1.

Gradja fotografskog materjala

Zadatak super zatitnog sloja je da fotografsku emulziju zatiti od

mehanikog oteenja.
Meusloj obezbeuje da se izbegnu ogrebotine povrine filma
Fotografski sloj je najznacajniji deo fotografskog materijala. Sastoji se od
elatinskog nosaa u kome su dispergovani kristali srebrohalogenida koji pod
dejstvom svetlostireaguju fotohemijski.
Podloga slui kao nosa fotografskog sloja i u zavisnosti od toga da li se za nju
koristipa pir ili transparentni poliestar, govorimo o fotopapiru ili fotografskom
filmu.
Antihalo sloj ima zadatak da maksimalno absorbuje svetlost i to vie sprei
neeljene refleksije.
2. CIE proctor boja standardni posmatrac I standardno osvetljenje
Commission Internationale de l'Eclairage ili CIE razmatra mnoge aspekte
nauke o boji. Svake godine naunici iz razliitih zemalja razmenjuju
istraivanja i debatuju o ljudskom opaanju.
Standradni posmatra definie prosenog ljudskog posmatraa. Godine 1931.
definisan je standardni posmatra baziranom na 2 polju vienja i on je kao
default standard prisutan i danas
Standardno osvetljenje definie odreene svetlosne izvore koji se koriste kod
uporeivanja boja Da bi se specifikacija uslova pod kojim se boje posmatraju
potpuno definisala, neophodno je neophodno je specificirati svetlosni izvor.
CIE u 1931. definie tri standardna osvetljenja A, B i C, kojima je kasnije
dodata serija D, E i F. Standardno osvetljenje je definisano kao svetlosni izvor
sa volframovom niti koja reprodukuje svetlost odgovarajue temperature
boje.

A: Svetlosni izvor sa volframovom niti sa temperaturom boje od 2856 K

emituje ukasto-crvenu svetlost. Standardno osvetljenje A se generalno
koristi da simulira uslove posmatranja pod sijalicom sa uarenim vlaknom
(kao to je kunasijalica sa balonom).
B: Svetlosni izvor sa volframovom niti spojen sa tenim filterom da bi
simulirao direktno sunevo svetlo sa temperaturom boje od oko 4874 K.
Standardno osvetljenje B se danas retko koristi.
C: Svetlosni izvor sa volframovom niti spojen sa tenim filterom da bi
simulirao indirektno sunevo svetlo sa temperaturom boje od oko 6774 K.
Standardno osvetljenje C se koristi u mnogim kabinama za posmatranje.
Standardno osvetljenje C nije perfektna simulacija suneve svetlosti jer ne
sadri ultravioletno svetlo, koje je neophodno kada se ocenjuju fluoroscentne
boje.
D: (Osvetljenje dnevnog svetla) Aktuelna serija osvetljenja. Standardno
osvetljenje D65 je veoma blizu standardnog osvetljenja C, ali ima bolju
simulaciju indirektnog sunevog osvetljenja jer sadri i UV zrake za bolju
ocenu boja. Ostala D osvetljenja su dobila ime u zavisnosti od temperature
svetla. Na primer, D50 i D75 odgovaraju temperaturama boje od 5000 K i
7500. Standardna osvetljenja D65 i D50 su najee koriena standardna
osvetljenja.
E: Standardno osvetljenje E se ne koristi. Umesto njega naunici poneki put
se obraaju teoretskom izvoru svetla sa jednakim koliinama energije za
svaku talasnu duinu.
D: Serija fluoroscentnih izvora svetla koji nisu zvanino standardno
osvetljenje. Ovi izvori su oznaeni od F1 do F12, pri emu CIE preporuuje
F2(hladno fluoroscentno svetlo), F7 dnevno fluoroscentno) i F11 (uskotrano
fluoroscentno).
3. Formiranje slike kod digitalnih kamera I fotoaparata
Elektronski ip je nosilac slike koja ne nastaje na hemijskom sloju fotoosetljive
emulzije, ve na fotoosetljivom elektronskom senzorskom ipu CCD ili CMOS,
ali ta slika je jo uvek u analognom obliku. Svetlo, reflektovano od objekta
snimanja, pada na senzor koji je sastavljen od velikog broja fotoosetljivih
elija poreanih u obliku linijskog mozaika. CCD ip pretvara svetlo koje pada
na njega u foto-struju, koja je srazmerna intezitetu upadnog svetla svetla.

4. Metamerizam
5. Ulazna I Izlazna rezolucija
6. Obrada fotografskog materijala nakon osvetljenja
7. RIP
8. Kolorni proctor

9. Vrste razvijaca
10. Tristim xyz
11. FM rastriranje
12. Odnos ekspozicije I zacrnjenja
13. Lab I Lub razlika boja E
14. Rapid Access I Hard Dot filmovi
15. Reprodukcija boje I upravljanje bojom
16. Reprodukcijoni uredjaji
17. Njutnov eksperiment sa prizmom
18. Karakteristike lasera
19. Kalibracija osvetljivaca
20. RGB I CMYK
21. Masine za razvijanje filmova
22. Podela skenera prema konstrukciji
23. Osvetljavanje foromaterijala
24. Razlika boja
25. Izvori svetla
Svetlost je elektromagnetno zraenje koje potie iz atoma. Tela koja emituju
svetlosne talase nazivaju se svetlosni izvori. Po nainu zraenja svetlosni
izvori se dele na primarne i sekundarne.
Primarni svetlosni izvori su ona tela koja zrae na raun sopstvene energije.
Razlikujemo toplotne, luminiscentne i stimulisane svetlosne izvore.
Toplotni svetlosni izvori su zagrejana tela. Njihova svetlost vidljiva je tek kada
temperatura tela pree 800 K. Na viim temperaturama usijanje tela prelazi
od crvenog, preko narandastog do belog. Koliina emitovane energije
toplotnim zraenjem po jedinici povrine i u jedinici vremena zavisi iskljuivo
od temperature i boje tela (najbolje zrai tzv. crno telo).
Kod luminiscentnih izvora svetlost se dobija iz atoma i molekula koji su
pobueni (eksitovani) udarima drugih estica (na pr. elektronima,
radioaktivnim esticama...) ili apsorpcijom drugog zraenja (X-zraci i gama
zraci kao svetlosni zraci manje talasne duine od talasne duine svetlosti
predmetnog izvora), a moe da nastane i usled hmijskih procesa u samom
izvoru ili na raun mehanike energije stvorene u samomizvoru - drobljenju
kristala.

Prema svojoj prirodi, svetlosni izvori se mogu podeliti na sekundarne,

prirodne i etake izvore.
Sekundarni svetlosni izvori su sva tela od kojih se svetlost odbija. Ovakva tela
ne zrae sostvenu svetlost ve svetlost koja potie od drugih izvora, pa se od
njih odbija i stie do osmatraa. Na primer, mesec spada u sekundarne izvore
svetlosti jer se od njega odbija suneva svetlost koja zatim stie na zemlju.
Prirodni izvori svetlosti su oni kod kojih svetlost nije vetaki prouzrokovana
ve samo telo prirodno emituje svetlost. Sunce je primarni, ali istovremeno i
prirodni izvor svetlosti.
Vetaki izvori svetlosti su ona tela koja svetle usled sopstvenog izgaranja. To
su na pr. svea, petrolejska lampa, elektrini svetlosni luk...
26. Zasto se vrsi rastriranje?
27. Prevodjenje originala u rasterski oblik
28. Digitalna montaza filmova za duboku stampu
29. Skeneri karakteristike
30. JPEG
31. PDF