РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Одсек Компјутерско – машинско инжењерство
БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД

Студент:
Арсенијевић Слободан

Београд, Април 2023.

 РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Одсек Компјутерско – машинско инжењерство

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА:
ОБРАДА УЛТРАЗВУКОМ

Наставник: Студент:
___________________ ___________________
Др.Милан Мишић Арсенијевић Слободан, 2022/23011

Квалитет семинарског рада: МАСТЕР СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Презентација семинарског рада: Студијски програм: Компј.-машински системи
Одбрана семинарског рада: Предмет: Нове производне технологије
Укупна оцена семинарског рада:

Београд, Април 2023.године

2
 Садржај
1.Увод .................................................................................................................................. 4
2. Ултразвучна обрада......................................................................................................... 6
2.1. Ултразвук у обради деформисањем ......................................................................... 7
2.2. Неконвенционални поступци ултразвуком ............................................................. 7
3. Ултразвучно заваривање метала и пластике .................................................................. 8
3.1. Заваривање пластике ................................................................................................ 8
3.2. Заваривање метала .................................................................................................... 9
4. Дефектоскопија ............................................................................................................. 12
4.1. Ултразвучна дефектоскопија .................................................................................. 13
4.2. Врсте ултразвучних таласа ..................................................................................... 14
4.3. Опрема за ултразвучно заваривање – Уређај......................................................... 15
5.Закључак ......................................................................................................................... 17
6. Литература ..................................................................................................................... 18

3
 1.Увод

За обраду материјала који се тешко обрађују, користе се, упоредо са класичним

методама (резање и пластично деформисање) и неконвенцијалне методе
(електрофизичке и електрохемијске). Примена неконвенцијалних метода, посебно у
комбинацији са класичним, најефикаснија је у обради материјала и делова које је врло
тешко или немогуће обрадити на класичним, конвенционалним обрадним системима.
Ефекат скидања материјала са обратка код неконвенционалних метода се постиже
довођењем електричне или механичке, топлотне, светлосне и других видова енергије,
директно у зону обраде.
Ултразвучна метода обраде (USM): Лангевин (1917) је уствари користио
инверзни пиезоелектрични ефекат, тј.деформацију кристала под утицајем променљивог
електричног поља. На тај начин је у кварцним плочицама добио принудне високо
фреквентне осцилације, односно пиезоелектрични извор ултразвука. Пиезоелектрични
претварачи се користе у уређајима са малом снагом. Белемут је 1950. године,
користећи могућност добијања абразива ултразвуком, открио димензиону ултразвучну
обраду. Ултразвучна метода обраде је поступак обраде код којег се за одношење тј.
скидање материјала са предмета обраде користе ултразвучне осцилације

Ултразвучно заваривање једна је од најпознатијих техника заваривања која се

користи у индустрији заваривања, а технологије које користе ултразвук заступљене су
готово свуда. Ултразвук представља звучне таласе који настају титрањем материјалних
честица фреквенција виших од 20.000Hz. Људско ухо није способно опажати тако
високу фреквенцију звучних таласа. Животиња попут слепог миша вешто користе
ултразвучне таласе за кретање у дивљини и проналазак плена. Технологија ултразвука
највише се користи у медицини, у војној индустрији, свемиру, за навигацију бродова, у
рибарству за проналазак јата риба и за многе друге примене.

Систем за ултразвучно заваривање се углавном састоји из две основне

компоненте. Први је извор напајања, који претвара електричну струју од 60 Hz у
електричну енергију високе фреквенције (углавном 20000 Hz). Ова јединица такође
може да садржи и контроле процеса заваривања. Други део садржи елементе који
остварују конверзију електричне енергије у механичко кретање и примењују га на
радни део у правилном облику. Претварач садржи погон и пиезоелектрични елемент
који обезбеђује механичку енергију за вибрацију. Појачивач вибрација је повезан са
претварачем и он повећава, смањује или само преноси вибрациону амплитуду од
претварача до сонотроде. Обично се користе појачивачи који су у опсегу од 0,5 до 2,5
од излазне амплитуде претварача.

4
 Ултразвучно заваривање релативно је нова техника заваривања. Користи се
лакоћом при заваривању полимерних материјала аморфне структуре, попут
полистирена, који имају ниску температуру омекшавања. Потребне су веће механичке
вибрације и више планирања код заваривања полимерних материјала с кристалном
структуром и аморфне пластике с вишим температурама омекшавања.

Слика 1. Приказ унутрашњег састава уређаја за заваривање

Слика преузета са Интернета

За ултразвучно заваривање није потребно запаљиво гориво и отворени пламен,

па је у поређењу са другим методама заваривања сигурнији процес. Радници нису
изложени запаљивим гасовима или штетним растварачима. У електроници, бакарне
жице се обично везују за електричне контакте на плочама са лемљењем. Иако радно
саслушање може бити оштећено изложбом високофреквентном звуку, ова
потенцијална опасност се лако смањује тако што се ултразвучна машина за заваривање
угради у сигурносну кутију или кавез или користећи заштиту за уши.

Ипак, ултразвучно заваривање има своја ограничења. Прво, дубине вара су мање
од милиметра, тако да процес најбоље функционише на танким материјалима попут
пластике, жица или танких лимова од метала. Ултразвучно заваривање челичног
носача за зграду не би било практично. Друго, најбоље ради при заваривању сличних
материјала као што су сличне пластике или слични метали. Упркос овим
ограничењима, популарност и потенцијал ултразвучног заваривања и даље расте.

5
 2. Ултразвучна обрада

Ултразвучна метода обраде заснива се на ударном дејству чела алата и

абразивних зрнаца који се налазе у суспензији. Метод обраде одухвата два основна
процеса: први, ударно дејство абразивних зрнаца на обрадак и одваљивање делића
материјала и други, циркулација и обнављање абразивне суспензије, чиме се односе
делићи скинутог материјала и доводи свеж абразив. Ултразвучна обрада најефикасније
се примењује у течној средини па се зато и користи суспензија, као мешавина
абразивних зрнаца и течности.

Ласери се са успехом примењују у микрообради тврдих материјала, нпр.

дијалнта и драгог камења. Имају посебну значајну примену у часовничарској и
електронској индустрији. Гасни ласери се највише примењују за сечење тврдих
материјала, као и за гравирање и исписивање на тврдим површинама.Ултразвучна
обрада најефикасније се примењује у течној средини па се зато и користи
суспензија,као мешавина абразивних зрнаца и течности.Производност ултразвучне
обраде одређена је запремином скинутог материјала Q (мм3/мин) и зависи од:

фреквенције и амплитуде алата, чијим повећањем расте производност,

али долази до замора алата;
начина довођења абразивне емулзије (најбољи начин је довођењем кроз
алат-усисавањем), врсте абразивних зрна (најбоље резне способности
имају дијамантска и боркарбидна зрна);
величине абразивних зрна (повећањем зрна расте производност);
врсте течности (најбоља је вода јер се у њој најлакше измјењују
абразивна зрна;
концентрације абразива у емулзији;
силе притиска алата;
површине која се обрађује;
материјала обратка;
материјала алата;

Слика 2. Шема ултразвучне обраде

Слика преузета са интернета

6
 2.1. Ултразвук у обради деформисањем

Примена ултразвука у процесима обликовања деформацијом изводи се у циљу

интензивирања поступка обликовања. На тај начин могуће је постићи мање напоне и
повећати степен и брзину деформације, чиме се повећава пластичност материјала.
Ултразвучне осцилације позитивно делују на структуру обрађиваног материјала.

Исто тако се применом ултразвука могу уочити промене услед замора на алату и
умањити трење код контакта алата и обратка, чиме би му се продужио век трајања.
Повећање ефикасности поступка обликовања деформацијом помоћу ултразвука могуће
је код процеса: дубоког извлачења, ковања-пресовања, пробијања-пресецања и др.

2.2. Неконвенционални поступци ултразвуком

Неконвенционални поступци обраде примењују се за обраду тешкообрадивих

материјала уз малу производност. Применом ултразвучних осцилација могуће је
повећање производности код свих неконвенционалних технологија. Код обраде
ласером, поред повећања производности постиже се бољи квалитет обрађене површине
јер је обрадак укључен на осцилаторни систем чиме се постиже боља апсорпција
ласерског зрака који излаже обрадак високом топлотном оптерећењу.
Код електроерозивне обраде осцилаторним кретањем алата интензивира се
циркулација диелектрикума, чиме се повећава брзина обраде. Истовремено се постиже
брже испирање радног простора од честица однешеног материјала. Основни
недостатак електрохемијске обраде представља стварање анодног филма на површини
обратка, који успорава скидање материјала. Ултразвучним осциловањем се
интензивира процес растварања оксидног површинског слоја који настаје као резултат
хемијске реакције између обратка и раствора.

7
 3. Ултразвучно заваривање метала и пластике

3.1. Заваривање пластике

Ултразвучно варење пластике је већ годинама у употреби. Вибрације за варење

пластике се доводе вертикално, за разлику од ултразвучног варења метала и то је
принци-пијелна разлика између ултразвучног варења метала и пластике.

Слика 3. Разликовање процеса ултразвучног варења пластике

А) Метал; Б) Пластика;
Слика преузета са интернета

Хомогени варови се добијају код различитих врсти пластике, које имају блиске
температуре топљења. Да не би дошло до забуне, у поступку ултразвучног варења
пластике не долази до њиховог стапања. Осим варења пластике могуће је ултразвучно
заварити и металне делове у пластици. Код ултразвучног заваривања пластике, смер
вибрације сонотроде је окомит на положај заваривања. При ултразвучном заваривању
метала, смер вибрације сонотроде је паралелан с положајем заваривања. Постоје
посебни случајеви где се танки пластични делови могу заваривати у паралелном смеру.
Осим заваривања пластике могуће је ултразвучно заварити и металне делове у
пластици.
Под пластиком се подразумевају пластичне масе од свих материјала који се у
одређеним температурним границама под утицајем механичких сила, могу обликовати,
после чега добијен облик се и даље задржава. У ову групу спадају и многе вештачке
смоле. Пластичне масе су високомолекуларна органска једињења која се, углавном,
добијају полимеризацијом, полиадиацијом или поликондензацијом. Сировине за
производњу пластичних маса се добијају прерадом угља, нафте и земног гаса.
Код ултразвучног заваривања пластике се на обрадак преносе лонгитуидинални
таласи који у њему изазивају стојеће таласе. Заваривани комади морају бити тако
димензионисани да се у равни завара остварње максимално кретање молекула и тиме
обезбеди довољно загревање. Овим поступком може се изводити и тачкасто
заваривање као и заваривање фолија.

8
 3.2. Заваривање метала

Метални делови који се заварују, посебно се не загрејавају до тачке таљења.

Температура која се развија при ултразвучном заваривању метала је далеко испод
температуре таљења спајаног материјала. На тај начин се могу спречити нежељена
својства која могу настати услед изложености материјала према високим
температурама.
За ултразвучно заваривање метала, мехничке (ултразвучне) вибрације се доводе
хоризонтално. Метални делови који се варе, посебно се не загревају до тачке топљења.
Развијена температура при ултразвучном варењу је далеко испод температуре топљења
спајног материјала.

Током ултразвучног варења настају комплексни процеси, који укључују

осцилационе силе које делују у смицаној равни и статистичке силе која не достиже
велике вредности а као последица тих дејстава јавља се благо локално загревање
комада у зони варења. Величина ових фактора одређена је дебљином радних комада,
структуром површине и њиховим физичко-хемијским особинама.

Ултразвучно заваривање метала захтева већи капацитет снаге и већу густоћу

снаге, бољу стабилност и контролу аутоматизације. За ултразвучно заваривање метала
потребан је стабилни ултразвучни генератор велике снаге. Генератор мора омогућити
аутоматско праћење фреквенција. Аутоматско праћење фреквенција је важно да би
претварач могао радити у резонантном стању и како би амплитуда сонотроде за
заваривање била максимална.

Због тога је нужно осигурати велики капацитет снаге. Заваривачка глава

(сонотрода) мора бити дуготрајна и висококвалитетна, што значи да и претварач мора
бити отпорнији на оптерећења. Потребан је квалитетан састав управљања како би се
могло управљати енергијом заваривања и временом заваривања.

Слика 4. Примена ултразвучног заваривања метала код електричних кабела

Слика преузета са Интернета

9
 Ради ултразвучног варења, радни комади се стављају између фиксираних делова
машине, тј. постоља и ултразвучне сонде (тзв. концентратотра), која током процеса
варења осцилира високом фреквенцијом, обично од 20 до 35, евентуално до 40 kHz.

Ова фреквенција је изнад чујности човековог слуха (или ува). Са аспекта

утрошка енергије, ова фреквенција се показала као најекономичнија. Током
ултразвучног варења настају комплексни процеси, који укључују осцилационе силе
(које делују у смицајној равни) и статичке силе (која не достиже велике вредности), а
као последица тих дејстава јавља се благо локално загревање комада у зони варења.
Величина ових фактора одређена је дебљином радних комада, структуром површине и
њиховим физичко-хемијским особинама.

Симултано деловање статичких и динамичких сила изазивају спајање делова без

употребе било каквог додатног материјала. Примена малих сила притисака (10 до 250
daN) по површини ултразвучно заварених делова ствара, практично, незнатна
удубљења, која по правилу не прелазе 5-10 % од почетне дебљине. Овај механизам
ултразвучног варења се користи и у индустријским условима за варење како метала
тако и пластике.

Слика 5. Дијаграм температура различитих типова заваривања

Слика преузета са Интернета

Ултразвучна енергија настаје претварањем високофреквентне електричне

енергије у високофреквентну механичку енергију. Овим поступком се добро заварују
углавном обојени метали и неметали (бакар, алуминију, титан, стакло, пластичне
масе...), а лоше на пример алатни челици. Систем за ултразвучно заваривање се
углавном састоји из две основне компоненте. Први је извор напајања, који претвара
електрични струју од 60 Hz у електричну енергију високе фреквенције (углавном
20000Hz). Ова јединица такође може да садржи и контроле процеса заваривања.

10
Слика 6. Поступак ултразвучног заваривања
Слика преузета са Интерната

11
 4. Дефектоскопија

Све методе контроле без разарања називају се дефектоскопијом, која

представља физичку методу контроле квалитета материјала и производа. Контрола без
разарања (дефектоскопија) је скуп метода за проналажење скривених грешака у
материјалу (насталих при производњи основног материјала, при изради делова или
склопова, као последица пројектних елемената, услова експлоатације, итд.) на такав
начин да испитани материјали, делови стројева и уређаји након прегледа остају
неоштећени и могу, ако у њима нису откривене недопуштене грешке, бити стављени у
нормалну експлоатацију. Под појмом грешка подразумевају се све неправилности,
односно прекидности структуре материјала, површинске или волуменске, које су веће
од параметара заданих критеријем прихватљивости.

Главни циљ контроле без разарања је утврдити постојање неправилности у

материјалу или измерити одређене физичке величине материјала у сврху
карактеризације материјала испитног објекта. Основни задаци контроле су: осигурати
поузданост производа и једноликост квалитета; спречити несреће, материјалне и
људске губитке; смањити производне трошкове правовременим детектирањем
неисправних делова и омогућити увођење нових материјала и технолошких процеса у
циљу постизања јефтинијег и сигурнијег производа. Мерење димензија и положаја
грешака у врло кратком временском периоду на конструкцијама и деловима опреме
пре и за време рада је главни циљ контроле. Методе дефектоскопије су нормална
потреба у скоро свим типовима производње и представљају обично једну од фаза у
технолошком процесу израде.
Лабораторији за ту контролу уз лабораторије за механичка испитивања
материјала готово редовно представљају централна места за контролу квалитета
производа. Такође се смањују и трошкови испитивања јер се испитивани делови не
разарају, па се у случају позитивног резултата испитивања, ти делови могу уградити у
коначну конструкцију и експлоатисати. У зависи од физичких принципа
дефектоскопија се дели на неколико основних врста: радијациона, ултразвучна,
магнетна, вртложно-струјна, пенетрациона и визуелна. Свака врста дефектоскопије
уједињује неколико метода контроле без разарања. Ни једна од ових метода није
универзална и не задовољава у потпуности све захтеве. Свака метода има област
примене и дијапазон у којем показује највећу ефикасност.

12
 4.1. Ултразвучна дефектоскопија

Ултразвучна дефектоскопија је заснована на способности ултразвучних таласа

да у виду усмереног снопа продиру кроз материјал, а одбијају се од разних
нехомогености. То омогућава откривање разних грешака, чак и када су оне у дубини
материјала, тј. када је примена магнетне методе немогућа, а примена рендгенских и γ-
зрака ограничена дебљином материјала.
Методе ултразвучног исптивања се деле на:
методе прозвучивања,
импулсне ехо методе и
резонантне методе.
За испитивање материјала се углавном користи импулсна ехо метода. Ова
метода користи ехо послатог импулса за утврђивање хомогености материјала.
Ултразвучни талас пролази кроз испитивани материјал, а рефлектује се онда када
наиђе на граничну површину између две средине различитих акустичких отпора. Ако у
материјалу нема грешака, онда ће се ултразвучни таласи рефлектовати од супротне
површине комада, тј. неће моћи да пређе у ваздушну средину.
Како импулсне методе имају катодну цев на чијем се екрану визуелно
региструју послати и примљени импулси, то ће у овом случају бити регистрована
дебљина материјала. Ако, међутим, у материјалу постоји нека грешка (шупљина,
прскотина, укључци) различитог акустичног отпора, рефлексија ће настати раније и
регистроваће се у виду еха на екрану катодне цеви.
Да би се постигао добар пренос ултразвучних таласа са ултразвучне главе у
материјал који се испитује, мора да буде испуњено неколико услова. Пре свега
површина материјала мора бити обрађена. Што је површина финије обрађена,
ултразвучни таласи се лакше уводе у материјал, а и могуће је извршити прецизнија
испитивања. Али и при нафинијој обради немогуће је обезбедити акустични контакт
између ултразвучне главе и материјала, јер између њих увек остаје макар и незнатни
ваздушни слој, а његов акустични отпор се разликује од акустичног отпора свих
материјала па се практично на тој граничној површини рефлектује сва ултразвучна
енергија. Због тога се на површину дела наноси течни премаз који потпуно уклања
ваздушни слој и обезбеђује акистички контакт између главе и предмета. У пракси се за
обезбеђење овог контакта најчешће користе разне врсте уља, вода или сапуница, а
некад и специјалне пасте.

13
 4.2. Врсте ултразвучних таласа

Ултразвук налази знатну примену у техници, а и шире, као нпр. у медицини.

Једна од тих примена је примена за варење, показало се како метала тако и пластике. У
циљу ултразвучног варења материјала, енергија потребна за спајање потиче од
механичких вибрација, тзв. ултразвучног таласа. Услед постојања таласа с правом се
говори о ултразвучном пољу. Ултразвук, уопште, чине еластичне вибрације чија је
фреквенција у распону од 20kHz до 106kHz Фреквенције испод 20kHz чине инфразвук,
док при фреквенцијама већим од 1 GHz постоји тзв. хиперзвук.
Делови који треба да се варе лагано се притискају алатом (ултразвучном
сондом- која се још назива и концентратор), који се у току варења креће подужно.
Делови који се варе остају статични. Истовремено деловање статичких сила и
динамичких, услед вибрација ултразвука, изазивају локално стапање на контактним
површинама, без коришћења додатног материјала. Овај поступак се користи у
индустрији за варење како метала тако и пластике, али је могуће и варење (убаченог)
метала са пластиком. Добар пример за то је варење танке фолије за подлогу велике
дебљине. Све то је тешко, најчешће и немогуће, остварити неком другом методом
варења. Ултразвучно заваривање може бити:
Индиректно заваривање – далеко ултразвучно поље, растојањеод чела
сонотроде до тачке заваривања већа од 6мм;
Директно заваривање – растојање од чела сонотроде до тачке заваривања
мања од 6мм;

Заваривање фолија – које је у принципу директно заваривање али због

звучнепропустивости фолија мора се посматрати посебно, фолије
дебљине испод 0,1мм овим поступком није могуће заварити;
На избор поступка заваривања утиче велики број фактора, а најзначајнији међу
њима су квалитет и трошкови заваривања. Поред ових фактора на одређивање које ће
се поступак заваривања применити утиче и продуктивност, обученост непосредног
извршиоца, расположива опрема, врста и дебљина основног материјала.

Слика 7. Приказ ултразвучног таласа

Слика преузета са Интернета

14
 4.3. Опрема за ултразвучно заваривање – Уређај

Опрема за ултразвучно заваровање је релативно сложена и софистицирана с

успоредби с опремом која је потребна за друге поступке заваривања. Главни делови
уређаја за ултразвучно заваривање су генератор, претварач, појачивач, сонотрода и
постоље на које се полажу узорци пре и након заваривања.

Генератор претвара мрежну електричну енергију, на фреквенцији од 50 - 60 Хз,

у високофреквентну електричну енергију која ради на 20 - 40 кХз. Високофреквентна
електрична енергија се испоручује претварачу. Дебљина заварених делова ограничена
је снагом ултразвучног генератора. Претварач је електромеханички уређај који
високофреквентне електричне осцилације претвара у високофреквентне механичке
вибрације. Како би се то олакшало користи се пиезокерамички елемент који има
ступањ искориштења од 95%. Ултразвучни претварачи опремљени су са четири или
шест керамичких дискова путем којих се осцилације најбоље преносе на израдак, чиме
се смањује време процеса и осигурава висока поузданост процеса.

Слика 8. Изглед ултразвучног уређаја за заваривање

Слика преузета са Интернета

Појачивач преузима механичке вибрације које је добио од претварача.

Појачивач повећава,смањује или само преноси вибрацијску амплитуду од претварача
до сонотроде. За већи ултразвучни појачивачу ће бити потребно више снаге за његово
покретање. За промену одређене фреквенције потребно је заменити и сам појачивач.
Како би поступак добро функционисао, појачивач, сонотрода и претварач морају бити
добро синхронизирани. Појачивачи су углавном направљени од титана или
алуминијума.

15
 Сонотрода има функцију преноса механичких осцилација на делове који се
заварују. Осим што вибрира ултразвучном фреквенцијом, сонотрода примењује
притисак на завариване делове како би се остварио завар. Квалитета сонотроде је
пресудна за успешно заваривање и обично се производе из алуминија и титана. Долазе
у различитим величинама и облицима, а потребно је пуно напора уложити у
дизајнирање како би исправно преносиле вибрације на радни комад.
Алуминијске сонотроде обично се користе за заваривање мањих
количина комада с обзиром да је трошење проблем код овог материјала. Поједине
сонотроде имају посебно очврснуте и отврднуте врхове како би се смањило трошење
приликом заваривања. Врх сонотроде треба бити посебно дизајниран како би
одговарао компоненти која се заварује.Циљ сваког поступка заваривања јесте да
обезбеди чврсту нераздвојиву везу између завариваних материјала. При томе квалитет
завареног споја зависи од технологије заваривања, а пре свега расподеле и простирања
топлоте у материјалу. Расподела температуре може се приказати једнодимензионом
Фуријеовом диференцијалном једначином (из разлога што је једна димензија –
дебљина зида, много мања од остале две – ширине и висине):

Слика 9. Приказ Фуријева једначина

Слика преузета са Интернета
Код дизајнирања сонотроде најважнији критеријум је њена дуљина, а на темељу
фреквенцијских анализа долази се до осталих димензија. Сонотрода треба бити у
резонанцији с радном фреквенцијом претварача како би се минимализирали губици и
како би се пренела максимална енергија с претварача на заваривани део. Њена дуљина
требала би одговарати полувалној дуљини (λ/2) иницираних таласа састава.

Слика 10. Степенасти, стожасти и експоненцијални облик сонотроде

Слика преузета са Интернета

16
 5.Закључак

Ултразвучно заваривање један је од најпопуларнијих поступака заваривања

полимера. Поступак заваривања ултразвуком обавља се помоћу уређаја који се састоји
од помичног дела –сонотроде који функционише на бази ултразвучне фреквенције те
непомичног дела- наковња.
Постављањем радних комада за спајање између сонотроде и наковња започиње
активација сонотроде која маленом силом тлачи делове које је потребно заварити, но
опет с довољном разином амплитуде вибрације, при чему се материјал на додирним
плохама тали, односно заварује.
Овај поступак заваривања је брз и економичан, погодан за масовну производњу.
Време заваривања је мање од једне секунде, а могуће је заваривање на тешко
доступним местима. Још један од бенефита овог поступка јест изостанак чишћења
плоха пре заваривања због учинка титраја попречних таласа који уклањају све
нечистоће из завара. Квалитета завара зависи о квалитети и дебљини материјала, као и
квалитети сонотроде која преноси вибрацијску енергију директно на делове који се
заварују.
Најчешће је за сваки нови производ, потребно начинити и применити нову
сонотроду. Велики спојеви се не могу заварити у једном поступку, ултразвучне
вибрације могу оштетити електричне компоненте, а опрема веће фреквенције може
смањити ту штету. Успешно се заварују пластомери јер се њихов циклус омекшавања и
таљења, тј. хлађења и скрућивања може стално понављати.

17
 6. Литература

[1] Д. Миликић, М. Гостимировић, М. Секулић: Основе технологије обраде резањем,

Факултет техничких наука, Нови Сад, 2008.

[2] Zhang, H. Li, J. Wang, X. Wang, X. Shen: Ultrasonic vibration-assisted milling of

aluminum alloy, Department of Mechanical Engineering, Jinan, 2012.
[3] https://tehnika.lzmk.hr/tehnickaenciklopedija/defektoskopija.pdf

[4] https://hr.wikipedia.org/wiki/Ultrazvuk
[5]http://www.dpm.ftn.uns.ac.rs/predmeti/Tehnologije%20oblikovanja%20plastike/ZAVARI
VANJE%20PLASTIKE.pdf

18