AKADEMIJA UMETNOSTI BEOGRAD

FILMSKA I TELEVIZIJSKA REŽIJA I MONTAŽA

MODUL: REŽIJA
PREDMET: OSNOVE SCENOGRAFIJE I KOSTIMA
III GODINA

Analiza kostima i scenografije u flimu „Marija Antoaneta“

Sofije Kopole

profesor: Marina Medenica student: Anja Jovanović

1
Analiza kostima i scenografije u flimu
„Marija Antoaneta“ Sofije Kopole
KOSTIM
Šta podrazumeva dobar filmski kostim? Elementi koje koristimo u filmu služe da što bolje ispričamo
priču. Ništa nije slučajno, odnosno, sve ima svoju funkciju kojom se obogaćuje i potpomaže narativ.
Shodno tome, dobar kostim je onaj koji prati i podržava priču. Nekada kostim to čini neprimetno,
nenametljivo, a nekada to čini tako što namerno skreće pažnju na sebe. Ni jedno ni drugo nije gore niti
bolje rešenje, zavisi od stila reditelja, kroz koje elemente i kojim alatima će on ili ona odabrati da ispriča
priču. Međutim, u filmu “Marija Antoaneta” Sofije Kopole, može se reći da je odluka da se priča glavnog
junaka ispriča kroz kostim dodatno inispirisana samim likom Marije Antoanete, koja je u našem
kolektivnom sećanju ostala zapamćena kao estetski ekstravagantna ličnost i predvodnik mode svog
vremena, pa je dakle logično da se na kostim stavi poseban akcenat.

Slika 1. Kadar kojim počinje film

Kostimografkinja filma je Milena Kanonero, četvorostruka dobitnica oskara, (oskara je dobila i za ovaj
film), čiji ostali radovi obuhvataju filmove „Paklena pomorandža“, „Barry Lindon“, „The Grand
Budapest Hotel“ i mnoge druge. Možemo slobodno reći da se u ovom filmu, Kanonera vodila idejom

2
„Nauči pravila da bi znao kako da ih prekršiš“. Naime, svi Marijini kostimi polaze od realnih haljina i
silueta koje su bile aktualne u poznom 18. veku. Pojavljuju se redovno robe à la Française, robe à
l'Anglaise, u kasnijem periodu i chemise à la reine, standardni odevni komadi tog perioda. Međutim, u
filmu kostimi su izuzetno stilizovani. Boje koje su korišćene, pogotovo na početku filma, pastelne plave i
ružičaste, iako boje koje su bile zastupljene u tom periodu, teško da bi bile prisutne u baš tako
koncentrovanom obliku, ali u filmu su korišćene da naglase Marijinu mladost, vedrinu i naivnost, kao i da
doprinesu čitavoj „pop“ estetici filma. Još jedan način na koji kostimi u filmu divergiraju od istorijskih
jeste način na koji je korišćen nakit. Naime, dragulji, što u obliku nakita, što kao dodatne dekoracije na
samim haljinama, koristili su se kao obeležje statusa. Stoga, Marija Antoaneta, kao dafina i posle kraljica
Francuske, morala je nositi obilje dragog kamenja. Međutim, na kostimskim probama, Sofija Kopola
primetila je da dragulji daju glumici Kirsten Dunst svojevrstan zreliji, materinski izgled, i odlučila je da
dragulje većinski izbaci iz njenih kostima i umesto njih ubaci ukrase u obliku nabrane čipke kao i nakit
pravljen od tekstila, kako bi pojačali njen mladalački faktor.

Slika 2. Marija u pastelnim bojama, sa tekstilnim nakitom i čipkom umesto dragulja

Sam film je koncipiran kao mozaik, prikazivajući Mariju Antoinetu u četiri različita perioda njenog
života, to su:

1. Rane godine - dolazak u Versaj

2. „Lude“ godine – problemi u braku, kockanje, ekstravagancija
3. Majčinstvo
4. Oplakivanje - kraj vladavine i pad Versaja

Rane godine - dolazak u Versaj

Incidentni momenat filma je Marijin odlazak u Francusku, i tada je i vidimo u jedinom austrijskom
kostimu. To je mnogo svedeniji kostim, bar u poređenju sa kasnijim francuskim kostimima. Iako

3
plavkasto-sivo pastelne boje, taj pastel je neuporedivo bleđi u odnosu na kasnije jarke pastele koje vidimo
u Versaju, materijal je grublji, deblji, sa svedenijim ornamentima, dekolte je zatvoren, a kosa prirodna i
puštena, Marija Antoaneta deluje kao devojčica, što i jeste. Kada stiže u Francusku, Mariji je rečeno da
mora da ostavi svu odeću (čitaj identitet) koju je ponela iz Austrije i zameni je Francuskom. Ovakva
najava novog životnog perioda kroz promenu kostima ponoviće se za gotovo svaki gore pomenuti životni
period, i time se dodatno gledaocu ukazuje na vezu između Marijinih kostima i njenog stanja. Kostim u
koji je oblače ima čak dosta sličnosti sa prethodnim, i silueta i boja podsećaju jedna na drugu, ali to nam
samo omogućava da vršimo bolje poređenje među razlikama. Naime, novi kostim jeste pastelno plav, ali
je boja jača u odnosu na prethodni kostim. Dekolte je otvoren, struk je uži (naglašavanje ženskih
karakteristika), kosa je uređena i kostim ima mnogo više ukrasa nego prethodni. Ovo ukazuje na to da
Francuska od Marije ne očekuje da bude devojčica, nego mlada žena. Pasteli i ukrasi u mladalačkim i
vedrim bojama ukazuju na trend ukrašavanje Marije kao „kolačića“, što će neki karakteri u filmu i
izgovoriti, Marija gubi svoj identitet i postaje, donekle i bukvalno „eye candy“ (poslastica za oči) Versaja.

Slika 3. Marijin francuski kostim (levo) i Marijin austrijski kostim (desno).

„Lude godine“ – problemi u braku, kockanje, ekstravagancija

Došavši u Versaj, Marija ubrzo biva suočena sa novim problemom. Njen zadatak kao kraljica jeste da
osigura nasledstvo Francuske, međutim, njen muž ne želi da ima odnose sa njom. Kako je Marija pod

4
konstantnom prismotrom, ovo se pročuje i Marijin „neuspeh“ je prati svuda po Versaju. Kako
negodovanje i Marijin osećaj neadekvatnosti rastu, nastupa novi period u kome ona sebe „leči“
preteranim trošenjem novca i kreirajući svojevrsan oklop u obliku kostima jarkih boja i ekstravagantnih
ukrasa. Ovaj put najava novog perioda ne dolazi verbalnim putem, već montažnim. Scena u kojoj Marija
biva kuđena usled nedostatka naslednika koja se završava njenim očajem, biva sledovana montažnom
sekvencom Marijinog šopinga i njenom transformacijom. Ovakvom sekvencom rediteljka pokazuje da
novi stil nije autentičan, već nametnut i oblik bega. Kako problemi rastu, rastu i Marijini kostimi. Postaju
veći, raskošniji, boje postaju sve jače, a kosa sve viša.

Slika 4. Marijin beg u ekstravagantne kostime

Međutim, pored svega toga, Marija opet ne uspeva da pobegne od svojih problema. Versaj je svuda oko
nje, guta je, pa je čak i to prikazano, metaforički, kroz kostim.

5
 Slika 5. Materijal Marijine haljine se podudara sa tapetom iza nje. Deluje kao da se utapa u sam Versaj.

Majčinstvo

Slika 6. Marija sa ćerkom ispred letnjikovca

Nakon dugog perioda nezadovoljstva i osećaja neadekvatnosti, Marija rađa naslednika i time ispunjava
svoju funkciju kao kraljica. Stege popuštaju i Marija je po prvi put slobodna da se ponaša kako želi. U
znak zahvalnosti, ona od kralja dobija letnjikovac, gde počinje i nova faza njenog života. Ovoga puta,

6
novu fazu najavljuje Marija lično. Za razliku od njenog dolaska, gde je nova faza došla kao spoljašnje
naređenje, ili „ludih godina“ gde je došla u obliku očajničkog bega, sada Marija svesno izražava
sopstvene želje u vezi svog života, kao i izgleda. Marija izjavljuje kako želi da joj nova odeća bude
„jednostavna, neutralna i prirodna“. Uzgredno, ovakva promena u odevanju zapravo je i zadesila Evropu
u tom periodu, usled modernizacije odeća je postala jednostavnija, slobodnija, krute i teške tkanine
zamenio je lagani muselin. Tako da je kostimografkinja, koristeći realnu modnu prekretnicu, uspela da
prikaže dramatičnu promenu lika kroz kostim, a da pritom verno predstavi istorijski period.

Slika 7. Marija koja nosi chemise à la reine, kadar iz filma filmu (levo) i pravi portret (desno)

Oplakivanje
Marijin boravak u letnjikovcu se završava, a samim tim i njena fantazija svedenog seoskog života. U
Parizu dočekuju je problemi, kraljevska porodica upala je u dugove, narod nema šta da jede i vladaju
nemiri u zemlji. Nov period simbolički najavljuje se kroz smrt njene majke, kao i sina. Marija se oblači u
tamnije boje, u znak oplakivanja, u kojima će i ostati do kraja filma (i života). Lagani materijali smenjeni
su krutim i teškim, ali za razliku od početka filma, ovoga puta siluete su i same krute i svedene, a ne
raskošne, boje su sumorne i blede.

7
 Slika 8. Haljine iz perioda oplakivanja, kruti, teški materijali sumornih boja

SCENOGRAFIJA
Iako Kopola nije želela da se bavi istorijskom dramom realizma, postoji određena doza spektakla i
verodostojnosti/osećaja da smo transportovani u drugo vreme, koje gledaoci očekuju kada gledaju epohu.
Ta verodostojnost se sa aspekta kostimografije ogledala u korišćenju realnih istorijiskih silueta i
materijala, a u scenografiji je to bilo snimanje na lokaciji umesto u studiju.

Kopola je dugo tražila studio koji ce je podržati u njenom poduhvatu. Razni studiji su je nagovarali da
snima film u Bugarskoj ili Rumuniji, što se kosilo sa njenom vizijom. Kopola nije htela da pretvori svoj
film u vizuelni „muzej“ posvećen životu Marije Antoanete i perioda u kome je ona živela, ali je takođe
želela da uhvati određenu atmosferu luksuza, bahaćenja i megalomanije koja nije mogla biti upotpunjena
bez Versaja.

Dozvolu za snimanje u dvoru je imala samo jedan dan u nedelji, tako da je Versaj korišćen u scenama gde
je bilo potrebno naglasiti raskoš i veličinu, a intimnije kamerne scenografije su dizajnirane u obližnjem
šatou. Najbitniji takav prostor je svakako Marijina spavaća soba, čija detaljna rekreacija je koštala Kopolu
oko pola miliona dolara, čineći je ujednom i najskupljom scenografijom u filmu. Razlog tome jeste što je
spavaća soba Kopoli narativno bila izuzetno važna. Sofija je insistirala na tome da je dolaskom u Versaj

8
Mariji sve bilo novo. Sve je moralo da bude blještavo, čisto i bogato. Spavaća soba je u tom kontekstu
služila kao „gnezdo luksuza“ čija lažna udobnost proguta Antoanetu i u kojem se ona zapravo oseća
usamljeno.

Slika 9. Spavaća soba Marije Antoanete

Za vreme Marije Antoanete vladao je rokoko stil, koji je i prikazan u filmu, a nastao je kao antiteza
baroku. Iako oba stila karakteriše raskoš i ornamentalnost, barok ima dramatičan i dostojanstven izraz
(predstavnik ovog stila u filmu je Luj XIV, što se vidi kroz kostim), dok rokoko uživa ležernost i
razigranost. U vizuelnom smislu, sve omekšava. Dominantne forme su krivolinijske, motivi flore i faune
slikani su u figurama nalik slovima „c“ i „s“, u vedrim pastelnim bojama. Nameštaj, umesto da bude
impozantan, u rokoko periodu poprima mnogo intimniji i romantičan karakter, dok prostori, sa visokim
plafonima, glomaznim stepenicama i čestim korišćenjem ogledala u svrhu proširivanja prostora, služe da
projektuju sliku raskoša. Rokoko nastaje prvo u slikarstvu, u kojoj glavna tematika postaje svakodnevni

9
život i uživanje, u fokusu je jedna vrsta hedonizma i lakomislenosti, zbog kojeg će, usled menjanja
vrednosti nakon revolucije, stil biti odbačen zbog svoje „trivijalnosti“.

Slika 10. Kitnjasti nameštaj rokoko stila sa krivolinijskim figurama, slikarstvo koje prikazuje hedonizam

U filmu imamo u suštini dva glavna objekta sa aspekta scenografije, Versaj i letnjikovac: „le petit
Trianon“. Versaj, prateći i samu životnu priču Marije Antoanete, služi da prikaže raskoš, megalomaniju i
„trivijalnu“ kitnjastost rokoko stila, dok letnjikovac prikazuje drugu, nežniju i intimniju stranu perioda. U
Versaju, prikazuje pozlaćen enterijer i nameštaj ukrašen jarkim bojama. Svetlo je oštro i proizvodi osećaj
kao da je Antoaneta pod reflektorima i nema gde da pobegne od pogleda neprijatelja. U letnjikovcu, boje
se stišavaju, dominiraju nežni pasteli, pre svega bež boja i deluju umirujuće, nasuprot Versaju koji
„vrišti“. Sve oštrine se gube, svetlo postaje difuzno i meko.

10
 Slika 11. Iako je korišćena ista boja za akcentovanje, efekat je skroz drugačiji. U Versaju ova plava kao da bode oči, dok u
letnjikovcu se utapa u okruženje i daje celoj slici sanjalački izgled

Da bi se upotpunio ovaj osećaj različitosti prostora, Kopola ih je različito i snimala. U Versaju imamo
puno centralne kompozicije, iz oka „objektivnog posmatrača“, vidimo kako oni deluju i kako žele da
deluju drugima u dvoru. U letnjikovcu, Kopola je insistirala na mnogo intimnijem kadriranju i osećaju da
smo mi kao gledaoci sa njima u tom prostoru.

11
Slika 12. Bezlična centralna kompozicija služi da prikaže koliko je Marija sitna pored glomaznog Versaja

12
Slika 13. Le Petit Trianon je slikan mnogo intimnije, vidimo Marijin subjektivni doživljaj

13
Korišćeni izvori:
1. https://www.youtube.com/watch?v=6yRmkAe43EA
2. http://costumevault.blogspot.com/2015/11/marie-antoinette-telling-story-through.html
3. http://thisisversaillesmadame.blogspot.com/2020/03/film-fashion-marie-antoinette-2006_26.html
4. https://www.vogue.com/article/oral-history-of-marie-antoinette-15th-anniversary
5. https://www.britannica.com/art/Rococo
6. bluffton.edu/courses/humanities/art/18c/rococo/
7. https://www.masterclass.com/articles/rococo-architecture#a-brief-history-of-rococo-architecture

14