Rudolf Arnhajm

Film kao umetnost
Pisala: Anja Jovanović
Rudolf Arnhajm
+ 1904-2007  
+ Nemački pisac, teoretičar umetnostii
geštaltni psiholog
+ Studirao je u Berlinu, gde su mu
profesori bili  Maks Verthajmer  I
Volfgang Keler, osnivači geštalt
psihologije
+ Kasnije, Arnhajm će primenjivati upravo
geštalt psihologiju pri tumačenju
umetnosti, odnosno filma
 + Bavi se opažanjem

Geštalt + Smatraju da opažanje nije pasivan

proces, nego aktivan
psihologija + Naš mozak ne prima samo informacije,
već ih obrađuje I organizuje, "tumači"
Film kao
umetnost
+ Centralno pitanje: Da li je film
umetnost?
+ Dokaz da jeste, odnosno da
može da bude
+ Šta jeste, odnosno šta nije, po
Arnhajmovom mišljenju,
umetnički film
+ Kako se pravi umetnički film?
Film I stvarnost
+ "Film ne može biti umetnost, on samo mehanički
podražava stvarnost"
+ Čak ni naša vizuelna percepcija nije čisto mehaničko
podražavanje stvarnosti, već organizovanje I tumačenje
iste u nama smislene celine. Umetnost, odnosno film, je
još jedan stepen organizovanja te stvarnosti kroz prizmu
umetnika. 
Principi razlikovanja filma od
stvarnosti
+ Jedinstven ugao gledanja
+ Odsustvo perspektive
+ Oblikovanje objekata svetlošću I senkama/odsustvo boje
+ Okvir
+ Montaža
+ Pokretna kamera
Jedinstven
ugao
gledanja
Odustvo perspektive
• Oblikovanje objekata svetlošću I senka
ma/odsustvo boje
Okvir
 Dvojaki efekat/Delimična iluzija
+ Film je u isto vreme prikaz žive scene, poput našeg percipiranja
stvarnosti, kao I slika, odnosno ravna površina
+ Umetnički film je onaj koji aktivno koristi dvojaki efekat sa jasnom
namerom 
NAMERA
 Film će postati
čisto umetničko
delo tek kada se
Film nije umetnost jer
odupre nagonu da
 mehanički podražava
podražava
 stvarnost
stvarnost I
postane u celosti
čovekovo delo kao
slikarstvo u
pokretu
+ Današnji filmovi se pretežno bave sadržajem, zaboravili su
na formu
+ “Ono što ja smatram filmom jeste jedinstveni vizuelni
eksperiment koji se odvijao u prve tri decenije (dvadesetog)
veka"
+ "Nijedan pomenuti film u knjizi nije mlađi od dvadeset
godina. Ne smatram ovo manom niti nedostatkom. Ništa što
se u međuvremeno razvilo na polju kinematografije nije
dovoljno inovativno da bi se spomenulo u ovoj knjizi, osim
možda otkrovenje “apstraktnog” filma, začeci koji će se
jednog dana razviti u veliku umetnost slikarstva u pokretu"
 Film će postati
Načini na koje film
čisto umetničko
odstupa od
delo tek kada se
Film nije umetnost jer stvarnosti mogu se
odupre nagonu da
 mehanički podražava koristiti kroz jasnu
podražava
 stvarnost I svesnu nameru,
stvarnost I
da bi film dobio
postane u celosti
umetničku
čovekovo delo kao
dimenziju
slikarstvo u
pokretu
PRIMERI
GLUMA
 Film treba (isključivo) da
komunicira vizuelno

Film treba aktivno da koristi

Rezime načine na koji se razlikuje od
stvarnosti (dvojaki efekat) –
filmski jezik

Ono što film čini umetničkim

jeste namera (delimična iluzija)