. Koristi se za prenos utakmica, ali se koristi i na filmu
(Gospodar prstenova). To su sajle na kojima je motor i nakačena kamera.

-Motorizovane šine – one su pored staze (npr. atletika) i kamera se kreće brzo

-Dronovi

-Motion control sistemi – Sistem za specijalne efekte, on pamti pokrete, pa se oni posle lako ponavljaju

-Vozila u pokretu – Vakuum gume se koriste na kolima u pokretu i kače se na stakla.

-Trejler – prikolica na koju se stave kola, veoma su niske, njih obično vuče kamion na kom je agregat i rasveta

56. Formati filmske trake za profesionalno snimanje su: 16mm, 35mm, 65mm. Traka od 16mm može biti ili
jednoperformirana ili duploperformiorana. Super 16 ima 40 posto veću sliku kada se prelazi sa 16mm na super
16, ali se osa žiže malo pomera.
Formati filmske slike su: 1:1.33, 1:1.35,1:1.66, 1:1.75, 1:1.85. Formati slike koji su wide screen 1:1.65, 1:1.75,
1:1.85, dok su formati 1:2.35 i 1:2.40 anamorftski. Traka 65mm se kreće horizontalno po 8 preforacija. Uglavnom
se koristi za specijalne efekte.

57. Sve trake mogu biti: Negativ crno bele i kolor, Pozitiv crno bele i kolor, Preobratni pozitiv negativ(osetljiviji na
greške pri eksponiranju, najčešće se koristi kada nešto treba odmah da se prikazuje, npr u TV produkcijama) .
Negativ ima obrnutu sliku (svetlo je tamno, tamno je svetlo). Na pozitivu mi vidimo normalno sliku. Kod kolora
negativa boje se ne vide kao RGB već kao komplementarne boje. Preobratni proces se dobija kada se slika slika
normalan negativ a onda hemijskim procesom dobija pozitiv. Po kolorimetriji filmovi mogu biti 3200k i 5600k.
Svaka traka ima svoju osetljivost koja se meri u ASA i DIN. Po osetljivosti mogu biti niskoosetljive(do 50asa),
srednjeosetjlive(do 200asa) i visokoosetljive. (nisko i srednjeosetljive imaju bolju kontrast, a visoko imaju najveću
moć razlaganja po oštrini). Za snimanje eksterijera noću minimum 800ASA, a za dan 100ASA

58. Crno bela traka: Želatinasta zaštitna prevlaka, Emulzija, Želatina i celuloza, Triacetatna baza, Želatinasti sloj
koji sprečava savijanje i sadrži antihalo boju

Film u koloru: Emulzija osetljiva na plavi, žuti filter, Elmuzija osetljiva na zeleno, Elmuzija osetljiva na crveno,
zaštitni prelaz, osnova

59. Kažnjavanje: Razvijač deluje selektivno, ne na celu elmuziju. Denziometrija je oblast koja se bavi gustinama.
Dentiometar je fotografski uređaj koji se bavi merenjem optičkih gustina. Zacrnjenje je redukovano metalno
srebro posle razvijanja na negativnoj ili pozitivnoj slici. Mera nivoa zacrnjenja naziva se optička gustina. Razvijanje
je oksidoredukcioni proces, srebrohelid se redukuje do srebra, srebro se oksidira i stvara sliku samo na mestima
na kojima je pala svetlost. Kod kolora se stvara slika na određenim mestima gde je pala svetlost i probila
srebrohelid, tu se vezuju kupleri (bojena površina) i to vidimo u komplementarnim bojama. U procesu izolovanja
odstranjuje se što više moguće čestica srebra. Drugi zakon fotohemije : Intenzitet fotohemiskog dela direktno
zavisi od veličine ekspozicije to jes proizvoda jačine svetlosti i vremena njenog delovanja. Pravljenje elmuzije u
tom procesu se mešaju čestice srebra i žiletinske mase. Kod proizvodnje kolor emluzije se dodaju još i bojeni
kupleri, to se sve odliva u velike trake iz kojih se posle seku šnite.

60. Oblast koja teorijski i praktično izučava uzajmnu vezu između osetljivosti fotografskih materijala, ekspozicije i
uslova hemijske obrade istih. Putem senzitometrije možemo da vidimo koliko raspona kontrasta može da savlada
naša traka. U tu svrhu koristimo karakterističnu krivu koju daje svaki proizviđač za svoj film. Ona se još zove i HD
kriva. Šlajer je crni deo bez obzira na ekspoziciju. Njega ima uvek i proizvođači nam uvek daju vrednost. U pravom
delu grafikona se mogu videti stepeni zacrnjavanja. Iznad i ispod početne i kranje tačke je sve crno ili belo bez
detalja. Ako je šlajer pomeren onda nešto nije u redu sa trakom. Gama materijala je kriva pod uglom od 45
stepeni. Kod negativskog materijala koji ima mekšu gamu od 1, ugao se kreće manje od 45. Pozitivni materijali
imaju veću gamu od 1 i samim tim veći ugao od 45.

61. Prijavno odeljenje služi za donošenje i evidentiranje materijala nema veze da li je novi film ili film iz arhive.
Priprema za obradu je deo gde se traka stavlja u kutije u mraku i priprema za razvijanje. Kontrola hemiskih i
kopirnih procesa je kontrola sirovog materijala re snimanja a kad dođe snimani materijal hemija se vraća na isto
stanje da bi se dobio isti efekat.

63. Prijavno odeljenje služi za donošenje i evidentiranje materijala nema veze da li je novi film ili film iz arhive.
Priprema za obradu je deo gde se traka stavlja u kutije u mraku i priprema za razvijanje. Kontrola hemiskih i
kopirnih procesa je kontrola sirovog materijala re snimanja a kad dođe snimani materijal hemija se vraća na isto
stanje da bi se dobio isti efekat.

64.

65.

66. Telekeniranje je skeniranje negativa u pravom vremenu. Pošto je video zapis manje kvalitetan od trake
potreban je takav vid zapisa.

67. Kineskopiranje je proces prebacivanja sa nekog elektronskog uređaja na traku. Može da bude sa malog
ekrana u matšajdu pa na traku. Drugi način je lasersko prebacivanje.

•Laserska metoda frame by frame – Arrilaser

•Snimanje sa ekrana frame by frame

PROIZVODNJA FILMSKOG DELA

Faze proizvodnje igranog filma

Predpripreme

Tritment, scenario, sinopsis

Pripreme

Formiranje sektora filmske ekipe

Izviđanje terena

Usvajanje objekata

Saradnja sa ostalim sektorima

Usvajanje objekata

Gradnja objekata i adaptacija

Razarada knjige snimanja

Plan snimanja

Probna snimanja

Snimanje

Radno naređenje

Radni dan u fazi snimanja filma

Obrada

Montaža
 Slika

Ton

Filmska zanimanja

Sektor režije

Sektor kamere

Sektor scenografije

Sektor kostimografije

Sektor montaže

Sektor tona

Sektor organizacije

Sektor šminke

Sektor pirotehnike

Sektor izvođača pred kamerom