FILMSKA FORMA

(STIL)
MIZANSCEN (mis-en-scene)
• Sve što vidimo u kadru
• Pozorišni termin
• Podrazumeva režiju “ispred kamere”
She Wore a Yellow Ribbon (dir. John Ford)
REALIZAM
• Pitanje žanra, vremena i kulture
Kabinet doktora Kaligarija
SCENOGRAFIJA (SETTING)
• “U pozorištu glumci su ključni element. Drama na
filmu može da postoji i bez glumaca. Lupanje vrata,
lišće na vetru, talasi koji zapljuskuju stenovitu
obalu.”

(Andre Bazen)
scena i priča
• Konstrukcija scene može biti u većoj ili manjoj meri
povezana sa zapletom.
Građanin Kejn (Orson Vels)
Prezir (Žan Lik Godar)
Mladost (Paolo Sorentino)
• reditelji mogu u većoj ili manjoj meri uticati na
izgled scenografije
 Snimanje na lokacijama
• Nemačka, godine nulte (Roberto Roselini)
 Konstruisana scenografija
(studijski sistem)
• Za šaku dolara (Serđo Leone)
 detaljna i verna
rekonstrukcija
• Svi predsednikovi ljudi (Alan Pakula)
 autorska vizija
• Ivan Grozni (Sergej Ejzenštajn)
Ves Anderson
Paklena pomorandža (Stenli
Kjubrik)
Mogućnosti novih
tehnologija
Avatar (Džejms Kameron) Akvamen (Džejms Van)
KOSTIM
Drakula (Terens Fišer)
Osam i po (Federiko Felini)
Njegova devojka Petko
(Hauard Hoks)
 Interakcija kostima i
scenografije
• THX 1138 (Džordž Lukas)
 Akcenat
• Kazanova (Federiko Felini)
 ŠMINKA
• U ranoj fazi filma šminka je bila obavezna, kako bi
ljudsko lice došlo do izražaja.
Stradanje Jovanke Orleanke Ivan Grozni
(Karl Teodor Drajer) (Sergej Ejzenštajn)
• U savremenom filmu šminka je suptilna i često se
koristi kao korekcija.
Muva (Dejvid Kronenberg)
OSVETLJENJE
 Svetlo može imati važnu
narativnu ulogu
• Džungla na asfaltu (Džon Hjuston)
Osobine svetla na filmu:
- intenzitet
- pravac
- izvor
- boja
 Intenzitet
• Jako (oštro) svetlo ističe Meko, difuzno (raspršeno)
objekat, stvara upadljive svetlo ublažava konture i
senke i oštre ivice kontraste
Pravac
• Frontalno svetlo • Bočno svetlo
• Pozadinsko svetlo Svetlo odozgo
Svetlo odozdo
 Izvor svetla
• Izvor svetla u filmu je najčešće realistički motivisan, ali
se na snimanju zapravo koristi dodatno osvetljenje
Boja (filteri)
Pokret i gluma
 Na šta mislimo kada kažemo
da je gluma “(ne)realistična”?
• Marlon Brando u filmu Na dokovima Njujorka
• Italijanski neorealizam (neprofesionalni glumci)
• Planina Broukbek
• Podzemlje (namerno stilizovana gluma)
*(video)
Dva aspekta glume
• Autentičnost • Stilizovanost
Ukoliko kreira jedinstvene, U kojoj meri je gluma
neponovljive karaktere naglašena, ekspresivna
Marlon Brando u filmu Kum
• jedinstven izgled
(šminka), glas, facijalna
ekspresija i pokret
• stilizacija je srednjeg
intenziteta
Kontrast između
stilizovane i svedene
glume u istom filmu
AMADEUS (Miloš Forman)
Tipski likovi
 Svedena gluma koja
postaje stilizovana
• Baltazar, Rober Breson

*(video)
Odnos glume i drugih
stilskih elemenata
• Kulješovljev efekat
 Gluma i položaj kamere
• Strategija pauka (Bernardo Bertoluči)
Avantura (Mikelanđelo Antonioni)
- analiza scene -
Krik, Mikelanđelo Antonioni
• Kradljivci bicikala, Vitorio de Sika
Put, Jilmaz Guni
statika/pokret (Jasuđiro
Ozu)
*video
Planovi: dubina
Kineskinja (Žan Lik Godar): bez
dubine
Orson Vels i Greg Toland
Blow Out (Brajan de Palma): split-fokus
Prostor/Vreme
Buntovnik bez razloga (Nikolas Rej)
KADAR
Režija ne obuhvata samo ono što se događa ispred
kamere, već se bavi i elementima same slike.
Drugim rečima, ne bavi se samo onim šta vidimo u
kadru, već i kako će to biti snimljeno.
U ovom segmentu do izražaja dolazi uloga direktora
fotografije.
Fotografija
(Cinematography)
• fotografski aspekti slike
• kadriranje
• trajanje

• Fast-motion
- U ranim filmovima bio stalno
prisutno sredstvo, zbog razlike u
brzini snimanja i brzini
projektovanja.
- Danas se koristi kao zasebno
stilsko sredstvo (primer:
Koyaaniskatsi*)
Brzina
• Slow-motion
- efekat pojačavanja emotivnog
naboja scene, njenih poetskih,
lirskih potencijala
- sugeriše da se scena dešava u
snovima ili nekom sličnom
stanju (imaginacija, fantazija
itd.)
- pojačava napetost time što
rasteže vreme
- čista estetizacija pokreta (često
akcije i nasilja)
*Paklena pomorandža
 Perspektiva, vrste objektiva

- široki objektiv (do 35 mm)

- srednji objektiv (35-50 mm)
- zum-objektiv (preko 50 mm)
Široki objektiv
Srednji objektiv
Zum-objektiv
Zoom-in/Zoom-out
- Prisluškivanje (Frensis Ford Kopola)
- Kjubrik
- Tarantino (kung-fu zumovi)

*video
Dubina polja: planovi i
oštrina
 Promena fokusa u toku
kadra
• Domaćin (Bong Džun-Ho)
* video
Efekti
- superimpozicija

*video (Kopola, Apokalipsa danas)

From rear-projection to CGI
KADRIRANJE
• Značaj kadriranja ogleda se i u najranijim filmovima.
 Format kadra
• 4:3
Do poslednjeg daha (Žan Lik Godar) Šaulov sin (Laslo Nemeš)
 16:9
Interstellar (Kristofer Nolan)
 SPLIT-SKRIN

* Rekvijem
za snove
(video)
 Prostor u kadru i van kadra
• Kadar definiše granice onoga što vidimo u datom
momentu. Međutim, u svesti gledalаca kadar ne
predstavlja granicu sveta filma. Dok gledamo film,
kadar doživljavamo kao jedan deo stvarnosti,
podrazumevajući da van njega i dalje postoji celovit
svet filma (priče).
• Prostor van kadra može biti i pojačano naglašen,
aktiviran, tako da gledaočeva pažnja (iščekivanje)
bude više usmerena na njega, nego na ono što se vidi
u kadru.

• Primer: pogled aktera u prostor van kadra

Rozmarina beba (Roman
Polanski)
• Napetost
• Prostor van kadra može biti aktiviran i zvukom.
Najočitiji primer takvog postupka je film Šaulov sin, u
kome sve vreme pratimo krupni plan protagoniste,
dok mnoštvo informacija dobijamo putem zvuka.
(*video)
 Rušenje “četvrtog zida”
• Kada postajemo svesni filma kao filma
Uglovi snimanja
• gornji rakurs
Ekstremni gornji rakurs (God`s Eye
Shot)
Donji rakurs
Proces (Orson Vels)
Nakrivljenost kamere
Planovi
• Široki
• Srednji
• Krupni
DALEKI TOTAL najčešća narativna funkcija:
uspostavlja prostor u kome će se
radnja dešavati.

mali broj totala u filmu dezorijentiše

gledaoca

TOTAL

TOTAL

ekspresivna funkcija: može

sugerisati usamljenost, izgubljenost
čoveka u ogromnom prostoru
• POLUTOTAL/AMERIKEN
Precizira radnju, izdvaja
protagonistu ili grupu
aktera. Prelaz sa “gde” na
“ko”.
Još uvek prostor igra
bitnu ulogu; balans
prostora i aktera.

Zato je pogodan
za predstavljanje
okruženja u
kome živi glavni
junak, njegovog
zanimanja itd.
Srednjekrupni plan

Prostor postaje sekundaran, dok se pažnja potpuno fokusira na aktera.

Ovaj plan pogodan je za interakciju dva aktera u istom kadru, jer je
dovoljno širok, a opet i dovoljno krupan kako bismo pratili njihove
reakcije.
Krupni plan
Ekspresivna funkcija. Pažnja se poklanja samo jednom elementu, ljudskom licu,
koje se izdvaja iz celine.

Poistovećivanje sa likom. Približavamo se njegovim emotivnim reakcijama

koje sa distance ne bi bile vidljive. Verujemo da krupni plan otkriva čak i one
emocije koje bi lik želeo da sakrije.
Vrlo krupni plan

Gluma u krupnom planu mora biti svedena

 Detalj

ekspresivna
funkcija

informativna
funkcija
Ida (Pavel Pavlikovski)
 Kadar-Plan: zašto je preciznije
reći “krupni plan” nego “krupni
kadar”
• Kadar je jedinica filma određena montažom: deo filma
između dva reza.
• U jednom kadru mogu se promeniti različiti planovi.
• Promena plana, dakle, ne mora se desiti isključivo
montažnim rezom.
npr. scena iz Avanture na krovu, ali i Ulazak voza u
stanicu
• Ljudska percepcija funckioniše na sličan način, po
principu izdvajanja planova.
• Krećeš se ulicom pored kafića. Baciš pogled na baštu
kafića u celini (total), zatim, pažnju ti privuče jedan
sto, jer za njim sede 3 osobe koje poznaješ (srednji
plan). Zastao si da čuješ o čemu govore: u tom
trenutku govori jedna osoba (krupni plan).
 Pokreti kamere
• Švenk (horizontalni i vertikalni)
• Far i Stedi-kem
• Kran
• Kamera iz ruke
• Dron
• Pokreti kamere mogu biti motivisani pokretima aktera u
kadru:
- korekcija kadra (gotovo neprimetni pokreti), kada se
akter pomeri, kamera ponovo komponuje kadar.
- praćenje aktera: pokret je vidljiviji, kamera se duže
vreme kreće zajedno sa akterom
• Pokreti kamere ne moraju biti motivisani pokretom
aktera:
- kamera se udaljava od aktera kako bi otkrila neke druge
informacije bitne za priču
- kamera se približava nečemu što likovi ne primećuju,
daje sugestiju gledaocu
- kamera prelazi dug put kako bi prikazala različite
elemente bitne za priču (ide kroz sobu, kreće sa visine
pa se spušta i ulazi kroz prozor stana itd.)
 Brzina pokreta kamere
• Kamera se može brzo i iznenadno pokrenuti i otkriti
novu informaciju (iznenađenje)
• Kamera se može kretati polako (napetost)
• Pitanje ritma (filmovi Tarkovskog čestim sporim
pokretima kreiraju kontemplativni ritam celog filma)
• Pokret kamere može biti nemotivisan pričom (ne
otkriva informacije), već dominirati nad pričom
(primer: pomenuti Tarkovski). Likovi mogu biti u jednoj
poziciji, a kamera se kreće polako ka njima. Time se
ističe stil, kreira atmosfera.
 Dugi kadar
• Uz pokret kamere (Orson Welles, Alfonso Cuaron)
• Statičan (Roy Anderson, Apichatpong Weerasethakul)
* Bela Tarr
MONTAŽA
• Montaža je možda i ključni aspekt razvoja filmskog
jezika
• Dejvid Grifit (Rađanje jedne nacije)
• Sovjetska škola montaže (Ejzenštajn, Oklopnjača
Potemkin*)

• Alfred Hičkok (Psiho*)

• Filmovi Endija Vorhola (odsustvo montaže)
Vrste odnosa među
kadrovima
• grafički
• ritmički
• prostorni
• vremenski
Grafička podudaranja
 Paralelna montaža
• Povezuje događaje koji se događaju u istom
vremenu, ali na različitim mestima
• Kum (video)

montaža i prostor: Jovanka Orleanka (video)

 Montaža i vreme
• raspored kadrova 1-2-3-4
• manipulacija vremenom na širem planu
(flešbek, flešforvard)
hronološko (linearno), retrospektivno, fragmentarno
vreme
 Elipse i montažna
sekvenca
(Roki, Betmen, Rekvijem za snove, Grad bogova, 127
sati)
 Kontinuirana montaža
• Dominantni montažni stil (Holivud)
• Cilj je da se rezovi ne primete
• Da gledalac bude dobro orijentisan, da mu prostor
bude poznat
• Da bude u priči, prati radnju, a ne rediteljske postupke
Prostorni kontinuitet
(osa akcije - rampa)
Režija dijaloga:
kadar-kontrakadar
 Poštovanje rampe
obezbeđuje doslednost:
• pozicija aktera
• pravca pogleda
• pravca kretanja
Malteški soko
(The Maltese Falcon, dir. John
Huston)

- analiza scene -
 Kadar koji uspostavlja prostor
(establishing shot)

kadar kontrakadar
pravac pogleda
establishment/breakdown/reestablishment
Subjektivni kadar
(point of view shot)
- Bitan element kontinuirane montaže
- Počiva na Kulješevljevom efektu (ne moramo videti kadar
koji objedinjuje i onoga ko gleda i ono u šta gleda, naš
mozak popunjava prazninu)
- Ako lik gleda u prostor van kadra, podrazumevamo da
sledeći kadar predstavlja to što on vidi (bazira se na
prirodnoj potrebi)
Montaža
diskontinuiteta

• Jump cut
(Do poslednjeg daha,
Godar)
• Jump cut je montažni postupak koji se postiže rezom
između dva gotovo identična kadra: nema
promene plana I ugla snimanja. 
Eliptična montaža izostavlja
delove akcije (Do poslednjeg
daha, scena ubistva policajca)

Nelinearni redosled kadrova remeti

hronološki kontinuitet 
(Bertoluči, Godar, Wong Kar-wai)
Umetnuti kadar van sveta
priče, van fikcije

NEDIJEGETSKI
INSERT KADAR

(Godar, Makavejev) 
Fragmentarna
(mozaička) naracija 

• Hiroshima Mon Amour

(Alan Rene) 
• Ogledalo (Andrej
Tarkovski)