Универзитет у Новом Саду

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

*Семинарски рад из опреме у радиологији и контроле квалитета*

КАСЕТЕ, ФИЛМОВИ И ДРУГИ ДИГИТАЛНИ

МЕДИЈИ ЗА ЧУВАЊЕ СЛИКЕ У
РАДИОЛОГИЈИ

Ментор: Студент:

Проф. др Сања Стојановић Милица Бајић (510263/22)

Нови Сад, јануар 2023. год.

 САДРЖАЈ

1. УВОД..............................................................................................................3

2. КРАТКИ ИСТОРИЈАТ...................................................................................4

3. КАСЕТЕ..........................................................................................................5

3.1. СТАНДАРДНЕ КАСЕТЕ..................................................................5

3.2. ЗАКРИВЉЕНЕ КАСЕТЕ.................................................................6

3.3. РЕШЕТКАСТЕ КАСЕТЕ..................................................................6

3.4. КАСЕТЕ СА ВИШЕ СЕКЦИЈА........................................................6

3.5. ВАКУУМСКЕ КАСЕТЕ.....................................................................7

4. ФИЛМОВИ.....................................................................................................7

5. CR (Computed radiography)…………...…....………………………....….......9

6. DR (Digital radiography)……………………………………………………......10

7. DICOM..........................................................................................................11

8. PACS............................................................................................................12

9. THE HAMMERSMITH HOSPITAL (занимљивост)……….......…………....14

10. RIS И HIS....................................................................................................15

11. ЗАКЉУЧАК................................................................................................16

12. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................17

2
 1. УВОД
Класична рендгенска дијагностика са приказом слике на
рендгенском филму позната је више од једног века. Принцип такве
дијагностике заснива се на детекцији рендгенског зрачења на филму, који
се обично споро развија, у мрачним коморама, а поред мрачних комора,
потребни су фиксир, развијач и напокон процесори за развијање филмова.
Тако добијени филмови завршавају у препуним архивама, а тамо често
долази до њиховог губљења, оштећења и због тога се током последњих
двадесетак година тражила адекватна замена за радиолошке филмове. Ту
убрзану кампању подстакли су познати произвођачи медицинске опреме у
свету радиологије (Philips, Siemens, General Electric, Toshiba...) са циљем
да рендгенску дијагностику уведу у дигиталну еру. Цео процес је
подстакнут и оснажен финансијским средствима великих корпорација и
влада појединих земаља које су уложиле велика финансијска средства у
развој и комерцијалну примену дигиталних меморија различитих типова.
Основна предност дигиталне радиографије у односу на системе
филм/екран или компјутерску радиографију је повећана брзина и
ефикасност добијања радиографија и тренутног прегледа слике. Још неке
од општих предности су велика ширина експозиције, врхунски квалитет
слике након накнадне обраде, што првенствено побољшава просторну и
контрастну резолуцију, као и могућност брзог прегледа, архивирања и
преноса дигиталних слика. Велики број прегледа се може приказати и
организовати према информацијама о пацијенту и датуму само једним
кликом. Када приказује дигиталне радиографије, корисник може да подеси
својства слике, да промени параметре као што су осветљеност, контраст и
увећање,а слике и повезане информације о пацијенту могу се безбедно
архивирати помоћу PACS-а (Picture Archiving and Communication System)
или записати на преносиве дигиталне медије као што су CD-ROM или
DVD.

3
2. КРАТКИ ИСТОРИЈАТ
Од самог открића могућности визуелизације људског тела, традиционално,
дијагностичка слика се добија помоћу касета у које се постављају
рендгенски филмови. Касете садрже луминисцентне фолије које
претварају упадно Х-зрачење у светлосно зрачење одређеног спектра.
Пошто су филм и фолија у међусобном контакту, рендгенски филм је
директно изложен. Потом се тај експонирани филм развија хемијским
процесом и на њему остаје трајна евиденција дијагностички тражених
органских структура. Систем рендгенографије, где се уместо стандардних
касета са рендгенским филмом користе фосфорне плоче које се излажу
рендгенским зрацима идентично као касете са филмом, одавно је заменио
првобитне класичне касете. Оне се након излагања стављају у специјални
читач који латентну слику насталу дејством рендгенских зрака, претвара у
дигитални запис. Овде су могуће све врсте накнадне обраде слике,
архивирање и слање корисницима, што код првобитног система није
могуће и то је само један од недостатака. Сада, међутим, на сцену ступају
нови (дигитални) радиолошки дијагностички уређаји у којима, за разлику од
претходних, више не постоји систем за снимање касетама, али су уређаји
опремљени дигиталним детекторима. Детектори претварају упадно
рендгенско зрачење у аналогни сигнал одређеног нивоа који се затим
дигитализује преко A/D конвертора, те се у овом облику, сигнал шаље и
обрађује на повезаним рачунарима и добијена слика, приказана на
монитору, служи директно у дијагностичке сврхе. Слика се може
архивирати, размењивати са другим рачунарима у мрежи или штампати на
посебном штампачу. Главна предност оваквих дигиталних дијагностичких
система је што је слика доступна одмах за процену, а могуће је и одмах
извршити корекције угла/пројекције. Добијена слика у дигиталном формату
је спремна за разне накнадне обраде, чиме се постижу изузетне
могућности за бржу и поузданију дијагнозу.

4
3. КАСЕТЕ
Касета за радиографски филм је правоугаони или квадратни, пластични
или метални контејнер који се користи за држање рендгенских филмова
(експонираних или неекспонираних) и појачивачких фолија, у контакту
један са другим и њихово чување од светлости и оштећења. Састоји се од
предње и задње стране са појачивачким фолијама и шаркама на једној
ивици и танким листом оловне фолије који је причвршћен на
пластичну/сунђерасту подлогу, а све унутрашње металне или пластичне
површине имају црни премаз како би се спречиле унутрашње рефлексије
светлости. Као материјали за израду касета користе се метали као што је
алуминијум и карбонска влакна јер имају чврстоћу, малу тежину, а
карбонска влакна значајно смањују пацијентну дозу. Касета мора да буде
лака за ношење и руковање, да се лако отвара и затвара у условима
слабог осветљења, да нема оштрих ивица и углова који би могли
повредити пацијента или особље, да буде довољно јака и чврста, да
издржи оштећења приликом свакодневног хабања. Предња страна мора
да обезбеди минимално слабљење снопа зрачења, да буде уједначене
дебљине и да нема неправилности, а унутрашњост задње стране мора
имати одговарајући слој олова како би се смањио ризик од расејаног
зрачења. Контакт између филма и појачивачке фолије мора да буде
уједначен коришћењем пенастих сунђера или благим закривљењем задње
стране и касете морају бити доступне у величинама филмова.

3.1. СТАНДАРДНЕ КАСЕТЕ

Касете са једном појачивачком фолијом имају једну појачивачку фолију
на једној страни касете, дизајниране су за употребу са једностраним
емулзионим филмом и примењују се у мамографији, а касете са две
појачивачке фолије имају фолије са обе стране, дизајниране су за
употребу са двостраним емулзионим филмом и примењују се у општој
радиографији.

5
3.2. ЗАКРИВЉЕНЕ КАСЕТЕ
Унутрашњост је конструисана као конвенционална касета са двостраном
појачивачком фолијом, само је облик закривљен да би се обезбедио добар
контакт између предмета и касете и углавном се јавља у два типа.

Слика 1. Приказ два типа закривљених касета

1) кпристи се тамп где је неппхпдан блиски кпнтакт

између предмета и касете, а не мпже се ппстићи
кпнвенципналнпм касетпм, нпр. интеркпндиларни приказ
савијенпг кплена

2) кпристи се у пртпдпнскпј радипграфији за дпбијаое

панпрамскпг приказа нпр. дпое вилице

3.3. РЕШЕТКАСТЕ КАСЕТЕ

Имају секундарну радијациону мрежу између предње појачивачке фолије и
предњег дела касете и користи се за радиографију када конвенционална
метода снимања није могућа (код непокретних пацијената).

3.4. КАСЕТЕ СА ВИШЕ СЕКЦИЈА

Дизајниране су за држање 3-7 филмова, са одговарајућим појачивачким
фолијама и одстојницима од око 5-10mm дебљине. Најчешће се користе у
томографији за израду сета филмова од којих сваки има слику различите
висине слоја унутар тела само једном експозицијом као и у вишеструкој
радиографији где се коришћењем једне експозиције могу произвести
различите слике, различите густине и контраста.

6
3.5. ВАКУУМСКЕ КАСЕТЕ
Израђене су од флексибилног винил материјала. На једном крају
причвршћен је вентил, а унутра је пластична фасцикла која садржи
појачивачке фолије и која се може уклонити. За употребу једнострани
емулзиони филм се убацује у фасциклу која је смештена унутар касете и
запечаћена, а вакуумска пумпа која је причвршћена за вентил, избацује
ваздух и тако држи филм и појачивачку фолију у блиском контакту.
Првенствено се користи у мамографији, као и у радиографији зглобова,
где се може искористити предност позиционирања код нпр. савијеног
зглоба.

Слика 2. Приказ вакуумске касете и оених делпва

4. ФИЛМОВИ
Рендген филм је основни медијум на којем се формира трајни запис,
односно слика, а она се формира као последица експозиције филма
фотонима. Филм се састоји из две основне компоненте, а то су база и
емулзија. База је полиестерска подлога прекривена са једне или обе
стране, провидна је, издржљива, равномерне дебљине и светло
плавичасте боје, што олакшава гледање филмова оку. Емулзија је за базу
причвршћена веома танким слојем лепка и она садржи кристале активне
материје сребро-халида прекривене танким слојем желатина, који се још
назива и „суперслој“ и који помаже у заштити филма. На кристале сребро-
халида утичу рендгенски зраци и на крају формирају слику током обраде

7
филма, а желатин, сличан оном који се користи у дезертима је порозан и
бистар омогућавајући хемикалијама за обраду да дођу до кристала
сребро-халида и светлости да лако прође при гледању филмова. Две
основне врсте филмова су: филм са емулзијом на једној страни базе,
који се користи најчешће у мамографији и његове су предности добар
квалитет слике и ниска цена, а мана увијање и филм са дуплом
емулзијом, који се најчешће користи у стоматолошкој радиологији и чије
су предности већа осетљивост и контраст, ниска доза зрачења за особље
и пацијенте и што нема увијања, а недостаци губитак квалитета слике
(„crossover“ ефекат и ефекат паралаксе), као и већа цена. Стандардне
величине у којима се филмови израђују су: 8х10, 10х12, 11х14, 14х14 и
14х17.

Слика 3. Шематски приказ филма Слика 4. Шематски приказ филма са

са емулзијпм на једнпј страни базе двпструкпм емулзијпм

Међутим, постоји више разлога за замену радиолошког филма као медија

за снимање у радиографији, од којих су само неке: непрактичност у
руковању, подложност разним оштећењима, немогућност накнадне обраде
слике, поновно снимање и већа изложеност зрачењу пацијената и особља,
као и цена самог филма и загађење животне средине. Из свих наведених
разлога, развој медија за добијање и чување радиолошких снимака кренуо
је у правцу медија који користе касете са фосфорним плочама и равним
детекторима, а то је CR (Computed radiography).

8
5. CR (Computed radiography)
Фосфорна плоча састоји се од неколико слојева. База је чврста плоча на
коју се наноси фосфорни слој. Изнад фосфорног слоја налази се слој који
служи за заштиту фосфорног слоја од механичких оштећења при
очитавању латентне слике на дигитализатору, а испод базе је бар-код који
се користи за идентификацију типа и величине касете. Након излагања
касете са фосфорном плочом рендгенском зрачењу на њој се ствара
латентна слика, која је аналогна и која се у специјалном читачу
(дигитализатору) аналогно-дигиталном конверзијом претвара у дигиталну
слику. Читач у дигитализатору чита информације са фосфорне плоче ред
по ред и тако прочитане „сирове“ информације претвара у дигиталну слику
коју видимо на монитору. Неки од дигитализатора су интегрисани у
радиолошке уређаје или су намењени искључиво за одређене врсте
снимања које захтевају већу резолуцију од оне коју користимо у класичној
радиологији. Сви ови дигитализатори заједно са радним станицама ID
конзоле могу бити умрежени. Овако повезани уређаји заједно са
радиолошким уређајима (CT, ANGIO, KARDIO, MR, UZ...) чине дигиталну
радиолошку мрежу PACS (Picture Archiving and Communication Systems).

9
6. DR (Digital radiography)
Највећи технолошки подухват у радиологији био је увођење
дигитализације. Попут дигиталног фотоапарата, слика је видљива у року
од неколико секунди након експозиције и то је основна предност дигиталне
радиографије у односу на системе филм/фолија или компјутерску
радиографију (CR) јер се повећава брзина и ефикасност добијања
радиографија и тренутног прегледа слике, пошто нема касете за обраду и
филма који се развија, радиографска слика се добија и прегледа убрзо
након експозиције. Ако се направи грешка у позиционирању, радиографија
се може одмах поновити, а чешће се добијају добре радиографије него са
филмским или CR системима. Дигитални рендгенски снимци се могу
електронски послати другим установама/лекарима на додатну процену,
што побољшава време за добијање другог мишљења или прегледа.
Међутим, безбедност архивирања и преноса дигиталних слика захтева
озбиљно разматрање у пракси и о томе је најбоље разговарати са
стручњаком за компјутерску безбедност. Недостаци дигиталне
радиографије су почетни трошак и потенцијални ризик од оштећења скупе
опреме. Ипак, наводи се да повећана ефикасност DR на крају доводи до
већег прихода. Поред тога, додатна пажња и здрав разум при руковању у
великој мери смањују ризик од оштећења опреме. Свако ко разматра DR
треба да процени предности повећане ефикасности и побољшаног
квалитета слике у односу на значајно улагање у нову технологију и ризик
од оштећења опреме. Штавише, потенцијални купац мора пажљиво да
процени различите параметре квалитета, карактеристике и једноставност
употребе. Паралелно са развојем дигиталне дијагностичке технологије
године развијен је систем архивирања и комуникације слика радиологије
PACS, који је убрзао прелазак са аналогне технологије у дигитално
окружење, што је довело и до увођења одређеног стандарда као што је
DICOM који дефинише формате за медицинске слике које се могу
размењивати са подацима и квалитетом неопходним за клиничку
употребу.

10
7. DICOM
DICOM (Digital Imaging and Communications in Medicine) је међународни
стандард за медицинске слике и сродне информације. Представља скуп
правила, који омогућавају да се медицински снимци и информације
размењују између компјутера и болница. DICOM успоставља заједнички
језик који омогућава да се снимци и информације који су начињени на
опреми једног произвођача могу користити на дигиталним системима
других произвођача. Примењује се у скоро свим уређајима за радиологију,
кардиологију и радиотерапију (рендгенски снимци, CT, MRI, UZ..), а све
више и у уређајима у другим медицинским доменима као што су
офталмологија и стоматологија. Са стотинама хиљада медицинских
уређаја за снимање у употреби, DICOM је један од најраспрострањенијих
стандарда за размену порука у здравству на свету и постоји готово
милијарду DICOM слика које се тренутно користе за клиничку негу. Од свог
првог објављивања 1993. године, DICOM је направио револуцију у пракси
радиологије, омогућавајући замену рендгенског филма потпуно
дигиталним током рада. Као што је интернет постао платформа за нове
апликације за информисање потрошача, DICOM је омогућио напредне
апликације за медицинско снимање које су „промениле лице клиничке
медицине“ јер је створио стандард који је у служби и лекара и пацијената.
DICOM се од других формата података који групише информације у
скупове података разликује по томе што нпр. слика нечије кичме укључује
и пацијентове идентификационе податаке у оквиру снимка, тако да се
снимци никада не могу измешати или заменити један са другим. DICOM
садржај података се састоји од неколико ставки, од којих су некe: име и
презиме, идентификациони број пацијента, датум снимања и подаци о
броју и размаку пиксела. Када се формат слике креира, било са уређаја
који подржава DICOM формат или програмског конвертора, може се
сачувати у мрежи у тзв. Cloud. Када постоји потреба за снимцима због
дистрибуције, архивирања или обраде, снимци се издвајају са рачунарског
Cloud-а преко мреже.

11
8. PACS
PACS (Picture Archiving and Communication Systems) систем је развијен за
складиштење, размену и приказивање дигиталних медицинских слика са
различитих дијагностичких уређаја. У комбинацији са свим постојећим
рачунарским технологијама и свим телекомуникационим мрежама, PACS
обезбеђује благовремен и ефикасан приступ медицинским сликама,
интерпретацију, обраду, архивирање и приказ снимака. Архивирање слика
је основни циљ PACS система. С обзиром на огромну количину података
која се генерише у свакодневном раду здравствених установа, како што се
тиче броја медицинских слика тако и величине појединачних снимака,
потребно је обезбедити велику меморију, капацитет и брз приступ, како би
омогућили ефикасан приступ подацима. PACS архивска организација је
обично, хијерархијског типа и садржи две основне групе података:
тренутно активни подаци ускладиштени у системима са брзом
доступношћу тј. краткорочна или радна архива, и пасивни подаци
намењени дуготрајном чувању. Нови и актуелни снимци чувају се у
краткорочној архиви, на адреси диск локалног рачунара или сервера, док
се старији снимци чувају у дуготрајној архиви. PACS се развија према
потребама и могућностима одређене здравствене установе, а његове
основне компоненте су: база података, опрема за приказивање и анализу
слика, систем за складиштење података, радне станице и рачунарска
мрежа која повезује све компоненте система. Базе података представљају
збирку медицинских информација које омогућавају брз приступ
информацијама, лако и једноставно претраживање и њихову измену ако је
то неопходно. Опрема за складиштење, приказивање и анализу слика су
заправо монитори, систем за складиштење података, главна архива у којој
се налазе сви подаци, радне станице су снажни рачунари који повезују све
компоненте система, а рачунарска мрежа је група међусобно повезаних
радних станица, сервера и PACS система за архивирање података, који у
спрези са системом за креирање слике чине јединствену целину и као
таква, рачунарска мрежа представља једну од најважнијих компоненти
система. Предности PACS система су бројне и само неке од њих су то што
једном убачена слика на PACS, не може се изгубити, украсти или
погрешно архивирати.

12
 Слика 5. Приказ умреженпсти кпмппненти PACS система

Предности PACS система су бројне и само неке од њих су то што једном

убачена слика на PACS, не може се изгубити, украсти или погрешно
архивирати.Слике су доступне и дању и ноћу и ван здравствених установа,
након што је PACS инсталиран, тако да ниједан термин за пацијенте није
отказан, ниједна клиничка одлука није одложена, а лекари и други
здравствени радници не губе време у потрази за изгубљеним филмовима.
Бројни PACS извори широм болнице омогућавају истовремено
вишелокацијско гледање исте слике, док конвенционални филм може
физички постојати само на једном месту у тренутку. То значи, нпр. да
лекари на различитим одељењима могу да разговарају о сликама
пацијента са радиологом, при чему оба клиничара гледају слике, али
ниједан од њих није напустио своје одељење. PACS заиста омогућава неке
директне економске уштеде због мањих трошкова на филм, хемикалије за
обраду филма, уштеде на платама особља као што су техничари у мрачној
комори и службеници за архивирање филмова, као и прераспоређивање
простора који се раније користио за складиштење филмова. Уштеде,
међутим, нису тако велике као што се предвиђало, јер иако техничари у
мрачној соби више нису потребни, они су замењени мањим бројем, боље
плаћених менаџера информационих технологија и другог рачунарског
особља. Циљ увођења PACS-а је да буде барем неутралан у погледу
трошкова у односу на конвенционалну радиологију. Ако се остваре
економске уштеде, ово је бонус. Права предност PACS-а широм болнице
је огромно повећање ефикасности управљања подацима које он пружа.

13
9. THE HAMMERSMITH HOSPITAL
The Hammersmith hospital у западном Лондону ради као болница без
филма од марта 1996. Филмови се штампају само за употребу у спољним
институцијама. Постоји централизовани систем за складиштење са
дуготрајном архивом од 2 терабајта на оптичким дисковима и
краткорочном од приближно 10 дана вредних прегледа (слика) на 256
гигабајта распоређених на јефтине дискове насумичним низом и
груписаних у RAID. RAID је скуп дискова на које се информације уписују
тако да се дистрибуирају по целом RAID-у. То значи да ако би се неки од
дискова покварио, само мали део података би био изгубљен. Поред тога,
софтвер за управљање RAID-ом има алгоритам за исправљање грешака
који је у стању да препише све изгубљене податке са високим степеном
тачности, тако да је губитак података мало вероватан. Мрежна
архитектура PACS-а је централизована, са архивама у главној радној
станици (серверу), 168 помоћних радних станица и 23 модалитета
снимања, од којих је сваки повезан са главном радном станицом
наменским оптичким влакном високог капацитета и коришћењем брзог
протокола, јер је брз пренос кључан за кретање огромне количине
података садржане у радиолошким снимцима.

Слика 6. Приказ The Hammersmith бплнице кпја се налази у

западнпм Лпндпну и кпја је једна пд првих кпја је у пптпунпсти
избацила упптребу радиплпшкпг филма
14
10. RIS И HIS
RIS (Radiology Information System) систем представља обједињавање
слика са алфа нумеричким записима (демографски подаци пацијента,
радиолошки извештај,обрачун извршених услуга...) То је софтверски
систем који компјутеризује све аспекте организације посла, заказивање
прегледа, писање и складиштење налаза, те комуникацију унутар
радиолошког одељења. Састоји се од рачунарског система са периферним
уређајима (RIS радна станица, штампачи, бар-код читачи) Слике са свих
апарата за снимање се директно или пак након обраде фосфорних плоча у
читачу ,шаљу на радну станицу где се врши њихова даља обрада и трајно
архивирање. Слике су, потом, доступне свим корисницима који имају
ауторизацију за приступ систему или делу система, од момента обраде у
радној станици па до крајњег рока чувања у архиви. Тако је омогућено
лекару који лечи пацијента у сваком моменту да приђе свим подацима о
њему. Ширењем ове мреже уз алфа нумеричко повезивање клиника у
оквиру једног клиничког центра или болнице, а и повезивањем са другим
болничким установама ствара се комплетан болнички систем који се зове
HIS (Hospital Information System).

15
11. ЗАКЉУЧАК
Развој дијагностичких метода и генерално технологије за очување
сликс унапредио је дијагностику, што је допринело успешнијој терапији и
знатно бољој прогнози код низа болести. Врши се већи број услуга по
апарату, нема потребе за транспортом пацијената код другог лекара
специјалисте, добија се могућност консултација и другог мишљења, као и
могућност централне евиденције, праћење броја и врсте начињених услуга
и потрошње материјала, на којем се, такође, штеди, избацују се из
употребе машине за развијање филмова које садрже фиксир и развијач,
дужи је радни век апарата и штеди се електрична енергија. Многе су
предности, међутим успостављање система за дигитално чување слика
захтева радикалне промене на нивоу здравствених установа и постављају
се питања да ли смо спремни и да ли имамо ресурсе за то јер ресурси су
већ мали, а почетни капитал велики, већина опреме је веома стара, мали
је број радиолога, техничара и асистената који су добро обучени и њихова
распоређеност је веома лоша, проблем је и што већина њих није спремна
на усавршавање и промене начина рада јер то изискује додатно време, а
пацијената је, нажалост, све више и више.

16
12. ЛИТЕРАТУРА
1. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1534751605000
235?via%3Dihub
2. https://www.slideshare.net/SudilPaudyal/radiographic-cassettes
3. https://www.dicomstandard.org/about
4. https://www.slideshare.net/MSmamita/x-ray-films-mamita-73028498
5. https://www.slideshare.net/PARTHPMT/radiologyxray-film-screens
6. https://iceps.edu.rs/wp-content/uploads/2021/02/1.-Predavanje-PACS-
dr-med.-Miodrag-Lalosevic.pdf
7. https://adc.bmj.com/content/83/1/82.full
8. https://hrcak.srce.hr/file/256875
9. http://radiologija-hr.blogspot.com/2007/11/ct.html
10. http://radiologija-hr.blogspot.com/2007/11/digitalizacija.html
11. https://www.vzsbeograd.edu.rs/attachments/article/368/PACS,%20RIS,
%20HIS%20VZS.pdf

*НАПОМЕНА (свим текстовима и медијима приступљено је 29.01.2023.)

17