Kako da se inteligentno i kritiki gledaju filmovi

Uvod u filmsku pismenost:

Gledanje filmova, izuzev ako nije samo u svrhu zabave, obino je bolje uz poznavanje funkcionisanja filma i osnovnih znanja o elementima filmskog zanata. Svaki gledalac filma ili posetilac bioskopa trebalo bi da se trudi da bude 'kritiar' (u najboljem i najoptijem smislu te rei) i da bude spreman da prihvati potpun doivljaj. Kritiko i paljivo gledanje filmova znai da se filmska umetnost posmatra sa vie razmiljanja i svesti i da se unapredi ceokupan doivljaj. To takoe znai da se poseduje informisano poznavanje sloenog i zgusnutog filmskog 'jezika', njegovih konvencija, kodova, simbola, filmskih svojstava i drugih faktora. Ozbiljan filmski zaljubljenik treba dublje da ispita film tako to e itati o razliitim aspektima pravljenja filma ukljuujui filmske termine koje je bitno znati da bi se u potpunosti shvatio 'jezik' filma. (Ilustrovani Renik filmskih termina na ovom sajtu, http://www.filmsite.org/filmterms.html, sadri definicije mnogih izraza koji se ovde koriste.) Uvod: Ovaj kratak spisak daje se za prosenog posetioca bioskopa da bi se podstaklo razmiljanje o filmu. Daju se korisne ideje o umetnosti itanja, analiziranja, posmatranja, kritikog gledanja i dekompozicije filma (razdvajanje komponenti filma i tumaenja njihovog namernog spajanja). Svako moe da naui jezik, tehnike i strukturu filma u prolosti i sadanjosti. Sajt Internet Movie DataBase (http://www.imdb.com/) uvek predstavlja koristan resurs za injenine informacije o filmovima. Pogledajte takoe stranicu Traenje filmova na ovom sajtu gde se navode i drugi korisni resursi. Ovde dajemo nekoliko jednostavnih predloga kao prvi korak za inteligentno gledanje filmova: Izaberite odgovarajui film za gledanje: Obino gledajte film koji vredi gledati. Ako studirate film, verovatno prouavate neke filmske klasike, a ne poslednji zabavni, akcioni film ili filmski hit. Ovaj iscpran spisak razliitih koraka nije namenjen za leprave zabavne filmove koji se gledaju samo radi uivanja. Meutim, potrudite se da izaberete po neki film iz velikog izbora anrovskih filmova da biste doiveli ceo spektar razliitih tipova filmova. Drugo gledanje: Film koji to zasluuje gledajte vie puta, poeljno je da ga gledate u drutvu da bi se doivljaj mogao kasnije prodiskutovati. Tokom prvog gledanja: upoznajte se sa osnovnim zapletom, glavnim likovima, vanim dogaajima, itd. drugim reima, napravite kratak sinopsis prie, ukljuujui vreme i mesto, likove i njihove meusobne odnose i glavne teme filma bez pisanja beleaka

Tokom drugog gledanja: obratite panju na detalje koji se prikazuju piite beleke i primedbe

ponite usredsreeno da razmiljate o strukturi filma, o glumi, reiji, o snimanju i uglovima kamere, itd.

[Napomena: Svi filmovi ne zasluuju takvu panju.] Ukljuite prikaz dijaloga: Upotrebite ovu funkciju DVD-a, da biste bolje razumeli dijalog. [Napomena: U prikazu je dijalog esto skraen, i ne odgovara tano onome to se govori.] Pregledajte dodatke uz film: Pregledajte dodatni materijal koji postoji na veini DVD-a, ukljuujui audio komentare, prvobitnu reklamu za film, izbrisane scene i ostali materijal vezan za film.

Prouite naslov filma i picu: Pregledajte glavni naslov filma i poetnu picu: Zato je izabran odreen naslov (da li su razmatrane neke druge varijante?), i kako pica uspostavlja ton ili raspoloenje? Koji su prvi zvukovi i slike u filmu? Mogu li se u pici nai neki motivi? Da li zavrna pica ima neobine elemente (npr., izbaene scene, ale, dodatne snimke, itd.).

[Napomena: Sve do 1950-tih, filmovi su imali veoma vrsto utvren format za picu: (1) poetna pica, (2) kartica "Kraj" odmah nakon filma i (3) spisak glumaca sa imenima likova. Sada veina filmova uglavnom poinje scenom zapleta, sa 'poetnom' picom ("glavnim naslovom") koji se projektuje preko radnje nakon nekoliko minuta, a opirna 'potpuna pica' ("odjavna pica"), obino ide kao beli tekst na crnoj pozadini po zavretku filma.] Upotrebite zamrzavanje scene: Pripremite se za pauze (tehnika zamrzavanja omoguie vam da 'vidite' kako je sve rasporeeno u kadru) i na ponavljanje raznih scena, kadrova ili dogaaja. Paljivo sluajte muziku iz filma: Pripremite se da paljivo sluate kako muzika, pesme i pratnja naglaavaju postupke likova i pojaavaju raspoloenje filma.

Upoznajte se sa originalnom veliinom ekrana: Ako je mogue, gledajte film u bioskopu, za koji je projektovan, ili kupite film u irokom (wide-screen) formatu ili u originalnom formatu. [Napomena: Znajte da su filmovi pravljeni pre kraja 1950-tih imali odnos irine prema visini od 4:3 (ili 1,33:1) to se zvalo 'Akademska razmera', slino televizijskom ekranu, dok noviji filmovi imaju nestandardne dimenzije irokog (wide-screen) ekrana (koji se esto gledaju u reimu "pan-and-scan").]

Utvrdite kako je izabrana tehnika filma: Razmotrite zato je film pravljen u boji ili u crno-beloj tehnici (ukoliko je izbor bio mogu). Posmatrajte kako je koriena boja (ili crno-bela tehnika)? Procenite vrednost produkcije: Da li film ima: visoku vrednost produkcije (da li izgleda skupo i bljetavo) nisku vrednost produkcije (da li je nisko budetni, slian amaterskom, B-filmu)

Prouite trajanje filma i dogaaja: Prouite ukupno trajanje filma i vremenski raspored razliitih segmenata (ili sekvenci) ili prelomnih trenutaka unutar tog vremena. Pratite trajanje delova filma - pomou digitalnog brojaa na video ureaju ili DVD plejeru. Ostanite objektivni: Ostanite objektivni prema onome to se prikazuje, bez predrasuda o filmu zasnovanih na onome to ste uli o njemu (od kritiara ili prijatelja), pokuajte da iskljuite svoje miljenje o glumcima, reputaciji reisera, itd. Sveukupni kvalitet: Posmatrajte film kao celinu, shvatite da je on napravljen kao zbir svih svojih delova. Neki pojedinani delovi moda su 'sjajni' ali film mora da bude povezan, da bude kohezivan i da neto znai kao celina.

Upoznajte se sa kontekstom filma: Koji je bio socijalni, politiki i/ili istorijski kontekst pri nastanku filma? Da li je postojala neka kontroverza oko nastanka filma? Upoznajte se sa prvobitnim prihvatanjem: Kako je film prvobitno prihvaen? Kakvo je danas miljenje o njemu?

itajte miljenja recenzenata i kritiara:

ili

Saznajte ta su o filmu rekli glavni recenzenti, novinski izvetai ili filmski kritiari. Takoe razmotrite ocene kritiara (tj., zvezdice, "podignute paleve", slovne ocene, brojane ocene, itd.).

Upoznajte se sa filmskim uticajima: Saznajte da li je film uticao na budue filmove. Da li na neki nain sadri pohvalu (ili spominjanje) nekog ranijeg filma? Klasifikujte film po anru: Procenite pretenu vrstu filma, njegove kategorije anr i pod-anr (kao to su akcioni, avanturistiki, muziki, komedija, itd.). Ako je hibridni (kombinacija dva ili vie anrova), koji su to anrovi? Kako se film uklapa (ili ne uklapa) u konvencionalne prepoznatljive klasifikacije? Napiite kratak rezime: Kako bi glasio kratak rezime kojim se opisuje film (to se esto naziva sinopsis)?

Odredite tip filma: Ispitajte da li film predstavlja nastavak, prethodni dogaaj, rimejk, parodiju, odavanje poasti nekom drugom filmu, itd. Postoje li druge verzije iste filmske prie? Prouite tekstualne izvore: Saznajte neto o piscu scenarija i dijaloga (i njegove ostale radove) ako je mogue doi do scenarija uporedite ga sa samim filmom. itajte o tekstualnim izvorima filma (literatura i ostalo): Da li film predstavlja adaptaciju nekog drugog dela ili je zasnovan na originalnoj ideji? Ako predstavlja adaptaciju, koliko se pridrava originala? Ako predstavlja original, koliko je sve i inovativan?

Da li scenario efikasno prenosi priu putem radnje i dijaloga? Saznajte da li je pria istinita ili izmiljena: Ako se film zasniva na istorijskom dogaaju ili linosti, koliko je film veran ivotu? Da li je filmska pria stvarna ili izmiljena? Da li velia neki istorijski dogaaj ili period?

Ispitajte zaplet, strukturu ili priu: Kakva je struktura filma? Odredite kljunu scenu (ili scene) i sekvence. Kako je isprian zaplet? normalnom ekspozicijom

retrospekcijom (flashback) pomou naratora (govorom) hronoloki ili linearno vezano za likove objektivno ili subjektivno na neki drugi nain

Dodatna pitanja za razmatranje: Sa koje take gledita se film predstavlja? Da li postoji paralelizam izmeu dve ili vie scena (da li filmski iseci prelaze tamo-amo izmeu dve scene koje se dogaaju istovremeno ili u razliitim vremenskim periodima)? Da li je prelazak izmeu scena efektan? Postoji li vrhunac i razreenje (i rasplet)? Da li film obezbeuje kontinuitet od scene do scene? Da li na kraju filma ostaju nedoumice?

Utvrdite specijalne (vizualne) efekte: Ispitajte specijalne (vizualne) efekte u filmu i utvrdite koliko su veto uraeni. Razmotrite da li su napredni, raunarski generisani tehniki aspekti filma bitni za radnju filma ili njihova neograniena upotreba preovlauje nad dramskim narativnim elementima i unitava sutinu- a to je zaplet i/ili likovi. Kao prirunik moete koristiti stranicu Najvei vizualni/specijalni efekti u istoriji filma ovog sajta. Pregledajte nagrade i pohvale:

Upoznajte se sa glavnim nagradama koje je film dobio (npr., Oskari), sa nominacijama i ostalim dobijenim pohvalama.

Prepoznajte temu (ili teme): Potraite glavnu temu filma, motiv, ideju ili dominatnu poruku, kao i podtekst filma ('skrivenu' poruku), a zatim odgovorite na sledea pitanja: Pronaite istaknute simbole i metafore u filmu i utvrdite njihovu svrhu i sveukupni efekat. Koje popularne ideologije film prikazuje i podrava? Da li film ima originalnu ili konvencionalnu temu? Da li pria, gluma i ostali filmski elementi na adekvatan i uspean nain podravaju temu filma?

Posmatrajte stil i ton: Utvrdite ukupni stil i ton filma (mraan, otmen, napet, luda komedija, itd.).

Razmotrite likove i uspenost glume: Navedite sledee:

glavne likove u filmu (da li su vana njihova imena?) takoe razmotrite nekoliko sporednih likova i nain na koji su upotrebljeni kratak opis svakog od njih njihove glavne motivacije ili etike vrednosti/pretpostavke razvoj linosti

Zatim, postavite sebi dodatna pitanja: Da li postoji heroj ili anti-heroj? Da li su likovi uverljivi i ivotni? Da li je gluma nezaboravna, izuzetna ili inferiorna? Upitajte se o 'kvalitetu zvezda' zato su izabrani odreeni izvoai (ili zvezde) za svaku ulogu da li je podela odgovarajua (tj., pravilna starost i telesna graa, ili odgovarajui nain govora)? Da li su neki izvoai izabrani suprotno od tipa? Ima li prvih pojavljivanja? Da li njihov nastup odgovara ulozi? Da li je gluma profesionalna ili neprofesionalna? Da li jedan izvoa zasenjuje ostale?

Otkrivanje stereotipa: Da li film podrava ili pobija uobiajene stereotipe (stvarne ili izmiljene) o razliitim vrstama ljudi (oevima, homoseksualcima, Indijancima, starijim ljudima, enama, mentalnim bolesnicima, crncima, seljacima, itd.)? Ima li karikatura? Otkrijte reiju: Upoznajte se sa celim repertoarom filmova istog reisera, karakteristikama njegovog stila i omiljenim tehnikama. Da li je reiser veteran ili poetnik? Na koji nain je reiser oblikovao, dao autorski peat, interpretirao ili kontrolisao svaki aspekt u stvaranju filma i izglaganju prie? Pogledajte odeljak Najvei reiseri ovog sajta. Uoite filmske i vizuelne elemente: Prepoznajte filmske, stilske i vizuelne karakteristike filma, upotrebu osvetljenja i boje (ili crno-bele tehnike) za stvaranje raspoloenja, upotrebu statine ili pokretne kamere, koliinu krupnih planova i omiljene tehnike. Uporedite trajanje filma sa 'trajanjem radnje'. Obratite panju na sledee vizuelne elemente: snimak uspostavljanja (poetni snimak u sceni) osvetljavanje kamere (difuzno, jako, slabo, prigueno, istaknuto, reflektor, upotreba svetlih i tamnih povrina) fokusiranje (zumiranje, zamuivanje, izotravanje) udaljenost kamere i kadriranje (iroki plan, srednji plan, krupni plan) kompozicija (postavljanje elemenata, simetrino ili asimetrino, upotreba senki, vrata, niskih plafona, prozora, ogledala, itd.) uglovi kamere (nagnut rakurs, iroki rakurs, telefoto, lini rakurs, visoki/niski rakurs, itd.)

kretanje kamere i snimanje (kolica sa platformom, kran, panovanje, paralelno, iz ruke, zamrznuti kadar, snimak reakcije, broj i redosled snimaka, upotreba direktnih i suprotnih snimaka kod razgovora ili intervjua, itd.) upotreba boje (ili filtera u boji) brzina filma (obrnuto ili ubrzano/usporeno kretanje)

Sveukupno, da li je kinematografija efektna? Sluajte pratnju i/ili muziku: Utvrdite ko je kompozitor i da li ima ranijih slinih radova. Obratite panju na nezaboravne pesme (i njihove rei) i/ili ples. Paljivo sluajte kako muzika/pratnja uspeva u okviru filma da podvue dogaanja, da vodi priu ili da obezbedi emocionalni ton ili raspoloenje. Da li muzika odgovara filmu, da li je suptilna i efektna ili neodgovarajua i preovlaujua? Obratite panju na to da li je povremeno umesto zvuka upotrebljena tiina.

Obavestite se o mizansceni: Razmotrite 'mizanscenu' u filmu. (Mizanscena moe da obuhvata postavljanje scene, kostime, minku, osvetljenje, kao i pozicioniranje i kretanje kamere.) Kako su scene 'orkestrirane' ili postavljene pred kameru? Utvrdite lokacije: Odredite lokaciju svake scene. Da li su sve odgovarajue i efektne? Oznaite razliite vrste postavki: geografske (mesto) vremenske (istorijski period) lokacije (na licu mesta) u studiju vani rekviziti

Obratite panju na filmske konvencije i kliee: Obratite panju na tipine konvencije koje se korist na filmu, na primer, (1) automobili nakon sudara skoro se uvek zapale, ili (2) u Americi svi telefonski brojevi poinju sa 555.

Uoite montau: da li je film glatko i prirodno montiran? Obratite panju na montiranje prelazaka kao to su: iseen srednji deo pokreta da bi se spajanjem poetka i kraja dobio skok (jump cuts) nova slika se postepeno iri na raun stare kao krug iz sredine ili kao okretanje stranice (wipes) slika se postepeno pojavljuje (fade-ins)

slika se postepeno gubi (fade-outs) slika postepeno prelazi u crno (fade-to-black, dissolves) slika postepeno prelazi u drugu sliku (lap dissolves) meanje (mixes) upotreba montae ili nagli prekidi izmeu scena prikaz dve slike jedne pored druge radi poreenja (juxtapositions) - preseci, iseci, uporedni iseci montaa zvuka (na koji nain muzika, umovi, ili prelazni dijalog stvaraju iluziju neprekidnosti meu scenama) brzina i ritam montae (tipina duina i brzina sekvenci ili scena)

Obratite panju na zvune efekte: Posluajte zvune efekte u filmu gde se moe javiti neto ili sve od sledeeg: zvuni efekti muzika dijalog ili govor tiina

Prouite i razliito korienje sledeeg: zvuni mostovi scenski i izvanscenski zvukovi (radi postizanja utiska o trodimenzionalnom prostoru) direktan zvuk i zvuk dodat posle sinhronizacije diegetski zvuk - zvuk koji potie od radnje (tj., dijalog i zvuni efekti) nediegetski zvuk (tj., muzika pratnja, glas naratora preko radnje)

Obratite panju na momente kada se zvuk ne menja istovremeno sa slikom. Obratite panju na kostime: Navedite upotrebu istorijskih kostima, dranje tela, stil frizura, itd.

Prouite dijalog: Pronaite najvanije delove dijaloga i utvrdite da li postoje dugaki monolozi i govori (pogledajte stranicu Najbolji govori i monolozi na ovom sajtu). Obratite panju na nain na koji se izvodi dijalog (ubrzano, promrmljano, istovremeni govor, glasno/tiho, itd.). Da li postoji ponavljanje delova dijaloga i kako ono deluje?

Razumevanje rangiranja najboljih filmova: komentari

Svaka kritika filma je krajnje subjektivna i ne postoji konaan spisak 100 najveih filmova (na engleskom jeziku). Veliki filmovi ne mogu se objektivno meriti zato to je veliina filma krajnje subjektivna kategorija. Umetniki kvalitet filmova (i drugih umetnikih dela) nikada se ne moe oceniti ili kvantifikovati, mada kritiari, izvetai i oboavaoci uporno prave spiskove deset najboljih, spiskove stotinu najboljih, spiskove najveih filmova svih vremena, spiskove nagraenih, a prikupljaju i rezultate anketa. Ne postoji nijedan prihvaeni standard za ocenjivanje filmskog rada postoje skale sa 4 ili sa 5

zvezdica, ocene od 1-10 i ocene u procentima, slovne ocene, ocenjivanje sveim/trulim paradajzima, ocene sa palcem nagore/nadole i mnogi drugi. Oni samo zamagljuju pitanje. Na ovom sajtu odluno odbijamo da rangiramo filmove, jer je potpuno bespredmetno tvrditi da je jedan veliki film neto malo bolji od nekog drugog. Na izvestan nain, svako ko gleda film odmah postaje filmski kritiar. Prema tome, svako e imati svoje omiljene filmove, svoj izbor ili drugi kriterijum za biranje najveih filmova, pa se nee sloiti sa bar nekim od ovde izabranih. Ovaj izbor 100 najveih filmova u poslednjem veku filmskog stvaralatva namerno obuhvata irok spektar anrova, decenija, zvezda i reisera. Naglasak je namerno stavljen na starije klasinije holivudske/amerike filmove, a ne na novije filmove, mada su ukljueni i neki noviji (i britanski filmovi). (Ovde postoje i indeksi Sledeih 100 najveih filmova i Treih 100 najveih filmova, kao i hronoloki spisak svih 200 i 300 najveih filmova.) Ovaj izbor najveih filmova ne sadri strane filmove niti filmove koji nisu na engleskom jeziku zbog specijalizacije i fokusiranja. Nije postojala namera niti se podrazumeva negativna ocena stranih filmova i filmova koji nisu na engleskom jeziku. (Pogledajte Movieline-ov spisak 100 najveih stranih filmova na ovom sajtu.) U duem vremenskom periodu su se ovde navedeni filmovi na engleskom jeziku stalno pojavljivali na spiskovima najboljih filmova svih vremena i esto se pominju u odgovorima gledalaca i kritiara. Pogledajte na ovom sajtu Rekapitulaciju najboljih filmova svih vremena to je pokuaj da se na jednom mestu prikupe razliita rangiranja filmova i da se omogui poreenje ocena u razliitim vremenskim periodima. Mada ga neki osporavaju, ipak postoji dosta irok konsenzus veine istoriara filma, kritiara, ljubitelja filma i izvetaa da izbor na ovom sajtu predstavlja filmove koje je veina kritiara ocenila kao znaajne i da ih se "mora videti" (preteno holivudske amerike proizvodnje). To su filmovi za koje se od veine obrazovanih ljudi sa solidnim znanjem istorije filma oekuje da ih poznaju i da njihovo poznavanje spada u filmsku pismenost. Pogledajte takoe na ovom sajtu odeljak Saveti za kritiko gledanje filmova. Ovi bitni izbori filmova obezbeuju zajedniku osnovu za prouavanje filma. Oni su bez sumnje ostavili neizbrisiv trag na nae ivote i odraavaju mnoge kljune momente u poslednjih 100 godina. To su filmovi koji reflektuju trenutke u vremenu koje nikad ne moemo zaboraviti. Oni odbijaju da izblede iz naih seanja, ak i nakon dugog vremena njih objedinjuje injenica da se gledaju i da se o njima govori decenijama nakon to su napravljeni. Mnogi od ovih najveih filmova su snimljeni pre vie decenija, i ponekad nisu primeeni odmah po pojavljivanju, ali su izdrali probu vremena. Imaju mo da zabave, omaijaju, informiu i emocionalno nas potresu i da promene nae doivljavanje stvari. Nita nije toliko raznovrsno kao izbor velikih filmova - prirodno, tu imamo komedije, drame, vesterne, animirane, neme filmove, itd., koje je nemogue meusobno rangirati ili kvantifikovati u zbirci remek dela. Dole navedeni filmovi potiu od prvih poetaka nemog filma u Holivudu, preko svih anrovskih filmova (ludih komedija, vesterna, itd.), sve do dananjih epskih filmova i hitova. Na ovom sajtu dostupni su i mnogi drugi Spiskovi najveih filmova radi komparativne analize i kritike. Radi poreenja, mogli biste da pogledate spisak 100 najveih amerikih filmova amerikog filmskog instituta i njihov originalni spisak 400 nominovanih filmova.

Pripremila Irena Gonda ivkovi