: , , , , . , , , . , . , , , , , . () , - . , , , , , . (), , (), , . , . -, . , .

Postoje ri osnovna tipa ugovora o prodaji:

Prodaja graanskog prava. Subjekti graanske prodaje su fizika i pravna lica graanskog prava, kao i subjekti poslovnog prava kada posluju van registrovanog predmeta delatnosti. Graanska prodaja se zakljuuje sporadino i neprofesionalno, a njen osnovni cilj jeste sticanje upotrebnih vrednosti objekta. Prodaja poslovnog prava. Subjekti su subjekti poslovnog prava. Da bi prodaja bila posao domaeg poslovnog prava, ugovor mora biti zakljuen u okviru registrovane delatnosti bar jednog subjekta. Poslovnopravna prodaja se zakljuuje masovno, trajno i profesionalno, a njen osnovni cilj jeste sticanje prometnih vrednosti stvari i dobiti. Predmet prodaje poslovnog prava moe biti samo pokretna stvar. Prodaja meunarodnog poslovnog prava.

. , , , . , , , . , - / , / , , , , , , . : 1. 2. ( ) 3. 4. 5. ( ) 6. 7. ( intuitu personae) 8. ( ) , : - - , :

- - : - - , : - - - - , : - - - - - - Principi kojih se stranke moraju pridravati pri zakljuivanju ugovora sadrani su u Osnovnim naelima ZOO: autonomija volje stranaka, savesno i poteno postupanje i zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja. Postupak zakljuivanja ugovora obuhvata sledee etape: 1. Eventualne faze (preliminarni kontakti, pregovori kao dvostrani kontakti sa izraenim ciljem utvrivanja namere uesnika, pripremni ugovor) 2. Nune faze su davanje ponude i prihvata. Ponuda je jednostrani graanskopravni posao, nastaje izjavom samo jednog subjekta i stvara obavezu samo za njega. Prihvat je izjava ili ponaanje ponuenog koje nesumnjivo ukazuje na saglasnost ponuenog sa ponudom kao to su konkludentne radnje (raspolaganje robom, prijem dokumenata na osnovu kojih se moe raspolagati robom, ak i utnja u sluaju pretpostavke stalnih poslovnih veza u pogledu odreene robe).

3. Perfekcija ugovora (odreivanja mesta i vremena nastanka); 4. Inervencija drave. Standardni ugovori su tipski i formularni obrasci i opti uslovi poslovanja koji se po tendenciji primenjuju jednako na sve uesnike u poslu. Zakljunica je pismena potvrda o usmeno zakljuenom ugovoru. U sadraj zakljunice uvek ulaze bitni elementi ugovora. Sadraj zakljunice mora u svemu odgovarati usmeno zakljuenom ugovoru. Ispostavljanje ili potpisivanje zakljunice je obavezno ako to druga strana zahteva. Porudbina je komercijalni dokument koji moe imati razliit poloaj u postupku zakljuivanja i dokazivanja ugovora. Ona predstavlja ponudu kada kupac njome izraava ozbiljnu nameru da zakljui odreeni u dokumentu definisani ugovor. Ako kupac alje porudbinu na osnovu ve primljene ponude prodavca, onda ona ima pravni karakter prihvata. Postoje li u porudbini razlike u odnosu na ponudu, ona ima svojstvo kontraponude. Kada je ugovor ve sklopljen, porudbina ima svojstvo dokaznog sredstva i knjigovodstvenog dokumenta.

O Obaveze prodavca su dunosti izvravanja odreenih radnji koje za njega proistiu iz ugovora o prodaji. Obaveze prodavca su istovremeno i prava kupca. Prodavac treba da je vlasnik stvari koju prodaje. Nae pravo spada u ona koja dozvoljavaju i prodaju tuih stvari, s tim to, ako prodavac izvri ugovor sa pravnim smetnjama , kupac ima pravo na naknadu tete i raskid ugovora. Punovana je i prodaja budue stvari. Predmet ugovora o prodaji u privredi su uglavnom generine stvari-stvari odreene po rodu, koje se mogu odreivati po vrsti, koliini i kvalitetu. Vrsta robe mora biti u ugovoru precizno i jasno odreena, dok koliina moe biti odreena precizno ili okvirno. Kvalitet moe biti odreen na vie naina. Za ivotne namirnice postoje imperativni javnopravni propisi o kvalitetu. Mogu postojati i obavezni standardi (JUS). Ukoliko nije re o imperativnom kvalitetu, ugovorne strane su slobodne da odrede kvalitet na razne naine: 1.prema specifikaciji 2.prema uzorku i modelu 3.upotrebom standarda uobiajen kvalitet 4.upotrebom standarda kakva-takva 5.upotrebom standarda vieno-odobreno U obaveze prodavca ubrajaju se: 1.isporuka

2.garancija za materijalne nedostatke 3.garancija za pravne nedostatke 4.predaja dokumenata (izdavanje fakture) 5.obaveza uvanja robe 6. obaveza obezbeenja ambalae 7.obaveza osiguranja 8.obaveza obavetavanja

1. Isporuka Pod isporukom podrazumevamo sistem faktikih i pravnih radnji koje prodavac mora da izvri prema svim relevantnim izvorima da bi kupac mogao stei pravo svojine na njoj. Isporuka se mora sastojati iz barem jedne faktike i jedne pravne radnje. Faktikim radnjama smatramo fizika i materijalna injenja ili neinjenja iji je cilj omoguavanje kupcu da stekne pravo svojine na stvari koja je predmet prodaje (radnja uruenja stvari i sl.). Pravne radnje su izjave volje. One prate faktike radnje i mogu se uiniti izriito ili preutno. One neku materijalnu radnju kvalifikuju upravo kao radnju isporuke. Primarni cilj isporuke je uruenje stvari kupcu odnosno prenos posjeda stvari na njega (ZOO). Modaliteti isporuke su: 1. Predmet isporuke obuhvata predmet prodaje, ali i druge stvari koje odreuju isporuku (pripadnici i koristi od stvari).Stvar mora biti predata u ispravnom stanju, to znai da mora biti isporuena ugovorena stvar, kao i da stvar mora biti bez materijalnih nedostataka. 2. Mesto isporuke je geografska lokacija ili lokalitet u kojem sve, ili najvanije radnje isporuke moraju da budu zavrene. Lokacija je mesto u irem, a lokalitet u uem smislu. Prema mestu isporuke poznajemo i tipove ugovora o prodaji (prodaja u mestu / nedistanciona, distanciona - prodaja sa otpremom i prodaja u mestu opredeljenja). Mesto isporuke se prvenstveno odreuje ugovorom (izriito ili preutno), a ako nije odreeno primjenjivae se dispozitivna pravila ZOO.
o

Mesto isporuke u irem smislu zavisi od vrste stvari i od posebnih okolnosti posla. Ako je prodavac zakljuio ugovor u vrenju svoje redovne privredne delatnosti, a radi se o generikoj stvari, mesto isporuke je sedite prodavca, odnosno poslovne jedinice prodavca. Bude li odreeno da e se stvari uzeti sa odreenog stovarita ili koliine, mesto isporuke e biti ono u kome se nalazi stovarite odnosno roba. Za individualizovane stvari, ako stranke znaju gde se stvar nalazi, odnosno gde e biti proizvedena, ta lokacija je i mesto isporuke, a ako ne znaju, vae opta pravila.

Mesto isporuke u uem smislu kod nedistancione prodaje je skladite prodavca, a ako ih ima vie, on odreuje sa kojega e isporuka biti izvrena. Kod distancione prodaje: ako je transportni terminal (.stanica, luka i sl.) do 10 km udaljen od skladita prodavca, lokalitet isporuke je transportni terminal, u suprotnom je to skladite prodavca.

1. Nain isporuke obuhvata sve vrste radnji (izdvajanje, pakovanje, pregled i sl.) i modalitete obavljanja tih radnji koje prodavac treba da izvri da bi predmet isporuke stavio na raspolaganje kupcu. Nain isporuke moe biti. simbolian, dokumentaran i stvaran (realan). Po vremenu predaje ugovorene koliine, nain isporuke moe biti kontinuelan (jednokratna isporuka) i sukcesivan (obrona isporuka). Nain stavljanja kupcu na raspolaganje stvari kod simboline isporuke zavisi od okolnosti sluaja i prirode robe. Dokumentarna isporuka vri se prenosom robnih ili prevoznih papira onako kako je predvieno za taj papir. Jedino za realnu isporuku postoje dispozitivne norme koje vae i za celu koliinu i za obrok. Kod nedistancione prodaje postoje tri naina isporuke na skladitu prodavca: kod prvog prodavac i kupac zajedniki odabiraju i izdvajaju generiku robu; drugi nain se primenjuje ako uredno pozvani kupac ne doe radi odabira i izdvajanja robe, tada prodavac to moe uraditi sam; i trei, ako prodavac ne moe sam izdvojiti robu onda se isporuka sastoji u izvravanju onih radnji koje prodavac moe obaviti sam. Kod distancione prodaje: u sluaju da je mesto isporuke transportni terminal, pravila koja vae za predaju robe na prevoz ujedno su i pravila o nainu isporuke; u sluaju isporuke sa skladita prodavca, tada se isporuka sastoji u utovaru robe na vozilo, ili ako vozar ili pediter zahtevaju neto drugo, isporuka e biti izvrena traenim radnjama. Kod distancione prodaje u mestu opredeljenja nain isporuke je uruenje robe primaocu, i tada prodavac mora sklopiti sve ugovore potrebne za izvravanje prevoza do odreenog mesta. 2. Vreme isporuke je trenutak ili period u kome sve radnje koje predstavljaju isporuku treba da budu zavrene. Ugovori sa rokom isporuke, kao bitnim elementom smatraju se posebnom vrstom posla - fiksnom prodajom. Vreme isporuke je mogue odrediti ugovorom:
o

Oznaavanjem datuma. Na odreeni datum prodavac je duan da izvri isporuku do kraja radnog vremena, ako nije drugaije ugovoreno ili odreeno mesnim obiajima. Ako datum pada u nedelju ili dravni praznik isporuka se mora izvriti prvog narednog radnog dana. Period je protek vremena u kome sve radnje isporuke moraju biti zavrene. Rok poinje da tee od dana zakljuenja ugovora ili, ako je izvrenje isporuke vezano za neku radnju kupca, od prvog radnog dana po izvrenju radnje kupca. Ako period istie u nedelju ili dravni praznik, rok se skrauje. Ako je vreme isporuke odreeno u rasponu, a nije odreeno ko ima pravo da ga konkretizuje, to pravo pripada prodavcu izuzev ako okolnosti sluaja ukazuju suprotno. Tehnikim terminima. Odmah ili prompt oznaava isporuku u roku od 8 dana od dana zakljuenja ugovora. Mogu se koristiti termini u toku kalendarskog meseca: poetkom, u prvoj, drugoj polovini, sredinom i krajem meseca. Treu grupu termina ine termini koji pokazuju da je roba ve utovarena (plivajua, u vonji i sl.), tada je isporuka izvrena onog asa kada roba stigne u mesto opredjeljenja.

Drugi izvor prava je dispozitivni propis. Ako vreme isporuke nije ugovoreno, prodavac je duan da je izvri u razumnom roku. Razuman rok se odreuje s obzirom na prirodu stvari i ostale okolnosti posla. Kod sukcesivnih isporuka: ako je rok isporuke cele koliine dva meseca ili vie, isporuka e se izvriti u priblino jednakim obrocima svakog meseca. Ako je rok krai, isporuka e se izvriti u dva priblino jednaka obroka sredinom i krajem ugovorenog perioda. Sva ova reenja vae ako je ugovoreno ili uobiajeno da prodavac mora izvriti isporuku i ako kupac ne plati cenu istovremeno. U suprotnom vai naelo istovremenosti isporuke i plaanja. Prodavac, dakle, ne mora da izvri isporuku u odreenom roku ako kupac istovremeno ne plati, ili nije spreman da plati cenu. Pretpostavke ovog pravila su: nepostojanje suprotnog ugovora ili obiaja, vrsta i modalitet prodaje (prodaja na kredit i pretplatne prodajeiskljuuju ovaj princip). Istovremenim plaanjem se smatra ono koje je izvreno u ugovorenom ili zakonskom roku po prijemu robe i fakture. Kada se kod distancione prodaje isporuka vri uruenjem stvari prevozniku, prodavac moe odloiti odailjanje stvari do isplate cene ili poslati stvar uz zadravanje prava raspolaganja njome u toku prevoza. Prodavac moe usloviti predaju stvari u mestu opredeljenja isplatom cene. 5. Dejstva isporuke (prelaz rizika) su njene pravne posledice. Po ZOO rizik sluajne propasti ili oteenja stvari do predaje stvari kupcu snosi prodavac. Sluaj predstavlja odsustvo krivice, tj. skrivljene tetne radnje bilo kojeg lica. Rizik je mogunost nastupanja tete na predmetu prodaje, tete koja bi bila izazvana neskrivljenom tetnom radnjom bilo kog lica ili tetnim dogaajem za koji niko ne odgovara. Obuhvata tete izazvane gubitkom, propau ili oteenjem stvari te neposredno povezane tete. tetne posledice mora da snosi ona ugovorna strana na kojoj rizik poiva. tetna radnja ili dogaaj koji predstavljaju rizik moraju se desiti u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja. Prelaz rizika sa prodavca na kupca mora biti povezan i sa pravom svojine na predmetu prodaje. Kod individualiziranih stvari ZOO vee prelaz rizika za isporuku. U pogledu generikih stvari rizik prelazi sa prodavca na kupca njihovom individualizacijom. Ako kupac nije u docnji (sa prijemom isporuke ili izvravanjem radnji koje isporuku uslovljavaju) prelaz rizika ureuje se prvenstveno ugovorom (izriito ili transportnim klauzulama). Dispozitivno pravilo (ZOO) je: do predaje stvari kupcu rizik snosi prodavac, a predajom rizik prelazi na kupca, gde se pod predajom stvari podrazumeva isporuka prema uslovima ugovora. Izuzeci: ako je kupac zbog nedostatka stvari raskinuo ugovor ili traio zamenu stvari, rizik ne prelazi na kupca, ali kupac ima obavezu da stvar uva uz naknadu trokova; ako prodavac sumnjajui u naplatu istovremeno sa isporukom zadri slanje ili isporuku robe, rizik se vraa prodavcu. Ako je kupac u docnji (sa radnjama koje su potrebne da bi prodavac mogao da izvri svoju obavezu isporuke, kao i sa radnjom preuzimanja stvari) rizik prelazi na kupca u asu kada je doao u docnju ( ZOO). Kod generikih stvari, prodavac je izvrio isporuku kada je ugovorenu koliinu izdvojio iz mase, ako uredno pozvani kupac nije doao. Ako su izdvojene stvari oito namenjene za izvrenje predaje i

prodavac je o tome odaslao obavetenje kupcu u tom sluaju i rizik prelazi na kupca ( ZOO). Ako prodavac ne moe sam da izvri izdvajanje, uredno pozvani kupac nije doao, prodavac je isporuku izvrio onim radnjama koje omoguuju kupcu preuzimanje stvari. Kada prodavac o tome obavesti kupca - rizik prelazi na kupca.

2. Garancija za materijalne nedostatke Prema ZOO materijalni nedostatak postoji:

ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili promet; ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila ili morala biti poznata prodavcu; ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene odnosno propisane; kada je prodavac predao stvar koja nije jednaka uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model prikazani samo radi obavetenja.

Materijalni nedostatak je svako odstupanje na loije od propisanih, redovnih odnosno uobiajenih ili ugovorenih svojstava stvari, kao i odstupanja nabolje ako su svojstva stvari ugovorom predviena kao njegovi bitni elementi. Objektivni nedostaci su oni koji se odreuju prinudnim propisima, redovnom praksom u prometu ili obiajima. Subjektivni nedostaci postoje suprotno ugovorenim svojstvima robe kad vreaju interese i ciljeve konkretnog kupca. Nedostaci mogu prema vrsti osobine biti kvalitativni i kvantitativni (koliinski). Prema merilu vidljivosti mogu biti vidljivi i skriveni. Vidljivi su oni koji se mogu primetiti ve pri uobiajenom spoljnom pregledu stvari, a za skrivene je potreban poseban postupak provere osobina stvari ili njihova upotreba. Otklonjivi nedostaci su oni ije je popravljanje mogue bez bitnog umanjenja upotrebne ili prometne vrednosti stvari. Kod neotklonjivih popravka ili nije mogua ili nema ekonomskog smisla. Prema obimu, nedostaci mogu biti znatni (dovode do ponitavanja ili umanjenja prometnih ili upotrebnih vrednosti stvari) i neznatni (ne umanjuju vrednost stvari ni u kom pogledu). S obzirom na uticaj na ugovor nedostaci mogu biti bitni ili nebitni. Bitni onemoguavaju ostvarivanje svrhe ugovora, a nebitni mogu da prouzrokuju naknadu tete, ali ne utiu na postojanje ugovora. Garancija za materijalne nedostatke je jamenje prodavca kupcu da prodata roba nema nikakvih fizikih svojstava koja bi ometala urednu i nesmetanu, propisanu, uobiajenu ili ugovorenu upotrebu stvari. Ona se moe definisati i kao jamenje prodavca kupcu da e isporuena roba biti saobrazna onome to je predvieno ugovorom. Ona je sastavni deo ugovora po prirodi posla, ali ugovorom moe biti izriito iskljuena ili ograniena. Pravni osnov garancije za materijalne nedostatke po ZOO jeste ugovor. Da bi garancija za materijalne nedostatke postojala moraju biti ispunjeni uslovi: 1. Nedostatak ili uzrok nedostatka mora postojati u asu prelaska rizika; 2. Nedostaci nisu bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati (savesnost kupca). Ovaj uslov ne postoji kod prodaje po uzorku ili modelu, jer je kupac mogao

prethodno da uoi nedostatke. Takoe, bude li ugovor sklopljen sa klauzulom vieno-odobreno ili kakva-takva, kupac se ne moe pozivati na nedostatke stvari izuzev u sluaju obmane prodavca. Obaveza garancije postoji i kada je prodavac bio savestan. 3. Ne postoji klauzula o iskljuenju i ogranienju garancije. Obaveza garancije e postojati usprkos ovakvoj klauzuli, ako je nedostatak bio poznat prodavcu ili ju je nametnuo koristei monopolski poloaj. U tom sluaju su ovakve klauzule nitavne. 4. Stvar nije prodata na prinudnoj prodaji. Poto prinudna prodaja iskljuuje pristanak prodavca on ne moe garantovati za nedostatke. 5. Uredna reklamacija na materijalne nedostatke. Iako reklamacija nije uslov nastanka obaveze garancije, ipak je neophodna pretpostavka za odravanje ove obaveze prodavca na snazi.

3. Garancija za pravne nedostatke Pravni nedostatak ili pravnu manu predstavlja pravo nekog lica koje pod odreenim uslovima iskljuuje ili ograniava bilo miran posed, bilo nastanak ili vrenje najjaeg svojinskog prava na predmetu prodaje. Za postojanje pravne mane, bitno je da je uznemiravanje pravno: putem tube, prigovora ili isticanjem prava treeg lica neposredno. Polazei od titulara prava koje predstavlja nedostatak, nedostaci se mogu svrstati u one iji je subjekat prodavac, i one kod kojih je nosilac prava tree lice. ZOO samo pravo treeg lica ukljuuje u krug pravnih mana. Prema dejstvu nedostatka oni mogu: iskljuivati, umanjivati ili ograniavati kupevo pravo. Prema obimu uticaja na stvar i pravo svojine oni mogu biti potpuni i delimini. Pravo koje predstavlja manu moe biti javnopravne i privatnopravne prirode (svojina, hipoteka, slubenost, prava obligacionog porekla, prava intelektualne svojine). Garancija za pravne nedostatke je jamenje prodavca kupcu da preneseno pravo nema nikakvih nedostataka koji bi onemoguavali nastanak ili trajanje kupevog svojinskog prava, odnosno koji bi umanjivali ili ograniavali upotrebu tog prava, a time i miran posjed prodane stvari. Ili jamenje prodavca kupcu da je preneseno svojinsko pravo saglasno onome to je predvieno ugovorom. Garancija za pravne nedostatke je prirodan sastojak ugovora, ako nije izriito ili preutno iskljuena. Znai, zatita od evikcije(pravnog smetanja) ima ugovorni osnov i prodavac je u obavezi da prui kupcu odgovarajuu pravnu zatitu u sluaju pravnog uznemiravanja od strane treeg lica. Zakonski uslovi postojanja ove garancije: 1. Nedostatak je morao postojati u asu prelaska svojine sa prodavca na kupca, tj. pravo treeg je moralo nastati dok je stvar bila u dravini prenosioca. 2. Savesnost kupca. Ona postoji ako kupac nije bio obaveten o postojanju pravnog nedostatka, ako u asu sklapanja ugovora nije znao za mogunost da mu pravo bude oduzeto, umanjeno ili ogranieno, ako je znao za nedostatak ali nije pristao da uzme optereenu stvar (sluaj obmane kupca). 3. Garancije nije ugovorom iskljuena ili ograniena. U sluaju nesavesnosti prodavca ovakva klauzula je nitavna.

4. Reklamacija - obavetavanje prodavca o nedostatku. Kupac ne mora reklamirati nedostatke koji su prodavcu ve poznati, ako je izgubio spor sa treim licem, ili ako je pravo treeg lica oito osnovano.

4.Obaveza predaje dokumenata ( izdavanje fakture)

Prodavac je duan da preda kupcu sva dokumenta koja mu omoguavaju raspolaganje i korienje kupljene stvari. Kod ugovora o prodaji u privredi uobiajeno je da prodavac u roku izdaje kupcu raunfakturu. Ona predstavlja jedini pisani dokument, pa samim tim ima znaajnu dokaznu snagu. Ako plaanje u odreenom trenutku izostane, sud moe na osnovu fakture kao verodostojne isprave izdati odmah reenje o izvrenju. Izdaje se nakon zakljuenog ugovora o prodaji. Kada kupac prigovori nekim stavkama fakture, on ne moe odbiti isplatu iznosa kojima nije prigovorio, niti prodavac moe odbiti prijem tih iznosa. Faktura se, dakle, moe definisati kao izjava volje prodavca data u pismenoj formi kojom on zahteva od kupca da mu isplati cenu iz ugovora i eventualno ostale izdatke koje je on uinio u vezi sa ugovorom. Faktura je materijalizacija pravno relevantne izjave volje usmerene na plaanje cene, pa se pravno kvalifikuje kao pomoni pravni posao. Funkcije fakture su: zahtev za isplatu cene, knjigovodstveni dokumenat, dokazno sredstvo. Faktura moe predstavljati ponudu ili prihvat zakljuenja ugovora. Takoe moe biti sredstvo oivljavanja ugovora preciziranjem cene od strane prodavca. Profaktura je pisani dokument po sadraju slian fakturi, kojim prodavac zahteva od kupca preliminarno plaanje prema prethodnom obraunu cene. Jednostrano unesene klauzule u fakturu u principu ne obavezuju kupca, jer se ne moe jednostrano menjati sporazum stranaka. Izuzetno, ove klauzule su obavezujue ako su ispunjena kumulativno sledea tri uslova: da su unesene klauzule neophodne izvrenju ugovora, moraju biti u skladu sa ostalim odredbama, kao i da kupac nije prigovorio u kratkom roku na ove klauzule. Jednostrano unesene klauzule od strane prodavca obavezuju prodavca ukoliko oteavaju njegov poloaj.

5.Obaveza uvanja robe Kada kupac ne preuzme na vreme robu od prodavca, prodavac je duan da je uva na troak i rizik kupca.

6. Obaveza obezbeenja ambalae Prodavac je duan da obezbedi ambalau, ako nije neto drugo u ugovoru utvreno. Prema Bekoj konvenciji, nedostatak ili nedovoljnost ambalae predstavlja nedostatak saobraznosti robe.

7.Obaveza osiguranja robe Obaveza osiguranja nije zakonske prirode. U meunarodnim ugovorima zbog veih rizika, izriito je predviena obaveza prodavca, kad nije duan osigurati robu, da dostavi kupcu na njegov zahtev sve potrebne podatke da bi je kupac mogao sam osigurati.

8.Obaveza obavetavanja Beka konvencija sadri generalno pravilo po kome kanjenje ili greka u prenosu obavetenja poslatog u skladu sa Konvencijom i na nain koji se smatra odgovarajuim, stranu koja ga je poslala ne liava prava da se na to saoptenje pozove.

OBAVEZE KUPCA Obaveze kupca su tesno vezane za obaveze prodavca, naime, radi se o komplementarnim pojmovima povezanim i sadrinski i funkcionalno. Osnovne obaveze kupca su: 1.pregled robe 2. prijem isporuke 3. plaanje cene 4. reklamacija (ako nedostatak postoji). Sporednih obaveza ima vie, na dispozitivnim odredbama ZOO zasnovana je obaveza uvanja stvari, a na ugovoru: slanje ambalae i dostavljanje specifikacije.

1. Pregled robe Pregled je u stvari postupak provere materijalnih nedostataka. Pregled robe radi provere postojanja ili nepostojanja materijalnih nedostataka predstavlja sistem faktikih i pravnih radnji koje treba preduzeti da bi se dolo do relativno sigurnog i pravno relevantnog stava o tome da li isporuena roba po svojim osobinama odgovara onome to je predvieno

ugovorom. Prema ZOO, kupac je duan da primljenu stvar na uobiajen nain pregleda ili je da je da na pregled. U ekonomskom smislu pregledom robe kupac proverava da li dobija ono to prema ugovoru treba da plati, a u pravnom smislu pregled robe je nezamenjivo sredstvo verodostojnog konstatovanja injenica vezanih za saobraznost isporuke ugovora, kao i za obezbeenje dokaza o tim injenicama. Postoje etiri osnovna modaliteta pregleda: 1. Subjekti pregleda robe su lica koja imaju obavezu i pravo da izvre uvid u stanje robe radi konstatovanja nepostojanja ili postojanja materijalnih nedostataka. To mogu biti subjekti javne vlasti (nadleni inspekcijski organi) i lica privrednog prava. Odreivanje subjekata pregleda zavisi prvenstveno od volje stranaka, a ako stranke nisu nita ugovorile primenie se dispozitivni propisi. Po ovim propisima pregled robe mogu izvriti:
o

prodavac, to je sporno jer se prodavac ve vezao garancijom da roba nema materijalnih nedostataka. Prodavevom pregledu se pridaje znaaj jedino ako se druge kontrole robe ne vre. kupac, to mu je i dunost. Pregled najee vre zajedno prodavac i kupac, to je i najbolje reenje, a mogu i zajedno sa nekim treim licem (prodavac i prevoznik ili pediter, yatim kupac i prevoznik i sl.). tree lice, na osnovu sporazuma stranaka. Ugovorom moe biti predvieno da je nalaz treeg lica iskljuivi i obavezan dokaz o stanju robe, ili moe pregled treeg lica imati druge ciljeve i ne uticati na dokazivanje materijalnih ciljeva. Mimo sporazuma stranaka jedna strana moe odlukom odrediti tree lice za pregled robe, u kom sluaju njegovi nalazi mogu imati samo dokazno dejstvo.

1. Mesto pregleda robe je geografska lokacija ili lokalitet na kome sve radnje pregleda moraju biti zavrene. Odreivanje mesta prodaje vri se u ugovoru izriito ili transportnim klauzulama. Merodavan je samo onaj nalaz o stanju robe koji je dobijen na ugovorenom mestu pregleda. Dispozitivno ZOO i Opte uzanse veu mesto pregleda za mesto izvrenja isporuke. Ako su obe strane prisutne pri isporuci i ako je prilikom isporuke mogue izvriti i pregled, mesto isporuke u uem i irem smislu je ujedno i mesto pregleda. Ovo vai samo za vidljive nedostatke. Ne pozove li prodavac kupca ili se ne moe izvriti pregled prilikom isporuke, mesto pregleda je prvo mesto u kome je to prema redovnom toku stvari mogue uiniti. Redovan tok stvari treba shvatiti objektivno. Koliina e se najee proveravati u prvom usputnom mestu koje raspolae odgovarajuim mernim ureajima, a kvalitet u skladitu kupca. Kod distancionih prodaja mesto pregleda e biti identino mestu isporuke. Mesto utvrivanja skrivenih nedostataka nije niim odreeno, zavisi od volje kupca ili okolnosti sluaja. 2. Vreme pregleda robe je trenutak ili vremenski period u kome sve radnje pregleda moraju biti izvrene. Reenja dispozitivnih propisa zavise od vrste robe, tipa prodaje i od usvojenih pravila o vremenu reklamacije. Ako je nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat, vrieme utvrivanja nedostatka, kao ni vrieme reklamacije nije niim ogranieno. Ako je prodavac bio savestan, vreme pregleda zavisi da li je nedostatak vidljiv ili skriven. Budu li obe stranke prisutne

pri isporuci, pregled se moe izvriti tom prilikom, pregled se mora obaviti odmah. Ne bude li kupac pozvan, ili se pregled ne moe izvriti odmah, kupac ga mora obaviti im je to prema redovnom toku stvari mogue. Kod distancione prodaje generikih stvari vreme pregleda se vee za vreme isporuke (kontrola se vri pre predaje robe ). Rokovi za pregled mogu biti produeni: ako je zbog popravke ili predaje druge stvari kupac bio prinuen da ne koristi predmet prodaje, rokovi poinju da teku od predaje popravljene/druge stvari; a ako se pregled ne moe izvriti jer prodavac nije predao potrebna dokumenta, poetak toka roka se odlae do prijema dokumenata. Kod skrivenih nedostataka krajnji rok za izvrenje pregleda je prekluzivni rok za ostvarivanje kupevih prava (est meseci od predaje stvari, isporuke, izuzev ako je ugovorom drugaije odreeno). 3. Nain pregleda robe obuhvata sve vrste radnji i njihove modalitete koje subjekt pregleda treba da obavi da bi se dolo do relativno sigurnog i pravno relevantnog stava o tome da li materijalni nedostaci postoje ili ne. Prema cilju, nain pregleda se deli na onaj koji tei utvrivanju koliine i onaj koji treba da konstatuje kvalitet. Moe biti potpun ili delimian to zavisi od prirode robe. Tehnoloki postupak provere treba da bude sproveden kako je izriito ugovoreno. Utvrivanje koliine robe vri se vaganjem, merenjem ili prebrojavanjem zavisno kako je koliina u ugovoru odreena. to se tie kvaliteta, primenjeni nain pregleda treba da bude verodostojan. Ako se stranke nisu sporazumele drugaije ili ugovorile primenu standarda ili posebnih uzansi vaie dispozitivni propisi: Pregled se mora izvriti na uobiajeni nain (ZOO). Uobiajen nain se odreuje prema obiajima, poslovnim obiajima privredne grane, prirodi robe i okolnostima. Opte uzanse predviaju komisijski pregled kao verodostojan, a ZOO ga priznaje ako je uobiajen. Komisijska procedura za koliinu je predviena u sluaju spora izmeu jedne stranke i prevoznika/peditera ili u sluaju jednostrane provere. Za kvalitet komisijski postupak se a priori smatra verodostojnim. Komisiju formira strana - subjekat pregleda. Poeljno je da komisiju sainjavaju nepristrasna lica i da u nju uu sudski vetaci. O svim radnjama komisije vodi se zabeleka, utvruju rezultati pregleda i na kraju sastavlja komisijski zapisnik koji treba da potpiu obe strane, lanovi komisije i eventualni svedoci.

2. Prijem isporuke Prijem isporuke ili preuzimanje stvari je sistem faktikih i pravnih radnji koje kupac, prema ugovoru, mora da izvri da bi prodavac mogao isporuiti robu i preneti svojinsko pravo na nju. Preuzimanje stvari se sastoji u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila mogua, kao i u odnoenju stvari. Koje su radnje kupca potrebne da bi prodavac mogao da izvri isporuku zavisi od prinudnih propisa, ugovora, poslovnih obiaja, prirode stvari i okolnosti posla. Odnoenje stvari oznaava radnju prijema, ali ako se stvar ve nalazi kod kupca

potrebno je da on izriito izjavi da prima robu koja je ve kod njega, ili da preduzme radnje iz kojih se moe sigurno konstatovati da je robu hteo da zadri.

3. Plaanje cene Plaanje ili isplata je osnovna i najvanija obaveza kupca. Moe se definisati kao sistem faktikih i pravnih radnji koje kupac mora da izvri prema svim relevantnim izvorima da bi prodavcu predao ugovorom odreenu koliinu novca i preneo mu najjae, svojinsko pravo na nju. Izvori prava kojima se ureuje obaveza plaanja su: prinudni propisi koji reguliu novani, kreditni i devizni sistem, zatim ugovor o prodaji i dispozitivni propisi. Cena je osnovni, ali ne i jedini elemenat koji ulazi u obavezu plaanja, u nju ulaze i drugi izdaci. Ako nije nita ugovoreno, plaa se za neto teinu robe bez skonta. Trokove robnog prometa nastale pre mesta i vremena isporuke kupac plaa samo izuzetno (ugovoreno ili predvienu uzansama). Tako, na primer, kupac snosi uvozne carine, dabine i trokove carinjenja bez obzira na mesto isporuke. Kupac takoe snosi trokove pribavljanja i legalizovanja uverenja o poreklu robe. Trokove od mesta i vremena isporuke snosi kupac. Trokove plaanja snosi kupac, izuzev za one trokove koji nastanu postupcima prodavca. Kupac snosi i rizik plaanja. Kupac plaa i kamate na dugovanu cenu od dana prijema stvari ako stvari daju plodove ili druge koristi. Plaanje cene kod ugovora o prodaji je podvrgnuto principu monetarnog nominalizma, tj. kupac je duan da isplati onaj broj novanih jedinica na koje obaveza glasi, izuzev ako zakon nareuje neto drugo (klauzule o promeni cene, klauzule o promenjenim okolnostima, prekomerno oteenje). Zlatne i valutne klauzule nisu doputene, one su nitavne. Obavezu izvrava kupac lino ili preko zastupnika. Plaanje se vri prodavcu, licu koje on odredi ili sud. Kupac svoje obaveze moe uvek izmiriti pre dospea i tada ima pravo na eskont po ugovoru ili obiajima. Modaliteti plaanja: 1. Nain plaanja podrazumeva instrumente plaanja i radnje koje se u vezi sa njim preduzimaju, kao i ukupan sistem postupaka koje kupac mora da uini da bi svoju dunost isplate izvrio u skladu sa ugovorom i prinudnim finansijskim propisima. Obezjeenje plaanja se sastoji u davanju prodavcu finansijskih instrumenata podobnih za brzu i sigurnu naplatu u pruanju realnih obezbeenja sa istim svojstvima, iz kojih je prodavac ovlaen da se namiri, ako obaveza plaanja ne bude izvrena u skladu sa ugovorom. Obezbeenje plaanja je kao i nain plaanja preputeno sporazumu stranaka. Obezbeenje plaanja moe se izvriti predajom eka, menice, bankarske garancije, uruenje akceptnog naloga, zalaganjem vrednosnih papira i na druge naine. Instrumenti plaanja su sredstva kojima se, u

skladu sa propisima o plaanju i poslovanju hartijama od vrednosti , vri izmirenje novanih obaveza. Instrumenti plaanja:
o o o

polaganjem novanog iznosa na tekui raun poverioca kod banke u zemlji instrumenti doznake: nalog za prenos, virmanski nalog, ekovna uplatnica, potanska uplatnica. hartije od vrednosti: trgovaki efekti, menice

4. Reklamacija I - Reklamacija na materijalne nedostatke je pravna radnja, izjava kojom kupac obavetava prodavca da isporuena roba ima, po njegovim nalazima i miljenju, konkretan materijalni nedostatak i kojom mu stavlja do znanja da ima nameru da se koristi nekim od prava koja mu po tom osnovu pripadaju. Ona predstavlja obavezu kupca i uslov za ouvanje prava na naknadu tete. Ugovorom se moe iskljuiti. Komercijalni znaaj reklamacije je u odravanju dobrih odnosa izmeu poslovnih partnera, kao i u mogunosti reavanja sporova vansudskim putem. Osnovni modaliteti reklamacije su nain, mesto i vreme. 1. Nain reklamiranja. Reklamaciju upuuje kupac neposredno ili preko svog ovlaenog punomonika prodavcu ili njegovom punomoniku. Elementi sadraja reklamacije mogu se podeliti na bitne i nebitne. Bitni elementi su:
o

Opis nedostatka. Konkretan i jasan, dovoljno precizan da omogui odreivanje ozbiljnosti reklamacije. Potrebno je navesti i ugovor povodom kojeg je sporna roba isporuena. Poziv prodavcu da pregleda stvar, kako bi se uverio da je reklamacija opravdana. Svi ostali elementi su nebitni. Npr. kupac moe navesti nameru da se koristi jednim od priznatih prava (ali ga posle ne moe menjati), moe priloiti dokumente i dokaze kojima raspolae (ne originale !). Ako je nain slanja reklamacije ugovoren, samo takav e vrediti. Kod reklamacija vai teorija prijema, osim u sluaju slanja prigovora na siguran nain kada se smatra da je reklamacija vaea njenim otposlanjem. ZOO kao pouzdan nain slanja reklamacije navodi preporueno pismo i telegram.

1. Mesto reklamiranja je preputeno optim pravilima. Ako je mesto u koje treba poslati reklamaciju ugovoreno, bie valjana samo reklamacija upuena u to mesto. Dispozitivno: sedite prodavca je mesto u koje treba uputiti reklamaciju, ako on ima vie poslovnih jedinica onda u mesto iz koga se ugovor izvrava, a ako je nepoznato onda u mesto iz koga je uinjena ponuda ili prihvat. U sluaju da su obe stranke uestvovale u pregledu robe i konstatovale vidljivi nedostatak, reklamacija treba da se obavi u mestu pregleda. 2. Vreme reklamiranja je trenutak ili period unutar koga sve radnje koje su vezane za obavetavanje prodavca o materijalnom nedostatku moraju biti zavrene. Njegovo odreivanje zavisi od: savesnosti prodavca, vrste materijalnog nedostatka i vremena kontrole isporuke.

Stranke su slobodne da vreme prigovora ugovore, u protivnom vaie reenja ZOO:

o o

Ako je prodavac bio nesavestan, tj. ako mu je nedostatak bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat, kupcu stoji neogranieno vreme za reklamaciju. Ako je prodavac savestan: nedostatak je vidljiv: ako su obe stranke prisustvovale isporuci i ako je tom prilikom izvren pregled, kupac je duan reklamaciju uputiti odmah. Odmah znai - im primeti nedostatak, a najkasnije razumno vreme (vreme potrebno urednom kupcu da saini reklamaciju) po isteku vremena isporuke. pregled nije mogu pri isporuci ili prodavac nije pozvao kupca, kupac je duan da reklamaciju izvri bez odlaganja. Poetak roka je vreme provere, a kraj roka je period potreban za sastavljanje uredne reklamacije. ako je skriven nedostatak, vreme reklamiranja odreeno je subjektivnim i objektivnim rokom. Subjektivni rok poinje da tee od dana otkrivanja nedostatka i reklamaciju treba uputiti bez odlaganja. Objektivni rok tee od dana isporuke i traje 6 meseci. Istekom bilo kog roka gasi se i pravo kupca na naknadu tete.

II - Reklamacija na pravne nedostatke je izjava kojom kupac obavetava prodavca da preneseno pravo nije uopte konstituisano ili nije konstituisano u obimu i na nain predvien ugovorom i kojom mu daje do znanja da ima nameru da se koristi nekim od prava koja mu po tom osnovu pripadaju. Predstavlja obavezu kupca i kupac mora reklamirati da bi sauvao svoja prava izuzev u sluajevima koji su posebno ureeni ZOO. Modaliteti ove reklamacije isti su kao i reklamacije na materijalne nedostatke, izuzimajui odreene specifinosti: 1. Sadraj reklamacije je iri, pa kupac mora obavestiti prodavca o zahtevu treeg lica (to i jeste u stvari nedostatak) i to u celini, pa se mora ve u prigovoru opredeliti za vid zatite koji eli. 2. Nain davanja reklamacije nije posebno regulisan, pa se prihvata teorija otposlanja. 3. Nema posebnih pravila o vremenu reklamiranja, pa se vreme, ako nije ureeno ugovorom odreuje tumaenjem pravila o prekluziji prava na naknadu tete. Krajnji rokovi za reklamaciju su izjednaeni sa rokovima za ostvarivanje prava na popravljanje tete tj. kod vansudske evikcije godinu dana od saznanja za pravo treeg, a kod sudske evikcije 6 meseci od okonanja sudskog spora.

ODGOVORNOST PRODAVCA Odgovornost za docnju sa isporukom Dunik dolazi u zakanjenje kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje. Docnja prodavca sa isporukom je injenica neizvravanja obaveze stavljanja stvari na

raspolaganje kupcu u vreme kad je utvreno ugovorom ili na osnovu ugovora. To je tetna radnja povrede ugovora. Ona dovodi do ugovorne odgovornosti prodavca samo ako su ispunjene i druge pretpostavke (teta, uzrona veza, krivica). Najvei i najvaniji problem predstavlja kvalifikacija docnje sa isporukom po njenom osnovu. Pitanje je, da li je prodavac kao dunik u docnji samo zbog zakanjenja isporuke (objektivna docnja) ili samo onda ako je pao u docnju svojom krivicom (subjektivna docnja). ZOO i celo domae pravo prihvata objektivni koncept docnje (krivica dunika se pretpostavlja) koji je karakteristian za ugovore u privredi. Odgovornost za docnju sa isporukom je jednostrano obavezni obligacioni odnos iji je predmet radnja popravljanja tete u naturi ili novcu, u onoj meri u kojoj je teta posledica docnje. ZOO predvia etiri grupe pravila koja se primenjuju u ovoj odgovornosti: opta reenja o odgvornosti ugovornog dunika, opta pravila o posledicama neispunjenja ugovora, raskid ugovora zbog neispunjenja, posebna pravila o naknadi tete u sluaju raskida ugovora prodaje.

Odgovornost za materijalne nedostatke Odgovornost za materijalne nedostatke je posledica neizvrenja ili neurednog izvrenja prodaveve obaveze garancije da stvar nema materijalnih nedostataka. Moe se definisati kao jednostranoobvezni obligacioni odnos u kome kupac ima pravo da od prodavca zahteva neku od zakonom predvienih radnji popravljanja tete izazvane postojanjem materijalnih nedostataka. Da bi ova odgovornost postojala, teta se mora manifestovati kao skriveni nedostatak. Iako krivica prodavca nije uslov nastanka odgovornosti, ipak nije potpuno pravno irelevantna. Naime, ako je prodavac znao za nedostatak ili mu nije mogao ostati nepoznat, kupeva prava nastaju bez obzira na propuste u pregledu robe, reklamiranju, a traju i nakon isteka prekluzivnih rokova garancije. Odgovornost za materijalne nedostatke moe biti iskljuena ugovorom, ali je ovakav uglavak nitavan ako je prodavac znao za nedostatak ili je nametnuo uglavak koristei se svojim monopolskim poloajem.

Odgovornost za pravne nedostatke Odgovornost za pravne nedostatke rezultat je neizvrenja prodaveve obaveze garancije da preneseno pravo nema nedostataka. Objektivna je i dispozitivna. U naem pravu je postavljena analogno odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke, uz odreene specifinosti. ODGOVORNOST KUPCA Odgovornost za docnju sa slanjem ambalae Slanje ambalae je obaveza kupca samo ako je to ugovoreno. Njen pravni reim nije utvrdio ZOO, pa e se uzansa koja se odnosi na ovo pitanje primeniti, ako su to strane ugovorile ili na to upuuje poslovni obiaj. Kupac pada u docnju kada ambalau ne dostavi

u ugovoreno vreme. Ako rok nije ugovoren, smatra se da je ambalaa blagovremeno dostavljena ako je stigla prodavcu toliko vremena pre isteka roka za isporuku, koliko je potrebno da bi prodavac mogao izvriti pakovanje i isporuku robe.

Odgovornost za docnju sa prijemom isporuke Docnja sa prijemom isporuke je neizvrenje svih ili pojedinih radnji preuzimanja uredno ponuene isporuke u vreme odreeno ugovorom, poslovnim obiajima ili redovnim tokom stvari. Nae pravo prijem isporuke izriito odreuje kao obavezu kupca, ali poslovni karakter i pravna tradicija pravila o prodaji vie upuuju na reenja o poverilakoj, a ne o dunikoj docnji.

Odgovornost za docnju kupca sa plaanjem cene Docnja sa plaanjem cijene postoji kada kupac svoju obavezu isplate ne izvri na vreme. Neblagovremenost isplate ceni se prema uslovima konkretnog ugovora, odnosno dispozitivnim propisima. Odgovornost za docnju je objektivna. Docnja moe postojati bez obzira da li je predvieno plaanje prethodno, istovremeno ili naknadno u odnosu na isporuku: Prilikom docnje kupca sa plaanjem cene pre isporuke prodavac mora kupcu najpe dati naknadan, primjeren rok. Uz isplatu cene prodavcu pripada i zatezna kamata (stopa je odreena zakonom). Ako je ugovorena vea stopa kamate, primjenie se vea. Zatezna kamata se plaa bez obzira da li je prodavac pretrpeo tetu i bez obzira na krivicu kupca. Prodavac moe zahtevati i naknadu tete koja prelazi iznos zatezne kamate, to je konkretna teta, mora se dokazati i neophodna je krivica kupca. Za sluaj docnje kupca sa plaanjem nakon prijema isporuke ZOO nema posebnih pravila. Prodavcu se uskrauje mogunost da raskine ugovor, ali moe traiti isplatu kupovne cene i kamate. Ako je kupac kriv, duguje i naknadu ostale tete. Dalje, poto je posledica raskida ugovora restitucija primljenog, raskid ugovora za prodavca ima smisla samo ako moe isporuenu stvar dobiti natrag. Ako prodavac ne moe dobiti stvar natrag (kupac je dalje prodao stvar, ili je preradio) ni novana restitucija ne daje nikakav efekat, u interesu prodavca je da ouva ugovor i ostvariti prava tubom za isplatu cene.

PRESTANAK UGOVORA O PRODAJI Ugovor o prodaji prestaje: ispunjenjem ugovorenih obaveza, sporazumom ugovornih strana, kompenzacijom, konfuzijom, prestankom postojanja jedne ugovorne strane i nemogunou izvrenja ugovornih obaveza.